Filozofski Fakultet Beogradski Univerzitet

Predmet: Materijalna kultura Srbije i Crne Gore

UPOTREBA KONOPLJE NEKADA I SADA

ime profesora: Danijela Velimirović

ime studenta: Siniša Marček en/03-43

o čemu će u daljem tekstu biti više reči. Cannabis indica)1 je jedna od najstarijih gajenih biljaka za koje čovečanstvo zna. C indica i C. već je predstavljala i hranu i sirovinu. 2001) 2 Humas E. Mnoge grupe naroda u Aziji i Evropi otkrile su višestruku primenu ove biljke. str. Stabljika konopljine biljke služila kao magijski štap. dijareje. Babun. Njime se tapkalo po krevetu bolesnika kako bi se razvejale zle čini. Hemijska istraživanja dobijene kombinacije sve tri vrste pokazala su da je 70% svih biljaka sadržavalo aktivni agens THC. Prvi pisani podaci dolaze iz Kine. Konoplja je služila kao lek protiv bolova.) našao je konoplju na obalama Konga i Zambezija u Africi. stimulisala apetit itd.112. Ne može se odrediti koliko se dugo konopljini proizvodi koriste kao odevna. sativa. (indijska konoplja). što dovodi u pitanje legalnost odnosno ilegalnost statusa biljke (Kristijan Reč. Najverovatnije su je Sumeri doneli u Mesopotamiju iz Indije. koji su u to vreme nastanjivali krajeve južne Rusije. a Cannabis indica jeste. Istorija i poreklo konoplje Konoplja (Cannabis sativa. Drevno asirsko ime za biljku bilo je kunabu. 1976 2 . ruderalis. kao istraživač mogao da kombinujem pravce kao što su etnobotanika i istorija sa različitim etnografskim podacima. Izvesno je. a takodje sam i pored neformlnih intervjua. oboljenja bešike. Što se tiče moderne upotrebe konoplje u Srbiji i ostalim delovima Balkanskog poluostrva imao sam priliku da upotrebim metod posmatranja sa učestvovanjem. Drugi botaničari tvrde da se rod Cannabis sastoji od tri vrste: C. 1 Taksionomske kategorije Cannabis-a još uvek su nerazjašnjene. opojna i medicinska sredstva. pojačavala je varenje. kao što je to slučaj sa konopljom. Škotski misionar i istraživač Dejvid Livingston (1813. međutim. Taoisti su jeli konoplju da uvećaju koncentraciju dok čitaju svete tekstove. Rastliny v službach človeka. dok ostatak nije. Postoje i druge indicije da konoplja potiče iz pomenutih krajeva. Orbis. u trećem milenijumu pre nove ere. Drevni Kinezi smatrali su je božanstvenom jer je u sebi nosila ne samo medicinsku i magijsku snagu. bronhitisa. Herodot u petom veku p.n. da je medicinska primena konoplje stara najmanje 7000 godina2. spominje konoplju govoreći o Skitima. obavio i jedan intervju sa direktorom jednog poljoprivrednog gazdinstva koji razmatra ponovnu sadnju konoplje.e. reumatizma.Beograd 2012. Rečnik svetih i magijskih biljaka. sunčanice. Ta kompleksnost funkcija je upravo ono što i čini ovu temu zanimljivom i u kojoj sam. Predmet istraživanja Malo je kosmopolitskih biljaka koje su tako usko vezane za ljudski život i pratile ga u toliko različitih funkcija. Praha.-1873. Neki biolozi smatraju da Cannabis sativa nije psihoaktivna.

ornamenti na predmetima materijalne kulture: ćupovima. nisu više hteli da je se odreknu. stare oko 7. uzbudjivao i podsticao na igru. Znajući da je duvan stigao u Evropu tek u 15.500 . poznavali konoplju i da. crteži i beleške crkvenih monaha. 1994.n. uticala na svoje susede. rumunskom cinepa.cana” koja se pojavljuje u fonetskim konstrukcijama: na latinskom je cannabis.Konoplji hvala“ str. obalama Kaspijskog jezera.. italijanskom canapa. holandskom hemmp. Pošto je poznato da su Sloveni dolazili u dodir sa Skitima još u VIII veku p.000 godina. Švedske i Engleske. Klimatski uslovi ovde nisu bili pogodni za uzgoj . slovačkom konopa. preko Male Azije konoplja je stigla do Grčke. Poznato je da su Skiti na užareno kamenje ognjišta. naučnici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinčanci pušili. južni tipovi konoplje visokog rasta i bogatog roda. 3 . koja su nastanjivala stepe današnje Rusije. nemačkom hanf. ruskom konoplja. Takođe postoje i arheološki nalazi sa nekoliko neolitskih staništa u Srbiji.O prapostojbini konoplje svedoči i njeno ime koje potiče od sanskritske reči .4. Španije. Nolit. persijskom kanab. Još u vreme nemanjićke Srbije proizvodnja konoplje bila je rasprostranjena na seoskom području o čemu svedoče detalji na bojnim freskama manastira. U Evropu je konoplja dospela u vreme velikih seoba naroda.n. bacali cvetove konoplje. tako da se u tim krajevima stvorio niskoproduktivan severni tip malog rasta. francuskom chanvre. iz dva pravca. Tim putem širili su se tzv. španskom canano. Pretpostavla se da su stari Sloveni već u to vreme. nakon otkrića njenog velikog praktičnog značaja. stvarajući dim koji ih je omamljivao. bugarskom kenevir. činijama. zemljanim posudama. ostacima ratne opreme itd. Kao bitno pitanje postavlja se da li su Sloveni koristili konoplju u opojne svrhe. portugalskom cahano. može se pretpostaviti da su ova stara nomadska plemena. 9 i 10. Konoplja je sa njima putovala tokom Seobe naroda.e. Južni put se formirao kasnije iz Persije. Novi Sad.200 godina p. veku sa Kolumbom. Italije.3 Pretpostavlja se da je tako stigla i na prostore današnje Srbije. Severni put je vodio iz južne Rusije preko Litvanije severnih delova Nemačke. Keramičke lule pronađene na naseljima neolitske vinčanske kulture(5. Holandije.e. mađarskom kender. Francuske ka srednjoj i Zapadnoj Evropi. albanskom canep. Arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli male zemljane lulice. kada su Sloveni napuštali prapostojbinu i selili se na plodnije i pitomije tlo. O gajenju konoplje kod slovenskih naroda postoji veoma malo tragova. engleskom hemp. buradima.) 3 Jan Kišgeci ..

ili se to posle sejanja činilo sa jednim jajetom. životinja i biljaka. da bi konoplje bolje rodile. niti u Velikoj i Beloj nedelji. oko njive se žmureći optrče tri kruga da je ptice ne vide i ne pojedu. Beograd 5 4 . O Badnjem danu konoplja se po pepelu sa badnjakom meša i podiže uvis da bi toliko porasle konoplje. petak. kao i da zaštite osobe koje su sa njom u dodiru. te od tada o biljkama nemamo ništa više do sujeverja i tabua. BIGZ reizdata 1994. Komad badnjaka baca se na konopljište. gde je konoplji pripisivana izrazito božanska moć. prvo se povesmo konoplje u crkvu nosi. Ali inače. Raznorazna vračanja u korist konoplje obavljana su najviše o Badnjem danu i na Bele poklade. i sa druge strane. Zato su se od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka. poput Persije ili Indije. Prema narodnim verovanjima5 retko je koja biljka bila toliko izložena uticajima zlih demona. retko je koja biljka toliko puna naročite snage kao konoplja.4 na našim prostorima su zabeleženi samo ritualno – magijski oblici prakse. Konoplja je vrlo često i tabuirana. iako nema implicitnih pisanih izvora o tome. Na pokladama stariji ljudi igraju da bi konoplje porasle. o Svetom Iliji u vodi se ne sme držati. strane 114 i 115. U semenu konoplje stajalo je uskršnje jaje (da je ne tuče grad). Za razliku od predstava drevnih civilizacija. Na Beli četvrtak zbog konoplje žene ne rade. preduzimale profilaktičke mere i raznorazna vračanja. Kada se konoplja zaseje. str. da ne bi istrunula. koja je kasnije postala tipična za muslimanska društva. Kada već bude posečena i u vodu potopljena. koji za cilj imaju da obezbede obilne useve. 4 Pogledati u: Kristijan Reč. Narod je verovao da je konoplju najbolje sejati na Đurđevdan ili Jeremijin dan dan kada se u zmijama inkarnirane duše pre sunca teraju od kuće. šačicu izolovanih ritualnih praksi koje su odavno postale folklor. mlade nedelje ili u rasipan mesec. a zatim ratovima. Konoplja se nije smela potapati tzv.Činjenice nas navode da pomislimo da je pokrštavanjem Južnih Slovena došlo prekida te prakse. Najradije su se sejale u ponedeljak ili subotu. Rečnik svetih i magijskih biljaka. Snovanje kudelje nije bilo dopušteno od Svetog Nikole do Badnjeg dana i od Božića do Svetoga Save. Religijske predstave o konoplji i upotreba u narodnoj medicini Kako je konoplja od davnina bila tesno povezana sa životima ljudi na Balkanskom poluostrvu (a i šire). Babun. logično je i da su postojale i brojne magijske prakse koje su takav život pratile. Pred sejanje u zemlju su se zakopavala tri jajeta. progresom i ponovnim ratovima ubrzano izbledele. Tada se ni svi drugi poslovi oko konoplje nisu radili. a da bi pređa od konopljinog vlakna bila dobra. čoveka. Ne valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana. a nikako u sredu. svaki trag tome je izbrisan hrišćanstvom. u etnobotanici retko ćemo doći do mitoloških predstava o bilo kojoj biljci koju naš narod koristi vekovima unazad. 2001 Veselin Čajkanović Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Donekle je i žalosno da u srpskom narodu nije sačuvan ni komadić mita o postanku sveta.112?.

Dosta rasprostranjeno je bilo i verovanje da u tzv. s obzirom da se u tom kraju konoplja proizvodila i za prodaju..Konoplji hvala“ strane 41. a u seme obareno jaje. Postoje i obrnuta verovanja gde se konoplja iz mrtvačkog kulta isključuje. Deca ne smeju prilaziti rupi gde se pređa od konoplje pari jer neće rasti. U Maloj Ivanči konopljarica je muška igra. o demonskoj snazi konoplje svedoče i različite zabrane u vezi sa njom. 5 .. razgovara sa putnicima namernicima.. s takvim poštovanjem koje ispoljavaju prema svemu što im je sveto i što posebno poštuju. U Jarmenovcima bilo je to kolo . koja se izvodi da bi se povoljno uticalo na napredovanje konoplje. koje su žene igrale poskakujući. iz poštovanja prema konoplji i njenom značaju za njihov svakodnevni život. koje po verovanju ne treba upotrebiti za šivenje ili krpljenje odeće muškaraca da ih ne bije zrno u ratu ili 6 Jan Kišgeci . jer će miš izgristi konoplje. radi zaštite od ptica i drugih štetočina. U Jadru. Izniklu konoplju čuvala je konopljarica (muškarac prerušen u ženu). To slučajni prolaznici znaju. nije dopušteno da se pokrov za mrtvaca pravi od konopljinog platna. a sa tom željom i verovanjem položajnikov se opanak na Božić diže na tavan kuće gde porodica živi.Volike mi konoplje!”. Posle setve.paun”. što bi inače činili u svim drugim prilikama. U Takovu i Velikoj Ivanči (selo u Šumadiji) igra se zove . ljudi konoplju seju gologlavi (sve ostalo pod kapom).Prema Čajkanoviću. 42 i 43. koja se sastojala iz niza predivnih prizora: Zemlja se orala i sejala konoplja. razboleo bi se od velike bolesti . utvrđuje se na koga dete liči i ocu se izručuje ceđ na glavu (sve se izvodi oponašanjem pojedinih mogućih situacija iz obreda). dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najvećoj visini uzvikivali: . seme se uvek stavlja u belu torbu.tifusa. zadušnoj) suboti u vezi sa prteninom ništa ne valja raditi. U niškom kraju. a konoplju zasejanu u tim danima i grad će tući. Tek ako se sav taj prostor i sudovi u kojima je parena kudelja obžežu ili se devet posipaka ili sav pepeo izbaci. koja na četvrtastom štapu (kao na preslici) prede povesmo konoplje. Ko bi poneo košulju od konoplje zasejane u Velikoj i Beloj nedelji. Žena koja konoplju seje obavezno ćuti. po narodnom verovanju otklanjaju se mogućnost dobijanja vrućice. Narod Hercegovine6 veruje da će u zemlji tajno zakopano blago naći sirota devojka koja prede crnu konoplju. da živina ne bi čeprkala zasejanu zemlju. Pop krsti dete. niti obrnuto. ništa drugo i ne pitaju. Celo ognjište i vatra na kojoj je parena kudelja su opoganjeni. na primer. Na njima se ne sme ni mesiti ni kuvati. izvodile su se raznovrsne obredne igre. a posle mestimično) to je bila veoma omiljena igra.Pomoz Bog”. da bi konoplje lepo rasle. Tako. Nolit. Bakrač u kome je pređa parena i sudovi u kojima je voda za taj posao donošena moraju se oprati u devet voda. Da bi konoplja bila bela. ostaje trudna i porađa se. U Takovu (do Prvog svetskog rata svuda.. Konoplju ne valja sejati na mestu gde je prethodno bio zasejan kupus.Da Bog da kudelja bude ovako visoka”. vodi sa njima ljubav.. Novi Sad.. mišjoj (tj. pa je osim pozdrava .konopljarica”. Po završetku setve žena baca uvis praznu torbu. u seme se stavljalo malo zemlje uzete ispod kućnog praga (gde borave duše predaka). govoreći: . 1994. U Jadru je zabeležena specifična zabrana upotrebe ujemnika (ostata osnove pri snovanju) i ureznika (ostatak osnove posle završenog tkanja).

Kad što raste. saznaje se da je vila streljala mladića: Koga majka nije verovala. Od ujamka i od ureznika. Upotreba konoplje na našim prostorima 7 Veselin Čajkanović Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. te na njemu spava tri noći.U narodnoj medicini upotrebljuje se konoplja protiv krajnika. u svom kapitalnom delu . vrućice. Što se tiče mediciske upotrebe Čajkanović izlaže sledeće: . bolesti želuca.. Iz ovih i brojnih drugih narodnih običaja i verovanja o magijskoj zaštiti. narodnoj medicini. Kod većih proizvodnji za prodaju. Verovalo se takođe da nesreću izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana. pravnim običajima i drugom. U ovom poslednjem slučaju konopljino seme se prosipa po postelji bolesnikovoj. Za kudelju se inače vezuju slična verovanja kao i za lan. Puhor od konoplje koja je sagorela na živoj vatri daje se stoci. Da se čuva i da se učuva. proističu iz činjenica da su se tim poslom pretežno bavile žene.pak da ih ne napada zverinje. nedvosmisleno proizlazi vekovna uloga i značaj konoplje za život ljudi na našim prostorima. su se ovim poslom bavili i žene i muškarci. strana 116.. posebno stanovništva naših sela. Žene gataju da ujamkom i nikakvijeh haljina ne valja šiti. Da ga tanka puška ne ubije. biljkama.Lečenje biljem”. koli i nekim. pogotovu kada je reč samo o proizvodnji i preradi za potrebe domaćinstva. u kome naširoko piše o npr. Oko detinje kolevke meću se zelene konoplje – da bi dete bolje spavalo. i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište – da ga tice raznesu. Prema Radovićevoj osnovi pravni običaji u vezi sa gajenjem i preradom konoplje. Iz jedne narodne pesme zabeležene u Karanu. BIGZ reizdata 1994. Beograd 6 . groznice. pije se tej od konopljinog semena. u Srbiji. potkožni čir. Jedina primena koju on navodi je za lečenje raznih upala bešike i prostate. jednu konoplju (za koju se danas sa pravom tvrdi da spada u najsavršeniju hranu o čemu će biti reči kasnije). nama nedostupnim. zaduhe. nije udostojio ništa više od 14 redova. industrijsku preradu i užarski zanat. Ni ujamka niti ureznika.”7 Poražavajuće je da Jovan Tucakov. npr. a za sinove je i pesma ispevana: Majka sina svoga svjetovala.

Holandiju i Englesku. svuda gde je bila razvijena poljoprivreda. Timoka. 9 7 . Nemačku. važila kao najveći i najznačajniji svetski proizvođač konoplje. prokopavaju se kanali kroz močvare. bačkog i južnomoravskog okruga. Tako je u Panonskoj niziji nastavljeno ukrštanje severnih i južnih tipova konoplje. pa se konoplja izvozi u Grčku. pripala tadašnjoj Jugoslaviji. Međutim. Peka i dr. oglavci. Nolit. od koje su se izrađivali konopci za zaprege i brodove. Što se tiče panonskog. tkali su se. počev od 1745. Švedsku. kao i brodska jedra. Najviše su je nosili siromašni. Sama konstitucija stabljike omogućava lako inhaliranje dima. tako da je došlo do podele rada. 1994. prtena platna. godine. Ponovo organizovano gajenje kulture konoplje započinje nakon turskog ropstva i to za potrebe austrijske vojske. 11. Nišave. bilo je napravljeno od konoplje. takoreći sve što su imali od tekstila. ali nikada kao dominantnu kulturu.opojno. Razvija se jaka tekstilna industrija sa pogonima za predenje. Pod turskom vladavinom. bilo ih je preko 200. Sitnice. Krajem XIX veka nestankom dva najveća potrošača. Drine. brodova na jedra i konjskih zaprega. peškire. Lično sam u jednom neformalnom intervjuu kod takozvane Baka Anđe sa Mokre Gore. Doseljavanjem slovačkih i nemačkih kolonista. narkotičko sredstvo”8. odnosno. od nje i njenog muža dobio podatak.Konoplja se u centralnoj i južnoj Srbiji. i po Janu Kišgeciju nikada kao . a povećava se broj industrija – u dunavskom regionu. srednji sloj je nosio uvezena finija platna. a služila je i kao potka za tkanje vune. Daljom industrijalizacijom proizvodnje dolazi do smanjenja broja radnika. jer je šuplja u sredini. Gajenje konoplje na području današnje Vojvodine značajnije se proširilo u XV i XVI veku. pod kulturnim uticajem Lombardije. Save. Ceo XVIII i XIX vek je austrijska carevina. preporučila da se seje samo kvalitetna konoplja iz Bolonje. za vreme preporoda tadašnje kraljevine Ugarske. jedni su počeli da proizvode hranu. Kolubare. Zapadne i Južne Morave. Bistrice. Siriju. Ali kao što se seosko stanovništvo olako ne uključuje u nove proizvodnje. pored sveprisutne upotrebe u domaćinstvu. severnu Afriku. Marija Terezija je 1765. džakovi. vezli i preli razni proizvodi: uzice. a tada je većina zemljišta bila korišćena za uzgoj konoplje. tako da se uptreba konoplje može posmatrati izričito kao statusni simbol. bila usmerena i na industriju. intezivira se poljoprivreda. tako se ni ne odriče već stečenog znanja. prekrivači. a kudeljino se koristilo za slamarice. pamuka i lana. Novi Sad. organizovanog i sistematskog gajenja konoplje nije ni bilo. proizvodnja je. i gajenje konoplje je bilo neophodno podići na nivo prvorazredne biljke za tehničke potrebe.Konoplji hvala“ str. Potrebe za konopcima i slamaricama su bile velike. dok je bogati nisu koristili. iskustva i tradicije.. zavese. posteljine itd. pojasevi.. počinje povezivanje sa ostatkom carevine vodenim putevima i obavljaju se veliki zemljani radovi. opada značaj konopljinog vlakna kao strateškog proizvoda. da su često u mladosti uzimali suve grane kudelje i pušili umesto cigareta9. Vojvodina je nakon 1918. Kosovu i Metohiji najviše gajila pored tekućih voda i većih reka – Velike. Dansku.. tkanje i užariju širom sveta. iz koje se kasnije razvilo mnogo poznatih sorti. a kasnije Austro-Ugarska. već tek toliko da podmiri potrebe domaćinstva. te je Carska komora dovela koloniste iz severne Italije sa kvalitetnim semenom. a drugi da rade u 8 Jan Kišgeci . zamiranjem zanatstva u ovom kraju.

Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. američka vlada je izračunala da će do 1940. godine bile su štampane na papiru od konoplje. Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava 10 11 http://www. Slike Rembranta. Kako je značaj hmelja sve više počinjao da raste.org/wiki/Legal_history_of_cannabis_in_the_United_States 8 . Zatim je ministarstvo za industriju odobrilo istraživačku stanicu za proučavanje proizvodnje hmelja i konoplje u Bačkom Petrovcu.drugwarrant.org/wiki/Marihuana_Tax_Act_of_1937 http://en. prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki Ustav bili su na papiru od konoplje.ivonazivkovic.0 http://www. Zapravo sve školske knjige do 1880.php?topic=664. Upotreba konoplje u industriji SAD Neverovatna je činjenica da je mogućnost upotrebe konoplje praktično neiscrpna! Navešću citate sa sajta Ivone Živković 10. Tomasa Geinsboroua.com/hardtruth/hemp_conspiracy. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno seći drveće. Rat je prilično smanjio manufakturu. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4.com/forum/index.wikipedia.wikipedia. geografske mape. Nakon oslobođenja je proizvodnja ponovo počela da se zahuhtava. gde su se proučavali načini ukrštanja te dve biljke. Punih 150 godina Bitanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Godine 1916. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni. a konopljino vlakno počinjalo da gubi bitku sa novijim vlaknima.855 tona.htm http://www. a već 1949. mnoga vojvođanska sela su spalila svoje kudeljare.kudeljarama. pomorske karte.htm http://www.vladicinhan.com/articles/why-is-marijuana-illegal/ http://en. Da bi nam bilo jasnije potpuno zamiranje prakse gajenja konoplje. Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su slikane najčešće na onopljinom platnu. moramo istražiti okolnosti pod kojima je došli do njene kriminalizacije u SAD. Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Početkom Drugog svetskog rata shvativši da će mnoge kudeljare pripasti Nemckoj vojsci.1 jutra zasejanog drvetom.net/marihuana.theforbiddenknowledge. sve je manje finansija bilo usmereno ka njoj. jer se njeni podaci slažu sa podacima na mnogim sajtovima o ovoj tematici 11. a zatim i u ostalim zemljama. a na njih se gledalo kao na vojne resurse. dok je drveću potrebno više godina. a naredne dve upotrebe konoplje su od ključnog značaja za njenu kriminalizaciju! • Primena u proizvodnji papira Prva Biblija. izvoz je iznosio čak 21.

) Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. 15 (2006). ("Popular mechanics" 1941. Zagreb. uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva.sociološki aspekti uzgoja i upoterbe”. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu.12 • Primena konoplje u hemijskoj industriji Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje. posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na Dubreta Nikša . ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ipak.. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. godine.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. Socijana ekologija.napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division". 1-2 (103 – 123) 12 9 .Konoplja . prirodno bi se razgradjivali. Čak 58. splet okolnosti je vodio jednom drugom putu: Prohibicija Vilijam Rendolf Herst. Industrija papira svoj je procvat naplatila deforestacijom globalnih razmera. umesto otrovne nafte. Slično. ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.prirodnu okolinu". Vol. preko 50% herbicida u savremenoj poljoprivredi otpada na uzgoj pamuka (Small. zapisano je u američkom biltenu br. Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje. godine. "Model-T". poznat iz filma kao Gradjanin Kejn. Automobil Henrija Forda. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta. 110. Marcus. 2002). Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu. No. a u propadanju šuma značajnu ulogu imala je usmerenost na fosilna goriva. str.

. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala. Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Tako je Herst tokom 1934. (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Korporacija Diponovih je 1937. nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. celuloid. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu. Na kraju filma "Cigara ludila" ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa. rajon. Posebno je na meti bio Nju Orleans. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća. celofan. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. teflon. imenovao je svog budućeg zeta. najlon. 10 . Ova medijska kampanja trajala je tri godine. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše.. plus unosan biznis. Harry J. džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu marihuanu. u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina.kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Tu su bili plastika. metanol. do 1937. jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom. Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance. Afroamerikance. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge. Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih". ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja. ubistava i samoubistava.marihuani. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. i uzrok nemorala mnogih mladih žena. naručio od svojih urednika preko 200 prikladnih tekstova o opasnoj biljci . Morali su da izmisle neko ime.

što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu. U tih 50‐ak godina zgusnuto je svojevrsno ʺlutanjeʺ konoplje od gotovo potpune besperspektivnosti daljih nastojanja na uzgoju zbog narastajuće i znatno profitabilnije industrije pamuka i nafte u prvim godinama XX stoljeća.. lekar i advokat.Konoplja sociološki aspekti uzgoja i upotrebe” : . Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu. izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. prerade i upotrebe konoplje zahvaća period od 90‐ih godina XIX do sredine XX stoljeća. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigaru i da je to uzrok nasilničkog ponašanja (samo par godina nakon toga je tvrdio da kod vojnika izaziva ravnodušnost i odsustvo želje za borbom). Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju. shvatilo je prevaru.. Ključno razdoblje u kojem su uspostavljene sociokulturne barijere eventualnom budućem tehnološkom razvoju uzgoja.htm 11 . Septembra 1937.net/marihuana. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. do potpune demonizacije i kriminalizacije koja se različitim intezitetom i na različitim razinama društvene zbilje odvijala čitavo 13 Tekst u potpunosti preuzet sa već navedenog sajta http://www. avgusta 1937.marihuana. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu.Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative (pod imenom marihuana) donet je 14. preko znanstvenog i tipično poduzetničko‐ kapitalističkog entuzijazma između dva Svjetska rata. morala se uvoziti. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali.ivonazivkovic. najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga .13 Kao što rezimira Nikša Dubreta u svom naučnom radu . I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao. aprila 1937. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD. potpisao ovaj zakon. a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. u to vreme.

Zagreb. ” 14 Rezultat: od konoplje se odustajalo mnogo brže nego što se i pretpostavljalo. Spomenuto razdoblje zaključeno je zabranom marihuane i destimulirajućim oporezivanjem uzgoja konoplje u SAD-u Marihuana Tax Actom iz 1937. Oni će se nerijetko manifestirati uz delegitimiranje ostalih aktera u procesu donošenja odluka kojima se konoplju kao dobrim dijelom opasnu i štetnu biljku ugradilo u međunarodne konvencije zaključno s Jedinstvenom konvencijom UN o narkotičkim drogama iz 1961.demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju. to se odnosi na nekoliko valova diskvalifikacije konoplje i njenih korisnika uz primjenu atributa zasnovanih na rasnim. hemijsku i duvansku industriju (podršku kampanji pružili su i naftni magnati – Rockfeller i Rotschild (Lyttle. Dubreta Nikša. (…) U slučaju konoplje to znači da je prohibicionistički karakter regulacije njenog uzgoja. 111. američka vlada je tražila ukidanje zakona. Čim je rat završen. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao. krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. pozicija konoplje je ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji.. ali i međusobno upotpunjuje više procesa koji će se pokazati kao važni za bolje razumijevanje njenog kasnijeg dugogodišnjeg izbivanja iz sfere interesa na planu industrijskog razvoja. kada je uvoz 1942. sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. se ubrzo proširilo čitavom planetom. 2000). Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu. Prvi put u istoriji. Socijana ekologija. 1999)15). 1972). I ne samo to.to vrijeme. prerade i upotrebe na međunarodnoj razini u znatnoj mjeri predstavljao ishod američkih pritisaka (Dannenberg. Konoplja je ponovo postala marihuana . koja je iz rata izašla još bogatija.114 14 12 .sociološki aspekti uzgoja i upoterbe”. 15 (2006). No.Konoplja .123) 15 Isto. Ponajprije. (…) Gotovo svi ključni elementi u potiskivanju buduće upotrebe konoplje dobrim su dijelom generirani u američkom sociokulturnom i političkom kontekstu u kojem se izmjenjuje. str. jer je ugrožavala njihovu tekstilnu. ali i uz ignoriranje rezultata vlastitih znanstvenih istraživanja (Musto. str. Vol. Zalaganje SAD-a da proglasi konoplju nelegalnom. da su sve države u Evropi izvršile prohibiciju pod uticajem jedne jedine – Amerike. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu. Sloboda. vjerskim i etničkim predrasudama (Musto. 1-2 (103 . Ironično. godine. 2003). .

13 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful