You are on page 1of 187

Ranko Jakovljevi

SVETLOST ERDAPA

Umbertu Eku

Bog vide da je svetlost dobra i razdvoji svetlo od tame


Postanje, 1-4

SADRAJ
SVETE VODE DUNAVA-----------------------------------------------------------------------''Glas Gospodnji nad vodama vaskrsnue''---------------------------------------------------''iroka ledena lea posrnule reke''------------------------------------------------------------APOLODOR-------------------------------------------------------------------------------------ADA KALE---------------------------------------------------------------------------------------Poloaj, imena i daleka prolost----------------------------------------------------------------Borbe za prevlast na erdapskom Podunavlju XIII-XVII vek------------------------------Period austrijsko-osmanksih sukoba i izgradnje ostrva-XVIII vek------------------------Pazvanogluovo doba-----------------------------------------------------------------------------Prvi srpski ustanak-------------------------------------------------------------------------------Adakalska uprava nad Kljuem i Krajinom 1813-1833.g----------------------------------Ostrvo izmeu Istoka i Zapada----------------------------------------------------------------ZNAKOVI U PROLOSTI--------------------------------------------------------------------ERDAPSKI NEIMARI------------------------------------------------------------------------Rani radovi---------------------------------------------------------------------------------------Nove ideje i norme-------------------------------------------------------------------------------HEPS erdap- vreme, mesto, zbivanja-------------------------------------------------------Akteri----------------------------------------------------------------------------------------------Delo------------------------------------------------------------------------------------------------Jubileji--------------------------------------------------------------------------------------------TRAG U VREMENU---------------------------------------------------------------------------Pravilnik o policiji plovidbe- sistem dunavskih kanala------------------------------------Konvencija o eksploataciji HEPS erdap---------------------------------------------------Konvencija o izradi projekata za izgradnju HEPS erdap--------------------------------Konvencija o izvoenju radova na HEPS erdap------------------------------------------Protokol o regulisanju pitanja u vezi izgradnje i eksploatacije HEPS erdap--------O AUTORU--------------------------------------------------------------------------------------

SVETE VODE DUNAVA

GLAS GOSPODNJI NAD VODAMA VASKRSNUE


ovekova iskonska tenja da svet prirode redukuje na energiju ne bi li nadomestio
nedostatke njenog stihijnog delovanja, ljudskoj prirodi nedostupnog za ovladavanje, u
formi izdvajanja jedne reke iz njenog korita ili toka, izgradnjom plovidbenih kanala,
omoguavala mu oseati se delom boanske sile, dovoljne da zauzda jedan izraz
kosmikog nereda. U naoj prii to se zbiva na mestu mitskog kraljevstva Gvozdenih
Vrata, zaetog drelom, dovrenog Kazanima, u dananjoj istoimenoj dunavskoj regiji
izmeu Golupca i Kladova, poznatoj kao erdap, to je neznatno izmenjeni oblik
persijske rei za teko savladivi deo vodenog puta.
Vavilonsko predanje kazuje: u vreme kad je nita to se zvalo nebo postojalo gore, i
kada nita dole jo nije dobilo svoje ime zemlje, poto su Tijamat i Okean smeali sve
svoje vode u jednu, Marduk je ubio boginju Haosa Tijamat ubacivi olujni vetar u
razjapljene eljusti spremne da ga progutaju. Haos je raspren kada je Marduk kopljem
proboo naduvanu meinu. Tijamat, rasporena poput ribe spremljene za suenje, razapeta
je, jednom polovinom postavi Nebo a drugom zemlja. Vavilonski izraz za boanstvo
nepominog nebeskog svoda- Anu- danas pohranjen u nazivu Dunav /Danubius/,
sadranom i u kovanici za boiju reku ivota, sazdanoj iz rei dan- danu, odnosno
zan- proistiuih od imena Zevs ili Die, bios- ivot, upeatljiv je simbol u
snazi vode preobraenog nebeskog puta. Njime je egipatski bog Ra, svetlosni oploditelj
Majke Zemlje, nebeskim amcem odlazio u susret svom sutonu. Slian poduhvat antiki
argonauti nainili su ptolazei kroz Gvozdena Vrata Dunava u traganju za zlatnim runom,
tajanstvenim znamenom optenja sa boanskim silama, proisteklim od Friksa, eda Zevsa
preobraenog u ovna (orfiki znamen prolea) i prelepe Teofane. U doba kada Sunce
ulazi u sazvee Ovna, vreme prolene ravnodnevice, po starozavetnom pripovedanju
Bog je stvorio svet.
Preko puta Kladova, kraj Turn Severina u Rumuniji, kao uostalom i na brojnim
lokalitetima u dananjoj Srbiji, postoje vodice- kultna mesta sa isceliteljskim moima. Na
Vodicama u blizini zidina Severina 1372. godine Sveti Nikodim Tismanski je podigao
pravoslavni manastir. U narodu su uvreene prie iz davnih vremena o vilama i
zmajevima to poseuju vodice, emu podlogu daje verovanje sa srpske dunavske obale,
preko puta manastira Vodice, da je tu iveo Trojan, boanstvo podzemnih sila kome je
rtvovana devojka na Trajanovom mostu iznad Dunava. Pobednik nad htonskim silama
olienim u zmaju, Sveti ore postao je svetac zatitnik Turn Severina, a posveen mu
je i hram u Kladovu.
Kod stanovnitva sa istih prostora pre par hiljada godina, kao uostalom i danas, zidine
dunavskog kanala na erdapu znae odvajanje i spoj kosmosa i haosa- harmonije
proistekle iz boanske promisli kroz impozantno delo ljudskih ruku, i stihije dotad
nezauzdanih sila mraka pohranjenih u koritu velike reke. U meuvremenu lokalitet
Trajanovog mosta iznedrio je divni bronzani bokal iz IX veka, ija je drka sa otvrorom

spojena razjapljenim eljustima pantera. Bokal ima ugravirani natpis: Glas Gospodnji
nad vodama vaskrsnue (deo 3, st.29. Psalma Davidovog).
IROKA LEDENA LEA POSRNULE REKE
Silina veoma hladnih, ledenih vetrova milenijumima je bila orue
bogova prilikom izgradnje mostova u regiji Gvozdenih dunavskih vrata.
Najjai medju njima zvao se Gornjak. Sputajui se sa planinskih
visova, do pre nekog vremena, ruio je zgrade od slabe grae, upao
drvee, erupao stenje. Pod njegovim razornim zimskim dahom vode
Dunava su mrznule, inei pogodnosti ratobornim Daanima za haranje
desnom erdapskom obalom. Popularni pisac rimske istorije Edvard
Gibon, ijem delu jo popularniji pisac Borhes pripisuje besmrtnost,
upoznaje nas sa pojavama zaleenog Dunava koje su, same po sebi,
ulivale strah u kosti rimskim legionarima. Jedan takav deo inventara
odnosi se na pobunu Gota 395. godine: Sa Dunava su uklonjene
prepreke, divlji skitski ratnici izali su iz svojih uma a neuobiajena
otrina zime omoguila je pesniku da primeti kako su vozili svoja teka
kola preko irokih ledenih ledja posrnule reke. Zaleeni Dunav
559.godine preao je kurtigurski vodja Zabergan, skupa sa Sklavinima,
u pohodu kroz Meziju, Skitiju, Trakiju, dospevi do zidina Carigrada.
Sline motive sadri spis Franca Babingera Mehmed Osvaja i njegovo
doba u komentarima ratnih dejstava Turaka i Ugra na tlu erdapskog
tesnaca. Ovi mostovi bili su sainjeni od leda koji je imao svoje imeVedrac- i dostizao debljinu od desetak metara.
Na ledenim leima posrnule reke neretko odigravale su se verske
procesije, venanja, svetkovine, emu se tragovi naziru u kultu vodenih
boanstava i duhova, od kakvih je u antikim vremenima jedno bilo
prikazano kao kleea figura koja pridrava Tablu rimskog cara
Trajana, oliavajui renog boga Danubiusa.
Novija vremena zarobila su snagu velike reke monom betonskom
branom kod Kladova, zaleujui neobuzdanu silu Dunava na mestu
Gvozdenih vrata- granice mitskog carstva mrtvih i sveta svetlosti. Tako
je Stihija dobila ruho Harmonije. Zidine Carigrada odavno ive meu
senima njegovih osvajaa. Preostaje nam ne zaboraviti da postoje
granice.

APOLODOR

/60- 130../, , ,
Poliorcetica ,
, , ,
.
. ,
Ordo Equester,
I II ,
, , , . ,
,
. ,
.
, , ,
,
- prefectus fabrorum (1).
.
.
/Imp.Caesar Nerva Traianus Augustus /98-117/,
,
,
. 89.
,

, 106. . ,

,
,
.
.
1876..
/, , , ,
, ,
,
, ,
(2).

,
XIX : ''

2.800

- 60 ; 10
, - ,
'' (3).
, : ''
,
. ,
'' (4).
. 27.
1889., , o 150 ,
, 3.220 ,
57 ; 14
, 10 75 .

, 1,2 ,
. ''
61,5 , 2
25 '' (5).
40 80
- . 101.
, 28 32 ,
, ,
''Iulio valle'' (6).
: ''
,
- -


-
1795. /1834../, .
, , ,
. ,
, ,
,
'' (7). 1889..
200 ,
6

20- 40 (8).

.
Caput Bovis
.
.
,
,
, (9). : ''

.
, ,
...'' ''
// ''
, ,
'''' (10).

,
.
/1851-1933/,
17 ,
:
''
,
.
.
,
, , ,
, , ,
. ,
. ,
3,2 ,
.
,
,
. . ,
,
,
, ... ,

/ /, :
3,5 , .
, .
, 9 10
65 ; ,
5-6 43 .
,
3 , 30 ,
. ,
,
,
'' (11).
1969.. 101.,
. ''

, / /
'' (12).
,
, 104. - ,
, , 20 1127
,
1071 . (13).
,
, ,
.
,
,
,
(14).
Pontes-'''', ,
. .

; ,
(15). ,
XX ,

, e
, ,
, '' ''
(16).

e ,
100 -
.
. , ,
,
.

, '' - ?'' (17).
CI
,
, ''''
, (18). ,
'' ''- ''''
'''' (19). ,
- ,
, ''''
VI ,

''''- .


,
,
. .
. IV- 4 IV- 6.
, (20). 110 110 ,
,
, VI -
(21).
/ /:
, . - - , ,
, ,
(22).
. ,
,
,
, ..
3.600 2, / / 12.000 2 (23).
:
, / /
/ /.
, VI . , VI
, .
,
. ,
. ,
.
, .
, 350
- . 5.500
1.250 ;
250 . ,
.

. 70 50 ,
(24).

,
.
.
- ,
,

.
XX
,
.


, , ;
,
, ,
.
,
,
: IV Flavia, VII Claudia, V Macedonica, XIII Gemina,
I Cretum, II Hispanorum, III Brittonum, I Antiochensium.
/IV Flavia/, /VII
Claudia/ - XIII Gemina. 44,46
17,78 , 50,38 (25).

,
: '' ,
,
. ''
(26). ''
,
, , '' (27).

jer
, , ,
(28).
106.
,
.
123 ,
10.000 11.000 (29).

- 1.625.000 - 3.270.000 , ,
, , 165.000
331.000 (30).
160 .
,
, ,
''Felicitor Augusto, melior Traiano ''- ''
'', .
, /361-363/ -

Caesares
, a (31).

: ''... ;
'' (32).
: ''
''
(33).
, ,
105.
, ,
,
.
.
/117-138/,
,

,
.
, 117.
, , .
,
,

,
, (34).
,
,
/ /,
,
-
(35). ,
, , 129.
.
,
,

, /222- 235/
, ,
, ,
,
(36).
,
, III
(37).

,
,
. , 332.
, ,

/- /, /
/- ,
/321../ ,
//,
- (38).
II
443. (39).
, ,
XIX : '' ,
/ ' ' /.'' (40).
/1806-1856/,
''
'' : ''... , /
( ) ./
,/ :/ ,
,/ , ,/ ,
,/ - ./
? , ,/ ./ ,
,/ ./
/ :/
, ;/
.''
, ,
16 , 36,5 ,
,
18 (41). , ,
,
.
1909..
(42).
-
. 1:100,
.
, ,
,
,
- ,
,
. ,
40 , 113.. 200

23 , 2500 ,
60 . '' ''
- ,
-, .
'' ''
,
,
. ,
,
,
,
.
,
,
(43). , ''
'', ..
: '' ,
101-2. 105-6. ,
. ;
.
,
, ,
'' '' .
,
. , ,
.
- ,
, , , -
.
, , ,
, , .
,
.
, ...

, . ,
,
.
30
.
''(44).

- .


(1) : Eugen Golea, The Immortal Print, Masonic Forum Magazine No.36, winter
6008. , fabri,
, .
praefectus fabris
(2) . , , 2, .952-953, ,
1876..
(3) 1889. ,
, 9 ..1-889- 20.3.-31.7.1889..
(4) , , 9, 1857., ,
.213,
(5) , , , 1999, 2. , .515.
(6) Procopius, De aedificiis, IV 4- Procopii opera, ed.J.Haury, Lipsiae 1913,
., 1, 1955, .29;
101. , VI
VII , 1981, .56.
(7) , .514-515.
(8) , , 2, 1987, .499.
(9) , , 1982, .335-336, 346-347.
(10) , X- 42. : ''...
, ,
,
. ,
''- X-61-4.
, , ''
''- X-62.
(11) . ,
, '''' .34/2003, , .7-8.
(12) , 46, .8.
(13) , , 19., 2,
1987, .488-489: '' ,
1127, 20 ,
36,5,
, .
16 1858.. ,
,
18 . ;
46 ... ,
,
. 45 , 6 ,
30 6 ...
, ,
.
,
.
, , ,

. 1850.
...''
(14) . .,
( ,
) ; - , '' ''
.1, 1980, .12. '''' 12.9.2010., .18.
'' ''
: '' ,
:
''.
(15) ., ., .
(16) , - ,
40, 1940, .48.
(17) , - ,''''
LIII-LIV/2003- 2004, , .255-261.
(18) , .261
(19) .
(20) V.Beevliev, Zur Deutng der Kastellnamen in Prokops Werk De aedificiis, Amsterdam 1970,
str.116
(21) , .258
(22) , 6. 7. , 1981,
, .56-58.
(23) , .59.
(24) , .36.
(25) , - , 2009, .501:
'' 9- 9,60 . ,
, , ,
.
,
,
''
(26) , , , 1987, 2, .489.
(27) , , .489
(28) , , .489.
(29) .., , 1980, .390,
(30) e : Cornel Barsan, Revansa Daciei, Craiova, 83.
(31) , , 2007, .410.
(32) , , 2004,
.104.
(33) '' '' 1999, .375.
(34) , , 4, 29, 1980.
(35) , LXIX.4, : ,
, '''' .8(2000) .2 (20), , .131.
(36) : , 1999..375.
(37) , , ,
'' '' .4, 1987, .129.
(38) , , 1980, .42.
(39) , , - 1981.
1982. , '' '' .4, 1987, .71.
(40) . , .37, - 1987..
(41) , , , 2, 1987, .488.
(42) Radu Bancila, Edward Petzek, The History od the Roma Danube Bridges, Procedings of the Third
International Congress on Construction History, Cottbus, May 2009, p100.
(43) , , 2008, .73.

(44 ) , .411-412. -
30 - , .411; je
'' ... ''

ADA KALE

1. ,
Saan, Ducepratum, , /, - , , Adai- Kebir, , , , Erythia, Cyraunis, Cerne,
Continusa, Porizza, Saan, , 1971.
,
220. 221,6 , 4
, 2 , 600
, 18 15
. ,
, Ada Kale, Ada Cale, Adakaleh, Ada Kaleh, Adacale,
, , , 950. 952.
(1). 1738. Sig
// '' '',
(2). XX
, , 500 ,
3 .
, , ,
. ,
200 , ,
25 . 255
315
.
, , 1780
400- 500 , ,
.
,
(3).

''
,
'' (4). , ,
- Transdierna, ,
,
Dierna- , - .
- 101-102.
,
, (5).
,
.

13 22
.
, 221,4
,
, 1400
- .
: '' ,
,
, .

,
, , ,
,
, ,
.
,
- -


...
, ,
, ,

'' (6).
,
,
.
,
Ducepratum Ducis pratum,
(7).
,
, ,
,
(8).
,
, 306- 307.
, , ,
(9). , 315. 319.
Gothicus Maximus, Carpicus Maximus (10).
,
XVIII ''
'' (11).
,
, .
, , ..
- ''Genio/sancto pa(t)erno/daciarum'' (12).

, , :
, ,
, ,
, - , mille fiori (13).
, ,
Saan, ,
.
, ,
1741. ,
, (14).
/
(15).
, , 1741.
(16).
, ,
, - .
,

, IV,
, IV,
1250.,
Saan
(17).
,
(18).
,
.
, ,
''''-
. ,
, (19).
XIX
, '''', : ''

, ,
'' (20).
.
, '''',

.
''sagan''-
- /Apus apus/, ,
, , ,
.
,

.
.
, ,
, : ''
'' (21).
.

,

'' ''
.
.
.
,
,
. ''corvus''
,
- - /1458-1490./,
.
(22). ,
- ,
33.. - ,
/1040. . /,
. , ,
,
, / .
, 441- 447. ,
//,
.

,
- ,
IV .
,
,
,
, Saan (23).
,
,
''sanguis- , ''sanct''- . ,
,
, .

, (24).

Saan.

'' '',
, , , .

2. XIII- XVII

II /1205-1235./, ,
, I , 1228.
, , 1233.

(25). . 1241/1242.
,
//
(26). , IV
V. 1263. 1265.,
V . ,
1266.. ,
. ,
1246.,
1277., ,
, 1282..
, . 1284.,
- . -
, 1274.. '' ''
,
-1291. -,
o (27).
.
, ,
1293. 1321. .
, ,
, 1293. 1299.
.
I 1317.
.
, ,
1323..
. '' '' , ''
, ,
, , ,
'' (28). 1326. ,


.

1330, I'' ,
,
'' (29). ,
, '' '' (30).
1359.. ,
. 1365. ,
/ ,
,

. , , Saan,
,
.
, ''
,
,
-
;

, ,
, '' (31). ,
1372. (32).
Saan 1371..
I ,
1365.. ,
(33). -
, .
1368. .
1369.. ,
. I 1382..
IV, .
1393.. ,
1394.. . / ,
,
, ,
,
, .
, , I,
, , 17. 1393..
(34).
, 1402.,

. ,

(35).
1403. ,
Saan, ,
/
, , ,
/. ''
/ /
''. ''
'' (36).

, 1430.
Saan 216 . (37).
,
1455. (38).
, XVI
,
, .
,
,
- ,
.
1586. , . 9 14,
.

. ,
: '' -
, ,
, ;
, ,
, /.16-19/''.
.23: ''
''.
1686.
.

, 1689..
,
(39).
, .,
.
1688. ,
I, ,
,
, '' '':
''

, ,
/ /.
, ,
, ; , o
, . ,
, ,
, , , 29. 1688.
'' (40).
,

,
, , ,
,
,
(41). ''
''
, . ,
,
, ,
.

3. - - XVIII

K 1699. ,
.
1716. ,
4000 , 1717. /16631736./ ,
(42). 1718..
.
1717..
'' ,

, ,
, / - / 'Fort Elisabeth''
,
VI (43).
,
, (44).
,
.
1724.
, : '', , ,
, , , , , , , , , , ,
, , , '' (45). 1729.
: ''- / /- 24.2.1729.,
7.4.1729., 20.6.1729.; : 16.2, 11.4,
14.4, , , 9.6, 17.6, ,
1.7, , 20.9, 22.9, , ,
, , , , 1.10- 2.11, ,
3.12, 27.12.1729. (46).
1736., ''
,
, , ,
, ... ,
,
. , 285.
.
'' (47).


. : '' 1737.
,
.
, ,
. , ,
'' (48).
, .
: - VI //, //, / /
/ , , /;
, ,
, ,
,
(49).
, ,
VI /
1685-1740/. , 5- 6
1,5- 2 , , ,
,
, ,
1736. (50).
- 1737- 1739.
, ,
(51). 11. 1737..
130 9.11.1737.. ''''
'''', 22 ,
(52).
1738.
20.000 .
, 2000 ,
240 ,
(53).

(54).
'' '' 1738..
- 10.000 , 3000
, 69 (55).

. 9. 1738.. 600 ,

.
''
,
, 5.000 '' (56).
16.
.

- 1200 ,
,
120 40 ,
;
(57).
,
1738..
, ,
(58).
1738. .
,
. ,
, '' ,
''. .
- ,
, . ,
,
, ,
e (59).
: '' /
, ,
, ,
, ,
, , --,
, (60). : ''
151
24
. ,
, , 2150
, .
520 ,
, 425 .
10
, '' (61).

, 1739.

(62).
, 1741. (63).
, ''
'', , ,
(64). - :
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
- . : , ,
, , , , ,

, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
. : ,
, , , , , ,
, , , , , ,
. 19 : ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
. : , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , , , , , , ,
, , , , ,
, (65).


,
1789. . ,
, 800 18.000
, 27.000 (66).
1790. /
(67). ,
,
, , ,
, , (68).
1790.
. .
, ,
. '' ,
.
'' (69). 26.
31.,
(70). ,
(71).
,

, .

4.
,
XVIII XIX .
- ,
1797..
,
(72).

,

. ,
,
(73). 1797,
, , ,
.
3., (74). ,
,
1798. . ,
,
, 5000
, ''
/
/ 500-600 ...

,
'' (75). 1798.
.
,
, ''''
, .
,
, . ,

.

, ,
'' '', ,
, ,

100.000 (76). ,
, , 1799.,
. ,
27. .
(77).
,
, 1799..
, .
1798.
. , 17.
, .
, ,
(78).
,
1798.
8. . -
,
,
,
. '''' ,
. ,
, .
1800.. .
,
,
. ,
,
,
.
, '' ''
(79).
,
.
.
, ''
''. ,
,
,
, .
,
,
. 1800..
, ,
1800.. ,
(80).
, 400 ,

, 200
. 18.
, . ,
- ,
, ''
(81).
, ,
, 1801..
: ,
,
.
.
, 1798,
,
,
, ,
- ''
, ;
, ...'' (82).
, 1794.,
a 8.000
16.0000 ,
, 14. 1804.. (83).

5.

, ,
.

, 1. 1804. . '' 71
'',
.
, ,
, ,
, '' ''
, '' '' (84). ''
25. 6 .
50
27 . 9
,
. 8
. ,

, , .
,
, ,
.
.
. ,
;
.
. ,
. , ...
500 , .
, 6
, .
,
,
'' (85).
.
,
'' '': '' 1804.
, 40-50
,
, .


.
, ,
.
,
/
/'' (86).
/1791-1848./ '' ''
: '' /
/ , ' ,/ /.../
,/ ,/
,/ / ',/
;/'' (87).
1809-1810. ,
- 1810. .
1.
1810.,
, /.
'' ''.
'' .
, ' '' (88).
14. .
. - 1810.
,
(89). ,
'' '', 1812.
(90).
, ,
..
, (91).


.
,
(92). 13. 1812.
'' //
, , // '',
:
, (93).
'' 1812.
,
'' (94). , , 18.
1813.. , 1813.
,
'' '' (95). 1811.
, ,

, (96).

(97).
: '' ,
. , ,
,
, . , .
, , ,
. . .
.
.
'' (98).
1813. '' '',
II '' ...

'' (99).
1813.

. ''
, ,
/ , '' (100).
, -
: '' , 24. ,
, ,
.
, , ,
.
,
/?/ , ''
(101).
25/26.
1813.,
, ''
,
''.
, (102).
,
.
,
1813.,
(103). - ,
'' ,
, // '' (104).
- ,

'' '',
.,
,
(105).

6. 1813-1833..


'' '' '' /
/ , ,
1813, , '' (106).
'' ''

. '' 1807. ,
, , .
; , ,
, ,
, ;
, .
1813. , , ,
; , .
, ;
, / /
, ,
'' (107).
, , ''
'', ,
'' ''- ''
, ,
'' (108).
, ,
,
1814. ,
(109).
,
,
,
,

(110).
1815..
,
. 1815., ,
''

'' (111). , ,
,

(112).
,
- , //,
. . : '' 1814.
,
. .
1815. , ,
- -
. .

, ,
, . ,
,
'' (113). '''' ''
,
1820. , ,
, '' (114).
1815.
,
, ,
(115).
, ,
1816. . : '' ,
'' (116).
1818. . ''
'' . ,
1821. ,
.
.
. : ''
, ,
, '' (117).
, ''
''- '' ...
, ...
1000 '' (118). ,
, , (119).

1821.,
'' ,
''- , 1841..
(120).
, 1821.
- ,
(121). , 1822.
'' ,
'' (122).

, - '' ,
''
(123). 1826.,
, '' '',
,

;
(124).

.
'' '',
, ''
'' (125).
: '' - - , ,
, -
, , -
, - , .
,
52 .
1238- 1822'' (126). ,
-
,
, .

.

. ,
(127).
12 ,
,
: ''
, -...2)
, 1717-1739 , ,


, ; ,
, '' (128).
1828/1829.
, ,
. -
1829..
1813. ,
(129). 3/16 1830..
- ,
'' ''.
,
,
.
-
,
(130).
.
,
,
(131). , -


, (132).
,
, :
, , ,
,
, , ,
(133). 1833.
: 70.000 /1 =1,28184 /, 12.000 ,
15.000 , 7.000 '' '',
, 30.000 , 6.000 , 300
200 , 100 ;
,
(134).
, ,
1833..
8. j,
, , ''
'' (135).
, ,
(136).
,
'' '' (137).

, ''
'' (138).

7.
1833..
5 , .

(139).
,

(140).
1833.
1834.. ,
. -
.
, ,
,
, (141). /
1791-1860/, - ,
1830. 1833.

.
, ,
.
,
.
,
, .

,
1835. .
20. /2. 1835..
. ''

.
. '',
(142).
, ,
, .
23. 1835.
'' 45.000 , 130.000

'' (143). ,
, 26.000 .
6573 . '''' 50 , 15 16
(144). ''''
,
12.1. 1837. : '' ,
, , .
.

, '' (145).

.
, , . 5.10.1838.
,
, '' '' (146). 29.
1838., , ''
'',
, (147).

.
,

1848, 15. 1848. .

9. 1849. ,
.
, 25. 1849. . ''
, ''
(148).
.
1833-1837.. , ,
80,7%
,
, (149).

, . ''
'' 1853. : ''

, 120 112 ; 45 .
312, .
. ,
,
'' (150).
, 1857.
. : ''

,
, ''Neu Orsova''
135 485 , 30 .
500 , .
.

, .
, .
''Fort Elisabeth''
,
.
, ,
.
.
.
'' (151).
// 1860.
: '' 26. a
,
, , .
,
, ,
.
'' (152).

, , 1861. .

.

. -
1867. , ,
/ /
, ,
1868. (153).
- 1876. , o
- ,
19.
. , ''
,
,
'' (154).
''''
,
- : '' '' ,
'- ' ,

,
, '' (155).

,
,
(156). ,
, - ,
,
, ,
(157).
,
(158).
,
'' ''
(159).
1877, 19. 1878..
. 3,
, '' ''
(160).
1878. ,
-. .52. ,
, ''
... ,
'',
. -
, .
: ''
, 1878.. ,
, -

.
, ,
, .
,
,
. .
-
,
, 24. 1849.,
, 1853..
'' (161). : ''
, ,
'' (162).

, 1889-1900.
.

, . ,
(163).
/ 948,766- 946,4/ 2.366 ,
. . ,
,
, (164). 946,34 944,6
, 1834 ,
,
- . ,
, 1050 .
,
/ 951-943/
/ 950,9/
, / 947/,
,
(165).
XIX
.
,
'' ''-
.
, 500
.
, /
. ,
,
10.8.1895.,
4.000 , 34.000 ,

(166).
'''',
a
(167).
: , .,
, . ,
'' '' (168).
- '
15. 1915.. '' ''.
: '' /
,/ ,/ / ,
,/ / ,/
;/ /
,/ ...'' (169)
,
, .

, 24.11.1923.
,
,
(170).
1.3.1934.. ''
'',
1933.. . ''
, .951 .942,5-
.
/ 951/ / 949,3/,
.

,
,
(171).
.
,
1934.
- 3.584.000 - 876.000 , 36,18%
22,96 % (172)


,
(173). ,
, ,
,
7. 1941. ''
, '' (174). ,
''
'' : ''
6. 1941, , ,
17.840 23. , ;
, ,
, , ''. ''
''
, 19. 1947
,
. . (175).

,
16. 1964. 1968-1970. ,
,
.

, , , .
1971. .

- ,
,
,
(176).

(1) XVIII : ) Joseph Deharo, Plan de lYsle de Orsova et de la


fortification situee sur le Danuve... Museum of Archeologz in Istanbul, inv.5842; ) Avon von Bellavich,
Plan des gegen das Turkische Gebeit ausgestellen Banatischen Cordons mittelst welchen die bereits
vorhandene gut-und Brauchbahre alte, dann die neu zu errichten antragede Waclehaltnussen als
Chardaquen, Wachthauser, Erd-und Ruhr-Hutten nach ihrer verschiendenen Bau-Arth mit distinguierten
Farben aufgezeichnet seynd- War Archives Vienna 1774.; ) F.von Reilly, Karte von dem Osmanischen
Reiche in Eurpa 1796.. 1971, 44 st.43' ON; 22 st.26' 60
E : ) 1962.;
) /'' /1048 / /931 ./
/1048 / /931 / - ''
1:15000, 1955..
1750 , '' ''
, 200, .49, 98 '' ...''- 1780 . )
'' '' ., .2, .3645, .1791. :
''... : , , , ...''. , .3651
1793. : ''... : , ,
''.
(2) 14/4633 ,
1738.. : ,
, 1941, .20. 49-51. ''''
'''' '''' '' '' .
(3) : , ,
2005.. , 2008..
(4) , 1827., 1969, .131.
1972..
(5)Carmen Bulzan, Florina Bulzan, Interactiune sociala si comunicare interculturala in clisura Dunarii,
Craiova 2007, 269, 103. Cornel Barsan, Revansa Daciei,
Craiova, s.176 101102..
(6) , , , 1987, 2, .499.
(7) Procopius, De aedificiis IV 6; Dr..Gheorghe, Alexis Project: Ada Kaleh;
Proceedings of the XIX th International Congress of Roman Frontier Studies, edited Zsolt Visy, University
of Pecs 2005.
(8) .
(9) . , - Statio cataractum Dianae, '' '' II, 1984.

(10) : , , 2002, .28-29.


(11) : , , , 1987, 2., .507.
(12) - , , , 2004, .262
(13)
(14) , 1741., Miscellanea 2,
1973, .281. :
, , 2005, .27.
(15) , , 2007, .40-41.
(16) , , .281. 1569. ,
: ,
, 1683., '''' .1, 1997, .20.
(17) , , 2002, .85.
(18) : , , 2004, .6-7.
: ,
, 1, 1994,
.21.
(19) , , .169-170.
,
, 1968, .112.
(20) ., , , 1893,
., , 2008, .241.
(21) ,
, 2, 1986, .88.
(22) , , .169.
(23) , VI VII , 1981, .176177. 185. : , IV VI ,
'''' I, 2003..
(24) , , 2008, .10-12.
(25) , , .67. Turnu SeverinMunicipul Drobeta, Costea Achim , . 1972, .24,
. 1230., , - Ileana Roman,
Viata si opera insulei Ada/Kaleh, Turnu Severin 2005, http://www.ccm.ro/ada_kaleh/saan_carolina.htm
1233..
(26) , .76; - .24.
(27) , , .2,
2003/2004, .8-9.
(28) , .97.
(29) , .98.
(30) , http://www.ccm.ro/ada_kaleh/saan-carolina.htm. ''Turnu Severin- Municipul Drobeta'',
.27.
(31) , - ,
: ., , 2007, .74-75.
(32) , , .33.
,
.
(33) , http://www.ccm.ro/ada_kaleh_carolina.htm
(34) . , . , 2002, .53.
1390., ;
1393., .
(35) , http://www.ccm.ro/ada_kaleh_carolina.htm
(36) , , . , 1979, .167168. : , , .29-42.
(37) , http://www.ccm.ro/ada_kaleh/saan_carolina.htm
(38) .
(39) .
(40) , II, 1969, .280.

(41) Marsigli, Danubius Panonnico Mysicus 1738, vol. II, . 25, 27.
(42) . .
(43) , , , 2, .507. /1691-1750/
-, .
, . '' -
'' 1893; ., , 2008,
.256.
(44) ..
(45) 1724., ,
1724-1742., '''' .1,
1978, .83
(46) 1729., , , .85.
(47)Kriegsarchiv, AFA, Turkenkrieg, 1736, Fasz.388, 13/36; : ,
- 1736. , '''' .1, 1975, .97.
(48) . .
(49) . .
(50)
, 1736., .508.
.501, 26. 1860., '' ''
1730., .501.
(51) . , .508-509.
(52) .
(53) .
(54) ''
,
; ,
- .
,
.
. ,
. ,
. ,
. ,
,
, - !'' .
, .510.
(55) . .
(56) , .511.
(57) , , , ,512.
(58) , ,
, 1941, .19.
(59) , .20-21. .
(60) , .21-22. .
(61) . ) ..19. '' '''' (?) //'',
23 '' '' / '/.
, ,
; ) 0,6858 .
(62) http://www.ccm.ro/ada_kaleh/sedentarizare.htm
(63) , 1741, Miscellanea 2, 1973,
.214-216.
(64) , .214-216.
(65) .
(66) http://www.ccm.ro/ada kaleh/prima_generatie.htm.
, ,
, Nicolae Stoica de Hateg, Cronica Banatului, studi si editie de Damaschin Mioc, Bucuresti 1969.

: , -
, , .380-381.
(67) . , , ''
// 1789. 1790.''- ,
, 2, .512-513. ,
'' '' 20. 1790.,
,
, .
(68) 1825., ; : ,
1825. , '''' 3-4/1971,
.85.
(69) . '' '' ''
'', ''
// 1788..'', .
, 298-299 : ''
,/ , /''. , ,
1993, .55. 299, .568.
(70) . '' 700 , , -
, , ''
, , .
'' 60 ''.
, .85.
(71) ..
(72) , , 1794-1804, 1949,
, CXLVI, 57 .142,
17.7.1797.. , . 1787.,
/.6/.

, .
/.7/.
(73) , .146.
(74) , .147.
(75) , .164.
(76) , .202.
(77) , .203.
(78) , .204.
(79) , .214.
(80) , .216, 219.
(81) , .222.
(82) , . 173 235.
(83) , , /14921992/, 2007, . 140, 147. '' '' 2008
, ,
, '' '': 1- .165- '' 1793. .
''; 2-.179- '' 1800, .
3 ''; 3-.179- '' .
''. '' '' .
. '' -
III'', - .402, 518, 520, 522, .
(84) - , 1 1804-1808. , 1977,
, .89-91, 35. , .384.
(85) .
(86) , , 1969, .97.
(87) , , 1993, '' '' 126-129,.179.
167-172, .180.

'' '' '' ''-


.591. , /
, .,
. ., -
- , ''
1815-1839'', 1995, .67-95.
(88) , , 1993, '' '', 30-55, .237.
(89) . .
(90) . ., 1, 1969., .35.
(91) , XIX ,
170
150 , - 1984., .54.
(92) , 1804-1839, '''' .4,
2001., .33. '''',
52-59: '' , ,/ , ,/
',/ ,/ ,/ /
, ,/ ... '', 1993, .295-298.
. 59, .619: '' '-
, , ,
''
(93) , .33
(94) , 1, 1969, .13.
(95) ,, .33-34.
(96) , , 2 /1821-1826/, 1909., .717-718.
(97) , 718-725.
(98) . , . : ,
, 1971,.484
(99) , 1815.,
1815-1839, 1995, .23.
(100) ., '''' 1826-1829 1834, 1969, .73.
(101) , '' '', '''' .5,
2002., .183.
(102) , 1804-1839, '''' .4,
2001., .37.
(103) , .37-38.
, ,
, .
(104) ., '''', .73.
(105) . , , 1959, .25.
.
.
(106) .. , .140.
(107) , .174.
(108) ., , 1921..107-110.
(109) , , 1 /1813-1820/, 1908, .170.
(110) .
(111) , .171. , '' 1820.
. . ,
, , ''...
, ; ,
, ,
. 1 1825''.
(112) , XIX , .55.
(113) , , 2 /1821-1826/, .447.
(114) , 1, .209.
(115) . , 1, .237-238.

(116) ., 1, 1907, 124.


(117) , , '''' 1967, .3, .84. .
17/30. 1821.
(118) , .
(119) , .84. , '' '' 2, .717. 718,
, .22. 1820,
, '' ,
''. 26, 1822.
.
(120) . , , 1959., .305.
(121) , 1804-1839, .41.
: '' 1821. ,
,
''; ., ....305.
(122) , '' '' 2, .718.
(123) , .718-719. .
(124) , .245-246, 401.
(125) , '' ...''.73,
, , XXI 328.
(126) . , .74, .
(127) , XXI, 906, 907, 908.
(128) , 1928, 1964, ''- '',
.135-136.
(129) 2/15 1829.. 6,
.
(130) , http://www.ccm.ro/ada_kaleh/haiducie_1.htm
(131) , '' ...'' .45.
(132) , .45. , , ,
- , 2008, .27,
,
, 1833.
.
(133) , .53. 71 , ,
1 , 1 1 ; 14 10 .. 39. 1834. : ,
XIX , , ''''
.4, 2001, .97.
(134) , 1804-1833,
, 19. , 1988, .24.
(135) , , 1825-1839,
1815-1839: /XIX-14
(136) /XIX-17
(137)/XIX-18
(138)/XIX-20 (1-2)
(139) , 19-162
(140) 19-174 19-175.
(141) , , 1999, .66-67, 142,
: ,
, , 1894, 24.
(142) , II 1835, .28, 27., 217-218. : ,
, - 1987, .26. '' ,
'', 2008, .27-28, : ''
, 20., , , 18
. ,
, ,
,

... (!),
. ,
1833. .
, , ,
(!)...
.
80.000 .
, ''
(143) , .29.
. ,
'' , '''' / /,
'''' , , -
. '' , '' . 5. 1835., :
, 1815-1839, 1995,
.113.
(144) , 1804-1839, '''' .4,
2001., .49.
(145) XIX- 204/1838
(146) / XIX-640/1838
(147) /XIX-648/1838
(148)http://www.ccm.ro/ada_kaleh/pasoptisti.htm
,
, , . ''
, ,
''- ,
- , 1987.,.306.
(149) , , 2007, .38.
(150) 5, 1853, .233.
(151) , , .9, 1857,
.214-215.
(152) , , 2, .502.
,
, 1863.. '' ,
''- 1863.,
2005, .79-117.
(153) '' , , ,
, 1867,
, ''- . ,
, 1876, 2, .951. -
21.11.1866. - '' ...''
;
: , - ,
, 2006, .71.
(154) ,, 1988, .311. , -
, 2008, .135 /
/ 1867.. . -
, 1963, .184-185,
,
;
.
(155) , 23.4.1877., ,
1876. , 2006, .235.
(156) , , 1982, .311.
(157) , .312.
(158) , .316.

(159) , .319.
(160) () - 19. 1878,
.- , , .75-85.
(161) , .502-503. , ''''
1885. ,
- . :
, , . 2005, .36-37. ,
, , , .
-
, , . ,
1878.. ''- '',
218, ., , , 2, .594.
(162) , .506.
(163) , , .43. .
(164) , .44.
(165) , .47-48.
(166) , -II-.62/902, .3641/95, .
10. 1895..
(167) .,
1958. : ''
103,10 ...
, ''a''
,
'', ,
, 1958, .1, .
(168) - , ''''
. 4, 2001, .233. 241. - ''
, .''- , .236.
(169) , XI, ., ., . // , , '''' 1996..
(170) , 1924, 162-XXXIII. Martens RNGT, 3 eme serie, t. XVII, p.342.
1923, ,
''Once upon a time...Ada Kaleh'' 14-23.
2011.. .
(171) , 1934, .23-V.
.132-167.
(172) - . :
, , 2007, .67.
(173) , , 1988, .5.
(174) ,
, ,
, 7. 1941, . - , .501502.
(175) ... .- , .146-148.
(176) , 58 , 6.6.2007. .
XX
.
1940.: '', ,
( )- ,
. .
...'''- .
, - ''- ''
1939- 1942, 2004, .103. ,
, ,
. , , ,

. .
,
- (1932-2005),
.

, , , ,
*
,
, , , .
.
.
, /
, ,

. , , ,
, , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
, .
,
, , ,
, .

, ,
, , , , , 1972..
,
,

,
, ,
.
-
,
, , , .
,
,
- , , , ,
, , ,
...

, ,
, ,

.

,
- I
II . ,
,

, III ,
. '' ,
, ,
''
( , 2001, 314)
, , ,
, , , , ,
, ,
, , . XX
- , , , ,
, ,
, .
- , ,
, ,
IX- X (-, 15).
, ,

. ,
.
, 79 ''
'',
.
I-IV :
, ;
; , ,
, , , , ,
;
; ;
( 1959, II-199).

,
, 22. 1885. ,
.14 '' ,
, ''.
'''',

.
XVIII
, , .
, 1951.

,
, ,
( 1951).


.
,
,
XIX XX ,
, , ,
,
,
.
, .
: , ,
, .
'' '' 1850.
: '' , ,
, , ,
; , ; ,
, ,
, , ,
.
. , ,
; ;
, ''
(, 1996,362). '' '',
.

- -
, .

27. 1911.. 13..2.
.
'''' ,
. ,
. ,
, .
'' ''.
, ,
, 1883.,
. ,
''
'' (, 1995, 28).

,
1950.
393 (, 2005 , 25 )


.

1844.. 1863. ,
'' ''
(, 2005, 78). 1876.
. 1893..
. , ,
(, 1985, 5-6).


19.9.1924.
.
,
/1896-1961/.
,
, '' , -
'''' . ''
'' ' '.
'', ,
''...'' (, ...).

,
, - ,
,
, ,
,

.

1.
, ,
, --
. sonus- '', , '' ''
tintinnabulum''- '', , '' campana- '' ''
(, 1975). ,
,
().
, ,
, ,

. III IV,
, - .
, , .
, , .
VII
.
,
.
,
VI
.
1389. ,
'' ''
, 1395.. (,
2011 , 117). '''',
'''', '''', ''a'' '''', ''''.
, , , , , .
- , . :
'' , /
/ ; ,
. ; ,
''
(,1984, 1). ,
, ,
, , ,
.
, ,
,
. - 53
.
//, //,
/ /. : //, / /, /
/, //...
. '' ''
,
. ''''.
,
.
,
,
(, 2011 , 24-25).
,
, .

XX ,
.
,

. ..
,
,
(1990,66). '' ''
,
. ,
, ,
e .
- .., , , ;
-'' '' ., .

(, 2012, 21).
'' '': ''...
, , . 40
// .
,
'' (, 2001, 310)
, 1856. 1862. ,
, - - , 200, 300
400 . 13.10.1915.
,
, ,
(, 2003, 313).
1929..
163 ,
,

,
. 1862, ''''.
, /
, , , ,
. , , .../, ''
'' 1867..
'''' ,
- 1876.,
.
,
, '' '' .
, , , , ,
, , , ,
, , .

, , ,
/, , , , , .../,
, ,
. , ,
,
, ''''
, .
, ,
,
, ,
.
, '''' ,
''''
: ''
.
...
, , ,
... .
, 60 . ,
,
'' (, , 1936). ,
'''' , ,
, , ,
.
(
,1933) 1929., .28 ,
50 , ;
.
, (,
1959, 144), ,
.
106,75 350 ,
'' .
(, 144), .13..2,



'' ''.
.
,
,
5 , 1 .
, ,
''
(, 265). ,


.
-
. ''''
, , , , ,
. '''', '''',
'''' .
,
,
.

.
, ''
'' ,
. ,
,
,
. , ,
, ,
,
.
,
/, , /
.

. ,
.
,
.
, r,

. '' ''
.

- . '' 12 ''.
,
,
.
'' , '',
'' , '', '' ''.
,
-
.
,
''''.

, '''', ''''
,
'' ''. ,
, 7.9.1977.. '''' '' ''',

'' '',
''''. ,
'' ''
'' ''. ,

''
'' (, 1978, 404-408).

2.
/
,
. .
,

. ,
, ,
, , .
, ,
, , , .
,
,
,
.
.
1893..
: '' .
, ,
, ;
, . , ,
,
- , , .
, ,
.'' (,.2005 , 138).

,
, , ,
, -, ,
.
- , 1670.,

.
,
.
.
-
. 1928,
1918,
, 400 .
, ,
,
, .
, '5,
. ,
- .
, .
(,1999, 149).
14.000
21.000 30,
,
(, 149).
,

(, 150).
, (, 150).
,
,
,

- .
'' '' ,
. 9050
, 22 ..
'' '',
1936., 100.000
,
,
1970.. . ,
,
, , ...
- 1878., ''
''. ,
, , ,

. , , ,
,
,

, , , , .
: , ,
,
.
'' ''.
, ,
.
,
.

-
.
,
.


.

,
'''', ,
, .

3.


.
,
, .
1926.,
''
''.
(
,1933) 1929., .29

,
. ,
1934..
(, 2007, 214-282).

.
1944..
,
.
: 14.6.- '' 22
, 24 ; 15.6- 0 1 30
; 17.6- 23 , 1 30

; 18.6- 12 13 30 ;
23.6- 8-13 ; 24.6.- 8 12; 25.6- 22 30 , 26.6. 2 ;
26.6- 22 30 ; 27.6- 8 30, 9 30
; 29.6- 1 , 2 ; 3.7- .748
, 500 - ,
'' (, 1944).
(, 1959) .15,
'' ,
,
''; ,
- ,
.1 /'''' / : ,
4-6 , .
, , , ,
2
, -
, . ,
: ''
''; -'' '' -''
''.
,
. 1955..

. 1950., '' //

,
(, 199). 1951..

, ,,

. , 31 ,
, ,
: -'' ''; - ''
'', - '' ''; ''
''; ,
. '' '' 1-2 , '' '' 4-6 ,
1-2 .
,
,
, , ,
. , , , ,
2 ,
,
. ,
/
.

, ,
,
(, 192).
,936 949 .965 975 /. 21978/, ,
,
, , ,


.
,
.
,

, , .
'' '' '''' 1964.,
.
''''


/. 39/72/
,
,
.

, ,
.

,

. ''
'', '' '', '' '', ''
'', '' ''.
, 175
12 10 11 5 .
,
1999.. 60 ,
.

, ,
, ;

.
,
, ,
,
.

4.


,
'' '', .

XIX XX (,87-88). /

.
,
, (, 1970, 597).
, 1835.
'' , , , ,
'': ''
, ,
,
, ,
-
. ,
, , ,
, ,
...'''(, 598). ,
1838.: '' ,
,
,
. , ,
,
, ,
...'''(. 599).
1835.- ''
'', -'' ''
'' ''
(, 1985, 152).
,
.
XIX
..
, '' , 55 ,
. ,
/ 6
3 / (, 114).

,
, .
-
1915. , '' '' 29.,
,
.
.
XIX ,
: '' .
, , ,
: ,
, , ,
,
, , ,
, , - ,
, !'' (, 2005 ,
143-144).
,

, , , , ,
1867..
1878.. 9. 1918.
-- .
27.1.1929.., 99,

, , , ,
, . ,
1915.

. 1915-1918.
1941-1944,
XX
. .
: ''
, - ,
- ,
, , , ,
, (,1920,4).
3.9.1931.. .2, --
.

.
, :
'' ...
. .
. , ,

...'' ( 1990, 113).


- .
1930.
, ,
'' '', ''
'' (, 1990, 31).

'' ''. 1940.

'' ''

.
.

(, 32). ,
.
,
,
. ,
, , 1930
.
'' ,
,
A.P.F.'' (,
2007, 199). ''
'':
. , 1928-
,
,
(, 199, 149).
.

, 1933,
1934.,
( 2007, 258).
/951 /
''
''
- .
''
''
,
,
.
''
''-

.
-
''
, ''.
,
, ''
''.
'' '' ,
16.
..

+5,
, .

,
,

.
,
/1047-1040 /
/1040,5 / ,
+180 .
31.12.1939..
.
, ,
. 1940.
'''', '''', '''', ''''
4000 , '' ''
.
: ''
.
, - .

(- , 2004, 136). - ,
1940. ,
,
. ,
- .
, .
- ,
6.9.1940.. (, 2001, 148).
, 1944., ,
,

. ,

, '' '' ''


'' ( 1992, 380).

,
12.9.1944 ''.'' : ''..., -
, '' (, 1944).

.
,
. 23.2.1945.. 521
- 1, '''':
'' ,
.
,
,
'' ( , 1945). 2.3.1945..
''.- 6 ''.
,
,
, 22.9.1944. ,
( 1936, 144).
1946.
- .
, , ,
, .
--, ,
1991..


1950. (, 224)
, 1:1,5.
2,75 4,17 , 2,5 3,75 , 1,4 2,10 ,
0,80 1,20 , 0,46 0,60 . :
, ,
. .17, ,
. , /.1433/,
.1075, 1951. ( 243)
,
.
,
, :
, .

, 18.8.1948..
, .
18.

.
//
, ''
''
.
1963.
, ''
- '' (, 1963, 8).

, ,
. ,

'' ,
; -
- ,


-
;
, , ,
(, 8).
.
,
,
,
. ,


, ,
. , .
.4, 1:2, 1/3 ,
// ;
,
.
, ,
1977..
,
: ) ,
-; ) , -, )
.
, ,
, . , ,
,
.

'''' .

,
.

.
15 , ,

. ''''
.


, ''
''.
.
, ,
. 1974., .6, - ,

2:1.
,
.


.
1984.- '' '',
'' ''

( , 1990, 14).
''
,
,
.
, ,
'' ''. ''
, -
'', ( , 27).
'' '', ,
.
'' 750''. '' ''
. '' ''
-
, '' '' .
'' '' 1982.. : ''
, .
, ,
,
. , ''
( , ). '' '' -

,
1989.,
,
'''',
(, 1989,
12). ,
,
, .
,
(, 12).
,
.

: ''
1. 2. , ,
. ,

. ...
,
, '' ( 1989, 43).
. .
.


.
,
.
, , ,
.
. , ,
,
, , .
,
: ''''
-, - -
, ,
. '' '' ,
-
.
,

'' ''.
'' ''- ''
'', , '' ''
.
, 11.
2009. ,

. ,
, ''
''.
// 2011..

, 2011..
- 1. 2011,

19.9.2011.. ,
8.8.2009..
,

.

5.
,
, : /1016
/, /1010 /, /1004 /, /998,5/,
/998,5 /-
(, 1970, 541)..
, .
,
. 198,4
, , , 201,6 ;
, - 204,6 .
- , , ,

.
.
1934..
,
,
.
,
( 2007,263).
,
.
,
, ,
.
, , -
-
; -
,

; -
, -
; -
,
,
-
.
, 1953.
- 969 ,
, .
- .
'' '' .
1951.. ,

, ,
.
,
.
.
'' ''
, .

, ,
, ,
.
, ,
,
.

.

.

6.
,
,, .

, ,
.
,
(, 2011 , 82).
1650. ''''
:
(, 2011, 97).

.
, -
. - -
. ,
''
'' (, 1984, 3).
.

: ''
,
'' ( , 17).,
.
/ .

.
,
. ,
1939.
,
(, 2005 , 82).
,

1955.. - .31..8,
, .
, . (, 1959,149). , ,
. , ,
, .
, , ,
, '''' , ... ''
'', '' ''.

: ) ,
- , 5
; ) , ,
45,75 150 , 15 ,
6,10 ; )
2 ; ) ,
2 . /
, /
, 1,83 - 6 .
183 /600 /
,
.

1957.., : 1)
, ,

; 2) - -
, - , -
; 3) , 1 , - , - , - (,
149). ,
, .
, 1950.,
, ,
,
, .
(, 191).
1951.
, '' ''
'' '' (, 251)
''
'' 1
, 1,5 ,
.
.
: ) , -
6 -
, 4
, ) - ,
2, ) 2 ; )
- ,
500 . 3.

,
.
, .
,
0,60 . ,
'' '' ,
, .
, .
1926.
: '' , ,

; , ,
'' . , ''
'' ''
'' (
, 471).
1926..
'' , ,
, ,

, ;
, , ''
( , 456).
, .

, ,
,

25 .

( , 482) 1927.
, ,
: '' ,

, ,
, ,
, ''.

6.6.1929., ,
, '' ''
( , 451).
1951. ,
,
(, 112).

,
;
.
''
'' 29.3.1932.,
- , ''
''.
25 150 .
60 ,
100 ,
. ,

. 4,
5 .
, .
, ,
1911., ,
,
.
.


, , '' ''
- : ''
.
.
.
.
. ,
. .
, - '' (,
144-145).

,

,
, , .

.
,
: )
, )
, )
, )
,
- '' '', '' '', ''
'', '' '', '' ''.
.

. 65
, 1985..
- .

,
936
949 965 975 /. 2-1978/. .935, 700

: ) -
; ) -
,
; ) -
.
.941,200 944,950 ,
- ,
: ) -
; )
-

,
; ) -
, .

, ,
: )
- ; )
; )

; )
.

: ) - ; )
- .
'''' ,
, , .
'' '' .
'' /
/ /''.
, ,

1987. .

: '' !''

,

. ,

.

,
, .
, ,
,
.
, , ,
.

, , ,
.
, ,
, .
, , ,

'' ,
... , ,
.
, , ,
''
(, 1990, 28). ,
.

*
.

, '''' .251, ,
1990..
, , - ''
'' 1939-1942,
2004..
, , , '''' 1990...
, , 1944, 1945.-
, , '' 92'' , 6. 1989..
, , 1839-1924,
2005..
, , '''' 201-202,
1999..
, , '' 92'' 8.
1989..
, , ,
'''' 2.8.1936., ,
, http://www.scribd.com/doc/61568112/...
, , , , -
, , , ''''
1996..
, , 2001..
, 2, '''', '' ''' 2005..
, 1982.. '' ''
http://www.zastavafilm.mod.gov.rs/katalog.html?id=562
, 1944, 1945..
, - ,
, 2007..
, , , 2001

, ,
, 1933,
3
, , '' ''
) , , , '''' 2005..
) , , , '''' 2005..
) , , ''' '' 2011..
) , , '' '' 2011..
, , ,
http://www.radiobeograd.rs/download/DDI_Istorija%20radiodifuzije.pdf
,


7.4.1963.,
, , '' ''
1963..
, 1951, ..4153 .
, , . ,
, - 2001..
, ,
'''' .6, 2003..
, - ,
'''' 1975., 2
, - VII-XV
,
, , , 2/1985..
, , '' ''
1985..
, 1883-1885, ''''
1995, .194-195.
, ,
1990..
, , , 1992..
, //
'''' 1978..
, ,
, 1984..
, , '''' 1970..
, , ...'''' , .251,
1990..
, , , ,
, .8 4.1.201., '''' .
, , ,
1920..
, ,
'' '', '''' 251, 1990..

, , - ''
'', 2011..
, - 1944..
, ,
, '' '' 1959..
, ,
II, 1959..
, '' ''- ''''
6.2.2011..

ERDAPSKI NEIMARI

RANI RADOVI
33/34.g.- Ti. Caesare Aug f/ Augusto imperatore/ pont max tr pot XXXV/ Leg IIII Scyt
Leg V Maced- Tiberijeva tabla- spomen na izgradnju erdapskog puta, uklesana na
steni kod Gospoinog Vira, kod Kozle i na 9 km ispod katarakte Izlaz.
14.septembar 92- 15. septembar 93. godine- U 22. godini vladavine rimskog imperatora
Domicijana, legija VII Claudia popravila je i proirila put, oteen starou i plavljenjima
Dunava, izmedju Taliatei i katarakte Izlaz.
100.g- Rimski car Trajan okonao je radove na usecanju u stene puta koji je korisen za
izvlaenje brodova kroz Gvozdena vrata/erdap. irina gaza trase iznosila je u usecima
1,50- 2,10 metara. Na najuim delovima put je proiren drvenim mostovima raspona oko
2 metra. Brodovi su vueni sa obale uzvodno od strane robova i volovskih zaprega.
101.g- Kako bi stvorio bolje plovidbene uslove, po zamisli Apolodora iz Damaska car
Trajan izgradio je 2,8 km uzvodno od starog Sipa plovidbeni kanal na Dunavu. Rimski
kanal bio je dug 3220 metara, sa dnom irine 57 m, dva vetaka nasipa visine po 14 m i
sistemom kamenih odbrambenih zidova debljine 1,2 m u funkciji odbijanja voda koje se
ulivaju u Dunav. Feliks Kanic je krajem XIX veka konstatovao: Od kastela koji je titio
zapadni ulaz naao sam 40 m duge zidove s odgovarajuim jarkom i 80 m dug kameni
nasip, koji je, polazei od sredine istonog fronta, kao jezgro pojaavao juni nasip
kanala. Potpuno je razoren kastel na ulaznom delu kanala u jednom vrtu severnog dela
Sipa. Milan . Milievi 1876.g. pie o Sipu: Ovo selo je dobilo ime od dinovskog
rimskog sipa ili nasipa, koga ostaci, gorom obrasli, stoje i danas. Rimljani, da bi obili
erdap, podigli su bili strahota visok i debeo nasip du Dunava, pa vodu ove reke izbili iz
korita njezina, i naterali je da ide jazom izmedju brda i ovog nasipa, kuda su mogle ladje
bezopasno ploviti. Docnije, u dugu vremenu, voda je prokinula te sipove, i otila opet da
se lomi preko erdapa, a ostaci toga gorostasnoga neimarstva ostali su na udo
potonjim naratajima. Bela de Gonda: Ozbiljnu prepreku koja je oteavala rimskim
legijama prolaz Donjim Dunavom inila je katarakta Gvozdene Kapije, kuda plovidba
nije bila mogua tokom niskog vodostaja. Stenovito i neravno dno zapreavalo je korito
reke celom svojom irinom. Poto u to vreme nije bilo sredstava pomou kojih bi se
izvukle i podigle stene na povrinu vode, rimski inenjeri su pristupili probijanju kanala,
na desnoj obali reke, koji obilazi brzake poev od Gvozdene Kapije, uzvodno, do take
na kojoj se zavravaju brzaci, dakle nizvodno od dananjeg seoceta Sip. Ostaci nasipa i
postojanje ovog kanala, dokaz su ogromnih radova koje je bilo neophodno preduzeti.
Sudei po njegovim ruevinama, ovaj rimski kanal bio je oko 3,2 km dugaak i irio se
od desne obale reke, zauzimajui skoro sve do nizvodnog kraja formu luka na velikoj
povrini. Kako se jedna nabujala reica ulivala u Dunav na nizvodnom delu kanala,

nosei sa sobom brojne nanose kamenja, podignuta je brana u njenom koritu da bi se


zaustavilo zasipanje kanala oblucima. Ostaci ove brane jo su i danas vidljivi. Osim toga,
Rimljani su probili u ovoj reici i jedno novo korito za prelivanje, kako pravilan tok kroz
kanal ne bi bio ugroen i kako ponekad velika bujica reice koja je uvirala nizvodno, na
uu kanala ne bi ometala brodove da u njega udju... Ispitivanjem tla, uverili smo se da je
na uzvodnom delu teren sastavljen od ljunka do etvrtog metra ispod najnieg vodostaja
(nulta taka), nadalje u dubinu tlo je stenovito; na nizvodnom delu stenoviti sloj poinje
ve na 3,5 metra, ispod najnieg vodostaja. Dakle, nije bilo nikakvog razloga da se kanal
ne prosee do neophodne dubine. Na uzvodnom delu, sadanja taka gornjeg ruba
Rimskog kanala je od 9 do 10 metara iznad nultog nivoa a njegova irina iznosi 65
metara; na nizvodnom delu, taka gornjeg ruba je 5-6 metara iznad nultog nivoa a irina
iznosi 43 metra. Kada bismo danas produili padinama nasipa, iji ostaci jo uvek
postoje, utvrdili bismo da je na taki od 3 metra, irina kanala podjednaka i iznosi oko 30
metara, kako uzvodno, tako i nizvodno. Ovaj zakljuak, ono to smo ranije pomenuli o
geolokom sastavu dna kanala i povrh svega, ostaci brane koja je imala ulogu da zadri
nanose nizvodne reice, izgleda da dokazuju da je rimski kanal zaista bio napravljen u
celini ili u najveem delu
-101.g. Imp Caesar divi Nervae f/ Nerva Traianus Aug Germ/pont max trib pot V
p p co s IIII / ob periculum cataractarum/ derivato flumine tutam Da/nuvi
navigationem fecit- Usled opasnosti od katarakti, reka skrenuta a plovidba Dunavom
uinjena bezbednom
Septembar 1804.g- Prota Mateja Nenadovi: U ime Boga poemo, sednemo na amac,
i kad se povezemo, reknem ja Ovako se navezao Kolumbo sa svojom druinom na sinje
more da nae Ameriku i upozna je sa Evropom; a mi se navozimo danas na tihi Dunav
da naemo Rosiju, za koju nita ne znamo gde je, no samo to smo u pesmi uli da je ima
i da Srbiju upoznamo sa Rosijom!- Al ree Jova Proti. Poekaj, pobratime, poekaj
dok na erdap doe, videe kako je tih Dunav! Pored Porea proemo noom. Sad
doemo u ono selo gde uzimaju dumendije gde su kroz erdap veti lae spustiti- Kroz
erdap ne smedu obine dunavske i savske dumendije spustiti lau, jerbo nisu veti i
mogli bi odmah lau potopiti, no se iz onih sela dumendije uzimaju koji su veti
erdapu, i govore da oni nikakva danka ne daju no samo gore i dole lae
propraavaju.Sad dou dumendije i uzme svaki svoj amac, i putujemo nekoliko niz
vodu.- uje se neto gde hui! Pita mene moj pobratim Proti: uje li, pobratime
togod?- ujem neto hui, a ne znam ta je.- Ono je- veli- glas tvoga tihoga
Dunava.- ta, pobratime jadan, zar Dunav i onaki glas ima?- Nije, nije- veli- ve se
ono guske lepraju po Dunavu, i sad e videti gde se bele. Jot nekoliko poemo, a ono
se neto ukaza belo po void: Eno, pobratime, gusaka!- Tek to Jova izree, a povika
dumendija: Ko se plai, nek u lau legne.- Ja i Gaja Nikolajevi legosmo u lau, a
voda pljusnu preko nas. Dok povika dumendija: Ustajte, ko je legao!- Ja ustanem i
natrag pogledam, a on se opet beli, i reknem: Ao, pobro, crnih tvojih gusaka, a gorega
mog tihog Dunava! i odemo dalje.- Kau mi: kad je mala voda, onda skae preko
kamenja, koje se mnogo iz vode vidi, i brzak priinjava, te se bukovi bele.

1827.g- Vuk Stefanovi Karadi: ''U Dunavu su izmeu Golupca i Kladova ona za
laare strana mesta, koja Turci zovu demirkapija (gvozdena vrata), a Srbi djerdapi.
Gornji je erdap izmedju Dobre i Porea, a donji izmedju Adakala i Kladova. Gornji je
straniji, ali manje dri; a donji vie dri, ali je manje straan. Tuda je voda, sa silom
svojom gradei sebi put, odsjekla Karpatske planine od Srpskije, pa i sad preko i izmedju
kamenja leti i uji. Na gornjemu erdapu slabo se kad vidi kamenje posred vode, nego
samo kljuevi i klobukovi; ali se na donjemu preko celoga Dunava, kako voda malo
opadne, tako vidi, da se pripoveda, da je nekakav ajduk skaui s kamena na kamen
utekao iz Srbije na onu stranu. Tuda laari odozgo idui uzimaju obino kormanoe iz
ondanji mesta (Srbi preko gornjega erdapa iz Dobre, a preko donjega iz Tekije;
Nemci iz Ljupkove i iz Rave); a odozdo la e obino vuku volovi. No kad voda vrlo
opadne, onda na djerdapima ladje, osobito natovarene, ne mogu prei nikako. Na
svretku gornjega erdapa sputa se u Dunav jedna kamena i strmena kosa pod imenom
Grebena, koja odozgo zaklanja Pore. Izmedju Porea i Rave stoje kazani, u kojima se
voda jednako obre, i lae, osobito male, koje na onaj kolovrat naiu, oe da proguta''.
1830-1832.g- Prva snimanja erdapa izvrili srpski kartografi iz sastava ajkakog
bataljona
Oktobar 1834. g-maarski grof Itvan Seenji sainio je plan za regulaciju Gvozdenih
vrata. Njemu je naknadno osmanska uprava poverila izvoenje radova i na srpskoj strani
erdapa. On je predlagao da se kod Sipa izgradi kanal dug 1.500 koraka, ''od ostrva
Trstence pored samog brda i preko srede polja do vodenice izmeu ona dva starodrevna
nasipa...vie sela Sipa''. Po ovom pitnju Turci se nisu saglasili sa Seenjijevim planom.
Realizacija njegovih ideja svela se na izgradnju puta na levoj dunavskoj obali. Seenjijev
put sluio je za prevoz tovara kada je plovidba erdapom obustavljana zbog niskog
vodostaja. U svim ostalim sluajevima, sve do 1896.g, korien je Trajanov put na desnoj
obali za izvlaenje brodovlja uzvodno.
1835.g- knez Milo Obrenovi pristupio izvoenju radova na ienju erdapskog dela
Dunava radi poboljanja uslova plovidbe,
1835.g- Pavle Vararhelji, ugarski inenjer sainio je projekat poboljanja plovidbe
izgradnjom plovidbenih kanala Izlaz, Juc i Gvozdena Vrata.
1837.g. Pavle Vaarhelji izgradio put Bazja- Orava
1838.g. Plan za graenje gvozdenog puta ili utrenika u Srbiji:Ja u smotreniju ovom
drutvo paroplova u Beu zapomenuti, kom je preko sviju znani tegota za rukom izilo
put iz Bea u Carigrad u sretnom sluaju imalo i po 9 ili 10 dana, sa svojima na Dunavu
ploveim parobrodima prei, koi bi mnogo ranije na svoje opredelenije prispeti, silne
okuke i dugaki put Dunava u najmoguniju brzu i sigurnu svezu dovesti mogli, kad ne bi
plitkoa kod Orave i strani vrtlozi puine i brzine reke Dunava, onde gdi on Serbiju od
Banata i Vlake deli, prepjatstvovala, koje ukloniti das a zadovoljstvom i pravim putem

bude, jo dugo nereima zadatak Nautike ostae. Za obii ove opasne putove reke a
pomo kolskog napravljenog puta lei vrlo blizu, budui da Srbija nekolike za ovakav put
izredne i zgodne doline ima za koje usuujem se to se ovog puta tie izjasniti, i neka
predloenija naznaiti, koim e se nainom ovaj put proizvesti moi, nako i trokove koi
e se na graenje istog puta kao potroiti morati, obirnije predloitiOvaj put trebalo bi
kod Mosne na Dunavu zapoeti, i u dolini Poreke reke pokraj leei mesta do blizu
Gornjana povuiOvai (drugi put) bi se proveo kao i prvi, kod Mosne na Dunavuu
nizine dunavske uao bi i na samoi dolini dunavskoi kod Branove na tesno pored Ade
Dunavske ispod Orave izvrio.
1856.g- Austrija uputila na erdap inenjere Mojsenberga i Veksa u svrhe izrade novih
regulacionih projekata za sistem otvorenih kanala, pri emu je Sipski kanala alternativno
predvien za izgradnju i na levoj i na desnoj obali
30. mart 1856.g- Austrija, Engleska, Pijemont, Pruska, Rusija, Turska i Francuska donele
su odluku o slobodi plovidbe na celom plovnom Dunavu,
1871.g- Prvo dunavsko parobrodsko drutvo DDSG angaovalo je amerikog inenjera
Mek Alpina, koji je predloio izgradnju Sipskog kanala sa ustavama, ali i sistem
otvorenih kanala irine 60 metara i dubine 2 metra ispod najnieg vodostaja
1873.g- Formirana meunarodna komisija od austrougarskih i turskih inenjera i
predstavnika Dunavskog parobrodskog drutva, koja je nakon dugih savetovanja sainila
projekt vredan 16 miliona forinti.
1874.g- Predavanje Feliksa Kanica u Bekom geografskom drutvu: Ako se eli
spreiti da pomorske drave Engleska i Francuska srednjoevropsku produkciju sasvim
potisnu sa istonog trita i da se bogate zemlje na Crnom i Kaspijskom moru, koje tee
vioj kulturi i veoj potronji, oslobode tributarne zavisnosti od posrednike carigradske
trgovine, onda je neophodno da se srednjoevropskom prometu to pre otvori to
lsobodniji i to jeftiniji put ka lukama Samsun, Trapezunt, Rest i Poti. A ta velika, svih
zapreka osloboena saobraajnica ne moe biti nijedna druga ve reka Dunav, povezana
sa zaleem svojim pritokama i smiljeno izgraenom eleznikom mreom. Ako vlade
podunavskih drava shvataju taj zadatak, ako su dovoljno dalekovide da i preko
trenutnih nesuglasica i tekoa sagledaju svoje istorijske trgovinsko- politike interese,
ime nee dopustiti da zapreke na donjem Dunavu ekaju novog Trajana i postarae se da
potomstvo o njihovom alosnom uticaju na kulturu i saobraaj moe da sazna samo na
osnovu dosadanjih opisa toga stanja. Valjda taj trenutak nije vie daleko
1876.g- List Zastava br.172, objavio je tekst Jovana Stefanovia Vilovskog: Krajnja
tesnoa Dunava kod Ploe i Kazana prouzrokuje uspor vode u Dunavu, Tamiu, Begeju i
u celom Potisju i Jegrikom barom ak do Temerina topi voda useve u poslednje doba,
krajnja irina Dunava u tom drelu opet raznosi vodu tako, da joj plitkoa do 2 stope
opada, to je po plovidbu ubitano. Vode ima dosta, to vidi svaki laar i brodar, ali ta je
asne kad se razlila pa je nema ispod lae. ta sad ovek da ini, ta drutvo ljudsko,
drave koje se tie, da se ta nevolja ukloni. Evo ta: izmiri, izravnaj one krajnje

protivnosti, gde je odve usko proiri, gde je odve iroko dunavsko korito suzi, tako e ti
Dunav pri velikoj vodi onde nii, pri manjoj vodi sve vii biti. Mi smo videli, da treba da
se provali tesnac onaj na Ploi i Kazanu. Dobiveno tu stenje i kamenje spustimo u
dereglijama na nie i stesnimo nasipom kamenitim Dunav svud onde duom gde mu je
irina od 500 do 800 hvati, na 160 hvati. Time emo vodu od grdne visine dole primorati
da u tom uzanom koritu ostane, to e za toliko dublja i za plovidbu udobna biti u svako
doba. Naravno da je visina samo do srednje visine vode nuna, isto tako, kao to se one
stene na Ploi i Kazanu samo do srednje visine vode imaju provaliti- nie nije nuno. I
tim bi dva velevana pitanja ujedno reena bila: otklanjanje poplave po ritovima i pitanje
erdapa, s kojim nauenjaci toliko tisua godina ve sebi razbijaju glavu...
8. jul 1878.g- Kneevina Srbija i Austro-Ugarska zakljuile su konvenciju/AndraiRisti/ o eleznicama, trgovini i prosecanju erdapa, po ijem slovu e Austro-Ugarska
sama izvriti graevinske radove na oba erdapa. Ovaj posao druga ugovorna strana
prepustila je Ugarskoj. Taka 3. glasi: Poto je Austro-Ugarska uzela na sebe da izvri
radove regulisanja Gvozdenih vrata i Katarakata /tj.oba erdapa/ kod Orave, ne traei
finansijsku saradnju Kneevine Srbije, ova se obavezuje da uini sve olakice koje bi
mogle biti traene u interesu vrenja radova, ukoliko bi bilo potrebno posluiti se
privremeno srpskom obalom. Srbiji se obezbedjuje u odnosu na plovidbu kroz erdap
/Gvozdena vrata/ pravo najvema povlaene drave
13. jul 1878.godine- Berlinski ugovor- Da bi se pojaala postojea sloboda plovidbe na
Dunavu, kojoj je priznat evropski znaaj, od Gvozdneih vrata do ua Dunava, imaju se
poruiti sve tvrave i utvrenja, bez prava da se grade nova i niti jedan ratni brod ne
moe ploviti Dunavom nizvodno od Gvozdenih vrata.
17. mart 1889.g- Osnovana je komisija Ministarstva narodne privrede u sastavu Radovan
Mileti, Kosta Stevanovi, Mia Markovi i Svetozar Zori, koja je utvrdila sledee:
1. Kod Stenke (izmeu Dobre i Golupca) ima se prosei jedan kanal od 850 metara
duine, 60 metara donje irine, dubok 2 metra pri najmanjem vodostaju, to iziskuje
razbijanje 7.408 m3 stena;
2. Od Kozle do Dojke (ispod Drenkove) prosei kanal 2.100 metara, istih ostalih
dimenzija ako prvi, uz iskop 66.775 m3 stena;
3. Od Izlaza i Tahtalije do Grebena- prosei kanal dug 3.600 metara uklanjanjem 46.736
m3 stena, a ispod kanala podii nasip od Grebena do Milanovca dug 6.500 metara, sa
osnovom irine 16 metara, 2-3 metra iznad najnieg vodostaja, sa ugradnjom 50.000 m3
kamena;
4. Radovi kod Juca-prokop kanala duine 1030 metara i izgradnja nasipa od ua Poreke
reke do Golubinja, uz razbijanje 31.733 m3 stena i nasipanje 120.521 m3 kamena;
5. Radovi kod Sipa- projektovan kanal 2200 metara duine, 80 metara donje irine i 2,33
metra dubine ispod najmanjeg nivoa vode- kanal e biti ogranien s jedne i druge strane
5,5 metara visokim kamenim nasipima.Za navedene radove ukupno je potrebno 168.928
m3 kamenog banketa, 330.651 m3 nasipa, razbijanje stena mase 247.316 m3, 95.500 m3
kaldrme

15. septembar 1890.g- Regulacija brzaka na donjem Dunavu, predvidjena zakonskim


aktom XXVI godine 1888, zapoeta je za vladavine Franje Josifa I, staranjem vlade iji je
predsednik bio grof Julius Sapari, a pod nadzorom kraljevskog ugarskog ministra
trgovine Gabrijela Baroa de Velusa. On je toga dana u prisustvu predstavnika vlada
Srbije i Austro- Ugarske, elektrinim upaljaem ispalio u Grebenskom tesnacu minu sa
4.000 kg karboazotina. Te godine zabeleeno je da na podruju sreza Klju ivi 58
Italijana, 21 Nemac, 266 dravljana Austrije i 283 iz Ugarske, te 139 stanovnika prispelih
iz Rumunije..
1894.g- u Sipu su, izmedju ostalih, na izgradnji kanala radili: Nikola Jeli, Milan
Popovi, Cimerman, Hajnrih, Naci Ignac, andor Vagner, Krajcer, Tot, Volf Klajn,
Varga Jano, Marui, Andjelo Sol, Loai Jozef, Franc Malak, Farka Itvan, Osvald
Josef, Hercog, Pokorni, Kova, Balaa, Farka Franc Majer, Matija tipanovi, Mata
Utovi, Johan uler, Lebovi Gade, eli Johan, Ilija Nikoli, Stojka Jon, Grajzinger
Geza, Fridrih Kadu, Josif Kozlar, Gapar Drehner, Lonri Ajbel, Anton Stupan, Anton
Ple, Lajo Filipski, Jovan Geroki., Oterman, Rupi, Lemer, Marketi, Luter...
1894.g- zahvaljujui velikim hidrotehnikim radovima, osnovano je Srpsko trgovako
udruenje u Kladovu: predsednik Nikola K. Nikolajevi, potpredsednik Djordje D.Tomi,
poslovoa i blagajnik Djordje G. Andjelkovi, lanovi- Mihailo Petrovi, Aleksa
Mihailovi, Dimitrije Mihailovi, Mita A. Nikolajevi, Aleksandar Lazarevi, Aleksa D.
Jankovi, Dimitrije K. Jovanovi, Dimitrije Gligorijevi i Jovan Buzganovi
1895.g- Kubikai su bili radnici angaovani na velikim javnim radovima, izmeu
ostalog za nasipanje trupa pruge, iskop kanala. Od alata imali su dobar aov, lopatu,
drvena kolica i jake ruke, od imetka zaveljaj sa preobukom, leaj od kudeljne prostirke,
dvrenu kaiku i kotli. Spavali sun a gradilitu, u barakama ili tranim kolibama.
Kubikaki deaci, tek stariji od deset godina, radili su na nasipu sa odraslima. Bili su
vodonoe, kuvari, koijaiZaboravljena pruga i zaamljeno delo negdanjih argata,
merljivo s poduhvatom graditelja egipatskih piramida /Prema: Bogdan Ibrajter, Ljudi,
ivot-Morze i Deronimo/
18.mart 1896.g- Minirana brana i reka ula u novi kanal nakon to su okonani radovi na
prokopavanju Sipskog kanala, vreni na suvom, pri emu je iskopani materijal
upotrebljen za izgradnju nasipa i popunjavanje priobalja iza obalnog nasipa.
27. septembar 1896.g- prilikom osveenja erdapskog kanala, u prisustvu kraljeva Srbije
i Rumunije, visoki pokrovitelj ovog kanala car Franja Fosif izjavio je: ''Neka 'viribus
unitis' ostvareno epohalno delo veito doprinosi jaanju veza dobrog susedstva meu
podunavskim zemljama''.
Rezultati:
1. KANAL STENKA

Kroz Stenku, nizvodno od sela Brnjice, je proseen kanal dug 1.900 m (km 1029-1027,1),
irok 60 m, za koji je miniranjem trebalo odstraniti 7500 m3 stena;
2. KANAL KOZLA-DOJKE
Od Kozle do Dojke, nizvodno od Drenkove nainjen pravolinijski kanal duine 3.540 m,
(km 1014,5-1011,06) uklanjanjem 182.000m3 kamenog materijala;
3. KANAL IZLAZ TAHTALIJA
Od Izlaza i Tahtalije do Grebenskih vrata, nizvodno od Lepene, kanal dug 2.315 m (km
1003,6-1000,285), nastao uklanjanjem 66.136m3 stenovite mase. Uklonjen je grebenski
rt miniranjem 300.000 m3 kamena a tim materijalom je du leve obale, na udaljenosti
350 m od nje sainjen 6.200 m dug nasip koji korito suava na 500 m i ija gornja
povrina iznosi 68.000 m2. Na srpskoj strani, radi zatite od bonih struja, izgraena su
dva poprena zatitna nasipa;
4. KANAL SVINJICA
Proseen kroz podvodnu stenu koja se prua od leve u pravcu desne obale, uzvodno od
Svinjice, duina 1200 metara (km 997,2- 996). Izbagerovano je 64.323 m3 kamena.
5. SISTEM VODOGRAEVINA GREBEN- DONJI MILANOVAC duine 8269
metara.
Uklonjen rt Greben na desnoj obali i nainjene vodograevina:
-jedna uzduna vodograevina duga 5806 m, izmedju rta Greben i Donjeg Milanovca
-dve poprene vodograevine duge 1313 i 1150 m koje vezuju podunu graevinu sa
desnom obalom.
Za izgradnju vodograevina upotrebljeno je 550.010 m3 kamena.
6. SISTEM VODOGRAEVINA POREKA REKA- GOLUBINJE
Ukupne duine 4189.metara:
- jedna poduna vodograevina 3643 m koja suava reno koristo na 350 m koja poinje
iznad ua Poreke reke a zavrava se kod Golubinja
- poprena vodograevina duga 546 m koja vezuje podunu graevinu sa obalom.
Upotrebljeno je 110522 m3 kamena.
7. KANAL JUC
Radovi kod Juca. Uklonjeno 32.000m3 kamena i nainjen kanal dug 1260 m (km 989,2987,94) i irok 60 m. Radi ograniavanja plovnog puta nainjena je brana. To je
iziskivalo nasipanje 120.000 m3 kamena
8. EVRINSKI KANAL, duine 2366 m (km948,766-946,4), kao uzvodno produenje
Sipskog kanala. Iskopano je 238.982,50 m3 kamenog materijala.
9. SIPSKI KANAL: izgraen otvoren kanal 1834 metara, sa dva nasipa duine 2.000 i
2.650 m, iroka 80 m, duboka 3m, uz odstranjivanje 380.000 m3 stena. Strane su
poploane tvrdim krenjakom.

10. KANAL MALI ERDAP, duine 1050 m, kao nizvodno produenje Sipskog kanala
11. INSTALIRANE SIGNALNE STANICE: kojima se regulie kretanje u sekciji
Drenkova- Svinjica, odnosno kroz kanale Kozla-Dojke, Izlaz- Tahtalija i Svinjica
A) U GORNJOJ ERDAPSKOJ SEKCIJI
-DRENKOVA, KM.1016
-MUNTEANA, KM 1010,4
-IZLAZ, KM 1004,7
-GREBEN, KM 998,5
B) U DONJOJ ERDAPSKOJ SEKCIJI /izmedju Ade Kale i kraja Malog erdapa
-VODICE, KM 950,9
-SIPSKA SIGNALNA STANICA, KM 947, koja samostalno upravlja saobraajem kroz
evrinski, Sipksi kanla i Mali erdap
12. Tzv. Neregulisani deo erdapskog sektora sa specijalnim reimom plodbe obuhvatao
je delove erdapa.
-Stara Moldava (km1048)- stena Orlovo (km 1029,3), kada je vodostaj ispod 160 cm na
oravskomn vodomeru
-Stara Moldava- Drenkova (km 1016), kada je vodostaj na oravskom vodomeru iznad
160 cm
-ezava (km 1026,8)- Kozla (km1013,5)
-Tisovica (km 983)- Vodice (km 951)
-Guravaji (km 941)- Turnu Serevin (km 932).
U poduhvatu je bilo angaovano 40 inenjera, 9000 radnika, 30 plovnih objekata za
sondiranje, miniranje, seenje stena i bagerovanje, 5 univerzalnih brodova, 92 dereglije
za transport kamena, 5 ploveih i 3 pokretne dizalice, 9 lokomotiva i 1400 vagona,
upotrebljenih za premetanje stenovitog materijala od 1,5 miliona m3, od ega je
polovina bila pod vodom i izvoenje graevinskih radova.
27. septembar 1896.g- Austrougarski car Franc Josif, rumunski kralj Karol i kralj Srbije
Aleksandar Obrenovi na Sipskom kanalu objavili zavretak radova.
Krajem 1896.g- Uprava erdapskih radova odluila je da se desni nasip Sipskog kanala
produi uzvodno za 1.800 metara ''radi odbijanja vode u povoljnijem pravcu''. Izgraena
je jedna poduna vodograevina duga 1850 metara, poev od ua reice evrin na
desnoj obali, obuhvatajui ue reice Kaajne. Takoe je nainjena jedna poprena
vodograevina duine 273 metara koja vezuje podunu vodograevinu sa obalom.
Upotrebljeno je 75.635,55 m3 kamenog materijala
U to vreme boravei u Sipu, Feliks Kanic zakljuuje: Dok je blizu rimskog kanala
graen u koritu reke moderan kanal za parobrode s dubokim gazom i dok je za potrebe
njegove izgradnje na Salariji kod Sipa nikla, pa zatim gotovo i nestala, kolonija sa
hiljadama nastanjenih Rumuna, Italijana, Slovena, sa kuama za nemake inenjere, s
maarskim restoranima, srpskim kafanama itd, skoro da su potpuno nestali i poslednji
ostaci nasipa antikog kanala. Hic Transit Gloria Mundi!

14. jul 1899.g- Ugarska vlada obznanila je pet pravilnika o plovidbi i naplati takse na
delu Dunava izmedju Moldave Veke i Turnu Severina, ije je izvrenje povereno
Kraljevskoj ugarskoj plovidbenoj upravi na donjem Dunavu sa seditem u Oravi
2.novembar 1899.g- Puten u eksploataciju tauer Vakapu- remorker izgraen po
uzoru na onaj koji je po sistemu Lombar- eren izgraen za upotrebu na Roni. Pri vrenju
vue kretao se navijanjem na ekrk uz pomo parne maine i jednog elinog kabla
poloenog na dno reke u plovnom putu, iji je uzvodni kraj ukotvljen ispred mesta do
koga Vakapu prua pomo brodovima.
1900- 1914.g- Maarska je sagradila specijalni brod Vakapu koji je dopremljen na
Sipski kanal u svrhe pomaganja u plovidbi brodova uzvodno. Brod je imao parnu
mainu ijom snagom su brodovi izvlaeni uz pomo ekrka na navijanje elinog kabla
prenika 32mm, poloenog na dnu Dunava. Vakapu je bio ukotvljen- fiksiran
uzvodno od Sipskog kanala, u blizini Ade Kale. Za 14 godina rada tako je prevueno
2700 plovila. Po izbijanju Prvog svetskog rata Srbija je brod oduzela od Maarske uprave
i prebacila ga u Odesu.
1916.g- Okupacione vlasti su na Sipskom kanalu izgradile Sipsku lokomotivsku vuu- 3
snane lokomotive angaovane su na izvlaenje brodova kanalom uzvodno. Pri
povlaenju 1918.g, instalacije su unitene. Nakon obnove eleznike vue, paralelno je
funkcionisao i sistem izvlaenja uz pomo broda Vakapu, sve do 1933.g.
1920.g- 1930.g- Upravu nad erdapskim sektorom vrila Maarska, biva Meunarodna
Dunavska komisija.
1928.g- Na nivou Dunavske komisije postignut je privremeni sporazum o izdavanju
lokomotivske vue po ceni od 220.000 dinara i jo po 100 dinara pride od jedne do 500
vua, a preko ovog broja po 150 dinara za svaku vuu.
1929.g- Uprava pomorstva i renog saobraaja sklopila je sa Dunavskom komisijom
privremeni jednogodinji ugovor, tako da eksploataciju vri erdapska administracija.
1930-1931.g- Jugoslovenska strana produila je kolosek sipske vue za 430 metara,
ukupna duina sa 1800 m poveana na 2230 m.
1931.g.- Sklopljen novi privremeni ugovor, pod povoljnijim finansijskim uslovima za
jugoslovensku stranu u eksploataciji Sipskog kanala.
1919-1940.g.- Izvedeni radovi na poboljanju uslova plovidbe:
-u levom dunavskom rukavcu Koronini bagerovanjem poboljano stanje plovnog puta
-u desnom dunavskom Golubakom rukavcu obeleen je plovni put male vode

-izvreno proirenje uzanog prolaza nizvodno od stene Babakaj, prema putu Sikolovac
(km1040)
-produbljeno reno korito za 30 cm, radi obezbeenja dubine 190 cm ispod najmanjeg
plovnog vodostaja na sektoru Jelieva- Bivoli
-nizvodno od kanala Juc izvreno ienje dna na pragovima, nabacivanje kamenog
materijala na podunoj vodograevini Poreka reka- Golubinje, izgraena nova poprena
vodograevina 410 m, izgraeni porovi na levoj obali prema nizvodnom kraju kanala
Juc i zapoeta izgradnja jo jedne poprene vodograevine
-delimino razbijene podvodne stene sa leve strane plovnog puta kod uzvodnog kraja
evrinskog kanala, uz korienje specijalnog broda sa tukom teine 11 tona; 3000 m3
kamena izvaeno je bagerom sa parnom kaikom
-uvedena signalizacija u tesnacu Kazana; podignute tri signalne stanice- Varnica, Pena na
desnoj i Mrakonja na levoj obali u sredinjem delu Donjeg Kazana
-produbljeno reno dno na prostoru izmeu desne ivice nizvodnog kraja evrinskog
kanala i uzdune vodograevine evrin- Kaajna

NOVE IDEJE I NORME

17. septembar 1896.g- Inenjer Hugo Luter, ''vlasnik braunvajske fabrike maina i
sapreduzima i upravitelj mainsko- tehnikog dela radova oko regulisanja dunavskih
katarakata'' uputio predlog ministru narodne privrede Kraljevine Srbije ''radi koncesije za
upotrebu vodene sile pri kataraktama Dunava'' u svrhe izrade ''tvornice snage'' u roku od
5 godina.
1897.g- Zakon o pogodbi zakljuenoj izmedju Drave Srpske, s jedne i g.Huga Lutera,
inenjera i industrijalca iz Braunvajga u Nemakoj, s druge strane'' /Srpske novine
br.161, 1897.g./. H.Luteru odobrena iskljuiva upotreba vodene snage ''svih skokova na
srpskoj obali Dunava od Brnjice do Kladova, za proizvoenje mehanike i elektrine
snage.
1910.g- Ugarska iznela plan o izgradnji erdapske elektrane, ija bi se energija koristila
za osvetljavanje Budimpete.
1912.g- Projekat Maarske erdapske uprave o izgradnji brodarske uprave kod Sipa, sa
hidrocentralom snage 100.000 KS.
1916.g- Za vreme Prvog svetskog rata nemaka transportna komanda pristupila je
instaliranju lokomotivske vue na Sipskom kanalu. Na obalnom nasipu izgraeno je 1800
m koloseka.
Jun 1918.g- Ugarska razmatra planove za izgradnju hidroelektrane na erdapu. Predlog
izneo profesor univerziteta Donat Banki Maarskom hidroelektrinom udruenju. Po
njegovoj zamisli trebalo je izgraditi lateralni kanal u tunelu duine 20 km koji bi preko
Homolja povezivao Golubinje sa Brzom Palankom, radi skraenja plovnog puta za 76 km
i izbegavanja erdapskog dunavskog stenja, a kod Sipa bi se podigla hidrocentrala po
projektu Maarske brodarske uprave.
1918.g- inenjeri Fier, Rajnau i Korde sainili su projekt o izgradnji hidrocentrala. Po
prvoj verzji gradile bi se centrale kod Grebena i Sipa, a po drugoj, pored ove dve, podigla
bi se elektrina centrala kod Juca, nizvodno od Donjeg Milanovca. Brane bi bile iroke
22, duge 200 metara, ime bi se dobila energija od 800.000 KS.

1918.g- Prilikom povlaenja iz Srbije Nemci su potpuno razorili postrojenja


lokomotivske vue.
23.jul 1921.g- Utvren Dunavski statut, saglasno Pariskoj konvenciji o reimu plodbe na
Dunavu
1921.g- Inenjer Anton Smrek iz Brna predloio dve varijatne: a) izgradnja centrala kod
Grebena, Juca i Sipa, b) izgradnja centrala kod Juca i Sipa. Brodske prevodnice bile bi
podignute uz levu obalu, a hidrocentrala snage 750.000 KS uz desnu obalu.
1923g- Profesor D.Pavel objavio projekt regulacionih radova u tri stepenice: elezna
vrata 47, Juc 56,70 i Izlaz 65,20 metara nadmorske visine.
1926.g- Generalna direkcija voda Kraljevine SHS sainila je projekt o izgradnji dve
prevodnice za prolaz brodova- ispod Grebena i ispod Sipa, sa po dve hidroelektrane na
srpskoj i rumunskoj strani i sa proizvodnjom od po 5,16 mild kwh elektrine energije.
1928.g- Sipska lokomotivska vua stavljena je u pogon. Vuu su obavljale tri lokomotive
od po 400 KS, tako da je propusna mo duplirana, a uzvodna vua trajala je oko 35
minuta.
1929.g- Privrednik Milivoje Savi predloio izgradnju hidrocentrala obzirom da se u
brzacima erdapa nalazi snaga od 5.000.000 KS, za ta je potrebno sklopiti ugovor
izmeu Jugoslavije i Rumunije.
1930.g- Ponuda vajcarske da izgradi hidroelektranu na erdapu.
1931.g- U Beu zakljuen Sporazum o osnivanju erdapske administracije za upravljanje
i poboljanje uslova plovidbe na erdapu- tripartitni sporazum Rumunije, Jugoslavije i
Meunarodne dunavske komisije.
1932.g- rumunski inenjer dr.Georg Vasilesku, profesor univerziteta u Bukuretu, u prvoj
varijanti predlagao elektrane kod Tahtalije, uzvodno od Grebena, zatim kod Juca
nizvodno od Donjeg Milanovca i kod Sipskog kanala, sa proizvodnjom energije od
1.000.000 KS. U drugoj varijanti jedna brana bila bi izmedju Tahtalije i Grebena a druga
kod Sipskog kanala, sa proizvodnjom energije od 800.000 KS.
1936.g- Meunarodna Dunavska komisija usvojila Pravila o nadzoru plovidbe na Dunavu
i njegovoj internacionalizovanoj mrei
1940.g- Adolf Hitler iskazao aktivnu zainteresovanost za plan o izgradnji hidroelektrane
na erdapu snage 7 mild. kwh. Istrane radove izvodila firma ''Siemens''
1941-1943.g- Nemako drutvo Simens ukert AG Berlin sa jo est nemakih firmi
sproveli su istrane radove i izradili projekat regulacionih radova. Najvie panje

nemakih vlasti izazvao je projekat u jednoj stepenici kod Gvozdenih vrata.


Realizacija bi prouzrokovala potapanje Donjeg Milanovca, Sipa, Tekije, a na rumunskoj
strani Orave, Svinjice, Vererove, Ade Kale. Trebalo bi preseliti 17.000 stanovnika, od
ega 5000 na jugoslovenskoj strani. Poloaj brane bio bi na 942 km, gde bi se podigla
graevina visine 27 metara. Na svakoj obali izgradile bi se po dve plovne komore duine
od po 325 i irine od po 25 metara. Za iskoriavanje vodenih snaga montirale bi se
turbine za protok vode od 7000 m3 u sekundi a ukupna godinja proizvodnja elektrine
energije iznosila bi 10.500.000.000 kilovatasova.
18. avgust 1948.g- Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu
1.oktobar 1952.g- Jugoslavija je preuzela eksploataciju Sipske lokomotivske vue od
erdapske administracije
31.maj 1953.g- U Tekiji i Oravi potpisan Sporazum o ustanovljenju erdapske rene
uprave, sa ciljem odravanja i poboljanja plovnog puta i regulisanja plovidbe.
11.septembra 1953.g- Sporazum FNR Jugoslavije i NR Rumunije o nainu ispitivanja i
reavanja incidenata na jugoslovensko- rumunskoj granici
1953.g- podignuta signalna stanica Varnica na 969 km plovnog puta, na desnoj obali,
nizvodni kraj Dubovskog Kazana, u svrhe obezbeenja kretanja brodova izmeu Donjeg i
Dubovskog Kazana.
Leto 1954- Uzani, krivudavi put prvog reda- imao je tako visoku kategoriju, valjda zbog
svog geografskog pravca- sa kolovozom valjanog zastora (irine jedva dva ili dva i po
metra) vodio je od Tekije, preko Kladova, do Negotina. Bio je to jedini put koji je
povezivao taj kraj, planinske vrleti oko velike reke s plodnim ravnicama. Tu tananu nit
Dunav je povremeno prekidao, odnosei njene delove u nepovrat. U zimu mraz, u leto
bujica, kidali su tu jedinu vezu sa svetom. O takvom sluaju npr. obavetavao je
predsednik optine u leto 1954.godine telefonom, jedinom preostalom komunikacijom, i
zahtevao od republikih organa pomo za ponovna uspostavljanja prohodnosti. Na toj
tananoj vezi blistala je jedna zabaena palanica (valjda ne zloupotrebljavam tu re)
koja se zvala Kladovo. Bila je sredite sreza, mala, ista i tiha. Njeni ljudi su voleli ivot
na svoj nain, sve njegove radosti, muziku, cvee i reku, koja im ublaava svakodnevnu
monotonost i mukotrpnost. iveli su kraj reke, voleli njene vode i boje, tkali ilime
ivopisnim arama, kitili svoje domove, odslikavali svoj ivot na kuama i u kuama.
udna je arhitektura nikla tu. Stari Sip- bio je najvea iva zbirka tipova originalne
narodne arhitekture, koju sam video. Usamljenost je raala ljubav za svojevrsne
umetnike izraze- Bogoljub StojanoviSeptembar 1956.g- Razgovori jugoslovenske i rumunske strane o mogunostima
korienja voda u sektoru erdapa

HEPS ERDAP- VREME, MESTO, ZBIVANJA

26. jun 1956.g- Zajednika deklaracija vlada Jugoslavije i Rumunije u Bukuretu,


kojoj je usledio kominike na Brionima 27. oktobra, o razmatranju najpovoljnijih
mogunosti za zajedniku izgradnju hidroelektrane u sektoru erdapa.
25. jun
1957.g- Osnovana Meovita jugoslovensko- rumunska komisija za
prouavanje energetskih, plovidbenih i drugih pitanja i za rukovoenje i koordiniranje
radova na ureenju Dunava na sektoru erdapa.
25. jun 1957.g- Usvojen Statut Meovite jugoslovensko- rumunske komisije za
rukovoenje i koordiniranje radova na ureenju Dunava u sektoru erdapa
Poetkom 1960.g- Sainjen Tehniko- ekonomski memorandum o ureenju
jugoslovensko-rumunskog sektora Dunava. Predloeno vladama Jugoslavije i
Rumunije da usvoje reenje o izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema na
lokaciji Sip- Gura Vaii, ime se iskoriava 81% hidroenergetskog potencijala i
reava problem plovidbe erdapom.
Septembar 1960.g- Otpoeli jugoslovensko rumunski pregovori o izgradnji HEPS
erdap Portile de Fier, poto je usvojen Tehniko ekonomski memorandum o
izgradnji HEPS erdap, pristupanjem izradi sporazuma o izgradnji.
3.mart 1961.g- Izvrno vee Narodne Republike Srbije donelo je reenje br.116 o
osonivanju preduzea za izgradnju HEPS erdap; preduzee je registrovano kod
Okrunog privrednog suda u Beogradu 30.5.- akt 79/61.
6.juli 1961.g- otpoeli preliminarni radovi u svrhu realizacije projekta HEPS erdap

1962.g- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito i predsednik rumunske vlade Maurer
razmenili su pisma o izgradnji HEPS erdap.
7. april 1963.g- Novi Ustav, drava proglaena Socijalistikom Federativnom
Republikom dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda.
30. novembar 1963.g- U zgradi Saveznog izvrnog vea u Beogradu objavljeno je
potpisivanje meunarodnih akata:
-Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema erdap
na reci Dunav (sistem erdap) /''Sl.list SFRJ''Dodatak, Meunarodni ugovori i drugi
sporazumi, br.8 od 6.jula 1964/
-Konvencija o izradi projekta za izgradnju sistema erdap
-Konvencija o izvoenju radova na sistemu erdap
-Konvencija o naknadi teta prouzrokovanih izgradnjom sistema erdap
-Konvencija o utvrivanju investicija i meusobnom obraunu u vezi izgradnje
sistema erdap na reci Dunavu
-Konvencija o eksploataciji sistema erdap
-Statut jugoslovensko-rumunske Meovite komisije za erdap
-Protokol o prelasku jugoslovensko-rumunske dravne granice u vezi izgradnje
sistema erdap
-Protokol o regulisanju izvesnih pitanja u vezi izgradnje i eskploatacije sistema
erdap i dodatni akt uz Protokol
-Pisma o kreditu
-Pisma o ispravkama granice na Dunavu
-Zavrni akt / ''Sl.list SFRJ'' Dodatak, Meunarodni ugovori, br.11, od 14. septembra
1964.godine/
-Statut Jugoslovensko rumunske meovite komisije za erdap.
Konvencijom SFRJ i NR Rumunije o eksploataciji HEPS erdap precizirano da
objekte i radove sistema ine:
-elektrane
-riblje staze
-pristupi glavnom objektu
-put na brani
-razvodna postojenja elektrana
-elektrina veza izmedju razvodnih postrojenja i elektrana
-zgrade, radionice, magacini i skladita sagraeni za potrebe elektrana
-stambena naselja sagradjena za potrebe elektrana
-ureeno korito Dunava u okviru sistema uzvodno i nizvodno od brane
-objekti i ureaji za zatitu priobalnog podruja
-objekti i ureaji za zatitu akumulacionog jezera od nanosa i bujica.
2. jul 1964.g- Poeli radovi na izradi zagata I A faze. Gradilite HEPS erdap ine:
gradilino pristanite 8 km nizvodno od objekta sa operativnom obalom 230 m, baza
mehanizacije na gornjem platou gradilita, betonski pogoni Hidrotehnike i

Hidrogradnje, na donjem platou, industrijski vodovod, armiraki pogon za izradu


armature 8t/as i za izradu armo-skeleta do 10 t, tesarski pogoni sa mainama za
izradu ravne i krive oplate, kapaciet 250 m2/dan, dnevni servis za teke graevinske
maine, stanica za teno gorivo i mazivo, kompresorske stanice, dizel agregat,
injekciona stanica, razvodno postrojenje...
26. jul 1964.g- Poetak izgradnje Novog naselja u Kladovu, Karatau i Sipu. U
Kladovu je izgradjeno 16 viespratnih zgrada sa 500 stanova za graditelje erdapa.
Naselje na Karatau sluilo je za smetaj 2000- 2500 graditelja. Barake su
projektovane tako da svaka soba slui za smetaj 3-5 radnika.
7. septembar 1964.g- Sveano otvaranje radova na HEPS erdap. Predsednik SFRJ
Josip Broz Tito izjavio predsedniku Rumunije Georgiju Deu: ''Ovaj objekat nee biti
samo kompleks raznih instalacija i graevina od betona i elika. Kroz njega e ujedno
pulsirati i misli i elje ne samo naroda Jugoslavije i Rumunije nego i drugih
socijalistikih zemalja. Jer, sa poetkom izgradnje ove brane zavren je... jedan
vremenski period u toku koga su izmeu socijalistikih zemalja stvarani odnosi kakvi
izmeu njih ne bi smeli da postoje.''
Kraj novembra 1964.g- Zavren uzvodni deo nizvodnog ljunanog zagata.
7-13. decembar 1964.g- VIII Kongres Saveza komunista Jugoslavije. Prvi put od
dolaska komunista na vlast 1945, javno se govorilo o nacionalnom pitanju; Glavni
kongresni referat generalnog sekretara Josipa Broza Tita:
''Nacionalistike deformacije pojavljuju se i zbog etatistiko- birokratskih tendencija
koje sputavaju procese meunarodne integracije. One dovode, na jednoj strani, do
birokratskocentralistikih
tendencija,
do
unitaristikog
ignorisanja
drutvenoekonomske funkcije republika i autonomnih pokrajina, a na drugoj strani
do tendencija zatvaranja u 'svoje granice'. Obje tendencije su u sutini
nacionalistike i podjednako tetne za normalni proces drutvene i ekonomske
integracije''.
22. mart 1965.g- Sporazum SFRJ i SSSR o ekonomskoj i tehnikoj sradanji u
izgradnji HEPS erdap.
18. maj 1965.g- Edvard Kardelj u poseti gradilitu: Veliina poduhvata i poetak
radova impresioniraju. To je dokaz koliko smo mnogo za tako malo vremena postigli
u naoj zemlji od osloboenja do danas. Ovo gradilite bie velika kola za sve
graditelje i ohrabrenje i legitimacija za budue sline gradnje... Besmisleno bi bilo
misliti umesto buduih generacija o pitanjima koje e one morati reavati. One e te
stvari svakako bolje uraditi nego to mi to danas moemo da uinimo za njih.
Poetak jula 1965.g- Radnici ''Hidrotehnike'' iscrpli su vodu iz velikog zagata.
7. septembar 1965.g- 1500 radnika uspelo da Dunav pregradi gotovo do polovine
zagatom (lunim nasipom) u koji je ugradjeno oko 400.000 m3 ljunka i drugog

gradjevinskog materijala; izgraeno radniko naselje za smetaj 2800 ljudi; zavren


pristupni put Negotin- gradilite, duine 60 km.
15. maj 1966.g- U temelje budue brane ugradjeni prvi kubici betona. Na gradilitu
radilo oko 1400 radnika.
25. juli 1966.g- Prvi kubici betona ugraeni na rumunskoj strani.
16. juna 1966.g- Josip Broz Tito sazvao je sednicu Izvrnog komiteta CKSKJ na kojoj
je osnovana komisija za ispitivanje stanja dravne bezbednosti.. Na IV sednici
CKSKJ Komisija je izvestila: ''Pojedini organi dravne bezbednosti, polazei od
koncepcije kontrole celokupnog drutvenog ivota.... stvorili su razgranatu mreu
svojih saradnika u radnim organizacijama, pa ak i u SKJ. Ta mrea se vrlo esto
upletala u celokupan rad preduzea, sve do investicija i kadrovske politike. Komisija
je dola do uverenja da ljudi u Slubi DB misle kako time obavljaju revolucionarne
zadatke, a ne vide da je to...jedna od najjaih prepreka oslobaanju ljudi za
izgradnju slobodne i odgovorne linosti osloboene straha i pritiska''
7. septembar 1966.g- Otpoeli radovi izgradnje brodske prevodnice; do ovog datuma
graditelji su iskopali 1.678.166 m3 renog nanosa i ugradili vie od 27.000 m3 betona
u temelje brane.
Do kraja 1966.g. iskopano je nanosa 1.500.000 m3 hidromehanizacijom i 700.000
m3 suvozemnom mehanizacijom, a stena 1.400.000 m3. Ugraeno je betona i
armiranog betona 420.000 m3.
Avgust 1967.g- Preseljenje stanovnitva iz naselja koja potpuno ili delimino potapa
akumulaciono jezero.
Kraj aprila 1968.g- Sa gradilita HE erdap krenula je tafeta mladosti sa
roendanskim estitkama predsedniku Josipu Brozu Titu. Prvi nosilac bio je varioc
''Hidrotehnike'' ore Mandi.
Polovinom 1968.g. bilo je u Zapadnoj Evropi oko 400.000 jugoslovenskih radnika.
Prosena mesena plata jugoslovenskih radnika u inostranstvu iznosila je 750
zapadnonemakih maraka (236.000 starih dinara), tri i po puta vie od prosene
plate jugoslovenskih radnika u zemlji. U to vreme u poljoprivrednom sektoru viak
radne snage iznosio je preko 1 milion ljudi, a na evidenciji nezaposlenih bilo je njih
312.000. Od radno angaovanih u SFRJ (3,6 miliona) oko 2/3 nije bilo zavrilo
osnovnu kolu.
9. jun 1968.g- Obraanje naciji
Josipa Broza Tita povodom studentskih
demonstracija: ''...Mi smo, drugovii, mnogo puta govorili da treba voditi brigu o
ovjeku. Ali, ja mislim da su nas toliko zasjenile razne investicije i razna trvenja oko
toga, da je to zasjenilo i oi i misli ljudi, da se zaboravilo na ovjeka. A mi ni objekte
ne moemo stvarati bez ovjeka. Ne moemo! Neki misle da je ono do ega je dolo

odraz onoga to se dogaa u Francuskoj, Njemakoj, ehoslovakoj itd. To nije


tano. Nije to odraz toga. To je odraz naih slabosti, koje su se nagomilale i koje mi
danas moramo otklanjati...I najzad, ja se jo jednom obraam studentima: vrijeme je
da se prihvatite uenja, sada je vrijeme polaganja ispita, i u tome vam elim mnogo
uspjeha. Jer, bilo bi teta da izgubite jo vie vremena.''
Avgust 1968.g- Do tada je u objekte na srpskoj strani ugraeno 950.000 m3 betona,
48.000 tona betonskog gvoa, 270.000 m2 eline oplate, iskopano preko 3,5
miliona m3 stena i vie od 6 miliona m3 renog nanosa i ljunka; na rumunskoj strani
do tada je ugradjeno 860.000 m3 betona i 4000 tona armature.
Novembar 1968.g- Koa Popovi: ''U sreditu naih vlastitih htenja, razumnosti i
potenja lei i vreba otrovni pauk, star, ali opak, blagoglagoljiv ali surov, toboe io,
a prodrljiv, koroziran i truo, toboe blag, a sebian i bezduan, od vlasti i
starosti...ocedjeni, starac koji, bez obzira to se epuri i skakue- hoe da bude glavni
glumac u svemu... Prema SSSR-u, kombinacija skleroze- svemoi i
kapitulantstva...intimno neizleivo kapitulanstvo na bazi potpuno zastarelih
predstava o socijalizmu, a posebno o prvoj zemlji socijalizma i njenoj politici .
Jezivost je evolucije- petenovske- od vodje oslobodilake borbe do vodje kapitulacije,
to se ne moe drugaije objasniti nego upravo sklerozom i nezajaljivom eljom za
vlau''.
Decembar 1968.g- Iskljueni iz lanstva u Savezu komunista Jugoslavije Jovan
Marjanovi, istoriar, i pisac Dobrica osi. Prvi je kritikovao proglaenje
muslimanske nacije, zahteva za razvijanje nacionalnih ekonomija u granicama
pojedinih republika i pokrajina, a drugi koncept o 'demokratizovanju drutva' kao
plat za nacionalna podvajanja.
22. jul 1969.g- Poelo pregraivanje Dunava; ''od reke suene ve na svega 276
metara, oteto je jo 10 metara''.
30. jul 1969.g- Veliko nevreme zahvatilo je podruje erdapa; bujice potopile delove
gradilita.
3. avgust 1969.g- Brodskom prevodnicom na rumunskom delu proli su prvi brodovi,
Dakija, Portile de Fier ''Orava'' i ''Pena''.
5. avgust 1969.g, 23 sata -Stihija Dunava prodrla je u u crpnu stanicu i nakon etiri
sata poplavila sve etiri turbine na srpskoj strani. Voda je naela gradjevinu kroz
dilatacione fuge irine svega 10 cm, koje su za priliku pregraivanja umesto na koti
39 bile zabetonirane na kotama 30 i 34.

13. avgust1969.g- Nakon to se snazi maina suprotstavila vodena sila od 120 tona po
metru kvadratnom u jednoj sekundi, Dunav je pregraen, ime je okonano 90%
ukupnih graditeljskih poslova.
20. septembar 1969.g- J.B.Tito u Kladovu Nikolaju aueskuu: Smatram da je ovo
veliki dan kada su se predstavnici dviju zemalja, Jugoslavije i Rumunije sastali na
kopnu usred Dunava. Da je takav susret bio moguan, treba zahvaliti naim i vaim
strunjacima, inenjerima, tehniarima i itavim radnim kolektivima koji su svojim
stvaralakim naporima obavili grandiozan posao i zauzdali ovu veito slobodnu rijeku
da ne ide, neiskoriena, dalje prema moru...
20. septembar 1969.g- Nikolaje auesku J.B.Titu: Izgradnja ove gigantske
hidroelektrane predstavlja simbol dobrih odnosa koji postoje meu nama i simbol
rumunsko- jugoslovenskog prijateljstva. Ona pokazuje ta mogu ostvariti dva naroda
koji grade socijalistiko ureenje, koji su gospodari svoje sudbine i koji su reeni da
saradjuju na svim poljima delatnosti... Ja smatram da hidroelektrana u erdapu ima u
tom smislu i meunarodni znaaj, ne samo zbog toga to olakava prolazak brodova
ranih zemalja kroz to teko podruje Dunava, ve naroito zbog toga to ona
doprinosi afirmisanju principa na kojima treba da se zasniva saradnja zemalja koje
grade novo ureenje, socijalistiko. Ona takoe pokazuje da izmedju solidarnosti i
zajednike delatnosti susednih zemalja, s jedne strane i nacionalnih interesa s druge
strane, nema nikakvog antagonizma, ve naprotiv, izmeu njih postoji vrsto
dijalektiko jedinstvo.
21. septembar 1969.g- J.B.Tito graditeljima erdapa: Kada je rije o
medjunacionalnim odnosima, mislim zaista da je alosno da se ljudi, posle toliko
godina usteu da kau da su Jugosloveni. Sada se manje govori o Jugoslaviji, a vie o
federaciji. Ja nikad nisam bio niti sam sada, za neko jugoslovenstvo u smislu
stvaranja jedne nacionalnosti. Sve nacionalnosti i narodnosti treba i mogu da nau
svoje mjesto u naoj federaciji, ali, kao drava, mi smo ipak- Jugoslavija. Vani se zna
za Jugoslaviju. Moramo to pitanje jasno i pravilno postaviti, pored ostalog, i zbog
ugleda koji Jugoslavija uiva u svijetu.
22. februar 1970.g- Montirano je radno kolo prvog agregata, teko 350 tona; radove
izveli pregaoci ''Hidromontae'' Maribor.
1. mart 1970.g- Dopremljen je transformator teak 180 tona; proizveden u Belgiji.
25. april 1970.g- Radnici ''Hidromontae'' ugradili su radno kolo drugog agregata.
Jul 1970.g- Zavreni su radovi na rumunskoj strani.
18. jul1970.g- Poelo je punjenje akumulacionog jezera.
20. jul 1970.g- Prvi agregati puteni su u probni rad; po jedan na srpskoj i rumunskoj
elektrani.

6. avgust 1970.g- Iz elektrane na srpskoj strani potekli su prvi kilovati energijeputen u pogon prvi agregat, u 1 sat i 40 minuta. Do tada su jugoslovenski i rumunski
neimari ugradili 3.700.000 m3 betona, 250.000 tona armature i elinih konstrukcija,
1,5 miliona m3 betonske i kamene obloge, 71.000 tona opreme.
15. avgust 1970.g- Poela je proizvodnja elektrine energije na rumunskoj elektrani.
10. oktobar 1970.g- Putena je voda u brodskim prevodnicama na srpskom delu
Dunava.
31. oktobar 1970.g- Zapoela je redovna plovidba srpskom prevodnicom.
21. novembar 1970.g- Voda je prodrla u zagat na rumunskoj strani; voda iz zagata
prodrla je u elektrane.
4. decembar 1970.g- Prvi agregat ponovo je ukljuen u mreu.
8. decembar 1970.g- Ukljuen je i drugi agregat na srpskoj elektrani.
16. februar 1971.g- Puten je u probni rad trei agregat na srpskoj elektrani.
2. mart 1971.g- Referat Edvarda Kardelja, predsednika Komisije za ustavne
promene, na sednici Predsednitva SKJ: ''Protivrenost izmeu samoupravljanja i
dravnog centralizma u svakodnevnoj politikoj praksi izrazila se kao sukob izmeu
republika i federacije, odnosno kao kriza politikog i privrednog mehanizma
federacije...Kod nas su bila, a i danas su, jo prilino rasprostranjena miljenja da su
jugoslovenske nacije drukije od ostalih nacija; drugim reima, da one u stvari i nisu
potpune nacije, nego neto na sredini procesa preobraaja jedne provincijalne u
nacionalnu svest. Tu je izvor takozvanog unitaristikog jugoslovenstva. To je veoma
opasna zabluda, koja moe postati izvor tekih greaka u nacionalnoj politici.''
3. mart 1971.g- Puten je u pogon trei agregat na srpskoj strani.
24. mart 1971.g- Otpoelo je novo dizanje nivoa jezera radi obezbeenja snage za
pokretanje 6 agregata.
31. mart.1971.g- Na srpskom delu postavljen je poslednji metar ine i nosai krana;
spojeni su rumuski i jugoslovenski delovi hidroelektrane koji se nalaze na najviim
kotama.
April 1971.g.- Stanovao sam 15 dana u jednoj radnikoj baraci u krevetu nekoga
ofera koji je bio otiao svojoj eni u Ljuboviju; u krevetu sa umaenim jastukom i
mnotvom crnih dlaka i trunja na aravu, a pokrivao sam se ebadima punim

naftalina. Pod u toj sobi je od betona i kroz nju se prolazi u drugu sobu gde se nalazi
razglasna stanica i telegrafista naselja radnika Partizanski put. Inae moj cimer
je bio jedan radnik iz okoline Prizrena koji bi im se vrati s posla skinuo izme,
izvukao iz njih mokre, miriljave obojke pa ih obesio na rubove izama da se sue,
a onda bi iz svog drvenog etvrtastog kofera izvukao flau rakije, otpio jedan gutljaj
a potom i mene ponudio. Zatim bi rasprostro na novine hleb, salame ili kobasice i
glavicu crnog luka- pa bi ruao- Vidoje Romandi, slikar.
11. maj 1971.g- Zapoelo je montiranje 4. agregata, ''prvog domaeg'', proizvedenog
od strane zagrebake firme ''Rade Konar''.
14. jun 1971.g- Puten je u rad 4. agregat.
Jun 1971.g- Ustavni amandmani po kojima su svi rukovodei organi u dravi
predvieni da budu formirani na bazi nacionalnog pariteta. U to vreme SFRJ je
imala 22% nepismenih (1,8% Slovenija- 44% Kosovo).
16. jun 1971.g- Spojeni su poslednji segmenti velikog mosta za drumski saobraaj
preko Dunava.
25. oktobar 1971.g- Radnici ''Hidromontae'' instalirali su radno kolo 5. agregata.
29. novembar 1971.g- Dan Republike na Karatau- Vreme hladno, vlano i tmurno,
sa ponekom zalutalom pahuljicom snega. Praznik je i ovde na karataki nain i na
nain dananjeg dana. Nekog ima, nekog nema, a od onih koji su tu, niko se ne vidi.
Redovi baraka kao kompozicija teretnih vozova na velikoj stanici. Sve do Sipa
gomile, gomile, gomile hartija to ih je vetar zakaio za granice i u travi prevrnute
kante za ubre, ivi kosturi bivih pasa, maaka, tetrapaka, aa od jogurta, kutije od
detererdenata, oglodane krupne kosti, buavi hleb, po neka olupina od auta,
izgaena iana ograda oko igralita, vetar i malo dalje oran osvetljena brana i niski
oblaci u istoj boji. Karata kada sam siao iz kombija popodne oko 17 asovaDragan Jovi, slikar.
7. decembar 1971.g- Otpoela redovna plovidba kroz srpsku prevodnicu.
14. maj 1972.g- Puteni u rad peti i esti agregat na srpskoj strain, u 24 asa.
16. maj 1972.g- Zvanino puten u rad Hidroenergetski i plovidbeni sistem DjerdapPortile de fier.
Nikolaje auesku: Realizacija ovog projekta zahtevala je ogromne napore i
nametnula reavanje posebno komplikovanih problema. injenica da akumulaciono
jezero ima 2 milijarde kubika i zahvata povrinu od 170 km2, prelivna brana 441
metar s kapacitetom prelivanja od 15.500 m3 u sekundi, govori o grandioznosti ovog
objekta...Pregraivanje Dunava i pretvaranje njegove snage u energiju i svetlost
predstavlja divnu demonstraciju stvaralakih sposobnosti oveka, dinovskih izvora

kojima raspolae socijalistiko drutvo za ubrzani razvoj proizvodnih snaga, napredak


privrede, podizanje stepena civilizacije i dobrobit naroda... a imajui u vidu doprinos
SSSR-a, to je najvee delo u multilateralnoj saradnji izmeu socijalistikih zemalja.
Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito dodelio graditeljima 305 odlikovanja a
predsednik SR Rumunije Nikolae auesku150. Rumunski predsednik odlikovao je
Josipa Broza Tita titulom Heroja Socijalistike Republike Rumunije i Ordenom
pobede socijalizma. Tim povodom J.B.Tito je izjavio: ''Ovakva velika djela ne
ostvaruju se, naalost, bez rtava. I u izgradnji erdapa je izgubljeno nekoliko
dragocijenih ljudskih ivota/prema oficijelnim podacima14/. Ja koristim ovu priliku
da im odam potu, i da izrazim duboko saosjeanje s njihovim
porodicama''...Drugarice i drugovi, mi smo duboko zainteresovani da principi
aktivne i miroljubive koegzistencije, koje su Rumunija i Jugoslavija vrsto utkale u
svoje odnose, postanu opta praksa u meunarodnom ivotu. Jer samo na taj nain
moe se obezbjediti da svaki narod bude zatien od mijeanja i prijetnji, dok ivi u
sigurnosti i miru i da razvija svoje duhovne i materijalne vrednosti. Samo na takvoj
osnovi mogu se graditi demokratski i ravnopravni odnosi u svijetu i uspjenije
objedinjavati napori u rjeavanju postojeih problema u otklanjanju uzroka kriza i
sukoba.
9.septembar 1976.g- Sporazum vlade SFRJ I vlade NR Rumunije o prestanku rada
erdapske rene uprave
30. oktobar 1976.g- Protokol o likvidaciji imovine, materijalnih prava i obaveza
erdapske rene uprave, potpisan u Kladovu i Turn Severinu

A K T E R I
A
ABRAMOVI VUKAIN
AVAKUMOVI DIMITRIJE
AVAKUMOVI DRAGAN
AVRAMOVI VUKAIN
AGBABA NADA
ADAMOVI MILORAD
AJNPILER SLAVKO
ALEKSI MILORAD
ANELI SLOBODAN
ANELKOVI ALEKSANDAR
ANELKOVI DIMITRIJE
ANELKOVI ZORAN
ANELOVI MIODRAG
AJELKOVI MILE
ANDRI MILUTIN
ANTI VUKAIN
ANTI DOBRIVOJE
ANTI DRAGOSLAV
ANTI DUANKA
ANTI MARIN
ANTONIJEVI BOGOLJUB
ANDI SLOBODAN
AREINA KRSTAN
ARIFI
ARSENOVI MILUTIN
ARSI
ATANACKOVI BRANIMIR
ATANACKOVI ORE
AHDELI VELIMIR
AKRABA MIO

B
BABOVI MILUTIN
BAGI ULA
BAGI IMRE
BADAREVI SLOBODAN
BAI ORE
BAANI SLOBODAN
BAJRAMOVI MUHAREM
BAJROVI HAJRIJA
BAJROVI OSMAN
BALABAN SVETO
BALUBDI TIHOMIR
BANOVI SLOBODAN
BANOVI URO
BANJANIN DRAGICA
BANJANIN JAGODA
BANJANIN STJEPAN
BANJAC
BARBATESKOVI TOMISLAV
BASARI RADOSLAV
BAUMAN RUDOLF
BAHTIJAREVI
BAI
BEK FERDINAND
BELJANSKI PAVLE
BERETI IVO
BERO PETAR
BEEVI MIHAILO
BIBERI NEDELJKO
BIBJANKO RUDOLF
BIZJAK IVAN
BIKI DJORDJE
BILAJAC EMS
BIROVICA MILIVOJ
BJELANOVI VLAJKO
BJELANOVI IVKO
BJELANOVI NADEDA
BJELI STEVAN
BIBULOVI FILIP
BILJI MILOVAN
BJELANOVI BLAO
BLAGOJEVI MIRKO
BLAGOJEVI PETAR
BLAGOJEVI SLOBODAN
BLAEK ALEKSANDAR
BLAJ BORIS
BLAJ FRANC
BLANARU VASILE
BLANUA LJUBOMIR
BOGAVAC RADOVAN
BOGATINOVSKI
BOGDANOVI DUAN
BOGDANOVI URO
BOGDANOVI MILORAD
BOGDANOVI MIODRAG

BOGDANOVI STANIMIR
BOGOJEVI IVOJIN
BODEANU CORNEL
BOANI SLOBODAN
BOINOVI MIODRAG
BOI DRAGAN
BOI ARKO
BOI MITAR
BOI RADOVAN
BOULI DAMIR
BOJANI SLAVKO
BOJOVI BOGOLJUB
BOJOVI ZDRAVKO
BOLENTEANU MARIN
BOLTA MIRKO
BONDEROVI DUAN
BONDOKI DIMITRIJE
BORAKOVI DIMITRIJE
BORAKOVI RADOSLAV
BORENOVI
BOSNI DOBRIVOJE
BOCOKI MIHAILO
BOKOVI DRAGUTIN
BOKOVI MARKO
BOKOVI MILORAD
BONJAKOVI SAVA
BONJAKOVI SLOBODAN
BRATUA FRAN
BRZAKOVI MILAN
BRZAKOVI MILOMIR
BRKI BOANA
BRKI MATEJA
BRKI MILORAD
BRKI MIODRAG
BRKI NADA
BRKI SVETOZAR
BRKI STANIMIR
BROZBI MILORAD
BUBALO
BUGAREVI SAVA
BUKATAREVI ZORAN
BUKATAREVI NIKOLA
BULAJI MIRKO
BULATOVI EDOMIR
BULJUBAI NURIJA
BUNI DUAN
BUNI MILAN
BURLICA MILENKO
BUKOVI VOJIN
BUHOVAC VLADO
V
VAJS SLAVOLJUB
VARDI STIPE
VARKULJA
VASILE FILIP

VASILJEVI DRAGOLJUB
VASILJEVI SVETA
VASI
VASOJEVI VUKAIN
VELIKOVI VLADIMIR
VELIKOVI SVETOZAR
VELIKOVI TIHOMIR
VELIKOVI EDOMIR
VELII LJUBOMIR
VELJKOVI STOJADIN
VERLE IRIL
VERCON MILAN
VESELINOVI LJUBIA
VESELINOVI OFELIJA
VIDAKOVI VELJKO
VIKI ORE
VIMI MILISAV
VIMI MILORAD
VIMI MIODRAG
VINJEVSKI ROBERT
VINJOVSKI URA
VLADULJEVI VLADIMIR
VLAISAVLJEVI PETAR
VOJINOVI MIHAJLO
VOLI ROK
VRAAR NIKOLA
VRAAREVI VLADO
VRAAREVI PAVLE
VREME ARCADIE
VUJADINOVI SVETISLAV
VUJATOVI MOMO
VUJI DOBROSAV
VUJII BOGOLJUB
VUKADINOVI MIODRAG
VUKAJLOVI RADETA
VUKAJLOVI RADOVAN
VUKAINOVI VUKAIN
VUKAINOVI VIDOJE
VUKAINOVI VULE
VUKAINOVI MILAN
VUKAINOVI MILENKO
VUKOVI VELJKO
VUKOVI JOVAN
VUKOVI KRSTO
VUKOVI MILAN
VUKOVI TIHOMIR
VUKOMIROVI RADOVAN
VUKOSAVLJEVI MIA
VUETI J
VUETI SAVO
VUKOVI VLADAN
VUKOVI DRAGIA
VUKOVI IVKA
VUKOVI MARIJA
G

GAVRILOVI MILISAV
GAJZER DRAGO
GALJPERIN MIHAIL
GILI
GLIGORIJEVI JOCA
GLII TEODOSIJE
GLUVAEVI STOJAN
GOLI IGNJAT
GOLUBOVI MIHAJLO
GORODIJANSKI VADIM
GOTUA GEORGIJE GEORGIJEVI
GRABOVIANOVI DRAGOMIR
GRAANIN DESANKA
GRBI SVETOZAR
GREB PETAR
GRMA BORO
GRI IVAN
GRUJI BOGOSAV
GRUJI ARKO
GRUJI MOMILO
GRUJI NEGOSLAV
GRUJI NIKOLA
GRUJII RADOVAN
GROI RADIVOJE
GRUJI ARKO
GRUJI MOMILO
D
DABI
DAVIDOVI MILENKO
DAJI MILE
DAVIDOVI MIODRAG
DAJI PETAR
DAMJAN BRANKO
DAMJANOVI LJUBISAV
DAMJANOVI SVETISLAV
DAMNJANOVI RADOVAN
DANEVI MILAN
DEBELJOVI DRAGOLJUB
DECUSARA NICOLAE
DEDU STELIAN
DEKONSKIJ VADIM
DELI BOIDAR
DEURA BRANKO
DIMITRIJEVI DIMITRIJE
DIMITRIJEVI DRAGOSLAV
DIMITIRJEVI MILORAD
DINI ALEKSANDAR
DITRIH PAVLE
DOBRI MILISAV
DOKI ORE
DORI MILORAD
DRAGAEVI MILENKO
DRAGIN TOMISLAV
DRAGII DIMITRIJE
DRAGII PAVLE

DRAGOVI BUDIMIR
DRAGOVI DIMITRIJE
DRAGOVI NIKOLA
DRAGOVI RADOVAN
DRAKOVI MILOJE
DREMPETI JOSIP
DRLJEVI ZVONKO
DUGONJI HAJRUDIN
DUMAN HAJRUDIN
DUMBOVI ALOJZ
DUMENDIJA LJUBOMIR
DURKOVI

AI MILO
OGO MILAN
OKANOVI VLADETA
OKI ORE
ONIN KOSTA
OREVI VUKADIN
OREVI DRAGAN
OREVI DUAN
OREVI JOVAN
OREVI LEPOSAVA
OREVI MIA
OREVI NIKODIN
OREVI PETAR
OREVI RADISAV
OREVI RADE
OREVI RADOJE
OREVI SLOBODAN
OREVI STANISLAV
OREVI STOJAN
OREVI TOMISLAV
OREVI EDO
UGA JANKO
UKI JOVAN
UREVI PREDRAG
URANOVI JOVAN
URI PETAR
URII BRANKO
URII MIHAJLO
UROVI VELIMIR
UROVI NEMANJA
E
ELEK DOB
ERDELJAN LAZAR
ERLIJA MUHAMED
ERCEGOVI OLGA
ERLIJA HALIL

ARI MILAN
EGARAC
GOMBI IVAN

IVADINOVI
IVALJEVI MARIJA
IVALJEVI MILO
IVALJEVI MIODRAG
IVALJEVI MIROSLAV
IVANI VLADIMIR
IVANOVI RADOVAN
IVKOVI DRAGOLJUB
IVKOVI MIROSLAV
IVKOVI NADA
IVKOVI PREDRAG
IVOJINOVI RELJA
IGI STEVO
II DRAGOMIR
ZLOPORUBOVI BOGOSAV
UMAREVI DIMITRIJE
UTOBRADI MIHAJLO
Z
ZAPOLJSKI MIA
ZARI MILAN
ZBRKI VELIMIR
ZBRKI TRANDAFIL
ZBRNOVLJEVI DESIMIR
ZBRNOVLJEVI NIKOLA
ZVONAR SLAVKO
ZDRAVKOVI VELIMIR
ZELENJOVSKI EVGENIJ
ZEC TOMISLAV
ZEEVI DUAN
ZLOPORUBOVI BOGOSAV
ZOVKO
ZOLOTA HAJRO
ZUBOVI MUSTAFA
ZUKI SULEJMAN
I
IBIEVI ABAN
IBRAHIMOVI
IVANOVI MILORAD
IVI SLAVUJKO
IVKOVI MILORAD
IGNJATOVI BRANISLAV
IGJNATOVI MARA
IGNJATOVI SLAVKO
IGNJATOVI TOMISLAV
IGNJATOVI TRIFUN
IGRI STEVAN
IKONI IVOSLAV
ILAKOVI NIKOLA
ILIJEVI OLIVERA
ILIN
ILI ANKICA
ILI BRANISLAV
ILI DRAGOMIR
ILI MILOMIR

ILI ILIJA
ILI PAVLE
ILI SREKO
ILI EDO
IRI RATKO
ISAILOVI DRAGOLJUB
ISAILOVI RAJKO
J
JAKOVLJEVI MILOJKO
JAKOVLJEVI PANTELIJA
JAKI MILAN
JANI VLADIMIR
JANKOVI DRAGOLJUB
JANKOVI MILOMIR
JANKOVI MILO
JANKOVI NIKOLA
JANOEVI VIENTIJE
JANOEVI PETAR
JANJI MILORAD
JANJI MIO
JAIN VOJISLAV
JEVREMOVI MIHAJLO
JEZDIMIROVI VOJISLAV
JELISAVAC GOJKO
JELISAVI BOGOSAV
JELISAVI SRETEN
JELI ALEKSANDAR
JEREMI DRAGOSLAV
JEREMI VIDOJKO
JERI STANOJE
JEFTINI GRUJO
JEFTOVI DRAGOLJUB
JEI VLADILSAV
JOVANOVI BORIVOJE
JOVANOVI BORISLAV
JOVANOVI BRANKO
JOVANOVI ZORAN
JOVANOVI JELENA
JOVANOVI JOVAN
JOVANOVI LJILJANA
JOVANOVI MILE
JOVANOVI MILOVAN
JOVANOVI MIROSLAV
JOVANOVI NIKOLA
JOVANOVI PREDRAG
JOVANOVI RADOJICA
JOVANOVI RANKO
JOVANEV
JOVI VLADIMIR
JOVIKI DRAGAN
JOVI DRAGOLJUB
JOVII ZDRAVKO
JOVII MILENA
JOJKI PETAR

JOKI IVKO
JOKI MILINKO
JOKI SAVA
JONI URA
JORDANOVI NAJDAN
JUGOVI ALEKSANDAR
JULARDIJA IVA
JULARDIJA OLGA
JUSUPOVI AMIL
K
KAJARI MLADEN
KALJI ORE
KANDI ALEKSANDAR
KLJAVIN LAV
KARADAREVI MILAN
KARADAREVI RADISAV
KARAULAC LAZAR
KATI BRATIMIR
KAAREVI SLOBODAN
KEZI BOIDAR
KEKI DRAGOLJUB
KEKI MIROSLAV
KERATOVI ANTONIJE
KERATOVI IVKO
KERATOVI LJUBOMIR
KERTES IMRE
KESERI DUAN
KESERI MILISAV
KIKI SAVA
KLENCOVLJEVI BORA
KLENCOVLJEVI VASILIJE
KLENCOVLJEVI VIESLAV
KLENCOVLJEVI ILIJA
KLENCOVLJEVI JOVAN
KLJAVIN LAV
KNEEVI DUAN
KNEEVI ZORA
KNEEVI MILOVAN
KNEEVI RADENKO
KOBZAN IVICA
KOVA PETAR
KOVAEVI VELJKO
KOVAEVI BOIDAR
KOVAEVI DEJAN
KOVAEVI LJILJANA
KOVAEC VITOMIR
KOVAEVI IVORAD
KOOKI JOVAN
KOJI SRETEN
KOKI MILAN
KOLARI LALA
KOLICI DJORDJE
KOLICI PETAR
KOMATINA MILAN
KOSOVAC BRANKO

KOSOVAC STEVAN
KOSTI DRAGOSLAV
KOSTI IVORAD
KOSTI MIODRAG
KOCI VLADIMIR
KRAKTUS ODE
KRAJ LOJZE
KRASTAVEVI MOMIR
KRSMANOVI LJUBISAV
KRSMANOVI MITAR
KRSTI DOBRIVOJE
KRSTI IVOJIN
KRSTI LAZAR
KRSTI MILAN
KRSTI MIODRAG
KRSTI EDOMIR
KROBI DRAGUTIN
KROBI ILIJA
KROBI MILE
KROBI RADIVOJE
KUDI MILO
KUZMAN
KUZMANOVI
KUKARAS VLADIMIR
KUMER HINKO
KUTEROVAC VLADIMIR
L
LAZAREVI BUDIMIR
LAZAREVI ORE
LAZAREVI DRAGI
LAZAREVI ILIJA
LAZAREVI RADOVAN
LAZI MILIVOJE
LAZI MILKA
LAZOVI
LAKI MIROSLAV
LAKOVI MILO
LALI
LAPADATOVI JOVAN
LAPATICA NAZMI
LEI ZDRAVKO
LEUSTEAN ION
LEOVI MILENKO
LIKOTA JOVAN
LILI VASA
LILI RATKO
LIMI
LORENC VLADIMIR
LUINOVI
LUKI MILORAD
LJ
LJUTOVAC DRAGICA
LJUTOVAC DRAGIA

M
MAGERL SREKO
MAJKANOVI MILISAV
MAKSIMOVI MIROSLAV
MAKSIMOVI PAVLE
MAKSIMOVI RADOMIR
MALAGI RAID
MALOVI RAID
MALJOKOVI ALEKSANDAR
MALJOKOVI JOVAN
MALJOKOVI LJUBOMIR
MANDI DUAN
MANDI ORE
MANDI NIKOLA
MANDI SVETISLAV
MANDI STANIMIR
MANZALOVI ANELKO
MANZALOVI BRANISLAV
MARIJANOVI IVAN
MARIN D. ION
MARINESCU CONSTANTIN
MARINKOVI DIMITRIJE
MARINKOVI VELIMIR
MARINKOVI MILOVAN
MARINKOVI MIHAJLO
MARINKOVI TOMISLAV
MARINOVI DRAGUTIN
MARINOVI ORE
MARINOVI JEFTATIJE
MARII MILAN
MARKIEVI IVKO
MARKOVI ANTE
MARKOVI BRANKO
MARKOVI IKA
MARKOVI IVKO
MARKOVI ILIJA
MARKOVI LJUBISAV
MARKOVI MILAN
MARKOVI MILISAV
MARKOVI MILOVAN
MARKOVI MILORAD
MARKOVI MIODRAG
MARKOVI MOMA
MARKOVI NATA
MARKOVI PETAR
MARKOVI RADIVOJE
MARKOVI RADOVAN
MARKOVI RATOMIR
MARKOVI RAO
MARTINOVI MILE
MARETA LJUBO
MATI RADENKO
MATI SAVA
MATI TOMANIJA
MATOVI MANOJLO

MATOVI RADE
MAAEV MILENKO
MAI DRAGAN
MAI LJUBIA
MEDAR DRAGO
MEA MILIVOJ
MELI SABAHUDIN
MIJUCI DIMITRIJE
MIJUCI VASA
MILANOVI BRANISLAV
MILANOVI JOVAN
MILANOVI MILUTIN
MILATOVI BRANISLAV
MILATOVI ARSA
MILATOVI VELJKO
MILATOVI RADE
MILAINOVI SREKO
MILENKOVI DUAN
MILENKOVI MARIN
MILENKOVI MILAN
MILER
MILIVOJEVI DUAN
MILIVOJEVI ORE
MILIVOJEVI PERA
MILINKOVI SAVA
MILINOVI
MILI IVO
MILI KARLO
MILI RADIVOJE
MILIEVI LJILJANA
MILIEVI EDOMILJ
MILII MILUTIN
MILOVANOVI DRAGUTIN
MILOVANOVI MILOVAN
MILOVANOVI MIROSLAV
MILOVANOVI PREDRAG
MILOJEVI DRAGAN
MILOJKOVI PREDRAG
MILONJI ZORAN
MILORADOVI SIMA
MILOSAVLJEVI VLADIMIR
MILOSAVLJEVI
MILOEVI VUKAIN
MILOEVI DESIMIR
MILOEVI ORE
MILOEVI LJUBO
MILOEVI MILO
MILOEVI MILUTIN
MILUTINOVI DRAGOLJUB
MILUTINOVI SRBOBRAN
MILUTINOVI SRBOLJUB
MILJANI PETAR
MILJKOVI ORE
MINI DRINKA
MINI MILORAD
MIOSI DIMITRIJE

MIRKOVI JOSIP
MITI DRAGOSLAV
MITI MOMILO
MITRI
MITROVI IKA
MITROVI MILAN
MIHAILOVI ANTONIJE
MIHAJLOVI JOVAN
MIHAJLOVI LJUBOMIR
MIHAJLOVI MAKSIM
MIHALJ
MLADENOVI VLADIMIR
MLADENOVI DRAGAN
MLADENOVI MIODRAG
MLADENOVI NAJDAN
MLADJEN PERO
MOMIROVI RISTA
MOMILOVI SLOBODAN
MOSTARLI MILUTIN
MRDAKOVI
MRDJA NEBOJA
MUGOA SLOBODAN
MUJOVI BEIR
MUSTAFOVI MUSTAFA
MUTI LJUTICA
N
NA ANDOR
NAJARICA ILIJA
NAJDANOVI JOVAN
NAKULOVI VLADIMIR
NASTI MILIVOJE
NASTI MILOMIR
NAUMOVI
NEGRU ROMAN
NEDELJKOVI ANDRIJA
NEDELJKOVI ARKO
NEIMAREVI KSENIJA
NENADOVI SAVA
NEI VOJISLAV
NEI STEVAN
NEKOVI RADIA
NEKOVI SLOBODAN
NEOVANOVI MILOJKO
NEOVI MILOJKO
NIJEMEVI VIDOMIR
NIKOLI BRANKO
NIKOLI BRANISLAVA
NIKOLI VASA
NIKOLI MILE
NIKOLI MIODRAG
NIKOLI MIROLJUB
NIKOLI DRAGAN
NIKOLI DRAGUTIN
NIKOLI LAZAR
NIKOLI MILAN

NIKOLI MIROLJUB
NIKOLI RADENKO
NIKOLI RELJA
NIKOLI RISTA
NIKOLI SLOBODAN
NIKOLI SREKO
NINKOVI NEDELJKO
NICULOVI DUAN
NIIFOROVI MIODRAG
NOVAKOVI ALEKSANDAR
NOVAKOVI MIHAILO
NOVOSEL STJEPAN
NOVI NOVICA
NOKOV PETAR
NUCI ORE
NJ
NJAGOJEVI NIKOLA
O
OBRADOVI BRANISLAV
OBRADOVI ZLATKO
OBRADOVI NIKOLA
OGORELICA SVETISLAV
OVAT
OMEROVI
ONU TIBERIU
OPRHAL ZDRAVKO
P
PAVLOVI BORIVOJE
PAVLOVI BRANKO
PAVLOVI DRAGOLJUB
PAVLOVI DRAGOMIR
PAVLOVI DRAGORAD
PAVLOVI JELICA
PAVLOVI OLIVERA
PAVLOVI PAVLE
PAVLOVI RADIA
PAVLOVI
PANI DRAGAN
PANI MARKO
PANI MIROSLAVA
PANI RADI
PANOJEVI TODOR
PANTELI BOGOSAV
PANTELI PAVLE
PAPI KAZIMIR
PAPI MILOVAN
PAPI RADE
PAPONJA VLADO
PATREBUNI DRAGUTIN
PARTEBUNI LJUBIA
PARINOVI LJUBOMIR
PAUN PATRU

PAUNI ZLATA
PAUNKOVI ARSA
PAUNOVI JOVAN
PAUNOVI STANIA
PEJKI MLADENKA
PEJOVI RADOJE
PEJOVI RADOJICA
PENZE FERENC
PEROVI DRAGAN
PERC BORIS
PETKOV VLADIMIR
PETKOVI LJUBIA
PETRAKOVI
PETRESCU ALEXANDRU
PETRI MILO
PETROVI ALEKSANDAR
PETROVI BRANIMIR
PETROVI GRADIMIR
PETROVI GOJKO
PETROVI DUAN
PETROVI JELKA
PETROVI MILUTIN
PETROVI MIODRAG
PETROVI PETAR
PECO HAMDIJA
PEINAR GRADIMIR
PEI DUANKA
PEI MIHAJLO
PIRALI IRFAN
PIRALI UKRIJA
PICAJKI
PLATIA BRANKO
PLEMI IVOJIN
PRODANOVI LJUBA
POGARI MARIJA
POGARI RAFO
POZDER
POLI VIDOJE
POLI MOMIR
POLI NADA
POLI SVETKO
POLI CVETIN
POLJAK IVAN
PONOKO
POPADI VITKO
POPADI MIROLJUB
POPOVI DRAGUTIN
POPOVI VELIZAR
POPOVI MIODRAG
POPOVI PREDRAG
POPOVI SLOBODAN
POPOVI TODOR
POPOVI TOMISLAV
PRVANOVI DIMITRIJE
PRVULOVI ORE
PRVULOVI JOVAN

PREDAVEC VLADIMIR
PREDI JOVAN
PREDOIU DAN ION
PRIMORAC VLADIMIR
PRLEVSKI DRAGAN
PROKI ALEKSANDAR
PROTI DANILO
PRUNI MILE
PUNII BRANISLAV
PURKOVI IVOJIN
PUFI ALEKSANDAR
PUCAREVI DUAN
PUCAREVI MIA
PUCAREVI FILIP
PUI IVAN
PUKA IVAN
R
RADENKOVI BRANKO
RADECKI
RADIVOJEVI ANICA
RADI BOIDAR
RADOVI BLAGOJE
RADOVI DJORDJE
RADOVI RAJKO
RADOJI ILIJA
RADOJI SLOBODAN
RADONJI RADOJE
RADOSAVLJEVI VELJKO
RADOSAVLJEVI VUKOMIR
RADOSAVLJEVI MILE
RADULOVI ORE
RADULOVI MILORAD
RADULOVI PETAR
RAJKOVI MILI
RAJKOVI SVETOMIR
RAKI IVAN
RALEVI SVETISLAV
RANELOVI DRAGOLJUB
RANKI VOJISLAV
RANKOVI VITOMIR
RANKOVI MITA
RANI STEVAN
RAETA MILO
RAOVI MILOJKO
REBERAK FRANJO
RESI MEHMED
REVSKI ALEKSANDAR
RIBAR NEDELJKO
RIKALO NIKOLA
RIKALO RADOVAN
RISTI DESIMIR
RISTI JOVAN
RISTI JOVANA
RISTI MILORAD
RISTI MILUTIN

RISTI NINKO
RISTI SAVO
RIHAR JOEF
RO STOJAN
RUDAN MOMILO
RUOJI BORISLAV
S
SABO MIHALJ
SAVI BRANKO
SAVI IVOJIN
SAVI ZORAN
SAVI SAVA
SAVI CVJETIN
SAVOVI CVETA
SAKI LJUBISAV
SALAGEANU GHEORGHE
SALAZAN GEORGI
SALATI BOGDAN
SALIHOVI RAMO
SAMARDIJA VLADA
SAMARDI BOGDAN
SANDUL GRIGORE
SVETKOVI BOIDAR
SVORCAN URICA
SEVER STEFAN
SEKULI RADIA
SELESKOVI SABAHUDIN
SEMIZ BRANKO
SENI RADOMIR
SILVAI ORE
SIMI BOGDAN
SIMI URA
SIMI JOVAN
SIMI MILOVAN
SIMI MILUTIN
SIMI SIBIN
SIMI SIMO
SIMI STOJAN
SIMOVI MIA
SIROTI
SLATINAEVI DIMITRIJE
SLEPEVI BLAO
SOKI DUAN
SOKI MATE
SOLDATOVI NAJDAN
SOLOVJOV JURAJ
SOPTA FRANJO
SORO SLAVKO
SPASOJEVI EDOMIR
SPERLI RADE
SPORI IVADINKA
SRDI MILETA
SRNA MUHAREM
STAJEVI VLADA
STAJKOVI VERA

STAJKOVI IKA
STAJKOVI MILISAV
STAJNER FRANC
STAMATOVI GOJKO
STAMENKOVI SLOBODAN
STAMENOV
STANILOVI MILENKO
STANILOVI SAVA
STANILOVI TOMISLAV
STANISAVLJEVI MILE
STANI VUKA
STANKOVI STANKO
STANKOVI TOMICA
STANOJEVI BORIVOJE
STANOJEVI BRANILSAV
STANOJEVI DRAGAN
STANOJKOVI
STEVANOVI VERA
STEVANOVI VUKAIN
STEVANOVI IVOTIJE
STEVANOVI MILUTIN
STEVANOVI STANOJLO
STEPANOVI MOMIR
STEFANOVI NENAD
STOJADINOVI BRANISLAV
STOJADINOVI VUKOSAV
STOJANOVI BOGOLJUB
STOJANOVI BOKO
STOJANOVI VLADIMIR
STOJANOVI VULE
STOJANOVI MIODRAG
STOJANOVI PETAR
STOJANOVI SREKO
STOJANOVI STANOJE
STOJANOVI TINE
STOJANOVSKI DIMITRIJE
STOJI DUKO
STOJKANOVI MIRKO
STOJKOVI SLAVKO
STOJKOVI STEVAN
STOJMIROVI BOGOLJUB
STOJMIROVI GORDANA
STOJI DUKO
STOICKI FRANJO
STRAJNER FRANJA
STUPAREVI VASA
STUPAREVI NAJDAN
SULI VLAJKO
SUREP BRANKO
T
TADI LJUBOMIR
TADI RADISLAV
TAKA JOZEF
TANOVI STANIA

TASI DUAN
TASI SRBOLJUB
TEJOVI
TEKELEROVI BRANKO
TEPI
TERZI PETAR
TIMOVSKI EDOMIR
TIAR ALEN
TMUI VIDAK
TODI BRANKO
TODOROV SRETEN
TODOROVI BORKA
TODOROVI MILIJA
TODOROVI MITAR
TODOROVI PREDRAG
TODOROVI SINIA
TODOROVI SRETEN
TOMAI VILI
TOMASE BOGO
TOMI ALIMPIJE
TOMI IVADIN
TOMI IVOJIN
TOMI IVORAD
TOMI LJUBOMIR
TOMI MARIJA
TOMI MARKO
TOMI MILA
TOMI MILOJKO
TOMI MIHAILO
TOMI NEVENKA
TOMI NIKOLA
TOMI PETAR
TOMI RADIA
TOMI SOFIJA
TOPALOV IVA
TOPALOVI BRANKO
TOPALOVI TODOR
TOPI VLADIMIR
TOAKOVI ARANDJEL
TRAMBITAS IOAN
TRBI SVETOZAR
TRIKI NEDELJKO
TRIFUNOVI
TRIOVI DRAGOLJUB
TRIOVI MILJOJKO
TURTUELOVI STEVAN
TURI MILADIN
TUCAKOV ANTUN

ALI PIRO
IRKOVI SINIA
OSI MEHMED
UKOVI PETAR
UPUT GOJKO
URI DARKO

URI MILADIN
URI TATOMIR
U
UZELAC DRAGOLJUB
UROEVI ALEKSANDAR
UROEVI MILAN
UROEVI RADISAV
USANOVI
F
FABINC IVO
FAZLAGI FAJIM
FENLAKI MILOJE
FERUH SAVA
FERUH FRANJA
FILIPOVI ORE
FILIPOVI MIODRAG
FILIPOVI NIKOLA
FILIPOVI RADENKO
FIRULOVI LJUBA
FIRULOVI SVETISLAV
FIRULOVI SLAVA
FLORI NIKOLA
FRESL VLADIMIR
FURUNDI BOIDAR
H
HVOJ JOSIF
HADAI MIHALJ
HAJIM
HATOK
HERCEG
HONDJO AVDO
HORVAT IGNJAT
HODI
HRLEC MIJO
HUKI

C
CAMI MUHAREM
CENI
CEROVI RADISAV
CVETKOVI VITKO
CVETKOVI JANKO
CVITANUI PETAR
COKI LJUBISAV
COKI RADMILA
CUCI DRAGUTIN
CUCI MIO
CUCUJKI MILISAV


AVI BUDIMIR
AVLINA KRSTO
ALA DJULA
EVRO
ELJAVSKI NIKOLA
EARI SVETISLAV
EH STANISLAV
EH STEVO
EH FRANC
OLI BRATIMIR
OLI MILENA
OLOVI ISIDOR
ORDA MITRA
UGUROVI DRAGIA
UKI BOKO
UKOVI PETAR
UKOVI DUAN
D
DINI RAID
DOMBALI MEHMED

API MILENKO
ARENAC LAZAR
AREV HELDA
AREV PAVLE
EBEZ
EMIZ BRANKO
ILJAK HASAN
IRI SAFET
II DRAGOSLAV
LIBAR FRANJO
MULJA MILUTIN
PEHAR
TERLING MILENA
TRBAC STEVO
TROS CIRIL
UNJEVARI MILAN
UNJEVARI RADE
UPUROVI SRETEN
UUROVI JOVAN...

I JO NEKOLIKO HILJADA KOLEGA NA SRPSKOJ STRANI


... I JO 11.000 KOLEGA NA RUMUNSKOJ STRANI...
...I 5575 MLADIH UEEM U OMLADINSKOJ RADNOJ AKCIJI ''ZELENI
POJAS ERDAPA'' od 1967. do 1970.g...

... I FIRME:
Preduzee za izgradnju Hidrolektrane erdap
Hidrotehnika Beograd
Minel Beograd
Mostogradnja Beograd
Goa Smederevska Palanka
Prva petoletka Trstenik
Progres invest Beograd
Tranped Beograd
Ivo Lola Ribar eleznik
14 oktobar Kruevac
Tovarna Litostroj Slovenija
Metalna Maribor Slovenija
Hidromontaa Maribor Slovenija
Rade Konar Zagreb Hrvatska
Hidrogradnja Sarajevo Bosna
Bratstvo Novi Travnik Bosna
Ivan Milutinovi Beograd
Jugofund Beograd
Energoprojekt Beograd
Kabl- Kran Beograd
Inter Eksport Beograd
Automobilsko Beograd
Gradbeno podjetje Ljubljana Slovenija
Beton Novi Sad
Vodogradbena laboratorija Ljubljana Slovenija
Geotehnika Zagreb Hrvatska
Hidrosonda Novi Sad
Sipska lokomotivska vua Kladovo
Zavod za raziskavo materijala in konstrukcij Ljubljana Slovenija
Timogradnja Zajear
Djuro Salaj Ni
Jadran Beograd
Aleksandar Stojanovi Ni
14.decembar Beograd
Biljur Ni
Delo Beograd
Lesnina Ljubljana Slovenija
Tehnike usluge Beograd
Institut Jaroslav erni Beograd
Zavod za ispitivanje materijala i konstrukcija Ljubljana Slovenija
ISPH Bukret Rumunija
Lengidrostalj Lenjingrad SSSR
Gidroprojekt Moskva SSSR
Leningradskih metalieskih zavod Lenjingrad SSSR
Sprecher&Schuh Aarau vajcarska
Progresinvest Beograd
Krupp- Rheinhausen Nemaka
Wagner biro Be Austrija
Ivo Lola Ribar eleznik
Uzinexport Bukuret Rumunija
Bratstvo Novi Travnik Bosna
Institut Mihailo Pupin Beograd

Prva petoletka Trstenik Bosna


Unimatik Beograd
Walter Hunger Lohr am Main Nemaka
Abex Dension Liege Belgija
Institut Nikola Tesla Beograd
FK Moa Pijade Svetozarevo
Pobeda Beograd
Nikola Tesla Zagreb Hrvatska
Pastor Zagreb Hrvatska
14.decembar Beograd
Univerzal Zvornik
Elvod Kragujevac
Iskra Kranj Slovenija
Rudnici svinca in topilnica Meica, Meica Slovenija
Teletra Milano Italija
Salvi Milano Italija
BBC Brown Boveri, Baden, vajcarska
Siemens AG, Erlangen Nemaka
Terma A/S Aarhus, Danska
Vojvodina Novi Sad
Tranped Beograd
Intereuropa Rijeka Hrvatska
Texol Maribor Slovenija
Cinkarna Celje Slovenija
Antikor servis Beograd
Zavod za hidrotehniku Sveuilita u Zagrebu Hrvatska
Rudnap Beograd
Kopaonik Beograd
Bosnaauto Sarajevo Bosna
Automotostroj Zagreb Hrvatska
Utva Panevo
Georgi Naumov Bitola Makedonija
Fap Famos Beograd
umadijapromet Topola
Kosmos Ljubljana Slovenija
Metalotehna Beograd
Zadrugar Beograd
Jugoauto Beograd
Luka i skladita Beograd
Agromakedonija Skoplje Makedonija
Agrooprema Beograd
Autohrvatska Zagreb Hrvatska
Autocentar Zagreb Hrvatska
Mainopromet Crna Gora Titograd Crna Gora
Rudar Zagreb Hrvatska
Jastrebac Ni
Torpedo Rijeka Hrvatska
ITAS Koevje Slovenija
Radoje Daki Titograd Crna Gora
TAM Maribor Slovenija
IMV Novo Mesto Slovenija
Arsenije Spasi Zajear
11.oktomvri Skoplje Makedonija
Tomos Koper Slovenija
Fagram Smederevo
Prvomajska Zagreb Hrvatska

Tehnopromexport SSSR
Maionoeksport SSSR
Avtoexport SSSR
Claudius Peters Nemaka
Traktoexport SSSR
Sudoimport SSSR
Loro-Parisini Italija
Euclid Engleska
Cereti e Tanfani Italija
Volvo vedska
Caterpilar USA
Alis Chalmers USA
Richier Francuska
Jones Engleska
Titanija Italija
Atlas Copco vedska
Zapastexport SSSR
Maptiborintorg SSSR
Avijaexport SSSR
MWM Nemaka
Stankoimport SSSR
Voith Nemaka
DIA Maschinen Export DR Nemaka
Hawker Siddley Engleska
Marini Italija
American Hoist USA
Rolls-Roys Engleska
Man Nemaka
Link-Belt Engleska
Jenbach Austrija
Stork-Jaffa Holandija
Mercedes Nemaka
Liesen Nemaka
Tehnoimpeks Madjarska
KGYV Madjarska
Fabrika cementa Beoin
Fabrika cementa Novi Popovac
Opalska Brea Kumanovo Makedonija
elezara Zenica Bosna
elezara Niki Crna Gora
elezara Skoplje Makedonija
elezara Gutanj Ravne
Kopaonik Beograd
Rad Beograd
Todor Dukin Beograd
Beograd Drvni kombinat Maki
Elin Kladovo
Elektrotimok Zajear
Crna Trava, Crna Trava
Srbijaprojekt Beograd
Partizanski put Beograd
Preduzee za puteve Zajear
Auto put Beograd
Stig Poarevac
Rad Ni
Putogradnja Ni

Hidrozavod Novi Sad


DTD Pogon Kanal Novi Sad
Heroj Pinki Novi Sad
Institut de Studii si Projektari Hidroenergetike Bukuret

D E L O
Dve hidroelektrane sa po 6 agregata, duine po 214 m u frontu uspora, medjusobno
povezane elektrinom mreom istog napona. Elektarne su tipa elektrana- brana sa
gradjevinskom visinom 75,65 m. Svaka elektrana sainjena je od tri bloka irine po 6064m za smetaj po 2 agregata u jednom bloku i jednog montanog bloka irine 26 m u
kojem su predviena 3 temeljna ispusta preseka 8,80 x 5,oo m;
Dve dvostepene brodske prevodnice istih parametara i tehnikih karakteristika sa
komorama korisne duine 310 m, irine 34 m i dubine na pragu 4,50 m i slobodnim
gabaritom 10-13 m iznad najvieg nivoa vode u komorama. Prevoenje konvoja od 1
tegljaa i 9 lepova po 1200 tona nosivosti ili dva reno- morska broda nosivosti po 5000
tona traje pri prevodjenju u jendom smeru 62 minuta a u oba smera 74 minuta. Kapacitet
prometa je pri prevodjenju samo u jednom smeru 54,2 miliona tona godinje a pri
prevodjenju u oba smera 37,2 miliona tona godinje. Zahvaljujui regulacionim radovima
na HEPS erdap plovidba kroz erdap u oba smera traje 31 sat, odnosno 4 puta manje
vremena nego pre postojanja HEPS. Do 16.5.2009.g. kroz erdapsku prevodnicu prolo
je 333.000 plovila sa 188.900.000 tona, uz otvaranje njenih kapija 63.450 puta.
Pret pristanita nizvodno i uzvodno od svake prevodnice, duine oko 600 m i irine do
100 m. Prostor izmedju prevodnica i obale zatvoren je na svakoj strani neprelivnom
nasutom branom ija duina na levoj obali iznosi 117 m a na desnoj 186 m;
Zajednika srpsko- rumunska prelivna brana sa 14 prelivnih polja irine po 25 m i 13
stubova irine po 7 m, sa instaliranim protokom 8.500 m3/sek. Kota krune preliva je
55,20 m, kota gornje ivice stubova 75,60 m, a gradjevinska visina brane 60,60 m.
Prelivna polja su zatvorena ravnim dvojnim kukastim zatvaraima visine 14,86 m.
Maksimalni kapacitet prelivanja preko brane iznosi 15.400 m3/s;
Nizvodno od glavnog objekta reno korito uz obe obale ureeno je duinom od 4250 m;
Ukupna zapremina akumulacije koja se protee uzvodno do ua Tise iznosi 2800 x 10
na 6 m3 ;
Drenanim sistemom titi se od dejstva podzemnih voda 130.000 ha poljoprivrednog
zemljita i 15 naselja;

Prosena godinja proizvodnja srpske elektrane 5,65 mild kwh.


Do 16.5.2009.g. proizvedeno je ukupno 423.237.000.000 kilovat sati elektrine energije,
od ega na rumunskoj strani 208.600.000.000, a na srpskoj 214.637.000.000 kwh
Iskopano je 7.240.000 m3 stena, 45.300.000 m3 ljunka i drugih materijala, 4.000.000
m3 kanala.
Na srpskoj strani relocirana su naselja Sip, Tekija, Malo Golubinje, Veliko Golubinje,
Mosna, Donji Milanovac, Dobra, 8.400 stanovnika, 1759 stambenih zgrada sa 100.000
m2 korisne povrine. Na rumunskoj strani potopljeno je jedno gradsko (Orava) i 10
seoskih naselja i preseljeno 14.533 stanovnika, 88.000 m2 kua i zgrada. U dubine
Dunava nepovratno je otilo 6879 hektara zemljita na srpskoj i 3562 hektara na
rumunskoj strani.
Prestali su sa radom erdapska rena uprava i Sipska lokomotivska vua.
Potopljeni su brojni znaajni arheoloki lokaliteti, medju kojima Lepenski vir i Ada
Kale, uz preseljenje nalazita Lepenski vir, tvrave Karolina, Trajanove table na
bezbedna mesta..
Sistem zatite je reavan: izgradnjom i rekonstrukcijom nasipa sa i bez zatitnih obloga sa
uzvodne strane, na niskim delovima obale; obaloutvrdama, na viim delovima obale;
horizontalnim drenanim linijskim sistemima, otvorenim drenanim kanalima;
vertikalnim drenanim sistemima buenih bunara sa samoizlivom ili pumpama;
horizontalnim drenanim kolektorima; cevnom drenaom; crpnim stanicama i drugim
posebnim sistemima.
Izgraeno je i rekonstruisano 370 km nasipa sa preko 2.300.000 m2 obloga spoljnih
kosina, vie od 50 km obaloutvrda za zatitu visokih obala i puteva, 1200 km drenanih i
drugih kanala, 15.000 ha cevne drenae, izlivnih bunara, 48 crpnih bunara, 47 crpnih
stanica za zatitu 130.000 hektara poljoprivrednog zemljita, 8 posebnih drenanih
sistema za zatitu naselja, 59 drenanih crpnih stanica, 5 pregradnih brana i 3 ustave sa
prevodnicama, veliki broj trafostanica i dalekovoda, 8 kinih i fekalnih crpnih stanica,
preko 2000 pijezometara za merenje nivoa i kvaliteta podzemnih voda...
Izmeteno je i izgraeno 200 km magistralnih i regionalnih puteva, ukljuujui
erdapsku magistralu Kladovo- Golubac.
Za privredno korienje izgubljeno je 5.405 ha zemljita, od ega 2.472 ha u privatnom
vlasnitvu a ogromne povrine zemljinog fonda, oko 120.000 hektara, drastino su
izgubile na kvalitetu- promena boniteta i zemljinih kultura.

Unitene su prirodne riblje staze kojima su ogromne ribe bogate ikrom prispevale iz
Crnog mora na erdap. Unitena proizvodnja u svetu nadaleko poznatog kladovskog
kavijara.
Brana erdap zadrava gotovo sve to se ispusti iz Paka, Bohunica, Krkog i ostalih
nuklearnih elektrana na obalama reka koje se ulivaju u Dunav.
U ogromnim nanosima erdapskog mulja i ivom svetu taloe se dugoivui
radionuklidi, pa se strahuje da HEPS erdap ne postane ''najvee odgajalite
radioaktivnog otpada i to pod vedrim nebom''...

J U B I L E J I

-16.maj 1982.g- Jugoslovenska strana proizvela 64 milijardi kwh elektrine energije, od


ega je 9,5 mild. preko planiranog. Za jednu godinu prozvodnje, proseno je preraivano
93 milijardi m3 vode. Decenijska etva struje, jednaka je proizvodnji za ije
postizanje bi trebalo utroiti 2.214.000.000 tona mazuta ili 13.282.000.000 tona uglja.
Da bi se taj ugalj smestio u vagone, potrebno bi bilo 1.328.000 vagona a kompozicija bi
bila duga 13.282 km. Za ukupni prikaz ekvivalenata utroka energenata treba dodati i
uspeh rumunskih energetiara koji su prve decenije rada proizveli 66 milijardi kwh
elektroenergije. Jugoslovenska prevodnica iskoriena je za 23.111 prevoenje u kojima
je uestvovalo 130.631 plovila, sa 123.000.000 tona robe. Na rumunskoj strain
prevodnica je otpoela sa radom godinu dana ranije, pa je preko nje realizovano 27.198
sluajeva prevoenja sa 147.766 plovila i 137.000.000 tona robe. Izgradnjom HEPS
erdap propusna mo Dunava na ovom sektoru je, sa 17 milona tona robe godinje,
uveana na 65 miliona tona- izraunao je graditelj erdapa Uro Banovi.
-16.maj 1997.g- Za etvrt stolea kroz dinovske kapije na naoj strain izvreno je 45.091
prevoenja ukupno 252.900 plovila sa 263.366.000 tona robe. Proizvedeno je
17.400.000.000 kwh elektrine energije vie nego to je planirano, to je ravno
trogodinjoj redovnoj eksploataciji elektrane. erdap je ukljuujui i rumunsku
stranu,da svetu 150 milijardi kwh elektroenergije..

-16.maj 2002.g- Za 30 godina izvreno kod obe prevodnice, ukupno 105.000 prevoenja
sa 560.000 plovila i 314.500.000 tona robe. Na jugoslovenskom delu proizvedeno je 177
milijardi kwh elektrine energije, na rumunskoj 172,5 milijardi-svega 349,5 milijardi
kwh.

IZABRANA LITERATURA

Zeevi, Radoje, erdapska dogaanja- pouke za budunost, Institut za meunarodnu


politiku i privredu, Beograd 2007.
Zeevi, Radoje, Podunavlje, izdava autor i igoja tampa Beograd 2007.g.
Jakovljevi, Ranko, Istorija jedne granice, Pei i sinovi Beograd 2010.
Jakovljevi Ranko, Kapija naroda na erdapu, Pei i sinovi Beograd 2011.g.
Kanic, Feliks, Srbija-zemlja i stanovnitvo, od rimskog doba do kraja XIX veka, knjiga 2,
Srpska knjievna zadruga Beograd 1987.g.
Paunovi, Marinko, erdap i Timoka krajina, Binoza Zagreb 1972.g.
uki, Rajko, Prie o graditeljima erdapa, Savez inenjera i tehniara Jugoslavije,
Beograd 1985.g.
Hidroenergetski i plovidbeni sistem erdap, zbornik, prir. Panta Jakovljevi, Exportpress Beograd 1972.g.
Neimari erdapa 1954-1971, zbornik, prir. Aleksandar Spasi, Export-press Beograd
1972.g.

TRAG U VREMENU

PRAVILNIK O POLICIJI PLOVIDBE NA DUNAVU I NJEGOVOJ


INTERNACIONALNOJ MREI- Akt Meunarodne Dunavske komisije, decembar
1933. g. /Sl.novine Kraljevine Jugoslavije 1934 br.23-V/

60.
Brodovi koji su podvrgnuti obaveznom sprovoenju
Sprovodjenje je obavezno, kako uzvodno tako i nizvodno, za sve brodove koji saobraaju
u sektoru, sem onih koji su pomenuti u donjem lanu 61:
a)za prolazak dela reke izmeu Stare Moldave (km.1048) odnosno uzvodnog kraja
sektora i pristanita Kladovo (km.936) ili Turnu Severina (km.932) kada je vodostaj na
oravskom vodomeru jednak ili je manji od 1,60 metara;
b)za prolazak dela reke izmeu Drenkove (km.1016) i pomenuta dva pristanita, kada je
vodostaj na oravskom vodomeru jednak ili je manji od 1,60 m.
U sluaju dab rod koji ulazi u sektor ne nae pilota u Turnu Severinu ili Kladovu, on
moe ploviti uzvodno bez pilota go Gra Vaji. Ipak, pre no to krene iz Turnu Severina ili
Kladova, on mora traiti od erdapske administracije da mu poalje potrebne pilote u
Gura Vaji. Brod ne moe niukom sluaju ui ni u kanalisanu sekciju ni u put srednje I
velike vode pre no to ukrca pilote koji su mu namenjeni.
61.
Osloboenje od obaveze sprovoenja
Ne podleu obaveznom sprovoenju:
-brodovi upotrebljeni za remorkersku slubu u pristanitima koja lee u sektoru, tako isto
i u mestima gde se obino sastavljaju i rastavljaju remorkerske povorke;
-brodovi koji odravaju slubu lokalnih prevoza izmeu jedne i njoj suprotne obale;
-mali brodovi snabdeveni mehanikim pogonom i brodovi na vesla ija je nosivost manja
od 100 tona i ije gaenje ne prelazi 1 m;
-parobrodi koji plove izmeu Drenkove (km.1016) i Kozle (km.1014,5);
-brodovi koji plove izmeu nizvodnog kraja Donjeg kazana (km.965) i Vodice (km.951)
ili izmeu Gura Vai (km.942) i Turnu Severina (km.932).

Brodovi pomenuti u takama pod 3),4),5),6), ne smeju upotrebljavati kanale i put male
vode obeleen plovcima.

62.
Stavljanje pilota na raspolaganje brodovima koji su osloboeni obaveznog
sprovoenja
erdapska administracija snabdeva pilotima brodove koji ih zatrae ak i u sluaju das u
ti brodovi osloboeni obaveznog sprovoenja.
63.
Obavezno ukrcavanje pilota
Svaki brod podvrgnut obaveznom sprovoenju duan je da ukrca ispitanog pilota koji
pripada kadru zvaninih pilota erdapske administracije.
Meutim, drutva ili grupe plovidbenih preduzea i brodovlasnici koji su u tu svrhu
propisno ovlaeni, mogu sprovoditi i svoje brodove pomou privatnih pilota ispitanih
od strane Administracije, koje upotrebljavaju iskljuivo u svojoj slubi.
U jednoj remorkerskoj povorci, jedan se pilot mora uvek nalaziti na remorkeru a drugi na
jednoj od remorkiranih jedinica.
Zvanini piloti, koji dolaze radi sprovoenja nekog broda, duni su da na zahtev kapetana
podnesu na uviaj svoja dokumenta koja potvruju njihovo zvanje. Privatni piloti moraju
biti u stanju da za vreme vrenja slube, uvek dokau njihovo zvanje za sprovoenje
brodova koje su preuzeli i da imaju propisnu dozvolu za slobodno kretanje.
64.
Zaustavljanje brodova u mestima ukrcavanja pilota
Da bi se podvrgao pregledu i izvrio formalnosti propisane lanovima 65-70, svaki brod
koji se javlja za prolazak kroz erdap mora, pre nego to ue u sector, da se zaustavi u
jednoj od pilotskih stanica naznaenih u lanu 60, odakle je sprovoenje obavezno.
Prisustvo pilota u tim stanicama oznaeno je belom zastavom, u ijoj se sredini nalazi
crveno slovo P a koja je istaknuta na katarci kue pilotskog stana.
65.
Pregled brodova u mestima za ukrcavanje pilota
Brodovi ne mogu ui u sektor pre no to zvanini piloti, odreeni za wihovo sprovoenje,
ne zavre pregled predvien u donjim lanovima 66 i 67 i pre nego to ovi pristanu da
osiguraju sprovoenje tih brodova shodno odredbama donjih lanova 68-70.

73.
Dunosti pilota za vreme plovidbe u sektoru

Zvanini ili privatni pilot je odgovoran za propisan sastav remorkerske povorke i za


pridravanje pravila o gaenju koje je erdapska administracija utvrdila, kako pri ulasku,
tako i za vreme plovidbe u sektoru.
On mora pre polaska traiti da se u njegovom prisustvu izvri opit prelaza sa parne krme
na runu i obratno.
Za vreme plovidbe pilot se mora nalaziti na komandi broda i mora biti spreman da
preuzme krmu u svim kanalima i uskim prolazima, kao i svuda gde je to potrebno zbog
sigurnosti sprovoenja kroz sektor, do trenutka kada kapetan remorkera pone manevar
za ukotvljavanje ili za prilaz povorke ili samog svog broda na zgodnim mestima koja
pilot naznai.
Pilot se mora pokoravati vaeim pravilima i dati kapetanu sva uputstva za sigurnu
plovidbu i staviti istome na raspoloenje svoje iskustvo i poznavanje sektora. Ako se
ukae prilika, on ga obavetava o naroitim odredbama kojima se ima pokoravati, o
osobenostima plovnog puta male vode i o eventualnoj mogunosti da isti ostavi da bi
upotrebio put srednje vode i velike vode; osobenosti matice, uticaju vetra na raznim
delovima sektora, znaenju plovaka i signala koje sreu; o naroitim pravilima utvrenim
za prolazak kroz slapove, saoptenjima, brodskim objavama itd. Osim sluajeva hitne
potrebe, pilot ne treba da uzima uea u manevrisanju ili rukovanju napravama (kotvi,
lanaca, uadi itd.) za ta je nadleno iskljuivo osoblje broda.
PRAVILA ZA PROLAZAK KROZ SLAPOVE I DRUGE TEKE PRELAZE
86
Upotrebljeni izrazi
Kada je u tekstu ovih odredaba upotrebljen izraz parobrod, a nije naglaeno da je re o
parobrodu koji plovi sam ili koji remorkira povorku, taj izraz podrazumeva uvek obe
mogunosti.
Tuer (brod za pomonu vuu) kad se sam krene, smatra se kao parobrod koji plovi sam,
kada pak vri pomonu vuu, smatra se da ini sastavni deo remorkerske povorke kojoj je
dao pomo.
87
Zabrana suvinog pribliavanja
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke da se na nekom
prostoru sektora priblie parobrodima koji se pred njima krenu na odstojanje manje od
duine dva lepa.
88.
Prolazak kroz uzane prolaze
Osim u sluajevima kada je odredbama alnova sadranih u ovim pravilima prolazak
kroz neki uzani prolaz ureen na naroit nain, taj prolazak mora biti izvren shodno
propisima prvog stave lana 40 i lanovima 41,42,43 i 44 Pravilnika o policiji plovidbe.
Zvuni signali

Meutim, zvuni signali propisani odredbama tih alnova kao i naroiti zvuni signali
predvieni ovim pravilnicima, smeju biti puteni samo sa pristankom ili na zahtev pilota,
kada je ovaj ukrcan.
89.
Kretanje u sektoru
Kretanje u sektoru dozvoljeno je u meuvremenu koje poinje jedan as pre izlaska, a
zavrava se jedan as posle zalaska sunca, osim u sluaju kada uslovi vidljivosti ne
prinuuju pilota da odloi za docnije jutarnji polazak ili da se uvee zaustavi ranije.
Kretanje u sektoru zabranjeno je u meuvremenu koje poinje jedan as posle zalaska, a
zavrava se jedan as pre izlaska sunca.
Meutim, u zvezdanim noima pri meseini, parobrodima je dozvoljeno da plove uz vodu
rekom izmeu Kladova ili Turn Severina i Gura Vai (km.941) kao i izmeu Vodice
(km.951) i Tisovice (km.983), alli ne smeju ni u kom sluaju ui pre zore u Sipski kanal
ili u neki otvoreni kanal u sektoru.
90.
Evakuacija brodova ili njihovo sklanjanje u zimovnike
im primi izvetaj o pojavi leda kod Beograda, ili u sluaju naglog formiranja opasnog
leda u samom sektoru, erdapska administracija odmah izvetava opremae
(brodovlasniek) da u roku od 24 asa evakuiu svoje brodove koji se u sektoru nalaze, ili
da ih sklone u zimovnike (Orava, Kladovo, Turnu Severin). Po isteku tog roka ona
pristupa podizanju plovnih signala.
Inae, Administracija e uvati na mestu plovke koji su potrebni radi mogunosti
evakuacije brodova, koji nisu mogli stii u jedan zimovnik pre gore utvrenog roka.
Od km.1042,4 do 1039,4- Prolazak uzanim prolazom kod Koronini, izmeu ua
potoka Varad (km.1042,4) i ua potoka Sikolovica (km.1039,4)
91.
Zabrana ukrtavanja ili prestizavanja
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke, da se ukrtaju sa
drugim parobrodima, koji plove sami ili remorkiraju povorke, ili da ih prestiu na putu
male vode koji ide uzanim prolazom kod Koronini, izmeu leve obale reke I stene
babakaj (km.1040,5).
Uzvodni parobrodi
Sledstveno, parobrodi koji plove uz vodu putem male vode moraju se zaustaviti ispod
ua potoka Sikolovica, kada privremena signalna stanica na brdu Kula (km.1040,5)
istakne na vrhu katarke jednu pravougaonu crveno-belu ukrtenu zastavu zabranjujui
uzvodni prolazak putem male vode, usled prisustva na tome putu jednog parobroda koji
plovi nizvodno izmeu ua Bonjake reke (km.1045,5) i stene Babakaj (km.1040,5).
Oni ne mogu nastaviti svoje putovanje uz vodu putem male vode pre nego to proe
nizvodni parobrod i signalna stanica ne ukloni zastavu, oznaujui na taj nain da
nikakav drugi parobrod ne plovi za njim niz vodu.

92.
Uzvodni parobrodi
Ako je parobrod koji plovi uz vodu u trenutku pojave signala koji zabranjuje uzvodni
prpolazak, ve uao u prolaz iznad ua potoka Sikolovca, on mora nastaviti svoje
uzvodno putovanje.
93.
Nizvodni parobrodi
Kada parobrodi koji plove niz vodu, iako signalna stanica pokazuje signal koji zabranjuje
uzvodni proplazak, primate jedan parobrod koji plovi u uzanom prolazu kod Koronini,
oni moraju usporiti kretanje, i u sluaju potrebe, zaustaviti se iznad ua potoka Varad,
poto se okrenu.
Oni mogu ui u uzani prolaz samo poto ga uzvodni parobrod ostavi slobodnog.

94.
Plovidba pri nepovoljnim atmosferskim prilikama
Ako se za vreme izmaglice, magle, sitne kie, snega i pljuska ne vidi signal koji
zabranjuje uzvodni prolazak, parobrodi koji plove uzvodnu mogu, pod uslovom
ispunjavanja odredaba l.76 i 77 Pravilnika o policiji plovidbe, ui slobodno u uzani
prolaz kod Koronini, ako se tome pilot ne protivi.
U slinim okolnostima, parobrodi koji plove nizvodno mogu, uvek pod uslovom
ispunjavanja odredaba l.76. i 77 napred spomenutog Pravilnika i ako se s druge strane
pilot ne protivi tome, ui u uzani prolaz, ako su se mogli osigurati pre svoga polaska iz
Stare Moldave, da iznad Drenkove (km.1016) nikakav parobrod ne plovi uz vodu.
95.
Brodovi na vesla, plovna postrojenja i plovee sprave; splavovi
Zabranjeno je brodovima na vesla, ploveim postrojenjima i ploveim spravama koje
same plove kao i splavovima, da se slue putem male vode koji void izmeu leve obale
reke i stene Babakaj.
Od km.1033 do km.1027,3- Prolazak slapa Stenke
96.
Zabrana ukrtanja ili prestizavanja
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili koji remorkiraju povorke, da se ukrtaju sa
drugim parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke, ili ih prestiu u obeleenom
prolazu i kanalu Stenki, ili na putu male vode izmeu kilometra 1033 i ua potoka
Luboradije (km.1032,8).
Uzvodni parobrodi
Sledstveno, kada uzvodni parobrod- koji se pribliava kanalu Stenki, a jo nije stigao do
plovka br.10, koji obeleava nizvodni kraj tog kanala- vidi jedan nizvodni parobrod, on
se mora zaustaviti ispod plovka br.10 i saeka dok drugi parobrod ne pree niz vodu.
Tek tada taj parobrod moe da ue u kanal.

97.
Isto
Kada parobrod koji plovi uz vodu u prolazu Stenke iznad plovka br.4, vidi da se pred
uem potoka Brnjice (km.1032,9) pojavio nizvodni parobrod, on mora- poto proe
plovak br.1 koji obeleava gornji kraj reenog prolaza- da se zadri blizu leve obale ispod
ua potoka Luboradije i da saeka da proe nizvodni parobrod.
98.
Nizvodni parobrodi
Kada parobrod koji plovi niz vodu vidi prilikom prolaska ispred ua potoka Brnjice
parobrod koji plovi uz vodu u kanalu Stenki i koji se nalazi ispod plovka br.4, on se
mora- okrenuvi se po potrebi- zaustaviti iznad prolaza Stenke i saekati ispod ua
potoka Luboradije dok ne proe uzvodni parobrod.
Kada parobrod koji plovi niz vodu i pribliava se uu potoka brnjice vidi parobrod koji
plovi uz vodu u prolazu Stenke i koji se nalazi iznad plovka br.4 on mora smanjiti brzinu
i poto se okrene zaustaviti se po potrebi u visini ostrvca brnjice (km.1033,5), da bi dao
vremena uzvodnom brodu kako bi se isti sklonio kod leve obale ispod ua potoka
luboradije gde se ukrtanje moe izvriti.
99.
Plovidba pri nepovoljnim atmosferskim prilikama
Za vreme izmaglice, magle, sitne kie, snega ili pljuska, parobrodi koji plove uzvodno
mogu- pod uslovom ispunjavanja odredaba lana 76 Pravilnika o policiji plovidbe i ako
se tome pilot ne protivi- ui slobodno u kanal Stenku, ako su sigurni da zvuci zvidaljke
ili sirene koje uju ne dolaze od jednog parobroda koji plovi niz vodu.
Pre nego to ue u kanal, uzvodni parobrod mora, prekidajui davanje zvunih signala
propisanih odredbama lana 77 Pravilnika o policiji plovidbe- pustiti jedan dugi zvuk iz
zvidaljke ili sirene i uzastopce obnoviti taj zvuni signal u trenutku kada prolazi pored
plovka br.10, 8, 5 i 2.
Poto prou plovak br.1 koji obeleava gornji kraj prolaza Stenke, parobrodi koji plove
uz vodu moraju ponovo da putaju zvune signale propisane odredbama lana 77
Pravilnika o policji plovidbe.
U slinim okolnostima, parobrodi koji plove niz vodu mogu- pridravajui se uvek
odredaba l.76 i 77 napred pomenutog PravilnikaiI ako se s druge strane pilot tome ne
potivi, ui u prolaz Stenke, ako su se mogliosigurati pre svoga prolaska iz stare Moldave,
da iznad Drenkove nikakav parobrod ne plovi uz vodu.
100.
Brodovi na vesla, plovea postrojenja i plovee sprave; splavovi
Zabranjeno je brodovima na vesla, ploveim postrojenjima i ploveim spravama koje
same plove, kao i splavovima da upotrebe put male vode koji vodi kroz prolaz i kanal
Stenku.

Od km.1009 do km.996. Prolazak kroz slapove Kozla, Dojke, Izlaz, Tahtalija i


Svinjica
101.
Zabrana ukrtavanja i pretsizavanja
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili remorkiraji povorke da se ukrtaju sa
drugim parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke, ili da ih prestiu u
otvorenim kanalima Kozla, Dojke, Izlaz, Tahtalija i Svinjica, ili u obeleenom plovnom
putu od Dojki nizvodno, ili na putu male vode izmeu km.1009 i signalne stanice na
Izlazu (km.1004,8), koja se nalazi na levoj obali iznad kanala Izlaza.
Parobrodi koji plove uzvodno izmeu Svinjice i rta Grebena
Sledstveno, parobrodi koji plove uz vodu putem male vode, mogu ui u kanal Svinjicu
samo ako Signalna stanica na Grebenu (na levoj obali, km.998,5) ne istakne pravougaonu
crveno- belo ukrtenu zastavu, ili ako pokazuju taj signal na pola katarke, to u prvom
sluaju znai da nikakav nizvodni parobrod nije signalizovan ispod Izlaza,a u drugom
sluaju da signalizovani brod plovi uz vodu putem srednje i velike vode.
Uzvodni parobrodi koji su pomenuti u prednjem stavu moraju postupati na isti nain kada
signalna stanica na Grebenu- ne istaknuvi zastavu ili kada je istakne na pola katarkepokae crveno- belo ukrteni balon, objavljujui parobrode koji plove uz vodu u kanalu
Svinjice ili izmeu gornjeg kraja tog kanala i rta Grebena.
Parobrodi koji plove uz vodu putem male vode. Moraju se zaustaviti na levoj strani reke
ispod plovka br.4 koji obeleava nizvodni kraj kanala Svinjice, kada signalna stanica na
Grebenu istakne na vrhu katarke crveno- belo ukrtenu zastavu, zabranjujui uzvodno
putovanje usled prisustva broda koji plovi niz vodu putem male vode izmeu signalne
stanice na Izlazu i rta Grebena (km,999).
Uzvodni parobrodi koji su pomenuti u prednjem stavu moraju postupati na isti nain,
kada u isto vreme signalna stanica istakne balon opisan napred u treem stavu.
Parobrodi koji su zaustavljeni ispod kanala Svinjice, mogu nastaviti svoje uzvodno
putovanje kanalom poto proe parobrod koji plovi niz vodu ovim kanalom i ako je, u
trenutku kada je taj brod obiao rt Greben, signalna stanica na Grebenu uklonila signal
koji zabranjuje uzvodno putovanje, oznaavajui na taj nain da za tim brodom ne dolazi
nikakav drugi nizvodni parobrod.
Meutim, oni mogu nastaviti uzvodno putovanje kanalom Svinjica, ne oekujui da
proe nizvodni parobrod, u sluaju ako taj parobrod, prolazei pored rta Grebena, pusti
dva duga uzastopna zvuka, javljajui time da e nastaviti svoje nizvodno putovanje van
kanala Svinjice, no pod uslovom da u tome sluaju takoe signalna stanica na Grebenu
ukloni signal koji zabranjuje uzvodno putovanje ili ga istakne na pola katarke.
102.
Isto
U trenutku pojave signala koji zabranjuje uzvodno putovanje, parobrodi koji plove uz
vodu i koji bi se nalazili izmeu plovka br.1 koji obeleava gornji kraj kanala Svinjice i
signalne stanice na Grebenu, moraju se pribliiti uzdunom nasipu Greben- Donji
Milanovac i zaustaviti blizu njega na ma kojoj taci ispod signalne stanice.

Ako se oni pri pojavi pomenutog signala ve nalaze u visini te signalne stanice, moraju se
pribliiti levoj obali reke i zaustaviti ispod stene Vranja (km.998,8).
Uzvodni parobrodi koji se nalaze u istom trenutku u kanalu Svinjice i koji jo nisu proli
plovak br.2, moraju- pojaavi rad maina- to je moguno pre proi kroz kanal, a po
tom postupiti shodno odredbama prvog stava ovog lana.
Parobrodi koji su zaustavljeni izmeu rta Grebena i gornjeg kraja kanala Svinjice, mogu
nastaviti svoje uzvodno putovanje, kada najavljeni parobrod sie niz vodu i to onda ako
je, u trenutkku kada taj brod prolazi pored rta Grebena, signalna stanica uklonila signal
koji zabranjuje uzvodno putovanje, ili ako je istakla taj signal na pola katarke.

103.
Parobrodi koji plove uz vodu izmeu Grebena i signalne stanice na Izlazu
Ako uzvodni parobrod priemti po svome prolasku pored rta Grebena, da je signalna
stanica na Grebenu istakla signal koji zabranjuje uzvodno putovanje, ili ako, ma i ne bilo
tog signala, primeti da putem male vode dolazi jedan nizvodni parobrod- o kojem usled
prekida telefonske veze, signalna stanica na Izlazuz nije mogla na vreme izvestiti
signalnu stanicu na Grebenu- on se mora zaustaviti ispod stene Vlas (km.1000) i tamo
saekati dok drugi brod ne proe niz vodu.
104.
Parobrodi koji plove uz vodu izmeu gornjeg kraja kanala Izlaza i Drenkove
Parobrodi koji plove uz vodu kanalom Izlaza mogu slobodno nastaviti svoje uzvodno
putovanje putem male vode ako se- bilo za vreme njihova prolaska kanalom, bilo u
trenutku kada prolaze plovak br.1, koji obeleava gornji kraj kanala- ruka signalne
stanice na Izlazu koja nosi na svome vrhu jednu ovalnu cvreno- belo ukrtenu tablu,
nalazi ili je stavljena u uspravni poloaj, to znai da jedan parobrod plovi uz vodu putem
male vode.
Parobrodi koji plove uz vodu kanalom Izlaza, a kojima vodostaj i njihovo gaenje
doputaju dap love uz vodu ne upotrebljavajui put male vode, moraju u slinim
prilikama- nastavljajui slobodno svoje uzvodno putovanje- o tome obavestiti signalnu
stanicu na Izlazu putanjem dva duga uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene, koja
putaju u trenutku kada prou plovak broj 1.
105.
Isto
Kada parobrodi koji plove uz vodu u kanalu Izlaza i koji se moraju sluiti putem male
vode, primate da je ruka signalne stanice na Izlazu u vodoravnom poloaju- to oznaava
prisustvo parobroda na putu male vode ispod Drenkove, moraju se po izlasku iz kanala
Izlaza pribliiti levoj obali reke i zaustaviti ispod signalne stanice na Izlazu.

Oni ne mogu produiti svoje uzvodno putovanje pre nego to signalizovani parobrod ne
proe niz vodu i dok ruka signalne stanice na Izlazu ne bude stavljena u uspravan
poloaj.
Parobrodi koji hoe dap love uz vodu van puta male vode, mogu slobodno nastaviti svoje
uzvodno putovanje ak i ako primate za vreme prolaza kroz kanal Izlaza da je ruka
signalne stanice na Izlazu u vodoravnom poloaju u trenutku svoga izlaska iz kanala, oni
moraju o tome obavestiti signalnu stanicu na Izlazu putajui takoe zvuni signal
propisan odredbama drugog stava gornjeg lana 104.
106.
Isto
Parobrodi koji plove uz vodu putem male vode mogu nastaviti svoje uzvodno putovanje
samo ako je, pri njihovom dolasku na visinu plovka br.1 kanala Jeliave (km.1007,7),
ruka signalne stanice u Munteani (na levoj obali km.1010,4), koja nosi na svome vrhu
jedan ovalan crveno-belo ukrteni balon, stavljena u poloaju mira ili uspravno, to u
prvom sluaju znai da se nikakav nizvodni parobrod ne nalazi na putu manje vode ispod
Drenkove, a u drugom sluaju, da jedan parobrod plovi uz vodu tim putem izmeu
plovka br.1 kanala Jeliave i Drenkove; oni mogu nastaviti svoje uzvodno putovanje pod
uslovom ako pomenuta zastava u treem stavu ovog lana nije istaknuta.
Kad remorkiraju povorke, ti se parobrodi ipak moraju zaustaviti kod mesta tubice
(km.1008,7) ili kad plove sami, kod mesta za pristajanje na Pesai (km.1009,4), ako pri
njihovom dolasku na visinu plovka pomenutog u prvom stavu ovog lana, primete ruku
signalne stanice u Munteani u vodoravnom poloaju, to oznaava prisustvo jednog
parobroda koji plovi od Drenkove nizvodno putem male vode i koji e se, poto proe
ugao kod Dojki, uputiti nizvodno putem srednje i velike vode.
Oni moraju postupati na isti nain, ako je na koso postavljenoj motci signalne stanice u
Munteani istaknuta crveno-belo ukrtena zastava, bilo sama, to oznaava parobrod koji
plovi niz vodu putem srednje i velike vode, a koji vodi pored desne obale van kanala
Kozle i Dojki, bilo u isto vreme kda je ruka te signalne stanice stavljena u vodoravan
poloaj.
Parobrodi koji su zadrani na mestima tubica I Pesaa, mogu nastaviti svoje uzvodno
putovanje, poto ruka signalne stanice Munteani bude stavljena u uspravan poloaj i
crveno- belo ukrtena zastava, ako je bila istaknuta, bude takoe skinuta, to znai da su
najavljeni parobrodi proli ugao kod Dojki (km.1011) i da plove niz vodu putem srednje i
velike vode.
107.
Isto
Parobrodi koji plove uz vodu putem srednje i velike vode, smeju se kretati dalje od
signalne stanice u Munteani uzvodno, samo ako ruka te stanice stoji u poloaju mira ili
ako je postavljena uspravno, a crveno- bela zastava nije istaknuta.
U svakom sluaju, ako signalna stanica u Munteani istakne crveno- belu zastavu ili ako je
njena ruka stavljena u vodoravan poloaj, parobrodi koji plove uz vodu putem srednje i
velike vode, moraju se zaustaviti ispod rene signalne stanice.

Parobrodi koji su zaustavljeni ispod signalne stanice u Munteani, ne mogu nastaviti svoje
uzvodno putovanje putem srednje i velike vode pre nego to crveno- bela zastava bude
skinuta ili ruka signalne stanice stavljena uspravno ili u poloaj mira.
U sluaju kada je u trenutku pojave crveno- bele ukrtene zastave na signalnoj stanici u
Munteani ili u trenutku kad je ruka te stanice stavljena u vodoravan poloaj, parobrod
koji plovi uz vodu putem srednje i velike vode ve proao uzvodno ovu stanicu, taj brod
mora punom snagom nastaviti svoje uzvodno putovanje kako bi na vreme proao uzani
prolaz kod Dojki i ostavio slobodan prolaz nizvodnom parobrodu.
Ako su parobrodi koji plove uz vodu putem srednje i velike vode prinueni da nastave
svoje uzvodno putovanje kanalima Dojki i Kozle, oni moraju prilikom svog prpolaska
pored mesta Pjatra lunga (km.1009,79) o tome obavestiti signalnu stanicu u Munteani,
putajui jedan dug zvuk iz zvidaljke ili sirene. Uostalom, oni moraju udesiti svoje
pokrete prema signalima istaknutim na renoj stanici.
108.
Parobrodi koji plove niz vodu izmeu Drenkove i Izlaza
Nizvodni parobrodi koji nameravaju da upotrebe put srednje i velike vode koji void izvan
kanala Kozle i Dojki, moraju- kada se priblie signalnoj stanici u drenkovi, koja se nalazi
jedan kilometer vie kanala kozle, ili kada polaze iz Drenkove- o tome obavestiti renu
signalnu stanicu, putajui dva duga uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene.
Oni mogu odmah ui u izabrani put ne vodei rauna o istaknutim signalima na signalnoj
stanici, ali poto su jednom dali zvuni signal propisan prednjim stavom, oni moraju- na
celom putu izmeu Drenkove i signalne stanice na Izlazu- ostati u putu srednje i velike
vode i ne smeju nipoto prei u put male vode.
109.
Parobrodi koji prevlae lepove izmeu Drenkove i Kozle
Parobrodi koji prevlae lepove izmeu Drenkove i mesta za pristajanje ugljenog rudnika
Kozla, mogu slobodno ploviti rekom niz vodu ili uz vodu izmeu ova dva mesta putem
srednje i velike vode, ne obazirui se na signale koji su istaknuti na signalnoj stanici u
Drenkovi. No oni se pri tome imaju starati da ne smetaju pokretima parobroda koji plove
putem male vode.
Kad jedan parobrod treba da ode direktno niz vodu sa mesta za pristajanje ugljenog
rudnika Kozle putem srednje i velike vode, ne vraajui se ponovo u Drenkovu, njegov
kapetan ili stareina mora pre polaska iz Drenkove o tome usmeno obavestiti signalnu
stanicu u Drenkovi, kako bi ona mogla to na vreme javiti signalnoj stanici u Munteani.
U trenutku kada je taj parobrod u Kozli spreman za polazak, on mora pustiti dva duga
uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene.
U svome kretanju taj se parobrod mora takoe starati da ne smeta kretanju u putu male
vode ispod Drenkove, uzvodnim i nizvodnim parobrodima, niti pak naroito onim
uzvodnim brodovima koji su pri prolasku kroz uzani prolaz kod Dojki.
110.
Parobrodi koji plove nizvodno izmeu Drenkove i Izlaza

Naizvodni parobrodi koji nameravaju da upotrebe put srednje i velike vode koji void
izvan kanala Kozle i Dojki, moraju- kada se priblie signalnoj stanici u Drenkovi, koja se
nalazi jedan kilometer vie kanala Kozle, ili kada polaze iz Drenkove- o tome obavestiti
renu signalnu stanicu, putajui dva duga uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene.
Kada vie parobroda treba da uu jedan za drugim u kanal Kozla, svaki od njih redom
mora pustiti propisani zvuni signal.
Pri svem tom, ovi parobrodi smeju ui u kanal samo ako je na signalnoj stanici u
Drenkovi kraa ruka, koja nosi na svome kraju jedan ovalan crveno-belo ukrten balon,
stavljena ili se ve nalazi u vodoravnom poloaju, to oznaava da se jedan parobrod
kree niz vodu putem male vode.
111.
Zabrana privremene upotrebe zvunog signala
Strogo je zabranjeno parobrodima koji ekaju u Drenkovi i koji hoe da uu u kanal
Kozla, da putaju zvune signale propisane prvim stavom gornjih lanova 108 i 110, ako
jo nisu sasvim gotovi da krenu na nizvodno putovanje.
112.
Parobrodi koji plove niz vodu izmeu Drenkove i Izlaza
Kada je na signalnoj stanici u Drenkovi dua ruka, koja nosi jedan ovalan crveno- belo
izbrazdan balon, stavljena u uspravan poloaj- oznaujui da jedan parobrod plovi uz
vodu putem male vode izmeu signalne stanice na Izlazu i plovka br.1 kanala Jeliavemogu upotrebiti kanal Kozlu samo oni nizvodni parobrodi, koji e, poto prou ugao kod
Dojki, upotrebiti put srednje i velike vode blizu leve obale reke.
Oni ipak mogu ui u kanal Kozlu samo kada se druga ruka signalne stanice nalazi u
vodoravnom poloaju ili kada je- poto su pustili propisani zvuni signal- stavljena u
vodoravan poloaj, to znai da je uzvodni prolazak iznad ugla kod Dojki zabranjen
svima uzvodnim brodovima, kako onima koji se krenu putem male vode, tako i onima
koji se krenu putem srednje i velike vode.
Kada su obe ruke signalne stanice u Drenkovi stavljene u uspravan poloaj- da bi
oznaile, bilo da je jedan uzvodni parobrod uao u put male vode izmeu metat tubice
ili Pesae i Drenkove ili u kanale Dojki i Kozle, bilo da se telefonska veza izmeu
signalnih stanica u Drenkovi, Munteani i na Izlazu nalazi u prekidu- mogu nastaviti svoje
nizvodno putovanje samo nizvodni parobrodi putem srednje i velike vode blizu desne
obale izvan reenih kanala.
113.
Isto
Parobrodi koji plove niz vodu putem srednje i velike vode izmeu Drenkove i ugla Dojki,
moraju- kada primete prilikom svoga dolaska kod mesta Bosman (km.1014) jedan
parobrod koji plovi uz vodu uzanim prolazom kod Dojke- u sluaju potrebe usporiti
brzinu kako ne bi smetali pokretima uzvodnog broda.
114.
Parobrodi koji se zadravaju u Pesai

Parobrodi koji se iz ma kakvih razloga zadravaju u Pesai, moraju za vreme dokle se


okreu, o tome glasno obavestiti signalnu stanicu u Munteani koja, u sluaju potrebe,
stavlja ruku u poloaj mira.
Pre nego to opet krenu nizvodno, ovi parobrodi moraju ponovo o tome glasno obavestiti
signalnu stanicu u Munteani, ali mogu ui u put male vode samo ako je ruka reene
signalne stanice stavljena u vodoravan poloaj.
115.
Isto
Parobrodi koji plove niz vodu putem srednje i velike vode izmeu ugla kod Dojki i
signalne stanice na Izlazu, za vreme dok drugi parobrodi plove uz vodu putem male vode,
ne smeju prilikom prelaska preko tog puta smetati pokretima uzvodnih brodova.
116.
Brodovi koji plove niz vodu izmeu Izlaza i Grebena
Kada signalna stanica na Izlazu pokazuje pravougaonu crveno-belo ukrtenu zastavu na
vrhu katarke- da bi oznaila jedan uzvodni parobrod koji tek to je proao rt Grebena,
parobrodi koji plove niz vodu i koje njihovo gaenje prinuuje da prou kroz kanale Izlaz
i Tahtalija, mogu ui u kanal Izlaza tek poto vide da najavljeni parobrod plovi uz vodu
putem srednje i velike vode.
Nizvodni parobrodi kojima njihova dubina gaenja doputa da plove putem srednje ili
velike vode, koji vodi van kanala Izlaza i Tahtalije, mogu- kada primate signal pomenut u
prvom stavu ovog lana,- nastaviti svoje nizvodno putovanje, bilo renim kanalima ako
su isti slobodni, bilo putem srednje i velike vode, ako se parobrod koji plovi uz vodu tim
putem, nije isuvie pribliio stenju na Izlazu i ako, sledstveno, moe da im ostavi
slobodni put skreui na desno.
Ipak, oni takoe moraju usporiti brzinu ili po potrebi okrenuti se i zaustaviti u blizini leve
obale ispod signalne stanice na Izlazu, ako vide jedan parobrod koji plovi putem srednje
ili velike vode, tano ispod stenja na Izlazu, ili u prolazu koji se nalazi blizu ovog stenja,
a koji im parobrodi ne mogu ostaviti slobodan put.
Parobrodi koji plove niz vodu bez zadravanja i koji mogu prilikom prolaska pored
signalne stanice na izlazu nastaviti svoje putovanje putem srednje i velike vode sve do
plovka br.4, koji obeleava nizvodni kraj kanala Svinjice, moraju o tome obavestiti renu
signalnu stanicu putanjem dva duga uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene.
Parobrodi koji su zaustavljeni ispod signalne stanice na Izlazu, ne mogu nastaviti svoje
nizvodno putovanje pre nego to situacija ne bude takva, kako je opisana u prvom i
treem stavu ovog lana i koja im doputa da nastave to putovanje.
117.
Isto
Kada parobrodi koji plove niz vodu u kanalima Izlaza i Tahtalije, primete na signalnoj
stanici na Grebenu jedan crveno- belo ukraen balon istaknut na vrhu katarke, koji
oznaava da se jedan uzvodni parobrod nalazi izmeu plovaka br.4, koji obeleava
nizvodni kraj kanala Svinjice i rta Grebena, oni moraju usporiti brzinu svoga kretanja na
prikladan nain, ako to pak mogu uiniti bez opasnosti po sebe ili po jedinice koje

remorkiraaju, kako ne bi dospeli ispod stene Vlas pre nego to parobrod koji plovi uz
vodu ne izae iz kanala Svinjice.
Ako u tome ne bi uspeli, oni se moraju okrenuti i saekati ispod rene stene dok parobrod
koji plovi uz vodu ne izae iz kanala.
Svi parobrodi koji plove niz vodu u kanalima Izlaz i Tahtalija, moraju prilikom prolaska
pored rta Greben pustiti dva duga uzastopna zvuka, ako ne moraju proi kanalom
Svinjice i ako vide da jedan parobrod eka ispod ovog kanala.
118.
Strogo pridravanje signala sa signalnih stanica kao i pravila o plovidbi
Kao opte pravilo, zabranjeno je parobrodima da se kreu u regulisanoj sekciji od
Drenkove nizvodno ili u nekom delu ove sekcije na nain koji ne odgovara tano
istaknutim signalima na signalnim stanicama u Drenkovi, Munteani, Izlazu, Grebenu, kao
i pravilima o plovidbi postavljenim gornjim lanovima 101 do 117.

119.
Brodovi na vesla, plovea postrojenja i plovee sprave; splavovi
Brodovi na vesla i plovea postrojenja ili plovee sprave koje plove same, kao i splavovi,
kada se sami kreu regulisanom sekcijom ispod Drenkove, mogu ploviti samo putem
srednje i velike vode koji void van otvorenih kanala.
120.
Plovidba pod nepovoljnim atmosferskim prilikama
Ako za vreme izmaglice, magle, sitne kie, snega ili pljuska, parobrodi koji se nalaze u
regulisanoj sekciji od Drenkove nizvodno i koji joj se pribliavaju sa donje ili gornje
strane, ne vide signale na signalnim stanicama u Drenkovi, Munteani, Izlazu ili Grebenu,
oni se moraju zaustaviti i saekati da se vreme razbistri I dopusti pilotu da raspozna
reene signale.
Od km.994,3 do km.992,8- Prolazak uzanim prolazom koji se nalazi izmeu ua
potoka uavke (km.994,3) i ua reke Zlatice (km.992,8)
121.
Uzvodni parobrodi
Kadaza vreme male vode jedan uzvodni parobrod koji se pribliuje uu reke Zlatice,
primeti jedan ili vie parobroda koji plove ispod mesta za pristajanje u Svinjici, on se
mora zaustaviti nie stene koja se nalazi prema renom uu. On ne moe nastaviti svoje
uzvodno putovanje pre nego to poslednji nizvodni parobrod, kojeg vidi, ne proe niz
vodu.
Nizvodni parobrodi
Kad za vreme male vode nizvodni parobrodi koji izlaze iz kanala Svinjice, ili koji tek to
nisu napustili mesto za pristajanje ispod Svinjice i krenuli niz vodu, primate jedan ili vie

uzvodnih parobroda koji plove uz vodu izmeu ua potoka uavke i ua reke Zlatice,
oni moraju usporiti brzinu svog kretanja, odnosno saekati na reenom mestu dok i
poslednji parobrod, kojeg vide, ne proe reeni uzan prolaz.

Od km.990 do km.987- Prolazak kroz slap Juc


122.
Zabrana ukrtanja ili prestizanja u kanalu Juc
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke da se ukrtaju sa
drugim parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke, ili da ih prestiu u
otvorenom kanalu Juc.
Uzvodni parobrodi
Sledstveno, uzvodni parobrodi moraju se zaustaviti ispod plovka br.5 koji obeleava
donji kraj kanala Juc, ako primete- pre nego to su proli reni plovak- ispod reke Zlatice
jedan ili vie parobroda koji plove niz vodu. U sluaju kada im vodostaj i njihovo gaenje
doputaju, oni mogu ponovo izai iz kanala u put srednje i velike vode, ali to moraju
uiniti pre nego to prvi od nizvodnih parobroda kojeg su primetili, ue u kanal.
Parobrodi koji su zaustavljeni ispod kanala Juc, mogu produiti svoje uzvodno putovanje,
kada poslednji od nizvodnih parobroda kojeg vide, pproe niz vodu.
123.
Nizvodni parobrodi
Ako nizvodni parobrod primti da parobrodi koji plove uz vodu u kanalu Juc, oklevaju iz
bilo kojeg razloga da izau iz kanala, on mora- poto proe ispod Milanovakog
pristanita- usporiti svoju brzinu i u sluaju potrebe okrenuti se i saekati neposredno
ispod ua potoka Koltuk (km.990) da uzvodni parobrodi izau iz kanala.
Samo tada on moe nastaviti svoje nizvodno putovanje.
124.
Optiki signal parobroda koji je zaustavljen nie kanala Juc
Kada se, shodno odredbama gornjeg lana 122 uzvodni parobrod mora zaustaviti ispod
kanala Juc, on se mora drati levo i obavestiti parobrode koji plove niz vodu od
Milanovca da je prolaz u kanalu slobodan pokazujui optiki signal predvien lanom 38.
Pravilnika o policiji plovidbe.
125.
Plovidba pri nepovoljnim atmosferskim prilikama
Za vreme izmaglice, magle, sitne kie, snega ili pljuska, parobrodi koji se pribliavaju sa
nizvodne ili uzvodne strane, moraju se u svakom sluaju zaustaviti i saekati da se vreme
razbistri.

Od km.974 do km.965- Prolazak kroz tesnac Kazana


126.
Ukrtavanje i prestizanje u tesnacu Kazana
Ukrtavanje i prestizavanje na delu reke izmeu km.974 i 965 dozvoljeni su samo na
mestima i pod uslovima oznaenim u donjim lanovima 127 do 131.
Znaci koji se imaju davati za dozvoljavanje ukrtavanja ili traenje prestizavanja i
za oznaavanje strane prolaza
Oni e se vriti shodno odredbama lanova 37 do 49 Pravilnika o policiji plovidbe.
Meutim, u odstupanju od ovih odredaba:
a)brodovi koji se ukrtavaju nee putati zvune signale pomenute u drugom i treem
stavu lana 37 Pravilnika o policiji plovidbe;
b)uzvodni brod koji smatra da se ukrtanje ne moe uiniti bez opasnosti, o tome
obavetava brod koji mu dolazi u susret putanjem vie od pet kratkih uzastopnih
zvukova zvidaljke ili sirene;
v)jedan brod koji hoe da prestigne neki drugi, puta jedan dugi zvuk iz zvidaljke ili
sirene kada stigne na kratko odstojanje. On moe pristupiti prestizavanju samo onda kada
se brod koji je pred njim uklonio sa njegovog puta, to oznaava putanjem jednog ili dva
kratka zvuka iz zvidaljke ili sirene, prema tome da li se dri desno ili levo.
127.
Mesto gde je prestizanje dozvoljeno
Parobrod koji plovi sam moe prestii neki drugi parobrdo ili remorkersku povorku:
a)u Gornjem Kazanu izmeu km.973,8 (stena Kalnik) i km. 970,6;
b)kod Dubove i u Donjem Kazanu, izmeu km.970 i 967,7 i km.967,1 i km.966.
128
Gornji Kazan
Izmeu stene Kalnika (km.973,8) i ugla Ponikove (km.972,9) zabranjeno je parobrodima
ili remorkerskim povorkama da se ukrtavaju sem u sluajevima i pod uslovima nie
oznaenim;
Uzvodni parobrodi
Parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu ispod peine Veterani- kada primeti
parobrod ili remorkersku povorku koja plovi niz vodu od stene Kalnika- mora usporiti
brzinu svog kretanja, pribliiti se levoj obali, dati slobodni put sa leve strane i ekati blizu
peine Veterani gde se ukrtanje mora izvriti.
Kada parobrod koji plovi uz vodu, poto je proao peinu Veterani, primeti neki parobrod
ili remorkersku povorku koja plovi niz vodu, ili kada remorkerska povorka koja plovi uz
vodu i prola peinu Veterani, primeti neki parobrod koji niz vodu plovi sam, on moraako mu to okolnosti doputaju- dati slobodan put i saekati prolazak brodova koji niz
vodu plove, bilo pored leve obale blizu Seenjijeve table, bilo pored desne obale ispod
stene Kalnika.
U sluaju da parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu ne moe dati slobodan
put naznaen u prednjem stavu, on mora pustiti vie od pet kratkih uzastopnih zvukova iz
zvidaljke ili sirene, nastaviti svoje putovanje i truditi se da to pre izae iz ulaza tesnaca.

Nizvodni parobrodi
Kada parobrod koji plovi niz vodu izmeu Plavievice i stene Kalnika, primeti neki
parobrod ili remorkersku povorku koja plovi uz vodu i koja je prola peinu Veterani, ili
kada remorkerska povorka koja plovi niz vodu izmeu Plavievice i stene Kalnika
primeti neki sam parobrod ili remorkersku povorku koja plovi niz vodu izmeu
Plavievice i stene Kalnika primeti neki sam parobrod ili remorkersku povorku koja plovi
uz vodu, a prola je peinu Veterani, on moe nastaviti svoje nizvodno putovanje samo u
sluaju kada mu je dat slobodan put. U sluaju kad to nije dozvoljeno i kada brodovi koji
plove niz vodu uju zvuni signal pomenut u gornjem estom stavu, oni se moraju
okrenuti iznad stene Kalnika i saekati da parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz
vodu izae iz Gornjeg Kazana.
129.
Gornji Kazan- Dubova
U nizvodnom ulazu Gornjeg Kazana, izmeu km.971 i 970 zabranjeno je ukrtavanje
parobrodima ili remorkerskim povorkama.
Uzvodni parobordi
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu kod Dubove, a koja se nalazi
ispod rta Pene, primeti neki parobrod ili remorkersku povorku koja plovi niz vodu ispod
Ponikove, on mora usporiti svoje kretanje drei se levo i ne moe prei reni rt pre nego
to iz tesnaca bude izaao parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu.
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu i koja je ula u nizvodni ulaz
Gornjeg Kazana, primeti neki parobrod ili remorkersku povorku da plovi niz vodu ispod
Ponikove, on se mora truditi da to bre izae iz reenog ulaza i da, poto pree km.971dri desno. On dozvoljava ukrtavanje ako mu to okolnosti doputaju.
U sluaju da parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu ne moe dozvoliti
slobodan prolaz pomenut u drugom stavu ovog lana, on mora pustiti vie od pet kratkih
uzastopnih zvukova iz zvidaljke ili sirene i nastaviti svoje putovanje drei se desno.
Nizvodni parobrodi
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu ispod Popnikove primeti neki
parobrod ili remorkersku povorku, koja plovi uz vodu kod Dubove, on nastavlja svoje
putovanje- ako mu je ovaj poslednji dao slobodan put- drei se levo. Ukrtavanje e se
izvriti kod Dubove, ispod nizvodnog ulaza Gornjeg Kazana.
Ako parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu ispod Ponikove primeti neki
parobrod ili remorkersku povorku koja plovi uz vodu u nizvodnom ulazu Gornjeg
Kazana, on mora, ako mu uzvodni brod da slobodan put- usporiti svoje kretanje i drati
se desno, kako bi uinio mogunim ukrtavanje na prostoru izmeu peine Veterani i
kilometra 971. U sluaju kad to nije dozvoljeno, brodovi koji plove niz vodu moraju se
okrenuti ispod ugla kod Ponikove i saekati pored desne obale prolazak brodova koji
plove uz vodu.
130.
Dubova- Donji Kazan

U Donjem Kazanu, izmeu km.968,6 i 967,1 zabranjeno je parobrodima ili remorkerskim


povorkama da se ukrtavaju sem u sluajevima i pod uslovima nie naznaenim:
Uzvodni parobrodi ispod Male Stene
Parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uzvodno u Donjem Kazanu (km.967), ispod
Male Stene (km.967,4), a koju primeti neki parobrod ili remorkersku povorkuk koja plovi
nizvodno kod Dubove, mora dati signal za slobodan prolaz i saekati pored desne obale
nie Male Stene prolazak nizvodnih brodova.
Uzvodni parobrodi iznad Male Stene
Iznad Male Stene ukrtavanje,- ako to okolnosti doputaju- dozvoljeno je samo izmeu
dva parobroda koji plove sami izmeu jedne remorkerske povorke i parobroda koji plovi
sam.
Kada parobrod koji plovi uz vodu u Donjem Kazanu- poto je proao Malu Stenuprimeti neki sam parobrod ili remorkersku povorku u nizvodnom putovanju, on moraako mu to okolnosti doputaju i vodei rauna o treem stavu ovog lana- dati slobodan
put i saekati prolazak bodova koji plove niz vodu, bilo pored desne obale kod km.968,6,
bilo pored leve obale kod km.967,9.
U sluaju da uzvodni parobrod ili remorkerska povorka ne moe dati lsobodan put
naznaen u prednjem stavu, on mora pustiti vie od pet kratkih uzastopnih zvukova iz
zvidaljke ili sirene, nastaviti svoj put i truditi se da izae to bre iz ulaza u tesnac drei
se levo prilikom svog ulaska kod Dubove.
Nizvodni parobrodi
Kada parobrod koji plovi niz vodu kod Dubove primeti neki parobrod ili remorkersku
povorku koja plovi uz vodu ili kada remorkerska povorka koja plovi niz vodu kod
Dubove, primeti neki sam parobrod ili remorkersku povorku, koja plovi uz vodu, on
moe nastaviti svoje putovanje ako mu je dat slobodan put.
U sluaju kada im slobodan put nije dat, parobrodi i remorkerske povorke koje plove niz
vodu moraju se okrenuti kod Dubove i ekati pored desne ili leve obale da uzvodni
borodvi izau iz ulaza u tesnac.
131.
Nizvodni ulaz Donjeg Kazana
U nizvodnom ulazu Donjeg Kazana, izmeu km.966 i 965,2 zabranjeno je uopte
ukrtavanje parobrodima ili remorkerskim povorkama.
Uzvodni parobrodi
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu primeti- pre no to ue u
nizvodni ulaz Donjeg Kazana- neki brod ili remorkersku povorku koja plovi niz vodu u
tom tesnacu, on mora usporiti svoje kretanje drei se levo i saekati pored desne obale
(km.965,2) davi mu slobodan put.
Sko parobrod ili remorkerska povorka koja plovi uz vodu, a koja je je ve ula u
nizvodni ulaz Donjeg Kazana, primeti neki parobrod ili remorkersku povorku koja plovi
niz vodu ispod Male Stene (km.967,4), on se mora drati levo i saekati pored desne
obale izmeu km.966 i 967, davi mu slobodan put.

Nizvodni parobrodi
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu u Donjem Kazanu primeti, od
Male Stene, neki parobrod ili remorkersku povorku koja plovi uzvodno, a nije jo ula u
nizvodni ulaz tog tesnaca, on produuje svoje putovanje drei se levo. Ukrtavanje e se
izvriti na desno ispod ulaza u Donji Kazan.
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu u Donjem kazanu ispod Male
Stene, primeti neki parobrod ili remorkersku povorku koja plovi uz vodu i koja je ula u
nizvodni ulaz renog tesnaca, on mora usporiti svoje kretanje i drati se levo kako bi
omoguio ukrtavanje, izmeu kilometra 966 i 967.
Od km.951 do km.942,5- Prolazak kroz erdapske Slapove
a) Prostor izmeu signalne stanice u Vodici (km.951) i Vererove (km.949,3)
132.
Zabrana ukrtavanja ili prestizavanja u obeleenom plovnom putu izmeu Vodice i
vererove
Zabranjeno je parobrodima koji plove sami ili remorkiraju povorke i koji se kreu na
prostoru izmeu signalne stanice u Vodici i Vererove, da se ukrtavaju sa drugim
parobrodima ili koji plove sami ili remorkiraju povorke, ili da ih prestiu na tome
prostoru u obeleenom plovnom putu Ada-Kala.
Uzvodni parobrodi
Sledstveno, parobrodi koji dolaze iz Vererove i kreu se uz vodu, moraju- kada ih
njihovo gaenje prinuuje da prou renim obeleenim plovnim putem- pustiti jedan dugi
zvuk iz zvidaljke ili sirene, kako bi o tome obavestitili signalnu stanicu u Vodici, koja se
nalazi na levoj obali reke prema nizvodnom kraju ostrva Ada- kale.
Oni smeju pak, ui u obeleeni plovni put Ada-Kala samo ako je na kosoj motci
utvrenoj u podnoju katarke signalne stanice u Vodici, istaknuta pravougaona crvenobelo ukrtena zastava koja zabranjuje nizvodno putovanje, bilo sama, bilo u isto vreme sa
drugim istaknutim signalima na katarci rene signalne stanice.
Ako meutim signalna stanica u vodici- da bi javila jedan nizvodni parobrod koji tek to
nije uao u put male vode od Vodice nizvodno- skine u tome sluaju signal koji
zabranjuje nizvodno putovanje pre no to je parobrod koji polazi iz Vererove uao u
obeleeni plovni put, mora saekati ponovo isticanje signala koji zabranjuje nizvodno
putovanje.
133.
Nizvodni parobrodi
Nizvodni parobrodi koji idu u Vererovu mogu, kada ih njihovo gaenje na to prinuuje,
slobodno ui u obeleeni plovni put Ada-Kala, ak ako je signalna stanica u Vodici
istakla signal koji zabranjuje nizvodno putovanje, ako samo ne primate nikakav parobrod
koji plovi uz vodu evrinskim kanalom ijem bi kretanju mogli smetati.

U suprotnom lsuaju, nizvodni parobrodi su obavezni da se zaustave blizu leve obale


reke, neposredno ispod ili iznad signalne stanice u Vodici i u sluaju potrebe da se okrenu
da se tamo ukotve; oni mogu nastaviti svoje nizvodno putovanje tek poto prou uzvodni
parobrodi.
b) Prostor na putu srednje i velike vode koji void izvan kanala regulisane sekcije od
Vodice nizvodno, izmeu ostrva Ade-Kale I desne ili leve obale reke, a koji je
plovan poev od izvesnih vodostaja

134.
Uzvodni parobrodi
Uzvodni parobrodi koji hoe dap love putem srednje i velike vode koji prolazi kroz
neregulisane delove sekcije od Vodice nizvodno, moraju pustiti dva uzastopna zvuka
kada stigne u visinu sredine ostrva Crkvita (km.942,5), koje se nalazi ispod stenja
zvanog Mali erdap, kako bi o tome obavestili signalnu stanicu koja se nalazi blizu
gornjeg kraja Sipskog kanala (ne desnoj obali, km.947).
135.
Ukrtavanje dva parobroda
Kada se zbog primene odredaba sadranih u prvom stavu lana 40 i odredaba lanova 42
i 43 Pravilnika o policiji plovidbe, jedan parobrod koji plovi uz vodu putem srednje i
velike vode, nalazi u sluaju da mora saekati ispod jednog uzanog prolaza dok njime ne
proe nizvodni parobrod, on mora za vreme ekanja zauzeti mesto koje mu pilot oznai.
To isto vai i za parobrode koji plove niz vodu putem srednje i velike vode, kada prema
lanu 41 reenog Pravilnika, moraju saekati da jedan uzvodni parobrod proe neki uzani
prolaz.
v) Prostor na putu male vode koji vodi obeleenim plovnim putem i kanalima regulisane
sekcije od Vodice nizvodno
136.
Najdue dozvoljeno trajanje prolaska
Ma kakav bio vodostaj, uzvodni parobrodi koje njihovo traenje prinuuje da se kreu
putem male vode od Vodice nizvodno moraju u svakom sluaju, ak i pri jakim talasima i
velikom vetru, prei u roku od dva asa najvie proctor izmeu plovka br.2 koji
obeleava donji kraj kanala Malog erdapa i plovka br.1 koji se nalazi neposredno ispod
signalne stanice u Vodici.
Parobrodi koji usled nemanja dovoljne sopstvene snage ne bi za to bili sposobni, moraju
uzeti u pomo bilo neki drugi parobrod, bilo pribei uslugama pomone vue.
Pri svem tom vodie se rauna o trajanju zadravanja u kanalu koje su ovim parobrodima
nametnuli signali sa Sipske signalne stanice, ili o odocnjenju koje su pretrpeli, bilo kada
su dozvolili prestizavanje, bilo kada im brodovi koji pred njima plove nisu prestizavanje
dozvolili.

137.
Zabrana ukrtavanja ili prestizavanja
Zabranjeno je parobrodima koji remorkiraju povorke da se ukrtaju sa drugim
parobrodima koji takoe remorkiraju povorke- ili da ih prestiu na ma kome mestu male
vode od Vodice nizvodno, izmeu plovka be.1 i 12.
138.
Kad je i na kome mestu ukrtavanje dozvoljeno
Na putu male vode od Vodice nizvodno, parobrodi se mogu ukrtati samo u Sipskom
kanalu izmeu hektometarskeoznake +5 i donjeg kraja severnog nasipa reenog kanala.
To je ukrtanje dozvoljeno kada sse ima obaviti:
-izmeu dva parobroda koji plove sami
-izmeu parobroda koji plovi niz vodu i remorkerske povorke koja plovi uz vodu bez ili
sa uslugom pomone vue, ili
-izmeu parobroda koji plovi sam uz vodu ili ga vue lokomotiva, i remorkerska povorka
koja plovi niz vodu i u ijem sastavu nema vie od dve jedinice vezane jedna uz drugu iza
remorkera i da nikakva jedinica nije vezana uz bok remorkera.
Ukrtavanje se mora obaviti shodno odredbama donjeg lana 147.

139.
Kada je i na kome mestu dozvoljeno prestizavanje
Na duini puta male vode od Vodice nizvodno, jedan parobrod moe prestignuti neki
drugi samo u Sipskom kanalu, izmeu hektometarske oznake + 5 i donjeg kraja severnog
nasipa reenog kanala.
Ovo prestizavanje dozvoljeno je kada parobrod koji plovi sam hoe da prestigne neki
drugi parobrod koji plovi sam ili jednu remorkersku povorku ili obratno, sem u sluaju
kad je na koso postavljenoj motci na krovu zgrade Sipske signalne stanice istaknuta sa
strane kanala jedna pravougaona crvena zastava, oznaujui parobrod koji plovi niz vodu
putem male vode od Vodice nizvodno, a koji treba da se ukrsti sa parobrodima koji plove
Sipskim kanalom uz vodu.
Prestizavanje mora biti obavljeno shodno odredbama donjih lanova 148 i 149.
140.
Uzvodna plovidba pri nepovoljnim atmosferskim prilikama
Ako su za vreme izmaglice, magle, sitne kie, snega ili pljuska, signali sa Sipske signalne
stanice nevidljivi, parobrodi koji plove uz vodu mogu- pod rezervom ispunjavanja
odredaba l.76 Pravilnika o policiji plovidbe- pri vem tom ui u kanal Malog erdapa i
nastaviti svoje uzvodno putovanje, ako se sa druge strane pilot ne protivi tome.
Za vreme dok se kreu putem male vode od Vodice nizvodno, izmeu plovaka br.1 i 12,
ti parobrodi ne smeju putati zvune signale propisane odredbama lana 77 Pravilnika o
policiji plovidbe.

141.
Uzvodni parobrodi koji se pribliavaju donjem kraju kanala Mali erdap
Kada pri svakom dolasku u visini sredine ostrva Crkvita, parobrod koji plovi uz vodu i
namerava da nastavi svoje uzvodno putovanje putem male vode od Vodice nizvodno, ne
vidi nikakav signal istaknut na Sipskoj signalnoj stanici, on ne sme nikako pokuati da
pree plovak br.12, koji obeleava donji kraj kanala Malog erdapa ve se mora
zaustaviti ispod tog plovka.
Taj parobrod ne sme proi plovak br.12 pre nego to Sipska signalna stanica ne pokae sa
strane kanala na pola katarke istaknutu jednu pravougaonu crveno-belo ukrtenu zastavu
koja zabranjuje nizvodni prolazak.
Parobrod mora za vreme ekanja ostati na mestu sa jedne ili druge strane plovnog puta,
to zavisi od uslova vodostaja, i gde njegovo prisustvo kao i prisustvo jedinica koje
eventualno remorkiram, predstavljaju najmanje smetnje ili opasnosti za parobrod koji
prolazi niz vodu.

142.
Isto
ak u sluaju kada bi uzvodni parobrod, prilikom svakog prispea u visinu sredine ostrva
Crkvita, primetio na Sipskoj signalnoj stanici signal koji zabranjuje nizvodno putovanje,
on ne sme prei plovak br.12 ve se mora zaustaviti ispod tog plovka i postupiti shodno
odredbama gornjeg lana 141, ako je- pre nego to je mogao ui u kanal Malog erdapaSipska signalna stanica uklonila reni signal, da bi oznaila neki nizvodni parobrod koji
tek to nije uao u plovni put male vode od Vodice nizvodno.
143.
Isto
Parobrodi koji plove uz vodu mogu slobodno prei plovak br.12 i ui u kanal Malog
erdapa, ako za vreme njihovog prispea u visini sredine ostrva Crkvita Sipska signalna
stanica istakne- osim signala koji zabranjuje nizvodno putovanje- jedan balon ija je bela
strana okrenuta nizvodnom smeru, oznaavajui da je jedan uzvodni parobrod koji sam
plovi uao u put male vode od Vodice nizvodno na jednom od onih prostora gde je
ukrtavanje i prestizavanje zabranjeno.
Oni mogu takoe nastaviti uzvodno putovanje, kada reena signalna stanica pokazujeosim signala koji zabranjuje nizvodno putovanje- dva balona ije su bele strane okrenute
nizvodnom smeru, i od kojih vei, koji je uspravno postavljen iznad manjeg,
oznaavajui da se neka remorkerska uzvodna povorka nalazi na jednom od napred
pomenutih prostora, ili pak da jedna remorkerskapovorka prima elino ue sa
locomotive ili eventualno sa tuera.
Ako pak Sipska signalna stanica- da bi najavila jedan nizvodni parobrod koji tek to nije
uao u put male vode od Vodice nizvodno- drei istaknute jedan ili oba balona, ukloni u
tome sluaju signal koji zabranjuje nizvodno putovanje pre nego to su uzvodni parobrodi

mogli ui u kanal Malog erdapa, ti se brodovi moraju zaustaviti ispod plovka br.12 i
postupati shodno odredbama gornjeg lana 141.
Kada parobrodi koji plove uz vodu, pri svome prispeu u visinu sredine ostrva Crkvita,
primate na Sipskoj signalnoj stanici samo jedan ili oba balona spomenuta u prvom i
drugom stavu ovog lana- koji oznaavaju da se parobrodi koji plove uz vodu, sami ili
vueni lokomotivom, nalaze u Sipskom kanalu ispod hektometarske oznake +5, te da
drugi parobrodi mogu silaziti putem male vode od Vodice nizvodno, oni se takoe
moraju zaustaviti ispod plovka br.12 i postupiti shodno odredbama gornjeg lana 141.
Oni moraju postupiti na isti nain kad primate na Sipskoj signalnoj stanici- osim jednog
ili oba istaknuta balona- jednu pravougaonu crvenu zastavu istaknutu sa strane kanala na
kosoj motci koja je utvrena na krovu zgrade reene signalne stanice, to znai da
parobrodi silaze putem male vode od Vodica nizvodno.

144.
Zatvaranje puta male vode od Vodice nizvodno za parobrode koji plove uz vodu
Osim sluajeva prevdienih odredbama prvog stave lana 141 i odredbama lana 142 kao
i onima iz treeg, etvrtog i petog stava gornjeg lana 143, uzvodni parobrodi moraju se
takoe zaustaviti ispod plovka br.12 i postupati shodno napred izloenim odredbama
lana 141, kada je pri njihovom prispeu iz Guravaji signal sa roletnom na Sipskoj
signalnoj stanici stavljen u pokret i jedna pravougaona crveno-belo ukrtena zastava
istaknuta iznad signala sa roletnom, to pokazuje da je usled neke nesree koja se desila u
Sipskom kanalu, ili iz ma kakvog drugog razloga, put male vode od Vodice nizvodno
zatvoren za sve uzvodne parobrode, bilo privremeno, bilo za due vreme.
145.
Traenje pomone vue
Parobrodi koji za prolaz kroz Sipski kanal pribegavaju pomonoj vui, moraju pri
prolasku iz Guravaji, istaknuti sa leve strane na pola katarke ma kakvu pravougaonu
zastavicu; u isto vreme oni moraju pustiti jedan drugi znak iz zvidaljke ili sirene.
Ako brodovi treba da uzmu lokomotivsko ue sa platformom koja se nalazi na 16
hektometru kanala- oni moraju- pri prolasku ili pri polasku iz Guravaji- osim optikog i
zvunog signala propisanih prvim stavom ovog lana- istaknuti sa leve strane na pola
katarke jo jednu ma kakvu pravougaonu zastavicu.
Parobrodi koji su traili pomonu vuu ne smeju prei plovak br.12 ak ako signali sa
Sipske signalne stanice to doputaju, pre nego to na vrhu katarke lokomotivske
instalacije ne bude istaknuta jedna pravougaona zastava, koja oznauje da je lokomotiva
spremna da doda ue za vuu.
Kad je neki uzvodni parobrod ve uao u Sipski kanal i koji ne moe da savlada maticu,
hoe da trai uslugu pomone vue, on mora takoe upotrebiti optiki i zvuni signal
koji su pomenuti u prvom stavu ovog lana.
146.
Prolazak kroz Sipski kanal

Ako parobrodi koji plove uz vodu Sipskim kanalom primate na koso utvrenoj motci na
krovu zgrade Sipske signalne stanice jednu pravougaonu crvenu zastavu istaknutu sa
strane kanala, koja oznaava prpolazak jednog nizvodnog parobroda, oni moraju udesiti
brzinu svog kretanja na nain da se ukrtavanje sa nizvodnim parobrodom izvri u
svakom sluaju ispod hektometarske oznake +5.
147.
Ukrtavanje u Sipskom kanalu ispod hektometarske oznake +5
Kada jedan parobrod koji plovi sam (bez povorke, koga vue lokomotiva) i jedan
parobrod koji remorkira povorku, ili kada dva parobroda koji sami plove treba da se
ukrste u Sipskom kanalu ispod hekktometarske oznake +5, oni se moraju u svakom
sluaju ukloniti jedan drugom s puta, tako da oboje dre nalevo, bez obaveze, pak, da
putaju zvune signale propisane lanom 47. Pravilnika o policiji plovidbe.

148.
Prestizavanje u Sipksom kanalu ispod hektometarske oznake +5
Parobrod koji plovi sam ili remorkerska povorka koja bez ili sa uslugom pomone vue
plovi Sipskim kanalom uz vodu i koja se nalazi ispod hektometarske oznake +5, mora u
svakom sluaju pustiti da bude prestignut- ako se samo signali sa Sipske signalne stanice
tome ne protive, ili ako ve nije sasvim blizu reene hektometarske oznake i ako mu
okolnsoti to doputaju- im to zatrai jedan parobrod koji takoe plovi Sipskim kanalom i
koji ga je sustigao.
Meutim, jedan parobrod moe traiti od drugog da ga prestigne samo ako je siguran, da
e moi razviti i odrati dovoljnu brzinu, prei brzo ispred njega ispod hektometarske
oznake +5 i bez tekoe odrati postignuti razmak pred njim.
149.
Manevar prestizavanja
Uzvodni parobrod koji hoe da pretsigne neki drugi uzvodni parobrod, trai prolazak
putanjem jednog dugog zvuka iz zvidaljke ili sirene.
Parobrod koji ide pred njim, mora, ako mu okolnosti to doputaju, da mu se ukloni s puta
skreui nalevo i da uspori kretanje na nain da se prestizavanje izvri brzo ispod
hektometarske oznake +5. On mora u isto vreme pustiti jedan dug zvuk iz zvidaljke ili
sirene, kako bi Sipska signalna stanica mogla zabraniti nizvodno putovanje za vreme
trajanja prestizavanja.
Samo u tome trenutku prvi parobrod moe prestignuti drugi, ostavljajui nalevo brod koji
prestie.
150.
Smanjivanje brzine kretanja: kretanje nazad
Kad se jedan parobrod koji plovi Sipskim kanalom uz vodu vidi prinuen- iz nekog
nepredvienog razloga, a koji nije onaj predvien gornjim lanom 149- da smanji brzinu
svog kretanja, ili da se pusti nazad, on mora o tome odmah obavestiti parobrode koji za

njim plove putajui vie od pet kratkih uzastopnih zvukova iz zvidaljke ili sirene, kako
bi Sipska signalna stanica mogla zabraniti nizvodno putovanje.
Kada su ispunjeni svi uslovi postavljeni gornjim lanom 139, uzvodni parobrodi mogu
prestii parobrod koji pred njim plovi, koji je usporio kretanje ili se puta nazad s tim da
manevar prestizanja mogu izvriti shodno odredbama gornjeg lana 149.
U protivnom sluaju, ili ako nisu ispunjeni uslovi postavljeni gornjim lanom 139, oni
takoe moraju usporiti brzinu ili se pustiti nazad.
151.
Tekoe manevra
Kada parobrod koji plovi Sipskim kanalom uz vodu uvidi da, usled kvara maine ili
krme, nije vie potpuno gospodar svojih pokreta I da bi sledstveno susret sa nekim
nizvodnim parobrodom bio opasan, on mora takoe traiti od signalne stanice na
Sipskom kanalu da zabrani nizvodno putovanje I u toj svrsi on mora pustiti zvuni signal
propisan odredbama prvog stave gornjeg lana 150.

152.
Ulazak uzvodnih parobroda u Sipski kanal putem srednje i velike vode koji vodi
izvan kanala Malog erdapa
Parobrod koji se- poto mu vodostaj i njegovo gaenje doputaju- kree ka donjem kraju
Sipskog kanala putem srednje i velike vode koji vodi izvan kanala Malog erdapa,
mora se zaustaviti ispod donjeg kraja severnog nasipa Sipskog kanala i saekati dok se na
Sipskoj signalnoj stanici ne pojavi signal koji zabranjuje nizvodni prolazak i to bilo sam,
bilo sa jednim ili oba balona, to mu doputa kao i parobrodima koji se pribliuju donjem
kraju kanala malog erdapa, da produi svoje uzvodno putovanje.
Ako je u tome sluaju pojava signala koji zabranjuje nizvodno putovanje u zadocnjenju,
uzvodni parobrod moe privui na sebe panju signalne stanice na Sipskom kanalu
putanjem jednog dugog zvuka iz zvidaljke ili sirene.
Obaveze da se izae iz erdapskog kanala
U sluaju kaad vodostaj i gaenje doputaju uzvodnom parobrodu da izae iz evrinskog
kanala bilo izmeu plovka br.9 i paralelnog nasipa koji se nalazi vie Sipskog kanala, bilo
na nekoj drugoj taci evrinskog kanala taj parobrod mora, svakom prilikom kada vidi
da parobrodi ekaju u Vodici uklanjanje signala koji zabranjuje nizvodni prolazak, ili dag
a jedan parobrod koji zanjim ide moe prestii, mora napustiti taj kanal i nastaviti svoje
uzvodno putovanje u jednom od prirodnih plovnih puteva koje piloti poznaju.
On mora postupiti na isti nain kada signalna stanica u Vodici pokae na vrhu katarke
jednu pravougaonu crvenu zastavu oznaujui da jedan putniki ili specijalni parobrod
koji plovi niz vodu sam treba da ue u put male vode od Vodice nizvodno.
U trenutku kada uzvodni parobrod naputa erdapski kanal, on mora pustiti dva duga
uzastopna zvuka iz zvidaljke ili sirene, kako bi o tome obavestio Sipsku signalnu
stanicu, koja tada uklanja signal koji zabranjuje nizvodno putovanje, ako se samo nikakav
drugi uzvodni parobrod ne nalazi na prostorima gde je ukrtanje i prestizavanje
zabranjeno.

153.
Nizvodni parobrodi
Nizvodni parobrodi koji nameravaju da siu putem male vode od Vodice nizvodno, mogu
slobodno proi plovak br.1 koji obeleava gornji kraj obeleenog plovnog puta Ada-Kala
ako pri njihovom pribliavanju signalnoj stanici u Vodici ona ne pokae nikakav signal,
to znai da se na putu male vode, obuhvaenom izmeu plovka br.1 i plovka br.12 koji
obeleava donji kraj kanala Malog erdapa ne nalazi nikakav uzvodni parobrod.
154.
Isto
Kada je na koso utvrenoj motci signalne stanice u Vodici istaknut signal koji zabranjuje
nizvodno putovanje, bilo inicijativom same signalne stanice da bi najavila jedan parobrod
koji plovi uz vodu obeleenim plovnim putem Ada-Kala, izmeu Vererove i Vodicebilo kao ponavljanje istog sisgnala istaknutog na Sipskoj signalnoj stanici, nizvodni
parobrodi obavezni su da se zaustave blizu leve obale reke, neposredno vie ili nie
signalne stanice u Vodici, i u sluaju potrebe da se ukotve; oni ne mogu nastaviti svoje
nizvodno putovanje pre nego to bude uklonjen signal koji zabranjuje nizvodno
putovanje.
Ako je signal koji zabranjuje nizvodno putovanje istaknut u trenutku kada se nizvodni
parobrod pribliava signalnoj stanici u Vodici, iz ega taj parobrod moe zakljuiti da se
u tome trenutku jedan uzvodni parobrod priblilava plovku br.12- nizvodni parobrod
moe traiti od Sipske signalne stanice, da ukloni zastavu koja zabranjuje putovanje
nizvodno, putajui jedan dug zvuk iz zvidaljke ili sirene.
U tom sluaju nizvodni parobrod moe produiti svoje nizvodno putovanje, ako signalna
stanica u Vodici, podravajui Sipskoj signalnoj stanici, ukloni signal koji zabranjuje
nizvodno putovanje, oznaavajui na taj nain da je parobrod koji se pojavio ispod kanala
Malog erdapa zaustavljen, kao to je reeno u gornjem lanu 142 i u treem stavu lana
143.
U protivnom sluaju, nizvodni parobrod mora se zaustaviti i postupiti shodno odredbama
prvog stave ovog lana.
Ista situacija moe nastupiti i ista igra signala moe se takoe desiti i u sluaju kada pri
pribliavanju nizvodnog parobroda ka signalnoj stanici u Vodici, jedan parobrod naputa
Vererovu da bi se uputio uz vodu obeleenim plovnim putem Ada- Kala, kao i u sluaju
kada se jedan uzvodni parobrod pribliava ulasku u Sipski kanal putem srednje i velike
vode koja vodi van kanala Malog erdapa.
155.
Isto
Kada signalna stanica u Vodici, ponavlajui isti signal istaknut na Sipskoj signalnoj
stanici- pokae na vrhu katarke jedan beo balon, oznaavajui da se jedan uzvodni
parobrod koji plovi sam ili ga vue lokomotiva, nalazi u Sipskom kanalu ispod
hekktometarske oznake +5, nizvodno putovanje mogu nastaviti samo parobrodi koji
plove sami ili koji ne remorkiraju vie od dve jedinice, ali d aim ni jedna jedinica ne bude
vezana uz bok.

156.
Isto
Kada signalna stanica u Vodisi, ponavljajui odgovarajui signal Sipske signalne stanice,
istakne na vrhu katarke jedan beo balon i u isto vreme na pola katarke jednu pravougaonu
crveno- belo ukrtenu zastavu- kombinacija signala koja oznaava da se jedna
remorkerska povorka nalazi u Sipskom kanalu ispod hektometarske oznake +5- onda
mogu samo parobrod koji sami plove nastaviti svoje nizvodno putovanje.
157.
Isto
Nikakav parobrod ne sme silaziti putem male vode od Vodice nizvodno, kada signalna
stanica u Vodici- ponavljajui odgovarajui signal koji je istakla Sipska signalna stanicapokae bilo samo signal koji zabranjuje nizvodno putovanje, bilo da pokae taj signal
istovremeno sa nekim od signala spmenutih u gornjim lanovima 155 i 156 oznaavajui
da jedan parobrod plovi uz vodu na delu puta male vode gde je ukrtavanje i
prestizavanje zabranjeno.
Plovidba niz vodu pri nepovoljnim atmosferskim prilikama
Plovni put male vode od Vodice nizvodno potpuno je zatvoren tim istim signalom za sve
nizvodne parobrode, kada signalna stanica u Vodici, za vreme izmaglice, magle sitne
kie, snega ili pljuska, ne moe da raspozna signale istaknute na Sipskoj signalnoj stanici.
Taj put male vode takoe je zatvoren kada atmosferske prilike ne dozvoljavaju Sipskoj
signalnoj stanici da vidi, da li u kanalu Malog erdapa ima parobroda koji plove uz vodu.
158.
Olakice dozvoljene putnikim i naroito odreenim brodovima za prekoredni
nizvodni prolazak
Putnik ibroodvi koji putuju sami i vre redovan saobraaj kao i naroito odreeni
brodovi, a koji treba da idu putem male vode od Vodice nizvodno, kada primete- poto su
uinili svoje skretanje maticom- jednu pravougaonu crvenu zastavu istaknutu na vrhu
katarke na signalnoj stanici u Vodici, mogu slobodno nastaviti svoje nizvodno putovanje.
Oni mogu odmah sii ispod signalne stanice u Vodici, ako ta signalna stanica ne pokae u
sito vreme signal koji zabranjuje nizvodno putovanje. U protivnom sluaju oni se moraju
zaustaviti u Vodici okrenuvi se po potrebi i saekati dok reeni signal ne bude uklonjen.
U slinoj prilici dozvoljeno je da parobrodi, koji plove sami i koji ekaju u Vodici, pou
za putnikim ili naroito odreenim brodovima, ako meutim oni to mogu odmah uiniti
i ako se signal koji zabranjuje nizvodno putovanjr nije pojavio pre nego to su oni mogli
da krenu nizvodno.
159.
Nizvodni parobrodi koji ulaze u Sipski kanal putem srednje i velike vode
Kada je parobrod koji plovi niz vodu putem srednje I velike vode usled gaenja prinuen
da proe Sipskim kanalom, on mora, poto proe donji kraj severnog nasipa- ako vidi
neki parobrod zaustavljen ispod plovka br.12- izii iz Sipskog kanala putem srednje I

velike vode koji void izvan kanala Malog erdapa I pustiti dva duga uzastopna zvuka ili
sirene.
160.
Prekid niza uzvodnih parobroda
Parobrodi koji plove uz vodu doalzei na Guravaji za vreme dok jedna ili vie
remorkerskih povorki ekaju u Vodici, mogu biti zadrani ispod plovka br.12 signalom
spomenutim u gornjem lanu 144 ako- u trenutku kada je poslednja povorka koja plovi uz
vodu kanalima regulisane sekcije ispod Vodice taman prola plovak br.9, a koji se nalazi
neposredno iznad Sipskog kanala- ni jedna remorkerska povorka koja ide za njim nije
prola plovak br.12.
U tom sluaju, jedan uzvodni parobrod koji plovi sam moe, pri svem tom, ui u kanal
Malog erdapa i nastaviti svoje uzvodno putovanje ako Sipska signalna stanica pokae
istovremeno, pored signala koji zabranjuje uzvodni prolaza, jedan balon i signal koji
zabranjuje nizvodno putovanje.

161.
Potpuno zadravanje uzvodnih parobroda posle izvesnih asova
Nijedan parobrod koji dolazi iz Guravaji ne sme proi iznad plovka br.12 posle asova
naznaenih u tablici uz ovaj Pravilnik, u koje se pojavljuju signali na Sipskoj signalnoj
stanici koji zabranjuju uzvodni prolazak.
U iste asove operacije pomone vue u Sipskom kanalu morae biti potpuno zavrene
Posle ovih asova, uzvodni paarobrod koji plovi sam moe, pri svem tom, ui u kanal
Malog erdapa i produiti soje uzvodno putovanje, ako Sipska signalna stanica istakne
istovremeno, pored signala koji zabranjuje uzvodni prolazak, jedan balon i signal koji
zabranjuje nizvodno putovanje
163.
Strogo pridravanje signala istaknutih na signalnim stanicama i pravila plovidbe
Kada vodostaj ili gaenje obavezuju parobrode da se slue putem male vode, zabranjeno
im je da se kreu u sekciji izmeu Vodice i Gura Vaji, ili na nekom delu te sekcije na
nain koji ne odgovara tano istaknutim signalima na signalnoj stanici u Vodici i Sipskoj
signalnoj stanici kao i pravilim o plovidbi propisanim gornjim lanovima 136 do 162.
Naprotiv, svakom prilikom kada mogu ploviti i van puta male vode, oni mogu to initi
ne vodei rauna o istaknutim signalima na reenim signalnim stanicama.
164.
Brodovi na vesla, plovea postrojenja i plovee sprave; splavovi
Brodovi na vesla, plovea postrojenja i plovee sprave koje plove same, kao i splavovi,
kada su usled vodostaja prinueni da silaze Sipskim kanalom, smeju se krenuti niz vodu
samo u trenutkuk koji odredi Administracija, to im saoptava slubeni pilot kojeg
moraju ukrcati u takvoj prilici.

Od km.942 do km.940,8- Prolazak kroz uzani prolaz koji vodi pored leve obale kod
Guravaji od km.942 do km.940,8
165.
Zabrana ukrtavanja ili prestizavanja u uzanom prolazu kod Guravaji
Zabranjeno je parobrodu ili remorkerskoj povorci koju njeno gaenje obavezuje da se
slui putem male vode, da se ukrtava sa drugim parobrodima ili remorkerskim
povorkama ili da ih prestiu u uzanom putu kod Guravaji.
166.
Uzvodni parobrodi
Kada parobrod ili remorkerskapovorka koja uzvodno plovi a koju njeno gaenje
obavezuje da se slui putem male vode, primeti- pribliujui se mestu za ukotvljavanje
ispod ua Guravajske reke (km.940,8)- jedan ili vie parobroda ili remorkerskih povorki
koji silaze u donjem kraju Sipskog kanala, on mora saekati ispod spruda zvanog
Guravaji (km.941). On ne moe nastaviti svoje uzvodno putovanje pre nego to I
poslednji nizvodni parobrod ili remorkerska povorka ne izae iz uzanog prolaza kod
Guravaji.
167.
Nizvodni parobrodi
Kada parobrod ili remorkerska povorka koja plovi niz vodu a koju njeno gaenje
obavezuje da se slui putem male vode- primeti- poto je izaao iz Sipskog kanala- neki
uzvodni parobrod ili remorkersku povorku koja je ve ula u uzani prolaz kod Guravaji,
on mora usporiti brzinu i udesiti svoje kretanje tako, da se ukrtanje sa poslednjim
uzvodnim parobrodom ili remorkerskom povorkom obavi u visini kilometra 942.
168.
Pomona vua u Sipskom kanalu
erdapska administracija dri na raspoloenju plovidbe pomonu vuu radi
omoguavanja prolaska kroz Sipski kanal brodovima koji je zatrae

KONVENCIJA IZMEU VLADE SFR JUGOSLAVIJE I VLADE NR RUMUNIJE


O EKSPLOATACIJI HIDROENERGETSKOG I PLOVIDBENOG SISTEMA
ERDAP NA RECI DUNAV- stupila na snagu 16.7.1964.g.
/Slubeni list SFRJ, Dodatak Meunarodni ugovori i drugi sporazumi br.11-1964.g/
1.
Ugovorne strane se obavezuju da obezbede eksploataciju i odravanje, pod uslovima
odreenim u ovoj konvenciji, hidroenegetskog i plovidbenog sistema erdap na reci
Dunavu ( u daljem tekstu HEPS erdap), izgraen saglasno odredbama Sporazuma o
izgradnji i eksploataciji HEPS erdap na reci Dunavu od 30.11.1963
2.
1. Svaka strana e obezbediti upravljanje, eksploataciju i odravanje objekata i radova
koji joj pripadaju, kako je predvieno u l.9.t.4. sporazuma.

2.
Svaka strana e pre poetka eksploatacije HEPS erdap odrediti po jedno
hidroenergetsko preduzee (u daljem tekstu: za jugoslovensku stranu HE erdap, a za
rumunsku stranu HC Portile de Fier), za upravljanje, eksploataciju i odravanje
sledeih objekata i radova HEPS koji se nalazi na njenoj teritoriji:
-elektrane
-brane
-riblje staze
-pristupi glavnom objektu
-put na brani
-razvodna postrojenja elektrana
-elektrina veza izmeu razvodnih postrojenja elektrana
-zgrade, radionice, magacini i skladita, sagraeni za potrebe elektrana
-stambena naselja sagraena za potrebe elektrana
-ureeno korito Dunava u okviru HEPS uzvodno i nizvodno od brane
-objekti i ureaji za zatitu priobalnog podruja
-objekti i ureaji za zatitu akumulacionog jezera od nanosa iz bujica
3. erdapska rena uprava (RU) upravljae, eksploatisae i odravae sledee objekte
i radove HEPS erdap:
-brodske prevodnice i pretpristanita
-zgrade, radionice, magacine i skladita sagraena za potrebe RU
-stambena naselja sagraena za potrebe RU
-plovila za razbijanje leda i odravanje objekata
-ureeni plovni put uzvodno i nizvodno od brane u sektoru erdapa sa mestima za
stajanje plovila sa signalnim ureajima.
4.U skladu sa odredbama l.18.t.4. sporazuma HE erdap i HC Portile de Fier i RU
snosie sve trokove za upravljanje, eksploataciju i odravanje objekata i radova HEPS
erdap koji sui m povereni u skladu sa t.2. i 3. ovog lana, vodei rauna i o odredbama
l.11 i 12 ove konvencije.
5.HE erdap ini sastavni deo jugoslovenskog elektroenergetskog sistema a HC Portile
de Fier rumunskog elektroenergetskog sistema. Kao takva, ova dva hidroenergetska
preduzea e funkcionisati samostalno, pod uslovima predvienim sporazumom i ovom
konvencijom.
6.Ugovorne strane se obavezuju da obezbede koordinaciju eksploatacije i odravanja
objekata i radova HEPS erdap u meri potrebnoj za racionalnu eksploataciju celog
sistema, vodei rauna o injenici daovaj predstavlja jednu celinu sa hidroenergetskog I
plovidbenog stanovita, kako je to predvieno lanom 18 taka 1 i lanom 10 take 1,2,7
sporazuma. Nain na koji e se obezbediti koordinacija eksploatacije i odravanje
objekata i radova HEPS erdap, regulisae ova konvencija.

6.
2.Korienje u ravnim delovima hidroenergetskog potencijala ureenog sa HEPS erdap
predvieno u l 8 sporazuma ostvarie se na sledei nain:

a)korienje u ravnim delovima raspoloivog hidroenergetskog potencijala vrie se


svakodnevno, veliinu odstupanja u raspodeli u toku jednog dana regulisae se
pravilnikom zajednike dispeerske slube predviene lanom 5 taka 2 ove konvencije,
eventualne naznake u korienju hidroenergetskog potencijala izravnae se najdalje u
toku od 7 dana od dana kad su nastale.
b) ako deo hidroenergetskih preduzea iz bilo kojih razloga ne moe da iskoristi u
potpunosti svoj deo potencijala, onda deo koji ne moe da iskoristi moe ustupiti na
korienje drugom preduzeu, ako ono to eli; koliine energije tako koriene vratie se
u roku i pod uslovima koji budu dogovoreni izmeu dva preduzea
c) merenje iskorienog hidroenergetskog potencijala vrie se merenjem proizvedene
elektrine energije na pragu generatora svakog agregata, za ta e svako preduzee
raspolagati pokaznim i registrujuim mernim instrumentima za snagu i brojilima za svaki
agregat obe elektrane, koji moraju imati isti stepen tanosti i preciznosti, to e se
zajedniki utvrditi
d)pri raunanju iskorienog potencijala, energija proizvedena agregatima iji je
koeficijent korisnosti u bilo kom delu podruja rada nii od koeficijenta korisnosti
agregata sa najmanjim gubicima za vie od 0,5 %, mnoie se korekcionim faktorom koji
se utvruje pravilnikom zajednike dispeerske slube iz l.2 t 5 obe konvencije
e)u uslovima prirodnih protoka u Dunavu, kada na osnovu odredaba ove konvencije I
pravilnika nije dozvoljeno koristiti punu instalisanu snagu, svako preduzee, u sluaju
izuzetno teke havarije u energetskom sistemu kome pripada, moe bez prethodnog
odobrenja zajednike dispeerske slube koristiti punu snagu elektrane za vreme od
najvie jednog asa a preduzee koje je usled ovakvog razloga prekorailo okvire
zajednikog programa eksploatacije, duno je da zajednikoj dispeerskoj slubi
najdocnije u roku od 24 asa, objasni razloge prekoraenja zajednikog programa
eksploatacije; razlike u energiji izravnae se u toku od 7 dana prekoraenja.

7.
Elektrina veza izmeu razvodnih postrojenja dve elektrane bie, po pravilu u prekidu.
Ova veza uspostavljae se samo u sluaju razmene elekrine energije izmeu dva
hidroenergetska preduzea.

11.
Radovi na bagerovanju u akumulacionom jezeru HEPS erdap vrie se na sledei nain:
a)Godinji obim radova na bagerovanju koji treba da budu izvedeni u akumulacionom
jezeru od brane do ua Morave i posebno uzvodno od ua Morave do take koja e biti
odreena idejnim projektom, utvrivae zajedniki organ za koordinaciju do kraja treeg
tromeseja protekle godine.
b)Godinji obim radova na bagerovanju koji treba da budu izvedeni uzvodno od ua
Morave kao posledica stvaranja HEPS erdap, dobie se oduzimanjem od ukupnih

godinjih radova na bagerovanju potrebnih na ovom sektoru koliine od 20000 m3 koja


predstavlja potrebne radove u prirodnom reimu Dunava
c)Zajedniki organ za koordinaciju utvrdie posebno obim radova na bagerovanju,
potrebnih za otklanjanje nanosa pritoka Dunava sa rumunske teritorije, koje se ulivaju u
akumulaciono jezero
12
1.Elektrina energija utroena u grupnim stanicama za odvoenje podzemnih i
povrinskih voda, prouzrokovanih postojanjem HEPS erdap, registrovae se
strujomerima
2.Godinji utroak elektrine energije iz take 1 ovog lana dobie se oduzimajui od
ukupno utroene elektrine energije onu koliinu elektirne energije koja je potrebna za
rad crpnih stanica u prirodnom reimu Dunava. Tako dobivene koliine godinje utroene
elektrine energije pomnoene koeficijentom 1,5 bie pokrivene u ravnim delovima iz
sopstvenog utroka dve elektrane HEPS erdap
3. Radi primene odredaba ovog lana, zajednika dispeerska sluba utvrdie, na osnovu
podataka iz idejnog projekta i pravilnika predvienog u l.5 t 2 ove konvencije, koliinu
energije koju crpne stanice godinje utroe u prirodnom reimu Dunava.

13.
Pokrivanje trokova eksploatacije i odravanje objekata i radova HEPS erdap koji slue
plovidbi, kao i povraaj prema l.6 t 2 sporazuma iznosa investiranog od obe strane za
poboljanje uslova plovidbe u sektoru erdapa, bie obezbeeni taksamautvrenim od
strane RU, saglasno odredbama konvencije o reimu plovidbe na Dunavu od 18.
Avgusta 1948.g. Uputstva o modalitetima naplate ovih taksa bie izraena od RU, u
saglasnosti sa Dunavskom komisijom
Sainjeno u Beogradu, dana 30. Novembra 1963. Godine u dva originalna primerka,
svaki na srpskohrvatskom I rumunskom jeziku, s tim das u oba teksta iste vanosti
R s br 94
17.juna 1964. godine
Beograd

KONVENCIJA IZMEU VLADE SFR JUGOSLAVIJE I VLADE NR RUMUNIJE


O IZRADI PROJEKATA ZA IZGRADNJU HIDROENERGETSKOG I
PLOVIDBENOG SISTEMA ERDAP NA RECI DUNAVU
/Slubeni list SFRJ, Dodatak Meunarodni ugovori i drugi sporazumi br.11-1964.g/
1.
1.Projektovanje HEPS erdap na reci Dunavu izvrie se na osnovu projektnog zadatka
priloenog u ovoj konvenciji.
2.Projektima koji se izrauju za HEPS erdap treba utvrditi najpovoljnija tehnikoekonomska reenja prihvatljiva za obe strane.
3.
1.Idejni projekt HEPS erdap izradie se na sledei nain:
a)za sledee pozicije strukture investicija (prilog br 1 Konvencije o utvrivanju vrednosti
investicija i meusobnom obraunu), projekti i tehniko- ekonomska dokumentacija

izradie se zajedniki u meovitoj jedinici za projektovanje predvienoj u l 7 ove


konvencije:
-Pripremni radovi (I.2.)
-Skretanje reke i obezbeenje plovidbe za vreme graenja (I.3.)
-Brana (I.4.)
-Elektrane (I.5.)
-Brodske prevodnice i pretpristanita (I.6.)
-Plovni put u sektoru erdapa sa mestima za stajanje plovila (I.7.)
-Riblje staze (I.8.)
-Ureenje korita Dunava nizvodno od brane (I.9.)
-Pristupi glavnom objektu (I.10.)
-Razvodna postrojenja elektrane (II.1.)
-Elektrina veza izmeu razvodnih postrojenja elektrana (II.2.)
-Zgrade, radionice, magacini i skladita (II.3.)
-Stambena naselja (II.4.)
-Plovila za razbijanje leda i odravanje objekata (III.3.)
-Ureenje i ienje dna akumulacionog jezera (III.4.)
2.Projekti i tehniko- ekonomska dokumentacija za utvrivanje naknada teta izradie se
na osnovu odredaba Konvencije o naknadi teta.
3.Projekti objekata i ureaja za zatitu priobalnog podruja predvidee sve potrebne i
dovoljne mere radi odravanja sadanjeg stanja ovog podruja

7.
1. U skladu sa odredbama lana 12 sporazuma, svaka vlada odreuje kao glavne
projektante sledee organizacije:
Vlada SFR Jugoslavije- preduzee Energoprojekt, sa seditem u Beogradu,
kao glavnog projektanta jugoslovenske strane;
Vlada NR Rumunije- Institutu de Studiu si Proiectari Hidroenergetice, sa
seditem u Bukuretu, kao glavnog projektanta rumunske strane
PROJEKTNI ZADATAK
1. Uvodne odredbe
Projekte i ekonomsko tehniku dokumentaciju izraditi potujui odredbe
sporazuma, konvencija i ostalih dokumenata zakljuenih izmeu vlada SFR
Jugoslavije i NR Rumunije u vezi izgradnje i eksploatacije HEPS erdap.
1.2.
HEPS erdap projektovati kao huidroenergetsku i plovidbenu celinu.
1.3.
Tehnika reenja koja e se utvrditi projektima moraju voditi rauna o
uslovima izvoenja radova i o reimu eksploatacije koji proistiu iz odredaba
i konvencija u vezi izgradnje i eksploatacije HEPS erdap.
1.1.

1.4.

U idejnom projektu dati obrazloenje svih orijentacionih parametara i


pokazatelja iz sporazuma, kao i ekonomsko- tehniku dokumentaciju na
osnovu koje e se definitivno utvrditi parametric i pokazatelji HEPS
2. Dispozicija i lokacija glavnog objekta

2.1.

Kod glavnog objekta predvideti jednu prevodnicu i jednu elektranu pri


levoj obali, jednu prevodnicu i jednu elektranu pri desnoj obali i prelivnu
branu izmeu ove dve elektrane.
2.2.
Idejnim projektom utvrditi definitivnu lokaciju glavnog objekta na osnovu
uporeenja vie varijanata lokacije u zoni izmeu mesta Sip na jugoslovenskoj
teritoriji (km D 943+800) i mesta Gura Vain a rumunskoj strain (km D
940+800).
2.3.
Glavni objekat projektovati za maksimalnu kotu uspora 69,50 metara
iznad Jadranskog mora.
2.4.
Preko glavnog objekta predvideti drumsku i elezniku vezu izmeu dve
obale.
3. Prelivna brana
3.1.

Za izbor tipa i dimenzija prelivne brane prouiti vie varijanata: betonska


brana, olakana armirano- betonska brana, armirano-betonska sa ploama
izmeu stubova i druge varijante. Uzeti u obzir reenja sa i bez temeljnih
ispusta.
3.2.
Organi za evakuaciju treba da obezbede kako evakuaciju katastrofalnih
voda, tako I evakuaciju leda u specifinim uslovima ovog sektora Dunava.
3.3.
Kod organa za evakuaciju prouiti vie varijanata u pogledu broja i
dimenzija prelivnih polja i tipova zatvaraa i ustava.
3.4.
Evakuacija velikih voda treba da bude obezbeena pri koti gornje vode na
brani 63,00 metara iznad Jadranskog mora.
4.

Elektrane

4.1 Instalisana snaga u obema elektranama i godinja proizvodnja energije


odredie se na osnovu:
-nivoa uspora na brani varijabilnog izmeu kote 63,00 metara i 69,50 metara iznad
Jadranskog mora;
-nivoa donje vode snienog produbljenjem korita Dunava nizvodno od brane;
-instalisanog protoka koji odgovara iskorienjem elektrana za pokrivanje vrhova
dnevnih dijagrama optereenja;
-podataka o primeni elektrana;
a polazei od sledeih orijentacionih parametara i pokazatelja:
-instalisani protok oko 8.500 m3/sec.
-instalisana snaga oko 2.000.000 kw
-prosena godinja proizvodnja energije oko 10 milijardi kwh.

4.2. Reim rada elektrana utvruje se tako da nivo Dunava na uu Nere ne pree
kotu 68,00 metara iznad Jadranskog mora, u onim vremenskim periodima u kojima bi to
moglo naneti tete priobalnom podruju akumulacionog jezera. Kota 68,00 metara iznad
Jadranskog mora na uu Nere moe se prevazii pri protocima kod kojih bi i u
prirodnom reimu ova kota bila prevaziena. U periodima u kojima odravanje nivoa na
uu Nere na koti 69,50 metara iznad Jadranskog mora ne bi prouzrokovalo tete
priobalnom podruju, kota uspora na brani bie ona koja pri raznim protocima odgovara
nivou Dunava na uu Nere 69,50 metara iznad Jadranskog mora.
4.3. Stepen pokrivanja vrhova dnevnih dijagrama optereenja, pri raznim protocima
Dunava utvrditi na osnovu tehniko- ekonomske analize, vodei pri tome rauna o
protoku koji obezbeuje plovidbu nizvodno od brane.
4.4. Reim eksploatacije elektrana utvrditi vodei pri tome rauna o reimu plovidbe
nizvodno i uzvodno od brane.
4.5. U obema elektranama predvideti jednak broj agregata za proizvodnju elektrine
energije. Uporediti varijante sap o pet, est i sedam agregata u svakoj elektrani.
4.6. Putanje u pogon i zaustavljanje agregata vrie se automatizovano iz komandnih
prostora svake elektrane. Projektom utrvditi stepen automatizacije pojeidnih operacija.
Pored toga, predvideti mogunost runog putanja i zauszavljanja agregata.
4.7. Kod obe elektrane predvideti ureaje za dispeersku slubu, za telekomande, za
zatitu, za telekomunikacije, za signalizaciju, za merenje i kontrolu i druge potrebne
ureaje.
5. Brodske prevodnice i pretpristanita
5.1.

Dimenzije komora brodskih prevodnica predvideti u skladu sa


preporukama Dunavske komisije:
-korisna duina 310 metara;
-korisna irina 34 metara;
-dubina na pragu 4,5 metra.
5.2. Projektom predvideti dvostepene brodske prevodnice. Projekat treba da sadri
i uporednu tehniko- ekonomsku analizu dvostepene i jednostepene brodske prevodnice.
5.3. Konstruktivna reenja komora brodskih prevodnica, system snabdevanja
brodskih prevodnica vodom i reenje vrata brodskih prevodnica utvrditi na osnovu
uporeenja vie varijanata.
5.4. Funkcionisanjem brodskih prevodnica rukovae se iz posebnih komandi,
lociranih pored svake brodske prevodnice.
5.5. Uzvodno i nizvodno od brodskih prevodnica predvideti pretpristanita
sledeih dimenzija:
-minimalna irina 100 metara;
-duina oko 600 metara;
-dubina 2,5 metra,
sa mogunou naknadnog prpodubljivanja do 3,5 metra.
6.

Plovni put u sektoru erdapa

Projektom predvideti radove i ureaje za stacioniranje brodova, kao i potrebne signalne


ureaje za plovni put u sektoru erdapa.
7. Riblje staze
Projektom predvideti riblje staze ili druge ureaje koji omoguuju prelaz riba iz donje u
gornju vodu i obratno.
8. Ureenje korita nizvodno od brane
8.1.Projektom utvrditi obim i vrstu radova portrebnih za ureenje plovnih puteva
nizvodno od brodskih prevodnica.
8.2.Projektom utvrditi i obim radova na produbljenju korita Dunava nizvodno od brane, u
cilju poveanja instalisane i garantovane snage i proizvodnje elektrine energije. Pri tome
voditi rauna i o uticaju izgradnje hidroelektrane Radujevac- Gruja na reenje ovog
problema.
8.3. Obim radova na produbljenju korita Dunava utvrditi na osnovu uporeenja vie
varijanata snienja nivoa donje vode i delovanja iskopanog materijala.
8.4.Projektom prouiti uticaj izgradnje i eksploatacije HEPS erdap na korito I obale
Dunava nizvodno od brane i predvideti sve mere potrebne i dovoljne da se otkloni
negativni uticaj izmenjenog reima Dunava nizvodno od brane.
9.Pomoni objekti, postrojenja i ureaaji potrebni za eksploataciju HEPS erdap
U sklopu HEPS erdap predvideti sve pomone objekte, postrojenja i ureaje potrebne
za eksploataciju HEPS: razvodna postrojenja elektrana, elektrinu vezu izmeu razvodnih
postrojenja elektrana, administrativne i stambene zgrade, radionice, magacine, skladita i
druge pomone objekte.
10.Objekti i ureaji za zatitu priobalnog podruja
10.1.Projektom predvdieti sve radove potrebne i dovoljne da se u priobalnom podruju
odri sadanje stanje u pogledu plavlejnja zemljita koje nije obuhvaeno naknadom za
tete i reimom podzemnih i povrinskih voda, kad se pri protocima manjim od 8.500
m3/sec nivo Dunava na uu Nere odrava na koti 68,00 metara iznad Jadranskog mora.
10.2.Projektom treba kompleksno obuhvatiti problem koji se javljaju zbog dejstva uspora
i prikazati tehniko- ekonomske posledice toga dejstva, i to:
-uticaj varijabilnog uspora pri raznim protocima i eksploatacionim uslovima na reim
podzemnih voda priobalnog podruja, na pedoloke i hidropedoloke osobine zemljita i
na poljoprivrednu porizvodnju;
-uticaj varijabilnog nivoa uspora na stabilnost obala Dunava i pritoka;
-uticaj varijabilnog uspora na objekte za odbranu od poplava na Dunavu i pritokama;
-uticaj varijabilnog uspora na naselja, industrisjke objekte i druge objekte.
10.3.Projektom prouiti razne varijante kako u pogledu konstruktivnih reenja, tako i u
pogledu naina izvoenja radova.

10.4.Projekte objekata i ureaja za zatitu priobalnog podruja izraditi na osnovu


porjektnih zadataka pojedinih objekata i ureaja koje zajedniki utvruju glavni
projektanti uz saglasnost investitora. Glavni projektanti su obavezni da vode rauna o
odredbama take 101, 10.2 I 10.3 ovoga pprojektnog zadataka.
11.Objekti i ureaji za zatitu akumulacionog jezera od nanosa
11.1.Projektom treba kompleksno obuhvatiti problem zatite od nanosa koji u
akumulaciono jezero donese Dunav, pritoke i bujice i prikazati tehniko-ekonomske
posledice taloenja nanosa u zoni dejstva uspora, i to:
-uticaj varijabilnog uspora na reim nanosa i posledice na korito i na vodostaje Dunava i
njegovh pritoka u zoni uspora
-uticaj taloenja nanosa na reim plovidbe u zoni uspora i mere za odravanje plovnog
puta u toj zoni
-uticaj donoenja nanosa iz bujica u akumulaciono jezero i mere za zatitu
akumulacionog jezera od nanosa iz bujica, koji bi ometao funkcionisanje HEPS erdap.
11.2.Projektom utvrditi:
-zonu dejstva uspora na reim nanosa;
-u kojim sluajevima bi taloenje nanosa u ovoj zoni ometalo normalno funkcionisanje
HEPS;
-obim radova na ureenju bujica koje donose nanos u akumulaciono jezero;
-orijentacione godinje prosene koliine nanosa koji se mora bagerovati u fazi
eksploatacije iz zone bagerovanja;
-mesto za deponovanje izbagerovanih materijala.
12.Plovila za razbijanje leda i odravanje objekata
Projekt treba da sadri i tehniko- ekonomsku dokumentaciju o izboru tipa i broja plovila
za razbijanje leda i odravanje plovnog puta i glavnog objekta.
13.Ureeenje i ienje dna akumulacionog jezera
Projektom utvrditi sve mere na ureenju i ienju dna akumulacionog jezera, potrebne
radi bezbednog funkcionisanja HEPS i radi sanitarne zatite.
14.Naknada za tete prouzrokovane stvaranjem akumulacionog jezera
Projekte objekata koji se zbog stvaranja akumulacionog jezera izmetaju izraditi u skladu
sa odredbama Konvencije o naknadi teta
15.Rokovi izgradnje
Projektom predvideti poetak radova polovinom 1964. godine, i takvu organizaciju
graenja koja obezbeuje putanje u pogon sa kotom uspora priblino 52,00 metara iznad
Jadranskog mora, po dva agregata na svakoj strani polovinom 1970. godine, a putanje u
pogon HEPS sa normalnom kotom uspora 1971. godine.

16.Projekt organizacije graenja glavnog objekta


16.1.Projektom organizacije graenja utvrditi:
-tehnoloki process izvoenja graevinskih i montanih radova koji obezbeuje kvalitet
radova i njihovo izvoenje u predvienim rokovima;
-specifikaciju izvoake opreme;
-obim pripremnih radova na osnovu prorauna potrebnih radnih kapaciteta;
-generalni plan graenja kojim se za itav period graenja utvruje dinamika
graevisnkih i montanih radova, dinamika obezbeenja radne snage, materijala i
izvoake opreme, kao i dimanima finansiranja radova.
16.2. Projekt organizacije gradnje treba da sadri pprojekte svih pripremnih radova za
skretanje robe i obezbeenje plovidbe za vreme graenja.
17.Predraunska vrednost investicija
17.1.Predraune kojima se utvruju vrednosti investicija izraditi u skladu sa odredbama
Konvencije o utvrivanju vrednosti investicija i meusobnom obraunu.
17.2.Jedinine cene za graevinske radove na glavnom objektu proraunati na osnovu
tehnolokog procesa predvienog zajednikim projektom organizacije graenja.
173.Jednine cene za sve ostale graevisnke radove proraunati na osnovu tehnolokog
procesa koji zajedniki utvruju glavni projektanti.
18.Osnovni tehniko- ekonomski pokazatelji
Idejni project treba da sdari osnovne tehniko- ekonomske pokazatelje HEPS: specifine
investicije po instalisanom kw, specifine investicije po kwh godinje proizvoddnje, cena
po kwh na pragu generator, specifine trokove plovidbe kroz sektor erdapa po toni
nosivosti i druge.
19.Rokovi za izradu projekta i tehnikoekonomske dokumentacije
19.1.Idejni project HEPS, koji sadri idejne projekte svih objekata i radova HEPS,
projekt organizacije graenja glavnog objekta i tehniko- ekonomsku dokumentaciju
kojom se utvruju predraunske vrednosti investicija za svaku poziciju strukture
investicija, predae glavni projektanti na reviziju tokom prvog tromeseja 1964. godine.

R.s.br.94
17.juna 1964.g.

KONVENCIJA IZMEU VLADE SFR JUGOSLAVIJE


I VLADE NR
RUMUNIJE O IZVOENJU RADOVA NA HIDROENRGETSKOM I
PLOVIDBENOM SISTEMU ERDAP NA RECI DUNAV
/Slubeni list SFRJ, Dodatak Meunarodni ugovori i drugi sporazumi br.11-1964.g/

1.
1.Svaka ugovorna strana obezbeuje izvoenje graevinskih i montanih radova i
nabavku opreme, za objekte i radove na svojoj teritoriji, potrebne za izgradnju HEPS
erdap na reci Dunavu.

2.Graevinske radove na brani, radove na skretanju reke i radove na ureenju korita


Dunava nizvodno od brane, ukljuiv za ove odgovarajue pripremne radove, izvrie
rumunska strana na jugoslovenskoj teritoriji u onom obimu koji e biti odreen u
idejnom projektu, generalnom planu graenja i godinjim planovima graenja.
3.U cilju ubrzanja radova ili izravnavanja vrednosti radova, koje svaka strana treba da
izvede, meovita komisija moe odluiti, pre poetka ili u toku izvoenja radova, da
jedna strana izvede na teritoriji druge strane vei obim radova nego to je to odreeno u
idejnom projektu, generalnom planu graenja i godinjim planovima graenja.
4.Svaka ugovorna strana ima slobodu izbora izvoakih organizacija kojima e poveriti
izvoenje objekata i radova HEPS erdap, kao i slobodu izbora isporuilaca opreme za
ove objekte i radove.

17.
1.Izuzev nadzora nad izvoenjem graevinskih i montanih radova i kontrole koliine i
kvaliteta tih radova koje svaka strana obezbeuje u skladu sa l.10 ove konvencije, vrie
se zajednika kontrola saobraznosti objekata i radova sa projektima, te izvrenja
generalnog plana graenja, godinjih planova graenja, kao i zajednika kontrola
kvaliteta radova.
2.Zajednika kontrola ostvarivae se na sledei nain:
-svaki investitor ima pravo uvida u objekte i radove koji se izvode pod nadzorom i
kontrolom drugog investitora;
-svaki investitor e podnositi lokalnom operativno-koordinacionom organu periodine
izvetaje o izvoenju i kvalitetu objekata i radova koji se izvode pod njegovim nadzorom
i kontrolom;
-svaki investitor e organizovati potrebne gradiline laboratorije i dostavljae lokalno
operativno- koordinacionom organu laboratorijske nalaze i ateste o kvalitetu materijala i
radova;
-lokalni operativvno- koordinacioni organ moe odrediti i druge specijalizovane
organizacije koje e vriti laboratorijska ispitivanja u cilju kontrole kvaliteta;
3.Zvanini nalazi gradilinih laboratorija i specijalizovanih organizacija, kao i atesti o
kvalitetu, predstavljaju osnovne podloge za utvrivanje kvaliteta radova. Interpretiranje
laboratorijskih nalaza i atesta vrie lokalni operativno- koordinacioni organ preko
strunjaka koje u tom cilju imenuje.
24.
1.Investitori su obavezni da za vreme gradnje HEPS erdap obezbede kontinuitet
plovidbe u sektoru glavnog objekta. Ako e tehnoloki process izvoenja radova to
zahtevati, moe se prekinuti plovidba u vremenu ne duem nego to je predvieno
generalnim planom graenja i godinjim planovima graenja. Lokalni operativnokoordinacioni organ utvrdie datum poetka i trajanja svakog pereioda plovidbe
sporazumno sa erdapskom renom upravom.
2.Investitori e obezbediti zajedniki dopunsku vuu za prolaz brodova kroz sector
glavnog objekta, u skladu sa generalnim planom graenja i godinjim planovima
graenja.

3.Pre pristupanja radovima za izgradnju zagata na plovnom putu, investitori e obezbediti


megunost plovidbe kroz jednu od brodskih prevodnica. Pri malim protocima mora se
obezbediti kod glavne brodske prevodnice dubina potrebna za prolaz brodova sa gazom
koji odgovara ovom sektoru Dunava.
4.Za vreme izgradnje glavnog objekta investitori e sporazumno sa RU postaviti
potrebne signale za plovidbu, koji e biti sinhronizovani sa signalnim sistemom stanice
Sip.
5.Pitanja koja se odnose na plovidbu u sektoru glavnog objekta, za vreme izgradnje
HEPS erdap, reavae zajedniki loklani operativno-koordinacioni organ i RU. U tom
cilju lokalni operativno- kordinacioni organ i RU donosie i potrebne pravilnike o
plovidbi.

PROTOKOL O REGULISANJU IZVESNIH PITANJA U VEZI IZGRADNJE I


EKSPLOATACIJE SISTEMA ERDAP
Vlada SFR Jugoslavije i Vlada NR Rumunije, vodei rauna o odredbama Sporazuma o
izgradnji i eksploataciji HEPS erdap na reci Dunavu i, Konvenciji o eksploataciji ovog
sistema, iz kojih prizilazi:
-da e ugovorne strane koristiti, u ravnim delovima, ne samo hidroenergetski potencijal
zajednikog sektora Dunava, ve i onaj, sektora Dunava uzvodno od ua Nere u reimu
funkcionisanja utvrenom sporazumom, odnosno u reimu funkcionisanja kojii e se
eventualno naknadno utvrditi shodno l.4.t.2. sporazuma;
-da e jugoslovenska strana snositi za eksploataciju i odravanje objekata i radova na
svojoj teritoriji, u reimu eksploatacije predvienom u lanu 4.t.1. sporazuma, trokove
koji predstavljaju vie od polovine ukupnih trokova eksploatacije i odravanja potrebnih
za ceo HEPS;
-imajui u vidu da bi ureenje sliva reke Morave od jugoslovenske strane imalo za
posledicu i smanjenje donoenja nanosa iz Morave u akumulaciono jezero i da e
jugoslovenska strana obezbediti, u svakom sluaju, zatitu akumulacionog jezera od ovih
nanosa, snosei odgovarajue trokove saglasno odredbama konvencije o eksploataciji
HEPS erdap,
Sloile su se o sledeem:
1.
Radi ostvarivanja podjednake raspodele tereta i uravnoteenja prava i obaveza strana u
vezi izgradnje i eksploatacije HEPS erdap, rumunska strana e platiti jugoslovenskoj

strani, jedanput za sve vreme trajanja eksploatacije ovog sistema, paualnu sumu od 20
miliona obraunskih dolara SAD, koju jugoslovenska strana namerava da upotrebi u
okviru svojih trokova onako kako nae za shodno za spreavanje nanosa iz Morave u
akumulaciono jezero putem ureenja sliva ove reke.
2.Jugolsovenska strane e koristiti, pod uslovima iz ovog protokola, iznos iz take 1.
ovog lana za kupovinu robe rumunske proizvodnje u NR Rumuniji, prema priloenoj
robnoj listi koja je sastavni deo ovog protokola.

4.
1.Vodei rauna da se rumunska strana obavezala, saglasno lanu 1 ovog protokola, da
plati ukupan iznos od 20 miliona obraunskih dolara SAD do 1968. godine zakljuno,
jugoslovenska strana se obavezuje da e rumunskoj strani, ako ova to eli, isporuivati
elektrinu energiju poev od 1.januara 1972.godine za vreme od 10 godina, koliinu
214,5 miliona kwh godinje, po ceni od 0,007 dolara SAD za kwh.

.
,
, , '' '' ,
,

, , ,
, ,
...

:
( 2002.), (, 2002. 2003.),
XX (, 2002.), (, 2004.),
(, 2005.), (, 2005.),
(, 2006.), (, 2007.),
(, 2008.), (, 2010),
( 2011), ( 2011).
e :

, ,

.
.
'' '' : Stanford University, Socratres
Stanford's Online Catalog, UCL London's Global University, Scholl of Slavonic and East
European studies Library. '' ''
. '' ''

Beth Hatefutsoth- The Nahum Goldman Museum of Jewish Diaspora

. '' ''
. '' e '' ''
'' '' Yad
Vashem M a,

'' ''

,

1948-1989..
- Institut National pentru Memoria Exilului Romanesc.

'' , '' 2002....

RANKO JAKOVLJEVI
__________________________________________________________________
INDEPENDENT RESEARCHES

1.
CONFISCATION AND NATIONALIZATION AS ELEMENTS OF SOCIALIST
LEGAL SYSTEM
Publisher: Republic Chamber of Law, Belgrade, ''Pravni ivot'' (Legal Life Review)
No.10/2002 p.347-356.
Publisher: ''Rastko'' E-Library of Serbian Culture http://www.rastko.rs/rastko/delo/12437
Summary
The author thoroughly criticizes in his report the Marxist theoretical and practical conception in the sphere
of taking over private property by applying nationalization and expropriation as ''revolutionary measures''
intended to introduce a radically different social project. In the process the ideological connotation has been
applied to legal categories, while former socialist revolution was more interested to create courts than laws
and statutes, completely disregarding John Rawls (Theory of Justice) standpoint according to which every
person possesses an inviolable right founded on justice which even the well-being of society cannot
override. The author concludes that in autocratic regimes no reason may serve as a justification but only as
explanation, since although in 1948 Yugoslavia had renounced Stalinism, it never rejected Stalinist
methods in this particular field, while continuing to create State ownership over production means and
liquidating private property.

2.
PARTICIPATING IN THE PROTECTION OF PUBLIC INTEREST AND THE
INSTITUTE OF MONETARY AWARD
Publisher: Republic Chamber of Law Belgrade, Legal Life Review (''Pravni ivot'')
No.9/2004 p.1271-1277.
Summary
The author uses the examples from history of law, including the ancient law, of the right of citizens to
engage in affairs otherwise reserved for the government authorities, including the instituting of action with
the court of law by individuals because of illegal conduct they have noticed. Both Roman and Greek law
speak about some kind of ''individual public sphere'' as well as of individuals right to a monetary award for
such an activity. Such examples are found also in the 13th century medieval statutes. The author then
elaborates, as far as the centuries-old practice of smuggling is concerned, the issue of solutions found in the
developed contemporary legal systems, mentioning in that respect article 259, paragraph 1, item 4 of the
current Customs Law of the Republic of Serbia. To enlighten the issue treated, the author particularly
elaborates the history and the actual situation of legal limits and grounds of participation of citizens and
other persons in the protection of public interest through discovering infractions which have no
characteristics of smuggling, but still fall under the statutory sanctions provided for by existing Customs
Law of Serbia.

3.JAKOV VARONS ELECTRIC POWER PLANT IN KLADOVO


Publisher: Jewish Historical Museum- Belgrade, ''Zbornik'' 8/2003 p.411-421.

Summary
Jakov Varons electric power plant in Kladovo became operational in 1931, after the signing of a
concession deal between ''Reflektor'' from Belgrade, on the one side, and Belgrade traders Aron and Jakov
Varon, on the other. After a long- drown- out court case, Jakov Varon became, in 1936, the exclusive
partner of the Kladovo municipality for the production and distribution of electric power. During the World
War 2, he was registered as a missing person, the fact on which the new post-war authorities in Serbia
based their decision to confiscate his property, in 1944. After a number of misinterpretations of the
regulations, and with the broadening of the jurisdiction of the Nationalization Act, it was listed as state
property in 1948. This decision points to a problem of applying ideological criteria to legal categories,
which resulted in a number of illegal steps by the Communist authorities between 1944 and 1948.

4.GYPSIES/ROMA OF KLADOVO
Publisher: Serbian Academy of Sciences and Arts, Department of Social Sciences book
29, Scientific Conferences Volume CXIX, Belgrade 2007, p.241-257.
Publisher: Rastko E-Library of Serbian Culture http://www.rastko.rs/rastko/delo/12778
Summary
For centuries Gypsies/Roma are present in the area of Kladovo and surroundings, confined with river
border toward Romania and slopes of Miroc mountain, with the same destiny like members of other ethnic
groups at this territory with often migrations, respectable degree of solidarity and joint participation in
social events, resulted, with certain exceptions, with their equal status in relation to other inhabitants of this
municipality. For the reason of official political course, not without fears for their future if they declare as
Roma, in past few decades people of Roma origin stated that they are Vlachs in the first time and recently
that they are Serbs, but that fact did not influence to the preservation of their cultural unique and connection
to common ethnic origins.

5. PONTIFEX MAXIMUS
Publisher: Universitatea ''Aurel Vlaicu'' Arad, Romania, ''Scientific and Technical
Bulletin'' Series: Social and Humanistic Sciences, Nr.14, 2008, p.187-203.
http://shs.uav.ro/files/Nr14-2008-decembrie.pdf
http://shs.uav.ro/php/no14.php

Publisher: Rastko E-Library of Serbian Culture

http://www.rastko.rs/rastko/delo/12772

Summary
Pontifex Maximus is an old title of the Roman educator whose basic meaning is not clear even today, and
whose domain goes much beyond the religious frame, being used by the Roman emperors for keeping
stability of the state system. The institution of Pontifex Maximus had, on one side, a beneficial effect on the
prolongation of existing of the Empire which is due to its adaptability to foreign influences, but it may also
be marked as a generator of agony of Roman Empire, taking into the consideration the fact that it supported
the illusion of its power even when it began to expose itself, as it turned out to be, to the destructing attacks
of the barbarians. Pontifex Maximus was a characteristic of the first among the episcopes of all the
Christian universe for more than a thousand years, and during that period its incumbents were with reason
credited with the mission of preserving the unique European civilization heritage. This kind of meaning
was the wanted prerogative of the Roman Catholic highest title, referring to ''bridge building'' as the sign of
Christian unity.

6. IDENTITY ON THE BORDER: COEXISTENCE OF ROMA, VLACHS AND SERBS


IN KLADOVO
Summary
The subject of this paper is realization of cultural and political aspects of the coexistence
of Roma, Vlachs and Serbs in the border area of north- eastern Serbia, seen through the
prism of multicultural efforts of members of different nations to find a mutually
acceptable level of tolerance, solidarity and cooperation, in order to make their survival
functional and political systems for a long time. Therefore, as Kladovo is a frontier region
all the similarities and differences in habits, customs, beliefs and specifics are being
analyzed.
Publisher: Serbian Academy of Sciences and Arts, International Scientific Conference
The change of Roma identity, culture and language conditioned by planned socioeconomic integration, Belgrade 2010.
7. OTHER WORKS published in RASTKO E-LIBRARY OF SERBIAN CULTURE
ADA KALE http://www.rastko.rs/rastko/delo/12985
ATLANTIDA NA DUNAVU http://www.rastko.rs/rastko/delo/12828
ODGOVORNOST SLUBENIKA NACIONALNE ADMINISTRACIJE U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941-1944
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12773
JEVREJI NA SEVEROISTONIM GRANICAMA SRBIJE http://www.rastko.rs/rastko/delo/12776
/Yad Vashem Library Catalog: 2010-0346E/
RUSKI ZATITNI KORPUS U SRBIJI 1941-1944 http://www.rastko.rs/rastko/delo/12774
SRPSKA TIMOKA ELITA POETKOM XX VEKA http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479
SRPSKO TURSKI PREGOVORI O MIRU 1808. http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479
RUSI I SRBI IZMEDJU SIBIRA I KLADOVA http://www.rastko.rs/rastko/delo/12802
ZBRINJAVANJE JEVREJSKIH IZBEGLICA BRODOM KRALJICA MARIJA http://www.rastko.rs/rastko/delo/12777
LJUTICA DIMITRIJEVI I RADOVAN KAZIMIROVI- JEDAN POLITIKI SUKOB NA DESNICI
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12775
JEVREJI U SRBIJI 1826-1835 http://www.rastko.rs/rastko/delo/12435
FILIP FERARI DE LA RENOTIERI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12424
CRKVA U STAROJ TEKIJI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12423
PRAVOSLAVLJE SVETOG NIKODIMA http://www.rastko.rs/rastko/delo/12771
''TAMO DALEKO''- DJORDJE MARINKOVI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12400
ETNICI I PARTIZANI: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU LEONIDE PETROVIA http://www.rastko.rs/rastko/delo/13141
TRAJANOV MOST KOD KLADOVA http://www.rastko.rs/rastko/delo/13195
ONI SU GRADILI DJERDAP http://www.rastko.rs/rastko/delo/13209
MAJOR JVO BRANIMIR PETROVI I KRIZA POKRETA OTPORA U SRBIJI 1942-1944
http://www.rastko.rs/rastko/delo/13229
KAFANSKI IVOT I USLUIVANJE ISTORIJE http://www.rastko.rs/rastko/delo/13570
ADA KALEH http://www.rastko.rs/rastko/delo/13688

MONOGRAPHIES
Renik lokalne samouprave, ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002.

Svi erdapski mostovi , ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002, 2003.


Timoka srpska elita, ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002.
Rusi u Srbiji, ''Beoknjiga'' Beograd 2004. ISBN 86-7694-018-5
Gvozdena vrata Atlantide, ''Beoknjiga'' Beograd 2005. ISBN 86-7694-042-5
Jevrejski kod, ''Beoknjiga'' Beograd 2005, ISBN 86-7694-054-1
Umesto domovine itav svet, ''Beoknjiga'' Beograd 2006. ISBN 86-7694-088-6
http://teme.junis.ni.ac.yu/teme-1-2008/teme1/2008/19.pdf http://socioloskipregled.org.yu/Tekstovi/3(2008)/Dragoljub%20B
%2ODjordjevic.pdf

Put Svetog Nikodima, ''Beoknjiga'' Beograd 2007. ISBN 86-7694-078-9


Atlantida u Srbiji, ''Pei i sinovi'' Beograd 2008. ISBN 978-86-7540-091-2
K&S Neueingange/Vorankundigungen Serbien/Montenegro Oktober 2008 No.7822778 :
http://www.kubon-sagner.de/buch/neu/171_2008_10.html
UCL/University College London/- Londons Global University, School of Slavonic and East European studies
Library- SSEES Gen.Ju.Ser.VIII JAK http://www.ssees.ucl.ac.uk/library/nbjan10.htm
Stanford University, Socrates Stanfords Online Catalog- GN751.J352008 Catkey 7872126
http://www.astronomija.co.rs/nauka/istorija/280-atlantida.html

Istorija jedne granice Pei i sinovi Beograd 2010. ISBN 978-86-7540-132-2


Kapija naroda na erdapu 'Pei i sinovi'' Beograd 2011. ISBN 978-86-7540-139-1
Bilo jednom jedno Kladovo Pei i sinoviBeograd 2011 ISBN 978-86-7540-142-1
Francuska ulica Kladovo unpublished
Izmeu pera i maa unpublished
San Ada Kale

unpublished