1.

SADRŽINA PREDMETA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom drustveno-ekonomskog sistema preduzimaju određeni subjekti u procesu realizacije određenih ciljeva. Konstitutivni elementi sadržine ekonomske politike su :subjekti , instrumenti , ciljevi.Dejstvo i efekti ekonomske politike ogledaju se u funkcionisanju privrednih tokova tj.u delatnosti privrednih subjekata društva i njihovim rezultatima.Rezultat svih subjekata ogleda se u veličini društvenog proizvoda.Mere se preduzimaju sa ciljem obezbeđenja razvoja i prosperiteta privrede kao celine.Subjekti ekonomske politike ,polazeći od postavljenih ciljeva i primenom odgovarajućih instrumenata usmeravaju svoju akciju u pravcu ublažavanja poremećaja u privredi .Postoji veći broj subjekata , ali najbitniji je država , tj. vlada iz dva razloga:prvi je istorijski , jer se država javlja kao prva koja ima utocaj na privredni tok, a drugi se ogleda na činjenicu da posle krize tridesetih država dobija i socijalnu i ekonomsku funkciju . Kiršen je izjavio da je ekonomska politila ekonomski aspekt opšte politike vlade , tj. ona je promišljena intervencija vlade putem koje se ostvaruju njeni ciljevi. Dejstvo ekonomske politike se iskazuje u nivou opšteg društvenog razvoja .Uspešna ekonomska politika je jedan od faktora koji utiče na nivo ,tempo i karakter razvoja svake društvene zajednice.Ekonomska politika je aplikativna , praktična ekonomska disciplina koja ima i sopstvenu teorijsku podlogu. 2.MAKROEKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA Dve oblasti predmeta ekonomske nauke su mikroekonomija i makroekonomija. -Mikroekonomija izučava ponašanje osnovnih privrednih subjekata ,potrošača , preduzeća u sferi njihove potrošnje i proizvodnje.Rezultati mikroekonomske analize su saznanja o formiranju ponude pojedinačnih roba i formiranju njihovih tržišnih cena.Na osnovu toga dobijaju se podaci o odnosu ponude i tražnje na tržištima pojedinačnih roba. -Makroekonomija se bavi ekonomijom kao celinom, tj. osnonim makroekonomskim agregatima (društveni proizvod , stopa ratsa, stopa inflacije, stopa zaposlenosti, platni bilans).Ona izučava tržište roba koje predstavlja skup svih pojedinačnih roba , kao i tržište rada.Izučava kretanje bazičnih ekonomskih kategorija, i pronalazi načina putem kojeg se ekonomska stvarnost pojednostavljuje.Koji je odnos između makroekonomije i ekonomske politike? 1. Objekt izučavanja ekonomske politke je privreda kao celina,tj. osnovne makroekonomske kategorije 2. Makroekonomija u izučavanju privrednih tokova oslonac nalazi u ekonomskoj politici, tj. njenim instrumentima iz sfere fiskalne , monetarne , budžetske, devizne , spoljnotrgovinske politike i politike dohodka.Ekonomska politika daje operativni mehanizam za izučavanje u okviru makroekonomije. 3. ekonomska politika polazi od makroekonomije , jer se bavi makroekonomskim kategorijama, a makroekonomija svoja izučavanja završava ekonomskom politikom. U oblasti makroekonomije , analize i izučavanja su neutralnog karaktera, dok ekonomska politika svoje dejstvo usmerava u konkretnoj privrednoj praksi.

3.OSNOVNE ODLIKE EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika ima neka specifična svojstva.Ona je i teorijska i primenjena disciplina, tj. svoja teroijska saznanja verifikuje u praksi.ciljevi , instrumenti i subjekti ekonomske politike se povezuju u jednu funkcionalnu celinu i svoje delovanje uskladjuju sa karakterom društveno-ekonomskog sistema i potrebama njegovog razoja.Formiranje prve doktrine ekonomske politike datira iz vremena raspada apsolutističkih monarhija.Vremenom se njen razvoj usavršavao i prilagodjavao promenama , a teorijsku podlogu je gradila naknadno. Teorija ekonomske politike se gradi polazeći od principa makroekonomije i polazeći od odlika privrednog sistema i privredne prakse i potreba njenog razvoja.Odlike ekonomske politike da je teorijska i primenjena disciplina , osnova su podele na društvenu akciju (aktivnost subjekata) i društvenu nauku (materijalne i društvene pretpostavke njenog dejstva). Kao primenjena nauka određena je dejstvom i akcijom koju preduzimaju njeni subjekti radi realizacije postavljenih ciljeva.Merama ekonomske politike regulišu se privredni tokovi.Institucije u okviru privrednog sistema u praksi ostvaruju svoje funkcije putem akcije ekonomske politike.To da je ekonomska politika primenjena i normativna diciplina ukazuje na njenu vezu sa pravnim sistemom i pravnim naukama. Još jedno svojstvo ekonomske politike je efekat njene akcije , ne samo u privredi , nego i u drugim oblastima društvenog života..Uticaj potiče od nivoa društvenog proizvoda , stope njegovog rasta. Veliki uticaj na subjekte ekonomske politike imaju i promene na političkom planu.Poltički intresi su u nekim situacijama jači od pravih interesa društva. 4.EKONOMSKA POLITIKA KAO PRIMENJENA EKONOMSKA DISCIPLINA Specifično obeležje ekonomske politike je to da je ona primenjena , aplikativna ekonomska disciplina. Njenom dejstvu u praksi predhodi formulisanje ciljeva iodređivanje instrumenata za njihovu realizaciju, tj.proces donošenja odluka o ciljevima i instrumentima.U tom odlučivanju prisutni su uticaji iz svih sfera društva.Logično je da u procesu donošenja odluke dominantan uticaj ima ekonomski faktor, ali subjekti ekonomske poltike moraju uvažavati i procese odlučivanja iz socijalnog , pravnog , političkog i tehničkog okruženja.Mora oditi računa o stabilnosti poltičkog sistema i političkih donosa , očuvanju principa socijalne pravde , poštovanja pravnih normi. Subjekti ekonomske politke pružaju informacije privrednim subjektima koje oni koriste u ostvarivanju svoje delatnosti.Ekonomska poltika je usmerena ka ublažavanju poremećaja u privredi i održavanju globalne makroekonomske ravnoteže.U de4jstvu ekonomske politike ispoljavaju se dva problema : 1. problem tajm-lega – vremensko zaostajanje u efektima instrumenata ekonomske politike.razlog tome je što oni deluju posredno tako što u određenom pravcu motivišu delatnost privrednih subjekata 2. poremećaji – sposobnost subjekata ekonomske politike da ih na vreme uoče i da odgovarajućim instrumentima utiču na njihovo ublažavanje ili otklanjanje.Zato se smatra da ako je poremećaj mali , najbolje je ne preduzimati ništa.

5.PRIVREDNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Između ekonomske politike i privrednog sistema postoji specifičan odnos.Dejstvo instrumenata ekonomske politike se ostvaruje u privrednom sistemu , čiji su konstitutivni elementi :resursi , privredni subjekti , aktivnosti i institucije. -RESURSI- predstavljaju realnu pretpostavku odvijanja privrednog života., jer njihova struktura uslovljava proces stvaranja materijalnog bogatstva.Glavna osobina resursa je da su retki, pa ekonomska politika treba da ih adekvatno rasporedi.Resurse čine materijalni i subjektivni činioci proizvodnje, gde ubrajamo prirodna bogatstva , sredstva za proizvodnju, radna snaga i stručna znanja.Najznačajniji resursi danas su :informacioni sistemi , preduzetništvo i telekomunikacije.Cilj ekonomske politike je ujedno i očuvanje prirodnih resursa i njihova racionalna upotreba. -PRIVREDNI SUBJEKTI-tu ubrajamo , preduzeća , državu i domaćinstva.domaćinstva predstavljaju potrošačke jedinice , a preduzeća i država su proizvodne jedinice.Država je ujedno i subjekt ekonomske politike , a karakter državne intervencije određuje dejstvo ekonomske politike.Preduzeća ostvaruju svoje delatnosti uz pomoć informacija koje dobijaju od subjekata.Za ekonomsku politiku je važna ciljna funkcija preduzeća dohodak ili profit , za koju određuje uslove realizacije , reguliše izdvajanja po osnovu poreskih i drugih obaveza i posebnimj propisima favorizuje delatnost preduzeća.Domaćinstva su potrošačke jedinice.Za ekonomsku politiku su bitne njihove potrošačke preference koje zavise od raspoložiivog dohodka, koja pokazuje njihou kupovnu moć. -AKTIVNOSTI-se iskazuju u oblasti društvene reprodukcije , potrošnja , proizvodnja , raspodela i razmena , u realnoj i monetarnoj privredi kao i u unutrašnjem i spoljnom tržištu. -INSTITUCIJE-su od značaja za akciju ekonomske politike.Podrazumevaju ustaljen odnos između privrednih subjekata koji je garantovan određenim pravilima ponašanja ljudi.U savremenim tržišnim privredama ona su uređena pravnim normama sa sankcijama.Akcija ekonomske politike je uspešnija ako je institucionalna struktura stabilna .najvažnije institucije su :tržište , svojina , Centralna banka i bankarski sistem , planiranje , berze , dobit ili dohodak.dinamično funkcionisanje institucija obezbeđuje ekonomska politika radi postizanja privredne ravnoteže. 6.PRAVNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomsak politika je i normativna disciplina , što ukazuje na vezu sa pranim normama ,i pravnim sistemom, koji uređuje ambijent u kojem se odvija delatnost privrednih subjekata.učesnici aktivnosti su preduzeća , a njihov međusobni odnos mora biti određen i regulisan , tako da obezbeđuje nesmetano obavljanje njihove delatnosti u skladu sa tržišnim zakonitostima.Pravni sistem je bitan sa dva aspekta : 1. pravni propisi kojima se dodeljuju određena prava privrednim subjektima 2. prinudna realizacija prava privrednih subjekata, kada to ne ide mirnim putem Država donosi niz propisa kojima reguliše uslove privređivanja, kao i obligacione i imovinsko-pravne odnose.Prvu grupu pravnih propisa čine sistemski zakoni , koji uređuju oblast kreditno-monetarne politike , spoljnotrgovinske i devizne politike , bankarskog poslovanja , osnivanja i udruživanja privrednih subjekata.Sistemski zakoni polaze od

gde su ciljevi često rezultat političkog procesa i poltičke odluke. Odluke su se donosile po principu administrativnog upravljanja . berze. radi regulisanja svojine .Druga vrsta pravnih propisa obuhvata propise koje donosi država . 2. kada se u ekonomskoj politici preduzimaju mere kojima se povećavaju šanse za pobedu na izborima. Za ekonomsku politiku je bitno da je pravni sistem efikasan . 3.MEĐUNARODNO OKRUŽENJE KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE . punoletni građani . 7. a samim tim dolazi do razlikovanja i u redosledu postavljenih ciljeva. što je i dovelo do kraha komunističkih planskih privreda. pa sve odluke donose iz jednog centra.Neophodno je da privredni subjekti poštuju osnovne principe imovinske odgovornosti. prvo se ima u vidu karakter političkog sistema.POLITIČKI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Kada se govori o uticaju političkog faktora . zakonska regulativa je jakai široka .Uticaj političkog faktora se može posmatrati sa više aspekata: 1. Pored države u odlučivanju učestvuju . koji se opredeljuju za političku partiju i programe . ugovora . da se menjaju često . uticaj političke nestabilnosti na nivo makroekonomske efikasnosti. koji obezbeđuje uslove da svi privredni subjekti poštuju i realizuju pravilo tvrdog budžetskog ograničenja. naknade štete. poseban vid uticaja se ogleda preko političkih privrednih ciklusa i stranačkih privrednih ciklusa. zaštite svojine i stečaja.u demokratskim sistemima je potreba razvoja tržišne privrede . 8.Država je u svojstvu „planske države“. a u autokratskim je zabeležen najviši privredni rast. U parlamentarnim demokratijama je zabeleženo da politička nestabilnost i političko nejedinstvo dovodi do pogoršanja ekonomske situacije.U demokratskim sistemima postoji više subjekata . tržišno orijentisani privredni sistem. uticaj političkog sistema na vrstu i broj subjekata ekonomske politike. centralna banka .Efikasan mehanizam omogućuje realizaciju individualnih prava.Teorijska istraživanja su pokazala da je u demokratskim sistemima cilj umereni privredni rast.U ovu podelu ubrajamo demokratske i autoritarne sisteme. uticaj političkog sistema na ciljeve ekonomske politike .Programi stranaka se generalno razlikuju . a u tržišnim uža. plansko upravljanje privrednom.U demokratskim sistemima učesnici u političkom životu su glasači .U autokratskim sistemima postoji odsustvo izražavanja političke volje građana i iskazivanja različitih političkih interesa.Pravna država kreira i održava stabilan pravni sistem .Stranački privredni ciklusi su diktirani promenom vlade. 4.sistemskih rešenja. koja za svoj mandat najavljuje novu ekonomsku politiku. sindikati .Politički privredni ciklusi su vezani za periode pred izbore.U planskim privredama. a u autokratskim visok privredni rast.svaki od učesnika teži da ostvari svoj interes. to znači da su zakoni postojani . Prvo treba ukazati na uticaj političkog sistema na tempo i karakter privrednog razvoja.u autokratskim sistemima postoji monopol vlasti . dcentralizovan način donošenja odluka.

Dejstvo ekonomske politike uvek je inicirano ciljevima.Kada se govori o međunarodnim okolnostima u vidu se imaju otvorene privrede. zastupljenost uvozne i izvozne orijentacije u privrednoj aktivnosti zemlje – Svaka otvorena privreda se na svetskom tržištu javlja kao izvoznik i uvoznik. Svetskoj trgovinskojϖ organizaciji.Ima značajne efekte u nerazvijenim zemljama.Pogodnosti članstva se ogledaju u automatskim olakšicama u razmeni na svetskom tržištu . Evropska unija . od njih su značajne Međunarodna asocijacija za razvoj i Međunarodna banka za obnovu i razvoj. strukture privrede i stepena dostignutog razvoja. 3.Prema ciljevima se ekonomska politika odnoso kao prema oblicima svog delovanja.Godišnja otplata stranih kredita je obavezna. 4. 2.Ona od 1999. beneficijama pri uvozu i izvozu i zajedničkom istupanju na tržištu.položaj zemlje u tgovinskoj razmeni zavisi od . Ciljevi . sa ciljem promovisanja međunarodne saradnje. pri čemu se teži maksimalnoj pokrivenosti uvoza izvozom. Svetska banka –iliϖ Grupacija svetskih banaka .Uslovi razmene podrazumevaju stalno kretanje .za njego nivo bitna su kretanja cena . Ciljevi su često formulisani pod dejstvom politike. učešće u međunarodnoj razmeni – obim učešća privrede u međunarodnoj razmeni zavisi od stepena njene privrede i nivoa materijalne proizvodnje. jer obe odobravaju kredite preduzećima koji imaju garnciju države Evropska ekonomskaϖ zejednica osnovana Rimskim ugovoromiz 1957. članstvo zemlje u međunarodnim organizacijamaϖ Međunarodni monetarni fond – osnovan 1944. jer finansijska sredstva koja odobrava potiču od uloga njenih članica. 9.Na svetskom tržištu formiraju se trems of trade uslovi razmene u koje se pojedina zemlja u zavisnosti od navedenih faktora više ili manje uklapa..posmatrane u celini ili delovima projektovanih za neki vrmenski period.Predstavlja kreditnu uniju.Ona je nadnacionalna ekonomska organizacija koja svojim članicama preko koordinacije ekonomske politike obezbeđuje uslove za stabilan razvoj uz odgovarajuću zaštitu ekonomske i poltičke prirode.To je jedan od faktora koji formira trgovinski bilans.CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE Ciljevi su formulisani zadaci i postavke za izmenu postojećih stanja u privredi. odnos razmene se pogoršava. stepen angažovanja stranog kapitala u razvoju –međunarodno finansijsko tržište na kojem se formira ponuda i tražnja kapitala iz različitih zemalja. stepena razvoja privrede .Postoji nekoliko uticaja međunarodnih okolnosti na dejstvo ekonomske poltike: 1.U procesu vođenja ekonomske politke određeni organi i tela imaju zadatak da prate promene na svetskom tržištu . Karakter ciljeva zavisi od stanja u privredi i potreba njenog razvoja. najčešće u svrhu investicionih ulaganja i određuju visinu kamatnih stopa na pozajmljeni kapital u vidu zajmova i kredita.Sredstav se odobravaju u formi kredita državama članicama.Zato je visoko zastupljern protekcionizam .Na svetskom tržištu roba i usluga javlja se veliki broj učesnika. osnovana sa ciljem liberalizacije svetske trgovine. pa se zemljama ne članicama otežava pristup na svetskom tržištu. tako da ako uvozne cene rastu .određuje atraktivne zemlje u koje se uliva strani kapital. funkcioniše kao ekonomska i monetarna unija.

tj. 4. poboljšanje alokacije .najčešće od 1 godine. u kojoj su komplementarni ili konfliktni.Značajni su za postizanje kratkoročne privredne ravnoteže.Dugoročni ciljevi se formulišu na rok od 10 i više godina i najvažniji su obezbeđenje privrednog rasta. koji je možda i prioritetniji(ubrzani privredni =narušena privredna ravnoteža). tako da realizacija jednog sprečava realizaciju drugog cilja . Subjekti koji formulišu ciljeve suočeni su sa dva problema : izbor ciljeva i određivanje skale njihovog prioriteta.konfliktni ciljevi su protivrečni . prema njihovom međusobnom odnosu . 2. u raspodeli dohodka. niska inflacija.Oni omogućuju kontinuitet procesa društvene reprodukcije i obezbeđuju osnovu za razvoj dugoročnih ciljeva.Komplementarni su oni koji se paralelno realizuju (većea stopa privrednog rasta =manja nezaposlenost).pozitivna stopa rasta i pozitivni platni bilans. 10.Među glavnim dugoročnim ciljevima ističu se ekspanzija proizvodnje .Oni pomažu . potrošnje .uobičajno je da se dugoročni ciljevi dele na glavne i sporedne. Značaj ciljeva se postavlja u odnosu na njihov doprinos koji oni sojom realizacijom iskazuju u razvoju privrede kao celine.Ciljevi ekonomske politike kojima se postižu promene u procesu proizvodnje shvaćene kao jedinstvo osnovnih elemanta –proizvodnje .Retka je situacija da su nezavisni.Ova podela dobija značaj kada se sagledava sa stanovišta tekouće ekonomske politike Glavni ciljevi su u tržišnim privredama i odnose se na stopu privrednog rasta .stabilnost cena.VRSTE CILJEVA U ekonomskoj politici je na osnovu privredne prakse zemalja izvšena klasifikacija ciljeva.poboljšanje u raspodeli dohotka i nacionalnog bogatstva. prema sadržini dele se na ekonomske u užem i ekonomske u širem smislu.Ciljevi ekonomske politke čija realizacija donosi promene u institucionalnoj strukturi privrednog sistema su ekonomski u širem smislu. Kada se ciljei formulišu pravi se skala njihovog prioriteta. stabilnost nivoa cena i pozitivni bilans. podela na glavne i sporedne ciljeve . Vrste ciljeva su : 1. Ciljevi koji su izabrani i koje treba realizovati odeređeni su trenutnom ekonomskom situacijom.smanjenje nezaposlenosti. mogu biti nezavisni .Kratkoročni ili konjukturni ciljevi se određuju na kratak remenski rok. Cilajevi su mnogobrojni i različiti. 3. prema vremenskom trajanju dele se na kratkoročne i dugoročne.poboljšanje alokacije faktora proizvodnje.Kada zemlja ima jasno definisanu politiku privrednog razvoja . raspodele i razmene su ekonomski u užem smislu. Kao ciljevi se mogu navesti povećanje stope rasta.ekonomske politike su uvek u funkciji opštedruštvenog razvoja.Realan odnos je da se oni javljau u obliku sprege .Kao kratkoročni ciljevi se formulišu u nezaposlenost. rangiranje ciljena prema njigovoj važnosti. konfliktnost je na najmanjoj meri. zaposlenost. komplementarni i konfliktni. Konfliktnost se javlja izmedju ciljeva i na duk i na kratak rok.

6. a njihova realizacija je prepuštena državnom aparatu. sposobnost samostalnog odlučivanja U razvoju socijalističke privrede .Učestvuje donošenjem administrativnih odluka.Druga pretpostavka je da u skali ciljeva oni budu međusobno usklađeni.U kapitalističkim zemljama. bitno je da pre njihovog formulisanja bude detaljno izanalizirana privredna situacija. 13. tj. bila jedini subjekt. karakter i funkcija subjekata ekonomske politike zavisile su od faze razvoja privrede i osnovnih principa uređenja njenih tokova.ODLIKE SUBJEKATA Subjekti su nosioci akcije ekonomske politike. rangirani u skali prioriteta Da bi se formulisali ciljevi . kvalitativno sadržinski određeni . definisani interes 2. sposobnost odlučivanja od opšteg interesa 3.Imaju pred sobom određene ciljeve i potrebno je da izaberu određene instrumente za njihovu realizaciju. jer je to bitno zbog realizacije instrumenata i usklađivanja odnosa 4. vremenski određeni . 12.Ciljevi su uglavnom već određeni od strane drugih društvenih subjekata . a ne da su plod želja. tj . odnosno ostvarljivi. komplementarni.Treba da ispune određene karakteristike jer se time povećava mogućnost njihove realizacije. tj.Osnovne odlike ciljeva su : 1. akciona sposobnost 4.Postavlja se pitanje ko može obavljati tu funkciju?Akcija subjekata ekonomske politike se preduzima u cilju usmeravanja ukupnih privrednih tokova preko uticaja na odnos agregatne tražnje i agregatne ponude. polazi se od podele na nezavisne . Osnovne odlike subjekata su : 1.Kriza tridesetih godina otvorila je pitanje novog pristupa u uređenju privrednih tokova.OSNOVNE ODLIKE CILJEVA Ciljevi su baza akcije ekonomske politike. Zahteva se da njihova sadržina bude u svim elementima jasno formulisana. kvantitativno određeni .realizaciju ciljeva u užem smislu. uglavnom politike i njenih subjekata. jer to pojednostavljuje izbor instrumenata za njihovu realizaciju 3. da su specificirani . realni . međusobno uskladivi.Pre formulisanja ciljeva pristupa se analizi privredne situacije. da se poklapaju sa stvarnom privrednom situacijom . podložni kvantifikaciji . komlementarne i konfliktne 5. neophodno je koristiti kako teorijska znanja tako i iskustva prakse.I treća pretpostavka je realnost ciljeva .da imaju sferu u kojoj deluju 2. 11. država je sa partijskim aparatom činila jednu celinu.država donosi odluke .Subjekti imaju pravo da donose obavezujuće makroekonomske odluke.VRSTE SUBJEKATA .

eksterni efekti koji se javljaju kada delatnost jednog proizvođača za druge stvara ili dodatne troškove ili dodatnu korist.Normativnom regulatiom uređuje opšte uslove privređivanja.ULOGA DRŽAVE U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Nakon krize tridesetih .Kontroliše rad poslovnih banaka. Privredne komore su interesne . Funkcije države su: 1.Odgovara parlamentu. centralna banka se drže određenih pravila i poseduju određena diskreciona prava. Sindikati radnika i udruženja poslodavaca jedan su od činilaca državnog korporatizma. država je neophodan subjekt u privredi i na tržištu.Ima ulogu banke banaka. formiranjem monopola i monopolskog ponašanja.Koncentracijom roba od strane jednog proizvođača nastaju monopoli koji kontrolišu ponudu i cene suprotno principu slobodne tržišne utakmice. 1.U situacijama koje nastaju usled tržišnog mehanizma i nemogućnosti dejstva perfektne konkurencije . monopoli. 14. uređuje pravni sistem i definiše pravila ponašanja za sve učesnike .Država reguliše privredne aktivnosti da bi zaštitila zaposlene .sindikati radnika .Možemo ih podeliti u dve grupe . neposredno primenjuju instrumente ekonomske politike-država i centralna banka 2.Sukobi između njih se rešavaju pregovorima . posredno utiču na privredne tokove. delegira svoje predstavnike i daje inicijativu za donošenje zakona i drugih propisaiz oblasti privrede. preduzetnika i drugih oblika organizovanja koje učestvuju u obezbeđivanju i ostvarivanju njihovih zajedničkih interesa. berze.Osnovna funkcija je očuvanje stabilnosti cena . iz oblasti javne potrošnje koja se ne može prepustiti tržišnom mehanizmu zbog specifične prirode javnih dobara i nužnost redistribucije dohodka stečenog u primarnoj raspodeli. Berze mogu biti produktne (na kojima se formira cena bitnih strateških proizvoda) i efektne (Na kojima se formiraju cene hartija od vrednosti). potrošače i životnu sredinu. država interveniše određenim merama. Ekonomsku politiku države koncipira i sprovodi vlada preko privrednog aparat od ministarstava do najnižih organa uprave. udruženja poslodavaca.Dražava preduzima funkciju alternativnog koordinatora i alokatora . samostalne i poslovno-stručpne organizacije preduzeća .Za cilj imaju zasštitu interesa i unapređenje uslova privređivanja. Centralna banka je najviša monetarna vlast u zemlji.Država zato vodi aktivnu antimonopolsku politiku. i da bi sprečila antikonkurentsko i diskriminatorno ponašanje. Država .Ekonomska uloga se realizuje u okiru mera u cilju ublažavanja poremećajau privredi.poseban značaj imaju kolektivni ugovorikoji se sklapaju između radnika i poslodavaca. kontrola novčane maseu opticaju i održavanje unutrašnje i spoljašnje likvidnosti.narušavaju tekuću politiku cena. Monopoli utiču na makroekonomska kretanja. Ograničenja perfektnog tržišta nastaju . koja ekonomsku ulogu dobija nakon krize tridesetih.republička privredna komora sarađuje sa Vladom .U savremenim tržišnim privredama postoji pluralizam subjekata. privredne komore Osnovni subjekt ekonomske politike je država.

Vrste instrumenata su: 1. instrumenti politike dohodka –odnose se na nivo stečenih dohodaka i njihova raspodela na potrošnju i štednju 6. instrumenti politike cena –za cilj imaju održavanje stabilnosti opšteg nivoa cena . ne poseduje moć apsolutne kontrole 3. 16. postoji ograničena kontrola nad državnom birokratijom 4.kreditna politika i njeni instrumenti su u rukama bankarskih institucija od kojih je najvažnija kamatna stopa. tj. javne službe . politike dohodka i instrumenti direktne kontrole. instrumenti fiskalne politike – finansira se potrošnja države .Ključni problem ekonomske politike je odnos ciljeva i instrumenata . Usled velikog broja instrumenata nastaje veliki problem za subjekte ekonomske politike oko pitanja njihovog izbora . proces odlučivanja i izbora jednog ili više mogućih rešenja Ekonomske funkcije države se različito iskazuju u meri i intezitetui čiji je krajnji rezultat efikasnost ekonomske poltike i nivo privrednog razvoja pojedine zemlje.niske stope inflacije.ODNOS CILJEVA I INSTRUMENATA Instrumenti ekonomske politike su :instrumenti fiskalne politike . 15. javna potrošnja . nivoa kamatne stope. instrumenti monetarno-kreditne politike –podrazumeva sver uopticaja novca . kontigenti. doprinosi.carine 2. a to je konzistentnost od koje zavisi njena efikasnost. realizuje se u javnom sektoru 3.VRSTE INSTRUMENATA EKONOMSKE POLITIKE Subjekti ekonomske politike odlučuju o tome koje će instrumente primeniti za realizaciju ciljeva.Bitno je da budu izabrani oni koji će imati rezultate.U regulisanju spoljnotrgovinskih odnosa koriste se carine . 5. nedovoljna informisanost 2.unstrumenti su porezi . takse . razvojna funkcija se ostavruje putem politike privrednog razvoja U kojoj meri će se dati primat nekoj od funkcija zvisi od koncepta ekonomske politikei uticaja političkog faktora. politike cena .Na toj relaciji javlja se uslov koji ekonomska politika mora ispuniti .U vođenju monetarne politike osnovnu ulogu ima Centralna banka koja vodi politiku emisije novca. instrumenti direktne kontrole se koriste izuzetno .kozistentnost nastaje onda kada su formulisani ciljevi i instrumenti međusobno . kombinacija i primene. primena instrumenata za stabilne uslove privređivanja 5. zajmovi . ponude novca i volumena kredita.Njihova osnovan odlika je da su selektivni i efikasni na kraći rok. Slobodnom tržištu 4. redistributivna i socijalna se realizuje putem teansfernih plaćanja 6. alokativna funkcija . kvote .U tržišnim privredama princip je da se cene formiraju na tzv. spoljnotrgovinske i devizne politike . monetarno-kreditne politike . instrumenti spoljnotrgovinske i devizne politike – primenjuju se u tokovima ekonomske razmene između zemalja. 3. regulaciona funkcija u oblatima gde postoji poseban državni interes 4.U deviznoj politici bitan instrument je određivanje deviznog kursa nacionalne valute.treba ukazti i na nedostatke u oblasti realizacije ekonomskih funkcija države : 1.2. imaju snažne efekte i obavezni su za sve subjekte. stabilizaciona funkcija .

Polazna osnova ovog koncepta je uticaj agregatne efektivne tražnje na visinu nacionalnog dohodka i zaposlenosti.Subjekti ekonomske politike primenjuju više instrumenata za realizaciju ciljeva čije se dejstvo proširuje i na ostale ciljeve .Najčešće se formira u dve situacije :posle . Sposobnost subjekata se iskazuje u izboru odgovarajućih instrumenata za realizaciju ciljeva.O instrumentima ekonomske politike se ne može govoriti nezavisno od njenih ciljeva.javlja se u tri varijante : 1. opšte i investicione potrošnje 2.multi instrumentalnost. koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje koji se primenjuje u razvijenim tržišnim privredama. u kojima se izgrađivao sistem administrativnog socijalizma. Neizvesnost kod dejstva instrumenata pojačan je faktorom vremena . Treći koncept predstavlja kombinaciju predhodna dva .Na komponente agregatne tražnje utiče se merama fiskalne . monetarne i posebno budžetske politike.Konzistentnost ekonomske politike se može lakše postići ukoliko je broj njenih instrumenata veći .Ako postoji veći broj ciljeva treba kombinovati veći broj instrumenata. 18.privredni sistem je stogo centralizovan. 17.On se oslanja na razgranat planski mehanizam i plansko regulisanje obima društvene proizvodnje. ukidanje ili uvođenje novog instrumenta ekonomske politike Za subjekte ekonomske politike je bitno da mogu ostavriti cilj izabranim instrumentom. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima ekonomske politike kojima se utiče na nivo lične . predstavlja kombinaciju prva dva koncepta i kombinaciju njihovih instrumenata Koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje primenjuje se u razvijenim tržišnim privredama.Od instrumenata treba razlikovati mere ekonomske politike koje znače promenu . jer tek posle isteka određenog vremena može se videti efekat instrumenata u realizaciji jednog ili više ciljeva.OPŠTI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Opšti koncept ekonomske politike određen je karakterom privrednog sistema pojedine zemlje. bio je primenjen u Jugoslaviji u periodu od sredine pedesetih do sredine šezdesetih.Merama ekonomske politike su se odžavale osnovne proporcije na makroekonomskom planu. Koncept regulisanja ekonomske politike putem regulisanja ponude primenjivao se u zemljama Istočne Evrope .a iz toga sledi bitna karakteristika ekonomske politike.U akciji ekonomske politike uvek je prisutan veći broj ciljeva koje treba ostvaritiprimenom većeg broja instrumenata. Tada je izbor instrumenata i njihova kombinacija lakša i jednostavnija . Ovaj koncept se zasniva na instrumentima kojima se utiče na nivo društvene proizvodnje 3. koncept ekonomske politike putem regulisanja i ponude i tražnje koji se primenjuje u plansko-tržišnim privredama.POSEBNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Posebni koncept predstavlja konkretizaciju opšteg koncepta u skaldu sa zahtevima koji proističu iz konkretnog stanja u privredi. koncept ekonomske politike putem regulisanja ponude koji se primenjuje u planskim privredama.usklađeni.

Pokazatelji efikasnosti ekonomske politike su : 1. Uspešna antiiflaciona politika zabeležena je u Izraelu 1985. vlada i centralna banka.Koordinacija njihovih odluka je na horizontalnom nivou. 3. poslodavca i sindikata. bruto domaći proizvod -njegovo povećanje dovodi do povećanja bogatstva društva 2.Tokom akcije ekonomske politike javljaju se prepreke političkog .5-6%. uvođenje fiksnog deviznog kursa.Stabilne i funkcionalne infrastrukture su neophodna podloga akcije ekonomske politike. vertikalna i horizontalna koordinacija odluka-karakter i nivo koordinacije odluka određen je karakterom političkog sistema i brojem i vrstom subjekata ekonomske politike. društvenog ili socijalnog karaktera. uvek postoji neizvesnost.centralno pitanje efikasnosti ekonomske politike su uslovi od kojih ona zavisi.efikasnost ekonomske politike se iskazuje u dostignutom stepenu ostavrenih ciljeva . monetarne i devizne politikeStabilan politički sistem omogućuje regularne izborne cikluse . stopa nezaposlenosti. i bitno je kako se realizuje proces javnog izbora i kolektivnog odlučivanja.. stopa inflacije.Postoje ugrađeni stabilizatori koji deluju automatski sa promenama u privrednom sistemu. pa se preduzimaju mere antiinflacione politike.mali broj instrumenata deluje direktno 4. čiji su elemnti najavljeni u preizbornoj kampanji i koncept koji se formira usled većih poremećaja u privredi koji ugrožavaju njene tokove i stabilnosti.Izdvajaju se institucije tržišta i svojine.Razvijeno integralno tržište omogućuje primenu instrumenata fiskalne . izbor efikasnih instrumenata – postići kombinaciju realnih ciljeva i odgovarajućih instrumenata. stepen realnosti ciljeva. regulisati suficit u platnom bilansu i prilagoditi realne nadnice tako šte će se napustiti njhivov usaglašavanje sa rastućom stopom inflacije.U centralizovanom sistemu država je jedini subjekt ekonomske politike i koordinacija odluka se ostvaruje preko sistema vertikalno uređenih hijerarhijskih odnosa organa upravljanja privredom.Opšti uslovi su :karakter institucionalne infrastrukture .polazi se od procene situacije .koja ne bi smela da bude iznad 5.EFIKASNOST EKONOMSKE POLITIKE Efikasnost je kategorija kvantitativne prirode jer meri odnos između uloženih sredstava i ostavrenih rezultata.koja u razvijenim zemljama iznosi oko 2% 4. stabilnost deviznog kursa nacionalne valute – dejstvom centralne banke .Sledeća mera je bila devalvacija nacionalne valute .Početni potezi bilis u smanjenje budžetskog deficita u odnosu na društveni proizvod.Cene i zarade su bile podvrgnute jednokratnim prilagođavanjima garancija uspeha bila je sadržana u dogovoru između vlade. pravovremena primena instrumenata-zavisi od procedure odlučivanja .To je najčešći slučaj sa inflacijom.treba važiti pravilo da se oni ne menjaju . 19. Posebni uslovi ekonomske politike su : 1. stabilnost političkog sistema i rešavanje problema javnog izbora. jer promena instrumenata utiče na promenu postojećih uslova privređivanja i utiče na alokaciju postojećih resursa 3.Decentralizovani sistem odluka vezuje se za sistem tržišnog privređivcanja i političke demokratije. za formulisanje ciljeva subjekti koriste verodostojne informacije 2.obavljenih izbora .

Tako su uštede jednake investicijama.razlika između izvoza i uvoza naziva se saldo izvoza i uvoza. sovijalna zaštita. koji predtsvalja zbir cena proizvoda i usluga svih privrednih delatnosti u toku jedne godine. saobraćaj .PROIZVODNI METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Proizvodni metod obračuna društvenog proizvoda polazi od shvatanja da samo proizvodne delatnosti stvaraju društveni proizvod .veličina nacionalnog dohodka formira agregatnu tražnju i u okviru nje parcijalnu tražnju. tj. nacionalni dohodak. zdravstvo . opšta i investiciona potrošnja. lični dohodak . a da ne posegne za svojim postojećim bogatstvom.U analizu se mora uključiti i uvoz i izvoz roba i usluga.ušteđeni delovi će u nekom kasnijem periodu biti takođe utrošeni. a amortizacija vrednost osnovnih proizvodnih fondova koji je u procesu proizvodnje prenet na nove proizvode.Elementi strukture nacionalnog dohodka su : 1. A . sa stanovišta njegove upotrebe se sastoji iz sredstava za proizvodnju i za potrošnju. a neproizvodne su . već u njegovoj raspodeli Drugi naziv za nacionalni dohodak je neto društveni proizvod.Veličina društvenog bruto proizvoda je značajna za praćenje promena u privrednoj strukturi. Vrednosna struktura društvenog bruto proizvoda sadrži .5.ličn i dohodak . . ulaganje u proces proizvodnje. ili se može odmah utrošiti ili se može uštedeti. izvoz je oslobađanje od viška robe koji premašuju domaću tražnju. F . sirovina i reprodukcionog materijala . dok neproizvodne učestvuju u njegovoj raspodeli. budžetski deficit . Domaći nacionalni dohodak je veličina koja je rezultat domaće proizvodnje. akumulacija i fondovi. amortizaciju . Nacionalni dohodak predstavlja izvor i granicu finalne potrošnje u društvu koje čine lična .Uštede iz određenog razdoblja jednake su razlici između društvenog proizvoda i potrošnje. Materijalni troškovi se ponavljaju i njihovim eliminisanjem dobija se veličina društvenog proizvoda.Upotreba društvenog proizvoda se može odvijati na dva načina . tj lična potrošnja 2.Po metodologiji koja se primenjuje u Sistemu materijalne proizvodnje .akumulacija koja predstavlja izvor sredstava proširene reprodukcije 3. turizam .obrazovanje .Veličina nacionalnog dohodka se dobija kada se od društvenog proizvoda oduzme vrednost amortizacije .Naturalna struktura društvenog proizvoda . materijalne troškove . LD .Uvoz je obezbeđivanje robe koja nedostaje domaćem tržištu .Deo koji nije potrošen su investicije .Nacionalni dohodak se definiše i kao onaj deo vrednosti koji društvo može da potroši . 21. tj. industrija .fondovi opšte i zajedničke potrošnje u delatnostima koje ne učestvuju u stvaranju društvenog proizvoda. uzimaju se kategorije :društveni bruto proizvod.suficit 20.Proizvodne delatnosti su :trgovina . Materijalni troškovi su vrednost utrošenih predmeta rada.METOD OBARČUNA I STRUKTURA NACIONALNOG DOHODKA U materijalnom smislu nacionalni dohodak je skup proizvoda i materijalnih usluga koji su novoproizvedeni u privredi u vremenu od jedne godine.

vrednost finalnih proizvoda i usluga koji su proizvedeni u privredi u toku određenog perioda 2.Polazna osnova proističe iz principa integralnog tržišnog privređivanja . usluge koje potiču od države.Oba bruto proizvoda se obračunavaju po tržišnim cenama.Metodologija obračuna se zasniva na široj koncepciji proizvodnje koja se definiše kao stvaranje korisnih proizvoda i usluga koji imaju materijalni i nematerijalni oblik.Ukoliko su uvoz i izvoz jednaki poklapaće se veličine domaćeg i raspoloživog nacionalnog dohodka. na osnovu kojih svi proizvodi i usluge imaju tržišnu vrednost.Postoje tekuće i stalne cene. tu se nameće akcija ekonomske politike da bi održavala ravnotežu.Od njegove veličine zavisi nivo potrošnje.Kada je bruto nacionalni dohodak veći od bruto domaćeg dohodka to znači da domaći privredni subjekti više zarađuju u inostranstvu.SISTEM NACIONALNIH RAČUNA KAO METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Sistem nacionalnih računa kao metod obračuna društvenog proizvoda primenjuje se u tržišnim privredama.Raspoloživi nacionalni dohodak je onaj kojim privreda raspolaže pošto je deo domaćeg proizvoda izvezla . investicija i javne potrošnje. njegova struktura se predstavlja kao zbir lične potrošnje . suma dodatih vrednosti u privredi u toku određenog perioda. Druga makroekonomska kategorija je bruto nacionalni dohodak. koji čine :sve robe i usluge koje proizvode za tržište privatna ili državna preduzeća.On pokazuje kupovnu moć domaćinstva . 22. najčešće godine dana .njegova veličina jednaka je veličini domaćeg nacionalnog dohodka i vrednosti salda izvoza i uvoza roba i usluga.Tekuće cene .REALNI I NOMINALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Društveni proizvod se izražava preko cena. čiji je jedan deo ostvaren u inostranstvu.Ta razlika se zove neto faktorski dohodak.. Bruto domaći proizvod po faktorskim cenama predstavlja sumu novostvorene vrednosti koja je izvor finalne potrošnje. Prva makroekonomska kategorija je bruto domaći proizvod.U slučaju nepoklapanja . u svim privrednim jedinicama 3. a drugi se štedi.Vrednost društvenog proizvoda nije rezultat samo rada proizvođača u materijalnoj proizvodnji . dobija se kategorija raspoloživog dohodka domaćinstva. 23. a uvezla deo tuđih proizvoda. koje uključuju posredne poreze .definiše se kao. već se formira delovanjem globalnih odnosa ponude i tražnje.kada se toj veličini dodaju transferi ioduzmu direktni porezi . sve robe i usluge koje proizvode nekomercijalne institucije i izvesna dobra i usluge koje proizvede domaćonstvo.Vrednost bruto nacionalnog dohodka se dobija tako što se bruto domaćem proizvodu doda razlika između dohodaka ostvarenih u inostranstvu i dohodaka koji su strani subjekti stekli u zemlji . tako da se jedan deo njegov troši na kupovinu . 1. dohodci potiču od rada i kapitala Od veličine bruto domaćeg proizvoda zavise ukupna potrošnja u društvu . suma svih dohodaka u privredi u toku određenog perioda . najčešće godine dana.

što znači da postoji inflacija koji utioče na uvećšanje nominalnog proizvoda u odnosu na realni to se otklanja deflacioniranjem nominalnog proizvoda. da bi se za svaki od njih izračunao indeks cena .Oni se dobiajaju tako što se na određenim punktovima posmatraju cene reprezentativnih proizvoda i za svaki od njih se utvrđuje njegova prosečna mesečna cena.predstavljaju tržišne cene .Potencijqalni društveni proizvod se ostvaruje u uslovima pune .veličina realnog društvenog proizvoda određen godine dobija se množenjem količine proizvoda sa stalnim cenama.opšti porast cena. deflacioniranjem ili inflacioniranjem nominalnog društvenog proizvoda ili direktnim putem primenom metoda stalnih cena.društveni proizvod izražen u tekućim cenama naziva se nominalni. au vreme recesije raste nezaposlenost .Indeksi cena pokazuju kretanje nivoa cena u vremenu. 24.To se postiže indirektnim putem . tj.Kada se cene smanjuju . postoji deflacija .U savkoj fazi privrednog razvoja mogu se pratiti kretanja zaposlenosti i inflacije .Jaz omogućava da se sagleda kolika su odstupanja tekućeg od potencijalnog društvenog proizvoda. treba eliminisati inflaciju . pa se povećava i proizvodnja .Za deflacioniranje i inflacioniranje društvenog proizvoda potrebno je zanti kretanje cena. Deflator društvenog proizvoda se dobija deljenjem nominalnog sa realnim proizvodom. tj. Postupak se sprovodi tako što se nominalni proizvod deli indeksom cena . .U akciji ekonomske politike jaz je pokazatelj privrednih kretanja i istovremeno ukazuje koje mere treba preduzeti sa ciljem podizanja nivoa privredne aktivnosti. tj. normalne zaposlenosti. koji pokazuje kretanje unflacije u određenom vremenskom proizvodu. Kada se utvrđuje stopa rasta društvenog proizvoda to se čini praćenjem realnog društvenog proizvoda. Odstupanje kretanja društvenog proizvoda od linije trenda stavraju jaz društvenog proizvoda koji pokazuje razliku izmedju tekućeg i potencijalnog društvenog proizvoda.da bi se dobilo stvarno kretanje društvenog proizvoda . Stalne cene su cene iz određene godine u kojoj su privredna kretanja bila najstabilnija ili iz godine u kojoj su izvršene značajne promene u cenama. cene po kojima se proizvodi prodaju.TEKUĆI I POTENCIJALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Tekući društveni proizvod se realizuje postojećim proizvodnim faktorima pri nivou dostignute zaposlenosti. Cilj je da jaz bude što manji.prilikom izračunavanja društvenog proizvoda uračunava se i inflacija . Uočavamo da društveni proizvod nije izjednačen. Ukoliko se cene u nekom trenutku povećavaju . njihov uticaj se otklanja inflacioniranjem nominalnog proizvoda. opada stopa rasta i smanjuje se veličina društvenog proizvoda.Kretanje cena određene grupe proizvoda odnosno njihov nivo nivo u različitim godinama pokazuje grupni indeks cena.kretanje cena utiče na obračun društvenog proizvoda.tako u fazi ekspanzije zaposlenost proizvdonih faktora raste .

epoha razvijene poljoprivredne proizodnje 3.neophodnosti angažovanja obilnih sredstava akumulacije sa ciljem investicionog ulaganja. Najveći deo mase sredstava za rad obezbeđuje se uvozom.tj. Privredni razvoj je proces uvećanja materijalnog bogatstva društva uz istovremane strukturne promene u privredi uključujući i promene u alokaciji raspoloživih privrednih faktora.25. a druga je instumentima ekonomske politike koji primarno utiču na stope privrednog rasta. 26. Privredni razvoj možemo pratiti tek od vremena prelaska na mašinsku proivodnju. – epoha dominacija poljoprivrede 2. Promene kvantitativnog karaktera koje su rezultat privrednog razvoja ogledaju se u stopi privrednog rasta. promene u pravcu efikasne ekonomkse organizacije društva i formiranjem institucija privrednog sistema koje funkcioniše po principima tržišnog privređivanja. Kod njih se metod prirednog razvoja zasniva na većem učešću radne snage. Razvoj podele rada i diverzifikacioje proizodne strukture su prateći procesi privrednog razvoja u kojima novi proizvodni sektori utiču na priredni sektor. U razvijenim zemljama privredni razvoj je kontinuirani proces. uz tehnološke inovacije. od formiranja kapitalizma. Privredni razvoj se sagledava kroz 4 epohe i to su : 1. Pojmovi.epoha industrijskog kapitalizma Ovoj podeli može se dodati i period od 1980. Privredni razvoj uslovljava kvantitativne i kvalitativne promene u okiru drštveno-ekonomskog sistema.. 1700 – 1820 g. 1820 – 1980 g . Suština procesa razvoja ogleda se u težnji da se raspoloživim resursima postigne zadovoljavajući nivo sa što manje uloženih sredstava. stanovništva. Mere i akcije ekonomske politike treba da uspostave kratkoročnu privrednu ravnotežu. . Industrijska revolucija kojom je promovisan kapitalizam bila je praćena porastom stope privrednog rasta.ZAČECI SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Od početka 20-og veka došlo je do značajnog porasta bruto nacionalnog proizvoda. Osnovni cilj privrednog razvoja je povećanje potencijalnog proizvoda ili smanjenje jaza između tekućeg i potencijalnog društvenog proizoda. Promena privredne strukture regionalnih jedinica prirodnih i drugih resursa su prateće pojave procesa privrednog razvoja. Teorija privrednog razvoja posebno razmatra problem razvoja u zemljama koje su nerazvijene i u onoma koje su razvijene. . Kapitalizam je doneo promene na socijalnom. društvenom i političkom planu.epoha trgovačkog kapitalizma 4.POJAM I ODLIKE PRIVREDNOG RAZVOJA Visina materijalnog bogatstva. Postavlja se pitanje kako ekonomsak politika utiče na tokove privrednog razvoja? Sistem planiranja je jedan od mogućih metoda.priredni razvoj i privredni rast se često poistovećuju. Kod nerazvijenih zemalja postoji nerazvijena materijalna osnova i disprporcionalna privredna struktura. koji se naziva postindustrijska faza kapitalizma sa specifičnim obeležjima. 500 – 1500 g. 1500 – 1700 g. .zadovoljenja različitih potreba i njihova struktura određeni su tempom privrednog razvoja. aproces privrednog rasta samo kvantitativne.

Tako postoje karakteristike koje su zajedničke za sve zemlje koje se nalaze u fazi savremenog privrednog rasta. Prva odlika podrazumeva smanjenje značaja i učešća poljoprivrede u ukupnoj priredi. uz stalan porast dohotka pojedinca njegov deo koji se izdvaja za hranu opada uz istovremeni porast izdataka za druge potrebe.ODLIKE SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Raspad socijalističkog sistema 90-ih godina doneo je velike promene u ekonomskoj slici sveta. Druga odlika savremenog privrednog rasta je ubzana urbanizacija. a sa druge strane socijalističke zemlje koje tek izgrađuju tržišni sistem. to je momenat kada industrijaska proizvodnja dostigne svoju najvišu tačku posle koje njeno učešće u privredi opada.U zatvorenim privredama jedini način obezbeđivanja sredstava za investicije je domaća štednja.PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija predstavlja kvantitativni odnos između promene u veličini jednog faktora proizvodnje ili više njih i maksimalne promene u veličini društvenog proizvoda koja je njome izazvana. radne snage i nivoa tehnologije.U otvorenim privredama investicije i štednja su različite . 29. Privarni sektor u kojem dominira poljoprivreda ustupa mesto sekundarnom sektoru gde je veće učešće mašinske tehnike.27. Danas postoje tržišne privrede različitog nivoa razoja. Kob-Daglasova proizvodna funkcija glasi . Objašnjenje za opadanje poljoprivrede u stvraranju društvenog bogatstva nalazi se na strani ponude i tražnje. Urbanizacija podrazumeva industrijska postrojenja i migraciju stanovništva.Proizvodna funkcija predstavlja jedno od osnovnih sredstava savremene ekonomske analize koja ima primenu i u ekonomskoj politici. da je stopa rasta društvenog proizvoda jednaka zbiru stope rasta fiksnih fondova i stopi rasta zaposlenosti i primenjene tehnike. a koje se manifestuju preko tačke u kojoj se neki od proizvodnih faktora javljaju kao kritični. Robert Solou je proizvodnu funkciju postavio kao proizvod društvenog proizvoda . što čini stimulisanjem privatne štednje. Veliki značaj ima ljutski faktor jer zemlje bagate sirovinama ne moraju biti razvijene.Ona se može prilagođavati konkretnik prilikama koje postoje u određenoj privredi . Sve zemlje u razvoju prolaze kroz istu početnu fazu koja utire put sistemu integralnog tržišnog privređivanja i visokom nivou privredne razvijenosti. Svaka prireda koju odlikuje savremeni privredni rast nalazi se u procesu velikih strukturnih i razvojnih promena. kapitala .Može se govoriti o specifičnoj vrsti trade – off-a koja se ogleda u konfliktnosti ciljeva povećanja akumulacije kao izvora investicija i povećanja tekuće potrošnje.sa druge strane vlada treba da nalazi način za uvećanje kapitala . U toku razvoja koji je praćen smanjenjem učešća privrede javlja se širenje tercijarnog sektora usluge.Ona pokazuje međuzavisnost između privrednog rasta i angažovanih proizvodnih faktora.MERE ZA PODSTICANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA Uticaj štednje i investicija na privredni rast na različit način se ogleda u zatvorenim i otvorenim privredama. 28.

zarade zaposlenih Tako će se povećati nivo realnih zarada posle povećanja poreza.država može i direktno uticati i to preko investicionog poreskog kredita koji predstavlja specifičan vid subvencija za investicije.. bitna je relacija između štednje i investicija.Izdvajanjem amortizacije dobija se kategorija neto domaćeg proizvoda.Istaživanja pokazuju da povećanje od 10% u pozitivnoim eksternim efektima koje proizvodi humani kapital dovodi do povećanja društvenog proizvoda od 4% 31. tj.Koliko god smanjenje poreza izgledalao lako . socijalno osiguranje. što znači da makroekonomska politika treba da utiče na obim .RADNA SNAGA I PRODUKTIVNOST Radna snaga je činilac od kojeg zavisi privredni rast.Još jedna bitna kategotija su transferi koji se iz budžeta isplaćuju nezaaposlenima .raspoloživi dohodak se deli na ličnu potrošnju i štednju .ŠTEDNJA I INVESTICIJE Investicije su deo bruto domaćeg proizvoda i elemant finalne potrošnje koji određuje njegov rast i preko toga tempo uvećanja materijalnog bogatstva društva. treba definisati kategoriju nacionalnog dohodka koji se dobija kada se od bruto domaćeg proizvoda oduzme amortizacija i posredni porezi. kvalitet i način njenog angažovanja.smanjenja poreza.veličina raspoloživog dohodka se dobija kada se od nacionalnog dohodka odbiju direktni porezi i neto korporativna štednja.Da bi se shavtila raspodela ukupnog dohodka privrede između različitih proizvodnih faktora .drugi način je preko uvećanja produktivnosti radainvestiranjem u humani kapital.Poreski sistem i politika treba da budu tako uređeni da se postigne ravnotežaizmeđu gubitaka u poreskim prihodima i dobitka koji proističe iz iz povećanja javne potrošnje. 30.jedan od elemenata strukture bruto domaćeg proizvoda su bruto investicije koje se sastoje iz neto investicije i amortizacije.država može direktno da povećava sopstvenu investicionu potrošnju ulaganjima u infrastrukturne objekte. njeni efekti se moraju uključiti u obračun društvenog proizvoda. Domaća štednja utiče na rast bruto nacionalnog proizvoda. U obračunu visine i strukture makroekonomskih kategorija koje su rezultat društvene proizvodnje .na povećanje ukupne domaće štednje može uticati vlada iz dva pravca :porast domaće štednje putem povećanja štednje vlade i smanjenje javne potrošnje ukoliko postoji budžetski deficit.veličine . jer je moguće zaduživanje na svetskom tržištu. ali se mora voditi računa da investicioni projekti budu ekonomski racionalni i efikasni.Nivo bruto investicija je različit u zemljama.Razlika između izvoza i uvoza naziva se neto izvoz.Jedna od mogućih mera je smanjenje poreza na dohodke .On se realizuje preko fiskalne politike . Produktivnost se automatski vezuje za tehnološki i tehnički proces.Ovi načini predstavljaju indirektni način državnog uticaja na nivo investicija..Ona se menja kda se uključi .Kako su u pitanju otvorene privrede koje ostavruju spoljnoitrgovinske razmene . država se na taj način odriče dela svojih prihoda.Faktor ljudskog znanja u povećanju produktivnosti kao jednom od činioca privrednog rasta.Tako se problem svodi na pitanje visine poreza.. Robert Lukas je zastupao stav da rast produktivnosti proističe iz investicija u humani kapital.

Na strani štednje domaća štednja se sastoji iz privatne štednje domaćinstava i preuzeća i javne štednje koja se formira kao razlika između budžetskih prihoda i rashoda. U zemljama u kojima postoji visoka domaća štednja priliv stranih investicija je posledica ekonomske i političke stabilnosti. To su objekti od vitalnog značaja. obaveza po osnovu kamata. 2.VRSTE INVESTICIJA PREMA NAMENI I STRUKTURI Investicije prema nameni su : 1. a to su zarade zaposlenih.preduzeća određena je visinom ostvarenog profita. Investicije u kuće za stanovanje – pretstavlja atraktivnu namenu investicionih sretstava u razvijenim zemljama Investicije prema strukturi su : 1. Visoko kvalifikovana radna snaga sa specijalizovanim znanjima daanas je najvašniji i za pojedinu zemlju najdragoceniji proizodni faktor.Investiciona potrošnja domaćinstva zavisi od isine i kretanja njihovog raspoloživog dohotka. 3. One podrazumevaju ukupne rashode za nova kapitalna dobra u koje su uključeni i rashodi za . svetska banka. zaliha sirovina i gotovih proizvoda 3. privrede i neto izvoza. 32. Investicije u obrtna sretstva – ulaganja za kupovinu sirovina i repromaterijala kao i novčani izraz za već formirani prirast poluproizvoda. državne investicije – se finansiraju iz budžeta i usmerene su na objekte privredne infrastukture. U njegovoj raspodeli se izdvajaju sredstva po iše osnova. Investicije u humani kapital – postaju sve značajnije sa razvojem savremenih tehnologija i informacionih sistema.Na strani investicija bruto domaće investicije se sastoje iz bruto privatnih domaćih investicija i neto stranih investicija koje se mohu izjednačiti sa neto izvozom. Bruto investicije – uključuju ulaganja u nove fabričke zgrade i objekte.učešće javnog sektora. Investicije u osnona sretsva – ulaganje u fiksni kapital koji je materijalna pretpostavka procesa proizvodnje.VRSTE INVESTICIJA PREMA SUBJEKTU To su : 1. Tako se stvara spoljni dug koji opterećuje budžet. inostrane investicije se javljaju kada je domaća štednja nedovoljna i nastaje zaduživanje države ( MMF. Cena roba i usluga u ličnoj potrošnji i preferencuje potrošača određuju deo raspoloživog dohotka koji će biti namenjen investicijama. 4. 2. 33.doprinosi za socijalno osiguranje. strane države i komercijalne banke ) i zaduživanjem preduzeća ( po osnovu komercijalnih kredita inostranih banaka ili kod inostranih poslovnih partnera ). Deo koji ostane naziva se neto korporativna štednja i namenjena je investicijama koje zavise od potreba firme. Najpooljnije su strane invsticije koje nastaju po osnovu stranih ulaganja u domaću privredu. bruto privatne domaće investicije-sadrže investicije domaćinstva i investicije preduzeća pa se oni jaljaju kao dva najvažnija domaća subjekta. imaju karakter javnih dobara i privatni kapital nije zainteresovan za ta ulaganja. Investiciona potrošnja privrede.jednakost investicija i štednje je jedan od uslova makroekonomske ravnoteže.

Na osnovu očekivanja se formiraju investicione odluke.ODLIKE JAVNOG SEKTORA U savremenim privredma dominira tržište čiji karaketr poslednje dve decenije pod uticajem globalizacije i neoliberalizma. a posebno onih koja su od uticaja na investiciona ulaganja i njihove efekte. Troškovi – investicije podrazumevaju određene prateće troškove i cilj je da ni budu što niži.DETERMINANTE INVESTICIJA Investicije određuju rast bruto domaćeg proizvoda. Investicije svakom preduzeću donose dodatni prihod. Prihodi – u njihooj analizi polazi se od privrednih subjekata koji investiraju. Preduzeća će uzimati kredite.fazi privrednog ciklusa.U javnom sektoru proizvodnja javnih dobara je inicirana opštim interesom i potrebama cele društvene zajednice . . Povećanje investicija za rezultat ima rast bruto domaćeg proizoda koji je zatiom izvor budućih investicionih ulaganja sa istim ehektom.pružanje usluga u javnom sektoru ostavruje nizak profit. 3. Neto investicije 34. tako da privatni preuzetnici nemaju interes da ulažu u javni sektor.Osnovna razlika je oblik dominirajuće svojine i karaketr subjekata koji proizvdoi različite robe i usluge. Nivo investicija zavisi od faze privrednog ciklusa. zdravstvenu zaštitu.zamenu utrošene opreme. Očekivanja – na osnovu trenutne situacije u privredi. Investiciona ulaganja u trajna dobra uključuje i trošak po osnovu kamate i po osnovu poreza koji domaćinstva plaćaju na svoj dohodak. 2. Postoje tri faktora koji su od uticaja na investicije : 1. a druga transferi fizičkim i pravnim licima.posledica je postojanje privatnog i javnog sektora.tj.koji je njen osnovni finansijski fond.Različite društvene i individualne potrebe zahtevaju proizvodnju odgovarajućih dobara.Njene komponente su robna javna potrošnja .Ceo proces karakterišu dve pojave :karakter delatnosti i promene svojinskih odnosa u pravcu privatizacije. a diverzifikacija privredne strukture državno-monopolističkog kapitalizma u kojoj sve veći prostor dobijaju različite usluge takođe je doprinela širenju javnog sektora. Usled brzog tehničkog napretka u strukuri amortizacije dominira njemn akumulatini deo kojim se nabavljaju nova sretstva. 2.nizak profit često dovodi do situacije da javna preduzeća beleže finansijske gubitke koji se pokrivaju iz državnog budžeta.Sve ove potrebe država finansira iz budžeta. a domaćinstva će se zaduživati na osnovu hipotekarnih zajmova. amortizacije. Širenje javnog sektora nastaje posle krize tridesetih.Subjekt javne potrošnje je država. Stopa amortizacije pretstavlja udeo utrošenog kapitala. 35. Država organizuje i finansira nacionalnu odbranu . Država na investicionu potrošnju utiče poreskom politikom. Investiciona potrošnja zavisi od poreza na dohodak pa tako niže stope poreza povećavaju investicije.najavljenih mera ekonomske politike preduzeća formiraju očekivanja u pogledu budućih privrednih kretanja.karaketr dobara koji podrazumeva specifičnost njihove tražnje i strukture cena odnosno karaketr subjekata koji formira njihovu ponudu.

privatnom i javnom koji paralelno funkcionišu.Obavezna javna dobra . 38.Njihova proizvodnja se odvija u dva različita svojinska uređena sektora .Neka od njih može da obezbde i privatni sektor. a drugi za odloženu potrošnju.U razvijenim privredama javna potrošnja predstavlja bitan element ukupne akcije ekonomske politike u regulisanju privredne ravnoteže 2. jer je to volja pojedinca. fakulteti . i drugi aspekt je varijanta opšte potrošnje koja uključuje i potrošnju neprivrednih delatnosti 3.JAVNA I PRIVATNA DOBRA Polazna tačka razlikovanja javnih i priavtnih dobara je sektor privrede u kojima se ona proizvode. Upotreba privatnog dobra se može u svakom slučaju isključiti .Oni se ne mogu podesiti po meri privatnog korisnika.Danas su rasprostranjene privatne bolnice .Čista javna dobra su ona koja odlikuje nerivalna potrošnja kao i nemogućnost isključenja pojedinca korisnika. zato što od korisnika javnih dobara druga lica imaju korist (obrazovanje).Nivo lične potrošnje je pokazatelj dostignutog nivoa životnog standarda.(nacionalna odbrana). ikao izdvajanje sredstava koja su namenjena podmirenju potreba za izraženim socijalnim sadržajem. pa je neophodna intervencija države(osnovno obrazovanje i osnovna zdravstvena zaštita).Rivalna potrošnja postoji kada jedna osoba koristi određeno dobro dok druga to nije u mogućnosti. ekonomska funkcija – je utoliko više izražena ukoliko su u privredi funkcije tržišnog mehanizma razvijenije.drugo razgraničenje je obeležje isključenja. polazi se od toga da se pojedinci ne ponašaju u skaldu sa svojim interesom . gde pojedinac polazi od shvatanja da je njegov doprinos u ostvarenju javnog dobra mali i da ce to nadoknaditi drugi pojedinci. Javna dobra se ne mogu isključiti.Druga odlika je dejstvo eksternih efekata .Treća karakteristika je uslovljenost i vezanost njihove ponude za državu kao vodećeg subjekta koji može da ih obezbedi. tako da se u tržišnim uslovima javlja problem „besplatnog korisnika“.FUNKCIJE JAVNE POTROŠNJE Smisao funkcije pojedinačnog oblika potrošnje je u što potpunijem zadovoljenju spektra potreba. kao što je socijalna pomoć. Posebne vrste javnih dobara su obavezna i čista javna dobra.36.Javnih dobara prema vrsti i odlikama ima nekoliko. element agregatne tražnje.Porast raspoloživog dohodka dovodi do promena proporcija . 37. Prva razlika se definiše prema obeležju rivalne potrošnje.DETERMINANTE LIČNE POTROŠNJE Lična potrošnja domaćinstva predstavlja jedan vid finalne potrošnje. redistributivna funkcija – iskazuje se dejstvom mera ekonomske politike koje za cilj imaju preraspodelu dohodka društva od bogatijih slojeva ka siromašnim.Najvažnije funkcije javne potrošnje su: 1. socijalna funkcija – se može sagledati sa dva aspekta .Primenjuju se drugi kriterijumi određivanja cena . srednje škole.Raspoloživi deo dohodka se jednim delom troši za potrbe lične potrošnje .

promena može biti trajna ili prolazna..cilj je dea se ušteđena sredtsva troše u starosti i time nadoknađuje tekući dohodak.Agregatna tražnja je odnos između potrošnje roba i usluga i nivoa cena .Poremećaji u privredi mogu biti uzrokovani i ponašanjem i akcijom samih tvoraca stabilizacione plitike. tako što se uvećava deo namenjen štednji. funkcija uticaja lične potrošnje na proizvodnju. Različite funkcije lične potrošnje ukazuju na više dimenzija njene sadržine koje subjekti ekonomske politike moraju imati u vidu prilikom izbora instrumenata kojima regulišu njenu visinu i kretanje.Tri bitne determinante štednje su : 1. 39. treba poći od metoda realizacije njenih ciljeva – zaposlenosti . 2. jer se u toku radnog veka štedi za kasniji period-penziju.Veće bogatstvo uslovljava veću potrošnju. 3. 38.tokom života nivo potrošnje pojedinca se prilagođavao fazi životnog ciklusa. funkcija obnavljanja radne snage –pojedinac u ličnoj potrošnji zadovoljava osnovne potrebe koje izviru iz njegovog biološkog i fiziološkog bića i potrebe standarda koje su odraz dostignutog kulturno-istorijskog nivoa razvoja društva 2. jer je struktura lične potrošnje određena strukturom proizvodnje sredstava za život. koje utiču da društveni proizvod kamatne stope ili cene odstupaju od postavljenih ciljeva.On direktno utiče na kretanje lične potrošnje u tekućem periodu.permanentni dohodak je trendi nivo dohoddak za koji domaćinstva očekuju da se održi i u budućnosti.promena visine lične potrošnje utiče na kretanje agregatne tražnje. ako se izvrši pogrešna procena mera koje treba . permanentni dohodak i model životnog ciklusa.UZROCI POREMEĆAJA U PRIVREDI U objašnjenju prirode i vrste poremećaja.Potrošnja zavisi od nivoa permanentnog dohodka i potrošači ne reaguju isto na različito uzrokovanje promene dohodka. uticaj lične potrošnje na veličinu agregatne tražnje .njegove raspodele. terkući raspoloživi dohodak polazna osnoa ponašanja domaćinstava u ličnoj potrošnji. a više u hartijama od vrednosti.agregatna ponuda je odnos između ukupne količine roba koju su proizveli privredni subjekti i nivoa cena. bogatstvo ili jedan njegov deo pojedinci mogu da akumuliraju kao rezultat svog ponašanja i odluka u potrošnji uslovljenog životnim ciklusom .Ukus potrošača i visina dohodka kao i njihove promene utiču na proizvodnju.bogatsvo je ređe u novcu .Tu se navodi .FUNKCIJE LIČNE POTROŠNJE Funkcije lične potrošnje su određene mestom koja ona ima u procesu društvene reprodukcije i s obzirom da je njen subjekt domaćinstvo odnosno pojedinac one imaju specifičan karakter.On je uređuje i za budući period.U analizi ovih ciljea treba poći od agregatne tražnje i agregatne ponude.Poremećaji u privredi su promene u agregatnoj tražnji ili agregatnoj ponudi ili promene u ponudi novca ili tražnji za novcem . stope privrednog rasta i nivoa cena.Osnovne funkcije potrošnje su : 1. 3.

to upućuje na aspekt stabilizacione politike koji se zove fino podešavanje. nepredviđene promene u nekom od elemenata agregatne tražnje .Zaostajanje je pozitivno kada je proteklo određeno vreme između nastanka poremećaja i nastanka uočavanja da je neophodna akcija ekonomske poltike. 40. zaostajanja u akciji – isto je u monetarnoj politici kao kod zaostajanja u Odlučivanju. pokazuju tendenciju da traju samo izvestan vremenski period. jer su ona rezultat interakcije razlicitih zaostajanja koja se javljaju u privrednim tokovima.NEIZVESNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI Akcija ekonomske politike ne može rašunati sa potpunom izvesnošću da će biti realizovana na način na koji je koncipirana i sa rezultatima koji se očekuju.Da bi akcija ekonomske poltike proizvela dejstvo potrebno je da protekne duži ili kraći vremenski period. a ne njihovo potpuno uklanjanje. prepoznavanju poremećaja .U fiskalnoj politici se može odužiti 3.na osnovu toga se govori o zaostajanju u akciji ekonomske politike. a ekonomska politika deluje sa zaostajanjem smatra se da je najbolje i ne preduzimati bilo kakve mere. jer se zahteva zakonska podloga spoljašnja zaostajanja traju dugo . 2. tj. drugi faktor je uslovljen vrstom ekonometrijskog modela na kojem se bazira njena primena.unutrašnje zaostajanje je vremenski period između momenta kada akcija postaje potrebna i momenta kada je preduzeta.Usklađivanje je akcija ekonomske politike kojom se postiže ublažavanje poremećaja . zaosatjanje u odlučivanju se različito manifestuje u sferi monetarne i fiskalne politke.ZAOSTAJANJA U STABILIZACIONOJ POLITICI Poremećaji u privredi mogu biti prolazni.Za subjekte ekonomske politike je najbitnije da uoče poremećaje i da na osnovu toga preuzmu određenu akciju.akcije u fiskalnoj politici nisu brzog karaktera. 41.Unutrašnje zaostajanje nastaje u : 1. finalne potoršnje.on je negativan kada se poremećaj mogao predvideti i odgovarajuća akcija se priprema blagovremeno.Analiza procesa zaostajanja ukazuje na prepreku na koju nailazi akcija stabilizacione kratkoprošne politike koja se ogleda i neminovnom proteku vremena od momenta kada je akcija preduzeta do momenta u kojem počinje njeno dejstvo u privredi. ili ponašanje partija u predizbornim kampanjama.u monetarnoj politici ono je kratko jer se odluke Centralne banke donose brzo posle uočvanja poremećaja.zaostajanje u prepoznavanju je isto u monetarnoj i fiskalnoj politic 2..preduzeti.Ekonometrijski model se iskazuje preko jedne ili više jednačina sa numeričkom . usklađivanje privrednih tokova u cilju stabilizacije privrednih tokova uprkos dejstvu poremećaja.Umešnost i znanje subjekta ekonomske politike se pokazuje u sposobnosti identifikacije vremenskog trajanja poremećaja. koje može biti unutrašnje i spoljašnje .U tom procesu se javlja zaostajanje .Spoljašnje zaostajanje je vremenski period između preduzete akcije i njenih efekata u privredi. tj.postoji više faktora koji potenciraju neizvesnosti u ekonomskoj politici : 1.Ukoliko je poremećaj prolazan i nema dugotrajne efekte .

koji se formira na osnovu visine i kretanja cena svih proizvedenih roba i usluga u privredi.Uticaj ekonomske politike na nivo i kretanje cena može biti posrednog i neposrednog karaktera.Najčešće kretanje nivoa cena je njihovo kretanje i tada je reč o inflaciji.Povećana novčana tražnja uzrokuje povećani obim potrošnje. pariteti cena 3. Uloga politike cena se ogleda u : 1. a ne ekonomski.Tu je reč o opštem nivou cena. nazivaju se makroekonometrijski modeliNjihovom primenom određuju se promene u privredi koje se dešavaju od jednog perioda do drugog. zatečene. kontroli ili suzbijanju inflacije 2. politikom cena se regulišu međusobni odnosi cena.Instrumentima neposredne kontrole cena njihova visina se može odrediti različitim nivoima .polazi se od toga da se cene formiraju slobodno.To je neposredno određivanje cena od strane države i nadležnih organa poi kriterijumima koji su administratini .u tu svrhu se koriste binstrumenti koji utiču na visinu i kretanje cena tako da se govori o politici cena. Nivo cena se formira u zavaisnosti od njihovog odnosa. Funkcije tržišta su određene karakterom i veličinom agregatne tražnje i agregatne ponude.u tržišnim privredama politika cena se realizuje instrumentima posrednog karaktera. 42. pod pretpostavkom da inflacije nema.Ekonometrijski modeli koji obuhvataju čitav sistem nacionalne privrede i izražavaju zakonomernost ukupnih privrednih kretanja.Instrumenti neposrednog karaktera su administrativno rukovođenje privrednim sistemima. njenih pojedinih sektora ili privrede kao celine.Klasični instrumenti ekonomske politike usmeravaju svoje dejstvo u onim oblastima privrednog života u kojima se odgovarajućim promenama otklanjaju poremećaji u formiranju cena i njihovom kretanju. tako da postoje maksimalne. Ekonomsa politika teži uspostavljanju ravnoteže između agregatne tražnje i agregatne ponude. Funkcionisanje privrede se ostvaruje posredstvom tržišnog mehanizma.vrednošću parametara koji polaze od ponašanja privrede iz predhodnog perioda . tj.INFLACIJA TRAŽNJE Inflacija tražnje nastaje usled promena na strani novčane tražnje koje mogu biti u vidu predimenzionirane emisije papirnog novca i novčanih kredita u odnosu na ponudu ili porasta domaće novčane tražnje iz stranih sredstava uz nepromenjeni obim ponude. tj.Postoji više vrsta ovih modela i teško je reći u kojoj meri oni tačno predviđaju privredna kretanja i procene njihove vrednosti. Kada se postigne granica korišćenja kapaciteta .Povećana potrošnja povećava realni društveni proizvod.Ekonomska politika posebnu pažnju posvećuje njegovom kretanju. dejstvo njenih instrumenata u pravcu povećanja konkurentnosti domaćih proizvoda na svetskom tržištu 43. počinju da dejstvuju oni koji uzrokuju . pa se povećava i stepen korišćenja kapaciteta.INSTRUMENTI I ULOGA POLITIKE CENA U savremenim privredama tržište predstavlja mesto na kojem se formiraju agregatna tražnja i agregatna ponuda i njihov međusobni odnos. fiksne i druge cene. postavljajuci to kao jedan od glavnih ciljeva.

INFLACIJA PONUDE Inflacija ponude nastaje usled povećanja troškova u proizvodnji i zato se naziva još i inflacija troškova.Posledice neočekivane inflacije se mogu .To dovodi do pojave inflacione spirale u kojoj se uzroci inflacionih kretanja smenjuju.inflaciju. Ona na strani privrednih subjekata uslovljavaju njihovo ponašanje kojim se želi da svoje gubitke usled inflacije samnje na najmanju meru. 45. nadnica 44.One su različitog karaktera u zavisnosti od toga da li je inflacija očekivana ili neočekivana. koji se poklapa sa rastom potrošnje jedino se postiže rastom cena. pa nastaju velike promene u raspodeli dohodka i bogatstva.rast uvoznih cena predmeta rada za posledicu ima nominalno povećanje materijalnih troškova koji kao elemnt strukture cena .Njene posledice su više socijalne nego ekonomske. investicija .inflaciona spirala dobija oblik cena-nadnice-cene.Do nje dolazi kada se povećavaju materijalni troškovi i nadnice rastu brže od produktivnosti rada. Neočekivana inflacija najčešće ima dejstvo šoka.Kao najjednostavniji lek inflacije tražnje ističe se ograničavanje i kontrola volumena opticaja novca. utiču na povećanje njene visine. Drugi oblik inflatornih očekivanja izražava se kao izvesnost na strani radnika da će se cene i dalje povećavati. zaposleni imaju i više nadnice od zaposlenih u preuzećima sa niskom tehnikom.privredni subjeti i stanovništvo se tada poinašaju u skaldu sa inflacionim očekivanjima.Prilagođavanja očekivanoj inflaciji ne uzrokuju poremećaje u privredi .Nagli porast opšteg nivoa cena ne ostavlja mogućnost prilagođavanja od strane domaćinstava i privrede i amortizovanja cenovnog pritiska .Paralelno sa povećanjem cena oni amanjuju ponudu svojih proizvoda.Funkcionisanje tržišta vremenom dovodi do izjednačavanja nadnica što stvara inflaciona kretanja.tako nastaje inflacija tražnje u kojoj rast potrošnje usled punog korišćenja kapaciteta ne može povećati realni društveni proizvoed i vuče cene naviše.Ova inflacija ne proizvodi negativne posledice samo ako je stopa inflacije niska.U preduzećima u kojima je nivo tehnike viši od prosečnog u privredi . Kada je uzrok inflacije troškova povećanje nadnica ono je najčešće uzrokovano neravnomernim tehničkim progresom u privredi .od momenta pojave inflacionog očekivanja na strani radnika nastaje poivećanje cena nadnica brže od povećanja cena .POSLEDICE INFLACIJE Posledice inflacije u određenim uslovima mogu biti razarajuće za privredu. Očekivana inflacija postoji kada godišnja stopa inflacije stvara uverenje da će se taj trend održati i u buduće.Rast nominalnog društvenog proizvoda . U inflaciji tražnje dolazi do preteranog trošenja na strani države .Tada ona neznatno utiče na ekonomsku efikasnost i raspodelu dohodka i bogatstva.Postoje međutim i drugi uticaji .Najčešće do nje dolazi usled porasta materijalnih troškova koji nastaju trošenjem uvoznih siroina i reprodukcionog materijala. pa nije potrebna akcija ekonomske poltike. kao što su inflaciona očekivanja.

46. pa njena visina u kratkom roku dostiže cifre od 200-10000%.Ovde je naročito izražena promena položaja dužnika i poverioca . 1.Na kratak rok je pozitivan uticaj jer dolazi do povećanja potrošnje i rasta realnog društvenog proizvoda. slabog su inteziteta i traju najduže.Oni koji imaju stranu penziju ili platu .na prvom mestu se sagledava odnos inflacije i društvenog proizvoda. opada kupovna moć i dolazi do raspada monetarnog sistema. srednja – se javlja u periodima posleratnih obnova i pratillac su ubrzanog privrednog rasta.Prati je porast državnih dugova 2. hiperinflacija ili galopirajuća – se razvija brzo .On je posebno izražen u hiperinflaciji. drugi uticaj se iskazuje u načinu raspolaganja novcem i treći podrazumeva promene u meni troškovima 3.Povećava se budžetski deficit. vrste inflacije su: 1. 2.Taj rast je obično između 2-3% na godišnjem niou.VRSTE INFLACIJE PO INTEZITETU I DUŽINI TRAJANJA Po intezitetu koji podrazumeva brži proces inflacije i stepen obezvređivanja novca . uticaj na ekonomsku efikasnost na mikroekonomskom planu – se iskazuje višestruko.razvrstati u tri grupe : 1.Oni koji imaju novac u bankama postaju gubitnici. 2. zaštićeni su od inflacije.njena visina je između 6-15% što omogućava primenu mera ekonomske politike i eliminisanje njenih pratećih negativnih posledica 3. jer njegova moć opada. latentna ili potencijalna – su dugoročnog karaktera i iskzuju se u tendenciji sporog rasta cena . sekularne su latentne inflacije .Vremenom su se izgradili mehanizmi koji smanjuju negativni dejstvo inflacije. proširuju se na više zemalja i dobijaju opšti karakter. a na dugi rok je drugačija situacija. ugrožava njihov materijalni položaj. 4.uzroci su politika jeftinog novca i ekspanzije kredita .cene dostižu astronomske visine. postupak usklađivanja novčanih iznosa pre svega socijalnih davanja sa stopom inflacije.jedan od mehanizama je indeksacija . to je tanci efekat. to je poreski efekat inflacije koji nastaje usled smanjenja realnih dohodaka. jer realna vrednost dugova opada . jednokratne – traju izvestan ne dugi period i prestaju zajedno sa delovanjme uzroka koji bi mogao biti naglo povećanje nadnica . uticaj na efikasnost i rast na makroekonomskom planu – iskazuje se preko promena bitnih makroekonomskih agregata. Prema dužini trajanja dele se na . efekti inflacije na državne poreske prihode . a drugi se primenjuje u dužničko –poverilačkim odnosima tako što se ugovorm predviđa da se visina kamatne stope usklađuje sa tržišnom kamtom stopom koja uključuje stopu inflacije. trajna potrošna dobra u povoljnijem su položaju jer vrednost njihove imovine u uslovima inflacije raste. budžet – ukoliko postoji inflacija jedna od posledica je i smanjenje realnih poreskih prihoda . uticaj na raspodelu dohodka i bogatstva – zavisi u kom obliku pojedinci drže svoju imovinu i koji je karakter njihovog stečenog dohodka. pa su poverioci oštećeni. stranu valutu.Njeno zasutavljanje traži radikalne promene.Oni koji poseduju nekretnine.Inflacija pogađa slojeve stanovništva koji imaju fiksne dohodke. distorzija cena i cenovnih signala .procenat obezvređivanja novca na godišnjem niou je nekoliko stotina.

Ona je inicirana karakterom i funkcionisanjem privrednog i političkog sistema određene zajednice. strana – pretpostavka je otvorenih privreda sa razvijenim ekonomskim odnosima sa inostranstvom. neaktivne postoji od momenta postizanja pune zaposlenosti i nemogućnosti daljeg povećanja proizvodnje 2. ali se inflacionom spiralom vremenom uključuju i uzroci koji dolaze iz sfere ponude 3.VRSTE INFLACIJE PREMA POREKLU I INTEZITETU OBEZVREĐIVANJA NOVCA Inflacije se prema poreklu dele na: 1. 47.PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI Nivo pune zaposlenosti dostiže se u privredi na nivou normalne nezaposlenostiNa njeno kretanje utiču povećanje raspoložive radne snage .Parcijalne mere ekonomske politike ne mogu je zausatviti.anjivanje i eliminisanje preduzimaju.specifična inflacija kako po uzrocima .Izražava se kao povećanje opšteg nivoa cena u uslovima stagnacije ili čak opadanja proizvodnje. domaća – uzroci potiču iz poremećaja u domaćoj privredi 2. sistemska inflacija . prigušena – karakteristična za savremene privrede jer se u njima vodi aktivna antiinflaciona politika kao bitan segment ekonomske poltike. otkazi i otpuštanja .Najviše dolazi do izražaja nesrazmera između nominalnih i realnih tokova u privredi u kojoj su nominalni tokovi podložni stalnoj ekspanziji a realni opadanju 2.prirodna stopa nezaposlenosti je ona stopa na kojoj je priliv i odliv nezaposlenih izbalčansiran i na kojoj su očekivanja preduzeća i radnika u pogledu7 kretanja cena tačna.Postupnim izmenama strukture privrede otklanjaju se uzroci ove inflacije 3. hronične –traju duži vremenski period i od latentnih ih razlikuje viši godišnji procenat. strukturna inflacija – za uzrok ima disproporcionalnu privrednu strukturu u kojoj su različite delatnosti neravnomerno razvijene.kada je stopa neazaposlenosti konstantna veličina priliv i doliv nezaposlenih je izbalansiran. 48. 1.3.POSEBNE VRSTE INFLACIJE To su : 1. 49. stagflacija – nastaje spajanjem reči stagnacija i inflacija.Cilj akcije ekonomske politike je postizanje pune zapolsenosti uz što nižu stopu nezaposlenosti koja . aktivna – može biti uzrokovana promenama u tražnji .inflacioni pritisci nastaju putem spoljne trgovine Prema intezitetu obezvređivanja novca dele se na.Mogu aktivirati inflacionu spiralu koja se teško obuzdava. slobodne ili otvorene – onda kada se na nju ne utiče merama ekonomske politike ili i ako se utiče ostaje se bez efekata 4. tako i po merama koje se za njeno sm.

promenljivost tražnje za radnom snagom od strane različitih preduzeća 2. struktura nezaposlenosti po polu i uzrastu 3. 6% nastaju predviđanja po kojoj će se ona i u budućnosti održavati na toj visini.Drugi mehanizam je tzv. Privreda i društvo gube u stanju nezaposlenosti jer je tekuću društveni proizvod ispod potencijalnog. Stopa inflacije je stabilnija u zemljama u kojima je u dušem periodu bila niska. Bitan odnos između realnog rasta društvenog proizvoda i promena stope nezaposlenosti izražava Okunov zakon koji smatra da smako smanjenje stope nezaposlenosti za 1% dovodi do porasta realnog društvenog proizvoda za 2.Da bi se zaustavio rast stope nezaposlenosti .U razvijenim zemljama je ovaj sistem mnogo razrađeniji . menja se redistibucija društvenog bogatstva između sektora privrede 3.To zavisi od dve determinante : 1. demografskog . organizacije tržišta rada 2. gubici nepredviđene inflacije su sa jakim distibutivvnim efektima .Faktori koji utiču na stopu prirodne nezaposlenosti su trajanje i učestalost nezaposlenosti. cikličnu – koja podrazumeva kratkoročna odstupanja stope nezaposlenosto od prirodne stope 2.GUBICI USLED NEZAPOSLENOSTI I INFLACIJE Privreda se bori protiv nezaposlenosti i inflacije jer one uzrokuju niz negativnih posledica. neophodno je preduzeti određene mere. U uslovima anticipirane inflacije nastaju gubici za pojedince koji drže novac u bankama.Suština je da ove promene uslovljavaju orijentaciju preduzeća na privremeno zapošljavanje radnika. . stopu po kojoj novi radnici ulaze u radni kontigent faktori koji utiču na prirodnu stopu nezaposlenosti su promenljivi. želje nezaposlenih da traže bolji posao 4. vrste raspoloživih poslova Učestalost nezaposlenosti podrazumeva koliko dugo u različitim periodima pojedinac bio nezaposlen. 50. Gubici u privredi su mnogo veću usled nepredviđene inflacije. permanentnu ili strukturalnu – koja je na nivou prirodne stope nezaposlenosti. Preko tog odnosa reflektuje se uticaj privrednog ciklusa na veličinu realnog društenog proizvoda sa tri aspekta gde prva dva podrazumeaju smanjenje radne snage kao imputa ili smanjenje broja radnih časova u nedelji ili smanjenje broja zaposlenih i treći aspekt se iskazuje preko smanjene produktivnosti zaposlenih.Trajanje nezaposlenosti je prosečna dužina vremena u kojoj je pojedinac nezaposlen i zavisi od : 1. Kada je u pitanju drugi rok za obezbeđenje rasta društvenog proizvoga treba obezbediti sretstva investicije što na kratak rok nije potrebno. Deo društvenog proizvoda je usled nezaposlenosti izgubljen. menja se realna vrednost imovine fiksirane u nominalnom iznosu 2. Usled anticipirane – predviđene inflacije kada je u nekom dušem periodu stopa inflacije npr.Jedan od metoda je poseban program vlade za zapošljavenje mladih tokom leta ili smanjenje poreza za preduzeća koja zapošljavaju mlade. To su : 1.je njena prateća pojava.Kod nezaposlenosti treba razlikovati : 1. Sekundarno tržištre radne snage koje se formira paralelno sa postojećim tržištem radne snage zbog promena nivoa agregatne tražnje.5% .

3. carine – su instrument spoljno trgovinske politike. porezi – najstariji i najvažniji intrunet koji se nakada ubirao za fiskus vladara da bi vremenom postao osnovni izvor budžetskih prihoda. a 8% za posebno određene robe i usluge). Među zavisnost kretanja nezaposlenosti i inflacije pred subjekta ekonomske politike postavlja zadatak balansiranja nivoa zaposlenosti i inflacije pri kojim aje moguće odžavanje ili približavanje stanju pune zaposlenosti. Na kratak rok Filipsova kria nije stabilna i menja se u skladu sa promenama kretanja inflacije. veku u Engleskoj u formi prikupljanja sretstava za finansiranje izgradnje. Kod nas postoji obavezno socijalno osiguranje 4. U razvijenim privredama u izboru kombinacije stabilnosti i nezaposlenosti od značaja je politički ciklus koji inicira buduću akciju ekonomske politike. Filipsova kriva pokazuje da niža nezaposlenost može biti postignuta po cenu više inflacije i da stope inflacije može biti smanjena po cenu veće nezaposlenosti.51. Postoje dva pristupa subjekata ekonomske politike za rešavanje ovog problema : 1. a značilo bi razmena nezaposlenosti u korist inflacije i obrnuto. To je porez na promet koji se naplaćuje prilikom . takse – vrsta javnih prihoda koji se za razliku od poreza naplaćuje kao novčani ekvivalent za administratine usluge državnih organa pravnim i fizičkim licima. doprinosi – izvor javnih prihoda koji se javlja u 18. smanjenje nezaposlenosti u kratkom vremenskom roku sa prolaznim povećanjem stope inflacije koja kasnije opada 2. a pošto su izor javnih prihoda spadaju i u intrumente fiskalne politike. fiskalni monopol ( kada država za određene robe propisuje cenu koja je viša od tržišno formirane ) 2.akcize (posebna rsta poreza na potrošnju koji se plaća na proizvode koji imaju karakter luksuznih ) . Na dugi rok trade off nezaposlenosti i inflacije ne postoji jer je kretanje nezaposlenosti nezavisno od kretanja stope inflacije.doprinosa i zajmova i sve oblike janih rashoda i propisa koji ih uređuju. rapidno smanjenje inflacije uz išu nezaposlenost Ni jedno od ovih rešenja nije zadooljavajuće pa se pribagava njihovoj kombinaciji.INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE Osnovno dejstvo fiskalne politike je fiskalni sistem koji podrazumeva sve rste poreza. Prema našem zakonu on iznosi 18% .taksi. U nerazvijenim zemljama se prednost daje bržem rastu koji je praćen inlacijom. Ona pokazuje da niža stopa nezaposlenosti znači višu inflaciju. 52.TRADEOFF INFLACIJE I NEZAPOSLENOST Odnos između inflacije i nezaposlenosti grafički se prikazuje preko Filipsove krive. Postoje tri vrste poreza : ϖ na dohodak – građani i firme kao osnovni poreski obeznici polaćaju porez na dohodak ili porez na dobit ϖ na imovinu – oni koji poseduju različite oblike imovine plaćaju porez na imovinu ϖ na potrošnju – su porezi na dodatnu vrednost (PDV – koji se naplaćuju u svakoj fazi prometnog ciklusa. Trade off označava navedeni odnos i kod nas se teško nalazi prevod. Njenim instumentima se prikupljaju sretstva budžeta. Instrumenti su : 1.

stabilizaciona funkcija – do izražaja dolazi naročito od vremena sve prisutnijeg državnog intervencionizna u privredi.dve odlike uravnoteženog budžeta su : 1. neutralnost budžeta u odnosu na privredu Odraz ekonomske neutralnosti budzeta je da budžet ne reaguje na kretanja društvenog proizvoda. redistibutivna – je izorna funkcija koja se ostvaruje takvim dejstvom instrumenata fiskalne politike kojim se postiže korekcija odnosa iz primarne raspodele ( u korist siromašnih slojeva ).uvoza i izvoza proizoda. 5. 54.ODLIKE BUDŽETA U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda je budžet putem kojeg se raspoređuje najveći deo javnih prihoda. fondacija i finansijskih programa.Na kratak rok .potrošnja države se često izjednačuje sa budžetskom potrošnjom.zatim stabilnog nivoa cena i uravnoteženog platnog bilansa zemlje. smanjenje nezaposlenosti.tj.CILJEVI FISKLANE POLITIKE Primenom velikog broja instrumenata ostaruju se tri bitne funkcije. Anticiklično dejstvo budžetske potrošnje podrazumeva njeno povećanje u periodima smanjene privredne aktivnosti i smanjenje u periodima visoke privredne aktivnosti. a smanjuju u uslovima niske privredne aktivnostijer su dohodci niži. Ovom funkcijom se ujedno postiže i socijalna funkcija. država iz sretstava budžeta obezbeđuje investicije 2. 3.Javni prihodi se mogu raspoređivati i iz fondova . cilja i to su : 1. Mogu se realizovati ne kratak. prihodi javnih dobara – posebna vrsta prihoda čiji je izvor imoina koju poseduje država 6. 53.Budžet treba da je uravnotežen. podmirenje klasičnih potreba u okviru potrošnje države 2. jer se preko budžeta odvija njeno finansiranje.Ono se zasniva na narušavanju ravnoteže između javnih prihoda i rashoda . Da bi se ona postigla treba rešiti probleme unutrašnjeg zaostajanja putem blagovremenog uočavanja pormećaja donošenja odluke i njihovom primenom. Navedene ciljeve realizuje primenom fiskalnih instumenata pri čemu se javlja problem koordiniranog dejstva.Tako je neutralnost budžeta narušena. da su prihodi jedanki rashodima u okviru budžetske godine koji se po pravilu ne poklapaju sa godišnjim. Ogleda se u dejstu na postizanje i očuvanje u nezaposlenosti. npr.tj.Uravnoteženi budžet ne beleži ni viškove ni manjkove.U uslovima viskoke privredne aktivnosti konstante poreske stope zbog povećanih dohodaka povećavaju sredstva budžeta . alokativni – se ogleda u alokaciji i korišćenju proizodnih faktora. javni zajam – poseban finansijsko pravni intitut koji fizička i pravna lica postavlja u uloguzajmodavca dok je država zajmoprimac sa obavezom vraćanja zajma sa kamatom.srednji i dug rok i to putem javnog upisa. dominacija fiskalne funkcije budžeta .Budzet formiran na osnovu poreskih stopa koje su konstantne neizbežno oscilira prema privrednim aktivnostima.Afirmacija države nakon krize tridesetih promenila je ulogu države prema budžetskoj potrošnji i njenim funkcijama. posredovanjem banaka i prodajom obveznica javnog zajma na berzi od strane države.

dovodi do hiperinflacije . država dolazi do odgovarajućih finansijskih prihoda ne menjajući njihov ukupni obim već se samo menjaju subjekti koji su vlasnici obveznica.proces finansiranja i refinansiranja javnog duga naziva se upravljanje javnim dugom.Kada je budžetski deficit privremenog karaktera . a kada se privreda približava punoj zaposlenosti opada budžetska potrošnja.Opadanje lične i investicione potrošnje odražava se na na povećanje budžetske potrošnje . privremeni deficit prelazi u stalni. jedan je od uzročnika inflacije.Inflacija beleži minimalni rast.pokrivanje deficita budžeta ima različite posledice u zavisnosti od toga da li je on privrem.enog ili stalnog karaktera. a drugi način njegovog finansiranja se ne može primeniti ukoliko se deficit hroničnog karaktera nastavlja .monetizacija povećava količinu novca u opticaju i dovodi do povećanja cena na tržištu. ne postoji opasnost od infalcije. . a to su :inflacija . gde je veća pažnja posvećena dugovima iz prošlosti. 57.KAPITALIZACIJA DUGA Pokrivanje budžetskog deficita pozajmljivanjem od pojedinaca i privrednih subjekata u vidu javnog zajma naziva se kapitalizacija duga. država mora preduzeti mere .Ako se on ne kompenzuje povećanjem poreza ili smanjenjem transfernih plaćanja .mehanizam koji tada povećava dohodak naziva se negativni porez koji se finansira iz sredstava budžeta sa ciljem povećanja potrošnje.Njegovom primenom dseficit budžeta dobija formu javnog duga koji je prisutan u većini savremenih privreda. podiže se nivo cena . 56. a to prouzrukuje investicionu potrošnju..Centralna banka odobrava državi kredit iz primarne emisije novca koji je obavezna da vrati. povećanje poreza ili smanjenje javne potrošnje. primarna emisija novca će uticati na povećanje agregatne tražnje.ono je inicirano smanjenjem kamatnih stopa do kojeg dovodi povećana emisija novca. zemlje u kojima on postoji ne ostvaruju privredni rast 2.kada je deficit privremen finansiranje prodajom hartija od vrednosti ne utiče na promenu visine agregatne tražnje.Kao pozitivna odlika kapitalizacije duga smatra se to što se ne stvara emisija novca .javljaju se budžetski viškovi –suficit i budžetski manjkovi –deficit. inicira inflaciona kretanja .Prodajom obveznica na tržištu kapitala .MONETIZACIJA DUGA Zaduživanje države kod Centralne banke kao način pokrivanja deficita budžeta je monetizacija duga.U slučaju hroničnog budžeta finansiranje emisijom novca dovodi do drugih posledica .Javni zajam se najčešće realizuje prodajom obveznica od strane države koje kupuju fizička i pravna lica.u slučaju trajnog deficita predviđaju se dve situacije : 1. 55.Uticaj budžeta na dohodke stanovništva i preko toga na potrošnju ogleda se preko subvencija nezaposlenima i negativnog poreza.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAŽNJU Prireda je u ravnoteži kada se nivo agregatne ponuda i agregatne tražnje poklapaju.

poećava javne rashode. inflatorni jaz kada postoji višak T u odnosu na P. poresko stimulisanje ubrzane amortizacije 3.Kretanje tekućeg društvenog proizvoda do nivoa potencijalnog određeno je odnosom agregatne ponuda i agregatne tražnje čije nepoklapanje izaziva stanje neravnoteže.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA VELIČINU POTENCIJALNOG DRUŠTVENOG PROIZVODA Ovde je reč o dugoročnim ehektima FP u sferi stimulisanja i ubzanja privrednog rasta koji se ostvaruju uticajem na faktore koji određuju potencijalni društveni proizvod. efekti likvidnosti. fiskalna politika efikasnije deluje na regulisanje nivoa potrošnje nego investicija tako da se njeni instrumenti koriste u ostarivanju ciljeva stabilizacije dok je MK politika efikasnija u stimulisanju ubrzanog privrednog rasta. deflatorni jaz u kojem je T manje od P i privreda je u depresiji 2. Koriste se instrumenti javnih prihoda pa je krajnji ishod ostvarenje stabilizacionih ciljeva fiskalne politike. Jedan od činioca koji utiče na AT je fiskalna politika. Povećanje deficita.a u obrnutom slučaju smanjuje.smanjuje poreze i unosi promene koje treba da povećaju AT. poresko stimulicanje štednje stanovništva i kanalisanje njene strukture 5. U slučaju inflatornog jaza dolazi se do smanjenja društvenih rashoda i povećanja poreza. FP će doprineti ubrzanju stope rasta društvenog proizvoda u meri u kojoj putem raspoloživih intrumenata može na njih uticati. a MK politika u suzbijanju inflatornog buma kada dejstvuje resplinktivno 58. U dejstvu fiskalne politike na kretanje AT javljaju se tzv. posebne poreske stimulacije za uvoz kapitala . po regulisanju nivoa i strukture finalne potrošnje cena i zaposlenosti oslonac je na FP dok se instrumenti MK politike koriste u cilju održavanja rqavnoteže bilansa plaćanja 3. 2. Elementi koji čine proizvodni potencijal su raaspoloživi subjekti (radna snaga) i materijalni (sretsta za proizvodnju) činioci iskazani sa kvalitativnog i kvantitatinog aspekta. Jedan od načina je oporezivanje činilaca ppoizvodnje po proporcionalnim stopama. a privreda je u konjukturi U stanju depresije fiskalna politika deluje ekspanziono. FP je efikasnija u suzbijanju depresije kada dejstvuje ekspanzivno. Dejstvo fiskalnih instrumenata se iskazuje u dva slučaja : 1.a drugi je diferencirano oporezivanje u kojem su razlike u isini poreskog opterećenja diktirane vrstom i uslovima u kojima se obavlja privredna delatnost. U zavisnosti od konkretne prireedne situacije fiskalna politika kombinuje dejsto raspoloživih instumenata. Kombinacijom dejstva fiskalne i monetarne politike proistekla su saznanja : 1. Od značaja je stepen elastičnosti ponude koji ukoliko je viši omogućije da se oživljavanje privredne aktivnosti odvija bez znatnog poremećaja u stabilnosti cena.tj. Putem povećanja AT dolazi do povećanja proizvodnje poa se na stopu privrednog rasta može uticati širenjem proizodnog potencijala u privredi. smanjenje suficita povećava stepen likvidnosti privrednih subjekata. FP preko svojih instrumenata može uticati na veličinu i koncentraciju sretstava akumulacije pri čemu su najefikasniji : 1. usmeravanje raspodele dohotka i dobiti putem poreza 4. poresko stimulisanje novih investicionih ulaganja 2.Ako je AT veća od AP dolazi do rasta cena.

a depozitni novac formiraju sredstav na računima.porast kreditnih plasmana se realizuje u tri pravca :u korist privrede . reguliosanje poslovanja kreditnog sistema 3. 59.čine novčana masa M1 i kvazi novac. ukupna likvidna sredstav M3. 2.On je prvobitno u funkciji štednje . .Veći deo čini depozitni novac.ustanova javnopravnog karaktera sa funkcijom regulisanja novca u opticaju i kredita sa odgovornošću u održavanju stabilnosti nacionalne valute. 1. kratkoročna operacija u kojoj centralna banka preuzima deo meničnog portfelja poslovne banke isplaćujući joj novčanu protivvrednost ili otvarajući joj kredit.na osnovu toga banka odobrava kratkoročne kredite.ULOGA CENTRALNE BANKE Glavnu ulogu u vođenju monetarno-kreditne politike ima Centralna banka.Obavlja različite finansijske operacije za račun države i određenim merama reguliše delatnost poslovnih banaka.-mere kojima se povećava količina novca u opticaju je primarna emisija .Funkcije centralne banke su .Krajnji rezultat primene mera FP zavisiće i od njegove koordinacije sa merama MK politike i efekata koje ona postiže. države i stanovništva.banke tu ulogu ostvaruju odobravanjem kredita nebankarskim sektorima. novčana masa M1-predstavlja monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim sektorima koje čine privredni subjekti. stanovništvo .kvazi novac čine depoziti čije korišćenje nije ogarničeno rokom ili nekim drugim uslovom. regulisanje novca u opticaju i njegova likvidnost. od kojih su najznačajnije rezerve banaka kod centralne banke. a kada je cilj smanjenje novca u opticaju povećavaju se iznosi obaveznih rezervi banaka. 1.Jedina banka koja ima funkciju emisije novca i njeno poslovanje je regulisano zakonom. 2. aktivne – kreditiranje poslovnih banaka putem reeskonta . država .Novčanu masu formiraju gotov novac u opticaju i depozitni novac. 2. pa nije deo novčanog opticaja.u svakoj privredi je bitno procentualno raspolaganje delovima novčane mase. 60. likvidna sredstva M2.Uglavnomse pojavljuje kao jedan institucija. 3. a savakog trenutka mogu postati platežno sredstvo.Bitno je ukazati na ulogu banke u procesu kreiranja njenog obima i strukture .novčana masa predstavlja veći deo ukupne pasive bilansa poslovnih banaka.čine likvidna sredstva M2 i ograničeni depoziti .MONETARNI AGREGATI U vođenju monetarno-kreditne politike koriste se tri monetarna gregata : 1. pasivni emisija novca i različiti centralizovani depoziti .gotov novac se sastoji iz papirnog i kovanog novca . očuvanje satbilnosti nacionalne valute i likvidnost platnog bilansa poslovi centralne banke se dele na . a to su oni depoziti koji se koriste po isteku određenogh roka.Tu su najvažniji štedni ulozi stanovništva .

pasivne-oni putem kojih banka formira sopstvena sredstva i javlja se u ulozi dužnika 2.U pasivne poslove ubrajamo : 1. Njegova visina je pod uticajem . Njihov rast znači da u privredi opada tražnja za kreditima. aktivne – ona je u ulozi poverioca 3. To su hartije od vrednosti čijom emisijom izdavalac preuzima obavezu da vlasniku isplati sumu na koju ona glasi. neutralne – u kojima se banka javlja u ulozi posrednika . reeskont . novčani polozi . ramburski kredit – se još naziva dokumentarni kredit i realizuje se u spoljno trgovinskoj razmeni Komisioni posloi banke su vrsta posla u kojima se ona jalja kao posrednik i na osnovu toka naplaćuje proviziju. relombard koji se od reeskonta razlikuje po predmetu posla. akcepni kredit – nastaje akceptiranjem menice klijenta od strane banke 5. 62. pojedinaca i države.moraju voditi računa o svojoj likvidnosti po obavezam. Poslovanje banaka je regulisano od strane monetarnih vlasti.BANKARSKI SISTEM I BANKARSKI POSLOVI Banke posluju u okviru pravano i institucionalno uređenog bankarskog sistema na čijem je vrhu centralna banka. a to je operacija u kojoj poslovna banka menice iz svog portfelja eskontira kod emisione banke i tako dolazi do finansijskih sredstava. depozitni poslovi su štedni ulozi . lombard – po osnou zaloge vrednih pokretnih stvari ili vrednosnih papira 4.Najznačajniji su depozitni poslovi putem kojih se vrši koncentracija sredstava privrede . a smanjenje stope ga povećava. Aktivni kratkoročni poslovi su vrsta bankarskih poslova u kojima se banka javlja u ulozi poverioca i naplaćuje kamate od kojih su najznačajniji : 1.a nastalim po različitim osnovama. čekoni i žiro depoziti. Najčešće su to posloi vođenja društvene evidencije.naplaćene kamate nasatju na osnovu kredita. eskontni kredit – kredit po osnovu posedovanja menica 3. Banke kod centralne banke drže i sretsvta extra rezervi koja su bitna za održavanje njihove likvidnosti .Banke su finansijska presduzeća . Druga determinanta koja utiče na MM je formiranje stope gotovinskog novca izražena je kao odnos mase gotovog novca i mase depozita po viđenju. Centralna banka određuje stopu obaveznih rezeri poslovih banaka koje one drže u zavisnosti od rste depozita.MONETARNI MULTIPLIKATOR Preko monetarnog miltiplikatora se uspostavlja relacija između primarnog novca i novčane mase. kontokorentni kredit – kredit po tekućem računu klijenta 2. Od više determinanti koje utiču na MM centralna banka može da utiče samo na jedan a to su obavezne rezerve banaka.bankarski poslovi se dele na : 1. teže da realizuju što veću dobit kao razliku između isplaćenih i naplaćenih kamata. Povećanje stopi obaveznih rezervi smanjuju kreditni potencijal banaka. 4. bez dejstva dužnika i poverioca Pasivni kratkoročni poslovi su osnova delatnosti banke jer putem njih ona prikuplja sredstav koja formiraju njen kreditni potencijal. emisiju novca 3. a koja osciliraju oko nioa na kojem se ona obezbeđuju u prosečnim uslovima. 2. statistike i izvšenja državnog budžeta.61.

drugi uslov je da uvek postoji visoka tražnja za državnim obveznicama.jedan od njih je razvijeno tržište vrednosnih papira na kojem cirkuliše veliki broj državnih obveznica i formira se ponuda i tražnja državnih obveznica nezavisno od operacija centralne banke.Reeskontna stopa određuje se u različitoj visini za različite vrste selektivnih kredita .ponašanja sektora stanovništva.koje se mogu obezbediti ako se državne obveznice4 kupuju i prodaju sa kamatom koja je tržišno formirana. deviza i novca.na tržištu novca obavlja se kupovina i prodaja depozitnog novca i hartija od vrednosti.Za funkcionisanje operacije na otvorenom tržištu neophodno je da budu ispunjene neke institucionalne pretpostavke. kreditiranje neposrednih komitenata centralne banke kao što je država . tako se stvaraju inflacioni pritisci 4. kreiranje primarnog novca po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom – samo one transakcije 64. keriditranje poslovnih banaka od strane centralne banke – se još naziva i diskontna politika Svake godine .tu se vodi računa o njihovom ukupnom obimu preko promene stope reeskonta.centralna banka kupovinu i prodaju obveznica od vrednosti obavlja na sekundarnom tržištu kapitala pod kojim se podrazumeva berzansko tržište.TRAŽNJA ZA NOVCEM U otvorenim privredama ponuda i tražnja za novcem se obrazuje na finansijskom tržištu koje čine tržište kapitala . da bi izbegla finansiranje budžetskog deficita povećanjem poreza.Njihova namena je određena prioritetnim ciljevima razvoja u tekućoj ekonomskoj politici. čime se postiže favorizovanje onih čije korišćenje doprinosi realizaciji ciljeva tekuće ekonomske politike. ali i mogućnost da ih po potrebi prodaju i na osnovu toga dobiju transakcioni novac.MEHANIZAM KREIRANJA PRIMARNOG NOVCA Osnovni tokovi kreiranja primarnog novca su : 1.nivo stečenih dohodaka privrede i stanovništva je jedan od osnovnih faktora koji . 2.Funkcionisanje tržišta novca omogućuje raznim transaktorima da svoje novčane rezerve ne drže u bankama .on se koristi za obavljanje raznih robnih transakcija odnosno za plaćanje obaveza koje su nastale kupovinom roba i usluga. 3.tj. dolazi do povećanja tražnje za novcem.odluka o tome gde će držati svoje rezerve se naziva portfolio odluka.zaduživanje države kod centralne banke.tu se javlja veliki broj kupaca i prodavaca pored centralne banke.Transaktori drže kratkoročne obveznice i druge vrednosne papire koje im donose određenu kamatu.Kada dohoci rastu . 63. od njegove preferencije da troši gotovinski novac ili da svoj novac drži na šednim ulozima.Odnosi koji se formiraju na tržištu novca od uticaja su na tražnju za novcem i njenu strukturu. centralna banka sačinjava selektivni kreditni program po osnovu kojeg se poslovnim bankama odobravaju kratkoročni krediti iz primarne emisije. operacije na otvorenom tržištu –sastoji se u kupovini i prodaji državnih vrednosnih papira od strane centralne banke na tržištu novca.Tražnja za novcem se formira u sektoru privrede i sektoru stanovništva na osnovu dohodaka koji oni ostvaruju.

Regulišu pitanje visina i vrsta carina i donose odredbe o platnom prometu.Nominalna kamatna stopa sadrži realnu stopu i stopu inflacije . kamatne stope –Njihov porast utiče na tražnju transakcionog novca i to promena visine tražnje kamtne stope menja proporciju između količine transacionog novca i količine novca sadržanog u hartijama od vrednosti.Veličina tekućeg dohodka predstavlja dominantan elemnt indikatora obima u privredama u kojima nije razvijeno finansijsko tržište.jedan od prvih oblika ograničavanja spoljne trgovine. a koji mogu biti u okviru redovnog spoljnotrgovinskog poslovanja. indikator obima – podrazumeva obim transakcija ili tekući dohodak .Sa razvojem tržišta na značaju dobija ukupna aktiva kao elemenat indikatora obimaUvođenje permanentnog dohodka za cilj ima vezivanje tražnje za novcem ne za tekući već trendi rast dohodka. međunarodni ugovori o trgovini – subjekti koji zaključuju ove ugovore mogu biti dve države (bilateralni) ili više država (multilateralni).činioci od uticaja na tražnju za novcem su : 1. ato su princip povlašćenja (u zemlji sa kojom se sklapa ugovor priznaju sva prava i povlastice koja su priznata nekoj predhodnoj zemlji) .Postoji više vrsa carina : ϖ fiskalne –najstarije . carine .One su vrsta posrednih poreza koji opterećuju robu domaćeg ili stranog poreklakoja prelazi granicu.Njene osnove postavili su merkantilisti. princip nacionalnog tretmana (da fizička i pravna lica zemalja ugovornica po određenim pitanjima imaju isti tretman i ista prava) 2.Ukoliko predviđanje ukazuje na veću stopu inflacije doći će do porasta nominalnih kamatnih stopa i odgovarajućih posledica u tražnji za novcem 65. 3. stope inflacije – U periodima kada je stopa inflacije niska teorijska gledanja su da ona ne utiče na tražnju za novcem. 2.utiču na tražnju za novcem. preferencijalni princip 8dobijanje posebnih povlastica od strane jedne zemlje u odnosu na druge) . naplaćuju u cilju obezbeđivanja državnih prihoda ϖ zastitne ili ekonomske – radi zasštite domaće idnustrije . posebnih oblika ili iših oblika( kooperacija . tako što su cene uvoznih roba veće za iznos carina pa je otežan njihov pristup na domaćem tržištu prema kriterijumu koji se primenjuje prilikomϖ carinjenja razlikujemo : SPECIFIČNE određuju se za svaku vrstu robe prema njihovim fizičkim karakteristikama i AD . tako da u trenutku sklapanja ugovora nominalna kamatna stopa uključuje očekivanu inflaciju.u njima se uređuju trgovački odnosi između subjekata koji ih zaključuju .Permanentni dohodak je trendna vrednost koja se izračunava na osnovu kretanja tekućeg dohodka iz prethodnog perioda i predviđanja trenda za budući period.Klasični instrumenti spoljnotrgovinske politike su : 1. ukupna aktiva i permanentni dohodak. princip resiprositeta (uzajamno priznavanje istih prava i povlastica između subjekata koji zaključuju ugovor) .Ne postoje pretpostavke za formiranje portfolio odluka.Ovde važe određeni principi .INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE U sprovođenju spoljnotrgovinske politike subjekti ekonomske politike raspolažu određenim brojem instrumenata.Porast kamatnih stopa usloviće smanjivanje tražnje za transakcionim novcem i povećanje količine novca sadržanog u vrednosnim papirima. zajedničko istupanje).uticaj koji ona ima se transponuje preko očekivane stope inflacije za predstojeći period koja je ugrađena u nominalnu kamatnu stopu.

pored deficita zemlje se suočavaju i sa negativnim saldom bilansa koji se pokriva preko inostranih kredita.kada se bilansu tekućih transakcija doda bilans nerobnih transakcija dobija se bilans tekućih transakcija sa inostranstvom. 6.Uvozna struktura pokazuje karakter reprodukcione zavisnosti zemlje u odnosu na inostranstvo. reparacije . nego u bilans finansijskih transakcija. 66. Ako se transferi u vidu pomoći iz inostranstva daju u znatnom obimu i predstavljaju pomoć u finansiranju određene zemlje . ODBARMBENE –za cilj imaju da zemlje koje uvoze robu odustanu od premija ili subvencija sopstvenim preduzećima 3.transferi i usluge zajedno čine kategoriju bilansa nerobnih transakcija. zabrane – najoštrija mera jer onemogućava uvoz . rada i kapitala U ekonomskim odnosima zemalja postoje i takva davanja koja se nazivaju transferi Oni mogu biti privatnog karaktera .U mnogim zemljama taj deficit se pokriva suficitom u bilansu usluga. dozvoloe bile vrlo rasprostranjene Ove mere predstavljaju direktni protekcionizam. usluge faktora proizvodnje . izvozne premije –određeni iznos u novcu koji se daje izvoznicima da bi se stimulisao izvoz i izlazak na strana tržišta 4. usluge različitih privrednih delatnosti kao što su turističke .u slučaju povrede postojećih carinskih propisa . kontigenti ili kvote – instrument putem kojih se uvoz ili izvoz određenih roba opgraničava po količini ili vrednosti 5. da postoji uravnotežen odnos uvoza i izvoza roba.VOLAREM – u propisanom procentu od procenjene vrednosti robe ϖ diferencirane – u zavisnosti od toga iz koje zemlje se roba uvozi ϖ preferencijalne – da se pojedina roba ili zemlja favorizuje u odnosu na druge ϖ prema poreklu robe i pravcu u kojem je upućena : uvozne ..Struktura izvoza ukazuje na stepen razvoja određene privrede.Ekonomski odnosi između zemalja ne zasnivaju se samo na liniji uvoza i izvoza već i usluga. 67.Postoje dve vrste usluga : 1.Svaka zemlja teži tome da trgovinski bilans bude pozitivan . izvoz ili tranzit određenih roba.TRGOVINSKI BILANS I BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA Trgovinski bilans daje pregdle duključenosti jedne zemlje u međunarodnu razmenu preko plasiranja roba različitog stepena obrade. kao što su doznake iseljenika i javnog međudržavnog karaktera kao što su pokloni .Stepen pokrivenosti uvoza izvozom predstavlja bitan pokazatelj kategorije trgovinskog bilansa. gde se ubrajaju administrativne takse. Najčešća situacija je deficit trrgovinskog bilansa. ali je moguća primena mera indirektnog ili administrativnog protekcionizma . građevinske 2. onda oni ne uključuju u bilans tekućih transakcija . saobtaćajne . KAZNENE.STRUKTURA PLATNOG BILANSA . ANTIDAMPINŠKE – onda kada treba sprečiti prodaju strane robe po cenama nižim od domaćih. izvozne i tranzitne ϖ posebnu grupu čine BORBENE –u toku carinskog rata.

a odstupanja pokazuju kao deficit ili suficit.indikatori obezbeđenja ravnoteže platnog bilansa su različiti i zavise da li je u pitanju: 1. bilans tekućih transakcija koji sadrži: ϖ izvoz i uvoz robe ϖ usluge prometa ϖ osiguranje(premije i naplate štete) ϖ ostale usluge (autorska prava . dug rok. patenti i licence) ϖ putovanja (turistička i druga) ϖ doznake iseljenika ϖ tekući državni prihodi i rashodi (troškovi izdržavanja diplomatskih i konzularnih predsatvništava) ϖ kamate 2.kada je bilans tekućih transakcija u ravnoteži i kada se njegov eventualni deficit finansira redovnim prilivom dugoročnog kapitala po tržišnim stopama.mere koje ser preuzimaju za njeno eliminisanje su promene u međunarodnom finansiranju i mere fiskalne i monetarne politike koje menjaju . 3. koji uključuje : 1. ukupan pregled svih ekonomskih transakcija koje jedna zemlja ostavruje sa inostranstvom. – nijedna zemlja ne može da se zadužuje beskonačno .RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA Ravnoteža platnog bilansa je osnovni cilj u kreiranju i vođenju politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom. kratak –devizne rezerve .Platni bilans je sistemski . tako je neophodno postići ravnotežu u bilansu tekućih transakcija Deficit platnog bilansa može nastatidejstvom monetarnih faktora ili usled strukturnih poremećaja u privredi. bilans finansijskih kapitalnih transakcija.Platni bilansi se danas sastavljaju prema metodologiji MMF iz 1948. srednji .Strukturna neravnoteža ima dugoročan karakterOna je izraz neravnoteže između domaće akumulacije i investicija. bilans službenih transacija obuhvata transakcije Centralne banke kao monetarne vlasti zadužene za održavanje spoljašnje likvidnosti zemlje ϖ transakcije sa monetarnim zlatom ϖ transakcije sa deviznim rezervama ϖ transakcije sa međunarodnim finansijskim institucijama 68.Ovakva neravnoteža se izjednačuje sa vrstom inflacione neravnoteže koja nastaje usled poremećaja globalnih robnih i kupovnih fondova. jer njihovo smanjenje komenzuje uvozom kratkoročnog kapitala 2.uključuje sve finansijske transakcije jedne zemlje koje ostvaruje u ekonomskom odnosima sa insotranstvom : ϖ kratkoročni zajmovi ϖ dugoročni zajmovi ϖ transferi ϖ reparacije i restitucije (naknade za ratne štete) ϖ transakcije države ϖ transakcije ostalih monetarnih institucija 3.

vrsta valute pomoću koje se obavljaju plaćanja dve ili više zemlaja na osnovu prethodno sačinjenog međunarodnog dogovora . novčanu jedinicu koja je osnova monetarnog sistema zemlje. najčešće je to dolar Bitno pitanje je njena promena.mere monetarne politike su kreditne restrikcije koje smanjuju domaću tražnju.Novac jedne zemlje se u inostranstvu javlja kao. obračunske ili klirinške.Njihova odlika je da odnos vrednosti između nacionalne valute i inostranih valuta drže na stabilnom nivou. a obračunska valuta je valuta neke treće zemlje . konvertibilne – može se zameniti za zlato ili bilo koju drugu valutu 2.fiksni devizni kurs imaju one zemlje koje ne mogu putem održavanja unutrašnje .Ona predstavlja osnovno merilo vrednosti u svakoj zemlji.druga grupa mera je iz oblasti monetarne i fiskalne politike. 70.Subjektima ekonomske politike na raspolaganju stoje brojne mere. tj.One sa stanovišta mogućnosti realizacije funkcije merila vrednosti u međunarodnim razmerama i mogućnosti da se razmenjuju za druge valute dele na : 1.valuta se može menjati na unutrašnjem planu koji se iskazuje kao promena kupovne moći valute i na spoljašnjem koja se manifestuje kao promena intervalutne vrednosti. tj. nekonvertibilne – ne mogu se zameniti i sredstvo su plaćanja samo u domaćoj privredi 3.Devalvacijom intervalutne vrednosti ona se smanjuje i tada je reč o depresijaciji vrednosti valute.manji deficiti za koje se pretpostavlja da su privremenog karaktera mogu se finansirati smanjenjem deviznih rezervi.efektivni inostrani novac ili valuta i kao kratkoročna potraživanja u inostranom novcu ili devize.Treća grupa mera je iz spoljnotrgovinske politikečije je dejstvo kratkoročnog karaktera.Pretpostavka je da fiksni devizni kurs izražava stvarnu rednost .Pojam valuta podrazumeva efektivan novac i novčane znake koji se nalaze u opticaju u jednoj zemlji . 69.FIKSNI DEVIZNI KURS Fiksni devizni kurs predstavlja cenu inostarnih valuta izraženih u domaćoj valuti koja se određuje u odnosu na neku stabilnu valutu ili u odnosu na grupu valuta.devizni kurs je cena inostrane valute određena u domaćem novcu.prav grupa mera je iz oblasti devizne politike.Valuta je osnovna novčana jedinica koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u unutrašnjim finansijskim transakcijama.odnos između akumulacije i inveticija. a od mera fiskalne politike najviše se primenjuju one koje doprinose uravnoteženju budžeta.devizni kurs je cena inostrane valute obračunata u domaćem novcu.Revalvacijom ona se povećava i tada je reč o apresijaciji vrednosti valute. kupovnu moć valute.Intervalutna vrednost se menja odlukom i aktima monetarne vlasti.Sa makroekonomskog aspekta devize se definišu kao potraživanje jedne nacionalne privrede u valutama drugih nacionalnih privreda..POJAM I VRSTE VALUTE I DEVIZNI KURS Uspešnost akcije ekonomske politike se između osatlog ogleda i u stabilnosti deviznog kursa nacionalne valute.Intervalutna vrednost domaće valute se formira u odnosu sa valutama drugih zemalja i tada govorimo o intervalutnom odnosu .to može biti uvođenje robnih i deviznih kontigenataikojima se reguliše uvoz i izvoz i time utiče na nivo trgovinskog i platnog bilansa.

Ono poseduje neka specifična svojstva koja se ogledaju u dejstvu kratkoročnih faktora na visinu deviznog kursa.Kada postoji deficit platnog bilansa na deviznom tržištu će biti veća tražnja deviza od njihove ponude.Kada tečaj strane valute raste opada tečaj domaće i obrnuto. sprečava se inflaciono kretanje u privredi koje dovodi do depresijacije domaće valute. On može opstati ukoliko domaća privreda na udare svetskog tržišta deluje instrumentima monetarne i fiskalne politike. tj.Najizrazitije je dejstvo očekivanja od strane tržišnih transaktora koja ukoliko polaze od polaze od povećanja AT mogu izazvati negatina kretanja u platnom bilansu zemlje.Imperfektnost deviznog tržišta potencirana je i sve većim prisustvom intervencije centralne banke koja za cilj ima održavanje tečaja nacionalne valute.Na deviznom tržištu su oscilacije oko fiksnog deviznog kursa male i jedan od bitnih uloga monetarnih vlasti je da spreči njihov porast koji bi vodio narušavanju njegove stabilnosti.Odnosi stranih valuta na deviznom tržištu utiču na vrednost nacionalne valute od koje dalje zavise tokovi spoljnotrgovinske razmene i njeni rezultati .tako dolazi so slobodnog formiranja deviznog kursa na deviznom tržištu.na osnovu šire definicije pod deviznim tržištem se podrazumeva kontakt između domaćih i stranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija u kojem se realizuju određeni devizni odnosi.kretanja na deviznom kursu pokazuju stanje u platnom bilansu zemlje.Izvoz može da se poveća ako .intervencija centralne banke u situaciji kada je ponuda deviza niža od tražnje .centralna banka koriste mehanizam.FLUKTUIRAJUĆI DEVIZNI KURS Fluktuirajući kurs je u razvijenim tržišnim privredama smenio fiksni devizni kurs. smanjenje uvoza i smanjenje tražnje za devizama. sastoje se u tome da se postojeći manjak nadoknađuje iz deviznih rezervi.porast kamatnih stopa koji sledi inicira deflaciona kretanja u privredi .Devizno tržište je kao oblik finansijskog tržišta imperfektno tržište jer na formiranje cena deviza ne utiču samo odnosi ponude i tražnje već i mere devizne politike zemlje.Posebno su značajne intervencije centralne banke u situaciji kada zemlja ima deficit u platnom bilansu koji uzrokuje depresijaciju deviznog kursa nacionalne valute.Smatralo se da će tako uticaj spoljnotrgovinskih tokova preko kretanja platnog bilansa na monetarnu politiku biti manji i da će se satbilnost deviznog kursa obezbeđivati preko projektovanja strukture monetarnih agregata. 72.DEVIZNO TRŽIŠTE Devizno tržište postoji i funkcioniše samo u otvorenim privredama koje razvijaju ekonomske odnose sa inostranstvom.privredne ravnoteže da obezbede ravnotežu u spoljnotrgovinskim tokovima čiji bi pokazatelj bio stabilan devizni kurs. 71. regulisanog fluktuiranja.Tu se podrazumeva oblik organizovanog sustea ponude i tražnje deviza.tako se preko fiksnog kursa postiže održavanje konkurentnosti .Iz deviznih rezervi centralna banka prodaje devize da bi održala stabilnost domaće valute polsedice toga su smanjenje primarnog novca i preko toga novčane mase. Da bi se sprečile jake oscilacije fluktuirajućeg deviznog kuresa monetarne vlasti .Intervencije monetarnih vlasti imaju uticaj na odnose ponude i tražnje.

U ovom modelu antiinflacione politike usklađeno kretanje nadnica .posledica toga je uvećanje primarnog novca i novčane mase koje može izazvati inflaciona kretanja naročito na srednji rok. Prvi ORTODOKSNI model koji predviđa restriktivnu monetranu i fiskalnu politiku .Polaze od osnovnih principa tržišne ekonomije u kojoj se cene slobodno formiraju prema uslovima tržišta i pod indirektnim uticajem mera ekonomske politike. tj.Postoji i drugi model gde porez plaćaju zaposleni.Politika dohodka se može efikasnije koristiti u kombinaciji sa drugim merama ekonomske politike u sklopu antiinflacione politike . Politika dohodka ovde podrazumeva koordinirano usmeravanje4 i praćenje nivoa nadnica .Ovaj oblik se zasniva na podržavanju liberalizovanog režima cena i na kontroli nadnica. 74. 73. reformu monetarnih institucija i kontrolu opticaja novca i povećanje kamatne stope. da je ona neprimerena u tržišnoj privredi u kojoj su u principu mere direktne kontrole izuzetno primenjuju. plata i cena.Kretanja na deviznom kursu značajan su indikator pravca u kojem treba da dejstvuju monetarne vlasti dabi se devizni kurs nacionalne valute održao na stabilnom nivou uprkos pritiscima deficita i suficita platnog bilansa i kretanja odnosa ponude i tražnje deviza. a ona koja to čine u manjem procentu od određenog imaju olakšice.U primeni planova podsticajnih poreza postoji problem koji .U situaciji kada zemlja beleži suficit u platnom bilansu se stvaraju uslovi za porast vrednosti domaće valute .Planovi podsticajnih poreza polaze od povećanja nadnica od 5% .U ekonomskoj politici se zagovara da plitika dohodka mora da bude koordinirana sa merama restriktivne politike koja će uticati na AT. tj.Osnovna sumnja je u delotvornosti .ELEMENTI POLITIKE DOHODAKA Politika dohodka podrazumeva primenu direktnih mera ekonomske politike koje za cilj imaju regulisanje nivoa nadnica .Politika dohodka postaje aktuelna kada je privreda suočena sa problemom inflacije .Ona pokušava da u kraćem roku snizi nivo nadnica što postiže ili direktnom kontrolom nadnica ili uticajem na lidere sindikata i poslodavaca da nadnice i cene povećavaju sporije od predviđenog tempa.istovremeno dođe do opadanja domaćih cena . cena i deviznog kursa. Drugi model je HETERODOKSNI jer sadrži pored nekih njegovih elemanta i posebnu varijantu politike dohodka. uravnoteženje budžetskih rashoda .intervencija centralne banke se svodi na kupoinu deviza na deviznom tržištu . pa preduzeća koja svojim radnicima povećaju nadnice iznad ovih 5% plaćaju veći porez . cena i deviznog kursa obezbeđuje uticaj na AT i njeno usklađivanje sa AP.Obaranje inflacije za rezultat ima povećanje nezaposlenosti koje dovodi do sniženja nivoa nadnica odnosno plata. PORESKA POLITIKA U FUNKCIJI POLITIKE DOHODAKA Preko podsticajnih poreza sprečava se povećanje nivoa nadnica i cena i istovremeno smanjuje inflacija. što povećava devizne rezerve. Razlog zašto politika dohodka ne donosi zadovoljavajuće rezultate je u tome što ona mora biti praćena merama koje utiču na AT. što za rezultat ima veći devizni priliv.Rezultat direktne kontrole nadnica i cena je bilo obaranje inflacije.

treća oblast se odnosi na pitanje rešavanja sporova koji mogu nastati između sindikata i poslodavaca.Zato će se u tržišnim privredama pre pristupiti kontroli nadnica uz liberalni režim formiranja cena nego što će se kontrolisati cene i nadnice.Na ekonomskom planuz došlo je do podele sa jedne strane su razvijene .Prilikom određivanja gornje granice povećanja nadnica i plata polazi se od stope inflacije i potrebe da se ona smanji. instrumentima utiče na tržišna kretanja . a sa druge nerazvijene zemlje . zasnivanja . visina nadnica.Jedna od značajnih karakteristika . 76. Politika dohodaka i planovi podsticajnih poreza nailaze na teškoće. koja je partner tržištu. pitanja plaćanja prekovremenog rada . sindikata radnika i poslodavaca.Preduzimaju se mere koje istovremeno treba da postignu ekonomske . koje su uslovile nova kvalitativna obeležja. radna disciplina .Suština je u prevazilaženju kapital odnosa. određuje praila .Razvili su se novi motivi poslovanja .centralna oblast se odnosi na osnovna ekonomska pitanja . između države .Početak procesa tranzicije vezuje se za razvijene tržišne privrede u kojima se on intezivno odvija. kontinuirani rast .Pored proizvodnih faktora . zaštita na radu .TRANZICIJA U RAZIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA U poslednje dve decenije odigrale su se velike promene u savremenoj civilizaciji.Ova promena će pogoditi i više nadnice . Kolektivni ugovori su se u praksi pokazali efikasnim. pa je privatna svojina zamenjena pluralizmom oblika svojine. koji obezbeđuju makroekonomsku ravnotežu i socijalnu.predviđeno je rešavanje sporova od podjednakog interesa za obe strane.Došlo je do promene svojinskih odnosa.uređuje se još visina minimalne nadnice koja garantuje svakom zaposlenom određeni nivo materijalne i socijalne sigurnosti.Na prvom mestu usledila je kvalitativna promena proizvodnih snaga .Njih skalpaju sindikati radnika i poslodavci sa mogućnošću posredovanja države u procesu pregovaranja o pitanjima koja imaju prioritentni značaj.KOLEKTIVNI UGOVORI U razvijenim tržišnim privredama se primenjuju kolektivni ugovori.Danas se govori o tripartizmu .tržište radne snage poseduje specifična svojstva koja se manifestuju u tome da se ponuda i tražnja radne snage ne formira sasvim slobodno.je admonistrativne prirode. kao što su stabilnost privrede.Taj proces se odvija uz aktivnu ulogu države. pruža informacije na osnovu kojih privredni subjekti donose svoje odluke. koji predstavljaju rezultat sindikalnog udruživanja radnika i njihove borbe da se najvažnija pitanja rada i radnog odnosa rešavaju pregovorima sa poslodavcima.U tržišnim privredama to su procesi koji se sukobljavaju i koji se zato teško mogu paralelno odviajti. uslovi prestanka radnog odnosa.osnovcni problem je u tome što eliminišu tržište kao osnovni činilac u regulisanju nivoa relativnih nadnica i cena.Ona je uslovljena karakterom tržišta radne snage i načinom njegovog funkcionisanja. u proizvodne snage uključuje se još način korišćenja i upravljanja prirodnim resursima. U visoko razvijenim zemljama poseldnjih decenija odigrale su se velike promene . socijalne i političke interese. odmora. Druga pitanja su iz sfere radnih odnosa . 75. pa se psotavlja pitanje kako razdvojiti ove slučajeve.

Jačnje pozicija multinacionalnih kompanija . od ekonomskog . na prevazilaženju nacionalnih granica i nacionalnih kriterija. zasniva se na unapređenju stručnog i naučnog znanja. tako da nisu bila stimulisana da razvijaju efikasnije metode proizvodnje. pa se širi krug delatnosti koje postaju transnacionalne . kojima se ne može upravljati isključivo unutar državnih granica. i da na .Hronično zasotajanje ponude za tražnjom. a može se podeliti u 4 grupe . međuzavisnosti save šireg kruga društava . i Jugoistočna Evropa.raspad komunizma je okončan devedesetih godina dvadesetog veka . 77.na kraju su se reforme sprovodile na organizaciono-tehničke promene u okviru privrede bez zadiranja u sužtinu sistema privređivanja.proces tranzicije opbavlja se na sličan način .Globalizacija svetske privrede je proces integracionalizacije proizvodnje u uslovima visoke mobilnosti kapitala i rada kojom se prevazilaze fizičke i geografske granice između zemalja tako da svetska privreda postaje otvoreni prostor za trgovinu. centralna i Istočna Evropa . aza cilj imaju homgogenizaciju svetskog ekonomskog i političkog sistema.Nesmetano odvijanje globalizacije ne bi bilo moguće bez tranzicije. Privredne komunističke zemlje su forsirale visoke stope rasta društvenogh proizvoda koje su se realizovale na osnovu porasta kapaciteta proizvodnje. sadržan u kumulativnom dejstvu nedostataka sistema u svim njegovim segmentima .ODLIKE PROCESA GLOBALIZACIJE Dinamika svetske privrede . se odnosi na nivo primenjene tehnike i tehnologije u proizvodnji.promene ser odbijaju kroz proces tranzicije u bivšim komunistričkim zemljama i razvijenim privredama . tehnologije i novih tehnoloških postupaka.on podrazumeva prelaz sa planskog na tržišni način privređivanja uz uvažavanje principa političke demokratije i privatnog preduzetništva. razlog kompleksne prirode. one su se suočavale sa problemima koji su proisticali iz rigidnog sistema planskog upravljanja. Planski instrumenti su bili obavezni . centralno-istočna Evropa i Baltičke zemlje .U novoj mlioteraturi se globalizacija definiše kao proces u kojem se stavra gusta mreža povezanosti . postavila je nove odnose u međunatodnim ekonomskim odnosima i međunarodnoj trgovini. Svet je danas jedno veliko globalno selo. Zajednica nezavisnih država .je prevazilaženje industrijskog karaktera razvoja i prebacivanje njegovog težišta na tercijarne delatnosti i organizaciju proizvodnog procesa u drugim zemljama sa jeftinom radnom snagom i jeftinim sirovinama. cene nisu bile tržišno određene.UZROCI TRANZICIJE U BIVŠIM KOMUNISTIČKIM ZEMLJAMA Dans se za bivše zemlje komunizma koristi naziv tranzitorne privrede. a ne produktivnosti rada. političkog do socijalnog. centralnoig planiranja na osnovu kojeg su donošeni detaljni planovi procesa proizvodnje. sistem je funkcionisao tako da su preduzeća dobijala sredstva za proizvodnju neophodna za izvršenje plana .tako preduzeća nisu imala samostalnost privrednog subjekta.u toku svog razvoja .Postoje dva razloga raspada komunističkog privrednog sistema: 1.Tranzicija je proces koji dovodi do toga da tržišni način ptivređivanja postaje univerzalan . od kada i počinje proces tranzicije.Bitna karakteristika je plansko rukovođenje privredom putem državnog .Rezuktat su bili visoki troškovi proizvodnje i zaostajanje u tehnici u okviru glomaznih preduzeća sa velikim učešćem radne snage. 2. 78.

Berzanska tržišta su najprometnija. država pa je on unutrašnjeg karaktera.svetskom tržištu vodeći akteri postaju najrazvijenije zemlje. koja se sprovodi u trgovini . finansijama. na čelu sa SAD imaju najveći uticaj na odluke ovih institucija.tekao je paralelno sa promenama u međunarodnoj podeli rada. Proces tranzicije se odvija unutar bivših komunističkih zemalja . Pretpostavka procesa je liberalizacija . jer se brišu prepreke . transnacionalne kompanije jaj daju obeležje nadnacionalnog i globalnog . ali na različiti način. koji prevazilazi državu i oslanja se na transnacionalne kompanije. giganti . Treba analizirati odnos između tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i globalizacije . dok je tranzicija zemalja Istočne i Centralne Evrope proces preko kojeg se one otvaraju prema svetu i uključuju u njegove ekonomske tokove.Globalizacija svetske privrede je neumitan proces kao takav nezaustavljiv i nepredvidiv u svim svojim aspektima. koja se manifestuje u okrilju i preko nadnacionalnih institucija . a sve u cilju ubiranja profita.Tako bogate zemlje donose pravila međunarodne tzrgovine . MMF.Finansijski kapital postaje dominanta sile ekonomske integracije.Proces njihovog razvoja jednak je turboglobalizaciji.kako su one nastale u najrazvijenijim zemljama .U razvijenim zemljama ona preko razvoja grana najviše tehnologije do telekomunikacija i informacionih sistema gradi materijalnu bazu globalizacije. preko njihove delatnosti one osvajaju svetsko tržište .Ona je omogućila da se preko visoke mobilnosti kapitala i rada uklone granice i prepreke u odvijanju ekonomskih tokova. diktiraju privredne tokove u nerazvijenim . u kojoj je jedina prepreka bio istočni blok bivših komunističkih zemalja.ODNOS TRANZICIJE I GLOBALIZACIJE Razvijene tržišne privrede u procesu tranzicije koji teče od karaja sedamdesedtih prelaze u postindustrijsko . 79.Ovajva podela stvorila je bogati centar i siromašnu periferiju. kao što su grupa G-8 .došlo je do racionalizacije proizvodnje u tazvijenim industrijskim zemljama. MMF-a. tako što se neakdašnja velika preduzeća .Tranzicija u razvijenim privredama propraćena je procesom liberalizacije . te razlike su : 1. neoliberalne elite moći . Ovakav početak tranzicije bio je osnov za dodatni impuls globalizaciji.Tranzicija u bivšim komunističkim zemljama ide u suprotnom pravcu .Savremeni trijumvirat sila čine transancionalni finansijski kapital .Globalizacija se oslanja i zasniva na oba toka tranzicije . Savet bezbednosti i NATO.Globalizacija je proces nadnacionalnog karaktera . informatičko društvo. Internacionalizacija svetske proizvonje vremenom je formirala i učvrstila položaj nove .Za proces globalizacije je bitno da on unosi velike promene u položaju nacionalnih država i njihove suverenosti. Svetska banka .Nova podela rada oslanja se na jeftinu radnu snagu u zemljama u razvoju .. korporacije i svetski ekonomski arbitar predstavljen u organizaciji MMF-a.realizacijom svoje delatnosti u velikom broju zemalja preko svojih afilijacija . na takvu organizaciju procesa proizvodnje koja omogućava dea se određeni delovi mogu preneti u zemlje razvoja i na razvoj masovnog saobraćaja koji rezultira u niskim troškovima po jedinici proizvodnje.Najrazvijenije sile . investicijama. kao i uslove koje siromašne zemlje moraju ispuniti da bi imale kredite Svetske banke .Ovakva podloga podele rada napravila je podelu na zemlje zone centra i periferije i formirala transnacionalnu organizaciju proizvodnje čiji su nosioci transnacionalne kompanije.

Multinacionalne kompanije pretvaraju države u svoje filijale.Promena privredne strukture bivših komunističkih zemalja obuvata i privredne subjete . procesom privatizacije.Uloga države je naročito u prvoj fazi tranzicije vrlo bitna.Plaanska regulativa treba da bude zamenjena ulogom države u kojoj će ona merama ekonomske politike održati makroekonomsku stabilnost.One svet sagledavaju kao prostor u kojem su na raznim punktovima apostavljene tehnologije.Budući da su prisutne u svim većim zemljama nazivaju se još i metanacionalne kompanije.Kombinacija fiskalne i monetarne politike danas je stožer stabilizacione politike . 6. diktirana transnacionalnim finansijskim strukturama. polazio od pitanja institucionalneosnove i potpore oba procesda. investicija . izvršna i zakonodavna vlast u uslovima tranzicije postaju činioci zaštite novih institucija prevashodno privrednog sistema.U svim tranzitornim privredama na samom početku jedan od ciljeva je bio nova ekonomska i socijalna uloga države. sa različitim posledicama u zemljama u kojima se ona odvija. 5.privatizuju kao srednja ili mala koja treba da budu nocsioci celog procesa. uticaja na cenu . tržišta rada . ubiranje prihoda.Njihova moć se ogleda u raspolaganju resursima .Transnacionalne kompanije dolaze u sukob sa zemljama u kojima su locirane njihove afilijacije.Uspeh tranzicije prevashodno zavisi od tempa izgradnje nove institucionalne infrastrukture koja je bitna za funkcionisanje pravne države. tako da se one mogu nazvati i suprainstitucijama. političkog i socijalnog sistema .Sudska .Tranziicija u bivšim komunističkim zemljama podrazumeva formiranje i funkcionisanje integralnog tržišta . a to su velika preuzeća koja se gase.Istovremeno teče proces globalizacije u kojem dominira finansijsko tržište . treća razlika potiče iz značaja tržišta koje ono ima u njihovim tokoima. kapitala .Oni su međusobno uskladicvi procesi.U globalizaciji koja predstavlja nadgradnju i prevazilaženje indsustrijskog razvoja sa tokovima koji prožimaju svetsku privredu .Krajnja posledica je u jazu koji nastaje između funkcije države kao administrativno-treritorijalne jedinice i ekonomske sa druge strane. čiji se povratni uticaj ogleda u tome da podstiče i ubrzava tokove tranzicije . 4.njeno značenje je u tome da se konkurentna prednost ogleda u znanju. razlika se ogleda u profilu i karakteru privrednog subjekta kao nosioca i jednog i drugog procesa.globalizacija se yasniva na institucijama čiji je karakter nadnacionalan . usluga i posebno finansijskih operacija. fizičke tržišno definisane granice između njenih učesnika.Složeni proces formiranja noog ekonomskog .Globalizacija je rezultat liberalizacije u oblasti trgovine .Tranzicija omogućuje razvoj i širenje globalizacije . brišu se geogravske . novca i deviza.procew tranzicije je otpočeo kao istorijska nužnost.Putem liberalizacijenajrazvijenije zemlje su uklonile prepreke i granice mobilnosti kapitala. pozicija države u procesu tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i u procesu globalizacije je potpuno različita. 2.Proces globalizacije istiskuje državu kao subjekta međunarodnih odnosa i na njihovo mesto promoviše transnacionalne kompanije.Između zemalja ukinute su sve barijere koje bi usporavale proces globalizacije . dok su one preko vremenske limitiranosti formiranja mehanizma tržišta veoma izražene kada su u pitanju tranzitne privrede. 3. svi oblici u . odnos je određene i razlozima i podsticajima koji su inicirali ove procese.promotori procesa globalizacije su veliki sistemi u formi multinacionalnih kompanija. pa se govori o transnacionalnim finansijskim stukturama.nastaje nov naziv za svetski ekonomski poredak – globalna ekonomija znanja.

to su .ona treba da obezbedi razvoj integralnog tržišta . prodajom stranim investitorima .zemlje u tranziciji su pokazale različite uspehe u bilansiranju pomenutih ciljeva. .proces privatizacije je osnova formiranja privatne svojine i njenog funkcionisanja.kojima se nalazi znanje nisu na jednom mestu.PROMENA SVOJINSKIH ODNOSA KAO PRETPOSTAVKA TRANZICIJE Promena svojinskih odnosa podrazumeva proces privatizacije državne svojine . da će preduzeća privatizacijom pripasti građanima 2. 1. troškovi korišćenja i primene znanja se smanjuju za one robe koje su mobilne.Privatizacija je najvažnija i u pogledu realizacije najsloženija pretpostavka za uspešno odvijanje tranzicfije. kojim subjektima . prodajom državnih preduzeća obezbeđuju se finansijska sredstva za pokrivanje budžetskog deficita i za novonastale izdatke Neki od ovih ciljeva su međusobno isključivi.Globalni cilj tranzicije u sebi sadrži više pojedinačnih ciljeva .Tržišni sistem privređivanja podrazumeva decentralizovani način odlučivanja svih učesnmika u razmeni. nova ekonomska i socijalna uloga države i nova ekonomska politika.država treba da pruži informacije privrednim subjektima na osnovu kojih će oni donositi odluke 3. jer se bazira na principima preuzetništva. 2.Tranzicija je složeni proces u okviru kojeg se odvija kvalitativna promena ekonomskog sistema . izgradnja novog pravnog sistema koji je i u funkciji podrške novom ekonomskom sistemu. privatne svojine i preduzetništva.kao zaštitu i obezbeđivanje i garntovanje prava privrednim subjetima 81. 80. Interna privatizacija se odvija prodajom ili besplatnim ustupanjem akcija zaposlenim u preduzeću i menadžerima. formiranje efikasne vlasničke strukture u preduzećima koja podrazumeva više krupnih vlasnika 3. usloviće različiti ritam i trajanje tranzicije.CILJEVI I VREMENSKI HORIZONT TRANZICIJE Osnovni . pravična raspodela svojinskih prava. preko institucionalnih investitora i preko holding kompanija. glavni cilj procesa tranzicije u psotkomunističkim zemljama je prelaz na tržišni način privređivanja uz paralelnu izgradnju demokratskog političkog sistema.izvesno je da je to dug proces i da u svakoj zemlji ponaosob drugačije teče. davanjem prioriteta privatizaciji istovre4meno se obezbeđuju uslovi za nužno prestruktuiranje državnih preduzeća 4.Specifična obeležja koja će tranzicija imati u svakoj zemlji .pitanje vremenoskog trajanja je složeno . prodajom fizičkim licima . promena institucinalne strukture-novi položaj privrednih subjekata i domoinaciju tržišta. Eksterna privatizacija se može realizovati na više načina deobom akcija stanovnišrtva .ovaj model polazi od akumuliranog radnog doprinosa zaposlenih u očuvanju i uvećanju imovine preduzeća tokom određenog vremenskog perioda. kojom se želi postići : 1.problemi koje ona pokreće su da li privatizaciju sprovestibez naknade kao poklon ili uz naknadu.

spoljna trgovina. odgovarajuća društva ili penzioni fondovi .cene se sada formiraju slobodno.MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA Makroekonomsak stabilizacija je novo područje u kojem država kao subjekt ekonomske politike treba da dejstvuje na nov način primeren tržišnim uslovima privređivanja.To u . jer obuhvata više elemenata . Podela akcija se može izvršđiti na više načina : 1.Liberalizacija cena znači da svi proizvodi i usluge podležu tržišnoj valorizaciji na osnovu koje dobijaju svoju cenu. Treći metod eksterne prodaje je prodaja imovine preduzeća stranim investitorima . 3. vaučera predstavlja masovnu pravedno izvedenu privatizaciju jer vlasnička prava dobijaju svi građani .plansko upravljanje obuhvatlo je i spoljnu trgovinu . pod uticajem ponude i tražnje. gde su bile potrebne brojne dozvole i visoke carine.Pozitivna strana ove metode je u interesu institucionalnih investitora kao krupnih akcionara da forsiraju jake menadžerske strukture u preduzećima i preko toga i njihovu efikasnost.privatni lasnici preduzeća postaju svi zainteresovani pojedinci koji poseduju materijalna sredstva za kupovinu privatizovanih preuzeća. 2.Ovim putem se brže prelazi na tržišno poslovanje. sektor koji formiraju novootvorene privatne firme . ustupanjem akcija holding kompanijama koje ih dalje distribuiraju stanovništvu Drugi metod zahteva duže vreme za realizaciju. obezbeđuje državi dragocena devizna sredstva Četvrti metod aktivno uključuje institucionalne investitore kao što su banke . podela vaučera kojim se stiče deo vlasništva jednog preduzeća ili deo vlasništva više preduzeća 3.Tri osnovna područja u kojima je neminovno izvršiti liberalizaciju su : 1. otvaranja novih preduzeća – širenje novog privatnog sektora. 82. tako da preuzeća nisu sama istupala na spoljno tržište . domaće cene i tržišta – započinje oslobađanjem tržišnih zakonitosti i stvarnje uslova za formiranje integralnog tržišta.LIBERALIZACIJA Liberalizacija je složen i širok proces.Liberalizacija je podrazumevala ukidanje ili ubalžavanje tih instrumenata . podela akcija svih preduzeća pojedinačno stanovniku 2.Novi ekonomski i pravnio poredak treba da stimuliše ulaganja kapitala u stavranje novih preduzeća i štite njihovo poslovanje sa aspekta svojinskih i upravljačkih prava.Kao mana se izdvaja to što se ne može izdvojiti dominantan vlasnik. a ne privatizovana preduzeća.Besplatna podela akcija . nego preko Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. 83. pa se najlakše može definisati kao napuštanje planske regulative u ključnim segmentima privrede koji su od uticaja na njene ukupne tokove.

veliki deficiti od unutrašnjeg budžetskog do spoljašnjeg platno-bilansnog ukazivali su na neefikasnost sistema koji se zasnivao na principu mekog budžetskog ograničenja. praksa je pokazala da je gradualizam kao strategija efikasnijii da je dao bolje rezultate.Na početku druge decenije tranzicije .Nazvana je big-bangom zbog svog karaktera naglog napuštanja planskog sistema.Brza liberalizacija cena i spoljne trgovine uz odgovarajuće promene u deviznom sistemu su osnovne mere šok terapije.Najbitnije je da se jednom započete reforme ne prekidaju. 85. jer oni samostalno donose odluke i učestvuju u tržišnoj utakmici.To je u skaldu sa promenom njihovog položaja .Stabilizacija privrede za cilj je imala . 2. koje zahtevaju duži vremenski period. a koji je svojstven planskom sistemu upravljanja privrdom.80-ih godina . društveni proizvod u svim bivšim komunističkim zemljama je pokazivao tendeciju satlnog opadanja. pa im je potrebna adekvatna zaštita.Koraci u makroekonomskoj situaciji su .U izboru strategije svaka zemlja mora poći od stanja u privredi na počerku tok procesa.Jedan od načina je uvođenje realne kamatne stope.Oni su zagovarali istu dinamiku promena u svim privredama. 1. U opredeljenju za jednu od ove dve mogućnosti treba poći od čonjenice da je između bivših komunističkih zemalja kao planskih privreda bilo razlika.Pristalice šok strategije ističu da brzo sprovedena stabilizacija predsatvlja dobru osnovu za dalje strukturne reforme. ukidanje subvencija države.formiranje tržišta kapitala i novca i nihov plasamn koji treba da obezbedi optimalne prinose unose velike promene u način raspolaganja ovvog resursa od strane preduzeća .ODLIKE STABILIZACIONIH PROGRAMA U akciji ekonomske politike na početku procesa tranzicije prvi zadat je bio donošenje stabilizacionih programa. mere u okviru monetrane politike. koji od privrednih subjekta zahteva da posluju tako da mogu da izmire svoje finansijske obaveze.IZBOR STRATEGIJE TRANZICIJE Izbor strategije tranzicije se postavljaja preko dva koncepta : 1. restriktivna monetarna politika centralne banke koja za cilj ima uvođenje tržišnih principa i discipline.Novi uslovi zahtevaju poštovanje principa tvrdog budžetskog ograničenja . promena metoda regulisanja deviznog kursa nacionalne valute tranzitornih privreda 3. koji smatraju da je moguće u kratkom roku izvršiti neophodne promene u pravcu tržišnog sistema privređivanja. ne uvažavajući razlike koje postoje. šok terapija – pristalice su ekonomisti iz SAD . i praksa je pokazala da je upornost značajnija od izbora same strategije.početnoj fazi tranzicije podrazumeva napuštanje prakse koja je postojala u odnosima između država i preduzeća. gradualizam – zastupa ideju postepenih promena . 2. sukcesivno sprovedenih u reformi. 84.To se odnosilo na otvorenost prema svetu nivo razvijenosti .Oni smatraju da je tranzicija dug proces i da zahteva najmanje jednu deceniju.Ne uvažava se to da za strukturalne i institucionalne promene treba više vremena. prisustvo tržišnih elemenata.

eliminisanje negativnih posledica planskog sistema i stvaranje osnove za prelaz na tržišno privređivanje.Sve zemlje u tranziciji su morale da izgrade ove programe.Osnovni elemetni stabilizacionih programa su : 1. u oblati monetarne politike treablo je vrednost domaće valute dovesti na realan nio, vraćanje poverenja građana.mere su imale restriktivni karakter , jer su bile usmerene i na regulisanje tražnje 2. budžetska potrošnja treba da se kreće u pravcu eliminisanja dugogodišnjih deficita, tako što budžetski rashodi treba da prate dinamiku budžetskog prihoda 3. reforma poreskog sistema je bitan element.Privatna svojina i preuzetništvo stvaraju uslove u kojima se formira veći broj poreskih osnovica na koje preduzeća i građani imaju obavezu plaćanja poreza. 4. u spoljnotgovinskoj politici je bitno sprovesti liberalizaciju uvoza .na prvom mestu te je ukidanje svih restriktivnih instrum,enata kao što su kontigenti i kvotei smanjenje visine carinskih stopa. 5. liberalizacija deviznog poslovanja .Preduzeća nisu imala moćunsot samostalnog izlaska na tržište , pa je potrebno tržište bez ograničavanja 6. politika dohodka je važan segment stabilizacione politike na početku procesa tranzicije.Prva mera je određenje gornje granice mase plata i državnom sektoru privrede. Sve zemlje koje su ušle u proces tranzicije ostvarile su različite rezultateuspeh u pravoj fazi, u velikoj meri je određivao dalji razvoj .On je zavisio od specigičnosti koje su odlikovale svaku privredu , .To je dovelo do formiranja dve grupe zemalja . 1. napredne privrede u tranziciji 2. one sa umerenimprogresom u tranziciji 86.REZULTATI PRIMENE STABILIZACIONIH PROMENA Početak procesa tranzicije karakterišu negativne tendencije u kretanju GDP , zaposlenosti i inflacije.Makroekonomska stabilizacija je u prvoj fazi primene za posledicu imala pad GDP usled opadanja tražnje za robama državnih preduzeća i sporog poratsa proizvodnje u novoformiranim privatnim preduzećima.Inflacija je bila propratna pojava prvih godina tranzicije , da bi potom bila pod kontrolom primenom mera kao što je samnjenje budžetskog deficita i novčanog opticaja.Rezultati u primeni mera liberalizacije i makroekonomske stabilizacije u početnoj fazi tranzicije predstavlji su osnovu za nastavak tog procesa , uz veće ili manje korekcije.U sledećoj fazi osnovni zadaci su bili jačanje institucionalne strukture, ekonomske politike i stabilno funkcionisanje tržišne privrede. 87.REZULTATI PRVE DEKADE PROCESA TRANZICIJE Nakon isteka jedne decenije , proces tranzicije se nije odvijao istim tempom u svim državama.U zavisnosti od izbora strategije i specifičnosti ekonomskog , političkog sistema svake zemlje , pojavile su se dve grupe nakon prve dekade procesa : 1. naprednije , uspešnije –brza liberalizacija , makroekonomska stabilizacija postavile su realnu osnovu za neophodne institucionalne promene 2. manje uspešne – liberalizacija i privatizacija su se odvijale sporo, a stabilizacija je bila ugrožena daljim tolerisanjem principa mekog budžetskog ograničenja

Struktura i makroekonomska neravnoteža na početku procesa tranzicije uslovila je recesiju , a takođe oslabila i neophodnu političku podršku brzim reformaam.Porast društvenog proizvoda je bio veći u zemljama u kojima je sprovedena brza liberalizacija.Nastavak liberalizacije i stabilizacije mora biti podržan institucionalnim promenama , koje podržavaju razvoj tržišta i privatnih firmi.Sredinom devedesetih , većina privreda imala je dobre uslove za privredni rast , a to je kvalitet znbanja i povećanje produktivnosti uvođenjem nove tehnologije U prvoj dekadi pokazalo se da uspeh ovog procesa i tempo rasta društvenog proizvoda zavisi od toga kako su izvršene strukturne promene.ekonomskim reformama trebalo je izvršiti realokaciju resusra .najviše je postignuto na polju zaposlenosti , nezaposlenosti, a sa manjim uspehom strukturne promene su izvršene u preorijentaciji trgovine ka razmeni na svetskom tržaištu. U svim zemljama u tranziciji postojao je uticaj političkog faktora u sprovođenju ekonomskih reformi.Osnovni zahtev je bio stabilna , jaka , tehnokratska vlada koja može uspešno da sporvodi reforme. Značaj političkog faktora je sadržan u . 1. onemogućavanju uticaja stare političke elite 2. postići čvrst društveni koncenzus i koheziju oko ciljeva tranzicije 3. onemogućiti negativan uticaj političkog faktora 4. ne treba isključiti uticaj spoljnih političkih faktora Jedan od osnovnih ciljeva tranzicije je promena uloge države koja se ogleda u podršci privatnom sektoru i kontroli tržišta U prvoj dekadi tranzicije iskazan je jak uticaj konkurencije i tvrdog budžetskog ograničenja na restruktuiranje i inovacije u proizvodnji.Trend rasta je više izražen u novom privatnom sektoru , preduzeća malog obima .zemlje u tranziciji koje imaju veći priliv direktnih stranih investicija postizale su veći uspeh. U prvoj dekadi postignut je napredak u liberalizaciji i privatiozaciji , dok u restruktuiranju velikih preduzeća u industrijskom sektoru nije napravljen planski pomak.reforme su dovele do smanjenja zaposlenosti i kapaciteta industrijske proizvodnje.Promena vlasništva i mendžmenta pokazala se najbitnijom za ubrzanje procesa restruktuiranja.U svim zemljama u tranziciji novi privatni sektor koji čine mala i srednja preduzeća širio se najbržim tempom.Osnovna prepreka njihovom rastu je nepostojanje konkurencije i korupcija. 88.PRIVREDE U TRANZICIJI I EVROPSKA UNIJA Istorijat odnosa zemalja istočenb Evrope sa Evropskom unijom išao je linijom kvalitativnih promena od odbijanja svake saradnje do težnje da se pristupi njenom članstvu.Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć predstavljao je organizaciju preko koje su one istupale na svetskom tržaištu.Do sredine 80-ih nije uspostavljena saradnjaizmeđu dve organizacije.Saradnja je postojala samo na osnovu bilateralnih ugovora sa članicama Evropske zajednice.Posle raspad SEV-a , odnosi sa EZ se postavljaju na novu osnovu.Zainteresovanost je bila zajednička zbog postojanja interesa..bivše komunističke zemlje želele su pristup EZ da bi dobile pogodnosti i zaštitu , to su transferi , širenje trgovine , pristup savremenoj tehnologiji, a EZ je pokazala interes iz političkih (prevazici raniju podelu Evrope) i ekonomskih razloga( širenje tržišta i potencijala EZ).EU je pošla

od podele tranzicionog bloka na zemlje srednje i istočne evrope , zemlje sukcesore SSSra koje čine ZND , i zemlje jugoistočne Evrope.Politika EU , je različito koncepirana , postoje bilateralni ugovori za zemlje srednje i istočne evrope,za zemlje ZND to su Sporazumi o partnerstvu i saranji , a za jugoistočnu evropu to su Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Put prijema je složen proces , koji predpostavlja određene etape.Osnovni princip je postupnost, gde se nakon ispunjenja uslova za svaku njegovu fazu prelazi na sledeći nivo.EZ je predvidela znatnu ekonomsku , finansijsku i tehničku pomoć zemljama u tranzicijikoji je realizovan kroz program PHARE iz 1989.g.Finansijska sredstva su bila usmerena za privatizaciju , razvoj malih i srednjih preduzeća.Znatna pomoć data je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj.Sledeći korak je bila odluka da zaključi ugovore o pridruživanju .U njima su pokrivene oblasti u kojima tekovine zajednice treba da budu prihvaćene i implementirane u zemljama u tranziciji.Značajan korak u odnosima EU i zemalja centralne i istočne Evrope ima konferencija Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993., u kojoj su definisani kriteriji za priključenje : 1. postojanje stabilnih institucija 2. funkcionisanje tržišne privrede 3. sposobnost kandidata da odgovori obavezama iz članstva Nivo privrednog razvoja nije bitan.Strategija pred-priključenja definisana je na sastanku u Esenu 1994.Evropska komisija je 1995.g. objavila belu knjigu o pripremi pridruženih članica centralne i istočne evrope za integraciju u unutrašnje tržište EU.Bela knjiga je važan dokument koji sadrži bitne elemente za prijem zemalja.predviđa mere za koje zemlje treba da ispune:slobodno kretanje kapitala , slobodna cirkulacija i zaštita, razmena informacija.Veći deo ove knjige odnosi se na zakone jer se sugeriše proces harmonizacije pravnih sistema.Ona se odnosi na zemlje koje su potpisale ugovore o pridruživanju. AGENDA 2000. je dokument koji Evropsak komisija objavila .Tu su regulisan tri pitanja . 1. unapređenje razvojne politike EU i definisanje reformi institucija 2. izazovi koji se posatvljaju EU, njeno proširenje i davanje ocena o zemljama kandidatima za prijem 3. finansiranje pomoći zemljama kandidatima Konkretni potezi su nusledili 1997., kada je savet u Luksenburgu doneo odluku o pokretanju zavničnih pregovora sa Mađarskom , Poljskom , Slovenijom...Pregovori su složen proces , etapnih ciljeva .od naših zemalja jedina je Slovenija članica EU.Kod ZND je složen proces , s obzirom na činjenicu da je Rusija jaka zemlja koja diktira svoje uslove porivređivanja. 89.ODLIKE TRANZICIJE U SLOVENIJI Društvena preduzeća su vaučerskom privatizacijom privatizovana , tako da 20% akcija besplatno podeljeno zaposlenima, 40% predato akcijama, a ostatk su kupovali menadžeri preduzeća ili spoljni investitori.Sredinom 1997. , 1400. preuzeca je sačinilo svoje planoveprivatizacije , od kojih je 1000 uspešno realizovano.Ona koja nisu bila privatizovana preuzeta su od starne Razvojnog fonda koji je nastavio da vodi taj proces.metod koji su izabralia kapitalno – intezivna preduzeća je bila javna prodaja

akcija.Politička i ekonomska situacija krajem devedesetih godina u zemlji uslovila je ekonomsku politiku i privredna kretanja u Srbiji do kraja decenije..Proces reforme bankarskog sistema tekao je sporo .Učešće monetarnih agregata u GDP je i dalje niže nego što je u zemljama OECD . na teritoriji bivše SFRJ okončani Dejtonskim sporazumom 1995.. Ratovi koji su započetti 1991.Porez na lična primanja je progresivnog karaktzera. raspad dotadašnjeg velikog tržišta i reprodukcionih veza privrednih subjekata.Dividende su takođe oporezivane .Slovenija je članica Svetske trgovinske organizacije i jedna od zemalja koja pristupa Uniji 2004.Rekonstrukcija čeličana i sa njima povezanih industrija započela jekrajem 2000. tako što je za to specijalizovana agencija preuzela dve najvećebanke.PRIVREDA SRBIJE U PERIODU 1990-2000 GODINE Promene na političkom planu koje su započele raspadom SFRJ i prateća reakcija međunarodne zajednice uslovile su tokove privrede Srbije.godine.Ciljevi ekonomske politike bili su prinudno određeni postojećom situacijom koja se odlikovala . U procesu liberalizacije Slovenija je postigla zavidne rezultate koji su bili osnova za ukidanje svih restrikcija na računu kapitala . zabeležena je hiperinflacija. Srbija se kao deo SRJ susrela sa istim problemom. tako da su sve banke.U odnosu na ostale zemlje.g.Program rehabilitacije banaka je počeo da se primenjuje 1993. Reforma poreskog sistema koja je sprovođena u vremenu od 1990-1993.. Tako što su sva preduzeća iz ovog sektora formirala holding kompaniju. Učešće stranog kapitala je realizovabno u svega 12 banaka . a novčane transakcije su se odvijale u stranoj valuti uz paralelno postojanje zvaničnog i crnog deviznog kursa nemačke marke. godine doveo je do oživljavanja privredne aktivnosti. predstavljali su dodatnu otežavajuću okolnost. dok se proizvodnja javnih dobara i dalje odvija u državnim ili mešovitim preduzećima.g. Slovenija je privukla manje stranih direktnih investicija . U maju 1992. To podrazumeva rasparčavanje zemlje. dok jedino u manjim bankam. 90. Ovaj period traje do 2000. Uspešan anti-inflaciioni program koji je započeo februara 1994. a 65% preduzeća se opredelilo da vlasnici budu zaposleni. izuzev dve . nije stabilisana domaća valuta. osim onih koji se odnose na otvaranje računa u stranim bankama. U reformi preduzeća bitnu ulogu imaju strane direktneinvesticije.Pored uspeha koji je postignut reformom.Trgovina na malo i pružanje usliuga su skoro u potpunosti u privatnom vlasništvu. ostvarile profit .Kontrola rada banaka je dobro postavljena . konceptualno nedefinisana i vođena merama ad hoc karaktera.Na zahtev EU država je obustavila sve subvencije čiji su korisnici bile čeličane.Porez na promet proizvoda je određen u visini od 20%. centralna banka od 1995. sve do kraja 2001.eliminisane su sve zabrane koje se odnose na strane portfolio investicije. g.a efikasnosti poslovanja nije bila na visokom nivou.Širenje procesa preuzimanja slovenačkih firmi ukazalo je na nužnost efikasne regulative u ovoj oblasti. a kao se i strana valuta koristila kao osnova depozita i zajmova. uvodi restrikcije u poslovanju sa deviznim sredstvima. 1993. . inicijalčno je samnjila porez na profit na 25%. kada su se one znatno uvećale. bankarski sektor su i dalje pratile izvesne slabosti. od strane UN-a uvedene su sankcije koje su značile političku i ekonomsku izolaciju zemlje.Na prvom mestu može se reći da je ekonomska politika bila pragmatična .

do sredine 2000.Procena je da je sredinom devedesetih polovina društvenog proizvoda bila rezultat delatnosti iz zone sive ekonomije .. mostova. Grčkoj i Italiji.Uvođenje sankcija je zaustavilo spoljnotrgovinske razmene .unutrašnja je bila rezultat budžetskog deficita .Mere ekonomske poltike su bile iz oblasti monetarne i fiskalne politike. a dodatno opterećenje predstavlja spoljni dug. padom zaposlenosti i rastućom inflacijom.Ocena procesa liberalizacije je nepovoljna . netržišnim uslovima.vlada velika stopa nezaposlenosti i prisutni su inflatorni pritisci. snabdevanjem stanovništva osnovnim namirnicama . sa velikim brojem poreza i različitih poreskih stopa.malih mostova .Državna i društvena preduzeća su od države dobijala subvencije . a kao hitni zadaci su opravke puteva .Sistem državne kontrole obuhvata 60% svih roba . Još uvek je 80% bankarskog sektora bilo u društvenoj svojini . a u poslovanju vlada meko budžetsko ograničenje. Srbija je bila bombardovana od strane NATOa. niži zvanični i viši . kako bi održali minimalni nivo proizvodnje i trgovine.U poslednjoj godini decenije devedesetih tokom tri meseca 1999.Drastičan pad životnog standarda .U deviznoj politici se primenjuju dva kursa .. 91.velika državna preduzeća nisu reformisana . stalno proizvode velike gubitke . Stanje u infrastrukturi je nepovoljno . železnica .Fiskalčni sistem je bio neefikasan .Međutim .Jedno od osnovnih obeležja privrede je neravnoteža i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. budžetskoj potrošnji.čPoverenje građana je na .vlasnička prava nisu jasno definisana.velikim padom proizvodnje . ukidanje sankcija otvorile su put za promene ekonomskog sistema.postignut je izvestan oporavak privrede sa ograničenjima koja potiču od nedostataka investicija i krize u javnim finansijama. naročito nakon bombardovanja.Centralna banka je odobravala direktne zajmove preduzećima pod povoljnim . porast nezaposlenosti opadanje realnih zarada i ograničena ponuda osnovnih životznih namirnica obeležavali su u to vreme materijalni i socijalni položaj prosečnog građanina.jedina velika privatizacija je 1997.PRIVREDA NA POČETKU TRANZICIJE Stanje u privredi Srbije je posledica dugogodišnjih sankcija i bombardovanja .Finansiranje budžeta i državnih preduzeća sprovodilo se putem primarne emisije centralne banke koja je predstavljala stalni generator inflacije.U spoljnotrgovinskoj razmeni primenjuju se protekcionističke mere sa komplikovanim sistemom carinskih tarifa na uvoz.Političke promene oktobra 2000. a preduzeća potrebnim finansijskim sredstvima da bi se održao socijalni mir.Nepoštovanje principa pravednosti. prekinulo finansijske tokove države i otvorilo put ilkegalnoj trgovini.U takvim uslovima subjekti ekonomske politike (vladajuća partija) prevashodno se bavila problemom obezbeđenja sredstava državnog budžeta . prodaja 49% akcija Telekoma .Prva pomoćje bila 200 milionha evra. fisklana i budžetska politika su za rezultat imale konstantan rast rashoda uz opadanje prihoda . Ogledalo se u diskriminaciji. jer nije postignut napredak i da su rezultati vrlo mali. što je ukazivalo na ni malo lak predstojeći period procesa tranzicije.Posledice bombardovanja dodatno su pogoršale situaciju u zemlji . dok su cene usluga na nivou ne obezbeđivanja njihovih troškova.tokom 2000. obnovljeno je 35.Međunarodna zajednica je pokazala spremnost pomogne oporavak zemlje preko određenih programa.

cene elktrične energije su postepeno liberalizovane.Evropska banka za obnovu i razvoj sugeriše hitnu reformu.pored izjave .Sistem javnih prihoda bio je netransparentan.Do kraja 2000.Otklanjanje prepreka na unutrašnjem planu demokratskim promenama . U fiskalnoj politici preduzeto je niz mera .Liberalizacija je izvršena i u spoljnotrgovinskoj politici.2 miliona dolara .Bitna mera je redefinansiranje kruga poreskih obveznika.bez korupcije i svih zloupotreba . predstavljala značajnu pomoć međunarodne zajednice. Administrativna kontrola cena i spoljnotrgovinske razmene mora da bude ukinuta uz uvođenje jedinstvenog deviznog kursa domaće valute. pravna država sa jakim institucijama i transparentnom vlašću. .Srbija je imala značajnu komparativnu prednost jer je u sklpou tržišno-planskog sistema imala relativno razvijeno tržište roba i usluga. 92. da bi se stagnirao deficit . službe javne bezbednosti. sačinila Izjavu o ekonomskojpolitici čije prihvatanje od MMF predhodilo obnavljanju članstva. konačno je otpočet proces tranzicije. bio je povratak u međunarodnu zajednicu i njene institucije i ponovno uključenje privrede u tokove svetske razmere. posebno vojnih. restruktuirao bankarski sistem i sanirala dugovanja države i privrede.Ukinuto je plaćanje carina pri uvozu i izvozu u zemlje EU. odobreno je 1.Početak procesa tranzicije bio je u znaku odobravanja i podrške od strane međunarodne zajednice. program ekonomskog razvoja .niskom nivou.uslov za obnavljanje članstva je pozitivna ocena o sposobnosti Jugoslavije da ispunjava svoje finansijske obaveze i da vodi ekonomsku politiku koja doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i održivoj platno bilansnoj poziciji prema inostranstvu. U monetarnoj politici je bilo neophodno preduzeti niz mera da bi se regulisalo poslovanje centralnebanke .. ukinuta je kontrola cena . institut Ombudsmana 2. postala je član MMF . uvelo finansiranje budžeta iz relnih izvora i postavljanje nove osnove poreskog sistema. decentralizacija vlasti koja predviđa reorganizaciju lokalne samouprave .Međunarodna zajednica će imati značajan uticaj u procesu reformi. U deviznoj politici mera je bila jednokartna devalvacija dinara.Sredstva donacije su naročito tokom 2001.Postavljena su četiri zadatka : 1. putem socijalnih reformi 4.podrška i pomoć odnosila se i na institucionalne promene i na ekonomske reforme. kojim su najavljene osnovne mere i akcije . vraćanje autonomije organima i organizacijama u Vojvodini i specijalni program za KiM Usvajanjem koncepta ekonomske politike obezbedilo je neophodnu pomoć Jugoslaviji u prvim koracima na putu tranzicije. U politici cena izvršena je liberalizacija .EKONOMSKA POLITIKA U PRVOJ FAZI TRANZICIJE Osnovna pretpostavka i uslov za početak procesa tranzicije i novu ekonomsku politiku . niže poreze i podršku preduzećima 3. Deficiti u javnoj potrošnji su prvo finansirani iz sredstava donacija. sačinjen je i programdemokratske vlade .mala i srednja preduzeća treba da budu stimulisana. decembra 2000. evropske banke za obnovu i razvoj i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.centralna tačka tih reformi je stabilizacioni program koji bi uveo kontrolu javnih rashoda .Vlada je . suzbijanje siromaštva .

Razlika postoji po pitanju prisvajanja novčanog iznosa. Oni učestvuju u raspodeli dobiti koja pripada društvenom kapitalu po osnovu upravljanjatim sredstvima. čiji su subjekti fond za razvoj. tako što 60% prisvaja fond za razvoj. Rezultat je praktično poništenje prethodnog. jer je uslovila prisvajanje viskoke inflatorne dobiti. Novčana sredstva ostvarena prodajom preduzeća pripadaju fondu za razvoj.i onima koji imaju najmanje dve godine radnog staža. izdavanja internih akcija radi prodaje društvenog preduzeća – obavlja se na isti način kao i kada se izdaju radi pribavljanja dodatng kapitala. na saveznom nivou . one se mogu izdti zaposlenima u preduzeću . su doneti novi propisi čije je obaveza revalorizcija društvenog i deoničarskog kapitala koje su izvršene do 1990.PRVA FAZA PRIVATIZACIJE Zakonska regulativa koja uređuje postupak privatizacije doneta je na 1989. Uplaćena vrednost akcija je bila znatno ispod procenjene. internog akcionaarstva.republuičiki zakon predviđa tri načina transformacije svojine : . a isplaćeni novac postaje državni kapital. Prvi talas privatizacije predviđao je eskternu prodaju društvenih preduzeća. 2. Izrazito nepovoljne ekonomske i političke prilike nisu uspele da zaustave talas privatizacioje.GODINE U Srbiji je Zakon o svojinskoj transformaciji . 1994. prvg talasa privatizacije koji se relativno uspešno odvijao do pojave hiperinflacije.Realizacija se odvijala putem: 1. a po republičkom izdavane su zaposlenima . pri čemu sledi formiranje novog preduzeća. a kada se prodaje njegov deo.učešće zaposlenih u upravljanju zasniva se na svojini akciji po osnovu privatnog kapitala.Po saveznom zakonu .princip polazi od generalnog metoda interne privatizacije po kojem sva društvena preduzećadobijaju statusni oblik akcionarskog društva. ali je ubrazana hiperinflacija postala sve opasnija za ovaj proces.. 93. Postupak prodaje je licitacija.Mere koje su započete održavale su relativni kontinuitet uz prisutne zastoje i nedolsenosti. penzionerima . Zakonski propisi RS regulišu uplatu novčanih sredstava kada su akcije prodate bez popusta. 1991 na regionalnom nivou. 94. po polovinu sume prisvajaju penzioni fond i poslovni fond preduzeća.PRIVATIZACIJE PREMA ZAKONU IZ 1997. licima koja su sanjima u prvom naslednom redu i svim ostalim domaćim i stranim fizičkim ili pravnim licima. penzioni fond i fond za zapošljavanje. Ukoliko su prodate sa popustom.Njihopvoj prodaji je prethodila procena njihove vrednosti. izdavanja internih akcija u cilju prikupljanja dodatnog kapitala – rezultira u obezbeđivanju finansijskih sredstava i u promenjenoj vlasničkoj strukturi preduzeća.promena vlasničke strukture je izvršena tako da su zaposleni postali suvlasnici preduzeća.one se zaposlenima izdaju sa popustom i do uplate punog iznosa ne mogu biti u prometu. dok im vlasništvo akcija obezbeđuje učešće u dobiti čiji je izvor privatni kapital.Upravljanje se zasniva na društvenoj svojini.Zakoni usvajaju princip delimične privatizacije .specifičnost jugoslovenskog metoda privatizacije je da su akcije emitovane sa popustom čija visina zavisiod toga ko ih kupuje. 30% penzioni fond i ostatak pripada fondu za zapošljavanje. novac pripada matičnom preduzeću.

Novčana srdstav koja su pribavljena od prodaje društvenog kapitala kao i ona koja su ostvarena od prodaje akcija koje je preduzeće steklo bez naknade u drugom preduzeću .50% .Može se primeniti jedan iliviše modela predviđenih zakonom.GODINE Početak tranzicije i reforme 2000. kontrole zakonitosti postupka i načina svojinske transformacije. Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa formiranje Direkcije za procenu vrednosti kapitala u sasatvu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju . prema posebnom programu 3.zaposleno lice po zakonu je lice koje je zaposleno ili je to bilo u preduzeću u kojem se vrši svojinska transformacija ili u drugom preduzeću u kojem isti proces teče.1. broj zaposlenih i veličina preduzeća. niske akumulacije privrede sa malim jkorišćenjem kapaciteta .U prodaji akcija radi prodaje kapitala pod podvlašćenim uslovima kao kupci semogu pojaviti zaposleni Sr Jugoslavije . prodajom akcija radi prodaje kapitala 2. nedovoljno razvijeno tržište sa malom apsorbcionom moći . pa je 2001. Promena vlasničke strukture preduzeća je transformacija uz saglasnost osnivača.Kriterijumi za određivanje preduzeća koja će po posebnom programu vršiti svojinsku transformaciju je njihov strateški značaj . preduzeća nisu bila stimulisana da pristupe svojinskoj transformaciji. otvorile su pitanje rezultat koji su do tada postignuti. republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – 25%. a prema posebnom programu primenom jednog ili više modela. 95. odnosno kapital preduzeća se umanjuje za iznos popusta. uz saglasnost osnivača Proces se može odvijati po jednom ili kombinacijom modela : 1. konverzijom duga u akcije poverioca Ukoliko zakonom nije drugaćije ueređeno . autonomno 2. Akcije glase na ime i njihovo posedovanje predviđa pravo na upravljanje srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti .Predviđen je za preduzeća sa državnim kapitalom koje obavlja delatnost od opšteg interesa.U uslovima sankcij .Drugi model je prodaja akcija radi pribavljanja dodatnog kapitala . o prodaji kapitala i javne imovine javnom aukcijom i Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine.uplaćuje se fondu za razvoj RS . koja treba da obavljan poslove kontrole i verifikacije procene vrendosti kapitala . prodajom akcija radi prikupljanja dodatnog kapitala 3. Drugi način svojinske transformacije predviđen je za preduzeća koja odredi Vlada RS . a koji se isplaćuje srazmerno uplaćenim akcijama i pripadajućem popustu.PRIVATIZACIJA PREMA ZAKONU IZ 2001. primenom prethodno navedenih modela.Treći model je konverzija duga (sa popustom) .Osnovna ideja .Pravo na sticanjke akcija po povlašćenim sulovima ostvaruje se po osnovu učešća u stvaranju državnog kapitala. republičkom fondu za tržište rada – 25% .donet novi Zakon i prateće uredbe .Oni nisu bili dobri . Uredba o prodaki kapitala i imovine na javnom tenderu .Razlika između ova dva modela je u tome što novčana sredstva od prodaje akcija pripadaju preduzeću.Zakon nije mogao da se primenjuje u onoj meri koja je bila predviđena. na dividendu i na deo ostatka stečajne mase preduzeća koja ostaje nakon isplate poverilaca . svojinska transformacija u preduzeću se vrši autonomno .

prenos kapitala bez naknade – na zaposlene i penzionere . a sredstva idu u budžet. Za uspešan početak reformi Srbija je u odnosu na ostale zemlje imala dvostruku prednost : 1. Uspeh procesa privatizacije u velikoj meri utiče na tempo i strukturu reformi. fleksibilnost i formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima. Državni kapitalč i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima. priliv inostranih kredita.Iste godine uvedeni su Sporezumi o stabilizaciji i pridruživanju. iznosio je prosečno 5. Centralni registar sa hartijama od vrednosti . metala. javnost . je u deficitu koji je rezultat nepovoljnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni.primenom političkih i ekonomskih mera .Podsticaj su dale izmene Uredbi o aukciji i proceni kapitala.Javna akcija je javno nadmetanje kupaca koje oraganizuje agencija . Realni rast bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2001. a sada Srbije predstavlja deo složene politike EU prema zemljama jugoistočne evrope. izostanak tranzicione reakcije U Srbiji nije došlo do opadanja proizvodnje i društvenog proizvoda iz dva razloga : 1. nastanak potpore i posle 200. relativno razvijeno tržište roba i usluga 2.u prvoj fazi tranzicije za Srbiju je bitno uspešno regulisanje otplate spoljnog duga.proces je otpočeo tokom 2002 . razvoj i vraćanje dugova. prvo SRJ .g. a sprovodi ga komisija 2.zaposleni sa maksimalno 35.Posebnu ulogu imaju Agencije za privatizaciju . 96. Bilans tekućih transakcija od 2001. zbog činjenice da je tokom 90-ih opadanje privrednih aktivnosti rezultiranlo u obustavljanju ili drastičnom smanjenju proizvodnje 2.Metodi prodaje su . javni tender i javne akcije – prodaje se 70% kapitala .Tender je javno prikupljanje ponuda koje prikuplja agencija i proces prati tenderska komisija.rezultati ekonomske politike se ocenjuju kao pozitivni.Realizacija pomoći tom regionu počinje usvajanjem Pakta za stabilnost Jugfoistočne evrope na Samitu G8 u junu 1999. Pakt za stabilnostpostaje promotor stabilizacije i saradnje između zemalja regiona.devizne rezerve su se konzimirano povećavale od kraja 2000.je da privrede budu obavezna sa rokom od četiri godine i da se zasniva na načelima koji obezbeđuju uslove za razvoj privrede i socijalne stabilnosti .koju država daje preduzećima.Rastu doprinosi . Akcijski fond .Privatizacija nije sprovođena tempom koji je bio u zakonu 2001.6% godišnje.REZULTATI POČETNE FAZE TRANZICIJE Uspeh mera Ekonomske politike potvrđen je od strane MMF i svetske banke 2006.Značajna prekretnica u odnosima EU i država Zapadnog balkana je inicijativa sa sastanka .predmet privatizacije je društveni . koji je trebao biti okončan 2005. 97. godine . 1.U njenim okvirima EU postavlja uslov ispunjenja niza političkih i ekonomskih kriterija.Inflacija je bila relativno niskai uz stabilnost dinara.Sredstva se koriste za finansiranje Razvvoj fonda za penziono i invalidsko osiguranje.-2005. radnog staža .PROCES PRIKLJUČENJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Proces priključenja . tj.Porast inflacije je nastao zbog umerenih inflatornih pritisaka preko porasta cena nafte .

monarhija.mercatus.To je dokument kojim Evropska komisija procenjuje mogućnosti početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju . U fiskalnoj politici siljevi su održavanje niskog budžetskog deficita. Osnovni strateški ciljevi do 2010. socijalne sigurnosti i zdravstvene zaštite. Neophodno j e preduzimati mere u cilju unapređenja poslovne klime i rasta investicija. nastanka prvih manufaktura i postepenog razvoja robne privrede i širenja robme razmene. Tomas Man i Antoan Monkretjen. traje čitava 2 veka.g. održivog privrednog rasta i pripreme za ispunjenje kriterija Mastrihta. Značaj nacionalne strategije je u tome to se u njemu taksatuivno nevode oblasti u kojima Srbija mora da ispuni ciljeve. Nacionalna strategija sadrži još ciljeve u oblasti tržišta rada i zapošljavanja. Proces privatizacije i restruktuiranja javnih preduzeća su dva prioritetna zadatka. otvorenije tržište. tj.. Pregovori o SSP Srbije sa EU su započeti novembra meseca 2005.U sklopu ekonomskih ciljeva prioriteti su održavanje makroekonomske stabilnosti . U monetarnoj politici kao ciljevi se navode održiva monetrana ravnoteža. Njihovom realizacijom Srbija paralelno ispunjava zadatke i obaveze koje proističu iz procesa pregovora o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U spoljno-trgovinskoj politici cilj je smanjenje trgovinskog deficita i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. za njihovo uključenje u evropske integracije . Pored te nepovoljne okolnosti čije rešenje je jednokratni cilj ispunjenja političkok uslova. smanjenje trgovinskog deficita i javne potrošnje kao i obaranje inflacije na nivo od 5%. Regulativa u ovoj oblasti nije u skladu sa standardima EU i mora biti uređena tako da podrži smanjenje državne pomoći i formiranje nadležnih institucija.Agenda iz Soluna uvodi evropska partnertsva kao metod inteziviranja procesa stabilizacije i pridruživanja. obrazovnog procesa. veku u zemljama zapadne Evrope u vreme apsol.g. 98. pa se govori o anom i kanom merkatilizmu. ohrabrujuća je činjenica da je stepen realizacije ekonomskih kriterija čvrst osnov za nastavak pregovora u procesu pridruživanja EU. Osnovni ciljevi i strateški pravci razvoja Srbije su u fji tržuišne privrede. i posle uspešnog starta obustavljeni juna 2006. povećanje izvoza. Prva faza jedobijanje Studije izvodljivosti u aprilu 2005. a koji je SCG usvojen 2004. Državna pomoć i konkurencija je jedna od centralnih tačaka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Za bankarski i finansijski sektor privrede u kojem su izvršene pozitivne promene kao prioritetni ciljevi se navode povećanje njegovog kapaciteta i efikasnosti.Evropskog saveta u Solunu 2003.MERKANTILIZAM Naziv doktrine potiče od latinske reči za trgovinu. Merkantilizam nastaje u vreme raspada naturalne privrede. Iste godine Vlada RS je usvojila nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje SCG EU koja polazi od zadataka i ciljeva postavljenih u evropskom partnerstvu iz 2004. unapređenja ondosa sa EU. Nastaje u 15. Primarni cilj je povećanje . razvijanje kontrolne f-je narodne banke. su rast investicija. razvoj stabilnog tržišta i promene u sektorskim politikama. liberalizacija cena i ukidanje administrativne kontrole . promena strukture javne potrošnje. u procesu koji pretstavlja ispunjenje određenih uslova. Predstavnici su Antonio Sera. Zastupaju stav o izjednačavanju interesa društva sa interesom vladara.

Koriste SEJOV zakon tržišta . Poslednja grupa mera je stvranje kolonija koje postaju izvor sirovina. a kasnije novca jedini cilj privređivanja u zajednici.Istarživanje je usmereno na proizvodnu sferu i njene komponente.LEZE FER doktrina Naziv doktrine znači slobodna proizvodnja – slobodan promet. 99.bogatstva izraženog u zlatu i srebru. 1847. vek mere ekonomske politike su bile usmerene ka ostvarivanju suficita u trgovinskom bilansu. To podrazumeva i mere u okviru spoljnotrgovinske politike kao što su carine. Navedene mere podrazumevaju aktivnu ekonomsku ulogu države u opsegu koji je bio određen karakterom primarne privredne aktivnosti. veka je takođe bio obeležen kriznim periodima. Pravci ekonomske misli koji su se razvili klasične ekonomske škole gradili su nove pristupe mikroekonomskim problemima.Slabosti su izjednačavanje razvoja privrede i društva . Država donosi protekcionističke mere. pomorski saobraćaj (navigacioni akt 1651.Polazi od društvene podele rada .NASTANAK DRŽAVNE INTERVENCIJE U PRIVREDI Sa privrednom krizom kapitalizam se rano suočio 1837. Bogatstvo kao cilj izražava se u novcu. pa ne postoji potreba za ekonomskom ulogom države .Bogatsvo naroda se ogledau količini proizvedenih materijalnih dobara . jer primat daje sferi prometa u odnosu na proizvodnju i poistovećuje princip privredne delatnosti pojedinca i društva kao celine što se naziva mehanicističkim shvatanjem društva. uz smanjenje otpora prema rastućem uvozu. Merkatilzam je prva doktrina ekonomske politike koja ukazuje na metode povećanja bogatsva zemlje kao celine uz aktivnu pomoć države.Ne postoji problem uspostavljanja globalne ravnoteže . Posebma grupa mera regulisala je transport. Pozitivne strane su strvaranje osnova za razvoj ekonomske nauke i postavljenje temelja međunarodne trgovine i razmena. slobodan promet roba i usluga novni princip u proizvodnji je individualno preduzetništvo. pozitivne strane progresivni razvoj.. Druga grupa mera se odnosila na stimulisanje razvoja manofakture. Početak 20.-17. tj.. On predstavlja ideologiju trgovačke buržoazije kojoj su išle u prilog i promene na duhovnom planu koje su značile napuštanje skolastičkih shvatanja o skromnosti kao vrlini.Povećanje bogatstva je posledica povećanja proizvodne radne snage i usavršavanju sredstavarada. Oni smatraju da je povećanje u početku količine plemenitih metala. koja je uslovila usporeni rast sve do 1893. zlatu i srebru. gde se robe razmenjuju za robe . u centru pažnje je privredni subjekt. i 1873. Ova doktrina ima kritičke primedbe. u Engleskoj-zabranjen stranim brodovima dovoz u englesku luku one robe koja nije proizvedena u zemlji kojoj brodovi pripadaju). U Engleskoj je bila najzastupljenija.Liberalistička doktrina. mere u okviru saobraćaja i u proizvodnji. opšte (zaštita svojine) i posebne (one koje su društvu neophodne).Svi proizvodni faktori su međusobno ravnopravni . 1848. 100. odnosno spoljna trgovina. U vreme poznog merkatilizma 16. a . Dva dominatna načina za povećanje bogatsva su proizvodnja zlata i srebra i promet. a kapitalni način proizvodnje je idealan.samo dve funkcije države . pojedinci usmeravaju kapital su najveštiji.Princip nevidljive ruke .

On ukazuje na odnos promena u dohotku prema promenama u investicijama koji može biti dvostruk. angažovanje države u privredi putem posrednih mera iz sfere MK. nacionalni dohodak i zaposlenost.KEJNZOVA TERIJA PUNE ZAPOSLENOSTI Ova teorija dala je kapitalni doprinos analizi drćavnog intervencionizma i postavila osnovne temelje njegovog funkcionisanja u ulovima kapitalističke privrede. a raste sklonost ka štednji. Predmet analize postaju makroekonomske kategorije. 3. tj. Nivo investicija zavisi od granične efikasnosti kapitala i kamatne stope. ograničavanje nekih privatno. Ekonomska krioza ukazala je da treba uneti značajne promene. Mere ekonomske politike države podrazumevaju: 1. oghraničenje slobode ugovaranja. anti-monopolsko zakonodavstvo. Štednja i investicije su deterninante nacionalnog dohotka.mikroekonomska ravnoteža je centralno pitanje. Jedini subjekt koji ima moć preduzimanja akcije na makroekonomskom nivou je država. Porastom dohotka opada sklonost ka potrošnji. . kamate i novca. Kejnz zaključuje da investicije. On razlikuje voljnu nezaposlenost. Kejnz polazi od toga da država treba da pereuzme f-je putem kojih će uticati na formiranje efektivne AT. jer se doktrina o ravnoteži ponude i tražnje može prihvatiti pod pretpostavkom da se u društvu utroše svi stečeni dohotci kroz ličnu i investicionu potrošnju. Dohodak se deli na potrošnju i na štednju. Osnovni stavovi su izraženi u delu opšta teorija zaposlenoisti. Velika ekonomska kriza se manifestovala u privredama kašpitalističkih zemalja preko nezaposlensoti. država se javlja i kao nosilac javnih službi. nevoljnu i frikcionu. a smanjenje investicija dovodi do smnanjenja dohotka u većem obimu. Sklonost ka potrošnji je odnos između dela dohotka koji se utroši neposredno po njegovom sticaju i ukupne veličine dohotka. 6. a preko toga i nacionalni dohodak i zaposlenost su sklonost ka potrošnji. organizovanje javnih radova i nacionalizacija ključnih grana privrede. 101. 7. Kejnz odbacuje Sejov zakon. opadanja privredne aktivnosti. Afirmacija ekonomske uloge države nastala je iz potrebe da se poremećeni tokovi društvene reprodukcije vrate u okvire kontinualnog razvoja primenom akcija na makroekonomskom planu. 4. njihove veličine moraju biti jednake tako da u uslovima ravnoteže nacionalnog dohotka AP je jednaka AT. preraspodelu nacionalnog dohotka kojom se teži smanjenju raspona u dohotcima različitih slojeva stanovništva. Obim nacionalnog dohotka i zaposlenosti zavise od efektivne AT koja predstavlja zbir oblika aktuelne tražnje za sredstvima za potrošnju i za sredstvima za investicije pri postojećim cenama pri čemu je uvek manja od potencijalne AT. 5. granična efikasnost kapitala i kamatna stopa. U procesu koji rezultira jednakošću štednje i investicija deluje poseban mehanizam-multiplikator. Oblici dejstva u privredi su: 1. socijalno zakonodavstvo. dohodak i zaposlenost pokazuju tendenciju istosmernog kretanja.svojinskih prava usled promenau strukturi i oblicima proizvodnog procesa i stvaranja državnog sektora privrede. povećanje investicija dovodi do povećanja dohotka u većem obimu. fiskalne i devizne politike. depresije. Činioci od kojih zavisi nivo efektivne AT. 2.

a novac se koristi samo u obračunske svrhe. privreda je naturalna. Osnovni cilj privrednog razvoja je zadovoljavanje rastućih matreijalnih i kulturnih potreba. 3. udruženih proizvođača u okviru kojih se ostvaruje proces oslobađanja rada. tržište ne postoji. god ine Ustavom i kasnije Ustavom iz 1974. Treba da se omogući radnicima koji rade društvnim sredstvima da upravljaju procesom svog rada i raspolažu njegovim rezultatima. Prednost imaju mere koje država preduzima u oblasti fiskalne politike. Druga bitna godina je 1971. Instrumenti koji se koriste u njegovoj realizaciji su natiralni. kada je trebalo da se sprovede privredna reforma čijji su ciljevi bili uključivanje jugoslovesnke privrede u međunarodnu podelu rada. Ciljevi iz centralističkog perioda upravljanja privredomn se menjau već sredinom 50-ih tako da uravnoteženiprivredni razvoj i veća ulaganja u poljoprivredu predstavljaju prve velike promene. novi model za akciju ekonomske politike sa ciljem postizanja pune zaposlenosti. Privredom upravljaju ministarstva. Sredstva dobiti preduzeća se slivaju u državni budžet iz kojeg se prema planskim zadacima finasiraju investicije u prioritetne privredne oblasti. radna snaga i distribucija. Ova teorija ima veliki doprinos u razvoju ekonomske misli. 5. DOKTRINA SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA – kada se govori o ovoj doktrini u vidu se ima bivša Jugpslavija u posle ratnim godinama. Dala je praktična rešenja za izlazak iz ekonomske krize. Državni planski organi donose planove za preduzeće u kojima se određuju obim proizvodnje. Dominantna oblik je društvena svojina utemeljena 1963.2. 4. održavanje stabilne vrednosti novca što podrazumeva garanciju države za stabilan opšti nivo cena i za kupovnu snagu novca. Dominantan oblik svojine je državna. Kejnzova doktrina nudi rešenja za vođenje aktivne ekonomske politike bez koje savremeni kapitalizam ne funckioniše. 102. kada se usvajanjem ustavnih amndmana prelazi na dogovornu ekonomiju u kojoj se funkcije plana i tržišta supstituišu samoupravnim sporazumevanjem i društvenim dogovaranjem. aktivnu budžetsku politiku koja omogućuje da se državni rashodi angažuju za razluičite oblike potrošnje. Ciljevi ekonomske politike nisu bili formulisani nego je njihov karakter zavisio od političke situacije u zemlji. destimulisanje štednje od strane sloja rentijera koji se smatra parazitskim slojem. Osnovni ekonomski subjekt je državakoja upravlja privredom putem administrativnog centralističkog planiranja. Od klasičnih instrumenata ekonomske . 6. ideje za reformu kapitalizma. liberalizacija cena i industrijskih proizvoda. stimulisanje svih oblika potrošnje osim u situaciji dostignute pune zaposlenosti.DOKTRINA DRŽAVNOG SOCIJALIZMA SSSR je bio uzor zemljama koje su krenule putem socialističkog razvoja. politiku kamtnih stopačiju visinu određuje centralna banka i time utiče na nivo investicione tražnje. Prelaz na samoupravljanjepočinje početkom 50-ih i oslanja se na Marksovu ideju o izumiranju države i stvaranju asocijacija slobodnih. neposredni i direktivni. Model privrednog sistema je tržišno-planski. Značajna godina u razvoju je 1965. Sjedinjavanje rada i upravljanja trebalo je da radnog čoveka učini osnovnim subjektom procesa samoupravljanja i nociocem i nosiocem samoupravnih odluka.

Stav pune zaposlenosti . prilike se menjaju usled odbijanja da poveća poreze. a inflacija niska.neiphodan je rast AT i visoka stopa potencijalnog društvenog proizvoda.politike u takvim uslovima najviše su korišćeni iz MK politike i politike dohotka.smatra se da su danas mahom svi ekonomisti monetaristi . 60 ih godina dobija naziv nova ekonomija. .Oni ukazuju da su recesija i ekspanzija i privredi uzrokovane monetarnim faktorom. jer štite značaj novca. ponuda novca treba da raste godišnje po konstantnoj stopi .Ističe se značaj novčanih kretanja . jer se tako stvara mogućnost da ona destabilizuje privredna kretanja. investicije povećavaju kapital.Promene u količini novca utiču na privredu najpre preko uticaja na kamatne stope koje dalje utiču na AT i preko toga na društveni proizvod. pa je težište na investicionoj potrošnji.za nih nije bitanm tekući budžet ili deficit budžeta nego suficit koji se ostvaruje u stamju pune zaposlenosti .MONETARIZAM Tvorac doktrine je Milton Fridman. ali porast nezaposlenosti.ekonomisti Nove ekonomije su bili savetnici Kenedi Džonson administracije u SAD.pod novčanom masom se podrazumeva stopa rasta novčane mase koja utiče na karakter promena aktivnosti privrednih subjekata. razvijaju koncept potencijalnog društvenog proizvoda. Potencijalni društveni proizvod je ona veličina koja se ostavruje u stanju pune zaposlenosti faktora proizvodnje.Oni su za malu vladu .Praksa je pokazala da su zaostajanja u efektima ove mere jako duga. ostaje makroekonomija ali je novina u njenoj ukupnoj primeni.privreda je stabilnija kada je prepuštena sopstvenim tržišnim kretanjima.Bitna je razlika između potencijalnog i tekućeg društvenog proizvoda koji se zove JAZ . stopa privrednog rasta takođe .Kada je spalsnulo poverenje u Novu ekonomiju ono se okreće Novoj ekonomiji. a njeno opadanje do recesije i deflacije.Njegov osnovni stav je da je novac i jjegov opticaj ključna determinanta privrednih tokova i privredne ravnoteže.NOVA EKONOMIJA Primena kenzijanske doktrine u ekonomskoj politici u SAD ..Zbog rata u Vijetnamu . a ponuda i tražnja na tržištu novca i kapitala regulišu se putem kamatne stope. Postoji velika razlika između ove doktrine i ostalih. 103.Ne zalažu se za aktivnu monetarnu politiku . Kada su kamtne stope niske monetarna politika je ekspanziona jer podstiče investiranje.Njena primena u SAD imala je za posledicu obaranje inflacije.veličina potencijalnog društvenog proizvoda i jaza ukazuje na cenu nezaposlenosti.Pozitivni jaz ukazuje da je tekući društveni proizvod ispod potencijalnog društvenog proizvoda i da taj raspon treba smanjiti.Rast produktivnosti je visok . ona ne treba svojim merama da utiče na privredni život .Merama monetarne politike suzbijeni su pritisci ekspanzije fiskalne politike. Ne razvijaju novu analizui privrednih problema .Formulisanje monetarnog pravila je bitno i ono glasi .Povećanje stope rasta novčane mase dovodi do buma i inflacije . 104.Monetaristi smatraju da novčana masa određuje stopu inflacije na dugi rok i kretanje realnog društvenog proizvoda na kratak rok.njihov najuspešnijio potez je smanjenje poreza 1964.

pristup ove škole ekonomskoj politici je specifičan. radikalna grupa .Vlada je imala velika ovlašćenja . o značaju njenih mera za tekuće i buduće ponašanje u privredi. koji samtraju da smanjenje poreza ima jake efekte na radne napore tako da će ukupni prihodi od nporeza povećati zbog povećanja dohodaka kao osnovice oporezivanja. Ova škola polazi od toga da pojedinci koriste informacije u svojoj delatnosti uspešno i da stoga ne prave sistematske greške u očekivanjima. a to je monetarno pravilo i konzervativno shvatanje ekonomske politike. destimuliše aktivnosti privrednih subjekata. jezgro čiji su predstavnici Feldstajn.na kratk rok ne može se predvideti reagovanje društva na promene u ekonomskoj politici. Velika vlada i da se njena potrošnja može samnjiti tako što .Reagovanja na ekonomsku politiku zavise od ocene društva . Lefer. kada administracija Regana u SAD-u preduzima značajne poteze u privredi.Ova škola više napada standardnu makroekonomiju od monetarsita pledirajući da je pogrešna informacija uzrok privrednih ciklusa. nivo društvenog proizvoda nije pod uticajem mera monetarne politike 3. tzv. mere monetarne politike nemaju ulogu u regulisanju nivoa društvenog proizvoda i nezaposlenosti Ona zastupa optimistički stav u pogledu troškova smanjenja inflacije.105. ne postoji nevoljna nezaposlenost 2.Tako su se formirale dve grupe ekonomista : 1. Radikalna grupa davala je retoričku grupu Reganomanici – popularno nazvana ekonomska politika u vreme Regana . Gilder . U nekim stavovima škola racionalnih očekivanja i monetarizam poklapaju .osnovne mere su iz sfere fiskalne politike .njeni predsatvnici smatraju da intervencionizam u kenzijanskoj doktrini postavlja mnoga ograničenja jer menja uslovce privređivanja. koji ističu podsticajne efekte smanjenja poreza na privredni rast preko uticaja na štednju i investicije 2.. 106. Predstavnici škole racionalizovanih očekivanja su Robert Lukas .Tržište je uvek u ravnoteži ili je ono čisto . kao i da efekti u ponudi do kojih dovodi smanjenje poreza rezultiraju u smanjenu inflacije. i Boskin .ŠKOLA RACIONALNIH OČEKIVANJA Recesija kapitalističkim privredama dovela je do preispitivanja premise moderne makroekonomije. a na dugi rok se društvo privikava efekte svake promene u ekonomskoj politici.Mere ne smeju biti iznenađenja .Ovakav pristup ima tri posledice : 1. pa ako ta mera nije javnosti na vreme predočena neće imati pozitivne efekte. jer smatra da privredni subjeti ne reaguju mehanički na svaku promenu u njenoj akciji budući da je za njih bitnioje šta one znače za ponašanje privrede kao celine kao i za buduće promene.Zalažu se za ukidanje mnogih ograničenja.EKONOMIJA PONUDE Ekonomija ponude je škola ekonomske misli koja je dominirala 1981. tako da privredni subjekti određuju visinu nadnica i cena na osnovu datih informacija u cilju postizanja maksimalnog profita i korisnosti. . već očekivane i kao takve unapred shvaćene. Tomas Sardžent i Nil Valas.ukazuju na to da će javnost brzo shvatiti kako funkcioniše neka mera u akciji ekonomske politike .

Radikalna struja gubi značaj.druga strana bila je smanjenje socijalnih davanja i subvencija jer umanjeni prihodi nisu bili dsovoljni za njhjihovo pokrivanje. dok prva struja i dalje ima uticaj u kreiranju ekonomske plitike. Ona je kritikovana .Inflacija je bila samnjena.će se samnjiti raspolaganje poreskim prihodima od starne Kongresa.ne može se kritikovati njen stav o smanjenju poreza. Podsticaji koje stvara sniženje poreza nisu toliko jaki da bi obezbedili povećanje prihoda. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful