You are on page 1of 13

Filozofski Fakultet Beogradski Univerzitet

Predmet: Materijalna kultura Srbije i Crne Gore

UPOTREBA KONOPLJE NEKADA I SADA

ime profesora: Danijela Velimirović

ime studenta: Siniša Marček en/03-43

Taoisti su jeli konoplju da uvećaju koncentraciju dok čitaju svete tekstove. koji su u to vreme nastanjivali krajeve južne Rusije. Drugi botaničari tvrde da se rod Cannabis sastoji od tri vrste: C. Predmet istraživanja Malo je kosmopolitskih biljaka koje su tako usko vezane za ljudski život i pratile ga u toliko različitih funkcija. Prvi pisani podaci dolaze iz Kine. u trećem milenijumu pre nove ere. Hemijska istraživanja dobijene kombinacije sve tri vrste pokazala su da je 70% svih biljaka sadržavalo aktivni agens THC. stimulisala apetit itd. sativa. Ne može se odrediti koliko se dugo konopljini proizvodi koriste kao odevna. Što se tiče moderne upotrebe konoplje u Srbiji i ostalim delovima Balkanskog poluostrva imao sam priliku da upotrebim metod posmatranja sa učestvovanjem. reumatizma. a Cannabis indica jeste. Stabljika konopljine biljke služila kao magijski štap. a takodje sam i pored neformlnih intervjua.112. Istorija i poreklo konoplje Konoplja (Cannabis sativa. Rastliny v službach človeka. Ta kompleksnost funkcija je upravo ono što i čini ovu temu zanimljivom i u kojoj sam. 2001) 2 Humas E. Herodot u petom veku p. opojna i medicinska sredstva.) našao je konoplju na obalama Konga i Zambezija u Africi. (indijska konoplja). sunčanice.-1873.Beograd 2012. da je medicinska primena konoplje stara najmanje 7000 godina2. Najverovatnije su je Sumeri doneli u Mesopotamiju iz Indije. Izvesno je. oboljenja bešike. 1976 2 . što dovodi u pitanje legalnost odnosno ilegalnost statusa biljke (Kristijan Reč. Cannabis indica)1 je jedna od najstarijih gajenih biljaka za koje čovečanstvo zna. Drevno asirsko ime za biljku bilo je kunabu. Orbis.e. bronhitisa. kao što je to slučaj sa konopljom. Babun. međutim. o čemu će u daljem tekstu biti više reči. već je predstavljala i hranu i sirovinu.n. Mnoge grupe naroda u Aziji i Evropi otkrile su višestruku primenu ove biljke. Škotski misionar i istraživač Dejvid Livingston (1813. obavio i jedan intervju sa direktorom jednog poljoprivrednog gazdinstva koji razmatra ponovnu sadnju konoplje. pojačavala je varenje. Neki biolozi smatraju da Cannabis sativa nije psihoaktivna. Postoje i druge indicije da konoplja potiče iz pomenutih krajeva. dok ostatak nije. 1 Taksionomske kategorije Cannabis-a još uvek su nerazjašnjene. Konoplja je služila kao lek protiv bolova. spominje konoplju govoreći o Skitima. Drevni Kinezi smatrali su je božanstvenom jer je u sebi nosila ne samo medicinsku i magijsku snagu. ruderalis. Praha. dijareje. Njime se tapkalo po krevetu bolesnika kako bi se razvejale zle čini. Rečnik svetih i magijskih biljaka. str. C indica i C. kao istraživač mogao da kombinujem pravce kao što su etnobotanika i istorija sa različitim etnografskim podacima.

9 i 10.) 3 Jan Kišgeci .n. Pošto je poznato da su Sloveni dolazili u dodir sa Skitima još u VIII veku p. Kao bitno pitanje postavlja se da li su Sloveni koristili konoplju u opojne svrhe. Poznato je da su Skiti na užareno kamenje ognjišta. preko Male Azije konoplja je stigla do Grčke.O prapostojbini konoplje svedoči i njeno ime koje potiče od sanskritske reči . rumunskom cinepa. O gajenju konoplje kod slovenskih naroda postoji veoma malo tragova. nakon otkrića njenog velikog praktičnog značaja. ruskom konoplja. holandskom hemmp. obalama Kaspijskog jezera. koja su nastanjivala stepe današnje Rusije. Švedske i Engleske. ornamenti na predmetima materijalne kulture: ćupovima.. persijskom kanab. Keramičke lule pronađene na naseljima neolitske vinčanske kulture(5. Takođe postoje i arheološki nalazi sa nekoliko neolitskih staništa u Srbiji. Još u vreme nemanjićke Srbije proizvodnja konoplje bila je rasprostranjena na seoskom području o čemu svedoče detalji na bojnim freskama manastira. Italije.e. uzbudjivao i podsticao na igru. Tim putem širili su se tzv. nisu više hteli da je se odreknu. slovačkom konopa. činijama. Francuske ka srednjoj i Zapadnoj Evropi. bugarskom kenevir. Klimatski uslovi ovde nisu bili pogodni za uzgoj . crteži i beleške crkvenih monaha. albanskom canep. veku sa Kolumbom. naučnici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinčanci pušili. južni tipovi konoplje visokog rasta i bogatog roda. 1994. poznavali konoplju i da. Konoplja je sa njima putovala tokom Seobe naroda.4. tako da se u tim krajevima stvorio niskoproduktivan severni tip malog rasta. bacali cvetove konoplje.e. engleskom hemp. portugalskom cahano.Konoplji hvala“ str. španskom canano. U Evropu je konoplja dospela u vreme velikih seoba naroda. Nolit. Holandije. zemljanim posudama. kada su Sloveni napuštali prapostojbinu i selili se na plodnije i pitomije tlo.000 godina. Znajući da je duvan stigao u Evropu tek u 15. Arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli male zemljane lulice.200 godina p.. Novi Sad. Severni put je vodio iz južne Rusije preko Litvanije severnih delova Nemačke.n. uticala na svoje susede. stare oko 7. ostacima ratne opreme itd. Pretpostavla se da su stari Sloveni već u to vreme. francuskom chanvre.500 . mađarskom kender. Španije. može se pretpostaviti da su ova stara nomadska plemena. italijanskom canapa. iz dva pravca. Južni put se formirao kasnije iz Persije. stvarajući dim koji ih je omamljivao.cana” koja se pojavljuje u fonetskim konstrukcijama: na latinskom je cannabis. nemačkom hanf.3 Pretpostavlja se da je tako stigla i na prostore današnje Srbije. buradima. 3 .

Na pokladama stariji ljudi igraju da bi konoplje porasle. Konoplja je vrlo često i tabuirana. u etnobotanici retko ćemo doći do mitoloških predstava o bilo kojoj biljci koju naš narod koristi vekovima unazad. logično je i da su postojale i brojne magijske prakse koje su takav život pratile. šačicu izolovanih ritualnih praksi koje su odavno postale folklor. Babun. preduzimale profilaktičke mere i raznorazna vračanja. Pred sejanje u zemlju su se zakopavala tri jajeta. Na Beli četvrtak zbog konoplje žene ne rade. gde je konoplji pripisivana izrazito božanska moć. retko je koja biljka toliko puna naročite snage kao konoplja. kao i da zaštite osobe koje su sa njom u dodiru. čoveka. O Badnjem danu konoplja se po pepelu sa badnjakom meša i podiže uvis da bi toliko porasle konoplje. oko njive se žmureći optrče tri kruga da je ptice ne vide i ne pojedu. petak. str. a nikako u sredu. Najradije su se sejale u ponedeljak ili subotu. strane 114 i 115. Zato su se od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka. Donekle je i žalosno da u srpskom narodu nije sačuvan ni komadić mita o postanku sveta. i sa druge strane. Raznorazna vračanja u korist konoplje obavljana su najviše o Badnjem danu i na Bele poklade. iako nema implicitnih pisanih izvora o tome. ili se to posle sejanja činilo sa jednim jajetom. svaki trag tome je izbrisan hrišćanstvom. U semenu konoplje stajalo je uskršnje jaje (da je ne tuče grad). 4 Pogledati u: Kristijan Reč.4 na našim prostorima su zabeleženi samo ritualno – magijski oblici prakse. Ne valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana.112?. da ne bi istrunula. koja je kasnije postala tipična za muslimanska društva. te od tada o biljkama nemamo ništa više do sujeverja i tabua. Kada već bude posečena i u vodu potopljena. Religijske predstave o konoplji i upotreba u narodnoj medicini Kako je konoplja od davnina bila tesno povezana sa životima ljudi na Balkanskom poluostrvu (a i šire). niti u Velikoj i Beloj nedelji. Narod je verovao da je konoplju najbolje sejati na Đurđevdan ili Jeremijin dan dan kada se u zmijama inkarnirane duše pre sunca teraju od kuće. Rečnik svetih i magijskih biljaka. Kada se konoplja zaseje. a zatim ratovima. Ali inače. koji za cilj imaju da obezbede obilne useve. mlade nedelje ili u rasipan mesec. poput Persije ili Indije. Komad badnjaka baca se na konopljište.Činjenice nas navode da pomislimo da je pokrštavanjem Južnih Slovena došlo prekida te prakse. da bi konoplje bolje rodile. BIGZ reizdata 1994. životinja i biljaka. o Svetom Iliji u vodi se ne sme držati. a da bi pređa od konopljinog vlakna bila dobra. progresom i ponovnim ratovima ubrzano izbledele. Za razliku od predstava drevnih civilizacija. prvo se povesmo konoplje u crkvu nosi. 2001 Veselin Čajkanović Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Tada se ni svi drugi poslovi oko konoplje nisu radili. Beograd 5 4 . Snovanje kudelje nije bilo dopušteno od Svetog Nikole do Badnjeg dana i od Božića do Svetoga Save. Prema narodnim verovanjima5 retko je koja biljka bila toliko izložena uticajima zlih demona. Konoplja se nije smela potapati tzv.

da bi konoplje lepo rasle. U Maloj Ivanči konopljarica je muška igra. na primer. Da bi konoplja bila bela. izvodile su se raznovrsne obredne igre. U Jadru. ljudi konoplju seju gologlavi (sve ostalo pod kapom). a sa tom željom i verovanjem položajnikov se opanak na Božić diže na tavan kuće gde porodica živi. koja se sastojala iz niza predivnih prizora: Zemlja se orala i sejala konoplja. 1994. 5 . Narod Hercegovine6 veruje da će u zemlji tajno zakopano blago naći sirota devojka koja prede crnu konoplju. koje su žene igrale poskakujući. s obzirom da se u tom kraju konoplja proizvodila i za prodaju... vodi sa njima ljubav. Deca ne smeju prilaziti rupi gde se pređa od konoplje pari jer neće rasti. razboleo bi se od velike bolesti . po narodnom verovanju otklanjaju se mogućnost dobijanja vrućice. o demonskoj snazi konoplje svedoče i različite zabrane u vezi sa njom. Postoje i obrnuta verovanja gde se konoplja iz mrtvačkog kulta isključuje.. Ko bi poneo košulju od konoplje zasejane u Velikoj i Beloj nedelji.. ništa drugo i ne pitaju. 42 i 43.paun”. s takvim poštovanjem koje ispoljavaju prema svemu što im je sveto i što posebno poštuju. a konoplju zasejanu u tim danima i grad će tući. U niškom kraju. Žena koja konoplju seje obavezno ćuti. Celo ognjište i vatra na kojoj je parena kudelja su opoganjeni. mišjoj (tj. Dosta rasprostranjeno je bilo i verovanje da u tzv. U Jadru je zabeležena specifična zabrana upotrebe ujemnika (ostata osnove pri snovanju) i ureznika (ostatak osnove posle završenog tkanja). jer će miš izgristi konoplje.konopljarica”. utvrđuje se na koga dete liči i ocu se izručuje ceđ na glavu (sve se izvodi oponašanjem pojedinih mogućih situacija iz obreda). a u seme obareno jaje.Pomoz Bog”. koja na četvrtastom štapu (kao na preslici) prede povesmo konoplje. razgovara sa putnicima namernicima. Nolit. ostaje trudna i porađa se.Da Bog da kudelja bude ovako visoka”. Na njima se ne sme ni mesiti ni kuvati. pa je osim pozdrava . Tek ako se sav taj prostor i sudovi u kojima je parena kudelja obžežu ili se devet posipaka ili sav pepeo izbaci. Izniklu konoplju čuvala je konopljarica (muškarac prerušen u ženu). Konoplju ne valja sejati na mestu gde je prethodno bio zasejan kupus. Pop krsti dete. nije dopušteno da se pokrov za mrtvaca pravi od konopljinog platna. U Jarmenovcima bilo je to kolo . U Takovu i Velikoj Ivanči (selo u Šumadiji) igra se zove . koja se izvodi da bi se povoljno uticalo na napredovanje konoplje.. što bi inače činili u svim drugim prilikama. u seme se stavljalo malo zemlje uzete ispod kućnog praga (gde borave duše predaka). seme se uvek stavlja u belu torbu. da živina ne bi čeprkala zasejanu zemlju.Konoplji hvala“ strane 41. a posle mestimično) to je bila veoma omiljena igra.Prema Čajkanoviću.Volike mi konoplje!”. radi zaštite od ptica i drugih štetočina. Bakrač u kome je pređa parena i sudovi u kojima je voda za taj posao donošena moraju se oprati u devet voda. govoreći: . iz poštovanja prema konoplji i njenom značaju za njihov svakodnevni život. Novi Sad. Posle setve. To slučajni prolaznici znaju.tifusa. U Takovu (do Prvog svetskog rata svuda.. koje po verovanju ne treba upotrebiti za šivenje ili krpljenje odeće muškaraca da ih ne bije zrno u ratu ili 6 Jan Kišgeci . Po završetku setve žena baca uvis praznu torbu. dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najvećoj visini uzvikivali: . Tako. niti obrnuto. zadušnoj) suboti u vezi sa prteninom ništa ne valja raditi.

potkožni čir. pogotovu kada je reč samo o proizvodnji i preradi za potrebe domaćinstva. Upotreba konoplje na našim prostorima 7 Veselin Čajkanović Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. nama nedostupnim. Ni ujamka niti ureznika. Beograd 6 . bolesti želuca. posebno stanovništva naših sela. Jedina primena koju on navodi je za lečenje raznih upala bešike i prostate. Što se tiče mediciske upotrebe Čajkanović izlaže sledeće: . narodnoj medicini. te na njemu spava tri noći. U ovom poslednjem slučaju konopljino seme se prosipa po postelji bolesnikovoj. Kod većih proizvodnji za prodaju. Iz jedne narodne pesme zabeležene u Karanu. u Srbiji. su se ovim poslom bavili i žene i muškarci. a za sinove je i pesma ispevana: Majka sina svoga svjetovala. biljkama.U narodnoj medicini upotrebljuje se konoplja protiv krajnika. Da ga tanka puška ne ubije. nedvosmisleno proizlazi vekovna uloga i značaj konoplje za život ljudi na našim prostorima. BIGZ reizdata 1994. Za kudelju se inače vezuju slična verovanja kao i za lan. u svom kapitalnom delu . jednu konoplju (za koju se danas sa pravom tvrdi da spada u najsavršeniju hranu o čemu će biti reči kasnije). u kome naširoko piše o npr. Žene gataju da ujamkom i nikakvijeh haljina ne valja šiti. i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište – da ga tice raznesu.. strana 116. vrućice.”7 Poražavajuće je da Jovan Tucakov. pije se tej od konopljinog semena. proističu iz činjenica da su se tim poslom pretežno bavile žene. saznaje se da je vila streljala mladića: Koga majka nije verovala. Od ujamka i od ureznika. Kad što raste. Puhor od konoplje koja je sagorela na živoj vatri daje se stoci. Iz ovih i brojnih drugih narodnih običaja i verovanja o magijskoj zaštiti. Verovalo se takođe da nesreću izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana. Prema Radovićevoj osnovi pravni običaji u vezi sa gajenjem i preradom konoplje. zaduhe. npr. Da se čuva i da se učuva.Lečenje biljem”. Oko detinje kolevke meću se zelene konoplje – da bi dete bolje spavalo.. koli i nekim. groznice. industrijsku preradu i užarski zanat. pravnim običajima i drugom. nije udostojio ništa više od 14 redova.pak da ih ne napada zverinje.

godine. pored sveprisutne upotrebe u domaćinstvu. bačkog i južnomoravskog okruga. važila kao najveći i najznačajniji svetski proizvođač konoplje. Nolit. Nišave. odnosno. severnu Afriku. opada značaj konopljinog vlakna kao strateškog proizvoda. iskustva i tradicije. srednji sloj je nosio uvezena finija platna. Ali kao što se seosko stanovništvo olako ne uključuje u nove proizvodnje. dok je bogati nisu koristili. Bistrice. svuda gde je bila razvijena poljoprivreda. Zapadne i Južne Morave. od koje su se izrađivali konopci za zaprege i brodove. peškire. takoreći sve što su imali od tekstila. pamuka i lana. narkotičko sredstvo”8. 9 7 . tako da je došlo do podele rada. i po Janu Kišgeciju nikada kao . Što se tiče panonskog. a tada je većina zemljišta bila korišćena za uzgoj konoplje. i gajenje konoplje je bilo neophodno podići na nivo prvorazredne biljke za tehničke potrebe. organizovanog i sistematskog gajenja konoplje nije ni bilo. jer je šuplja u sredini. zamiranjem zanatstva u ovom kraju. Pod turskom vladavinom. preporučila da se seje samo kvalitetna konoplja iz Bolonje. a drugi da rade u 8 Jan Kišgeci . počinje povezivanje sa ostatkom carevine vodenim putevima i obavljaju se veliki zemljani radovi. 1994. prekrivači. Holandiju i Englesku.opojno. iz koje se kasnije razvilo mnogo poznatih sorti.. te je Carska komora dovela koloniste iz severne Italije sa kvalitetnim semenom. Ponovo organizovano gajenje kulture konoplje započinje nakon turskog ropstva i to za potrebe austrijske vojske. proizvodnja je. bilo ih je preko 200. jedni su počeli da proizvode hranu. Švedsku. Tako je u Panonskoj niziji nastavljeno ukrštanje severnih i južnih tipova konoplje. brodova na jedra i konjskih zaprega. a kudeljino se koristilo za slamarice.Konoplji hvala“ str..Konoplja se u centralnoj i južnoj Srbiji. Razvija se jaka tekstilna industrija sa pogonima za predenje. oglavci. Doseljavanjem slovačkih i nemačkih kolonista. pa se konoplja izvozi u Grčku. prtena platna. Sitnice. tkanje i užariju širom sveta. Dansku. 11. Vojvodina je nakon 1918. već tek toliko da podmiri potrebe domaćinstva. Save. pod kulturnim uticajem Lombardije. Najviše su je nosili siromašni. Peka i dr. da su često u mladosti uzimali suve grane kudelje i pušili umesto cigareta9. Međutim. Ceo XVIII i XIX vek je austrijska carevina.. ali nikada kao dominantnu kulturu. Kolubare. bila usmerena i na industriju. posteljine itd. Sama konstitucija stabljike omogućava lako inhaliranje dima. prokopavaju se kanali kroz močvare. zavese. bilo je napravljeno od konoplje. Novi Sad. Drine. od nje i njenog muža dobio podatak. vezli i preli razni proizvodi: uzice. pripala tadašnjoj Jugoslaviji. tkali su se. Nemačku. Potrebe za konopcima i slamaricama su bile velike. počev od 1745. kao i brodska jedra. a kasnije Austro-Ugarska. intezivira se poljoprivreda. Marija Terezija je 1765. Krajem XIX veka nestankom dva najveća potrošača. za vreme preporoda tadašnje kraljevine Ugarske. a povećava se broj industrija – u dunavskom regionu. džakovi. Gajenje konoplje na području današnje Vojvodine značajnije se proširilo u XV i XVI veku. pojasevi. Timoka. tako se ni ne odriče već stečenog znanja. Siriju. Kosovu i Metohiji najviše gajila pored tekućih voda i većih reka – Velike. tako da se uptreba konoplje može posmatrati izričito kao statusni simbol. Daljom industrijalizacijom proizvodnje dolazi do smanjenja broja radnika. Lično sam u jednom neformalnom intervjuu kod takozvane Baka Anđe sa Mokre Gore. a služila je i kao potka za tkanje vune.

Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan. Početkom Drugog svetskog rata shvativši da će mnoge kudeljare pripasti Nemckoj vojsci. Godine 1916. a naredne dve upotrebe konoplje su od ključnog značaja za njenu kriminalizaciju! • Primena u proizvodnji papira Prva Biblija. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4. Zapravo sve školske knjige do 1880.com/hardtruth/hemp_conspiracy.php?topic=664. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava 10 11 http://www.wikipedia.com/forum/index. gde su se proučavali načini ukrštanja te dve biljke. moramo istražiti okolnosti pod kojima je došli do njene kriminalizacije u SAD. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta.org/wiki/Marihuana_Tax_Act_of_1937 http://en. prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki Ustav bili su na papiru od konoplje. izvoz je iznosio čak 21. Zatim je ministarstvo za industriju odobrilo istraživačku stanicu za proučavanje proizvodnje hmelja i konoplje u Bačkom Petrovcu. pomorske karte. Da bi nam bilo jasnije potpuno zamiranje prakse gajenja konoplje. a zatim i u ostalim zemljama.vladicinhan. Tomasa Geinsboroua.wikipedia. Slike Rembranta. jer se njeni podaci slažu sa podacima na mnogim sajtovima o ovoj tematici 11. a konopljino vlakno počinjalo da gubi bitku sa novijim vlaknima. godine bile su štampane na papiru od konoplje. a na njih se gledalo kao na vojne resurse.org/wiki/Legal_history_of_cannabis_in_the_United_States 8 . Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Upotreba konoplje u industriji SAD Neverovatna je činjenica da je mogućnost upotrebe konoplje praktično neiscrpna! Navešću citate sa sajta Ivone Živković 10.htm http://www.htm http://www.0 http://www. dok je drveću potrebno više godina. Kako je značaj hmelja sve više počinjao da raste. geografske mape.1 jutra zasejanog drvetom. Rat je prilično smanjio manufakturu. američka vlada je izračunala da će do 1940. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni.theforbiddenknowledge. sve je manje finansija bilo usmereno ka njoj.net/marihuana.855 tona.ivonazivkovic. mnoga vojvođanska sela su spalila svoje kudeljare.com/articles/why-is-marijuana-illegal/ http://en.kudeljarama. Punih 150 godina Bitanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje.drugwarrant. Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su slikane najčešće na onopljinom platnu. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno seći drveće. Nakon oslobođenja je proizvodnja ponovo počela da se zahuhtava. a već 1949.

"Model-T". Ipak. No. Automobil Henrija Forda. poznat iz filma kao Gradjanin Kejn. Marcus.) Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Zagreb. prirodno bi se razgradjivali. zapisano je u američkom biltenu br.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935.napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. str. 1-2 (103 – 123) 12 9 . 2002). ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. umesto otrovne nafte. ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije. 15 (2006). Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje. preko 50% herbicida u savremenoj poljoprivredi otpada na uzgoj pamuka (Small. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu. Čak 58. splet okolnosti je vodio jednom drugom putu: Prohibicija Vilijam Rendolf Herst. i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division". ("Popular mechanics" 1941. godine.Konoplja . 110. Industrija papira svoj je procvat naplatila deforestacijom globalnih razmera. Socijana ekologija. Vol. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje.12 • Primena konoplje u hemijskoj industriji Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje.. a u propadanju šuma značajnu ulogu imala je usmerenost na fosilna goriva.sociološki aspekti uzgoja i upoterbe”. godine. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.prirodnu okolinu". Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta. posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na Dubreta Nikša . Slično. uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva.

kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Ova medijska kampanja trajala je tri godine. Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. do 1937. džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu marihuanu. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija. ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja. Tu su bili plastika. jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom. naručio od svojih urednika preko 200 prikladnih tekstova o opasnoj biljci . Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih". Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća. Morali su da izmisle neko ime. nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme.. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. celofan. Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše. Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan. (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). celuloid. imenovao je svog budućeg zeta. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne. Korporacija Diponovih je 1937. Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.. gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom. Tako je Herst tokom 1934. metanol. Afroamerikance. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. najlon. ubistava i samoubistava. u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara. teflon. 10 . Posebno je na meti bio Nju Orleans. Na kraju filma "Cigara ludila" ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa. Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao.marihuani. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge. rajon. plus unosan biznis. i uzrok nemorala mnogih mladih žena. Harry J.

shvatilo je prevaru. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu. morala se uvoziti. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu. izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. avgusta 1937.ivonazivkovic.htm 11 . Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež. preko znanstvenog i tipično poduzetničko‐ kapitalističkog entuzijazma između dva Svjetska rata.. Septembra 1937. Dr Džejms Vudvord.13 Kao što rezimira Nikša Dubreta u svom naučnom radu ..Konoplja sociološki aspekti uzgoja i upotrebe” : .net/marihuana. Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao. najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga . U tih 50‐ak godina zgusnuto je svojevrsno ʺlutanjeʺ konoplje od gotovo potpune besperspektivnosti daljih nastojanja na uzgoju zbog narastajuće i znatno profitabilnije industrije pamuka i nafte u prvim godinama XX stoljeća. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. Ključno razdoblje u kojem su uspostavljene sociokulturne barijere eventualnom budućem tehnološkom razvoju uzgoja. do potpune demonizacije i kriminalizacije koja se različitim intezitetom i na različitim razinama društvene zbilje odvijala čitavo 13 Tekst u potpunosti preuzet sa već navedenog sajta http://www.Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative (pod imenom marihuana) donet je 14. potpisao ovaj zakon. lekar i advokat. u to vreme. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu. aprila 1937. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigaru i da je to uzrok nasilničkog ponašanja (samo par godina nakon toga je tvrdio da kod vojnika izaziva ravnodušnost i odsustvo želje za borbom).marihuana. prerade i upotrebe konoplje zahvaća period od 90‐ih godina XIX do sredine XX stoljeća. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD.

zbog Drugog svetskog rata potpuno stao.demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju. ali i uz ignoriranje rezultata vlastitih znanstvenih istraživanja (Musto. Zagreb. str. prerade i upotrebe na međunarodnoj razini u znatnoj mjeri predstavljao ishod američkih pritisaka (Dannenberg. Dubreta Nikša. (…) U slučaju konoplje to znači da je prohibicionistički karakter regulacije njenog uzgoja. da su sve države u Evropi izvršile prohibiciju pod uticajem jedne jedine – Amerike. Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu. 2000). ali i međusobno upotpunjuje više procesa koji će se pokazati kao važni za bolje razumijevanje njenog kasnijeg dugogodišnjeg izbivanja iz sfere interesa na planu industrijskog razvoja. 111. I ne samo to. 1-2 (103 . Zalaganje SAD-a da proglasi konoplju nelegalnom. hemijsku i duvansku industriju (podršku kampanji pružili su i naftni magnati – Rockfeller i Rotschild (Lyttle. 15 (2006). Ponajprije.sociološki aspekti uzgoja i upoterbe”. 1972). godine. Konoplja je ponovo postala marihuana . koja je iz rata izašla još bogatija. vjerskim i etničkim predrasudama (Musto. Čim je rat završen. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu. Prvi put u istoriji.. Socijana ekologija. to se odnosi na nekoliko valova diskvalifikacije konoplje i njenih korisnika uz primjenu atributa zasnovanih na rasnim. Ironično. američka vlada je tražila ukidanje zakona. str. 1999)15). krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. . (…) Gotovo svi ključni elementi u potiskivanju buduće upotrebe konoplje dobrim su dijelom generirani u američkom sociokulturnom i političkom kontekstu u kojem se izmjenjuje.114 14 12 . Oni će se nerijetko manifestirati uz delegitimiranje ostalih aktera u procesu donošenja odluka kojima se konoplju kao dobrim dijelom opasnu i štetnu biljku ugradilo u međunarodne konvencije zaključno s Jedinstvenom konvencijom UN o narkotičkim drogama iz 1961.123) 15 Isto. 2003). Sloboda. Vol. kada je uvoz 1942. se ubrzo proširilo čitavom planetom. Spomenuto razdoblje zaključeno je zabranom marihuane i destimulirajućim oporezivanjem uzgoja konoplje u SAD-u Marihuana Tax Actom iz 1937.to vrijeme. sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. pozicija konoplje je ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji. No.Konoplja . jer je ugrožavala njihovu tekstilnu. ” 14 Rezultat: od konoplje se odustajalo mnogo brže nego što se i pretpostavljalo.

13 .