DOSITEJ OBRADOVI

IVOT I PRIKLJU ENIJA
1783/84.

PISMO HARALAMPIJU (LJUBEZNI HARALAMPIJE) Ljubezni Haralampije je prvi tampani rad Dositeja Obradovi a, pisan u aprilu 1783. Pr dstavlja njegovo pismo upu eno srpskom parohu Haralampiju, Srbinu iz Hrvatske ("Horva aninu"), koji je slu bovao u Trstu. Ovo je bila u isti mah i n ka vrsta knji evnoga manifesta i poziv na pr tplatu za d lo Sovjeti zdravago razuma, koje je iza lo naredne 1784. U toku 1783. godine Obradovi je prom nio nam ru, i um sto Sovjeta zdravago razuma izdao u l to iste godine prvi d o ivota i priklju enija.

Ljubezni Haralampije, Zdravstvuj! Hristos voskrese! Ne u ja ekati da pro u dve godine za odgovoriti loveku ljubezniku i prijatelju, kakono ti neki obi avaju. Ja bih ti bio namah po prijatiju tvojega pisma otpisao, da nisam sudio za bolje ekati da pro e vreme pla a i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom: vreme velikoga posta, kad pasulj carstvuje i njegova sestra so ivica, grah i kupus zemljom upravljaju. Evo vreme zlatno i veselo, Kad nam nije zabranjeno jelo! Evangelska carstvuje svoboda, Zbaciv i jaram s love eskog roda! David prorok u timpane svira. Nek' pop vi e u triod ne dira! Pentikostar, knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela.

Deca hlebac u jajca uma u I s jaganjci po travici ska u. Srpske k eri mlade, na udaju, Cve e beru, vence spletavaju, Sa ru icom prsi svoje krase I vesele uzvi uju glase Na pohvalu rimskoga cesara, Austriskoga dvora gospodara. Josife Ftori, mili vladjetelju, Sunce sveta i blagodjetelju! Bla ena majka koja te rodila, veta sisa koja te dojila! Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila voj duh od mladosti; Temis s tobom na prestolu sedi, Iz tvoji usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s tobom hodi, A sad svoje plane proizvodi. O vek zlatni! O slatka vremena, Kad je op ta ljubov u e ena! Sre ne smo mi, sre ne k eri srpske I sve devojke vla ke i ma arske: Ne emo se vi e bojat' manastira, Nit' bo ijeg odricati mira; Ljubav istu ne emo gasiti, Nit' jestestva zakone gaziti! Blago nama, mi emo bit' majke I ra ati Cesaru junake; Za sav rod na mi emo g' moliti, Sa suzama njemu govoriti: ÄSvetla kruno, Josife veliki, Prostri milost Tvoju na rod srpski! Obrati lice i tvoj pogled blagi, Na dedova tvoja' narod dragi, Na Serbiju bednu i na Bosnu, Koje trpe rabotu nesnosnu! Budi podoban neba Gospodaru, Diko sveta, presvetli Cesaru! Izli na svet previsoke dare, Podaj Bolgarom nji'ove boljare,

Tvojim Srbljem vitezove stare I Greciji njejzine Pindare!" Ovo sam vreme ekao da ti veseo veselo veselom pi em, javljaju i ti da se zdravo nahodim i mirno ivim, ne imaju i nikakva posla s Fru kogorci nit' sa Svetogorci, kanoti vi tamo. Tako su te gresi tvoji postigli, i da nisam se ja za te molio, gorim bi putem pro ao nego si. Zna li kako si sa mnom upravio kad 'no pro oh poslednji put preko Trsta? "Idi u Veneciju, pak se opet vrati, pak emo tako i onako uraditi." Ja ti verovah sve, od to ke do to ke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odoh etati se po gradu na vodi, pak ti pohar ih sve to imadoh, pak ti se vratih go, nag kao mali prst, s punom kesom nade de. Posle ta je bilo, zna : nije potreba da ti povedam. I da sre a ne donese gospodina Varlaama, pro ao bih kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak ho e da ti bolji posle mene do e. Aj, aj, moj Horva anine, vidi li to promisal neba ini! Poslati takoga koji e ti haka do i! I opet ti ka em: da nisam se ja za te molio, gore bi pro ao. No gledaj te mi po alji za moje molitve jedan salandar novaca: zna dobro da su molitve za novce. Ako li prenebre e , te ko tebi! Okrenu u trebnik naopako, odmoli u se, da u ti jedan katramuna i anatemu, pak e ti do i jedan proiguman i dva zakleta starca na vrat, te e ograjisati kako nijedan maj in sin. (O narodnom i knji evnom jeziku) Dajem ti na znanje, dru e moj, da sam pre ao iz Hale u Lajpsik za slu ati i ovde to u eni ljudi govore, gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu i mislim s pomo u boga i kojeg dobrog Srbina dati na tampu s gra danskimi slovami na na prosti srpski jezik jednu knjigu, koja e se zvati Savet zdravago razuma, na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko putovanje. Moja e knjiga napisana biti isto srpski, kako god i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i k eri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata. Ja dobitka od moje knjige nikakva ne i tem, samo da se ho e toliko navaca na i da tipograf pla en bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na tampu izdao: zato sumnjava se preduzimati je na svoj tro ak, ne znaju i kakvu e sre u knjiga imati. Uzdam se da e se na i koji svojemu rodu dobra elatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosa anin i Ose anin, da po lje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji ele to dobro srpski na tampi viditi. A ko ta da, ne e tetovati, jer e primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju polo i. Ja, uveravaju i da e knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od kojih sam to dobro nau io, iz kojih premudrih knjiga francuskih, nemeckih i talijanskih najlep e misli kao cve e izbirati nameravam i na na op ti jezik izdati.

sremski. Moskalji sve svoje najbolje knjiga na svom dijalektu s gra danskim slovom tampaju.Nu. slavonijski. horvatski (kromje mu a).! To je lasno re i. rasu denije i slobodnu volju nego da mo e rasuditi. Koliko je onih koji imadu vreme i sposob za nau iti stari knji evni jezik? Vrlo malo! A op ti prosti dijalekt svi znadu. Slatka je uteha nadati se da edu na a imena iviti i mila na emu rodu biti za dobro koje smo mu u inili do onih samih dalekih vremena kad se na e kosti u prah obrate. ka i mu da to je god Srbalja. od Adrijati eskoga mora do reke Dunava. ne bi li i tu koga na ao koji bi izvolio soop tnik op tepoleznoga dela biti. der obazri se. srce pobolj ati i narave ukrasiti. U sada njem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovr enstvo dovesti ± delo vesma polezno. nego zemlja francuska iliti ingleska. Za to bi se dakle mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu pro im slavnim narodom sledovati? Nije manja ast sveta u kojej se slavenoserpski jezik upotrebljava. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosve tene cele Evrope. A koliko je lasno na svom jeziku nau iti itati! Kome li ne e se militi malo truda preduzeti za nau iti itati. budu i da kad u eni ljudi misli svoje na op temu celoga naroda jeziku pi u. stari e se jezik u nemarnost dovesti. svi e ga pohvaliti. Ko ne zna da itelji rnogorski. koje se slu ava i svim drugim jezikom. Ne e ni na stari propasti. itaju i to pametno i razumno i vrlo lasno razumevaju i ono to ita? Znam da mi mo e ko protiv re i: da ako po nemo na prostom dijalektu pisati.? Nek nau e. no prostire se i dosti e i do seljana.. servijski. Za to je drugo bog dao oveku razum. hercegovski. ba ki i banatski (osim Vlaha) jednim istim jezikom govore? . samo ako znadu itati.. A koji mo e vi e polzovati nego op ti. raspoznati i izabrati ono to je bolje? A ta je drugo bolje nego ono to je poleznije? to god ne prinosi kakovu libo polzu. Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje. pak malo pomalo izgubiti. za to u eni ljudi u narodu vsegda e ga znati i s pomo u staroga novi e se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi. isklju iv i vrlo malu razli nost koja se nahodi u izgovaranju. kako i nije propao.. Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati. onda prosve tenije razuma i svet u enija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari knji evni jezik. i na njemu svi koji samo znadu itati mogu razum svoj prosvetiti. celoga naroda jezik? Francuzi i Italijanci nisu se bojali da e latinski jezik propasti ako oni po nu na svoji jezici pisati.. Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tu materi mojej i sestram. prepodavaju i se najprostijemu narodu i obanom. bosanski. Po mnogo hiljada godina srpska e junost nas pominjati i na a e pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. dalmatski. ne ima nikakve dobrote u sebi. ali nije u initi.

Nijedan zakon na svetu ne veli: ini zlo i budi nepravedan. S ijom voljom i dopu tenjem ljudi se plode i ra aju. no naprotiv. Bo njaci e ostati Bo njaci i bi e to su njihovi stari bili. inite i vi to njima. u svakoj veri i zakonu? S bo jom. razumevam koliko gr ke crkve. ta bi mi hoteli: da smo pametniji i bolji od boga? Ono to bog dopu ta i ho e. ozlobljava. tako e biti i njegovi poslednji unuci: Bo njaci i Hercegovci. Bo njak i Hercegovac Tur in ± on se Tur in po zakonu zove. pokvareno. A ta bi mi radi da nam drugi ine? Da nas pu taju s mirom iviti u na em zakonu. a po rodu i po jeziku. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. kako su god bili njegovi ukundedovi. poznajmo jedanput na u nepravdu! Kako mo emo mi iziskivati od drugih ono isto koje kad bi drugi od nas iziskivali.one u kojej ga je bog izvolio da se rodi. prevra aju i i tolma e i zakon svoj po zlobi i po strasti srca svoga. da nam opra taju na e slabosti i pogre ke. rastu. ako bi po ten ovek bio. Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio. to god nije dobro i pravedno. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. jedan drugoga huli. To isto i mi smo du ni svima ljudma na svetu. Ovo su izvori iz kojih izviru sve strasti koje uznemiravaju rod elove eski i koje ine da ovek na oveka mrzi. svi to ih je go . proklinje. a rod i jezik nikada. nit' misle i niti pitaju i: koje je vere i zakona . kao i ti u tvojoj. Ne u nimalo gledati ko je koga zakona i vere. dobro tvoriti i ljubiti pravdu. Bog je sama ve na dobrota i pravda. velika bi nam se nepravda inila! Poznajmo jedanput svu silu ovih re i ± proste su i bla ene i ne trebuju nikakva tolma enja: to god ho ete da vam ine drugi ljudi. Kad e nestati mr enje i vra ba na zemlji! Kad e srce na e do i u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog loveka pozna brata svoga. Moja e knjiga biti za svakoga koji razumeva na jezik i ko s istim i pravim srcem eli um svoj prosvetiti i narave pobolj ati. nije od boga. Ovo je sav zakon i proroci. goni. dogod bog svet dr i. slepota uma. budu i da zakon i vere mo e se promeniti. a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su proizi li. Svaka nauka koja je ovoj protivna . udru ava. nego nerazumije. u ve nu muku ilje i vragu predaje ± a to je najgore ± pod imenom vere i zakona. da nas ljube i po tuju i da nam pomognu u potrebi na oj. toliko i latinske sljedovatelje. to mi ne emo! O na e detinjske pameti! Bra o. Dakle. A za to dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih ljudi? Nije tomu zakon uzrok. od strane bo je nala u i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti. Za sav dakle srpski rod ja u prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete. ele i da se svi polzuju. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju. da nam ne ine nikakva zla. ljudi. ne isklju avaju i ni same Turke Bo njake i Hercegovce.(O Srbima triju v rozakona) Govore i za narode koji u ovim kraljevstvam i provincijam ivu. niti se to gleda u dana njem veku prosve tenom. pakosno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi. ivu i sladosti ovoga sveta u ivaju u svakom rodu i plemenu.

te raspo lji nekoliko od ovih pisama kojekuda. ti mi zdrav budi. ljubezni Horva anine! Pozdravi mi s "Hristos voskrese" gospodare Vojnovi e. ne u se upla iti. mnogi latinski i talijanski. Zato. niti u ono to je s moje strane mogu e izostaviti. kad nada mnom zelena trava narasti: "Ovde le e njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Ve na mu pamet!" V pro em. koliko mogu. Vreme e me nau iti jesam li se u mojej nade di prevario. Rizni e i Kurtovi a. za prosve tenije junosti? A to to elim. Meni e preko mere pla eno biti kad kogod od moga roda rekne. dakle. Ako li i to bude. Episkopom budu i. dakle. uzrokuje vra bu i svako zlo ± sljedovatelno nije od boga. za srce i za naravi love eske. aprila 13 Tvoj brat i sluga Dositej Obradovi . koliko mi dopusti moja nauka. i svet razuma ak do prostih seljana i do samih pastirskih koliba ra iruju i. razvje trude i se. usrdije i revnost gospodara Novosa ana i Ose ana. Episkop romanski u Moldaviji. za bra u Srblje. Na drugom mestu ne u izostaviti priliku za opisati na ire ovoga slavnoga mu a. kako gore im srcem ele nauku svojoj deci. ljubov. nigdi nisam bio gdi nisu me elili i ustavljali. Evo ti. francuski jezik izu io. i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca. i pro e Sarajlije i Mostarane. kojega usrdije k nauci i ljubov k ote estvu nije mogu e dovoljno opisati. preizrjadnu biblioteku s mnogim tro kom sastavio. Ti gledaj. brate. Kako bih ja. U sada nje sre no vreme zraci u enija i filosofije do tatarskih granica dose u. Ja sam iskustvom poznao elju. U Lajpsiku. ja u pisati za um.uznemiruje ljude. razli ne knjige na svoj jezik prevesti dao i sad namerava Oksensterna "Teatr politi eski" i "Telemaha" s svojim i divenijem na tampu izdati i svom ote estvu pokloniti. Ne mogu premu ati ovde veliko staranje blagorodnih boljara moldavskih za vospitanije i nauku njihove dece: ne ima sad mladi a u Ja u koji ne zna. ovde samo toliko nazna ujem da je on. jelinski i francuski. kojega su god oni zakona i vere. moje namjerenije u Lajpsiku! Namah u preduzeti delo. nikako bolje ne mogu u initi nego prevode i na na jezik zlatne i prekrasne misli u enih ljudi: i takovim sposobom i roditelje u njihovom blagom namjereniju ukrepljavaju i i u srcam mladosti srpske nebesni i bo estveni oganj ka u eniju i k dobrodjetelji voz igavaju i. na 1783. mogao odgovoriti na ljubov i prijaznost mojega ljubeznoga roda. osim svog jezika. Nad svima oba e ve ne slave i pohvale dostojni ljubou njej i i preizrjadnjej i gospodin Leon iuka. budu i da u kolegije ne prestajem hoditi.

za ruku vode i. poma u i mi da se ispravljam. k dobrom koncu dovela! Ljubov dru tva i prijateljstva ± slatka stvar. koja bi mi za moje nerazumije i nerasudije tetna i pagubna bila. ne dopu ta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo. na dobro obratila i kako adoljubiva mati. u moju vlast i predaje mene meni samomu. U kolikim nevoljam mi je pomogla. po inje utoljavati se i umirivati. izbavljaju i se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga mora. od kolikih bjedstvovanija i napastej izbavila i koliko krat moje sovjete i namjerenija. to emo sad? Ni ta. Sad poznajem da lovek u mladosti. niti me ini zidati po vozduhu gradove. koliko je mogu e. na put! Jedno nam ostaje eliti. u kom krv na a vri i misli neprestano lete. kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srde nu ljubov i prijateljstvo mojih ljubeznika i ljubeznica. blagodarenije bogu. to mi jo te ostaje. Zlatni sovjet: "Poznaj sebe!" ± vrlo se kasno prima. dok i starost do e. Po injem malo-pomalo odisati. sirje da na a deca i unuci bolji i pametniji budu. Trideset i osam mojih pro astih godina napominju me da je podne mojega ivota preminulo i da se k ve eru pribli avam. Moja krv. vidi da nije najpametniji bio. takova i tolika budu i. ne vara me vi e sa sujetnima nade dama. to sam u njemu . Sad mi dolazi na pamet bo estveni sovjet premudroga Pitagora ± da se k sebi vratim. slatko spominjanje! ini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila. na put. oba e namerava i nada se da e se ispraviti. polzuju me kad ih pominjem. koja. i da razmislim otkud sam na ovi svet do ao. i da druge. da nisko i smireno o sebi mislim. premda ih se stidim. Oko etrdeset godina ne dvoji vi e. i od kojih ni do danas nisam se izbavio. slatko ime. da u sebe do em. ne obziru i se nimalo na svoje nedostatke i nesovr enstva. Prolivaju o i moje slatkosrde ne suze pripoznanstva i blagodarnosti kad god razmi ljavam veliku milost nebesnog promisla. Moje iste slabosti i pogre ke. blagodjetelja i blagodjeteljnica. ljude trpim i snosim. eli samo i govori: "Kamo sre a da su na i stari pametniji bili!" U trideset godina vozrasta po inje sumnjati da nije ni sam dosta pametan bio. Vreme mladosti.PREDISLOVIJE Slatka je stvar i puna bezlobne zabave i utje enija spominjati se svojih pro astih vremena od samoga nezlobivoga detinjstva i vesele mladosti do mu eskog vozrasta i zrele starosti. ostavlja mi moje zlatno vreme. meni podoboslabe.

kako po nu misliti i rasu davati. U Dalmaciji. Rad bih sa svim srcem nauku i prosve tenije razuma. gra ansku i seljansku. Rad bih togod posle mene ostaviti s im e se kogod od moga roda polzovati. da ih od zlih udi od kolevke i od maj ine sise odu avaju. ako ne koliko bih rad. O. dakle. ta je polezno. pritom i knjige u enih ljudi koji su o ovoj materiji pisali.inio. itao sam. njihovo mlado srce ljuboviju pravde. Vospitanije mladosti ± stvar najnu nija i najpoleznija loveku na svetu. tvrdoglavstvo. slatko i sveto ime!) najvi e valja da se staraju da dobro vospitanije adom svojim dadu. barem koliko mogu blagodaran javiti se. koliko telesna toliko i du evna. o tom se upra njavam i to uzdi u i sebe pitam: otkud sam na ovi svet do ao. da u moje itatelje polzovati. od sujeverija i kojekakvih ludih pla enja uvaju i ih. i tako srpske k eri prsima koje su me odojile. i kakova sledovanja razli na vospitanije imadu. sledovatelno i sva sre a iliti nesre a. ona e biti i najosobitije namerenije ovoga mojega pisanja. U . srpskoj junosti preporu iti. Ovo. Njihovo mlado srce k lovekoljubiju i k dobrim naravom. ili premudro napisane knjige itam. da okre u. da ih ne razmazuju. o tom mislim. Dobre obi aje pohvaljuju i. od kojih zlih obiknovenja valja da ih uvaju od detinjstva. rad bih da nisam sasvim na svetu nepolezan bio. u omrazu dovesti. istine. konfete i vo a nedozrela. da ih ne kvare. po tenoga mislenja i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju. da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski zgotovljena. upornost. iz ta se ra a: samovoljstvo. nahode i se od mladosti moje u raznim opstojateljstvam. malo po malo. opisuju i razne obi aje naroda i ljudi s kojima sam ivio. ovde toliko javljam da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u vospitaniju njihove dece eli u pomo i. kolike slabosti i bolesti uma pla nja dece uzrokuje! A svrh svega. budu i da od nje zavisi sva na a dobrota iliti zlo a. Poznao sam iskustvom. za koje roditelji (o roditelji. Uzdam se. sujetno visokoumije i luda gordost i pro e zlobe koje uzrokuju svu nesre u ove iju rez sve vreme ivota njegova. ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam. i kud mislim po i. a zle pohudavaju i. Gdi sam god ivio. koje sam od mladosti moje elio i tra io. S razli ni narodi ive i. imao sam pod mojim upravljenijem razli nu bogatih i siromaha roditelja decu. zlonaravne. razmi ljavaju i. ta li je vredno bilo mojej mladosti. nepokornost. Dete razma eno lasno biva udovito. Ova materija budu i najpotrebnija i najpoleznija love eskom rodu. njihov um i razum. da prosve tavaju. radi u i svakom preporu iti. Njihova mlada telesa u zdravlju da sadr avaju: na zdravoj mladosti osnovata je zdrava starost. vidio sam kako svoju decu vospitavaju. No o ovoj materiji govori e se na drugom mestu vi e. Ovo mi je sad moje najmilije upra njenije i najdra i posao: ili razgovore u enih ljudi slu am. ta sam u njemu inio i kud u iz njega po i. Zato nameravam razli ne slu aje koji su mi se u vreme dvadeset i pet godina mojega stranstvovanja dogodili napisane ostaviti. stroptive i zlogovorljive sluge i slu kinje i svako zlo dru tvo od njih da udaljavaju.

da me je promisal neba opredelio da provedem ivot moj s razni narodi. i iz kojih uzroka bivaju taki ili drugoja i: kakvi bi valjalo da budu. Pri svakoj vrsti i re i ovoga spisanija smatra u sebe kako pred vsevide im bo ijim okom. A to budem i o sebi govoriti. koje sam od u enih ljudi nau io i iz poleznih knjiga po erpao: niti u biti ja. S kim lovek najvi e ivi. ljudma s kojima ivu mili i dragi. kupovao ni prodavao. ako jedan drugoga ne poznamo? Lasnje je iviti s jednim narodom kojega jezik ne znamo. nemir. budu i da kakvi smo god. prilaga u i pridodavati naravou itelna naznamenovanija i polezne ka upravljeniju itija sovjete i nastavljenija. iz kojih proizni u i proishode sva njihova namerenija. poznati ljude. daju i pristojna pravila. Poznati sebe.Crnoj Gori. narave i udi ne poznajemo. s crkovni i mirski. sva je moja starost bila: poznati kakvi su ljudi. Pritom. s u eni i prosti. i s kim ima najve e posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako emo jedan s drugim prebivati. nju u s toplim i istim srcem eliti i tra iti. s ljudma i s enama. dosadni i vredoviti? Kako mo emo drug drugu ugoditi. no polza bli njega moga prvo i na alno namjerenije ove knjige. I zaisto iz toga se po vi oj asti ra aju: nesloga. premda i to nije malena muka. to se kasa poznanstva sebe. mr enje. s bogati i siromasi. Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar loveka na svetu. a osobito samoljubija. dakle. ne bojim se da mi se ne e verovati. tiho. pravda da je vrlo mu na stvar. koliko je mogu e. samu u istinu ljubiti. ote estvu i sami sebi polezni i blagopotrebni. i rez koja sredstvija mogli bi taki postati. Zato pri svakoj prilici ne u izostaviti. njihove naravi i najpotajenija sklonjenija i pristrastija njihovog srca. nego provoditi sve svoje ivljenje s ljudma kojih svojstva. pota ti u se izjasniti. kako s decom valja upravljati da budu s vremenom dobronaravni i po teni ljudi. moramo jedan s drugim ivot provoditi. ne u nimalo sebe zaboraviti. jer u imati premnogo uzroka samoga sebe osudavati i pohudavati. dvi enija i dela. toliko i mnogo vi e samoljubije zatvaraju nam o i i ne dadu nam gledati . ve na sledovanja imadu. mirno i ljubezno izme u sebe ivovati i dne itija na ega. Znaju i nesumnjeno da sva na a govorenja i dela. kako valja. a vesma malo ili nimalo hvaliti. pri svakom opstojateljstvu. pone e ne poznajemo kako valja ni sami sebe ni druge. roditeljem pokorni i poslu ni. u Be u i u Moldaviji poznao sam decina svojstva. i do danas o tom se upra njavaju i staraju veliki filosofi. Budu i. budu i da koliko nevje estvo. da o njemu zavisi sve na e blagopolu ije u celom te eniju ivota. sirje . a navlastito ona koja se na tampu izdaju i poslednjim rodovom predaju. O ovom poslu mo e se re i kako god i o vospitaniju. da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni. Pravdu i istinu radi u vsegda pred o ima imati. oblek ati i usladiti. s kojima nisam trgovao. dakle. o tom su se trudili najve i ljudi. naravi i svakojake udi. U svem ovom spisaniju. o njoj u se starati. uvacu se svakoga pristrastija i licemerija. vra ba i sva a.

neiskazano ute enije i neizre enu radost uvstvova u. da na svoj jezik prevode. misle i i sude i svrh stvari nepravo. to dobro vidimo i tome se udimo. sirje do veka. I kako prve vospitateljnice i nastaviteljnice ada svojih. i ne u prestati eliti da milostivi bog u ini ve no nagra denije njihovoj dobroti. napajaju i ih razumom i dobrodjeteljiju zajedno s mlekom prsiju svojih. "Telemaha". da se postaraju za matere svoje i sestre. moje pogre ke i budala tine dale su mi na konac poznati da sam slab i nerazuman. u tom pogre avaju ili iz prirodne elove eskomu jestestvu slabosti. ili izostavljaju i ono to bi valjalo. i ako gdi pogre avaju. Neka se potaste i pohite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolu no vreme kad e srpske k eri i supruge itati: "Pamelu". uzdam se da mi se ne e za zlo primiti obli enije zloupotrebljenija elove eskih. daju i im na ovi na in blagopotrebnu zabavu. po vi oj asti poznao sam ih dobre. ili ine i ono to ne bi valjalo. ukra avaju i njihove naravi. istini blagodjetelja elove eskoga roda. povesti Marmontelove i pro e ovima podobne knjige na svom prostom dijalektu. za supruge i k eri. same e polagati prvo osnovanije njihovog dobrog vospitanija. a ko se mo e pohvaliti da je bez slabosti i pogre ke? Dakle. ljubeznika i blagodjetelja. koliko sam mogao poznati ljude. Da u povod i priklad vozljubljenoj junosti srpskoj. koju promisal neba spodobi svetom u enija osijati i prosvetiti. dakle. a to nam nije milo viditi. Niko ne mo e se ispraviti ne znaju i u emu i kako pogre ava. oblek a u prsi moje javiv i svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima. koliko mu niju toliko potrebniju. Ovu u. to za le a me emo i dobro sakrivamo. sveta nauka. ili iz neznanja i nerasudija. Posle polze i zabave. dale su mi sposob pro i i dostignuti do najpotajenijih zapletaka srca mojega.sebe s ru ne strane. No i u ovom. moje slabosti. imaju i priliku za spominjati i poznanstvu poslednjih rodova predati imena mojih prijatelja. to nam je milo gledati. Ne mogu i ina e vozotvjetstvovati njihovoj slatkoj ljubavi. materiju kao na ni anu imati u svem mojem pisanju. mi ne mo emo ni jedan dan u miru. No ako je to dobra u nami. nauka i knjige premudrih i prosve tenih ljudi. Ja. A svrh svega. prevode i im izbrane knjige u enih naroda. pokoju i ljubovi . Preporu i u spominjanju i blagodarnosti na ih unuka imena dobrih i milostivih blagodjetelja koji izvole pomo i da izdam na tampu kako ovu knjigu tako i to drugo koje nameravam iz poleznih knjiga prevoditi. prosvetile su me i dale su mi vi e poznanstva nego to bih mogao pridobiti iskustvom hiljadugodi njega ivljenja na zemlji. ini mi se da niko ne bi bio veseliji i sre niji od mene. dobre hvale i. Sa svim tim. a zle pohu davaju i. bo ji dar. Vrlo je malo takih ljudi koji samo iz zlo e srca i s namjerenijem ine zlo samo za to im je zlo milo. Da sam kadar sav tro ak sam u initi. u enih ljudi. nebesni svet. spominja u se njih i ljubi u ih dok god ivi du a moja. koju elim kom god od mojega roda uzrokovati. prosve tavaju i njihov um i oblagorodavaju i njihovo srce istinim blagorodstvom dobrodjetelji i prosve tenija razuma. sastavljaju i na tampu to izdaju. moje namjerenije budu i ispravljenije narava i obi aja. prosve tene budu i.

za koliko godina su se uglubljavala daleko u zemlju. a u drugom vrlo krivo. mogu i se sa uvati i ne hote i. koliko bi svi ljudi na zemlji sa strane bo ije blagopolu ni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopolu ije uzrokovali. Ako li se ko na e ko bude moje prostosrda no namjerenije i bespristrasno pisanje na zlo tolma iti. Mo e jedan isti ovek u jednom poslu pravo misliti. ina i lica osu denije zlih obi aja i zloupotrebljenija. ko nam sme re i da nismo? gotovi smo namah na kavgu. ne trpe i i ne pra taju i jedan drugoga pogre ke. Meni je ao da ljudi koji ne misle. Zato molim neka mi se ne primi za osu denije naroda. ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se. ne mo e ni svoja dela kako valja upraviti. Na priliku. dakle. da se ispravi. ne sude i ne postupaju sleduju i pravilu zdravoga razuma. i pomisliti? Otkud dakle nesre a? Valjda je sa strane lovekove. primaju i za obidu i obli enije obi aja u kojima je on vospitan i koji se njemu dobri ine. Ukorenjenije starih obi aja podobno je korenju velikih drva. a ko god ne ume misliti i suditi.jedan s drugim iviti ne preziru i. vrlo ludo poslujemo. biva li svojevoljno i dobrovoljno nesre an? Nikako! Jasno je. ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na njih tu iti se. ako nismo radi ostati vsegda u prvoj prostoti i detinjstvu. misle i i ive i nakrivo! Bog bi morao zao biti kad bi rod elove eski na njihovo zlo i nesre u sazdao. Ko god ne vidi. Svak se sebi ini na pravom putu. ne valja ni da be imo. Ko mo e svim i toliko razli nim ljudma ugoditi! Ja u se samo starati ni ta protiv mojej sovjesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati. Valja se malo i usuditi i po eti misliti kako e ljudi na sto godina posle nas misliti. Ko se zadovoljava samo kao ovca i i za drugim ovcama. Od boga ne mogu i ute i. sebi hude i vrede. Tur in veli da od boga ne valja ovek da be i. Gubimo se po stranputicama. za to ina e nije mogu e ispraviti se. O. a od po ara. zaisto ne u radi mene. Meni su ljudi svakoga naroda i ina mlogo dobra u inili. mnogo bi manje pogre avali. a ini nam se da smo na pravom velikom putu. da iz neznanstva i nerazumija proishodi po vi oj asti na e zlopolu ije. kuge i drugih mnogih zala. Ako li gdi budem to initi. a to ko mo e. i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji na op tedru eski ivot bio. a drugoga sudi za izgubljena. velike vode. oba e. jer ne moze ute i ni sakriti se. toliko potrebuju da se osu e. ne mo e uprav hoditi. pravda da njemu nije potreba ni misliti ni rasu davati. no polze radi mojih itatelja: da ako ko ta takovo pri sebi pozna. znam da e me osuditi i o meni zlo govoriti. Ja sam i to predvidio i nisam se tome ne nadao. Da nisu se Evropejci . Iz svega ovoga sljeduje da mo emo ljude milovati i ljubiti pohuzdavaju i i osudavaju i njihove krivoputice. a zla nimalo ili vrlo malo. Ima pravo Tur ine! A ima li Turcin pravo kad veli da ni od kuge ne valja be ati? Jok. vala! U tom ima vrlo krivo. zdrav mozak imaju i. A lovek.

Ako ni ta. Iz toga to sam dovde govorio mo e se poznati. u Greciji. i da nisam zaludu ivio. u Albaniji. kad me ne bude na svetu. koja e knjiga sadr avati najizbranije misli i sovjetovanja u enih ljudi s raznih jezika prevedene. Ako gdi bude to pogre no. budu i da koliko mi daruje ivota. od asti i nakratko. pozna e bra a moja userdije moje k njima posle moje smrti. Bosne. da sam se silio u initi toliko polze koliko sam mogao. molim i prosim va u dobrotu i elovekoljubije da oprostite slabosti mojej. u Smirni. Ako li to gdi bude pogre no. Oglasio sam u pismu k ljubezniku mojemu Haralampiju da nameravam izdati Sovjete zdravago razuma. i va im sinovom i k erma od . u Italiji. Preporu ujem sebe va ej milostivoj i srde noj ljubovi. Na i e se dovoljno o troumnih i pravosudnih lica izme u bra e moje koji e poznati iji sam ja interes i polzu pi u i elio i iskao. ovi moj mali no userdni trud predajem! Primite.usudili misli svoje popravljati i um naukom prosve tavati. Horvatske. ta je zabavnije nego znati kako ivu ljudi po razli ni mesti sveta. jedno trenu e oka i jedno ni ta. Vreme je ivota na ega jedan minut. Uzdam se u promisal neba da e pomo i mojemu bratoljubnom namereniju. Crne Gore. ne e bez nje biti. ekaju i ho e li se koji dobar Srbin na i da pomogne s tro kom. Hercegovine. Ja ne znam ho u li gdi s vami jo te iviti i slatkog va eg prijateljstva nasla davati se. a po smrti eka nas ve nost. teta da toliko mnogo isleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce. Toliko mogu jo te pridati da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knji ice itanju. u razli ni ostrovi Sredizemnoga mora. koju i ja vami zajedno s svetom razuma i nauke. Dalmacije. i sad u Germaniji da e dovoljno materije zabave i razgovora. Ute en u po i s ovoga sveta znaju i da sam bra i mojej dobra elio. ako ni ta. po elani itelji Serbije. o ljubeznjej i i sla aj i slavenosrpski narode. da mi elite od blagoga boga milost. Banata i Ba ke. Toliko prosim. s gore im i punim ljubavi srcem. nije vi e potreba o tom govoriti. o kom poslu po injem s pomo u boga truditi se ovde u Lajpsiku. ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom afrikanskim. za zabavu. Srema. u Moldaviji. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o pro astima. a me utim izdava u ove moje slu aje. i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati. Vami. u napredak u ovom delu i upra njeniju nameravam provesti. i kakvi su njihovi obi aji? Dvadesetipetgodi nje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori. sam je bog bez pogre ke i bez nedostatka. vami i va im poslednjim unukom. ta e ova moja knjiga u sebi sadr avati. Tebi dakle. Priklad drugih naroda daje mi drznovenije. posve tavam koliko ovu toliko i one koje e sledovati plode i ertve mojega pera. Meni je dovoljno utje enija daju i priklad u enim mojega naroda da sprski po inju na tampu to dobro izdavati. u eni e ljudi posle mene ispraviti i meni e elovekoljubno kao loveku prostiti.

koga spominju. dobrim bratom ukom nazivlju i ga. Koliko sam mlad bio. Ja sam ga potom vsegda u umu mojem predstavljao ne samo kako oca moga. i tako ljubov i milovanje drugih ljudi da zaslu im. no pamtim. bila je rodom iz sela Semartona nedaleko od akova. po tena i preljubezna. k i Ranka Paunki a. dok god bog svet dr i. koliko Srblji toliko i Vlasi. ale i to je mlad umro. no to pripisujem njihovoj dobroti. 1783. i ele i da njegova deca njemu podobna budu. koga sam god uo o njemu govoriti. no raste i. svaka e sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu. vsesrde no ele i prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija du om i telom sav va u Lajpsiku. no savi e kao jednog oveka pravdoljubiva. Kruna imenom. Dositej Obradovi .roda v rod. Sledovanje ove istorije pokaza e da sam ja po vi oj asti savr en uzrok imao s ljudma s kojima sam ivio zadovoljan biti. Pogre ke tampe valja prostiti. I to dobro pamtim da moje mlado detinjsko srce krepko bi elilo da i sam njemu podoban budem. i koliko god ispravljam. po zanatu ur ija i trogovac. kako god danas. Toliko mogu . nije ga niko bez uzdisanja spominjao. kakvu je silu na meni imalo takovo mojega roditelja sviju ljudi spominjanje. IVOT I PRIKLJU ENIJA DIMITRIJA OBRADOVI A NARE ENOGA U KALU ERSTVU DOSITEJA NJIM ISTIM SPISAT I IZDAT I Mesto ro denija mojega bilo je varo akovo u Banatu tami varskomu. Toliko sam malen ostao po ocu sirota. avgusta 15. rodom Srbin. OBZNANJENIJE Nameravam izdati na tip trista ovih knjiga. ljube i ale svi koji su ga god poznavali. jer oni koji tampaju ne znadu srpski. mora ne to ostati. Otac moj zvao se ura Obradovi . mati moja. da jedva ga pamtim.

Ova na a strina. tako narave. i ja vratili smo se k na em stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio. Ovde mi se ini da po inje prvi po etak ivota mojega. Zato. Sin i i Solomiji. namah pri ovoj prilici ne u izostaviti roditeljem napomenuti da se staraju sami sa svojim povotkom deci svojej u vreme mladosti njihove dobar priklad dati. Spominjem se da bi je esto nahodio gorko pla u i. bez sestre ro ene po eo sam sebe kao strana i pri elca u istom mestu ro denija moga smatrati. U asavao bih se uju i da ima ve ih i irih reka nego . Roditelji su adom svojim najljubezniji prijatelji. bez matere. ne mogu i sama tegotu ku e nositi. tome mora naviknuti. to dete uje. Mati moja. najve i blagodjetelji i vladjetelji. I tako godinu i po pla evno pre iviv i u ftorom braku i rodiv i poslednji plod utrobe svoje. i kad bi je pitao za to pla e. ne bi se nigda od nje udaljiti mogao. gde po nekoliko meseci prestavila se. a pritom i mlada budu i. sve ene koje bi me samo ljubezna pogleda spodobile ± za sestre i srodnice vmenjavati. po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeljskom u Semartonu. mladost prima. bila bi sovr eno podobna materi na oj. ostala je u Semartonu u domu dedovu. kako sam obe tao. za ne imati nikakva pripedstvija u iroki svet udaljiti se. imenom Bosiljka. od sviju nas najmla a. tako prisvojava obi aje. no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesre na bila. oni su im i prvi upravitelji. ostav i udova s etvoro malene dece. elio bih poznati ljude koji u njima ivu. Toliko sam je ljubio da. da je ivila. i da je ivila. starija Ilija i mla i Luka. s kojima se ophodi. Budim. tim se i napoji. imenem Julijanka. srce bi moje letilo k tim mestam. dve godine po smrti oca moga po la je za drugog mu a. s kojima rasti. dva brata moja. Ova moja nikad nezaboravljena i nepre aljena mala sestrica u petoj godini vozrasta pokazivala osobitu krasotu i ostroumije. alim je koliko da je ju e umrla. i moje srce po elo mi je kao proricati da u stranstvovati. najsrde niji dobro elatelji. voditelji i u itelji. I danas tu i mi srce spominju i ju.uveriti da ako je to dobra i s moje strane bilo. U devetoj ili desetoj godini vozrasta bez oca. ma navlastito od roditelja koje pre nego boga poznaje. Bilo mi je tada devet ili deset godina. Od koga bih god uo spominjati Varadin. to u i i prima. S im se novi sud najpre napuni. No zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ni ta na svetu emu bi se moglo jako prilepiti. Pe tu. Na a sestra. kako god i svojih roditelja jezik: to vidi da se pred njim svaki dan ini. Po smrti matere moje. bila nam je namesto matere kako god dvema k erma svojima. tako sve misli i mudrovanija onih. Od to doba po eo sam sve ljude koji bi mi najmanje dobrohodstva pokazali ± za srodne i prijatelje. zaisto uzrokovato je bilo rez vsegda nje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i dana nji dan elim upodobiti se i tako ljubeznog spominjanja bra e moje i roda spodobiti se. "Za ocem tvojim" ± odgovorila bi mi. On je imao u domu jednu staricu snahu s dvema sinovicama. od sviju. i rad bih bio znati kakva su u njima deca i devojke.

Vide i me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i aslovce. za ne izostaviti ni jedno opstojateljstvo koje mo e imati kakav god sojuz s vospitanijem. neka mi se oprosti da se malo natrag vratim. Ne znam za koji uzrok akovci inili su do i namesto starca Dobre nekoga Stefana Mika inovi a. i da dobra deca. mole i me da ne ka em ni ta me teru. po sovr enju psaltira dao mi je u iti katihisis. po eo se sa mnom razgovarati. Mlogo bi mi ga krat kod ku e oteo. sakrio bih se u oltar. to on pri svom starom izmrljatim aslovcu ostaje. kazao mu je da je naumio. pak ga je u takovo sostojanije metnuo kao da su kurjaci iz njega u ili. U ovo vreme u akova koj koli slu ilo se izmenjenije. Ne znam je li to njegova milost k meni bila ili majstorija moje slatke matere. uzeo me k sebi s namjerenijem da me vospita namesto sina. Moj gospodar magister (on se nije dao zvati me terom) imao je zaisto na mene osobiti pozor. da kako bi kom detetu firgaz ili ferulu po eo davati. Me ter starac Dobra (tako se je zvao moj prvi u itelj). i tako za dve godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i razli ne druge rukopisne ve ti s tolkovanijem. mojim estim predavanjem lekcija. pokloniti nov aslovac. imaju i neku prirodnu sklonost to novo nau iti. Posle prestavljenija moje mile i slatke roditeljnice ostao sam u e i se psaltiru. S ovim moj tetak Nikola u inio osobito poznanstvo. tolkuju i mi svaku lekciju na prosto srpski. i pamtim dobro da sam imao veliku radost idu i s bukvarom u ruci u kolu. Ovakve preporuke imale su veliku silu. ne dala. to jest Pravoslavno ispovjedanije. Moj tetak Nikola Par anin. i ispunio je obe tanije. kad par svilenih velikih marama. hote i oblek ati strinu Bosiljku. kazuju i mi uzrok za to je on prinu den neku od dece nakazivati i biti. pokorna i prile na. obe tao mi. no kako bi po la u kolu. ispri avaju i se da on nije bio nakanjen osvojiti ga. No. kao da bi imao posle njega namah na mene red do i. mojim tihim i boja ljivim postupkom. zadovoljan mojim mirnim u koli sedenjem. dobra odve i milostiva srca budu i. za izbaviti me od vsegda njeg pla enja i dati mi derznovenije. A pritom. Po eo sam bio hoditi u kolu jo te za ivota matere moje. kako svr im moj bukvar. vide i me prile no hoditi u kolu. o eniti me i zapopiti. Meni je vrlo lasno bilo naizust u iti. Samo mi je ao bilo to mi je bukvar izderat bio. preporu io me je njemu krepko i svoju preporuku esto bi potkrepljavao aste i ga i kupuju i mu na dar kad fajn e ir. kad bi god bio u crkvi. no da mi ga je na malo vreme uzeo bio da vidi to u ja initi. ja bih s njim zajedno po eo plakati. dao bi mi ga opet. budu i iz njega u io moj brat Ilija. dobri me ter.Tami i viso ijih planina nego unke oko Semartona. a pritom ne imaju i nijedno mu ko dete. ne imaju se ni esa bojati ni stra iti. . po malo dana osim svih mojih vrsnika po eo me milovati. koja je dva posla s ovim izmi ljenjem ispravila:mene sirje u ve e poznanstvo i ljubov s starcem me terom dovela i mom bratu Iliji uzrok kri ati i kavgati se. kad se dobro izu im. I vide i me odve boja ljiva.

kalu eri se ili iz . micaju i glavom i uzdi u i. sujetnom pokazuju i. nijedan nije ostao nepro itat od mene. Tolkovanije moga magistra pomoglo mi je da razumevam prologe. po ao bih i ja s njim s nakanom da na em kakvu pe teru iliti pustinju i da tu ostanem. U sada nje vreme. Razmi ljavaju i ta su stradali mu enici. koju je on imao. gdi bi god majstori i momci ili. njegovu slatku nade du. kazivao bih mu od jutra do no i povesti iz prologa. nije ovo mesto za mene. vla ko pou enije. i da je meni potreba ekati savr ena vozrasta i zrele pameti za mo i razumeti silu evangelskog u enija. Meni bi ao bilo to uju i. Kako bi ko po ao u Sen ura . Ja bih mu odgovorio da evangelije u i: ko ho e da ugodi bogu i da se posveti. Ja bih mu onda po eo kazivati ta je u inio sveti Antonije. no da moja detinjska pamet i glava nije jo t kadra razumeti ta ho e evangelije rez te re i. a ne budu i nimalo kadar svrh esa libo kako valja misliti ni rasu davati. i ne uju i da se oko njih gdi nahodi kakva pe tera ni pustinja. ja bih te ko alio to i sad ne mu e hristjane. manastire nedaleko od akova. Dve-tri godine ovo ine i. No ko e meni izvaditi iz mozga pustinje i pustinjike i sve kojekakve stvari s kojima sam ja bio moju budalastu detinjsku glavu napunio. pak bih itao do savr enja crkovnoga pravila (poznato je da u akovu sva deca srpska znadu vla ki). Po mojej tada njej pameti. Jeftimije. evangelije i prologe znao sam napamet. pak bih se neveseo vratio u akovo. mlogo bi me puta popovi karali to kvarim crkovne knjige. i zaisto ja sam vesma njega ljubio. ko se god kalu eri. radio bi svakojako od toga odsovjetovati me i odvratiti. ljubio i s ota askom dobrotom bi me obli avao to ja njega ne milujem kao on mene. dobro u i. Ko bi me god hoteo slu ati. i da ja nepravo inim. Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mnjeniju vrlo polezne k namjereniju koje je on sa mnom imao. odgovorio: "E moj sinko. kako u sad dati poznati. no zaludu. pomo i pokoj u starosti svojej. Onufrije i hiljadu drugih. On bi mi rekao da evangelije to u i. Ja. svakom bi se mililo slu ati ono to ne zna.do epao bih se vla kog kazanija iliti pou enija. Moj blagodjetelj po eo je doznavati moja udnovita elanija i namjerenija. da e u meni imati utehu. mnogo krat bi me zagrlio. roda i roditelja. tu bih ja i ao kazivati kazanija i itija razli nih svetaca. gdi nema stope oveka iva. valja da se odre e sveta. Iz ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete uje i ita ono to nije za njega. Parto i Bezdin. naumio sam bio savr eno da se posvetim. Banat bi mnogo sre niji bio da je pun pustinjika nego sela. te bih se ja namah dao za zakon ispe i. niti je mogao moj dobri blagodjetelj predviditi da je ba ovo bilo uprav protiv njegove nakane. a kad bi mi palo na um ta su pustinjaci radili i poslovali. a on bi onda. krepko bih elio da se namerim na kog pustinjika da s njim odem u egipetske i u arapske pustinje. mislio bih u sebi. sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisu itao. napuniv i moju glavu detinjsku s kazanijami i s prolozi. varo i i gradova. i sveti Sava srpski. Pahomije. no onde vide i da kalu eri jedu i piju kao i drugi ljudi.

sa Sinajci. ja se ne u kajati za dobro to sam ti u inio. da se deca svojih roditelja ne odri u. Ako li ti mene ne poslu a . Ako li se na e koji od mnogih da ima kakovo drugo sklonjenije. valja da se stara kako e i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti." Svak lasno mo e poznati kakav je ovi savet bio. vide i se iznenada u takoj fortuni. dva igumna. uti a se i sedne s njima piti. Moj dobri tetak to osetiv i. to ti je moje mesto!" ± viknuo sam ± "a bla ena turska zemlja gdi ima takih pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne. uzja e na konja. napunjena budu i pustinjami neprohodimimi i pe terami. ni ta drugo nije mogla u sebe primati. sa Svetogorci i s ovima koji se nahode u na i vilajeti: najmanja im je starost svetinja. To govore i. ko misli s ljudma i me u narodom iviti. s Jerusalimci. tvoju sre u elim. no onda ko e ludu dati pamet? Moja glava. "Ha. moja bra a i bratu edi. i da je on mene hoteo u Sen ur u ostaviti. siromah. kako ni roditelji svoje dece. toga se ni oni sami ne odri u. babom smo ga zvali). hote i moj tetak da ga vezana po lje u Tami var. i da lovek pravedno i po teno u svojej ku i o svom trudu i muci sa svojom enom i decom ivi. da je kadar poznati ono to misli izabrati. Onda ti moj De anac." Vide i da ja ne znam ta u mu odgovoriti. "Ljudi pametni i koji mogu be e iz Turske i prelaze u mirna carstva hristijanska. Ja tebe ljubim kako god da sam te rodio. pak eto ti ga oko pono i u manastir. Mal' se nije sijaset u inio s mojim De ancem. veruj ti tvom babi (sva deca. nego ho e jo te i nerazumnu decu u Tursku da prevodi. a on ho e da decu u Tursku vodi!" Iguman. a ne moju. meni imade blizu pedeset godina. no je tebe alim. kom nije dosta novce po tu em vilajetu kupiti. Moj tetak po mnogoj viki i ukoru i mlogo moljen igumnom mesta. jo te pri a ami. pe tera i pustinja gdi iv ovek ne dolazi. Crkovni iliti mirski. kako ga i sam sad poznajem. Ja sam ostario s svakojaki kalu eri. ili da mu je lak e iviti. pravdao se kako je god mogao. meni e bog platiti na drugom svetu. nazivlju i ga turskom la om i skitnicom. kao i drugi koji imadu familiju na vratu. svetuju i te.neznanstva. ljudi su kako god i mi: jedu. No tebi ka em da je prava svetinja da mla i starijega slu a. ja sam iskustvom poznao love esko jestestvo. zaklinju i se i preklinju i da on toga ne bi za glavu u inio. vide i se izbavljen . piju i rade da steku novaca. uju i od njega da u turskoj zemlji imade planina. ja ih ne osu ujem. doma i i strani. dobro je i potrebno da od svojih starijih i prijatelja savet i te." Meni se inilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz akova kao iz Egipta. s kojim se je poznavao. Po ao sam s njim do Sen ur a. i da eka svojih dvadeset i pet ili trideset godina. po nekolikom mu anju opet bi po eo s ve im userdijem govoriti: "Moj Dimitrije. i da spase du u moju. tu ti se ovek lasno mo e posvetiti! Valjada je bog tu zemlju blagoslovio te samo u njoj ima pustinja. ni ta tu eg ne ele i. Na nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom spremio da po em s jednim igumanom De ancem u Tursku.

je u oti i te oti i!" Nisam nimalo sumnjavao upodobiti sebe apostolu. kupe i Turkom novce. Jednim slovom. predstavljaju i sebi da je istosrde no elim da se posvetim. ako ko iv mo e nek' upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost ra ala se u meni iz isto nika mnime svetinje. tako Svetogorci i tako svi drugi to ih je god. jer kako nas gde sretne zna da e ograjisati. Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba. i mislio sam u sebi: "Bre. Nakratko. Sad. De anca da sam mogao. oni su svi bili pred mojim o ima slabi. a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu mi. boja ljiva i stra ivicu koji.belaja." Niti je izostavio da ne ka e kako u pustinjam egipetskim i arapskim. no ko bi se nadao. do li smo u omrazu svetu i vilajetu. ne da ni drugom da se posveti. premda nije proishodila iz zle volje i srca. da se nebo i zemlja slo i da mi naprotiv stane. U mom milostivom blagodjetelju ja nisam tada ni ta drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije itao nikakva kazanija ni prologa i koji iz preizli nje mirske i plotske ljubovi protivi se mome spaseniju. ko li e mo i verovati kakvo je i koliko moje uporstvo i tvrdoglavstvo bilo! Kakva je bedna stvar kad mlad ovek obikne samovoljstvu! Na moju du u. ne budu i svet. Ja sam sam bio pametan i knji evan. "I ko bi se mogao dosetiti turskoj politiki i lukavstvu! Gdi je god koja lepa crkva bila. gdi su se najpre sveci svetili. jer su znali da edu im kalu eri neprestano za njih novce vu i. on. nego turski pustinjici i dervi i u njima ivu. oni su je prisvojili i u d amije obratili. nerasudija i sujeverija. po ne kazivati kakva je beda i nevolja u Turskoj. u po sata takovog razgovora. a manastire su sve ostavili. niti sam ja mogao ina e misliti. bih ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagu io bih ga. Mome se dobrom tetku inilo da leti od radosti sve to slu aju i. namesto to bi napred potegao. i sam. Dobrota neiskazana. A kako je meni bilo to slu aju i. svak se nas uklanja kao od kurjaka. uzdi u i alio sam njihove du e kao izgubljene. govore i: "Ko e me odlu iti od ljubovi Hristove?" . sve je to onda bilo pred mojim pomra enim umom kao pristrastija ovoga sveta koja odvla e oveka od boga! Moja tvrdoglavica zla je bila i opaka. sam se sad udim kako sam mogao taki biti! Par e oveka u to doba. tako Sinajci. kako ljudi nevoljno ivu. kako kuga mori. a pritom a u po a i ispra njuju i. tako Jerusalimci. da se ne po lje vezan u Tami var. milost ote eska i ljubov. natrag uzmi e. u veliko je prijateljstvo s De ancem do ao. sam ispovedam. stajao sam onde kao udljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko vi e iba i bode da se iz blata izvla i. Ja sam sovr eno tada verovao da na mene bog popu ta isku enije da vidi ho u li ja u mom svetom namjereniju postojan biti. Evo u kakvo su me sostojanije doveli bili moji bez rasu denija prolozi. nego iz nerazumija. dajem drugima misliti. koji sve svoje bla enstvo nahode u a am ispijanju. kako emerno kalu eri skitaju se od sela do sela milostinju prose i i Turkom novce daju i. bi se odrekao vere i zakona. kao oveka nepostojana. gre ni i plotski ljudi. sad se ni ime Hristovo ne spominje.

"Ha. ona je pobegla i sakrila se u jedan bunar. jer ina e ne e biti primljen. ina e. ha. istinu od pritvornosti i la ljivobasnovitih izmi ljenja raspoznati. O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na vi e mesta spominja u. Stara je basna. A za istinu. ne damo sebi truda za istra iti i raspoznati prave znake iste istine. pri onom ostaje. Zato ko eli k njoj do i. dok se jo te mo e vratiti i na pravi put uputiti. budu i naga i hote i da i druge svla i. lasno ga mo e pretopiti. smatra je s jedne strane. Mlad ovek ita jednu knjigu. Evo ti uzrok. ne tamo!" ± po ne sam sebi govoriti. valja da svu e sa sebe sva svoja mnjenija i mudrovanija. ili da je itao druge knjige pre. potrebalo bi je sa svih strana pregledati i dobro viditi. onaki obraz od njega napravi . vide i da je zato ljudi dobrovoljno ne trpe no da na nju mrze. da mo e tu koja mu je u ruci razumeti. Ko se je nau en rodio na svet! Gleda mlad ovek jednu stvar izdaleka. a to je gore. i da ih nage. na terazijama uma i rasu denija izmeriti. koja je sama zlato uma ne ega. ostaje u tami i u prevari. niti sve to se sija i blista dragi kamen. sam ne mogu i pravo o stvarma suditi. nije nam dosta da nam ko ka e da je zlato. boje i se da ne progledamo. no sami razmatramo imali u sebi znake pravoga zlata. ne imaju i nikakva iskustva. Iz prve mladosti uju kojekakve prepovetke. potrebuje rukovo enja i nastavljenija. visokoumija i upornosti. K onom ta su uli. je li te ko i savija li se kao isto zlato. i sami se ude kakve su pameti bili do lane! O. ako ne imaju koga ko e s njima upravljati i od zla odvra ati. padne u nesvest. idu i kud ne zna. Pak se udimo za to su neki mladi i puni vetra. ako jo te vide i priklade nevaljale. no za poznati je. s vi im vnimanijem nego se zlato meri. Mi bi se u asnuli kad bi dobro mogli i hoteli rasuditi koliko su hiljada godina neke velike la e za istinu i lukava licemerija i prelasne pritvornosti za pravu svetinju dr ate bile! Ovo sve bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi. koju bi valjalo izbliza viditi.Evo kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni! Mlad ovek. mora biti zadugo tvrdoglav i uporan. mora u celom ivotu zlopolu an biti. ostaju u prevari i u zlu. rez dugo vreme bude tvrd kao gvo e. preliti i preobraziti. sre an ako se to ne slu i kasno. takove kakvi su. ne staramo se toliko. koju za razumeti ili bi valjalo da ima vi e iskustva. i svaki dan vi utvr avaju se u tom i ukorenjavaju. pokazuje. Ja sam od . to vrlo upamte. ne smemo ni misliti. dok god ne udari gdi glavom o duvar. samovoljice. onda se ho e mnogo truda za pretopiti ga i preliti. starije i iskusnije od sebe ne hote i slu ati. no dobra. koliko smo neradivi u istra ivanju istine! Zlato kad uzmemo u ruke. zasad sam hoteo nakratko nazna iti otkud proishodi mladih ljudi upornost i tvrdoglavica. to je ko ispo etka uo. imaju i vsegda na pameti da nije sve to se uti zlato. Mlada je du a podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metne i salije . Koliko puta najiskusniji ljudi drugoja ije misli danas negoli ju e. ako li toga nema. i nije joj za zlo primiti. Dok je taj vosak jo te mek. da istina.

koliko znam. sudija biti. drugoja e bi mislila. Grk. i neka ne ini nikakva zaklju enija dok god ne o ita i ono to e sljedovati. Mo e ko pomisliti da se ja sad kajem to sam se zakalu erio i zato ovako pi em. PO ETAK GRE ESKE KNJIGE Naho a e se u to doba u akovu neki starac Dima.jestestva iz detinjstva bio stra iv i po vi oj asti drugima pokoran. neka ne hiti pre suditi. puna svetinje. Dobro. Sam u sebi po mojej savesti. onda u sre an biti!" No moja glava. Po svoj prilici. kako sam dakle mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati? Ovi dobri blagodjetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milo u govorio: "Baba e tebi prekrasnu devojku isprositi. mlogo bi puta redni pop bez nikakva praznika samo njemu za hatar morao u crkvu do i. bra o ljudi. kakav sam vam ja onda svetac bio! No prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zablu denije upasti itaju i knjige koje nisu za mene bile. Ja. pravdu ne u sakriti. nego da me najlep a srpska k i u svoje nezlobive. bio sam sasvim naumio i navalio da se posvetim. Evo. ako li pogre eno. ve ernja i sve to se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti. jer e samo onda mo i o svemu uprav suditi. kao pred vsevide im bo ijim okom. i hote i da pre vremena svrh djevstva i enidbe mudrujem. pak kad te vidim u mojoj ku i o enjena. ini mi se da bi mnogo vi e posla opravio. No ja molim svakoga ko bude itati ove moje slu aje. kako sam malo povi e kazao. ne u sebi nimalo pra tati. . Ne u sebe nimalo tediti ni izvinovljavati. Koga o eniti? Mene? Sa uvaj bo e! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na par eta rastrgne. A moj ljubezni itatelj samo nek' eka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja o ita. I tada. Iz ove male istorije koja sljeduje to e se poznati. ne znaju i ni to je jedno ni drugo. nek se uklanja. onda ne u aliti vi e to mi bog nije nijedno mu ko dete u ivotu ostavio. Studen. neka sljeduje. dobro. ako to pozna da je dobro u injeno. an elom u podoban biti. vidi emo i tu svetinju! Zasad oba e ovde ne mogu izostaviti da ne u inim ovo nazna enije koje e slu iti mojim itateljem za zabavu i za odmoricu. i to bez svake ale i sumnje. Nikad doveka jutrenja. Kazao sam da ja ne u sebe imati za poglaviti uzrok i konac ove knji ice. da je moj tetak namesto sebe metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje. iste devoja ke naru i zagrli! Ja pohuditi sebe i drugim gre nim ljudma upodobiti? Nipo to i nikako! Ja u djevstvo moje hraniti. no polzu bli njega mojega.

dan radosti neiskazane i bla enstva neizre enog! I zaisto. i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik. kao da nije u njojzi nikakve molitve bilo. epsilon. gama. bilo u koju bilo. ko e biti u eniji od mene! Le u i u postelju sve mi je u usti bilo: alfa. kad ne bi se nadao da e.1 ini mi se da bi se svi parosi akova ki u ono doba vi e njegovoj smrti obradovali bili. to bi sve on itao gr ki. "Blagoslovi. iliti mojom nesre om.vru ina. Eto ti sre om. Ovoga. du e". gama. "Spodobi. epsilon i pro aja. esto od njega uju i: "Katarameni papades pu katonde metismeni". delta. vita. oti ao bi srdit iz crkve. ujem jedanput da je Grkom do ao jedan daskal da im u i decu. ni ta to nije moglo njega zaustaviti da se on ne na e u vreme pravila. i "Ninje otpu taje i". uspavano u kolevci milo edo ostaviv i. takova i tolika moja radost budu i. vladiko" ± crkvena pesma. Tako je meni bilo gledaju i gr ka slova i izgovaraju i: alfa. Ja ti namah sutradan metnem moj katihisis na gredu. Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi. njojzi je samo milo bilo da ja idem u kolu. delta. al' eto ti dvavelika aka iz moje stare . ako ni ta barem "Nin apoliis ton dulon su. milo grli. kad otide gdi u kom iluk na ast. malo po malo previkle su mi u i k gr kom itanju. i kad se vrati. pak ti se pome am me u gr ku decu. nego da im je bio dodijao i haka do ao. ako li bi se slu ilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme. Spavaju i sanjalo mi se ne samo kao da gr ki savr eno itam i tanje i lep e nego starac Dima izgovaram. i vi e puta. Ove sam re i gr ke najpre nau io. i na e mili plod utrobe svoje gdi pla e i tu i za sisom. On zaisto. pak istom ujedanput opet kao da se je s medoto nom slado om njegovom sastala i s gore im srcem i du om po ela ga u iti.2 na ve ernji o itati. slatko ljubi i sisu mu daje ± tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodjeteljnoga Sokrata do ao. a moja teta Marica ni ta se nije me ala u moju nauku. ki a. starca Dimu svaki dan slu aju i. nose i pune prsi nektara love eskog ivota. pred crkovni vrati stajalo bi ga vika. "Svete tihi". pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila. blato. uzima ado svoje k maternjim nedram. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu to ne znam po elo me je kao podbocavati da mi je nau iti gr ki. Kao da je du a moja pre mnogo hiljada godina u kom Pitagorevu u eniku bila. gospodi". Mislio bih u sebi: kad jo t gr ki nau im. A meni se u inilo da sam taj dan u bo ijem raju bio. O. probudiv i se tolma io sam moj san na dobro. pak kao da ga je bila po napitku vode zaboravljenja zaboravila. koja ima prvorodno edo svoje pri sisi. vita. kako e se namah viditi. morala je kratka biti. i ljuto bi gr ki psovao i ru io popove to zaka njavaju. Moga tetka Nikole nije tada bilo doma. Istom spremaju i se da po em k mom daskalu. despota. dakle. nego jo te kao da sam i u gr ke haljine i iroke dimlije obu en. k gr kom daskalu u iti gr ki. pak ti odem 1 Prokleti popovi to se zapijaju 2 "Sada otpusti roba tvoga. ne bi nikada na nju do ao.

silu upotrebe. epa e ti me etvorica. mo e biti da ja ne bih ostao nepokolebim u mom namjereniju da se ho u te ho u popustinji iti. A on meni: "Da zna . da savr eno upamti koliko istinu moji re i. poznavaju i moju nevinost i ne vide i ni ta esa bi se pla iti mogao. jer nit' sam ga ve vidio ni za njega uo. Moj obi aj nije bio silom ni s pratnjom velikih aka u kolu i i. razvje u krajnjej nu di. niti znaju i ta u od sveg tog posla misliti. Dimitrije. to e biti sad moja starost. Jednim slovom. toliko i kad si po eo gr ki u iti. po em i do em u moju staru kolu. i sam nasmijavaju i se. stade lupnja dvostruke kamd ije po goloj ko i. jer ina e njima je nalo eno da. gr kog daskala. koje da je hoteo i moj tetak upotrebiti. kao nasmejavaju i se. pita me gdi sam ju e bio. Mene polo i? O polo ili ga u nosila! Mene boja ljiva i stra ljiva koji.kole u o e u ku u govore i da moj pre nji magister zakteva sa mnom razgovoriti se." Ovo izrekav i. no sa svim tim. jedni za ruke i za glavu a drugi za noge. Dr e i me tako protegnuta kao volovsku ko u. a iz Svete Gore u Smirnu. ako nu da bude. povali e ti me i protego e na klupu. . iz svoje glave ni ta ne valja da po inju ni da preduzimlju. i da namah po em ne kasne i niti odla u i. Ova ceremonija takvu je silu na meni imala da sam prokleo starca Dimu. Ja vidim da mu smej ne ide od srca i da u njemu imade ne to usiljena i lukava. no s druge strane ne obli uju i me moja savest da sam to zlo u inio. iz Dalmacije u Korf. u asnuo bih se kao da grom blizu mene padne. no da bi rad za ve e uverenije od mene o svemu izvestiti se. Moj magister. istom vikne: "Polo i!" Ova bi mu gorka i emerna formula bila kad bi zapovedio koga povaliti. Dakle. nit' znam ta se je od daskala posle toga slu ilo. dam sebi drznovenije i. otarem ga od praha. ovo je obi aj bio mog mla eg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il' doteraju u kolu ili dovuku. odvali mi jednu duzinu udaraca tako gore ih da usijato gvo e ne bi moglo gore e i. Na nekoliko godina posle ovoga priklju enija jedva se je u mom srcu po drugi put elja Omirova jezika probudila. da zadugo ne zaglu am. Nije mi najbolje bilo i po elo mi je srce na zlo slutiti. Stra no i silno lekarstvo od samovoljice. i san s dimlijama. kad bih za kog drugog ovo grozno izre enije uo. da ljudi mladi. ne sovjetujem roditelje i starije da ga upotrebljavaju. iz Korfa u Moreju. pridodav i da je on ne to na uo. ako li kad po nesre i u takovo isku enije upadnu. valja im dati poznati da im ne e posao na dobro izi i. iz Moreje u Svetu Goru. uzmem moj katihisis. uzdrktao bih kao da me groznica trese. ka em svu istinu. koji starije nad sobom imadu. te ti istom ujedanput pre em iz Srema u Dalmaciju.

na dobri konji ili se voze ili ja u. Pri ovom sam bio godinu i po. Jedva bih ekao da nedelja ili koji praznik do e. Ovi je imao vsegda po pet. broje novce. hode i po pazari i u e i se iti. Ja nahode i se u ovom novom sostojaniju ivljenja. Moj bi baba Nikola esto dolazio viditi me. pri koncu obeda po . posovjetovao bi me da sam veran i poslu an. davao bi im iti. Ovi aste i jedanput na ega tada njega Episkopa Georgija Popovi a. koliko stranske toliko i na e zamaljce. Jo t k tomu jedan osobiti slu aj dao mi je mnogo misliti svrh kalu erskoga ina. pak bi oti ao. pazare i kupuju. Ne itaju i vi e prologa ni pou enija. dao bi mi koji gro i . No kao da je nada mnom nekakva sudbina bila koja je svim njegovim izmi ljenijam smetala. Izme u pro ih raznih razgovora. vide i i kalu ere. no ni ta to meni niti mi se mililo nit' mi je i lo od ruke. po ela se ra ati u meni elja kako bi mogao ova dva jezika nau iti. ja. da se svi za stvari ovoga sveta staraju: kupe milostinju. davao bi mi kojekakve stare od mnogo godina teftere da prepisujem. Da mi da poznati ta je tu instvo i tu hleb. to mi nije nimalo po udi bilo. jerbo drugi momci. i soldate Talijance talijanski. Tako ono isto s im je on bio naumio da me od moga puta odvrati. po eo sam razmi ljati svrh re i babe Nikole da se sad niko ne kalu eri da se posveti. Pri svem tom. Kao pod imenom da u to poslu iti. gledaju i svakojake ljude i njihova upra njenija. na ovi na in po eo sam se bio kao zaboravljati i prva toplota k pustinji estvu i k pe terami po ela u meni sasvim hladniti. koje sam ja rado poslovao samo da ne ijem i espap da ne name tam.est momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u Banatu. po ao sam gledati vladiku na asti. prodavaju i koje ta enama i devojkama Nemicama i Vlahinjama. namisli jo t jedan posao sa mnom. uju i mnoge u Tami varu da govore nema ki. hode i po razli ni pazari. a meni u onom svem to nakanjujem pomagala. ne imaju i vremena o ovima stvarma misliti. imaju i poznanastvo s slugama doma.KAKO SAM POSTAO KAPAMAD IJA I TRGOVAC Vide i dakle moj blagodjetelj da nije mogu e meni stranstvovanje iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod ute em. odvede me u Tami var i dade me jednom majstoru kapamad iji i trgovcu. niti kome to sam pre itao kazivati. a kad ne bi bilo pazara. niti bi kad imali volje to svetinjsko slu ati. povazdan bi se s njima alili i smejali. moji kamarade. Vide i moj majstor da dobrovoljno pi em. Stvar je bila zaisto razumno izmi ljena. izabrao me bio kao za pisara. pome ao sam se s njima. ne da idem s drugi momci po Mahali ili Fabriki etati se. porazgovorio bi se sa mnom i pitao bi me kako mi je. i ne upa aju i u meni elju da se k njemu vratim. mene je na isti put metnulo i uputilo. Moj majstor imao je svoj du an u ku am gospodara Jove Mucula. no da se na itam psaltira i katihisisa.

protiv javne nauke apostolske. Gospo a Kalinovi ka. prezviter i dijakon mora biti o enjen. sestra doma inova. nego da me moja sovjest obli ava i osu dava kad bih potajno i kradom jeo. ovek budu i od tela i krvi. to su i ovekove eni. ujedinjenije i samo a. da Episkop mora biti monah. iliti/edm c i samo ivac je mesto: pustinja. Episkop ni ta drugo ne zna i nego nadziratelj. no verujte mi. kad su se kalu eri po eli mno iti i arhijerejska dostoinstva primati. ada moja. imaju i take zle i pakosne o i. Episkop: "Mene mnogi osu uju to ja publi no meso jedem. uzdr avaju i se od smeja. i tome pridodaje uzrok govore i: "Ko nije kadar svojim domom i familijom upravljati. Episkopi su bili mirski poglaviti sve tenici i imali su svoje ene." Na ove re i dobrog i prostosrde nog Episkopa. a arhijerej e re i: na alni jerej. kako ga je bog stvorio. nego u miru u gradovi i u seli me u ljudma i enama. svi koji su bili pri trapezi po eli su se krepko smijati. Monah e re i: sam. tako sveti Spiridon i mnogi drugi. Ova simpatija iliti sostrastije ulivena je od boga u jestestvo love esko za umno enije i sohranjenije roda. moj sinko!" ± odgovorio je dobri Episkop. i. ne bi li bolje bilo da se slepe ra amo?" "Ne dao bog. planina. po ne besediti: "Preosve teni gospodine. i tako suv i okoreo jo t ne valja da se u sebe pouzda niti da izi e pred enske o i. ako nije o enjen. Al' kako je vidim. "Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lep a polovica elove eskoga roda bez sveta ostane. nespavanjem i neprestanim trudom valja tako da osu i telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem) trbuh za le a prilepi. to su god enske o i oveku. da ja bez svake ale besedim. kako e on biti vredan cerkvom i narodom upravljati? Vidi se da su Episkopa prvi poglaviti mirski sve tenici. kolikom bjedstvovanijem i bolestima podlo na je .slu aju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slu ao i upamtio. Mnoga starost. po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma Episkop ne mo e nipo to biti monah. koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu ivot i dvi enije dati. Episkop je bio i sinove i k eri izrodio. u velikom bjedstvovaniju nahodi se. i zaisto dostojan je da ga ovde opi em. kako nas Vi opisujete. A ta se kasa enskih o iju. za to dakle Episkopi da ne jedu? Ili se zar ho e da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola. A posle. no ja volim da me ljudi za svoju prostotu osu davaju. vi moje govorenje na alu okre ete. Zna bog ta ini. On nije odre en da u pustinji ivi. Vidimo da po prvom Nikejskom saboru otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina. u esnom braku ive i. i trista i vi e godina posle njih. trud i muka potrebna je za othraniti i do savr ena vozrasta dovesti ada svoja. koji se odrekao sveta i prebivanja s ljudima. koji postom. Hristos i apostoli jeli su meso. A osim toga. Apostol Pavel javno u i da Episkop. malo pomalo uveo se obi aj. one ne valja da se s njima odve ponose. tako brat Velikoga Vasilija. mi smo ene na pakost svetu. i.

svaka mati, nose i u sebi i hrane i plod utrobe svoje; kolikom bolu u ra anju! esto, daju i drugom ivot, svoj pola e. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac u initi i neko nagra denije loveku i eni, dav i njima veliko i neiskazano nasla denije: u o ima, u prsima, u grljenju, u ljubljenju i u svakom snala deniju koje u istom i svetom bra nom sojuzu u ivaju; koju radost i sladost uvstvuju i ne samo dobrovoljno no i radosno podnose trude koji sleduju. "Mladi ljudi, koliko mu ka toliko i enska strana, malo ta drugo smatraju i vide u bra nom sojedinjeniju i sojuzu nego smej, igru i nasla denije; to i nahode. No ovo nije na alno namjerenije i poslednji konac jestestva; iz njihova smeja, igre i slasti proishode novi itelji sveta i naslednici ivota. Ovo je po volji bo ijej namjerenije jestestva ne samo pri ljudma, nego i pri svemu ta ivi po vozduhu, na zemlji i u vodi. Mlad ovek i nerazuman gleda prsi enske kao da nisu ni za to drugo tu nego da naki ene i ukra ene cve em uveseljavaju i nasla davaju o i njegove; a razuman i pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u o i pada, o, koliko drugoja ije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namjerenije bla enoga jestestva, koje smotrenije, koliku milost i neizre enu blagost ve noga tvorca on nahodi u onima milima prsima! Smatra i vidi u njima dva bogodana isto nika ivota, koliko svoga toliko svega elove eskoga roda. Lepa je i blagorodna dobrodjetelj blagodarnost! A kom smo vi e blagodarnosti posle boga du ni nego enskim prsima. Neblagodaran i nedostojan lovekom nazivati se koji se toga blagodjejanija ne spominje. Moje k eri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, o iju i pro eg tela lepota; vi bi se stidile nekakvo dostoinstvo u svilenim i arenim haljinama iskati. "I nare e bog prvoj eni ime ivot, jer je ona mati sviju koji na zemlji ivu." Evo va a slava i visoko dostoinstvo, koja ini da svi narodi krasnonaravni i prosve teni vam svako visokopo itanije pokazuju i da vam se klanjaju. "No ta ja to vidim? Neke od gospo a kao da suze otiru. Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene astite, a da ja vas inim plakati! Dajte, deco, piti!" Pak se onda okrene k gospo i doma, govore i: "Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje doveo; ne zamerajte mi, nije to moje namjerenije bilo. Ali, to e , taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad to po nu, ne umedu svr iti. Nuto moga posla: za ast i go tenje inim ljude nevesele!" Onda gospo a doma ustane, celuje vladiki desnicu, govore i: "Milostivi na i sveti gostu, ne astimo mi Va e preosve tenstvo toliko koliko nas Vi astite s ota eskom besedom; i, da nam nije ao da se odve ne trudite, mi se svi ne bi nasitili nikad Va eg razgovora."

Vladika, ispiv i a u, po ne sve druge kaniti: " ada moja, budimo veseli! Srblji gdi su god, milo im je vino; vaistinu bo iju, imadu pravo. Zna sveti car ta govori: "I vino veseli srce loveka." Ni ta ti nije gore od nevesela namrgo ena oveka. A ti otuda, stari Malenica jadan, to si umukao? Ne bolu li te ve usta od tolikog utanja? Ti sam ka e da bi volio celi dan ne jesti nego jedan sat ne govoriti; a kad se besede ve ma ra aju nego pri vinu?" Malenica: "Dao sam se u misli gospodine, u misli! Niti mi je sad do pi a ni do razgovora." Episkop: "U kakve misli? U vreme asti i veselja to nije tvoj obi aj, a i ne pristoji." Malenica: "Ta znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo; ali ko se ne bi dao u misli slu aju i take razgovore? Moja sre a te ih nisam uo dok sam mlad bio, jer se nikad ne bih smio dodirnuti prsiju moje mlade, nego bih im se morao klanjati kao ikoni; sad, ne marim, mogu im se klanjati, jer sam ostario." Niko nije se nije mogao od smeja uzdr ati na ovi Maleni in odgovor. I sam Episkop po dugom smijanju okrene se k doma inu: "Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzrokuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odlo im? Malenica: "Nemoj, preosve teni i mili gospodine, tako ti tvoje du e, nego, ako ti samo nije trudno, govori i nasla uj nas s tvojom besedom. Kamo sre e da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slu ao! ini mi se da bih bolje poznavao ta je volja bo ija i za to smo na ovi svet stvoreni. Kad promislim kako sam proveo mladost, kako sam mislio i ivovao, sam se na sebe gadim, jer se ni za to drugo nisam starao nego kako u dobre volove poznavati, kako u ih jeftino kupiti a skupo prodati; niti mi je kad oni svet i drugi ivot na um padao. Nego govori nam, sveti vladiko, tako nam iv bio, da barem u starosti to dobro po nem misliti. I to mi nije malo utje enija da e mlade koja te slu a bolja i pametnija biti, i da e kao razumni i pravi ljudi misliti." Episkop: "Dobro! Kad si i ti na e gospo e doma ice misli, uzdam se da i pro im gostima ne e neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je na a arhijerejska najve a du nost, na svakom mestu i u svako vreme polzu bra e na e i mla ih na ih iskati. I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti: jedan, to si ale i se rekao za prsi druga tvoga; a drugi, u kom ali to si zlo tvoju mladost proveo. " to se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo povi e kazao da je ljubljenje i grljenje vernih i ljubeznih supruga od samoga boga ne samo dopu teno no blagoslovljeno, posve eno i zapove eno, kanoti jedno i samo sredstvo rez koje blagi

tvorac nova stvorenja iz nebitija u bitije proizvodi. Jer kako bi se ina e bog slavio kad ne bi bilo ivih, a najpa e slovesnih na svetu stvorenja, kojih da nejma ve ni bog iji bi bog bio? Ne bi mogao biti ni blag, ni milostiv, ni pravedan, ne izlijavaju i ni na koga milost i blagost svoju i ne pokazuju i nikom pravdu svoju. Dakle, iz ovoga sleduje da su bogu potrebna slovesna stvorenja koja e ga poznavati i slaviti, izme u kojih je jedno i ovek. A ovek, budu i da je tako volja bo ija, ne mo e ina e na svet proizi i i postati razvje od oca i matere ro en. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti ugodno i milo bra no i zakono loveka i ene sojedinjenije i milovanje, rez koje bog biva lovekov tvorac. Sve, dakle, to biva u bra nom sojedinjeniju, od boga je ustavljeno, posve eno i zapove eno. Svetost braka, bra o i ada moja, svetost ina roditeljnjega i maternjega prevoshodi sve druge svetinje. Na ite mi jednog sveca ili pravednika koji se je nero en posvetio i pravdu tvorio. Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje ro enje pohu ivati! Dakle, ti se, star e, nepravo tu i na moje govorenje, koje, veli , da si u mladosti uo, ne bi smeo u prsi mlade tvoje dirati. A meni se vidi da sam ja i ono drugo isto srpsko kazao ± da sva u supru estvu nasla denija jesu pravedna nagra denija za trude i muke koje su s supru estvom sojedinjene. Samo sam ja to hoteo re i da onde gdi prost ovek ni ta ne vidi nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namjerenija jestestva i neiskazanu boga tvorca milost. Ovo je sve apostol dobro poznao; zato i veli da je brak tajna velika. "A to napominje za tvoje volove, kupovanje i prodavanje, istina da i u tome dobrodjeteljan ovek valja da pazi i ne prelazi meru i da po sovjesti svojej postupa. No to emo mi tome? Ovo je zakon trgova koga zanata. Ko kupuje, rad bi jeftino kupiti; a ko prodaje, radi skupo prodati. Ste i blago i novce, po teno trguju i i trude i se, to zavisi s jedne strane od lovekove vrednosti, a s druge ± od opstojateljstva u kojima se nahodi. Gdi se velike trgovine ine, tu vredan ovek mo e i ste i; i ovo je vrednost; a dobrodjetelj je: ste eno na dobro upotrebiti, slaboga od silnoga uvaju u, nevoljnu poma u i, od siroma tva po tene familije izbavljaju i, nauku u rod svoj uvode i. Jednim slovom: bla en oni bogat koji s pravednim Jovom mo e re i: "Bio sam slepom oko, a hromome noga; siroti i udovici bio sam otac." Bla en ko mnoge sirote devojke kao roditelj uda i udomi, svetim bra nim sojuzom mnoge parove sojedinjavaju i, i njih kao ada svoja bogopodobnim glasom blagoslivljaju i i govore i: "Rastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte ote estvo s dobrodjeteljni i bogoljubni itelji; podajte svetu slovesna i razumna stvorenja koja e boga poznavati, ljubiti i slaviti." Bla en i blagopolu an oni bogat koji sirote mladi e roda svoga, kad vidi da imadu dar i sklonjenije k nauci, na nauku daje, govore i im: "Idite, deco moja, u ite se; bog vam rez mene k tome pomo daje. Zato imajte boga vsegda pred o ima, uklonjajte se zla dru tva i uvajte se zlih obi aja; radite da nauka va a na slavu bo iju i na polzu ote estva bude. Svrh svega, u ite se dobrodjeteljnim i po tenim naravom; nastojte i trudite se da nauka va a bude kao isti zrak sunca, koja e mrak neznanja,

a drugoja e rez svete oce? Na ovi na in duh bi sveti samom sebi protivre io. a sutra na drugi. I evo kako ti se uveo savr eni i op ti obi aj dok su se ljudi i narodi obikli misliti da u ne enidbi stoji velika svetinja. i pro i koji me slu ate. mnogi. no za upotrebiti ih na ovi na in nije nimalo sre an bio. kojega otac. I tako li ili su sasvim sve tenike o enjene Episkopskoga dostoinstva. Zato. obi aj koji preveliku silu nad ljudima imade. od kojih samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do no i besedimo. kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin. "No. i za u initi da ovi obi aj ostane ve an. u i i propoveda. i ta valja da mislimo od kalu erskoga ina?" Episkop: "Dve stvari u isto vreme pita .nerazumija. dobrodjeteljno i bogougodno bogatstva upotrebljenije. kako vidi da vladika malo za otpo inuti prestane i zai te piti. moj Malenica. kojega je brat bio Episkop o enjen. a duh bo iji. jer su ljudi podlo ni pogre kam. izrodio je mnoge sinove i k eri. Ljudi esto krat sami sebi protivore e i protivuzakonovljavaju." Evo. mo e ko pomisliti da novine nekakve mudrujem. elovekoljubija istinoga bogo estija i bogoljubija me u njih uvesti i ukoreniti. ne bi vi e smeo u njih kako god u eravicu dirnuti. danas na jedan na in u e i. to god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi. oni su mogli kao ljudi u tom pogre iti. Vasilije Veliki i Grigorije. koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti. i drugi mnogi neo enjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo po malo sva ova dostoinstva preuzeli su kalu eri. izbirati su bili na arhijerejstva: kako Vasilije Veliki. koji za ste i silu dukata vredan je bio i kadar. evo kojega je bogata ± sre na vmenjavam i nari em!" Malenici. ako su sveti oci u em god protiv nauke apostola Pavla postupili. dakle. a svet razuma. za njihovu veliku nauku i dobrodjetelj. namah pohiti i ovo pitanje u initi: "Budu i dakle. A da ti pravo re em. rez apostola . bezgre ni i sovr eni. monasi budu i. no to nije mogu e ni pomisliti. niti u em pogre iti. rekli su da je tako duh sveti rez svete oce ustanovio. to mora vo vek' veka nepokolebimo i sveto ostati. Obi aj. u eni budu i i dobroga itija. nije naj po udi bio ovi poslednji vladi in razgovor. nikad ni u emu niti mo e niti ho e sebi protivre iti ni protivuzakonovljavati. i ne budu i Episkopom. govore i istosrde no i bez svakoga pristrastija i lecemerja svrh ovih stvari. No ja nikako ne vidim kako bih ja mogao novine mudrovati potvr dravaju i ono isto to sam sosud izabrani. i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj stvari verovati. velim. svemu je uzrok. sujeverja i zlobe izme u bra e va e izagnati. moj Malenica. gospodine. kako se taj neporedak i nesre a u ini te Episkopom ene ote e. "Izme u prvih kalu era. protiv javne duha svetoga nauke. Episkop budu i i o enjen. apostol Pavel. Ovi. ve na istina. jer kad bi ih jedanput u kese zape atio i u gvozdeni sanduk slo io. kako i drugim sve tenikom ne samo zabranjen nego jo te rez apostola Pavla o evidno zapove en. nije li nam slobodno rasuditi: je li mogu e da duh sveti drugoja e rez apostola Pavla u i i uzakonjava. da je brak sveta i velika tajna. neka mi oproste.

ne e se na i u tami". Janjo moj. Kako emo ih dakle isku avati? Evo kako. ho e te prokleti. Ljudi smo slovesni. ako to uju na i gre eski arhijereji da mudarstvuje . oni koji su pametni i koji pravdu ljube. ne valja primiti ni verovati. no iz pravoga zdravoga razuma i iz ljubovi k bo ijoj istini. bog je milostiv i elovekoljubac. Valja odbaciti svaki detinjski strah i po pravom i zdravomu razumu rasuditi: ono to se u i. moraju prokleti i apostola Pavla. "Nemojte svakom duhu verovati. da s njim sudim i rasu davam.Pavla predate. ne protivim se da i ne enati mogu na ova dostoinstva do i. "Bog pravedni i milostivi sozdao je loveka svobodna. je li polezno? I ako nije. Hristos je do ao i po sebi apostole po svetu razaslao da svet od slepote izbave a ne u slepotu da dovedu. toliko im se ini da su bolji hristijani i revnitelji. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemema. u esnom braku ive i. udnovito zaktevanje! Bog mi je dao o i telesne da s njima gledam i vidim. ko za mnom hodi. nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla. Ovo ne velim ja. mudruju i i ustanovljavaju i. Ali je bilo mnogo svetih otaca! Ni ta to ne ini. Ovo govore i. Da ih je hiljadu puta toliko bilo. ni ta ne zapoveda to nije ljudma na veliko dobro i polzu. a pritom imamo u ruku evan elije Hristovo i apostolske nauke: to je dakle potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo ni po teno. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet i te. Bog mi je svidjetelj. i du evne. umom i razumom od boga odareni. a mi balja da mislimo za nas. Je li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije. koji e me po mojej sovjesti suditi. dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosve tavaju. da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija. govori Spasitelj.Da sam svet sveta. Joan Bogoslov. nije od boga. A veruj ti meni da sam ja poznavao mnoge gre eske arhijereje koji pravdu ljube i koji drugoja ije po inju misliti. nismo ni mi od panja otesani. da an eo s neba do e i da u i to protiv apostolske nauke." Episkop: "Ne e. ada ra aju i i dom svoj upravljaju i. razum. nije od boga. Za to dakle da slepo verujem? . no i neprijatelje na e i one koji nas proklinju da blagoslivljamo. i igraju se s anatemama kao deca s le nici. . No o tom zasad dosta. bog svoju volju nikad ne izmenjava. No dok mene moja savest ne obli ava. mogu arhijereji i arhaEpiskopa biti. Ono to se u i. no isku avajte je li od boga" ± u i nas isti oni koji je iz prsiju Spasiteljevih mudrost po erpao. ja se nikoga ne bojim." Janja kulund ija: "Gospodine. No vele nam: valja verovati slepo. nije od boga: bog je pravedan. ako li za ovo mudrovanje prokunu mene. Iz ovog svega. ako su dobrodjeteljni i dostojni. Pravda da se nahodi i takih koji koliko vi e druge proklinju. nikad ne zapoveda ono to se ne mo e. Hristos nam zapoveda da mi nikoga ne proklinjemi. je li mogu e! Ako nije mogu e. Stari su mislili za sebe. ko ho e mo e dobro poznati da esni i sveti brak arhijerejem ne mo e nikad do veka zabranjen biti i da mirski sve tenici. da se sav svet slo i.

Ne staraju i se ni za kog iva. slobodno pristupiti. i da be i od nje dok je god iv. misle i da u tome nekakovu zadu binu ine. moja deco. ta je potreba da ini? Da se nimalo ne pla i. to e obi aj i istrebiti. nego i samoga sebe. to ini malo po malo obi aj. "Srblji ili izgovaraju: kalu er. Sam. ime ni haljina enska da mu nikad na pamet ne do e. a monah. ili. Razli ni cari i poglavari. Odrekao se ne samo sveta i ta je god u svetu. s bogodanim razumom izblizu i sa svih strana gledati i poznati. no smu tenija. ovo nazna ite. niti izgovaraju kako valja. bez svakog obzira. bez vatre i bez ognji ta. Trudom svojih ruku valja da se hrani. Evo dakle. "Nekder do emo sad k kalu erom. vide i poglavari. sterali su ih u manastire i ubedili da i oni izme u sebe u op testvu ivu i da moraju biti podlo ni jednom igumnu ili Arhimandritu. jerbo je njemu potreba za osu iti sve love eske strasti. ta je god obi aj uveo. bune i kavge. ne valja se nimalo nejma uzroka stra iti se. kad su postala carstva hristijanska. ili kakova libo ve t od koje nimalo nejma uzroka stra iti se. U ovom zidanju i oboga ivanju manastira cari i kralji jedan za drugim su se nadmetavali ko e lep e sazidati i vi e dati. Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu. bez ku e i bez ku i ta. a to e re i: dobar starac. pre nego po nemo o ovoj materiji besediti. Ovo je gr ka re i ko ho e uprav da je izgovori. ne znadu ta rade. koliko mirski toliko i crkovni. u gradu niti u selu. iliti uprav monahos. a hrane mu samo toliko valja koliko da je jedva iv. valja da rekne: kalogeros. A od ene valja da se uva kao od ive vatre. sazdali su im s velikim tro kom velike manastire. Na isti na in. i niko se tome ne e uditi ni sobla njivati. Po samom imenu vidi se ta je. samo. dali su im ispo etka njive i vinograde. ne valja nikom ivu da je na tegotu. Evo kakva estoka pravila oni sami na sebe nala u. "S vremenom. tako da ovi samci i siromasi na li su se s vremenom u tolikom izobiliju i bogatstvu da cari i kralji u potrebam pomo su od njih iskali. kao neki drugi: kalu ur. a potom sela i ljude da im rabotaju.Upamtite vi moju re : malo e vremena pro i da e srpski arhijereji jesti meso. i ovako su prvi monasi po egipetskim i po livijskim ivili pustinjama. lovek koji se odrekao svega sveta i ta je god u svetu. da mno estvo ovih samaca. . ive i svaki o svojoj glavi. samac i samo ivac u celom ivotu svome valja da ostane i nipo to da se ne da viditi u miru. ne ine nikakvo dobro. ni ta drugo ne valja da ima. zna i: sam iliti samac. koji ni za to drugo niti misli niti se stara kromje da spase du u svoju. loveku kad se to u no i prividi. osu iti sasvim telo svoje. no da slobodno pristupi k onom ta mu se prividi. Na isti na in. kako god i gre eski jedu. o em god mislimo rasu davati. pak e namah poznati da ono to mu se prividilo ili je sen ili panj. kao ptica usamljena i ujedinjena u gori ivot valja da provede.

ne bi li bolje bilo da takih kalu era nejma na svetu? Ne bi li bolje bilo na manastirske gruntove familije naseliti. iz manastira N. da mu dopustim prositi milostinju po Banatu. de icu svoju hrane i i ubogim poma u i. to vele? Mole se bogu za nas. zaklinju i se da drugde nejma za to kupiti soli. ta su s vremenom postali. i one koje je bio prinu en za vreme ostavit. ni hromi. mogli ste lasno poznati. popravljaju. iz Fru ke gore. rasudite. koliko u Carigradu toliko i u drugim carstvam. nek se kako drugoja ije zove. moja bra o. itavi." No narod iz svoje prostote misli ako nestane me u njima kalu era. S vremenom nahodili su se mudri cari. no nahodili su se njima u nevolji. Njegov iguman poslao ga je k meni i pi e mi. i neka ne sramoti rod svoj. Ko prosi? lovek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom u initi! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odre e ovog po tenog imena. ta li bi valjalo da su. za sve to valja da prose. zidaju. prave. Moj hristijanine. mora biti prosjak. E. mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu mno estvo manastira i samaca. nesta e vere i zakona. sramota celog srpskog roda! Ljudi zdravi. kad su postali silni i bogati. nisi rad. kako je kalu er. od udovice koja se stara kako e k eri svoje udomiti! A ko prosi? Monah. mole i me. Kalu eri sami bez pro nje ne mogu iviti. koji je od prvih i najimu ijih manastira u Sremu. koji se svega u svetu odrekao i nejma na za to drugo starati se kromje za sami svoj trbuh. danak caru pla aju i. da ti zna kako je tvoja u dve u tri re i molitva bogu slatka i blagoprijatna kad ti po teno i pravedno ivi i s znojem lica tvoga hrani ada tvoja! Koliko li je bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za ote estvo svoje i za cara svoga krv svoju proliti! O. u po injenije i pod regulu. u prvo vreme toliko siromasi. ne imaju i nikakva posla. ni sakati. svi vidimo. a ono to ti je najpoleznije i najpotrebnije. koji. javlja mi da zida jednu ka aru i moli me saborno da je budem ka ari ktitor. "Sada sami po du i pred pravednim sudijom bogom. u hospitale i u vospitali ta sirote narodnje dece preobratiti? O svemogu i bo e. uzeo im je sva sela i imenija. nije potreba govoriti. ho e da drugi za te radi. podaj im i duh Petra Velikog! "Poznajte drvo od ploda njegova" ± govori sveto jevan elije ± "neplodno drvo se e se i na vatru me e. a manastire u kole. Ta i drugi ljudi zidaju i prave. imaju i prekrasne gruntove s kojima bi mnoge familije izobilno mogle iviti. ni slepi. ali ne prose. koji e nas sve suditi. Eto vidite oca N. metnuo je u bolji poredak. po eli su svakojako iveti. Obaraju. te ko onom ko ho e da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava. daju i care svetu. sveta i bogoljubezna molitva dobrodjeteljne matere koja jedno . samac. hoteli su ih na bolji put metnuti. "Tako mi Hrista spasitelja."Ovi dakle samci. a ta su danas u na e vreme. jer im stoje burad i kace napolju. I za ne produ avati odve besedu ta su u prvo vreme bili monasi. obremenjenih s familijama. Ko je itao rosijsku istoriju. vide i da su ovi dobri starci sasvim izi li iz svojih predela i po eli protiv svoga zvanija i du nosti iviti. A od koga e prositi? Od roditelja.

mo e li jedan ovek lekar biti samo za to se nazivlje lekar. mo e pravo suditi. dakle." Episkop: "A kad kupi kakvu lepu i skupu materiju za napraviti haljine. kako pravo sudi kad ho e . bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i dr i u ruku veliki ar ini i makaze. arhimandarite. krivo i nepravedno ini. ta bi ti po svojoj savesti takim ljudma sudio?" Arhimandrit: "Za njihova la na imena bih ih nakazao. preosve teni gospodine? Ne razumem to s tim mislite. i dao bih im krepku zapoved pod esto im nakazanijem da se nipo to ne usude u napredak nazivati to to nisu. lekar koji se samo zove lekar. koji se samo ust'ma i slovom odrekao sveta. niti zna terziluka." Arhimandrit bezdinski: "Po Va em govorenju. i tako svak ovek. a delom vi e tra i svet i svetske stvari nego mirski ljudi. a ne zna ni krojiti ni iti?" Arhimandrit: "Takoga bih ja terziju s njegovim istim ar inom po le i. ako ho e. kojega mu je bog dao. gospodine. i samo se nari e kalu er i samac." Episkop: "Ka i mi po du i. svet razuma i rasu djenija. gospodine. i to je jo te najgore. sami ste se davno i davno istrebili.ado svoje doji." Episkop: "Dakle." Episkop: "Vidi li. nekamoli telo moje. nepravedno i te i tra i tu . imaju i zdrav razum. uga avaju i i najve i bo iji dar pod noge ga e i. a drugom jesti daje i u kolu ga opravlja! No valja trpiti dok narod tako ho e. a lekarstva nikad nije nau io." Arhimandrit: "Kako. i terzija koji se samo nari e terzija. koji samo kamilavku nosi i crne haljine. Kalu er. ako li ne e. niti zna ta je?" Arhimandrit: "Nikako!" Episkop: "Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?" Arhimandrit: "S opro tenjem. Arhimandrite. niti ste ekali moga govorenje. ni konja moga ne bih ja dao takom lekaru. a ne zna le iti. valjalo bi koliko danas istrebiti sve kalu ere?" Episkop: "Po mojem govorenju? E moj brate. oni nisu to to se nazivlju?" Arhimandrit: "Nipo to!" Episkop: "Kad bi te postavili sudijom.

u isto vreme po eo bio piti. imate pravo. a najvi e Arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena kopljenja prepao. gospo e. po to se umije." Episkop: "Tako." Malenica: "I ne bih. nego s neba da do e kalu er. a svoje novce (koje se ne srame zvati svoje) ne . inati i pravdanju pro lo je pozadugo. ne bih. po o ima. bo ija istina iz Va ih usta besedi. gospodaru Malenica." Arhimandrit: "Gostodine. Gospodari. samo da ne i tu i ne prosja e. A to je jo t najsme nije bilo. u ini se jedan op tenarodnji smej. sve se to po ne jednim grlom smijati. tako. Dajem misliti kakav se tu kalabaluk. po obrazu i po haljina poprska. koje je s takim sme nim. kao da ga groznica spopadne. preduzme re . jer od tebe e zaludu iskati. lokaji. gospodine! Volio bih da mi se u i odre u nego da me u kope. koje nije mogao predviditi." Arhiramdrit. namrgo enim i kao upla enim obrazom izrekao. na moju du u. Dobro si u inio to si napomenuo Svetogorce. ti mu ne bi dao prebijenu gre ljiku ni slomljena novca. ni je li on dobri starac. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore. ali nas s tim sramote i lepo su ve dodijali da bi ovek volio viditi Tatarina nego kalu era!" Arhimandrit: "Mu i. tebe bog nije za djevstvo ni za kalu erstvo stvorio. zagrozi se i zatrese. pak odgovori krste i se: "Bog sa mnom. pak sve idu te prose na namastir. a dobrom Episkopu suze su tekle od te kog smejanja. sede i ba do Malenice. Ina e nije fajde od tebe. Razgovor je bio koje o em. govore i: "S moje strane neka bi bilo jo toliko kalu era koliko ih je. jer kakva si ti tela i pameti. boga ti. U ovom smeju. to su ti najve e haramije sveta: neki od njih imadu po etrdeset i po vi e kesa. sluge. Malenica. otare i od kavge i vike utoli. imaju i puna usta vina i ne mogu i od smeja uzdr ati se. ako eli dobra svojoj du i. ne boj se." Na ove re i arhimandritove. Kamo sre a da svi arhijereji tako misle! Ja bih se namah o enio. pak ti prsne s svim vinom iz usta na Malenicu i svega ti ga po ustma. Janja sa svoje strane ispri ava se i pravda. ili valja da se o eni ili da se da u kopiti. znoj i muku bez svake sramote ele i i i tu i: ja te ne pitam je li on monah. uju i re da se da u kopiti.trud. moj arhimandrite. odgovaraju i da je on po eo bio pre smejanja piti. vika i smej u inio. govore i: koji mu vrag re e ba u vreme takoga smeja piti. Malenica psuje i ru i Janju. i ja bih te sovjetovao. nego je li dostojan po tenim ovekom nazivati se? Pamti li jo te ta si odsudio lekaru i terziji? Mo e li sad razumeti ta ja mislim govore i da su se sami kalu eri davno i predavno istrebili. okrene se u ito ti da ne poprska astal. Janja Grk. Kamo sre a da svim ine kao ja! Ne bi se nikad uveo bio taki obi aj da su svi kalu eri prosjaci.

niti im je kad mogu e od pro nje odustati. nego zao obi aj koji se uveo." Malenica: "Sve je to va izgovor. neka rade ka i drugi ljudi. Pak mi nije udo drugim narodom. pak sve istra uju gdi je ko umro. vide i ga sasvim zabunjena. valjda se i oni zar negde plode. jer je naroda mlogo. Malenica kukav e! Ala si. kako sam vi e rekao. Vladika. bog dao i svi sveci. proskomidije i drugoja a kojekakva imena. to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci. nego se udim srpskom sinu kako mo e sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom u initi! Ali. te ko onom koga ti okupi i zapopadne ! La nje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da pravo re emo: nisu svemu ni kalu eri krivi. ali' opet bi se ko nadao da e se kadgod kurtalisati. preporu uju i se monahom na njihove molitve. dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati. ni na onom svetu du a ovekova od njih s mirom ne mo e ostati. ni kako e ga s vrata smetnuti.dadu u namastir." Episkop: "Nije tako. gospodine?" Episkop: "Dok god je volja ljudi i naroda. od naroda sve zavisi. Pak ta vele? "Turkom dajemo. Bog ih znao otkud izni u i proizlaze. u inite s njima kako je Arhimandrit odsudio lekaru i terziji: narod u tom nema nikakva posla. budak njima valja i motiku. no njima nejma ni kraja ni konca. do e mu na pomo ." Siroma Arhimandrit na ao se bio u bedi s Malenicom ne znaju i ta e mu odgovoriti. salandari. nije! Ne valja tako s narodom misliti. kao da su nas od boga uzeli pod arendu. no nije dosta ni stotina. a ne srditi. Episkop: "Dosta ve . kako vidi . brate. na i e se i ko e uzimati. Ostare i ogrbave prose i. mlogo bi ih bilo. ono i prodaje. Ka u za nekakva mitarstva po vozduhu: tri velika. a nas je malo. pak da se ho e jedan. narod! Ko e narod slo iti? ta li zna prosti narod? Vas je narod izabrao za svoje pastire: ako vi poznajete da kalu eri nisu od potrebe. Ljudi su sami. po eli u manastire davati. Narod. pravo vele: kad se ovek pokalu eri. parasili bi se i kalu eri pro nje i uzimanja: a dok se god na e ko e davati. Valja da od njih pasaporat uzme ako misli pred boga izi i. gospodine. Na moju gre nu du u. Jedva se jedan smetne s vrata. silom se s njim ni ta . Lete jedan za drugim kao gavrani. kao oluja. izmi ljena za globiti ive i mrtve. al' eto ti dvojica tr e da uzja u. koji da ne daju i na se ne namamljuju." Malenica: "Pak dokle e taj obi aj durati." Propali i vi i Turci. da je i njih toliko. a trideset mala. neka bi i to. nego na interes da im se plode. to ko ima. globe i deru vilajet ni kriv ni du an. a kalu eri nas lepo nao iglece pod ljutim turskim hara em dr e i ne dadu oda'nuti. Narod valja savetovati i u iti. i koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od Turaka. odre e se svoga roda. Dakle. moj Malenica. Parusije.

nepritvorno. da ne primaju u svoj in one koji tu tra e pribe i te lenosti i spavanja. i kako ko po ne u njihove obi aje dirati. Samom je vremenu bog dao da sve otkrije i istinu da poka e. a stare obi aje uni to avaju i." Na ovi na in ima emo manje monaha." Pri koncu i ovo je bila dobroga arhijereja re : " ada moja. poznati. po tena i neporo na itija. kad sebe pozna. i neke narodnje slabosti i obi aje. valja da preziru i trpe. koliko je mogu e. bi e na polzu op testvu. Malo e se ko posle dvadeset godina pokalu eriti. ta le se od njega iziskuje. dav i svima ote esko blagoslovenije. toliko vi e sam se usla davao. tiho osmijavaju i se. Narod je krotak i pokoran. Ono to se ne mo e sasvim izmeniti. misli da mu se nepravda i sila ini. zafalio gospodaru i gospo i na asti. dati mu da razume i da isto pozna ta mu je polezno. a dok god ih narod ho e. Njegovo govorenje bilo je sasvim podobno mudrovanju srca njegova: prosto. kako si sam rekao. Ko eli monahom postati valja da je savr ena vozrasta. Bio je odve blagoobrazan i krasnoli an ovek. a navlastito kad sazna ta je monah. budu i se i dan k no i sklonio. Ko s navalicom radi da sve ujedanput u ini. valja ih trpiti. govori sosud izabrani. nemojte pomisliti da ja iz kakve mrzosti k monahom ovo govorim. da te ne . mnogo krat pokvari. valja da dobro narodu dadu da pozna da je to njegova prava polza i da se s njim dobro misli. U izla enju. i. kako ga mogu dobro gledati i kako ne u drugima u slu enju smetati. iskazati ne mogu. ta li nije. Ako li kad namisle to na polzu op testva u initi. kakve novine uvode i. ili kakav zanat polezan da zna i da je vredan ne samo sebe sama prepitavati no i drugima pomo i. jednim slovom. Koliko sam ga vi e gledao i slu ao. izi ao je. ustao je. ili da je nauci sasvim predat. Zato valja s njim tiho postupati. "Ove moje ruke. govorio je Arhimandritu: "Hodi sa mnom. ako i kasno. du a. ini mu se da mu u veru i zakon dira. No po savr enju ovoga razgovora. tu ti je s njima. Stari obi aju naroda imadu silu vere i zakona. Svemogu je jedan vladjetelj u svom narodu kad narod savr eno pozna dobro namjerenije svoga vladjetelja. delale su ne samo za moje prepitanije nego i za one koji su sa mnom bili. ako nisu vrlo vredovite op testvu.ne mo e u initi. u inio obi no blagodarenije. krv e svoju do potrebe za svoje starije proliti. Kako jedanput narod rekne: na to su kalu eri. nego i iz same crkve i altara istrebljavaju. Stao sam bio s jedne strane. A stariji valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore. Pozna e jedanput. ne dopu tati nipo to da se mladi ljudi kalu ere. Oni koji su se u ovomu inu na li valja da dobro gledaju. Mnogo ga je i mu no ga je slo iti. ovoga pravdoljubiva i istosrde na arhijereja slu aju i. ovo je: mirske sve tenike u manstire silom ne goniti. kukav e. Ne znam. to mi mo emo. jer edu otvjet bogu dati. no to ih bude. ja na zle obi aje mrzim i rad bih da se ne samo iz naroda. srce i govorenje pravo srpsko. ili mi je bilo milije gledati ga ili slu ati. valja popravljati i pobolj avati. elio sam da se taj dan ho e kako produ iti. to e nam. pak se protivi i buni." Kako je meni bilo. na osnovanije bratije svoje i zaslu i e est i ljubov naroda svojega.

Ja sam oti ao u du an moj. o ivi elja moja za njom koliko da je danas umrla. Gdi bih god vidio najmanju devoj icu. i kako je Malenice stalo vike. Mislim: slatka mati. jer ono samo sobom toga jo te nije kadro zaslu iti. mislio bih u sebi: ovo je mala mati elove eskoga roda. uzdisao sam. Posle ovoga nezaboravljenoga razgovora po eli su mi se bili istije i jasnije izobra avati u mom umu sovjeti moga tetka Nikole. gdi si da celujme stope nogu tvojih! Od onog bla enog dna. Neka svak rasudi. kao iz ivoga izvora. Valja dete nau iti da je blagodarno i slugi i slu kinji koji ga poslu uju. Krv njezina. Ovo je najve e blagodjejanije koje se mo e u initi junosti. sva ostala blagonaravija. spomenem se moje milostive i predrage matere koja me je na isti na in pri maternjim prsima dr ala i svojim mlekom hranila. Nahodio sam neko podobije me u njegovim mudrovanjem i arhijerejevim. Taj dan ni ta drugo nisam jeo osim pre ru ka komadi hleba. tako sam ja pre ivao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i u io sam ga kao naizust. Jedno mi je samo smetalo: ne bih se nikad mogao od smeja ustaviti kad bi mi god palo na um kako je Grk Janja na Malenicu prsnuo. Dete blagodarno biva poslu ljivo i pokorno. koja u meni te e. enidba i udaja. ko bude itati ove vrste. Kako bi mi do la na um imena: mu i ena. na ovim blagorodnim uvstvovanijam osnovavaju se i nazi avaju sve druge bogougodne dobrodjetelji. same suze teku. srce mi se smu tava. iz poslu anija i pokornosti ra a se trudoljubije i ispolnjenije svake svoje du nosti. milost i promisal preblagoga boga. suze su mi tekle iz o iju ale i to nisam jedan od najposlednjih njegovih lokaja i slu itelja. kakva uvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce rez sami jednodnevni razgovor jednoga istosrde noga elovekoljubivoga i razumnoga u itelja." Za svima izi ao sam najposle. Mlad ovek. pravedno. u kom inu upa avao bih najve u svetinju posle boga na zemlji. Od onog nezaboravljenoga dna i do danas. i ao bih ga gledati s takim umiljenijem kako god u svetu liturgiju. da je blagodarno . razumno. Dalo me se bilo ne to na alost. pak sam ga pratio o ima dok god nije u ao u svoj dvor. no ko e itati posle takog razgovora. a odavde proizlaze i izviru. ne mogu viditi malo dete pri sisi da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodjejanije. pak pre ivlje ono to je pasla. no nije mi na um padalo jelo. Po eo sam smatrati Episkope i mirske sve tenike kao prave mirskoga naroda pastire.zapopadne opet gde Malenica. blagodaran bogu i roditeljem. kako bih uo da u crkvi biva ven anje. jednim slovom: sve po teno. uzeo sam katihisis da to itam. po ne s ve im ustremljenijem te i. le e gdigod. bogu i elovekom ugodno ivljenje. da ga gledam i slu am svaki dan. u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu in roditeljski. lasno e i radosno primiti na njivu srca svoga semena najkrasnijih i najblagorodnijih dobrodjetelji. Kao ovca kad do e s pa e. kako gde vidim maleno dete pri sisi. presveto du i mojej ime. velim.

dve ili tri godine stariji od mene. zagrlimo se i poljubimo. . i da nema dna kad on ne u ini po koje udo. po etak meseca junija. nego da mo e i udotvorac postati. za mno estvo manastira i kalu era. kad eto ti moja zvezda. Dati mu da pozna da to bog ho e i za na e isto blagopolu ije to od nas iziskuje. zajedno knjigu u ili. Zajedno smo rasli. s kojim sam zajedno u kolu hodio. Moj ti Nika. koja je drugoja e sa mnom naumila bila. koji do toga asa nikad o svetinji nije sanjao nego jo t savi e odve je pitom bio s devojkama kad bi s njima pazario. kad sam ovi glas dobio. za razbijati pamuk. imenom Todora. da je du no nikoga ni u em ne uvrediti niti ozlobiti. Ovi ti me novi pri elac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada. Ja namah otr im k njemu i donesem mu moje vesele glase i novine." To izrekav i. za putovanje dobro vreme. imenom Nika Putin. A da ispovedam svu pravicu. i ne samo da se mo e posvetiti. koga je du an ba do na eg du ana bio. a najpa e u mladosti. zaklinju i ga sa suzam u o ima da mi da savet kako bih ja mogao koliko pre u one bla ene gore do i gde se ovek mo e popustinji iti.svakom oveku za najmanju dobru re . moje samoljubije meni je u kalo katkad u u i da meni moja muka ne e zaludu ostati. Po ne mi kazivati za Fru ku goru u Sremu. Nije se drugo za me hotelo. i svoju blagodarnost u svako vreme slovom i delom pokazivati. a navlastito uveri me da u Fru koj gori ima takih dolina i pe tera da se ovek mo e sakriti u njima da ga nikad niko iv ne na e. zajedno na zanatu bili. jerbo samo na ovi na in mo emo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru. u ljubovi i u zadovoljnosti prebivati i ivot na tiho i slatko provoditi. a ja ovde prah da gutam razbijaju i pamuk? Ne e to Nika trpiti. Jo t jedan pustinjik koji ini udesa! Pa ta ja ekam ovde? Svaki minut inio mi se godina. Ovi postane kalfom pri jednom majstoru istoga zanata. ovo mi je dosta bilo da me podbode i upali. Ka e mi jo te moj To a da se nahodi u Fru koj gori jo t jedan pustinjik k kojem izdaleka dolaze ljudi da im ini udesa. krila sam elio! Dan je bio subota. sav se izmeni i promeni (rekao bi kao da ga je moje govorenje obajalo i o aralo) i po ne mi ovako besediti: "Kako to? Sam si naumio po i. moj kom ija. No da do em opet k meni. Po ovom razgovoru gospodina Episkopa bio sam se sasvim po eo izmenjivati i moja prva mudrovanija i namerenija zaboravljati. Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jo t jedan momak iz akova. u ovi par sasvim se zaboravi. no kad se posvetim. po mesecu dana donese iz Srema u Tami var nekoga momka kalpagd iju. svakom po sili i po mogu stvu svome dobro u initi. zadaju i jedan drugome re i veru da se ne emo nikad rastati. Ovi posle ru ka bio je na tavanu. Leto. Ne mogu se na uditi kakvo je nepostojanstvo love eskog srca. Kazivao sam mu i s takim userdijem kao da sam bio bogzna kakvo sokrovi te na ao. Ko bi pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne name ta? Ja se tada nimalo o tom nisam sumnjao i sve sam za javne znake uzimao da u se nabrzo posvetiti. zajedno emo i putovati. da u initi udesa.

jer je Niki Todor kazao da emo sve pokraj Begeja i i. mojim katihisisom i aslovcem i s hlebom koji smo jo te s ve era spremili. gdi se Tisa prelazi." rekne mi. nigde nego u Hopovo! Pao je razgovor posle ta emo na putu jesti. Nika uzme moju torbu sa na im ko uljama. Sla em njojzi da u s Nikom celi dan na udicama ribu loviti. i da on nije napomenuo. "To je dosta. Legnemo zajedno. Moja majstorica bila uranila da u crkvu po e. podbuni srce i u ini da sva krv u njemu uzavri! Bio sam u to vreme u etrnaestoj . Izi em iz grada. ne znaju i na koju smo se stranu okrenuli. Ja ka em da imam tri gro i a od onih to mi je poslednji put moj tetak dao. idite po suncu i gladujete. u kalu ere idemo. Do e i ona jedanput. idem se i ja malo s tim Todorom porazgovoriti. mora nas vilajet hraniti. govore i: "Kad ste ludi. nego koji je pravi put do Tami vara k Sremu. odgovorio mi je. brate Niko! Sve nam ide po elji. kako se god ho e za pobe i i ute i. meni to ne bi ni na um palo. pro i e i drugi dan. kako smo je mi ekali. i koji je najbolji manastir u Sremu. po em mi ka e gdi e me ekati. du an stoji vazdan zatvoren. Ka e mi sve. koja se je svu no krasila i upodobljavala. gdi li Dunav. malo popomisliv i: "Sedi ti ovde. ja vam pameti ne dadoh." Ode. jer misli sutradan na ven anje po i. pak reknem. Ko e nam sad br e zoru doneti? Nikada je devojka na udaju s ve im nedoumjenijem nije ekala. sre a nas za ruku vodi!" PO ETAK MOJEGA PUTOVANJA ta je ovek kad ga kakva strast preuzme. a sutra dok za nas raspitaju. hvale i mi svrh svega manastir Hopovo: da je drugi na zemlji raj. On je razumniji bio od mene. a ja po em u majstorov konak da ka em slu kinji da mi dvojica ne emo biti taj dan s drugim momci pri ru ku." Ko sre niji od mene! Taj je dan dobijen. ne bi mi ih dao. pak izi e iz grada. "tri gro i a hleba dosta e nam biti za dva dni." Do e mi na pamet Maleni in razgovor. nego za razgovarati se i savetovati kako emo se izma i i kako emo u initi da se barem prvi dan niko ne doseti da smo o istili. kad kakvo me tanije uma u e e mu mozak. a da je znao na kakav e mi ih puta dati. Ona zapovedi slu kinji da mi da komad hleba. No. Za napitak nije nam bilo brige. Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove. Sve se to metne u red i namesti. nije nam bilo do spavanja. "i ini se kao da razbija pamuk. smiju i se: "Da i ta tri gro i a nejma." Sutradan nedelja. niti joj je do spavanja. na em Niku: "Ajde. pak opet do e. a ja znam dobro da ta va a riba ne e na moj tanjir do i. postoji po sata. ne za spavati. nije pitao ni za pe tere ni za pustinjike.Nika.

vri tu i jedva sam izgovarao ± zemljo. otkad sebe pamtim iz detinjstva. Do e mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Ov ari semartonski. po kom se u detinjstvu svom igrala. roditelje svoje na njihovo krsno ima. Sad prolazim. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio.) I vi e bih tu le ao da nisu se obani oko mene skupili i po eli me ute avati.godini vozrasta. i jedine sestrice. kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. nahranili su nas mlekom i skorupom. Pole ao sam kao u nesveti. inilo mi se kao da u izdahnuti. oti i iz grada u Fabriku i Mlu i vratiti se. pi u i po dvadeset i pet godina. . poslednji put. Iz ovoga sudim da mi je mati iva bila. i po nem gledati k Semartonu. Po sata ili vi e bilo mi je u usti: "Nano moja. podstrekavati i na pamet dovoditi druge. s milom Julom i sa mnom dolazila. mo e pomisliti kako mi je bilo. sve detinjski posli. tu smo posle podne po inuli. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. krepko zaspi. Tr ao bih po polju. nano slatka. u koje svake godine na ur evdan s bra om mojom. ne bih nikada iz Banata izi ao. u kojoj sad le e kosti njene i moje Jule. Suze prolivaju i. to je meni dosta bilo. Svetog Georgija. satre pod noge i u ni ta obrati sva moja sujetoumna me tanije i sujeverije. kod sala a deda moga. mo e biti za vavek pokraj bla enoga mesta. koje od puta koje od pro aste no i nespavanja. Dam se malo pomalo u misli. Spominjem se. Koliko sam obladan bio mojom budalastom svetinjom. spram Semartonu. mladost provodila i s roditeljem mojim ven ala. i vesma tu im. du i mojej sveta. no u onom vozrastu. pravda. roditeljnice moje. mesto ro denija roditeljnice moje!" Padnem licem na zemlju. I sad. do lo mi je veliko raskajanije to se od te mile zemlje udaljujem. Ostavljam ga za vavek i u njemu kosti majke moje. nenau en nimalo pe ice hoditi. a ja se popnem na jednu unku. penjao bih se na unke. ili barem Jula sestrica. a ni sami nisu se mogli od suza uzdr ati. da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: "I i emo u Semarton." S ve om sam eljom ekao ur evdan nego Uskrs. o predrago selo. mo e biti. jedna ideja i misal po ne razbu ivati. Moj drug. vozmu tava mi se utroba. na nem govoriti: "Ostaj mi zbogom. posetiti: "Ostaj mi zbogom. A kad bih s polja do ao. no ovde natura preduzme sve svoje pravice i silu. igrao bih se s jaganjci. Taj dan kao da su mi noge krilate bile. Gledaju i selo u kom se majka moja rodila i rasla. koji je sama radost i veselje. ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako bla enstvo. Ko ima srce uvstviteljno. nikad u mom ivotu nisam tako plakao. slatke sestrice!" Srce mi je lupalo u prsima. od kojih neki su me i poznavali. Julo srce. suze mi teku. kako bi me do ekala i grlila mati. Julo du o!" (Majku sam moju nanom zvao. ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim. nisam mogao opstati.

" Uve e na e nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. Na levoj strani vide se brda i holmi i. Hopovo nam je u srcu bilo. Ovi dan predve e do emo u jedno selo kod Tise. gdi preno imo i rano ujutru po nemo putovati po po eljenoj Fru koj gori. i holm nad holmom kao da se jedan na drugoga drugoljubno naslonio. Na emo jednog starog sve tenika gde ne to u svojoj avliji te e. Sutradan. S desne strane potoka pru ila se jedna veselovidna dolina. mole i ga da u ini zadu binu da nas on da prevesti i da za to uzme aslovac. Ka e nam da se mu no prelazi za veliko navodnjenije Tise i Dunava. Prolaze i ispod Remete i Kru edola. Zadugo me je zagrljena dr ala i nada mnom plakala. Nu da daje savet. Oko podne do emo u Irig i uputimo se k manastiru. a najpa e k srodstvu. i to se kasa u staro vreme vesma pohvaljene dobrodjetelji gostoljubija. pored koga stoje nasa eni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavaju i uvaju od sunca. vra aju i se s praznih ko ija doma. u zemlji nasljedija poslednjih srpskih despota. brdo nad brdom. neki Karlov anin. da od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda nad srpskim. i za jelo ne to na put spremila. u Slavoniji i u Serbiji narodi su vesma milostivi i odve srodstva ljubitelji. Ovde ne mogu izostaviti da ne nazna im. A s one strane doline. da nas kako kalu eri silom ne zadr e. jer smo se bojali da za nama potera ne ide. a bih vas sam prevezao. bez svakog pristrastija k mojem rodu. kad mi se probudi drug. kako pre emo na manastirsku zemlju. vide i da ne u nipo to vi e da zaka njavam. rasu davaju i da sav moj pla ni ta mi ne valja vreme gubiti. ali to njegovi sinovi nisu doma. Onda ja izvadim iz torbe moj aslovac. metnemo se na put i do emo u samo ve e u Itebej k tetki mojoj. Evo me u Sremu. "To ne bi bila nikakva zadu bina da ja to u inim. Vinograd do vinograda. i ne mogu zadugo voziti. Pitamo ga kako bi mogli u Srem pre i. u ini nam se kao da smo u edemsku ba u do li. rekao bih da su carske ba e. pla u i i ljube i ispratila me iz sela. u Horvatskoj. k njemu smo se ta tili. odgovori dobri sve tenik. Od Hercegovine do Banata. pokriveni s vinogradi i vo njaci. sva pokrivena i ukra ena s livadami punim zlaka i cve a selnoga. Ostario sam. i kao da je jedan svrh drugoga svoju ponositu glavu pomolio kako e lak e onu krasnovidnu . nego.Bio sam ve ute en. zaisto u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori. doveze nas za nekoliko gro i a u Karlovce. u Bosni. metnula mi je u torbu nekoliko tanka beza za par ko ulja. da u vam za njega sedam marja i i postara u se za va prevoz. Meni i Niki nije bilo do zaka njavanja. Sutradan. ako vami nije od potrebe aslovac. No otkud nama tri marja a? Mi nejmamo ni tri krajcare. koja se protegla do blizu manastira. on bi nas inio prebaciti na onu stranu bez pla e. Ide se sve pokraj jednog poto i a. ro enoj sestri matere moje. nismo smeli ni navratiti se u ove manastire. i. koji je bio jo t napolak nov. Jevri. Rekne nam da ekamo ve era kad ljudi do u s polja da e nam na i koga ko e nas za dva ili tri marja a prevesti. Kako nam je god rekao Todor kalpagd ija. okru eni i naki eni s svakojaki plodoviti drevesi.

ta e ko pre gledati. vi e e ljubiti. vidi e ho e li mo i sve to je uvstvovao iskazati. k u ima. i njegovo s li em premetanje. Holm od holma lep i i di niji. sa svi proletnji. slovesni umom i besmertnim duhom odaren. vi e e blagodariti. mesecom i zvezdama. Nek uvstvuje srce tvoje. a svi zajedno neiskazane krasote i divote. emu li e se vi e diviti i uditi? Da sam bio sav oko. Tihoslatko i ljupko u enje i igranje s dolinom potoka. love e. a ne mogu. Blagouhanije livadnih cve a i svakojakih vo a oblazamljavaju oni krotkopitomih vozduh. Isklju avam one koji. zato je stvoreno. vozduh. jer si zato stvoren. i kako e u isto vreme svak svoju velikolepnu. da poznaju i da uvstvuju premudrost. letnji i bogati jesenji darovi nadi enu i preukra enu glavu pokazivati i o ima sviju pretstavljati. Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudima: "Poznaj. ta slu ali abe ta slavuje. daju u ima jednu tako slatkosli nu muziku da dovode oveka u savr eno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma. pak da sam na sve strane u jedan mah gledati mogao. pravednoga i milostivoga. vi e e se siliti za ispuniti svetu i pravednu volju njegovu. "Za pokazati sve veli estvo ove bo estvene i bo ije knjige. i one koji pokraj njega prolaze. sirje k poznanstvu boga dostignuli. kako li k manastiru do e. vo vjeki e blagopolu an i bla en biti. a navlastito k srcu na em. A kad do osmo k mom ljubimom Hopovu. oblaci. iva i djejstviteljna knjiga. krotko i prohladno vetra dihanije. u itelji i upravitelji bezlobne junosti. kad jo t nije bilo nikakve druge. ovu ve nu knjigu otvarajte u svako vreme va im adom i u enikom. ni tako ne bih se one krasote nagledao. bez nikakve druge. Ovo je knjiga. blagost i bogate dare tvorca svoga u stvorenju. sve im je ostalo jednako. Ko bi hteo znati ta bih ja rad ovde opisati. voda i sve to se u njoj dvi e. u Hopovo. Jovljeva i svih patrijarha. govorim za one koji imaju srce uvstviteljno svake krasote bo ijeg stvorenja. molnije i grmljavina.dolinu. jesen i zima. leto. njena ljubitelja koji je zagrljenu dr i. tvorca tvoga. no na najmanju asticu nje. i potok. ta e razmatrati. veselo razli nih ptica pojanje. za poznati iz . ljubi dobrodjetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav. k svim uvstvam. gledati i smatrati. vetrovi. I na ovi sami na in bi e blagopolu an i bla en vo vjek' vjeka. Ne zna ko kako tom bla enom dolinom pro e. Avramova. Melhisedek itaju i. budi dobar. ta i li pokraj rita ta pokraj livade. prole e. neka samo ode od prole a do jeseni. kad mu drago. i koliko vi e bude uvstvovati. bog govori: nebo s suncem. u svaki as i svako trenu e oka k o ima. privikavajte ih izrana da ose aju. Budi pravedan. O roditelji i vi. jer ina e ne mo e biti blagodaran razvje uvstvuju i. ve nost te eka. na sla aj i spasitelj Isus u i nas i savetuje da pogledamo ne na svu nju. tvorca ve noga i jedinoga. sve tenikom vi njeg boga postao je. vi e e blagodaran biti. Ovu samu knjigu. sestru svoju. iz koje u svako doba. zemlja sa svim ta se na njoj vidi. svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mu ice. Na kratko vreme dobro ine i. pak kad se doma vrati. koju itaju i k visokoj su mudrosti. predati nekim strast'ma.

istom bratija izi li iz trapeze. Ko ih hrani i ko ih odeva? Blagi promisal oca nebeskoga!" Ovu knjigu itaju i. i nisu bili jo t polegli spavati po obi aju manastirskome. jer smo lagano i li od Iriga do Hopova." Ko ovo ne uvstvuje. mora do i k istinom bogopoznanstvu. "Ne staraj se" ± rekao sam mu. O. Pogledajte na pti ice po vazduhu. U ite ih najpre ovima malima stvarma. veli. mlada srca da uvstvuju: u najmanjem lisku. Penju i se gore. Obi avajte. poznadu da smo stranski ljudi. premudri Sokrat. moj ljubezni itatelju. zapovede nas zvati k sebi. travici i cvetku tvorca svoga da poznaju. ljubopitni za saznati uzrok na ega stranstvovanija. dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj vozvisiti. i ko njojzi sleduje. k kakvim razmi ljenijam samo vospominanije hopovske krasote um moj uzvi uje. Ovu knjigu ko ita sa zdravim bogodanim razumom. mesto dostojno da posve eno bude mudrosti i u eniju i da se srpskim nazove Parnasom! EVO ME ME U KALU ERI. pri ap e mi Nika da ja odgovaram na ono to budu pitali. u ivljenju i dvi enju mravka i mu ice op tega ivotodavca boga da upa aju. njemu je gvozdeno u prsima srce. TA SAM TRA IO. a stare ine posedali s igumnom pred njegovom elijom i razgovaraju se. ive i pravedno i bogougodno.najmanje astice ove be islene knjige velikoga tvorca i njegovu preblagu i premilostivu promisal o svemu. gluvlji je od sinja kamena. i on je (kako u i sveti filosof i mu enik Justin) delom hristijanin. ko njejzin glas ne uje. TO SAM I NA AO Bilo je oko dva sata posle podne kad smo u li u manastirsku avliju. Ne veli: pogledajte na nebo i na sunce. Evo. ve na slava Atine i svega slavnoga gre eskoga roda i imena. pra taju i i blagoslivljaju i onoga istoga koji mu je otrov dao. Kako nas upaze s torbom na le i. jerbo "nebesa povedaju slavu bo iju i tvorenje ruku njegovih vozve tava zemlja. na cvetke poljske. ako se slovom i ne nazivlje hristijanin. ne veli: ujte gromove i grmljavine. Ko ovu knjigu ne vidi. Mla i prolaze koji kud po doksati. Ko ih tako krasi i odeva da car Solomon u svoj slavi svojoj nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovih cvetaka? Otac nebesni. Ovo bi odve mnogo bilo. "Vozrite. dakle. pre Hristova pri estvija mu enik je bio za blago estije. . slepiji je od sleporo ena.

o e igumne. o i pune ivota i neke osobljeve sladosti. okrugla. a obraz ist i mlad. Izme u sviju njih najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju se a e. Nikad u mom veku nisam dotada toliku silu kalu era skupa vidio. Onda mi po e dolaziti drznovenije. Iguman: "Otkud ste vi. i vlasi na glavi bele kako sneg. Bila mi se po ela krv vozmu tavati i je iti ko a. ja u toga maloga uzeti. jednim slovom: nisu nimalo prili ni onim kalu erima s kojima se deca pla e. gledaju i nas veselim obrazom. On isti." Iguman: " to ete ovde?" Ja: "Naumili smo pokalu eriti se." Iguman: "O e Antonije. I kad ne bi se smijao. pristojno i isto obu eni. ako je ikada ovek na svetu bio bez najmanjeg sleda pritvornosti. U jedan-dva minuta bi ih do trideset. na licu bi mu neko tiho i prirodno osmejavanje cvetalo. misle i u sebi: kad ovima ni ta nije bilo. pogled drznoven. a ja sam bez oca i bez matere. po e e se skupljati i oni koji otkud. i kako e se viditi iz ove moje istorije. deco?" Ja: "Iz Banata. nisam nikakva uzroka imao pla iti se. kao da sam se hoteo prepasti. Kako me je pogledao. Brada mu pokratka. to su se bili kojekud razodali. iguman budu i. i brade vi e je imao on sam nego desetorica drugih): "Da t' ka em." Iguman: "A daleko li ste nakanjeni?" Ja: "Ovde bi radi ostati." Antonije Veliki (nazivljem ga "Veliki". na ne nas pitati. vesela obraza i pogleda. no u isto vreme ljubak i milostiv. predobio je sve srce moje. kad eto ti upazih odnekuda dva malena kalu erka. jer su moji dragi Hopovci osim svih Fru kogoraca najpitomiji: blagoskloni i blagoprijatni. a Maksimu u dati put." Iguman: "Imate li vi oce i matere?" Ja: "Ovi moj drug ima mater. koji do o e i stado e blizu nas. A da pravo ispovedam. jer je nesta an kao vrag i jutros mi je nov kr ag razbio. ako nas primite. kako sam posle dugim iskustvom poznao. A kad upazi e oni drugi. Rekao bih kao da sam ga poznavao pre mlogo godina i kao da mi je svojim vzorom rekao: ja u biti tvoj blagodjetelj i otac. on je bio. I pravda. jer je i du i i deblji od sviju bio. pun mleka i ru ice. ne e ni meni. zar sam ja ovde aga na Kareja?" .Bilo ih je oko desetak.

on govori ta mu na usta do e. pomislim. Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. o e Jani ije. U itiju prepodobnoga Pajsija stoji napisano da je Hristos si ao s neba i do ao u pustinju da ga poseti. take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma! Ko ne zna ta su itija. ba kako valja za paraklisaru. a da ja mogu hodati po manastiru i okolo kud mi drago. Bio je zadovoljan mojim itanjem. A ti." Pak se okrene k meni: "Ti mali. bogati ljutiti! Ja znam da si ti iguman. Ka e mi da e on spavati. D mi jedan psaltiri da vidi kako itam. mutnu i blatnu vidi. Ti zna da kod tebe ak ne mo e obastati. a ja po nem pregledati knjige. vidim. pohar ena voda. on e tre i dan od tebe pobe i. itija svih svetih na tri meseca: marta. Eto ti odnekuda do e u enik Pajsijev. trebnik. tra i vode da pije." Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti. izi em pred vrata kelijska. pak upadnem u Harivdu. mogu uzeti koju knjigu s astala i to itati. neka uje od hiljade samo jednu malenu povest. Nejma. pak ako ima srce love esko. mesecoslov. a bez aka si. aprila i maja. Ha. ako ho u. ne e ni tre ega do ekati. Najposle otvorim jednu veliku stra nu knji etinu. prvi dan marta meseca. Upita me jesam li izu io psaltir. koje u ovoj knjigi na em. On je poja i. do smrti nepre aljena! No onda ja sam mislio: ko je sre niji od mena? itija itati. Nek uje. ho e li ti moj ak biti?" Ja: "Ho u. za vavek izgubljeno! Iz Scile ute em.Antonije: "Ta nemoj se. al' ako ti ga uzme . bedna mladost. Ovi gleda vodu. i tako si paraklisara. S kakvim userdijem i toplotom srca sam itao i sve od re i do re i upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukama! E. Ja na em moga igumana sama gdi hoda po eliji. voda s kojom su noge oprate ostane u le enu. a ja sednem dole i po nem itati itije svete Evdokije. u svem Hopovu ne e na i boljeg od mene. ka em da jesam. kanonik. Prama ovima stvarima. uzmi toga drugoga. po emo svak svome starcu. poljubi ruku. polustav. kako si ti ljut i naprasan. metnem je na jedan karu ni sanduk. ili. nego sa svim grlom gutao i pro dirao. Ako ti samo bude dobar. On po e u kamaru spati. ova je za mene! Jedva je podignem. koje sam ja ne itao kako se ita. i nek nad mojom bednom mladostiju ne uzdahne ako mo e. nek me ne ali. Kad izi emo iz trapeze. velim. i . Po mlogom razgovoru otide Hristos. pak ti ne slu aj toga velikoga i bradatoga. iz prologa u itija! Siroto dete. i nad kojima sam tako gorko plakao da sam vid o ni pokvario. Veli mu starac da pije vodu iz le ena. vreme zlatno." Iguman: "No. psaltir. koje sam verovao kako god jevangelije. Alfavit duhovni. Na em: Zbornik. aslovac. ostanu prolozi za ni ta." Iguman: "Ako bude kao tvoj Maksim.

. i u ini ono. Glupi i najsujeverniji egipetski dervi i bi li mogli sme niju i lu u basnu izmisliti? Sramota ne samo svetoga hristijanskoga imena. Ode. za ra iriti evangelsku istinu i nauku i za privesti mnogi narod k bogopoznanstvu. a na prolog. ostavio bih svet i carstvo. kao da se s ne im ponosi. na licemerije i na la ljivu i pritvornu svetinju. ako li u emu pogre ava. koliko sam mogao. odgovori starac. Evo. jedanput osvestiti? To je stvar taka da jedva je ovek na ispovedi ka e. ho e . ne e da pije." Neka sad zadr i smej ko mo e. Oni koji ne znadu. Zloupotrebljenija i zli obi aji ako se ne budu kako dostojni poruganija predstavljati i obli avati." A kad mu kaza kakva je to voda bila. Ho emo li se. jer e se kajati. ja ni za to drugo ne bih se starao. no oni koji znadu. sram ga bio! Ja opet prosim mojega ljubeznoga itatelja da mi prosti to ove nepristojne ve ti nazna ujem. i sotvori blud.koja zaudara na znoj. ne ini iz zla srca. makar da bih se znao otrovati. krotki bo iji agnec ni na to tako nije se gnjevio koliko na sujeverije. no da sam znao u kakvoj ste slavi vi monasi kod boga. i to mnogo krat. nemojte sakrivati evangelsku istinu! Nek mi se dopusti jo t samo jedno da spomenem. pij. miliji ete. Ne bojte se naroda. pak veruju ovake zgadne i sramotne fabule. bra o. onima ne e se prostiti. vi ite k narodu. Drugi put ka e da mu je sveti car Konstandin na pose tenije do ao. Vi e starca: "Star e. i pro aja. A prolog: nasred crkve bo ije. nego iz neznanja. jer e se kajati". va a je to du nost. oti ao bih u pustinju i bio bih monah. koji itate sveto evangelije. pak izme u drugih razgovora i ovo mu je rekao: "Pravda da sam se i ja trudio. O crkovni pretstatelji. zato ste oci i pastiri! Ne izdajte isto Hristovo u enije! Blagi Spasitelj ni na to tako nije se srdio. nisam li ti je rekao: pij. jer je ovo greh protiv Svetoga Duha." "Ha. nego celoga elove eskoga roda da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u hristijanskim knjigama nahode. pak u jedan mah ostade prazan i suv kao dlan. a ne vi u koliko god sa svim grlom mogu. gleda u le en. Arhijereji bo iji. Dok mu se dodija. Ovo sam verovao i nad ovima sam gorke suze prolivao. nestade vode. nestalo vode iz le ena. sve tenici mirski. ne toliko od e i koliko da se ne poka e sasvim neposlu an. vi ite. Dobar je narod i blag. bra o. zaboga. njima e milostivi bog za njihovo neznanstvo i prostotu prostiti. sad le en pun bija e. pomisli u sebi: zatvori u o i pak u je piti. ne nakanjuj se. re e starac to. govore i: "Kako u ja pomije piti?" Govori mu starac: "Bre. da se itaju i da se veruju. Kakav mu je to starac. Vreme je da k meni do em. s hiljadu hiljada ovakih basna puna su itija svetih. ne mogu se ina e u omrazu dovesti i istrebiti. pred bogom i pred ljudma. dra i i estniji narodu biti kad mu otvorite o i uma i kad ga prosvetite. da se to ne trpi. pij. ka e nasred crkve ta je njegov starac u inio.

crkvu iste i. a ja sam ljut. crkvu i kalu ere. ostati. ti e kod mene. pak nek ra aju i hrane decu. Bio sam kao na vatri od stida. neka nakratko javim to se je s mojim Nikom uradilo. toliko sam ga ja vi e ljubio i u visokopo itaniju imao. Ka em da iz svake. iz Garevice rodom. da e taj as sa e i manastir. pak po ne psovati i ru iti kalu ere. dok sam se jo t me u detinjstvom i junosti nahodio. Pravo je rekao Antonije da ti ne e kod mene ni tri dni biti. no zaludu. dok sam i ja kao oguglao. No po mesecu dana eto ti njegove matere." Onda on izi e pred eliju. Divio sam se istosrde iju njegovu. imaju i dopu tenje. i koliko me je on vi e falio. i da razumevam. a sad goni. Po ru ku uzme me s sobom u Irig. No pre nego po nem moj na in itija u Hopovu. No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom Hopovu svetinji io i kako nisam. name taju i. vi e i kazuje kako ja itam: sve kao voda. ja se vami ne u rugati. ne bih alio. zove. stane nasred avlije. pak idi kud ti drago. pak mi na ne govoriti: "Namah taj as uzmi tvoju torbu. dok sam ja iv. Rekne mi da mu malo itam. ako je srpska i vla ka. to je u Hopovu bilo. da sam mu to skrivio. Popogleda me malo s vnimanijem. jerbo ako je ikada u meni togod divije svetinje bilo. Bilo mu je za udo da jedno dete mojega vozrasta ne ide kojekud tr ati i skakati. kad ti uje kako ja itam. U petnaest ku a vodio me je. Neki Dionisije Horva anin. On je vesma trudoljubiv bio. da nisam tu kad s kim o meni na ne govoriti. kako u e u ogradu manastirsku. Ja po nem itati kako god iz psaltira. Onda on opet: "Zna li za to te teram?" Ja: "Ne znam. s mojim starijim bratom Ilijom. srmt njegova rastavila nas je. koja. Blizu tri goda proveo sam pri ovom blagonaravnom i pre esnom igumnu. zapovedio bi mi da se ne mi em s mesta. po ev i od gospodina protopope ot akabent. i dok me jo t podstrekanija telesna nisu zaokupila bila. kazuju i svima da ja bolje od njega itam i da on ne sme preda mnom itati. rekao bi isto da se upali manastir i planine naokolo zatutnjaju." Kad ja to ujem. pak bih slu ao kao da se o drugom kom govori. odgovorim mu: "Nemojte vi mene terati. govore i da ako su kalu eri radi decu imati." Ja sam bio izvan sebe. No bojim se. tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio. mislim: kakvi su ovo ljudi? Pre dva sata milostivo me je primio. pak eto ti kavga gotova." Iguman: "Ako ti bude dobar i poslu an tako kako ita . sve e i sve to je u crkvi. vikne s . Hoteo bih da se kud uklonim. "Br e mi dete na sredu. nek se ene ka i ostali ljudi. no na e se u velikom rusvaju i tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo. to u malo pona ire opisati. Takova je to Amazonka bila da bi na sto Dionisija udarila. si e k njoj da vidi to je stoji vika i da viku s vikom predusretne. na e me nad knjigom. vi u i da ako joj namah dete njeno ne dadu.Moj iguman kad ustane. Jedva do eka sutra podne: metne me da itam u trapezi itije. odahnem malo. Kad ova svoju viku predvostru i i podigne. re it ovek i odve drzostan. pak gdi god koga upazi. Pita me itam li tako iz svake knjige i razumevam li ta itam. ti e mi se smijati.

o itati mu koji akatist i kanon i u trapezi itije. da svak stoji na opazu i da dobro gleda to e poslovati. no po malom vremenu prestavio se. no da ekam barem jo t tri godine. Pi e se o njemu da i on. a kako se pridigne. kad se postri em i moga na kr tenju imena odre em. nazivaju i me divijim svecem. i pro aja. Moj je sav posao bio dr ati isto eliju starca moga. jer ako te epam. nijedna vero crna!" Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Br ebolje po lju joj sina. sve pro e vreme mogao sam initi to ho u. a kad bude kalu er. Sovjetovao bi me i karao. mogao bih i njega nagovoriti da ostane. a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u na em mirnom vilajetu gdi pokalu erim. Meni nije mrsko bilo putovati. Slavoniju i Ba ku. da je nam dosta i preko mere ure ene poste uvati. mirski budu i. a ja ostanem miran i pokojan. da se on boji jesti i piti preda mnom. ostavi roditelje i ode u kalu ere. U nekoliko meseci o itam sva itija. smatraju i bratiju kako se sve vesele ivoj ribi i starom vinu. nisam mogao ne verovati mu. jo t vi e sam u uvjerenije njegove re i dolazio. ne e mesa da jede . to si odve rano po eo. utoli se. da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja. da on ve vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadr a. Nakratko. da ne hitim odve s kalu erenjem. ." Ja bih ga pitao kako on to zna. i osim sviju omili mi se itije moga imenjaka. Smili mi se ime ovo i odsudim da. A on bi mi odgovorio: "Prvo. Ka e mi da me moj baba Nikola pozdravlja. Meni nikad nije milo bilo zaludu stajati. dete od sedam godina budu i. kojega kad upazi u mirskih haljina i vidi da se nije bio jo t pocrnio. na em u njemu mojega istoga babu Nikolu. i da su sve to la i ili ludosti bile. no poznavaju i ga istosrde na i pravde ljubitelja. govore i mi da to ni ta ne valja. Moj starac. nego samo da me nagleda. Tako sam i uradio. kud bi god hodio radi dela manastirskih. zato gladuje kao siroma ki pas. da e do i posetiti me. da je vreme svetinji enja pro lo i da u dana nji dan sva je svetinja po tenim ovekom biti. S njim sam obi ao sav Srem. ne oku aju i druga hleba ni vode po dan i po dva. Bog preblagi milostiv mu bio za njegovu k meni ote esku milost! Na ovi na in moj Nika vrati se s materom svojom i mojim bratom. da sam hoteo. nego kud u Tursku da odem. a smejati se i aliti za glavu ne sme. ne da me natrag vrati. Posle malo vremena moj starac oseti da ja bez ale nameravam posvetiti se. i esto bi mi ovako govorio: "Upamti ti moje re i: ti si sad ludo dete. A s druge strane. No nije se pridigao. koji da nije bolestan i on bi do ao bio.gromovitim glasom na Dionisija. bi e kao Tur in kad se namami na krmetinu. no jedva bih ekao da do em u manastir da itam itija. uzimao bi me sa sobom. Mom e samo tri goda stariji od mene. Moj brat Ilija nije taki estok bio. Njegovo govorenje metalo me je u udivljenije. kazivao bi da on ima a e sveca. da u to ime izabrati. ne e imati kad ekati ni da se ispe e. svu u ti bradu o upati i o i u ti iskopati! Ne ra aju se deca kaono to ti misli . Silom bi me naterivao da ru am. Kako bi gdi do ao. On je svud bio dobro primljen za svoje veselo i u isto vreme prepo teno opho denije.

za kurtalisati se jedanput crkovnih ljudi kavge i inata. uvstvovao bih jaki bol u utrobi." Na ovi na in postide se svi i posrame i prestanu od dono enija i tu be. Kako sam taj post proveo. ni ta ne bi u usta ulo ili. iz tvoga sklonjenija k itanju. niti se anatemi predaju kao u prvo vreme." Moj bi odgovor bio: "A kako su u staro vreme sveti oci mnogo i itali i postili?" A on bi na to: "Sve ti meni ka e ta je pre hiljadu godina bilo. a drugo. i one koji su uzakonili. dok bi mi se zavrtio mozak. Pravo je rekao car Konstantin: da e bog imati ta i svetim ocem suditi. pak bih se gdi na tavan sakrio i sve bih metanisao. ni ta manje od moga obi noga tvrdoglavstva nisam hoteo nimalo odustati. jer niti se toliko inate. no svaki dan u vreme ure eno da s drugom bratijom jedem. nego prvi i najve i. ako li ne u. U istoj knjizi itao si mi ta ga su puta neki sabori od pet i est stotina otaca neke stvari uzakonili i utvrdili. zapovedi sve one memorijale jo te nepro itane sa e i. Silio sam se ne bih li i ja kako mogao do sedmog dna doterati. ako to izme u sebe krivo imate. po mojoj pameti nahodim da su sad bolji crkovni pastiri. po e e i druge pametnije knjige itati. i ono ta je uzakonjeno. gre an ovek budu i. i dolazio bih u nesvesticu. I da ne do o e Turci. Nahodio sam u itijam da neki od pustinjika po celih sedam dana. a vi predajete tu be jedan na drugoga. da na drugo . Onda su drugi obi aji bili. jer u etvrti drktala bi mi kolena. elom u zemlju udaraju i. procesa. Vidi li da je i onda svakojakih bilo? Ja prost. Na prole e postrigu me i dadu mi moje po eljeno ime Dositej. bilo bi ih jo t toliko. a sad su drugi. a neki po etrdeset. mu no e ko verovati. ja u postiti te postiti. Pro e to leto i zima. znadu oni koji su onda ivili. i ne znam bi li ko ostao neproklet. Po tri dni drugda ni ta ne bih okusio. kako u svece suditi? Okanite se. vide i da moja budala tina sve to vi a biva. a ja znam ta sad vidim. i jeste. kako me vidi . namah posle sabora predali caru Konstantinu vi e nego sto memorijala tu e i se jedan na drugoga. nisam mogao vi e nego do tri dni. A kakvi su ti oni oci bili koji su na Zlatoustoga sedamdeset la ljivih punktova izmislili? Onde nisu bili maleni oci. da ih ne smire i pomire. A zna li ta si mi neki dan iz one ruske knjige itao: da i izme u svetih otaca bilo je svakojakih. kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli.pak rez dugo vreme e ti se omraziti. omrazi e ti se jedanput. Neka govori ko to ho e." Ja nisam znao ta u mu na sve to odgovoriti. A ja sam to u svem mojem ivotu prismotrio da svi oni koji mlogo itaju malo poste. A car Konstantin. Ne e ti vavek itija itati. kao razuman upravitelj i politik. ljudi. no zaludu. bog valja da sudi. koje su drugi sabori posle njih odbacili i prokleli. vas. Moj dobri i razumni iguman. pak se okrene k svetim ocem govore i: "Mi vas za svece dr imo i ogla ujemo. ka e mi isto da on toga vi e ne e trpiti da pri njemu nahode i se sam sebi ubica budem. hvala bogu. jedva bi na nogu od te ke gladi stajao. Ja. jo te k tomu da u samom Carigradu bilo je vi e od dvadeset i sedam sabora koji su prokletstvu i anatemi predati. dosad. bog i du a. to je onda bilo.

verovao. ja ispunih tvoju volju: hirotonisah tvoga maloga Hopovca na dijakonstvo. Mojseju. Bolesnici. Ja sm nisam znao ta u od svega toga misliti. a oti ao bih zaisto kudgod u planinu. bi ga namah han?arem prob. Ne znam iz kojeg uzroka. Nisam se mogao na uditi to je ovim ljudima: i mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi s njima! Kako bi mene itanje iz Hopova oteralo? Gdi u ja toliko knjiga na i kao u Hopovu? Taj dan po ru ku vratismo se u manastir. to mora ne to biti! to mi je sad najsme nije: moj dobri i nezlobivi iguman po eo se bio uveravati da ja imam neki dar udotvorenija za moju toplu i usrdnu veru. Svud se bilo oglasilo da sam svetac. Meni bi se u to vreme smrtni greh vidio svrh esa libo najmanje i rasu davati. ili ± put za u i. Pak ho e da bog s tobom udo ini. mene u to doba niko iv nije mogao nadverovati. Ja mlad akon i malen kalu er. Mnogo bih puta po ao tra iti kakvu razvalinu i pe teru. i da mu ko rekne da to nije mogu e. Mo e li ti po vodi kao po suvu hoditi. no kako bi k ve eru bilo. . to je tvoje krajnje bezumije. Mnogi bi svedo ili da su ih moje molitve iscelile. ni ta manje za mladu eljad molio sam se vrlo usrdno. a za stare bake nije mi i la molitva od srca." Ja sam me u mno estvom u sali negde u bu?aku stajao i slu ao ovo govorenje. kako: Mojsej. itija i ota nici slepo. pak u svem svom gnjevu ovu mi prediku u ini: "Kakvo je to tvoje bezobrazije. koji sve to god pi u i ka u dervi i veruje."Sre a moja to sam stra iv bio. ako bi za verom stajalo. po seli po elo se razgla avati da i udesa inim.mesto gdi idem lipsavati od gladi. razljutio se na me kako valja). bez nikakva dvojeumija i razmi ljenija. Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celih dana. o e igumne. bila je potreba da bog s njima udo u ini. Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Tur in. kako je ljutit bio i naprasan. a ja ti be i navratnanos u manastir. Po slu bi. Iliji i Hristu da se upodobljava ? Nema li toliko pameti da rasudi da su ono rezjestestvene stvari bile i bo ija udesa. ima koji su postili i etrdeset. jer sam ja sve to god ka u prolozi. mene bi iskali da im molitve itam. I zaisto. ovi razgovor u ini mitropolit mojemu starcu: "Eto ti. koliko sam se inio svetac. milo mi je bilo slu iti s redom i bez rede. a ne kod njega. da je nekima posle moje molitve lak e i da svi ne umiru. Ilija i sam Spasitelj na . Velike nedelje povede me moj iguman u Karlovce. Moj starac. No vi svi upamtite moju re : kako je njemu odve milo mnogo itanje. mrtve voskre avati i pro a Spasiteljeva udesa initi? to si ti? Balav e jedno. on zadugo u Hopovu mesta ne e zgrijati. te su mogli ljudi etrdeset dana ne jedu i iviti? Mojsej na Gori sinajskoj budu i. malo bi mu valjalo (ovi sami put. a Ilija be e i po pustinji. i nekamoli sumnjati. U isti dan bilo je po obi aju "umovenije nog" i slu ili su s mitropolitom mno estvo arhimandrita i igumana. od sve tri godine to sam pri njemu bio. No jedna za stotinu: ili da jede kao i drugi ljudi. koji bi u manastir dolazili. pre nego sednu ru avati. A to se usu uje Spasitelja spominjati. i na Veliki etvrtak arhiepiskop Pavel Nenadovi rukopolo i me na dijakonstvo.

A znam da moj po teni i slavni srpski rod to od mene ne e ni iskati. vreme da po nemo slobodnije i razumnije misliti! Dokle emo tu e pogre ke osu davati. nego da misle da sam urodiv? Turci su u ovom punktu odve ortodoksi. no druge godine druga pamet u glavi. ti mi se smeje . dolazio bih u isku enije: a kako bi bilo kad bih se i ja budalom u inio. nisam li ja mogao po svakoj pravici udotvorenija dar iziskavati? Ljubezni itatelju. Ni ta mi na svetu nije milije ni ljubeznije od mojega roda. no pridodavo bi k tomu: "Bojim se. mnogo manje ± apostola Petra verige. da se jo t niko nije u Hopovu blizu Iriga posvetio. sebe sudi i osu uje. a svoju po ituje i za svetu dr i. zaklinjao bi se da sam svetac. pritvorno i licemerno za atar pi u i. nemoj ti mene za zlo primiti to ja neka na a zloupotrebljenija obli avam. tome se nije mogu e dovoljno nau iti. Razuman i pravdoljubiv lovek od sebe najpre po inje: sebe ispituje i smatra. Rad sam srcem i du om. no koliko ga vi e ljubim. a na e sakrivati i opravdavati? Niko se ne e va vjek' vjeka ispraviti i pobolj ati druge ukoravaju i. Ljubezni srpski narode. a sami se sebi ne smijemo verige praznuju i. da ne u ni ja. naopako razumevaju i apostola Pavla re i: "Mi urodi Hrista radi. jer oni svakoga ko je li en uma za sveca po itiju. No ovo je prirodno nerasu deniju. I sva bi mi bratija to isto proricala: da se zaludu mu im. kazuju i mi da je i sm u mladosti tako prela ten i obezumljen bio kao ja. i pravo ima : i ja se sam sebi smejem. vreme je ve . posle boga koji me je sozdao. za ivoga boga. i ko bi se najmanje to protivre i usudio. Mi se smejemo onima koji su negda magarcu na kom je Hristos jahao praznik praznovali. kad ne pristoji Hristovo magare praznovati. ne e ta svetinja zadugo durati". oba e ne la u i i istinu svetlu kao sunce pod noge bacaju i. Ispo etka sam mislio da oni sve to iz zavisti . No po svoj prilici prevarili su se neki. pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac. mojemu milomu narodu ugoditi. Moj prostosrde ni iguman s kim bi god o meni govorio. Neki bi mi se rugao. neki smijao kao detetu. Ako li me ko iz svoje proste revnosti osudi i pohuli. Ovaku prostranu i iroku veru imaju i. vreme e pokazati da nije pravo imao. Tako je i bilo. niti sebi pra ta ako u em krivo ima. toliko sam mu vi e du an pravdu i istinu predstavljati i govoriti. kako su oni inili koji su apostolske re i nakrivo i ludo tolkovali? No ta ne ini glupo i nerasudno sujeverije! Ja sam sve to onda verovao. a neki bi me alio. pri drugoj prilici vi e e se o tom besediti.itaju i ta su neki radili koji su se Hrista radi budale inili (neka svak ovo dobro zabele i: Hrista radi budala). no da su hristjani kad mogli u ovo prela tenije pasti. dobro je i sebi katkad. A ako emo po du i pravo suditi. imaju i i ruku premudru i zdravu evangelsku nauku. niti je pravo samo drugima smejati se. svak se tu oj sujeverici posmejava. O ovoj materiji zasad dovoljno." A ko je gdi itao da je blago ini i svetonaravni apostol nag po sokaku tr ao. bio bi pred mojim o ima eretikos i hulitelj.

rade: ne budu i sveti. napune glavu svakojakih ponjatija. ine i im se bogzna ta znadu. I zaisto. jer bih nahodio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski iveli. ispisivao bih. sve sam ja to s velikim vnimanijem i userdijem pro itao. kojega je po eo bio malo u iti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora. Na ovi na in po ne se vozbu avati u meni elja i drugoja ijih knjiga osim crkovnih. Ba kao da su se dogovorili bili da me podstrekavaju nova nekakva elanija u meni podi u i. nego i svako sam nakratko ispisivao. gde bi god mogao na i gra danske rosijske istori eske knjige. jer je i on vesma ljubio itanje. uzimao bi ih meni na pro itanije. i pridodavao bi da kad bi imao dovoljno tro ka. jer bi barem pri op tem elove eskom umu i razumu ostali. "Svetoga Jefrema" i druge razli ne knjige crkovne. i tako ti ostadoh lepo do danas. "Kamen veri". mnjenija i protivre ija. pak hode puni vetra. smrdljive i potajne ponirljive svetinjske gordosti. ni opa nije krivoglavice i ludosti od kojekakvog itanja bez rasu denija. vide i me sasvim predata itanju. Da nisam stra iv bio. Imao sam u ljubovi nekog mladog jeromonaha Vasilija Ose anina. a mnogi ivili su kako su god hoteli. ne bi radi ni da se ko drugi posveti. no onda ja nisam se mogao sam sebe na uditi kako je mogu e da toliko stvari znam. a s druge strane bila su mi tetna kao svima onima koji najmanjega razumjenija logike ne imaju i. ko zna ta bi bilo. pak u samu starost pokajali se. Pri svem tom. posle toga: "Obed duhovni". Padne ti istom moja gordost. kako bi kadri bili rasu davati ono to itaju. ali je vesma milovao slu ati od mene da mu kazujem ta sam itao. "Margarit". pohvaljivao bi mi nauku i alio bi to ne zna latinski jezik. "Ve eru duhovnu". to je jezik. ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono to znadu. aki bih i ja ne to znao. Pritom i vi epomenuti Vasilije. i to bi mi se najugodnije vidilo. pak bih se sve molio da me bog sa uva u smireniju da ne padnem u visokoumije i gordost. Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k itanju. Moj starac. A neka mi ko ne zameri to u pravicu re i: i moja su mi itija na neki na in dosta kriva. no malo pomalo rez dugo vreme lepo ti me u ini e. i na ovi na in znao sam ih sva kao naizust. a ta moja ista molitva proishodila je iz trule. itanje knjiga od dan do dan sve mi je to milije bivalo. bi me poslao u Kijevope ersku Lavru da se u im. Ovi me sovetuje da itam Baronija. kojega itaju i usladim se u istorije. A ne umeju i suditi i rasu davati svrh onog ta znadu. kad bi se god sa mnom razgovarao. neprestano bi mi poftoravao da u kud u svet po i za naukom. Ovo je sve inilo da sam se volnovao kad na jednu kad na drugu stranu. Ova sva itanja tu su mi polzu prinela da sam na stari slavenski jezik privikao. pak su me u svete metnuti. pak bi bili kao ostali ljudi. a ja. itija sva ne samo sam o itao nekoliko krat. te izgubih volju k svetinji enju. ni re i ne znam! . "Besede Zlatoustove". ali sm u planinu ± za glavu. pak bi ih sve preda mnom govorio i tolma io bi mi ih. a drugi se niko ne na e da sa mnom po e. ni ta ne znadu. bedni durak. te da sam kud u planinu oti ao. i ni ta manje nisu stra nji ostali. Latinski jezik. Moj je mozak bio pun smu tenija vavilonskoga. Zato. a svrh svega povolji su mu bile istorije. nejma ti lukavije ni visokoumnije gordosti od svetinjske.

Pustinje. tu nejma ni ivota. ti e aliti to si se pokalu erio. Idi za naukom. A sad alim to nisam kolikotoliko za tedio te bi te sad bolje mogao opraviti. Koliko sam te ja poznati mogao. U enje eli i tra i. U dana nji dan. Po nem za injavati i sa injavati moje plane. Pri na em rastanku. koga sam s pravom sinovskom ljuboviju ljubio i po itovao. Moskvu i Rosiju. za ne to srdit na mojega starca. Gdi bi se mogao jedan dijakon u iti razvje u Kijevu ili Moskvi? U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o slavnoj Velikoga Petra k eri. mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg vilajeta do li. burad i obru e. On. koliko vi e mo e . vladjeteljnicu tih strana neprestano uju i da se pominje. no s ovo malo mo e do Kijeva do i. polaze i u re eno mesto. "Koliko sam ja prost i neu en. U to isto vreme mitropolit. ubikunkve". to je zve alo u mojim u ima sla e nego sirinsko pjenije. ili je kakva la a ili fantazira. Ja ti za mene ka em. smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da po e na neko vreme u i atovac. gdi u enija nejma ni latinskoga jezika. Vidio si ga kako je mlad i bez brade. ubi. ko se god za sveca izdaje. ja znam da e ti kud libo za naukom po i. i obraz njejzin na mnogo mesta izobra en vide i. stidim se i sramim moje sede na obrazu brade: na sav ivot prolazi u staranju i u govorenju za kazane rakijske. dade mi petnaest dukata. svu kao u sunce obu enu. ovi mi razgovor u ini: "Moj sinko."Kvis. Izgube ti moja itija. ako bude trudoljubiv i u nauci podvi an. a ni ta od svega toga ne znati! Bolje bi bilo da se nisam na svet ni rodio. za kace. Sad se je vreme preokrenulo: u en ovek . lavsaik i ota nik sve po tenje. imperatrici Jelisaveti. nema goreg ivota od besposli na i unljiva. tome se danas razumni ljudi rugaju. ao mi je to ti vi e ne mogu dati: ive i u jednom manastiru imu u. ini mi se da se ne emo vi e u ivotu viditi. ti nisi ni za kakav drugi posao nego za knjige. Moj sinko. pe tere i svetinji enje izvadi iz glave. Namah bih kud u svet tumario da mi nije bilo ao ostaviti mojega dobroga i blagonaravnoga starca. naturalno morao sam kadgod o tom i sanjati. kvomido. meni je milije viditi u enog mladoga Raji a nego etiri vseljenska patrijarha koji bi bili bez nauke kao ja. Hopovo i sva tvoja krasota. Od toga asa zbogom. koja mi da iz svoje ruke jednu knjigu otvorenu s razni jezici. neprestano u umu i u srcu imaju i Kijev. nisam elio da mojih osobitih novaca imam. niti mu se dozvoli da mene s sobom povede. tolkovao sam moj san po mojem elaniju. s njom e svud prestati i tvoje ivljenje po teno zaslu iti. Ja. malo je vi e imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost. ali kad stane besediti. govore i mi: "U i se"! Probudiv i se od sna. na a je sve nauka u tome da poznamo koliko je kom viju i ljivovici godina. a onde. ako se ti u eniju ne preda . pro la su ona glupa i slepa vremena kad se je me u nami govorilo: "Bolje je est vranaca u karuca nego est kola u glavi". Vidim jednom na san rosijsku cesaricu na prestolu. kvid. ubivis. nebesni promisal ne e te ostaviti bez hleba.

koji e svu Evropu. koji budi po njegovim bogoupravljajemim stopam hoditi. vsegda veseo. malo po tenja imadu. iz beligradskoga predela. Serbiju. kad god ujem mladoga Raji a da besedi. koji su pre njega na svetu bili. dar bo iji zakopan i sakriven dr e i) podoban je volu s pozla eni rogovi. svaki ga po tuje. On nije nimalo nauke imao. Nek mumla ko je li en razuma na mudrost i nauku kao sovuljaga na sunce. blagoslivlja e me kad u grobu budem. tra i nauku i gladuju i i edne i i nagotuju i. kako znam da e . polezne. velike i slavne. uzdi em za mojom mlado u. nego u Hopovu iguman ili Arhimandrit. Bosnu i Hercegovinu. i zato u celoj . "Veruj mi. i da imam kakvu vlast. na ih starih milo ote estvo. ljubimo se kako da smo ro ena bra a. sve bih ove na e manastire u kole i u u ili ta preobratio. Zato poslu aj ti moj poslednji sovjet: izvadi iz glave to tvoje svetinji enje. zadobio. s tolikom eljom i trudom i tu i svrh svega na svetu ljube i po ituju. i rez to veliko je i besmertno ime pa e sviju zemljedr aca. Kazuje mi da cesarski i kraljevski sinovi i k eri svu svoju mladost u e i se provode i sav ivot u itanju knjiga. govore i da one izmi ljaju nova mudrovanija. na e se naravi tako sla u da se nikad jedan drugom omraziti ne mo emo. gluposti i varvarstva izbaviti i osloboditi. ono mora dobro biti. On ima obi aj re i da bogat ovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra op testvu i rodu svojemu ne ini. Greciju i ostale bo ijem raju podobne zemlje od tiranstva. I ako me poslu a . Ja samo ujem imena nauke i filosofije. istosrde an. no ni ta manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasu denijem odaren. moj sinko. Rodom je bio iz Serbije. A ko vi e na nauku? Oni koji nahode sve svoje blagopolu ije u anku i bokalu. smiluj se na stvorenija tvoja. to pametni ljudi fale. ali toliko pameti i rasu denija dao mi je bog da mogu rasuditi da te stvari moraju biti vrlo potrebne. Svemogu i.ako e pe ice i i. Bolgariju. preblagi vi nji tvor e. Ja ti vi e elim da u jednom malom seocu bude male dece u itelj. i take premudre i elovekoljubne cesare i cesarice proizvodi e e na svet. Otkako smo se god poznali. "Ti vidi kako me ljubi gospodin baron Marko Peja evi . "Vranci vranca vuku" ± govore. slavu naroda svoga do samih zvezda uzvisio i svojim blagopolu nim i visokomogu im naslednikom. koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke. blagih i neporo nih narava ovek. ne slu aj ti zato nikoga. a neu ena vide i gdi se vozi na vranci." Ovo je poslednji razgovor mojega milostivoga oca i blagodjetelja. ako nisu u eni. po ten i koliko se vi e mo e. kad cari i kraljevi bez njih ne mogu biti. niti znam crne li su ili bele. On mi neprestano fali nauku i ka e da u sada nje vreme principski sinovi. "Neki dan si mi kazivao ta si itao u onoj rosijskoj istoriji. ja ti zadajem moju srpsku veru da iz toga ne e ni ta biti. put k besmjertiju pokazao i otvorio. i pravo imadu.

ljubezni. ka i mi istosrde no to misli o ovom to si dosad itao. bojim se da samoga sebe u omrazu ne metne . kako su i iz po etka bili. koji je hoteo post Petrov i ro destva Hristova od sedam dana u initi. Ali ni ta. Sremu i Ba koj malim i velikim. kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal' ga nije ubio. samo bi se tada na me razljutio kad bi me vidio da bez svake nevolje gladujem. A navlastito. "Zato. njegov sovjet i tu i i svrh sva esa zajedno s njim rasu davaju i i besede i. nazivao se je Teodor Milutinovi . koliko sam pri njemu bio. Bio bi na kratko vreme. dru e moj. za pristojno i potrebno nahodim prilo iti ovde jedan razgovor kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim u enim prijateljem imao. Mogu li se nadati da e na kakovu polzu biti?" Zilotij: "Da ti pi e za jedan narod koji svaku stvar meri. soop tavao sam. i opisa u to sam s njim besedio. kojemu. Na tri meseca po na em rastanku prestavi se u i atovcu. ZAKLJU ENIJE PRVE ASTI Pre nego do em k ftorom periodu mojih priklju enija. raspoznavaju i i pretpo itavaju i poleznije od nepoleznijega i bolje od gorega. opet mnogo vi e dobija . gledaj ta radi . i oplakao sam ga kako god majku moju. blizu tri godine. Ti hote i da u omrazu metne zloupotrebljenija i kojekakve sujeverice. sirje kako sam iz Hopova izi ao i kud sam pro ao. Tebi je dobro poznato priklju enije koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slu ilo. Njega u predstaviti ovde pod imenom Zilotija. Ja: "Molim te. gdi sam mu bio na pogrebeniju. Ne bi li se to kako moglo i s manjim tro kom u initi?" . Ime i vospominanije njegovo bi e mi dok sam god iv drago i ljubezno. kako bih to slo io i na isto prepisao. Blagodarim preblagu nebesnu promisal to me je spodobila ovo blagopolu no ivota mojega vreme do ekati da poka em ve nu moju blagodarnost pameti njegovoj. s prebijeni le i dobiti est da se srpski Sokrat nazove . koje e slu iti za izjasnjenije predizdate materije.Slavoniji. budu i da sam i sam toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da edu blagopolu niji postati koji prosve tavaju i se naukom od dan do dan ispravljaju se i na bolje preduspevaju. ljutit i naprasan (strast prirodna istosrde nih i bez svake pretvornosti ljudi). pre nego bih tampatoru predao. gospodarem i gospo am ljubezan i blagoprijatan. sudi i rasu dava sljeduju i pravilamo zdravoga razuma. te ko tvojim le ma! Nemoj re i da ti nisam kazao. ako te gdi kalu eri u'vate. ja ne bih imao ni ta protiv tvojega pisanija re i. jedan minut ili dva." Ja: "Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno: ali se le a po ulici ne nahode.

kao su carigradskoga smetnuli. . Kad bratija na a poznadu jedanput istotu na ega namjerenija i na u vjernu k njima ljubov. sve tenstvo da ti uzmu i tako ka es da u tvom ote estvu ne primaju te za popa. po i e i u Ameriku. koje njihovo ispravljenije. jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. da te s prestola smetnu. uj. vjerne naravi ko ne e poznati. i govori to god mo es sebi voobraziti da se pravi no mo e protiv dosad mnom napisatih stvari re i. Kakvo je tvoje ljubopitstvo. Samo one pohvale dostojne nahodim koji poznaju i cenu bogodane svobode uma samo na dobro je upotrebljavaju. no kad ti se tako ljubi. Budi mi razuman. dobrovoljno na a predstaljenija i sovjete primaju. Ja ne pohvaljujem one koji. brate. kako ka e da namerava odavde po i u Pariz i London. u ini se kao da si pravi revnitelj. I to im se najmanje protiv starim obi ajem vidi. mu no e te kad tvoje ote estvo viditi. k izmenjeniju." Zilotij: "Ka i mi koje je namjerenije tvojega pisanja. mogao si ga iz predislovija poznati. ta e ti drugo uzeti van da te raskalu ere?" Ja: "A oni nek raskalu ere. ne u da si kao oni koji huje s anatemama na sve one to u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. "Eto kurjaka!" ± vi u. pobolj enije i blagopolu ije uzrokovati mo e. da si takov revnitelj. prosve ten i pravdoljubiv revnitelj." Ja: "Ne u. po kom se nadati mo e da edu tvoji jedinoplemenici mo i poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa postupa . da slepo sljeduje i veruje sve to mu se ka e. A to sam povi e rekao da valja da se boji tvojih Srbalja. gotovi su. rado nam pra taju. kako u dobru postojani." Ja: "Ima pravo. Poznat ti je stih Navmahija: Nije takog porodila mati." Zilotij: "Kao kakav revnitelj ho es da ti govorim? Ti zna da na i pravi revnitelji ho e i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje. pak e viditi! Bez ale. ja sam iz ale to rekao. to jest: revnitelj). neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi. proklinju i. razumom i slovesnostiju upravljajemi. ne u da svet rekne da sam se zaludu pokalu erio.Zilotij: "S kakvim manjim? Patrijarh ni Episkop nisi. i. A to pita za moje namjerenije. Zna da sve za tim stoji. niti pak one koji za nerasu denije u vsekone nom ne uvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. ljubezni Zilotije (vidi li kakvo sam ti lepo ime dao: Zilotij. koji niti novine tra i za lehkoumije niti se starina dr i za sujevjerije. tako i u onom to poznadu za bolje i poleznije. kao leptiri i bez svakog uzroka sjemo i tamo lete. jer. uveren. ako u emu kao ljudi i pogre imo. znam da ako dobru priliku nameri . to je vi e. Zilotije.

varosi i sela zakopavati? Ho e li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugih praznika kromje nedelja. Ti zna dobro. pravda i op ta ljubov triumfira i pobedniju pjesan poje. "O. Za to dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Za to da ne po nemo razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti? Za to da ne drznemo i da se ne usudimo poleznije nepoleznijemu pretpo itavati? Dokle e srodni na i u staroj prostoti le ati i iz svoje prostote i nerazumija takovim ure denijam na alnih svojih. namah da vi u: "Propadosmo! Propade pravoslavije!" ± i da di u ruke na arhijereje svoje ± Srblji. da ima ve tica. Zraci prosve tenija uma i razuma na sve na e narode izobilno i bogato izlijavaju se. Hristovih i Bogorodi inih praznovati i u lenosti i neradeniju celu tre u ast iodine za toliko mno estvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja nije li smrtni greh. budi revnitelj. Ne misle i. ni ta ne eli niti i te razvje op te blagopolu ije naroda svoga. slovesnost i mudrost carstvuju. razum. niti primaju i nikakav priklad od drugih u enih i prosve tenih naroda. kako se to po ne protiv starih plesnivih i zardatih obi aja initi. i ka i mi: ho e li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira. brate. no izvan gradova. premudroga i bogoprosve tenoga vladjetelja koji ni im ne di e razvje ljuboviju i ote eskoju milostiju k podanim svojim.uj opet nakratko. dajem priklad u enim naroda mojega da na na em prostom dijalektu pi u i na tampu izdaju. Ova su dva moja na alna namjerenija: prvo. po du i i po sovjesti tvojej. koliko smo du ni mi blagodariti nebesnom promislu to se nahodimo me u u eni i prosve teni narodi. drugo. u ve noj o ajanoj tami i nerazumiju le ati. no slovesni i razumni revnitelj. kako god ostali azijati eski i afrikanski narodi. da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti. ne enidbom i imenom kalu eri? Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije i za narod da se svi manastiri u kole i u u ili ta preobrate. ljubezni moj. a najpa e pod upravljenijem pravednej ega. koja na samu njihovu veliku polzu bivaju. koji nisu ni im razvje crnim haljinama. i s njihovi dohotki da se . da ima vra arica i po vozduhu mitarstva? Ho e li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve. protivstajati i vozmustavati se? Za to. da svi narodi koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju. Nikom u ili ta i akademije nisu zatvorene. kojima je bog dao zdrav um i po teno srce! "Ta ivim te bogom zaklinjem. ne rasu davaju i i ne ine i nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti. Pod seniju krila njegovih cveta u enije. ho e li to najmanje vreda blago estiju i pravoslaviju biti ako kalu era nestane. ostaju za vavek u vsekone nom i pla a dostojnom beslovesiju. i sve to uju da sude i rasu davaju. moraju. tetan i poguban telu i du i? Za to da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Za to da im se ne ka e da su ove stvari izmi ljenje na est i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola? "Ka i. Niko se sad ne boji da e mu ko u zakon dirati.

razumom i slovesnostiju. nego ako je hristijanin. slovesni. Ja ovde ne mislim s oci proces terati. I to e vi e. ljudi nikad do veka. da. to jest zna e kome e se klanjati. Za kolike itamo da su sveti bili i udesa inili. (veli sosud izbrani). Bog je istina! "Zato. ili: ako se kad usudi to misliti. to je protiv iskustva. ako kad na alnici i poglavari budu hoteli na polzu op testva to protiv starih obi aja ustanoviti. No bog e milostiv biti i svetim ocem kao i drugim ljudma. koja obli ava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Vi e. da Episkop. ne e se bojati ni stra iti istine. i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama. nek mi ka e: nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka. kako god prezviter i dijakon. vsegda misle i i rasu davaju i? to ja mogu misliti od jednog oveka koji mi veli: tebi nije dopu teno ni misliti ni rasu davati. koje govori: "Istini poklonici klanja e se ocu nebesnome duhom i istinoju. njegova kletva mora na njega pasti. duhom i istinoju. I po pravoj pravici. no duhom kao razumni. pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Ne e se klanjati niti kao beslovesna ivotnaja. sudi. ne veruj svemu svetu. sirje : pame u. no toliko rodu mojemu istinu ka em da znadu. o slovesni love e. jer su i oni ljudi bili. ne mogu biti bezgre ni. sirje tra i e i poznava e istinu. Sav svet da ti re e da si slep. sam je jedini bog sover en i bez greha. govore i: veruj evangeliju. ako e i sveti biti. To je sve zaludu. . neka misle kao razumni i slovesni ljudi." duhom. kako i za to. koji me drugoja ije sovjetuje. nemoj mu verovati. ti. imaju i o i i isto vide i. Sav svet da ti re e da e bog u ve nu muku i u vra ije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso. ko drugoga nepravedno proklinje. ne samo mo e no da mora biti jedne ene mu ? "Podobajet. i da se ne pla e kao deca u pomr ini.vospitavaju i u e sirota narodnja deca koja nameravaju da s vremenom sve tenici i u etelji narodnji budu? Neka do e najve i revnitelj. "Za to smo drugo primili od boga razum i slovesnost razvje da se s njima slu imo. niti kao robovi. da ne drzne to drugoja ije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? to li od drugoga. Pravda i istina mo e li pravoslaviju biti protivna? "Vreme je ve da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su u mnogima stvarma pogre ili. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne ini etiri. vi e blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blago estija: za to ljudi radi elove eskih predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi bo ije. u ove pogre ke pokliznili su Vasilije Veliki. I nije se uditi. zato nisu mogli bezgre ni biti. i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive. misli. svobodni i kao sinovi." Koja je nauka pravoslavnija i blago estivija od jevangelija Spasiteljeva. podobajet. rasu davaj i poznaj. Joan Zlatousti i Avgustin. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji e verovati da se nahode antipodi? A sad ima ve blizu tri stotine godina da je sav svet iskustvom poznao da oni oci ni ta nisu znali u tome i da su vrlo nerazumno inili proklinju i druge koji su razumnije od njih mislili. Episkopu biti jedinija eni mu u.

"Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jede meso. ovo ja mudrujem. kakva te je anatema na la? " to sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili. vozljubi i bli njago tvojego jako sebe samago. koja uzrokuje sve ve no i vremeno blagopolu ije elove eskoga roda. kako te novine od tebe uju. ne boj se. mila bra o.nemoj mu verovati. Sad su ljudi mnogo pametniji." Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno. "Nikoga ne proklinjite. nahodi se u dana nji dan Srbalja koji mu eski misle. budi ti pametan! Za to proklet. slovesna. ne i tem bogatstvo. Ja se uzdam da e vreme pokazati da nisu pravo imali. bra o. vide i jasno da ja ni ta drugo ne potvr davam razvje istu evangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim. Ali su sveti oci anatemi i ve noj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci imadu vrlo krivo. "Gospodu bogu tvojemu pokloni i sja i tomu jedinome poslu i i. ne zato ako bi se bojali da ih se kletva ne primi. ka i po du i. ne dadu se proklinjati. koji nisu nau eni slobodno misliti." Ovo je krotka i blaga Hrista spasitelja nauka. nego samo sir i jaja. A vreme je ve da i prosti narod ne varamo. nerasudna i nepravedna budu i. s kakvom sovestiju mislimo pred boga do i? Kako bi ko mogao po pravdi re i da sam jeretik. bi li im ko rekao da su pametni? A to god danas ne mo e biti pravedno. Pitajte. razumna i svobodna ljubov ka istini. U ona vremena. a onda ni zejtin ni ajvar i pro aja. Za to e dakle re i da sam jeretik? S moje strane evo ta u im ja re i: "Po teni rode srpski. nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene odme em." Evo nauka ista i sveta. sude i rasu davaju. pametno i razumno. to nije moglo ni pre nas. elim i i tem va u polzu i ispravljenije." Ja: "Nek reku to im drago. dobro! Ali ti zna da tvoji Srblji." Zilotij: "Dobro. ne i tem od vas nikakva dostoinstva. ne govorim ni za kakav moj interes. no primaju kletvu za psovku. niti mo e posle nas biti. Ako li se usudi za initi so ivicu tvoju sa zejtinom. Rasudite da ovo to vam govorim. niti e se njihova kletva ni dlake primiti." . niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude. re i e da si jeretik. u ene i razumne ljude: koje su prave i istinite dobrodjetelji evangelske? Kaza e vam da su one koje se ra aju iz ljubovi k bogu i k bli njemu. no blagoslivljajte. To je bezumije i huljenije re i da pravedni bog mo e takovu u asnu i ne uvenu nepravdu u initi. to je nekakva moda bila da narodi jedan drugog proklinju. pravedno. radi elove eskih predanija ne ostavljajte zapovedi bo ije. to nije mogu e. Poznaju i istu istinu i ne kazuju i ju. po teno i elovekoljubno srce i ivljenje. to ni turski car ne bi u inio. a onda ni ribu. A to nije dopu teno: druge koji togod drugoja ije od nas misle ukarati i psovati. proklet i anatema! Bre. Da na i arhijereji to takovo danas ustanove. nemojte me ukoravati ni osu davati. A ne e svi re i.

ili od kog drugog sveca. gvo u i trnju." Zilotij: "Pravo veli ! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih Episkopa i sve tenika koji uzdi u i ale se na zloupotrebljenija koja bivaju. po ku a i po pazari pune sandu i e kostiju ru nih. pak sad sudi. uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. to e vi e. prosti narod ne e da ostane bez mo tiju i kostiju. Poznavao sam i jednog u itelja. Nose i par eta gvo a. no nih. psuju. koji s tima stvarma trguju i novce kupe. Bog ih vi nji znao iji li su. veruj ti meni. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika. Nose i kojekakva par eta starih haljina. nose grudve crne zemlje. pa ka u: ili da su od Bogorodi ine haljine. brate Zilotije. dakle. Nije to sve. a najpa e zli i opaki obi aji da kalu eri nose po varo i. Sve su . u malo vremena prosveti e se i narod. A zna kakovo je ustremljenije naroda kad misli da revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje: nauka i knjiga. prinu davaju ljude da ih celivaju i da milostinju na njih daju. i tako malo pomalo obiknu e se sav narod misliti i rasu davati svrh svake stvari. ru e. Ni ta drugo. u Tripolici. A drugo. Ko bi se usudio re i da sve te mo ti i kosti i zubove i par eta haljina i gvo a i grudve u zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se prosti narod zajedno s kalu eri." Ja: "Sve ja to znam. krpama. no gade se. No da pravo re emo: neznanje i prostota naroda svemu je uzrok. A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju. No pogodi sta je bilo. izdaju i i zaklinju i se da su pome ane s krvlju toga i onoga mu enika. i onda mo i e arhijereji svoju du nost initi. protiv kojih i knjigu je jednu na prostom gre eskom jeziku izdao bio. A dok god oni mu e. le nih i svega tela. Nose kojekakvo trnje. ni za arhijereji. razvje bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede. kakvi li su! Ka u da su toga i toga sveca kosti i zubi. i sve to to ka e o ima mojima sam gledao na kalavritskom i tripoli kom pazaru u Moreji.Zilotij: "To bi potreba bila da arhijereji nastoje i narodu kazuju. grudvama. pljuju na kalu ere i njihove sandu i e. na nauku! I kako svi mirski sve tenici budu prosve teni. i tako ta se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene. kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati. imenem Partenija. aki bi od Hristova venca bilo. jer oni nisu se klanjali kostima. na njega podigli. ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi upaju i gaze. a najpa e mno estvo zuba." Ja: "Ne stoji. brate. Mi danas imademo arhijereja u enih i razumnih. mora stvar ostati kako je. po selu. uveravaju i da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. " to misli . Kazivao sam ti pre nekoliko dana to se je jednom na em Episkopu u Vr cu slu ilo pre tri ili etiri iodine. koji bi gorko alio protiv ovih bednih obi aja. svobodnih svake sujeverice i fanati estva. U eni ljudi valja da na prostom jeziku pi u. a najpa e arhijerejem? No ta e da ine? Uveo se i ukorenio taj stari obi aj. svu onu decu koja misle da sve tenici budu ± na nauku.

bespristrasno i bratoljubno namjerenije. da nam otvori o i uma da poznamo ta je polezno i potrebno na emu blagopolu iju vremenomu i ve nomu. blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu. jer se je usudio bio protiv sabora. zaisto bi ga sa egli iva. Ibo. rez to dajete mi povod da Vam opi em i izobrazim krasnej a moralna svojstva dobrodjeteljnih onih naroda koje sam poznao ljudi. i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili. i da su smeli od Turaka.mu knjige sa egli. uzdam se da edu s ljuboviju primiti moja predstavljenija. koji je sam ve na pravda i istina. dugih postova i mrtvih kostiju pisati. pozna e moje istosrde no. u ovim prosve tenim zemljama ja se toga ne imam bojati. k dobroti i k elovekoljubiju. A svrh svega. kad bi mogu e bilo. Pritom molim bogoljubive arhijereje i pro e sve tenike i dijakone mirske da po du i i po sovjesti svojej ka u narodu jesam li sljeduju i istoj evangelskoj nauci pisao. zaktevaju i Vi od mene opisanije znamenitijih mojih priklju enija. poznavaju i mu estveni harakter i po teno srce sviju slavenoserpskih naroda od Crne Gore do Banata. u krasotu svoju zaljubljene poklonike i slu itelje? ta je sposobnije za vozbuditi u elove eskim srcam ljubov k blagim naravom. A najpa e." KONEC PRVE ASTI *** AST DRUGA [1] PRE ESNJEJ I GOSPODINE! LJUBIMEJ I I DRA AJ I MOJ! Vi iziskujete od mene takovu ve t da ni ta na ovom svetu meni ne mo e biti ni radosnije ni dra e koliko to to Vi elite. razvje djejstviteljno mo i njih uveriti da pravedni i dobri ljudi i ovde na zemlji blagopolu ni su i pri polasku s ovoga sveta spokojni. bog preblagi i milostivi. ne samo Vami nego. No. svim zemnago na ega kruga sada njim i budu tim iteljem soop titi i pripodati. da se smiluje na sve nas. A ta utje iteljnije i uvstviteljnim srcam mo e biti sla e i celomu elove eskomu rodu esnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna dobrodjetelj po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom ima svoje altare i svoje verne. i da e rez svu .

poznaju i moje userdije ka u eniju. Koliko su drugi be isleni to isto itali i naizust znali. A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti: takova dobra i blaga loveka za ivota ostaviti i nikada ga k tomu ne viditi. obvezani bili. i namesto to bi Vi meni za to. a po njegovom predstavljeniju ve ni ta ti tu ne ostade to bi me zadr avalo i ustavljalo. imenem Atanasije. . mo ete lasno poznati s kolikom radostiju ja u va e zaktevanje udovoljstvovati. al' ne znaju i ni na koju stranu puta." Dam mu ne to novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i ak ire i crvene hajdu ke opanke. I budu i da je sa mnom lepo ivio. On bi mi esto. a odande. nimalo ne okleveju i. mislio sam u sebi. hajde s njim zajedno preko rakova ke planine. Spustimo se k Rakovicu. p elam podobni. da se nije u io. u itelji gdi razli ne nauke predaju i trudoljubivi. nameri po i u svoj rod. zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske. ako bi hiljadu godina djejanija i poslanija apostolska itao. i idu i k Pakracu. ka e mi to je namislio. otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju elju da bih i sam rad kud dalje po i i u koje mu drago mesto gde se mladi ljudi u e do i. zato on naumi i bez "ostaj zbogom!" doma po i. ja se Vami za takovo meni rado nalo enije obvezan i blagodaran priznajem i ispovedam. no o tom tako i toliko govoriti nisu znali ni mogli. u Hopovu. on. No znaju i da njegov stric Dionisije. to bog da. u Horvatsku. prava sinovnja. To ti ja jedva do ekam. akademije. jer sam ja tu poznat bio. no stranputicom naokolo. pre emo u Slavoniju. razvje samo oni koji su se u Atini ili u Aleksandriji u ili. No svu ovu moju gore u elju moja srde na. ljubimi moj. ne samo na javi no i na snu ni ta mi ve nije bilo u umu i na srcu razvje velike biblioteke. kako Vi velite. pak ti sve izme Fru ke gore i Dunava put Zelengrada. kole. koji ga je tu doveo bio da ga pokalu eri. med mudrosti sobiraju ti u enici. uzdi u i govorio da ali to ja moju mladost tu vsuje tratim. "Za to ne bih". "Otada. "Zlatousti. Udarimo na Osek. ako su i prostoga sostojanija i seljani. pak sutradan rano. on ovako prekrasno i slatko svreh njih ne bi umeo besediti. k onoj istoj i dobronaravnoj mojega blagodjetelja Teodora Milutinovi a du i ljubov obuzdavala je na neki na in i udru avala.beskone nu ve nost astljivi biti i esto mnogi od njih. "u dru tvu se mnogo lep e putuje nego samim. u jednom selu slu i nam se ne to em se nismo nadali. elja k u eniju bila je na alni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom raju. to jest u Fru koj gori. U isto vremem slu i se da jedan manastirski ak. itaju i Zlatoustove besede na djejanija i na apostola Pavla poslanija. ne bi ga za glavu pustio. Iz ovoga dakle. ve noj pameti i vospominaniju predaju se i slave. odgovori on. du e prebivati. udna nekakova uvstvovanija vozbu davala su se i ra ala u mojem mladom srcu.

Tu dakle preno imo. niti na jednom mestu. sri a. jesti. papu i patrijare. pak po ne u svoje govorenje latinski me ati. "Kad se ti bude enio. nego za Hrista. ljube i se i grle i s nama ljubezno otpuste nas. Kum. a ne u na oj ku i i o na em veselju!" I tako ti ga isteraju iz ku i i avlije. svi rimske cerkve sinovi. Jedva to izrekne. i uza svaku re "probo majorem. stari svat i pro i sosjedatelji. a svome se aku za nu rugati. slu aju i muziku i gledaju i veselu mlade gdi igra. ni ta manje mene po nu svi jedinoglasno pohvaljivati. ak se na e u velikom sijasetu sa mnom. nego minorem" vi e. I tako razgovaramo se lepo i ljudski." "Nisam ja izmatik. a meni reku da se ja nimalo ne bojim. poposlu a nekoliko na razgovor. gde njega sve srodstvo njegovo. i preduzmemo opet mirno i lepo razgovarati se kao i pre. u imo u avliju za iskati vode i viditi ta se tu ini". a tu re nije ni za majore ni za kapetane. bra a. "Hee. Uljezemo. koji ba sprama mene sedne. kako vinogradi. nego pravoslavni hristjanin" i bolje od njega. O ovom poslu ja sam ve itao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga knjigu na vla kom jeziku i znao sam je kao naizust. ako je rad znati. kad ti svi sko e na njega. raduje se da mu ko na ru ak i ve eru do e. to razumedu. pak onda okrene re k meni govore i: "Po tvom izgovoru ini mi se da si ti izmatik. reku mu. nitko i ni ta nari u i ga. Zapitaju nas kako je u Sremu ito rodilo. gore ene nego ljudi. hodite unutra. i mogao sam se o tom di putati da se zemlja poda mnom trese. A kad svatovom ka emo da smo poizdaleka. Stranoljubije njima je prirodno svojstvo i ni ta ih tako ne razdeljuje i ne o u dava koliko crkve gre eska i latinska. koja bi du na bila njih ve ma prisvojavati i u ljubovi i dobroti sojedinjavati! Ne bi li dakle bila krajnje polze ve t dobrim ljudma svrh ovoga otvoriti o i i kazati im da oni mogu biti i jedne i druge crkve i ni ta manje kumiti se. i sutradan po aste nas i. od koga sam ja onda kao i pro i svetovi ist bio. sestre i snaje tako veselo . za to su svi prestali bili od igre i muzike i slu ali na di put. na tvom veselju putnike i goste ve i. i ako ho ete. i nedaleko od Garevice do emo k domu i bratiji mojega druga. odgovorim mu ja slobodno. kad ± ali tu svadba i veselje. prijateljiti. Na na e iskanje vode mati enihova re e nam: "Dragi putnici. po itavati i ljubiti! Iz Slavonije pre emo u Horvatsku. To onoga tako ogor i da po ne pretiti da e me initi poslati vezana u Po egu. re e mi Atanasije. no svuda prelaze i preko Slavonije i Horvatske.ujemo u jednoj avliju pesne i razgovor mno estva ljudi. Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi." vikne kum. Ovako smo lepo do ekivati bivali ne samo u vreme svadbe." Uljezemo. "i tako sam edan. za Petra. piti i veseliti se. Ko god ima dovoljno hleba u domu. kako da smo im srodni. "kad na ovako veselje iz daleka gosti dolaze!" Re e nam sesti. koji zove u pomo nekakve majore i minore. Kada eto ti odnekuda jedne velike a ine. govore i da to god ja besedim. i pro aja. ovde se danas ne pije voda nego vino. crkva. Bilo je ve pred no i oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe. Po nemo namah po obi aju di put o na alstvu papinom i o stare instvu crkve gre eske i rimske. "Zna li to je?".

" odgovori." "Kad je tako. mogao bih me utim onde po eti dija ki (ovako zovu latinski) u iti se. i do e do Zagreba sa mnom. I sad kad pomislim oni slu aj. slu i im na razdeljenije i ljutu mrzost? . Ne pamtim kako smo se ispri ali. Preblagi i ve ni bo e. kako ujem da su unijati. lako e se koji mene primiti i otpraviti me kuda elim. da. gdi u predgradiju pri jednom kupcu uzmeme jednu sobu na mesec. Re e on ne to latinski drugim decama. no ne bi nam dali ni prebivati." "A zar ste vi unijati?" ± re em mu ja upla en. u ine mi se drugoja i i stra ni neprijatelji koji pogibel moju ele i i tu. Ostanite barem te ru ajte s nami. za to tuda horvatske regemente prolaze. uju i da bi se ja rad u iti. ali valja da bude unijat kako to smo i mi. da e on taj dan pisati za me Episkopu i da se uzda ishodatajstvovati mi da mogu pri njima imati kvartir i prepitanije.do ekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. mi ne samo ne bi kolegium na ovde imali." Oprostimo se mi i iza emo iz njegove sobe. to znam da izi emo. jedva se rastanemo. pak be ' iz grada." Al' meni nije do ru ka. ljudi. Ka e nam doma in uve e. re em mu ja. Ovo mi predlo enije milo bude. za to nas zovu Vlahe. Udru e me oni ljubezni ljudi dvanaest dana. re e mi on. "Vreme je ru ku. kako i otkud to u ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i ve na. sudi se za nu no u Zagrebu po i i tu ekati. Ovo je ujesen bilo. koju ljudi krivo razumevaju i i zloupotrebljavaju i. Moj Atanasije po e da me otprati do Petrinje. "i da to nismo. Odvedu nas pred na alnika koji nas u tivo do eka i ka e meni. Prusijom i Rosijom. "No valja da zna . koje sam malo pre s neiskazanom radostiju gledao. kolik' da su mi mila bra a i srodnici. ne emo mi vas silom pounijatiti. pak onda idite zbogom kud ho ete. dadu mi sovjet da s kojim regementkapelanom pre em u Germaniju. i budu i da se tu nahodi mno estvo u rosijskoj slu bi Serbalja oficira. vi o meni ni ta ne pi ite Episkopu. vele nam. Bra a Atanasijeva. da u gradu ima biskupa vla koga kalu erijum i da. i nipo to ne dadu po i. uju i moje namjerenije da bih rad u Rusiju pre i nauke radi. za na i takova regementskapelana. Do emo tu. kao da smo mislili do veka iviti skupa. i po em sutradan s Atanasijem viditi kakav je to tu na ega Episkopa kolegium. koja bi im morala slu iti za sojuz sve tenej ega srodstva. U to vreme vo a e se Sedmoletna vojna me u domom austrijskim. Sade. jer ja unijat ne u biti da bih znao nikad ni ta ne nau iti. moji vr njaci. moj sinko. "Jesmo. ne idite gladne od nas." Vidi on da sam se ja prepao i tihim re e nam re ma: "Ta ne bojte se. kad uje moje namjerenije. vernej ega dru tva i serde nej e preslatke ljubovi. ekaju i ja priliku za po i u armiju. ako ho e . u asavam se kakva je u asna ve t predrasu denije! Oni isti mladi i. koja izi u za nama i ljubezno nas mole da ostanemo obedovati s njima. Poljubim mu ja ruku i zahvalim na takovom obe taniju. ta ista ljubov tvoja. mo e ovde i nekoliko godina sve potrebno soder anije imati i u iti se. jer mi kolena poda mnom drk u.

U klovu. ka e mi. ljubimi moj. Ka u nam k tomu da oni sve tenik vodi za aka svoga sinovca. Ovi namerava e po prazniku po i i od Episkopa patentu na to uzeti. ako prilike ne na e bolje. brat doma gospo e. na kvartir jedan od na ih sve tenika iz Horvatske. i patentu ve uzeo. sedmi dan otpratim ga do preko Save. Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja. dolgotu pisma. A on meni da e mi dati pedeset forinti i. no s onim. do pet ili deset forinti. On mi pokloni svoju gramatiku ( itati sam mogao latinski) i zada mi prvu milu lekciju "haec musa". Tu se zagrlimo i izljubimo. Prvi dan marta meseca do e u isti dom gdi sam ja. imenem Antun. Pri re enom sve teniku prebudem do Uskrsa. . ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije duga ak. A kad od mene uje ta ja tu ekam. i on mi dade svoga poznanog oveka koji me dovede u Petrinju. 1788." Ja mu se obe tam da u ga za godinu dana verno slu iti. i vide i me name tena pri dobrim ljudma. "Ako si to ovde du an. a ne mo e isplatiti. i za to e mi pomagati ovi veliki post u crkvi do Voskresenija. to mi je pomagalo. i tu se s mnogim suzama rastanemo. vsegda je kratak. Ovi pri jezuitam slu a e filosofiju i kad god ne bi imao svoga dela. vozraduje se vesma.Izvinite. Re e mi da ga po em u tom i tom domu u Petrinji ekati. koga srce na e ljubi i du a na a po ituje. kud misli po Voskreseniju po i. Antun. ja u ti dati. i u razgovoru ka e mi da je do ao kupovati nu ne stvari za put u armiju. Taj isti dan prigodi mi se i drugi slu aj koji me zdravo upla i. i "bog nas je ovde sastavio" re e. [II] LJUBIMI MOJ! Verni moj drug Atanasije prebude sa mnom u Zagrebu est dana. vsegda bi zajedno bili. koji je meni iz detinjstva u Banatu kako i na serpski poznat bio! Tu mi se sva zima ne u ini du a nego jedan dan. . No sudite kolika je radost moja bila kad na em u latinskom jeziku veliko podobije s vla kim. koji me vesma ljublja e. dava e mi sverh njih okupacije i tolkova e mi neke istorijice." Blagodarim mu i da imam im platiti ka em. i da e on tu prekosutra biti.Da sam se. predava e mi s velikom radostiju osam asti slova. nego li je moj obe tao bio. o svom tro ku da e me otpraviti iz armije u Rusiju. Gramatike se tu tampaju s izja njenijem dijalekta horvatskoga. starao gdi u aka na i koji dobro ume itati i pri cerkovnom pravilu i slu bi pomagati. kad na svetli ftornik do e nam neveseo glas da je drugi sve tenik Episkopu Gre ljiki nekoliko dukata vi e dao. U domu kvartira mojega naho a e se jedan ak. a potom po e e se vreme na e godine.

No iguman Teodosije. Nego ka i mi kud sad misli ?" Javim mu ja u kakvoj sam nade di bio i koja je ve sasvim i eznula. najbolje bi bilo da gdi kolu dr i . da je on njemu dobro poznat i da bi s njim do Be a mogli do i. re e mi. . a ja. po lje me k njima. ja em. da im kog magistra po aljem. da me kako ne pozna. ja tebe poznajem kako god i ti mene. i tu se ustavim dan-dva." "Kad sam po ao. ne na av i tu vi e pomenutog sve tenika. i pri cerkvi Svetoga Georgija ba pred gradom Kninjem u domu cerkovnom stanem u iti decu. Prole e." Ovi sovjet smili mi se sasvim. Kad tu do emo. zar si ti zaboravio da smo se mi svagda dobro pazili? Dobro si u inio to si od kalu era utekao. On ode put Be a. kao da ga sami bog na to uputi da mi da sovjet koji e blagopolu ije celoga ivota mojega pri initi. po i u Be . Ovaj bla eni bo iji lovek. pla ki Episkop. iz razli nih mesta onde nji sve tenici molili su me. za otpo inuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju. aki bi pre uvstvovao u srcu da u tu nekoliko veselih i spokojnih provesti godina. Ovi me dobri sve tenici jedva do ekaju. a slu bu o e. budu i osobiti prijatelj protopope Joana Novakovi a u Kninjskom polju i njegovoga kom ije popa Marka Bjedova s Pa ena. za dve ili tri godine mo e ste i koju stotinu forinta. ili. Podi u me mravi. ba kao da si mene pitao! Ti zna da ko ne bi rad sva ati se dok je god iv. a on ti uprav k meni. pak na ast mu mlade . veli mi. krasota vreme! Sve pevaju i da se gore i doline razle u! Jo t da nisam se gdigdi pastirski pasa pla io. veliki mlade ? Rad bih ili da je ko drugi. "Zalud se ti poklapa . po em i sam pokraj Svetoga Mikule preko planine put Like i Krbave. vladike Partenija aka. moram kudgod i i. na emo Episkopa koji nas primi ljubezno i prinudi ostati pri njemu dva-tri dni. te ti mi sutradan put Pla koga. "Gdi bih na ao takovo mesto gdi bi potrebu od mene imao ko?" ± zapitam ga. hajde kud ti drago!" ± otve tam ja. "Nigde tako kao u Dalmaciji". Odemo nasamo pod jedan hrast. I samo ime Dalmacija poljubi mi se. u Be . Kako se slu ba svr i. I ini mi se. koji mu se kao stidljiva nevesta i neve t na injah. da e u manastiru Komogovini na i jednoga sve tenika otuda s kojim mo e tamo po i. odgovori mi. Zovne me napolje da me ne to pita. poka u mi veliki drum preko Velebita. On nekoliko i neme ki zna. Tu mi ka u za tolika mesta: da nas je desetoro bilo. Veli mi da je uo da e Danil. pak onda reci: idem u Rusiju.U cerkvi smo na liturgiji. svi bi mogli name teni biti. jer bih rad nemecki dobro nau iti. "Hajde sa mnom. Ja tamo idem gdi slu bu iskati. onde mu nije mesto. i esto mi pi u. Peti dan pre em Vu ijak planinu i si em u Krupu manastir. ako je on. Predstavi mi da je mu na stvar tako daleki preduzimati put bez dovoljno tro ka. to lasno mo e na i gdi mu drago. A za tebe. re e mi. Velerofontovu konju. kad eto ti uleze mlad momak. prilo i. Do em s Gavrom do Komogovine. inilo bi mi se kao da na Pigasu. mislim u sebi: ko bi drugi ba onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara. "Za Gavrila je lak e. i tu se rastanemo. al' se ti nimalo mene ne boj.

Gre eske cerkve narod u venecijanskoj Dalmaciji. istoserde nosti. ljubeznosti i blagonaravija. vsegda mi je srce igralo od radosti. I kad sam god na nekoliko godina po tom premudroga Fenelona u njegovom "Telemahu" opisanije bla enoga seoskog ivota itao. Avram Simi kosovski i Kri ka derni ki. i meni ovako daj. dobri. oni od mirskih sve tenika koji su poznati za svoje esno vlada. Takovi su bili u vreme mojeg onde prebivanja: Joan Novakovi kninjpoljski. ali (to to je va no i veliko u ivotu) ne samo bez nikakove zlobe no i sa svakim naravnim esnim svojstvom ukra eni. Tri godine po pogodbi mojej provedem s onim bo ijim ljudma. ujem da u Atonskoj Gori na glasu Evgenije u itelj predaju na jelinskom jeziku nauke. to jest s cerkovnim op testvom blagorazumno upravljati. i ne misle i tada o tom. pop Marko Bjedov. Bez nauke. najnu nije i najlep e u ivotu lekcije primao. Kakovo bla enstvo i raj na zemlji s onakovim svetim i dobrim ljudma iviti! Ono su pravi sveci. i kad bih kod jednoga ru ao. Njima sover eno prili estvuje ono slovo apostola Pavla da ko god dobro upravlja domom i familijom svojom. svi su to trudoljubivi. za dobrodjetelj i za prirodni zdravi razum. No moj ljubezni protopop Novakovi . ovako Simi . Ovih sve tenika ne samo familije njihove no i parohijalni narod. i nekima sam predavao i tolkovao katihisis kako sam mogao . po njihovom ustanovljeniju i obi aju. niti je meni nade da izbavljenija dozvoljena bila. Ba kao da su me pod arendu uzeli bili. za to sam u njima ne samo opitom poznao i nau io nego i u jestestvo sebi pretvorio kako ovek u niskom sostojaniju mo e s malim zadovoljan. "Ajde . to jest lekcije nepritvornosti. Da sam se ja za njihovu decu trudio. Pri opredeljenoj pla i to mi je svak za svoje dete na mesec davao. a niti znadu niti misle da su. misle i: ovako su moj Novakovi . pravdoljubivi i po teni ljudi. a navlastito od Novakovi a. A ovo je prekrasna mudrost! Prirodni razum s istom ljuboviju k pravdi i k esnosti sojedinjen! Oni su mene nazivali svojim mladim u iteljem zato to sam je njihovu de icu obu avao itati. taj e i s cerkoviju. kako za sebe to dobro rad sam nau iti. tri mile godine koje vsegda s usla denijem srca spominjem i koje sam za osnovanije svemu sljeduju emu mojemu ivljenju polo io. to u jo te o njima re i. zato sam ja morao najbolji biti. s kojim sam u kom iluku ivio i sve prazni ne dne u njegovom dru tvu bio i provodio. bo e. jer je nisu imali gdi polu iti. Simo Stevanovi iz grada (kromje drugih mnogih koji bi me radosno do ekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti. od njih istih. tako i to znam drugima predavati. doneo bi mi dve meri ice i dve oke masla i jedan veliki sirac. Trifun Sinobad. Ali sam ja. pisati. ovo je meni ne to od prirode. ovako Kri ka ivili. tu su ne samo u svojim parohijam no i u celoj provinciji kako god patrijarsi i Episkog . svakom e milo biti uti. kad bi ko doveo svoje dete. morao bih kod drugog ve erati. dobar i blagopolu an biti. boljeg od mene tu nije bilo. ne imaju i Episkopa. provesti ivot! Po prote eniju ove tri godine na e se u mojoj kesi oko sto venetskih cekina.

" Jedva to izre em. nipo to celu jesen i zimu ne e da me se pro e. zaslu iti. i za u initi da onoj prekrasnoj devici itanje toga bude prijatnije. tako neotlo no i prirodno srcu i du i na ej. Njegova najstarija k i Jelena zamoli me da joj to iz te knjige prosto srpski napi em. O prazniku Voskresenija na Stanjevi i slu im kako dijakon s vladikom Vasilijem i s mnogim drugima liturgiju. no svaki tre i dan eto ti nje. kako mi uzja e za vrat. i nalo i mi da za moje prepitanije. budu i ovo mesto blizu Bosne. i tako se raznese i rasplodi po svoj Dalmaciji pod imenom Dositeove bukvice. etvoroj deci lekcije dajem. ovo slatko i blagorodno svojstvo. koja bi mi najugodnija bila. oku e se neke ku e u Golubi u. prepisivati. no u tom se mestu razbolim od groznice. Ne imaju i na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi. To su drugi s velikom molbom od nje prosili i prepisivali. onda ti kud koji mo e. po inju i svaku po azbuki. i ja pre em u Kosovo. tu ih stanem opet s prilje anijem itati i neka mesta. dra aj i moj. "meni je svejedno ta sad ta posle. i tako bi esto s njima bivali. . Episkopi ernogorski. U asne se moj ljubimi Novakovi kad me vidi tako slaba i preobra ena. Ovi ima a e besede Zlatoustoga na djejanija apostolska. Bez sumnjenija. Ona je to tako rado itala i tome se toliko radovala. koliko da je svu mudrost Solomonovu u ona dva-tri tabaka imala. Ka e mi on da je bedna stvar za grozni ava moreplavanije. raspolo im to na glave. novci su ovo!" Po em morem u Boku od Kotora da tu na em korabalj za Greciju. sovjetuje mene da se namestim u lepom mestu pri zdravoj i celiteljnoj vodi u bli njemu selu Golubi u. U tre em mesecu ftore godine. Tresavica. odgovorim ja. gdi prebudem u domu popa Avrama Simi a jedan mesec. od kojih ste i Vi. pozove me k sebi. Tada ja sve ono to sam ve bio za se prepisao. stari Sava i Vasilije. re e mi. Ljubov k nauci morala je u meni sila biti kad me je od njih otrgnuti mogla. Nameri se na me neki iguman iz Svete Petke iz Maina. "barem da zna da si u ernoj Gori bio?" " to Vam drago". Ovde se pogodim za dve godine u iti decu. kad bi me groznica pu tala. mora za ne to ve no opredeljeno biti. kako i jest. vinograde i masline i malo podalje na Stanjevi i svoj manastir i dvorove. imali su i u Mainam svoje domove.tamo. i za mesec dana sover eno ozdravim. spodobiv i me za ovo pretprijatije ljubov i pohvalu i izbranej ih nacije na e. Milostivi bog ispolnio je elanije moje s lihvoju. on u ini znak staromu arhidijakonu Stefanu. ljubov. i imaju i u svojoj parohiji nekoga dobroga sve tenika Leontija iz Fru ke gore za magistra. Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tu i kao da sam se s njima ju e rastao. Ovo je prvi povod i uzrok da se u meni velika elja za ne i rodi da mi samo dotle bog daruje ivot dok to srpski na tampu izdam i prekrasnim k erma i sinovom roda mojega soop tim. prevedem na prosto. a ovi ti sa mnom: "Poveli!" Nemo moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se u Dalmaciju. be i. pomislim. "ho e da te zapopim".

Po prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira. gleda u ne bi li se to nau iti moglo. a ovi sve tenik dr ao je jednu parohiju dan hoda dugu. a gdi pet poizme ate me u rimske cerkve ljudma. Me u ovakovi sveti gre nici provedem veliki post i praznujem Voskresenije. pomislim u sebi. a ja gre eski nigde ni ta. Odatle ete od mene sleduju e primiti pismo. Dobro za me to sam pri Kninju nekoliko talijanski nau io bio (ovo mi je lasno bilo za veliko podobije ovoga jezika s vla kim). to je sitno ± sitno preko svake mere i razloga. bilo je oko dvadeset korabljenika. No to bog d. za to. vesma pospe an vetar. i tako tre i dan do emo u pristani te grada Korfa. U klovu. ne nau ih ja ovog jezika. svi Greci do jednoga. Ako li je ko na zlu vremenu nesta ne jari e saterivaju i opsovao. za to u Primorju zejtina izobilije. On po e u veliki post svoje ljude ispovedati i pri estiti. Ovo je esti mesec kako se eka ovde tipograf ik. ja u opet u Dalmaciju. A kako svi saznadu da je njihova ne razumem jezika. Zato nameravam po i u Liflandiju gdi u se na dobram gospodina generala Zori a mesec dana baviti. Platim kapetanu za prevoz. po svoj prilici ne e odr ati re . sam nisam smeo putovati. dakle zajedno ispovedamo. rasudite kako mi je moralo biti. Slu ao bih s velikim vnimanijem ne bi li najmanje to razumeo. odavde pre em u Split. a kad njih nestane. koji je tu blizu. ute avaju i sebe. Nigde ni ta! Nikad doveka. kako sam rekao. ne ima ti ni ta kazati razvje da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne ka e) ± raka! Ni ta drugo. No one dobrote ljudi niti je gdi uti na svetu ni viditi! Do e sa strahom da se ispoveda. a bez toga sm ne znam to bih inio. 8. Mlad sve tenik kao i ja. a nikakva zla u ivotu nije ni pomislio. niti se mogah dovoljno na uditi kako se oni mogu me u sobom razumevati. Iz Kosova pre em u manastir Dragovi gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu ekao da s njim u Primorije do em. dok ovo nov i a imam. s kojom po em put Korfa. taj ti je me u njima najve i gre nik.jer bi po ti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro i ezajeme predmete bitije svoje polu ilo. re em. gdi ku a gdi dve. kojemu namesto dve gazete . Ili pasulja sa zejtinom. svima do e ve a elja da sa mnom govore. Prosiplju im se re i iz usta kako su te proso.8. te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima od korabljenikov razgovarati. budu i u neki mesti ku ni mor. i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu za Korf. a on zovne oveka s barkom. Lepo vreme. 1788. [III] DRA AJ I GOSPODINE MOJ! U tartani.

u em i sednem pred crkvom pod toronj u ljupkom hladu s namjerenijem ekati tu dok se pospusti sunce i dan porashladi. odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine. unutra zdanija i lepa cerkov. ljubopitne znati ko sam. tu se poklonim i celujem predivno izobra ene ikone. ubaci za mnom moju torbu. koji u gradu ima a e dva svoja du ana. ta ugledam. imenem Antonijem. trgova e s svakojakim vo em i zelenima i tu o enjen dobro staja e. i kako me je oni nitkov barkaruol ostavio na bregu. Onda stara godpo a zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sve tenik) da me uzme u svoj dom. dok to malo gre eski nau ite. niti daje tu bi e stojati. koji kad vidi da ja gre eski ni ta ne razumem. izveze me na breg. molim. So ale one o meni i re e mi starica: "Blagodari bog to nisi se na gorega namerio koji bi ti i torbu odneo. to e ovo sad biti od mene." Zahvalim joj na maternjoj milosti i nastavljeniju i ka em da najvi e ako se tu ustavim. i ne pada mi na um da nisam ru ao. pomislim. Upazim na kraju predgradija iroku ogradu zida. pak onda meni re e: "Mo ete stajati u domu popa Marka. sede i naslonim se na zid i zadremam. Ovi soldat u ini me sutradan poznati se s jednim po tenim ovekom Hercegovcem. zabunjen i isto kao pijan. bi e mesec dana. uvajte se svakoga. I ovi mi krepko nalo i da nipo to mojemu doma inu ni ta ne uzajmim i. no to sam je kriv kad je avlija otvorena. i po nem pisati s na imi slovami nu ne re i i razgovore gre eski. Vidim vrata avlije otvorena. I za ta dva meseca ja u za vas platiti. Odvede me pop Marko u svoj dom i na e mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro gre eski zna a e. ko zna. stane besediti talijanski. Zovem ja. ako vam bude po volji. ako mi to zai te. Iza sna ujem aptanje. On ni ta: valjada je bio sasvim gluv. Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u ure eni as dolazi. kud i za to idem. ko boga veruje.to bi me na breg izneo. Otvori cerkov. da re em da su moji novci u Antonija avuna na sohranjeniju. zami ljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako duga ko bilo. dam mu dvadeset s ugovorom da se postara na i mi kvartir gdi se talijanski govori. pak ne e da vrati. Ostanem na bregu predgradija. mesec ili dva. belom kao sneg. koje sam potom saznao da se Mando zove. vi niste mu du ni ni novca dati. sunce pripeklo. I dok se god dobro s kim ne poznate. Otvorim o i. uzajmljuje. za to ete do i u takova mesta gdi se talijanski ne govori. i na pitanje ka e mi da je to manastir kalu erica gde se k eri gospode Korfa u e i vospitavaju." Na njihovo pitanje imam li tro ak na tako daleki put i u tu im stranam. Kad eto ti pre esna vida starica s drugima dvema gospodi nama. Ovaj uzme novce. bradom sve tenik. Sat popodne. obziru i se na desno i na levo i ne znaju i ni kud u ni to u. Negder mi sad ka e. poizre ale se po pen?eri. . pak otide svojim putem. Pritom uvajte se da mu ni ta ne date u zajam. to mu je sva mana. Ka em im. probesedi ne to s njim gre eski. za to bih rad koliko u Atom do i. U taj mah uljeze u avliju i pristupi k meni s duga kom. Ovde. Mno estvo neopisane krasote devojaka. i me u njima gdikoja kalu erica.

govore i da nije "senza rischio". da e propasti ako to uje stara gospo a. A. U ovom ostrovu mirski protopop glava je sveg . Antonije u ini mi poznanstvo s neki kapetani i majori u venecijanskoj slu bi. U ovom mestu prebudem etrdeset i pet dana. to nijednom nije milo bilo uti. razvje to je ure eno na trapezu i odjejanije. Oni manastiri ima lepe dohotke. s petoricom kalu era. za ljubov bo iju moli da ne po em tu iti se igumeniji." Ima u gradu lep manastiri Svete Ekaterine. vara se i misli da nije sasvim opak. koji smeju i se re e nam: . Ka em mu to mi se slu ilo s doma inom.Peti dan moj popo. a novaca u kesi. a s pro im mirjani raspola u i tro e na kole i hospital gradski. poka u mu i istolkuju moje svidjeteljstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete Ekaterine slavenski koji put slu iti." epa on moju torbu. neki rukopisni papiri i preobla ila. mogao bih se i od njih polzovati u razgovoru. koji je veliki i prekrasan. gre eski s njim govore i. to je meni dosta. Ka e nam Antonije da oni rado primaju strane ljude na kost na nedelju i na mesec. pa ruke k sebi. gledaju i me nakrivo." Ja. vide i ga da pla e kad slu i litur iju. koji me odvedu protopopi grada. Pocrveni sav kao skuvat rak. "da ih sa sobom kojekuda nosi ." Do emo u grad k na em Hercegovcu. dobra du a. to jest bezbedno. mi ljah u sebi. Neka bi u ili decu kao i ja. zaklinje se da on nije o zlu mislio. Po emo k njima i pogodimo se za petnaest dana cekin i po. onaj. pokazuju i mu da ne marim za njega ni za njegovu ku u. zar valjada je pregledao ta je imam u torbi i vide i da tu ni ta ne stoji nego dvetri knjige. "Po tome mo e ti spavati spokojan. pak onda pogledam i ja na njega. "a ti hajde sa mnom. A kad li ti ga po ne moj soldat mu trati." To zna i: "Kakova prokleta neuverenost je to! Mati igumenija ono to je rekla. napi em i izu im naizust mnogo razli nih razgovora. zapita me pri ru ku gdi ja moje cekine dr im. ka em mu u koga su. "nisam ja ovde do ao proces terati." re em mu. ti ba ne e ni ta imati. pak bi imali. no dok imam da tro im" ± odgovorim. zao je ono pop. re e mi: "Che maledetta dissidenza che questa! La madre Superiora quel ch'el'ha detto. Popodne do e moj soldat. no daj da ti ih sa uvam. A kako uju da su u Antonija avuna. ve na to priugotovljen. Veli mi on: "Ako nisi rad za ovi mesec za tediti tri ili etiri cekina. No stara gospo a. i budu i da su besposleni. misle i: ala ili ne.Da sam dobro znao da e to tako biti. i. "Kad je tako. ve ja imam po tena poznanika u gradu. mo e u gradu za toliko imati kvartir i trapezu. lenjivi trbusi. radi bi da besposleni ivu i novaca da imaju. samo za alu." Pro emo kroz sobu popovu i ka emo mu da mi polazimo." utim ja. I ovi svi po redu su me ispovedali: koliko imam novaca. Dalmatinci i ernogorci. solamente per scherzo!." "Nisam ja ovde do ao da tedim. Stane on moliti da mu ne inimo te sramote. uhvati za torbu pak ne pu ta. ali se igumnu i kalu erom ni ta u ruke ne daje. nije nimalo govorila zaisto. non miga 'l ha parlato da senno. otkud mi i gdi su. ba kao i on na me.

kako smo se na pet godina potom i vidli. U vreme pri asne. poznao. nego da dadu proneti za me tas. i s takovim slobodnim i bestidnim o ima. Ka e mi da e protopop i mnoga gospoda Greci i Latini na moju slu bu do i. i koji. Tu po veselom obedu izgrlimo se. primi me u tivo i dade mi pasaporat da mi ne bi nigde u Turskoj hara a iskali. U Moreju bi drugi ili te i dan doplivali. kako smo lepo vreme imali. i tako rastanemo se.M' ajde. a ovi je bio mirski sve tenik. ili njegova bednoga dijakona. . U nedelju. gdi po crkvi ka lje i cigan i. koji mu sva le a pokriva e. Po em s neki korabljenici na slu bu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanogo. drevlje zovomu Megalopolis. s dugim per inom. Dva cela meseca zadr im se hodaju i po razli ni neiskazane krasote mesti i kroz Tripolicu. budu i da je sveti Spiridon patron Korfa. potom. ugla enu. Prolaze i iz korablja. ibo u njegovo vreme monasi jo t nisu bili sasvim preobladali. i tu na em korabalj za Atonsku Goru. da ne bi mojega tetka Nikole.. Konzul venecijanski. kromje nekih od oficira koji su u Italiju pre li bili. Odavde. predadu korablja kapetanu petnaest butelja kopulskoga i korfiotskoga vina. obnade davaju i me da e mi se skupiti najmanje deset cekina. ote estvo Filopimenovo. re em mu. gledati. i ele i da se opet vidimo. srde no izljubimo se. bi me odveo u De ane. po em od mesta do mesta lagano za pregledati ovi prekrasni i u istoriji slavnej i ostrov.sve tenstva. vsegda nahode i dru tvo. Ovaj su ti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski i te. po Ba koj prositi vi ao sam ga. "nisam ja do ao ovde sramotiti sebe i vas". navale oko dvadeset kalu era s sandu i i i s kostima u njima prositi. zapitam ta sam du an za prevoz platiti. izljubimo se. do e mi major s druga dva oficira i s Antonijem. svetao ti obraz!" ± otve taj major i po emo u crkvu." A njegov dijakon za njim prosi na mo ti svetoga Pantelejmona. me u kojima za udim se kad ugledam nekoga drevnjega Isaiju De anca kojega sam jo te u detinjstvu mojemu u akovu. zdravu mom inu. Pri polasku odavde na u mi korabalj za Moreju i spreme mi jedan veliki aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga biskota. no kapetan korablja imaju i delo u Zantu i Cefaloniji. . Ne znam il' mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena. Deveti dan do emo u pristani te grada Patrasa u Moreji. "Nipo to". ne kao da ebra i nego ba kao da ne to deli i razdaje. mora njemu pot injen biti. govore i: "Dajte milostinju na mo ti svete Ane u manastir Savinu. tiska se kroz narod i za hudim svojim starcem pristaje i ljudma mira ne da. to jest Episkop o enjen. izbranih maslina i popr ene ribe. koje kad bi hoteo sve podrobno opisivati. pre em u Navpleon. kalu eru. dijakonom u Hopovu. pozadr imo se na putu. Koji mu drago Episkop i patrijarh tu da do e. kad sam hoteo prvi red slu iti. Kapetan odgovori da je sve pla eno u Korfu i da ja ni ta nisam du an. Nedelja i rano. na koga sam imao vru iteljno pismo. gdi su jo t zarana dali spremiti gospodski ru ak. trebalo bi mi nekoliko tabaka napuniti. gdi na svetoga kralja De anskoga prosa e. Doprate me oko desetorica njih u korabalj.

re e mi talijanski da ako ho u da me odvede da pregledam gre esku veliku kolu i poznam se s u iteljem Jerotejem. U tom manastiru na em nekoliko Bolgara monaha. Nedaleko pod jednom maslinom u ini mi se da vidim jedan duga ak tap s verha nakrivljen. jo t bolje. po nem natra ke. U tri sata posle podne po emo i na emo u itelja gde mno estvu u enika. ustupati. za kvartir i prepistanije ne e ni novca potro iti. Ova kola hrani trideset u enika. Kako mi je ao bilo uti da je u itelj Evgenije. u razgovoru uju i kud nameravam. Dva ili tri korakljaja izmaknem se i tada poznam da ono na vrhu nakrivljeno. a na prole e po em opet na more za pre i u ostrov Patmos. Blagodare i blagoj promisli desnici na izbavljeniju. budu i od mladosti kratkoga vida. Pri obedu na mojemu kvartiru do e ru ati i jedan arhitekton Grek. i on se tu mora inatiti. pre etiri meseca to udnovito mesto ostavio. re e mi. to je zla zmija okrenula bila glavu k meni. a on je u njoj sam. . ekaju i me da bli e do em. do e drugi mla i u itelj drugoj klasi predavati. "U Patmu". od kojih jedan odvede me kroz Kareje u Hilendar. a odatle ka u mi da se svaki dan mo e prigoda imati za pre i u Patmos. Tu provedem jesen i zimu. s u asom pobegnem napolje. Ovaj. Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov anin. neiskazane krasote. uljezem u jednu ba u. Kako monasi ivu u tom mestu. Tu se prohodam za rastrezviti se od morske nesvestice. ako i deset godina ustoji . Kad do emo u Smirnu. obremenjenih plodom. koja je za dve persone. Nameri se korabalj za Smirnu u Aziji maloj. a iz tako daleka mesta da ste petorica do li. ako li ne znate. Kako izi em na zemlju." Prizove popa Antima Atinejca i re e mu da me primi u svoju sobu. uju i da se onde predaje jelinzki jezik. ja bih vas rado primio. ne mogu i trpiti tu kojekakva kalu erske kabale. "za dve ili za tri godine pohar i e sve to ima . Na em nekolko Serbov u Hilendaru. okrene od mene glavu i s ustremljenijem otide. Po emo u njegovu sobu. sve na tu ve t gledaju i. i namesto to bih bli e pristupio. Pristupam lagano i. usla davaju i se krasotom razli nih vo nih drevesa. i tu sm ne znam kako se ustavim. i u enici se svi razi li. tolkuje ne to. Pun radosti pristupim da mu celujem ruku. osijavaju i ga sunce. kad bih i ja me u ove mogao pristati! Kad on svr i predavanje. izvezu me u Frankomlu (tako se zove ast grada gde Evropejci prebivaju). i kako mu ka em to sam. koji se va vjek vjeka s Bolgari inate i ne mogu da se pogode iji je Hilendar. A kako vidi da se ja izmi em. mislim u sebi. kud i za to putujem." U ini mi se kao da neko bo estvo iz njega govori. no on mi re e: "Bogu blagodari koji te je ovde doveo gdi e polu iti sve to eli . Kakovo bi bla enstvo za mene bilo. kao da je svakim vidom mnogocenih brilijanta ispe tren. pak o em e posle natrag po i? Ostani ovde re e mi ± gdi. udim se ko bi takovu ve t tu ostavio. raznih cvetova are rezvi ajno blistahu se. do em oko desetak korakljaji blizo. od kojih bjahu neki sve tenici s velikim bradama.etverti dan stignemo pod Svetopavlovski manastir. to znam da ste uli od drugih i da znate.

to jest u itelja Jeroteja poznao. da sam tu. to jest u Greciji. mo e biti. tri godine prebivao (i da se pre nja rosijska i turska ne za e vojna jo t bih. kojega ne samo ja sam s detinjskom mojom pame u nego i otac moj i ded da su mi s svojim sovjetom pomogli. koja me vodi i mnom upravlja. Ali da sam u Smirnu do ao. po etak. smirnejskih i hiotskih trgovaca ne samo vozdvignu lepa zdanija za kole no i domove . sprama ovom slu aju toliko mi se ini koliko obi ni vseop ti doga aju koji se svakom povsednevno u ivotu vi e prosto i slu ajno priklju avaju ne e li po predvariteljnom namjereniju i planu delaju i ispolnjavaju. Po pljeneniju Carigrada. ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji. ali kod Turci Kandiju. kako u vi e imenovatim ostrovom tako i u Italiji. toliko je za me znamenito da e mi nevozmo no biti predstaviti vam to tako kako ja u svemu ivotu mojemu to isto uvstvujem. kad se svi u eni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje za nu prosve tavati. Ovde dakle o evidno poznao sam nevidimu desnicu blagoga promisla. njim milostivo primljen bio. ne bih mogao tako izmisliti. sasvim ne zaborave i ne pogibnu. Do u u Patmos i tu s pomo tiju carigradskih. novoga gre eskoga Sokrata. julija 1-go 1788. za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom ote estvu i domu svome. ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati. U Sesvegenu v Liflandiji. gdi ni dan ni dva nisam nameravao stajati. u itelju i blagodjetelju mojemu. njegova blagodjejanija. govori u jo te u sljeduju em pismu. o kojoj niti sam sanjao niti znao ni mislio. u Siciliji ili u Franciji tra iti ga. prinu den je bio u Italiji. Posle toga. dva monaha Makarij Patmiosi i Gerasim Itakisios. iz mesta u mesto prehodio i opet se vra ao i potom iznova othodio. U ostrovom gre eskim pod venecijanskim vladenijem jedva se jo te gdikoji u en lovek da predaje jelinski nahodio. [IV] LJUBIMI MOJ! Ovo to bih vam rad opisati u nastoja tem pismu. ljubovi i nauke spodobio se. koji su u Venecijana i do danas. mogu re i. tri) i da sam onoga bo estvenoga mu a. tada i tu ih nestane. Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju. mojega blagopolu ija na ovome svetu i moje davno elajeme nauke. sirje : to sam iz Banata izi ao. raspolo iti i blagopolu nije u djejstvije proizvesti.Evo. Pri po etku osamnaeste stotine godina. polu e lepu nauku ne samo jelinskih mudreca nego i novijih koji su u Evropi od toga cvetali vremena. a potom iz Hopova. u ovom vidim i poznajem takovo lepo plana raspolo enije. ljubimi moj. O mojem prebivaniju i upra njeniju pri ovom bla enom bo ijem loveku. Sve ostalo.

Da je u ovom veku moda bila sabore kupiti i. u asne se kako je mogao za toliko vremena na takova dobrodjeteljna loveka mrziti. vide i re eni mitropolit Neofit da slava dobrodjetelji Jerotejove ne tokmo u Smirni nego i po svoj Aziji. niti bi se ovako o njemu pisalo i propovedalo. Greciji i Arhipelagu rasti. prilepljena za zid ili o ekser prive ena?" I kako bi uo da prvo nije nego ftoro. koga su prokleli i anatemi predali. kako smo ve rekli. ili. ko iv zna to bi mu u inili da su mogli. budu i dobra srca i du e. ina e blag asni i dobrodjeteljni mu . ko e pre sa mnom govoriti. a posle mene esnaest. hristjani. u itelj smirnejski. najpa e. koji je malen ostrov u venecijanskoj der avi. Jerusalimci i Svetogorci. "vidi . moj bi u itelj mnogo gore pro ao nego isti Origen. Kako bi se lekcije svr ile. i da je mogao i vlasti imao. nau iv i ne to u Korfu. On da je ljubitelj bogatstva bio. Kako bi mu ko kazao da je ta i ta ikona udotvorna. prestavi se Neofit. ravno petnaest godina mrzio je na njega.komodne za prebivanije u enikov i kapital dovoljan sastave. i mogao sam tako govoriti da mi se ne samo deca nego i stari ljudi smeju. od kojih je bio jedan i ve nobla ene pameti Jerotej. po prote eniju petnaest godina. svi bi me u ili i . ude i se emu se imadu toliko smejati. Odisejova ote estva. on bi pitao: "Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata. Mesec dana pre nego ja do em u Smirnu. skupila bi se na opore de ica oko mene. no po ne astiju pravoslavan da e do sujeverija. no mona eskih zloupotrebljenija. ako ne bi i gore s njim raspolo io. i zato te ko bi onomu bilo ko bi u njega dirnuo. proklinjati. Pre mojega k njemu pri estvija predavao je nauke trideset godina. Ali je njegova neporo nost i dobrodjetelj tako poznata bila da ne samo sav narod smirnejski. i zatim pre ivili su drugih ravno petnaest godina u krajnjem prijateljstvu. prost monah. kako isti vrepci na proso. ko zna. a ne to u Moreji i Hilendaru. koji potom sostave u ili ta u razli ni poglavini mesti Azije i Grecije. smiri se i s Jerotejem ljubov i dru tvo u ini. Bla ene pameti u itelj Jerotej bio je rodom iz Itake. zato licem nisam ga poznao. bi ga ne u Sibiriju nego u Kam atku u zato enije opravio. mogao bi se u takovom mestu i opstojateljstvam vesma obogatiti. nego i isti Turci vi e su ga po itovali i ljubili nego sve kalu ere na svetu. Mitropolit smirnejski Neofit. niti ga je u sve to vreme pu to u cerkvi propoved govoriti. Iz ove kole u nekoliko godina izi u mnogi u eni sve tenici i u itelji. da nije udotvorna" ± rekao bi. ali sam se i ja njima smejao. znao sam nekoliko gre eski prosto. ko sva to ne veruje. Za takovu svoju filosofi esku i uprav blago estivu ljuboistinost svi kalu eri. la a i pro ja enja i izmi ljenih ikona i mo tiju za novce udotvorenja zaklet neprijatelj i izobli itelj. Bogo estiv i blago estiv bez svakoga sujeverija. za to je stra na zverka revnost za pravoslavije a bez razuma. nimalo na to ne smatraju i to su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam crkvu i blago estije za ti tavali. do e u uvstvo. Kad sam u prekrasnu Smirnu do ao. od kojeg dohotka da se mogu kako u itelji soder avati tako i neko islo oskudnih u enika prepitavati. ali onda ne bi bio to to je bio.

ali zlu. i tako imao sam na in poznati iz sviju strana gre eska svojstva. ve ni bo e. koji bi jedva ekali da nas u emu nastave. arhitektona. u etiripet meseci mogao sam lasno besediti. a ne e da ga u e. slatka i dobra bila da je dostojan bio zvati se rajski. A kad su Greci pod ljutim udru enijem to kadri ispolniti. u moje tri godine tu neki su odlazili a neki dolazili. imao je na obedu i ve eri po dve a e prijatnej ega vkusa vina. Prirodno hitri i ostroumni. U itelj sam budu i kako angel nebesni i k svima kako adoljubivi roditelj. budu i ku ni pomor u Smirni. preispolnjenim svakim rodom vo nih drevesa. pose tavao sam i vsegda samu mu blagodario i dok sam god . Ljubima gre eska junost sklonitija je i sposobnija k nauci pa e sviju naroda na svetu. no ovoga loveka du a takova je blaga. kad bi god po slu aju izrekao re " ena moja". Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski sve tenik. nego deset i dvadeset. nejma dobrote i vrednosti nad njihovom. Ovi ovek da se nije na nauku zatim dao. koji je i domostrojitelj bio. loza i zeleni koje blagopolu na Azija ra a. a kako polu im lasnost u prostom jeziku. svi smo se starali kako emo takovoj dobroti ve ma ugoditi. pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristani ta. tako da svaki od nas imali smo ne jednoga u itelja. jelinski mi je bilo vrlo udobno. od prvih njegovih u enika. daj hristjanstvu Episkope". Svi od ve ih u enika dobrovoljno bi i radosno ni njim lekcije izja njavali i neudob razumiteljna mesta tolkovali. bi mu potekle suze. bo iji cvet. to sam sve sa slavenskoga sover eno razumevati mogao. proveli smo u kolski prekrasni domovi poljski. Hrisantos zna i zlatni cvet. veliko je zlo. Psaltir i sve cerkovne knjige. Ovakovi su bili Jerotejevi u enici. i tako na koncu jedne godine na em se napredniji nego drugi koji su tri i etiri godine pre mene po eli. ko te je zapopio u vreme kad nisi znao knjigu?" U domu kolskom soder avalo se oko trideset u enika iz razli nih mesta Grecije i ostrova. okru eni s predivnim ba ama. tu se valja zdravo na um uzeti. jer k tomu oni zabata ne znadu. Svi kolski alumnisti ivjahu u krajnjem dobrohotstvu i ljubovi.nastavljali. Trapezu smo svi imali zajedno s u iteljem. nikada nisam na ove ljude pogledao da ne pomislim: "Ovakove. i svaki od u enika. Ftori u itelji za Jerotejem bio je Hrisant. U jelu i pi u nikakvo drugo razanstvije nije bilo. kad se iz mladosti na dobro uprave. nebesni. Maksim Larisiotski. ako se na zlo upute. no iz toga samoga uzroka. U ovakom milom dru tvu. Agapije Peloponisiotski. razvje ako bi blagodatni na u itelj a u ili dve vina vi e nego pro i popio. Ftoro leto. kao da se taj dan s njome rastao. Tada ve de ica nisu me pitala kao pre de: Popo. a njemu ina e nije se moglo ugoditi razvje rez prile nost ka u eniju i dobrotu narava. no mladom umre mu supruga. nit' bi tu ko uzroka imao na koga rasrditi se i zlobiti. ibo velika hitrost kad se na lukavstvo preobrati. koji je vina hoteo piti. bez sumnjenija ne bi ivio. to se mo e od njih o idavati kad bude bo ija volja da se osvobode i do u u takova opstojateljstva gdi sami cesari to iziskuju i nala u? Mojega prvoga poznanika. na dvanaest godina po smerti supruge svoje. i lasno je verovati da za etrdeset i pet godina svojega u iteljstva mnogo je dobro u inio. No mu no e od njih koji tamo do i. Kiprijan Kritski.

za koga si ivila i kojega si svetu ispolnjavala volju. Pri okon aniju tre e godine mojega tu slatko pominajemago prebivanija po ne se govoriti da edu Turci Rosiji vojnu objaviti. U Sesvegenu. Na isti na in dobroga mojega blagodjetelja. sam bog zna to se ovde mo e slu iti!" "Dakle bolje je meni. s dobrim Hrisantom i s pro i ljubimi sou enici. tu sam najpre poznao. [V] DRA AJ I LJUBIMI MOJ! . Primi ovi znak ve ne moje blagodarnosti i vospominanija. "I mi se svi bojimo. i pre emo u korabalj. odgovori mi bo estveni i bla eni otac. celujemo se i oprostimo o ocem. milostivim blagodjeteljem i u iteljem Jerotejem. dakle i ja s njim u dru tvu. ali u ovakovim opstojateljstvam ne znam ti sovjeta dati". otve ta mi. gospodara Maksima Kurtovi a iz Trebinja u Hercegovini. filosofi eske klasi u enik. Propovedaju i i slave i ja dobrodjetelj i ime tvoje.iv balgodari u mu to me je k Jeroteju odveo. i on me je vsegda rado vi ao i na svom kvartiru do ekivao i pri polasku ljubezno obdario. re em. sprema e se za po i doma. Na emo korabalj idriotski za Moreju. Mene su mnogi tu nazivali "papa Serbos". Sveta bla ena. a mnogi "papa Moskovitis". 1788. Ka em u itelju da se ja vesma bojim ako se vojna za ne. njima je to svejedno bilo. ti se sad vodvorava s bla eni duhovi u slavi nebesnoga oca. bogougodna Jerotejeva du e. davno sam je od blagoga boga ovi as elio da mogu za ivota re i: "Povjem imja tvoje bratiji mojej i posredje mnogih narodov vospoju tja!" Pravedna du e. bog ga je sam na to nastavio. U to vreme dijakon Maksim Larisiotski. slavim samoga boga koji je izvor i pervej e na alo svakoga dobra i blagodati. ukloniti se za vremena?" "Ja so alujem.

Vetar smo imali spospe an, no odve krepak za izi i iz velikoga smirnejskoga pristani ta. Tartana idriotska bila je srednje veli ine, novoustrojena i zdrava, no odve obremenjena, ibo osim obi noga tovara u ve tma naho asmo se tu okolo pedeset persona pasa ira, od kojih polovina je bila ena i dece, koji svi prelazahu u Moreju. Po li smo s mesta pre podne, oko ve ernje doba bili smo ve u irokom moru, kad ti se podigne takova silna bura da nismo se nimalo nadali od potopljenija izbe i. Takove vriske ena i dece ne bih rad ve u ivotu uti! Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatraju i na strah i alost roditelja o de ici njihovoj, i da nije korabalj vesma jak bio i korabljenici iskusnej i ljudi, mu no bi se spasli. U zoru prestane do d i bura i kapetan ozgor povi e nam veselim glasom: " ! Dobra srca, nije vi e bjedstvovanija!" Tada svi, jedan na drugoga naslonjeni, pospimo kako polumrtvi. Sutradan na emo se u jednom velikom no pustom pristani tu ostrova Mitiline. Svi izi emo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolu nom izbavljeniju, kako da smo jedna jedina familija. Ko bi mogao opisati onu uvstviteljnu srca radost matera k adom svojim! Rekao bi da su iz mrtvih voskresnuli. "Ne gubite vremena vikne kapetan, tu se lep e ru a nego u tartani; pak emo s bogom putovati." Dan je Veliki ftornik, no svi smo imali razli nih morskih posnih pripasa, popr enih sipa, ohtapoda, ostrija i vina dovolno. Tu svi uop te ru amo i napijemo se, kako god da je Voskresenija dan, i tre i as po podne s tihim vetrom dignemo se i na Veliki etvrtak stignemo u Navpleon, gdi na emo taj isti dan dru tvo za Patru. Najmimo i mi dve mazge, i po suvu do emo u Korint. Si emo k moru, nas oko petnaest najmimo veliku barku, koja nas doveze u Patru na sami dan Voskresenija. Ovde otpo inemo svu svetlu sedmicu. Nameri se korabalj za bregove Epira, kuda moj ljubezni drug ela e po i rez Joaninu u Tesaliju, a meni bi odatle lasno bilo prevesti se u Korf. No odande dvadeset celih dana imali smo neprestano protivne vetrove, i to je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati, sohrani, gospodin! U sve to vreme ni ta nije mogao u stomaku dr ati. Do emo u Svete etrdeset sprama Korfa, i kako izi emo na zemlju, lak e mu bude, i u pet dana predigne se; no do i k kreposti, tome se ho e vremena. Albanezi neki iz Hormova, prolaze i tuda i vide i ga takova, so ale o njemu i obe taju se povesti ga do Argirokastra, a odatle blizo mu je Joanina. Izvestimo se tu; ka u nam da s Hormovici mo e ko preko cele Albanije pro i da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipo to i nikako ne bih mogao otpustiti; dakle na u nam dve mazge, i po em i ja s njima, prvo za dopratiti druga mojega ljubimoga do Argirokastra, a drugo: viditi ast Albanije. Hormovita bilo je do dvadeset momaka, svi s oru ijem pe ice kako lavovi, a mi dva na mazgami. Od Argirokastra do Hormova nema vi e nego tri sata. Drugi dan hoda do emo u re eni grad. Odatle bez najmanjih komplimenata prostoserde no zovnu nas

da idemo u njihovu varo , govore i nam: "More, ludi ste ako ne do ete; more, takoga mesta niti ste vidli na svetu niti e te viditi. Mi imamo ba ukraj varo i jedan manastiri Svetoga Nikole; deset kalu era mogli bi u njemu lepo iviti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi ne emo da se kalu erimo. Tu emo vas dr ati, ako ho ete, tri meseca ili tri godine, da ni pare ne potro ite. Ako li vam se smili, ostanite s nami za ivota; nami e tako milo biti, koliko da vas je bog s neba k nami poslao. Vidite li kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od njih gre eski besedi); ovakove nas ima, hvala bogu, u Hormovu do dve hiljade osim starih. Vidi ete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oru ijem pevaju i." Razi u se ovi po gradu za svoji posli. Na kvartir blizu kole; odemo posetiti u itelja, imenem Elefterija, esnoga mirskoga loveka s enom i s familijom. Ka emo mu s kim smo do li i kako nas pozivlju k sebi, no mi se pobojavamo u vilajet daleko k nepoznanim ljudma pu tati se. I ovi nam potvrdi o njima to isto to smo pre uli. Hajde, dakle, u ime bo ije, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se zdravim rastanemo. Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine. Na emo prekrasnu veliku varo od sedam stotina domova, sve kamene zdanija kako kasteli. Samo u varo i ima oko pedeset izvora, koji nakraj varo i sastavljaju malenu reku; ova ba kod manastira spu ta se u preu asno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio: tu ovek nikad do veka ne zaspa! A potom sam poznao da se nigde na svetu lep e ne spava: spavaju i ini ti se da si na nebu i da tu prijatnej u nekakvu i udnu muziku slu a . Ti ljudi kao da su nas ak iz Smirne tu dozvali da nas aste! Prve stare ine ± sve po redu. A lako im je astiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispe e, a od druge polovine na ini dvetri pite s skorupom i s mladim sirom; vina svak ima u podrumu, jer ga nema kome prodavati. Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; po lje dva momka sat hoda u dolinu gdi izme u planina velika reka te e, puna pastrva i razli nih drugih preslatkoga vkusa ribe. Za varenje tu ne edu da znadu, niti za orbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili pr enu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare zelje, iscede iz njega vodu, razlo e ga s pitom u tepsiji, uspu zejtina bez tednje, pak onda razre aju ribu ozgor, i tako se ispe e s pitom zajedno u predivnoga mirisa zejtinu; pak onda nek se slobodno pred ovakom pitom sakriju talijanske pa tete i ingleske pudinge! Ko bi rad znati kako se to ku a, kako li se u usti topi i kakovu prijatnos u gortanu, tuda prolaze i, pri injava, to ne e iz ovoga opisanija ni od stotine jednu ast poznati. Ko ovo primi za velere ije, vesma se vara, ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovljenju, nego u prirodnoj slasti ribe, zelja i zejtina. Deset dana po na em pri estviju stare ine mesta opredele poslati nekoga popa iku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi op tih svojih dela,

ibo Hormoviti imadu svoje dogovore i sojuze s mnogi poglavari i pa ama u Epiru i u Albaniji. Zaprosim da mi dozvole s popom ikom po i za pregledati mesta kuda on ima prolaziti. "To jest: "More kalu eru, da po e ; tako mi boga, ima ta gledati!" ± odgovori mi Dima Duka, jedan od prvih stare ina. Re eni sve tenik za etiri ili pet dana mogao je svr iti svoj posao i vratiti se; no meni za atar hodio je ovi lovek sa mnom ravno petnaest dana po takovi mesti gdi su hormovitski sojuznici i prijatelji. Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo bili primati i a eni i od mesta pra eni. Pop ika i dva Hormovita s njim bili su kako valja vooru eni; no i tako gdigdi bivalo je sumnjenije da se ne namerimo na ve e islo hormovitskih i njihovih sojuznikov neprijatelja; zato u takovu mestu davali su nam po nekoliko momaka s oru ijem za pratnju. Petnaesti dan do emo doma i na em mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se meni po ne rugati da sam od sunca pocrnio. "Neka sam, re em mu ja, kad sam vidio to u mom ivotu nisam mislio viditi!" I zaisto dosta samo hodao, ali takovih velikolepnih i bo ije krasote mesta nigde nisam vidio. Bla enstvo se nekakovo uvstvuje samo misliti za onakova divna mesta. Kako bi dakle bilo tu iviti da su naravi onih ljudi pitome i da me u njima zakoni, pravda i prosve ten razum carstvuju i njima upravljaju! Neponjatno i u asno je pomisliti: dokle e onakovi prekrasni, hitri i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznanje i slepotu uma i varvarstvu i divja estvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako istog zeca s pu kom u elo ili u srce poga ati. "Meni ne bi protivno bilo", re e mi moj drug, "jednu godinu ovde provesti." "I ja u s tobom, otve tam ja, navlastito da bi rez tebe k ve em sover enstvu jelinskoga jezike postigao." "Daj ruku!" "Na!" A kad ovo na im Hormovicem obznanimo, srde no se vozraduju. Pritom kad im jo te ka emo da mi blagodarimo na njihovoj ljubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti to nije pravedno, nego neka dolaze ka nami deset ili dvadeset dece da se to od nas pou e, budu i da mi za drugi posao nismo: "Dobro, odgovori Dima Duka, kad ste vi taki, i mi emo znati kako emo vas otpustiti kad od nas po ete." U isto vreme uje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s ernogorci Turke, koji su na njih po li bili, razbio; i mnogo se o njemu govora e i kaziva e. Pro e to leto i sve se to vi e o Stefanu Malome po nu tuda glasovi raznositi. Ja sam ve mogao dosta dobro albaneski govoriti. Njihov je jezik prost i zato lasno se daje nau iti; a s na im slovami pi e se koliko da su za njega na injena. I tako svaki dan bih pisao po koji razgovor i naizust izu io. Tome se Albanezi u ahu i radovahu, vide i, to nikad pre toga nisu vidli, da se i njihov jezik tako lepo daje pisati. Ja sam nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, u itelja

"ne udi se ti tome. Ve t je to takova koja se prirodno i lasno ispolniti mo e i ho e kad se bog smiluje na onu hrabru naciju i na ove prekrasne zemlje." Nedaleko od Hormova nahode se neka prekrasna polja koja Albanezi ne zovu drugoja e nego "Lepa ita". mislim da je ve dosta napisato. to je ime polja. kazuju i im da je serpska re . Za jedno pismo. takovi elove eskomu rodu dobro elateljni proricatelj neka se nimalo ne boji. 3-go avgusta 1788. za to u Grekov nema slova za izgovarati a." Pri po etku meseca septemvra zaprose me stare ine hormovitske da im opravim neko delo nedaleko od Korfa. budu i da sam ja tuda imao i pro i i vozvratiti se. a. oni se vrate doma. U Rigi. Doprate me dvojica do Svetih etrdeset. ljubimi moj.moshopolskoga. ali s ovima ne mo e se ni tre a ast tako pisati kao sa slavenskima. no neka slobodno to po elateljno op te dobro pretskazuje i prori e. a ovo je sve neotlo no za albaneski ako god i za slavenski nu no. ka u mi. Ako li se Vami vi e nego dosta u ini. "More kalu eru". za to serpski kralji i na i su bili. koji je i na tampu izdao bio ne to albaneski s gre eskimi slovami. [VI] DRA AJ I LJUBIMI MOJ! Polaze i iz Hormova kazao sam mojemu drugu da kad mi bude pisati. . da upravi pismo na Antonija avuna u Korf. o kojem delu morao sam se baviti najmanje etiri meseca. Po em dragovoljno. i a. da do u uzeti me. Ovo prila em ovde zato ako se po slu aju ko na e da prore e da e s vremenom albaneski kako god i vla ki narod s slavenskimi slovami knjiga na svom imati jeziku. odgovore mi. Kako je meni milo bilo od istih Albaneza uti da govore: "Ko Serbijom oblada. iz toga elim da ni ta drugo ne zaklju avate nego da ste Vi srcu mojemu vesma dragi kad Vam ja toliko pi em. toga emo i mi za na ega bladjetelja priznati. a. mi smo sa Serblji jedan rod i plema u staro vreme bili. Pitam ih ja to to zna i? "Ne znamo. a ja po em na moj posao s ugovorom da kad im pi em iz Korfa." A kad im ja to izjasnih.

Sovjetuje me i zaklinje verni drug da nip to ne prelazim u tursku zemlju pre nego se mir zaklju i i dok ne vidim iste Hormovite u Korfu. No. vide i svu priliku zlih sljedstvija. zovomim Andrejem Petricopolom. Ovi dobri i blagi mu ne samo s velikom prijatnostiju i ljuboviju to to ja prosim dozvoli mi. slo io se je s drugima. moli me jo te da do em uzeti i kvartir ba pri njegovoj sobi u kolskim domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestitelja. niti ba kako valja za sobesedovati s musami i gracijami. podobne i moj stari prijatelj Antonije Hercegovac. kao da smo se ot slo enija mira poznavali i ljubili. Ftoro pismo bilo je popa ike od strane Hormovita. otkuda sve smutniji i gori dolazahu glasovi. Ovde dakle imao sam se o em polezno upra njavati da mi je slabo Albanija i na um dolazila. pri kojem na nem opet posle Zagreba u iti se latinskoj gramatiki. rez kojega vladjenije nadle i pre i. pozivlju i me k sebi na trapezu. pre nego se oganj me dusobne vojne u e e. U ini me poznati se sa svojim dobrim prijateljem. ibo delfinski pa a. vele mi da pri ekam u Korfu koji mesec dok se vidi to e biti i. no opet kolikotoliko tro io sam i sm pone to. koji mi to isto javljaju. Nazna uju mi na koga da im upravim pismo u Joaninu. no u jelinskom jeziku i naukam sover enim u iteljem. popom Hrisantom Zakinitijskim. Pervo ± od Maksima. i do e ve vreme da vidim moju kesu gotovu isprazniti se. otpu ten je bio i otpra en do Joanine. Pri mojem dobrom i serde nom Andreju prebudem godinu i mesec. da e mi poslati moju torbu s knjigama koje su mi onde ostale bile. Namah se poznam s jednim oko sedam godina starijim od mene. gdi svaki pa a ho e da je car. gde mi daje na znanje da na tri meseca po na em rastanku za nu se velika smu tenija u Albaniji izme u pomesnih pa a. u koja neotlo no i Hormovite morali su se zame ati. Otpi em Hormovitom o delu to su mi nalo ili bili. i pravda da kako on tako i u itelj Hrisant. no vi e iz samoga ljubopitstva raspitivao sam to se tamo dela. niti mi se je gre ki jezik inio odve sitan. da smo vsegda zajedno i. ako se po tom ne bih hoteo k njima vozvratiti. latinskoga i italijanskoga jezika u iteljem. da mi i privatne lekcije daje. koju on rez talijanski jezik u op tej gradskoj koli predava e i klasi eske latinske spisatelje tolkova e. Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija. kad god vreme uzima. . Sad mi je ve bilo u Korfu kako god da sam u Banatu. Javim mu elju moju da bi vesma rad bio u vreme mojega tu bavljenja slu ati pri njemu izja njenija filologi eska ritora i pojeta gre eskih. da on.Po petmese nomu otsustviju do em u Korf i na em tu dva pisma koja me vesma oskorbe. razmi ljaju i da sam s pomo ju boga vi e polu io nego sam mislio i nadao se. nego. i ka em im da je ve u takove nemirne zemlje ne elim nikada do i. inilo mi se da sam toprv bogat postao. slabo su me pu tili da kad u trakteru ru am. za pre i u svoje po svoj prilici u podobnim opstojateljstvam ote estvo.

Oni bi se inili kao da mu ne veruju. dva velika sepeta s razli nim ve tma i dvadeset butelja vina. Ovu sam sve potezao sa sobom. Ka em mu da onde kud ja polazim nije obi aj take haljine nositi. ne bi mi mogla bolja ni milostivija biti. Nebesni angeli da se poka u u elove eskom vidu. samo to bih mu rekao: " uje . Do e dan rastanka. Po emo pitati i ujemo da proveditor cefaloniotski. re e mi on. Ne bih rad kazivati da sam u teskobi. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. a bojim se da posle gore ne bude. metne u sanduk. Najmla emu u sve moje vreme tu ja sam davao lekcije.Ka em Andreju mojemu da nameravam po i u Dalmaciju. nego da po emo raspitati za koji korabalj. zatim bi im tolkovo i koje su asti slova i slo enije . sestrami i materi ta ga je nau io. mla a u etrnaestoj godini vozrasta. "Za dvadeset. zatim obikne. polazi doma sa svojom familijom. Ali ta ne e nu da izmisliti! Polaze i iz Smirne dao sam bio na initi jednu gornju haljinu od fine ingleske oje. Ali sam ga i ja umeo lepo varati daju i mu ispo etka malene lekcije. Radostan. jedan velika ak pod lokotom sanduk pun samo biskota. nau i u dva-tri meseca oko pet ili est lista naizust. no taku ljubov kakovu k tebi ima ja nisam videla u ivotu mojem. Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevolje tri. kupi u je ja. Njegova roditeljnica da me je rodila. a on bi im namah naizust o itao. "To je najlak e!" ± re e mi. Kad dam ova tri. Korabalj napolak prazan. zaisto ne bi se mogli ni lep i ni bolji pokazati od ove mile i predrage familije. U Veneciji potreba stajati na lazaretu dvadeset i jedan dan. a i Andrej takove nosa e. a ja. blagorodni Venecijan." Obu e je. a nisam je ni jedan red obukao. U Korfu ima trgovaca koji nose take haljine. ako mi do to doba lekciju ne nau i . Ali bi te ko mojoj du i bilo da sam sasvim Korf ostavio ne spomenuv i mater Andrejevu i dve sestre njegove. ostaju mi jo te samo pet. tu se tro i. Ima a e i dva brata najmla a u familiji. Georga i. niti mi vi e dolazi u moju sobu. Majstor mi je na ini odve i duga ku i iroku. a haljinu hvale i i govore i da bi u Korfu pedeset pijastri ko tovala. kao da mu se ne to veselo slu ilo. dete ne mara e toliko za lekcije. Lasno sebi svak mo e pretstaviti kakovo je razlu enije za nikada se ve ne viditi s takovim slatkim du ama s kojima bi se za bla enstvo vmenjavalo sav ivot ovde na zemlji provesti. svako ve e hvale i se zetu. Andrej moj s u iteljem Hrisantom i s esto pomenutim Antonijem u slogi spreme mi toliko proviziona da bi etvorici dovoljno za deset dana bilo. a ja bih je dao za dvadeset ili za petnaest. a kad dete ce dobije vkus. Nikada mi to dete nije bez izu ene lekcije do lo. taman kako valja. niti u ja k vama do i. u koga bi morali svake nedelje po jedan red svi zajedno astiti se. taj as izbroji mi novce." Starija sestra ± od dve godine za dobrim i vrednim mu em. Stoji me oko etrdeset pijastra. kad bih mu je zadao." Ovo je pretnja koju ja i do danas mojim u enikom inim. bude mu mnogo lak e i samo mi po ne iskati pove e lekcije. za to Andrej rezmerno miluju i ga. Ona bi mi esto rekla: Sin moj ima i drugih prijatelja.

nego kako ja izrekoh da mi ta haljina ne trebuje i da bih ja za polu cene prodao. U venecijanskom lazaretu tu se svr i moj biskot. ivili smo u krajnjej ljubovi vsegda za dve godine nerazlu eni. aki bi zadugo o tom domi ljavao se: " to e je drugom prodavati. a onde sam doma." Blagorodna du a! Lepo. Bog joj dao ve no bla enstvo! Korabalj za Veneciju bila je velika nava od linije. U Korfu poznao sam se bio s jednim mladim vesele i blage naravi sve tenikom. kao da je ukrao od nekoga. naho ahu se tu jo te etiri oficira s enama i decom. No sohrani. Ili je zar njegova sla aj a nebesna du a predvidila da e se to delo na dvadeset godina zatim tampi i ve nom vospominaniju predavati? No kako je on mogao znati da u ja za toliko iviti. niti ima a e za razmetanje. imena Danilom Moraicem. ni ta manje vreme nije se dugo inilo pri takovom lepom dru tvu. milo i slatko sve to je isto.raskazivao. bo e. ali to za ni ta ne dr im sprama ovoj hitrosti koja se uprav mo e nazivati gre eske ljubovi i dru estva hitrosti. koje bi u Persijanu ili u Tatarinu s sladostiju srca na veliku elove esku pohvalu . re e mi da bi i on rad za neko vreme iz Korfa izi i. i na dnu sanduka na em onu istu moju haljinu koju sam u Korfu mojemu Andreji prodao. "kupio haljinu i platio. Naprotiv prijatno joj se ini. no on po teno i lepo ivja e oba e s svojim trudom. Ja mu moju potrebu ni jednim slovom nisam otkrio. elio sam po i i usmeno blagodariti starici igumeniji na dobroti pokazanoj mi pri mojem prvom pri estviju u taj ostrov. neka bi tako postupao. jasno. udob vrazumiteljno i inovno raspolo eno. namah. Ne valja ni ovo to se Korfa kasa mol anijem preminuti: da kako sam tu do ao iz Albanije. prekrasno slatko srce Andreja mojega! Da je bogat bio. " ta u gledati?" ± pita me. ovu slatku utehu imati i takovo blagorodno dru eske ljubovi delo. odgovorim. Zovem Danila i re em mu da gleda i vidi ako ne veruje. pak je sakrio na dno sanduka pod biskot. "Majstoriju i hitrost Andrejevu". samo da ih se pro e. On ni trenu e oka nije tudirao ni mislio. od zamr ena i besporeda na predavanja! Prirodno je mrsko i otvratiteljno elove eskoj du i to to je zamr eno. ovo bla enstvo do ekati. Kako je lasno i prijatno u iti kad se lepo i razumno predaje! Niti je muke u itelju niti u enikom. no pa e derznoveno sam mu toliko krat kazivao da do Dalmacije dovoljno imam. o tampi ni ta ne stoji. tamno i odve trudno. Moje predlo enije da po e sa mnom u Dalmaciju jedva do eka. al' se ona ve bila prestavila. imaju i po vi oj asti ili slab ili protivan vetar. Jedva smo sedamnaesti dan k Veneciji do li. za to mornari kradu kako sotone!" Ja sam potom poslao neke darke njemu. koji na isti na in u Veneciju i ahu. gdi to pridodajem). i u ovoj pismo u kojemu se izvinovljava i prosi pro tenje to me je tako prevario. esto bi mu se zet i sestre zaklinjale da mu veruju da zna. Kromje proveditora. izdavaju i ih na tip. kojemu kad ka em da u u Dalmaciji prebivati godinu ili dve. no sad. (U kopijam ovih pisma. njegove gospo e i slu itelja. Zato me er on meni naru ava e da sanduk ne ostavljam otvoren dok god ne potro im sav biskot. kad u je ja kupiti? Evo ti novci.

Ali ti dobro zna da se vi . onde sam ti ja s na im Meletijem protosin elom na kapelaniji. kra ani. toliko se vi bolje i ve ma pomla ujete.opisivao. U Kotari. propovedati i bla enoj ve nosti predati i posvetiti. Zato ti ja pohitim u ona moja bla ena sela i polja gde sam ja ve dobro poznat i gdi. tako silno u prsima na ima djejstvujete? I koliko ve ma vreme ivota na ega prolazi i i ezava. i previ e samih nebesnih visina stabla. dok ste vi dvojica onde. negde oko Nadina. kojega ste vi roda i plemena. ho emo stajati onde kako pa e!" "Dobro. Ti zna kako je ono lepo i zdravo mesto. mo e bit da bi me tu zadr ali. ni ta na svetu. dobrodjetelj slavim. sujeta i ni ta nego sujeta! Siromah i bedni ove ak na bo ijoj zemlji mora onaj biti koji." Nikada i niko ne bi tako lepo opisao kao apostol. ljube i dobrodjetelj. procvetavate. od Andreje ljubimago mojego meni istom pokazano i sotvoreno opisati. ali je on dobro i predvidio i pretpoznavao ono to je be islenokratne ve e i bolje od ovoga. rasplo avate. grane i blagorodne verhove svoje di ete i uzvi avate. u samu ve nost korenje svoje uglubljavate i rasprostirete. gdi su vina. jedva emo se do ekati. nego magli. Slasti. koje se pohvala. kamo pusta mladost. u Zadar. obe tao i odredio blagopolu nim od sinov elove eskih. Meni je poznato bilo da ovde ima dovoljno Serbov oficira i trgovaca i da sam se s kojim god od njih poznavao. sa mnom u Plavno. nejma ni ta viditi nego sujetu. kad ve preminu i kad ih nestane. Sveta dobrodjetelji. slave i veli estva. nikada nisam mogao sebe preporu ivati i u poznanstvo drugih utiskivati se i nametati. re e mi. Hajde. bo estvena verne dru be i prijateljstva ljubovi. Slave i ja Andreja mojega. na alo i izvor svakoga dobra i svake iste i verne ljubovi. namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu Dragovi anina. Ku a crkovna ima za kolu. kad vi takova uvstvovanija u nami vozbu davate. est i slava k samomu ocu nebesnom otnosi. Iz Venecije pre em s Danilom. pa tete i pe enja! "Ali je jadan ovek. Tako mi hleba i soli. Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot. jao i uvi: sujeta. bez najmanjih ni s jedne ni s druge strane ceremonisanja. sen i sujeta!" ± mora ovako misliti i govoriti koji ne poznaje i ne uvstvuje u sebi moralnu i duhovnu ast sebe. za to je on sam po jestestvu koren. komplimentiranja i u milost preporu ivanja. kad se obazre za sobom. re em mu. jesu li ikada kadra ovake za sobom ostavljati sljedove? Evo njihovi hvaljeni sljedovi. telesna ugodija i vosprijatija bogatstva. Marijinu je on ast izbrao. prirodno stra iv i stidljiv. Ali ja. Iako on i nije predvidio da e se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i tampati. koji ljube boga i dobrodjetelj. prvi i poglaviti grad u Dalmaciji. Dobro je on znao to je radio. to smo zajedno jeli. Mo e li se pri itavoj pameti re i da je onaj ivio koji u sve vreme ivota niti je du u svoju ni boga poznao? "Ih e bog revo i slava v sramotje ih. koja mu se doveka ne e uzeti. drugom mojim. Eh. a to jest ono to je ve ni i bla eni tvorac ugotovao.

a u gradu. lep e se ivi. ako ne du e. konte Zorzi Gabo iz Kandije. prvomu od na ih trgovaca u Skradinu. koji je pre mene oti ao bio za iskati od senata dozvoljenije da mi je slobodno koju godinu tu prebivati pod re enim imenom i kao kapelan. za to on delikatnijega stomaka nego ja. odem u Zadar ekati konac. da mu do em na pogrebenije. nu de trpiti?" " ta? Mi oti i. a na njihovo mesto do u neki. tako ostajem u Zadru. gospo a Ana Rapsomani i i moj ljubimi Lazar Slavujevi Mostaranin s svojim drugom Simatom. U ine mi predlo enije da se obe tam ostati pri njima. pak ako posle do u kakve kavgad ije na va e mesto i uzi tu da mi igumani u i zapovedaju. s kojima mi nije bilo mirno. koji mi je veliku ljubov i dobrotu pokazivao. Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov. kako sam lep e mogao.esto promenjujete. na em ne ajana prepjatstvija. U Skradinu naj alije mi je bilo rastati se s jednim po tenim trgovcem Markom Paraskevom. i pro i kupci . i prebudemo tu celu godinu. smili se to nekim oficirem ernogorcem i Sarajlijam trgovcem. ono isto to sam ja predrekao zbude se. za godinu. jer sam dovoljno na to potrebnih knjiga kako na gre eskom tako i na talijanskom jeziku imao. Kad onde do em. Biskup latinski. Prolaze i po em na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simi a s familijom. navlastito pri moru kako to je Skradin. dok si ti onde! Nipo to. i budu i da se ono ne dopusti." Obe tam se i dam ruku. i kad u inim. jer moj ljubimi protopop Novakovi te ko bolova e. pop Lazar. a meni toga nije. najpa e zato to mi se re eni doktor obe tao bio lekcije u matematiki predavati. Zaprose me da im u nedelju propoved re em. U Kninjskom polju nisam te radosti imao. kapetan Jovo Grbljanin. Stoje i u Plavnu. koje s velikom radostiju na em sve u zdravlju. U Zadru. Odavde opet u Veneciju k A imu arkovi u. Na drugo leto. Onakovom dobrodjeteljnom mu u lasno je bilo venac pohvale sastaviti. U Veneciji se dela brzo ne svr avaju. dignu iz Plavna re ene kapelane. i u selu nije nau en bio iviti. kolonel Majna. gdi sam mu izgovorio. no s izjatijem ako Skradinjani ne polu e dozvoljenije da me mogu imati. Ovi dvojica bili su na alna pri ina da sam u Skradinu elio koju godinu provesti. gdi do e k meni i moj Danil. Ja se toga ne odre em. ibo sav put ivota njegova bio je pokriven s cve em blagonaravija i dobrodjetelji. Jedva to Skradinjani do ekaju. niti ho u na to da se potpi em. i zovnu me k sebi za propovednika. rodom Grekom iz Korfa. i s prekrasne nauke doktorom u medecini gospodinom Leonardom Vordoni. pohvalno na pogrebenije slovo. To je meni vrlo lasno bilo. Ovome sam radiji bio radi mojega druga Danila. Ovde su ve bili uli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji. hvala bogu. blagorodni Venecijanin. soprotivi se mojemu tu pod tim imenom prebivaniju zato to nisam venecijanski podanik. u sva tri Dalmacije manastira i u druga razli na sela i varo i na cerkovne praznike pozivali su me propovedi govoriti.

Iska em od kud idem i za im. avgusta 28-go 1788." veli mi. kojega zaprosi dozvoliti mu da me primi pri sebi na kvartir. no preko razloga vinopija i spava . "Sljedovateljno do ao si. "Ne samo obitali te. a ja pre em u Trijeste i odavde u na slavni carstvuju ti grad Be . nigde nikoga ne poznaju i.Sarajlije. po em k gre eskom kapelanu. nemecki nimalo ne znaju i. ako bi se moglo. to sam ovde radio. to u Vam u slede em javiti pismu. nego i trapezu s nami nek ima. ba kako da si znao. koju godinu u Be u prebivati i emu poleznom pou iti se dok sam jo t mlad." Obnade di me pop Antim da ne tokmo koju godinu. Po ispolnjeniju godine. i taj isti dan otidem i prika em se njegovim mla im. [VII] PRELJUBIMI I DRA AJ I GOSPODINE! Kad u Be do em. popu Antimu. svi su mi ovi tako dobri i mili bili da mi nije mogu e slovom njihovu blagost i dobrotu opisati. . On ima a e svoj kvartir u domu jednoga od prvih u Be u me u Greci trgovaca. i da je nu no. Tada se tu naho a e jedan iskusan u tome u itelj. pre nego se u kakovo upustim delo. povedaju i mi da je i sam u mladosti. "To je najlak e!" otve tam. bez roditelja i ubog budu i. nego i sav ivot mogu u Be u provesti ako uzimam volju i userdije lekcije jelinski predavati. imenem Nikolaja Dimitrija Stoj o. i da bih elio." Pritom obznani mi da se u Be u nahodi na arhaEpiskop Joan. dosta stranstvovao i namu io se za postignuti jelinskih spisatelja i jezika poznanstvo. da mu se javim. predragi moj Danil Moraitski vozvrati se u Korf. dok se ovde pozna i namesti. ote estvo svoje. odgovori blagi i dobri gospodar. Ovi me ljubezno primi. "u najbolje vreme. U Klasenu v Kurlandiji.

"To je dobro. koji se zdravo ismeju uju i moje priklju enije. Od svakoga imao sam na mesec po dukat. I ova predavanja velike su mi polze bivala ne samo za pla u koju sam za to polu avao. i to je najgore." Po obedu odvede me i prika e konzilijaru Filipidu. u isto vreme dobrohotna ljubezna srca. koje znam da e mi svako uvstviteljno i blagoro eno srce posvedo iti i potverditi. U isto vreme slu aju i od latinskoga u itelja logiku i metafisiku. Moj poslednji u francuskom jeziku u itelj bio je (na veliku moju polzu) lovek preizrjadnago u teniju knjiga vkusa i poznanstva. Uzmem i za se dva u itelja: jednoga za franceski. i ini ta ti drago. Udari dvanaest sati. pri njima. Tre e godine i lekcije sam na francuskom predavao jeziku. U ovim meni dragim i slatkim upra njenijam provedem u Be u oko sedam godina. Take vike i psovke u mojem ivotu nisam podneo ni pretrpio. na francuskom jeziku lekcije. koje Francuzi ne bi mogli. ujem gdi zapovedi mitropolit . Uljezem u grad i na em moje doma ine jo te pri ru ku. a drugoga za latinski jezik. budu i u sostojaniju o predmeti tenija mojega suditi. budu i ovo i do danas moja na alna i vladi estvju ta strast i pohot: bolje i u enije od mene s krajnjim usla denijem i vnimanijem slu ati i od njih se polzovati. podobne i talijanski razli ne sam obi avao. to je meni dovoljno bilo.Delo na astal!" ± i izi e u salu. od toga vremena tenije knjiga stalo mi bivati i mnogo prijatnije i poleznije. rez opho denije i razgovore s dostojnej im prekrasnih nauka. niti sva to tako kako je napisano primati. reku mi da ga do ekam ba u sali gdi je trapeza name tena. dade me zapisati gdi nadle i. prostranej ago iskustva i vje estva. ko sam. da neiskazano blagopolu ije i uvstviteljnej e usla denije . kad znadu da je mitropolit od svih pro ih dvadeset i tri asa najlju i na svakoga za koga ne mari da mu u to vreme do e. "Idi kud ti dragao. esnej ago itija i nepor nej ih narava. isto se upropasti i u asne.Ovi. nahode i se trgovaca koji su pretpo itavali mene drugim boljim od mene zato to sam im ja mogao gre eskim predavati dijalektom i knjige tolkovati. Mogu slobodno re i ovo. Za dva-tri meseca sakupi se k meni okolo dvanaest u enika. no mnogo bolj e to sam sebe u sve to ve e iskustvo i sovre enstvo u re enim jezikam dovodio. sutradan ravno u dvanaesti as. Ovaj mi dade poznati izbranej e ne samo franceske no i s ingleskoga na ovi jezik prevedene knjige. Sa slavnim u naciji na ej generalom Mika inovi em i s njegovom gospo om (s kojima sam i jedno pute estvije u Horvatsku i Slavoniju k toplim nedaleko od Pakrca vodama u inio) mnoge sam vesele i bla ene dne proveo daju i. da u tu i radi esa prebivati. A kad i mene tu opazi. dvema prekrasnim gospodi nama. za izigrati svoju komediju. otkud sam do ao i da bih rad u Be u prebivati. Izi em iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. re e mi gospodar Stoj o. Zar ti misli da ja nemam drugoga posla u Be u nego da sam tebe radi ovde do ao?" I tako ti me otera. "Ko je ono opet sad ovde? Ko ga je zvao?" Ka e mu protosin el njegov ko sam. mu em gospodinom Atanasijem Sekere om mnogo sam se polzovao. sad si bez brige i ti i mi. Martici Prodanovi a i Ekaterini Saplancaj.

me u ljudma jedva e se na i od deset hiljada jedan. i kad se slu i. Nadle i znati da je moje ovde govorenje za takove ljude koji lepa i mirna sklonjenija imadu i dobro kako sebi tako i drugim ele. hvala bogu. vtoro. i od stotine jedva e se u jednom slu iti slu aju. a ovo mi je lasno bilo. A to to ne ide od srca. Umerene umnosti i razuma lovek prirodno ve ma mrzi i otvra tava se od onih koji se ine da ga ljube ne ljube i ga. zato to je ovo izvan i protiv nature. razvje pre dve pro ed e godine kad sam se iz Inglitere vozvratio. U ovom punktu neka mi niko ne do e zanovetati da sam ja prostak bio i da sam se varao po tomu to hitri ljudi vredni su pokazivati da rado imadu onoga ba za koga ne mare. to nisam imao s ime predizdatu knji icu sasvim isplatiti. nego iz usilovenija i pritvornosti. to jest lukavstvom i zlobom pokvarenima. Za njihove i njihovih drugih prijatelja tajne nimalo nisam mario znati. U zajam to iskati nikada nisam potrebe imao. nisam nikada uzroka imao bolovati. I ovo to sam uzajmio pre sam s velikim. U du nosti preko sile moje nisam se uvozio. ibo. niti sam mogao ni vremena imao onde dolaziti gdi me ne ele. Neprestano u prijatnom upra njeniju. i ovo nije mi ni dlake mu no bilo. Nikom ivu nisam se nametao. A o protivnima. a sasvim ni najmanje to ne zna e. i od ovakovih sam se ja na svaki na in klonio i o u davao. no prostim prirodnim putem tu sam dolazio. nekoristoljubiv. est poleznih i radosnih godina pro u mi u Be u kako est dana. to sam rado i verno ispolnjavao. na ljubopitstva. kao na velikom daru. Ljudi dobrih i blagih svuda ima mno estvo. Lasno mo e ko pomisliti kakav sam ja sekret imao mno estvo ovakovih dobrih ljudi nahoditi i sebe u njihovo blagovoljenije unedriti? Nikakav sekret na svetu. za to sam poznavao da mi je najpoleznije. tako sam se i sam od toga vsegda ostregavao. blagodarenijem vozvratiti mogao nego li sam obe tao. samo da ovek sa svoje strane gleda da je po ten. ovde nije ni slova. i sljeduju i ovim ka estvam da se s ljudma vlada. samo u nedelju i na praznike u inili bi mi se dni kao da su poduga ki. ja ve nimalo ne sumnjaju i da on mene savr eno ne ljubi. morao sam u takovom . Umereno ive i. a takovih. za nevolju i silom. Kako sam ja u sebi uveren bio da moji prijatelji nisu me radi ni u em uvrediti. ili drugima lekcije predavaju i ili svoje u e i. i pritvarati se da mrze na onoga koga u srcu vesma ljube. Po mojemu slo eniju i na inu mi ljenja. van da je sasvim cepanica. podozriteljstva i na intrige mrzio sam kako god na otrov. spokojstvo srca i vnutrenju duha ti inu vesma ele i i ljube i. a ta sam mogao i pothvatio se. prvo. dobar i razuman. Ove su re i ni ta i za ni ta! ine se kao da na ne to zve e.ivota mojego u ovome se sostojalo: ko mi se je god pokazivao da me rado ima. pak onda umereno dobri njemu e biti sasvim dobri. umirao sam za njim i ini mi se da ivot moj prestao bi mi prijatan i sladak biti kad bih ja ikada mogao prestati one koji su me rado imali ljubiti. mora biti. Niti bih ja dve krajcare za moj ivot dao kad ne bih vi e imao o kom misle i radovati se i usla davati. bog vjest za kakova opstojateljstva. nisam imao s im do Be a do i. to e svak lasno poznati.

prekrasnom gradu kao to je Be blagopolu an biti. Dela moja i du nosti rado i veselo ispolnjavaju i, inilo mi se da sam u sover enej ej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Be inio mi se moj, jer sam mogao po njemu pacirati koliko sam god hoteo. Augarten, Prader, sve ume naokolo i livade poizme u njih bile su u mojoj vlasti; svake nedelje i praznika mogao sam po njima na sve etiri strane hoditi, koliko mi drago. Svi slavuji u Augartenu u prole e, i kad bih ja sam tu bio, pevali bi koliko da su najve a gospoda u njemu. enbrun, na ih bogoproslavljenih i velikih cesara i cesarica predivna letnja obitali ta i u njemu lavirintovidne neiskazane krasote ba e i rajevi. Belvedere, besmertnoga princa Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno. Predgradija sva oko Be a i vertogradi, bili velike gospode, ili gra dana, gde je god slobodno bilo ulaziti, tu mi niko nije smeo stati na put. Za ona pak mesta gdi nije dozvoljeno bilo ulaziti, nimalo nisam mario, koliko da ih nema na svetu, niti bih ja tu u ao da me ko kumi, kod tolikih drugih lep ih mesta. Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po va oj asti pe ice hodio, za to ovo je mnogo bolje za me bilo radi mnogih uzroka; no ova dva, koja u kazati, stotine vrede. Prvo, to je za zdravlje mnogo poleznije pe ice hoditi nego u koli; a ta je bolje na svetu od zdravlja? Drugo, ko je u kolesi, ako e biti praha da se zagu i, on mora onim putem i i kud ostala kola idu, ako mu se i ne e. Drugda se poizre aju po sto jedan za drugima, da se ne vide od praha; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo o i, u i i haljine prahom, nego i nosovi i usta, za to moraju disati i odisati; pak ako najpre na kola stado e, sva za njima, ako e ih hiljada biti, tu valja da stoje gde su se na la, i ne znaju i ni za to ni za koliko e tu stajati. Oni su sve to prinu deni trpiti, a ja ne; za to ja i pro e moje dru tvo pe aci, kojega nas ima dosta, hvala bogu, nami je lak e i opkoliti i preko pre i, i gdi god vidimo hlad ili od ku a ili od drevesa, ili ako e i od plotova, a mi namah u hlad, pak idemo lepo gospodski po hladu. Ko ne vidi da je ovo i poleznije i lep e? Ali, re i e mi: kad je blato i ki a? A zar ja tebi ne mogu re i: a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim neka sva ta ne spominjemo! Ko se ki e i blata boji, nek' se ne ra a na ovi svet; to mu se pre ka e nek' ne re e posle da nije znao. Imao bih se jo t s mnogima ve tma hvaliti, kao na primer da sam slobodno mogao u svi vi ere eni mesti prve i najlep e be ke gospsfe, koliko sam god hoteo, gledati, i niko za obadva svoja uha za to ne bi mi smeo re re i; ali' ovo nek stoji. Samo u jo t jedno kazati, pak u ovi period zaklju iti. Redut be ki, koji je ogla en na svetu, komedije, opere talijanske, muzike, carske biblioteke, sve ove vesele i polezne zabave i nasla denija mogao sam u ivati i u ivao sam kako god jedan od velike gospode. Sad reci, ljubimi moj, no po du i i sovjesti reci, nisam li ja u ono est godina u Be u blagopolu an bio? No kako sve ovoga sveta te e i prolazi, tako i njima do e vreme, te prsfu. Ali ih ja ne alim za dve pri ine. Prvo, to i do danas, spominju i ih, radujem se

i veselim, ibo "Hoc est, vivere bis, vita posse priore frui." To zna i: "Dvared iviti, kad ko mo e i pre njim usla davati se ivotom." A ftoro, to je jo t lep e, bolje i sla e, da u to vreme to sama znao, drugima sam predavao, to pak nisam znao od drugih sam primao i u io. A ovo je vsegda bilo verhovnej e namjerenije i vsegda nji ni an mojega po svetu hodanja, koje neki iz njihove visoke milosti skitanjem nazivati udostojavaju. to sam ja kriv to oni ne e ovako da sude: da bez posla hoditi, to se zove skitanje, ako e biti samo po jednom selu; a s poslom hoditi, to ljudi pametni drugoja e zovu. Ako li su ti isti, doma sede i, sebe i druge bolje polzovali, ja im to estitam i zaisto ne zavidim; no i ja s moje strane imam za to blagomu nebesnoga oca promislu dok sam god iv blagodariti to me je sirotu bez o ina i materina sovjeta i pristaranja dovde nastavio i doveo, i znam da e me i do konca vremenoga voditi ivota i pomo i mi da vsegda ve nim, njegovim premudrostiju pretpisanim, pravilam sljeduju i, postupam i ivim. Sedme godine u Be u prebivanja usudim se ve i u nemeckoga jezika uvesti u enje, kad u tre i ovoga mojega pretprijatija mesec dsfe u Be na arhiEpiskop, Vikentije Joanovi Vidak. Ovaj gospodin ne samo s milostivim no po e s ljubeznim k meni na inom sasvim me prisvoji k sebi. U ini mi predlo enije da po em u Modru k njegovim dvoma sinovcem, Tomi i Pavlu, predavati im francuski i talijanski za godinu, obe tavaju i mi za to da e me na godinu ili najdalj na dve zatim s njima zajedno o svojem tro ku u Germaniju u kojinubud universitet poslati, a potom i put jedan u Franciju, Ingliteru i Italiju u initi. Kad ja ujem za Germaniju i pro aja, obe tao bih se slu iti mu ne godinu ili dve, no toliko godina koliko je sveti patrijarh Jakov za prekrasnu Rahilu Lavanu tastu svome slu io. Do em u Modru, i tu sam ne samo mladim Vidakom no i pro im mitropolitovim pitomcem lekcije na vi e pomenutim jezikam predavao i s njima zajedno u kolu, Baumajsterovu filosofiju slu ati, odlazio, a od konrektora na nemeckom privatne uroke uzimao. U domu jednoga blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma Taka a, vesma sam ljubezno primljen bivao i esto u lepom dru tvu s oficiri i s gospodom astio se. I pri njemu sam se s preljubeznim mojim ritmajsterom Be ineom poznao, s kojim sam u selu blizu Modre, gdi je on na taciji bio, esto po nekoliko dana provodio. Po sover eniju ove godine pre em s moji mladi i u Karlovce. Odavde po em po dvadeset godina otsustvija u Banat posetiti srodnike moje, pokloniti se grobovom roditelja mojih i celovati meni svetu zemlju u kojima njihove po ivaju kosti. U Be kereku po slu aju do em u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovi a, koji mi se ka e da je bli nji srodnik oca roditeljnice moje Krune. Ovaj pre esni stari, koji bi i tu ina rado pri ekao, kako je mene primio i ugostio, to svak Serbin mo e sebi lasno predstaviti. U Itebeju po em iskati sestru matere moje,

Jevru; no ne na em je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, po e sa mnom u dru tvo. U milom Semartonu, predragom selu i mestu ro denija slatke roditeljnice moje, otidem namah k crkvi s popom Radulom, parohom sela, kojega sam jo te u detinjstvu tu poznavao. Ovaj mi poka e grob matere moje i mile Jule setrice. Mati, mati i ro ena sestrica! Kakovo su to udna imena! I sad mi, ovo pi u i, iz samoga srca izviru suze i, navodnjavaju i o i moje, jedva mi daju pisati. Padnem na onu pre esnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim. Molim sve tenika da zove koga da mi pomogne raskopati zemlju da vidim kosti boginje moje rez koju me je bog na svet proizveo. No on mi ka e: da ja vsuje to elim, da za toliko godina tu su i drugi mnogi soplemenici, stari i mladi, pogrebeni, i ko e kosti od kostiju razaznati! Kad ovo ujem i rez izlitije suza sebe oblah am, do em u se i pomislim: bo e moj, kako smo mi ljudi vsegda k zemlji prilepljeni! Namesto to bi vozvodili um na k besmertnim ljubeznih na ih du am, mi i temo kosti njihove, koje se moraju s drugim podobnim kostima pome ati, izgubiti i najposle rez stotine godina u ni ta obratiti. Evo na koji su na in postala sva obo enija i poklonjenija mo tiju, kostiju i ikona. Gore a i srde na ljubov i visokopo itanije samo jedan korakljaj potrebuje za preobratiti se u ljubimago i visokopo itajemago predmeta obo enije. Ovim prirodnim i kratkim putem dolazili su ljudi k idoloslu eniju i k svim sujeverijam kad god prosve ten razum s njima nije upravljao. Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice. ta je elove esko telo bez slovesne i razumne du e koja ga o ivljava i u njemu misli? Ni ta nego smradna haljina, opredeljena za crve, za trulost i za uni to enije bilo na koji mu drago na in. Ova razmi ljenija tada mi se toprv predstave kad svu nade du izgubim ostanke Krune moje i Jule na i. Onda mi padne na um i razgovor premudrog Sokrata pre smerti svoje. Ovi dobrodjeteljni i bo estveni ovek, od svojih gra ana nepravedno osu en da otrovom ubijen bude, zapita ga njegov ljubimi Kriton kako i gdi eli da ga pogrebu. Tada se on okrene k pro ima koji tu bijahu i re e: "Kako hudo moj Kriton o meni umstvuje, misle i da po em ja otrov ispijem i ostane ovo telu tu pru eno i bezdu no, da u i tada ja ovaj isti biti koji sad sa vama besedim. Ne e ve ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo haljina njegova izli nja i ni na to nepotrebna. Zakopaj je gdi ho e , i predaj zemlju zemlji; zakopaj je samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata ti ukopati ne e ." Prostite, sam u sebi pogledav i k nebu misli e, re em: "O vi, mojemu srcu svete, bo estvene i slatke du e, prostite slabosti i nerazumije moje; za to vas i tem ja u zemlji, znaju i da su pravedne du e u rukama bo ijima." Jedva prinudim esnoga sve tenika Radula da uzme neku bagatelu od mene za spomenuti ih na slu bi. "Ja bih njih i bez toga spomenuo," re e mi dobri sve tenik, "ali da bog d da i moja du a bude gdi su njihove!" Preno im u domu ujaka mojih, Pavla i uke, i sutradan po em k akovu.

a kad on ka e. jedne s sinovi na enidbu. i uveren sam da e ti ba tako rado ovo itati kako je mnom rado napisano. Pre trideset godina se niko za glavu ne kalu eri. Dve ve ti. Ko se god opari. i svak e lasno pogoditi da je ovo vi e za druge nego za sebe govorim. Za drugoga s druge strane. [VIII] LJUBIMI PREDRAGI MOJ! Nikakova v eloveceh ne stoji ve t postojana. Poznamo se i pocelujemo. pak onda itaju i ovo ne e za bezmesno suditi to ja ovako mislim. Ja sam ve bio i pro ao. esnej a i sla aj a du i i srcu mojemu. nek pri eka jo te desetak. kakav je god li a rodi. I on tako er. Al' ho e pametno mom e da se posveti i da tvori udesa po Sremu! No ve to mu drago. ja se ne bih usudio kom drugom kromje tebi ovako duga ko pisati pismo. prve u varo i. De ica kojima sam babinje uvao i potom u naru i nosio. Eto ti ga. svetej a. pak e i ti biti ovek na svetu. posle drugi nek ine to im drago. opet nek ne nagli. ona sad doma ica i s sinom velika kim. idi sam te se kalu eri. K i stri eva. nek pro e i ovo deset. to se ne ot ini. samo neka predstavi sebi svoje roditelje. Uputim se uprav k roditeljskom domu. davno se prestavio. Kuda je pro lo trideset. Nejma ga. uvstvujem i pi em o onoj koja je posle boga. Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim. za to kada se ovo moglo slu iti ba u . pro lo bi da ih je jo t toliko. toliko su znamenite i tako se kasaju interesa celoga elove eskoga roda. i u Lazu. to sam pozno ba u kom iluku s jedne i druge strane roditeljskoga doma.Ljubimi drug moj. taki je i ljudi!" Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u ivotu nisam tako po uvstvovao kako kad na toliko godina posle do em u milo mesto ro denija mojega. sad su oci i matere. A uzdam se da se ne varam misle i da i drugi ko. da bi zaisto smertni greh bio da ih ovde ne spomenem. to je u injeno. pomislim u sebi. A kad mu bude toliko. a druge s k erma na udaju. a ne ka e dru tvu da orba e e. Ne nost tvoja k meni poznata mi je. koju sam pri sisi ostavio. 1788. pred kojim na em u glubokoj starosti strica mojega Gruju. septemvra 14. U Kenigzbergu. i nek se ne boji da ne e pro i. i u Mijaila. Pitam za jednoga kom iju. nije dobar za dru tvo. tvorca mojega.

mene ne bi na svetu bilo. no gledaju i na nju bi se zakleo ko da joj nema vi e nego dvadeset. to vas je god na svetu. pak. koji su to ustanovili. o kojima nikada ne mogu pomisliti da uvstviteljno moje o njima ne soboleznuje srce. Pitam je zar ne mo e drugog mu a na i. po tena i blagonaravna. i mogu li drug druga od smerti izbaviti? Ako su sveti oci tako uzakonili. hiljadu bi puta pametnije u inili. to li mu ako mu tri ene ne ivu? Jesu li oni vladjetelji ivota i smerti. Za pravdu bo iju. ali vele da crkva ne dopu ta". bili su pustinjici i kalu eri. i a Mijailova k i. a da ta nejma dalje i dalje u vilajetu. a ne ina e. Ova se udala za nekoga koji rodi s njom (na pamtim dobro) jedno ili dvoje dece. koji su ne samo slovom nego samim delom pravi sveti oci. niti bi mi milion svetih otaca pomogao. za to da sinovi i k eri i unuci va i stradaju. zato. prekrasna do udivljenija. da se oni u tu e posle nisu me ali. ne dalje nego u prva dva doma. Re je ovde o dvema enami. Ovo je posao mirskih ljudi. O ljudi. Evo to mi je odgovorio: . Ka e mi sirota uzdi u i: "Na la bih ja davno sebi mu a. k i i a Laze. pak nek je bolje uva. Ti isti sveti oci. Ovo se dakle ne govori toliko za Mariju i Jovanku. Ko je meni za bogom najve i sveti otac razvje onaj koji me je rodio i othranio? Da se on. ali je pravedno postarati se za budu te rodove. u emu nimalo nisu krivi? Ja sam o ovom poslu.Da znam da je to tako.mojem kom iluku. Ovo isto slu ava e se i u napredak mnogima i mnogima. kakvo e onda lekarstvo na i? S druge strane Marija. jer tako ho e bog i tako mora biti vo vjeki vjekov. pak je onda ostavi. ena jo te zdrava i mlada. stare ina i poglavara. pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio. Zato predla em ovo na rasu denije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji mare i kojima je sve to va no i veliko to se elove eskoga kasa roda. zakleti neprijatelji braka i adorodija. Jedna je Jovanka. tome lasno ima lekarstvo: nek uzme sebi drugu. dokle e se kojekakvih pustinjika i monaha zakoni za crkvu dr ati? Carigradu i Smirni o ima sam mojim gledao da crkva i patrijarsi za mnogo manji uzrok dozvoljavaju enam za drugoga po i mu a. I ovoj budu i i tre i umreo mu . da uzdi u i da su zlopolu ni. ode nekud i stepe se. zdrava telom i razumom. ljudi bra o. Al' ako ne do e. vi e se udati ne mo e. vozbranjavati da se ljudi na bo iji svet plode i ra aju i boga slave i poznaju. i one e u malo vremena uvenuti i preminuti. kako god ovde pi em. sa uvaj bo e. nego esni i sveti zakoni brak. Ali ako prvi mu do e? Ako do e. i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga. okolo tridesete godine vozrasta. Nije li ovo uprav protiv bo ije volje. ali neka oni otvjet bogu daju koji su . nije o enio i mene s mojom slatkom roditeljnicom da nije za eo. a u jesen zrelosti spadamo. sledovateljno protiv svakoga pametnoga zakona. to je ena kriva ako se slu i da joj tri mu a umru. Mlada. sledovateljno za ra anje ljudi. U po etku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao li e: u prole e se ra amo. To je sve zaludu: post i molitve decu ne ra aju.

ibo budu i naumio skoro prestaviti se. Me du tim postane sover en mir u Germaniji. odoh. zasad vospeti se i uti i. ni ta manje o vi e re enom putu niko ne misli. Oni postignu dosta dobro franceski i talijanski. koje sam sover eno ljubio. Po berbi vinograda otprate nas u Po un. no na nekoliko meseci zatim poznao sam da je mnogo bolje u inio ne ispolniv i obe tanije. Do e arhiepiskop. Ja sam ve dugim opitom poznao da valja da se dobro uvam da ne naumim kud po i. gospodinom inspektorom Trifunom. gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci prebudem. i ja po em s bratom njegovim. Ne zna se i ovo: da te ko onom op testvu gdi se nikakvo ispravljenije ne uvede dogod ne soizvole i ne usho edu i kasapi. nekamo li tre i i etvrti. jer ako naumih. i sre a moja to su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili. bi se u velikoj zapletki na li ne imaju i od koga veksele ekati. sam ne znam kako. ako po nesre i bude potreba. mladu i zdravu. Iz akova vratim se u Karlovce za ekati pri estvije mitropolitovo iz Be a. Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u ivotu. i u peti stupiti? Namerenije i konac braka mora biti adorodije i vospitanije i. Za to svako op testvo ima svoje poglavare i upravitelje razvje da ih slu a i da im se povinuje? Ko ne zna.to tako uzakonili. gdi je pozvat bio radi ver a ke smutnje. Besposlen i lud ostavi enu svoju. Za to dakle ova stvorenja svet bo iji da ne vide? ovek pametan ni ovcu ni kravu jalovu za toliko ne e dr ati. izgubi se. mi sad moramo slepo dr ati". a ja ve umereno mogah nemecki govoriti. stara baba. za to da ne mogu u etverti i. ropstva ili nemo ti! Ovo ima svoj uzrok. Pritom dobro za me to sam kako u Modri tako i u Po unu gdikog u enika imao. I tako provedem drugu godinu u Karlovci. a bez toga jo t bi mi gore bile. Tada sam vesma alio na arhaEpiskopa. u nade di kako do e da e nas opraviti u Germaniju. A koja e polza biti onima to stradaju od toga to edu drugi otvjet bogu davati? I za to? Za koji uzrok i nu du slepo dr ati jednu stvar kad se ve pozna da je bez razloga i slepa? Znam da e mi namah koji namrgo eni melanholikus i tvrdoust re i: to se tako kod nas na lo. Na primer. ode. nekamo li enu svoju. tu moraju stvari i i naopako. Ali se na put opet otlo i za smu tenije koje se u Germaniji tada Bavarije radi dogodi. te nisam sasvim ostao bio bez novaca. nek se ne udaje ni prvi red. dojiti i hraniti. i najposle javim da je ve dosta tri godine i da vi e ne u ekati. i lon ari i pro aja. a lovek i ena jo te pri mladosti i snagi. koja ve nije za ra anje dece. Moja nade da za po i u Germaniju i dalje. . a gdi ovo ne biva. Ni odgovora! udan je ve t kad slabi ima s jakim pogodbu. kad god za ovi konac biva. i rada ih je imati. da nas je poslao bio tamo. i nejma mu ni glasa ni traga! Za to da ena stoji est godina zaludu? Ona bi lasno za toliko vremena troje de ice imala. on je po bo ijem zakonu i uredbi. no ne iskoreni. No sohrani. koji mogu ada ra ati i hraniti. pak tako narod ho e da to stoji. bo e. pravo je da se da uputiti i nau iti od onoga koji zna. za to jedan ini to ho e. Pi em mitropolitu o tom. u Dalj k njemu. i bakali. a nesre ni su bili u tri braka bez svake njihove krivice. a drugi prinu den je trpiti. kako i oni mene.

Ovde gospoda konti Vojinovi i i pro i gospodari trgovci zapitaju me bi li hteo tu za koju godinu decu u iti. Ja dobro znam da ima takovih mesta gdi mogu imati 500 s plus 200. Vla ki je znao kako pravi Moldovan. i zato od Velike Ekatarine mnogoceni na plavetnoj pantljiki krest i gospodsku penziju. kad ovde kapulasmo. s namjerenijem za po i u Italiju. odgovorim. dobro pla aju. to svak zna da mu se i ne ka e. etvrtak prve nedelje posta ukrcamo se u knjigono nju la u za Bolonju. kad ti tu napadne na nas takova strahovita bura da niko nije ve mislio glave na suvo izneti. ako ho edu. i takov lep post ne bi se oveku za duga ivota omrazio. na em posao gore nego kad samo po ao. Sila bo ija muzikanta i komedijanta mu eskoga i enskoga roda i plemena! Preko dan lepo vreme. takove muzike i pojanja ± van da opet tu. Odem. to je god dostojno bilo videnija. bolje ne bi se moglo napitati i na i. Me du tim za neki politi eski uzrok reku mi da se po em prohodati po Veneciji i u petnaes dana da se vratim i da e sve biti gotovo. vi e mi se ne mo e dati od trista forinti. to se zove Haronu re i: mac! Svima sam sutradan rekao: " ujte. nek ne eli uti. evo nevolje. Te muzike opet i toga zavijanja ko nije uo. gdi znam da se franceski i talijanski jezici. Ne i tem nikakve pla e. navlastito kad ih ko s gre eskim ume predavati jezikom. Otkad je god Trijeste na svom mestu. To zna i: pet stotina manje dvesta. "Odavde sve iz kanala u kanal na Feraru do Bolonje. kako u gradu tako i naokolo.Pre em u Trijeste. Ludi bi bili kad bi u Trijestu stajali. Namah u Trijestu po nemo: on mene astiti. mogu mi dati koliko im drago. rez to dajem znati da je u talijanskom jeziku na po puta bio. Ne znam od nas dvojice ko je sebi za ve e astije vmenjavao: on li. to se on tu u takovim mojim zamr enim opstojateljstvam na me namerio. za to je u toj provinciji iz detinjstva do sover enoga vozrasta ivio. za ivota polu io. zaisto ho emo jo t koji dan po ivljeti. samo iz Livorna da me otpravi na prole e u Carigrad. . Da nas sre om jaka ne odr a la a. nema se s im dotle do i. ili ja. Obe tava mi platiti da po em s njim i da ga pou im talijanski. Zaisto. to ka em da je vla ki znao. u bolje vreme za me nije u njega mogao do i gospodin Varlm. za to bih dakle uzimao s minus? Ali. Zahvalim i otka em. i tu je u pro astoj vojni Rosiji lepo u inio zasluge. da smo se zadugo raspitivali i tra ili. Rado i veselo za pet stotina forinti na godinu. uze u. rosijski Arhimandrit. budu i da se nije mogao uspeh u nekom nadjejemom pretprijatiju imati. bra o i sestrice. Vi e. ali ne manje za glavu! Obnade de me da toliko mogu imati. a kad se vratim. Oko neko doba no i po emo kroz iroki kanal. S ovakim dru tvom ute i. sve smo vidili. Po Bo i u u Veneciji karneval. U ovakom lepom poslu provedemo tu celi bo i ni post. a ja njega u iti. U ovom predivnom mestu u gradu zadr imo se do Voskresenija latinskog. mi ljasmo se svi zajedno utopiti kao mi evi. to me je tu na ao. Hajde u Veneciju! Da nam je i tu lepo bilo. obe tam se biti s njim svu zimu. Ka e mi moj Haralampije.

ne da je u turskoga vladjenija ostrovu. po teno me je i gospodski soder avao. mogao bih taj as u drugi korabalj pre i za Carigrad. Da sam hoteo. Rekao bi ko. na na e Voskresenije. namah po inju velike ba e. Ovaj. prebivaju i i pro aja. to valja da bude. metne mi u ?ep prosluka sam svojom rukom dvanaest venetskih cekina. uveravaju i me kapetan da se tu svaki dan mo e prigoda za to mesto na i. u razli na se mesta navra ao. Dubrov anin. Ovde. druge nedelje. u Pistoji. pune limuna i pomoran?i. nahode i se ovde. i taj dan uljezemo u pristani te grada. namesto desetak dana slu i mi se prebivati tu ravno toliko meseci. Kazivali su . Moj ljubimi arhimandrit Varlm plati za me kapetanu za prevoz i prepitanije do toga ostrova i. ba izlaze i iz korablja. do emo u Livorno. Ali to mora biti. [IX] LJUBIMEJ I I DRA AJ I MOJ! U gradu Hiju uzmem na deset dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu ba pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu. za nagledati se onoga udesnoga videnija. nahode i dostojno Va ega ljubopitstva i poduga koga opisanija. u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji. u Luki. Kapetan korablja. a za to se to slu ilo i to sam u to vreme inio. u Pizi i prosto u svem onom zemnom u Italiji raju. gdi me je dopratio bio. U Berlinu. Dvadesetprvi dan od Livorna ugledamo ostrov Hios. gdi celu jednu no nisam hoteo le i. koji su po ti svi kupci bogati. namislim ostanoviti se ovde koji dan za pregledati taj predivni ostrov. septemvra 30. velika bi se knjiga hotela. pro emo i pokraj gore Etne. u Florenciji. Preko visokih apeninskih gora i kroz imenovate gradove predivne toskanske der ave. imaju i svojih dela. gdi otpraznujemo ne tri dni. nego usred Toskane. Ve prole e tiho i lepo. nego ravno tri nedelje dana. za moreplavanije najlep e. zaklju avam ovo pismo. s prekrasno sozidati kameni i razli ne boje marmara ukra eni domovi.1788. no nami se mu no rastati.Kad bih sve hoteo opisivati kakovih smo se neiskazanih i neopisanih krasota nagledali u Bolonji. Na e se korabalj za ostrov Hios. kako: u Korsiku. kako se izi e iz grada. I budu i da protiv svakoga namjerenija i ajanija. no. Gra ani Hioci. imadu svoje ba e i u njima lep e domove nego u gradu.

Na oni limona i pomoran?a drevesi rez svu godinu vidi se cve e s zelenim i sa zrelim plodom. Sutradan po em k bli njemu. arhimandrita Jerusalimca. koje svuda s korablji. Zovnu na obed. Miris takovih ploda i cve a da bi isto pomislio ko da je u raju. u kojima od meseca marta do novembra familije ivu. U po etku junija do ao sam ovde. On je s takovim userdijem o meni ovom kupcu besedio. dok ona tamo prestane. meni e prvom francuski predavati. a ne zna da se sve na jednom mestu oko bunara okre e. kako ti po e. u kojima se jelinski predaje. Vodu izvla e na ekrk: ve u mazgi o i. najpa e imu i. da se ili s kojim knjigom zabavljam ili po em po ba i hodati. re e mi." Re e mi da ostanem s njim obedovati i me du tim. Svaka ba a ima svoj bunar s preizobilnom vodom. kad bih imao kome. budu i ovi dijalekt onoga. a najvi e u Carigrad. samo da mogu svoj tro ak dobivati. pun s veliki kameni zidovi okru enih sadova i u njima kastela. a znam da i od mojih u enika ima e nekoliko za talijanski jezik. a vru ina bi bila vrlo velika da svaki dan morski vetrovi na rashla uju vozduh. povi i imenovati pop Agapije opravi mi drugi lep posao. pomislim u sebi. Obraduje se kad ga uverim da razumevaju i latinski u est meseci polu i e sover eno razumjenije franceskoga. predstavlja se kao rezvi ajne irine grad. poka e mi se lovek ljubezan i blagoprijatan. a ja ostanem s u iteljem. samo valja dati im se poznati. da ovek obe ta ne samo za svoga . U leto tu za est meseci nema ki e. Ovaj mi ka e da su tu dve kole. dakle. Pri ru ku saznam da ovi slovesni mu dosta dobro latinski razumeva i u svojoj biblioteki izbranej e na ovom jeziku spisatelje ima. svuda Greci. "Za toliko vremena". ljube muse i strane jezike. po e u kom iluk k jednom od prvih trgovaca na obed. rekao bi da u svoj toj zemlji na nekoliko fati dubljine ni ta nije nego voda. rez svu zimu inogda ne prestaje. pop Agapije. i da u leto u itelji predaju u svoji domovi sadovnimi. Predstavim mu u kakvoj se smetnji nahodim. da ne vidi to ini. Moj novi poznanik. koju svako jutro i ve e rez malene kanali e kroz svu ba u navra aju i drevesa napojavaju. zapregnu je i poteraju. sve ide i putuje. ra ilju. predavao. gdi hodaju i i razgovaraju i se." Dok se mi ovde razgovaramo. No ni ta ne marim. u dobrom sam mestu. s ovim po em u sad. "Idi ga sad u Carigrad". otve ta mi u itelj. Na em pri njemu jednog sve tenika iz varo i. kromje sa strane viskokih kamenitih planina. koji je trgovcem vesma nu dan. "izvesno ti e morati ovde prebivati.mi da samo od limuna i pomoran?i pol miliona pjastri ima ovi ostrov dohotka. ne smeju i u Carigrad na kugu nasrtati. talijanski i francuski lekcije. Celi ostrov. misle i ko zna kuda. od kojih je jedan blizu grada. Ovde je najve a zima kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru. Svak mo e sebi lasno voobraziti kako je od marta do konca novembra po ovom ostrovu hoditi. i da bih rado. u jelinskom vesma iskusna. kakove se kole i u itelji u mestu nahode. ova. peti dan zatim do u glasovi da u Carigradu kuga mori. ibo kad god ku ni mor kasno u leto u Carigrad po ne. "Ne samo tro ak no i pribitak mo e imati. Pitam doma ina. dok on svr i predavanje lekcija.

najmla ega od sedam sinova pla ati mi. zovomim Mise Manoli Stratipetrokokino. re em. ili ako e i u . ili u Trapezont. a ja dobijem oko ezdeset dukata. Protosingel patrijar eski re e mi da pri ekam dok pro e Cvetna i Velika nedelja. ljubimoga popa Agapija. i on po ne franceski. U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idu eg fevruarija u velikom zadovoljstvu. no savi e u svojem domu u sadu i u gradu. zavomi Svetoga Lazar. Zovnu nas na kafu. Moji Hioci vodili su me svuda po Cardigradu. dok sam god u Hiju. staroga Ingleza Samuela Brecbri?. Moji u enici polu e od mene sve to su eleli. strah i u as! Aratos. Prenesem moje ve ti iz metoha. pregledam celi ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u njemu drevnju gre eskih rukopisnih knjiga biblioteku. esnim starcem od 74 godine. Carigrada i koliko je god u njemu hiljada para. a ja ti onda be i u Peru. koji od mnogo godina tu ivlja e. Kvartir sam u Valedehanu s hiotski trgovci imao. i tu se poznam s mojim budu tim doma inom. Najmim momka da mi ponese moje ve ti do mora. svojih dvanaest u enika za obu avati ih u talijanskom. ali ko e tu u asnu veli inu grada obi i! Poznam se u patrijar iji. u itelja gospodina Nikolaja Argentija. oba e. jo te pri snagi i zdravlju. kud se god okrene . i da e me po Voskreseniju s takovim dvema ili trima familijama upoznati i pri njima namestiti da u mo i na godinu najmanje hiljadu pjastri imati. i prvi marta pre em u korabalj za Carigrad. tu uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabalj za Crno more. podalje od grada velika zdanija za lazaret i oko po milja dalje drugi hospital. Jo te u decembru polu im izvjestije da je kuga u Carigaradu prestala. Sleduju i dan preda mi u itelj. pijastara i ruspija! Ako me gdi kuga zakva i i epa. to e mi onda pijastre pomo i? Ona nimalo za alu ne zna. U Peru i Galatu malo koji dan nisam prelazio. niti e mariti to ja jo t nisam Pariz ni London vidio. Sprama ostrova Marmare dune jak nama protivan vetar i zadr i nas u jednom malenom pristani tu ovoga ostrova petnaest dana. i tu sam se prikazao cesarskomu ministru. No i ovde to u? Svi se dvorovi el ijski pozatvaraju. nedaleko od Svete Sofije i carevih dvorova. jedva se odavde otisnemo i s velikom mukom do emo u Konstatinov grad. stranih ili doma ih. Kad ti Velike nedelje po ne se po gradu razgla avati: kuga! Smute se moji Hioci i neki se po nu spremati da be e u Hios. zovomi Nikolaj Argentios. po moru i po suvu. za ve u polzu mojih u enika i za do ekati lep i za moreplavanije put. Poslednji fevruarija pozdravim moje dobre prijatelje: u enoga medika gospodina Skilica. Ne valja premol ati da Hioci imadu na najlep em mestu predgradija pri moru preizrjadno ustrojeni hospital s irokim sadom za pedeset bolnih. Ide li u Krim. kvartir i trapezu davati. za proka ene. Putuju i k Carigradu bio sam u lepom dru tvu trgovaca hiotskih. izostanem povi e.

a kad bi dole poleteli. bog i moje molitve su te ovde donele. nek sam drugi. onda ti se mi po nemo inatiti. Vi e prelat na me za to se i ja bogu ne molim. na jednoj i na drugoj strani bregova prekrasne ba e i domovi carigradske gospode. Tu nam je dobro bilo: od kuge smo utekli. Ni ta ti ne dam potro iti do Galaca i do Ja a. Kad bi se god penjali uz brdo. Zapitam upravitelja ho e li me povesti i ta e iskati dotle. toga opet letenja i sijaseta nit' sam uo ni vidio. impii homines!" ± rekao bi. dam mome barkaruolu. samo jednog pasa ira imam koji je zkupio svu veliku sobu i dobro mi pla a. ne pitaj. pak opet po ne itati. brzo. propadosmo!" Ve mi je dosadio bio pitaju i: " to govore oni ozgor?" " ta e govoriti? Psuju se. Pravda da je bilo strahovito. Do e i na vetar. Ali evo nevolje. ne zna ovek ni turski ni gr ki ni vla ki. ka u nam: u Galac. udo divno kako se ne razglave. i stajalo bi ga vika: "Karisime. Protivni vetri zadr e nas izme u Dardanela dvadeset dana. koji kad nas po nu dizati u visinu. jer ne bi nam ostalo ni noge. ako se i sam svojoj pla nji i viki ne bude smejao. a mi svi. odosmo. karisime. dragomana njegov. re e mi. to me je tako lepo dovezao. primi u milost i u ote eska tvoja nedra du u moju!" . rekao bi odosmo ivi na nebo. jer s njom za glavu ne bih se rad prijateljiti ni pa ati. onda ti moj prelat ita brzo. re em mu. nego se jo te smejem. Tu sam najbolje po uvstvovao to e re i zlo more i nepostojanstvo volna i vetrova. budi sveta tvoja volja! Ako dopusti da se utopim. za ube i velikoga truda. na em tu velikog nekakva prelata poljskoga. isto se pomami vetar i more sasvim pobesni. to nam god srce zai te. onda bi zaboravio itanje. ako da najvi e za prevoz i za hranu. ba kao da se s morem utrkuje. te bi nas bilo do u iju pokva enih! Ni ta se tu toliko ne eli nego da se o kakav kamen u moru ne lupi. no ni ta manje morao sam se nakoliko redi mojega prelata viki i pla nji smejati. trideset. " ekaj. Ovom kad ka em. izi emo dvadesetpeti dan aprila ujutru. koji nam neusipno pevahu. i.Kavkas. besediti. nek do e samo lepo vreme. a kad ti nas po nu niz brdo terati. Okolo pono i poslabi malo vetar i pouti a more. eto ti ga!" "O. i ja u s njim. da i gre eski i vla ki znam: "Ah. Korabalj je prazan. slavuja sila nei islima. "Penji se ovami." Namesto deset para po pogodbi. u Moldaviju. re e mi. A u ovakim opstojateljstvam ja za druge molitve ne u da znam razvje: "Blagi premudro sozdatelju bo e. voznamjeri do Moldavije morem do i. ta je bezdna i propast? Ni ta sprama onom kud smo mi propadali! Ni ta nije jadnije slu ati nego gdi daske oko nas kripe i balvani ispod nas je e." Ovaj je mla ega svoga popa s otkupljeni robovi opravio bio po suvu. latinski s njim govore i. koji imadu fermane da otkupuju iz Turske svake godine roblje hristjane od Turaka. samo nek nisam onde gdi je kuga. to nas je god u korablju. Taj dan letili smo kako na orlovi krili. jesti i piti do izobilija. Prvi korabalj gdi zapitamo kud ide. samo da mi poma e s ovim ljudma besediti. kad na no . Ovde se slu i da smo pred kapetan-pa u izlazili i s njim rez Mavrojeni. ako to zna. Uljezem. da e pet ili est pijastara. ne znamo ono to on zna.

Nije le pametnije i po tenije onde ne stra iti se gdi strah ni najmanje mrve nit polzuje nit poma e?" Prelat: "Zar ti za smert nimalo ne mari ?" Ja: "Marim." Prelat: "Kakav si ovek! Dakle ti sve ovo za alu dr i ?" Ja: "Ne u ti lagati: i ja s pla im i bojim." Prelat: "Karisime. ta ga crvi izeli ta ribe. poznao sam da je more la ljivo. A to to je njima po teno. nego i najposlednji soldat ovako valja da misli ako eli da je svoga zvanija dostojan. ja moju glavu pola em da se ne emo utopiti. vide i da mi srde no dopu ta. zato ga se ve ne . kako ne bih mogao!" Re e mi da najpre nagnem. "Iskustvom. tako misle i. odgovorim mu. Prekrasna carigradska rakija s hiotskom mastihom! Napije se i on." Zaklinje me da mu ka em kako je to znam. i ja spremim staklo. isto dvojinom o ivim od prijatnjej eg likvora. Du a moja znam da nije za njih. a lud ne bih rad biti. mnogo bih bolji i pametniji bio i sam bih sebe hiljadu puta vi e po itovao. ali ovako misliti elio bih srcem i du om. ti ili si lud ili si pravi svetac. nimalo ne marim razvjek kad sam na moru. za to i nami ne bi bilo?" Po uti malo dobri prelat pak onda mi re : Sla aj i dru e. za koji." Ja: "Da me oprosti ."Nisi ni to govorio" ± veli mi. "Ne bojmo se. "Mogu to. a za telo. meni je to svejedno. koje udo da i one mene jedanput izedu!" Prelat: "Ali su ribe za oveka stvorene. i ni ta da ne ini nego da se pla i. to mi je dosta znati. a ovek nije za ribe." Ja: "Ako se ovde utopimo. za to se svaki bo ji dan umreti mo e. Ko se prosto smerti boji. onda emo biti ba za ribe i za morske rake. Molim ga da me se pro e: " to u ja s bogom govoriti? Zar je bog kao ovek? On bolje vidi i poznaje to je u srcu mome nego ja isti. Svaki ne samo po ten oficir. ve me je dosad vi e od deset redi upla ilo. pak posle prestane i bude lepo." Prelat: "A nije li ti ao da te ribe izedu?" Ja: " ta ga sam i ja riba izeo. bla en onaj as kad si ti k meni do ao!" Zamoli me da ako se kako mogu do kanaveta privu i i staklo s rakijom izvaditi. re em mu. svetac znam da nisam. te veoma! A da za to sam iz Carigrada pobegao? Ali ovde moja marnja ni ta mi ne poma e. gospodine. I u ovom ga rado poslu am. gospodine. u gorem strahu valja da ivi nego zec. ali da mi je mogu e da se ba ni malo ne bojim.

dakle. koji mi je potom veliki prijatelj bio. opisati nije mi vozmo no. .1788. Ovaj gospodin primi nas s velikom u tivostiju. Sovjetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jo t godinu i da ste em vi e. no mirno i bezbri no. zovomom Balsa.bojim niti verujem ni njegovoj dobroti ni zlo i. Zato. Kako sam ovde ono bla eno prole e i leto proveo. za ovo vidite sami. ArhiEpiskopa moldavskoga. A mene re eni gospodin opravi k bratu svojemu u Fok ane." I ovde se s njim s velikom ljuboviju rastanem. zaspimo. i to sam tu radio." Vetar jo te zdravo duva e. ibo tre i dan po e zbogom. gospodina Gavrila Kalimahi. Po nekoliko dana po em s mojim u enikom u Ja u dom velikog principskog vestijarija. a njih tada jo te ne beja e. ljube i Vas srde no prebivam. Prelat na e lepo dru tvo Rusa i Poljaka za pre i "vo svoja. niti je drugoga straha razvje od komaraca. a posle ovoga ekam opet lepo. Na drugo prole e pre em s u enici moji k njemu u Roman. da se ho e osobito pismo. i. ljubimi moj. pak ostah tu do groba. U Vitembergu. Ovde po obi aju po emo se prikazati upravitelju varo i. jednom malom gospodinu od prvih familija bojarskih u Moldaviji. i od njega sam dobru pla u imao. Ovde se najpre poznam s Episkopom romanskim. ono elajemo vreme za Germaniju i dalje. sledovateljno do emo mirno. Uz Dunav putuju i ide se lagano. gospodinom Leonom iukom. u koji posle podne i uljezemo. do Galaca. sinovcem lekcije na franceskom jeziku predavao sam. pervom spatariju Teodoru Balsi. sve aste i se i razgovaraju i. Moj ljubimi romanski Episkop do e zimovati u Ja . vidimo prekrasni dan i ugledamo belo more od sme enija s vodim dunavskom. Kako sam dalje putovao i u po eljna mesta do ao. Ovako razgovaraju i se i ale i. ali onoga prvoga zla ± ni polak. sve sam pro eje s njim vreme provodio. Pri lepom vremenu ekam ru no. kako bih lekcije ispredavao. Od ove blagorodne familije prekrasno sam soder avat bio i lepo nagra djenije imao. Ne. koji su starosa bija e i potrebu od u itelja za sina svoga ima a e. a ja imam blizu trista dukata! Evo. nipo to. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik. jer se bojim da se ne usladim u novce i u spokojstvo. gospodina Georgija Balsi. A kad se probudimo po desetom asu. oktombra 8.

kad do em u Saksoniju. i mrzi i proklinji sve ljude na svetu koji tvoje vere i zakona nisu!" Gledaju i kakve se ovde knjige svaki dan sastavljaju. a bedni i udru eni hristjani od kalu era." A kakve knjige? Za one koje se tu prevode s u enih jezika. Ovde se preobu em u svetske gre ne haljine. uzdisao sam i esto gorke prolivao suze. Put nam je bio kroz Lemberg. U Breslaviji. trgovci imaju i dela svoga. Hajde. koje je bio pre mene tamo poslao. spomenem se jo te u Dalmaciji za etoga elanija i namjerenija da je krajnje potrebe i nu de delo na op tem narodnjem jeziku to napisati i izdati. dam se zapisati u katalog universiteta i po em slu ati filosofiju. alost napada e na mene kad bih god pomislio kako kod nas vi u: "Daj nosi knjige iz Rusije. prosve tavaju i u mnogoobraznim znanijam ra iravaju i rasprostiru. i to to se zasad eli. nerazumni revnitelji proklinja e i pretiti. ka' i ostali ljudi elove eskoga ina. zadr imo se sedam dana. Serbijom. Smatraju i u ovom musa i svakih bo estvenih nauka sedali tu kako se vi e od hiljade mladih ljudi u e.[X] DRA AJ I SERDE NI DRU E! Ostavljaju i Moldaviju. profesora Eberharda. sam s sobom govore i: "Kad e u onim prekrasnim zemljama ovaka u ili ta biti? Kad e se i ona mlade s ovakovim naukam napojavati? Milioni naroda! Jadni Turci ekaju da to pametno uju od dervi a. blage du e i po tena srca ljudi. No mora se kadgod ko jedanput na i. po e e se razbu ivati i sverh ovih ve ti s ve im pronicateljstvom razgovarati i rasu davati. daj sve. nalo i mi. "Pak ta e iz toga sljedovati?" ± re i e ko. kako neprestano iz jednoga u drugi kolegium tr e. moj dobri prijatelj. i sravnjivaju i ova mesta i ljude s prekrasnom no bednom varvarskom Albanijom. znam i ovo da razumni bogoljubitelji. barem da im se imena znadu. Poljsku i Sleziju. i rez Lajpsik pre em u Halu i primim vi ere ene mladi e k sebi. Da se opredeljenim na . Ali s druge strane. sinovca njegova. No ta e im ovi kazati kad nigde ni ta drugo pod nebom ne znadu nego: daj milostinju. Znam da e nerasudni i nevje e psovati i ru iti. u ime bo ije. da primim u moje nadzirateljstvo njegova dva mladi a Aleksandra iuku. neka ka e ko to nahodi za dobro i polezno. romanski Episkop. nek se po ne! Sila se nikom nikakva ne ini. Ja sam isto pred o ima imao kakvu su buru i metavicu na sebe svi oni privla ili koji su se usudili najpre i najpre podobna predstavljenija narodu initi. kako se sva prekrasna i blagorodna du evna sposopstvija razmr avaju. a ovo je po etak k ispravljeniju. a ti umiri od gladi. Razmi ljaju i neprestano o ovim ve tma. pi u i na svet izdaju. sastavljaju i izdaju na slavenskom ni kataloga nejma. to god ima . istinoljubitelji i op tega dobra i polze elatelji. Bosnom i Hercegovinom. a razumni ljudi i sad i posle o tom neka sude. cerkovni i mirski. i Gerasima dijakona. s koliko dra im i milijim toliko ve eg so aljenija dostojanijim zemljama. estetiku i naturalnu teologiju u slavnej ega u Germaniji filosofa.

kojemu sam dva poglavita namjerenija imao: prvo ± pokazati bespoleznost manastira u op testvu. hodaju i po gradu i naokolo. gradove i lepa mesta Germanije. u ovima jo te s jednim ivopiscem Talijanom o maloj ceni po em. Mojega blagorodnoga i ljubimoga romanskoga Episkopa ve sam o mojem namjereniju preduvjedomio bio. a ftoro ± veliku nu du nauke. na dobro nastavljati i prosve tavati. Trista u drugo vreme ne bi me tako obradovali kako su me ovi sad. ne u ja ni prvi ni poslednji biti koji je po Franciji i po Ingliteri pe ice hodio. na prole e pre em zajedno s moji mladi i u Lajpsik. kako: u Ljunevil. Potom rez Alsaciju stignemo u Strazburg. U divnom gradu Frankfurtu zadr im se s re enim Talijancem. evo ta e u ime bo ije sljedovati. Rad sam bio radi mladih Moldovana i tre u godinu u Lajpsiku zaostati. i universitet kako i u Hali. pak posle kako bih u Pariz i London po ao? Vsega o ovi gradovi itati i slu ati. odve bi dugo bilo. koji i sam u Pariz i a e. Ne ostaje mi vi e nego pedeset dukata. kao da su od voska izrezana. rez koju slovesni lovek na prvi put svojega vremenoga i ve noga blagosostojanstva dolazi. osta u bez novca. k razumnom blago estiju i k prosve tenoj dobrodjetelji. Ovde na isti na in zapi em se u katalog universiteta. ako to u inim. etiri dana. vi e od trista hiljada svetaca. po em u profesora Borna slu ati fiziku i po nem izdavati malo so injenije o mojim priklju enijam. Nansi i . za koju ka u da je pravljena sto i dvadeset godina. i od njih sva crkva kao grad nekakav od dna do vrha sazidata. ali to mu drago. i. no predvide i da. O ovom zabavljaju i se pro u mi koje u Hali koje u Lajpsiku ravno dve godine. udo da su je za toliko doknadili i savr ili. ovih prosve tenih naroda knjige u rukama imati. to bi za me toliko zna ilo kao u mraku iviti. Predam mladi e kupcem iz Ja a i na em preizrjadna kolesa to su dovezla trgovce u Lajpsik na pazar i koja prazna u Frankfurt na Majnu nazad odlazahu. samoga sposobnej ega sredstva za izbaviti ljude od sujeverija i privesti ih k pravom bogopo itanjiju. budu i da tu i tampa slavenska imade. a njih voop te ne poznavati i njihova preslovita mesta i gradove ne viditi. pomislim u sebi. Pre emo kroz razli na vladjenija. rez Sovjete razuma hoteo sam nakratko i voob te samo po etak naravou iteljne filosofije dati. ako emo pravo re i. Manhajm u Palatinatu i on nas zadr i dva dni u sebi. i meni na dar po alje trideset i pet dukata. On mi pi e da njegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju. Naumiv i dakle togod izdati. gdi pregledamo universitet i katedralnu veliku cerkov. an ela i razli nih svakojakih obraza i videnija od kamena. koje kad bih hoteo podrobno opisivati. Za takova mesta malo i ni ta. gdi se i za istu Rosiju neke knjige tampaju. Ovde pogodimo ko ija a s karucama ba kao intov (u taki se koli ovuda putuje) do Pariza s ugovorom da se svrati u neke gradove izvan druma.sve tenstvo bez svakog daljeg oklevanja i zakasnjenija i takove knjige daju koje itaju i u eniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj u iti.

a pilo bi se gdi se god o edni. Da sam se mogao u kesu pouzdati. sam se udim to e od mene biti. Razgovaraju i se putem s trgovca. misle i: da ovi vidi na eg ba kog ko ija a. Marije Terezije. Od Lajpsika. neka nau i. ni mi nismo hoteli ni ta drugo piti nego ampanjsko vino. Ko ija na kad do e da se pogodimo. sve bi mu kesa paruke po le i skakala. me er on isti s perukom. a za ovi posao hotelo bi se najmanje desetak tabaka. Polovina ovoga zdanija opredeljena je za biblioteku i za akademije visokih znanja. tako lepo bija e obu en. koji je milione ko tovao i mo e se nazvati jedno od sedam udesa na svetu. Kakvih bih prekrasnih knjiga tu mogao nakupovati? ini mi se da sam tu prvi red za ivota. Pritom ± da ja niti . k er. Nek izi e sad ko da mi ka e ta ja nisam vidio. ka em im da ja nisam ni ta drugo nego gre eskoga i talijanskoga jezika u itelj. Kad bi gdi po lepi mesti pe ice hodali. i la bi ova ena kao da je vetar nosi. ako ne zna francuski. ja sam mislio da je gospodar koji sluge svoje s kolesama alje. jela orbovita. ljudi. kamo. so alio to nejmam novaca. ingleskomu jeziku. ima tuda ta gledati. s ove tri nedelje u Parizu. evo poglaviti uzrok za to ga u tome ne mogu poslu iti. bih i triput tri meseca. Evo. to je ni ta. ne e vi e. ru ali bi onde gdi nas podne zate e. ovuda je izobilno i jeftino. a on. i tu e sve na i to sam god ja vidio. a daleko mu se ini po i i viditi. da idem u Angliju za pou iti se. to jest to se pije. pak neka kupi knjigu zovomu "Opisanije Pariza i Versalja sa svima znamenitima ve tma u njima i naokolo. Moj Talijan i ja.Mec. "Telemahova" spisatelja. bla enej ega vospominanija na e preslavne cesarice i matere. U Kambreju posetim grob bla enoga i svetoga arhiepiskopa Fenelona. Pariz me je zadr ao tri nedelje ravno. i prekrasne krvi i vida. A kad po emo. koliko budem mogao. Ko bi rad bio znati ta sam ovde vidio. i nju sam vidio u Versalju. ni vode. s kojima o malom tro ku do ingleskoga kanala mogah do i. dvorovi kraljeva francuskih. Napred! Namere se dva po tena trgovca uprav za Kales. Iz Meca po e s nami u dru tvo jedna gospo a advokatkinja. a sover eno zdrava. Svaki bo iji dan od jutra do no i tu se sve hodilo. Smejao sam se. No namesto pi a. gdi je London? Nije do stajanja. Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio. da ih vidimo." Ova knjiga ako usko tuje dva forinta. Kad bi drugda pokraj konja kasao. ko bi se od njih drugom ve ma udio? To znam da bi mu Ba vanin namah opsovao kesu. i predvide i da u tu sasvim ostati be novaca. Ovo ne valja premol ati: novi Luvr. koja u celom svom ivotu ni ta ne pije. na one knjiga gledaju i. ko ho e to da zna. Tabak jedan na tampati ko tuje me dvanaest talira. Dakle. I ovo je ni ta: trista godina da ivi . ode etrdeset dukata. Kako mi je mu no bilo iz Pariza po i! Ali to u? Nu da je tvr a od elika. na svetu gdi carevi svoje dvorove knjigama mudrosti i naukam daju i posve uju i sebi za visoku vmenjavaju slavu s musama zajedno obitavati. Kralja franceskoga Ludovika esnaestoga i predivnu kraljicu. zelje i vo e je a e.

toliko ti se lep e ine. to god ima do poslednjeg novca. oti i e tome i tome kupcu. Po Franciji hode i i prolaze i inja e mi se na neki na in i zemlja i ljudi poznati. niti ih gledaj. Ovo bi pismo moglo i podu e biti. i to sam mogao. i za hiljadu godina ne bih ih se mogao nagledati. Ta i po drugim zemljama ima lepota. mojemu korespondentu. do em u prvi Inglitere grad Dover. ve ne ode dalje.1788. na koga u ti ja dati pismo. vreme je ve otpo inuti. a ovde nigde ni slova! Staro i mlado. u odavno uvenoj i zadugo po eljenoj Ingliteri. decembra 1784. razvje u e i decu dobivao sam gdi to i s tim od mesta do mesta prelazio. a jo toliko mo e od drugih zaslu iti. hvala bogu. "Kura .sam kad imao drugoga kapitala niti sad imam. tu e ostati doveka. ja ti za to stojim dobar. [XI] LJUBIMI PREDRAGI DRU E! Evo me ve . idi svojim putem. ljubimi moj. ostajem U Lajpsiku oktomvra 20. u gradu Doveru. Hiljadu o iju da sam imao. ele i Vam dakle. Koliko ih vi e gleda . niti im mo e razabrati ta ti ljudi misle. ena i dete. jer jezik njihov zna ah i sa svakim mogah govoriti. ne mari za njih ± . Ho e li da si itav. Gledam ene i devojke: lepa su to stvorenja da ni ta lep ega na svetu niti je mogu e viditi ni pomisliti. Ovde e godinu dana u mojemu prebivati domu i mojim dvoma sinovom na talijanskom jeziku lekcije davati! Ja u ti dati za godinu pedeset dukata i trapezu. Kad sve potro i . ali su svuda po vi oj asti lepe ponosite. jer ako di e o i i pogleda. ne e ni odsad. "Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio. pak na koncu godine ima e dovoljno za po i kud ho e . i on e te otslati o mojemu tro ku u Kales. ta li ho e. ako me du tim ne na e na in da mo e tu dulje prebivati. mon ami!" ± odgovori mi jedan od njih. nau en sam. sve ti to ingleski govori. oba e i u kratkom dosta samo protr ao: od Moldavije do Inglitere podosta je pro i. pak kako ih ovek vidi da se gorde i udesa o sebi misle." Zahvalim mu serde no na ovom utje eteljnom sovjetu i tako bez svake brige i misli prevezem se rez kanal i 1. svako dobro.

niti znadu da su prekrasne. Iz hiblejskih pe ina ne izvla i sate. nego gledaju na svakoga s takovim prirodnim i prostoserde nim o ima. smatraju i razli no ustrojeno i od same prirode veli estveno polo enije okolostoje ih mesta. te ko li su ti ljudi sagre ili bili kad si im tolike i tako razli ne jezike dao! To ti je njima njihov toronj doneo i pre vremena na nebo penjanje. ta li se i u njihovim nahodi knjigama. Du a elove eska ima ovo u sebi dobro svojstvo: kako je o em nibud oskorbljena.nek idu svojim putem. Jedan mlad sve tenik. a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagohotnim licem. rimokatolik iz Irlandije. Milostivi blagi bo e. kako ivu. i po bedeni grada hode i. Kako mi je pak bilo sutradan s visokih mesta na u asne veli ine nepregledatog prostranstva krasnej i i slavnej i na svetu grad London gledaju i. hajde sad govori s ljudma. Iz ovoga zar uzroka i meni do u na pamet neki lepi latinski stihovi. Vooru ava trn ru icu. u samu no do emo na kvartir. ko mo e. mi ljah u sebi. no polaze i iz Kantorbera. sad i a e natrag u svoje ote estvo i put mu bija e na London. dosta ± oni mene ute e. ne mogu i s njima ni re i progovoriti. Pred ve e ostanovimo se u drevnej em Inglitere na predivnom visokom polo eniju gradu. Mnogocene ve ti ne kupuju se za malu cenu. preispolnjen vnutrenjej ago uvstvovanija i udivljenija divnago v deleh svojih tvorca. kao da im je malo zemlje bilo da po njojzi hode. dao sam moje mesto drugom. A kad se ve zdravo na one prvi isrdim ljude. med brane p ele. Ako elo uva i boji se kupine. kako je meni moralo biti kad sam se me u ovakovim bo ijim prekrasnim stvorenjem na ao. ba kao da ga odavno poznaju. ne mogah se dovoljno nagledati. niti misle. koji se je u Franciji u io. Sve tenik Irlandez i ja imali smo prvo sedali te u velikom ingleskom intovu. niti ko je njihov spisatelj. O nevaljalo malodu ije! (pomislim u sebi) Ako ne znam ingleski. zovomom Kantorberi. a po ao sam sesti na pokrov intova (i tu se na lepom vremenu komodno sedi) za mo i bolje svuda gledati. Gdi sam ja . s ovim po em u dru tvo. Al' evo uda ovde. onda toprv po nem se sam na sebe srditi. a ja sam ba onde gdi valja za nau iti. ako ne saznam ta misle ovi ljudi. za preno it ovde. Ho e Ingliteru? Evo ti je. Imali smo pre no i dva asa vremena za obi i velika zdanija arhiEpiskopije i velikolepnu starinsku cerkov. gdi rekao bi da one niti mare. a meni se ne mo e iviti. I tako. Sada neka predstavi i voobrazi sebi. ona prirodno br ebolje tra i sposobno sredstvo kako e sebe ute iti. podobne. Niko ne u iva prole ne mirise. no nipo to ne pamtim ni gdi sam ih itao. gdi toliko ivi e i ivu i danas bez ingleskog jezika i knjiga. I sm sam se sebi krstio i udio u kakav me je bla eni as mila mati moja za ela. o ovom ne znam ni re i re i.

sve pokraj Begeja u Srem. Sve tenik Irlandez u ini mi ljubov i pozna me s jednim magistrom dece Inglezom. (Neka svak primeti i neka ne zaboravlja da se ovde samo u onima bogatstvo i telesna usla denija oporo avaju koji za preimu testva du e i razuma nimalo ne mare). kojih je vrlo malo. koji umedu raspoznati nesravnjeno otli ije besmertnoga i ve noga bogatstva razuma. No s druge strane. i na ovi sami prosti i prirodni na in ve a e polza na im Serbljem biti. A spisanija prosve tenih naukom umova? Ne u ni Omirova ni Aristoteleva spominjati. Ko je bio ikada ve i i bogatiji od careva persijskih. oni (bili Inglezi. Iz istoga ovoga uzroka. Focilidovih. za to njihovih imade odve mnogo. hana i satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde. kvartir i . a odavde u crveni hajdu ki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj ito ti i ah? Sad na pokrovu takovog intova (u koji za ulesti valja se penjati po merdevinama) sedim kao neki rimski diktator. nego samo nekoliko stihova Simonidovih. u slavnjej i sveta grad London. takovi e se bez sumnjenija ovom mojem hvaljenju i di enju ne samo kao detinjskom i prosta kom nego kao bezumnom posmejavati. Pope i ovima podobnih bez svakoga sravnjenija vi e nego sva zdanija Londona grada po ituju i cene. zaisto ne e se posmejati. koji ume a e kojekako franceski. Hajdemo opet onde otkud smo izi li. dokle ih god bog na svetu bude dr ati. bili drugi) koji spisanija Adizonova. aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u slavniji i lep i grad nego je ikada Rim bio. i pobediv i ljutu skudost i surovog mu itelja ubo estvo. lasno je predvideti da sardanapalskago duha i mudrovanija ljubitelji i po itatelji. oni koji poznaju nebesno i bo estveno blagorodstvo slovesne i razumne du e. S ovim se pogodim da mi daje lekcije. Neobi no predstavlja e mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim kom ijom Nikom Putinim. ako im na primer ja s pomo ju premudrih bo estvenih ingleskih knjiga samo desetak vrsti to polezno i razumno posle sebe ostavim nego da sam ja sav London i kao Solomon hiljadu najlep ih ena imao i s njima se veselio i u slasti do preko u iju plivao. tono re .ovo sad? Ko li sam ja? inja e mi se kao da sam se iznova u nekakav novi svet rodio. Krisa i razli nih drugih sultana. ali su svetu polezniji i narodu ovih re enih ljudi slavniji nego sve onih vi e pomenutih slasti. makedonskih i rimskih? Ko se je ve ma u slasti valjao od Sardanapala. kako god lastavici koja kroz vozduh leti. koji sve bla enstvo u nasla deniju gortana i u prijatnom i izobilnom preispolnjeniju creva pola u i koji po tegoti kese i zlata cenu du e i dostinstvo uma mere i cene. Solonovih i Menandrovih. propalo i i ezlo da mu ni traga nema. Nestalo. srca i narava od privremenoga i zemnoga. Ljubimi moj. Evo ovome prosto i osjazateljno dokazateljstvo. iz Banata. dakle. koje i slep ako ne viditi a on opipati mo e. bogatstva i sujetne pompe. No "o sem do zdje". no vesma e pohvaliti i da e mi pravo. vmenjaju i sebe tako blagopolu na zato to ga vidim i u njega ulazim aki bi sav moj bio prekrasni London. Sviftova.

i isto izgovara e. ena njegova. a to mi jo te nedostaje mogu i na drugom mestu na i u itelja. Kad bi god lepi dni bivali. brat. a njega razumjenije za jednoga ko zna nemecki i francuski. sestra. i tako provedemo to posle podne najpre s tejom. Zagazio sam hajde napred! Trudoljubije u dru tvu s postojanstvom mnogom poslu do e na kraj. da je vesma lasno. Podaleko mi je bilo i i. al' se vidi lepo od be islenih fenjera. kad ne bi lekcije davao. rodom iz Cipra. U kom iluku poznam se s jednim kupcem. isto mi se ko a uzme je iti i dlake na meni uzgoru dizati. koji ne samo latinski lepo govora e. snaha i ko bi god u ku u iz kom iluka do ao. kojega poznanstvo bilo mi je vesma polezno. Ovi se uzao ne da prese i kao Gordijev. kako on tako i gospo a njegova. o kojem je re . Kupiti nu ne knjige. mislim. a put mi je poznat. predstavljaju i mu da sam izgovor jezika od asti postigao. Na ovi na in dan po dan pro u tri meseca. za me znamenito poznanstvo. Ljubezno su me i rado nastavljali i u ili. Pla e me da je izgovaranje ingleskog jezika vesma mu no. "ta lud bih bio kad bih se k dobrim ljudma na ru ak odrekao po i. Luzinjana zovome. k kojima bih i bez ru ka radostan po ao. i elim im srde no blagopolu an od boga ivot.Dedan moj dobar prijatelj. ." Nasmeje se on na moj odgovor. bogati". Sam Aleksander ovde da do e. a ja potro im po ti sve to sam imao. . rez ovoga poznam se s jednim blagorodnim Grekom. odgovorim mu. morao bi ga razmr ivati. no dosta dobro i jelinski. i doma in moj. od drevne familije. Kad u inim moj esap. A kad li me po nu u iti. u samo ve e po em doma. njegovom izgovoru preodole u ja ako e on biti sedamdesetoglavna hidra. kad je meni razumjenije jezika gotovo. pritom i latinski." " uti. komu sam o tebi kazivao. prosio me da te povedem sutra k njemu na ru ak. to bog da. Ovi gospodin od mnogo godina u Londonu ivlja e. eli da te pozna. ho u sleduju e primje anije pretpolo iti. na em da imam tro iti za tri meseca. ma njegov ne bi mu ni ta pomogao. Poslednje trimese ja nedelje odem pozdraviti gospodina Luzinijana i javim mu da nameravam vozvratiti se u Kales. no u en lovek i veliki ljubitelj jelinskoga jezika i knjiga. Uzdam se da se ne e odre i po i sutra k njima na ru ak. koja je u neko vreme s tim ostrovom vladala. Starica mati u iteljeva. no veliko dobro za me to sam povazdan u ku i za svaku re i po mnogo redi za istu re imao koga pitati. to ini oko dvadeset i pet forinti. Pre nego opi em ovo. Na koncu uveravaju i me on da e mi drago sutra nje poznanstvo biti. razgovaraju i se o Greciji i o njejzinim priklju enijam. On je ingleske porcolane trgovac. I da sam samoga u itelja imao. vsegda bi me vodio kad po jednoj strani grada kad po drugoj. i za to se ho e nekoliko. a zatim s pon om. i esto bi se otimali ko e mi to bolje i lak e kazati. zovomim Janzonom. master Lrd zovomi. o jednom satu na dan ni ta ne bih u inio. svi su to bili moji predragi i mili u itelji. i ovi mi je u mojim lekcijama pomagao i esto astio. govori mi gospodin Luzinijan.hranu za tri gineje na mesec.

ima emo celi sat hoditi. govore i: "Za dobra smo vremena. koji je sve bogatstvo pobe denoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao i najslavnijim u svoje vreme na svetu vladjenijem upravljao. i na konac. Ovde kad uljezemo. nego su iste i ponjatne re i. pak bih se vratio svojim putem. Ostao bih pri mojemu u itelju dok bih opravio svoj posao. dok jedva i jedva do emo u stranu grada imenujemu Hermite?. ne bih nipo to bio u sostojaniju dobrotu i blagost srca njihova i prekrasno blagorodstvo du e njihove iskusiti i poznati. kad vidimo bo estvenog Sokrata da darove slavoljubivoga Alcibijada alje natrag.Oni ljudi koji ne imadu za svoju potrebu nu nih novaca. da siromah umire i da se nejma s im po svom dostoinstvu pogrepsti. Rasudimo samo. sasvim drugoja e valja da misli. ali bih ih samo mimogred i slabo poznao. jo te su k tomu takove delije da se rugaju onima koji su kadri ste i i ne samo spokojno no i lepo iviti ± takovima svak lasno mo e viditi da mozak nije na najpravijem mestu. pak namesto to bi se zato stidili i skorbili jo t se tim ponose. koji hode izdrpati i izmrljati. voobra avaju i sebi iz toga nekakovo dostoinstvo. za to ne imaju i nikakove potrebe od njih. Da sam imao nu nih novaca za opstajati jo te tri meseca tu. a ko ih god s onima prvima po ne me ati.Dest na in u ve tma!" Ovo ni u emu ne valja zaboravljati. nego neka sam ide. jo t bog ga znao kud. le e na krpetinama i ivu u nepo i tenom mestu. sede i kao od nekakvih velikih i dubokih nauka namrgo enim licem ine razli na primje anija sverh sujete bogatstva i novaca. i sve sam se bojao da Vi ne odete bez mene. Otkad je god grad London onde gdi je. o kojima e sljedovati re . "Ja sam ve davno gotov. i tako mo e biti da bih se s ovim ljudma. Kakav je to galimatijas (zamr eno govorenje) ± re i e mi koji useknuta nosa o troumac." Nasmeje se on. to jest "Kineska ku a". odgovorim mu. mole ga i zaklinju da ne ini Aleksandru takove obide ne primaju i sto hiljada talira to mu on na dar alje: o ovim u samoj ve ti i istini velikim ljudma ko ima samo zrno pameti. poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju. Ali kad vidimo pravednoga Aristida. pak emo viditi da nije galimatijas. Okolo jedanaestog asa do e k meni gospodin Luzinjan: "Ho emo li po i?" ± pita me. a ne umedu ili za koji mu drago uzrok nisu kadri ste i. i po ovom pravilu u sva em suditi i izre enija initi. dok mu pritom ena njegova hleb mesi i ve eru gotovi. poznao. nek nimalo ne eka da ga vode u hospital ludih. bili u eni filosofi ili neu eni prostaci. u dom naricajemi " ajne hauz". zovome Tauer. no i tako emo zarana do i. jer mu je onde pravo mesto. dobrodjetelji i prijateljstva ovih blagih i bo estvenih u Angliji ljudi. i tako bi za vavek du a moja li ena ostala sla aj eg poznanstva kojega sam u ivotu imao i mnogocenej eg sokrovi ta esnosti. na emo doma gospo u gdi ne to od finoga . a u isto vreme poslanici Velikog Aleksandra od jutra do mraka za njim pristaju. ne znam je li iko u njemu samo zato to novaca nije imao tako blagopolu an bio kako to se je meni slu ilo biti." Pro emo pokraj londonske fortece. . kad upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu erpe i sebi noge pere.

u ini se vseop ti smej. nigde zaisto takovog originala ne bi na ao kako u obrazu i u pogledu ove Ingleskinje. mister Joan Livi. Po ftorom asu postave trapezu. S njim se pozdravim i po nem razgovarati latinski. Otkad sam iz Moldavije izi ao. Ona ne b'ja e ono to se svojstveno zove ingleska lepota. gdi to ne bih . o novopri ed im otuda korabljem. da ne prestaje. Kad toprv po prijatnjej em pivu burgundsko vino donesu. lasno i isto. L. iju i kao i pre. Ko bi nas vidio. vesma hvalio i da je pohvala njegova nelo na To jest: "Navlastito gde je o ru anju posao. No kako ne bih bio veseo. tako da ne ima a e vremena jesti. veli mi gospo a Livi da me je g. Po obi nom pozdravljeniju re e nam da sedemo. jer ona malo bi kud gledala kromje u svoj av. po ne razgovarati se s gospodinom Luzinjanom o tom to je itala u novinam. a ba kao da je i kromje mojega znanja du a u meni predvidila da e se od ovoga dnevni po eti trimese noje moje blagopolu ije u Londonu. o delam parlamenta.beza ije. dobrotu i ono bla eno spokojstvo srca i istu du e neporo nost izobraziti. o Indijakompaniji. kojim jezikom on bese a e s predivnim krasnorje ijem i ispravnostiju. ne bi rekao da smo tu do li ru ati. milostivije i sla e gledati. da se opet jedan drugoga nagledamo. po eo govoriti. jedva bih ekao da on prestane i da uti. ali s druge strane. Kad bi to gospodin L. Sve to ona ka e prosto. Celi bo iji dan ne bih mario za ru ak kad bi samo ona besedila. ali za isto i jasno njejzino govorenje malo mi je to uticalo. bih zaisto mislio da ona ita ne to iz knjiga. jer vidi da ja ne ekam da me nudi. pak najposle i o novoizdatim knjigama: koje su. Pri ru ku g. o kupe estvu. i do e gospodar doma. po ne ne to kazivati." Zaludu ih ja uveravam da bez svake ale to ka em. moj novi prijatelj. Gospo a esto opominja e ga da ru a. oni sve udri u smej. i po nem im ja ne to ingleski kazivati i. No sve ovo ni ta nije bilo. U ovom razgovoru pro u dva sata. koje stajahu jo te na astalu. Da je nisam gledao mojim o ima da ije. kakovi su ljudi ovih knjiga spisatelji i o emu pi u. i ona sedne. Pita doma ica: "Ut is dat? Uat duju laaf so? ta je to? Za to se vi smejete tako?" A kad joj ka e. da gladan ne ostane. nisam bio tako veseo kao u ovi dan. no smejati se. nikom ne ustupam. vide i na licu i u o ima ovih bla enih ljudi takovu istoserde nost i dobrohotstvo! Kao da su mi ro eni brat i sestra i kao da se nadusiljuju ko e me od njih dvoje ljubeznije. L. glasom du e i srca svoga rez ljupkih o iju svojih pogled kazuju i mi kako su radi i zadovoljni to smo se po tako davnom rastanku na li. Sve nisam mogao razumevati. koliko da ih nije ni bilo." D se to ovom oveku na smej da se nekoliko minuti morao smejati. kad bi koji Apeles ili Rafail hoteo nevinost. Nisam nimalo znao. sastali i vid'li. za ne initi ih dugo ekati. Mogao sam je slobodno u sve to vreme gledati. a da ona govori. Onda ja re em doma inu: "Meni gospo a jo t nijedanput nije rekla da jedem. Kad ovo prestane.

" re e mi mister Livi. mistris Telar. I tako bi se provodilo vreme do obeda. Znak sover ene dobrote u tome se sostoji da koliko vi e dobar ovek kome dobra tvori. a ru ati i ve erati mo e s nami." "Ako je to samo. kako god to su ada roditeljem svojim. kako da su isti doma ini doma. S ovim bih u domu ru avao. prvo to nejmem novaca. na pose tenije. jedva do ekamo da na i mili doma ini stignu. dobromu i lepe nauke mladi u. Ovo je dokazateljstvo onoga to sam povi e rekao da jedinstveno za nedostatak tro ka polu io sam poznanstvo ovih neopisane dobrote ljudi. i po ru ku do ve ere on bi me u io. bi me u io. koji grad odstoji od Londona dvadeset nemeckih milja. Trapeza bi se vsegda gospodski davala. razvje ako kad sam detetom bio. Ne znam u ivotu mojemu. to jest do dva asa po poludne. Oni isti za svoju veliku dobrotu k meni isprose se od staroga gospodina. da sam koga s takovom uvstviteljnom eljom i eznu em ekao. Nakratko kazati. "Koji ete praviji uzrok od ovoga. i brat njejzin. Na nekoliko nedelja zatim do e iz Harvi a gospo e Livi sestra. koji me tako rado ima a e i serde no ljublja e kako god i gospodar njegov. i jedva ih do ekam. Ve posle toga svaki dan bivale su.mogao pogoditi. Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem za to. Mene preporu e svojemu kalfi. "nego. Ovde bi na me red do ao smejati se. Zatim do same ve ere gospodin Livi." odgovorim. vide i da niko od njih uprav ne zna to sam ja kazivao. da moga e. mister Kk. budu i takov ljubitelj njihova jezika. kako ja tako i on. tako skoro iz Anglije polazim. a drugo: ni od koga na svetu nije mi veksela ekati. S ovakovim ljudma istoserde nu ne biti. I ona bi svaki dan po jedan sat to gre eski itala. Odlazio bih u dom mojega gospodina Livi svaki dan u deseti ili jedanaesti as pred podne. no sa svim tim. i pet dana pre do u ne e li bi do li. bi me u svoji nedri nosio. Na mesec dana po ovakovom meni poleznom i radosnom upra njeniju otide u Harvi sa suprugom svojom posetiti tasta svoga (u ovo vreme svake godine obi avahu pose tavati ga) i prebudu u njega petnaest dana. ovi je dan bio dan sover enog veselja. "nije nu da da odlazi : ja u ti svaki dan po ru ku lekcije davati. i mister Klrk. toliko mu je taj isti miliji i dra i. to bih namah s nemeckim ili s franceskim nadokrpio ± ovoga uda opet! Svi bi me jo t s tolikim u ima slu ali i potom bi se oni me u sobom inatili ko e bolje moj novi jezik izjasniti. a potom prevodio bih koju Ezopovu basnu s gre eskoga jezika na ingleski. i s pomo u i nastavljenijem njegove pre esne supruge itao bih izgovora radi. ovo bi to no svetotatstvo bilo. kad ne bi kud za delom svojim izi ao. kako u . koji jezik ona i mu njen vesma ljubljahu." Po nekoliko dana na u mi i kvartir ba u svom kom iluku.

I kromje ovih gostiju. javim mojim prijateljem i blagodjeteljem da moram i i. i to je sam s dovoljnim trudom i pozadugo vremena postigao. dakle. Ovi dostojnej i gospodin b'ja e srde ni prijatelj mojega blagodjetelja Livi. za osobito i vsegda nje vospominanije dade mi. da mi daje na njegov konat to mi god bude od potrebe za knjige ili za haljine i za pro i sitni tro ak. kako i druga tri meseca pro u. no s druge strane bilo mi je milo i polezno. Kakovo laskateljno predslu ivanje! Kakova slatka besmertnago ivota nade da! Zbogom dakle nek ostane ne samo London i Pariz nego koje mu drago na svetu mesto gdi ja ovu moju verhovnej u elju ispolniti ne bih mogao. Sve ovo blagorodno velikodu ije i ve noga vospominanija dostojnu dobrotu Inglezov ne bih mogao iskusiti i poznati da se nisam u potrebi na ao. pohvalno i polezno. medika i zlatnoga runa kavalera. a svakoga petka bivali bi u dovoljnom sodru estvu na asti u gospodina Guljelma Fordajs. nalo iv i svojemu ljubimomu. Dete ni za to tako ne mari kao za igru. asti i veselja i proho anja po najlep i mesti grada i naokolo. i da se izvesti koliko se ho e tro ka po moru do Hamburga i odavde do Lajpsika. U ovoj knji ici ovako se obojica potpi u: . postane i moj osobiti patron. Od mene je sad zavisilo da sam hoteo za ivota ostati u Ingliteri. to edu prirodno drugi o meni. za to kako ja rado lekcije predajem. kako bih jezik mesta sover eno postigao. juno a eli nauku ili drugu koju zabavu. moj prijatelj gospodin Livi svakoga ftornika astio bi neke svoje prijatelje od u enih ljudi. i da mi to da. Jedan traktat na latinskom jeziku. Bog sam zna kako mi je ao bilo ove preslatke ljude ostaviti! Ve sam tu rekao da u se odsad krepko uvati da se s nikim ivim tako ne prijateljim kad se moram rastati i aliti to s njima nisam do groba. poznam izgovor jezika ingleskoga i vidim sebe u sostojaniju da mogu i sam o sebi u napredak napredovati. dok god budem u Londonu. Zato. to bih ja o drugima mislio i uvstvovao. Dobro za onoga ko izbere to to je esno. kako se ko na to da i okrene. Ovo bi me nekoliko inilo dangubiti. kojemu je kralj ovo dostoinstvo dao za njegovu otmenost u medi eskom znanju. ovek od kolevke do groba mora imati kakovu nibud poglavitu elju koja njim sover eno vlada. Kako bih ja blagodaran bio onome od roda mojega koji se je za to postarao. Moja je elja u ovo vreme sva u tom sostojala se da jo t koji list na mojem maternjem jeziku izdam. i kako me rez njega pozna. Gospodin Guljelm Fordajs nalo i mister Livi da mi kupi knjiga lepih. mogao bih vesma lepo tu iviti. Sm sam po sebi sudio kako bi meni u mojej mladosti ne tokmo polezno no i milo bilo to pametno na mojem poznatom dijalektu itati. i koji je u moje vreme tu na tampu izdao.njihovom domu tako i kod drugih njihovih prijatelja. kuda sam i ja po ti svuda morao hoditi. u kojemu on svoje svojstvene va nej e opite opisuje. to isto umu i du i mojej bez truda i u kratko vreme pripodaje! Ovo isto. daju i mi na in bolje poznati ljubvedostojnej a svojstva i nepreuhi trena no prosta i istoserde na opho denija Inglezov.

Favewell. Ne bude Vam protivno. maja uljezem: i pro em rekom Temsom k moru. apud quos per sex menses diversatus est. i ovi mi daruju neke preizrjadne knjige. Fragmenta haecce. PREVOD OVOG PISMA! "Ja uveravam Vas. Do not scruple.LXXXV. i tako s spospe nim vetrom uplivamo u more. viro Unguis jvariis erudito. kapetan vru i mi jedno pote ko pismo. gdi je veliko pristani te i gdi se velikolepna reka Tems u more spu ta. u koji 27. perquam dilecto. Henry Turnbull. I beg of you. Uljez i u korabljenu sobu. GLLIELMUS FORDICE. Nameri se korabalj veliki trgova ki za Hamburg. koje kad otvorim. Henrikus Tornbol i Guljelm Viliot.Dositheo Obradovics Serbiano. London 27 May 1785. Iunii M. Londoni VIII kal.DCC. libenlissime merilo obtulerunt. moj dragi gospodine. parvulum quideni at amoris sincerissimi et amicitiae pignus. stigne nas i kapetan korablja u barki. my dear Sir. da sam ja o tom u sebi razmi ljavao na koji bih na in (bez najmanjega povre denija Va e ne nosti) mogao upotrebiti moju malenu pomo k oblak eniju onih nov anih nedostataka koji su nas li ili Vas i koje nedostatke ne bi potrebna bilo da Vi poznajete. i budite uvereni da Vam se po ilje od loveka . IOANNES LIVIE. in what way (the least to hurt your delicacy) I should contribute my mite towards alleviating those pecuniary wants. to accept of the inclosed small sum. it has been matter of some consideration with me. which have deprived us of you and which you ought not to know. na em u njemu pet gineja s ovim vrstma: I do assure you. and be persuaded it is offered by a man who esteems and loves you. Druga dva mlada gospodina. sanctissimis moribus morato. Pri Gravezantu. Anglis. ja Vas molim primiti ovde zaklju enu malenu sumu. Consider me as one of the friends vou have made in England who holds you dear in his remembrance and to whom nothing will be more welcome than accounts of your prosperity and happiness.

to se usilujemo s prostim re ma za pokazana blagod janija nagra denije initi. moram prevesti i spriop titi Vam. ibo ono to mi je na svetu po elatelnjej e i dra aj e bilo. Odavde sam svim mojim prijateljem pisao: gospodinu Luzinjanu jelinski. javiti im da sam blagopolu no more pre ao i blagodariti na njihovoj dobroti. koji Vas soder ava draga u svojem vaspominaniju i kojemu ni ta ne e biti prijatnije od izvjestijah o Va em astiju i blagopolu iju. Klarku i gospodinu Guljelmu Valiotu latinski. gospo i Livi. to sam ingleski pisao. Zato niti ja nam ravam. iroko more razdeljuje me od Vas. kad bih Vam hoteo sva spriop titi. Smatrajte na me kako na jednoga od prijatelja. mo e biti. no nije se usudio za ne povrediti. za koje jezik ne mo e ravnom rna izjasnenija na i. Dva oba e. za pregledati ovi znameniti kupe eski grad i lepa naokolo mesta. ibo po tena i blagorodna srca sude po sebi da nije svakom lasno darove primati. ftoro. da ja rez ovo blagodarstveno pismo Va e blagodjejanije naplatiti i tem. nije se mogao pobediti ni uzder ati da u odsustviju ne ispolni. Ja sam sad podaleko od Va ega prebivanija. du a na a ose a ne to takovo u sebi. o milosti i ljubvepolnim na i' blagod telja d lama razmi ljavamo. a drugo gospodinu Tornbolu. etvrti dan do emo u Hamburg. nemojte misliti. Livin." Evo ti mi opet drugi Andrej Petricopolos iz Korfa! Ovaj b'ja e mlad ovek okolo dvadeset i pet godina vozrasta. Ovde zaustavim se koji dan: prvo. gospodinu kavaleru Fordajs i mojemu predragom mister Livi. jedno u iteljnici i blagodjeteljnici mojoj. koje ste Vi u inili u Angliji. i tu sam se s njim poznao. Meni ve ne ostaje. prijatelj Mr. koja pisma. nije nam slobodno. i to to se u prisustviju nije usudio u initi. "BLAGODJETELJNA GOSPO E! Kako god ostala uvstvovanija srca. kako pi e. Na ovi delikatni na in dati. mister Janzonu. Kad god mi sa pristojnim vnimanijem. esto i to to bi se moglo re i. to sam Va om . to bi od Vas elio. to u o ima onih koji pristojno o ve tma sude vozvi ava njegovih pet gineja cenu sverh: pedeset redi toliko. za to ete iz njih najbolje mo i poznati moja dostodol na uvstvovanija k onim bla enim velikodu nim i bo ijim na licu zemnomu ljudma. Zdravstvujte. Henrik Tornbol. k kojemu esto dolaza e. bilo bi Vam. moju ne nost. najmanjem laskatelstvu podlo ne biti. ne mo e se sover eno re ma predsataviti. niti Vi gospo e moja. zvanijem sekretar pri nekom gospodinu.koji Vas po ituje i ljubi. ni po vidimomu. Iz njegova pisma viditi je da je on elio meni po vozmo nosti svojej pomo i. mnogo itati. zato se ne bojim da e moje re i. za pisati mojim prijateljem u London. i bez sumnjenija u ivotu mojem ne u Vas k tomu viditi. i sam ne budu i bogat. boje i da se ve ma neblagodarni ne poka emo. tako i blagodarnost.

u njemu sohranjena biti! I prebivam Va i pr. Adizonova. za toliku Va u aki milostive matere i ljubime sestrice dobrotu. sl dovateljno njegove re i moraju.ne mo ete mi vi e zapovedati da Vam ne blagodarim. U sve vreme mojega pri Vami prebivanija kako Vi tako i ljubimi G. nego ste me svrh toga i Va im dostoin j im prijateljem preporu ivali. niti je Vami dovoljno bilo. gledajte samo njegov posao! kao da meni nije dosta ao bilo sa takovi serde ni rastati se prijateljil. i u sostojaniju se (fala Bogu i Vami) na'odim. bratu Va emu. no Vi. koji ste me njemu i preporu ili. Dok sam ja pri Vami bio u Londonu. Materom. moje vsegda nje visokopo itanije molim nazna ite. nikakvo podozrenije mesta imati ne mo e. prirodno. iz drugoga koga izvirati i proizhoditi izvora. PISMO GOSPODINU HENRIKU TORNBOLU . sedne i napi e mi nekakovo preljubezno pismo! metne u njega nekoliko ginea. Vi sama blagod telnice moja vidite. Prekrasnoj gospo i Telar. mojemu patronu. niti ima ta ve o idavati. imena. Ovde oba e gdi sam i ja sad. i Minervom mojom milostiv j om. dobar bio? Pravo je dakle da i na me red do e. koga Vi dvoje falite. niste Va ej k meni dobroti vikakova pred la polagati hoteli. da ovde laskanija i kakove nibud koristi elanija. Po tomu.milostivom pomo u polu io. i kako takovu da Vas slavim i propovedam! Molim Vas. pak ga po lje u Gravezant za mnom u poteru! Gospodinu Kavaleru Fordajc. Va a blagorodna du a na'ode i sve svoje nagra denije u svojej vro denoj dobroti. on. iskarajte zdravo gospodina Tornbola. Va e e slatko vospominanije. miloj sestrici Va oj. kako i Gospodinu Kooku. i uv rena budite mojemu srcu pre estna i predraga dvojice. Vami za atar dobri biti. koji ste ista na zemlji dobrota. i mogu Vam blagodariti. sad mi je slobodno initi to god o u. ne e laskati. meni nije dozvoljeno bilo ni sa jednom re ju Vami zafaliti. niti je mogla niti hotela o emu drugom uti. Livi suprug Va . da dok se god ovo u persima mojima dvizati bude. Vi oboje. sa Va im ljubimim Suprugom najbolje ete mu umeti za me zafaliti. neotlo no. i drugi Va e prosve tene Nacije Spisatelja knjige razumevati. koji su mi morali. i ja u pisati i blagodariti. i da i ja Vas sestrom. i dobrota kako dragoc n j i zalog Va eg an elskog prijateljstva ka meni. Ko se god ni emu nejma nadati. za to ko ne bi onom. i blagodati j om zovem i nari em. da mi Vi sami toliku ljubov pokazujete. koliko mi srce eli.

Vi ste meni ljubve dostojnej a svojstva srca Va ego dovoljno pokazali. ljubimi dru e moj. otlo i e se na drugo vreme. nego i govoriti njim mogao sam. [XII] LJUBIMEJ I MOJ! Ovo e biti poslednje pismo o mojim pute estvijam. da ljubov Va a i prijateljstvo. Jezik sam postigao. prosim Vas. ka ite mi.1788. nari u i se Va serde ni ljubitelj. dra aj i moj. koje. budu i se dosta preteglo. nepoznan u dalekom mestu. kako i svi pro i koje sam imao est u Londonu poznati. ibo pri ina ove godine rez Poloniju u Belu Rusiju. kakovi su neposti imi puti nebesnogo promisla! Ondi gdi sam se mislio u najve em nedoumjeniju u ivotu mojem na i. a otuda rez Liflandiju. bez novaca. i pro aja. tu sam najblagopolu niji bio. jo te ne imaju i svoga okon anija. udariti na ljude s zlatnim oru ijem i iznenada takovo napadenije s ginejama umi ljavati i initi? Je li se ikad ulo da je ko u ovom podmese nom svetu takovom oru iju protivstati vozmogao? Ta Vi dobro znate da su takove strele kadre bile nepobedimoga Agesilaja iz Azije izagnati. Iz Hamburga esti dan po em rez Hanover i Brunsvih. Premda i . za u initi Va e gineje sasvim pobedonosne.. i do em blagopolu no pri koncu junija meseca u Lajpsik. s dovoljnim knjigama provi en i s vi e tro ka nego mi je do Lajpsika potrebovao. ba odakle po slu aju i sad Vam ovo pismo pi em. ne samo za razumevati knjige. opominje me da prestanem. Uvereni budite. jezika ne znaju i. preljubimi gospodine. Ostajem" . ne e se nikada iz moje pameti izgladit. Sverh toga jo te. koje Vi na takovi blagorodni na in k meni pokazujete. novembra 15."Dra aj i gospodine! Vi ste sasvim osobiti lovek! Od koga Vi nau iste. Ja u tada sebe za blagopolu nej a na svetu dr ati kad Vam budem mogao delom zasvedo iti da pristojno umem ceniti kakovu pohvalu i nezabveno na svetu proslavljenije takov Va blagorodni ingleski harakter zaslu uje. Iz svega ovoga vidite. U Lajpsiku. poslali ste ih na me u neiskazane ljubovi i prijateljstva preispolnjenom Va em pismu! Ko ne bi pomislio da Vi rez to ni ta drugo niste naumili bili razvje ubediti me da se opet u London povratim? I kromje toga.. Kurlandiju i pro aja u Lajpsik putovanja.

LJUBIMI I PREDRAGI MOJ GOSPODINE EPISKOPE! to rekosmo. to hvala bogu i u inismo: ja Franciju i Ingliteru blagopolu no obi oh. Altenburgu. Na svaku ruku misle i. to je nevozmo no. itajte. i tro ak do Be a ± natrpa se koje s im do dvesta forinti. ta uzajmio ta poklonio. evo Vam ga. Ne sumnjam nimalo. Ovde opet po mojem obi aju po nem lekcije davati. ako me moja kud silom ne odvu e sudbina. Nemedleno otpi em da u ovde ekati dru tva s kojima po i u klov. Jedno me pla a e: bojim se da mi ih ne pokloni. Meseca septemvra do u trgovci otuda. Ovi sam prvi red u ivotu u te kom dugu bio. Sednem i napi em pismo. Kad u Lajpsik do em. Nevolja je ja a od stida. Ovo jo t ako mi dosta ne bude. Cajcu i pro itam. No premda mi po ti ne . a od onakova ljubezna oveka poklon odre i se primiti. hodao sam po najlep i gradovi u Saksoniji: Drezdi. ovu sumu. I tako otidu ingleske gineje u vetar. da do desetak meseci meni e lasno prete i toliko novaca da se sasvim odu im i ist ostanem. to mu drago. ako ne verujete. ali meni bude zaludu ekanje. nadaju i se da e mi na jesen otkud god novca do i. U ovi as bih Vam se mogao zakleti da sam ve naumio primiriti se na jednom mestu. vide i kako mi moji u enici po teno pla aju. ali mi je mu no da ljudi tako dugo ekaju. u kojemu gospodin Stratinovi nala e mi od strane generala Zori a da dam na znanje gdi se nahodim. ovo se mora iskati. rekao bih kao da sam se za putovanje na ovi svet rodio po tomu to ove iste godine. Eiiskoia romanskoga. koje ja nisam imao iz uzroka to. pomislim. i sad Vam pi em iz sred Be a. i rado u zajam daje otkud zna da e mu se vratiti. On znam da ima. kad nisam mislio ni pet milja pravom linijom u initi. a ja ostanem opet kao i pre bez ni ta. vi e od pet stotina nemeckih pre ao sam milja. Ka u mi da se do Bele Rusije ho e najmanje etrdeset dukata. na em pri gospodinu Brajtkopfu jedno pismo iz klova na me. Po em dakle u Be . i. Tipograf ika jo t nisam bio sasvim isplatio. ni sam ve ne znam ta bi mi se hotelo. do e mi na um da pi em u Moldaviju i da i tem u zajam od mojega dobroga prijatelja. neke knjige nemecke nakupovao.meni samom ovi poslednji doga aj sasvim osobiti mi se pokazuje.

pak onda nek tr i za njim ko sme. kad na desno kad na levo. bili kakvi mu drago. Sutradan dadu mi bankocedule od dvesta forinti. Pi ite kom ovde od Va ih poznatih trgovaca da mi uzajmi od Va e strane etrdeset i dva dukata. koje kako bi mu na um palo. veli mu se. bez sumnjenija ne e godina pro i a ja u vi e nego mi je od potrebe novaca imati.. jer nikada u ivotu nisam imao ni desetu ast ovoga duga na vratu. Sad zasad ni za to toliko ne marim nego da mi je etrdeset i dva dukata u gotovu novcu. po nu aliti se na me za to donosim sujetno pope enije a ne ka em njima svoju potrebu. Jedan je Carigra anin Grigorije Mavrokordatos. kako e se odu iti kad e opet pod dugom ostati onom koji ti uzajmi? Nek uti. da me ko za vrat ne epa i ne vikne: daj plati to si du an. samo nek su pravi dukati. a esto bi padalo. Ako moji dlanovi tako pravo poga aju kao popa Mauka nos. al' neka mi ka e ko zna: mo e li mi drugoja e biti kad sam se zadu io? Ako mi je ko neprijatelj. to je potreba o sva em spominjati? To ja i sam dobro znam da mi niko i ne ka e. pak tada to boga da. kao da sam svemu Be u du an. taj as bi ga i siromah nos za nevolju po eo svrbiti. jer me sve svrbi kad desni. kad eto ti dva moja u enika do u zvati me da idem s njima u predgradije prohodati se. . pokazuju jednaki. i tako dalje. ako ne i pre. i odu im se. Mu no ete sebi voobraziti kakvo bi mi veliko dobro u inio onaj ko bi mi uzajmio ovoliko novaca da mi se odu iti. Zapitaju me o em je pismo i komu? A kad uju. ali u ovom poslu siromah du nik podoban je bednu bolesniku koji se s jedne na drugu okre e stranu u nade di da e mu to bolje biti. Pak da me dlanovi ne svrbu? udim se to mi ko a s mirom na le i stoji! Odisej zaisto nije se mogao u ve oj smetnji na i kad su mu vetrovi iz me ine utekli. UBe u.ostaje ta bih elio. I tako ovo pismo ostane.. nego li sam ja sad. Ve Vi sami sad. vi e re i bile bi sasvim izli nje. No mo e ko do i ovde da mi ovako mudroslovi: dobro. dok umre i ute e. Mo e ko lasno pomisliti da sam ja sad ba kao Omirov vitez od Scile utekao. da s velikim strahom idem kojekud lekcije davati. razvje koga vesma ljubim i po itujem. to jest da sam se jedva strasti putovanja izbavio i namah zatim u nedug srebroljubija zapao. i sve pogledam. Oba e ja se zaisto u ovo ne uzdam: ta at ne umrem do deset meseci. dragi gospodine. nego ko misli. i pro aja. oktombra 1785 Ovo pismo napi em u jednu nedelju po ru ku s namjerenijem da ga sutradan na po tu dam. Pravda. nisam ja sam na svetu. ni ta manje toliko sam se redi prevario da k tomu ne bih smeo sebi verovati. Ostajem". podoban je odve po nesre i priklad. Izvinite moje derznovenije i budite uvereni da ja ovako ne bih molio. ba da se iv posvetim. i da sam u ovom poslu pravi otac Mauk. ako ti ko to sad uzajmi. kad levi dlan. vi e nego bih i sam rad bio. ljubimi moj Leone. sre a da ovek mo e od jednoga uzajmiti za odu iti se drugomu. i znaci se. mo i u se sasvim odu iti. Verujte mi. to bi pravi sijaset bio! A onda. a upao u Harivdu. I ovo je ve a. kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije milo bilo. sad se ima emu veseliti. mo ete pogoditi na to ovo pismo sluti. a drugi iz Tesalonike Toma Papazoglus.

kako on tako i esna i dobrodjeteljna supruga njegova gospo a Jelena.inja e mi se da nisam iz Be a ni izlazio. ako e ne znam kolika i kakova delikatna vku enija i pi a danas ovek u ivati. Druge godine zovne me moj predragi gospodar Maksim Kurtovi da i njegovim k erma. kao da sam se tu rodio i naumio ivot provesti. kojega sam k erma nekoliko meseci na talijanskom jeziku lekcije davao. nego na in srde ni. Na idu e leto imao sam neskazanu radost viditi u Be u ljubimoga gospodina Luzinjana. rez koji hleb i vino vsevi njemu bogu na istu prino ava se ertvu kad se s ljuboviju daje i prima. ljubezni. Ljubimi drug moj. nije jelo i pi e to se ceni i pohvaljuje. rekao bi kao da nam srce svoje spriop tavaju. sutra je opet gladan i edan. No navlastito sad. opisati ne mogu kako su mi dobri i ljubezni bili. Nije dakle ast i vino to mene ini ovde pisati. no budu i da sam ja odve scrupoloso (sovjestan). a ono nek bude kako ja ho u. koje se nikad zaboraviti ne mogu. na franceskom i talijanskom jezikam lekcije predajem. A ja sam tako zadovoljan i radostan bio to sam pri njima trapezu imao da. Ali ko bi se nadao od ovakovih dobrodjeteljnih. ljubeznih i bo ijih ljudi i du a da su oni naumili bili mene prevariti. Ovo je to ja ovde hvalim i proslavljam. ovo je hrana srca i napitak du e. ali svaki dan ne. to jest nauka za hranu. Podobne jo t jedan od prvih na ih trgovaca. i tako celu ftoru godinu nikada nisam pomislio gdi u ru ati. koje nam tako ljubezno i milostivo daju da. ru ati. gledaju i ih. gospodar Konstantin Dam o. o drugoj pla i za lekcije nek nejma re i. a kad se svr i godina i meni se iznenada nameri put. jo t bi mi se inilo da im dovoljno ne odslu ujem i da im du an ostajem. nosi se jelo na trapezu: moram ostati na ru ku. koliko da im se nisam u ku i ni vode napio. Nisu mi hoteli kao pro i na mesec pla ati. s kojim nam dobrodjeteljni ljudi svoj hleb i napitak daju. istoserde ije. kako on tako i blagonaravnej e i svete du e gospo a njegova u velikoj ljubovi i milosti su me imali. Sad uprav poznam da mi se svim srcem obed daju. "Svake nedelje kod vas. razvje ako ho ete da svaki dan s vami ru am. Mariji i Hristini. Re em jednom esnoj i razumnoj gospo i Kurtovi . i onomadna nja jela nimalo nam danas ne poma u. Jo t u jednom pismu ja sam vam napomenuo da je mene gospodin Maksim Kurtovi i u Smirni svoju dobrotu i blagodjejanije pokazao." Doka e ona to svojemu suprugu. rodom i du om blagorodna. Evo dakle onaj tajni prejestestveni na in melhisedekov i samoga preblagoslovenoga Spasitelja na ega. a oni mi onda za svu godinu plate. da se njihova deca i pri ru ku u razgovoru polzuju. . ne sat no tri na dan da sam tu predavao lekcije. Kako se lekcije svr e. koji se tada vozvra tava e iz Carigrada za London. dobrota i bo estvena ista ljubov. Opredelimo sat od jedanaest do dvanaest. to mo e biti. kad nisam gdi pozvat. mole i ju da mi dozvoli u drugi koji sat pre ili posle podne dolaziti i mojim u enicam lekcije davati. gledaju i da ja s vozmo nim userdijem i revnostiju polezne lekcije adam njegovim predajem. to ja jedva sa svim srcem do ekam. i sutradan odgovori mi da se mene radi ve i ru ak ne gotovi. blagorodni i slatki. niti u glad i e preobratiti.

Jedan mlad trgovac iz Filipopolja, zovomi Dijamandis, celu mi je godinu pla ao za uroke, kao i pro i, i kvartir pri sebi bez pla e davao. Svi moji u enici, da su mogli u nedri bi me nosili. Po ovomu mo ete suditi kako je meni lepo u onom prekrasnom carstvuju tem gradu. Ja bih pred bogom neblagodaran ovek bio kad ne bih sebe za blagopolu na u ovom ivotu i u sostojaniju u kojem se nahodim vmenjavao. Jedan dobri juno a Bolgarin po eo je plakati kad sam mu kazao lane da u po i, nego da tra i sebi drugog u itelja. I ja sam te ko so alio. No nepreodoljena elja da jo te to za ivota na tampu izdam, sve je pobedila; za to u Be u i lekcije predavati i o ovom delu raditi nije mi mogu e bilo. U klovu ekao sam ravno est meseci tipografa, i kako sam sasvim pozno da on nemisli svoju re odr ati, pohitao sam u Lajpsik do i. Moj blagodjetelj general Zori dao mi je za ovo est meseci koliko je obe tao bio za celu godinu, to jest etiri stotine rublji; darovao mi je i jednu lisi inu, to vredi sto rublji. Tu sam rasprodao, za ne potezati breme sa sobom, sve moje knjiga nemecke i franceske, latinske i talijanske, kromje onih ingleskih koje sam na dar u Londonu polu io; nemecke uzeo je general za svoju biblioteku. Ove zime u Lajpsiku, budu i da u tipografiji nije s poslom navale, izdati u do dvadeset i osam tabaka. Jedan dobri gospodin od na ih soplemenika sam svojevoljno i u kolov i ovde pisao mi je da e mi u ovom pretprijatiju pomo i, koje uzdam se da e do voskresenskoga pazara u initi; na kojega nade du polagaju i, obe tao sam se na leto istorije nekih znamenitih ljudi izdati, za predstaviti naciji na ej u primeru slavnih i velikih lica onu istu nauku koju sam u Naravou enijam izja njavao. Ova pomo ako mi do e, ispolni u moje obe tanije; ako li pak ne do e, koje bog vjest kakovim slu ajem mo e se dogoditi, za to poodavno ve ni pisma otuda ne imam, a termin kad je re eno bilo poslati pro ao, na ovi na in protiv namjerenija mojega mora u slagati, ne smeju i upu tati se u dug, na kojega mrzim kako na crnu smert. Ako mi ko za manu pripi e to ortografiju nisam pazio, neka izvoli rasuditi da mi dosad na na em dijalektu s na im slovami gramatike nismo imali. Ja u mojem spisaniju samo sam na na ist izgovor smatrao. veliki i mali, to je meni svejedno bilo, dobro znaju i da Serblji svi, to ih je god, "put" ne izgovaraju "pu ". A izre enija, koje bi zve alo na u nas nejma. No to se ovoga ti e, ako se s vremenom pravila za ovo dadu i ustanove (koje ne sumnjam), onda e se mo i ispravnije pisati; a mene e dobri i razumni ljudi izviniti, znaju i da nikakovo majstorsko delo u svom po etku ne mo e savr eno i sasvim ispravno biti. Za ove posle ho e se stotine godina i vi e rodova ljudi koji jedan za drugim dolaze; ne valja ni oni da do u ovde samo da va u. to mi Vi u Va em poslednjem pismu opominjete da e se gdiko na i koji ili iz prostote svoje ili ( to je gore) iz lukave i prosve teniju razuma elove eskoga sasvim protivne politike pod izvetom revnosti k svetopo itajemim sujeverijam ne e svoga

truda po tediti, i sve to mo e govoriti i tvoriti za vospetiti ili, ako ni ta a ono barem za kasniti op te dobro i polzu, koja bi se rez ova nova spisanija pri initi mogla, to je meni dobro poznato. Ali s druge strane, ovo me te i i obnade dava to sad ve a ast znamenitijih u naciji na oj, kako sve tenstvo tako i mirjani, imaju o i otvorene i ne edu ve ni kroz nao ari, jo t manje kroz tu e o i da gledaju, no sami svojima bogodanim zenicama pronicateljno i skroz smatraju ta je to. Evo nas, dra aj i moj, za ovi red pri koncu mojega putovanja, u kojega opisaniju, kako sam u po etku rekao, hoteo sam proslaviti imena mojih prijatelja i blagodjetelja. Ja im vozdajem kako mogu, a pravedni i milostivi bog vozdati e im kako on mo e. Pritom uzdam se da e ovo jo te poslu iti za vozbuditi bogoljubive i dobra srca ljude u naciji na ej, ako kad vide koga siroma ka i oskudna, kako ta sam i sam bio, koji uprav nauku eli, tra i i k njojzi kao edan jelen k vodnim isto nikom te i, da se ne odreku pomo i mu. Nauke ljubitelj pak mladi , koji uvstvuje u sebi sklonjenije, sposobnost i dar ka u eniju, nek se lasno ne predaje o ajaniju ako se kad u tesnoti na e. Na konac, nek je preporu eno ovo delo svim blagorodnoumnim ob tego dobra elateljem, kad se na e jo t ko da s u enih jezika na na to lepo i polezno prevoditi preduzme, neka ne prenebregu ruku pomo u dati mu, nimalo ne sumnjaju i se da e s vremenom ovo pretprijatije pre esnom op testvu vesma polezno biti. Za to ovo se esto vidi kao sunce: da dok god jedan narod na svojem maternjem jeziku knjiga nejma, prinu den je u tamnosti uma i u varvarstvu le ati i sve na gore preuspevati. Sverh svega i najposle, to sam god govorio i napisao, iz prave ljubovi k dobrodjetelji k elove estvu i k srodnim mojim i govorio sam i pisao. "inest, veli slavni i veliki u nauci Inglez Bako Verulamius, inest ingenio humano motus ljuidam arcanus et tacita inclinatio in amorem aliorum, ljui si non insumatur in unum vel paucos naturaliter se diffundit in plures. Jest u jestestvu elove eskom dvi enije neko tajno i mu e e sklonjenije k ljubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u male, prirodno izlijava se na mnoge." Ljube i te, ljubimi moj, i estitaju i ti novi god, prebivam sav tvoj. U Lajpsiku, januarija 1,1789, Dositej Obradovi

R

NIK

U redakciji ure Gavele pr uzet je iz Sabranih d la Dosit ja Obradovi a, Prosv ta, 1961. akatist, m.- vrsta crkvene pesme aki - kao, kao da Alsacija, . - Elsas altar, m. - oltar, otar alfavit, m. - bukvica, azbuka, alfabet, abeceda duhovni - crkvena knjiga alfa, vita, gama, delta, epsilon - alfa, beta, gama, delta, epsilon (gr ka slova) alumnist, m. - u enik u "op te itiju" (koji u koli, zajedno s drugima, ima stan i hranu), pitomac anatema, . - prokletstvo aramija, m. - razbojnik, pustahija arenda, . - zakup, najam arhitekton - neimar, zidar

baba, . - otac bankocedula, . - nov anica, banknota barkaruol, m. - la ar, veslar

.zgodno vreme. . na injeni i prid vi: bla enej i. ljubimej i. sover enej i. s.bedstvovanije. . prilika blagodejanije. prijatnej i.asnej i.smerna lika blagopolu an . . s. s.beda. blagostanje blagohotan . dobre volje blagouhanije. sposobnej i.vernej i.dobro udan. .neporo nej i. . verhovnej i. . serde nej i. m. .sve tenej i. nevolja bez. . dostojnej i.platno bezmesno .najpitomiji Ovako su. s. .bi e. . -nica.dobrotvorka blagonaravije. .neumesno bespoleznost.mnogo puta biskot.uvstviteljnej iva.dobro instvo blagodetelj.dvopek bitije.imu nost. nastavkom -ej i (um sto s pr dmetkom naj). pre esnej i. s. .pitomost blagonaravnej i . . prostranej i. . .nekorisnost besporeda an . . dobar blagosostojanstvo.sre an. ljubeznej i. . .miris . s. .krasnej i.dobrotvor.po elateljnej i.izbranej i. .bezbrojan. . blagoobrazan . be islenokratno .elateljnej i. m. iskusnej i. .neuredan be islen . s. ivot blagovremenstvo. vnutrenjej i. m.

m.vrhovni.znanje veksel. m.-pobo nost. nov ana uputnica velere ije.zna vestiarije.vi e breg. m. blagost. . s. s.jelo .budu i. . najglavniji vesma . smiren bolj e .uzajamni vzor. milosr e blago in . . .uvar (nadzornik) odela ve era duhovna . .smeran. . potonji (obi no u slo enim re ima) u vavek .Braun vajg budu ti . mleta ki verhovnej i . m. m. s. .stvar vzajmni .uvek ve estvo.vrlo. veoma vest (Bog ) .obala Brunskvih. .pogled vidim . koji se vidi vku enije.crkvena knjiga ve t. .preterivanje.menica.venecijanski.blago estije. s. . preuveli avanje venetski .vidljiv.

baviti se.pa nja vo (u slo enim re ima) .oholost.zami ljati.buditi. uzvoditi vozdavati .vid.u vo vek' veka .uzodgovarati vozradovati se . m.vo veki vekov . m. s.val. . oblik visokoumije.dragi.izgled. odu ivati se vozdvignuti . objavljivati vozvoditi .vra ati (zajam). stanovati vo ljubljeni .ukus vmenjavati . talas volnovati se . zami ljanje svoje veli ine vkus.zamisliti.naknaditi vozmo an . .javljati.podi i. . pripisivati. izazivati se.kolebati se. uzdignuti vozmezditi . buniti se vozotvetstvovati .mogu an vozmu tavati se . talasati se voobraziti . . ra ati se vozve tavati .podizati. mili vozbranjavati .vo veki . kretati se. .pogledajte volna. . pomisliti ne to to nije u istinu . s.braniti vozbu davati .uvek. uzimati to za to vnimanije.mu iti se. doveka vodvoravati se .obradovati se vozrite (od vozzreti) .

italijanski novac ginea. .se anje.svagda. .ure en vru iteljan .s preporukom vsegda .zapevati) . uspomena vosprijatije.tetan.neprijateljstvo. s. . vra da vredan . . . kodljiv vremeni .ku i. .spre iti vospoju (od vospeti .biti od tete. .engleski novac (21 iling) glubok .privremen vrazumiteljno . kodljiv vrediti . s. uvek vsekone an .naoru an vo svoja .razumljivo vro den . .dubok .primanje vra ba. . vazda. koditi vredovit .uzalud vhod.opeva u vospominanije.ulazak gazeta. doma vospetiti . krajnji vsuje .poslednji.tetan.vooru en . .

. grlo Grecija . m.dr nost.devoja tvo. delo dejstviteljno .predomi ljanje. .zemlja. .zaista. .sitan novac grunt m. krepost. . . .dobar. m.kretanje. stvarno derznovenije. .du ina domostrojitelj.pokretan.da d. pokretljiv dvojeumije. s. godi te gortan. (apostolska dejanija) . .doma in.divlja tvo di putati se . imanje daskal m. . s. velika sloboda. pokret dvi im . . dobre volje dobrohotstvo. . . s. . . upravnik ku e . lepo raspolo enje do d. . m. s.posao.sumnjati devstvo. ki a dolgota.prepirati se dobrodetelj. . s.Gr ka gre ljika . devi anstvo dejanije.godina. sumnja dvojiti . s. . otuda i dobrodeteljni dobrohotan .grkljan. -vrlina. drskost divja estvo.naklonost.god.u itelj dvi enije s.

. s.trajati dra aj i . jeretik esap. m.dono enije.estok. o tar itije. smeo.zadocnjenje.zadovoljen zakon. dr an edemski .vera zako njenije (zakosnnie). veliki in duzina. s . .ra un esto .drveta drznoven .stanovnik zagroziti se .. s.drzostan .poslani ki. drzak. poklisarski eretikos.najdra i. m. zaka njenje ..rajski el ijski ..dvanaest. m.ivot (obi no svetih otaca) itelj. . potvaranje dostodol an .luda. m..dostojanstvo.zgroziti se zadovlesostvoren .dostava.otpadnik (od vere).vrlo slobodan.. s .du an dostoinstvo. m. tuce durak. najmiliji drevesa. s . budala durati .

stavljen u to.izuzetak.najve i orden (odli je) u paniji i Austriji zlopolu ije.jer igumanisati . .opravdanje.idrijski izvet.zavr etak.pravdati se. s. kraj zapletka.zaklju avati . zla sre a zovomi. odgovarati se. odgovor izdihanije. s.trava zlatno runo . grdoban zdje . izdisaj izjatije.morska ivotinja idriotski . s.. .zvani i .zemljak..gadan. .braniti. suditi zaklju en . tititi za injavati . dodan zaklju enije. iznimka . m.po injati zgadan .njih ibo . sunarodnik zlak. .nesre a.dah. m. m.biti iguman idra. s . izvinovljenije.ovde zemaljac. s..izgovor izvinovljavati se .izvoditi.. .zaplet za ti tavati . .

.najve tiji ispe tren .priroda junost.mladost.imanje Inglitera. omladina juno a. s . . .izuzimati iskusnej i . navala kalavritski .mno ina.. .mladi kabala.. s..izraditi. .hitnja. pogre ka ishodatajstvovati . m.i aran istupljenije. zauzeti se i u initi da bude to ito ta.Engleska inogda . s. .ponekad isklju avati .naslikati.izlivati izobraziti .podmuklo neprijateljstvo.pri a kalabaluk.slika imenije.. i ezava javno .izlijavati . sva a kazanije.njihov i ezajem . izobra en . izobra enije.koji se gubi.. s. . s .jasno jestestvo. galama.ispad.naslikan. hitrost ih e . razdor.kalabrijski .

kalpagd ija.spisak kvartir.najstariji sve tenik (u zapad. m.k.ticati se kastel.red. s.majstor koji pravi kape (kalpake) kamarada. . m.sve tenik.. . m. m.po tanski ko .crkvene knjige kamilavka.pukovnik konat. m. . ..bo njak kanon. ka kolegium.drugar kamen veri . . m.ra un .jorgand ija kapelan. m.to pripada eliji (manastirskoj) klasa. .. m. m.) kapamad ija. ... .crkveni zakon kanonik. s .stan kelijski . pomo nik parohov karisime . m..kola kolonel. kole ium. hri ..kola s op te itijem (pansionat) kolesa. m. tvr avica katalog...zamak.najdra i.popovska kapa kanave. razred knjigono nji .. najmiliji kasati se .

lep krepost.konac.). m. najstariji u itelj do upravnika kont. izuzev kupac .putnik na la i korespondent. . m.osim.. van.nov i . kola i korabalj. namera. ve nik.s ostrva Krfa kost.. snaga Kris.. grof konfeti (mn. smer. svr etak. m.. krasnonaravan krat .trgova ki lavirintovidni.Krf korfiotski . m.najposle konzilijar.kraj. a. o . m. m.puta...savetnik. m.lepa izgleda.hrana ko tovati .koliko.dopisnik..krasan.poslastice. koliko mnogo krat .trgovac kupe eski . .la a.saupravnik.. na konac .Krez kromje . korabljenik. sem. tako i: krasnoli an.vlastelin. knez. u vrednosti (u Obradovi evo doba) 4 pare krasnovidni .kao lavirint . odbornik konrektor.. m.. .. m.ja ina. poverenik. m.. agent Korf. brod.stajati (o ceni) krajcara. m. mnogo puta kra ani .

sluga.pun ljubavi.crkvena knjiga lazaret. . m. m. . m.. . pla ljivost . vrlo ljubazan ljubeznik. liker lihva. m. mala. lakej lupnja. . . s.mah. . udaranje ljubvepolni .u itelj majde .lupa. . .kontumac lehkoumije. . s. .odmah magister. .interes lokaj.lavsaik. kakav) .koji je prema nama i kome smo mi ljubazni ljubiti se . . m. na ma . m.lakomislenost Lepa ita (lepa ita) . -ca .slatka rakija.slabost (duhov-na).god likvor. .dopadati se ljuboistinost .podgra e temi varsko ma .ali ma. pravo! major -ve i malodu ije.mesto u Albaniji libo (koji.istinoljublje maala.zaista.

m. .crkvena knjiga (kalendar) metavica.novac.misao mister m. . mirski. prividni mnogovolnujemi. a.koji se mnogo talasa mnogoobrazni. . .spomenica. . milja.svetovnjak. m. m. . m. . .lekar (le nik).premetanje. . doba) 17 nov i a. svetski misal. manastirsko imanje me ter. .svet.manastir koji pripada drugom (ve em) manastiru. a.svetovnjak (ne sve tenik). m. .prelaz (stanje) du e po smrti ovekovoj mnimi.manji mir. m.majstor.mnogostru an . . . a. u vrednosti (u Obrad. o . medi eski . m. m. m.. m. s.5 km po kilom. o . gospodin mastiha. o . o . zapiska mesecoslov.tobo nji. .margarit. .crkvena knjiga marja . . (morska) oko 2 km minor .lekarski medoto an . magistar.gospodin mitarstvo. . . .u itelj.(geografska) 7. vika metoh. a.medenih re i melanholikus. mirjanin.ovek setne (turobne) naravi memorijal.vrsta rakije medik. m. . . oko 35 para (?) master.

nakanjen.. o . .osu ivati.ratna la a navalica. a. a. kazniti nakana. m. boginje lepih umetnosti (naro ito pesni tva) mu trati . e . namena naipa e . s.kome ili emu se ko nada nadle i .muze.namera. naro ito naj . o . kazna.morejski Moskovitis.naj ustriji.okretati koga (po svojoj volji) kao vojnika na ve banju (egzerciru) nava (od linije).navaljivanje (da se to brzo uradi) Navpleon. suvi e.osobito. nakazivati . . mudrosloviti . nauman .nazna enje.duhovni ki.mno estvo. . a. a. Rus mudarstvovati. .treba naznamenovanije. . mu anje mona eski. m. ba ("naj po udi") najrevniviji. o .pomor moraitski. . .Moskovljanin. . o nameran. s.mno ina mol anije.mudrovati (gde i kako nije dopu teno) muse. . s.odve . pogledati nadejemi. kalu erski mor.nadgldati. najmarljiviji nakazanije. s.utanje. . . m.Nauplija natgledati . . a. . .osuda.

a.prvenstvo na eti . o .nezaboravljen nei islim. . .nazvan nasla denije. a. o . . a. s.na elnik. nastavljenije nastoja ti. l. smerati nalo enije.) . mn. a.preduzimati. . od toga i: nastaviteljnica. o . stare ina na alstvo. a. s. s.sada nji natura. . nedoumica nedug. .sumnja.naredba. glavni.ne enjen ne e li .po etak.bolest ne enat. o . s. na elo (?) na alni.prirodni na alo.nego li nezabven.vrhovni. o .napasti naricati (nari em) .po eti neve a.naslada.nakanjivati . .neznanje nevozmo no . . . s. m. prvi. .napajati napastej (stari oblik 2. nare en.nemogu no nedoumenije. neve estvo . e . nalog napajavati . a. m.nazivati. a.pou iti. na alnik. u ivanje nastaviti . .neznalica. uputiti.nebrojen. neizbrojan . o .priroda naturalni.

donji.ali.nered neradiv.nekamo li . zno .(koji.ni ega nog (stari oblik genitiva mn.neradan neudob . a. a.) . no . ipak. o . pri svem tom obed duhovni . mla i ninje . na.neo ekivan ne astije. s .ostati.balsamom opremati obastati .nesre a nibud . kakovi) koji god. e .istinit. opstati oba e .neumorno ne ajan. toli.nogu nu dan.neophodan. . na. zna. nejasno neusipno . nela an nemo t . negoli nelo an. bilo koji ni nji.nemo . no . me utim.nekoristan neponjatno . m. a. potreban obalsamljavati .neugodno. o . slabost nepolezan.nepojmljivo.a kamoli.crkvena knjiga .sada ni esa . nerazumljivo neporedak.

tako i: obe tati. .vrhovni (glavni) knez od-o odejanije. . iskustvo opraviti -izvr iti. .zanimanje Omirov vitez .navika obitali te. obe tati se obida. zajedni ki . o . m.ogled.obe anje. s. . . . obli enije . slika. .prekor obraz. na in obratiti .odelo.odrediti.namena. a. boravi te obi avati . opredeljen .odre en. odredba o idavati . s. m.o ekivati ozlobiti -u initi zlo (kome) oktav. .ulju ivati.) uvreda obiknovenje. s. .olak ati obli avati . m.stan.(ikav.lice. initi plemenitim oblek ati . utvr en opstojateljstvo. ode a odreda .prilika op tedru eski.obe tanije.osmina (format knjige od osam listova u tabaku) okupacija.Odisej opit. uraditi opredeliti . . izgled.koriti. m. nameniti. .navikavati oblagoro avati . s.drugarski. . s.pretvoriti obrknez. .

bno .odvratan. s.osloba a ohtapod. m.ostrica (morska ivotinja). otve tati .rastu iti. uspomena papa. otok ota nik.ostrvo. .tu iti se paguban. dosadan otli ije.initi) . m. s.uvati se ostrija. m.pokvariti to je u injeno o u davati se .tetan. ostriga ostrov. a. .otac . poguban pamet.odlikovanje. uvrediti osmejavanje.odgovor. . .bolnica ostanoviti se . .odgovoriti otvratiteljni.zaustaviti se ostregavati se . .osnova.pravoveran osijati . . pouka ospital.spomen. o . s. . po ast. .ivotni svetih otaca.oktopod.opipljivo oskorbiti . .op testvo. . . bna. . m. s. m. op tina.obasjati osjazateljno . odli je otpu taje i . .sme enje osnovanije. hobotnica (morska ivotinja) o initi (od. . dru tvo ortodoks .zajednica. paterik otvet.

pjastar. .mla i crkvenjak parasiti se . .vlasulja. u initi ara (hara ).Patras patron. . .otimanje. . .zapovedi! povjem . prete an podvi an. s. . s. kazivati poveli (od poveleti) . bna. . nalik.isto tako . odustati Parnas. s.planina (u Gr koj). m. . .kazujem.putni list. sedi e muzama (pesni tvu) paruka. peruka.potro iti. vredan. m.sli an. no . m. paso patenta. . m. na.okaniti se. .putnik pasaporat. a. . brani (svetac) penije.najve i dar manastiru (ovde) pasa ir. tro ak povedati . napredan podoban. baroka.gro plenenije. perika parusija.koji ve inom (mahom. bno .povelja. . . podobije.za titinik. . m. . . . m.paraklisara.sli nost podobne .pevanje pijastar.pokretan. potvr enje Patmo. pripovedam poglaviti. zaplena poar iti . ponajvi e) biva.ispri ati.Patmos Patra. o .

m.jer. no . .Poljska polustav. po em ponirljiv.koristiti (se) Polonija. o .potruditi se.pismo. .poslu an pospe an. briga porcolana.porculan posilati . . .korist polzovati (i se) . tno . tna.spominjan pone e . . s.miran pokrov.staranje. a. . posrediti pota titi se . razumljiv pope enije.posred. podmukli pon . m. s. a. e . m. na. . a.potajan. poslanica poslu ljiv. povoljan posredje . .koga (ili to) najvi e elimo pozor.dobiti. jna.pa nja pokojan. postarati se . primiti pominajem.pi e (pun ) ponjatan.podesan. a.slati poslanije. . o . . jno .po elateljnej i. o .pojmljiv. .krov polza. m. .crkvena knjiga polu iti .

pouka u crkvi predislovije. poglavar preduvedomiti .pou tavati .kuditi pocrniti se . po tovalac po itovati .predlog. s.unapred javiti (izvestiti).po tovani. preduvedomljenije.pokazati. umalo ne pravda.prethodni predel. s.osvojiti.napredovati . savetovati pohu avati . .istina.napomena preduzeti .pocrpao po itajemi.po tovati po ti . zakalu eriti se po erpao . zamisliti. . m.predstavnik. m. . o .predrasuda. zabluda predstaviti . . granica.obu i se u crno.me e. napomena predstatelj.gotovo. . s . predstavljenije. . m. o . a. . pokrajina predika.nagovarati. stanovati prebiti (prebudem) . zastupnik. od iste su osnove i re i: po itatelj.probaviti previ i (previknuti) . . ovladati preduspevati . istina! zaista prebivati . a.predgovor predrasu denije. . s.privi i predvariteljni. za po tovanje.baviti se.

a.preduze e pre esnej i.dobitak. o . o -natprirodan prelasni. m.sve tenik preizrjadni.pre a nji prezviter. s.naj asniji pre uvstvovati .napred staviti pretpo ivati .obe en .nadmo nost priespolnjen. a.slutiti.prevariti. s.predragi prepitavati . o . m.pre nji. . a.smrt pretpolo iti .lukav pribitak. a. otuda i prela ten i prela tenije preljubimi.izvrstan. a. prestavljenije. o . . e .prepreka presloviti. osobiti preimu testvo.prepun prejestestven.vi e ceniti. e . a.veliki crkv.umreti.zavodljiv prelat. o . uveni prestaviti se . o . inovnik sa sudskom vla u prelastiti . . unapred ose ati preuhi tren. nagovoriti. korist prive en. . s. a. .slavni. . . o . o . a. a. s.hraniti. m. a. otuda i prepitanije prepjatstvije. pretpostavljati pretprijatije.

dobit.prepreka pripoznanstvo. s.dolazak proveditor. a. m.uzrok.podmiren. . . do ljak pri estvije. m. .spremljen pri asna. m.knjiga kratkih ivotopisa svetih otaca .prinu en. crkvi) pri ina. a. .opaziti priugotovljen. de avati se priklju enije. s. o .dolikovati prime anije. m. s. dogodov tina prili an. . .koji ( emu i kome) li i prili estvovati . doga aj. m. . . primoran pripas. no . provizija proka en. m. bra nenica pripetstvije. . o .primer priklju avati se . na.poglavarski prinu den .napomena principski. interes. .jelo. .doga ati se. .oblasni upravitelj provi en. s.prido lica.priklad.gubav prolog. .deo slu be (u ist.priznanje prismotriti . a. do ivljaj. snabdeven provizion. o . a. o . s. . otud i pri initi pri elac.

rtvena molitva (deo slu be bo je) protosin el.konji ki kapetan ritor. o . .besednik.ostalo.ploditi se revnitelj. ostali pro ed i. m. otuda i prosve tenije proskomidija. prosvetljivati prosve ten.ta ka. . m. . pro i.ro enje (Hristovo).marljivost. . a. .promisal. narediti rastiti se . s. govornik ro destvo. ustrina redut. govor ritmajstor. . s. . svojski zauzet za to revnost. . . .razdeliti. provi enje prosve tavati -prosve ivati. i . m.beseda. e . .pro li punkt. . s. a.drugi. van. m. .promisao. . razma razlu enije. m.pri ati raspolo iti .razlika razve . Bo i .osim. .prosve en. .rastanak raskazivati . re enica razanstvije.vrhovni sin el (duhovni ki in. e .zabava (bal) s maskama re .ovek vrlo marljiv. manji od Arhimandrita) pro aja . m. a. m.

egoizam satrap.gradina. .ruski ruspija. m.ovamo Serbov (oblik genitiva mn.Srba Serbos.Srbin sipa.tajna selni (cvet) . prestonica sekret.oblasni upravitelj (u Persiji) sverh. m. . ba ta salandar. .mesto u Albaniji svetotatstvo.) .Rosija. m. o . s.to jest. videlo svetiti se .sepija (morska ivotinja) sire . . m. . .ru pa (novac).svetlost. m. vrt. rosijski.prima i se. "ova re " skloniti se . .svrhu svet. .svedok. . . m. m.sedi te.kra a svetih stvari svidetelj. . . sjemo . . od iste osnove i svideteljstven svojstveno . . s.krin sem. o . semo.posve ivati se Sveti etrdeset . . a.upravno sedali te. mleta ki dukat sad.milostinja kalu erima o zadu nicama samoljubije. s. pri i .Rusija. .

najsla i sled. sintaksa smatrati .brzo scrupoloso (skrupolozo) .obzir.smutnja.nema tina. . . otuda i slovesnost slo enije (mira).dopasti se smotrenije. . a. .razumni. pogled smu tavati se . a.dakle. navoditi koga na zlo . s. pa ljiv skudost. . nastavak: posledica sledovateljno . na no .prijatan za slu anje sla aj i. prema tom sledstvije.trag sledovanje.to dalje dolazi. o .stvorenje (sveta).sklonjenije. naklonost skorbiti . oskudica slado a.zavaditi. . . e . s. s.posledica slovo.aliti skoro . s. s. .gledati smiliti se . buna sobesedovati . slast slatkosli an. .re . sastav.zbunjivati se smu tenije. .sklonost. jezik slovesni.sladost.razgovarati sobla njivati . s. beseda. m.veoma obazriv. s. . .

m.povoljan spriop titi . priklju iti starost.izdr avanje sodru estvo. . . s. spodobiti se udostojiti se sposob. briga . simpatija sohranjenije. dar spospe an.uvar (nadzornik) oru ja spodobiti . .dostaviti sootvetstvovanije. udostojiti.staranje.dru tvo so alovati v.soboleznovati .soboleznovati soizvoliti .drug pri sedenju sostojati se . m.na in sposopstvije. upotrebiti. m.biti bole iv.odgovaranje (uzajamno) sosedatelj. . potpuno soder avati . .pristati sokrovi te. s. na. s. s. ..ostava soop titi . aliti. s.u initi koga podobnim za to.osobita naklonost. s.dostaviti. se . .dr ati.sasvim.izdr avati se soder anije. s. . sau estvovati sover eno . .uvanje. . no . .biti iz ega sastavljen sostrastije. odr. .podobnost.avanje spatarije.

. s.starosta. . .groznica Trijeste. m. . m. o . .tuma enje tokmo (ne) . m. s. ritual tresavica.spisak. m.hitati.crkvena knjiga. . m. m. . a.gostoljublje stroptiv.kula trakter.kroja jedne vrste ohanog odela (mu kog i enskog). upravo sad toronj. terziluk .. uriti se terzija. .terzijski zanat termin.gradski na elnik stoje i .tek. . . . m. .tampar tolkovanije.rok tefter.tampar tipograf ik. gostionica trebnik. . neposlu an sumnjavati . m. .tampa tipograf. trgova ka knjiga ra una tip.sumnjati tartana. m.uporan. .bave i se stranoljubije..(ne) samo toprv .mala la a (na Sredozemnom moru) ta titi se .Trst .

u av i umi ljavati .pritisnut. s. pranje unijat. m.tla iti. besposlen .ugodno. s. o . s. ubo tvo uvi! . lako udovoljstvovati .usamljen. . ulaziti duboko ugodije. . prignje en. humka unljiv.jao! uvoziti se . .hri anin isto noga obreda sjedinjen sa zapadnom crkvom unka.pritisak.bre uljak. . s.pobe i ubo estvo.spremiti udob . pritiskivati.umivanje. .ugodnost. od sveta ule i (od ulez(av) i) .smi ljati umiljenije. prite njen. a.plesti se. o .dokolan. potla en udru enije. a. o .tripoliski ube i .udubljivati (i se). uga anje ugotovati . o .milina umovenije. utrpavati se uglubljavati (i se) . . a. a.zadovoljiti udru avati .siroma tvo. odvojen. . .tripolicki. gnje iti udru en. s. jaram ujedinjen.

fini ferman. .palica ili snopi tankoga pru a.zadatak. o . s. kojim su u starim kolama tukli u enike. . lekcija.lud urok.opaziti upodobiti se . obrazac . m. o . . a. .uti ati se.izreka.name tati se upravljajem.ovde. a. otud i utoljavati se fabrika.nasla ivati se ustanovljenije.basna fain. m. . dobra volja usla davati se .opa ati upaziti .u initi se sli nim upodobljavati se . . m. as userdije. . povelja ferula. a. .upa ivati .Plovdiv firgaz (od lat. virga).pismena zapovest. . .nakaza. ludak urodiv. .ve bati se urob. . kad to skrive formula. grdoba. . o .usrdnost. ljubav.uredba uti iti .ne an. kojom su u starim kolama udarali decu (za kakvu pogre ku) po dlanovima (packe) Filipopolj. podgra e temi varsko fabula . s.da ica (lenjir) na vrhu spljo tena i iroka. m. m.upravljan upra njavati se .uti ati utoliti se .

s. . mn.drugi po redu ftornik. o .sudbina. . m. p. s ostrva Hiosa hirotonisati -rukopolo iti.Hio anin. utornik hak. koji caruje celovati . . .dete. . a. .kefalonijski ado. . m. edo. .vrste govora (u gramatici) astica. humi Hormovit.vladarski. a. . s. . zapopiti hitrost. s. adom (3.forteca.tvr avica fortuna. m. . sre a (zla). estica . od asti .bre uljak. . nagrada Hiotac (Hioci) .) .unekoliko.deci.ovek iz Hormova carstvuju ti. .naplata.drugi dan u sedmici.deo. .carica cefalonitski.snebivanje.ekanje. nevolja ftori (vtori). .lukavstvo holmi . e . name tenje cesarica. asti slova . . . . a. Hormovitac (Hormovica).poljubiti ceremonisanje.deli . . m. tako su postale i slo ene re i: adoljubiv i adorodije ajanije. horologium ast. . m. o ekivanje aslovac. o .crkvena knjiga u kojoj su molitve raspore ene po asovima.

ove anski.elovek. otuda i: redni. m. . .osobiti. o .ovek. esa libo . s.po ta. m. . a. o rez . elovekoljubni. esnost.osetljiv uvstvo. koji pripada izmi (rascepu).izbaviti . sno . . asnost. po tovanje.ose anje.otpadnik.astan. o . a. a.astan. . po ten. tako i pore enje: esniji.red (kojim sve tenici slu e u crkvi).osvestiti se. o . estan. ljna. estitost inovno . otuda i uvstvovanije tenije. s. o .crpe (od crpsti) esa . s.ose ati.ovek. do i u uvstvo .itanje at . ljudski reda.ove ni (humani) erpe .broj lovek.kako treba islo.natprirodan rezmerni. pomo u rezvi ajni. sna. tako i slo ene: elovekoljubac. a. m.valjda. ast.ega god esni. . a. esnej i est.zbog. o . . . vanredni rezjestestven. tako i lovekov love eski. ljno . . do i k sebi uvstvovati . . drugom hri anskom obredu kapulati . . po. eda izmatik. tj. preteran uvstviteljan.prekomeran. a. a.ega. o .

s. .sre an . etati se tudirati .razmi ljati.u tanje astije. astljiv . s. . u iti u enje.hodati.sre a.pacirati .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful