UNIVERZITET U ISTO NOM SARAJEVU TEHNOLO KI FAKULTET ZVORNIK

TEHNOLOGIJA PRERADE NAFTE
TEMA : Kataliti ko krekovanje

STUDENT : Dragoljub Obradovi

MENTOR: Pero Dugi docent

Zvornik, maj 2010.
1

....................... Kataliti ko krekovanje u fluidizacionom sloju (FCC).......................................................... Proces kataliti kog hidrokrekovanja...................... 2 Blok ema rafinerije u Pan evu..................................................................... 6 3........................ 8 9 4...... 8 ema dvostepenog hidrokrekovanja .................................................................................................................................................................................................... 3 2.......................................................................................................................................................................... Emisija ugljenmonoksida.... 10 6............................................................................................................ 6 Relativne konstante brzina reakcija hidrokrekovanja............................................................ 5 ema modernog procesa FCC................................................................................................................................................................................................... 10 7................. Katalizatori za kataliti ki kreking...............SADR AJ 1...................................................................... 5... Uticaj sumpora. 4 Tehnolo ka ema za kataliti ko krekovanje u FCC................................ 11 Literatura........................... 7 ema jednostepenog hidrokrekovanja...................................................................................... Uvod......... 12 2 ........................................................................................... Emisija estica..........

Sirova nafta se prera uje u rafinerijama . Procesi kataliti kog krekovanja se dele na: .va ni proizvodi prerade nafte u rafinerijama su sirovine za hemijsku industriju. u industriji.U odnosu na vrsta goriva . . hidro i nuklearnu energiju . Njenom preradom dobija se ve i broj proizvoda za raznovrsne namene : goriva . maziva i sirovine za hemijsku industriju . nafta i prirodni gas su za energetske namene u svetskoj potro nji zastupljeni sa 60% .HIDROKREKOVANJE 3 .alkilacija. najva niji su : rafinerijski gas .rafinacija. mehani ku obradu metala .Tako e . motorni benzin .KATALITI KO KREKOVANJE . Proces kataliti kog krekovanja jedan je od najzna ajnijih sekundarnih procesa u preradi nafte. Svi postupci prerade nafte mogu se svrstati u dve grupe : .reformiranje.Maziva (ulja i masti) se koriste za podmazivanje motora .UVOD Nafta je jedan od najzna ajnijih energetskih izvora . to je uslovilo razvoj i usavr avanje postupaka kojima se pove ava udeo motornog benzina i mlaznog goriva u proizvodima rafinerijske prerade nafte .sekundarni postupci koji se dele na termi ke i kataliti ke . Kao goriva . mlazno gorivo . osim toga nafta i gas su i osnovne polazne sirovine za hemijsku industriju .1.piroliza i drugi. Stalni porast automobilskog i avionskog saobra aja doveo je do pove anja potreba tr i ta za odgovaraju im gorivima . Zastupljenost pojedinih grupa proizvoda u ukupnoj proizvodnji rafinerije zavisi od sastava sirove nafte i potreba tr i ta . i to dve tre ine nafta I jedna tre ina prirodni gas .primarni postupci u koje spadaju atmosferska i vakum destilacija. a od kojih sunajzna ajniji :krekovanje. dizel goriva i ulja za lo enje.

Blok ema rafinerije u Pan evu 4 .Slika 1.

a koristi se za proizvodnju benzina iz te kih destilata tj.etan). a reakcije ugljovodonika na ovim katalizatorima su sli ne reakcijama homogene katalize sa jakim kiselinama ( alkilacija sa HF ili H2SO4 ).H2S. U odnosu na reakcije termi kog krekovanja .Cu. Onoliko koliko ga ima u sirovoj nafti.Fe).lako gasno ulje .benzin (RON 92-95. ovde se reakcije odvijaju na poznatom mestu i selektivno.asfalteni. koks ( koji se spaljuje u regeneratoru katalizatora ) Katalizatori : kiselinom tretirani Al2O3/SiO2 .ostaci hidrokrekovanja. Proces kataliti kog krekovanja je jedan od najva nijih sekundarnih procesa u preradi nafte .26 MPa . u regeneratoru 0.12-0. U odnosu na kataliti ki reforming ( koji slu i za pove anje oktanskog broja . pove anja odnosa laki / te ki proizvodi iz iste nafte. Jedan od najva nijih uspeha na ovom polju predstavljalo je krekovanje.13-0.gasna ulja sa termi kog krekovanja.2.S. prinos je oko 50 %) . 5 . Sirovine koje se pri tom koriste su : gasna ulja atmosferske destilacije. a u pokretnom sloju 2-3 mm ) .31 MPa Reakcije : mehanizam reakcije se odvija preko karbokatjona ( karbonijum jona ). tj.V.u kontaktu sa pra kastim katalizatorom u fluidizacionom sloju (FCC) se naziva kataliti ko krekovanje. kao i zeoliti su kiseli materijali . KATALITI KO KREKOVANJE U FLUIDIZACIONOM SLOJU (FCC Flud Catalytic Cracking ) Do 1912. godine iz nafte je dobijana relativno mala koli ina benzina (oko 10% ) . I stariji tipovi katalizatora amorfni alumosilikati . ali ne i koli ine ) kataliti ki kreking pove ava i prinos benzina na ra un te ih frakcija (atmosfersko i vakum gasno ulje ). Proizvodi : gas za lo enje (metan.ekstrakti iz solventne ekstrakcije baznih ulja.vakum gasna ulja. gde se kidanje C-C veze doga a na slu ajnom mestu . Proces kojim se ugljovodonici vi e molarne mase prevode u niskomolekularne-lak e ugljovodonike. u regeneratoru 540-700 C Pritisak : u reaktoru 0. Nepo eljne komponente koje se mogu na i u sirovini : metali (Ni. aktivna povr ina 200-500 m2/g Temperatura : u reaktoru 450-520 .Me utim stalno pove anje potro nje je zahtevalo i pove anje proizvodnje. zeoliti ( estice oko 60µm za FCC .Karbokatjon nastaje iz olefina termi kim delovanjem na po etku kontakta katalizator ugljovodonici ili interakcijom ugljovodonika sa Broensted ili Lewis-ovim kiselim mestima na katalizatoru.

Ovako predgrejana sirovina dalje se greje u cevnoj pe i i dolazi u laznu cev reaktora u kojoj zapo inje njen kontakt sa zagrejanim katalizatorom iz regeneratora . i na zakoksovani katalizator koji nakon ispiranja sa vodenom parom u cilju odvajanja zaostale koli ine proizvoda. Proizvodi reakcije u parnom stanju i vodena para iz reaktora odlaze u kolonu za rektifikaciju .zajedno sa sve om sirovinom odlazi u reaktor. koji se prolaskom kroz ciklone osloba aju zaostalih estica katalizatora i odlaze ka koloni za rektifikaciju.reakciona sme a trenutn razdvoji na proizvode reakcije (osim koksa) u parnom stanju. a preostali deo. Vazduh za sagorevanje koksa natalo enog na katalizatoru greje se u pe i i deli na dva toka od kojih jedan (80% vazduha)lazi direktno u regenerator. dimni gasovi prolaze kroz elektrofilter i odlaze iz postrojenja. lako i te ko kataliti ko gasno ulje kao bo ni proizvodi koji se ispiraju vodenom parom u pridodatoj koloni i ostatak krekovanja koji se jednim delom vra a u kolonu . sirovina se pumpom transportuje kroz izmenjiva e toplote u kojima se predgrejava na ra un hla enja lakog i te kog kataliti kog gasnog ulja i cirkulacionih refluksa iz kolone za rektifikaciju proizvoda krekovanja.Slika 2.odlaze u kotao utilizator.odlazi ka regeneratoru.kao recirkulat. Nakon toga . nastali sagorevanjem koksa .benzin i voda sa vrha kolone . Tehnolo ka ema postrojenja za kataliti ko krekovanje u fluidiziranom sloju katalizatora Kao to se sa slike vidi. pri emu se proizvodi vodena para potrebna u procesu. Reaktor predstavlja vertikalno postavljen cilindri ni aparat od ugljeni nog 6 . a ostatak slu i za pneumatski transport katalizatora u regenerator.Dimni gasovi. pri emu se razdvajaju gas. Nakon dolaska u reaktor. u cilju regeneracije toplote .Istovremeno dolazi i do hemijskih reakcija karakteristi nih za ovaj proces.

kao jednostepena i dvostepena sa nepokretnim slojem katalizatora . i do desorpcije proizvoda. PROCES KATALITI KOG HIDROKREKOVANJA Kataliti ko hidrokrekovanje je proces prerade destilata nafte u struji vodonika pod pritiskom pri povi enim temperaturama na bifunkcionalnim katalizatorima koji imaje krekovanja i hidrogenovanja.Postrojenja za hidrokrekovanje realizovana su u razli itim modifikacijama .u reaktoru su zona ispiranja i zona separacije sa ciklonima.za slu aj zaustavljanja procesa i pra njenja postrojenja. Proces hidrokrekovanja 7 .Pored reakcione zone.elika sa unutra njom oblogom. 3.naj e e fluidizovani . Pored silosa za sve katalizator. potrebno je dodati jo jedan silos za istro eni katalizator u koji mo e da se smesti celokupna koli ina cirkulacionogkatalizatora. ema modernog procesa fluid kataliti kog krekinga U kataliti kim procesima najpre se radilo sa nepokretnim slojem katalizatora umesto kojeg sa danas upotrebljava pokretni. Slika 3. aktivacije i krekovanja molekula . Proizvodi se odvode na rektifikaciju ( te a frakcija se vra a na krekovanje ). a deo katalizatora kontinualno na na regeneraciju . U reaktoru se pod reakcionim uslovima zagrejana sirovina dovodi u kontakt sa vrelim katalizatorom pri emu dolazi do adsorpcije .U regenerativnoj komori se sagoreva koks stalo en na katalizatoru ime se dobija potrebna reakciona toplota katalizator se zagreje i zagrejan vra a u proces.

odstranjivanje hetero jedinjenja .temperatura 300-480 C .potro nja vodonika 200-600 Nm3/m3 sirovine . kao i mogu nost prerade sirovina razli itog kvaliteta.pritisak 5-15 MPa .deciklizacije . U zavisnosti od vrste sirovine i katalizatora i procesnih uslova kataliti koghidrokrekovanja odvijaju se reakcije : .Relativne konstante brzina reakcija hidrokrekovanja 8 .obezbe uje veliku fleksibilnost u preradi nafte od dobijanja benzina do te kih baznih ulja iz iste sirovine .2h-1 u postrojenju Slika 4.3-1.zasi avanja alkena i aromatskih jedinjenja .krekovanja ugljovodonika Procesni uslovi variraju u slede im granicama: .prostorna brzina 0.

ema dvostepenog krekinga 9 .Slika 5. ema jednistepenog krekovanja Slika 6.

Kao katalizatori prvo su kori eni ( do 1966. Sadr aj sumpora je u takvim sirovinama nizak . ve i udeo aromata i na ve u prose nu molekulsku masu proizvoda tj. V . koristi se za preradu vakum-destilata lakih nafti u srednje destilate (gasno ulje i kerozin ) . Ovim procesom .Ovi katalizatori sadr e visoko stabilne zeolite . jer je za njih karakteristi na velika brzina H-prenosa to uti e na manju koncentraciju olefina . Usavr avanjem ovih katalizatora pobolj ana je termi ka stabilnost . Fe ) je ispod 4 ppm. Razvijeni su i novi tipovi katalizatora za FCC koji su otporni na metale . vi e te nih proizvoda. Kori enjem ovih proizvoda mogu e je ostvariti kratko vreme kontakta. Me utim prinosi proizvoda bili su nezadovoljavaju i . pri emu se posti e visoka aktivnost I selektivnost I za koncentracije na katalizatoru I do 2 mas % Ni + V. mogu se prera ivati sve vrste destilata. fluidni kataliti ki kreking . Prinos proizvoda sa razli itim tipovima katalizatora 10 . Dalji trend u razvoju procesa kataliti kog krekinga je kreking ostatka je kreking ostatka primarne I sekundarne nafte . KATALIZATORI ZA KATALITI KI KREKING Oko 40 godina FCC .4.otpornost na spra ivanje raspodela estica itd.zbog njegove fleksibilnosti I visoke efikasnosti . a tako e se suzbija nepo eljno sekundarno krekovanje eljenih te nih proizvoda u gas i koks. a veliki problem su predstavljali metalni otrovi. Tabela 1.a koncentracija metala ( NI.) amorfni silikati sa 13 % i 26 % alumina. Zbog toga se smanjuje obim hidrogenovanja olefina i dehidrogenovanja aromata u te e proizvode sa ni im odnosom C/H ( tj koks). Prinos benzina sa zeolitnim katalizatorima je znatno ve i . benzin I ugljovodoni ne gasove (C1-C4 ). Zna ajan napredak u FCC procesu je uvo enje zeolitnih katalizatora .

Promotori su plemeniti metali impregnirani na katalizatoru. 6.Da bi se spre ilo zaga enje ivotne sredine ugljenmonoksidom .Najbitnija uloga promotora je da ubrza reakciju CO u CO2 a time se ubrzava i sagorevanje ugljenika na katalizatoru i spre ava naknadno sagorevanje u ciklonima .smanjenje ili eliminacija ugljenmonoksida .osloba anjem toplote u toku reakcije CO u CO2 ve a je temperature katalizatora u regeneratoru . Jedan od na ina je hidrotretiranje sirovine ime se kontroli e emisija SO2 . EMISIJA UGLJEN-MONOKSIDA U toku regeneracije katalizatora sagorevanjem koksa nastaje CO2 i CO.manju brzinu cirkulacije katalizatora -smanjenje koli ine koksa na katalizatoru koji dolazi u regenerator.5 kg promotora / 1 t sve eg katalizatora ) omogu ava kontrolu temperature u regeneratoru . Da bi se spre ilo zaga enje ivotne sredine oksidima sumpora .potrebno je izvr iti oksidaciju jednog dela ili celokupnog CO.5. Promotori se koriste u 70% postrojenja za kataliti ki kreking u SAD . Upotrebom promotora se posti e : . pri emu je sagorevanje delimi no ili potpuno. to se posti e konstruktivnim re enjima regeneratora ili dodatkom promotora katalizatora ili kori enjem specijalnih katalizatora koji ubrzavaju reakciju CO u CO2 . a pove ava se prinos benzina . UTICAJ SUMPORA Preradom sirovine sa velikom koncentracijom sumpora u FCC postrojenju (pri emu 20-25% sumpora prelazi u koks ) iz regeneratora izlaze dimni gasovi sa znatnom koncentracijom sumpornih oksida . Protokom katalizatora vra a se u reaktor maksimalna koli ina toplote to omogu ava : -manji odnos katalizator / sirovina pri konstantnoj temperature u reaktoru . Dodatak malih koli ina promotora ( 0. neophodno je ukloniti sumpor iz sirovine . smanjuje se gustina sirovine I sadr aj ugljenika po Konradsonu . 11 .smanjenje ugljenika na regenerisanom katalizatoru. tako da se posti e maksimalno dozvoljena temperature . to pobolj ava konverziju I selektivnost proizvodnje benzina .

12 .potrebno je minimizirati gubitke katalizatora u FCC postrojenju. boljih mehani kih karakteristika i ve e prividne zapreminske gustine od komercijalnih .Pri tome se posebna pa nja poklanja projektovanju opreme na onim mestima na kojima je uo eno spra avanje katalizatora tako da su gubitci manji od 0.57 kg katalizatora / m3 sve e sirovine . EMISIJA ESTICA Po to su novi tipovi katalizatora skuplji od komercijalnih zeolita katalizatora.7. pri emu su ostale karakteristike zadr ane . a mehani ka vrsto a merena indeksima spra ivanja . Prividna zapreminska gustina ovih katalizatora (780 kg/m3 ) znatno je ve a od gustine komercijalnih katalizatora (550 kg/m3 ). Davisona i Jerseya znatno je ni a ( manja vrednost indeksa ozna ava manje stvaranje kataliti ke pra ine). Pored toga razvijeni su novi tipovi katalizatora .

LITERATURA 1 . Hemijska tehnologija III izdanje Beograd 1982.Predavanja Dr Pere Dugi a na TF-u u Zvorniku 2009 . Dr Dragomir Vitorovi 13 . 2.2010.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful