1.

SADRŽINA PREDMETA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom drustveno-ekonomskog sistema preduzimaju određeni subjekti u procesu realizacije određenih ciljeva. Konstitutivni elementi sadržine ekonomske politike su :subjekti , instrumenti , ciljevi.Dejstvo i efekti ekonomske politike ogledaju se u funkcionisanju privrednih tokova tj.u delatnosti privrednih subjekata društva i njihovim rezultatima.Rezultat svih subjekata ogleda se u veličini društvenog proizvoda.Mere se preduzimaju sa ciljem obezbeđenja razvoja i prosperiteta privrede kao celine.Subjekti ekonomske politike ,polazeći od postavljenih ciljeva i primenom odgovarajućih instrumenata usmeravaju svoju akciju u pravcu ublažavanja poremećaja u privredi .Postoji veći broj subjekata , ali najbitniji je država , tj. vlada iz dva razloga:prvi je istorijski , jer se država javlja kao prva koja ima utocaj na privredni tok, a drugi se ogleda na činjenicu da posle krize tridesetih država dobija i socijalnu i ekonomsku funkciju . Kiršen je izjavio da je ekonomska politila ekonomski aspekt opšte politike vlade , tj. ona je promišljena intervencija vlade putem koje se ostvaruju njeni ciljevi. Dejstvo ekonomske politike se iskazuje u nivou opšteg društvenog razvoja .Uspešna ekonomska politika je jedan od faktora koji utiče na nivo ,tempo i karakter razvoja svake društvene zajednice.Ekonomska politika je aplikativna , praktična ekonomska disciplina koja ima i sopstvenu teorijsku podlogu. 2.MAKROEKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA Dve oblasti predmeta ekonomske nauke su mikroekonomija i makroekonomija. -Mikroekonomija izučava ponašanje osnovnih privrednih subjekata ,potrošača , preduzeća u sferi njihove potrošnje i proizvodnje.Rezultati mikroekonomske analize su saznanja o formiranju ponude pojedinačnih roba i formiranju njihovih tržišnih cena.Na osnovu toga dobijaju se podaci o odnosu ponude i tražnje na tržištima pojedinačnih roba. -Makroekonomija se bavi ekonomijom kao celinom, tj. osnonim makroekonomskim agregatima (društveni proizvod , stopa ratsa, stopa inflacije, stopa zaposlenosti, platni bilans).Ona izučava tržište roba koje predstavlja skup svih pojedinačnih roba , kao i tržište rada.Izučava kretanje bazičnih ekonomskih kategorija, i pronalazi načina putem kojeg se ekonomska stvarnost pojednostavljuje.Koji je odnos između makroekonomije i ekonomske politike? 1. Objekt izučavanja ekonomske politke je privreda kao celina,tj. osnovne makroekonomske kategorije 2. Makroekonomija u izučavanju privrednih tokova oslonac nalazi u ekonomskoj politici, tj. njenim instrumentima iz sfere fiskalne , monetarne , budžetske, devizne , spoljnotrgovinske politike i politike dohodka.Ekonomska politika daje operativni mehanizam za izučavanje u okviru makroekonomije. 3. ekonomska politika polazi od makroekonomije , jer se bavi makroekonomskim kategorijama, a makroekonomija svoja izučavanja završava ekonomskom politikom. U oblasti makroekonomije , analize i izučavanja su neutralnog karaktera, dok ekonomska politika svoje dejstvo usmerava u konkretnoj privrednoj praksi.

3.OSNOVNE ODLIKE EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika ima neka specifična svojstva.Ona je i teorijska i primenjena disciplina, tj. svoja teroijska saznanja verifikuje u praksi.ciljevi , instrumenti i subjekti ekonomske politike se povezuju u jednu funkcionalnu celinu i svoje delovanje uskladjuju sa karakterom društveno-ekonomskog sistema i potrebama njegovog razoja.Formiranje prve doktrine ekonomske politike datira iz vremena raspada apsolutističkih monarhija.Vremenom se njen razvoj usavršavao i prilagodjavao promenama , a teorijsku podlogu je gradila naknadno. Teorija ekonomske politike se gradi polazeći od principa makroekonomije i polazeći od odlika privrednog sistema i privredne prakse i potreba njenog razvoja.Odlike ekonomske politike da je teorijska i primenjena disciplina , osnova su podele na društvenu akciju (aktivnost subjekata) i društvenu nauku (materijalne i društvene pretpostavke njenog dejstva). Kao primenjena nauka određena je dejstvom i akcijom koju preduzimaju njeni subjekti radi realizacije postavljenih ciljeva.Merama ekonomske politike regulišu se privredni tokovi.Institucije u okviru privrednog sistema u praksi ostvaruju svoje funkcije putem akcije ekonomske politike.To da je ekonomska politika primenjena i normativna diciplina ukazuje na njenu vezu sa pravnim sistemom i pravnim naukama. Još jedno svojstvo ekonomske politike je efekat njene akcije , ne samo u privredi , nego i u drugim oblastima društvenog života..Uticaj potiče od nivoa društvenog proizvoda , stope njegovog rasta. Veliki uticaj na subjekte ekonomske politike imaju i promene na političkom planu.Poltički intresi su u nekim situacijama jači od pravih interesa društva. 4.EKONOMSKA POLITIKA KAO PRIMENJENA EKONOMSKA DISCIPLINA Specifično obeležje ekonomske politike je to da je ona primenjena , aplikativna ekonomska disciplina. Njenom dejstvu u praksi predhodi formulisanje ciljeva iodređivanje instrumenata za njihovu realizaciju, tj.proces donošenja odluka o ciljevima i instrumentima.U tom odlučivanju prisutni su uticaji iz svih sfera društva.Logično je da u procesu donošenja odluke dominantan uticaj ima ekonomski faktor, ali subjekti ekonomske poltike moraju uvažavati i procese odlučivanja iz socijalnog , pravnog , političkog i tehničkog okruženja.Mora oditi računa o stabilnosti poltičkog sistema i političkih donosa , očuvanju principa socijalne pravde , poštovanja pravnih normi. Subjekti ekonomske politke pružaju informacije privrednim subjektima koje oni koriste u ostvarivanju svoje delatnosti.Ekonomska poltika je usmerena ka ublažavanju poremećaja u privredi i održavanju globalne makroekonomske ravnoteže.U de4jstvu ekonomske politike ispoljavaju se dva problema : 1. problem tajm-lega – vremensko zaostajanje u efektima instrumenata ekonomske politike.razlog tome je što oni deluju posredno tako što u određenom pravcu motivišu delatnost privrednih subjekata 2. poremećaji – sposobnost subjekata ekonomske politike da ih na vreme uoče i da odgovarajućim instrumentima utiču na njihovo ublažavanje ili otklanjanje.Zato se smatra da ako je poremećaj mali , najbolje je ne preduzimati ništa.

5.PRIVREDNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Između ekonomske politike i privrednog sistema postoji specifičan odnos.Dejstvo instrumenata ekonomske politike se ostvaruje u privrednom sistemu , čiji su konstitutivni elementi :resursi , privredni subjekti , aktivnosti i institucije. -RESURSI- predstavljaju realnu pretpostavku odvijanja privrednog života., jer njihova struktura uslovljava proces stvaranja materijalnog bogatstva.Glavna osobina resursa je da su retki, pa ekonomska politika treba da ih adekvatno rasporedi.Resurse čine materijalni i subjektivni činioci proizvodnje, gde ubrajamo prirodna bogatstva , sredstva za proizvodnju, radna snaga i stručna znanja.Najznačajniji resursi danas su :informacioni sistemi , preduzetništvo i telekomunikacije.Cilj ekonomske politike je ujedno i očuvanje prirodnih resursa i njihova racionalna upotreba. -PRIVREDNI SUBJEKTI-tu ubrajamo , preduzeća , državu i domaćinstva.domaćinstva predstavljaju potrošačke jedinice , a preduzeća i država su proizvodne jedinice.Država je ujedno i subjekt ekonomske politike , a karakter državne intervencije određuje dejstvo ekonomske politike.Preduzeća ostvaruju svoje delatnosti uz pomoć informacija koje dobijaju od subjekata.Za ekonomsku politiku je važna ciljna funkcija preduzeća dohodak ili profit , za koju određuje uslove realizacije , reguliše izdvajanja po osnovu poreskih i drugih obaveza i posebnimj propisima favorizuje delatnost preduzeća.Domaćinstva su potrošačke jedinice.Za ekonomsku politiku su bitne njihove potrošačke preference koje zavise od raspoložiivog dohodka, koja pokazuje njihou kupovnu moć. -AKTIVNOSTI-se iskazuju u oblasti društvene reprodukcije , potrošnja , proizvodnja , raspodela i razmena , u realnoj i monetarnoj privredi kao i u unutrašnjem i spoljnom tržištu. -INSTITUCIJE-su od značaja za akciju ekonomske politike.Podrazumevaju ustaljen odnos između privrednih subjekata koji je garantovan određenim pravilima ponašanja ljudi.U savremenim tržišnim privredama ona su uređena pravnim normama sa sankcijama.Akcija ekonomske politike je uspešnija ako je institucionalna struktura stabilna .najvažnije institucije su :tržište , svojina , Centralna banka i bankarski sistem , planiranje , berze , dobit ili dohodak.dinamično funkcionisanje institucija obezbeđuje ekonomska politika radi postizanja privredne ravnoteže. 6.PRAVNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomsak politika je i normativna disciplina , što ukazuje na vezu sa pranim normama ,i pravnim sistemom, koji uređuje ambijent u kojem se odvija delatnost privrednih subjekata.učesnici aktivnosti su preduzeća , a njihov međusobni odnos mora biti određen i regulisan , tako da obezbeđuje nesmetano obavljanje njihove delatnosti u skladu sa tržišnim zakonitostima.Pravni sistem je bitan sa dva aspekta : 1. pravni propisi kojima se dodeljuju određena prava privrednim subjektima 2. prinudna realizacija prava privrednih subjekata, kada to ne ide mirnim putem Država donosi niz propisa kojima reguliše uslove privređivanja, kao i obligacione i imovinsko-pravne odnose.Prvu grupu pravnih propisa čine sistemski zakoni , koji uređuju oblast kreditno-monetarne politike , spoljnotrgovinske i devizne politike , bankarskog poslovanja , osnivanja i udruživanja privrednih subjekata.Sistemski zakoni polaze od

u autokratskim sistemima postoji monopol vlasti . 8. koja za svoj mandat najavljuje novu ekonomsku politiku. U parlamentarnim demokratijama je zabeleženo da politička nestabilnost i političko nejedinstvo dovodi do pogoršanja ekonomske situacije. radi regulisanja svojine . da se menjaju često .sistemskih rešenja. a samim tim dolazi do razlikovanja i u redosledu postavljenih ciljeva.Politički privredni ciklusi su vezani za periode pred izbore.u demokratskim sistemima je potreba razvoja tržišne privrede .Stranački privredni ciklusi su diktirani promenom vlade. kada se u ekonomskoj politici preduzimaju mere kojima se povećavaju šanse za pobedu na izborima.Država je u svojstvu „planske države“.U autokratskim sistemima postoji odsustvo izražavanja političke volje građana i iskazivanja različitih političkih interesa.Teorijska istraživanja su pokazala da je u demokratskim sistemima cilj umereni privredni rast. uticaj političkog sistema na ciljeve ekonomske politike .U demokratskim sistemima postoji više subjekata . gde su ciljevi često rezultat političkog procesa i poltičke odluke.Efikasan mehanizam omogućuje realizaciju individualnih prava.U ovu podelu ubrajamo demokratske i autoritarne sisteme.Druga vrsta pravnih propisa obuhvata propise koje donosi država . Odluke su se donosile po principu administrativnog upravljanja . naknade štete. 4. a u autokratskim visok privredni rast. zaštite svojine i stečaja. 7. 2. koji se opredeljuju za političku partiju i programe . a u autokratskim je zabeležen najviši privredni rast.U demokratskim sistemima učesnici u političkom životu su glasači .Uticaj političkog faktora se može posmatrati sa više aspekata: 1. pa sve odluke donose iz jednog centra. a u tržišnim uža. prvo se ima u vidu karakter političkog sistema.MEĐUNARODNO OKRUŽENJE KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE . uticaj političke nestabilnosti na nivo makroekonomske efikasnosti.Neophodno je da privredni subjekti poštuju osnovne principe imovinske odgovornosti.U planskim privredama. centralna banka . 3. poseban vid uticaja se ogleda preko političkih privrednih ciklusa i stranačkih privrednih ciklusa. plansko upravljanje privrednom. Pored države u odlučivanju učestvuju . zakonska regulativa je jakai široka . dcentralizovan način donošenja odluka. punoletni građani .POLITIČKI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Kada se govori o uticaju političkog faktora . to znači da su zakoni postojani . što je i dovelo do kraha komunističkih planskih privreda. Za ekonomsku politiku je bitno da je pravni sistem efikasan . uticaj političkog sistema na vrstu i broj subjekata ekonomske politike. Prvo treba ukazati na uticaj političkog sistema na tempo i karakter privrednog razvoja. koji obezbeđuje uslove da svi privredni subjekti poštuju i realizuju pravilo tvrdog budžetskog ograničenja. sindikati . ugovora .Programi stranaka se generalno razlikuju .svaki od učesnika teži da ostvari svoj interes.Pravna država kreira i održava stabilan pravni sistem . tržišno orijentisani privredni sistem. berze.

jer finansijska sredstva koja odobrava potiču od uloga njenih članica. funkcioniše kao ekonomska i monetarna unija.Dejstvo ekonomske politike uvek je inicirano ciljevima. Evropska unija .položaj zemlje u tgovinskoj razmeni zavisi od . pa se zemljama ne članicama otežava pristup na svetskom tržištu. jer obe odobravaju kredite preduzećima koji imaju garnciju države Evropska ekonomskaϖ zejednica osnovana Rimskim ugovoromiz 1957.U procesu vođenja ekonomske politke određeni organi i tela imaju zadatak da prate promene na svetskom tržištu .Uslovi razmene podrazumevaju stalno kretanje . 9.Pogodnosti članstva se ogledaju u automatskim olakšicama u razmeni na svetskom tržištu . beneficijama pri uvozu i izvozu i zajedničkom istupanju na tržištu.To je jedan od faktora koji formira trgovinski bilans. tako da ako uvozne cene rastu .. 2. Karakter ciljeva zavisi od stanja u privredi i potreba njenog razvoja. Svetska banka –iliϖ Grupacija svetskih banaka . stepen angažovanja stranog kapitala u razvoju –međunarodno finansijsko tržište na kojem se formira ponuda i tražnja kapitala iz različitih zemalja. odnos razmene se pogoršava. 3. od njih su značajne Međunarodna asocijacija za razvoj i Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Ciljevi su često formulisani pod dejstvom politike.Ona od 1999. osnovana sa ciljem liberalizacije svetske trgovine. članstvo zemlje u međunarodnim organizacijamaϖ Međunarodni monetarni fond – osnovan 1944.Zato je visoko zastupljern protekcionizam .CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE Ciljevi su formulisani zadaci i postavke za izmenu postojećih stanja u privredi.Postoji nekoliko uticaja međunarodnih okolnosti na dejstvo ekonomske poltike: 1. Svetskoj trgovinskojϖ organizaciji.određuje atraktivne zemlje u koje se uliva strani kapital.za njego nivo bitna su kretanja cena . pri čemu se teži maksimalnoj pokrivenosti uvoza izvozom.Ima značajne efekte u nerazvijenim zemljama. stepena razvoja privrede . najčešće u svrhu investicionih ulaganja i određuju visinu kamatnih stopa na pozajmljeni kapital u vidu zajmova i kredita.posmatrane u celini ili delovima projektovanih za neki vrmenski period.Godišnja otplata stranih kredita je obavezna.Sredstav se odobravaju u formi kredita državama članicama.Kada se govori o međunarodnim okolnostima u vidu se imaju otvorene privrede.Predstavlja kreditnu uniju. učešće u međunarodnoj razmeni – obim učešća privrede u međunarodnoj razmeni zavisi od stepena njene privrede i nivoa materijalne proizvodnje. 4. strukture privrede i stepena dostignutog razvoja.Na svetskom tržištu formiraju se trems of trade uslovi razmene u koje se pojedina zemlja u zavisnosti od navedenih faktora više ili manje uklapa.Ona je nadnacionalna ekonomska organizacija koja svojim članicama preko koordinacije ekonomske politike obezbeđuje uslove za stabilan razvoj uz odgovarajuću zaštitu ekonomske i poltičke prirode.Prema ciljevima se ekonomska politika odnoso kao prema oblicima svog delovanja. Ciljevi . zastupljenost uvozne i izvozne orijentacije u privrednoj aktivnosti zemlje – Svaka otvorena privreda se na svetskom tržištu javlja kao izvoznik i uvoznik. sa ciljem promovisanja međunarodne saradnje.Na svetskom tržištu roba i usluga javlja se veliki broj učesnika.

4.Retka je situacija da su nezavisni.Kada zemlja ima jasno definisanu politiku privrednog razvoja . 10. Vrste ciljeva su : 1.tj. u kojoj su komplementarni ili konfliktni.smanjenje nezaposlenosti.Među glavnim dugoročnim ciljevima ističu se ekspanzija proizvodnje .Ova podela dobija značaj kada se sagledava sa stanovišta tekouće ekonomske politike Glavni ciljevi su u tržišnim privredama i odnose se na stopu privrednog rasta . Subjekti koji formulišu ciljeve suočeni su sa dva problema : izbor ciljeva i određivanje skale njihovog prioriteta. 3.Oni omogućuju kontinuitet procesa društvene reprodukcije i obezbeđuju osnovu za razvoj dugoročnih ciljeva.ekonomske politike su uvek u funkciji opštedruštvenog razvoja. Kao ciljevi se mogu navesti povećanje stope rasta.Dugoročni ciljevi se formulišu na rok od 10 i više godina i najvažniji su obezbeđenje privrednog rasta.Realan odnos je da se oni javljau u obliku sprege .najčešće od 1 godine. prema vremenskom trajanju dele se na kratkoročne i dugoročne. koji je možda i prioritetniji(ubrzani privredni =narušena privredna ravnoteža).VRSTE CILJEVA U ekonomskoj politici je na osnovu privredne prakse zemalja izvšena klasifikacija ciljeva. 2. podela na glavne i sporedne ciljeve .Komplementarni su oni koji se paralelno realizuju (većea stopa privrednog rasta =manja nezaposlenost). prema njihovom međusobnom odnosu . zaposlenost. komplementarni i konfliktni.Ciljevi ekonomske politke čija realizacija donosi promene u institucionalnoj strukturi privrednog sistema su ekonomski u širem smislu. Značaj ciljeva se postavlja u odnosu na njihov doprinos koji oni sojom realizacijom iskazuju u razvoju privrede kao celine.pozitivna stopa rasta i pozitivni platni bilans.poboljšanje alokacije faktora proizvodnje. tako da realizacija jednog sprečava realizaciju drugog cilja .Značajni su za postizanje kratkoročne privredne ravnoteže. Ciljevi koji su izabrani i koje treba realizovati odeređeni su trenutnom ekonomskom situacijom. u raspodeli dohodka.uobičajno je da se dugoročni ciljevi dele na glavne i sporedne. potrošnje . konfliktnost je na najmanjoj meri.Oni pomažu . Cilajevi su mnogobrojni i različiti.konfliktni ciljevi su protivrečni . rangiranje ciljena prema njigovoj važnosti. Konfliktnost se javlja izmedju ciljeva i na duk i na kratak rok. mogu biti nezavisni . prema sadržini dele se na ekonomske u užem i ekonomske u širem smislu. raspodele i razmene su ekonomski u užem smislu. stabilnost nivoa cena i pozitivni bilans.Ciljevi ekonomske politike kojima se postižu promene u procesu proizvodnje shvaćene kao jedinstvo osnovnih elemanta –proizvodnje .stabilnost cena.Kratkoročni ili konjukturni ciljevi se određuju na kratak remenski rok. poboljšanje alokacije .Kao kratkoročni ciljevi se formulišu u nezaposlenost. Kada se ciljei formulišu pravi se skala njihovog prioriteta.poboljšanje u raspodeli dohotka i nacionalnog bogatstva. niska inflacija.

uglavnom politike i njenih subjekata.VRSTE SUBJEKATA . kvalitativno sadržinski određeni . polazi se od podele na nezavisne . rangirani u skali prioriteta Da bi se formulisali ciljevi .OSNOVNE ODLIKE CILJEVA Ciljevi su baza akcije ekonomske politike. sposobnost odlučivanja od opšteg interesa 3. realni . bitno je da pre njihovog formulisanja bude detaljno izanalizirana privredna situacija. da su specificirani . definisani interes 2. neophodno je koristiti kako teorijska znanja tako i iskustva prakse. tj.da imaju sferu u kojoj deluju 2.Pre formulisanja ciljeva pristupa se analizi privredne situacije.ODLIKE SUBJEKATA Subjekti su nosioci akcije ekonomske politike. jer to pojednostavljuje izbor instrumenata za njihovu realizaciju 3.Ciljevi su uglavnom već određeni od strane drugih društvenih subjekata . komlementarne i konfliktne 5.Imaju pred sobom određene ciljeve i potrebno je da izaberu određene instrumente za njihovu realizaciju. međusobno uskladivi. podložni kvantifikaciji . vremenski određeni .I treća pretpostavka je realnost ciljeva . bila jedini subjekt.U kapitalističkim zemljama. komplementarni. sposobnost samostalnog odlučivanja U razvoju socijalističke privrede .Subjekti imaju pravo da donose obavezujuće makroekonomske odluke. kvantitativno određeni . tj .realizaciju ciljeva u užem smislu. 11. jer je to bitno zbog realizacije instrumenata i usklađivanja odnosa 4. odnosno ostvarljivi.država donosi odluke .Treba da ispune određene karakteristike jer se time povećava mogućnost njihove realizacije.Osnovne odlike ciljeva su : 1.Druga pretpostavka je da u skali ciljeva oni budu međusobno usklađeni.Kriza tridesetih godina otvorila je pitanje novog pristupa u uređenju privrednih tokova. da se poklapaju sa stvarnom privrednom situacijom . 12. 6. a ne da su plod želja.Učestvuje donošenjem administrativnih odluka.Postavlja se pitanje ko može obavljati tu funkciju?Akcija subjekata ekonomske politike se preduzima u cilju usmeravanja ukupnih privrednih tokova preko uticaja na odnos agregatne tražnje i agregatne ponude. a njihova realizacija je prepuštena državnom aparatu. država je sa partijskim aparatom činila jednu celinu. tj. akciona sposobnost 4. Zahteva se da njihova sadržina bude u svim elementima jasno formulisana. karakter i funkcija subjekata ekonomske politike zavisile su od faze razvoja privrede i osnovnih principa uređenja njenih tokova. Osnovne odlike subjekata su : 1. 13.

Za cilj imaju zasštitu interesa i unapređenje uslova privređivanja. 1. Monopoli utiču na makroekonomska kretanja.U savremenim tržišnim privredama postoji pluralizam subjekata. berze.Ima ulogu banke banaka.U situacijama koje nastaju usled tržišnog mehanizma i nemogućnosti dejstva perfektne konkurencije . i da bi sprečila antikonkurentsko i diskriminatorno ponašanje. Centralna banka je najviša monetarna vlast u zemlji. formiranjem monopola i monopolskog ponašanja. udruženja poslodavaca. Ekonomsku politiku države koncipira i sprovodi vlada preko privrednog aparat od ministarstava do najnižih organa uprave.Osnovna funkcija je očuvanje stabilnosti cena .Kontroliše rad poslovnih banaka. Berze mogu biti produktne (na kojima se formira cena bitnih strateških proizvoda) i efektne (Na kojima se formiraju cene hartija od vrednosti). država interveniše određenim merama.Sukobi između njih se rešavaju pregovorima .narušavaju tekuću politiku cena. centralna banka se drže određenih pravila i poseduju određena diskreciona prava. potrošače i životnu sredinu. Privredne komore su interesne . Sindikati radnika i udruženja poslodavaca jedan su od činilaca državnog korporatizma. delegira svoje predstavnike i daje inicijativu za donošenje zakona i drugih propisaiz oblasti privrede. uređuje pravni sistem i definiše pravila ponašanja za sve učesnike .poseban značaj imaju kolektivni ugovorikoji se sklapaju između radnika i poslodavaca. Funkcije države su: 1. kontrola novčane maseu opticaju i održavanje unutrašnje i spoljašnje likvidnosti.Dražava preduzima funkciju alternativnog koordinatora i alokatora . Ograničenja perfektnog tržišta nastaju .Možemo ih podeliti u dve grupe .Država zato vodi aktivnu antimonopolsku politiku. država je neophodan subjekt u privredi i na tržištu. iz oblasti javne potrošnje koja se ne može prepustiti tržišnom mehanizmu zbog specifične prirode javnih dobara i nužnost redistribucije dohodka stečenog u primarnoj raspodeli.republička privredna komora sarađuje sa Vladom .Ekonomska uloga se realizuje u okiru mera u cilju ublažavanja poremećajau privredi.Odgovara parlamentu.sindikati radnika . preduzetnika i drugih oblika organizovanja koje učestvuju u obezbeđivanju i ostvarivanju njihovih zajedničkih interesa. eksterni efekti koji se javljaju kada delatnost jednog proizvođača za druge stvara ili dodatne troškove ili dodatnu korist. posredno utiču na privredne tokove.ULOGA DRŽAVE U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Nakon krize tridesetih . monopoli.Koncentracijom roba od strane jednog proizvođača nastaju monopoli koji kontrolišu ponudu i cene suprotno principu slobodne tržišne utakmice.Država reguliše privredne aktivnosti da bi zaštitila zaposlene . Država . privredne komore Osnovni subjekt ekonomske politike je država. neposredno primenjuju instrumente ekonomske politike-država i centralna banka 2. samostalne i poslovno-stručpne organizacije preduzeća . koja ekonomsku ulogu dobija nakon krize tridesetih.Normativnom regulatiom uređuje opšte uslove privređivanja. 14.

javna potrošnja . instrumenti politike cena –za cilj imaju održavanje stabilnosti opšteg nivoa cena . kvote .U tržišnim privredama princip je da se cene formiraju na tzv. nedovoljna informisanost 2.U vođenju monetarne politike osnovnu ulogu ima Centralna banka koja vodi politiku emisije novca.unstrumenti su porezi .Vrste instrumenata su: 1.kozistentnost nastaje onda kada su formulisani ciljevi i instrumenti međusobno . kombinacija i primene. instrumenti monetarno-kreditne politike –podrazumeva sver uopticaja novca . nivoa kamatne stope. Usled velikog broja instrumenata nastaje veliki problem za subjekte ekonomske politike oko pitanja njihovog izbora . tj. monetarno-kreditne politike . politike dohodka i instrumenti direktne kontrole. 15.U deviznoj politici bitan instrument je određivanje deviznog kursa nacionalne valute.ODNOS CILJEVA I INSTRUMENATA Instrumenti ekonomske politike su :instrumenti fiskalne politike .Njihova osnovan odlika je da su selektivni i efikasni na kraći rok. primena instrumenata za stabilne uslove privređivanja 5. imaju snažne efekte i obavezni su za sve subjekte.treba ukazti i na nedostatke u oblasti realizacije ekonomskih funkcija države : 1. instrumenti fiskalne politike – finansira se potrošnja države .2. realizuje se u javnom sektoru 3. 3. ne poseduje moć apsolutne kontrole 3.kreditna politika i njeni instrumenti su u rukama bankarskih institucija od kojih je najvažnija kamatna stopa. javne službe .niske stope inflacije. doprinosi.Na toj relaciji javlja se uslov koji ekonomska politika mora ispuniti . politike cena .carine 2.Ključni problem ekonomske politike je odnos ciljeva i instrumenata . Slobodnom tržištu 4. proces odlučivanja i izbora jednog ili više mogućih rešenja Ekonomske funkcije države se različito iskazuju u meri i intezitetui čiji je krajnji rezultat efikasnost ekonomske poltike i nivo privrednog razvoja pojedine zemlje. stabilizaciona funkcija . ponude novca i volumena kredita. instrumenti direktne kontrole se koriste izuzetno . spoljnotrgovinske i devizne politike . regulaciona funkcija u oblatima gde postoji poseban državni interes 4.Bitno je da budu izabrani oni koji će imati rezultate. 16. instrumenti politike dohodka –odnose se na nivo stečenih dohodaka i njihova raspodela na potrošnju i štednju 6. takse . instrumenti spoljnotrgovinske i devizne politike – primenjuju se u tokovima ekonomske razmene između zemalja. kontigenti. alokativna funkcija . redistributivna i socijalna se realizuje putem teansfernih plaćanja 6.U regulisanju spoljnotrgovinskih odnosa koriste se carine . postoji ograničena kontrola nad državnom birokratijom 4. a to je konzistentnost od koje zavisi njena efikasnost. 5. razvojna funkcija se ostavruje putem politike privrednog razvoja U kojoj meri će se dati primat nekoj od funkcija zvisi od koncepta ekonomske politikei uticaja političkog faktora. zajmovi .VRSTE INSTRUMENATA EKONOMSKE POLITIKE Subjekti ekonomske politike odlučuju o tome koje će instrumente primeniti za realizaciju ciljeva.

On se oslanja na razgranat planski mehanizam i plansko regulisanje obima društvene proizvodnje.multi instrumentalnost. 18. koncept ekonomske politike putem regulisanja ponude koji se primenjuje u planskim privredama.Na komponente agregatne tražnje utiče se merama fiskalne .Subjekti ekonomske politike primenjuju više instrumenata za realizaciju ciljeva čije se dejstvo proširuje i na ostale ciljeve .OPŠTI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Opšti koncept ekonomske politike određen je karakterom privrednog sistema pojedine zemlje.POSEBNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Posebni koncept predstavlja konkretizaciju opšteg koncepta u skaldu sa zahtevima koji proističu iz konkretnog stanja u privredi. Sposobnost subjekata se iskazuje u izboru odgovarajućih instrumenata za realizaciju ciljeva. bio je primenjen u Jugoslaviji u periodu od sredine pedesetih do sredine šezdesetih. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima kojima se utiče na nivo društvene proizvodnje 3. koncept ekonomske politike putem regulisanja i ponude i tražnje koji se primenjuje u plansko-tržišnim privredama.Merama ekonomske politike su se odžavale osnovne proporcije na makroekonomskom planu. Treći koncept predstavlja kombinaciju predhodna dva .Od instrumenata treba razlikovati mere ekonomske politike koje znače promenu . Neizvesnost kod dejstva instrumenata pojačan je faktorom vremena . Ovaj koncept se zasniva na instrumentima ekonomske politike kojima se utiče na nivo lične .usklađeni.privredni sistem je stogo centralizovan.Najčešće se formira u dve situacije :posle .U akciji ekonomske politike uvek je prisutan veći broj ciljeva koje treba ostvaritiprimenom većeg broja instrumenata.javlja se u tri varijante : 1. Polazna osnova ovog koncepta je uticaj agregatne efektivne tražnje na visinu nacionalnog dohodka i zaposlenosti. u kojima se izgrađivao sistem administrativnog socijalizma. predstavlja kombinaciju prva dva koncepta i kombinaciju njihovih instrumenata Koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje primenjuje se u razvijenim tržišnim privredama. ukidanje ili uvođenje novog instrumenta ekonomske politike Za subjekte ekonomske politike je bitno da mogu ostavriti cilj izabranim instrumentom. Tada je izbor instrumenata i njihova kombinacija lakša i jednostavnija . jer tek posle isteka određenog vremena može se videti efekat instrumenata u realizaciji jednog ili više ciljeva. monetarne i posebno budžetske politike.a iz toga sledi bitna karakteristika ekonomske politike. opšte i investicione potrošnje 2. koncept ekonomske politike putem regulisanja tražnje koji se primenjuje u razvijenim tržišnim privredama.Ako postoji veći broj ciljeva treba kombinovati veći broj instrumenata.O instrumentima ekonomske politike se ne može govoriti nezavisno od njenih ciljeva.Konzistentnost ekonomske politike se može lakše postići ukoliko je broj njenih instrumenata veći . Koncept regulisanja ekonomske politike putem regulisanja ponude primenjivao se u zemljama Istočne Evrope . 17.

Decentralizovani sistem odluka vezuje se za sistem tržišnog privređivcanja i političke demokratije. pravovremena primena instrumenata-zavisi od procedure odlučivanja ..centralno pitanje efikasnosti ekonomske politike su uslovi od kojih ona zavisi. regulisati suficit u platnom bilansu i prilagoditi realne nadnice tako šte će se napustiti njhivov usaglašavanje sa rastućom stopom inflacije. stabilnost deviznog kursa nacionalne valute – dejstvom centralne banke . čiji su elemnti najavljeni u preizbornoj kampanji i koncept koji se formira usled većih poremećaja u privredi koji ugrožavaju njene tokove i stabilnosti. stabilnost političkog sistema i rešavanje problema javnog izbora.Opšti uslovi su :karakter institucionalne infrastrukture .Tokom akcije ekonomske politike javljaju se prepreke političkog . za formulisanje ciljeva subjekti koriste verodostojne informacije 2.EFIKASNOST EKONOMSKE POLITIKE Efikasnost je kategorija kvantitativne prirode jer meri odnos između uloženih sredstava i ostavrenih rezultata. Posebni uslovi ekonomske politike su : 1.Koordinacija njihovih odluka je na horizontalnom nivou. i bitno je kako se realizuje proces javnog izbora i kolektivnog odlučivanja. monetarne i devizne politikeStabilan politički sistem omogućuje regularne izborne cikluse . bruto domaći proizvod -njegovo povećanje dovodi do povećanja bogatstva društva 2. izbor efikasnih instrumenata – postići kombinaciju realnih ciljeva i odgovarajućih instrumenata. poslodavca i sindikata. stopa inflacije.koja u razvijenim zemljama iznosi oko 2% 4. uvođenje fiksnog deviznog kursa.mali broj instrumenata deluje direktno 4.Postoje ugrađeni stabilizatori koji deluju automatski sa promenama u privrednom sistemu.obavljenih izbora . Pokazatelji efikasnosti ekonomske politike su : 1. vertikalna i horizontalna koordinacija odluka-karakter i nivo koordinacije odluka određen je karakterom političkog sistema i brojem i vrstom subjekata ekonomske politike.treba važiti pravilo da se oni ne menjaju .U centralizovanom sistemu država je jedini subjekt ekonomske politike i koordinacija odluka se ostvaruje preko sistema vertikalno uređenih hijerarhijskih odnosa organa upravljanja privredom. pa se preduzimaju mere antiinflacione politike. stepen realnosti ciljeva. društvenog ili socijalnog karaktera.Izdvajaju se institucije tržišta i svojine. vlada i centralna banka.Razvijeno integralno tržište omogućuje primenu instrumenata fiskalne . stopa nezaposlenosti. 19.efikasnost ekonomske politike se iskazuje u dostignutom stepenu ostavrenih ciljeva . Uspešna antiiflaciona politika zabeležena je u Izraelu 1985. uvek postoji neizvesnost.To je najčešći slučaj sa inflacijom.koja ne bi smela da bude iznad 5.polazi se od procene situacije .Sledeća mera je bila devalvacija nacionalne valute .Cene i zarade su bile podvrgnute jednokratnim prilagođavanjima garancija uspeha bila je sadržana u dogovoru između vlade. 3. jer promena instrumenata utiče na promenu postojećih uslova privređivanja i utiče na alokaciju postojećih resursa 3.5-6%.Početni potezi bilis u smanjenje budžetskog deficita u odnosu na društveni proizvod.Stabilne i funkcionalne infrastrukture su neophodna podloga akcije ekonomske politike.

21.obrazovanje . tj lična potrošnja 2.razlika između izvoza i uvoza naziva se saldo izvoza i uvoza. sa stanovišta njegove upotrebe se sastoji iz sredstava za proizvodnju i za potrošnju.Uštede iz određenog razdoblja jednake su razlici između društvenog proizvoda i potrošnje. akumulacija i fondovi. uzimaju se kategorije :društveni bruto proizvod.akumulacija koja predstavlja izvor sredstava proširene reprodukcije 3. budžetski deficit . nacionalni dohodak.Naturalna struktura društvenog proizvoda . ulaganje u proces proizvodnje. Materijalni troškovi se ponavljaju i njihovim eliminisanjem dobija se veličina društvenog proizvoda. ili se može odmah utrošiti ili se može uštedeti.Veličina društvenog bruto proizvoda je značajna za praćenje promena u privrednoj strukturi.Tako su uštede jednake investicijama.ušteđeni delovi će u nekom kasnijem periodu biti takođe utrošeni.Deo koji nije potrošen su investicije . zdravstvo .PROIZVODNI METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Proizvodni metod obračuna društvenog proizvoda polazi od shvatanja da samo proizvodne delatnosti stvaraju društveni proizvod . koji predtsvalja zbir cena proizvoda i usluga svih privrednih delatnosti u toku jedne godine. tj.Uvoz je obezbeđivanje robe koja nedostaje domaćem tržištu . Materijalni troškovi su vrednost utrošenih predmeta rada.METOD OBARČUNA I STRUKTURA NACIONALNOG DOHODKA U materijalnom smislu nacionalni dohodak je skup proizvoda i materijalnih usluga koji su novoproizvedeni u privredi u vremenu od jedne godine.veličina nacionalnog dohodka formira agregatnu tražnju i u okviru nje parcijalnu tražnju.Upotreba društvenog proizvoda se može odvijati na dva načina .Elementi strukture nacionalnog dohodka su : 1. a neproizvodne su .Nacionalni dohodak se definiše i kao onaj deo vrednosti koji društvo može da potroši . Nacionalni dohodak predstavlja izvor i granicu finalne potrošnje u društvu koje čine lična .Proizvodne delatnosti su :trgovina . materijalne troškove . . a da ne posegne za svojim postojećim bogatstvom.suficit 20. opšta i investiciona potrošnja.Veličina nacionalnog dohodka se dobija kada se od društvenog proizvoda oduzme vrednost amortizacije . Vrednosna struktura društvenog bruto proizvoda sadrži .U analizu se mora uključiti i uvoz i izvoz roba i usluga. tj.Po metodologiji koja se primenjuje u Sistemu materijalne proizvodnje . a amortizacija vrednost osnovnih proizvodnih fondova koji je u procesu proizvodnje prenet na nove proizvode. turizam . Domaći nacionalni dohodak je veličina koja je rezultat domaće proizvodnje. sirovina i reprodukcionog materijala . dok neproizvodne učestvuju u njegovoj raspodeli.ličn i dohodak . lični dohodak . sovijalna zaštita.fondovi opšte i zajedničke potrošnje u delatnostima koje ne učestvuju u stvaranju društvenog proizvoda. LD . A .5. saobraćaj . industrija . izvoz je oslobađanje od viška robe koji premašuju domaću tražnju. već u njegovoj raspodeli Drugi naziv za nacionalni dohodak je neto društveni proizvod. amortizaciju . F .

njegova veličina jednaka je veličini domaćeg nacionalnog dohodka i vrednosti salda izvoza i uvoza roba i usluga. 23. sve robe i usluge koje proizvode nekomercijalne institucije i izvesna dobra i usluge koje proizvede domaćonstvo. vrednost finalnih proizvoda i usluga koji su proizvedeni u privredi u toku određenog perioda 2. koje uključuju posredne poreze .On pokazuje kupovnu moć domaćinstva . suma svih dohodaka u privredi u toku određenog perioda .Tekuće cene . najčešće godine dana. koji čine :sve robe i usluge koje proizvode za tržište privatna ili državna preduzeća. suma dodatih vrednosti u privredi u toku određenog perioda. 22.Metodologija obračuna se zasniva na široj koncepciji proizvodnje koja se definiše kao stvaranje korisnih proizvoda i usluga koji imaju materijalni i nematerijalni oblik. dohodci potiču od rada i kapitala Od veličine bruto domaćeg proizvoda zavise ukupna potrošnja u društvu . a uvezla deo tuđih proizvoda.Kada je bruto nacionalni dohodak veći od bruto domaćeg dohodka to znači da domaći privredni subjekti više zarađuju u inostranstvu. Bruto domaći proizvod po faktorskim cenama predstavlja sumu novostvorene vrednosti koja je izvor finalne potrošnje. njegova struktura se predstavlja kao zbir lične potrošnje . čiji je jedan deo ostvaren u inostranstvu.Oba bruto proizvoda se obračunavaju po tržišnim cenama.Vrednost društvenog proizvoda nije rezultat samo rada proizvođača u materijalnoj proizvodnji .U slučaju nepoklapanja .. u svim privrednim jedinicama 3.Polazna osnova proističe iz principa integralnog tržišnog privređivanja .Od njegove veličine zavisi nivo potrošnje. dobija se kategorija raspoloživog dohodka domaćinstva. Prva makroekonomska kategorija je bruto domaći proizvod.Ta razlika se zove neto faktorski dohodak.Postoje tekuće i stalne cene.REALNI I NOMINALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Društveni proizvod se izražava preko cena.Raspoloživi nacionalni dohodak je onaj kojim privreda raspolaže pošto je deo domaćeg proizvoda izvezla .SISTEM NACIONALNIH RAČUNA KAO METOD OBRAČUNA DRUŠTVENOG PROIZVODA Sistem nacionalnih računa kao metod obračuna društvenog proizvoda primenjuje se u tržišnim privredama. usluge koje potiču od države. tako da se jedan deo njegov troši na kupovinu . već se formira delovanjem globalnih odnosa ponude i tražnje. na osnovu kojih svi proizvodi i usluge imaju tržišnu vrednost. tu se nameće akcija ekonomske politike da bi održavala ravnotežu. 1. najčešće godine dana .kada se toj veličini dodaju transferi ioduzmu direktni porezi . Druga makroekonomska kategorija je bruto nacionalni dohodak.Vrednost bruto nacionalnog dohodka se dobija tako što se bruto domaćem proizvodu doda razlika između dohodaka ostvarenih u inostranstvu i dohodaka koji su strani subjekti stekli u zemlji . investicija i javne potrošnje. a drugi se štedi.definiše se kao.Ukoliko su uvoz i izvoz jednaki poklapaće se veličine domaćeg i raspoloživog nacionalnog dohodka.

Postupak se sprovodi tako što se nominalni proizvod deli indeksom cena . au vreme recesije raste nezaposlenost . opada stopa rasta i smanjuje se veličina društvenog proizvoda. Cilj je da jaz bude što manji.Kada se cene smanjuju . Ukoliko se cene u nekom trenutku povećavaju .Kretanje cena određene grupe proizvoda odnosno njihov nivo nivo u različitim godinama pokazuje grupni indeks cena. Kada se utvrđuje stopa rasta društvenog proizvoda to se čini praćenjem realnog društvenog proizvoda.da bi se dobilo stvarno kretanje društvenog proizvoda .opšti porast cena.U akciji ekonomske politike jaz je pokazatelj privrednih kretanja i istovremeno ukazuje koje mere treba preduzeti sa ciljem podizanja nivoa privredne aktivnosti.Za deflacioniranje i inflacioniranje društvenog proizvoda potrebno je zanti kretanje cena.prilikom izračunavanja društvenog proizvoda uračunava se i inflacija .Indeksi cena pokazuju kretanje nivoa cena u vremenu. Uočavamo da društveni proizvod nije izjednačen. Odstupanje kretanja društvenog proizvoda od linije trenda stavraju jaz društvenog proizvoda koji pokazuje razliku izmedju tekućeg i potencijalnog društvenog proizvoda.Potencijqalni društveni proizvod se ostvaruje u uslovima pune . . pa se povećava i proizvodnja .predstavljaju tržišne cene . Deflator društvenog proizvoda se dobija deljenjem nominalnog sa realnim proizvodom. da bi se za svaki od njih izračunao indeks cena .U savkoj fazi privrednog razvoja mogu se pratiti kretanja zaposlenosti i inflacije .društveni proizvod izražen u tekućim cenama naziva se nominalni.To se postiže indirektnim putem .veličina realnog društvenog proizvoda određen godine dobija se množenjem količine proizvoda sa stalnim cenama. postoji deflacija .TEKUĆI I POTENCIJALNI DRUŠTVENI PROIZVOD Tekući društveni proizvod se realizuje postojećim proizvodnim faktorima pri nivou dostignute zaposlenosti. cene po kojima se proizvodi prodaju.Oni se dobiajaju tako što se na određenim punktovima posmatraju cene reprezentativnih proizvoda i za svaki od njih se utvrđuje njegova prosečna mesečna cena. koji pokazuje kretanje unflacije u određenom vremenskom proizvodu.kretanje cena utiče na obračun društvenog proizvoda. deflacioniranjem ili inflacioniranjem nominalnog društvenog proizvoda ili direktnim putem primenom metoda stalnih cena. tj. Stalne cene su cene iz određene godine u kojoj su privredna kretanja bila najstabilnija ili iz godine u kojoj su izvršene značajne promene u cenama. 24. treba eliminisati inflaciju . normalne zaposlenosti. tj.tako u fazi ekspanzije zaposlenost proizvdonih faktora raste .Jaz omogućava da se sagleda kolika su odstupanja tekućeg od potencijalnog društvenog proizvoda. što znači da postoji inflacija koji utioče na uvećšanje nominalnog proizvoda u odnosu na realni to se otklanja deflacioniranjem nominalnog proizvoda. tj. njihov uticaj se otklanja inflacioniranjem nominalnog proizvoda.

Privredni razvoj je proces uvećanja materijalnog bogatstva društva uz istovremane strukturne promene u privredi uključujući i promene u alokaciji raspoloživih privrednih faktora. Mere i akcije ekonomske politike treba da uspostave kratkoročnu privrednu ravnotežu. Kapitalizam je doneo promene na socijalnom. Najveći deo mase sredstava za rad obezbeđuje se uvozom. Promena privredne strukture regionalnih jedinica prirodnih i drugih resursa su prateće pojave procesa privrednog razvoja.epoha industrijskog kapitalizma Ovoj podeli može se dodati i period od 1980. Privredni razvoj se sagledava kroz 4 epohe i to su : 1. 500 – 1500 g. Privredni razvoj možemo pratiti tek od vremena prelaska na mašinsku proivodnju. . Industrijska revolucija kojom je promovisan kapitalizam bila je praćena porastom stope privrednog rasta. društvenom i političkom planu. koji se naziva postindustrijska faza kapitalizma sa specifičnim obeležjima.25.tj.. a druga je instumentima ekonomske politike koji primarno utiču na stope privrednog rasta. Suština procesa razvoja ogleda se u težnji da se raspoloživim resursima postigne zadovoljavajući nivo sa što manje uloženih sredstava.epoha trgovačkog kapitalizma 4. 1820 – 1980 g .neophodnosti angažovanja obilnih sredstava akumulacije sa ciljem investicionog ulaganja.ZAČECI SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Od početka 20-og veka došlo je do značajnog porasta bruto nacionalnog proizvoda. Teorija privrednog razvoja posebno razmatra problem razvoja u zemljama koje su nerazvijene i u onoma koje su razvijene.zadovoljenja različitih potreba i njihova struktura određeni su tempom privrednog razvoja. U razvijenim zemljama privredni razvoj je kontinuirani proces. . Osnovni cilj privrednog razvoja je povećanje potencijalnog proizvoda ili smanjenje jaza između tekućeg i potencijalnog društvenog proizoda.epoha razvijene poljoprivredne proizodnje 3. stanovništva. Razvoj podele rada i diverzifikacioje proizodne strukture su prateći procesi privrednog razvoja u kojima novi proizvodni sektori utiču na priredni sektor. aproces privrednog rasta samo kvantitativne. 26. . – epoha dominacija poljoprivrede 2. Postavlja se pitanje kako ekonomsak politika utiče na tokove privrednog razvoja? Sistem planiranja je jedan od mogućih metoda. 1500 – 1700 g. Privredni razvoj uslovljava kvantitativne i kvalitativne promene u okiru drštveno-ekonomskog sistema. promene u pravcu efikasne ekonomkse organizacije društva i formiranjem institucija privrednog sistema koje funkcioniše po principima tržišnog privređivanja. od formiranja kapitalizma. Promene kvantitativnog karaktera koje su rezultat privrednog razvoja ogledaju se u stopi privrednog rasta. uz tehnološke inovacije. 1700 – 1820 g. Pojmovi.priredni razvoj i privredni rast se često poistovećuju. Kod nerazvijenih zemalja postoji nerazvijena materijalna osnova i disprporcionalna privredna struktura. Kod njih se metod prirednog razvoja zasniva na većem učešću radne snage.POJAM I ODLIKE PRIVREDNOG RAZVOJA Visina materijalnog bogatstva.

Veliki značaj ima ljutski faktor jer zemlje bagate sirovinama ne moraju biti razvijene. a koje se manifestuju preko tačke u kojoj se neki od proizvodnih faktora javljaju kao kritični.Ona se može prilagođavati konkretnik prilikama koje postoje u određenoj privredi . Sve zemlje u razvoju prolaze kroz istu početnu fazu koja utire put sistemu integralnog tržišnog privređivanja i visokom nivou privredne razvijenosti. Prva odlika podrazumeva smanjenje značaja i učešća poljoprivrede u ukupnoj priredi. Svaka prireda koju odlikuje savremeni privredni rast nalazi se u procesu velikih strukturnih i razvojnih promena. to je momenat kada industrijaska proizvodnja dostigne svoju najvišu tačku posle koje njeno učešće u privredi opada. Robert Solou je proizvodnu funkciju postavio kao proizvod društvenog proizvoda .U otvorenim privredama investicije i štednja su različite .MERE ZA PODSTICANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA Uticaj štednje i investicija na privredni rast na različit način se ogleda u zatvorenim i otvorenim privredama. kapitala . uz stalan porast dohotka pojedinca njegov deo koji se izdvaja za hranu opada uz istovremeni porast izdataka za druge potrebe. Danas postoje tržišne privrede različitog nivoa razoja.PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija predstavlja kvantitativni odnos između promene u veličini jednog faktora proizvodnje ili više njih i maksimalne promene u veličini društvenog proizvoda koja je njome izazvana.sa druge strane vlada treba da nalazi način za uvećanje kapitala . 29.27. Tako postoje karakteristike koje su zajedničke za sve zemlje koje se nalaze u fazi savremenog privrednog rasta.Proizvodna funkcija predstavlja jedno od osnovnih sredstava savremene ekonomske analize koja ima primenu i u ekonomskoj politici.Ona pokazuje međuzavisnost između privrednog rasta i angažovanih proizvodnih faktora.Može se govoriti o specifičnoj vrsti trade – off-a koja se ogleda u konfliktnosti ciljeva povećanja akumulacije kao izvora investicija i povećanja tekuće potrošnje. Objašnjenje za opadanje poljoprivrede u stvraranju društvenog bogatstva nalazi se na strani ponude i tražnje.U zatvorenim privredama jedini način obezbeđivanja sredstava za investicije je domaća štednja.ODLIKE SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Raspad socijalističkog sistema 90-ih godina doneo je velike promene u ekonomskoj slici sveta. Kob-Daglasova proizvodna funkcija glasi . Druga odlika savremenog privrednog rasta je ubzana urbanizacija. radne snage i nivoa tehnologije. U toku razvoja koji je praćen smanjenjem učešća privrede javlja se širenje tercijarnog sektora usluge. a sa druge strane socijalističke zemlje koje tek izgrađuju tržišni sistem. što čini stimulisanjem privatne štednje. 28. da je stopa rasta društvenog proizvoda jednaka zbiru stope rasta fiksnih fondova i stopi rasta zaposlenosti i primenjene tehnike. Privarni sektor u kojem dominira poljoprivreda ustupa mesto sekundarnom sektoru gde je veće učešće mašinske tehnike. Urbanizacija podrazumeva industrijska postrojenja i migraciju stanovništva.

treba definisati kategoriju nacionalnog dohodka koji se dobija kada se od bruto domaćeg proizvoda oduzme amortizacija i posredni porezi.Faktor ljudskog znanja u povećanju produktivnosti kao jednom od činioca privrednog rasta.Razlika između izvoza i uvoza naziva se neto izvoz. njeni efekti se moraju uključiti u obračun društvenog proizvoda. zarade zaposlenih Tako će se povećati nivo realnih zarada posle povećanja poreza.na povećanje ukupne domaće štednje može uticati vlada iz dva pravca :porast domaće štednje putem povećanja štednje vlade i smanjenje javne potrošnje ukoliko postoji budžetski deficit.ŠTEDNJA I INVESTICIJE Investicije su deo bruto domaćeg proizvoda i elemant finalne potrošnje koji određuje njegov rast i preko toga tempo uvećanja materijalnog bogatstva društva..država može direktno da povećava sopstvenu investicionu potrošnju ulaganjima u infrastrukturne objekte. ali se mora voditi računa da investicioni projekti budu ekonomski racionalni i efikasni. U obračunu visine i strukture makroekonomskih kategorija koje su rezultat društvene proizvodnje .Ona se menja kda se uključi .. bitna je relacija između štednje i investicija..veličine .Još jedna bitna kategotija su transferi koji se iz budžeta isplaćuju nezaaposlenima .Izdvajanjem amortizacije dobija se kategorija neto domaćeg proizvoda.Da bi se shavtila raspodela ukupnog dohodka privrede između različitih proizvodnih faktora . jer je moguće zaduživanje na svetskom tržištu.Jedna od mogućih mera je smanjenje poreza na dohodke .Koliko god smanjenje poreza izgledalao lako . država se na taj način odriče dela svojih prihoda.Poreski sistem i politika treba da budu tako uređeni da se postigne ravnotežaizmeđu gubitaka u poreskim prihodima i dobitka koji proističe iz iz povećanja javne potrošnje.drugi način je preko uvećanja produktivnosti radainvestiranjem u humani kapital. kvalitet i način njenog angažovanja. socijalno osiguranje.Nivo bruto investicija je različit u zemljama. 30.jedan od elemenata strukture bruto domaćeg proizvoda su bruto investicije koje se sastoje iz neto investicije i amortizacije.veličina raspoloživog dohodka se dobija kada se od nacionalnog dohodka odbiju direktni porezi i neto korporativna štednja. Produktivnost se automatski vezuje za tehnološki i tehnički proces.raspoloživi dohodak se deli na ličnu potrošnju i štednju . Domaća štednja utiče na rast bruto nacionalnog proizvoda. tj. što znači da makroekonomska politika treba da utiče na obim .Ovi načini predstavljaju indirektni način državnog uticaja na nivo investicija.Istaživanja pokazuju da povećanje od 10% u pozitivnoim eksternim efektima koje proizvodi humani kapital dovodi do povećanja društvenog proizvoda od 4% 31.smanjenja poreza. Robert Lukas je zastupao stav da rast produktivnosti proističe iz investicija u humani kapital.država može i direktno uticati i to preko investicionog poreskog kredita koji predstavlja specifičan vid subvencija za investicije.Kako su u pitanju otvorene privrede koje ostavruju spoljnoitrgovinske razmene .Tako se problem svodi na pitanje visine poreza.On se realizuje preko fiskalne politike .RADNA SNAGA I PRODUKTIVNOST Radna snaga je činilac od kojeg zavisi privredni rast.

2.VRSTE INVESTICIJA PREMA SUBJEKTU To su : 1. strane države i komercijalne banke ) i zaduživanjem preduzeća ( po osnovu komercijalnih kredita inostranih banaka ili kod inostranih poslovnih partnera ). Investicije u kuće za stanovanje – pretstavlja atraktivnu namenu investicionih sretstava u razvijenim zemljama Investicije prema strukturi su : 1. Cena roba i usluga u ličnoj potrošnji i preferencuje potrošača određuju deo raspoloživog dohotka koji će biti namenjen investicijama.učešće javnog sektora. Najpooljnije su strane invsticije koje nastaju po osnovu stranih ulaganja u domaću privredu. 4. Investicije u obrtna sretstva – ulaganja za kupovinu sirovina i repromaterijala kao i novčani izraz za već formirani prirast poluproizvoda. Investiciona potrošnja privrede. 32.jednakost investicija i štednje je jedan od uslova makroekonomske ravnoteže.doprinosi za socijalno osiguranje. bruto privatne domaće investicije-sadrže investicije domaćinstva i investicije preduzeća pa se oni jaljaju kao dva najvažnija domaća subjekta. Investicije u humani kapital – postaju sve značajnije sa razvojem savremenih tehnologija i informacionih sistema. obaveza po osnovu kamata.VRSTE INVESTICIJA PREMA NAMENI I STRUKTURI Investicije prema nameni su : 1. U njegovoj raspodeli se izdvajaju sredstva po iše osnova. 33. svetska banka. 3. Tako se stvara spoljni dug koji opterećuje budžet. imaju karakter javnih dobara i privatni kapital nije zainteresovan za ta ulaganja.Investiciona potrošnja domaćinstva zavisi od isine i kretanja njihovog raspoloživog dohotka. Visoko kvalifikovana radna snaga sa specijalizovanim znanjima daanas je najvašniji i za pojedinu zemlju najdragoceniji proizodni faktor. To su objekti od vitalnog značaja. Deo koji ostane naziva se neto korporativna štednja i namenjena je investicijama koje zavise od potreba firme. privrede i neto izvoza.Na strani investicija bruto domaće investicije se sastoje iz bruto privatnih domaćih investicija i neto stranih investicija koje se mohu izjednačiti sa neto izvozom. Bruto investicije – uključuju ulaganja u nove fabričke zgrade i objekte. U zemljama u kojima postoji visoka domaća štednja priliv stranih investicija je posledica ekonomske i političke stabilnosti. inostrane investicije se javljaju kada je domaća štednja nedovoljna i nastaje zaduživanje države ( MMF. državne investicije – se finansiraju iz budžeta i usmerene su na objekte privredne infrastukture.Na strani štednje domaća štednja se sastoji iz privatne štednje domaćinstava i preuzeća i javne štednje koja se formira kao razlika između budžetskih prihoda i rashoda. One podrazumevaju ukupne rashode za nova kapitalna dobra u koje su uključeni i rashodi za . a to su zarade zaposlenih. Investicije u osnona sretsva – ulaganje u fiksni kapital koji je materijalna pretpostavka procesa proizvodnje.preduzeća određena je visinom ostvarenog profita. 2. zaliha sirovina i gotovih proizvoda 3.

a domaćinstva će se zaduživati na osnovu hipotekarnih zajmova. Stopa amortizacije pretstavlja udeo utrošenog kapitala.Različite društvene i individualne potrebe zahtevaju proizvodnju odgovarajućih dobara.Osnovna razlika je oblik dominirajuće svojine i karaketr subjekata koji proizvdoi različite robe i usluge.Sve ove potrebe država finansira iz budžeta. Prihodi – u njihooj analizi polazi se od privrednih subjekata koji investiraju. tako da privatni preuzetnici nemaju interes da ulažu u javni sektor. Investicije svakom preduzeću donose dodatni prihod.posledica je postojanje privatnog i javnog sektora. zdravstvenu zaštitu. 35.Njene komponente su robna javna potrošnja . Država na investicionu potrošnju utiče poreskom politikom.zamenu utrošene opreme.fazi privrednog ciklusa. Nivo investicija zavisi od faze privrednog ciklusa.nizak profit često dovodi do situacije da javna preduzeća beleže finansijske gubitke koji se pokrivaju iz državnog budžeta. a druga transferi fizičkim i pravnim licima. Neto investicije 34. Postoje tri faktora koji su od uticaja na investicije : 1. Širenje javnog sektora nastaje posle krize tridesetih. Investiciona ulaganja u trajna dobra uključuje i trošak po osnovu kamate i po osnovu poreza koji domaćinstva plaćaju na svoj dohodak.Ceo proces karakterišu dve pojave :karakter delatnosti i promene svojinskih odnosa u pravcu privatizacije.pružanje usluga u javnom sektoru ostavruje nizak profit. 2. a posebno onih koja su od uticaja na investiciona ulaganja i njihove efekte.Subjekt javne potrošnje je država.DETERMINANTE INVESTICIJA Investicije određuju rast bruto domaćeg proizvoda.ODLIKE JAVNOG SEKTORA U savremenim privredma dominira tržište čiji karaketr poslednje dve decenije pod uticajem globalizacije i neoliberalizma. 3.najavljenih mera ekonomske politike preduzeća formiraju očekivanja u pogledu budućih privrednih kretanja. 2. Investiciona potrošnja zavisi od poreza na dohodak pa tako niže stope poreza povećavaju investicije.koji je njen osnovni finansijski fond. Troškovi – investicije podrazumevaju određene prateće troškove i cilj je da ni budu što niži.tj. Povećanje investicija za rezultat ima rast bruto domaćeg proizoda koji je zatiom izvor budućih investicionih ulaganja sa istim ehektom. amortizacije. Država organizuje i finansira nacionalnu odbranu . Očekivanja – na osnovu trenutne situacije u privredi. .karaketr dobara koji podrazumeva specifičnost njihove tražnje i strukture cena odnosno karaketr subjekata koji formira njihovu ponudu. a diverzifikacija privredne strukture državno-monopolističkog kapitalizma u kojoj sve veći prostor dobijaju različite usluge takođe je doprinela širenju javnog sektora. Usled brzog tehničkog napretka u strukuri amortizacije dominira njemn akumulatini deo kojim se nabavljaju nova sretstva. Preduzeća će uzimati kredite.U javnom sektoru proizvodnja javnih dobara je inicirana opštim interesom i potrebama cele društvene zajednice . Na osnovu očekivanja se formiraju investicione odluke.

zato što od korisnika javnih dobara druga lica imaju korist (obrazovanje). Prva razlika se definiše prema obeležju rivalne potrošnje. Upotreba privatnog dobra se može u svakom slučaju isključiti .JAVNA I PRIVATNA DOBRA Polazna tačka razlikovanja javnih i priavtnih dobara je sektor privrede u kojima se ona proizvode.Druga odlika je dejstvo eksternih efekata . srednje škole.Porast raspoloživog dohodka dovodi do promena proporcija . 38.Danas su rasprostranjene privatne bolnice . element agregatne tražnje. 37.Oni se ne mogu podesiti po meri privatnog korisnika.Treća karakteristika je uslovljenost i vezanost njihove ponude za državu kao vodećeg subjekta koji može da ih obezbedi. pa je neophodna intervencija države(osnovno obrazovanje i osnovna zdravstvena zaštita).Primenjuju se drugi kriterijumi određivanja cena .36. polazi se od toga da se pojedinci ne ponašaju u skaldu sa svojim interesom . Posebne vrste javnih dobara su obavezna i čista javna dobra.Rivalna potrošnja postoji kada jedna osoba koristi određeno dobro dok druga to nije u mogućnosti. ikao izdvajanje sredstava koja su namenjena podmirenju potreba za izraženim socijalnim sadržajem.Čista javna dobra su ona koja odlikuje nerivalna potrošnja kao i nemogućnost isključenja pojedinca korisnika.drugo razgraničenje je obeležje isključenja.Raspoloživi deo dohodka se jednim delom troši za potrbe lične potrošnje .DETERMINANTE LIČNE POTROŠNJE Lična potrošnja domaćinstva predstavlja jedan vid finalne potrošnje.Najvažnije funkcije javne potrošnje su: 1. fakulteti .Javnih dobara prema vrsti i odlikama ima nekoliko.Neka od njih može da obezbde i privatni sektor. i drugi aspekt je varijanta opšte potrošnje koja uključuje i potrošnju neprivrednih delatnosti 3.Nivo lične potrošnje je pokazatelj dostignutog nivoa životnog standarda.(nacionalna odbrana). gde pojedinac polazi od shvatanja da je njegov doprinos u ostvarenju javnog dobra mali i da ce to nadoknaditi drugi pojedinci. socijalna funkcija – se može sagledati sa dva aspekta . kao što je socijalna pomoć. Javna dobra se ne mogu isključiti. tako da se u tržišnim uslovima javlja problem „besplatnog korisnika“. redistributivna funkcija – iskazuje se dejstvom mera ekonomske politike koje za cilj imaju preraspodelu dohodka društva od bogatijih slojeva ka siromašnim.FUNKCIJE JAVNE POTROŠNJE Smisao funkcije pojedinačnog oblika potrošnje je u što potpunijem zadovoljenju spektra potreba.U razvijenim privredama javna potrošnja predstavlja bitan element ukupne akcije ekonomske politike u regulisanju privredne ravnoteže 2. privatnom i javnom koji paralelno funkcionišu. ekonomska funkcija – je utoliko više izražena ukoliko su u privredi funkcije tržišnog mehanizma razvijenije. jer je to volja pojedinca.Obavezna javna dobra .Njihova proizvodnja se odvija u dva različita svojinska uređena sektora . a drugi za odloženu potrošnju.

permanentni dohodak i model životnog ciklusa. 39.promena može biti trajna ili prolazna.FUNKCIJE LIČNE POTROŠNJE Funkcije lične potrošnje su određene mestom koja ona ima u procesu društvene reprodukcije i s obzirom da je njen subjekt domaćinstvo odnosno pojedinac one imaju specifičan karakter.Agregatna tražnja je odnos između potrošnje roba i usluga i nivoa cena .Ukus potrošača i visina dohodka kao i njihove promene utiču na proizvodnju. 38.tokom života nivo potrošnje pojedinca se prilagođavao fazi životnog ciklusa. jer se u toku radnog veka štedi za kasniji period-penziju. 3. jer je struktura lične potrošnje određena strukturom proizvodnje sredstava za život.bogatsvo je ređe u novcu . terkući raspoloživi dohodak polazna osnoa ponašanja domaćinstava u ličnoj potrošnji. 3.promena visine lične potrošnje utiče na kretanje agregatne tražnje.On direktno utiče na kretanje lične potrošnje u tekućem periodu. funkcija uticaja lične potrošnje na proizvodnju.Osnovne funkcije potrošnje su : 1.Tri bitne determinante štednje su : 1.Veće bogatstvo uslovljava veću potrošnju.permanentni dohodak je trendi nivo dohoddak za koji domaćinstva očekuju da se održi i u budućnosti. koje utiču da društveni proizvod kamatne stope ili cene odstupaju od postavljenih ciljeva.Poremećaji u privredi su promene u agregatnoj tražnji ili agregatnoj ponudi ili promene u ponudi novca ili tražnji za novcem .U analizi ovih ciljea treba poći od agregatne tražnje i agregatne ponude.agregatna ponuda je odnos između ukupne količine roba koju su proizveli privredni subjekti i nivoa cena. ako se izvrši pogrešna procena mera koje treba .Tu se navodi . a više u hartijama od vrednosti. uticaj lične potrošnje na veličinu agregatne tražnje .On je uređuje i za budući period. bogatstvo ili jedan njegov deo pojedinci mogu da akumuliraju kao rezultat svog ponašanja i odluka u potrošnji uslovljenog životnim ciklusom .Potrošnja zavisi od nivoa permanentnog dohodka i potrošači ne reaguju isto na različito uzrokovanje promene dohodka.cilj je dea se ušteđena sredtsva troše u starosti i time nadoknađuje tekući dohodak. stope privrednog rasta i nivoa cena.Poremećaji u privredi mogu biti uzrokovani i ponašanjem i akcijom samih tvoraca stabilizacione plitike. 2.UZROCI POREMEĆAJA U PRIVREDI U objašnjenju prirode i vrste poremećaja. treba poći od metoda realizacije njenih ciljeva – zaposlenosti . funkcija obnavljanja radne snage –pojedinac u ličnoj potrošnji zadovoljava osnovne potrebe koje izviru iz njegovog biološkog i fiziološkog bića i potrebe standarda koje su odraz dostignutog kulturno-istorijskog nivoa razvoja društva 2.njegove raspodele. Različite funkcije lične potrošnje ukazuju na više dimenzija njene sadržine koje subjekti ekonomske politike moraju imati u vidu prilikom izbora instrumenata kojima regulišu njenu visinu i kretanje. tako što se uvećava deo namenjen štednji..

on je negativan kada se poremećaj mogao predvideti i odgovarajuća akcija se priprema blagovremeno.unutrašnje zaostajanje je vremenski period između momenta kada akcija postaje potrebna i momenta kada je preduzeta.postoji više faktora koji potenciraju neizvesnosti u ekonomskoj politici : 1. a ekonomska politika deluje sa zaostajanjem smatra se da je najbolje i ne preduzimati bilo kakve mere. pokazuju tendenciju da traju samo izvestan vremenski period..Za subjekte ekonomske politike je najbitnije da uoče poremećaje i da na osnovu toga preuzmu određenu akciju.U tom procesu se javlja zaostajanje . nepredviđene promene u nekom od elemenata agregatne tražnje . tj.Ekonometrijski model se iskazuje preko jedne ili više jednačina sa numeričkom .Ukoliko je poremećaj prolazan i nema dugotrajne efekte .preduzeti.Usklađivanje je akcija ekonomske politike kojom se postiže ublažavanje poremećaja .zaostajanje u prepoznavanju je isto u monetarnoj i fiskalnoj politic 2.NEIZVESNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI Akcija ekonomske politike ne može rašunati sa potpunom izvesnošću da će biti realizovana na način na koji je koncipirana i sa rezultatima koji se očekuju.Umešnost i znanje subjekta ekonomske politike se pokazuje u sposobnosti identifikacije vremenskog trajanja poremećaja.ZAOSTAJANJA U STABILIZACIONOJ POLITICI Poremećaji u privredi mogu biti prolazni. tj. jer su ona rezultat interakcije razlicitih zaostajanja koja se javljaju u privrednim tokovima. jer se zahteva zakonska podloga spoljašnja zaostajanja traju dugo . usklađivanje privrednih tokova u cilju stabilizacije privrednih tokova uprkos dejstvu poremećaja. 2. prepoznavanju poremećaja .u monetarnoj politici ono je kratko jer se odluke Centralne banke donose brzo posle uočvanja poremećaja. zaostajanja u akciji – isto je u monetarnoj politici kao kod zaostajanja u Odlučivanju. a ne njihovo potpuno uklanjanje.Spoljašnje zaostajanje je vremenski period između preduzete akcije i njenih efekata u privredi. koje može biti unutrašnje i spoljašnje .Analiza procesa zaostajanja ukazuje na prepreku na koju nailazi akcija stabilizacione kratkoprošne politike koja se ogleda i neminovnom proteku vremena od momenta kada je akcija preduzeta do momenta u kojem počinje njeno dejstvo u privredi. ili ponašanje partija u predizbornim kampanjama.na osnovu toga se govori o zaostajanju u akciji ekonomske politike.akcije u fiskalnoj politici nisu brzog karaktera.Zaostajanje je pozitivno kada je proteklo određeno vreme između nastanka poremećaja i nastanka uočavanja da je neophodna akcija ekonomske poltike. 41. zaosatjanje u odlučivanju se različito manifestuje u sferi monetarne i fiskalne politke.U fiskalnoj politici se može odužiti 3. 40.to upućuje na aspekt stabilizacione politike koji se zove fino podešavanje.Da bi akcija ekonomske poltike proizvela dejstvo potrebno je da protekne duži ili kraći vremenski period. drugi faktor je uslovljen vrstom ekonometrijskog modela na kojem se bazira njena primena.Unutrašnje zaostajanje nastaje u : 1. finalne potoršnje.

Funkcije tržišta su određene karakterom i veličinom agregatne tražnje i agregatne ponude.Instrumenti neposrednog karaktera su administrativno rukovođenje privrednim sistemima. Funkcionisanje privrede se ostvaruje posredstvom tržišnog mehanizma. politikom cena se regulišu međusobni odnosi cena. fiksne i druge cene. Kada se postigne granica korišćenja kapaciteta .u tu svrhu se koriste binstrumenti koji utiču na visinu i kretanje cena tako da se govori o politici cena.Povećana novčana tražnja uzrokuje povećani obim potrošnje. zatečene.INFLACIJA TRAŽNJE Inflacija tražnje nastaje usled promena na strani novčane tražnje koje mogu biti u vidu predimenzionirane emisije papirnog novca i novčanih kredita u odnosu na ponudu ili porasta domaće novčane tražnje iz stranih sredstava uz nepromenjeni obim ponude.Instrumentima neposredne kontrole cena njihova visina se može odrediti različitim nivoima . njenih pojedinih sektora ili privrede kao celine.koji se formira na osnovu visine i kretanja cena svih proizvedenih roba i usluga u privredi. pod pretpostavkom da inflacije nema. tako da postoje maksimalne.Ekonometrijski modeli koji obuhvataju čitav sistem nacionalne privrede i izražavaju zakonomernost ukupnih privrednih kretanja.vrednošću parametara koji polaze od ponašanja privrede iz predhodnog perioda .Uticaj ekonomske politike na nivo i kretanje cena može biti posrednog i neposrednog karaktera. kontroli ili suzbijanju inflacije 2.Klasični instrumenti ekonomske politike usmeravaju svoje dejstvo u onim oblastima privrednog života u kojima se odgovarajućim promenama otklanjaju poremećaji u formiranju cena i njihovom kretanju. Uloga politike cena se ogleda u : 1.Postoji više vrsta ovih modela i teško je reći u kojoj meri oni tačno predviđaju privredna kretanja i procene njihove vrednosti. tj.Povećana potrošnja povećava realni društveni proizvod. Nivo cena se formira u zavaisnosti od njihovog odnosa.To je neposredno određivanje cena od strane države i nadležnih organa poi kriterijumima koji su administratini . dejstvo njenih instrumenata u pravcu povećanja konkurentnosti domaćih proizvoda na svetskom tržištu 43. 42. pariteti cena 3. postavljajuci to kao jedan od glavnih ciljeva.u tržišnim privredama politika cena se realizuje instrumentima posrednog karaktera.polazi se od toga da se cene formiraju slobodno. a ne ekonomski. počinju da dejstvuju oni koji uzrokuju . Ekonomsa politika teži uspostavljanju ravnoteže između agregatne tražnje i agregatne ponude.Ekonomska politika posebnu pažnju posvećuje njegovom kretanju.Tu je reč o opštem nivou cena. tj.Najčešće kretanje nivoa cena je njihovo kretanje i tada je reč o inflaciji.INSTRUMENTI I ULOGA POLITIKE CENA U savremenim privredama tržište predstavlja mesto na kojem se formiraju agregatna tražnja i agregatna ponuda i njihov međusobni odnos. nazivaju se makroekonometrijski modeliNjihovom primenom određuju se promene u privredi koje se dešavaju od jednog perioda do drugog. pa se povećava i stepen korišćenja kapaciteta.

45. zaposleni imaju i više nadnice od zaposlenih u preuzećima sa niskom tehnikom. koji se poklapa sa rastom potrošnje jedino se postiže rastom cena.Funkcionisanje tržišta vremenom dovodi do izjednačavanja nadnica što stvara inflaciona kretanja. utiču na povećanje njene visine.To dovodi do pojave inflacione spirale u kojoj se uzroci inflacionih kretanja smenjuju.Ova inflacija ne proizvodi negativne posledice samo ako je stopa inflacije niska.U preduzećima u kojima je nivo tehnike viši od prosečnog u privredi . Kada je uzrok inflacije troškova povećanje nadnica ono je najčešće uzrokovano neravnomernim tehničkim progresom u privredi .od momenta pojave inflacionog očekivanja na strani radnika nastaje poivećanje cena nadnica brže od povećanja cena .Tada ona neznatno utiče na ekonomsku efikasnost i raspodelu dohodka i bogatstva. Neočekivana inflacija najčešće ima dejstvo šoka.privredni subjeti i stanovništvo se tada poinašaju u skaldu sa inflacionim očekivanjima.Njene posledice su više socijalne nego ekonomske. investicija .One su različitog karaktera u zavisnosti od toga da li je inflacija očekivana ili neočekivana.inflaciju.Do nje dolazi kada se povećavaju materijalni troškovi i nadnice rastu brže od produktivnosti rada. Očekivana inflacija postoji kada godišnja stopa inflacije stvara uverenje da će se taj trend održati i u buduće. Drugi oblik inflatornih očekivanja izražava se kao izvesnost na strani radnika da će se cene i dalje povećavati. pa nije potrebna akcija ekonomske poltike.Rast nominalnog društvenog proizvoda .inflaciona spirala dobija oblik cena-nadnice-cene.Nagli porast opšteg nivoa cena ne ostavlja mogućnost prilagođavanja od strane domaćinstava i privrede i amortizovanja cenovnog pritiska .rast uvoznih cena predmeta rada za posledicu ima nominalno povećanje materijalnih troškova koji kao elemnt strukture cena . U inflaciji tražnje dolazi do preteranog trošenja na strani države . kao što su inflaciona očekivanja.Posledice neočekivane inflacije se mogu . Ona na strani privrednih subjekata uslovljavaju njihovo ponašanje kojim se želi da svoje gubitke usled inflacije samnje na najmanju meru.Postoje međutim i drugi uticaji . pa nastaju velike promene u raspodeli dohodka i bogatstva.tako nastaje inflacija tražnje u kojoj rast potrošnje usled punog korišćenja kapaciteta ne može povećati realni društveni proizvoed i vuče cene naviše.INFLACIJA PONUDE Inflacija ponude nastaje usled povećanja troškova u proizvodnji i zato se naziva još i inflacija troškova.Paralelno sa povećanjem cena oni amanjuju ponudu svojih proizvoda.Kao najjednostavniji lek inflacije tražnje ističe se ograničavanje i kontrola volumena opticaja novca.Prilagođavanja očekivanoj inflaciji ne uzrokuju poremećaje u privredi .POSLEDICE INFLACIJE Posledice inflacije u određenim uslovima mogu biti razarajuće za privredu. nadnica 44.Najčešće do nje dolazi usled porasta materijalnih troškova koji nastaju trošenjem uvoznih siroina i reprodukcionog materijala.

jer realna vrednost dugova opada .Oni koji imaju stranu penziju ili platu . efekti inflacije na državne poreske prihode .jedan od mehanizama je indeksacija .Taj rast je obično između 2-3% na godišnjem niou. distorzija cena i cenovnih signala . Prema dužini trajanja dele se na .Na kratak rok je pozitivan uticaj jer dolazi do povećanja potrošnje i rasta realnog društvenog proizvoda. budžet – ukoliko postoji inflacija jedna od posledica je i smanjenje realnih poreskih prihoda . vrste inflacije su: 1. a na dugi rok je drugačija situacija. latentna ili potencijalna – su dugoročnog karaktera i iskzuju se u tendenciji sporog rasta cena . to je tanci efekat. opada kupovna moć i dolazi do raspada monetarnog sistema.Ovde je naročito izražena promena položaja dužnika i poverioca . jer njegova moć opada.cene dostižu astronomske visine. stranu valutu. a drugi se primenjuje u dužničko –poverilačkim odnosima tako što se ugovorm predviđa da se visina kamatne stope usklađuje sa tržišnom kamtom stopom koja uključuje stopu inflacije. uticaj na ekonomsku efikasnost na mikroekonomskom planu – se iskazuje višestruko. slabog su inteziteta i traju najduže.razvrstati u tri grupe : 1. 2. to je poreski efekat inflacije koji nastaje usled smanjenja realnih dohodaka. proširuju se na više zemalja i dobijaju opšti karakter.Oni koji poseduju nekretnine.procenat obezvređivanja novca na godišnjem niou je nekoliko stotina. srednja – se javlja u periodima posleratnih obnova i pratillac su ubrzanog privrednog rasta.On je posebno izražen u hiperinflaciji. uticaj na raspodelu dohodka i bogatstva – zavisi u kom obliku pojedinci drže svoju imovinu i koji je karakter njihovog stečenog dohodka.Povećava se budžetski deficit.VRSTE INFLACIJE PO INTEZITETU I DUŽINI TRAJANJA Po intezitetu koji podrazumeva brži proces inflacije i stepen obezvređivanja novca .Vremenom su se izgradili mehanizmi koji smanjuju negativni dejstvo inflacije. pa njena visina u kratkom roku dostiže cifre od 200-10000%. trajna potrošna dobra u povoljnijem su položaju jer vrednost njihove imovine u uslovima inflacije raste.Njeno zasutavljanje traži radikalne promene.Prati je porast državnih dugova 2. 1. ugrožava njihov materijalni položaj.njena visina je između 6-15% što omogućava primenu mera ekonomske politike i eliminisanje njenih pratećih negativnih posledica 3.uzroci su politika jeftinog novca i ekspanzije kredita . postupak usklađivanja novčanih iznosa pre svega socijalnih davanja sa stopom inflacije. pa su poverioci oštećeni. 46.Oni koji imaju novac u bankama postaju gubitnici. uticaj na efikasnost i rast na makroekonomskom planu – iskazuje se preko promena bitnih makroekonomskih agregata. drugi uticaj se iskazuje u načinu raspolaganja novcem i treći podrazumeva promene u meni troškovima 3.Inflacija pogađa slojeve stanovništva koji imaju fiksne dohodke. 2. sekularne su latentne inflacije . hiperinflacija ili galopirajuća – se razvija brzo . jednokratne – traju izvestan ne dugi period i prestaju zajedno sa delovanjme uzroka koji bi mogao biti naglo povećanje nadnica .na prvom mestu se sagledava odnos inflacije i društvenog proizvoda. zaštićeni su od inflacije. 4.

anjivanje i eliminisanje preduzimaju.Najviše dolazi do izražaja nesrazmera između nominalnih i realnih tokova u privredi u kojoj su nominalni tokovi podložni stalnoj ekspanziji a realni opadanju 2. slobodne ili otvorene – onda kada se na nju ne utiče merama ekonomske politike ili i ako se utiče ostaje se bez efekata 4. 48.3. sistemska inflacija . strana – pretpostavka je otvorenih privreda sa razvijenim ekonomskim odnosima sa inostranstvom. stagflacija – nastaje spajanjem reči stagnacija i inflacija. 1.prirodna stopa nezaposlenosti je ona stopa na kojoj je priliv i odliv nezaposlenih izbalčansiran i na kojoj su očekivanja preduzeća i radnika u pogledu7 kretanja cena tačna. 47. prigušena – karakteristična za savremene privrede jer se u njima vodi aktivna antiinflaciona politika kao bitan segment ekonomske poltike.Cilj akcije ekonomske politike je postizanje pune zapolsenosti uz što nižu stopu nezaposlenosti koja . aktivna – može biti uzrokovana promenama u tražnji .POSEBNE VRSTE INFLACIJE To su : 1. neaktivne postoji od momenta postizanja pune zaposlenosti i nemogućnosti daljeg povećanja proizvodnje 2. 49. strukturna inflacija – za uzrok ima disproporcionalnu privrednu strukturu u kojoj su različite delatnosti neravnomerno razvijene.VRSTE INFLACIJE PREMA POREKLU I INTEZITETU OBEZVREĐIVANJA NOVCA Inflacije se prema poreklu dele na: 1. ali se inflacionom spiralom vremenom uključuju i uzroci koji dolaze iz sfere ponude 3. hronične –traju duži vremenski period i od latentnih ih razlikuje viši godišnji procenat.specifična inflacija kako po uzrocima .Mogu aktivirati inflacionu spiralu koja se teško obuzdava. tako i po merama koje se za njeno sm.inflacioni pritisci nastaju putem spoljne trgovine Prema intezitetu obezvređivanja novca dele se na.Postupnim izmenama strukture privrede otklanjaju se uzroci ove inflacije 3.PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI Nivo pune zaposlenosti dostiže se u privredi na nivou normalne nezaposlenostiNa njeno kretanje utiču povećanje raspoložive radne snage . domaća – uzroci potiču iz poremećaja u domaćoj privredi 2.Ona je inicirana karakterom i funkcionisanjem privrednog i političkog sistema određene zajednice.kada je stopa neazaposlenosti konstantna veličina priliv i doliv nezaposlenih je izbalansiran. otkazi i otpuštanja .Izražava se kao povećanje opšteg nivoa cena u uslovima stagnacije ili čak opadanja proizvodnje.Parcijalne mere ekonomske politike ne mogu je zausatviti.

menja se realna vrednost imovine fiksirane u nominalnom iznosu 2. gubici nepredviđene inflacije su sa jakim distibutivvnim efektima . vrste raspoloživih poslova Učestalost nezaposlenosti podrazumeva koliko dugo u različitim periodima pojedinac bio nezaposlen.Da bi se zaustavio rast stope nezaposlenosti .5% . neophodno je preduzeti određene mere. želje nezaposlenih da traže bolji posao 4. Stopa inflacije je stabilnija u zemljama u kojima je u dušem periodu bila niska. cikličnu – koja podrazumeva kratkoročna odstupanja stope nezaposlenosto od prirodne stope 2. struktura nezaposlenosti po polu i uzrastu 3.Trajanje nezaposlenosti je prosečna dužina vremena u kojoj je pojedinac nezaposlen i zavisi od : 1. organizacije tržišta rada 2. Sekundarno tržištre radne snage koje se formira paralelno sa postojećim tržištem radne snage zbog promena nivoa agregatne tražnje. To su : 1. U uslovima anticipirane inflacije nastaju gubici za pojedince koji drže novac u bankama.Faktori koji utiču na stopu prirodne nezaposlenosti su trajanje i učestalost nezaposlenosti. .To zavisi od dve determinante : 1.U razvijenim zemljama je ovaj sistem mnogo razrađeniji .Suština je da ove promene uslovljavaju orijentaciju preduzeća na privremeno zapošljavanje radnika.Drugi mehanizam je tzv. 6% nastaju predviđanja po kojoj će se ona i u budućnosti održavati na toj visini. Preko tog odnosa reflektuje se uticaj privrednog ciklusa na veličinu realnog društenog proizvoda sa tri aspekta gde prva dva podrazumeaju smanjenje radne snage kao imputa ili smanjenje broja radnih časova u nedelji ili smanjenje broja zaposlenih i treći aspekt se iskazuje preko smanjene produktivnosti zaposlenih.Kod nezaposlenosti treba razlikovati : 1. permanentnu ili strukturalnu – koja je na nivou prirodne stope nezaposlenosti. Usled anticipirane – predviđene inflacije kada je u nekom dušem periodu stopa inflacije npr. Kada je u pitanju drugi rok za obezbeđenje rasta društvenog proizvoga treba obezbediti sretstva investicije što na kratak rok nije potrebno. demografskog . stopu po kojoj novi radnici ulaze u radni kontigent faktori koji utiču na prirodnu stopu nezaposlenosti su promenljivi. Gubici u privredi su mnogo veću usled nepredviđene inflacije.je njena prateća pojava. promenljivost tražnje za radnom snagom od strane različitih preduzeća 2. 50. menja se redistibucija društvenog bogatstva između sektora privrede 3. Deo društvenog proizvoda je usled nezaposlenosti izgubljen. Privreda i društvo gube u stanju nezaposlenosti jer je tekuću društveni proizvod ispod potencijalnog. Bitan odnos između realnog rasta društvenog proizvoda i promena stope nezaposlenosti izražava Okunov zakon koji smatra da smako smanjenje stope nezaposlenosti za 1% dovodi do porasta realnog društvenog proizvoda za 2.GUBICI USLED NEZAPOSLENOSTI I INFLACIJE Privreda se bori protiv nezaposlenosti i inflacije jer one uzrokuju niz negativnih posledica.Jedan od metoda je poseban program vlade za zapošljavenje mladih tokom leta ili smanjenje poreza za preduzeća koja zapošljavaju mlade.

3. fiskalni monopol ( kada država za određene robe propisuje cenu koja je viša od tržišno formirane ) 2.51. rapidno smanjenje inflacije uz išu nezaposlenost Ni jedno od ovih rešenja nije zadooljavajuće pa se pribagava njihovoj kombinaciji.taksi.INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE Osnovno dejstvo fiskalne politike je fiskalni sistem koji podrazumeva sve rste poreza. To je porez na promet koji se naplaćuje prilikom . veku u Engleskoj u formi prikupljanja sretstava za finansiranje izgradnje. Trade off označava navedeni odnos i kod nas se teško nalazi prevod.TRADEOFF INFLACIJE I NEZAPOSLENOST Odnos između inflacije i nezaposlenosti grafički se prikazuje preko Filipsove krive.doprinosa i zajmova i sve oblike janih rashoda i propisa koji ih uređuju. a značilo bi razmena nezaposlenosti u korist inflacije i obrnuto. smanjenje nezaposlenosti u kratkom vremenskom roku sa prolaznim povećanjem stope inflacije koja kasnije opada 2. 52. Postoje tri vrste poreza : ϖ na dohodak – građani i firme kao osnovni poreski obeznici polaćaju porez na dohodak ili porez na dobit ϖ na imovinu – oni koji poseduju različite oblike imovine plaćaju porez na imovinu ϖ na potrošnju – su porezi na dodatnu vrednost (PDV – koji se naplaćuju u svakoj fazi prometnog ciklusa. a 8% za posebno određene robe i usluge). Filipsova kriva pokazuje da niža nezaposlenost može biti postignuta po cenu više inflacije i da stope inflacije može biti smanjena po cenu veće nezaposlenosti. U razvijenim privredama u izboru kombinacije stabilnosti i nezaposlenosti od značaja je politički ciklus koji inicira buduću akciju ekonomske politike. takse – vrsta javnih prihoda koji se za razliku od poreza naplaćuje kao novčani ekvivalent za administratine usluge državnih organa pravnim i fizičkim licima. Na dugi rok trade off nezaposlenosti i inflacije ne postoji jer je kretanje nezaposlenosti nezavisno od kretanja stope inflacije. Prema našem zakonu on iznosi 18% . a pošto su izor javnih prihoda spadaju i u intrumente fiskalne politike. porezi – najstariji i najvažniji intrunet koji se nakada ubirao za fiskus vladara da bi vremenom postao osnovni izvor budžetskih prihoda. Njenim instumentima se prikupljaju sretstva budžeta. Ona pokazuje da niža stopa nezaposlenosti znači višu inflaciju. U nerazvijenim zemljama se prednost daje bržem rastu koji je praćen inlacijom.akcize (posebna rsta poreza na potrošnju koji se plaća na proizvode koji imaju karakter luksuznih ) . carine – su instrument spoljno trgovinske politike. Na kratak rok Filipsova kria nije stabilna i menja se u skladu sa promenama kretanja inflacije. Postoje dva pristupa subjekata ekonomske politike za rešavanje ovog problema : 1. Među zavisnost kretanja nezaposlenosti i inflacije pred subjekta ekonomske politike postavlja zadatak balansiranja nivoa zaposlenosti i inflacije pri kojim aje moguće odžavanje ili približavanje stanju pune zaposlenosti. doprinosi – izvor javnih prihoda koji se javlja u 18. Kod nas postoji obavezno socijalno osiguranje 4. Instrumenti su : 1.

Ovom funkcijom se ujedno postiže i socijalna funkcija. 53. Mogu se realizovati ne kratak. npr. alokativni – se ogleda u alokaciji i korišćenju proizodnih faktora.tj. prihodi javnih dobara – posebna vrsta prihoda čiji je izvor imoina koju poseduje država 6. a smanjuju u uslovima niske privredne aktivnostijer su dohodci niži. dominacija fiskalne funkcije budžeta . posredovanjem banaka i prodajom obveznica javnog zajma na berzi od strane države. redistibutivna – je izorna funkcija koja se ostvaruje takvim dejstvom instrumenata fiskalne politike kojim se postiže korekcija odnosa iz primarne raspodele ( u korist siromašnih slojeva ). cilja i to su : 1.Na kratak rok .Afirmacija države nakon krize tridesetih promenila je ulogu države prema budžetskoj potrošnji i njenim funkcijama.potrošnja države se često izjednačuje sa budžetskom potrošnjom.dve odlike uravnoteženog budžeta su : 1. država iz sretstava budžeta obezbeđuje investicije 2. podmirenje klasičnih potreba u okviru potrošnje države 2.Budzet formiran na osnovu poreskih stopa koje su konstantne neizbežno oscilira prema privrednim aktivnostima.Budžet treba da je uravnotežen. 54.uvoza i izvoza proizoda.Ono se zasniva na narušavanju ravnoteže između javnih prihoda i rashoda .Uravnoteženi budžet ne beleži ni viškove ni manjkove. stabilizaciona funkcija – do izražaja dolazi naročito od vremena sve prisutnijeg državnog intervencionizna u privredi. 3.srednji i dug rok i to putem javnog upisa.tj. Navedene ciljeve realizuje primenom fiskalnih instumenata pri čemu se javlja problem koordiniranog dejstva. Ogleda se u dejstu na postizanje i očuvanje u nezaposlenosti.Tako je neutralnost budžeta narušena.ODLIKE BUDŽETA U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda je budžet putem kojeg se raspoređuje najveći deo javnih prihoda. 5. fondacija i finansijskih programa. Da bi se ona postigla treba rešiti probleme unutrašnjeg zaostajanja putem blagovremenog uočavanja pormećaja donošenja odluke i njihovom primenom.U uslovima viskoke privredne aktivnosti konstante poreske stope zbog povećanih dohodaka povećavaju sredstva budžeta . da su prihodi jedanki rashodima u okviru budžetske godine koji se po pravilu ne poklapaju sa godišnjim.zatim stabilnog nivoa cena i uravnoteženog platnog bilansa zemlje.CILJEVI FISKLANE POLITIKE Primenom velikog broja instrumenata ostaruju se tri bitne funkcije. jer se preko budžeta odvija njeno finansiranje. Anticiklično dejstvo budžetske potrošnje podrazumeva njeno povećanje u periodima smanjene privredne aktivnosti i smanjenje u periodima visoke privredne aktivnosti. javni zajam – poseban finansijsko pravni intitut koji fizička i pravna lica postavlja u uloguzajmodavca dok je država zajmoprimac sa obavezom vraćanja zajma sa kamatom. smanjenje nezaposlenosti.Javni prihodi se mogu raspoređivati i iz fondova . neutralnost budžeta u odnosu na privredu Odraz ekonomske neutralnosti budzeta je da budžet ne reaguje na kretanja društvenog proizvoda.

kada je deficit privremen finansiranje prodajom hartija od vrednosti ne utiče na promenu visine agregatne tražnje.javljaju se budžetski viškovi –suficit i budžetski manjkovi –deficit.pokrivanje deficita budžeta ima različite posledice u zavisnosti od toga da li je on privrem. a drugi način njegovog finansiranja se ne može primeniti ukoliko se deficit hroničnog karaktera nastavlja . primarna emisija novca će uticati na povećanje agregatne tražnje. ne postoji opasnost od infalcije. 55.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAŽNJU Prireda je u ravnoteži kada se nivo agregatne ponuda i agregatne tražnje poklapaju. zemlje u kojima on postoji ne ostvaruju privredni rast 2. a to su :inflacija .Uticaj budžeta na dohodke stanovništva i preko toga na potrošnju ogleda se preko subvencija nezaposlenima i negativnog poreza. 57.Njegovom primenom dseficit budžeta dobija formu javnog duga koji je prisutan u većini savremenih privreda.enog ili stalnog karaktera.. a to prouzrukuje investicionu potrošnju.Inflacija beleži minimalni rast. povećanje poreza ili smanjenje javne potrošnje. 56. a kada se privreda približava punoj zaposlenosti opada budžetska potrošnja. dovodi do hiperinflacije . podiže se nivo cena .Opadanje lične i investicione potrošnje odražava se na na povećanje budžetske potrošnje .u slučaju trajnog deficita predviđaju se dve situacije : 1.monetizacija povećava količinu novca u opticaju i dovodi do povećanja cena na tržištu.KAPITALIZACIJA DUGA Pokrivanje budžetskog deficita pozajmljivanjem od pojedinaca i privrednih subjekata u vidu javnog zajma naziva se kapitalizacija duga.Prodajom obveznica na tržištu kapitala . inicira inflaciona kretanja .proces finansiranja i refinansiranja javnog duga naziva se upravljanje javnim dugom.Ako se on ne kompenzuje povećanjem poreza ili smanjenjem transfernih plaćanja .ono je inicirano smanjenjem kamatnih stopa do kojeg dovodi povećana emisija novca. država dolazi do odgovarajućih finansijskih prihoda ne menjajući njihov ukupni obim već se samo menjaju subjekti koji su vlasnici obveznica. .U slučaju hroničnog budžeta finansiranje emisijom novca dovodi do drugih posledica . država mora preduzeti mere .MONETIZACIJA DUGA Zaduživanje države kod Centralne banke kao način pokrivanja deficita budžeta je monetizacija duga. jedan je od uzročnika inflacije. privremeni deficit prelazi u stalni.Kada je budžetski deficit privremenog karaktera . gde je veća pažnja posvećena dugovima iz prošlosti.Centralna banka odobrava državi kredit iz primarne emisije novca koji je obavezna da vrati.Javni zajam se najčešće realizuje prodajom obveznica od strane države koje kupuju fizička i pravna lica.mehanizam koji tada povećava dohodak naziva se negativni porez koji se finansira iz sredstava budžeta sa ciljem povećanja potrošnje.Kao pozitivna odlika kapitalizacije duga smatra se to što se ne stvara emisija novca .

U zavisnosti od konkretne prireedne situacije fiskalna politika kombinuje dejsto raspoloživih instumenata.Ako je AT veća od AP dolazi do rasta cena.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA VELIČINU POTENCIJALNOG DRUŠTVENOG PROIZVODA Ovde je reč o dugoročnim ehektima FP u sferi stimulisanja i ubzanja privrednog rasta koji se ostvaruju uticajem na faktore koji određuju potencijalni društveni proizvod. efekti likvidnosti. FP je efikasnija u suzbijanju depresije kada dejstvuje ekspanzivno. poresko stimulisanje novih investicionih ulaganja 2. FP će doprineti ubrzanju stope rasta društvenog proizvoda u meri u kojoj putem raspoloživih intrumenata može na njih uticati. U dejstvu fiskalne politike na kretanje AT javljaju se tzv. Dejstvo fiskalnih instrumenata se iskazuje u dva slučaja : 1. posebne poreske stimulacije za uvoz kapitala . Elementi koji čine proizvodni potencijal su raaspoloživi subjekti (radna snaga) i materijalni (sretsta za proizvodnju) činioci iskazani sa kvalitativnog i kvantitatinog aspekta.smanjuje poreze i unosi promene koje treba da povećaju AT. a MK politika u suzbijanju inflatornog buma kada dejstvuje resplinktivno 58.tj. U slučaju inflatornog jaza dolazi se do smanjenja društvenih rashoda i povećanja poreza. Povećanje deficita.a drugi je diferencirano oporezivanje u kojem su razlike u isini poreskog opterećenja diktirane vrstom i uslovima u kojima se obavlja privredna delatnost. Od značaja je stepen elastičnosti ponude koji ukoliko je viši omogućije da se oživljavanje privredne aktivnosti odvija bez znatnog poremećaja u stabilnosti cena. poresko stimulicanje štednje stanovništva i kanalisanje njene strukture 5. 2. usmeravanje raspodele dohotka i dobiti putem poreza 4.poećava javne rashode.a u obrnutom slučaju smanjuje. Jedan od načina je oporezivanje činilaca ppoizvodnje po proporcionalnim stopama. Putem povećanja AT dolazi do povećanja proizvodnje poa se na stopu privrednog rasta može uticati širenjem proizodnog potencijala u privredi. Kombinacijom dejstva fiskalne i monetarne politike proistekla su saznanja : 1. Koriste se instrumenti javnih prihoda pa je krajnji ishod ostvarenje stabilizacionih ciljeva fiskalne politike. deflatorni jaz u kojem je T manje od P i privreda je u depresiji 2. a privreda je u konjukturi U stanju depresije fiskalna politika deluje ekspanziono. poresko stimulisanje ubrzane amortizacije 3. inflatorni jaz kada postoji višak T u odnosu na P. FP preko svojih instrumenata može uticati na veličinu i koncentraciju sretstava akumulacije pri čemu su najefikasniji : 1. fiskalna politika efikasnije deluje na regulisanje nivoa potrošnje nego investicija tako da se njeni instrumenti koriste u ostarivanju ciljeva stabilizacije dok je MK politika efikasnija u stimulisanju ubrzanog privrednog rasta. smanjenje suficita povećava stepen likvidnosti privrednih subjekata.Kretanje tekućeg društvenog proizvoda do nivoa potencijalnog određeno je odnosom agregatne ponuda i agregatne tražnje čije nepoklapanje izaziva stanje neravnoteže. Jedan od činioca koji utiče na AT je fiskalna politika. po regulisanju nivoa i strukture finalne potrošnje cena i zaposlenosti oslonac je na FP dok se instrumenti MK politike koriste u cilju održavanja rqavnoteže bilansa plaćanja 3.

. ukupna likvidna sredstav M3.ustanova javnopravnog karaktera sa funkcijom regulisanja novca u opticaju i kredita sa odgovornošću u održavanju stabilnosti nacionalne valute.na osnovu toga banka odobrava kratkoročne kredite. reguliosanje poslovanja kreditnog sistema 3. a kada je cilj smanjenje novca u opticaju povećavaju se iznosi obaveznih rezervi banaka. države i stanovništva. a depozitni novac formiraju sredstav na računima. aktivne – kreditiranje poslovnih banaka putem reeskonta . a savakog trenutka mogu postati platežno sredstvo. pa nije deo novčanog opticaja. 1. regulisanje novca u opticaju i njegova likvidnost.porast kreditnih plasmana se realizuje u tri pravca :u korist privrede . pasivni emisija novca i različiti centralizovani depoziti . novčana masa M1-predstavlja monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim sektorima koje čine privredni subjekti.On je prvobitno u funkciji štednje . 59. a to su oni depoziti koji se koriste po isteku određenogh roka.MONETARNI AGREGATI U vođenju monetarno-kreditne politike koriste se tri monetarna gregata : 1.kvazi novac čine depoziti čije korišćenje nije ogarničeno rokom ili nekim drugim uslovom.Krajnji rezultat primene mera FP zavisiće i od njegove koordinacije sa merama MK politike i efekata koje ona postiže.ULOGA CENTRALNE BANKE Glavnu ulogu u vođenju monetarno-kreditne politike ima Centralna banka.Bitno je ukazati na ulogu banke u procesu kreiranja njenog obima i strukture .Jedina banka koja ima funkciju emisije novca i njeno poslovanje je regulisano zakonom.čine likvidna sredstva M2 i ograničeni depoziti . država .Veći deo čini depozitni novac.Obavlja različite finansijske operacije za račun države i određenim merama reguliše delatnost poslovnih banaka. 60. stanovništvo . očuvanje satbilnosti nacionalne valute i likvidnost platnog bilansa poslovi centralne banke se dele na .banke tu ulogu ostvaruju odobravanjem kredita nebankarskim sektorima.-mere kojima se povećava količina novca u opticaju je primarna emisija .Uglavnomse pojavljuje kao jedan institucija. likvidna sredstva M2. 2. 2. od kojih su najznačajnije rezerve banaka kod centralne banke.novčana masa predstavlja veći deo ukupne pasive bilansa poslovnih banaka.u svakoj privredi je bitno procentualno raspolaganje delovima novčane mase. 3.Tu su najvažniji štedni ulozi stanovništva .gotov novac se sastoji iz papirnog i kovanog novca . kratkoročna operacija u kojoj centralna banka preuzima deo meničnog portfelja poslovne banke isplaćujući joj novčanu protivvrednost ili otvarajući joj kredit.Novčanu masu formiraju gotov novac u opticaju i depozitni novac. 1.Funkcije centralne banke su .čine novčana masa M1 i kvazi novac. 2.

a koja osciliraju oko nioa na kojem se ona obezbeđuju u prosečnim uslovima. bez dejstva dužnika i poverioca Pasivni kratkoročni poslovi su osnova delatnosti banke jer putem njih ona prikuplja sredstav koja formiraju njen kreditni potencijal.Najznačajniji su depozitni poslovi putem kojih se vrši koncentracija sredstava privrede .BANKARSKI SISTEM I BANKARSKI POSLOVI Banke posluju u okviru pravano i institucionalno uređenog bankarskog sistema na čijem je vrhu centralna banka. Najčešće su to posloi vođenja društvene evidencije.moraju voditi računa o svojoj likvidnosti po obavezam. akcepni kredit – nastaje akceptiranjem menice klijenta od strane banke 5.U pasivne poslove ubrajamo : 1. kontokorentni kredit – kredit po tekućem računu klijenta 2. 4. ramburski kredit – se još naziva dokumentarni kredit i realizuje se u spoljno trgovinskoj razmeni Komisioni posloi banke su vrsta posla u kojima se ona jalja kao posrednik i na osnovu toka naplaćuje proviziju. Poslovanje banaka je regulisano od strane monetarnih vlasti. a smanjenje stope ga povećava. Druga determinanta koja utiče na MM je formiranje stope gotovinskog novca izražena je kao odnos mase gotovog novca i mase depozita po viđenju. 2. Njegova visina je pod uticajem .61. aktivne – ona je u ulozi poverioca 3. To su hartije od vrednosti čijom emisijom izdavalac preuzima obavezu da vlasniku isplati sumu na koju ona glasi. relombard koji se od reeskonta razlikuje po predmetu posla. lombard – po osnou zaloge vrednih pokretnih stvari ili vrednosnih papira 4. Od više determinanti koje utiču na MM centralna banka može da utiče samo na jedan a to su obavezne rezerve banaka.MONETARNI MULTIPLIKATOR Preko monetarnog miltiplikatora se uspostavlja relacija između primarnog novca i novčane mase.a nastalim po različitim osnovama. Njihov rast znači da u privredi opada tražnja za kreditima. eskontni kredit – kredit po osnovu posedovanja menica 3. pasivne-oni putem kojih banka formira sopstvena sredstva i javlja se u ulozi dužnika 2. Banke kod centralne banke drže i sretsvta extra rezervi koja su bitna za održavanje njihove likvidnosti . Centralna banka određuje stopu obaveznih rezeri poslovih banaka koje one drže u zavisnosti od rste depozita. statistike i izvšenja državnog budžeta. a to je operacija u kojoj poslovna banka menice iz svog portfelja eskontira kod emisione banke i tako dolazi do finansijskih sredstava.naplaćene kamate nasatju na osnovu kredita. Aktivni kratkoročni poslovi su vrsta bankarskih poslova u kojima se banka javlja u ulozi poverioca i naplaćuje kamate od kojih su najznačajniji : 1. reeskont . Povećanje stopi obaveznih rezervi smanjuju kreditni potencijal banaka. čekoni i žiro depoziti. neutralne – u kojima se banka javlja u ulozi posrednika .bankarski poslovi se dele na : 1. pojedinaca i države. depozitni poslovi su štedni ulozi . 62. emisiju novca 3. novčani polozi .Banke su finansijska presduzeća . teže da realizuju što veću dobit kao razliku između isplaćenih i naplaćenih kamata.

kreditiranje neposrednih komitenata centralne banke kao što je država .tj.tu se javlja veliki broj kupaca i prodavaca pored centralne banke. čime se postiže favorizovanje onih čije korišćenje doprinosi realizaciji ciljeva tekuće ekonomske politike. da bi izbegla finansiranje budžetskog deficita povećanjem poreza.Za funkcionisanje operacije na otvorenom tržištu neophodno je da budu ispunjene neke institucionalne pretpostavke. keriditranje poslovnih banaka od strane centralne banke – se još naziva i diskontna politika Svake godine .centralna banka kupovinu i prodaju obveznica od vrednosti obavlja na sekundarnom tržištu kapitala pod kojim se podrazumeva berzansko tržište. 3.Kada dohoci rastu .jedan od njih je razvijeno tržište vrednosnih papira na kojem cirkuliše veliki broj državnih obveznica i formira se ponuda i tražnja državnih obveznica nezavisno od operacija centralne banke.Njihova namena je određena prioritetnim ciljevima razvoja u tekućoj ekonomskoj politici.Transaktori drže kratkoročne obveznice i druge vrednosne papire koje im donose određenu kamatu. kreiranje primarnog novca po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom – samo one transakcije 64. 2.Odnosi koji se formiraju na tržištu novca od uticaja su na tražnju za novcem i njenu strukturu. deviza i novca.na tržištu novca obavlja se kupovina i prodaja depozitnog novca i hartija od vrednosti. tako se stvaraju inflacioni pritisci 4.odluka o tome gde će držati svoje rezerve se naziva portfolio odluka.ponašanja sektora stanovništva.Reeskontna stopa određuje se u različitoj visini za različite vrste selektivnih kredita .zaduživanje države kod centralne banke.tu se vodi računa o njihovom ukupnom obimu preko promene stope reeskonta. dolazi do povećanja tražnje za novcem.nivo stečenih dohodaka privrede i stanovništva je jedan od osnovnih faktora koji . ali i mogućnost da ih po potrebi prodaju i na osnovu toga dobiju transakcioni novac.Tražnja za novcem se formira u sektoru privrede i sektoru stanovništva na osnovu dohodaka koji oni ostvaruju.TRAŽNJA ZA NOVCEM U otvorenim privredama ponuda i tražnja za novcem se obrazuje na finansijskom tržištu koje čine tržište kapitala . centralna banka sačinjava selektivni kreditni program po osnovu kojeg se poslovnim bankama odobravaju kratkoročni krediti iz primarne emisije.MEHANIZAM KREIRANJA PRIMARNOG NOVCA Osnovni tokovi kreiranja primarnog novca su : 1. operacije na otvorenom tržištu –sastoji se u kupovini i prodaji državnih vrednosnih papira od strane centralne banke na tržištu novca.on se koristi za obavljanje raznih robnih transakcija odnosno za plaćanje obaveza koje su nastale kupovinom roba i usluga.Funkcionisanje tržišta novca omogućuje raznim transaktorima da svoje novčane rezerve ne drže u bankama .koje se mogu obezbediti ako se državne obveznice4 kupuju i prodaju sa kamatom koja je tržišno formirana. od njegove preferencije da troši gotovinski novac ili da svoj novac drži na šednim ulozima. 63.drugi uslov je da uvek postoji visoka tražnja za državnim obveznicama.

Ovde važe određeni principi .Regulišu pitanje visina i vrsta carina i donose odredbe o platnom prometu.Klasični instrumenti spoljnotrgovinske politike su : 1. 2.Ne postoje pretpostavke za formiranje portfolio odluka. tako što su cene uvoznih roba veće za iznos carina pa je otežan njihov pristup na domaćem tržištu prema kriterijumu koji se primenjuje prilikomϖ carinjenja razlikujemo : SPECIFIČNE određuju se za svaku vrstu robe prema njihovim fizičkim karakteristikama i AD .utiču na tražnju za novcem.Sa razvojem tržišta na značaju dobija ukupna aktiva kao elemenat indikatora obimaUvođenje permanentnog dohodka za cilj ima vezivanje tražnje za novcem ne za tekući već trendi rast dohodka. ato su princip povlašćenja (u zemlji sa kojom se sklapa ugovor priznaju sva prava i povlastice koja su priznata nekoj predhodnoj zemlji) . princip nacionalnog tretmana (da fizička i pravna lica zemalja ugovornica po određenim pitanjima imaju isti tretman i ista prava) 2. posebnih oblika ili iših oblika( kooperacija .Ukoliko predviđanje ukazuje na veću stopu inflacije doći će do porasta nominalnih kamatnih stopa i odgovarajućih posledica u tražnji za novcem 65.One su vrsta posrednih poreza koji opterećuju robu domaćeg ili stranog poreklakoja prelazi granicu. stope inflacije – U periodima kada je stopa inflacije niska teorijska gledanja su da ona ne utiče na tražnju za novcem. princip resiprositeta (uzajamno priznavanje istih prava i povlastica između subjekata koji zaključuju ugovor) .jedan od prvih oblika ograničavanja spoljne trgovine. indikator obima – podrazumeva obim transakcija ili tekući dohodak . međunarodni ugovori o trgovini – subjekti koji zaključuju ove ugovore mogu biti dve države (bilateralni) ili više država (multilateralni).u njima se uređuju trgovački odnosi između subjekata koji ih zaključuju . zajedničko istupanje). carine . 3. kamatne stope –Njihov porast utiče na tražnju transakcionog novca i to promena visine tražnje kamtne stope menja proporciju između količine transacionog novca i količine novca sadržanog u hartijama od vrednosti. a koji mogu biti u okviru redovnog spoljnotrgovinskog poslovanja.Permanentni dohodak je trendna vrednost koja se izračunava na osnovu kretanja tekućeg dohodka iz prethodnog perioda i predviđanja trenda za budući period.Nominalna kamatna stopa sadrži realnu stopu i stopu inflacije .činioci od uticaja na tražnju za novcem su : 1. tako da u trenutku sklapanja ugovora nominalna kamatna stopa uključuje očekivanu inflaciju.Postoji više vrsa carina : ϖ fiskalne –najstarije .INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE U sprovođenju spoljnotrgovinske politike subjekti ekonomske politike raspolažu određenim brojem instrumenata. ukupna aktiva i permanentni dohodak.uticaj koji ona ima se transponuje preko očekivane stope inflacije za predstojeći period koja je ugrađena u nominalnu kamatnu stopu. naplaćuju u cilju obezbeđivanja državnih prihoda ϖ zastitne ili ekonomske – radi zasštite domaće idnustrije .Porast kamatnih stopa usloviće smanjivanje tražnje za transakcionim novcem i povećanje količine novca sadržanog u vrednosnim papirima. preferencijalni princip 8dobijanje posebnih povlastica od strane jedne zemlje u odnosu na druge) .Veličina tekućeg dohodka predstavlja dominantan elemnt indikatora obima u privredama u kojima nije razvijeno finansijsko tržište.Njene osnove postavili su merkantilisti.

rada i kapitala U ekonomskim odnosima zemalja postoje i takva davanja koja se nazivaju transferi Oni mogu biti privatnog karaktera . kontigenti ili kvote – instrument putem kojih se uvoz ili izvoz određenih roba opgraničava po količini ili vrednosti 5. izvozne i tranzitne ϖ posebnu grupu čine BORBENE –u toku carinskog rata. 66.kada se bilansu tekućih transakcija doda bilans nerobnih transakcija dobija se bilans tekućih transakcija sa inostranstvom. da postoji uravnotežen odnos uvoza i izvoza roba. dozvoloe bile vrlo rasprostranjene Ove mere predstavljaju direktni protekcionizam. onda oni ne uključuju u bilans tekućih transakcija . Ako se transferi u vidu pomoći iz inostranstva daju u znatnom obimu i predstavljaju pomoć u finansiranju određene zemlje .VOLAREM – u propisanom procentu od procenjene vrednosti robe ϖ diferencirane – u zavisnosti od toga iz koje zemlje se roba uvozi ϖ preferencijalne – da se pojedina roba ili zemlja favorizuje u odnosu na druge ϖ prema poreklu robe i pravcu u kojem je upućena : uvozne . ODBARMBENE –za cilj imaju da zemlje koje uvoze robu odustanu od premija ili subvencija sopstvenim preduzećima 3. usluge faktora proizvodnje . reparacije .Uvozna struktura pokazuje karakter reprodukcione zavisnosti zemlje u odnosu na inostranstvo. nego u bilans finansijskih transakcija.Stepen pokrivenosti uvoza izvozom predstavlja bitan pokazatelj kategorije trgovinskog bilansa. ANTIDAMPINŠKE – onda kada treba sprečiti prodaju strane robe po cenama nižim od domaćih.Postoje dve vrste usluga : 1. KAZNENE.U mnogim zemljama taj deficit se pokriva suficitom u bilansu usluga. Najčešća situacija je deficit trrgovinskog bilansa. građevinske 2. usluge različitih privrednih delatnosti kao što su turističke . izvozne premije –određeni iznos u novcu koji se daje izvoznicima da bi se stimulisao izvoz i izlazak na strana tržišta 4. izvoz ili tranzit određenih roba.STRUKTURA PLATNOG BILANSA . saobtaćajne . ali je moguća primena mera indirektnog ili administrativnog protekcionizma . 67. gde se ubrajaju administrativne takse.Ekonomski odnosi između zemalja ne zasnivaju se samo na liniji uvoza i izvoza već i usluga.TRGOVINSKI BILANS I BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA Trgovinski bilans daje pregdle duključenosti jedne zemlje u međunarodnu razmenu preko plasiranja roba različitog stepena obrade..pored deficita zemlje se suočavaju i sa negativnim saldom bilansa koji se pokriva preko inostranih kredita.u slučaju povrede postojećih carinskih propisa .Struktura izvoza ukazuje na stepen razvoja određene privrede.Svaka zemlja teži tome da trgovinski bilans bude pozitivan .transferi i usluge zajedno čine kategoriju bilansa nerobnih transakcija. kao što su doznake iseljenika i javnog međudržavnog karaktera kao što su pokloni . zabrane – najoštrija mera jer onemogućava uvoz . 6.

patenti i licence) ϖ putovanja (turistička i druga) ϖ doznake iseljenika ϖ tekući državni prihodi i rashodi (troškovi izdržavanja diplomatskih i konzularnih predsatvništava) ϖ kamate 2. ukupan pregled svih ekonomskih transakcija koje jedna zemlja ostavruje sa inostranstvom. bilans službenih transacija obuhvata transakcije Centralne banke kao monetarne vlasti zadužene za održavanje spoljašnje likvidnosti zemlje ϖ transakcije sa monetarnim zlatom ϖ transakcije sa deviznim rezervama ϖ transakcije sa međunarodnim finansijskim institucijama 68.uključuje sve finansijske transakcije jedne zemlje koje ostvaruje u ekonomskom odnosima sa insotranstvom : ϖ kratkoročni zajmovi ϖ dugoročni zajmovi ϖ transferi ϖ reparacije i restitucije (naknade za ratne štete) ϖ transakcije države ϖ transakcije ostalih monetarnih institucija 3.indikatori obezbeđenja ravnoteže platnog bilansa su različiti i zavise da li je u pitanju: 1. – nijedna zemlja ne može da se zadužuje beskonačno . dug rok. bilans tekućih transakcija koji sadrži: ϖ izvoz i uvoz robe ϖ usluge prometa ϖ osiguranje(premije i naplate štete) ϖ ostale usluge (autorska prava .Platni bilansi se danas sastavljaju prema metodologiji MMF iz 1948.RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA Ravnoteža platnog bilansa je osnovni cilj u kreiranju i vođenju politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom. kratak –devizne rezerve .Strukturna neravnoteža ima dugoročan karakterOna je izraz neravnoteže između domaće akumulacije i investicija. srednji . 3.mere koje ser preuzimaju za njeno eliminisanje su promene u međunarodnom finansiranju i mere fiskalne i monetarne politike koje menjaju . tako je neophodno postići ravnotežu u bilansu tekućih transakcija Deficit platnog bilansa može nastatidejstvom monetarnih faktora ili usled strukturnih poremećaja u privredi.Platni bilans je sistemski . bilans finansijskih kapitalnih transakcija.Ovakva neravnoteža se izjednačuje sa vrstom inflacione neravnoteže koja nastaje usled poremećaja globalnih robnih i kupovnih fondova.kada je bilans tekućih transakcija u ravnoteži i kada se njegov eventualni deficit finansira redovnim prilivom dugoročnog kapitala po tržišnim stopama. koji uključuje : 1. jer njihovo smanjenje komenzuje uvozom kratkoročnog kapitala 2. a odstupanja pokazuju kao deficit ili suficit.

novčanu jedinicu koja je osnova monetarnog sistema zemlje.One sa stanovišta mogućnosti realizacije funkcije merila vrednosti u međunarodnim razmerama i mogućnosti da se razmenjuju za druge valute dele na : 1.vrsta valute pomoću koje se obavljaju plaćanja dve ili više zemlaja na osnovu prethodno sačinjenog međunarodnog dogovora .POJAM I VRSTE VALUTE I DEVIZNI KURS Uspešnost akcije ekonomske politike se između osatlog ogleda i u stabilnosti deviznog kursa nacionalne valute.manji deficiti za koje se pretpostavlja da su privremenog karaktera mogu se finansirati smanjenjem deviznih rezervi.mere monetarne politike su kreditne restrikcije koje smanjuju domaću tražnju.valuta se može menjati na unutrašnjem planu koji se iskazuje kao promena kupovne moći valute i na spoljašnjem koja se manifestuje kao promena intervalutne vrednosti.Subjektima ekonomske politike na raspolaganju stoje brojne mere.devizni kurs je cena inostrane valute obračunata u domaćem novcu. 69. tj.to može biti uvođenje robnih i deviznih kontigenataikojima se reguliše uvoz i izvoz i time utiče na nivo trgovinskog i platnog bilansa. konvertibilne – može se zameniti za zlato ili bilo koju drugu valutu 2.Pretpostavka je da fiksni devizni kurs izražava stvarnu rednost . 70. a od mera fiskalne politike najviše se primenjuju one koje doprinose uravnoteženju budžeta.Valuta je osnovna novčana jedinica koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u unutrašnjim finansijskim transakcijama.odnos između akumulacije i inveticija.FIKSNI DEVIZNI KURS Fiksni devizni kurs predstavlja cenu inostarnih valuta izraženih u domaćoj valuti koja se određuje u odnosu na neku stabilnu valutu ili u odnosu na grupu valuta..Ona predstavlja osnovno merilo vrednosti u svakoj zemlji. kupovnu moć valute. obračunske ili klirinške.Sa makroekonomskog aspekta devize se definišu kao potraživanje jedne nacionalne privrede u valutama drugih nacionalnih privreda.devizni kurs je cena inostrane valute određena u domaćem novcu.fiksni devizni kurs imaju one zemlje koje ne mogu putem održavanja unutrašnje . tj.Revalvacijom ona se povećava i tada je reč o apresijaciji vrednosti valute.prav grupa mera je iz oblasti devizne politike.Treća grupa mera je iz spoljnotrgovinske politikečije je dejstvo kratkoročnog karaktera.Intervalutna vrednost domaće valute se formira u odnosu sa valutama drugih zemalja i tada govorimo o intervalutnom odnosu .Pojam valuta podrazumeva efektivan novac i novčane znake koji se nalaze u opticaju u jednoj zemlji . nekonvertibilne – ne mogu se zameniti i sredstvo su plaćanja samo u domaćoj privredi 3.Intervalutna vrednost se menja odlukom i aktima monetarne vlasti. a obračunska valuta je valuta neke treće zemlje .Devalvacijom intervalutne vrednosti ona se smanjuje i tada je reč o depresijaciji vrednosti valute.druga grupa mera je iz oblasti monetarne i fiskalne politike.Njihova odlika je da odnos vrednosti između nacionalne valute i inostranih valuta drže na stabilnom nivou. najčešće je to dolar Bitno pitanje je njena promena.Novac jedne zemlje se u inostranstvu javlja kao.efektivni inostrani novac ili valuta i kao kratkoročna potraživanja u inostranom novcu ili devize.

Imperfektnost deviznog tržišta potencirana je i sve većim prisustvom intervencije centralne banke koja za cilj ima održavanje tečaja nacionalne valute.Kada postoji deficit platnog bilansa na deviznom tržištu će biti veća tražnja deviza od njihove ponude.Tu se podrazumeva oblik organizovanog sustea ponude i tražnje deviza.DEVIZNO TRŽIŠTE Devizno tržište postoji i funkcioniše samo u otvorenim privredama koje razvijaju ekonomske odnose sa inostranstvom. 72. On može opstati ukoliko domaća privreda na udare svetskog tržišta deluje instrumentima monetarne i fiskalne politike. sprečava se inflaciono kretanje u privredi koje dovodi do depresijacije domaće valute.Posebno su značajne intervencije centralne banke u situaciji kada zemlja ima deficit u platnom bilansu koji uzrokuje depresijaciju deviznog kursa nacionalne valute.kretanja na deviznom kursu pokazuju stanje u platnom bilansu zemlje. Da bi se sprečile jake oscilacije fluktuirajućeg deviznog kuresa monetarne vlasti .Ono poseduje neka specifična svojstva koja se ogledaju u dejstvu kratkoročnih faktora na visinu deviznog kursa.Izvoz može da se poveća ako . tj.tako dolazi so slobodnog formiranja deviznog kursa na deviznom tržištu. 71.Devizno tržište je kao oblik finansijskog tržišta imperfektno tržište jer na formiranje cena deviza ne utiču samo odnosi ponude i tražnje već i mere devizne politike zemlje. regulisanog fluktuiranja.intervencija centralne banke u situaciji kada je ponuda deviza niža od tražnje .Intervencije monetarnih vlasti imaju uticaj na odnose ponude i tražnje. smanjenje uvoza i smanjenje tražnje za devizama.Na deviznom tržištu su oscilacije oko fiksnog deviznog kursa male i jedan od bitnih uloga monetarnih vlasti je da spreči njihov porast koji bi vodio narušavanju njegove stabilnosti.porast kamatnih stopa koji sledi inicira deflaciona kretanja u privredi . sastoje se u tome da se postojeći manjak nadoknađuje iz deviznih rezervi.centralna banka koriste mehanizam.Kada tečaj strane valute raste opada tečaj domaće i obrnuto.Smatralo se da će tako uticaj spoljnotrgovinskih tokova preko kretanja platnog bilansa na monetarnu politiku biti manji i da će se satbilnost deviznog kursa obezbeđivati preko projektovanja strukture monetarnih agregata.na osnovu šire definicije pod deviznim tržištem se podrazumeva kontakt između domaćih i stranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija u kojem se realizuju određeni devizni odnosi.Odnosi stranih valuta na deviznom tržištu utiču na vrednost nacionalne valute od koje dalje zavise tokovi spoljnotrgovinske razmene i njeni rezultati .FLUKTUIRAJUĆI DEVIZNI KURS Fluktuirajući kurs je u razvijenim tržišnim privredama smenio fiksni devizni kurs.Iz deviznih rezervi centralna banka prodaje devize da bi održala stabilnost domaće valute polsedice toga su smanjenje primarnog novca i preko toga novčane mase.Najizrazitije je dejstvo očekivanja od strane tržišnih transaktora koja ukoliko polaze od polaze od povećanja AT mogu izazvati negatina kretanja u platnom bilansu zemlje.privredne ravnoteže da obezbede ravnotežu u spoljnotrgovinskim tokovima čiji bi pokazatelj bio stabilan devizni kurs.tako se preko fiksnog kursa postiže održavanje konkurentnosti .

uravnoteženje budžetskih rashoda . Drugi model je HETERODOKSNI jer sadrži pored nekih njegovih elemanta i posebnu varijantu politike dohodka.Osnovna sumnja je u delotvornosti . što za rezultat ima veći devizni priliv.Politika dohodka se može efikasnije koristiti u kombinaciji sa drugim merama ekonomske politike u sklopu antiinflacione politike . tj.Ovaj oblik se zasniva na podržavanju liberalizovanog režima cena i na kontroli nadnica.intervencija centralne banke se svodi na kupoinu deviza na deviznom tržištu . tj.Postoji i drugi model gde porez plaćaju zaposleni.Planovi podsticajnih poreza polaze od povećanja nadnica od 5% .ELEMENTI POLITIKE DOHODAKA Politika dohodka podrazumeva primenu direktnih mera ekonomske politike koje za cilj imaju regulisanje nivoa nadnica .Kretanja na deviznom kursu značajan su indikator pravca u kojem treba da dejstvuju monetarne vlasti dabi se devizni kurs nacionalne valute održao na stabilnom nivou uprkos pritiscima deficita i suficita platnog bilansa i kretanja odnosa ponude i tražnje deviza.U primeni planova podsticajnih poreza postoji problem koji .Rezultat direktne kontrole nadnica i cena je bilo obaranje inflacije. da je ona neprimerena u tržišnoj privredi u kojoj su u principu mere direktne kontrole izuzetno primenjuju.U situaciji kada zemlja beleži suficit u platnom bilansu se stvaraju uslovi za porast vrednosti domaće valute . 74. 73.U ekonomskoj politici se zagovara da plitika dohodka mora da bude koordinirana sa merama restriktivne politike koja će uticati na AT.posledica toga je uvećanje primarnog novca i novčane mase koje može izazvati inflaciona kretanja naročito na srednji rok. reformu monetarnih institucija i kontrolu opticaja novca i povećanje kamatne stope. cena i deviznog kursa. što povećava devizne rezerve.Polaze od osnovnih principa tržišne ekonomije u kojoj se cene slobodno formiraju prema uslovima tržišta i pod indirektnim uticajem mera ekonomske politike.istovremeno dođe do opadanja domaćih cena . Politika dohodka ovde podrazumeva koordinirano usmeravanje4 i praćenje nivoa nadnica . Razlog zašto politika dohodka ne donosi zadovoljavajuće rezultate je u tome što ona mora biti praćena merama koje utiču na AT. pa preduzeća koja svojim radnicima povećaju nadnice iznad ovih 5% plaćaju veći porez .Politika dohodka postaje aktuelna kada je privreda suočena sa problemom inflacije .U ovom modelu antiinflacione politike usklađeno kretanje nadnica . plata i cena. a ona koja to čine u manjem procentu od određenog imaju olakšice. Prvi ORTODOKSNI model koji predviđa restriktivnu monetranu i fiskalnu politiku .Ona pokušava da u kraćem roku snizi nivo nadnica što postiže ili direktnom kontrolom nadnica ili uticajem na lidere sindikata i poslodavaca da nadnice i cene povećavaju sporije od predviđenog tempa.Obaranje inflacije za rezultat ima povećanje nezaposlenosti koje dovodi do sniženja nivoa nadnica odnosno plata. PORESKA POLITIKA U FUNKCIJI POLITIKE DOHODAKA Preko podsticajnih poreza sprečava se povećanje nivoa nadnica i cena i istovremeno smanjuje inflacija. cena i deviznog kursa obezbeđuje uticaj na AT i njeno usklađivanje sa AP.

Razvili su se novi motivi poslovanja .Danas se govori o tripartizmu . a sa druge nerazvijene zemlje .Prilikom određivanja gornje granice povećanja nadnica i plata polazi se od stope inflacije i potrebe da se ona smanji.tržište radne snage poseduje specifična svojstva koja se manifestuju u tome da se ponuda i tražnja radne snage ne formira sasvim slobodno.Pored proizvodnih faktora . socijalne i političke interese. zasnivanja .Taj proces se odvija uz aktivnu ulogu države. Kolektivni ugovori su se u praksi pokazali efikasnim.Ona je uslovljena karakterom tržišta radne snage i načinom njegovog funkcionisanja. Druga pitanja su iz sfere radnih odnosa .treća oblast se odnosi na pitanje rešavanja sporova koji mogu nastati između sindikata i poslodavaca. Politika dohodaka i planovi podsticajnih poreza nailaze na teškoće. pitanja plaćanja prekovremenog rada .Jedna od značajnih karakteristika . uslovi prestanka radnog odnosa. kontinuirani rast .predviđeno je rešavanje sporova od podjednakog interesa za obe strane.Preduzimaju se mere koje istovremeno treba da postignu ekonomske . kao što su stabilnost privrede.Ova promena će pogoditi i više nadnice . visina nadnica. U visoko razvijenim zemljama poseldnjih decenija odigrale su se velike promene .Na ekonomskom planuz došlo je do podele sa jedne strane su razvijene . pa se psotavlja pitanje kako razdvojiti ove slučajeve. koja je partner tržištu. između države .Došlo je do promene svojinskih odnosa. koji obezbeđuju makroekonomsku ravnotežu i socijalnu.Suština je u prevazilaženju kapital odnosa.Njih skalpaju sindikati radnika i poslodavci sa mogućnošću posredovanja države u procesu pregovaranja o pitanjima koja imaju prioritentni značaj. određuje praila . u proizvodne snage uključuje se još način korišćenja i upravljanja prirodnim resursima.TRANZICIJA U RAZIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA U poslednje dve decenije odigrale su se velike promene u savremenoj civilizaciji. zaštita na radu . 76. instrumentima utiče na tržišna kretanja .Na prvom mestu usledila je kvalitativna promena proizvodnih snaga . koji predstavljaju rezultat sindikalnog udruživanja radnika i njihove borbe da se najvažnija pitanja rada i radnog odnosa rešavaju pregovorima sa poslodavcima. odmora.je admonistrativne prirode.U tržišnim privredama to su procesi koji se sukobljavaju i koji se zato teško mogu paralelno odviajti.KOLEKTIVNI UGOVORI U razvijenim tržišnim privredama se primenjuju kolektivni ugovori. 75. radna disciplina .centralna oblast se odnosi na osnovna ekonomska pitanja . pa je privatna svojina zamenjena pluralizmom oblika svojine.Zato će se u tržišnim privredama pre pristupiti kontroli nadnica uz liberalni režim formiranja cena nego što će se kontrolisati cene i nadnice.osnovcni problem je u tome što eliminišu tržište kao osnovni činilac u regulisanju nivoa relativnih nadnica i cena.uređuje se još visina minimalne nadnice koja garantuje svakom zaposlenom određeni nivo materijalne i socijalne sigurnosti. koje su uslovile nova kvalitativna obeležja. pruža informacije na osnovu kojih privredni subjekti donose svoje odluke. sindikata radnika i poslodavaca.Početak procesa tranzicije vezuje se za razvijene tržišne privrede u kojima se on intezivno odvija.

UZROCI TRANZICIJE U BIVŠIM KOMUNISTIČKIM ZEMLJAMA Dans se za bivše zemlje komunizma koristi naziv tranzitorne privrede. 2. i Jugoistočna Evropa. 78. sistem je funkcionisao tako da su preduzeća dobijala sredstva za proizvodnju neophodna za izvršenje plana .Rezuktat su bili visoki troškovi proizvodnje i zaostajanje u tehnici u okviru glomaznih preduzeća sa velikim učešćem radne snage.tako preduzeća nisu imala samostalnost privrednog subjekta. međuzavisnosti save šireg kruga društava .Hronično zasotajanje ponude za tražnjom. cene nisu bile tržišno određene. tehnologije i novih tehnoloških postupaka. a ne produktivnosti rada. centralnoig planiranja na osnovu kojeg su donošeni detaljni planovi procesa proizvodnje.promene ser odbijaju kroz proces tranzicije u bivšim komunistričkim zemljama i razvijenim privredama .ODLIKE PROCESA GLOBALIZACIJE Dinamika svetske privrede .na kraju su se reforme sprovodile na organizaciono-tehničke promene u okviru privrede bez zadiranja u sužtinu sistema privređivanja. od ekonomskog . pa se širi krug delatnosti koje postaju transnacionalne .Tranzicija je proces koji dovodi do toga da tržišni način ptivređivanja postaje univerzalan . a može se podeliti u 4 grupe .u toku svog razvoja . Privredne komunističke zemlje su forsirale visoke stope rasta društvenogh proizvoda koje su se realizovale na osnovu porasta kapaciteta proizvodnje. razlog kompleksne prirode. sadržan u kumulativnom dejstvu nedostataka sistema u svim njegovim segmentima .Globalizacija svetske privrede je proces integracionalizacije proizvodnje u uslovima visoke mobilnosti kapitala i rada kojom se prevazilaze fizičke i geografske granice između zemalja tako da svetska privreda postaje otvoreni prostor za trgovinu.U novoj mlioteraturi se globalizacija definiše kao proces u kojem se stavra gusta mreža povezanosti .raspad komunizma je okončan devedesetih godina dvadesetog veka . tako da nisu bila stimulisana da razvijaju efikasnije metode proizvodnje. se odnosi na nivo primenjene tehnike i tehnologije u proizvodnji. od kada i počinje proces tranzicije.Jačnje pozicija multinacionalnih kompanija . 77. na prevazilaženju nacionalnih granica i nacionalnih kriterija. Zajednica nezavisnih država . postavila je nove odnose u međunatodnim ekonomskim odnosima i međunarodnoj trgovini. političkog do socijalnog. Svet je danas jedno veliko globalno selo.on podrazumeva prelaz sa planskog na tržišni način privređivanja uz uvažavanje principa političke demokratije i privatnog preduzetništva. i da na .proces tranzicije opbavlja se na sličan način . zasniva se na unapređenju stručnog i naučnog znanja. Planski instrumenti su bili obavezni . centralna i Istočna Evropa . centralno-istočna Evropa i Baltičke zemlje . kojima se ne može upravljati isključivo unutar državnih granica.Bitna karakteristika je plansko rukovođenje privredom putem državnog . aza cilj imaju homgogenizaciju svetskog ekonomskog i političkog sistema.Postoje dva razloga raspada komunističkog privrednog sistema: 1.Nesmetano odvijanje globalizacije ne bi bilo moguće bez tranzicije. one su se suočavale sa problemima koji su proisticali iz rigidnog sistema planskog upravljanja.je prevazilaženje industrijskog karaktera razvoja i prebacivanje njegovog težišta na tercijarne delatnosti i organizaciju proizvodnog procesa u drugim zemljama sa jeftinom radnom snagom i jeftinim sirovinama.

kao što su grupa G-8 . u kojoj je jedina prepreka bio istočni blok bivših komunističkih zemalja. preko njihove delatnosti one osvajaju svetsko tržište . te razlike su : 1. MMF. finansijama.Ovakva podloga podele rada napravila je podelu na zemlje zone centra i periferije i formirala transnacionalnu organizaciju proizvodnje čiji su nosioci transnacionalne kompanije. 79. MMF-a.realizacijom svoje delatnosti u velikom broju zemalja preko svojih afilijacija . korporacije i svetski ekonomski arbitar predstavljen u organizaciji MMF-a.ODNOS TRANZICIJE I GLOBALIZACIJE Razvijene tržišne privrede u procesu tranzicije koji teče od karaja sedamdesedtih prelaze u postindustrijsko .Ona je omogućila da se preko visoke mobilnosti kapitala i rada uklone granice i prepreke u odvijanju ekonomskih tokova.Berzanska tržišta su najprometnija.Tranzicija u razvijenim privredama propraćena je procesom liberalizacije . država pa je on unutrašnjeg karaktera.došlo je do racionalizacije proizvodnje u tazvijenim industrijskim zemljama. koja se manifestuje u okrilju i preko nadnacionalnih institucija .Ovajva podela stvorila je bogati centar i siromašnu periferiju. Savet bezbednosti i NATO. a sve u cilju ubiranja profita.Globalizacija se oslanja i zasniva na oba toka tranzicije . dok je tranzicija zemalja Istočne i Centralne Evrope proces preko kojeg se one otvaraju prema svetu i uključuju u njegove ekonomske tokove.Savremeni trijumvirat sila čine transancionalni finansijski kapital . koji prevazilazi državu i oslanja se na transnacionalne kompanije. investicijama.Proces njihovog razvoja jednak je turboglobalizaciji. Svetska banka . tako što se neakdašnja velika preduzeća .Globalizacija svetske privrede je neumitan proces kao takav nezaustavljiv i nepredvidiv u svim svojim aspektima. Pretpostavka procesa je liberalizacija . Internacionalizacija svetske proizvonje vremenom je formirala i učvrstila položaj nove . transnacionalne kompanije jaj daju obeležje nadnacionalnog i globalnog .kako su one nastale u najrazvijenijim zemljama . giganti . jer se brišu prepreke .Za proces globalizacije je bitno da on unosi velike promene u položaju nacionalnih država i njihove suverenosti.tekao je paralelno sa promenama u međunarodnoj podeli rada. diktiraju privredne tokove u nerazvijenim . Ovakav početak tranzicije bio je osnov za dodatni impuls globalizaciji.Tako bogate zemlje donose pravila međunarodne tzrgovine .Nova podela rada oslanja se na jeftinu radnu snagu u zemljama u razvoju . ali na različiti način.Finansijski kapital postaje dominanta sile ekonomske integracije. Treba analizirati odnos između tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i globalizacije . na takvu organizaciju procesa proizvodnje koja omogućava dea se određeni delovi mogu preneti u zemlje razvoja i na razvoj masovnog saobraćaja koji rezultira u niskim troškovima po jedinici proizvodnje.Tranzicija u bivšim komunističkim zemljama ide u suprotnom pravcu . kao i uslove koje siromašne zemlje moraju ispuniti da bi imale kredite Svetske banke .Najrazvijenije sile . Proces tranzicije se odvija unutar bivših komunističkih zemalja .svetskom tržištu vodeći akteri postaju najrazvijenije zemlje.Globalizacija je proces nadnacionalnog karaktera ..U razvijenim zemljama ona preko razvoja grana najviše tehnologije do telekomunikacija i informacionih sistema gradi materijalnu bazu globalizacije. koja se sprovodi u trgovini . na čelu sa SAD imaju najveći uticaj na odluke ovih institucija. neoliberalne elite moći . informatičko društvo.

pa se govori o transnacionalnim finansijskim stukturama.Oni su međusobno uskladicvi procesi. 6.Promena privredne strukture bivših komunističkih zemalja obuvata i privredne subjete . usluga i posebno finansijskih operacija. političkog i socijalnog sistema . investicija . procesom privatizacije.Tranzicija omogućuje razvoj i širenje globalizacije . čiji se povratni uticaj ogleda u tome da podstiče i ubrzava tokove tranzicije . brišu se geogravske . sa različitim posledicama u zemljama u kojima se ona odvija. a to su velika preuzeća koja se gase.Putem liberalizacijenajrazvijenije zemlje su uklonile prepreke i granice mobilnosti kapitala. novca i deviza.nastaje nov naziv za svetski ekonomski poredak – globalna ekonomija znanja. svi oblici u .One svet sagledavaju kao prostor u kojem su na raznim punktovima apostavljene tehnologije. uticaja na cenu . treća razlika potiče iz značaja tržišta koje ono ima u njihovim tokoima.Između zemalja ukinute su sve barijere koje bi usporavale proces globalizacije . fizičke tržišno definisane granice između njenih učesnika.Proces globalizacije istiskuje državu kao subjekta međunarodnih odnosa i na njihovo mesto promoviše transnacionalne kompanije.Plaanska regulativa treba da bude zamenjena ulogom države u kojoj će ona merama ekonomske politike održati makroekonomsku stabilnost.Transnacionalne kompanije dolaze u sukob sa zemljama u kojima su locirane njihove afilijacije. 2.Sudska .promotori procesa globalizacije su veliki sistemi u formi multinacionalnih kompanija. 5. polazio od pitanja institucionalneosnove i potpore oba procesda. Multinacionalne kompanije pretvaraju države u svoje filijale.Uspeh tranzicije prevashodno zavisi od tempa izgradnje nove institucionalne infrastrukture koja je bitna za funkcionisanje pravne države.Njihova moć se ogleda u raspolaganju resursima . 3.Složeni proces formiranja noog ekonomskog . izvršna i zakonodavna vlast u uslovima tranzicije postaju činioci zaštite novih institucija prevashodno privrednog sistema. kapitala .Krajnja posledica je u jazu koji nastaje između funkcije države kao administrativno-treritorijalne jedinice i ekonomske sa druge strane. diktirana transnacionalnim finansijskim strukturama.Globalizacija je rezultat liberalizacije u oblasti trgovine .U svim tranzitornim privredama na samom početku jedan od ciljeva je bio nova ekonomska i socijalna uloga države.globalizacija se yasniva na institucijama čiji je karakter nadnacionalan .privatizuju kao srednja ili mala koja treba da budu nocsioci celog procesa. razlika se ogleda u profilu i karakteru privrednog subjekta kao nosioca i jednog i drugog procesa.Istovremeno teče proces globalizacije u kojem dominira finansijsko tržište .procew tranzicije je otpočeo kao istorijska nužnost.Tranziicija u bivšim komunističkim zemljama podrazumeva formiranje i funkcionisanje integralnog tržišta .Budući da su prisutne u svim većim zemljama nazivaju se još i metanacionalne kompanije. ubiranje prihoda.U globalizaciji koja predstavlja nadgradnju i prevazilaženje indsustrijskog razvoja sa tokovima koji prožimaju svetsku privredu . 4. tako da se one mogu nazvati i suprainstitucijama.Kombinacija fiskalne i monetarne politike danas je stožer stabilizacione politike . tržišta rada .njeno značenje je u tome da se konkurentna prednost ogleda u znanju. odnos je određene i razlozima i podsticajima koji su inicirali ove procese. dok su one preko vremenske limitiranosti formiranja mehanizma tržišta veoma izražene kada su u pitanju tranzitne privrede.Uloga države je naročito u prvoj fazi tranzicije vrlo bitna. pozicija države u procesu tranzicije u bivšim komunističkim zemljama i u procesu globalizacije je potpuno različita.

nova ekonomska i socijalna uloga države i nova ekonomska politika.proces privatizacije je osnova formiranja privatne svojine i njenog funkcionisanja. 80.Tranzicija je složeni proces u okviru kojeg se odvija kvalitativna promena ekonomskog sistema . prodajom državnih preduzeća obezbeđuju se finansijska sredstva za pokrivanje budžetskog deficita i za novonastale izdatke Neki od ovih ciljeva su međusobno isključivi. kojom se želi postići : 1. prodajom stranim investitorima .zemlje u tranziciji su pokazale različite uspehe u bilansiranju pomenutih ciljeva. privatne svojine i preduzetništva.kojima se nalazi znanje nisu na jednom mestu. kojim subjektima .ona treba da obezbedi razvoj integralnog tržišta . .ovaj model polazi od akumuliranog radnog doprinosa zaposlenih u očuvanju i uvećanju imovine preduzeća tokom određenog vremenskog perioda. Interna privatizacija se odvija prodajom ili besplatnim ustupanjem akcija zaposlenim u preduzeću i menadžerima. davanjem prioriteta privatizaciji istovre4meno se obezbeđuju uslovi za nužno prestruktuiranje državnih preduzeća 4. promena institucinalne strukture-novi položaj privrednih subjekata i domoinaciju tržišta.Globalni cilj tranzicije u sebi sadrži više pojedinačnih ciljeva . da će preduzeća privatizacijom pripasti građanima 2.Privatizacija je najvažnija i u pogledu realizacije najsloženija pretpostavka za uspešno odvijanje tranzicfije.problemi koje ona pokreće su da li privatizaciju sprovestibez naknade kao poklon ili uz naknadu. formiranje efikasne vlasničke strukture u preduzećima koja podrazumeva više krupnih vlasnika 3. glavni cilj procesa tranzicije u psotkomunističkim zemljama je prelaz na tržišni način privređivanja uz paralelnu izgradnju demokratskog političkog sistema.to su . 2. pravična raspodela svojinskih prava.CILJEVI I VREMENSKI HORIZONT TRANZICIJE Osnovni . usloviće različiti ritam i trajanje tranzicije. 1.kao zaštitu i obezbeđivanje i garntovanje prava privrednim subjetima 81. izgradnja novog pravnog sistema koji je i u funkciji podrške novom ekonomskom sistemu.PROMENA SVOJINSKIH ODNOSA KAO PRETPOSTAVKA TRANZICIJE Promena svojinskih odnosa podrazumeva proces privatizacije državne svojine . troškovi korišćenja i primene znanja se smanjuju za one robe koje su mobilne.pitanje vremenoskog trajanja je složeno . jer se bazira na principima preuzetništva.Tržišni sistem privređivanja podrazumeva decentralizovani način odlučivanja svih učesnmika u razmeni.izvesno je da je to dug proces i da u svakoj zemlji ponaosob drugačije teče. prodajom fizičkim licima .država treba da pruži informacije privrednim subjektima na osnovu kojih će oni donositi odluke 3.Specifična obeležja koja će tranzicija imati u svakoj zemlji . Eksterna privatizacija se može realizovati na više načina deobom akcija stanovnišrtva . preko institucionalnih investitora i preko holding kompanija.

LIBERALIZACIJA Liberalizacija je složen i širok proces. 82. odgovarajuća društva ili penzioni fondovi . 83. sektor koji formiraju novootvorene privatne firme . 3.Kao mana se izdvaja to što se ne može izdvojiti dominantan vlasnik.Tri osnovna područja u kojima je neminovno izvršiti liberalizaciju su : 1. ustupanjem akcija holding kompanijama koje ih dalje distribuiraju stanovništvu Drugi metod zahteva duže vreme za realizaciju. pod uticajem ponude i tražnje.Liberalizacija je podrazumevala ukidanje ili ubalžavanje tih instrumenata . obezbeđuje državi dragocena devizna sredstva Četvrti metod aktivno uključuje institucionalne investitore kao što su banke . domaće cene i tržišta – započinje oslobađanjem tržišnih zakonitosti i stvarnje uslova za formiranje integralnog tržišta.MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA Makroekonomsak stabilizacija je novo područje u kojem država kao subjekt ekonomske politike treba da dejstvuje na nov način primeren tržišnim uslovima privređivanja. podela akcija svih preduzeća pojedinačno stanovniku 2.Besplatna podela akcija . spoljna trgovina. 2.privatni lasnici preduzeća postaju svi zainteresovani pojedinci koji poseduju materijalna sredstva za kupovinu privatizovanih preuzeća. nego preko Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. jer obuhvata više elemenata . a ne privatizovana preduzeća.Ovim putem se brže prelazi na tržišno poslovanje. vaučera predstavlja masovnu pravedno izvedenu privatizaciju jer vlasnička prava dobijaju svi građani . Podela akcija se može izvršđiti na više načina : 1. tako da preuzeća nisu sama istupala na spoljno tržište . Treći metod eksterne prodaje je prodaja imovine preduzeća stranim investitorima .cene se sada formiraju slobodno.To u .Novi ekonomski i pravnio poredak treba da stimuliše ulaganja kapitala u stavranje novih preduzeća i štite njihovo poslovanje sa aspekta svojinskih i upravljačkih prava. gde su bile potrebne brojne dozvole i visoke carine. podela vaučera kojim se stiče deo vlasništva jednog preduzeća ili deo vlasništva više preduzeća 3. otvaranja novih preduzeća – širenje novog privatnog sektora. pa se najlakše može definisati kao napuštanje planske regulative u ključnim segmentima privrede koji su od uticaja na njene ukupne tokove.Liberalizacija cena znači da svi proizvodi i usluge podležu tržišnoj valorizaciji na osnovu koje dobijaju svoju cenu.Pozitivna strana ove metode je u interesu institucionalnih investitora kao krupnih akcionara da forsiraju jake menadžerske strukture u preduzećima i preko toga i njihovu efikasnost.plansko upravljanje obuhvatlo je i spoljnu trgovinu .

80-ih godina . ne uvažavajući razlike koje postoje. sukcesivno sprovedenih u reformi. U opredeljenju za jednu od ove dve mogućnosti treba poći od čonjenice da je između bivših komunističkih zemalja kao planskih privreda bilo razlika. koji smatraju da je moguće u kratkom roku izvršiti neophodne promene u pravcu tržišnog sistema privređivanja.Oni smatraju da je tranzicija dug proces i da zahteva najmanje jednu deceniju. promena metoda regulisanja deviznog kursa nacionalne valute tranzitornih privreda 3.U izboru strategije svaka zemlja mora poći od stanja u privredi na počerku tok procesa. 85. 2.Na početku druge decenije tranzicije . 84. gradualizam – zastupa ideju postepenih promena . jer oni samostalno donose odluke i učestvuju u tržišnoj utakmici.ODLIKE STABILIZACIONIH PROGRAMA U akciji ekonomske politike na početku procesa tranzicije prvi zadat je bio donošenje stabilizacionih programa. prisustvo tržišnih elemenata. mere u okviru monetrane politike.Oni su zagovarali istu dinamiku promena u svim privredama.To se odnosilo na otvorenost prema svetu nivo razvijenosti . pa im je potrebna adekvatna zaštita.Ne uvažava se to da za strukturalne i institucionalne promene treba više vremena.Nazvana je big-bangom zbog svog karaktera naglog napuštanja planskog sistema.Jedan od načina je uvođenje realne kamatne stope.Brza liberalizacija cena i spoljne trgovine uz odgovarajuće promene u deviznom sistemu su osnovne mere šok terapije.Najbitnije je da se jednom započete reforme ne prekidaju.veliki deficiti od unutrašnjeg budžetskog do spoljašnjeg platno-bilansnog ukazivali su na neefikasnost sistema koji se zasnivao na principu mekog budžetskog ograničenja.Pristalice šok strategije ističu da brzo sprovedena stabilizacija predsatvlja dobru osnovu za dalje strukturne reforme. 2. a koji je svojstven planskom sistemu upravljanja privrdom.formiranje tržišta kapitala i novca i nihov plasamn koji treba da obezbedi optimalne prinose unose velike promene u način raspolaganja ovvog resursa od strane preduzeća . koje zahtevaju duži vremenski period. šok terapija – pristalice su ekonomisti iz SAD . praksa je pokazala da je gradualizam kao strategija efikasnijii da je dao bolje rezultate.Stabilizacija privrede za cilj je imala .To je u skaldu sa promenom njihovog položaja .početnoj fazi tranzicije podrazumeva napuštanje prakse koja je postojala u odnosima između država i preduzeća. 1. i praksa je pokazala da je upornost značajnija od izbora same strategije. restriktivna monetarna politika centralne banke koja za cilj ima uvođenje tržišnih principa i discipline.IZBOR STRATEGIJE TRANZICIJE Izbor strategije tranzicije se postavljaja preko dva koncepta : 1. koji od privrednih subjekta zahteva da posluju tako da mogu da izmire svoje finansijske obaveze.Novi uslovi zahtevaju poštovanje principa tvrdog budžetskog ograničenja . ukidanje subvencija države. društveni proizvod u svim bivšim komunističkim zemljama je pokazivao tendeciju satlnog opadanja.Koraci u makroekonomskoj situaciji su .

eliminisanje negativnih posledica planskog sistema i stvaranje osnove za prelaz na tržišno privređivanje.Sve zemlje u tranziciji su morale da izgrade ove programe.Osnovni elemetni stabilizacionih programa su : 1. u oblati monetarne politike treablo je vrednost domaće valute dovesti na realan nio, vraćanje poverenja građana.mere su imale restriktivni karakter , jer su bile usmerene i na regulisanje tražnje 2. budžetska potrošnja treba da se kreće u pravcu eliminisanja dugogodišnjih deficita, tako što budžetski rashodi treba da prate dinamiku budžetskog prihoda 3. reforma poreskog sistema je bitan element.Privatna svojina i preuzetništvo stvaraju uslove u kojima se formira veći broj poreskih osnovica na koje preduzeća i građani imaju obavezu plaćanja poreza. 4. u spoljnotgovinskoj politici je bitno sprovesti liberalizaciju uvoza .na prvom mestu te je ukidanje svih restriktivnih instrum,enata kao što su kontigenti i kvotei smanjenje visine carinskih stopa. 5. liberalizacija deviznog poslovanja .Preduzeća nisu imala moćunsot samostalnog izlaska na tržište , pa je potrebno tržište bez ograničavanja 6. politika dohodka je važan segment stabilizacione politike na početku procesa tranzicije.Prva mera je određenje gornje granice mase plata i državnom sektoru privrede. Sve zemlje koje su ušle u proces tranzicije ostvarile su različite rezultateuspeh u pravoj fazi, u velikoj meri je određivao dalji razvoj .On je zavisio od specigičnosti koje su odlikovale svaku privredu , .To je dovelo do formiranja dve grupe zemalja . 1. napredne privrede u tranziciji 2. one sa umerenimprogresom u tranziciji 86.REZULTATI PRIMENE STABILIZACIONIH PROMENA Početak procesa tranzicije karakterišu negativne tendencije u kretanju GDP , zaposlenosti i inflacije.Makroekonomska stabilizacija je u prvoj fazi primene za posledicu imala pad GDP usled opadanja tražnje za robama državnih preduzeća i sporog poratsa proizvodnje u novoformiranim privatnim preduzećima.Inflacija je bila propratna pojava prvih godina tranzicije , da bi potom bila pod kontrolom primenom mera kao što je samnjenje budžetskog deficita i novčanog opticaja.Rezultati u primeni mera liberalizacije i makroekonomske stabilizacije u početnoj fazi tranzicije predstavlji su osnovu za nastavak tog procesa , uz veće ili manje korekcije.U sledećoj fazi osnovni zadaci su bili jačanje institucionalne strukture, ekonomske politike i stabilno funkcionisanje tržišne privrede. 87.REZULTATI PRVE DEKADE PROCESA TRANZICIJE Nakon isteka jedne decenije , proces tranzicije se nije odvijao istim tempom u svim državama.U zavisnosti od izbora strategije i specifičnosti ekonomskog , političkog sistema svake zemlje , pojavile su se dve grupe nakon prve dekade procesa : 1. naprednije , uspešnije –brza liberalizacija , makroekonomska stabilizacija postavile su realnu osnovu za neophodne institucionalne promene 2. manje uspešne – liberalizacija i privatizacija su se odvijale sporo, a stabilizacija je bila ugrožena daljim tolerisanjem principa mekog budžetskog ograničenja

Struktura i makroekonomska neravnoteža na početku procesa tranzicije uslovila je recesiju , a takođe oslabila i neophodnu političku podršku brzim reformaam.Porast društvenog proizvoda je bio veći u zemljama u kojima je sprovedena brza liberalizacija.Nastavak liberalizacije i stabilizacije mora biti podržan institucionalnim promenama , koje podržavaju razvoj tržišta i privatnih firmi.Sredinom devedesetih , većina privreda imala je dobre uslove za privredni rast , a to je kvalitet znbanja i povećanje produktivnosti uvođenjem nove tehnologije U prvoj dekadi pokazalo se da uspeh ovog procesa i tempo rasta društvenog proizvoda zavisi od toga kako su izvršene strukturne promene.ekonomskim reformama trebalo je izvršiti realokaciju resusra .najviše je postignuto na polju zaposlenosti , nezaposlenosti, a sa manjim uspehom strukturne promene su izvršene u preorijentaciji trgovine ka razmeni na svetskom tržaištu. U svim zemljama u tranziciji postojao je uticaj političkog faktora u sprovođenju ekonomskih reformi.Osnovni zahtev je bio stabilna , jaka , tehnokratska vlada koja može uspešno da sporvodi reforme. Značaj političkog faktora je sadržan u . 1. onemogućavanju uticaja stare političke elite 2. postići čvrst društveni koncenzus i koheziju oko ciljeva tranzicije 3. onemogućiti negativan uticaj političkog faktora 4. ne treba isključiti uticaj spoljnih političkih faktora Jedan od osnovnih ciljeva tranzicije je promena uloge države koja se ogleda u podršci privatnom sektoru i kontroli tržišta U prvoj dekadi tranzicije iskazan je jak uticaj konkurencije i tvrdog budžetskog ograničenja na restruktuiranje i inovacije u proizvodnji.Trend rasta je više izražen u novom privatnom sektoru , preduzeća malog obima .zemlje u tranziciji koje imaju veći priliv direktnih stranih investicija postizale su veći uspeh. U prvoj dekadi postignut je napredak u liberalizaciji i privatiozaciji , dok u restruktuiranju velikih preduzeća u industrijskom sektoru nije napravljen planski pomak.reforme su dovele do smanjenja zaposlenosti i kapaciteta industrijske proizvodnje.Promena vlasništva i mendžmenta pokazala se najbitnijom za ubrzanje procesa restruktuiranja.U svim zemljama u tranziciji novi privatni sektor koji čine mala i srednja preduzeća širio se najbržim tempom.Osnovna prepreka njihovom rastu je nepostojanje konkurencije i korupcija. 88.PRIVREDE U TRANZICIJI I EVROPSKA UNIJA Istorijat odnosa zemalja istočenb Evrope sa Evropskom unijom išao je linijom kvalitativnih promena od odbijanja svake saradnje do težnje da se pristupi njenom članstvu.Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć predstavljao je organizaciju preko koje su one istupale na svetskom tržaištu.Do sredine 80-ih nije uspostavljena saradnjaizmeđu dve organizacije.Saradnja je postojala samo na osnovu bilateralnih ugovora sa članicama Evropske zajednice.Posle raspad SEV-a , odnosi sa EZ se postavljaju na novu osnovu.Zainteresovanost je bila zajednička zbog postojanja interesa..bivše komunističke zemlje želele su pristup EZ da bi dobile pogodnosti i zaštitu , to su transferi , širenje trgovine , pristup savremenoj tehnologiji, a EZ je pokazala interes iz političkih (prevazici raniju podelu Evrope) i ekonomskih razloga( širenje tržišta i potencijala EZ).EU je pošla

od podele tranzicionog bloka na zemlje srednje i istočne evrope , zemlje sukcesore SSSra koje čine ZND , i zemlje jugoistočne Evrope.Politika EU , je različito koncepirana , postoje bilateralni ugovori za zemlje srednje i istočne evrope,za zemlje ZND to su Sporazumi o partnerstvu i saranji , a za jugoistočnu evropu to su Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Put prijema je složen proces , koji predpostavlja određene etape.Osnovni princip je postupnost, gde se nakon ispunjenja uslova za svaku njegovu fazu prelazi na sledeći nivo.EZ je predvidela znatnu ekonomsku , finansijsku i tehničku pomoć zemljama u tranzicijikoji je realizovan kroz program PHARE iz 1989.g.Finansijska sredstva su bila usmerena za privatizaciju , razvoj malih i srednjih preduzeća.Znatna pomoć data je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj.Sledeći korak je bila odluka da zaključi ugovore o pridruživanju .U njima su pokrivene oblasti u kojima tekovine zajednice treba da budu prihvaćene i implementirane u zemljama u tranziciji.Značajan korak u odnosima EU i zemalja centralne i istočne Evrope ima konferencija Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993., u kojoj su definisani kriteriji za priključenje : 1. postojanje stabilnih institucija 2. funkcionisanje tržišne privrede 3. sposobnost kandidata da odgovori obavezama iz članstva Nivo privrednog razvoja nije bitan.Strategija pred-priključenja definisana je na sastanku u Esenu 1994.Evropska komisija je 1995.g. objavila belu knjigu o pripremi pridruženih članica centralne i istočne evrope za integraciju u unutrašnje tržište EU.Bela knjiga je važan dokument koji sadrži bitne elemente za prijem zemalja.predviđa mere za koje zemlje treba da ispune:slobodno kretanje kapitala , slobodna cirkulacija i zaštita, razmena informacija.Veći deo ove knjige odnosi se na zakone jer se sugeriše proces harmonizacije pravnih sistema.Ona se odnosi na zemlje koje su potpisale ugovore o pridruživanju. AGENDA 2000. je dokument koji Evropsak komisija objavila .Tu su regulisan tri pitanja . 1. unapređenje razvojne politike EU i definisanje reformi institucija 2. izazovi koji se posatvljaju EU, njeno proširenje i davanje ocena o zemljama kandidatima za prijem 3. finansiranje pomoći zemljama kandidatima Konkretni potezi su nusledili 1997., kada je savet u Luksenburgu doneo odluku o pokretanju zavničnih pregovora sa Mađarskom , Poljskom , Slovenijom...Pregovori su složen proces , etapnih ciljeva .od naših zemalja jedina je Slovenija članica EU.Kod ZND je složen proces , s obzirom na činjenicu da je Rusija jaka zemlja koja diktira svoje uslove porivređivanja. 89.ODLIKE TRANZICIJE U SLOVENIJI Društvena preduzeća su vaučerskom privatizacijom privatizovana , tako da 20% akcija besplatno podeljeno zaposlenima, 40% predato akcijama, a ostatk su kupovali menadžeri preduzeća ili spoljni investitori.Sredinom 1997. , 1400. preuzeca je sačinilo svoje planoveprivatizacije , od kojih je 1000 uspešno realizovano.Ona koja nisu bila privatizovana preuzeta su od starne Razvojnog fonda koji je nastavio da vodi taj proces.metod koji su izabralia kapitalno – intezivna preduzeća je bila javna prodaja

..Program rehabilitacije banaka je počeo da se primenjuje 1993. inicijalčno je samnjila porez na profit na 25%.Proces reforme bankarskog sistema tekao je sporo .PRIVREDA SRBIJE U PERIODU 1990-2000 GODINE Promene na političkom planu koje su započele raspadom SFRJ i prateća reakcija međunarodne zajednice uslovile su tokove privrede Srbije.Politička i ekonomska situacija krajem devedesetih godina u zemlji uslovila je ekonomsku politiku i privredna kretanja u Srbiji do kraja decenije. godine doveo je do oživljavanja privredne aktivnosti. Srbija se kao deo SRJ susrela sa istim problemom. sve do kraja 2001. a 65% preduzeća se opredelilo da vlasnici budu zaposleni.g. osim onih koji se odnose na otvaranje računa u stranim bankama. g.Dividende su takođe oporezivane . Tako što su sva preduzeća iz ovog sektora formirala holding kompaniju.Rekonstrukcija čeličana i sa njima povezanih industrija započela jekrajem 2000.godine.Ciljevi ekonomske politike bili su prinudno određeni postojećom situacijom koja se odlikovala . predstavljali su dodatnu otežavajuću okolnost. na teritoriji bivše SFRJ okončani Dejtonskim sporazumom 1995.Na prvom mestu može se reći da je ekonomska politika bila pragmatična .Širenje procesa preuzimanja slovenačkih firmi ukazalo je na nužnost efikasne regulative u ovoj oblasti.Kontrola rada banaka je dobro postavljena . a novčane transakcije su se odvijale u stranoj valuti uz paralelno postojanje zvaničnog i crnog deviznog kursa nemačke marke. konceptualno nedefinisana i vođena merama ad hoc karaktera. tako što je za to specijalizovana agencija preuzela dve najvećebanke. To podrazumeva rasparčavanje zemlje. ostvarile profit . tako da su sve banke.Pored uspeha koji je postignut reformom. izuzev dve . Ovaj period traje do 2000. dok jedino u manjim bankam.Porez na lična primanja je progresivnog karaktzera. Slovenija je privukla manje stranih direktnih investicija . a kao se i strana valuta koristila kao osnova depozita i zajmova. Reforma poreskog sistema koja je sprovođena u vremenu od 1990-1993. uvodi restrikcije u poslovanju sa deviznim sredstvima.akcija.eliminisane su sve zabrane koje se odnose na strane portfolio investicije. U reformi preduzeća bitnu ulogu imaju strane direktneinvesticije.Na zahtev EU država je obustavila sve subvencije čiji su korisnici bile čeličane. dok se proizvodnja javnih dobara i dalje odvija u državnim ili mešovitim preduzećima. centralna banka od 1995.Trgovina na malo i pružanje usliuga su skoro u potpunosti u privatnom vlasništvu. Učešće stranog kapitala je realizovabno u svega 12 banaka . Ratovi koji su započetti 1991. nije stabilisana domaća valuta. bankarski sektor su i dalje pratile izvesne slabosti.Slovenija je članica Svetske trgovinske organizacije i jedna od zemalja koja pristupa Uniji 2004.U odnosu na ostale zemlje. Uspešan anti-inflaciioni program koji je započeo februara 1994.Porez na promet proizvoda je određen u visini od 20%. zabeležena je hiperinflacija. . 90.a efikasnosti poslovanja nije bila na visokom nivou.g. U procesu liberalizacije Slovenija je postigla zavidne rezultate koji su bili osnova za ukidanje svih restrikcija na računu kapitala .. U maju 1992. kada su se one znatno uvećale. raspad dotadašnjeg velikog tržišta i reprodukcionih veza privrednih subjekata. od strane UN-a uvedene su sankcije koje su značile političku i ekonomsku izolaciju zemlje. 1993.Učešće monetarnih agregata u GDP je i dalje niže nego što je u zemljama OECD .

.Uvođenje sankcija je zaustavilo spoljnotrgovinske razmene . 91. padom zaposlenosti i rastućom inflacijom. prodaja 49% akcija Telekoma .. kako bi održali minimalni nivo proizvodnje i trgovine.Mere ekonomske poltike su bile iz oblasti monetarne i fiskalne politike. a dodatno opterećenje predstavlja spoljni dug.Nepoštovanje principa pravednosti. a kao hitni zadaci su opravke puteva .U spoljnotrgovinskoj razmeni primenjuju se protekcionističke mere sa komplikovanim sistemom carinskih tarifa na uvoz. obnovljeno je 35. Ogledalo se u diskriminaciji.Finansiranje budžeta i državnih preduzeća sprovodilo se putem primarne emisije centralne banke koja je predstavljala stalni generator inflacije.Posledice bombardovanja dodatno su pogoršale situaciju u zemlji . netržišnim uslovima.U poslednjoj godini decenije devedesetih tokom tri meseca 1999. železnica . Srbija je bila bombardovana od strane NATOa.Procena je da je sredinom devedesetih polovina društvenog proizvoda bila rezultat delatnosti iz zone sive ekonomije .jedina velika privatizacija je 1997.U deviznoj politici se primenjuju dva kursa . jer nije postignut napredak i da su rezultati vrlo mali.Fiskalčni sistem je bio neefikasan . prekinulo finansijske tokove države i otvorilo put ilkegalnoj trgovini. stalno proizvode velike gubitke . dok su cene usluga na nivou ne obezbeđivanja njihovih troškova. što je ukazivalo na ni malo lak predstojeći period procesa tranzicije.vlasnička prava nisu jasno definisana. Grčkoj i Italiji.unutrašnja je bila rezultat budžetskog deficita .Jedno od osnovnih obeležja privrede je neravnoteža i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu.malih mostova .čPoverenje građana je na . niži zvanični i viši .Prva pomoćje bila 200 milionha evra.Državna i društvena preduzeća su od države dobijala subvencije . budžetskoj potrošnji. sa velikim brojem poreza i različitih poreskih stopa. a u poslovanju vlada meko budžetsko ograničenje. naročito nakon bombardovanja.Međutim . snabdevanjem stanovništva osnovnim namirnicama .U takvim uslovima subjekti ekonomske politike (vladajuća partija) prevashodno se bavila problemom obezbeđenja sredstava državnog budžeta .Političke promene oktobra 2000.Drastičan pad životnog standarda . mostova.tokom 2000.vlada velika stopa nezaposlenosti i prisutni su inflatorni pritisci.do sredine 2000. porast nezaposlenosti opadanje realnih zarada i ograničena ponuda osnovnih životznih namirnica obeležavali su u to vreme materijalni i socijalni položaj prosečnog građanina.Centralna banka je odobravala direktne zajmove preduzećima pod povoljnim .Sistem državne kontrole obuhvata 60% svih roba . Još uvek je 80% bankarskog sektora bilo u društvenoj svojini .postignut je izvestan oporavak privrede sa ograničenjima koja potiču od nedostataka investicija i krize u javnim finansijama. Stanje u infrastrukturi je nepovoljno . a preduzeća potrebnim finansijskim sredstvima da bi se održao socijalni mir. ukidanje sankcija otvorile su put za promene ekonomskog sistema.Međunarodna zajednica je pokazala spremnost pomogne oporavak zemlje preko određenih programa.velikim padom proizvodnje .Ocena procesa liberalizacije je nepovoljna .PRIVREDA NA POČETKU TRANZICIJE Stanje u privredi Srbije je posledica dugogodišnjih sankcija i bombardovanja .velika državna preduzeća nisu reformisana . fisklana i budžetska politika su za rezultat imale konstantan rast rashoda uz opadanje prihoda .

Administrativna kontrola cena i spoljnotrgovinske razmene mora da bude ukinuta uz uvođenje jedinstvenog deviznog kursa domaće valute. ukinuta je kontrola cena ..Bitna mera je redefinansiranje kruga poreskih obveznika.Početak procesa tranzicije bio je u znaku odobravanja i podrške od strane međunarodne zajednice. suzbijanje siromaštva . 92. sačinjen je i programdemokratske vlade . da bi se stagnirao deficit . službe javne bezbednosti.Do kraja 2000. pravna država sa jakim institucijama i transparentnom vlašću.pored izjave . posebno vojnih.Liberalizacija je izvršena i u spoljnotrgovinskoj politici.2 miliona dolara .Srbija je imala značajnu komparativnu prednost jer je u sklpou tržišno-planskog sistema imala relativno razvijeno tržište roba i usluga. Deficiti u javnoj potrošnji su prvo finansirani iz sredstava donacija. kojim su najavljene osnovne mere i akcije . bio je povratak u međunarodnu zajednicu i njene institucije i ponovno uključenje privrede u tokove svetske razmere. restruktuirao bankarski sistem i sanirala dugovanja države i privrede.bez korupcije i svih zloupotreba . U fiskalnoj politici preduzeto je niz mera . U deviznoj politici mera je bila jednokartna devalvacija dinara.Sistem javnih prihoda bio je netransparentan.Vlada je . niže poreze i podršku preduzećima 3. odobreno je 1.Postavljena su četiri zadatka : 1.podrška i pomoć odnosila se i na institucionalne promene i na ekonomske reforme.Evropska banka za obnovu i razvoj sugeriše hitnu reformu.cene elktrične energije su postepeno liberalizovane.EKONOMSKA POLITIKA U PRVOJ FAZI TRANZICIJE Osnovna pretpostavka i uslov za početak procesa tranzicije i novu ekonomsku politiku . decembra 2000.Otklanjanje prepreka na unutrašnjem planu demokratskim promenama . U monetarnoj politici je bilo neophodno preduzeti niz mera da bi se regulisalo poslovanje centralnebanke . postala je član MMF . putem socijalnih reformi 4.uslov za obnavljanje članstva je pozitivna ocena o sposobnosti Jugoslavije da ispunjava svoje finansijske obaveze i da vodi ekonomsku politiku koja doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i održivoj platno bilansnoj poziciji prema inostranstvu. institut Ombudsmana 2. sačinila Izjavu o ekonomskojpolitici čije prihvatanje od MMF predhodilo obnavljanju članstva.Sredstva donacije su naročito tokom 2001.centralna tačka tih reformi je stabilizacioni program koji bi uveo kontrolu javnih rashoda .Međunarodna zajednica će imati značajan uticaj u procesu reformi.Ukinuto je plaćanje carina pri uvozu i izvozu u zemlje EU. predstavljala značajnu pomoć međunarodne zajednice. U politici cena izvršena je liberalizacija . konačno je otpočet proces tranzicije. uvelo finansiranje budžeta iz relnih izvora i postavljanje nove osnove poreskog sistema. program ekonomskog razvoja .niskom nivou.mala i srednja preduzeća treba da budu stimulisana. decentralizacija vlasti koja predviđa reorganizaciju lokalne samouprave . evropske banke za obnovu i razvoj i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. . vraćanje autonomije organima i organizacijama u Vojvodini i specijalni program za KiM Usvajanjem koncepta ekonomske politike obezbedilo je neophodnu pomoć Jugoslaviji u prvim koracima na putu tranzicije.

Realizacija se odvijala putem: 1.republuičiki zakon predviđa tri načina transformacije svojine : .Njihopvoj prodaji je prethodila procena njihove vrednosti. licima koja su sanjima u prvom naslednom redu i svim ostalim domaćim i stranim fizičkim ili pravnim licima. 2. Prvi talas privatizacije predviđao je eskternu prodaju društvenih preduzeća.princip polazi od generalnog metoda interne privatizacije po kojem sva društvena preduzećadobijaju statusni oblik akcionarskog društva. a po republičkom izdavane su zaposlenima .Mere koje su započete održavale su relativni kontinuitet uz prisutne zastoje i nedolsenosti. a kada se prodaje njegov deo. pri čemu sledi formiranje novog preduzeća. Izrazito nepovoljne ekonomske i političke prilike nisu uspele da zaustave talas privatizacioje.PRIVATIZACIJE PREMA ZAKONU IZ 1997. su doneti novi propisi čije je obaveza revalorizcija društvenog i deoničarskog kapitala koje su izvršene do 1990.promena vlasničke strukture je izvršena tako da su zaposleni postali suvlasnici preduzeća. po polovinu sume prisvajaju penzioni fond i poslovni fond preduzeća. Uplaćena vrednost akcija je bila znatno ispod procenjene. izdavanja internih akcija u cilju prikupljanja dodatnog kapitala – rezultira u obezbeđivanju finansijskih sredstava i u promenjenoj vlasničkoj strukturi preduzeća. internog akcionaarstva. 93. penzioni fond i fond za zapošljavanje.Upravljanje se zasniva na društvenoj svojini. one se mogu izdti zaposlenima u preduzeću ..Po saveznom zakonu . tako što 60% prisvaja fond za razvoj.one se zaposlenima izdaju sa popustom i do uplate punog iznosa ne mogu biti u prometu. Razlika postoji po pitanju prisvajanja novčanog iznosa.GODINE U Srbiji je Zakon o svojinskoj transformaciji . 94. Oni učestvuju u raspodeli dobiti koja pripada društvenom kapitalu po osnovu upravljanjatim sredstvima. na saveznom nivou . Rezultat je praktično poništenje prethodnog.specifičnost jugoslovenskog metoda privatizacije je da su akcije emitovane sa popustom čija visina zavisiod toga ko ih kupuje. 1994.učešće zaposlenih u upravljanju zasniva se na svojini akciji po osnovu privatnog kapitala.i onima koji imaju najmanje dve godine radnog staža. ali je ubrazana hiperinflacija postala sve opasnija za ovaj proces. prvg talasa privatizacije koji se relativno uspešno odvijao do pojave hiperinflacije. dok im vlasništvo akcija obezbeđuje učešće u dobiti čiji je izvor privatni kapital. izdavanja internih akcija radi prodaje društvenog preduzeća – obavlja se na isti način kao i kada se izdaju radi pribavljanja dodatng kapitala. Novčana sredstva ostvarena prodajom preduzeća pripadaju fondu za razvoj. čiji su subjekti fond za razvoj. penzionerima . Ukoliko su prodate sa popustom. novac pripada matičnom preduzeću.Zakoni usvajaju princip delimične privatizacije . 30% penzioni fond i ostatak pripada fondu za zapošljavanje. jer je uslovila prisvajanje viskoke inflatorne dobiti. Postupak prodaje je licitacija. a isplaćeni novac postaje državni kapital. 1991 na regionalnom nivou.PRVA FAZA PRIVATIZACIJE Zakonska regulativa koja uređuje postupak privatizacije doneta je na 1989. Zakonski propisi RS regulišu uplatu novčanih sredstava kada su akcije prodate bez popusta.

uplaćuje se fondu za razvoj RS . koja treba da obavljan poslove kontrole i verifikacije procene vrendosti kapitala . pa je 2001. 95. Uredba o prodaki kapitala i imovine na javnom tenderu .Oni nisu bili dobri .U uslovima sankcij . broj zaposlenih i veličina preduzeća.Predviđen je za preduzeća sa državnim kapitalom koje obavlja delatnost od opšteg interesa. na dividendu i na deo ostatka stečajne mase preduzeća koja ostaje nakon isplate poverilaca .donet novi Zakon i prateće uredbe . Promena vlasničke strukture preduzeća je transformacija uz saglasnost osnivača.Zakon nije mogao da se primenjuje u onoj meri koja je bila predviđena. prodajom akcija radi prikupljanja dodatnog kapitala 3.Može se primeniti jedan iliviše modela predviđenih zakonom.zaposleno lice po zakonu je lice koje je zaposleno ili je to bilo u preduzeću u kojem se vrši svojinska transformacija ili u drugom preduzeću u kojem isti proces teče. uz saglasnost osnivača Proces se može odvijati po jednom ili kombinacijom modela : 1. Akcije glase na ime i njihovo posedovanje predviđa pravo na upravljanje srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti . niske akumulacije privrede sa malim jkorišćenjem kapaciteta . o prodaji kapitala i javne imovine javnom aukcijom i Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine.1. konverzijom duga u akcije poverioca Ukoliko zakonom nije drugaćije ueređeno . svojinska transformacija u preduzeću se vrši autonomno .Razlika između ova dva modela je u tome što novčana sredstva od prodaje akcija pripadaju preduzeću. a koji se isplaćuje srazmerno uplaćenim akcijama i pripadajućem popustu. odnosno kapital preduzeća se umanjuje za iznos popusta. preduzeća nisu bila stimulisana da pristupe svojinskoj transformaciji. otvorile su pitanje rezultat koji su do tada postignuti. autonomno 2.Kriterijumi za određivanje preduzeća koja će po posebnom programu vršiti svojinsku transformaciju je njihov strateški značaj . Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa formiranje Direkcije za procenu vrednosti kapitala u sasatvu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju .Osnovna ideja .Pravo na sticanjke akcija po povlašćenim sulovima ostvaruje se po osnovu učešća u stvaranju državnog kapitala.PRIVATIZACIJA PREMA ZAKONU IZ 2001. kontrole zakonitosti postupka i načina svojinske transformacije. prema posebnom programu 3.Treći model je konverzija duga (sa popustom) . republičkom fondu za tržište rada – 25% . Drugi način svojinske transformacije predviđen je za preduzeća koja odredi Vlada RS .Novčana srdstav koja su pribavljena od prodaje društvenog kapitala kao i ona koja su ostvarena od prodaje akcija koje je preduzeće steklo bez naknade u drugom preduzeću . prodajom akcija radi prodaje kapitala 2. republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – 25%. a prema posebnom programu primenom jednog ili više modela.GODINE Početak tranzicije i reforme 2000.50% .U prodaji akcija radi prodaje kapitala pod podvlašćenim uslovima kao kupci semogu pojaviti zaposleni Sr Jugoslavije . primenom prethodno navedenih modela. nedovoljno razvijeno tržište sa malom apsorbcionom moći .Drugi model je prodaja akcija radi pribavljanja dodatnog kapitala .

radnog staža .Rastu doprinosi . koji je trebao biti okončan 2005.rezultati ekonomske politike se ocenjuju kao pozitivni.U njenim okvirima EU postavlja uslov ispunjenja niza političkih i ekonomskih kriterija. Za uspešan početak reformi Srbija je u odnosu na ostale zemlje imala dvostruku prednost : 1.primenom političkih i ekonomskih mera .Realizacija pomoći tom regionu počinje usvajanjem Pakta za stabilnost Jugfoistočne evrope na Samitu G8 u junu 1999.je da privrede budu obavezna sa rokom od četiri godine i da se zasniva na načelima koji obezbeđuju uslove za razvoj privrede i socijalne stabilnosti .Podsticaj su dale izmene Uredbi o aukciji i proceni kapitala. Uspeh procesa privatizacije u velikoj meri utiče na tempo i strukturu reformi. javni tender i javne akcije – prodaje se 70% kapitala .devizne rezerve su se konzimirano povećavale od kraja 2000. godine .-2005.Privatizacija nije sprovođena tempom koji je bio u zakonu 2001. priliv inostranih kredita. Pakt za stabilnostpostaje promotor stabilizacije i saradnje između zemalja regiona.Iste godine uvedeni su Sporezumi o stabilizaciji i pridruživanju.koju država daje preduzećima. iznosio je prosečno 5. tj.proces je otpočeo tokom 2002 .PROCES PRIKLJUČENJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Proces priključenja . je u deficitu koji je rezultat nepovoljnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni.Posebnu ulogu imaju Agencije za privatizaciju .Inflacija je bila relativno niskai uz stabilnost dinara.Sredstva se koriste za finansiranje Razvvoj fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Centralni registar sa hartijama od vrednosti . nastanak potpore i posle 200. Akcijski fond .REZULTATI POČETNE FAZE TRANZICIJE Uspeh mera Ekonomske politike potvrđen je od strane MMF i svetske banke 2006.zaposleni sa maksimalno 35.u prvoj fazi tranzicije za Srbiju je bitno uspešno regulisanje otplate spoljnog duga. 96. a sredstva idu u budžet. 1. izostanak tranzicione reakcije U Srbiji nije došlo do opadanja proizvodnje i društvenog proizvoda iz dva razloga : 1.Tender je javno prikupljanje ponuda koje prikuplja agencija i proces prati tenderska komisija. prvo SRJ . a sada Srbije predstavlja deo složene politike EU prema zemljama jugoistočne evrope. a sprovodi ga komisija 2. fleksibilnost i formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima. razvoj i vraćanje dugova. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2001. relativno razvijeno tržište roba i usluga 2.6% godišnje.g.Javna akcija je javno nadmetanje kupaca koje oraganizuje agencija . Državni kapitalč i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima.Metodi prodaje su . prenos kapitala bez naknade – na zaposlene i penzionere . Bilans tekućih transakcija od 2001. metala. zbog činjenice da je tokom 90-ih opadanje privrednih aktivnosti rezultiranlo u obustavljanju ili drastičnom smanjenju proizvodnje 2. 97. javnost .predmet privatizacije je društveni .Porast inflacije je nastao zbog umerenih inflatornih pritisaka preko porasta cena nafte .Značajna prekretnica u odnosima EU i država Zapadnog balkana je inicijativa sa sastanka .

Predstavnici su Antonio Sera. Neophodno j e preduzimati mere u cilju unapređenja poslovne klime i rasta investicija.. a koji je SCG usvojen 2004. za njihovo uključenje u evropske integracije . Nacionalna strategija sadrži još ciljeve u oblasti tržišta rada i zapošljavanja. traje čitava 2 veka.g. Primarni cilj je povećanje .To je dokument kojim Evropska komisija procenjuje mogućnosti početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju . zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. U fiskalnoj politici siljevi su održavanje niskog budžetskog deficita.Agenda iz Soluna uvodi evropska partnertsva kao metod inteziviranja procesa stabilizacije i pridruživanja. socijalne sigurnosti i zdravstvene zaštite. Pored te nepovoljne okolnosti čije rešenje je jednokratni cilj ispunjenja političkok uslova. Njihovom realizacijom Srbija paralelno ispunjava zadatke i obaveze koje proističu iz procesa pregovora o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). unapređenja ondosa sa EU. Prva faza jedobijanje Studije izvodljivosti u aprilu 2005.MERKANTILIZAM Naziv doktrine potiče od latinske reči za trgovinu.U sklopu ekonomskih ciljeva prioriteti su održavanje makroekonomske stabilnosti . nastanka prvih manufaktura i postepenog razvoja robne privrede i širenja robme razmene. razvijanje kontrolne f-je narodne banke. u procesu koji pretstavlja ispunjenje određenih uslova. 98. Proces privatizacije i restruktuiranja javnih preduzeća su dva prioritetna zadatka. Zastupaju stav o izjednačavanju interesa društva sa interesom vladara. Značaj nacionalne strategije je u tome to se u njemu taksatuivno nevode oblasti u kojima Srbija mora da ispuni ciljeve. tj. Iste godine Vlada RS je usvojila nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje SCG EU koja polazi od zadataka i ciljeva postavljenih u evropskom partnerstvu iz 2004. razvoj stabilnog tržišta i promene u sektorskim politikama. Državna pomoć i konkurencija je jedna od centralnih tačaka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Osnovni strateški ciljevi do 2010. Pregovori o SSP Srbije sa EU su započeti novembra meseca 2005. veku u zemljama zapadne Evrope u vreme apsol.mercatus. Osnovni ciljevi i strateški pravci razvoja Srbije su u fji tržuišne privrede.monarhija. smanjenje trgovinskog deficita i javne potrošnje kao i obaranje inflacije na nivo od 5%. Nastaje u 15. obrazovnog procesa. promena strukture javne potrošnje. Tomas Man i Antoan Monkretjen.g. Merkantilizam nastaje u vreme raspada naturalne privrede. otvorenije tržište. Regulativa u ovoj oblasti nije u skladu sa standardima EU i mora biti uređena tako da podrži smanjenje državne pomoći i formiranje nadležnih institucija. U monetarnoj politici kao ciljevi se navode održiva monetrana ravnoteža. povećanje izvoza. ohrabrujuća je činjenica da je stepen realizacije ekonomskih kriterija čvrst osnov za nastavak pregovora u procesu pridruživanja EU. održivog privrednog rasta i pripreme za ispunjenje kriterija Mastrihta. Za bankarski i finansijski sektor privrede u kojem su izvršene pozitivne promene kao prioritetni ciljevi se navode povećanje njegovog kapaciteta i efikasnosti. i posle uspešnog starta obustavljeni juna 2006. U spoljno-trgovinskoj politici cilj je smanjenje trgovinskog deficita i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. pa se govori o anom i kanom merkatilizmu. liberalizacija cena i ukidanje administrativne kontrole .Evropskog saveta u Solunu 2003. su rast investicija.

99. vek mere ekonomske politike su bile usmerene ka ostvarivanju suficita u trgovinskom bilansu. 1848. pojedinci usmeravaju kapital su najveštiji. U Engleskoj je bila najzastupljenija.. u Engleskoj-zabranjen stranim brodovima dovoz u englesku luku one robe koja nije proizvedena u zemlji kojoj brodovi pripadaju). slobodan promet roba i usluga novni princip u proizvodnji je individualno preduzetništvo. opšte (zaštita svojine) i posebne (one koje su društvu neophodne). pozitivne strane progresivni razvoj. To podrazumeva i mere u okviru spoljnotrgovinske politike kao što su carine. 100. gde se robe razmenjuju za robe .NASTANAK DRŽAVNE INTERVENCIJE U PRIVREDI Sa privrednom krizom kapitalizam se rano suočio 1837. koja je uslovila usporeni rast sve do 1893. Dva dominatna načina za povećanje bogatsva su proizvodnja zlata i srebra i promet. Pozitivne strane su strvaranje osnova za razvoj ekonomske nauke i postavljenje temelja međunarodne trgovine i razmena.Svi proizvodni faktori su međusobno ravnopravni .Princip nevidljive ruke . Navedene mere podrazumevaju aktivnu ekonomsku ulogu države u opsegu koji je bio određen karakterom primarne privredne aktivnosti. mere u okviru saobraćaja i u proizvodnji. Posebma grupa mera regulisala je transport. veka je takođe bio obeležen kriznim periodima. Početak 20. jer primat daje sferi prometa u odnosu na proizvodnju i poistovećuje princip privredne delatnosti pojedinca i društva kao celine što se naziva mehanicističkim shvatanjem društva. Ova doktrina ima kritičke primedbe. Bogatstvo kao cilj izražava se u novcu. Merkatilzam je prva doktrina ekonomske politike koja ukazuje na metode povećanja bogatsva zemlje kao celine uz aktivnu pomoć države.bogatstva izraženog u zlatu i srebru. pomorski saobraćaj (navigacioni akt 1651. a kasnije novca jedini cilj privređivanja u zajednici. Druga grupa mera se odnosila na stimulisanje razvoja manofakture.Polazi od društvene podele rada .Liberalistička doktrina.Slabosti su izjednačavanje razvoja privrede i društva .Koriste SEJOV zakon tržišta .LEZE FER doktrina Naziv doktrine znači slobodna proizvodnja – slobodan promet.-17. u centru pažnje je privredni subjekt.Ne postoji problem uspostavljanja globalne ravnoteže .Povećanje bogatstva je posledica povećanja proizvodne radne snage i usavršavanju sredstavarada. a . On predstavlja ideologiju trgovačke buržoazije kojoj su išle u prilog i promene na duhovnom planu koje su značile napuštanje skolastičkih shvatanja o skromnosti kao vrlini. i 1873. U vreme poznog merkatilizma 16.samo dve funkcije države . 1847. a kapitalni način proizvodnje je idealan. odnosno spoljna trgovina. tj.Bogatsvo naroda se ogledau količini proizvedenih materijalnih dobara .Istarživanje je usmereno na proizvodnu sferu i njene komponente. Oni smatraju da je povećanje u početku količine plemenitih metala. uz smanjenje otpora prema rastućem uvozu. zlatu i srebru.. Pravci ekonomske misli koji su se razvili klasične ekonomske škole gradili su nove pristupe mikroekonomskim problemima. pa ne postoji potreba za ekonomskom ulogom države . Država donosi protekcionističke mere. Poslednja grupa mera je stvranje kolonija koje postaju izvor sirovina.

dohodak i zaposlenost pokazuju tendenciju istosmernog kretanja. 101. Kejnz odbacuje Sejov zakon. Kejnz zaključuje da investicije. preraspodelu nacionalnog dohotka kojom se teži smanjenju raspona u dohotcima različitih slojeva stanovništva. U procesu koji rezultira jednakošću štednje i investicija deluje poseban mehanizam-multiplikator. granična efikasnost kapitala i kamatna stopa. Ekonomska krioza ukazala je da treba uneti značajne promene. Predmet analize postaju makroekonomske kategorije. socijalno zakonodavstvo. država se javlja i kao nosilac javnih službi. Nivo investicija zavisi od granične efikasnosti kapitala i kamatne stope. Činioci od kojih zavisi nivo efektivne AT. depresije. Porastom dohotka opada sklonost ka potrošnji. njihove veličine moraju biti jednake tako da u uslovima ravnoteže nacionalnog dohotka AP je jednaka AT. 4. On razlikuje voljnu nezaposlenost. Osnovni stavovi su izraženi u delu opšta teorija zaposlenoisti. oghraničenje slobode ugovaranja. a smanjenje investicija dovodi do smnanjenja dohotka u većem obimu. povećanje investicija dovodi do povećanja dohotka u većem obimu. a preko toga i nacionalni dohodak i zaposlenost su sklonost ka potrošnji. opadanja privredne aktivnosti. 6. nevoljnu i frikcionu. . 2. ograničavanje nekih privatno. 5. Afirmacija ekonomske uloge države nastala je iz potrebe da se poremećeni tokovi društvene reprodukcije vrate u okvire kontinualnog razvoja primenom akcija na makroekonomskom planu. Štednja i investicije su deterninante nacionalnog dohotka. Kejnz polazi od toga da država treba da pereuzme f-je putem kojih će uticati na formiranje efektivne AT. nacionalni dohodak i zaposlenost. Sklonost ka potrošnji je odnos između dela dohotka koji se utroši neposredno po njegovom sticaju i ukupne veličine dohotka. Obim nacionalnog dohotka i zaposlenosti zavise od efektivne AT koja predstavlja zbir oblika aktuelne tražnje za sredstvima za potrošnju i za sredstvima za investicije pri postojećim cenama pri čemu je uvek manja od potencijalne AT. Velika ekonomska kriza se manifestovala u privredama kašpitalističkih zemalja preko nezaposlensoti. On ukazuje na odnos promena u dohotku prema promenama u investicijama koji može biti dvostruk. Oblici dejstva u privredi su: 1. 3. Mere ekonomske politike države podrazumevaju: 1. Jedini subjekt koji ima moć preduzimanja akcije na makroekonomskom nivou je država. organizovanje javnih radova i nacionalizacija ključnih grana privrede. angažovanje države u privredi putem posrednih mera iz sfere MK. anti-monopolsko zakonodavstvo. fiskalne i devizne politike. kamate i novca. Dohodak se deli na potrošnju i na štednju.svojinskih prava usled promenau strukturi i oblicima proizvodnog procesa i stvaranja državnog sektora privrede. a raste sklonost ka štednji.KEJNZOVA TERIJA PUNE ZAPOSLENOSTI Ova teorija dala je kapitalni doprinos analizi drćavnog intervencionizma i postavila osnovne temelje njegovog funkcionisanja u ulovima kapitalističke privrede.mikroekonomska ravnoteža je centralno pitanje. tj. 7. jer se doktrina o ravnoteži ponude i tražnje može prihvatiti pod pretpostavkom da se u društvu utroše svi stečeni dohotci kroz ličnu i investicionu potrošnju.

DOKTRINA SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA – kada se govori o ovoj doktrini u vidu se ima bivša Jugpslavija u posle ratnim godinama. Privredom upravljaju ministarstva. ideje za reformu kapitalizma. novi model za akciju ekonomske politike sa ciljem postizanja pune zaposlenosti. Ciljevi iz centralističkog perioda upravljanja privredomn se menjau već sredinom 50-ih tako da uravnoteženiprivredni razvoj i veća ulaganja u poljoprivredu predstavljaju prve velike promene. aktivnu budžetsku politiku koja omogućuje da se državni rashodi angažuju za razluičite oblike potrošnje. Sjedinjavanje rada i upravljanja trebalo je da radnog čoveka učini osnovnim subjektom procesa samoupravljanja i nociocem i nosiocem samoupravnih odluka. 3. god ine Ustavom i kasnije Ustavom iz 1974. Ciljevi ekonomske politike nisu bili formulisani nego je njihov karakter zavisio od političke situacije u zemlji. Osnovni ekonomski subjekt je državakoja upravlja privredom putem administrativnog centralističkog planiranja. radna snaga i distribucija. Ova teorija ima veliki doprinos u razvoju ekonomske misli. Državni planski organi donose planove za preduzeće u kojima se određuju obim proizvodnje. Dominantna oblik je društvena svojina utemeljena 1963.DOKTRINA DRŽAVNOG SOCIJALIZMA SSSR je bio uzor zemljama koje su krenule putem socialističkog razvoja. Dala je praktična rešenja za izlazak iz ekonomske krize. stimulisanje svih oblika potrošnje osim u situaciji dostignute pune zaposlenosti. 5. udruženih proizvođača u okviru kojih se ostvaruje proces oslobađanja rada. kada se usvajanjem ustavnih amndmana prelazi na dogovornu ekonomiju u kojoj se funkcije plana i tržišta supstituišu samoupravnim sporazumevanjem i društvenim dogovaranjem. Dominantan oblik svojine je državna. privreda je naturalna. Treba da se omogući radnicima koji rade društvnim sredstvima da upravljaju procesom svog rada i raspolažu njegovim rezultatima. Druga bitna godina je 1971. Od klasičnih instrumenata ekonomske . destimulisanje štednje od strane sloja rentijera koji se smatra parazitskim slojem. liberalizacija cena i industrijskih proizvoda. Osnovni cilj privrednog razvoja je zadovoljavanje rastućih matreijalnih i kulturnih potreba.2. Prednost imaju mere koje država preduzima u oblasti fiskalne politike. neposredni i direktivni. održavanje stabilne vrednosti novca što podrazumeva garanciju države za stabilan opšti nivo cena i za kupovnu snagu novca. 4. Kejnzova doktrina nudi rešenja za vođenje aktivne ekonomske politike bez koje savremeni kapitalizam ne funckioniše. 102. tržište ne postoji. Prelaz na samoupravljanjepočinje početkom 50-ih i oslanja se na Marksovu ideju o izumiranju države i stvaranju asocijacija slobodnih. a novac se koristi samo u obračunske svrhe. Sredstva dobiti preduzeća se slivaju u državni budžet iz kojeg se prema planskim zadacima finasiraju investicije u prioritetne privredne oblasti. Model privrednog sistema je tržišno-planski. kada je trebalo da se sprovede privredna reforma čijji su ciljevi bili uključivanje jugoslovesnke privrede u međunarodnu podelu rada. 6. Značajna godina u razvoju je 1965. Instrumenti koji se koriste u njegovoj realizaciji su natiralni. politiku kamtnih stopačiju visinu određuje centralna banka i time utiče na nivo investicione tražnje.

Kada je spalsnulo poverenje u Novu ekonomiju ono se okreće Novoj ekonomiji.privreda je stabilnija kada je prepuštena sopstvenim tržišnim kretanjima.Praksa je pokazala da su zaostajanja u efektima ove mere jako duga.Merama monetarne politike suzbijeni su pritisci ekspanzije fiskalne politike.Njena primena u SAD imala je za posledicu obaranje inflacije.Formulisanje monetarnog pravila je bitno i ono glasi .neiphodan je rast AT i visoka stopa potencijalnog društvenog proizvoda. Postoji velika razlika između ove doktrine i ostalih. ponuda novca treba da raste godišnje po konstantnoj stopi . 103. Potencijalni društveni proizvod je ona veličina koja se ostavruje u stanju pune zaposlenosti faktora proizvodnje.Njegov osnovni stav je da je novac i jjegov opticaj ključna determinanta privrednih tokova i privredne ravnoteže. jer se tako stvara mogućnost da ona destabilizuje privredna kretanja. ostaje makroekonomija ali je novina u njenoj ukupnoj primeni.smatra se da su danas mahom svi ekonomisti monetaristi .Ističe se značaj novčanih kretanja . 60 ih godina dobija naziv nova ekonomija. a njeno opadanje do recesije i deflacije. ona ne treba svojim merama da utiče na privredni život .veličina potencijalnog društvenog proizvoda i jaza ukazuje na cenu nezaposlenosti.ekonomisti Nove ekonomije su bili savetnici Kenedi Džonson administracije u SAD.Oni su za malu vladu . a ponuda i tražnja na tržištu novca i kapitala regulišu se putem kamatne stope. Kada su kamtne stope niske monetarna politika je ekspanziona jer podstiče investiranje. investicije povećavaju kapital. ali porast nezaposlenosti. stopa privrednog rasta takođe . prilike se menjaju usled odbijanja da poveća poreze. a inflacija niska. jer štite značaj novca.Monetaristi smatraju da novčana masa određuje stopu inflacije na dugi rok i kretanje realnog društvenog proizvoda na kratak rok. Ne razvijaju novu analizui privrednih problema .Zbog rata u Vijetnamu .Oni ukazuju da su recesija i ekspanzija i privredi uzrokovane monetarnim faktorom.Stav pune zaposlenosti .Pozitivni jaz ukazuje da je tekući društveni proizvod ispod potencijalnog društvenog proizvoda i da taj raspon treba smanjiti.MONETARIZAM Tvorac doktrine je Milton Fridman.za nih nije bitanm tekući budžet ili deficit budžeta nego suficit koji se ostvaruje u stamju pune zaposlenosti .Ne zalažu se za aktivnu monetarnu politiku ..Povećanje stope rasta novčane mase dovodi do buma i inflacije .Promene u količini novca utiču na privredu najpre preko uticaja na kamatne stope koje dalje utiču na AT i preko toga na društveni proizvod.pod novčanom masom se podrazumeva stopa rasta novčane mase koja utiče na karakter promena aktivnosti privrednih subjekata. pa je težište na investicionoj potrošnji. 104.Rast produktivnosti je visok .NOVA EKONOMIJA Primena kenzijanske doktrine u ekonomskoj politici u SAD .Bitna je razlika između potencijalnog i tekućeg društvenog proizvoda koji se zove JAZ .politike u takvim uslovima najviše su korišćeni iz MK politike i politike dohotka. razvijaju koncept potencijalnog društvenog proizvoda. .njihov najuspešnijio potez je smanjenje poreza 1964.

i Boskin . kada administracija Regana u SAD-u preduzima značajne poteze u privredi.pristup ove škole ekonomskoj politici je specifičan.Zalažu se za ukidanje mnogih ograničenja.Reagovanja na ekonomsku politiku zavise od ocene društva . destimuliše aktivnosti privrednih subjekata.Ova škola više napada standardnu makroekonomiju od monetarsita pledirajući da je pogrešna informacija uzrok privrednih ciklusa. U nekim stavovima škola racionalnih očekivanja i monetarizam poklapaju . . o značaju njenih mera za tekuće i buduće ponašanje u privredi.Tržište je uvek u ravnoteži ili je ono čisto . radikalna grupa .osnovne mere su iz sfere fiskalne politike .EKONOMIJA PONUDE Ekonomija ponude je škola ekonomske misli koja je dominirala 1981.Tako su se formirale dve grupe ekonomista : 1. Radikalna grupa davala je retoričku grupu Reganomanici – popularno nazvana ekonomska politika u vreme Regana . jezgro čiji su predstavnici Feldstajn. Velika vlada i da se njena potrošnja može samnjiti tako što . a to je monetarno pravilo i konzervativno shvatanje ekonomske politike. pa ako ta mera nije javnosti na vreme predočena neće imati pozitivne efekte. kao i da efekti u ponudi do kojih dovodi smanjenje poreza rezultiraju u smanjenu inflacije. 106. Tomas Sardžent i Nil Valas. Ova škola polazi od toga da pojedinci koriste informacije u svojoj delatnosti uspešno i da stoga ne prave sistematske greške u očekivanjima.ukazuju na to da će javnost brzo shvatiti kako funkcioniše neka mera u akciji ekonomske politike . a na dugi rok se društvo privikava efekte svake promene u ekonomskoj politici. Gilder . nivo društvenog proizvoda nije pod uticajem mera monetarne politike 3. ne postoji nevoljna nezaposlenost 2.Ovakav pristup ima tri posledice : 1.njeni predsatvnici smatraju da intervencionizam u kenzijanskoj doktrini postavlja mnoga ograničenja jer menja uslovce privređivanja. Lefer.105.Vlada je imala velika ovlašćenja . koji samtraju da smanjenje poreza ima jake efekte na radne napore tako da će ukupni prihodi od nporeza povećati zbog povećanja dohodaka kao osnovice oporezivanja.Mere ne smeju biti iznenađenja .. tzv. mere monetarne politike nemaju ulogu u regulisanju nivoa društvenog proizvoda i nezaposlenosti Ona zastupa optimistički stav u pogledu troškova smanjenja inflacije.na kratk rok ne može se predvideti reagovanje društva na promene u ekonomskoj politici. koji ističu podsticajne efekte smanjenja poreza na privredni rast preko uticaja na štednju i investicije 2. već očekivane i kao takve unapred shvaćene.ŠKOLA RACIONALNIH OČEKIVANJA Recesija kapitalističkim privredama dovela je do preispitivanja premise moderne makroekonomije. jer smatra da privredni subjeti ne reaguju mehanički na svaku promenu u njenoj akciji budući da je za njih bitnioje šta one znače za ponašanje privrede kao celine kao i za buduće promene. tako da privredni subjekti određuju visinu nadnica i cena na osnovu datih informacija u cilju postizanja maksimalnog profita i korisnosti. Predstavnici škole racionalizovanih očekivanja su Robert Lukas .

Podsticaji koje stvara sniženje poreza nisu toliko jaki da bi obezbedili povećanje prihoda.ne može se kritikovati njen stav o smanjenju poreza. dok prva struja i dalje ima uticaj u kreiranju ekonomske plitike.druga strana bila je smanjenje socijalnih davanja i subvencija jer umanjeni prihodi nisu bili dsovoljni za njhjihovo pokrivanje.Radikalna struja gubi značaj.Inflacija je bila samnjena. Ona je kritikovana . .će se samnjiti raspolaganje poreskim prihodima od starne Kongresa.