1.

SADRŽINA PREDMETA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom drustveno-ekonomskog sistema preduzimaju određeni subjekti u procesu realizacije određenih ciljeva. Konstitutivni elementi sadržine ekonomske politike su :subjekti , instrumenti , ciljevi.Dejstvo i efekti ekonomske politike ogledaju se u funkcionisanju privrednih tokova tj.u delatnosti privrednih subjekata društva i njihovim rezultatima.Rezultat svih subjekata ogleda se u veličini društvenog proizvoda.Mere se preduzimaju sa ciljem obezbeđenja razvoja i prosperiteta privrede kao celine.Subjekti ekonomske politike ,polazeći od postavljenih ciljeva i primenom odgovarajućih instrumenata usmeravaju svoju akciju u pravcu ublažavanja poremećaja u privredi .Postoji veći broj subjekata , ali najbitniji je država , tj. vlada iz dva razloga:prvi je istorijski , jer se država javlja kao prva koja ima utocaj na privredni tok, a drugi se ogleda na činjenicu da posle krize tridesetih država dobija i socijalnu i ekonomsku funkciju . Kiršen je izjavio da je ekonomska politila ekonomski aspekt opšte politike vlade , tj. ona je promišljena intervencija vlade putem koje se ostvaruju njeni ciljevi. Dejstvo ekonomske politike se iskazuje u nivou opšteg društvenog razvoja .Uspešna ekonomska politika je jedan od faktora koji utiče na nivo ,tempo i karakter razvoja svake društvene zajednice.Ekonomska politika je aplikativna , praktična ekonomska disciplina koja ima i sopstvenu teorijsku podlogu. 2.MAKROEKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA Dve oblasti predmeta ekonomske nauke su mikroekonomija i makroekonomija. -Mikroekonomija izučava ponašanje osnovnih privrednih subjekata ,potrošača , preduzeća u sferi njihove potrošnje i proizvodnje.Rezultati mikroekonomske analize su saznanja o formiranju ponude pojedinačnih roba i formiranju njihovih tržišnih cena.Na osnovu toga dobijaju se podaci o odnosu ponude i tražnje na tržištima pojedinačnih roba. -Makroekonomija se bavi ekonomijom kao celinom, tj. osnonim makroekonomskim agregatima (društveni proizvod , stopa ratsa, stopa inflacije, stopa zaposlenosti, platni bilans).Ona izučava tržište roba koje predstavlja skup svih pojedinačnih roba , kao i tržište rada.Izučava kretanje bazičnih ekonomskih kategorija, i pronalazi načina putem kojeg se ekonomska stvarnost pojednostavljuje.Koji je odnos između makroekonomije i ekonomske politike? 1. Objekt izučavanja ekonomske politke je privreda kao celina,tj. osnovne makroekonomske kategorije 2. Makroekonomija u izučavanju privrednih tokova oslonac nalazi u ekonomskoj politici, tj. njenim instrumentima iz sfere fiskalne , monetarne , budžetske, devizne , spoljnotrgovinske politike i politike dohodka.Ekonomska politika daje operativni mehanizam za izučavanje u okviru makroekonomije. 3. ekonomska politika polazi od makroekonomije , jer se bavi makroekonomskim kategorijama, a makroekonomija svoja izučavanja završava ekonomskom politikom. U oblasti makroekonomije , analize i izučavanja su neutralnog karaktera, dok ekonomska politika svoje dejstvo usmerava u konkretnoj privrednoj praksi.

3.OSNOVNE ODLIKE EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika ima neka specifična svojstva.Ona je i teorijska i primenjena disciplina, tj. svoja teroijska saznanja verifikuje u praksi.ciljevi , instrumenti i subjekti ekonomske politike se povezuju u jednu funkcionalnu celinu i svoje delovanje uskladjuju sa karakterom društveno-ekonomskog sistema i potrebama njegovog razoja.Formiranje prve doktrine ekonomske politike datira iz vremena raspada apsolutističkih monarhija.Vremenom se njen razvoj usavršavao i prilagodjavao promenama , a teorijsku podlogu je gradila naknadno. Teorija ekonomske politike se gradi polazeći od principa makroekonomije i polazeći od odlika privrednog sistema i privredne prakse i potreba njenog razvoja.Odlike ekonomske politike da je teorijska i primenjena disciplina , osnova su podele na društvenu akciju (aktivnost subjekata) i društvenu nauku (materijalne i društvene pretpostavke njenog dejstva). Kao primenjena nauka određena je dejstvom i akcijom koju preduzimaju njeni subjekti radi realizacije postavljenih ciljeva.Merama ekonomske politike regulišu se privredni tokovi.Institucije u okviru privrednog sistema u praksi ostvaruju svoje funkcije putem akcije ekonomske politike.To da je ekonomska politika primenjena i normativna diciplina ukazuje na njenu vezu sa pravnim sistemom i pravnim naukama. Još jedno svojstvo ekonomske politike je efekat njene akcije , ne samo u privredi , nego i u drugim oblastima društvenog života..Uticaj potiče od nivoa društvenog proizvoda , stope njegovog rasta. Veliki uticaj na subjekte ekonomske politike imaju i promene na političkom planu.Poltički intresi su u nekim situacijama jači od pravih interesa društva. 4.EKONOMSKA POLITIKA KAO PRIMENJENA EKONOMSKA DISCIPLINA Specifično obeležje ekonomske politike je to da je ona primenjena , aplikativna ekonomska disciplina. Njenom dejstvu u praksi predhodi formulisanje ciljeva iodređivanje instrumenata za njihovu realizaciju, tj.proces donošenja odluka o ciljevima i instrumentima.U tom odlučivanju prisutni su uticaji iz svih sfera društva.Logično je da u procesu donošenja odluke dominantan uticaj ima ekonomski faktor, ali subjekti ekonomske poltike moraju uvažavati i procese odlučivanja iz socijalnog , pravnog , političkog i tehničkog okruženja.Mora oditi računa o stabilnosti poltičkog sistema i političkih donosa , očuvanju principa socijalne pravde , poštovanja pravnih normi. Subjekti ekonomske politke pružaju informacije privrednim subjektima koje oni koriste u ostvarivanju svoje delatnosti.Ekonomska poltika je usmerena ka ublažavanju poremećaja u privredi i održavanju globalne makroekonomske ravnoteže.U de4jstvu ekonomske politike ispoljavaju se dva problema : 1. problem tajm-lega – vremensko zaostajanje u efektima instrumenata ekonomske politike.razlog tome je što oni deluju posredno tako što u određenom pravcu motivišu delatnost privrednih subjekata 2. poremećaji – sposobnost subjekata ekonomske politike da ih na vreme uoče i da odgovarajućim instrumentima utiču na njihovo ublažavanje ili otklanjanje.Zato se smatra da ako je poremećaj mali , najbolje je ne preduzimati ništa.

5.PRIVREDNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Između ekonomske politike i privrednog sistema postoji specifičan odnos.Dejstvo instrumenata ekonomske politike se ostvaruje u privrednom sistemu , čiji su konstitutivni elementi :resursi , privredni subjekti , aktivnosti i institucije. -RESURSI- predstavljaju realnu pretpostavku odvijanja privrednog života., jer njihova struktura uslovljava proces stvaranja materijalnog bogatstva.Glavna osobina resursa je da su retki, pa ekonomska politika treba da ih adekvatno rasporedi.Resurse čine materijalni i subjektivni činioci proizvodnje, gde ubrajamo prirodna bogatstva , sredstva za proizvodnju, radna snaga i stručna znanja.Najznačajniji resursi danas su :informacioni sistemi , preduzetništvo i telekomunikacije.Cilj ekonomske politike je ujedno i očuvanje prirodnih resursa i njihova racionalna upotreba. -PRIVREDNI SUBJEKTI-tu ubrajamo , preduzeća , državu i domaćinstva.domaćinstva predstavljaju potrošačke jedinice , a preduzeća i država su proizvodne jedinice.Država je ujedno i subjekt ekonomske politike , a karakter državne intervencije određuje dejstvo ekonomske politike.Preduzeća ostvaruju svoje delatnosti uz pomoć informacija koje dobijaju od subjekata.Za ekonomsku politiku je važna ciljna funkcija preduzeća dohodak ili profit , za koju određuje uslove realizacije , reguliše izdvajanja po osnovu poreskih i drugih obaveza i posebnimj propisima favorizuje delatnost preduzeća.Domaćinstva su potrošačke jedinice.Za ekonomsku politiku su bitne njihove potrošačke preference koje zavise od raspoložiivog dohodka, koja pokazuje njihou kupovnu moć. -AKTIVNOSTI-se iskazuju u oblasti društvene reprodukcije , potrošnja , proizvodnja , raspodela i razmena , u realnoj i monetarnoj privredi kao i u unutrašnjem i spoljnom tržištu. -INSTITUCIJE-su od značaja za akciju ekonomske politike.Podrazumevaju ustaljen odnos između privrednih subjekata koji je garantovan određenim pravilima ponašanja ljudi.U savremenim tržišnim privredama ona su uređena pravnim normama sa sankcijama.Akcija ekonomske politike je uspešnija ako je institucionalna struktura stabilna .najvažnije institucije su :tržište , svojina , Centralna banka i bankarski sistem , planiranje , berze , dobit ili dohodak.dinamično funkcionisanje institucija obezbeđuje ekonomska politika radi postizanja privredne ravnoteže. 6.PRAVNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomsak politika je i normativna disciplina , što ukazuje na vezu sa pranim normama ,i pravnim sistemom, koji uređuje ambijent u kojem se odvija delatnost privrednih subjekata.učesnici aktivnosti su preduzeća , a njihov međusobni odnos mora biti određen i regulisan , tako da obezbeđuje nesmetano obavljanje njihove delatnosti u skladu sa tržišnim zakonitostima.Pravni sistem je bitan sa dva aspekta : 1. pravni propisi kojima se dodeljuju određena prava privrednim subjektima 2. prinudna realizacija prava privrednih subjekata, kada to ne ide mirnim putem Država donosi niz propisa kojima reguliše uslove privređivanja, kao i obligacione i imovinsko-pravne odnose.Prvu grupu pravnih propisa čine sistemski zakoni , koji uređuju oblast kreditno-monetarne politike , spoljnotrgovinske i devizne politike , bankarskog poslovanja , osnivanja i udruživanja privrednih subjekata.Sistemski zakoni polaze od

tržišno orijentisani privredni sistem. gde su ciljevi često rezultat političkog procesa i poltičke odluke.U demokratskim sistemima postoji više subjekata .Neophodno je da privredni subjekti poštuju osnovne principe imovinske odgovornosti.Država je u svojstvu „planske države“. da se menjaju često . 7.MEĐUNARODNO OKRUŽENJE KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE .u demokratskim sistemima je potreba razvoja tržišne privrede . pa sve odluke donose iz jednog centra. to znači da su zakoni postojani . zaštite svojine i stečaja.Stranački privredni ciklusi su diktirani promenom vlade. Prvo treba ukazati na uticaj političkog sistema na tempo i karakter privrednog razvoja. koji se opredeljuju za političku partiju i programe . U parlamentarnim demokratijama je zabeleženo da politička nestabilnost i političko nejedinstvo dovodi do pogoršanja ekonomske situacije. uticaj političke nestabilnosti na nivo makroekonomske efikasnosti.Uticaj političkog faktora se može posmatrati sa više aspekata: 1.svaki od učesnika teži da ostvari svoj interes.Druga vrsta pravnih propisa obuhvata propise koje donosi država .U planskim privredama. plansko upravljanje privrednom. 4.sistemskih rešenja. naknade štete. koji obezbeđuje uslove da svi privredni subjekti poštuju i realizuju pravilo tvrdog budžetskog ograničenja. poseban vid uticaja se ogleda preko političkih privrednih ciklusa i stranačkih privrednih ciklusa. berze. radi regulisanja svojine . sindikati . 8. prvo se ima u vidu karakter političkog sistema. 3. centralna banka .POLITIČKI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Kada se govori o uticaju političkog faktora . a u tržišnim uža. dcentralizovan način donošenja odluka.Politički privredni ciklusi su vezani za periode pred izbore. ugovora . a u autokratskim visok privredni rast.U autokratskim sistemima postoji odsustvo izražavanja političke volje građana i iskazivanja različitih političkih interesa.U ovu podelu ubrajamo demokratske i autoritarne sisteme.Teorijska istraživanja su pokazala da je u demokratskim sistemima cilj umereni privredni rast. a u autokratskim je zabeležen najviši privredni rast. 2. zakonska regulativa je jakai široka . što je i dovelo do kraha komunističkih planskih privreda. Odluke su se donosile po principu administrativnog upravljanja . koja za svoj mandat najavljuje novu ekonomsku politiku.Pravna država kreira i održava stabilan pravni sistem .Efikasan mehanizam omogućuje realizaciju individualnih prava. a samim tim dolazi do razlikovanja i u redosledu postavljenih ciljeva. Za ekonomsku politiku je bitno da je pravni sistem efikasan .U demokratskim sistemima učesnici u političkom životu su glasači . punoletni građani .u autokratskim sistemima postoji monopol vlasti .Programi stranaka se generalno razlikuju . uticaj političkog sistema na vrstu i broj subjekata ekonomske politike. uticaj političkog sistema na ciljeve ekonomske politike . kada se u ekonomskoj politici preduzimaju mere kojima se povećavaju šanse za pobedu na izborima. Pored države u odlučivanju učestvuju .

Svetska banka –iliϖ Grupacija svetskih banaka .Godišnja otplata stranih kredita je obavezna.Pogodnosti članstva se ogledaju u automatskim olakšicama u razmeni na svetskom tržištu . odnos razmene se pogoršava. 9. stepena razvoja privrede . 3. najčešće u svrhu investicionih ulaganja i određuju visinu kamatnih stopa na pozajmljeni kapital u vidu zajmova i kredita.Ima značajne efekte u nerazvijenim zemljama.određuje atraktivne zemlje u koje se uliva strani kapital. stepen angažovanja stranog kapitala u razvoju –međunarodno finansijsko tržište na kojem se formira ponuda i tražnja kapitala iz različitih zemalja.za njego nivo bitna su kretanja cena . Ciljevi su često formulisani pod dejstvom politike.CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE Ciljevi su formulisani zadaci i postavke za izmenu postojećih stanja u privredi.Na svetskom tržištu formiraju se trems of trade uslovi razmene u koje se pojedina zemlja u zavisnosti od navedenih faktora više ili manje uklapa.Na svetskom tržištu roba i usluga javlja se veliki broj učesnika. strukture privrede i stepena dostignutog razvoja.. Evropska unija . osnovana sa ciljem liberalizacije svetske trgovine.Ona od 1999. učešće u međunarodnoj razmeni – obim učešća privrede u međunarodnoj razmeni zavisi od stepena njene privrede i nivoa materijalne proizvodnje.posmatrane u celini ili delovima projektovanih za neki vrmenski period.To je jedan od faktora koji formira trgovinski bilans.Sredstav se odobravaju u formi kredita državama članicama. funkcioniše kao ekonomska i monetarna unija.položaj zemlje u tgovinskoj razmeni zavisi od .Kada se govori o međunarodnim okolnostima u vidu se imaju otvorene privrede.Predstavlja kreditnu uniju. jer finansijska sredstva koja odobrava potiču od uloga njenih članica.Uslovi razmene podrazumevaju stalno kretanje .Dejstvo ekonomske politike uvek je inicirano ciljevima. 4. članstvo zemlje u međunarodnim organizacijamaϖ Međunarodni monetarni fond – osnovan 1944.Prema ciljevima se ekonomska politika odnoso kao prema oblicima svog delovanja. pa se zemljama ne članicama otežava pristup na svetskom tržištu. Svetskoj trgovinskojϖ organizaciji. pri čemu se teži maksimalnoj pokrivenosti uvoza izvozom. Ciljevi . sa ciljem promovisanja međunarodne saradnje.Ona je nadnacionalna ekonomska organizacija koja svojim članicama preko koordinacije ekonomske politike obezbeđuje uslove za stabilan razvoj uz odgovarajuću zaštitu ekonomske i poltičke prirode. 2. beneficijama pri uvozu i izvozu i zajedničkom istupanju na tržištu. od njih su značajne Međunarodna asocijacija za razvoj i Međunarodna banka za obnovu i razvoj. zastupljenost uvozne i izvozne orijentacije u privrednoj aktivnosti zemlje – Svaka otvorena privreda se na svetskom tržištu javlja kao izvoznik i uvoznik.Zato je visoko zastupljern protekcionizam . tako da ako uvozne cene rastu . Karakter ciljeva zavisi od stanja u privredi i potreba njenog razvoja.U procesu vođenja ekonomske politke određeni organi i tela imaju zadatak da prate promene na svetskom tržištu .Postoji nekoliko uticaja međunarodnih okolnosti na dejstvo ekonomske poltike: 1. jer obe odobravaju kredite preduzećima koji imaju garnciju države Evropska ekonomskaϖ zejednica osnovana Rimskim ugovoromiz 1957.

ekonomske politike su uvek u funkciji opštedruštvenog razvoja.Kada zemlja ima jasno definisanu politiku privrednog razvoja . Subjekti koji formulišu ciljeve suočeni su sa dva problema : izbor ciljeva i određivanje skale njihovog prioriteta. potrošnje .Ciljevi ekonomske politike kojima se postižu promene u procesu proizvodnje shvaćene kao jedinstvo osnovnih elemanta –proizvodnje . Ciljevi koji su izabrani i koje treba realizovati odeređeni su trenutnom ekonomskom situacijom. 4. Vrste ciljeva su : 1. prema vremenskom trajanju dele se na kratkoročne i dugoročne. rangiranje ciljena prema njigovoj važnosti. 2. zaposlenost. u raspodeli dohodka. prema njihovom međusobnom odnosu . 3.Među glavnim dugoročnim ciljevima ističu se ekspanzija proizvodnje .Ova podela dobija značaj kada se sagledava sa stanovišta tekouće ekonomske politike Glavni ciljevi su u tržišnim privredama i odnose se na stopu privrednog rasta . koji je možda i prioritetniji(ubrzani privredni =narušena privredna ravnoteža). komplementarni i konfliktni. Značaj ciljeva se postavlja u odnosu na njihov doprinos koji oni sojom realizacijom iskazuju u razvoju privrede kao celine.tj.najčešće od 1 godine. Konfliktnost se javlja izmedju ciljeva i na duk i na kratak rok.smanjenje nezaposlenosti. prema sadržini dele se na ekonomske u užem i ekonomske u širem smislu.VRSTE CILJEVA U ekonomskoj politici je na osnovu privredne prakse zemalja izvšena klasifikacija ciljeva.poboljšanje alokacije faktora proizvodnje.Kratkoročni ili konjukturni ciljevi se određuju na kratak remenski rok.poboljšanje u raspodeli dohotka i nacionalnog bogatstva. Kada se ciljei formulišu pravi se skala njihovog prioriteta. podela na glavne i sporedne ciljeve . poboljšanje alokacije .pozitivna stopa rasta i pozitivni platni bilans. raspodele i razmene su ekonomski u užem smislu. tako da realizacija jednog sprečava realizaciju drugog cilja .Realan odnos je da se oni javljau u obliku sprege .Ciljevi ekonomske politke čija realizacija donosi promene u institucionalnoj strukturi privrednog sistema su ekonomski u širem smislu.konfliktni ciljevi su protivrečni .uobičajno je da se dugoročni ciljevi dele na glavne i sporedne.Oni pomažu . Cilajevi su mnogobrojni i različiti. konfliktnost je na najmanjoj meri.Komplementarni su oni koji se paralelno realizuju (većea stopa privrednog rasta =manja nezaposlenost). 10.Oni omogućuju kontinuitet procesa društvene reprodukcije i obezbeđuju osnovu za razvoj dugoročnih ciljeva.Retka je situacija da su nezavisni. mogu biti nezavisni . stabilnost nivoa cena i pozitivni bilans.Značajni su za postizanje kratkoročne privredne ravnoteže.Kao kratkoročni ciljevi se formulišu u nezaposlenost.Dugoročni ciljevi se formulišu na rok od 10 i više godina i najvažniji su obezbeđenje privrednog rasta.stabilnost cena. niska inflacija. Kao ciljevi se mogu navesti povećanje stope rasta. u kojoj su komplementarni ili konfliktni.

tj. akciona sposobnost 4. komlementarne i konfliktne 5. a ne da su plod želja. sposobnost odlučivanja od opšteg interesa 3. 6. da su specificirani . Osnovne odlike subjekata su : 1. jer je to bitno zbog realizacije instrumenata i usklađivanja odnosa 4.država donosi odluke .Imaju pred sobom određene ciljeve i potrebno je da izaberu određene instrumente za njihovu realizaciju. sposobnost samostalnog odlučivanja U razvoju socijalističke privrede .realizaciju ciljeva u užem smislu. kvalitativno sadržinski određeni . jer to pojednostavljuje izbor instrumenata za njihovu realizaciju 3. da se poklapaju sa stvarnom privrednom situacijom . komplementarni. neophodno je koristiti kako teorijska znanja tako i iskustva prakse. bitno je da pre njihovog formulisanja bude detaljno izanalizirana privredna situacija.VRSTE SUBJEKATA . kvantitativno određeni . vremenski određeni .Osnovne odlike ciljeva su : 1. 12.Ciljevi su uglavnom već određeni od strane drugih društvenih subjekata . tj . odnosno ostvarljivi.ODLIKE SUBJEKATA Subjekti su nosioci akcije ekonomske politike. država je sa partijskim aparatom činila jednu celinu.Postavlja se pitanje ko može obavljati tu funkciju?Akcija subjekata ekonomske politike se preduzima u cilju usmeravanja ukupnih privrednih tokova preko uticaja na odnos agregatne tražnje i agregatne ponude. tj. a njihova realizacija je prepuštena državnom aparatu. podložni kvantifikaciji . rangirani u skali prioriteta Da bi se formulisali ciljevi .Pre formulisanja ciljeva pristupa se analizi privredne situacije.U kapitalističkim zemljama. definisani interes 2.Učestvuje donošenjem administrativnih odluka. uglavnom politike i njenih subjekata. bila jedini subjekt. 13.Kriza tridesetih godina otvorila je pitanje novog pristupa u uređenju privrednih tokova. polazi se od podele na nezavisne . Zahteva se da njihova sadržina bude u svim elementima jasno formulisana.da imaju sferu u kojoj deluju 2. realni . međusobno uskladivi.Subjekti imaju pravo da donose obavezujuće makroekonomske odluke. 11.OSNOVNE ODLIKE CILJEVA Ciljevi su baza akcije ekonomske politike.Druga pretpostavka je da u skali ciljeva oni budu međusobno usklađeni. karakter i funkcija subjekata ekonomske politike zavisile su od faze razvoja privrede i osnovnih principa uređenja njenih tokova.Treba da ispune određene karakteristike jer se time povećava mogućnost njihove realizacije.I treća pretpostavka je realnost ciljeva .

i da bi sprečila antikonkurentsko i diskriminatorno ponašanje.U situacijama koje nastaju usled tržišnog mehanizma i nemogućnosti dejstva perfektne konkurencije . preduzetnika i drugih oblika organizovanja koje učestvuju u obezbeđivanju i ostvarivanju njihovih zajedničkih interesa.Koncentracijom roba od strane jednog proizvođača nastaju monopoli koji kontrolišu ponudu i cene suprotno principu slobodne tržišne utakmice.Država reguliše privredne aktivnosti da bi zaštitila zaposlene . kontrola novčane maseu opticaju i održavanje unutrašnje i spoljašnje likvidnosti.Država zato vodi aktivnu antimonopolsku politiku. centralna banka se drže određenih pravila i poseduju određena diskreciona prava. potrošače i životnu sredinu. berze.republička privredna komora sarađuje sa Vladom .poseban značaj imaju kolektivni ugovorikoji se sklapaju između radnika i poslodavaca.Ekonomska uloga se realizuje u okiru mera u cilju ublažavanja poremećajau privredi. iz oblasti javne potrošnje koja se ne može prepustiti tržišnom mehanizmu zbog specifične prirode javnih dobara i nužnost redistribucije dohodka stečenog u primarnoj raspodeli. posredno utiču na privredne tokove. Monopoli utiču na makroekonomska kretanja. udruženja poslodavaca.Odgovara parlamentu. formiranjem monopola i monopolskog ponašanja. Država . neposredno primenjuju instrumente ekonomske politike-država i centralna banka 2.narušavaju tekuću politiku cena.Dražava preduzima funkciju alternativnog koordinatora i alokatora . Centralna banka je najviša monetarna vlast u zemlji. monopoli. Ograničenja perfektnog tržišta nastaju .Normativnom regulatiom uređuje opšte uslove privređivanja. Berze mogu biti produktne (na kojima se formira cena bitnih strateških proizvoda) i efektne (Na kojima se formiraju cene hartija od vrednosti). 1. Privredne komore su interesne . koja ekonomsku ulogu dobija nakon krize tridesetih. samostalne i poslovno-stručpne organizacije preduzeća . 14.sindikati radnika .U savremenim tržišnim privredama postoji pluralizam subjekata. delegira svoje predstavnike i daje inicijativu za donošenje zakona i drugih propisaiz oblasti privrede. eksterni efekti koji se javljaju kada delatnost jednog proizvođača za druge stvara ili dodatne troškove ili dodatnu korist.Za cilj imaju zasštitu interesa i unapređenje uslova privređivanja.Kontroliše rad poslovnih banaka. Sindikati radnika i udruženja poslodavaca jedan su od činilaca državnog korporatizma.Možemo ih podeliti u dve grupe . Funkcije države su: 1.Sukobi između njih se rešavaju pregovorima .Osnovna funkcija je očuvanje stabilnosti cena . privredne komore Osnovni subjekt ekonomske politike je država.ULOGA DRŽAVE U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Nakon krize tridesetih . uređuje pravni sistem i definiše pravila ponašanja za sve učesnike . Ekonomsku politiku države koncipira i sprovodi vlada preko privrednog aparat od ministarstava do najnižih organa uprave. država interveniše određenim merama. država je neophodan subjekt u privredi i na tržištu.Ima ulogu banke banaka.

regulaciona funkcija u oblatima gde postoji poseban državni interes 4. instrumenti spoljnotrgovinske i devizne politike – primenjuju se u tokovima ekonomske razmene između zemalja. ponude novca i volumena kredita.ODNOS CILJEVA I INSTRUMENATA Instrumenti ekonomske politike su :instrumenti fiskalne politike . imaju snažne efekte i obavezni su za sve subjekte. spoljnotrgovinske i devizne politike . realizuje se u javnom sektoru 3.Na toj relaciji javlja se uslov koji ekonomska politika mora ispuniti .Bitno je da budu izabrani oni koji će imati rezultate. razvojna funkcija se ostavruje putem politike privrednog razvoja U kojoj meri će se dati primat nekoj od funkcija zvisi od koncepta ekonomske politikei uticaja političkog faktora. instrumenti direktne kontrole se koriste izuzetno . instrumenti politike cena –za cilj imaju održavanje stabilnosti opšteg nivoa cena .carine 2. 15.U vođenju monetarne politike osnovnu ulogu ima Centralna banka koja vodi politiku emisije novca. alokativna funkcija .treba ukazti i na nedostatke u oblasti realizacije ekonomskih funkcija države : 1. politike dohodka i instrumenti direktne kontrole.U regulisanju spoljnotrgovinskih odnosa koriste se carine . 5.2.VRSTE INSTRUMENATA EKONOMSKE POLITIKE Subjekti ekonomske politike odlučuju o tome koje će instrumente primeniti za realizaciju ciljeva. 16.niske stope inflacije. nedovoljna informisanost 2.unstrumenti su porezi . Slobodnom tržištu 4.U tržišnim privredama princip je da se cene formiraju na tzv. proces odlučivanja i izbora jednog ili više mogućih rešenja Ekonomske funkcije države se različito iskazuju u meri i intezitetui čiji je krajnji rezultat efikasnost ekonomske poltike i nivo privrednog razvoja pojedine zemlje. postoji ograničena kontrola nad državnom birokratijom 4. instrumenti fiskalne politike – finansira se potrošnja države . zajmovi . doprinosi. ne poseduje moć apsolutne kontrole 3. kvote . Usled velikog broja instrumenata nastaje veliki problem za subjekte ekonomske politike oko pitanja njihovog izbora . takse . kontigenti.Ključni problem ekonomske politike je odnos ciljeva i instrumenata . politike cena .Njihova osnovan odlika je da su selektivni i efikasni na kraći rok.kozistentnost nastaje onda kada su formulisani ciljevi i instrumenti međusobno . kombinacija i primene. 3. javna potrošnja . instrumenti politike dohodka –odnose se na nivo stečenih dohodaka i njihova raspodela na potrošnju i štednju 6. stabilizaciona funkcija . javne službe .U deviznoj politici bitan instrument je određivanje deviznog kursa nacionalne valute. instrumenti monetarno-kreditne politike –podrazumeva sver uopticaja novca . a to je konzistentnost od koje zavisi njena efikasnost. nivoa kamatne stope. redistributivna i socijalna se realizuje putem teansfernih plaćanja 6. primena instrumenata za stabilne uslove privređivanja 5. tj.Vrste instrumenata su: 1.kreditna politika i njeni instrumenti su u rukama bankarskih institucija od kojih je najvažnija kamatna stopa. monetarno-kreditne politike .

Treći koncept predstavlja kombinaciju predhodna dva . 18. ukidanje ili uvođenje novog instrumenta ekonomske politike Za subjekte ekonomske politike je bitno da mogu ostavriti cilj izabranim instrumentom. koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje koji se primenjuje u razvijenim tržišnim privredama. Sposobnost subjekata se iskazuje u izboru odgovarajućih instrumenata za realizaciju ciljeva.On se oslanja na razgranat planski mehanizam i plansko regulisanje obima društvene proizvodnje.Merama ekonomske politike su se odžavale osnovne proporcije na makroekonomskom planu. monetarne i posebno budžetske politike. Neizvesnost kod dejstva instrumenata pojačan je faktorom vremena .Konzistentnost ekonomske politike se može lakše postići ukoliko je broj njenih instrumenata veći . u kojima se izgrađivao sistem administrativnog socijalizma.Subjekti ekonomske politike primenjuju više instrumenata za realizaciju ciljeva čije se dejstvo proširuje i na ostale ciljeve .U akciji ekonomske politike uvek je prisutan veći broj ciljeva koje treba ostvaritiprimenom većeg broja instrumenata.POSEBNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Posebni koncept predstavlja konkretizaciju opšteg koncepta u skaldu sa zahtevima koji proističu iz konkretnog stanja u privredi.javlja se u tri varijante : 1. 17. Polazna osnova ovog koncepta je uticaj agregatne efektivne tražnje na visinu nacionalnog dohodka i zaposlenosti. jer tek posle isteka određenog vremena može se videti efekat instrumenata u realizaciji jednog ili više ciljeva. Koncept regulisanja ekonomske politike putem regulisanja ponude primenjivao se u zemljama Istočne Evrope .a iz toga sledi bitna karakteristika ekonomske politike. opšte i investicione potrošnje 2. Tada je izbor instrumenata i njihova kombinacija lakša i jednostavnija .O instrumentima ekonomske politike se ne može govoriti nezavisno od njenih ciljeva. koncept ekonomske politike putem regulisanja ponude koji se primenjuje u planskim privredama.Najčešće se formira u dve situacije :posle . bio je primenjen u Jugoslaviji u periodu od sredine pedesetih do sredine šezdesetih. koncept ekonomske politike putem regulisanja i ponude i tražnje koji se primenjuje u plansko-tržišnim privredama.Ako postoji veći broj ciljeva treba kombinovati veći broj instrumenata.usklađeni.Na komponente agregatne tražnje utiče se merama fiskalne .privredni sistem je stogo centralizovan. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima kojima se utiče na nivo društvene proizvodnje 3.multi instrumentalnost. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima ekonomske politike kojima se utiče na nivo lične .OPŠTI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Opšti koncept ekonomske politike određen je karakterom privrednog sistema pojedine zemlje.Od instrumenata treba razlikovati mere ekonomske politike koje znače promenu . predstavlja kombinaciju prva dva koncepta i kombinaciju njihovih instrumenata Koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje primenjuje se u razvijenim tržišnim privredama.

uvek postoji neizvesnost. vlada i centralna banka.Postoje ugrađeni stabilizatori koji deluju automatski sa promenama u privrednom sistemu. izbor efikasnih instrumenata – postići kombinaciju realnih ciljeva i odgovarajućih instrumenata. bruto domaći proizvod -njegovo povećanje dovodi do povećanja bogatstva društva 2.Početni potezi bilis u smanjenje budžetskog deficita u odnosu na društveni proizvod. stabilnost deviznog kursa nacionalne valute – dejstvom centralne banke . stabilnost političkog sistema i rešavanje problema javnog izbora. čiji su elemnti najavljeni u preizbornoj kampanji i koncept koji se formira usled većih poremećaja u privredi koji ugrožavaju njene tokove i stabilnosti. 19. i bitno je kako se realizuje proces javnog izbora i kolektivnog odlučivanja.Tokom akcije ekonomske politike javljaju se prepreke političkog .Opšti uslovi su :karakter institucionalne infrastrukture .Decentralizovani sistem odluka vezuje se za sistem tržišnog privređivcanja i političke demokratije.U centralizovanom sistemu država je jedini subjekt ekonomske politike i koordinacija odluka se ostvaruje preko sistema vertikalno uređenih hijerarhijskih odnosa organa upravljanja privredom.centralno pitanje efikasnosti ekonomske politike su uslovi od kojih ona zavisi. Pokazatelji efikasnosti ekonomske politike su : 1.EFIKASNOST EKONOMSKE POLITIKE Efikasnost je kategorija kvantitativne prirode jer meri odnos između uloženih sredstava i ostavrenih rezultata.Koordinacija njihovih odluka je na horizontalnom nivou.Stabilne i funkcionalne infrastrukture su neophodna podloga akcije ekonomske politike. Posebni uslovi ekonomske politike su : 1.Sledeća mera je bila devalvacija nacionalne valute . pravovremena primena instrumenata-zavisi od procedure odlučivanja . stopa nezaposlenosti.koja u razvijenim zemljama iznosi oko 2% 4.koja ne bi smela da bude iznad 5.Izdvajaju se institucije tržišta i svojine.mali broj instrumenata deluje direktno 4.polazi se od procene situacije . 3.5-6%.efikasnost ekonomske politike se iskazuje u dostignutom stepenu ostavrenih ciljeva . stepen realnosti ciljeva. za formulisanje ciljeva subjekti koriste verodostojne informacije 2. monetarne i devizne politikeStabilan politički sistem omogućuje regularne izborne cikluse . vertikalna i horizontalna koordinacija odluka-karakter i nivo koordinacije odluka određen je karakterom političkog sistema i brojem i vrstom subjekata ekonomske politike.To je najčešći slučaj sa inflacijom. uvođenje fiksnog deviznog kursa. poslodavca i sindikata.obavljenih izbora . društvenog ili socijalnog karaktera. jer promena instrumenata utiče na promenu postojećih uslova privređivanja i utiče na alokaciju postojećih resursa 3.. stopa inflacije.treba važiti pravilo da se oni ne menjaju . regulisati suficit u platnom bilansu i prilagoditi realne nadnice tako šte će se napustiti njhivov usaglašavanje sa rastućom stopom inflacije. Uspešna antiiflaciona politika zabeležena je u Izraelu 1985.Razvijeno integralno tržište omogućuje primenu instrumenata fiskalne .Cene i zarade su bile podvrgnute jednokratnim prilagođavanjima garancija uspeha bila je sadržana u dogovoru između vlade. pa se preduzimaju mere antiinflacione politike.

tj. a amortizacija vrednost osnovnih proizvodnih fondova koji je u procesu proizvodnje prenet na nove proizvode. amortizaciju . a neproizvodne su .Proizvodne delatnosti su :trgovina . budžetski deficit . F . dok neproizvodne učestvuju u njegovoj raspodeli.fondovi opšte i zajedničke potrošnje u delatnostima koje ne učestvuju u stvaranju društvenog proizvoda.veličina nacionalnog dohodka formira agregatnu tražnju i u okviru nje parcijalnu tražnju.5.Tako su uštede jednake investicijama.U analizu se mora uključiti i uvoz i izvoz roba i usluga.Uvoz je obezbeđivanje robe koja nedostaje domaćem tržištu . nacionalni dohodak.akumulacija koja predstavlja izvor sredstava proširene reprodukcije 3.ličn i dohodak .razlika između izvoza i uvoza naziva se saldo izvoza i uvoza. sirovina i reprodukcionog materijala . sa stanovišta njegove upotrebe se sastoji iz sredstava za proizvodnju i za potrošnju.Deo koji nije potrošen su investicije . materijalne troškove .PROIZVODNI METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Proizvodni metod obračuna društvenog proizvoda polazi od shvatanja da samo proizvodne delatnosti stvaraju društveni proizvod . zdravstvo . već u njegovoj raspodeli Drugi naziv za nacionalni dohodak je neto društveni proizvod. Materijalni troškovi su vrednost utrošenih predmeta rada.METOD OBARČUNA I STRUKTURA NACIONALNOG DOHODKA U materijalnom smislu nacionalni dohodak je skup proizvoda i materijalnih usluga koji su novoproizvedeni u privredi u vremenu od jedne godine. ili se može odmah utrošiti ili se može uštedeti. uzimaju se kategorije :društveni bruto proizvod. opšta i investiciona potrošnja. tj lična potrošnja 2. koji predtsvalja zbir cena proizvoda i usluga svih privrednih delatnosti u toku jedne godine. Domaći nacionalni dohodak je veličina koja je rezultat domaće proizvodnje. a da ne posegne za svojim postojećim bogatstvom. akumulacija i fondovi. .Elementi strukture nacionalnog dohodka su : 1. tj. LD .suficit 20. ulaganje u proces proizvodnje.obrazovanje . A . industrija .Nacionalni dohodak se definiše i kao onaj deo vrednosti koji društvo može da potroši . turizam . lični dohodak . sovijalna zaštita.Naturalna struktura društvenog proizvoda .Uštede iz određenog razdoblja jednake su razlici između društvenog proizvoda i potrošnje. Vrednosna struktura društvenog bruto proizvoda sadrži . Nacionalni dohodak predstavlja izvor i granicu finalne potrošnje u društvu koje čine lična .Veličina društvenog bruto proizvoda je značajna za praćenje promena u privrednoj strukturi.Upotreba društvenog proizvoda se može odvijati na dva načina .Po metodologiji koja se primenjuje u Sistemu materijalne proizvodnje . izvoz je oslobađanje od viška robe koji premašuju domaću tražnju.Veličina nacionalnog dohodka se dobija kada se od društvenog proizvoda oduzme vrednost amortizacije . Materijalni troškovi se ponavljaju i njihovim eliminisanjem dobija se veličina društvenog proizvoda. saobraćaj .ušteđeni delovi će u nekom kasnijem periodu biti takođe utrošeni. 21.

22. koje uključuju posredne poreze . Bruto domaći proizvod po faktorskim cenama predstavlja sumu novostvorene vrednosti koja je izvor finalne potrošnje.Oba bruto proizvoda se obračunavaju po tržišnim cenama.Tekuće cene . tu se nameće akcija ekonomske politike da bi održavala ravnotežu.Polazna osnova proističe iz principa integralnog tržišnog privređivanja . suma dodatih vrednosti u privredi u toku određenog perioda. u svim privrednim jedinicama 3.Vrednost bruto nacionalnog dohodka se dobija tako što se bruto domaćem proizvodu doda razlika između dohodaka ostvarenih u inostranstvu i dohodaka koji su strani subjekti stekli u zemlji .SISTEM NACIONALNIH RAČUNA KAO METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Sistem nacionalnih računa kao metod obračuna društvenog proizvoda primenjuje se u tržišnim privredama. najčešće godine dana. već se formira delovanjem globalnih odnosa ponude i tražnje. a drugi se štedi. suma svih dohodaka u privredi u toku određenog perioda . najčešće godine dana . na osnovu kojih svi proizvodi i usluge imaju tržišnu vrednost.Raspoloživi nacionalni dohodak je onaj kojim privreda raspolaže pošto je deo domaćeg proizvoda izvezla . njegova struktura se predstavlja kao zbir lične potrošnje .. Prva makroekonomska kategorija je bruto domaći proizvod. usluge koje potiču od države.kada se toj veličini dodaju transferi ioduzmu direktni porezi .Vrednost društvenog proizvoda nije rezultat samo rada proizvođača u materijalnoj proizvodnji .On pokazuje kupovnu moć domaćinstva . sve robe i usluge koje proizvode nekomercijalne institucije i izvesna dobra i usluge koje proizvede domaćonstvo. tako da se jedan deo njegov troši na kupovinu .Ukoliko su uvoz i izvoz jednaki poklapaće se veličine domaćeg i raspoloživog nacionalnog dohodka. 1.definiše se kao. dohodci potiču od rada i kapitala Od veličine bruto domaćeg proizvoda zavise ukupna potrošnja u društvu .Od njegove veličine zavisi nivo potrošnje. dobija se kategorija raspoloživog dohodka domaćinstva. vrednost finalnih proizvoda i usluga koji su proizvedeni u privredi u toku određenog perioda 2. 23.Ta razlika se zove neto faktorski dohodak.Metodologija obračuna se zasniva na široj koncepciji proizvodnje koja se definiše kao stvaranje korisnih proizvoda i usluga koji imaju materijalni i nematerijalni oblik. koji čine :sve robe i usluge koje proizvode za tržište privatna ili državna preduzeća.Kada je bruto nacionalni dohodak veći od bruto domaćeg dohodka to znači da domaći privredni subjekti više zarađuju u inostranstvu.Postoje tekuće i stalne cene. investicija i javne potrošnje. Druga makroekonomska kategorija je bruto nacionalni dohodak.REALNI I NOMINALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Društveni proizvod se izražava preko cena. a uvezla deo tuđih proizvoda. čiji je jedan deo ostvaren u inostranstvu.U slučaju nepoklapanja .njegova veličina jednaka je veličini domaćeg nacionalnog dohodka i vrednosti salda izvoza i uvoza roba i usluga.

tako u fazi ekspanzije zaposlenost proizvdonih faktora raste .Indeksi cena pokazuju kretanje nivoa cena u vremenu. što znači da postoji inflacija koji utioče na uvećšanje nominalnog proizvoda u odnosu na realni to se otklanja deflacioniranjem nominalnog proizvoda. treba eliminisati inflaciju . Uočavamo da društveni proizvod nije izjednačen. tj.predstavljaju tržišne cene . . tj.U savkoj fazi privrednog razvoja mogu se pratiti kretanja zaposlenosti i inflacije . opada stopa rasta i smanjuje se veličina društvenog proizvoda.kretanje cena utiče na obračun društvenog proizvoda.prilikom izračunavanja društvenog proizvoda uračunava se i inflacija . tj. Stalne cene su cene iz određene godine u kojoj su privredna kretanja bila najstabilnija ili iz godine u kojoj su izvršene značajne promene u cenama. Postupak se sprovodi tako što se nominalni proizvod deli indeksom cena .To se postiže indirektnim putem . deflacioniranjem ili inflacioniranjem nominalnog društvenog proizvoda ili direktnim putem primenom metoda stalnih cena.U akciji ekonomske politike jaz je pokazatelj privrednih kretanja i istovremeno ukazuje koje mere treba preduzeti sa ciljem podizanja nivoa privredne aktivnosti.Potencijqalni društveni proizvod se ostvaruje u uslovima pune . da bi se za svaki od njih izračunao indeks cena .Oni se dobiajaju tako što se na određenim punktovima posmatraju cene reprezentativnih proizvoda i za svaki od njih se utvrđuje njegova prosečna mesečna cena.veličina realnog društvenog proizvoda određen godine dobija se množenjem količine proizvoda sa stalnim cenama. pa se povećava i proizvodnja .Kretanje cena određene grupe proizvoda odnosno njihov nivo nivo u različitim godinama pokazuje grupni indeks cena. cene po kojima se proizvodi prodaju.TEKUĆI I POTENCIJALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Tekući društveni proizvod se realizuje postojećim proizvodnim faktorima pri nivou dostignute zaposlenosti. au vreme recesije raste nezaposlenost .Jaz omogućava da se sagleda kolika su odstupanja tekućeg od potencijalnog društvenog proizvoda. Odstupanje kretanja društvenog proizvoda od linije trenda stavraju jaz društvenog proizvoda koji pokazuje razliku izmedju tekućeg i potencijalnog društvenog proizvoda. 24.Kada se cene smanjuju . postoji deflacija .Za deflacioniranje i inflacioniranje društvenog proizvoda potrebno je zanti kretanje cena. Ukoliko se cene u nekom trenutku povećavaju .društveni proizvod izražen u tekućim cenama naziva se nominalni. Kada se utvrđuje stopa rasta društvenog proizvoda to se čini praćenjem realnog društvenog proizvoda. Cilj je da jaz bude što manji. koji pokazuje kretanje unflacije u određenom vremenskom proizvodu. Deflator društvenog proizvoda se dobija deljenjem nominalnog sa realnim proizvodom.opšti porast cena. njihov uticaj se otklanja inflacioniranjem nominalnog proizvoda. normalne zaposlenosti.da bi se dobilo stvarno kretanje društvenog proizvoda .

1820 – 1980 g . U razvijenim zemljama privredni razvoj je kontinuirani proces. . 1500 – 1700 g. Teorija privrednog razvoja posebno razmatra problem razvoja u zemljama koje su nerazvijene i u onoma koje su razvijene. Postavlja se pitanje kako ekonomsak politika utiče na tokove privrednog razvoja? Sistem planiranja je jedan od mogućih metoda. Suština procesa razvoja ogleda se u težnji da se raspoloživim resursima postigne zadovoljavajući nivo sa što manje uloženih sredstava. Mere i akcije ekonomske politike treba da uspostave kratkoročnu privrednu ravnotežu.neophodnosti angažovanja obilnih sredstava akumulacije sa ciljem investicionog ulaganja. Privredni razvoj uslovljava kvantitativne i kvalitativne promene u okiru drštveno-ekonomskog sistema. Osnovni cilj privrednog razvoja je povećanje potencijalnog proizvoda ili smanjenje jaza između tekućeg i potencijalnog društvenog proizoda.25. Razvoj podele rada i diverzifikacioje proizodne strukture su prateći procesi privrednog razvoja u kojima novi proizvodni sektori utiču na priredni sektor. Industrijska revolucija kojom je promovisan kapitalizam bila je praćena porastom stope privrednog rasta. Privredni razvoj je proces uvećanja materijalnog bogatstva društva uz istovremane strukturne promene u privredi uključujući i promene u alokaciji raspoloživih privrednih faktora.priredni razvoj i privredni rast se često poistovećuju.epoha trgovačkog kapitalizma 4. – epoha dominacija poljoprivrede 2. Kod njih se metod prirednog razvoja zasniva na većem učešću radne snage. . Privredni razvoj se sagledava kroz 4 epohe i to su : 1. stanovništva.zadovoljenja različitih potreba i njihova struktura određeni su tempom privrednog razvoja. Kapitalizam je doneo promene na socijalnom.tj. Kod nerazvijenih zemalja postoji nerazvijena materijalna osnova i disprporcionalna privredna struktura. Promena privredne strukture regionalnih jedinica prirodnih i drugih resursa su prateće pojave procesa privrednog razvoja. od formiranja kapitalizma. promene u pravcu efikasne ekonomkse organizacije društva i formiranjem institucija privrednog sistema koje funkcioniše po principima tržišnog privređivanja.. Pojmovi. 26. društvenom i političkom planu. a druga je instumentima ekonomske politike koji primarno utiču na stope privrednog rasta. Promene kvantitativnog karaktera koje su rezultat privrednog razvoja ogledaju se u stopi privrednog rasta.POJAM I ODLIKE PRIVREDNOG RAZVOJA Visina materijalnog bogatstva. 1700 – 1820 g.epoha industrijskog kapitalizma Ovoj podeli može se dodati i period od 1980.epoha razvijene poljoprivredne proizodnje 3. . aproces privrednog rasta samo kvantitativne. 500 – 1500 g.ZAČECI SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Od početka 20-og veka došlo je do značajnog porasta bruto nacionalnog proizvoda. koji se naziva postindustrijska faza kapitalizma sa specifičnim obeležjima. Najveći deo mase sredstava za rad obezbeđuje se uvozom. uz tehnološke inovacije. Privredni razvoj možemo pratiti tek od vremena prelaska na mašinsku proivodnju.

a sa druge strane socijalističke zemlje koje tek izgrađuju tržišni sistem. radne snage i nivoa tehnologije. uz stalan porast dohotka pojedinca njegov deo koji se izdvaja za hranu opada uz istovremeni porast izdataka za druge potrebe.Proizvodna funkcija predstavlja jedno od osnovnih sredstava savremene ekonomske analize koja ima primenu i u ekonomskoj politici. Urbanizacija podrazumeva industrijska postrojenja i migraciju stanovništva. Objašnjenje za opadanje poljoprivrede u stvraranju društvenog bogatstva nalazi se na strani ponude i tražnje. to je momenat kada industrijaska proizvodnja dostigne svoju najvišu tačku posle koje njeno učešće u privredi opada.27. Tako postoje karakteristike koje su zajedničke za sve zemlje koje se nalaze u fazi savremenog privrednog rasta.ODLIKE SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Raspad socijalističkog sistema 90-ih godina doneo je velike promene u ekonomskoj slici sveta. Prva odlika podrazumeva smanjenje značaja i učešća poljoprivrede u ukupnoj priredi. U toku razvoja koji je praćen smanjenjem učešća privrede javlja se širenje tercijarnog sektora usluge. što čini stimulisanjem privatne štednje. da je stopa rasta društvenog proizvoda jednaka zbiru stope rasta fiksnih fondova i stopi rasta zaposlenosti i primenjene tehnike.Ona pokazuje međuzavisnost između privrednog rasta i angažovanih proizvodnih faktora.Može se govoriti o specifičnoj vrsti trade – off-a koja se ogleda u konfliktnosti ciljeva povećanja akumulacije kao izvora investicija i povećanja tekuće potrošnje. Sve zemlje u razvoju prolaze kroz istu početnu fazu koja utire put sistemu integralnog tržišnog privređivanja i visokom nivou privredne razvijenosti. Druga odlika savremenog privrednog rasta je ubzana urbanizacija. 29. Veliki značaj ima ljutski faktor jer zemlje bagate sirovinama ne moraju biti razvijene.Ona se može prilagođavati konkretnik prilikama koje postoje u određenoj privredi .PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija predstavlja kvantitativni odnos između promene u veličini jednog faktora proizvodnje ili više njih i maksimalne promene u veličini društvenog proizvoda koja je njome izazvana.U zatvorenim privredama jedini način obezbeđivanja sredstava za investicije je domaća štednja.MERE ZA PODSTICANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA Uticaj štednje i investicija na privredni rast na različit način se ogleda u zatvorenim i otvorenim privredama. a koje se manifestuju preko tačke u kojoj se neki od proizvodnih faktora javljaju kao kritični. kapitala . Svaka prireda koju odlikuje savremeni privredni rast nalazi se u procesu velikih strukturnih i razvojnih promena. 28. Danas postoje tržišne privrede različitog nivoa razoja.sa druge strane vlada treba da nalazi način za uvećanje kapitala .U otvorenim privredama investicije i štednja su različite . Privarni sektor u kojem dominira poljoprivreda ustupa mesto sekundarnom sektoru gde je veće učešće mašinske tehnike. Kob-Daglasova proizvodna funkcija glasi . Robert Solou je proizvodnu funkciju postavio kao proizvod društvenog proizvoda .

ŠTEDNJA I INVESTICIJE Investicije su deo bruto domaćeg proizvoda i elemant finalne potrošnje koji određuje njegov rast i preko toga tempo uvećanja materijalnog bogatstva društva. zarade zaposlenih Tako će se povećati nivo realnih zarada posle povećanja poreza.Jedna od mogućih mera je smanjenje poreza na dohodke .država može i direktno uticati i to preko investicionog poreskog kredita koji predstavlja specifičan vid subvencija za investicije. jer je moguće zaduživanje na svetskom tržištu. Domaća štednja utiče na rast bruto nacionalnog proizvoda.Izdvajanjem amortizacije dobija se kategorija neto domaćeg proizvoda.Kako su u pitanju otvorene privrede koje ostavruju spoljnoitrgovinske razmene . država se na taj način odriče dela svojih prihoda.smanjenja poreza.drugi način je preko uvećanja produktivnosti radainvestiranjem u humani kapital. kvalitet i način njenog angažovanja.Još jedna bitna kategotija su transferi koji se iz budžeta isplaćuju nezaaposlenima .veličine ... što znači da makroekonomska politika treba da utiče na obim . socijalno osiguranje.Faktor ljudskog znanja u povećanju produktivnosti kao jednom od činioca privrednog rasta.Nivo bruto investicija je različit u zemljama.Da bi se shavtila raspodela ukupnog dohodka privrede između različitih proizvodnih faktora .Poreski sistem i politika treba da budu tako uređeni da se postigne ravnotežaizmeđu gubitaka u poreskim prihodima i dobitka koji proističe iz iz povećanja javne potrošnje.Koliko god smanjenje poreza izgledalao lako .Tako se problem svodi na pitanje visine poreza. Robert Lukas je zastupao stav da rast produktivnosti proističe iz investicija u humani kapital. bitna je relacija između štednje i investicija..država može direktno da povećava sopstvenu investicionu potrošnju ulaganjima u infrastrukturne objekte. tj. U obračunu visine i strukture makroekonomskih kategorija koje su rezultat društvene proizvodnje . 30. treba definisati kategoriju nacionalnog dohodka koji se dobija kada se od bruto domaćeg proizvoda oduzme amortizacija i posredni porezi.Ovi načini predstavljaju indirektni način državnog uticaja na nivo investicija.jedan od elemenata strukture bruto domaćeg proizvoda su bruto investicije koje se sastoje iz neto investicije i amortizacije.Ona se menja kda se uključi .On se realizuje preko fiskalne politike .raspoloživi dohodak se deli na ličnu potrošnju i štednju .RADNA SNAGA I PRODUKTIVNOST Radna snaga je činilac od kojeg zavisi privredni rast.veličina raspoloživog dohodka se dobija kada se od nacionalnog dohodka odbiju direktni porezi i neto korporativna štednja.Razlika između izvoza i uvoza naziva se neto izvoz.na povećanje ukupne domaće štednje može uticati vlada iz dva pravca :porast domaće štednje putem povećanja štednje vlade i smanjenje javne potrošnje ukoliko postoji budžetski deficit.Istaživanja pokazuju da povećanje od 10% u pozitivnoim eksternim efektima koje proizvodi humani kapital dovodi do povećanja društvenog proizvoda od 4% 31. njeni efekti se moraju uključiti u obračun društvenog proizvoda. ali se mora voditi računa da investicioni projekti budu ekonomski racionalni i efikasni. Produktivnost se automatski vezuje za tehnološki i tehnički proces.

svetska banka. a to su zarade zaposlenih. Bruto investicije – uključuju ulaganja u nove fabričke zgrade i objekte.Investiciona potrošnja domaćinstva zavisi od isine i kretanja njihovog raspoloživog dohotka. bruto privatne domaće investicije-sadrže investicije domaćinstva i investicije preduzeća pa se oni jaljaju kao dva najvažnija domaća subjekta. inostrane investicije se javljaju kada je domaća štednja nedovoljna i nastaje zaduživanje države ( MMF. Visoko kvalifikovana radna snaga sa specijalizovanim znanjima daanas je najvašniji i za pojedinu zemlju najdragoceniji proizodni faktor.Na strani investicija bruto domaće investicije se sastoje iz bruto privatnih domaćih investicija i neto stranih investicija koje se mohu izjednačiti sa neto izvozom. državne investicije – se finansiraju iz budžeta i usmerene su na objekte privredne infrastukture. Najpooljnije su strane invsticije koje nastaju po osnovu stranih ulaganja u domaću privredu. obaveza po osnovu kamata. One podrazumevaju ukupne rashode za nova kapitalna dobra u koje su uključeni i rashodi za . U zemljama u kojima postoji visoka domaća štednja priliv stranih investicija je posledica ekonomske i političke stabilnosti. strane države i komercijalne banke ) i zaduživanjem preduzeća ( po osnovu komercijalnih kredita inostranih banaka ili kod inostranih poslovnih partnera ). privrede i neto izvoza. 3. Investicije u kuće za stanovanje – pretstavlja atraktivnu namenu investicionih sretstava u razvijenim zemljama Investicije prema strukturi su : 1. imaju karakter javnih dobara i privatni kapital nije zainteresovan za ta ulaganja.preduzeća određena je visinom ostvarenog profita.učešće javnog sektora. 4. To su objekti od vitalnog značaja.doprinosi za socijalno osiguranje.jednakost investicija i štednje je jedan od uslova makroekonomske ravnoteže. Investicije u humani kapital – postaju sve značajnije sa razvojem savremenih tehnologija i informacionih sistema.VRSTE INVESTICIJA PREMA SUBJEKTU To su : 1. zaliha sirovina i gotovih proizvoda 3. 32. 33. Tako se stvara spoljni dug koji opterećuje budžet. U njegovoj raspodeli se izdvajaju sredstva po iše osnova. Cena roba i usluga u ličnoj potrošnji i preferencuje potrošača određuju deo raspoloživog dohotka koji će biti namenjen investicijama.VRSTE INVESTICIJA PREMA NAMENI I STRUKTURI Investicije prema nameni su : 1. Deo koji ostane naziva se neto korporativna štednja i namenjena je investicijama koje zavise od potreba firme. 2. Investicije u obrtna sretstva – ulaganja za kupovinu sirovina i repromaterijala kao i novčani izraz za već formirani prirast poluproizvoda.Na strani štednje domaća štednja se sastoji iz privatne štednje domaćinstava i preuzeća i javne štednje koja se formira kao razlika između budžetskih prihoda i rashoda. Investiciona potrošnja privrede. Investicije u osnona sretsva – ulaganje u fiksni kapital koji je materijalna pretpostavka procesa proizvodnje. 2.

najavljenih mera ekonomske politike preduzeća formiraju očekivanja u pogledu budućih privrednih kretanja. 2.U javnom sektoru proizvodnja javnih dobara je inicirana opštim interesom i potrebama cele društvene zajednice . Očekivanja – na osnovu trenutne situacije u privredi. Neto investicije 34.nizak profit često dovodi do situacije da javna preduzeća beleže finansijske gubitke koji se pokrivaju iz državnog budžeta.Sve ove potrebe država finansira iz budžeta. Usled brzog tehničkog napretka u strukuri amortizacije dominira njemn akumulatini deo kojim se nabavljaju nova sretstva.zamenu utrošene opreme. Nivo investicija zavisi od faze privrednog ciklusa.Subjekt javne potrošnje je država. a diverzifikacija privredne strukture državno-monopolističkog kapitalizma u kojoj sve veći prostor dobijaju različite usluge takođe je doprinela širenju javnog sektora. Stopa amortizacije pretstavlja udeo utrošenog kapitala.koji je njen osnovni finansijski fond. a domaćinstva će se zaduživati na osnovu hipotekarnih zajmova. a posebno onih koja su od uticaja na investiciona ulaganja i njihove efekte. Investicije svakom preduzeću donose dodatni prihod. 3. Investiciona potrošnja zavisi od poreza na dohodak pa tako niže stope poreza povećavaju investicije.Njene komponente su robna javna potrošnja .posledica je postojanje privatnog i javnog sektora.pružanje usluga u javnom sektoru ostavruje nizak profit.DETERMINANTE INVESTICIJA Investicije određuju rast bruto domaćeg proizvoda. zdravstvenu zaštitu. 35. Država na investicionu potrošnju utiče poreskom politikom. 2. Troškovi – investicije podrazumevaju određene prateće troškove i cilj je da ni budu što niži. amortizacije. Država organizuje i finansira nacionalnu odbranu . tako da privatni preuzetnici nemaju interes da ulažu u javni sektor.Različite društvene i individualne potrebe zahtevaju proizvodnju odgovarajućih dobara. Širenje javnog sektora nastaje posle krize tridesetih. Investiciona ulaganja u trajna dobra uključuje i trošak po osnovu kamate i po osnovu poreza koji domaćinstva plaćaju na svoj dohodak. Preduzeća će uzimati kredite. . Prihodi – u njihooj analizi polazi se od privrednih subjekata koji investiraju. Povećanje investicija za rezultat ima rast bruto domaćeg proizoda koji je zatiom izvor budućih investicionih ulaganja sa istim ehektom.fazi privrednog ciklusa. Na osnovu očekivanja se formiraju investicione odluke. a druga transferi fizičkim i pravnim licima.ODLIKE JAVNOG SEKTORA U savremenim privredma dominira tržište čiji karaketr poslednje dve decenije pod uticajem globalizacije i neoliberalizma.Ceo proces karakterišu dve pojave :karakter delatnosti i promene svojinskih odnosa u pravcu privatizacije.tj. Postoje tri faktora koji su od uticaja na investicije : 1.karaketr dobara koji podrazumeva specifičnost njihove tražnje i strukture cena odnosno karaketr subjekata koji formira njihovu ponudu.Osnovna razlika je oblik dominirajuće svojine i karaketr subjekata koji proizvdoi različite robe i usluge.

ekonomska funkcija – je utoliko više izražena ukoliko su u privredi funkcije tržišnog mehanizma razvijenije.Obavezna javna dobra . tako da se u tržišnim uslovima javlja problem „besplatnog korisnika“. kao što je socijalna pomoć. pa je neophodna intervencija države(osnovno obrazovanje i osnovna zdravstvena zaštita). 38.36.Raspoloživi deo dohodka se jednim delom troši za potrbe lične potrošnje . element agregatne tražnje.Najvažnije funkcije javne potrošnje su: 1. ikao izdvajanje sredstava koja su namenjena podmirenju potreba za izraženim socijalnim sadržajem.Rivalna potrošnja postoji kada jedna osoba koristi određeno dobro dok druga to nije u mogućnosti.drugo razgraničenje je obeležje isključenja. fakulteti . 37. zato što od korisnika javnih dobara druga lica imaju korist (obrazovanje).Porast raspoloživog dohodka dovodi do promena proporcija .FUNKCIJE JAVNE POTROŠNJE Smisao funkcije pojedinačnog oblika potrošnje je u što potpunijem zadovoljenju spektra potreba.Oni se ne mogu podesiti po meri privatnog korisnika. privatnom i javnom koji paralelno funkcionišu.JAVNA I PRIVATNA DOBRA Polazna tačka razlikovanja javnih i priavtnih dobara je sektor privrede u kojima se ona proizvode.Neka od njih može da obezbde i privatni sektor.Njihova proizvodnja se odvija u dva različita svojinska uređena sektora .U razvijenim privredama javna potrošnja predstavlja bitan element ukupne akcije ekonomske politike u regulisanju privredne ravnoteže 2. Javna dobra se ne mogu isključiti. polazi se od toga da se pojedinci ne ponašaju u skaldu sa svojim interesom . jer je to volja pojedinca. gde pojedinac polazi od shvatanja da je njegov doprinos u ostvarenju javnog dobra mali i da ce to nadoknaditi drugi pojedinci. redistributivna funkcija – iskazuje se dejstvom mera ekonomske politike koje za cilj imaju preraspodelu dohodka društva od bogatijih slojeva ka siromašnim. Posebne vrste javnih dobara su obavezna i čista javna dobra. Prva razlika se definiše prema obeležju rivalne potrošnje.(nacionalna odbrana). a drugi za odloženu potrošnju.Nivo lične potrošnje je pokazatelj dostignutog nivoa životnog standarda. Upotreba privatnog dobra se može u svakom slučaju isključiti .Primenjuju se drugi kriterijumi određivanja cena . socijalna funkcija – se može sagledati sa dva aspekta .Danas su rasprostranjene privatne bolnice . srednje škole. i drugi aspekt je varijanta opšte potrošnje koja uključuje i potrošnju neprivrednih delatnosti 3.DETERMINANTE LIČNE POTROŠNJE Lična potrošnja domaćinstva predstavlja jedan vid finalne potrošnje.Druga odlika je dejstvo eksternih efekata .Čista javna dobra su ona koja odlikuje nerivalna potrošnja kao i nemogućnost isključenja pojedinca korisnika.Javnih dobara prema vrsti i odlikama ima nekoliko.Treća karakteristika je uslovljenost i vezanost njihove ponude za državu kao vodećeg subjekta koji može da ih obezbedi.

agregatna ponuda je odnos između ukupne količine roba koju su proizveli privredni subjekti i nivoa cena.Veće bogatstvo uslovljava veću potrošnju. funkcija uticaja lične potrošnje na proizvodnju.Potrošnja zavisi od nivoa permanentnog dohodka i potrošači ne reaguju isto na različito uzrokovanje promene dohodka. tako što se uvećava deo namenjen štednji.Osnovne funkcije potrošnje su : 1.FUNKCIJE LIČNE POTROŠNJE Funkcije lične potrošnje su određene mestom koja ona ima u procesu društvene reprodukcije i s obzirom da je njen subjekt domaćinstvo odnosno pojedinac one imaju specifičan karakter.promena može biti trajna ili prolazna. koje utiču da društveni proizvod kamatne stope ili cene odstupaju od postavljenih ciljeva. stope privrednog rasta i nivoa cena. terkući raspoloživi dohodak polazna osnoa ponašanja domaćinstava u ličnoj potrošnji.bogatsvo je ređe u novcu . Različite funkcije lične potrošnje ukazuju na više dimenzija njene sadržine koje subjekti ekonomske politike moraju imati u vidu prilikom izbora instrumenata kojima regulišu njenu visinu i kretanje.. 2. jer se u toku radnog veka štedi za kasniji period-penziju.Poremećaji u privredi mogu biti uzrokovani i ponašanjem i akcijom samih tvoraca stabilizacione plitike. ako se izvrši pogrešna procena mera koje treba . funkcija obnavljanja radne snage –pojedinac u ličnoj potrošnji zadovoljava osnovne potrebe koje izviru iz njegovog biološkog i fiziološkog bića i potrebe standarda koje su odraz dostignutog kulturno-istorijskog nivoa razvoja društva 2.On direktno utiče na kretanje lične potrošnje u tekućem periodu.permanentni dohodak je trendi nivo dohoddak za koji domaćinstva očekuju da se održi i u budućnosti. 39.tokom života nivo potrošnje pojedinca se prilagođavao fazi životnog ciklusa.Agregatna tražnja je odnos između potrošnje roba i usluga i nivoa cena . permanentni dohodak i model životnog ciklusa. uticaj lične potrošnje na veličinu agregatne tražnje .njegove raspodele. 3. bogatstvo ili jedan njegov deo pojedinci mogu da akumuliraju kao rezultat svog ponašanja i odluka u potrošnji uslovljenog životnim ciklusom .Ukus potrošača i visina dohodka kao i njihove promene utiču na proizvodnju.cilj je dea se ušteđena sredtsva troše u starosti i time nadoknađuje tekući dohodak.On je uređuje i za budući period.promena visine lične potrošnje utiče na kretanje agregatne tražnje.U analizi ovih ciljea treba poći od agregatne tražnje i agregatne ponude.UZROCI POREMEĆAJA U PRIVREDI U objašnjenju prirode i vrste poremećaja. treba poći od metoda realizacije njenih ciljeva – zaposlenosti . jer je struktura lične potrošnje određena strukturom proizvodnje sredstava za život. 38.Poremećaji u privredi su promene u agregatnoj tražnji ili agregatnoj ponudi ili promene u ponudi novca ili tražnji za novcem . a više u hartijama od vrednosti.Tri bitne determinante štednje su : 1.Tu se navodi . 3.

Analiza procesa zaostajanja ukazuje na prepreku na koju nailazi akcija stabilizacione kratkoprošne politike koja se ogleda i neminovnom proteku vremena od momenta kada je akcija preduzeta do momenta u kojem počinje njeno dejstvo u privredi.u monetarnoj politici ono je kratko jer se odluke Centralne banke donose brzo posle uočvanja poremećaja.U tom procesu se javlja zaostajanje .Umešnost i znanje subjekta ekonomske politike se pokazuje u sposobnosti identifikacije vremenskog trajanja poremećaja.NEIZVESNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI Akcija ekonomske politike ne može rašunati sa potpunom izvesnošću da će biti realizovana na način na koji je koncipirana i sa rezultatima koji se očekuju.Ekonometrijski model se iskazuje preko jedne ili više jednačina sa numeričkom . zaostajanja u akciji – isto je u monetarnoj politici kao kod zaostajanja u Odlučivanju. prepoznavanju poremećaja .postoji više faktora koji potenciraju neizvesnosti u ekonomskoj politici : 1. jer se zahteva zakonska podloga spoljašnja zaostajanja traju dugo . finalne potoršnje.Za subjekte ekonomske politike je najbitnije da uoče poremećaje i da na osnovu toga preuzmu određenu akciju.akcije u fiskalnoj politici nisu brzog karaktera. 2. a ekonomska politika deluje sa zaostajanjem smatra se da je najbolje i ne preduzimati bilo kakve mere. usklađivanje privrednih tokova u cilju stabilizacije privrednih tokova uprkos dejstvu poremećaja.unutrašnje zaostajanje je vremenski period između momenta kada akcija postaje potrebna i momenta kada je preduzeta.preduzeti.na osnovu toga se govori o zaostajanju u akciji ekonomske politike. a ne njihovo potpuno uklanjanje.Usklađivanje je akcija ekonomske politike kojom se postiže ublažavanje poremećaja ..to upućuje na aspekt stabilizacione politike koji se zove fino podešavanje. 40.U fiskalnoj politici se može odužiti 3. koje može biti unutrašnje i spoljašnje . drugi faktor je uslovljen vrstom ekonometrijskog modela na kojem se bazira njena primena. zaosatjanje u odlučivanju se različito manifestuje u sferi monetarne i fiskalne politke.on je negativan kada se poremećaj mogao predvideti i odgovarajuća akcija se priprema blagovremeno. ili ponašanje partija u predizbornim kampanjama. nepredviđene promene u nekom od elemenata agregatne tražnje . tj.Zaostajanje je pozitivno kada je proteklo određeno vreme između nastanka poremećaja i nastanka uočavanja da je neophodna akcija ekonomske poltike.Da bi akcija ekonomske poltike proizvela dejstvo potrebno je da protekne duži ili kraći vremenski period.Unutrašnje zaostajanje nastaje u : 1. 41.Spoljašnje zaostajanje je vremenski period između preduzete akcije i njenih efekata u privredi. pokazuju tendenciju da traju samo izvestan vremenski period.zaostajanje u prepoznavanju je isto u monetarnoj i fiskalnoj politic 2.ZAOSTAJANJA U STABILIZACIONOJ POLITICI Poremećaji u privredi mogu biti prolazni.Ukoliko je poremećaj prolazan i nema dugotrajne efekte . jer su ona rezultat interakcije razlicitih zaostajanja koja se javljaju u privrednim tokovima. tj.

Tu je reč o opštem nivou cena. pariteti cena 3. 42. počinju da dejstvuju oni koji uzrokuju . politikom cena se regulišu međusobni odnosi cena.koji se formira na osnovu visine i kretanja cena svih proizvedenih roba i usluga u privredi. dejstvo njenih instrumenata u pravcu povećanja konkurentnosti domaćih proizvoda na svetskom tržištu 43. kontroli ili suzbijanju inflacije 2.Ekonomska politika posebnu pažnju posvećuje njegovom kretanju. zatečene.Uticaj ekonomske politike na nivo i kretanje cena može biti posrednog i neposrednog karaktera.Povećana potrošnja povećava realni društveni proizvod. Funkcije tržišta su određene karakterom i veličinom agregatne tražnje i agregatne ponude.INSTRUMENTI I ULOGA POLITIKE CENA U savremenim privredama tržište predstavlja mesto na kojem se formiraju agregatna tražnja i agregatna ponuda i njihov međusobni odnos. Uloga politike cena se ogleda u : 1. tj. njenih pojedinih sektora ili privrede kao celine. Nivo cena se formira u zavaisnosti od njihovog odnosa. a ne ekonomski.Klasični instrumenti ekonomske politike usmeravaju svoje dejstvo u onim oblastima privrednog života u kojima se odgovarajućim promenama otklanjaju poremećaji u formiranju cena i njihovom kretanju.Povećana novčana tražnja uzrokuje povećani obim potrošnje. postavljajuci to kao jedan od glavnih ciljeva. Ekonomsa politika teži uspostavljanju ravnoteže između agregatne tražnje i agregatne ponude.Najčešće kretanje nivoa cena je njihovo kretanje i tada je reč o inflaciji.u tu svrhu se koriste binstrumenti koji utiču na visinu i kretanje cena tako da se govori o politici cena.Postoji više vrsta ovih modela i teško je reći u kojoj meri oni tačno predviđaju privredna kretanja i procene njihove vrednosti. Kada se postigne granica korišćenja kapaciteta .To je neposredno određivanje cena od strane države i nadležnih organa poi kriterijumima koji su administratini .u tržišnim privredama politika cena se realizuje instrumentima posrednog karaktera. fiksne i druge cene.INFLACIJA TRAŽNJE Inflacija tražnje nastaje usled promena na strani novčane tražnje koje mogu biti u vidu predimenzionirane emisije papirnog novca i novčanih kredita u odnosu na ponudu ili porasta domaće novčane tražnje iz stranih sredstava uz nepromenjeni obim ponude. pa se povećava i stepen korišćenja kapaciteta. nazivaju se makroekonometrijski modeliNjihovom primenom određuju se promene u privredi koje se dešavaju od jednog perioda do drugog.Ekonometrijski modeli koji obuhvataju čitav sistem nacionalne privrede i izražavaju zakonomernost ukupnih privrednih kretanja.Instrumenti neposrednog karaktera su administrativno rukovođenje privrednim sistemima.polazi se od toga da se cene formiraju slobodno. tako da postoje maksimalne.vrednošću parametara koji polaze od ponašanja privrede iz predhodnog perioda .Instrumentima neposredne kontrole cena njihova visina se može odrediti različitim nivoima . Funkcionisanje privrede se ostvaruje posredstvom tržišnog mehanizma. tj. pod pretpostavkom da inflacije nema.

Očekivana inflacija postoji kada godišnja stopa inflacije stvara uverenje da će se taj trend održati i u buduće. Kada je uzrok inflacije troškova povećanje nadnica ono je najčešće uzrokovano neravnomernim tehničkim progresom u privredi .inflaciona spirala dobija oblik cena-nadnice-cene.rast uvoznih cena predmeta rada za posledicu ima nominalno povećanje materijalnih troškova koji kao elemnt strukture cena .Postoje međutim i drugi uticaji .Najčešće do nje dolazi usled porasta materijalnih troškova koji nastaju trošenjem uvoznih siroina i reprodukcionog materijala.Paralelno sa povećanjem cena oni amanjuju ponudu svojih proizvoda. U inflaciji tražnje dolazi do preteranog trošenja na strani države .inflaciju.Kao najjednostavniji lek inflacije tražnje ističe se ograničavanje i kontrola volumena opticaja novca. kao što su inflaciona očekivanja.tako nastaje inflacija tražnje u kojoj rast potrošnje usled punog korišćenja kapaciteta ne može povećati realni društveni proizvoed i vuče cene naviše. 45.Do nje dolazi kada se povećavaju materijalni troškovi i nadnice rastu brže od produktivnosti rada. nadnica 44.To dovodi do pojave inflacione spirale u kojoj se uzroci inflacionih kretanja smenjuju. Ona na strani privrednih subjekata uslovljavaju njihovo ponašanje kojim se želi da svoje gubitke usled inflacije samnje na najmanju meru.Funkcionisanje tržišta vremenom dovodi do izjednačavanja nadnica što stvara inflaciona kretanja.Rast nominalnog društvenog proizvoda .Njene posledice su više socijalne nego ekonomske.Posledice neočekivane inflacije se mogu .Prilagođavanja očekivanoj inflaciji ne uzrokuju poremećaje u privredi .Ova inflacija ne proizvodi negativne posledice samo ako je stopa inflacije niska.POSLEDICE INFLACIJE Posledice inflacije u određenim uslovima mogu biti razarajuće za privredu. pa nastaju velike promene u raspodeli dohodka i bogatstva. utiču na povećanje njene visine.One su različitog karaktera u zavisnosti od toga da li je inflacija očekivana ili neočekivana.od momenta pojave inflacionog očekivanja na strani radnika nastaje poivećanje cena nadnica brže od povećanja cena .Nagli porast opšteg nivoa cena ne ostavlja mogućnost prilagođavanja od strane domaćinstava i privrede i amortizovanja cenovnog pritiska .INFLACIJA PONUDE Inflacija ponude nastaje usled povećanja troškova u proizvodnji i zato se naziva još i inflacija troškova. zaposleni imaju i više nadnice od zaposlenih u preuzećima sa niskom tehnikom.privredni subjeti i stanovništvo se tada poinašaju u skaldu sa inflacionim očekivanjima.Tada ona neznatno utiče na ekonomsku efikasnost i raspodelu dohodka i bogatstva.U preduzećima u kojima je nivo tehnike viši od prosečnog u privredi . koji se poklapa sa rastom potrošnje jedino se postiže rastom cena. pa nije potrebna akcija ekonomske poltike. Drugi oblik inflatornih očekivanja izražava se kao izvesnost na strani radnika da će se cene i dalje povećavati. investicija . Neočekivana inflacija najčešće ima dejstvo šoka.

1. a na dugi rok je drugačija situacija. proširuju se na više zemalja i dobijaju opšti karakter.jedan od mehanizama je indeksacija . a drugi se primenjuje u dužničko –poverilačkim odnosima tako što se ugovorm predviđa da se visina kamatne stope usklađuje sa tržišnom kamtom stopom koja uključuje stopu inflacije.VRSTE INFLACIJE PO INTEZITETU I DUŽINI TRAJANJA Po intezitetu koji podrazumeva brži proces inflacije i stepen obezvređivanja novca . 2. latentna ili potencijalna – su dugoročnog karaktera i iskzuju se u tendenciji sporog rasta cena .On je posebno izražen u hiperinflaciji. uticaj na ekonomsku efikasnost na mikroekonomskom planu – se iskazuje višestruko. to je tanci efekat. 46. 4.Inflacija pogađa slojeve stanovništva koji imaju fiksne dohodke. to je poreski efekat inflacije koji nastaje usled smanjenja realnih dohodaka.Njeno zasutavljanje traži radikalne promene. opada kupovna moć i dolazi do raspada monetarnog sistema. vrste inflacije su: 1.Taj rast je obično između 2-3% na godišnjem niou. 2.cene dostižu astronomske visine. distorzija cena i cenovnih signala . Prema dužini trajanja dele se na . trajna potrošna dobra u povoljnijem su položaju jer vrednost njihove imovine u uslovima inflacije raste.Oni koji poseduju nekretnine.Vremenom su se izgradili mehanizmi koji smanjuju negativni dejstvo inflacije. slabog su inteziteta i traju najduže.uzroci su politika jeftinog novca i ekspanzije kredita . pa su poverioci oštećeni.Povećava se budžetski deficit. uticaj na efikasnost i rast na makroekonomskom planu – iskazuje se preko promena bitnih makroekonomskih agregata.Oni koji imaju stranu penziju ili platu .na prvom mestu se sagledava odnos inflacije i društvenog proizvoda. budžet – ukoliko postoji inflacija jedna od posledica je i smanjenje realnih poreskih prihoda .procenat obezvređivanja novca na godišnjem niou je nekoliko stotina. efekti inflacije na državne poreske prihode . srednja – se javlja u periodima posleratnih obnova i pratillac su ubrzanog privrednog rasta. zaštićeni su od inflacije. jednokratne – traju izvestan ne dugi period i prestaju zajedno sa delovanjme uzroka koji bi mogao biti naglo povećanje nadnica . jer realna vrednost dugova opada . sekularne su latentne inflacije .Oni koji imaju novac u bankama postaju gubitnici.njena visina je između 6-15% što omogućava primenu mera ekonomske politike i eliminisanje njenih pratećih negativnih posledica 3.razvrstati u tri grupe : 1. postupak usklađivanja novčanih iznosa pre svega socijalnih davanja sa stopom inflacije. ugrožava njihov materijalni položaj. jer njegova moć opada.Prati je porast državnih dugova 2. pa njena visina u kratkom roku dostiže cifre od 200-10000%. hiperinflacija ili galopirajuća – se razvija brzo . uticaj na raspodelu dohodka i bogatstva – zavisi u kom obliku pojedinci drže svoju imovinu i koji je karakter njihovog stečenog dohodka. stranu valutu.Ovde je naročito izražena promena položaja dužnika i poverioca . drugi uticaj se iskazuje u načinu raspolaganja novcem i treći podrazumeva promene u meni troškovima 3.Na kratak rok je pozitivan uticaj jer dolazi do povećanja potrošnje i rasta realnog društvenog proizvoda.

Cilj akcije ekonomske politike je postizanje pune zapolsenosti uz što nižu stopu nezaposlenosti koja . stagflacija – nastaje spajanjem reči stagnacija i inflacija.kada je stopa neazaposlenosti konstantna veličina priliv i doliv nezaposlenih je izbalansiran. tako i po merama koje se za njeno sm. neaktivne postoji od momenta postizanja pune zaposlenosti i nemogućnosti daljeg povećanja proizvodnje 2. 49.PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI Nivo pune zaposlenosti dostiže se u privredi na nivou normalne nezaposlenostiNa njeno kretanje utiču povećanje raspoložive radne snage . ali se inflacionom spiralom vremenom uključuju i uzroci koji dolaze iz sfere ponude 3. slobodne ili otvorene – onda kada se na nju ne utiče merama ekonomske politike ili i ako se utiče ostaje se bez efekata 4. hronične –traju duži vremenski period i od latentnih ih razlikuje viši godišnji procenat.POSEBNE VRSTE INFLACIJE To su : 1. aktivna – može biti uzrokovana promenama u tražnji .Najviše dolazi do izražaja nesrazmera između nominalnih i realnih tokova u privredi u kojoj su nominalni tokovi podložni stalnoj ekspanziji a realni opadanju 2.VRSTE INFLACIJE PREMA POREKLU I INTEZITETU OBEZVREĐIVANJA NOVCA Inflacije se prema poreklu dele na: 1.Parcijalne mere ekonomske politike ne mogu je zausatviti.specifična inflacija kako po uzrocima . prigušena – karakteristična za savremene privrede jer se u njima vodi aktivna antiinflaciona politika kao bitan segment ekonomske poltike. sistemska inflacija . strukturna inflacija – za uzrok ima disproporcionalnu privrednu strukturu u kojoj su različite delatnosti neravnomerno razvijene.anjivanje i eliminisanje preduzimaju. strana – pretpostavka je otvorenih privreda sa razvijenim ekonomskim odnosima sa inostranstvom.Postupnim izmenama strukture privrede otklanjaju se uzroci ove inflacije 3. 1. 48. domaća – uzroci potiču iz poremećaja u domaćoj privredi 2.Ona je inicirana karakterom i funkcionisanjem privrednog i političkog sistema određene zajednice.prirodna stopa nezaposlenosti je ona stopa na kojoj je priliv i odliv nezaposlenih izbalčansiran i na kojoj su očekivanja preduzeća i radnika u pogledu7 kretanja cena tačna.3. otkazi i otpuštanja . 47.Mogu aktivirati inflacionu spiralu koja se teško obuzdava.Izražava se kao povećanje opšteg nivoa cena u uslovima stagnacije ili čak opadanja proizvodnje.inflacioni pritisci nastaju putem spoljne trgovine Prema intezitetu obezvređivanja novca dele se na.

Kada je u pitanju drugi rok za obezbeđenje rasta društvenog proizvoga treba obezbediti sretstva investicije što na kratak rok nije potrebno. 6% nastaju predviđanja po kojoj će se ona i u budućnosti održavati na toj visini. želje nezaposlenih da traže bolji posao 4.5% . gubici nepredviđene inflacije su sa jakim distibutivvnim efektima . organizacije tržišta rada 2. Preko tog odnosa reflektuje se uticaj privrednog ciklusa na veličinu realnog društenog proizvoda sa tri aspekta gde prva dva podrazumeaju smanjenje radne snage kao imputa ili smanjenje broja radnih časova u nedelji ili smanjenje broja zaposlenih i treći aspekt se iskazuje preko smanjene produktivnosti zaposlenih. Usled anticipirane – predviđene inflacije kada je u nekom dušem periodu stopa inflacije npr. .To zavisi od dve determinante : 1.U razvijenim zemljama je ovaj sistem mnogo razrađeniji . Sekundarno tržištre radne snage koje se formira paralelno sa postojećim tržištem radne snage zbog promena nivoa agregatne tražnje. Privreda i društvo gube u stanju nezaposlenosti jer je tekuću društveni proizvod ispod potencijalnog.GUBICI USLED NEZAPOSLENOSTI I INFLACIJE Privreda se bori protiv nezaposlenosti i inflacije jer one uzrokuju niz negativnih posledica.Trajanje nezaposlenosti je prosečna dužina vremena u kojoj je pojedinac nezaposlen i zavisi od : 1.Da bi se zaustavio rast stope nezaposlenosti . Bitan odnos između realnog rasta društvenog proizvoda i promena stope nezaposlenosti izražava Okunov zakon koji smatra da smako smanjenje stope nezaposlenosti za 1% dovodi do porasta realnog društvenog proizvoda za 2. neophodno je preduzeti određene mere. U uslovima anticipirane inflacije nastaju gubici za pojedince koji drže novac u bankama. menja se redistibucija društvenog bogatstva između sektora privrede 3.je njena prateća pojava. stopu po kojoj novi radnici ulaze u radni kontigent faktori koji utiču na prirodnu stopu nezaposlenosti su promenljivi.Kod nezaposlenosti treba razlikovati : 1.Drugi mehanizam je tzv. Gubici u privredi su mnogo veću usled nepredviđene inflacije. struktura nezaposlenosti po polu i uzrastu 3.Faktori koji utiču na stopu prirodne nezaposlenosti su trajanje i učestalost nezaposlenosti. promenljivost tražnje za radnom snagom od strane različitih preduzeća 2. Stopa inflacije je stabilnija u zemljama u kojima je u dušem periodu bila niska.Jedan od metoda je poseban program vlade za zapošljavenje mladih tokom leta ili smanjenje poreza za preduzeća koja zapošljavaju mlade. cikličnu – koja podrazumeva kratkoročna odstupanja stope nezaposlenosto od prirodne stope 2. permanentnu ili strukturalnu – koja je na nivou prirodne stope nezaposlenosti. To su : 1. vrste raspoloživih poslova Učestalost nezaposlenosti podrazumeva koliko dugo u različitim periodima pojedinac bio nezaposlen. demografskog . menja se realna vrednost imovine fiksirane u nominalnom iznosu 2. 50.Suština je da ove promene uslovljavaju orijentaciju preduzeća na privremeno zapošljavanje radnika. Deo društvenog proizvoda je usled nezaposlenosti izgubljen.

Kod nas postoji obavezno socijalno osiguranje 4. 52. Među zavisnost kretanja nezaposlenosti i inflacije pred subjekta ekonomske politike postavlja zadatak balansiranja nivoa zaposlenosti i inflacije pri kojim aje moguće odžavanje ili približavanje stanju pune zaposlenosti. a 8% za posebno određene robe i usluge). fiskalni monopol ( kada država za određene robe propisuje cenu koja je viša od tržišno formirane ) 2. Njenim instumentima se prikupljaju sretstva budžeta. U razvijenim privredama u izboru kombinacije stabilnosti i nezaposlenosti od značaja je politički ciklus koji inicira buduću akciju ekonomske politike. Na kratak rok Filipsova kria nije stabilna i menja se u skladu sa promenama kretanja inflacije. a pošto su izor javnih prihoda spadaju i u intrumente fiskalne politike. Postoje tri vrste poreza : ϖ na dohodak – građani i firme kao osnovni poreski obeznici polaćaju porez na dohodak ili porez na dobit ϖ na imovinu – oni koji poseduju različite oblike imovine plaćaju porez na imovinu ϖ na potrošnju – su porezi na dodatnu vrednost (PDV – koji se naplaćuju u svakoj fazi prometnog ciklusa.akcize (posebna rsta poreza na potrošnju koji se plaća na proizvode koji imaju karakter luksuznih ) . Postoje dva pristupa subjekata ekonomske politike za rešavanje ovog problema : 1. To je porez na promet koji se naplaćuje prilikom . Filipsova kriva pokazuje da niža nezaposlenost može biti postignuta po cenu više inflacije i da stope inflacije može biti smanjena po cenu veće nezaposlenosti. Na dugi rok trade off nezaposlenosti i inflacije ne postoji jer je kretanje nezaposlenosti nezavisno od kretanja stope inflacije. veku u Engleskoj u formi prikupljanja sretstava za finansiranje izgradnje. smanjenje nezaposlenosti u kratkom vremenskom roku sa prolaznim povećanjem stope inflacije koja kasnije opada 2. Instrumenti su : 1. rapidno smanjenje inflacije uz išu nezaposlenost Ni jedno od ovih rešenja nije zadooljavajuće pa se pribagava njihovoj kombinaciji.doprinosa i zajmova i sve oblike janih rashoda i propisa koji ih uređuju. carine – su instrument spoljno trgovinske politike. a značilo bi razmena nezaposlenosti u korist inflacije i obrnuto.51.taksi. Trade off označava navedeni odnos i kod nas se teško nalazi prevod. takse – vrsta javnih prihoda koji se za razliku od poreza naplaćuje kao novčani ekvivalent za administratine usluge državnih organa pravnim i fizičkim licima. U nerazvijenim zemljama se prednost daje bržem rastu koji je praćen inlacijom. Ona pokazuje da niža stopa nezaposlenosti znači višu inflaciju.INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE Osnovno dejstvo fiskalne politike je fiskalni sistem koji podrazumeva sve rste poreza. Prema našem zakonu on iznosi 18% .TRADEOFF INFLACIJE I NEZAPOSLENOST Odnos između inflacije i nezaposlenosti grafički se prikazuje preko Filipsove krive. 3. doprinosi – izvor javnih prihoda koji se javlja u 18. porezi – najstariji i najvažniji intrunet koji se nakada ubirao za fiskus vladara da bi vremenom postao osnovni izvor budžetskih prihoda.

tj.zatim stabilnog nivoa cena i uravnoteženog platnog bilansa zemlje. cilja i to su : 1. alokativni – se ogleda u alokaciji i korišćenju proizodnih faktora.srednji i dug rok i to putem javnog upisa. Mogu se realizovati ne kratak. stabilizaciona funkcija – do izražaja dolazi naročito od vremena sve prisutnijeg državnog intervencionizna u privredi. smanjenje nezaposlenosti. da su prihodi jedanki rashodima u okviru budžetske godine koji se po pravilu ne poklapaju sa godišnjim. država iz sretstava budžeta obezbeđuje investicije 2. neutralnost budžeta u odnosu na privredu Odraz ekonomske neutralnosti budzeta je da budžet ne reaguje na kretanja društvenog proizvoda.ODLIKE BUDŽETA U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda je budžet putem kojeg se raspoređuje najveći deo javnih prihoda.Ono se zasniva na narušavanju ravnoteže između javnih prihoda i rashoda .Uravnoteženi budžet ne beleži ni viškove ni manjkove. 53. Ogleda se u dejstu na postizanje i očuvanje u nezaposlenosti. redistibutivna – je izorna funkcija koja se ostvaruje takvim dejstvom instrumenata fiskalne politike kojim se postiže korekcija odnosa iz primarne raspodele ( u korist siromašnih slojeva ). Ovom funkcijom se ujedno postiže i socijalna funkcija. 3.Javni prihodi se mogu raspoređivati i iz fondova .potrošnja države se često izjednačuje sa budžetskom potrošnjom. Navedene ciljeve realizuje primenom fiskalnih instumenata pri čemu se javlja problem koordiniranog dejstva. dominacija fiskalne funkcije budžeta . posredovanjem banaka i prodajom obveznica javnog zajma na berzi od strane države.uvoza i izvoza proizoda.Afirmacija države nakon krize tridesetih promenila je ulogu države prema budžetskoj potrošnji i njenim funkcijama. Anticiklično dejstvo budžetske potrošnje podrazumeva njeno povećanje u periodima smanjene privredne aktivnosti i smanjenje u periodima visoke privredne aktivnosti. fondacija i finansijskih programa.Budžet treba da je uravnotežen.Tako je neutralnost budžeta narušena. npr. jer se preko budžeta odvija njeno finansiranje.tj.CILJEVI FISKLANE POLITIKE Primenom velikog broja instrumenata ostaruju se tri bitne funkcije. Da bi se ona postigla treba rešiti probleme unutrašnjeg zaostajanja putem blagovremenog uočavanja pormećaja donošenja odluke i njihovom primenom. 54. javni zajam – poseban finansijsko pravni intitut koji fizička i pravna lica postavlja u uloguzajmodavca dok je država zajmoprimac sa obavezom vraćanja zajma sa kamatom. podmirenje klasičnih potreba u okviru potrošnje države 2.U uslovima viskoke privredne aktivnosti konstante poreske stope zbog povećanih dohodaka povećavaju sredstva budžeta . a smanjuju u uslovima niske privredne aktivnostijer su dohodci niži. prihodi javnih dobara – posebna vrsta prihoda čiji je izvor imoina koju poseduje država 6.dve odlike uravnoteženog budžeta su : 1. 5.Na kratak rok .Budzet formiran na osnovu poreskih stopa koje su konstantne neizbežno oscilira prema privrednim aktivnostima.

podiže se nivo cena . dovodi do hiperinflacije .enog ili stalnog karaktera.. 57.ono je inicirano smanjenjem kamatnih stopa do kojeg dovodi povećana emisija novca. a to su :inflacija . 56. a drugi način njegovog finansiranja se ne može primeniti ukoliko se deficit hroničnog karaktera nastavlja .monetizacija povećava količinu novca u opticaju i dovodi do povećanja cena na tržištu.proces finansiranja i refinansiranja javnog duga naziva se upravljanje javnim dugom.Javni zajam se najčešće realizuje prodajom obveznica od strane države koje kupuju fizička i pravna lica.Uticaj budžeta na dohodke stanovništva i preko toga na potrošnju ogleda se preko subvencija nezaposlenima i negativnog poreza.Njegovom primenom dseficit budžeta dobija formu javnog duga koji je prisutan u većini savremenih privreda.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAŽNJU Prireda je u ravnoteži kada se nivo agregatne ponuda i agregatne tražnje poklapaju. povećanje poreza ili smanjenje javne potrošnje. privremeni deficit prelazi u stalni.Kao pozitivna odlika kapitalizacije duga smatra se to što se ne stvara emisija novca . a to prouzrukuje investicionu potrošnju. primarna emisija novca će uticati na povećanje agregatne tražnje.Opadanje lične i investicione potrošnje odražava se na na povećanje budžetske potrošnje . . inicira inflaciona kretanja . ne postoji opasnost od infalcije.U slučaju hroničnog budžeta finansiranje emisijom novca dovodi do drugih posledica .Kada je budžetski deficit privremenog karaktera .MONETIZACIJA DUGA Zaduživanje države kod Centralne banke kao način pokrivanja deficita budžeta je monetizacija duga. država mora preduzeti mere . država dolazi do odgovarajućih finansijskih prihoda ne menjajući njihov ukupni obim već se samo menjaju subjekti koji su vlasnici obveznica.kada je deficit privremen finansiranje prodajom hartija od vrednosti ne utiče na promenu visine agregatne tražnje.pokrivanje deficita budžeta ima različite posledice u zavisnosti od toga da li je on privrem. a kada se privreda približava punoj zaposlenosti opada budžetska potrošnja. gde je veća pažnja posvećena dugovima iz prošlosti. jedan je od uzročnika inflacije.Centralna banka odobrava državi kredit iz primarne emisije novca koji je obavezna da vrati.Prodajom obveznica na tržištu kapitala . 55.mehanizam koji tada povećava dohodak naziva se negativni porez koji se finansira iz sredstava budžeta sa ciljem povećanja potrošnje.KAPITALIZACIJA DUGA Pokrivanje budžetskog deficita pozajmljivanjem od pojedinaca i privrednih subjekata u vidu javnog zajma naziva se kapitalizacija duga.u slučaju trajnog deficita predviđaju se dve situacije : 1.Ako se on ne kompenzuje povećanjem poreza ili smanjenjem transfernih plaćanja .javljaju se budžetski viškovi –suficit i budžetski manjkovi –deficit. zemlje u kojima on postoji ne ostvaruju privredni rast 2.Inflacija beleži minimalni rast.

fiskalna politika efikasnije deluje na regulisanje nivoa potrošnje nego investicija tako da se njeni instrumenti koriste u ostarivanju ciljeva stabilizacije dok je MK politika efikasnija u stimulisanju ubrzanog privrednog rasta. poresko stimulisanje novih investicionih ulaganja 2.Kretanje tekućeg društvenog proizvoda do nivoa potencijalnog određeno je odnosom agregatne ponuda i agregatne tražnje čije nepoklapanje izaziva stanje neravnoteže. U dejstvu fiskalne politike na kretanje AT javljaju se tzv. Elementi koji čine proizvodni potencijal su raaspoloživi subjekti (radna snaga) i materijalni (sretsta za proizvodnju) činioci iskazani sa kvalitativnog i kvantitatinog aspekta. Od značaja je stepen elastičnosti ponude koji ukoliko je viši omogućije da se oživljavanje privredne aktivnosti odvija bez znatnog poremećaja u stabilnosti cena.smanjuje poreze i unosi promene koje treba da povećaju AT. usmeravanje raspodele dohotka i dobiti putem poreza 4.poećava javne rashode.tj. poresko stimulisanje ubrzane amortizacije 3. Dejstvo fiskalnih instrumenata se iskazuje u dva slučaja : 1. Jedan od načina je oporezivanje činilaca ppoizvodnje po proporcionalnim stopama. a privreda je u konjukturi U stanju depresije fiskalna politika deluje ekspanziono. efekti likvidnosti. posebne poreske stimulacije za uvoz kapitala . FP je efikasnija u suzbijanju depresije kada dejstvuje ekspanzivno.a u obrnutom slučaju smanjuje.a drugi je diferencirano oporezivanje u kojem su razlike u isini poreskog opterećenja diktirane vrstom i uslovima u kojima se obavlja privredna delatnost. Kombinacijom dejstva fiskalne i monetarne politike proistekla su saznanja : 1.Ako je AT veća od AP dolazi do rasta cena. FP će doprineti ubrzanju stope rasta društvenog proizvoda u meri u kojoj putem raspoloživih intrumenata može na njih uticati. FP preko svojih instrumenata može uticati na veličinu i koncentraciju sretstava akumulacije pri čemu su najefikasniji : 1. inflatorni jaz kada postoji višak T u odnosu na P. smanjenje suficita povećava stepen likvidnosti privrednih subjekata.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA VELIČINU POTENCIJALNOG DRUŠTVENOG PROIZVODA Ovde je reč o dugoročnim ehektima FP u sferi stimulisanja i ubzanja privrednog rasta koji se ostvaruju uticajem na faktore koji određuju potencijalni društveni proizvod. U slučaju inflatornog jaza dolazi se do smanjenja društvenih rashoda i povećanja poreza. 2. poresko stimulicanje štednje stanovništva i kanalisanje njene strukture 5. Povećanje deficita. Jedan od činioca koji utiče na AT je fiskalna politika. Putem povećanja AT dolazi do povećanja proizvodnje poa se na stopu privrednog rasta može uticati širenjem proizodnog potencijala u privredi. a MK politika u suzbijanju inflatornog buma kada dejstvuje resplinktivno 58. po regulisanju nivoa i strukture finalne potrošnje cena i zaposlenosti oslonac je na FP dok se instrumenti MK politike koriste u cilju održavanja rqavnoteže bilansa plaćanja 3. Koriste se instrumenti javnih prihoda pa je krajnji ishod ostvarenje stabilizacionih ciljeva fiskalne politike. deflatorni jaz u kojem je T manje od P i privreda je u depresiji 2. U zavisnosti od konkretne prireedne situacije fiskalna politika kombinuje dejsto raspoloživih instumenata.

na osnovu toga banka odobrava kratkoročne kredite.Uglavnomse pojavljuje kao jedan institucija. a to su oni depoziti koji se koriste po isteku određenogh roka.banke tu ulogu ostvaruju odobravanjem kredita nebankarskim sektorima.Krajnji rezultat primene mera FP zavisiće i od njegove koordinacije sa merama MK politike i efekata koje ona postiže. novčana masa M1-predstavlja monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim sektorima koje čine privredni subjekti. aktivne – kreditiranje poslovnih banaka putem reeskonta .porast kreditnih plasmana se realizuje u tri pravca :u korist privrede . 1.ULOGA CENTRALNE BANKE Glavnu ulogu u vođenju monetarno-kreditne politike ima Centralna banka. likvidna sredstva M2.čine likvidna sredstva M2 i ograničeni depoziti . a depozitni novac formiraju sredstav na računima.Bitno je ukazati na ulogu banke u procesu kreiranja njenog obima i strukture . a savakog trenutka mogu postati platežno sredstvo. 1.Funkcije centralne banke su . 60.gotov novac se sastoji iz papirnog i kovanog novca .Tu su najvažniji štedni ulozi stanovništva . 3. 59. stanovništvo . ukupna likvidna sredstav M3.Jedina banka koja ima funkciju emisije novca i njeno poslovanje je regulisano zakonom. očuvanje satbilnosti nacionalne valute i likvidnost platnog bilansa poslovi centralne banke se dele na . kratkoročna operacija u kojoj centralna banka preuzima deo meničnog portfelja poslovne banke isplaćujući joj novčanu protivvrednost ili otvarajući joj kredit.Obavlja različite finansijske operacije za račun države i određenim merama reguliše delatnost poslovnih banaka. pa nije deo novčanog opticaja. 2. regulisanje novca u opticaju i njegova likvidnost.ustanova javnopravnog karaktera sa funkcijom regulisanja novca u opticaju i kredita sa odgovornošću u održavanju stabilnosti nacionalne valute. 2.novčana masa predstavlja veći deo ukupne pasive bilansa poslovnih banaka. od kojih su najznačajnije rezerve banaka kod centralne banke. države i stanovništva. .Novčanu masu formiraju gotov novac u opticaju i depozitni novac.On je prvobitno u funkciji štednje .MONETARNI AGREGATI U vođenju monetarno-kreditne politike koriste se tri monetarna gregata : 1.čine novčana masa M1 i kvazi novac.-mere kojima se povećava količina novca u opticaju je primarna emisija .kvazi novac čine depoziti čije korišćenje nije ogarničeno rokom ili nekim drugim uslovom. reguliosanje poslovanja kreditnog sistema 3. a kada je cilj smanjenje novca u opticaju povećavaju se iznosi obaveznih rezervi banaka. 2. država . pasivni emisija novca i različiti centralizovani depoziti .u svakoj privredi je bitno procentualno raspolaganje delovima novčane mase.Veći deo čini depozitni novac.

bez dejstva dužnika i poverioca Pasivni kratkoročni poslovi su osnova delatnosti banke jer putem njih ona prikuplja sredstav koja formiraju njen kreditni potencijal.U pasivne poslove ubrajamo : 1. čekoni i žiro depoziti. aktivne – ona je u ulozi poverioca 3. neutralne – u kojima se banka javlja u ulozi posrednika . Druga determinanta koja utiče na MM je formiranje stope gotovinskog novca izražena je kao odnos mase gotovog novca i mase depozita po viđenju. pojedinaca i države.Najznačajniji su depozitni poslovi putem kojih se vrši koncentracija sredstava privrede . eskontni kredit – kredit po osnovu posedovanja menica 3. Njihov rast znači da u privredi opada tražnja za kreditima.61. relombard koji se od reeskonta razlikuje po predmetu posla. Njegova visina je pod uticajem . a to je operacija u kojoj poslovna banka menice iz svog portfelja eskontira kod emisione banke i tako dolazi do finansijskih sredstava. pasivne-oni putem kojih banka formira sopstvena sredstva i javlja se u ulozi dužnika 2. reeskont . depozitni poslovi su štedni ulozi . 2.naplaćene kamate nasatju na osnovu kredita. statistike i izvšenja državnog budžeta.bankarski poslovi se dele na : 1.MONETARNI MULTIPLIKATOR Preko monetarnog miltiplikatora se uspostavlja relacija između primarnog novca i novčane mase. Povećanje stopi obaveznih rezervi smanjuju kreditni potencijal banaka. Od više determinanti koje utiču na MM centralna banka može da utiče samo na jedan a to su obavezne rezerve banaka. kontokorentni kredit – kredit po tekućem računu klijenta 2. a koja osciliraju oko nioa na kojem se ona obezbeđuju u prosečnim uslovima. teže da realizuju što veću dobit kao razliku između isplaćenih i naplaćenih kamata.BANKARSKI SISTEM I BANKARSKI POSLOVI Banke posluju u okviru pravano i institucionalno uređenog bankarskog sistema na čijem je vrhu centralna banka.moraju voditi računa o svojoj likvidnosti po obavezam. emisiju novca 3. Banke kod centralne banke drže i sretsvta extra rezervi koja su bitna za održavanje njihove likvidnosti . Poslovanje banaka je regulisano od strane monetarnih vlasti. novčani polozi . To su hartije od vrednosti čijom emisijom izdavalac preuzima obavezu da vlasniku isplati sumu na koju ona glasi.Banke su finansijska presduzeća .a nastalim po različitim osnovama. akcepni kredit – nastaje akceptiranjem menice klijenta od strane banke 5. a smanjenje stope ga povećava. ramburski kredit – se još naziva dokumentarni kredit i realizuje se u spoljno trgovinskoj razmeni Komisioni posloi banke su vrsta posla u kojima se ona jalja kao posrednik i na osnovu toka naplaćuje proviziju. lombard – po osnou zaloge vrednih pokretnih stvari ili vrednosnih papira 4. 4. Najčešće su to posloi vođenja društvene evidencije. Aktivni kratkoročni poslovi su vrsta bankarskih poslova u kojima se banka javlja u ulozi poverioca i naplaćuje kamate od kojih su najznačajniji : 1. Centralna banka određuje stopu obaveznih rezeri poslovih banaka koje one drže u zavisnosti od rste depozita. 62.

deviza i novca.Za funkcionisanje operacije na otvorenom tržištu neophodno je da budu ispunjene neke institucionalne pretpostavke.na tržištu novca obavlja se kupovina i prodaja depozitnog novca i hartija od vrednosti. keriditranje poslovnih banaka od strane centralne banke – se još naziva i diskontna politika Svake godine .nivo stečenih dohodaka privrede i stanovništva je jedan od osnovnih faktora koji . čime se postiže favorizovanje onih čije korišćenje doprinosi realizaciji ciljeva tekuće ekonomske politike.tu se javlja veliki broj kupaca i prodavaca pored centralne banke. da bi izbegla finansiranje budžetskog deficita povećanjem poreza. kreditiranje neposrednih komitenata centralne banke kao što je država . 2.Funkcionisanje tržišta novca omogućuje raznim transaktorima da svoje novčane rezerve ne drže u bankama .jedan od njih je razvijeno tržište vrednosnih papira na kojem cirkuliše veliki broj državnih obveznica i formira se ponuda i tražnja državnih obveznica nezavisno od operacija centralne banke.Tražnja za novcem se formira u sektoru privrede i sektoru stanovništva na osnovu dohodaka koji oni ostvaruju.Njihova namena je određena prioritetnim ciljevima razvoja u tekućoj ekonomskoj politici.Kada dohoci rastu . kreiranje primarnog novca po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom – samo one transakcije 64.odluka o tome gde će držati svoje rezerve se naziva portfolio odluka.tj. 3. od njegove preferencije da troši gotovinski novac ili da svoj novac drži na šednim ulozima.on se koristi za obavljanje raznih robnih transakcija odnosno za plaćanje obaveza koje su nastale kupovinom roba i usluga.koje se mogu obezbediti ako se državne obveznice4 kupuju i prodaju sa kamatom koja je tržišno formirana.ponašanja sektora stanovništva.centralna banka kupovinu i prodaju obveznica od vrednosti obavlja na sekundarnom tržištu kapitala pod kojim se podrazumeva berzansko tržište.MEHANIZAM KREIRANJA PRIMARNOG NOVCA Osnovni tokovi kreiranja primarnog novca su : 1.drugi uslov je da uvek postoji visoka tražnja za državnim obveznicama. dolazi do povećanja tražnje za novcem. 63. operacije na otvorenom tržištu –sastoji se u kupovini i prodaji državnih vrednosnih papira od strane centralne banke na tržištu novca.TRAŽNJA ZA NOVCEM U otvorenim privredama ponuda i tražnja za novcem se obrazuje na finansijskom tržištu koje čine tržište kapitala . tako se stvaraju inflacioni pritisci 4. centralna banka sačinjava selektivni kreditni program po osnovu kojeg se poslovnim bankama odobravaju kratkoročni krediti iz primarne emisije.Transaktori drže kratkoročne obveznice i druge vrednosne papire koje im donose određenu kamatu.zaduživanje države kod centralne banke.tu se vodi računa o njihovom ukupnom obimu preko promene stope reeskonta.Odnosi koji se formiraju na tržištu novca od uticaja su na tražnju za novcem i njenu strukturu.Reeskontna stopa određuje se u različitoj visini za različite vrste selektivnih kredita . ali i mogućnost da ih po potrebi prodaju i na osnovu toga dobiju transakcioni novac.

2.One su vrsta posrednih poreza koji opterećuju robu domaćeg ili stranog poreklakoja prelazi granicu. a koji mogu biti u okviru redovnog spoljnotrgovinskog poslovanja. preferencijalni princip 8dobijanje posebnih povlastica od strane jedne zemlje u odnosu na druge) . ato su princip povlašćenja (u zemlji sa kojom se sklapa ugovor priznaju sva prava i povlastice koja su priznata nekoj predhodnoj zemlji) .Ne postoje pretpostavke za formiranje portfolio odluka.Nominalna kamatna stopa sadrži realnu stopu i stopu inflacije .Njene osnove postavili su merkantilisti.INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE U sprovođenju spoljnotrgovinske politike subjekti ekonomske politike raspolažu određenim brojem instrumenata. 3.Regulišu pitanje visina i vrsta carina i donose odredbe o platnom prometu. zajedničko istupanje). tako da u trenutku sklapanja ugovora nominalna kamatna stopa uključuje očekivanu inflaciju. posebnih oblika ili iših oblika( kooperacija .Veličina tekućeg dohodka predstavlja dominantan elemnt indikatora obima u privredama u kojima nije razvijeno finansijsko tržište.Porast kamatnih stopa usloviće smanjivanje tražnje za transakcionim novcem i povećanje količine novca sadržanog u vrednosnim papirima.Permanentni dohodak je trendna vrednost koja se izračunava na osnovu kretanja tekućeg dohodka iz prethodnog perioda i predviđanja trenda za budući period.utiču na tražnju za novcem. naplaćuju u cilju obezbeđivanja državnih prihoda ϖ zastitne ili ekonomske – radi zasštite domaće idnustrije . indikator obima – podrazumeva obim transakcija ili tekući dohodak .uticaj koji ona ima se transponuje preko očekivane stope inflacije za predstojeći period koja je ugrađena u nominalnu kamatnu stopu.jedan od prvih oblika ograničavanja spoljne trgovine.Klasični instrumenti spoljnotrgovinske politike su : 1.Ovde važe određeni principi .Ukoliko predviđanje ukazuje na veću stopu inflacije doći će do porasta nominalnih kamatnih stopa i odgovarajućih posledica u tražnji za novcem 65. carine .činioci od uticaja na tražnju za novcem su : 1.Sa razvojem tržišta na značaju dobija ukupna aktiva kao elemenat indikatora obimaUvođenje permanentnog dohodka za cilj ima vezivanje tražnje za novcem ne za tekući već trendi rast dohodka.u njima se uređuju trgovački odnosi između subjekata koji ih zaključuju .Postoji više vrsa carina : ϖ fiskalne –najstarije . kamatne stope –Njihov porast utiče na tražnju transakcionog novca i to promena visine tražnje kamtne stope menja proporciju između količine transacionog novca i količine novca sadržanog u hartijama od vrednosti. princip resiprositeta (uzajamno priznavanje istih prava i povlastica između subjekata koji zaključuju ugovor) . princip nacionalnog tretmana (da fizička i pravna lica zemalja ugovornica po određenim pitanjima imaju isti tretman i ista prava) 2. međunarodni ugovori o trgovini – subjekti koji zaključuju ove ugovore mogu biti dve države (bilateralni) ili više država (multilateralni). ukupna aktiva i permanentni dohodak. tako što su cene uvoznih roba veće za iznos carina pa je otežan njihov pristup na domaćem tržištu prema kriterijumu koji se primenjuje prilikomϖ carinjenja razlikujemo : SPECIFIČNE određuju se za svaku vrstu robe prema njihovim fizičkim karakteristikama i AD . stope inflacije – U periodima kada je stopa inflacije niska teorijska gledanja su da ona ne utiče na tražnju za novcem.

izvoz ili tranzit određenih roba.Ekonomski odnosi između zemalja ne zasnivaju se samo na liniji uvoza i izvoza već i usluga.TRGOVINSKI BILANS I BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA Trgovinski bilans daje pregdle duključenosti jedne zemlje u međunarodnu razmenu preko plasiranja roba različitog stepena obrade. gde se ubrajaju administrativne takse. Ako se transferi u vidu pomoći iz inostranstva daju u znatnom obimu i predstavljaju pomoć u finansiranju određene zemlje .Svaka zemlja teži tome da trgovinski bilans bude pozitivan . dozvoloe bile vrlo rasprostranjene Ove mere predstavljaju direktni protekcionizam. saobtaćajne . zabrane – najoštrija mera jer onemogućava uvoz . usluge različitih privrednih delatnosti kao što su turističke . nego u bilans finansijskih transakcija. kontigenti ili kvote – instrument putem kojih se uvoz ili izvoz određenih roba opgraničava po količini ili vrednosti 5. građevinske 2.pored deficita zemlje se suočavaju i sa negativnim saldom bilansa koji se pokriva preko inostranih kredita. izvozne i tranzitne ϖ posebnu grupu čine BORBENE –u toku carinskog rata. onda oni ne uključuju u bilans tekućih transakcija . 6.U mnogim zemljama taj deficit se pokriva suficitom u bilansu usluga. Najčešća situacija je deficit trrgovinskog bilansa. kao što su doznake iseljenika i javnog međudržavnog karaktera kao što su pokloni .VOLAREM – u propisanom procentu od procenjene vrednosti robe ϖ diferencirane – u zavisnosti od toga iz koje zemlje se roba uvozi ϖ preferencijalne – da se pojedina roba ili zemlja favorizuje u odnosu na druge ϖ prema poreklu robe i pravcu u kojem je upućena : uvozne . ANTIDAMPINŠKE – onda kada treba sprečiti prodaju strane robe po cenama nižim od domaćih. reparacije .transferi i usluge zajedno čine kategoriju bilansa nerobnih transakcija.Stepen pokrivenosti uvoza izvozom predstavlja bitan pokazatelj kategorije trgovinskog bilansa. ali je moguća primena mera indirektnog ili administrativnog protekcionizma . izvozne premije –određeni iznos u novcu koji se daje izvoznicima da bi se stimulisao izvoz i izlazak na strana tržišta 4. rada i kapitala U ekonomskim odnosima zemalja postoje i takva davanja koja se nazivaju transferi Oni mogu biti privatnog karaktera ..Postoje dve vrste usluga : 1.Uvozna struktura pokazuje karakter reprodukcione zavisnosti zemlje u odnosu na inostranstvo.STRUKTURA PLATNOG BILANSA . ODBARMBENE –za cilj imaju da zemlje koje uvoze robu odustanu od premija ili subvencija sopstvenim preduzećima 3. KAZNENE. usluge faktora proizvodnje . da postoji uravnotežen odnos uvoza i izvoza roba.Struktura izvoza ukazuje na stepen razvoja određene privrede. 67. 66.u slučaju povrede postojećih carinskih propisa .kada se bilansu tekućih transakcija doda bilans nerobnih transakcija dobija se bilans tekućih transakcija sa inostranstvom.

ukupan pregled svih ekonomskih transakcija koje jedna zemlja ostavruje sa inostranstvom. koji uključuje : 1.Ovakva neravnoteža se izjednačuje sa vrstom inflacione neravnoteže koja nastaje usled poremećaja globalnih robnih i kupovnih fondova. jer njihovo smanjenje komenzuje uvozom kratkoročnog kapitala 2.Strukturna neravnoteža ima dugoročan karakterOna je izraz neravnoteže između domaće akumulacije i investicija. dug rok.mere koje ser preuzimaju za njeno eliminisanje su promene u međunarodnom finansiranju i mere fiskalne i monetarne politike koje menjaju . 3. a odstupanja pokazuju kao deficit ili suficit. bilans službenih transacija obuhvata transakcije Centralne banke kao monetarne vlasti zadužene za održavanje spoljašnje likvidnosti zemlje ϖ transakcije sa monetarnim zlatom ϖ transakcije sa deviznim rezervama ϖ transakcije sa međunarodnim finansijskim institucijama 68.Platni bilansi se danas sastavljaju prema metodologiji MMF iz 1948.uključuje sve finansijske transakcije jedne zemlje koje ostvaruje u ekonomskom odnosima sa insotranstvom : ϖ kratkoročni zajmovi ϖ dugoročni zajmovi ϖ transferi ϖ reparacije i restitucije (naknade za ratne štete) ϖ transakcije države ϖ transakcije ostalih monetarnih institucija 3. patenti i licence) ϖ putovanja (turistička i druga) ϖ doznake iseljenika ϖ tekući državni prihodi i rashodi (troškovi izdržavanja diplomatskih i konzularnih predsatvništava) ϖ kamate 2. kratak –devizne rezerve . bilans tekućih transakcija koji sadrži: ϖ izvoz i uvoz robe ϖ usluge prometa ϖ osiguranje(premije i naplate štete) ϖ ostale usluge (autorska prava .Platni bilans je sistemski . – nijedna zemlja ne može da se zadužuje beskonačno . bilans finansijskih kapitalnih transakcija.indikatori obezbeđenja ravnoteže platnog bilansa su različiti i zavise da li je u pitanju: 1.kada je bilans tekućih transakcija u ravnoteži i kada se njegov eventualni deficit finansira redovnim prilivom dugoročnog kapitala po tržišnim stopama. srednji .RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA Ravnoteža platnog bilansa je osnovni cilj u kreiranju i vođenju politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom. tako je neophodno postići ravnotežu u bilansu tekućih transakcija Deficit platnog bilansa može nastatidejstvom monetarnih faktora ili usled strukturnih poremećaja u privredi.

Valuta je osnovna novčana jedinica koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u unutrašnjim finansijskim transakcijama. tj.manji deficiti za koje se pretpostavlja da su privremenog karaktera mogu se finansirati smanjenjem deviznih rezervi. a od mera fiskalne politike najviše se primenjuju one koje doprinose uravnoteženju budžeta.One sa stanovišta mogućnosti realizacije funkcije merila vrednosti u međunarodnim razmerama i mogućnosti da se razmenjuju za druge valute dele na : 1.Intervalutna vrednost domaće valute se formira u odnosu sa valutama drugih zemalja i tada govorimo o intervalutnom odnosu .Devalvacijom intervalutne vrednosti ona se smanjuje i tada je reč o depresijaciji vrednosti valute. 69. 70.vrsta valute pomoću koje se obavljaju plaćanja dve ili više zemlaja na osnovu prethodno sačinjenog međunarodnog dogovora .Njihova odlika je da odnos vrednosti između nacionalne valute i inostranih valuta drže na stabilnom nivou.Treća grupa mera je iz spoljnotrgovinske politikečije je dejstvo kratkoročnog karaktera. a obračunska valuta je valuta neke treće zemlje .Subjektima ekonomske politike na raspolaganju stoje brojne mere. novčanu jedinicu koja je osnova monetarnog sistema zemlje.devizni kurs je cena inostrane valute određena u domaćem novcu.valuta se može menjati na unutrašnjem planu koji se iskazuje kao promena kupovne moći valute i na spoljašnjem koja se manifestuje kao promena intervalutne vrednosti. najčešće je to dolar Bitno pitanje je njena promena.Intervalutna vrednost se menja odlukom i aktima monetarne vlasti.Revalvacijom ona se povećava i tada je reč o apresijaciji vrednosti valute.prav grupa mera je iz oblasti devizne politike.Pojam valuta podrazumeva efektivan novac i novčane znake koji se nalaze u opticaju u jednoj zemlji .FIKSNI DEVIZNI KURS Fiksni devizni kurs predstavlja cenu inostarnih valuta izraženih u domaćoj valuti koja se određuje u odnosu na neku stabilnu valutu ili u odnosu na grupu valuta.druga grupa mera je iz oblasti monetarne i fiskalne politike.efektivni inostrani novac ili valuta i kao kratkoročna potraživanja u inostranom novcu ili devize. konvertibilne – može se zameniti za zlato ili bilo koju drugu valutu 2.Sa makroekonomskog aspekta devize se definišu kao potraživanje jedne nacionalne privrede u valutama drugih nacionalnih privreda. obračunske ili klirinške.devizni kurs je cena inostrane valute obračunata u domaćem novcu.Novac jedne zemlje se u inostranstvu javlja kao.POJAM I VRSTE VALUTE I DEVIZNI KURS Uspešnost akcije ekonomske politike se između osatlog ogleda i u stabilnosti deviznog kursa nacionalne valute.. nekonvertibilne – ne mogu se zameniti i sredstvo su plaćanja samo u domaćoj privredi 3.odnos između akumulacije i inveticija. tj.mere monetarne politike su kreditne restrikcije koje smanjuju domaću tražnju. kupovnu moć valute.Pretpostavka je da fiksni devizni kurs izražava stvarnu rednost .fiksni devizni kurs imaju one zemlje koje ne mogu putem održavanja unutrašnje .Ona predstavlja osnovno merilo vrednosti u svakoj zemlji.to može biti uvođenje robnih i deviznih kontigenataikojima se reguliše uvoz i izvoz i time utiče na nivo trgovinskog i platnog bilansa.

centralna banka koriste mehanizam. sastoje se u tome da se postojeći manjak nadoknađuje iz deviznih rezervi.porast kamatnih stopa koji sledi inicira deflaciona kretanja u privredi . 71.na osnovu šire definicije pod deviznim tržištem se podrazumeva kontakt između domaćih i stranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija u kojem se realizuju određeni devizni odnosi.Odnosi stranih valuta na deviznom tržištu utiču na vrednost nacionalne valute od koje dalje zavise tokovi spoljnotrgovinske razmene i njeni rezultati . sprečava se inflaciono kretanje u privredi koje dovodi do depresijacije domaće valute. regulisanog fluktuiranja.FLUKTUIRAJUĆI DEVIZNI KURS Fluktuirajući kurs je u razvijenim tržišnim privredama smenio fiksni devizni kurs.Kada postoji deficit platnog bilansa na deviznom tržištu će biti veća tražnja deviza od njihove ponude.intervencija centralne banke u situaciji kada je ponuda deviza niža od tražnje .Tu se podrazumeva oblik organizovanog sustea ponude i tražnje deviza. smanjenje uvoza i smanjenje tražnje za devizama.kretanja na deviznom kursu pokazuju stanje u platnom bilansu zemlje. Da bi se sprečile jake oscilacije fluktuirajućeg deviznog kuresa monetarne vlasti .Devizno tržište je kao oblik finansijskog tržišta imperfektno tržište jer na formiranje cena deviza ne utiču samo odnosi ponude i tražnje već i mere devizne politike zemlje.Izvoz može da se poveća ako .privredne ravnoteže da obezbede ravnotežu u spoljnotrgovinskim tokovima čiji bi pokazatelj bio stabilan devizni kurs.DEVIZNO TRŽIŠTE Devizno tržište postoji i funkcioniše samo u otvorenim privredama koje razvijaju ekonomske odnose sa inostranstvom.Intervencije monetarnih vlasti imaju uticaj na odnose ponude i tražnje.Imperfektnost deviznog tržišta potencirana je i sve većim prisustvom intervencije centralne banke koja za cilj ima održavanje tečaja nacionalne valute.Smatralo se da će tako uticaj spoljnotrgovinskih tokova preko kretanja platnog bilansa na monetarnu politiku biti manji i da će se satbilnost deviznog kursa obezbeđivati preko projektovanja strukture monetarnih agregata. 72. tj. On može opstati ukoliko domaća privreda na udare svetskog tržišta deluje instrumentima monetarne i fiskalne politike.Najizrazitije je dejstvo očekivanja od strane tržišnih transaktora koja ukoliko polaze od polaze od povećanja AT mogu izazvati negatina kretanja u platnom bilansu zemlje.Posebno su značajne intervencije centralne banke u situaciji kada zemlja ima deficit u platnom bilansu koji uzrokuje depresijaciju deviznog kursa nacionalne valute.Kada tečaj strane valute raste opada tečaj domaće i obrnuto.Na deviznom tržištu su oscilacije oko fiksnog deviznog kursa male i jedan od bitnih uloga monetarnih vlasti je da spreči njihov porast koji bi vodio narušavanju njegove stabilnosti.Ono poseduje neka specifična svojstva koja se ogledaju u dejstvu kratkoročnih faktora na visinu deviznog kursa.tako se preko fiksnog kursa postiže održavanje konkurentnosti .Iz deviznih rezervi centralna banka prodaje devize da bi održala stabilnost domaće valute polsedice toga su smanjenje primarnog novca i preko toga novčane mase.tako dolazi so slobodnog formiranja deviznog kursa na deviznom tržištu.

Razlog zašto politika dohodka ne donosi zadovoljavajuće rezultate je u tome što ona mora biti praćena merama koje utiču na AT. što povećava devizne rezerve.U situaciji kada zemlja beleži suficit u platnom bilansu se stvaraju uslovi za porast vrednosti domaće valute . a ona koja to čine u manjem procentu od određenog imaju olakšice. 74.Ona pokušava da u kraćem roku snizi nivo nadnica što postiže ili direktnom kontrolom nadnica ili uticajem na lidere sindikata i poslodavaca da nadnice i cene povećavaju sporije od predviđenog tempa.U ovom modelu antiinflacione politike usklađeno kretanje nadnica .intervencija centralne banke se svodi na kupoinu deviza na deviznom tržištu .Polaze od osnovnih principa tržišne ekonomije u kojoj se cene slobodno formiraju prema uslovima tržišta i pod indirektnim uticajem mera ekonomske politike.Politika dohodka postaje aktuelna kada je privreda suočena sa problemom inflacije . PORESKA POLITIKA U FUNKCIJI POLITIKE DOHODAKA Preko podsticajnih poreza sprečava se povećanje nivoa nadnica i cena i istovremeno smanjuje inflacija. reformu monetarnih institucija i kontrolu opticaja novca i povećanje kamatne stope. uravnoteženje budžetskih rashoda .Obaranje inflacije za rezultat ima povećanje nezaposlenosti koje dovodi do sniženja nivoa nadnica odnosno plata. Prvi ORTODOKSNI model koji predviđa restriktivnu monetranu i fiskalnu politiku .Rezultat direktne kontrole nadnica i cena je bilo obaranje inflacije.U primeni planova podsticajnih poreza postoji problem koji . Drugi model je HETERODOKSNI jer sadrži pored nekih njegovih elemanta i posebnu varijantu politike dohodka. 73.Kretanja na deviznom kursu značajan su indikator pravca u kojem treba da dejstvuju monetarne vlasti dabi se devizni kurs nacionalne valute održao na stabilnom nivou uprkos pritiscima deficita i suficita platnog bilansa i kretanja odnosa ponude i tražnje deviza.Postoji i drugi model gde porez plaćaju zaposleni.Osnovna sumnja je u delotvornosti . pa preduzeća koja svojim radnicima povećaju nadnice iznad ovih 5% plaćaju veći porez .Planovi podsticajnih poreza polaze od povećanja nadnica od 5% . tj. tj. cena i deviznog kursa obezbeđuje uticaj na AT i njeno usklađivanje sa AP.istovremeno dođe do opadanja domaćih cena . što za rezultat ima veći devizni priliv.Ovaj oblik se zasniva na podržavanju liberalizovanog režima cena i na kontroli nadnica. plata i cena.U ekonomskoj politici se zagovara da plitika dohodka mora da bude koordinirana sa merama restriktivne politike koja će uticati na AT. cena i deviznog kursa. da je ona neprimerena u tržišnoj privredi u kojoj su u principu mere direktne kontrole izuzetno primenjuju.ELEMENTI POLITIKE DOHODAKA Politika dohodka podrazumeva primenu direktnih mera ekonomske politike koje za cilj imaju regulisanje nivoa nadnica .Politika dohodka se može efikasnije koristiti u kombinaciji sa drugim merama ekonomske politike u sklopu antiinflacione politike .posledica toga je uvećanje primarnog novca i novčane mase koje može izazvati inflaciona kretanja naročito na srednji rok. Politika dohodka ovde podrazumeva koordinirano usmeravanje4 i praćenje nivoa nadnica .

u proizvodne snage uključuje se još način korišćenja i upravljanja prirodnim resursima. sindikata radnika i poslodavaca.U tržišnim privredama to su procesi koji se sukobljavaju i koji se zato teško mogu paralelno odviajti.TRANZICIJA U RAZIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA U poslednje dve decenije odigrale su se velike promene u savremenoj civilizaciji. koji predstavljaju rezultat sindikalnog udruživanja radnika i njihove borbe da se najvažnija pitanja rada i radnog odnosa rešavaju pregovorima sa poslodavcima.treća oblast se odnosi na pitanje rešavanja sporova koji mogu nastati između sindikata i poslodavaca. koji obezbeđuju makroekonomsku ravnotežu i socijalnu. 76. a sa druge nerazvijene zemlje . radna disciplina .tržište radne snage poseduje specifična svojstva koja se manifestuju u tome da se ponuda i tražnja radne snage ne formira sasvim slobodno.predviđeno je rešavanje sporova od podjednakog interesa za obe strane.KOLEKTIVNI UGOVORI U razvijenim tržišnim privredama se primenjuju kolektivni ugovori.uređuje se još visina minimalne nadnice koja garantuje svakom zaposlenom određeni nivo materijalne i socijalne sigurnosti.centralna oblast se odnosi na osnovna ekonomska pitanja .Ova promena će pogoditi i više nadnice . koje su uslovile nova kvalitativna obeležja. kao što su stabilnost privrede.Danas se govori o tripartizmu . U visoko razvijenim zemljama poseldnjih decenija odigrale su se velike promene . Kolektivni ugovori su se u praksi pokazali efikasnim.Preduzimaju se mere koje istovremeno treba da postignu ekonomske . uslovi prestanka radnog odnosa.Početak procesa tranzicije vezuje se za razvijene tržišne privrede u kojima se on intezivno odvija. pa se psotavlja pitanje kako razdvojiti ove slučajeve.Došlo je do promene svojinskih odnosa. koja je partner tržištu.Ona je uslovljena karakterom tržišta radne snage i načinom njegovog funkcionisanja.Prilikom određivanja gornje granice povećanja nadnica i plata polazi se od stope inflacije i potrebe da se ona smanji. socijalne i političke interese. kontinuirani rast .Pored proizvodnih faktora . instrumentima utiče na tržišna kretanja .Na ekonomskom planuz došlo je do podele sa jedne strane su razvijene .Suština je u prevazilaženju kapital odnosa. odmora. 75.je admonistrativne prirode. pruža informacije na osnovu kojih privredni subjekti donose svoje odluke.Taj proces se odvija uz aktivnu ulogu države. visina nadnica. pa je privatna svojina zamenjena pluralizmom oblika svojine.Njih skalpaju sindikati radnika i poslodavci sa mogućnošću posredovanja države u procesu pregovaranja o pitanjima koja imaju prioritentni značaj.Zato će se u tržišnim privredama pre pristupiti kontroli nadnica uz liberalni režim formiranja cena nego što će se kontrolisati cene i nadnice.Jedna od značajnih karakteristika . zasnivanja . između države . Druga pitanja su iz sfere radnih odnosa . Politika dohodaka i planovi podsticajnih poreza nailaze na teškoće.Na prvom mestu usledila je kvalitativna promena proizvodnih snaga . određuje praila . zaštita na radu . pitanja plaćanja prekovremenog rada .osnovcni problem je u tome što eliminišu tržište kao osnovni činilac u regulisanju nivoa relativnih nadnica i cena.Razvili su se novi motivi poslovanja .

proces tranzicije opbavlja se na sličan način .u toku svog razvoja . kojima se ne može upravljati isključivo unutar državnih granica.Hronično zasotajanje ponude za tražnjom. sistem je funkcionisao tako da su preduzeća dobijala sredstva za proizvodnju neophodna za izvršenje plana . 78. Zajednica nezavisnih država .Jačnje pozicija multinacionalnih kompanija . 2. centralno-istočna Evropa i Baltičke zemlje . pa se širi krug delatnosti koje postaju transnacionalne . zasniva se na unapređenju stručnog i naučnog znanja. postavila je nove odnose u međunatodnim ekonomskim odnosima i međunarodnoj trgovini. na prevazilaženju nacionalnih granica i nacionalnih kriterija.tako preduzeća nisu imala samostalnost privrednog subjekta.Nesmetano odvijanje globalizacije ne bi bilo moguće bez tranzicije.raspad komunizma je okončan devedesetih godina dvadesetog veka . a može se podeliti u 4 grupe .U novoj mlioteraturi se globalizacija definiše kao proces u kojem se stavra gusta mreža povezanosti . cene nisu bile tržišno određene.Tranzicija je proces koji dovodi do toga da tržišni način ptivređivanja postaje univerzalan . tehnologije i novih tehnoloških postupaka.UZROCI TRANZICIJE U BIVŠIM KOMUNISTIČKIM ZEMLJAMA Dans se za bivše zemlje komunizma koristi naziv tranzitorne privrede.promene ser odbijaju kroz proces tranzicije u bivšim komunistričkim zemljama i razvijenim privredama . i Jugoistočna Evropa. sadržan u kumulativnom dejstvu nedostataka sistema u svim njegovim segmentima .je prevazilaženje industrijskog karaktera razvoja i prebacivanje njegovog težišta na tercijarne delatnosti i organizaciju proizvodnog procesa u drugim zemljama sa jeftinom radnom snagom i jeftinim sirovinama. i da na .Bitna karakteristika je plansko rukovođenje privredom putem državnog . centralna i Istočna Evropa . od kada i počinje proces tranzicije. 77. centralnoig planiranja na osnovu kojeg su donošeni detaljni planovi procesa proizvodnje.Globalizacija svetske privrede je proces integracionalizacije proizvodnje u uslovima visoke mobilnosti kapitala i rada kojom se prevazilaze fizičke i geografske granice između zemalja tako da svetska privreda postaje otvoreni prostor za trgovinu.Rezuktat su bili visoki troškovi proizvodnje i zaostajanje u tehnici u okviru glomaznih preduzeća sa velikim učešćem radne snage. Planski instrumenti su bili obavezni .ODLIKE PROCESA GLOBALIZACIJE Dinamika svetske privrede . razlog kompleksne prirode. one su se suočavale sa problemima koji su proisticali iz rigidnog sistema planskog upravljanja. od ekonomskog . političkog do socijalnog. Privredne komunističke zemlje su forsirale visoke stope rasta društvenogh proizvoda koje su se realizovale na osnovu porasta kapaciteta proizvodnje. a ne produktivnosti rada.on podrazumeva prelaz sa planskog na tržišni način privređivanja uz uvažavanje principa političke demokratije i privatnog preduzetništva. aza cilj imaju homgogenizaciju svetskog ekonomskog i političkog sistema. se odnosi na nivo primenjene tehnike i tehnologije u proizvodnji.Postoje dva razloga raspada komunističkog privrednog sistema: 1. Svet je danas jedno veliko globalno selo. međuzavisnosti save šireg kruga društava . tako da nisu bila stimulisana da razvijaju efikasnije metode proizvodnje.na kraju su se reforme sprovodile na organizaciono-tehničke promene u okviru privrede bez zadiranja u sužtinu sistema privređivanja.

preko njihove delatnosti one osvajaju svetsko tržište .Za proces globalizacije je bitno da on unosi velike promene u položaju nacionalnih država i njihove suverenosti.ODNOS TRANZICIJE I GLOBALIZACIJE Razvijene tržišne privrede u procesu tranzicije koji teče od karaja sedamdesedtih prelaze u postindustrijsko . tako što se neakdašnja velika preduzeća . na čelu sa SAD imaju najveći uticaj na odluke ovih institucija.realizacijom svoje delatnosti u velikom broju zemalja preko svojih afilijacija . Svetska banka .Ovakva podloga podele rada napravila je podelu na zemlje zone centra i periferije i formirala transnacionalnu organizaciju proizvodnje čiji su nosioci transnacionalne kompanije.tekao je paralelno sa promenama u međunarodnoj podeli rada.Tako bogate zemlje donose pravila međunarodne tzrgovine . 79.U razvijenim zemljama ona preko razvoja grana najviše tehnologije do telekomunikacija i informacionih sistema gradi materijalnu bazu globalizacije. diktiraju privredne tokove u nerazvijenim .Berzanska tržišta su najprometnija.Savremeni trijumvirat sila čine transancionalni finansijski kapital . te razlike su : 1.kako su one nastale u najrazvijenijim zemljama . Internacionalizacija svetske proizvonje vremenom je formirala i učvrstila položaj nove . na takvu organizaciju procesa proizvodnje koja omogućava dea se određeni delovi mogu preneti u zemlje razvoja i na razvoj masovnog saobraćaja koji rezultira u niskim troškovima po jedinici proizvodnje. informatičko društvo.Tranzicija u razvijenim privredama propraćena je procesom liberalizacije .Tranzicija u bivšim komunističkim zemljama ide u suprotnom pravcu . Ovakav početak tranzicije bio je osnov za dodatni impuls globalizaciji. Pretpostavka procesa je liberalizacija .. dok je tranzicija zemalja Istočne i Centralne Evrope proces preko kojeg se one otvaraju prema svetu i uključuju u njegove ekonomske tokove. kao što su grupa G-8 . korporacije i svetski ekonomski arbitar predstavljen u organizaciji MMF-a. jer se brišu prepreke . kao i uslove koje siromašne zemlje moraju ispuniti da bi imale kredite Svetske banke .Ona je omogućila da se preko visoke mobilnosti kapitala i rada uklone granice i prepreke u odvijanju ekonomskih tokova.Globalizacija svetske privrede je neumitan proces kao takav nezaustavljiv i nepredvidiv u svim svojim aspektima. neoliberalne elite moći . MMF.Globalizacija je proces nadnacionalnog karaktera . koja se manifestuje u okrilju i preko nadnacionalnih institucija . Savet bezbednosti i NATO.Proces njihovog razvoja jednak je turboglobalizaciji.Globalizacija se oslanja i zasniva na oba toka tranzicije .Finansijski kapital postaje dominanta sile ekonomske integracije.svetskom tržištu vodeći akteri postaju najrazvijenije zemlje.Nova podela rada oslanja se na jeftinu radnu snagu u zemljama u razvoju . ali na različiti način. koja se sprovodi u trgovini . giganti . Proces tranzicije se odvija unutar bivših komunističkih zemalja . Treba analizirati odnos između tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i globalizacije . transnacionalne kompanije jaj daju obeležje nadnacionalnog i globalnog .Najrazvijenije sile . investicijama.došlo je do racionalizacije proizvodnje u tazvijenim industrijskim zemljama. a sve u cilju ubiranja profita. koji prevazilazi državu i oslanja se na transnacionalne kompanije. MMF-a.Ovajva podela stvorila je bogati centar i siromašnu periferiju. finansijama. u kojoj je jedina prepreka bio istočni blok bivših komunističkih zemalja. država pa je on unutrašnjeg karaktera.

političkog i socijalnog sistema . svi oblici u .U svim tranzitornim privredama na samom početku jedan od ciljeva je bio nova ekonomska i socijalna uloga države. 4.Putem liberalizacijenajrazvijenije zemlje su uklonile prepreke i granice mobilnosti kapitala.Promena privredne strukture bivših komunističkih zemalja obuvata i privredne subjete . kapitala .Njihova moć se ogleda u raspolaganju resursima . procesom privatizacije.Između zemalja ukinute su sve barijere koje bi usporavale proces globalizacije . novca i deviza.Tranzicija omogućuje razvoj i širenje globalizacije .nastaje nov naziv za svetski ekonomski poredak – globalna ekonomija znanja. investicija . uticaja na cenu .promotori procesa globalizacije su veliki sistemi u formi multinacionalnih kompanija. odnos je određene i razlozima i podsticajima koji su inicirali ove procese. fizičke tržišno definisane granice između njenih učesnika.Kombinacija fiskalne i monetarne politike danas je stožer stabilizacione politike .njeno značenje je u tome da se konkurentna prednost ogleda u znanju. izvršna i zakonodavna vlast u uslovima tranzicije postaju činioci zaštite novih institucija prevashodno privrednog sistema. tako da se one mogu nazvati i suprainstitucijama. 6. 5.Istovremeno teče proces globalizacije u kojem dominira finansijsko tržište . 3. a to su velika preuzeća koja se gase.globalizacija se yasniva na institucijama čiji je karakter nadnacionalan .procew tranzicije je otpočeo kao istorijska nužnost. razlika se ogleda u profilu i karakteru privrednog subjekta kao nosioca i jednog i drugog procesa. Multinacionalne kompanije pretvaraju države u svoje filijale.Transnacionalne kompanije dolaze u sukob sa zemljama u kojima su locirane njihove afilijacije. diktirana transnacionalnim finansijskim strukturama. sa različitim posledicama u zemljama u kojima se ona odvija. polazio od pitanja institucionalneosnove i potpore oba procesda. pozicija države u procesu tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i u procesu globalizacije je potpuno različita.Sudska . 2.Krajnja posledica je u jazu koji nastaje između funkcije države kao administrativno-treritorijalne jedinice i ekonomske sa druge strane. tržišta rada .Plaanska regulativa treba da bude zamenjena ulogom države u kojoj će ona merama ekonomske politike održati makroekonomsku stabilnost.Složeni proces formiranja noog ekonomskog .Tranziicija u bivšim komunističkim zemljama podrazumeva formiranje i funkcionisanje integralnog tržišta .privatizuju kao srednja ili mala koja treba da budu nocsioci celog procesa.Uloga države je naročito u prvoj fazi tranzicije vrlo bitna.Uspeh tranzicije prevashodno zavisi od tempa izgradnje nove institucionalne infrastrukture koja je bitna za funkcionisanje pravne države.One svet sagledavaju kao prostor u kojem su na raznim punktovima apostavljene tehnologije. brišu se geogravske .Proces globalizacije istiskuje državu kao subjekta međunarodnih odnosa i na njihovo mesto promoviše transnacionalne kompanije. pa se govori o transnacionalnim finansijskim stukturama. čiji se povratni uticaj ogleda u tome da podstiče i ubrzava tokove tranzicije .U globalizaciji koja predstavlja nadgradnju i prevazilaženje indsustrijskog razvoja sa tokovima koji prožimaju svetsku privredu .Oni su međusobno uskladicvi procesi. usluga i posebno finansijskih operacija.Budući da su prisutne u svim većim zemljama nazivaju se još i metanacionalne kompanije.Globalizacija je rezultat liberalizacije u oblasti trgovine . dok su one preko vremenske limitiranosti formiranja mehanizma tržišta veoma izražene kada su u pitanju tranzitne privrede. ubiranje prihoda. treća razlika potiče iz značaja tržišta koje ono ima u njihovim tokoima.

kojom se želi postići : 1.pitanje vremenoskog trajanja je složeno . formiranje efikasne vlasničke strukture u preduzećima koja podrazumeva više krupnih vlasnika 3.problemi koje ona pokreće su da li privatizaciju sprovestibez naknade kao poklon ili uz naknadu. prodajom stranim investitorima . promena institucinalne strukture-novi položaj privrednih subjekata i domoinaciju tržišta. prodajom fizičkim licima . Interna privatizacija se odvija prodajom ili besplatnim ustupanjem akcija zaposlenim u preduzeću i menadžerima. Eksterna privatizacija se može realizovati na više načina deobom akcija stanovnišrtva . 2. jer se bazira na principima preuzetništva.izvesno je da je to dug proces i da u svakoj zemlji ponaosob drugačije teče. kojim subjektima .PROMENA SVOJINSKIH ODNOSA KAO PRETPOSTAVKA TRANZICIJE Promena svojinskih odnosa podrazumeva proces privatizacije državne svojine . preko institucionalnih investitora i preko holding kompanija.ovaj model polazi od akumuliranog radnog doprinosa zaposlenih u očuvanju i uvećanju imovine preduzeća tokom određenog vremenskog perioda.Tržišni sistem privređivanja podrazumeva decentralizovani način odlučivanja svih učesnmika u razmeni. glavni cilj procesa tranzicije u psotkomunističkim zemljama je prelaz na tržišni način privređivanja uz paralelnu izgradnju demokratskog političkog sistema. 1.CILJEVI I VREMENSKI HORIZONT TRANZICIJE Osnovni .to su .zemlje u tranziciji su pokazale različite uspehe u bilansiranju pomenutih ciljeva.kao zaštitu i obezbeđivanje i garntovanje prava privrednim subjetima 81. 80. nova ekonomska i socijalna uloga države i nova ekonomska politika.Privatizacija je najvažnija i u pogledu realizacije najsloženija pretpostavka za uspešno odvijanje tranzicfije.proces privatizacije je osnova formiranja privatne svojine i njenog funkcionisanja.ona treba da obezbedi razvoj integralnog tržišta . da će preduzeća privatizacijom pripasti građanima 2. izgradnja novog pravnog sistema koji je i u funkciji podrške novom ekonomskom sistemu. troškovi korišćenja i primene znanja se smanjuju za one robe koje su mobilne. davanjem prioriteta privatizaciji istovre4meno se obezbeđuju uslovi za nužno prestruktuiranje državnih preduzeća 4.Specifična obeležja koja će tranzicija imati u svakoj zemlji . privatne svojine i preduzetništva. pravična raspodela svojinskih prava.država treba da pruži informacije privrednim subjektima na osnovu kojih će oni donositi odluke 3.Tranzicija je složeni proces u okviru kojeg se odvija kvalitativna promena ekonomskog sistema . prodajom državnih preduzeća obezbeđuju se finansijska sredstva za pokrivanje budžetskog deficita i za novonastale izdatke Neki od ovih ciljeva su međusobno isključivi. .kojima se nalazi znanje nisu na jednom mestu.Globalni cilj tranzicije u sebi sadrži više pojedinačnih ciljeva . usloviće različiti ritam i trajanje tranzicije.

Pozitivna strana ove metode je u interesu institucionalnih investitora kao krupnih akcionara da forsiraju jake menadžerske strukture u preduzećima i preko toga i njihovu efikasnost.Kao mana se izdvaja to što se ne može izdvojiti dominantan vlasnik.plansko upravljanje obuhvatlo je i spoljnu trgovinu .Ovim putem se brže prelazi na tržišno poslovanje.LIBERALIZACIJA Liberalizacija je složen i širok proces. sektor koji formiraju novootvorene privatne firme .Novi ekonomski i pravnio poredak treba da stimuliše ulaganja kapitala u stavranje novih preduzeća i štite njihovo poslovanje sa aspekta svojinskih i upravljačkih prava. 83. otvaranja novih preduzeća – širenje novog privatnog sektora.Besplatna podela akcija . podela akcija svih preduzeća pojedinačno stanovniku 2. podela vaučera kojim se stiče deo vlasništva jednog preduzeća ili deo vlasništva više preduzeća 3. tako da preuzeća nisu sama istupala na spoljno tržište . Podela akcija se može izvršđiti na više načina : 1.privatni lasnici preduzeća postaju svi zainteresovani pojedinci koji poseduju materijalna sredstva za kupovinu privatizovanih preuzeća.Liberalizacija je podrazumevala ukidanje ili ubalžavanje tih instrumenata .MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA Makroekonomsak stabilizacija je novo područje u kojem država kao subjekt ekonomske politike treba da dejstvuje na nov način primeren tržišnim uslovima privređivanja. pa se najlakše može definisati kao napuštanje planske regulative u ključnim segmentima privrede koji su od uticaja na njene ukupne tokove. a ne privatizovana preduzeća. Treći metod eksterne prodaje je prodaja imovine preduzeća stranim investitorima . jer obuhvata više elemenata . ustupanjem akcija holding kompanijama koje ih dalje distribuiraju stanovništvu Drugi metod zahteva duže vreme za realizaciju.Tri osnovna područja u kojima je neminovno izvršiti liberalizaciju su : 1. spoljna trgovina. pod uticajem ponude i tražnje.To u . odgovarajuća društva ili penzioni fondovi . vaučera predstavlja masovnu pravedno izvedenu privatizaciju jer vlasnička prava dobijaju svi građani . gde su bile potrebne brojne dozvole i visoke carine. 2. obezbeđuje državi dragocena devizna sredstva Četvrti metod aktivno uključuje institucionalne investitore kao što su banke . nego preko Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć.cene se sada formiraju slobodno.Liberalizacija cena znači da svi proizvodi i usluge podležu tržišnoj valorizaciji na osnovu koje dobijaju svoju cenu. domaće cene i tržišta – započinje oslobađanjem tržišnih zakonitosti i stvarnje uslova za formiranje integralnog tržišta. 82. 3.

šok terapija – pristalice su ekonomisti iz SAD . U opredeljenju za jednu od ove dve mogućnosti treba poći od čonjenice da je između bivših komunističkih zemalja kao planskih privreda bilo razlika.Pristalice šok strategije ističu da brzo sprovedena stabilizacija predsatvlja dobru osnovu za dalje strukturne reforme. društveni proizvod u svim bivšim komunističkim zemljama je pokazivao tendeciju satlnog opadanja.ODLIKE STABILIZACIONIH PROGRAMA U akciji ekonomske politike na početku procesa tranzicije prvi zadat je bio donošenje stabilizacionih programa.Oni smatraju da je tranzicija dug proces i da zahteva najmanje jednu deceniju.Ne uvažava se to da za strukturalne i institucionalne promene treba više vremena. restriktivna monetarna politika centralne banke koja za cilj ima uvođenje tržišnih principa i discipline.To je u skaldu sa promenom njihovog položaja . i praksa je pokazala da je upornost značajnija od izbora same strategije. praksa je pokazala da je gradualizam kao strategija efikasnijii da je dao bolje rezultate. 84. ne uvažavajući razlike koje postoje. a koji je svojstven planskom sistemu upravljanja privrdom. pa im je potrebna adekvatna zaštita.Oni su zagovarali istu dinamiku promena u svim privredama. gradualizam – zastupa ideju postepenih promena . sukcesivno sprovedenih u reformi. jer oni samostalno donose odluke i učestvuju u tržišnoj utakmici. promena metoda regulisanja deviznog kursa nacionalne valute tranzitornih privreda 3.veliki deficiti od unutrašnjeg budžetskog do spoljašnjeg platno-bilansnog ukazivali su na neefikasnost sistema koji se zasnivao na principu mekog budžetskog ograničenja. 2. ukidanje subvencija države.početnoj fazi tranzicije podrazumeva napuštanje prakse koja je postojala u odnosima između država i preduzeća. 1. 85.U izboru strategije svaka zemlja mora poći od stanja u privredi na počerku tok procesa.Najbitnije je da se jednom započete reforme ne prekidaju.Nazvana je big-bangom zbog svog karaktera naglog napuštanja planskog sistema. koje zahtevaju duži vremenski period.Stabilizacija privrede za cilj je imala .Na početku druge decenije tranzicije .To se odnosilo na otvorenost prema svetu nivo razvijenosti .Koraci u makroekonomskoj situaciji su .IZBOR STRATEGIJE TRANZICIJE Izbor strategije tranzicije se postavljaja preko dva koncepta : 1.formiranje tržišta kapitala i novca i nihov plasamn koji treba da obezbedi optimalne prinose unose velike promene u način raspolaganja ovvog resursa od strane preduzeća .Novi uslovi zahtevaju poštovanje principa tvrdog budžetskog ograničenja .Jedan od načina je uvođenje realne kamatne stope.Brza liberalizacija cena i spoljne trgovine uz odgovarajuće promene u deviznom sistemu su osnovne mere šok terapije. prisustvo tržišnih elemenata. mere u okviru monetrane politike. 2.80-ih godina . koji smatraju da je moguće u kratkom roku izvršiti neophodne promene u pravcu tržišnog sistema privređivanja. koji od privrednih subjekta zahteva da posluju tako da mogu da izmire svoje finansijske obaveze.

eliminisanje negativnih posledica planskog sistema i stvaranje osnove za prelaz na tržišno privređivanje.Sve zemlje u tranziciji su morale da izgrade ove programe.Osnovni elemetni stabilizacionih programa su : 1. u oblati monetarne politike treablo je vrednost domaće valute dovesti na realan nio, vraćanje poverenja građana.mere su imale restriktivni karakter , jer su bile usmerene i na regulisanje tražnje 2. budžetska potrošnja treba da se kreće u pravcu eliminisanja dugogodišnjih deficita, tako što budžetski rashodi treba da prate dinamiku budžetskog prihoda 3. reforma poreskog sistema je bitan element.Privatna svojina i preuzetništvo stvaraju uslove u kojima se formira veći broj poreskih osnovica na koje preduzeća i građani imaju obavezu plaćanja poreza. 4. u spoljnotgovinskoj politici je bitno sprovesti liberalizaciju uvoza .na prvom mestu te je ukidanje svih restriktivnih instrum,enata kao što su kontigenti i kvotei smanjenje visine carinskih stopa. 5. liberalizacija deviznog poslovanja .Preduzeća nisu imala moćunsot samostalnog izlaska na tržište , pa je potrebno tržište bez ograničavanja 6. politika dohodka je važan segment stabilizacione politike na početku procesa tranzicije.Prva mera je određenje gornje granice mase plata i državnom sektoru privrede. Sve zemlje koje su ušle u proces tranzicije ostvarile su različite rezultateuspeh u pravoj fazi, u velikoj meri je određivao dalji razvoj .On je zavisio od specigičnosti koje su odlikovale svaku privredu , .To je dovelo do formiranja dve grupe zemalja . 1. napredne privrede u tranziciji 2. one sa umerenimprogresom u tranziciji 86.REZULTATI PRIMENE STABILIZACIONIH PROMENA Početak procesa tranzicije karakterišu negativne tendencije u kretanju GDP , zaposlenosti i inflacije.Makroekonomska stabilizacija je u prvoj fazi primene za posledicu imala pad GDP usled opadanja tražnje za robama državnih preduzeća i sporog poratsa proizvodnje u novoformiranim privatnim preduzećima.Inflacija je bila propratna pojava prvih godina tranzicije , da bi potom bila pod kontrolom primenom mera kao što je samnjenje budžetskog deficita i novčanog opticaja.Rezultati u primeni mera liberalizacije i makroekonomske stabilizacije u početnoj fazi tranzicije predstavlji su osnovu za nastavak tog procesa , uz veće ili manje korekcije.U sledećoj fazi osnovni zadaci su bili jačanje institucionalne strukture, ekonomske politike i stabilno funkcionisanje tržišne privrede. 87.REZULTATI PRVE DEKADE PROCESA TRANZICIJE Nakon isteka jedne decenije , proces tranzicije se nije odvijao istim tempom u svim državama.U zavisnosti od izbora strategije i specifičnosti ekonomskog , političkog sistema svake zemlje , pojavile su se dve grupe nakon prve dekade procesa : 1. naprednije , uspešnije –brza liberalizacija , makroekonomska stabilizacija postavile su realnu osnovu za neophodne institucionalne promene 2. manje uspešne – liberalizacija i privatizacija su se odvijale sporo, a stabilizacija je bila ugrožena daljim tolerisanjem principa mekog budžetskog ograničenja

Struktura i makroekonomska neravnoteža na početku procesa tranzicije uslovila je recesiju , a takođe oslabila i neophodnu političku podršku brzim reformaam.Porast društvenog proizvoda je bio veći u zemljama u kojima je sprovedena brza liberalizacija.Nastavak liberalizacije i stabilizacije mora biti podržan institucionalnim promenama , koje podržavaju razvoj tržišta i privatnih firmi.Sredinom devedesetih , većina privreda imala je dobre uslove za privredni rast , a to je kvalitet znbanja i povećanje produktivnosti uvođenjem nove tehnologije U prvoj dekadi pokazalo se da uspeh ovog procesa i tempo rasta društvenog proizvoda zavisi od toga kako su izvršene strukturne promene.ekonomskim reformama trebalo je izvršiti realokaciju resusra .najviše je postignuto na polju zaposlenosti , nezaposlenosti, a sa manjim uspehom strukturne promene su izvršene u preorijentaciji trgovine ka razmeni na svetskom tržaištu. U svim zemljama u tranziciji postojao je uticaj političkog faktora u sprovođenju ekonomskih reformi.Osnovni zahtev je bio stabilna , jaka , tehnokratska vlada koja može uspešno da sporvodi reforme. Značaj političkog faktora je sadržan u . 1. onemogućavanju uticaja stare političke elite 2. postići čvrst društveni koncenzus i koheziju oko ciljeva tranzicije 3. onemogućiti negativan uticaj političkog faktora 4. ne treba isključiti uticaj spoljnih političkih faktora Jedan od osnovnih ciljeva tranzicije je promena uloge države koja se ogleda u podršci privatnom sektoru i kontroli tržišta U prvoj dekadi tranzicije iskazan je jak uticaj konkurencije i tvrdog budžetskog ograničenja na restruktuiranje i inovacije u proizvodnji.Trend rasta je više izražen u novom privatnom sektoru , preduzeća malog obima .zemlje u tranziciji koje imaju veći priliv direktnih stranih investicija postizale su veći uspeh. U prvoj dekadi postignut je napredak u liberalizaciji i privatiozaciji , dok u restruktuiranju velikih preduzeća u industrijskom sektoru nije napravljen planski pomak.reforme su dovele do smanjenja zaposlenosti i kapaciteta industrijske proizvodnje.Promena vlasništva i mendžmenta pokazala se najbitnijom za ubrzanje procesa restruktuiranja.U svim zemljama u tranziciji novi privatni sektor koji čine mala i srednja preduzeća širio se najbržim tempom.Osnovna prepreka njihovom rastu je nepostojanje konkurencije i korupcija. 88.PRIVREDE U TRANZICIJI I EVROPSKA UNIJA Istorijat odnosa zemalja istočenb Evrope sa Evropskom unijom išao je linijom kvalitativnih promena od odbijanja svake saradnje do težnje da se pristupi njenom članstvu.Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć predstavljao je organizaciju preko koje su one istupale na svetskom tržaištu.Do sredine 80-ih nije uspostavljena saradnjaizmeđu dve organizacije.Saradnja je postojala samo na osnovu bilateralnih ugovora sa članicama Evropske zajednice.Posle raspad SEV-a , odnosi sa EZ se postavljaju na novu osnovu.Zainteresovanost je bila zajednička zbog postojanja interesa..bivše komunističke zemlje želele su pristup EZ da bi dobile pogodnosti i zaštitu , to su transferi , širenje trgovine , pristup savremenoj tehnologiji, a EZ je pokazala interes iz političkih (prevazici raniju podelu Evrope) i ekonomskih razloga( širenje tržišta i potencijala EZ).EU je pošla

od podele tranzicionog bloka na zemlje srednje i istočne evrope , zemlje sukcesore SSSra koje čine ZND , i zemlje jugoistočne Evrope.Politika EU , je različito koncepirana , postoje bilateralni ugovori za zemlje srednje i istočne evrope,za zemlje ZND to su Sporazumi o partnerstvu i saranji , a za jugoistočnu evropu to su Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Put prijema je složen proces , koji predpostavlja određene etape.Osnovni princip je postupnost, gde se nakon ispunjenja uslova za svaku njegovu fazu prelazi na sledeći nivo.EZ je predvidela znatnu ekonomsku , finansijsku i tehničku pomoć zemljama u tranzicijikoji je realizovan kroz program PHARE iz 1989.g.Finansijska sredstva su bila usmerena za privatizaciju , razvoj malih i srednjih preduzeća.Znatna pomoć data je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj.Sledeći korak je bila odluka da zaključi ugovore o pridruživanju .U njima su pokrivene oblasti u kojima tekovine zajednice treba da budu prihvaćene i implementirane u zemljama u tranziciji.Značajan korak u odnosima EU i zemalja centralne i istočne Evrope ima konferencija Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993., u kojoj su definisani kriteriji za priključenje : 1. postojanje stabilnih institucija 2. funkcionisanje tržišne privrede 3. sposobnost kandidata da odgovori obavezama iz članstva Nivo privrednog razvoja nije bitan.Strategija pred-priključenja definisana je na sastanku u Esenu 1994.Evropska komisija je 1995.g. objavila belu knjigu o pripremi pridruženih članica centralne i istočne evrope za integraciju u unutrašnje tržište EU.Bela knjiga je važan dokument koji sadrži bitne elemente za prijem zemalja.predviđa mere za koje zemlje treba da ispune:slobodno kretanje kapitala , slobodna cirkulacija i zaštita, razmena informacija.Veći deo ove knjige odnosi se na zakone jer se sugeriše proces harmonizacije pravnih sistema.Ona se odnosi na zemlje koje su potpisale ugovore o pridruživanju. AGENDA 2000. je dokument koji Evropsak komisija objavila .Tu su regulisan tri pitanja . 1. unapređenje razvojne politike EU i definisanje reformi institucija 2. izazovi koji se posatvljaju EU, njeno proširenje i davanje ocena o zemljama kandidatima za prijem 3. finansiranje pomoći zemljama kandidatima Konkretni potezi su nusledili 1997., kada je savet u Luksenburgu doneo odluku o pokretanju zavničnih pregovora sa Mađarskom , Poljskom , Slovenijom...Pregovori su složen proces , etapnih ciljeva .od naših zemalja jedina je Slovenija članica EU.Kod ZND je složen proces , s obzirom na činjenicu da je Rusija jaka zemlja koja diktira svoje uslove porivređivanja. 89.ODLIKE TRANZICIJE U SLOVENIJI Društvena preduzeća su vaučerskom privatizacijom privatizovana , tako da 20% akcija besplatno podeljeno zaposlenima, 40% predato akcijama, a ostatk su kupovali menadžeri preduzeća ili spoljni investitori.Sredinom 1997. , 1400. preuzeca je sačinilo svoje planoveprivatizacije , od kojih je 1000 uspešno realizovano.Ona koja nisu bila privatizovana preuzeta su od starne Razvojnog fonda koji je nastavio da vodi taj proces.metod koji su izabralia kapitalno – intezivna preduzeća je bila javna prodaja

a novčane transakcije su se odvijale u stranoj valuti uz paralelno postojanje zvaničnog i crnog deviznog kursa nemačke marke. a kao se i strana valuta koristila kao osnova depozita i zajmova. od strane UN-a uvedene su sankcije koje su značile političku i ekonomsku izolaciju zemlje.Porez na promet proizvoda je određen u visini od 20%. dok jedino u manjim bankam. zabeležena je hiperinflacija. 1993. sve do kraja 2001. osim onih koji se odnose na otvaranje računa u stranim bankama.Slovenija je članica Svetske trgovinske organizacije i jedna od zemalja koja pristupa Uniji 2004.Proces reforme bankarskog sistema tekao je sporo . raspad dotadašnjeg velikog tržišta i reprodukcionih veza privrednih subjekata.g. Slovenija je privukla manje stranih direktnih investicija . inicijalčno je samnjila porez na profit na 25%.. Tako što su sva preduzeća iz ovog sektora formirala holding kompaniju.eliminisane su sve zabrane koje se odnose na strane portfolio investicije.Trgovina na malo i pružanje usliuga su skoro u potpunosti u privatnom vlasništvu. tako što je za to specijalizovana agencija preuzela dve najvećebanke.PRIVREDA SRBIJE U PERIODU 1990-2000 GODINE Promene na političkom planu koje su započele raspadom SFRJ i prateća reakcija međunarodne zajednice uslovile su tokove privrede Srbije.Pored uspeha koji je postignut reformom. U procesu liberalizacije Slovenija je postigla zavidne rezultate koji su bili osnova za ukidanje svih restrikcija na računu kapitala . Učešće stranog kapitala je realizovabno u svega 12 banaka . dok se proizvodnja javnih dobara i dalje odvija u državnim ili mešovitim preduzećima. Srbija se kao deo SRJ susrela sa istim problemom..Širenje procesa preuzimanja slovenačkih firmi ukazalo je na nužnost efikasne regulative u ovoj oblasti. na teritoriji bivše SFRJ okončani Dejtonskim sporazumom 1995.Dividende su takođe oporezivane . U maju 1992. izuzev dve . ostvarile profit . Ratovi koji su započetti 1991. tako da su sve banke. konceptualno nedefinisana i vođena merama ad hoc karaktera. g.Učešće monetarnih agregata u GDP je i dalje niže nego što je u zemljama OECD .Na prvom mestu može se reći da je ekonomska politika bila pragmatična . Reforma poreskog sistema koja je sprovođena u vremenu od 1990-1993.Rekonstrukcija čeličana i sa njima povezanih industrija započela jekrajem 2000. Ovaj period traje do 2000. kada su se one znatno uvećale. centralna banka od 1995.Ciljevi ekonomske politike bili su prinudno određeni postojećom situacijom koja se odlikovala .Na zahtev EU država je obustavila sve subvencije čiji su korisnici bile čeličane. ..U odnosu na ostale zemlje. nije stabilisana domaća valuta.g. predstavljali su dodatnu otežavajuću okolnost. bankarski sektor su i dalje pratile izvesne slabosti.Politička i ekonomska situacija krajem devedesetih godina u zemlji uslovila je ekonomsku politiku i privredna kretanja u Srbiji do kraja decenije.a efikasnosti poslovanja nije bila na visokom nivou. 90. U reformi preduzeća bitnu ulogu imaju strane direktneinvesticije.Porez na lična primanja je progresivnog karaktzera. uvodi restrikcije u poslovanju sa deviznim sredstvima.godine. godine doveo je do oživljavanja privredne aktivnosti. Uspešan anti-inflaciioni program koji je započeo februara 1994.Kontrola rada banaka je dobro postavljena .Program rehabilitacije banaka je počeo da se primenjuje 1993.akcija. To podrazumeva rasparčavanje zemlje. a 65% preduzeća se opredelilo da vlasnici budu zaposleni.

Uvođenje sankcija je zaustavilo spoljnotrgovinske razmene .Političke promene oktobra 2000.Centralna banka je odobravala direktne zajmove preduzećima pod povoljnim .Prva pomoćje bila 200 milionha evra.Procena je da je sredinom devedesetih polovina društvenog proizvoda bila rezultat delatnosti iz zone sive ekonomije . a u poslovanju vlada meko budžetsko ograničenje. naročito nakon bombardovanja.tokom 2000. što je ukazivalo na ni malo lak predstojeći period procesa tranzicije. Grčkoj i Italiji. niži zvanični i viši . sa velikim brojem poreza i različitih poreskih stopa. prodaja 49% akcija Telekoma .vlasnička prava nisu jasno definisana.Državna i društvena preduzeća su od države dobijala subvencije .Jedno od osnovnih obeležja privrede je neravnoteža i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. mostova.do sredine 2000. ukidanje sankcija otvorile su put za promene ekonomskog sistema.Međunarodna zajednica je pokazala spremnost pomogne oporavak zemlje preko određenih programa.unutrašnja je bila rezultat budžetskog deficita .. dok su cene usluga na nivou ne obezbeđivanja njihovih troškova. Ogledalo se u diskriminaciji.U poslednjoj godini decenije devedesetih tokom tri meseca 1999. padom zaposlenosti i rastućom inflacijom. kako bi održali minimalni nivo proizvodnje i trgovine.Mere ekonomske poltike su bile iz oblasti monetarne i fiskalne politike. prekinulo finansijske tokove države i otvorilo put ilkegalnoj trgovini.U spoljnotrgovinskoj razmeni primenjuju se protekcionističke mere sa komplikovanim sistemom carinskih tarifa na uvoz.velika državna preduzeća nisu reformisana .postignut je izvestan oporavak privrede sa ograničenjima koja potiču od nedostataka investicija i krize u javnim finansijama.Međutim .velikim padom proizvodnje . a kao hitni zadaci su opravke puteva .Finansiranje budžeta i državnih preduzeća sprovodilo se putem primarne emisije centralne banke koja je predstavljala stalni generator inflacije. 91.Posledice bombardovanja dodatno su pogoršale situaciju u zemlji . fisklana i budžetska politika su za rezultat imale konstantan rast rashoda uz opadanje prihoda . Stanje u infrastrukturi je nepovoljno .Sistem državne kontrole obuhvata 60% svih roba .Drastičan pad životnog standarda . netržišnim uslovima. stalno proizvode velike gubitke .. budžetskoj potrošnji. a dodatno opterećenje predstavlja spoljni dug.čPoverenje građana je na .U takvim uslovima subjekti ekonomske politike (vladajuća partija) prevashodno se bavila problemom obezbeđenja sredstava državnog budžeta . a preduzeća potrebnim finansijskim sredstvima da bi se održao socijalni mir. Još uvek je 80% bankarskog sektora bilo u društvenoj svojini .Ocena procesa liberalizacije je nepovoljna .Fiskalčni sistem je bio neefikasan . porast nezaposlenosti opadanje realnih zarada i ograničena ponuda osnovnih životznih namirnica obeležavali su u to vreme materijalni i socijalni položaj prosečnog građanina.PRIVREDA NA POČETKU TRANZICIJE Stanje u privredi Srbije je posledica dugogodišnjih sankcija i bombardovanja . jer nije postignut napredak i da su rezultati vrlo mali.jedina velika privatizacija je 1997.Nepoštovanje principa pravednosti.malih mostova . železnica . snabdevanjem stanovništva osnovnim namirnicama . obnovljeno je 35.U deviznoj politici se primenjuju dva kursa .vlada velika stopa nezaposlenosti i prisutni su inflatorni pritisci. Srbija je bila bombardovana od strane NATOa.

U politici cena izvršena je liberalizacija .Liberalizacija je izvršena i u spoljnotrgovinskoj politici. program ekonomskog razvoja . Deficiti u javnoj potrošnji su prvo finansirani iz sredstava donacija.mala i srednja preduzeća treba da budu stimulisana.uslov za obnavljanje članstva je pozitivna ocena o sposobnosti Jugoslavije da ispunjava svoje finansijske obaveze i da vodi ekonomsku politiku koja doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i održivoj platno bilansnoj poziciji prema inostranstvu.Ukinuto je plaćanje carina pri uvozu i izvozu u zemlje EU.Evropska banka za obnovu i razvoj sugeriše hitnu reformu. .Međunarodna zajednica će imati značajan uticaj u procesu reformi.bez korupcije i svih zloupotreba . 92.pored izjave . U fiskalnoj politici preduzeto je niz mera . bio je povratak u međunarodnu zajednicu i njene institucije i ponovno uključenje privrede u tokove svetske razmere. konačno je otpočet proces tranzicije.Do kraja 2000.Srbija je imala značajnu komparativnu prednost jer je u sklpou tržišno-planskog sistema imala relativno razvijeno tržište roba i usluga. sačinjen je i programdemokratske vlade .EKONOMSKA POLITIKA U PRVOJ FAZI TRANZICIJE Osnovna pretpostavka i uslov za početak procesa tranzicije i novu ekonomsku politiku . uvelo finansiranje budžeta iz relnih izvora i postavljanje nove osnove poreskog sistema. restruktuirao bankarski sistem i sanirala dugovanja države i privrede. institut Ombudsmana 2.Postavljena su četiri zadatka : 1.niskom nivou.2 miliona dolara . odobreno je 1.cene elktrične energije su postepeno liberalizovane. postala je član MMF . U monetarnoj politici je bilo neophodno preduzeti niz mera da bi se regulisalo poslovanje centralnebanke . Administrativna kontrola cena i spoljnotrgovinske razmene mora da bude ukinuta uz uvođenje jedinstvenog deviznog kursa domaće valute. da bi se stagnirao deficit . U deviznoj politici mera je bila jednokartna devalvacija dinara.Sistem javnih prihoda bio je netransparentan.Početak procesa tranzicije bio je u znaku odobravanja i podrške od strane međunarodne zajednice.Sredstva donacije su naročito tokom 2001. predstavljala značajnu pomoć međunarodne zajednice. putem socijalnih reformi 4. niže poreze i podršku preduzećima 3. ukinuta je kontrola cena . pravna država sa jakim institucijama i transparentnom vlašću.Otklanjanje prepreka na unutrašnjem planu demokratskim promenama . posebno vojnih.Vlada je . decembra 2000.. sačinila Izjavu o ekonomskojpolitici čije prihvatanje od MMF predhodilo obnavljanju članstva. vraćanje autonomije organima i organizacijama u Vojvodini i specijalni program za KiM Usvajanjem koncepta ekonomske politike obezbedilo je neophodnu pomoć Jugoslaviji u prvim koracima na putu tranzicije. kojim su najavljene osnovne mere i akcije . evropske banke za obnovu i razvoj i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.Bitna mera je redefinansiranje kruga poreskih obveznika.podrška i pomoć odnosila se i na institucionalne promene i na ekonomske reforme. decentralizacija vlasti koja predviđa reorganizaciju lokalne samouprave .centralna tačka tih reformi je stabilizacioni program koji bi uveo kontrolu javnih rashoda . službe javne bezbednosti. suzbijanje siromaštva .

Uplaćena vrednost akcija je bila znatno ispod procenjene.Realizacija se odvijala putem: 1. 93. a isplaćeni novac postaje državni kapital. ali je ubrazana hiperinflacija postala sve opasnija za ovaj proces. izdavanja internih akcija radi prodaje društvenog preduzeća – obavlja se na isti način kao i kada se izdaju radi pribavljanja dodatng kapitala. a kada se prodaje njegov deo.republuičiki zakon predviđa tri načina transformacije svojine : . na saveznom nivou . su doneti novi propisi čije je obaveza revalorizcija društvenog i deoničarskog kapitala koje su izvršene do 1990. pri čemu sledi formiranje novog preduzeća. prvg talasa privatizacije koji se relativno uspešno odvijao do pojave hiperinflacije. 1994. Rezultat je praktično poništenje prethodnog. tako što 60% prisvaja fond za razvoj. Novčana sredstva ostvarena prodajom preduzeća pripadaju fondu za razvoj. izdavanja internih akcija u cilju prikupljanja dodatnog kapitala – rezultira u obezbeđivanju finansijskih sredstava i u promenjenoj vlasničkoj strukturi preduzeća. čiji su subjekti fond za razvoj.Upravljanje se zasniva na društvenoj svojini.promena vlasničke strukture je izvršena tako da su zaposleni postali suvlasnici preduzeća.Mere koje su započete održavale su relativni kontinuitet uz prisutne zastoje i nedolsenosti. dok im vlasništvo akcija obezbeđuje učešće u dobiti čiji je izvor privatni kapital.Po saveznom zakonu .učešće zaposlenih u upravljanju zasniva se na svojini akciji po osnovu privatnog kapitala. 94. 30% penzioni fond i ostatak pripada fondu za zapošljavanje. Razlika postoji po pitanju prisvajanja novčanog iznosa.PRVA FAZA PRIVATIZACIJE Zakonska regulativa koja uređuje postupak privatizacije doneta je na 1989. one se mogu izdti zaposlenima u preduzeću .one se zaposlenima izdaju sa popustom i do uplate punog iznosa ne mogu biti u prometu.GODINE U Srbiji je Zakon o svojinskoj transformaciji . 1991 na regionalnom nivou.. novac pripada matičnom preduzeću. Prvi talas privatizacije predviđao je eskternu prodaju društvenih preduzeća. Zakonski propisi RS regulišu uplatu novčanih sredstava kada su akcije prodate bez popusta. Oni učestvuju u raspodeli dobiti koja pripada društvenom kapitalu po osnovu upravljanjatim sredstvima.princip polazi od generalnog metoda interne privatizacije po kojem sva društvena preduzećadobijaju statusni oblik akcionarskog društva.PRIVATIZACIJE PREMA ZAKONU IZ 1997. 2.i onima koji imaju najmanje dve godine radnog staža. po polovinu sume prisvajaju penzioni fond i poslovni fond preduzeća. Postupak prodaje je licitacija. jer je uslovila prisvajanje viskoke inflatorne dobiti.Zakoni usvajaju princip delimične privatizacije . Ukoliko su prodate sa popustom.specifičnost jugoslovenskog metoda privatizacije je da su akcije emitovane sa popustom čija visina zavisiod toga ko ih kupuje. a po republičkom izdavane su zaposlenima . penzionerima . penzioni fond i fond za zapošljavanje. internog akcionaarstva. Izrazito nepovoljne ekonomske i političke prilike nisu uspele da zaustave talas privatizacioje.Njihopvoj prodaji je prethodila procena njihove vrednosti. licima koja su sanjima u prvom naslednom redu i svim ostalim domaćim i stranim fizičkim ili pravnim licima.

preduzeća nisu bila stimulisana da pristupe svojinskoj transformaciji. Uredba o prodaki kapitala i imovine na javnom tenderu . prodajom akcija radi prikupljanja dodatnog kapitala 3. nedovoljno razvijeno tržište sa malom apsorbcionom moći . konverzijom duga u akcije poverioca Ukoliko zakonom nije drugaćije ueređeno . primenom prethodno navedenih modela.1. a prema posebnom programu primenom jednog ili više modela. Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa formiranje Direkcije za procenu vrednosti kapitala u sasatvu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju .Drugi model je prodaja akcija radi pribavljanja dodatnog kapitala .donet novi Zakon i prateće uredbe . Akcije glase na ime i njihovo posedovanje predviđa pravo na upravljanje srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti .GODINE Početak tranzicije i reforme 2000.U prodaji akcija radi prodaje kapitala pod podvlašćenim uslovima kao kupci semogu pojaviti zaposleni Sr Jugoslavije . svojinska transformacija u preduzeću se vrši autonomno . odnosno kapital preduzeća se umanjuje za iznos popusta. otvorile su pitanje rezultat koji su do tada postignuti. a koji se isplaćuje srazmerno uplaćenim akcijama i pripadajućem popustu.Osnovna ideja .PRIVATIZACIJA PREMA ZAKONU IZ 2001. prema posebnom programu 3. autonomno 2. na dividendu i na deo ostatka stečajne mase preduzeća koja ostaje nakon isplate poverilaca .Pravo na sticanjke akcija po povlašćenim sulovima ostvaruje se po osnovu učešća u stvaranju državnog kapitala.zaposleno lice po zakonu je lice koje je zaposleno ili je to bilo u preduzeću u kojem se vrši svojinska transformacija ili u drugom preduzeću u kojem isti proces teče. Drugi način svojinske transformacije predviđen je za preduzeća koja odredi Vlada RS .Može se primeniti jedan iliviše modela predviđenih zakonom.Predviđen je za preduzeća sa državnim kapitalom koje obavlja delatnost od opšteg interesa.Treći model je konverzija duga (sa popustom) . prodajom akcija radi prodaje kapitala 2.Novčana srdstav koja su pribavljena od prodaje društvenog kapitala kao i ona koja su ostvarena od prodaje akcija koje je preduzeće steklo bez naknade u drugom preduzeću . kontrole zakonitosti postupka i načina svojinske transformacije. niske akumulacije privrede sa malim jkorišćenjem kapaciteta .Oni nisu bili dobri .Zakon nije mogao da se primenjuje u onoj meri koja je bila predviđena. Promena vlasničke strukture preduzeća je transformacija uz saglasnost osnivača. republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – 25%. broj zaposlenih i veličina preduzeća.Razlika između ova dva modela je u tome što novčana sredstva od prodaje akcija pripadaju preduzeću.U uslovima sankcij .Kriterijumi za određivanje preduzeća koja će po posebnom programu vršiti svojinsku transformaciju je njihov strateški značaj .50% . 95.uplaćuje se fondu za razvoj RS . pa je 2001. koja treba da obavljan poslove kontrole i verifikacije procene vrendosti kapitala . uz saglasnost osnivača Proces se može odvijati po jednom ili kombinacijom modela : 1. o prodaji kapitala i javne imovine javnom aukcijom i Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine. republičkom fondu za tržište rada – 25% .

97. javni tender i javne akcije – prodaje se 70% kapitala . je u deficitu koji je rezultat nepovoljnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni. tj.koju država daje preduzećima. a sprovodi ga komisija 2. metala. nastanak potpore i posle 200.Iste godine uvedeni su Sporezumi o stabilizaciji i pridruživanju. relativno razvijeno tržište roba i usluga 2.Privatizacija nije sprovođena tempom koji je bio u zakonu 2001.Metodi prodaje su .u prvoj fazi tranzicije za Srbiju je bitno uspešno regulisanje otplate spoljnog duga. prvo SRJ .-2005. koji je trebao biti okončan 2005. fleksibilnost i formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima.Značajna prekretnica u odnosima EU i država Zapadnog balkana je inicijativa sa sastanka .Posebnu ulogu imaju Agencije za privatizaciju . Pakt za stabilnostpostaje promotor stabilizacije i saradnje između zemalja regiona.PROCES PRIKLJUČENJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Proces priključenja .devizne rezerve su se konzimirano povećavale od kraja 2000. godine . Bilans tekućih transakcija od 2001.zaposleni sa maksimalno 35. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2001. 1. izostanak tranzicione reakcije U Srbiji nije došlo do opadanja proizvodnje i društvenog proizvoda iz dva razloga : 1.proces je otpočeo tokom 2002 .REZULTATI POČETNE FAZE TRANZICIJE Uspeh mera Ekonomske politike potvrđen je od strane MMF i svetske banke 2006.Rastu doprinosi . zbog činjenice da je tokom 90-ih opadanje privrednih aktivnosti rezultiranlo u obustavljanju ili drastičnom smanjenju proizvodnje 2. priliv inostranih kredita. Uspeh procesa privatizacije u velikoj meri utiče na tempo i strukturu reformi. razvoj i vraćanje dugova.rezultati ekonomske politike se ocenjuju kao pozitivni.Sredstva se koriste za finansiranje Razvvoj fonda za penziono i invalidsko osiguranje.Realizacija pomoći tom regionu počinje usvajanjem Pakta za stabilnost Jugfoistočne evrope na Samitu G8 u junu 1999.Javna akcija je javno nadmetanje kupaca koje oraganizuje agencija . 96. Akcijski fond .Porast inflacije je nastao zbog umerenih inflatornih pritisaka preko porasta cena nafte . javnost . Centralni registar sa hartijama od vrednosti .primenom političkih i ekonomskih mera .g.predmet privatizacije je društveni .Podsticaj su dale izmene Uredbi o aukciji i proceni kapitala. prenos kapitala bez naknade – na zaposlene i penzionere . a sredstva idu u budžet. iznosio je prosečno 5.6% godišnje.Inflacija je bila relativno niskai uz stabilnost dinara.je da privrede budu obavezna sa rokom od četiri godine i da se zasniva na načelima koji obezbeđuju uslove za razvoj privrede i socijalne stabilnosti . radnog staža . Za uspešan početak reformi Srbija je u odnosu na ostale zemlje imala dvostruku prednost : 1.Tender je javno prikupljanje ponuda koje prikuplja agencija i proces prati tenderska komisija. a sada Srbije predstavlja deo složene politike EU prema zemljama jugoistočne evrope.U njenim okvirima EU postavlja uslov ispunjenja niza političkih i ekonomskih kriterija. Državni kapitalč i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima.

Primarni cilj je povećanje . razvijanje kontrolne f-je narodne banke.mercatus. održivog privrednog rasta i pripreme za ispunjenje kriterija Mastrihta. traje čitava 2 veka. unapređenja ondosa sa EU. Osnovni strateški ciljevi do 2010.monarhija. u procesu koji pretstavlja ispunjenje određenih uslova. Pregovori o SSP Srbije sa EU su započeti novembra meseca 2005. otvorenije tržište. Njihovom realizacijom Srbija paralelno ispunjava zadatke i obaveze koje proističu iz procesa pregovora o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). povećanje izvoza. 98.Evropskog saveta u Solunu 2003. zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Pored te nepovoljne okolnosti čije rešenje je jednokratni cilj ispunjenja političkok uslova. Osnovni ciljevi i strateški pravci razvoja Srbije su u fji tržuišne privrede.MERKANTILIZAM Naziv doktrine potiče od latinske reči za trgovinu. i posle uspešnog starta obustavljeni juna 2006. Neophodno j e preduzimati mere u cilju unapređenja poslovne klime i rasta investicija. Predstavnici su Antonio Sera.g. Zastupaju stav o izjednačavanju interesa društva sa interesom vladara. Državna pomoć i konkurencija je jedna od centralnih tačaka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.U sklopu ekonomskih ciljeva prioriteti su održavanje makroekonomske stabilnosti . U fiskalnoj politici siljevi su održavanje niskog budžetskog deficita. Nastaje u 15. Nacionalna strategija sadrži još ciljeve u oblasti tržišta rada i zapošljavanja. Regulativa u ovoj oblasti nije u skladu sa standardima EU i mora biti uređena tako da podrži smanjenje državne pomoći i formiranje nadležnih institucija. Iste godine Vlada RS je usvojila nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje SCG EU koja polazi od zadataka i ciljeva postavljenih u evropskom partnerstvu iz 2004. tj. Proces privatizacije i restruktuiranja javnih preduzeća su dva prioritetna zadatka. U monetarnoj politici kao ciljevi se navode održiva monetrana ravnoteža..To je dokument kojim Evropska komisija procenjuje mogućnosti početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju . Merkantilizam nastaje u vreme raspada naturalne privrede. ohrabrujuća je činjenica da je stepen realizacije ekonomskih kriterija čvrst osnov za nastavak pregovora u procesu pridruživanja EU. za njihovo uključenje u evropske integracije . veku u zemljama zapadne Evrope u vreme apsol. Značaj nacionalne strategije je u tome to se u njemu taksatuivno nevode oblasti u kojima Srbija mora da ispuni ciljeve.Agenda iz Soluna uvodi evropska partnertsva kao metod inteziviranja procesa stabilizacije i pridruživanja. Prva faza jedobijanje Studije izvodljivosti u aprilu 2005. smanjenje trgovinskog deficita i javne potrošnje kao i obaranje inflacije na nivo od 5%. razvoj stabilnog tržišta i promene u sektorskim politikama. pa se govori o anom i kanom merkatilizmu. a koji je SCG usvojen 2004.g. U spoljno-trgovinskoj politici cilj je smanjenje trgovinskog deficita i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Za bankarski i finansijski sektor privrede u kojem su izvršene pozitivne promene kao prioritetni ciljevi se navode povećanje njegovog kapaciteta i efikasnosti. liberalizacija cena i ukidanje administrativne kontrole . socijalne sigurnosti i zdravstvene zaštite. Tomas Man i Antoan Monkretjen. nastanka prvih manufaktura i postepenog razvoja robne privrede i širenja robme razmene. su rast investicija. promena strukture javne potrošnje. obrazovnog procesa.

NASTANAK DRŽAVNE INTERVENCIJE U PRIVREDI Sa privrednom krizom kapitalizam se rano suočio 1837. koja je uslovila usporeni rast sve do 1893.Polazi od društvene podele rada . pozitivne strane progresivni razvoj. U Engleskoj je bila najzastupljenija.bogatstva izraženog u zlatu i srebru. a kapitalni način proizvodnje je idealan. Pozitivne strane su strvaranje osnova za razvoj ekonomske nauke i postavljenje temelja međunarodne trgovine i razmena.LEZE FER doktrina Naziv doktrine znači slobodna proizvodnja – slobodan promet. opšte (zaštita svojine) i posebne (one koje su društvu neophodne). vek mere ekonomske politike su bile usmerene ka ostvarivanju suficita u trgovinskom bilansu. odnosno spoljna trgovina. U vreme poznog merkatilizma 16. 1848.Svi proizvodni faktori su međusobno ravnopravni .Bogatsvo naroda se ogledau količini proizvedenih materijalnih dobara . Bogatstvo kao cilj izražava se u novcu. Posebma grupa mera regulisala je transport. pomorski saobraćaj (navigacioni akt 1651. 1847.Povećanje bogatstva je posledica povećanja proizvodne radne snage i usavršavanju sredstavarada. Ova doktrina ima kritičke primedbe. Navedene mere podrazumevaju aktivnu ekonomsku ulogu države u opsegu koji je bio određen karakterom primarne privredne aktivnosti. u Engleskoj-zabranjen stranim brodovima dovoz u englesku luku one robe koja nije proizvedena u zemlji kojoj brodovi pripadaju).samo dve funkcije države . a . i 1873. mere u okviru saobraćaja i u proizvodnji.Slabosti su izjednačavanje razvoja privrede i društva . a kasnije novca jedini cilj privređivanja u zajednici.Princip nevidljive ruke . pojedinci usmeravaju kapital su najveštiji. 99. uz smanjenje otpora prema rastućem uvozu. 100. On predstavlja ideologiju trgovačke buržoazije kojoj su išle u prilog i promene na duhovnom planu koje su značile napuštanje skolastičkih shvatanja o skromnosti kao vrlini. Dva dominatna načina za povećanje bogatsva su proizvodnja zlata i srebra i promet. u centru pažnje je privredni subjekt. gde se robe razmenjuju za robe . veka je takođe bio obeležen kriznim periodima. jer primat daje sferi prometa u odnosu na proizvodnju i poistovećuje princip privredne delatnosti pojedinca i društva kao celine što se naziva mehanicističkim shvatanjem društva. Merkatilzam je prva doktrina ekonomske politike koja ukazuje na metode povećanja bogatsva zemlje kao celine uz aktivnu pomoć države. Pravci ekonomske misli koji su se razvili klasične ekonomske škole gradili su nove pristupe mikroekonomskim problemima.. Poslednja grupa mera je stvranje kolonija koje postaju izvor sirovina.Istarživanje je usmereno na proizvodnu sferu i njene komponente.Ne postoji problem uspostavljanja globalne ravnoteže . slobodan promet roba i usluga novni princip u proizvodnji je individualno preduzetništvo. zlatu i srebru. Oni smatraju da je povećanje u početku količine plemenitih metala. To podrazumeva i mere u okviru spoljnotrgovinske politike kao što su carine. pa ne postoji potreba za ekonomskom ulogom države .Koriste SEJOV zakon tržišta . Država donosi protekcionističke mere.-17.. Druga grupa mera se odnosila na stimulisanje razvoja manofakture.Liberalistička doktrina. Početak 20. tj.

Nivo investicija zavisi od granične efikasnosti kapitala i kamatne stope. njihove veličine moraju biti jednake tako da u uslovima ravnoteže nacionalnog dohotka AP je jednaka AT. 7. 2. a smanjenje investicija dovodi do smnanjenja dohotka u većem obimu. U procesu koji rezultira jednakošću štednje i investicija deluje poseban mehanizam-multiplikator. Obim nacionalnog dohotka i zaposlenosti zavise od efektivne AT koja predstavlja zbir oblika aktuelne tražnje za sredstvima za potrošnju i za sredstvima za investicije pri postojećim cenama pri čemu je uvek manja od potencijalne AT. 4. Mere ekonomske politike države podrazumevaju: 1. povećanje investicija dovodi do povećanja dohotka u većem obimu. 3. 5. 6. Kejnz odbacuje Sejov zakon. granična efikasnost kapitala i kamatna stopa. Štednja i investicije su deterninante nacionalnog dohotka. Predmet analize postaju makroekonomske kategorije. Jedini subjekt koji ima moć preduzimanja akcije na makroekonomskom nivou je država. preraspodelu nacionalnog dohotka kojom se teži smanjenju raspona u dohotcima različitih slojeva stanovništva. kamate i novca. opadanja privredne aktivnosti. angažovanje države u privredi putem posrednih mera iz sfere MK. nacionalni dohodak i zaposlenost. Kejnz polazi od toga da država treba da pereuzme f-je putem kojih će uticati na formiranje efektivne AT. Ekonomska krioza ukazala je da treba uneti značajne promene. ograničavanje nekih privatno. . depresije. Sklonost ka potrošnji je odnos između dela dohotka koji se utroši neposredno po njegovom sticaju i ukupne veličine dohotka.mikroekonomska ravnoteža je centralno pitanje. 101. fiskalne i devizne politike. dohodak i zaposlenost pokazuju tendenciju istosmernog kretanja.KEJNZOVA TERIJA PUNE ZAPOSLENOSTI Ova teorija dala je kapitalni doprinos analizi drćavnog intervencionizma i postavila osnovne temelje njegovog funkcionisanja u ulovima kapitalističke privrede. Kejnz zaključuje da investicije. Činioci od kojih zavisi nivo efektivne AT. socijalno zakonodavstvo.svojinskih prava usled promenau strukturi i oblicima proizvodnog procesa i stvaranja državnog sektora privrede. On razlikuje voljnu nezaposlenost. anti-monopolsko zakonodavstvo. a preko toga i nacionalni dohodak i zaposlenost su sklonost ka potrošnji. tj. država se javlja i kao nosilac javnih službi. Afirmacija ekonomske uloge države nastala je iz potrebe da se poremećeni tokovi društvene reprodukcije vrate u okvire kontinualnog razvoja primenom akcija na makroekonomskom planu. Osnovni stavovi su izraženi u delu opšta teorija zaposlenoisti. On ukazuje na odnos promena u dohotku prema promenama u investicijama koji može biti dvostruk. organizovanje javnih radova i nacionalizacija ključnih grana privrede. Velika ekonomska kriza se manifestovala u privredama kašpitalističkih zemalja preko nezaposlensoti. Dohodak se deli na potrošnju i na štednju. a raste sklonost ka štednji. nevoljnu i frikcionu. Porastom dohotka opada sklonost ka potrošnji. oghraničenje slobode ugovaranja. Oblici dejstva u privredi su: 1. jer se doktrina o ravnoteži ponude i tražnje može prihvatiti pod pretpostavkom da se u društvu utroše svi stečeni dohotci kroz ličnu i investicionu potrošnju.

Ova teorija ima veliki doprinos u razvoju ekonomske misli. ideje za reformu kapitalizma. novi model za akciju ekonomske politike sa ciljem postizanja pune zaposlenosti.DOKTRINA DRŽAVNOG SOCIJALIZMA SSSR je bio uzor zemljama koje su krenule putem socialističkog razvoja. god ine Ustavom i kasnije Ustavom iz 1974. privreda je naturalna. Prelaz na samoupravljanjepočinje početkom 50-ih i oslanja se na Marksovu ideju o izumiranju države i stvaranju asocijacija slobodnih. Značajna godina u razvoju je 1965. Dala je praktična rešenja za izlazak iz ekonomske krize. stimulisanje svih oblika potrošnje osim u situaciji dostignute pune zaposlenosti. kada je trebalo da se sprovede privredna reforma čijji su ciljevi bili uključivanje jugoslovesnke privrede u međunarodnu podelu rada. kada se usvajanjem ustavnih amndmana prelazi na dogovornu ekonomiju u kojoj se funkcije plana i tržišta supstituišu samoupravnim sporazumevanjem i društvenim dogovaranjem. Osnovni ekonomski subjekt je državakoja upravlja privredom putem administrativnog centralističkog planiranja. 4. Kejnzova doktrina nudi rešenja za vođenje aktivne ekonomske politike bez koje savremeni kapitalizam ne funckioniše. tržište ne postoji. 5. 102. Ciljevi iz centralističkog perioda upravljanja privredomn se menjau već sredinom 50-ih tako da uravnoteženiprivredni razvoj i veća ulaganja u poljoprivredu predstavljaju prve velike promene. Treba da se omogući radnicima koji rade društvnim sredstvima da upravljaju procesom svog rada i raspolažu njegovim rezultatima. DOKTRINA SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA – kada se govori o ovoj doktrini u vidu se ima bivša Jugpslavija u posle ratnim godinama. aktivnu budžetsku politiku koja omogućuje da se državni rashodi angažuju za razluičite oblike potrošnje. Sredstva dobiti preduzeća se slivaju u državni budžet iz kojeg se prema planskim zadacima finasiraju investicije u prioritetne privredne oblasti. radna snaga i distribucija. Instrumenti koji se koriste u njegovoj realizaciji su natiralni. a novac se koristi samo u obračunske svrhe. Prednost imaju mere koje država preduzima u oblasti fiskalne politike. Model privrednog sistema je tržišno-planski. udruženih proizvođača u okviru kojih se ostvaruje proces oslobađanja rada. Privredom upravljaju ministarstva. liberalizacija cena i industrijskih proizvoda. 6. 3. Ciljevi ekonomske politike nisu bili formulisani nego je njihov karakter zavisio od političke situacije u zemlji. Od klasičnih instrumenata ekonomske . Osnovni cilj privrednog razvoja je zadovoljavanje rastućih matreijalnih i kulturnih potreba. Sjedinjavanje rada i upravljanja trebalo je da radnog čoveka učini osnovnim subjektom procesa samoupravljanja i nociocem i nosiocem samoupravnih odluka. Dominantan oblik svojine je državna. destimulisanje štednje od strane sloja rentijera koji se smatra parazitskim slojem. neposredni i direktivni. Dominantna oblik je društvena svojina utemeljena 1963. politiku kamtnih stopačiju visinu određuje centralna banka i time utiče na nivo investicione tražnje. Državni planski organi donose planove za preduzeće u kojima se određuju obim proizvodnje.2. održavanje stabilne vrednosti novca što podrazumeva garanciju države za stabilan opšti nivo cena i za kupovnu snagu novca. Druga bitna godina je 1971.

Njena primena u SAD imala je za posledicu obaranje inflacije.Monetaristi smatraju da novčana masa određuje stopu inflacije na dugi rok i kretanje realnog društvenog proizvoda na kratak rok.Kada je spalsnulo poverenje u Novu ekonomiju ono se okreće Novoj ekonomiji. Postoji velika razlika između ove doktrine i ostalih. ona ne treba svojim merama da utiče na privredni život .pod novčanom masom se podrazumeva stopa rasta novčane mase koja utiče na karakter promena aktivnosti privrednih subjekata. 60 ih godina dobija naziv nova ekonomija. pa je težište na investicionoj potrošnji.Oni ukazuju da su recesija i ekspanzija i privredi uzrokovane monetarnim faktorom.Merama monetarne politike suzbijeni su pritisci ekspanzije fiskalne politike. ostaje makroekonomija ali je novina u njenoj ukupnoj primeni. stopa privrednog rasta takođe .Bitna je razlika između potencijalnog i tekućeg društvenog proizvoda koji se zove JAZ .neiphodan je rast AT i visoka stopa potencijalnog društvenog proizvoda.privreda je stabilnija kada je prepuštena sopstvenim tržišnim kretanjima. .Stav pune zaposlenosti .Zbog rata u Vijetnamu .njihov najuspešnijio potez je smanjenje poreza 1964.politike u takvim uslovima najviše su korišćeni iz MK politike i politike dohotka. Ne razvijaju novu analizui privrednih problema . Potencijalni društveni proizvod je ona veličina koja se ostavruje u stanju pune zaposlenosti faktora proizvodnje. a ponuda i tražnja na tržištu novca i kapitala regulišu se putem kamatne stope.Rast produktivnosti je visok . investicije povećavaju kapital.Njegov osnovni stav je da je novac i jjegov opticaj ključna determinanta privrednih tokova i privredne ravnoteže.veličina potencijalnog društvenog proizvoda i jaza ukazuje na cenu nezaposlenosti. ali porast nezaposlenosti. 104.Povećanje stope rasta novčane mase dovodi do buma i inflacije .Ističe se značaj novčanih kretanja .Ne zalažu se za aktivnu monetarnu politiku . jer se tako stvara mogućnost da ona destabilizuje privredna kretanja.smatra se da su danas mahom svi ekonomisti monetaristi .ekonomisti Nove ekonomije su bili savetnici Kenedi Džonson administracije u SAD.. a inflacija niska.za nih nije bitanm tekući budžet ili deficit budžeta nego suficit koji se ostvaruje u stamju pune zaposlenosti .Praksa je pokazala da su zaostajanja u efektima ove mere jako duga. a njeno opadanje do recesije i deflacije. prilike se menjaju usled odbijanja da poveća poreze.Formulisanje monetarnog pravila je bitno i ono glasi . jer štite značaj novca.MONETARIZAM Tvorac doktrine je Milton Fridman.NOVA EKONOMIJA Primena kenzijanske doktrine u ekonomskoj politici u SAD . Kada su kamtne stope niske monetarna politika je ekspanziona jer podstiče investiranje.Oni su za malu vladu . ponuda novca treba da raste godišnje po konstantnoj stopi . razvijaju koncept potencijalnog društvenog proizvoda.Promene u količini novca utiču na privredu najpre preko uticaja na kamatne stope koje dalje utiču na AT i preko toga na društveni proizvod. 103.Pozitivni jaz ukazuje da je tekući društveni proizvod ispod potencijalnog društvenog proizvoda i da taj raspon treba smanjiti.

Ova škola više napada standardnu makroekonomiju od monetarsita pledirajući da je pogrešna informacija uzrok privrednih ciklusa. Gilder .EKONOMIJA PONUDE Ekonomija ponude je škola ekonomske misli koja je dominirala 1981. jer smatra da privredni subjeti ne reaguju mehanički na svaku promenu u njenoj akciji budući da je za njih bitnioje šta one znače za ponašanje privrede kao celine kao i za buduće promene. mere monetarne politike nemaju ulogu u regulisanju nivoa društvenog proizvoda i nezaposlenosti Ona zastupa optimistički stav u pogledu troškova smanjenja inflacije. nivo društvenog proizvoda nije pod uticajem mera monetarne politike 3. i Boskin . ne postoji nevoljna nezaposlenost 2.105.osnovne mere su iz sfere fiskalne politike . koji samtraju da smanjenje poreza ima jake efekte na radne napore tako da će ukupni prihodi od nporeza povećati zbog povećanja dohodaka kao osnovice oporezivanja. jezgro čiji su predstavnici Feldstajn. već očekivane i kao takve unapred shvaćene. Velika vlada i da se njena potrošnja može samnjiti tako što .njeni predsatvnici smatraju da intervencionizam u kenzijanskoj doktrini postavlja mnoga ograničenja jer menja uslovce privređivanja.Vlada je imala velika ovlašćenja .Ovakav pristup ima tri posledice : 1. koji ističu podsticajne efekte smanjenja poreza na privredni rast preko uticaja na štednju i investicije 2.. tzv.na kratk rok ne može se predvideti reagovanje društva na promene u ekonomskoj politici. destimuliše aktivnosti privrednih subjekata. a to je monetarno pravilo i konzervativno shvatanje ekonomske politike. U nekim stavovima škola racionalnih očekivanja i monetarizam poklapaju . Tomas Sardžent i Nil Valas. Ova škola polazi od toga da pojedinci koriste informacije u svojoj delatnosti uspešno i da stoga ne prave sistematske greške u očekivanjima. Radikalna grupa davala je retoričku grupu Reganomanici – popularno nazvana ekonomska politika u vreme Regana . pa ako ta mera nije javnosti na vreme predočena neće imati pozitivne efekte.ŠKOLA RACIONALNIH OČEKIVANJA Recesija kapitalističkim privredama dovela je do preispitivanja premise moderne makroekonomije. 106. Lefer.Zalažu se za ukidanje mnogih ograničenja.pristup ove škole ekonomskoj politici je specifičan.ukazuju na to da će javnost brzo shvatiti kako funkcioniše neka mera u akciji ekonomske politike . kada administracija Regana u SAD-u preduzima značajne poteze u privredi. radikalna grupa . . a na dugi rok se društvo privikava efekte svake promene u ekonomskoj politici.Mere ne smeju biti iznenađenja . o značaju njenih mera za tekuće i buduće ponašanje u privredi.Tako su se formirale dve grupe ekonomista : 1. kao i da efekti u ponudi do kojih dovodi smanjenje poreza rezultiraju u smanjenu inflacije.Tržište je uvek u ravnoteži ili je ono čisto . Predstavnici škole racionalizovanih očekivanja su Robert Lukas . tako da privredni subjekti određuju visinu nadnica i cena na osnovu datih informacija u cilju postizanja maksimalnog profita i korisnosti.Reagovanja na ekonomsku politiku zavise od ocene društva .

Podsticaji koje stvara sniženje poreza nisu toliko jaki da bi obezbedili povećanje prihoda.Radikalna struja gubi značaj.druga strana bila je smanjenje socijalnih davanja i subvencija jer umanjeni prihodi nisu bili dsovoljni za njhjihovo pokrivanje. .ne može se kritikovati njen stav o smanjenju poreza.Inflacija je bila samnjena. dok prva struja i dalje ima uticaj u kreiranju ekonomske plitike. Ona je kritikovana .će se samnjiti raspolaganje poreskim prihodima od starne Kongresa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful