1. UVOD U FILOZOFIJU
1.1. Filozofija
Knjige o istoriji filozofije često počinju pitanjem: Šta je filozofija? Već u tom pitanju kao da se podrazumeva da se radi o nečemu čega dosad nije bilo u iskustvu čitaoca i da će on sada prvi put doći do neke predstave o tome. Ovakav početak se izgleda i ne može sasvim izbeći. Ipak, filozofija bi mogla da nam bude mnogo prisnija nego što se na prvi pogled čini. Filozofska rasprava se odnosi na opšte stavove koji rukovode našim mišljenjima o svetu, društvu i nama samima. Svako od nas ima takve stavove, ali se retko koncentrišemo na to da promislimo koji su to stavovi i da ih podvrgnemo ispitivanju u kome bi proverili da li su ti stavovi ispravni. Filozofi upravo to čine. Oni tragaju za normama ili stavovima koje bi, posle tog preispitivanja, mogli da predlože da budu usvojeni kao zajednička norma vezana za neki aspekt ljudskog života, koja bi koristila i ostalim ljudima. Ponekad nam samo ostavljaju, kroz svoje tekstove i knjige, tragove o tom preispitivanju, ali su te knjige većinom odlučene: u njima autori imaju određene teze koje smatraju istinitim. Filozofija je, dakle, razmišljanje o razmišljanju, traženje opštih crta u našem i u razmišljanju drugih ljudi , sa ciljem da se odluči koji način razmišljanja je bolji. A bolji je onaj način koji nam pomaže da bolje sagledavamo stvarnost, što je opšti cilj svakog saznanja. Pomoću filozofije bi trebalo da naučimo koji činioci povoljno utiču na sagledavanje stvarnosti, a koji nepovoljno, kako bi mogli da kontrolišemo te činioce i omogućimo uticaj pozitivnih, a sprečimo uticaj negativnih činioca. Istinito sagledavanje stvarnosti je jednostavan cilj filozofije.

Pošto je poznavanje realnosti neophodno da bi se postigli bilo koji drugi ciljevi čoveka, preko realnosti se ostvaruje veza filozofije sa praktičnim životom. Ako uspemo da se približimo ovom cilju, videćemo da se paralelno sa njim postiže još jedan važan cilj: pronaći ono oko čega bi ljudi mogli da se slože. Postizanje saglasnosti u bar nekim pitanjima, čime se neka zajednica integriše i čini stabilnijom, predstavlja osnovni praktični cilj filozofije. Ovde se može postaviti pitanje: Kako to da je svaki filozof imao svoju filozofiju, ako je cilj filozofa saglasnost? Utisak o razlikama u filozofiji je samo delimično opravdan. Razlika među filozofima je bilo, ima ih i danas, ali ove razlike su nastale i zbog nekih objektivnih razloga. Najpre, pred vama će sada biti filozofi iz različitih istorijskih perioda. S obzirom na vreme koje ih razdvaja, sličnost u njihovim mišljenjima je više zapanjujuća, nego razlike među njima. Oni često govore o različitim problemima. Najzad, oni govore o stvarima koje se ne mogu opipati, budući da filozofske norme uključuju momenat izbora određenog načina mišljenja. Filozofija se ne bavi onim što postoji izvan nas, što bi moglo biti saznato i ostavljeno po strani, već se bavi onim što je u nama, kao pravilo po kojem živimo i razmišljamo. Uslovi života, jezik i problemi različitih epoha razlikuju se dovoljno da učine nemogućim da odgovor na filozofska pitanja uzme jedan oblik koji bi lako mogao da bude prihvaćen od strane svih. Cilj sledećih stranica je da otkrijemo sličnosti između filozofa koji će nas utvrditi u uverenju da poznajemo osnovu filozofije, a takođe i njihove razlike koje će nam dati povoda za razmišljanje i opredeljivanje između njih.

1.2. Poreklo i istorijska podela filozofije

Pre

pojave filozofije, ljudi su takođe verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa "kolena na koleno", u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mašte u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadržaj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi ("mudraci"), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja mišljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moći da dođu do svojih učenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogućnosti da će biti kritikovana i proveravana i da će možda biti odbačena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritičko mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takođe, rezultat razloga, argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grčkoj oko 7 veka p.n.e. filozofija je prošla kroz barem četiri velika razdoblja: 1) Antička filozofija spaja filozofiju Grčke i Rima. Poslednja grčka filozofska škola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529. godine n.e., ali je Plotin, poslednji značajniji mislilac na koga nije uticalo hrišćanstvo, umro oko 270. god.n.e. Deli se na četiri perioda:

Kosmološki period. U ovom periodu filozofije preovlađuju pitanja vezana za prirodu kosmosa. g. . 3) Moderna filozofija. (od 4-og veka n.. Kulturni život odvija se mahom u okviru crkve. iako prvenstveno teolozi. u kome ponovo dominiraju etička pitanja kojima se bave dve velike škole . pretsokratovaca. povezujući ih jednom teorijom.p. odnosno razuma i vere.) se odnosi na dela Platona i Aristotela.n. filozofe koji su se bavili svim oblastima filozofskog istraživanja. veku) je period u kome su glavni problemi vezani za odnos filozofije i religije. do pojave renesanse u 14. do 16.e. a koji traje do pojave prvih sofista u 5.n. vek se naziva i "doba razuma". bave se i filozofskim problemima naslanjajući se na mislioce antičke filozofije. do kraja 3. U njemu preovlađuju pitanja vezana za čoveka. u koji spada većina tzv. (5. neka su od tih pitanja.epikurejska i stoička. 17. veku) u kojoj su glavna pitanja vezana za brzu promenu društva do koje dolazi zahvaljujući napretku u naukama. 2) Srednjovekovna filozofija. Helenističko-rimski period. Ova dvojica filozofa su prvi filozofi čije knjige su sačuvane u celosti. (4. (počinje u periodu renesanse od 14.e. veka n. veka. vek p. jer se svi moderni filozofi prvenstveno bave prirodom našeg razuma pokušavajući da formulišu pravila za njegovu upotrebu koja bi vodila otkrivanju tajni prirode.) u koji spadaju sofisti i Sokrat. veku p. Antropološki period. najviše na Platona i Aristotela. Period moderne filozofije završava se sa klasičnom nemačkom filozofijom u kojoj se ističu čuveni filozofi Kant i Hegel . vek p. Period velikih sistema.n.e. obuhvata vreme od smrti Aleksandra Makedonskog 323.e. a ne samo u fragmentima.e. a dobija zamah u 17.n.e. što bi trebalo da omogući da u društvu bude manje svađa i neprijateljstava. Mnogi sveštenici. U toku srednjeg veka hrišćanstvo postaje dominantna religija u Evropi. Koliko čovek može znati ili kako uspostaviti slaganje i prevladati razlike među ljudima. Oni razum istovremeno shvataju kao moć koja može da proizvede i opravda principe oko kojih bi se ljudi mogli složiti.

Tako nastaju filozofske discipline. onda je duša netaknuta. pored hronološke ili vertikalne o kojoj smo govorili. One nam sada daju horizontalnu podelu filozofije. o onome što postoji. onda je duša oblik organizacije materije i propada kada materija koja ostaje pređe u drugi oblik. egzistencijalizam i fenomenologija. U staro vreme ontologija se zvala i metafizikarazmišljanje o onome što stoji iza ili u osnovi vidljivog sveta fizike. Pomenućemo sada nekoliko: marksizam. Ako je sve materijalno.3. pozitivizam. Aristotel takvo istraživanje naziva "prva filozofija". Na primeru duše čoveka. Po njegovom nišljenju.4) Savremena filozofija je zajedničko ime za mnoštvo pravaca i pojedinaca koji se javljaju u 19. i 20. može se videti zašto su ova pitanja važna. Ontologija . veku. Ako postoji idealna stvarnost postojanija od materijalne. Evo osnovnih filozofskih disciplina: 1.nauka o biću. . a materijalisti su oni filozofi koji poriču postojanje takve stvarnosti i smatraju da je sve što postoji oblik materije. ona se bavi istraživanjem prvih principa i uzroka bića. 1. Filozofske discipline Mnogi filozofski tekstovi grupišu se oko istih tema i pitanja. a za telo se može reći da propada. nepropadljiva osnova poznatog sveta? Kakve vrste stvarnosti postoje? Postoji li Bog? Na koji način? Kakvo je biće čovek? Filozofi koji smatraju da je prava ili ključna stvarnost duhovne ili idealne prirode nazivaju se idealisti. Ontologija odgovara na pitanja: Šta je stalna.

takva se etika naziva deontološka. smatrao da kada učimo nešto zapravo aktiviramo sećanje na ideje koje duša po svojoj prirodi već ima u sebi. dok empiristi smatraju da se sve što se može znati zna preko iskustva.2. Šta je lepota? ili Šta je to što umetničkom delu daje njegovu umetničku vrednost? . bavi se načinima formiranja znanja.disciplina koja ispituje osnovne zakone mišljenja koji važe za bilo koji predmet kojim se mišljenje bavi. ili Teorija saznanja. Kako se postaviti prema tekstu nekog autora?. 4. Racionalisti smatraju da je razum. u moderno vreme. u kome postoje urođene ideje. Metodologija . a šta nije? Mogu li stavovi etike biti istiniti ili lažni? Ako se naglasak u etici stavi na iznalaženje pravila čije će poštovanje biti smatrano dužnošću. ali su se prirodom saznanja bavili i grčki filozofi. Etika . Hermeneutika . Etika pokušava da dokuči na koji način bi trebalo dolaziti do ispravnih moralnih pravila i šta je sve povezano sa moralom. veku formiraju se dva stanovišta o prirodi i poreklu znanja. U 17.istraživanje fenomena razumevanja i tumačenja drugih tekstova. izvor najbitnijih znanja. takva etika je utilitaristička. Cela filozofija se može čitati kao metodologija.filozofija (nauka) o moralu. ali ih nije odmah svesna.pitanja su kojim se bavi estetika. Epistemologija. 7. Estetika . a ukoliko se usvoji princip da je ispravno ono delo koje donosi najviše dobra. Logika . Ovu disciplinu je. ili da dobro razmišljamo o svim pitanjima sa kojima se susrećemo. Njena prva pitanja bila su: Šta je vrlina? Šta je smisao života i dobro kome treba težiti? Kasnije su ta pitanja nešto drugačija i glase: Za koja pravila i norme bi mogli da kažemo da njihovo poštovanje jednako koristi svim ljudima? Šta treba da nam bude kriterijum kada određujemo šta je moralno. utemeljio Džon Lok. Platon je npr.razmatranje opštih pravila koja bi trebalo usvojiti ako želimo da se uspešno bavimo naukom. Epistemologija dakle odgovara na pitanja: Kako saznajemo neki određeni predmet? Šta mogu da znam? Kolika je izvesnost ljudskog znanja? 3.nauka o lepom i prirodi umetnosti. 5. 6. Postoji .

li konačno. Tako postoje filozofija religije. Filozofija nauke je danas posebno razvijena. jezika. politike.pitanja su koja se javljaju u okviru hermeneutike Filozofija često za svoj predmet uzima njoj srodne oblasti. . optimalan metod nauke i pravi način tretiranja suparničkih teorija. pravo tumačenje smisla nekog teksta? . Bavi se pitanjima vezanim za rast naučnog znanja. nauke itd.

Kao kada. u promeni leda u vodu i kasnije u paru. Platona i Aristotela. Često se pominjalo da je na početku bio Haos. u najvećem polisu na tom području koji se zvao Milet. Grci su verovali da se materija javlja u četiri oblika. odnosno da Biće ne može nastati iz Ne-bića. koji se u kasnijem razvoju pretvorio u Kosmos. grčkoj provinciji na obalama Male Azije. O njihovoj filozofiji znamo samo iz fragmenata koji su sačuvani u delima kasnijih autora. Verovali su da je kosmos uređen i da njime vlada vrhovni zakon.1. kao vatra. GRČKA FILOZOFIJA 2. vazduh. voda i zemlja. Na ovaj način. Iako jednostavan. Kosmološki period Miletska škola Prvi filozofi pojavili su se u Joniji. kako se tada govorilo. U filozofiji miletskih filozofa vide se neke opšte odlike načina mišljenja Grka tog vremena. ovaj princip je imao važne posledice. izvođenjem logičkih .2. atomi vode postoje u svim ovim stanjima (pri tom. Posebno važan bio je princip da ništa što postoji ne može odjedanput nastati ni iz čega. Pošto ništa ne nastaje iz ničega (nebića). ili Diogena Laertija. onda se promene koje se događaju i kojih su svi svesni. atomi. kao što ćemo videti. moraju objasniti tako da u tim promenama nešto ipak ostaje stalno i ne menja se kroz te promene. npr. sudbina ili pravda. na primer. koja se nalazi čak i iznad bogova. nisu jedini oblik onoga što je stalno).

a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome što je voda neophodna hrana svemu. a Aristotel kada govori o njihovoj filozofiji koristi reč arhe. Njegov neposredni učenik bio je Anaksimandar (oko 610547 g. g. On je smatrao da je počelo apeiron beskonačna. jedan od legendarnih sedam mudraca iz 7. tako da se njenim hlađenjem mogao objasniti nastanak zemlje. koja govori o tome šta čini suštinu prirode.) koji je sličan Talesu po tome što ponovo uzima jedan od četiri elementa za počelo. da je iz Egipta u Grčku doneo prva znanja iz geometrije. prvi filozofi su nazivali fizis (priroda stvari).n.e. Ponovo je izabran element neophodan za život. Tim ciklusom rukovodi.n. za koji se lako moglo pretpostaviti da je i ključan za život (vazduh- .posledica iz jednog principa. Prvi među filozofima miletske škole bio je Tales (živeo je oko 640-550 g.). Tales je video i da voda menja agregatna stanja. veka p. Poslednji u nizu filozofa miletske škole bio je Anaksimen (oko 585-528. Tales je prvi filozof jer je prvi odgovorio na zagonetku koju smo pomenuli. neka viša pravda ili zakon koji sve stvari svodi na njihovu meru. što prevodimo rečima počelo ili načelo prirode. ona nikada ne propada nego samo uzima različite oblike. To što se kroz promene ne menja.e. Još je mit govorio da su stvari i živa bića nastali iz vode.p.n. Za Anaksimandra se vezuju i tvrđenja da postoji beskonačno mnogo svetova i da su ljudi nastali iz nižih oblika života koji svi potiču iz vode.e.p. Sada je to vazduh. nastala je prva zagonetka grčke filozofije o osnovi prirode.n. Od vode se sve sastoji. da je prvi predvideo pomračenje Sunca i mnoge druge. O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu Keopsove piramide. On je kao počelo prirode izdvojio jedan od četiri oblika materije . ona je ono što ostaje stalno u svakoj promeni.e.). večna i neodređena materija iz koje nastaju sve stvari i u koju se vraćaju.p. kao i u mitu.vodu. a zagrevanjem nastanak vazduha (pare) i vatre.

Jer.e. suvog i vlažnog. "Logos" je grčka reč čije je osnovno značenje "govor. Rođen je u Efesu. jezik". već se odigrava u okviru istih zakona prirode. Izražavao se u metaforama tako da je zbog toga dobio nadimak "mračni". uvodi i zgušnjavanje i razređivanje kao način putem kojeg od vazduha mogu da nastanu ostale materije.duh-duša). Zbog toga se kosmos nalazi u stanju stalne promene. tražili jedinstvo u prirodi. Svet se stalno menja. promena kosmosa nije haotična. Aristotel je sve prve filozofe nazivao "fizičari " zato što je kod njih jedna tvar ili materija igrala ključnu ulogu u njihovom objašnjenju sveta. Heraklit Heraklit (oko 544-488 g. dakle. nego u pravcu pravila po kojima se ta promena dešava.n. ne treba da gledamo u pravcu materija koje su promenljive. Bio je jakog karaktera koji nije podnosio mane ljudi svoga vremena. ali je politiku i upravljačke poslove prepustio mlađem bratu. Anaksimen pored zagrevanja (dejstva vatre) i hlađenja. U njoj se bore i različite sile i različiti filozofski principi. smatrao je da svet predstavlja poprište stalne borbe suprotnih sila toplog i hladnog. Osim toga. Za Heraklita je osnovni element bila vatra. Zato je izabrao da kritikuje njihove običaje i religiju. Njome se označava sve . Heraklit to kaže čuvenim izrekama "Sve teče" (poznat je i latinski oblik ove izreke: panta rei ) i "Ne može se dva puta ući u istu reku". Heraklitova slika sveta je kompleksna. u porodici osnivača grada. ali koja kroz upotrebu filozofa dobija i druga značenja.p. svetla i mraka.) je stvorio upečatljivu filozofiju koja je oduvek bila izazov za tumače. Za filozofiju su značajni jer su prvi pokušali da objasne mnoštvo stvari u prirodi nečim jednim. i zato. što su. pretpostavljajući da ovi zakoni svedoče o razumu koji upravlja prirodom kao njen deo. ako tražimo ono što je ipak stalno i što je počelo prirode. Heraklit zakone prirode naziva i logosom prirode. koji kako se čini obuhvata zemlju i postoji u neizmernoj količini.

a sa druge. kako Heraklit kaže: "Priroda voli da se skriva". inače bi naučilo Hesioda i Pitagoru. pa čak i na druge filozofe i Homera i Hesioda. Međutim. O razumu koji upravlja prirodom govori se kao o logosu. Razumevanje prirode nikad nije lako. U jednom važnom fragmentu Heraklit kaže da je logos jedan za sve ljude. Tako je Heraklit.n. "Većina je osrednjih. ili.što ulazi u proces saznavanja i razumevanja prirode. Pitagora Pitagora (oko 571-496 g.) je rođen na ostrvu Samos. Heraklit se po legendi toliko naljutio da je rekao da bi svi trebalo da se obese i prepuste upravu deci. Pitagorejska škola nije predstavljala samo mesto izučavanja filozofije i matematike. Kada su tako Efežani proterali Heraklitovog prijatelja Hermodora. Bio je ljut na ljude svoga vremena. Ali je ipak moguće. proteruju ili osuđuju samo iz razloga što se ističu i izazivaju zavist drugih. gradu u Južnoj Italiji.e. on smatra da nam ono što nam govore čula može biti od pomoći kada zaključujemo o logosu ili zakonima prirode. U pogledu načina saznavanja logosa (istine). malo je onih koji vrede". jer. ali je svoju školu osnovao u Krotonu. nego i zajednicu koja je posebnim pravilima uređivala čitav život njenih članova. nedaleko od Mileta. sa jedne strane.p. U Grčkoj se često dešavalo da se najbolji pojedinci. on otkriva polje logosa ili zakona prirode i duše. i u stalnom sukobu sa njima. U logosu su skrivene i pouke o razumnom načinu života. koje kasnije istražuje cela filozofija. poznat po ideji o stalnoj promeni. . a sam je otišao iz grada. Heraklit nije mislio da su te pouke poznate i poštovane od strane većine ljudi. Kaže: "Mnogoznanje ne uči pameti. gde su mnogi Grci izbegli pred naletima Persijanaca. Ksenofana i Hekateja". ali se govori i da naša duša sluša i poseduje logos onda kada razumeva prirodu. ali da oni uprkos tome žive kao da postoji poseban logos za svakog od njih.

nego brojevima. Pitagorejci su impresionirali ljude svog vremena svojom . Ovaj odnos brojeva i stvari omogućuje nam da stvari upoznajemo preko brojeva. Pitagorejci su bili politička. Od ovih veza profitirala je logika. osim egzaktne.zavisno postupanja nekog čoveka u toku života. po pitagorejcima je savršen broj (prikazuje se figurom tetraktis ).10 (dekada). a broj dva (dijada) njegove suprotnosti. Brojeve treba shvatiti i kao materiju sveta i kao način da se on opiše. Sam Pitagora bio je neprikosnoven autoritet među svojim učenicima. koji simbolično odgovaraju brojevima 1.Pitagorina filozofija je posebna po tome što ulogu počela ne dodeljuje nekoj materiji. Tako je broj jedan (monada) mogao da simbolizuje jedinstvo sveta. Zbir tih brojeva . Potraga za tim aksiomama nastavila se kroz kasniju antičku filozofiju. imali i simboličku stranu. Materija se u osnovi sastoji od tačaka. To znači da se duša posle smrti seli u neko drugo telo . takav da su se čak prenosile legende o njegovoj polubožanskoj prirodi. i 4. kod pitagorejaca. pitagorejci su uvideli da se u matematici izvedeni stavovi ili teoreme dokazuju na osnovu očiglednijih stavova ili aksioma. religijska i intelektualna zajednica. Naime. 3. što je otvorilo mogućnost da po ugledu na aksiome matematike postoje i aksiome prirode. Religiju pitagorejaca karakterisalo je verovanje u reinkarnaciju ili "metempsihozu". pomoću koje je trebalo uskladiti ove simboličke veze brojeva i sveta. može razumeti ako se otkriju odnosi brojeva koji objašnjavaju njene harmonije. a pravilno poređani brojevi će otkriti tajnu harmonije sfera koja čini strukturu kosmosa. pravih. Pitagora je prvi shvatio da brojevi i geometrijska tela postoje na drugačiji način od materijalnih objekata i usmerio pažnju na taj poseban oblik postojanja. 2. u kome se krije tajna kosmosa. Muzika se npr.drugog čoveka. Poznavanje matematike i brojeva je ključ za saznanje sveta. ravni i geometrijskih tela. Tim tragom kasnije su išle idealističke i racionalističke škole koje uvek navode matematiku kao primer koji svedoči da postoji posebna nematerijalna ili idealna stvarnost. Brojevi su. koja se može saznati pouzdanije i egzaktnije od materijalne. životinju ili biljku .

kada zamišljaju bogove. kao i znanjem koje su ljubomorno krili. Smatrali su da život treba da bude uređen pravilima koja se moraju poštovati. Kao takav on uopšte ne liči na čoveka. nego predstavlja nestvorenu. . kao najmoćnije biće. svemoćan i prisutan u svemu (panteizam). kakvi su oni sami tada bili. Tako Etiopljani zamišljaju bogove crne i sa pljosnatim nosem. ali je život proveo lutajući kao rapsod (pevač prigodnih himni) Južnom Italijom. oko 570-475 g. Proslavio se prvom potpunijom filozofskom teorijom o tome kakav bi Bog morao biti. morao biti.uverenošću u vlastite principe. što ih vodi ka tome da svi imaju različite bogove.n. Ksenofan i Elejska škola (Parmenid i Zenon) Kao i Pitagora. Ksenofan je smatrao da treba napustiti taj princip zamišljanja bogova prema svojoj slici.p. Ksenofan je rođen u Joniji (polis Kolofon. Vidljivo je da ljudi pretpostavljaju da je Bog sličan njima. međusobnim prijateljstvom i sposobnošću da deluju kao zajednica. Iz te pretpostavke sledi da bi Bog morao biti samo jedan.e). o čemu govori i činjenica da Pitagora nije ništa napisao. koja je najveće zlo. koji svi ne mogu biti pravi. stvaraju slike koje po pravilu liče na njih same. Prema većini ljudi gajili su nepoverenje smatrajući ih od prirode obesnim. večno nepromenljivu suštinu svega. Tračani zamišljaju plavih očiju i crvene kose. dok ih npr. tako da je glavni princip njihove politike bio da se ljudi moraju držati pod stalnom prismotrom i kontrolom jer će ih inače njihova priroda odvući u anarhiju. Ksenofan je primetio da ljudi. Pre bi ga trebalo zamisliti u obliku idealnog geometrijskog tela kakva je kugla. koja bi morala da obuhvata i prožima čitav kosmos. i da treba poći od pitanja kakav bi Bog. U politici su se ponašali dosta autoritarno i kruto.

e. . umeća dokazivanja i osporavanja stavova u nekoj raspravi. i pitagorejskog nepromenljivog sveta brojeva. kao Ksenofanovog Boga. kao što su moć i znanje. Filozofi Elejske škole. I Ksenofanov pojam boga više ne sadržava osobine koje su karakteristične za svet čula: (ljudski) oblik. koje se ne kreće i ne menja. od grčke reči methodos . kretanje i promene privid i da ne predstavljaju odlike pravog Bića. ali je sve ono što možemo da vidimo po Parmenidu lažno. najpre ga možemo zamisliti kao kuglu koja ispunjava i obuhvata sve. prividno i ne govori nam ništa o onome što stvarno i bitno postoji. oko 540-480 g. grčki filozofi pokazuju jednu zajedničku sklonost koju danas možemo opisati kao sklonost ka metafizici. mnoštvo stvari. a još i to da su mnoštvo. "Biće jeste. Taj učenik se zvao Zenon. Jedan njegov učenik poduhvatio se zadatka da argumentima potkrepi ove Parmenidove tvrdnje o prividnosti promena. koje se stalno menjaju i kreću. Za Parmenida istinska stvarnost je potpuno suprotna: sačinjava je jedno.put. Između Heraklitovog sveta u stalnoj promeni. kaže Parmenid. kretanje. koju je osnovao Parmenid. Poznat je kao osnivač dijalektike. Put čula kazuje nam o svetu u kome ima puno različitih stvari.n. promenu. p.Elejska škola (Parmenid. i.) Prešavši u današnju Italiju. oko 490-430 g. Parmenid kaže da postoje dva puta (ili dve metode. u kome ne postoje nikakve razlike. kretanja i mnoštva.n. a zadržava samo apstraktne osobine čoveka. Zenon je smišljao paradokse koji su govorili da su pojmovi koje smo formirali opisujući čulni svet u sebi protivrečni i relativni. koji se saznaje razumom. a ne-biće nije". što znači da u Biću ne postoje nikakve praznine. oni kao model svog sveta biraju ono što je manje promenljivo jer im se čini da samo o njemu možemo imati pouzdana i trajna saznanja. putokaz ) saznanja: put uma i put čulnog iskustva.p.e. pretvorili su ovu sklonost u precizan filozofski program. homogeno i nedeljivo Biće. koji se može saznavati samo čulima. i Zenon.

S druge strane. Možda je za Zenona ovo nužno završavanje sa nulom koja je negacija veličine. pitagorejskoj po svoj prilici.prestiže kornjaču. zato što za vreme dok on stigne na mesto sa koga je ona krenula. Elejci su sigurno znali da kretanje ne možemo opaziti čulima ukoliko ne postoji neki reper u odnosu na koga možemo da primetimo to kretanje (jednostavan primer za to je naše okretanje zajedno sa zemljom koje ne primećujemo) Ova relativnost .ukazivao je na relativnost kretanja koja je i danas činjenica nauke. Po Zenonu se deljenje završava kada dođe do nule i to je trenutak prestizanja.činjenica da naša čula sugerišu zaključke suprotne logici (paradoks Ahil) ili različite zaključke zavisno od našeg kretanja (paradoks stadion) ili zaključak suprotan onome što znamo na drugi način .Najpoznatiji paradoks nosi naziv "Ahil i kornjača". Čulima se tako jedno kretanje prikazuje na dva različita načina. a da se ne dođe do nule. znak da su veličine u celini prividne ili manje realne od jednog. Isto je kasnije tvrdio Anaksagora. Ahil ne prestiže kornjaču zbog toga. Zenon je sigurno znao da Ahil . homogenog Bića. Pitagorejci su tvrdili da se svaka realna veličina može beskonačno deliti. pravo Biće se ne kreće (poput brojeva ili pojmova) i zbog toga je njegovo saznanje moguće.bila je za Elejce nešto nespojivo sa pravim saznanjem. pa su njegovi argumenti usmereni na to da je ne sustiže po nekoj njemu rivalskoj teoriji. i ponovo. U svakom slučaju. U njemu se dokazuje da brzonogi Ahil ne može da stigne kornjaču koja kreće sa mesta nešto ispred njega. ona mora malo odmaći. ostaje pitanje koja je kompletna lista razloga koje su Elejci koristili da bi opravdali svoje učenje.po onome što vidimo . U njemu čoveku koji je na kočiji koja se mimoilazi sa drugom kočijom njeno kretanje izgleda brže nego što izgleda gledaocu sa tribina. U kasnijem razvoju filozofije. ona mora još malo odmaći. dok on stigne na mesto gde je ona odmakla. Osim toga. Drugi paradoks -"Stadion" . Aristotel je cenio logičku stranu Parmenidovog učenja. ali ne . koje je trebalo da zadovoljava ideal stalne i apsolutne (nepromenljive i nerelativne) istinitosti.

Anaksagora i Demokrit Posle Parmenidove tvrdnje da je biće jedno i homogeno. čije knjige se mogu kupiti u svakoj atinskoj knjižari.e. Kada su Sokrata optužili da tvrdi da sunce nije bog. a da se oni u prirodi nalaze u obliku malih neuništivih čestica. Model mnoštva čestica .Empedokle.uvek ostaju. koje dovode do njihovog spajanja i razdvajanja. Na taj način. p. već užareni kamen. U svakoj stvari postoje čestice svih stvari. vazduha.p. ali prirodu te stvari određuje to kojih je čestica najviše: tako prirodu npr. pošto se i ona sastoji od čestica. Na te čestice deluju dve suprotstavljene sile . on kaže da ga je verovatno tužilac pomešao sa Anaksagorom. i nije krio da je u njemu našao inspiraciju za svoju filozofiju.) tvrdi da se sve sastoji iz četiri elementa (vatre. niz filozofa V veka tvrdi da se sve sastoji od mnoštva čestica. nastaju i propadaju razna bića. Empedokle je napisao dva dela: O prirodi i Očisćenja. bezbrojne i raznih kvaliteta (Aristotel im je dao naziv homeomerije). verovao je u reinkarnaciju. Kao i pitagorejci. Um je jedina . Sicilija. Bio je poznat po govorničkom umeću. vode i zemlje). drveta određuje to što u njemu ima najviše čestica drveta. oko 483-423 g. Anaksagora je čestice od kojih se sve sastoji zamislio kao beskonačno male. pa ga Aristotel naziva osnivačem retorike.i teoriju o nestvarnosti kretanja.elementi . čestice .Ljubav i Mržnja.e. ali se zato Platon divio njegovom putu uma. To je za Empedokla bio i razlog da se veruje u besmrtnost duše. ali je Um (Nus) pokrenuo vrtložno kretanje u toj mešavini.n. Tako su nastale stvari. Sve čestice su prvobitno bile pomešane.) bio je veoma poznat u grčkom svetu. Empedokle (Agrigent. Međutim. Anaksagora iz Klazomene (oko 500-428 g.n.

a ne i sastavom. neuništive čestice koje se između sebe razlikuju samo oblikom i veličinom. On je beskonačan. Kosmos se sastoji od atoma i praznine i prirodnih zakona koji upravljaju njima. p. Anaksagorom i Demokritom kosmološki period ulazi u fazu zrelosti i detaljne razrade pitanja u vezi sa prirodom. same čestice su nepropadljive i nestvorene. U stavovima Anaksagore i Demokrita kao da se nazire anticipacija modernog stava da su činjenice i vrednosti logički odvojene i da slobodno možemo istraživati prirodu bez bojazni da ćemo na taj način ugroziti moralni poredak. Stvari propadaju tako što se čestice rastavljaju. atomi se sudaraju i tako se stvaraju tela. zato što je tvrdio da se sve u kosmosu dešava slučajno ili po prirodnim zakonima. i kreću se u praznom prostoru. nijedna od njih nije sačuvana u celosti.nepomešana stvar sastavljena od najfinijih čestica. Po prirodi pokretljivi. . Demokrit se smatra i pretečom materijalizma. a nastaju njihovim spajanjem.) atomizmom. sve zna i rukovodi svime. Demokrit živeo u Platonovo vreme (bio je nešto stariji) i napisao isto toliko knjiga kao i on. u svakom slučaju iza svega ne stoji namera nekog Boga ili višeg Uma. e. Sa Empedoklom. Anaksagora i Empedokle nisu prihvatali pretpostavku praznog prostora. Ovakav način razmišljanja o svetu nastavlja se sa Demokritovim (Abdera. n. oko 460 do 370 g. Iako je npr. Tako smo ostali uskraćeni za neposredan i potpun uvid u jednu tradiciju koja je bez skepse i zazora prilazila istraživanju prirode. Atomi ("atom" na grčkom znaci "nedeljiv") su za njega bezbrojne. Svedočanstvo o tome ostalo je samo u knjigama kasnijih autora.

već poboljšanje života i spasenje duše. otvoreno govore da ih više ne interesuje istraživanje prirode i kosmosa. . Filozofi sledećeg perioda u antičkoj filozofiji koji nosi ime antropološki period (po njihovom interesovanju za čoveka).Tako smo iza sebe ostavili filozofe koji su se najviše interesovali za prirodu kosmosa.

). zaključivao je da se o prirodi kosmosa ne može ništa znati. čuven po govorničkom umeću.p. Svaki atinjanin je sam morao da se brani na sudu ili da optužuje nekoga ko mu je naneo nepravdu. osobito znajima vezanim za ubeđivanje putem lepih i efektnih govora. Po legendi Empedoklov učenik. dakle . Demokritov učenik. ljudi koji su druge poučavali tim znanjima i prvi naplaćivali te usluge.n. trebalo da izabere glavnog lekara grada. jer se oni nisu bavili prirodom kosmosa kao raniji filozofi. pojavila se potreba za znanjima vezanim za učestvovanje u političkom životu.n.2. Sa sofistima počinje antropološki period grčke filozofije. Gorgija iz Leontina (483-375 g. preko ukazivanja da su sva znanja delo čoveka. Atina i drugi polisi su prolazili kroz period procvata materijalnog i kulturnog života.e. što dokazuje množina nesaglasnih učenja koja su se do tada javila u filozofiji. kakva je bila Atina. znanjima koja spadaju u retoriku. Antropološki period Sofisti U toku V. Gorgija je tvrdio da bi dobar govornik pobedio pravog lekara u skupštini koja bi npr.p. Deo takvog društva bili su i sofisti.) čuven je po tezi da je "Čovek mera svih stvari". U skupštini su postojale političke stranke koje su se rečima i govorima borile za prevlast. Protagora iz Abdere (480-410 g. Ova teza je. veka pre nove ere u grčkim demokratijama.2. Saznanje stvarnosti (bića) je teško i nepouzdano.e. i zato se treba okrenuti pouzdanijim i korisnijim znajima koja nam mogu pomoći u svakodnevnom životu i politici.

govoreći da su svi ljudi po prirodi jednaki. a neka gorim. U etičkoj sferi. Običaji raznih ljudi i naroda su različiti i svaki od njih ima pravo da sam odluči kojih će se običaja držati. svedoči razlika. između onoga što je po prirodi i onoga što je po ljudskoj konvenciji. Međutim. uvodila neku vrstu tolerancije među različitim pogledima na svet. i pored sveg ograđivanja o nepostojanju objektivne istine.nesavršena. da i sofisti nisu mogli odoleti da neka mišljenja smatraju boljim. . ova teza shvatana je i nešto oštrije. Ipak. Da je to stvar dogovora naglašavano je da bi se ukazalo da može biti promenjeno. razliku između Helena i varvara. sofisti su na ovaj način pledirali u korist čula kao izvora saznanja. Pomenutim sukobom između sofista i Sokrata otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmišljanju i životu. kada ljudi biraju način života. sofisti Antifont i Hipija su kritikovali grčke predstave o nejednakosti ljudi. Kalikle) su tvrdili da je opet preveliko ujednačavanje u pravima neprirodno. Razvoj filozofije i bogat kulturni život doveli su do potrebe da se svi ti pogledi na svet oslobode međusobnog ugnjetavanja. platiti odustatajanjem od objektivne istine? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode i legitimnosti razlika? Pošto se objektivna istina tradicionalno otkrivala umom. teza predstavlja relativizam odbacivanje postojanja objektivne istine. "Čovek je mera svih stvari" može da znači i da je za svakoga istina ono što se njemu čini. da je sve podjednako istinito. Drugi (npr. ta teza je značila da je svako vlastan da izabere život prema sebi. U ovom obliku. U ime te razlike. koju su oni uveli u filozofiju. Ali su svi sigurno smatrali da je ono što je "po prirodi" bolje od onoga što je samo po "konvenciji". jer ne postoji objektivna nego samo subjektivna istina. Relativizam nije bio stran sofistima. a ne čulima. zakonu ili dogovoru. npr. jer priroda dodeljuje jačima pravo da u svojoj vlasti imaju slabije i njihova dobra. Taj njihov stav postao je kasnije predmet oštrog spora sa Sokratom i njegovim učenicima.

oko 470-399. Njegov život je za savremenike bio primer vrline. i iz spisa njegovog savremenika Ksenofonta Uspomene o Sokratu. g. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomešali sa Anaksagorom. odnosno.)nije ništa napisao. Sokrat je. koju je podigao izvesni Melet. Sokrat kaže da se i sam začudio tom proročanstvu. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život. već star.e. glasila je da Sokrat ne poštuje Bogove koje poštuje država i da kvari atinsku omladinu učeći je da ne poštuje starije. ako treba da uradi nešto krajnje nepravedno. bio optužen i izveden pred atinski sud. vrlina. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije.Sokrat Pošto Sokrat (Atina. Kasnije je zaključio da se to desilo zato što najviše od svih "zna da ništa zna". o njegovom učenju i životu znamo najviše iz Platonovih dela. Najviše mu je zamereno što ga je delfijsko proročište proglasilo za najmudrijeg čoveka. dobio naređenje da dovede tiraninovog političkog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. jednog od Tridesetorice tirana. Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji.). i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri. Hteo je da pokaže da mu do vlastitog života nije nimalo stalo. lepota itd. znanje. u kojima je najčešće glavni lik. zna koliko je pravu istinu ne . ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o važnim pitanjima (šta je pravda. iako su se hvalili da jesu.n.p. Sokrat je mirno otišao kući kao da nije dobio nikakvu naredbu. Optužba. Nije bio bogat i kao slobodan građanin istakao se hrabrošću u ratovima koje je vodila Atina.

Takav kakav je bio. mudrije i manje mudro. Doduše. Sokrat je svojom filozofijom ponovo otvorio "put uma" koji su zatvorili. Dijalektika je metoda razgovora koji se vodi sa ciljem da se otkrije istina. U svojim razgovorima Sokrat se trudio da ljude navede da sami u sebi otkriju gde je istina. sofisti. Ispio je otrov u atinskoj tamnici. a ne da. tako da je vrlina vrsta znanja. a ne želja da se sagovornik pobedi pred publikom. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju predmeta. ako samo promisle na pravi način. Ispitujući druge Sokrat se pravio da sam ne zna odgovor. Čak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje. mogu doći do pravih odgovora na pitanje šta je dobro. kao neprohodan. što je element ironije u njegovoj metodi. Kasnije su se atinski građani pokajali zbog ovoga i osudili njegovog tužioca na smrt. Cilj razgovora je uvek bio da se postigne što ispravniji opšti pojam o nečemu. Ljudi. a ne telo. Sokrat je ipak bio osuđen na smrt. Sokratova metoda se naziva dijalektika. samo što je ovde "trudna" duša. nego što ćemo pronaći onaj pravi. tačno i netačno. Sokrat se protivio stavu sofista da je svako za sebe u svom mišljenju u pravu. kao sofisti. Ovaj deo njegove metode naziva se majeutika babička veština. dobro ili vrlina. kroz svestrano ispitivanje predmeta. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore mišljenje. Ovo važi i kod najvažnijih pitanja o tome šta je pravda. on više ne želi da putem uma zaviri u prirodnu istoriju stvari na način kosmologa koji su pokušavali . podržavamo sva mišljenja. lakše ćemo videti koji odgovor nije dobar. jer će nas ono sigurno pomeriti napred ka istini.teško dostići i koliko je nesavršeno ljudsko znanje. Pri tom sama stvar o kojoj se govori treba da dođe do izražaja. Ali. mi treba da se ponašamo kao da taj odgovor može biti samo jedan. Sokratovu odbranu opisao je njegov učenik Platon u delu "Odbrana Sokratova". između ostalog i zato što nije hteo da se pokaje pred sudom.

pa ma od kojih čestica. .da detaljno opišu unutrašnja kretanja koja proizvode stvari. Ovu obnovljenu nadu u "put uma". To da stvari imaju svrhu dokazuje da nisu nastale slučajno. ovaj trag višeg uma prepoznaje "po srodnosti". nego da ih je stvorila viša inteligencija. a ne putem čula. razvio je dalje Sokratov učenik Platon. već smatra da se umom mogu otkriti svrhe stvari. i ma kako. A naš um koji daje svrhu stvarima koje mi proizvodimo. da su one nastale.

a posetio je i Egipat. Posle njegove smrti putovao je po tada poznatom svetu. "Parmenid".) je bio neposredni Sokratov učenik. U tu svrhu smislio je ontološku podelu stvarnosti gde je vidljivoj stvarnosti dodao posebnu nevidljivu i duhovnu stvarnost . One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i suština stvari. Platon je želeo da novim argumentima osnaži Sokratov stav o jednom ispravnom etičkom poretku i jednoj istini.2. Napisao je puno dijaloga.e. u kojima su smešteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima mišljenja. Reč "Ideja" smo do sada pisali velikim slovom da bi naglasili da za Platona . "Sofist". samog Sokrata.Svet Ideja. Period velikih sistema Platon . objektivno postojeći entiteti. Ideje su za Platona nepromenljivi. "Zakoni". Bio je kod pitagorejaca u Italiji.p. g. "Gorgija". "Gozba". kao "Država".n. Svaki dijalog posvećen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu "Zakoni") raspravlja zastupajući Platonove stavove. koji opet sigurno nisu daleko ni od stavova njegovog učitelja. Neki nose imena po učesnicima i slavnim sofistima kao "Fedon". Po povratku u Atinu. "Teetet" a drugi po temi ili prilici u kojoj su održani. "Protagora". osnovao je prvu pravu filozofsku školu Stare Grčke koja se zvala Akademija.Teorija Ideja Platon (427-347.4.

Ideje se ne mogu saznati čulima. Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju suštinu nekog predmeta. Platon je pokušao da približi i našoj mašti kroz alegoriju poznatu kao Mit o pećini. . Za Platona. Ono što nas najviše interesuje je da saznamo šta je pravda. a stvari. odnosno. Osim toga.ideje nisu samo pojmovi u razumu. koje su se ponegde pokvarile i ispale iz božanskog plana treba popraviti u skladu sa njim. što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Platon dokazuje preko primera matematike. Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari. pošto su nevidljive. pravde. Međutim. Iza njih je vatra. već nešto što realno postoji. čime istovremeno saznajemo njenu Ideju. Da bi došli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. ako se neko od njih oslobodi i izađe iz pećine video bi stvari u svetlu sunca. U njemu on opisuje ljude privezane u pećini tako da uvek gledaju u njenu unutrašnjost. znanje. znanja. pomoću dijalektike. mi koristimo isključivo um. ova priča o izlasku iz pećine govori o mogućem usponu čoveka od sveta čulima opažljivih stvari do Sveta Ideja. Ispod nje su Ideje istine. nego su shvatljive samo umu. vrline. a nešto ispred nje promiču razne stvari. Predmeti mogu biti dati preko iskustva. u kojoj imamo posla sa brojevima ili idealnim geometrijskim oblicima kojih nema u prirodi i čulnom iskustvu. a ipak su saznatljivi sa potpunom tačnošću. a najniže Ideje su Ideje o materijalnim stvarima. lepota i usmerimo vlastiti život. Senke na zidu više za njega ne bi bile prave stvari. izvan razuma. ispod ovih su ideje matematičkih oblika. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. ali njihove svrhe su poznate samo umu. Najviša Ideja koja određuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Rekonstruisati taj božiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije. lepote. kada otkrivamo zašto je dobro da taj predmet bude baš onakav jeste. vrlina. možemo približiti ispravnom pojmu o nekoj stvari. Da je takvo saznanje moguće. Tek tako se.

da je mnoga filozofija smišljena i zato da obrazložimo i utemeljimo vlastite političke stavove. prema tome. odbacuje ovo mišljenje. iako ih ona nije odmah svesna. Ono što je za jednoga nepravedno. jer . za drugoga je pravedno i nema načina da se odluči ko je u pravu.Mi možemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje već sadržane (urođene) u duši. nisu dobri. To je istovremeno i argument za besmrtnost duše. jer ona sadrži ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Filozofija je. Platonova teorija države Pošto je filozofija izraz opštih karakteristika našeg mišljenja njene će maksime određivati i naš odnos prema politici. Duša izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna. Platon se ovim pitanjem bavi u pomenutom velikom dijalogu "Država". Platon je smatrao da postojeći oblici uređenja države koji su se nudili u Staroj Grčkoj [demokratija. U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista. Platon je filozofiji dao oblik razložne rasprave u kojoj se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Za njih je svaka "pravda" samo izraz interesa onoga ko je na vlasti i prema tome svi zakoni su jednako pravedni ili nepravedni. monarhija (i tiranija)]. dužna da razmotri pojam države i pruži principe za njeno pravedno uređenje. Sokrat. Po Platonu dok učimo polako se sećamo ideja koje postoje u našoj duši. Međutim. oligarhija. Tu on počinje od rasprave o stavu sofista koji smatraju da ne postoji jedan odgovor na pitanje šta je pravednost. Platon opisuje Boga kome svet ideja služi kao model da po njemu oblikuje svet. Jedan primer takve rasprave je i dijalog "Država". potreban je napor mišljenja da bi osvestile ideje koje su već bile u nama. Možda se može reći i obrnuto. koji i u ovom dijalogu zastupa Platona. Odbacujući taj relativizam. U kasnom dijalogu Timaj. aristokratija.

Platonova država ostala je kontroverzna u filozofiji. Drugi princip na kome počiva Platonova ideja države je da o svemu treba da odluči onaj koji zna. braneći državu i baveći se naukom i filozofijom. Zato i nemaju svoju imovinu već žive umereno na račun države čuvajući zakone. osobito tiranije i demokratije onoga doba. dijalektike ili filozofije. kojima bi se kasnije pridružilo izučavanje matematike i. ali ne učestvuju u drugim poslovima. nastaje država u kojoj svako radi samo onaj posao za koji ima najviše sposobnosti. rasprava i argumenti služe da nas. svim građanima društva. Da bi odredio šta je pravednost. Takvo vaspitanje postiže se u mladosti . znanja i talenta i ne meša se u poslove drugih. jer znanje nikada nije kod većine nego kod pojedinaca. Platon počinje od ideje da je pravedno dati svakome ono što mu pripada. odnosno. a ne većina.smatra da je sigurno da pravedni ne mogu biti svi postupci. Državu štite vojnici. interesa i predubeđenja. Dijalektika. a da će pravedna država biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih. a ne samo jednog dela društva. Filozofi su određeni da vladaju jer im njihovo znanje o pravdi i vaspitanje da se drže toga znanja. Proizvođači i trgovci rade i uživaju plodove rada kroz imovinu koju stiču. omogućava da donose zakone koji koriste celini. onako kako će oni ubuduće upravljati telom države. Filozofija se tako pokazuje i kao neka škola nepristrasnosti. Da bi vladari pravilno vodili državu prvo moraju u sebi savladati nagone za neumerenošću i postići da njihov razum upravlja njihovim telom.putem gimnastike i muzike. i približe nepristrasnoj istini o nečemu. odnosno. gde svaki obavlja samo svoju dužnost i ne meša se u poslove drugih. udalje od naših želja. Iako dizajnirana da spreči manjkavosti. Platon je smatrao da bi se građevina ovakve države brzo urušila ako ne bi počivala na tako vaspitanim građanima da predano služe dobru celine. a vode je upravljači. već samo određeni. Ona je . Kada se ovi principi primene. koji su predati brizi o opštem dobru. koliko je to moguće. Ovim slojevima se ne pripada po rođenju nego po talentu. na kraju.

) se rodio u Stagiri. reda koji ustanovljavamo bez obzira na čula. Nikomahova etika. Platonova vizija države možda je upravo dokaz da i najbrižljivije opisana idealna država može biti manjkava. To je objasnio time da se radi o najopštijim pojmovima kojima je teško naći opštiji pojam potreban za definiciju. da parafraziramo Heraklita. njegova glavna dela nisu dijalozi. Politika i dr. g. kako kaže Platon. već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa. postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih. jer tako "dubok logos ima". Aristotel je bio član Akademije. O duši. tako da je on prvi podrobno obradio zakone logike. a kasnije je (335. Za razliku od Platona. nudeći svoja rešenja. mešali su se u ono što bi danas nazvali privatnim životom građana. Aristotel Aristotel (384-322.p. Dok je Platon bio živ. p.e. vladari su mogli da propisuju sadržaje umetnosti u državi. Sledbenici Aristotela su se nazivali i peripatetičari jer se škola nalazila u natkrivenom šetalistu. Metafizika. a Platon je smatrao i da je opravdano laganje podanika u svrhu nekog dobrog cilja. ali je slavu stekao u Atini. Aristotel je primetio da ovoj novoj disciplini treba posebno obratiti pažnju. kritikovao ih. Npr. Bio je učitelj Aleksandra Makedonskog. koja utvrđuje po čemu se . definicija treba da se sastoji od rodnog (opštijeg) pojma i vrsne razlike. Aristotelova dela kasnije su dobila nazive po temama kojima se bavi u njima. To su praktično sve teme kojima se filozofija bavi. Jer. profitirala je logika.n. Organon (Logika). gradiću nadomak Soluna. god. Naslovi tih knjiga su: Fizika.) osnovao vlastitu filozofsku školu .Likej.imala danas sporne autoritarne crte. Aristotel je primetio da je teško definisati neke pojmove.n. Kada je Platon okrenuo filozofiju od vidljivog ka idealnom svetu. odnosno razmatranje odnosa i uspostavljanje reda među idejama.e.

Supstancija je svaka prirodna stvar koja ima materijalni supstrat i pojmljivu suštinu. Sokrat je Grk = Sokrat je plav. . trudeći se da sve što je tema rasprave dobije pravilnu definiciju. Aristotel se nije slagao sa Platonom da postoji nevidljivi svet Ideja paralelan sa vidljivim svetom. jedino Bog je supstancija bez materijalnog supstrata. vidljivom svetu. Iako na Rafaelovoj slici Atinska škola Platon pokazuje na gore. ove njihove gestove treba pre shvatiti kao raspravu o tome kako nastaviti Platonov program.određena stvar razlikuje od drugih u svom rodu. etici i metafizici.jedino što se Aristotel više interesuje za to kako se te svrhe ostvaruju ili se mogu ostvariti. Aristotel zapravo sledi Platona u osnovnoj ideji da je razlog stvari u svrhama radi kojih one postoje . Ove najopštije pojmove nazvao je kategorije. a Aristotel na dole. mesto. ali je smatrao da svaka stvar poseduje pojmljivu suštinu. Najpoznatiji je oblik silogizma. Aristotel se primenjuje svoja logička znanja. On se osim svrha interesuje i za sredstva koja koriste ili mogu koristiti priroda ili ljudi. vreme. odnos. Primer jednostavnog silogizma je: Svi Grci su plavi. kvantitet. posedovanje. koja joj je zajednička sa drugim stvarima njene vrste. odnosno. Aristotel navodi deset kategorija: supstanciju. ali mi je istina draža". kvalitet. položaj. po čemu je ona posebna vrsta. nego kao potpuno suprostavljanje i okrenutost Aristotela vidljivom svetu. Aristotel se prvi bavio oblicima zaključivanja. a da bi saznali ova sredstva zaista se moramo okrenuti i iskustvu. i delanje i trpljenje. Aristotel . Silogizam je zaključivanje iz dve premise koje ima tu osobinu da zaključak mora biti istinit ako su istinite premise.Kritika teorije Ideja i teorija uzroka Povodom Platonove teorije Ideja Aristotel se jednom ovako izrazio: "Drag mi je Platon. U knjigama o fizici.

.Ove pojmljive suštine postoje samo u vidljivim stvarima. Tu funkciju u bićima bez razuma vrši ta suština. svrha je odlučujuci uzrok po Aristotelu. u sebi sažima poslednja tri uzroka . na primer. materija je određena i kao izvor mogućnosti da nešto nastane) 2.) svrhe radi koje postoji. ta svrha je istovremeno svestan cilj života (npr. tako i suštine u drugim bićima predstavljaju unutrašnji delatni princip. U nekom poretku uzroka. Svako biće koje koje poseduje tu suštinu je jedna supstancija. Kao što je naš život i postojanje određen tim pojmovima.ona je i "oblik" bića i njegov pokretački uzrok i sadrži njegovu svrhu. duša kod živih bića. npr. kako je govorio Platon.) njenog delatnog "oblika" (pojmljiva sustina. Odnosno. Mi možemo da saznamo te pojmljive suštine zato jer imamo misli i pojmove. njome je odlučeno radi koje svrhe postoji neka stvar. nezavisno od naše volje. o kojoj smo malopre govorili) 3.) njene materije (materiji odgovara pitanje: od čega je nešto?.) pokretačkog uzroka i 4. Ponekad ista stvar. a ne odvojeno od njih. a ponekad ono što će se desiti nije predmet volje odrašćemo. Ponekad. da se stekne mudrost). Svaka supstancija je određena pomoću četiri uzroka ili "krivca" za njenu prirodu: 1. I Aristotel je smatrao da "slično saznaje slično". Ali naši pojmovi ne bi mogli da utiču na naš život (nas same). ako neki od njih ne bi govorili šta treba da radimo ili šta su naši ciljevi i svrhe. šta će se sa njom desiti i radi čega je ona neophodna. koji ih oblikuje i određuje njihov razvoj.

Aristotel je smatrao da se svrhe koje postoje u prirodi nalaze u poretku. a to znači manje izložene propadanju i sa više svojih ostvarenih mogućnosti. Za njega svrha čovekovog života je da usavrši delatnost karakterističnu samo za njega (i Boga) .zato jer ne pripada fizičkom svetu. To znači da svrha određuje kakva će neka stvar biti. Aristotelova vizija "prirode" bila je merodavna za mnogo vekova posle njega. a poredak svrha je nešto što je ugrađeno u same stvari (prirodu). itd. Tu sveobuhvatnu svrhu. Čovek može da teži i bogatstvu i slavi i moći. Aristotel je smatrao da je Bog nepokretni pokretač. ali u njima nema neke .Taj uzrok je "ontološki primaran". koji određuje i oživljuje svet. Analogno tome. u kome viša i sveobuhvatnija svrha određuje šta će biti svrha pojedinačnih stvari. i on je večan čist čin (delatnost) i to delatnost mišljenja koja se smatra najprimerenijom Bogu (Bog = "mišljenje mišljenja"). Čak i nebeska tela i nežive stvari imaju svrhu (ovde to znači naprosto zakon kome se podvrgavaju) .da kruže po pravilnim putanjama ili da teže da zauzmu mesto koje im pripada u poretku sveta.delatnost mišljenja. i 17.da teže da postanu slične njemu. kroz 16. Aristotel podrazumeva kada govori o Bogu. "Nepokretni" . Moderna nauka je. vek morala da se izbori upravo sa nekritičkim poštovanjem Aristotela. duša je "nepokretni pokretač" tela kod živih bića. već više idealnom svetu. Svojom prirodom Bog određuje sveobuhvatnu svrhu svih stvari . Tako je svrha čoveka da razvije svoju moć mišljenja. svrha biljaka je da nastave svoju vrstu i pomognu u održavanju drugih vrsta. Kao i Platon. U njemu nema neostvarenih mogućnosti. a svrha tela i rada da mu pribavi sredstva za to. Aristotelova etika Aristotel je stvorio originalno etičko učenje koje je povezano sa njegovom metafizikom. zajedno sa modernom filozofijom.

On mora da živi u zajednici i svoje vrline dostiže tek tada. Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva. vredna po sebi je sreća koju čovek može naći samo u nekoj delatnosti koju je usavršio. aristokratija ili republika. Po Aristotelu čovek je. kao što su npr. ali je još veći zadatak da pokuša da i zajednicu učini srećnom.vrednosti po sebi. a rasipništvo i tvrdičluk mane. ponos vrlina. fronesis). i političko biće (zoon politikon). Smatrao je da svi treba da biraju vlast. životne okolnosti i problemi koji se javljaju u njima. Čovek treba da teži vlastitoj sreći. velikodušnost (darežljivost) vrlina. kao Platon. i sposobnosti da se iznađu sredstva za njihovo ostvarenje. a kukavičluk i luda smelost mane. ali čovek se bavi i stvarima koje su stalno drugačije. mudrost. Ali ovi oblici imaju i svoje negativne verzije tiraniju. Uže etičke vrline su najčešće sredina između dve krajnosti. ali da mogu da se kandiduju samo građani koji su samostalni. predlagao neku idealnu državu različitu od svih postojećih. a malodušnost i oholost mane. Od onoga što čovek može da zna neke stvari ne mogu biti drugačije (večne su i nepromenljive) i njima se bavi mudrost. Ako usavršava mišljenje. Po Aristotelu. osim što je razumsko. Aristotel nije. Svrha države je ta sreća njenih građana. na taj način čovek postaje sličan Bogu. i uže etičke kao što je hrabrost. što se najviše stiče iskustvom. hrabrost vrlina. itd. umerenost ili blagost. . Tako je npr. čovek je sposoban da ima dve vrste vrlina: dianoetičke koje se tiču usavršavanja znanja. kao što je npr. zahvaljujući svom bogatstvu. oligarhiju i demokratiju. Za rešavanje tih problema potrebna je praktična mudrost koju Aristotel naziva razboritost (grč. koji se stiču vaspitanjem. Smatrao je da u zavisnosti od uslova u nekoj državi ona može da bude dobro uređena kao monarhija.

u razdoblju helenizma.e. Ipak. . g. zemljište Fizika. Pošto su prirodu shvatali različito. davali su i različite odgovore na pitanje šta je za čoveka dobro (najviše dobro). koje počinje sa stvaranjem panhelenske države od strane Aleksandra Makedonskog. Pošto je filozofski život manje intenzivan. stoičari su koristili poredjenje filozofije sa vrtom. kada se centar poznatog sveta seli u Rim. Logika i fizika potrebni su nam radi upoznavanja prirode koje treba da nam da uputstva za život u skladu sa prirodom. g.). Njihovi osnivači živeli su u Atini. Kasnije.e.p.e. preovlađuju dve nove filozofske škole . metafizičke teme Platona i Aristotela sada ne zaokupljaju dovoljno pažnje.). dok je Epikurovo učenje preuzeo rimski pesnik Lukrecije Kar (94-55.e. i na kome raste drveće koje daje plodove u vidu . a nalazila se u jednom vrtu u Atini.2. g.n. u kome je ograda .e.). škole su i dalje veoma uticajne.stoička i epikurejska. Sada se i stoici i epikurejci slažu u tome da je primaran cilj filozofije da dođe do jasnih i jednostavnih uputstava za život. Da bi objasnili ovaj smisao filozofije.p.n.).n.Epikuru (342-270. Stoička škola dobila je naziv po tremu u Atini u kome su se prvobitno okupljali sledbenici osnivača škole Zenona (336-264 g.4.).Logika i dijalektika. g. Epikurejska škola dobila je ime po svom osnivaču . Sigurno zbog više razloga.p. Helenizam Stoici i epikurejci Platon i Aristotel su iza sebe ostavili škole koje deluju sve do početka srednjeg veka.Etike.n. gubi se i onaj osećaj otvorenosti koji ostaje posle Platonovih dijaloga ili Aristotelovih rasprava. Poznati rimski stoici su Seneka (4-65.n. Epiktet i Marko Aurelije (121-180.

Epikur je verovao u . da ne bi dovele u iskušenje njegovu vrlinu. U uživanjima će biti maksimalno umeren. S druge strane. a Seneka je bio rimski patricij i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba. Stoici su rado prihvatali ulogu u političkom životu. kao što je bogatstvo ili položaj ili slava. koja kasnije neće dovesti do nikakvih bolova i nemira u duši. za stoike je umnogome stvar sreće i slučajnosti u životu ili stvar sudbine.Za stoike najviše dobro je slobodna duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. nego će samo gledati da ih ne smatra za najvišu vrednost. On će gledati da neguje vrline razuma i trudiće se da ne bude rob svog tela. već da telo bude sluga njegovom razumu. dodatne bolove duši može doneti strah od bogova. Zato je Epikur uveravao učenike da se bogovi. ve u čemu čovek može da uživa i da se veže za to. Mudrac treba da je u stanju da razlikuje zadovoljstva i da više ceni ona trajnija koja proizilaze iz umerenog života. Stoički mudrac će se truditi da se ugleda na Boga u želji da postigne duševni mir i nezavisnost od telesnih potreba i od slučajnosti koje donosi sudbina. Stoici su verovali da svetom vlada Logos (Razum) razdeljen u semena koja određuju prirodu svake stvari. položaje i slavu poput kinika. Epikur je smatrao da su osećaj i iskustvo (čulno saznanje) ono čime treba da se služimo kada tražimo znanje. U iskustvu se jasno pokazuje da je zadovoljstvo dobro. Te stvari ne zavise od nas. tražeći ona uživanja koja dolaze od vođenja ispravnog života. a bol loš. iako postoje. Ono što je potpuno u njegovoj vlasti je briga o vlastitoj vrlini i to će smatrati jedino važnim. Stoičko učenje o prirodi liči na Heraklitovu filozofiju. i stoik će negovati ravnodušnost prema njima. Za epikurejce najviše dobro je duša ispunjena zadovoljstvima. ne mešaju u stvari ovoga sveta. stoik neće odbacivati bogatstvo. Pored neizbežnih fizičkih bolava.

kome nisu potrebni posebni uslovi sveta da bi postojalo. a kad ona nastupi nas nema. niti se plaše kazni bogova. zato se ne treba plašiti kazni koje od bogova mogu doći posle smrti. Ni jedni ni drugi ne nadaju se nagradama. jer se njeni atomi rasipaju u okolni prostor. Stoici više insistiraju na tome da se ne vezujemo za materijalne stvari koje su nestalne i mogu dušu ispuniti nemirom i strastima. Posle smrti ona više ne oseća. dok epikurejci nalaze mir u prirođenom zadovoljstvu. Dok jesmo smrti nema. pa i duša. Iako je epikurejska škola bila na lošem glasu. po kojoj se sve sastoji od atoma. . praktična uputstva obe škole su slična kao što to primećuje i Seneka.atomističku (Demokritovu) fiziku. Obe škole zapravo preporučuju život u sadašnjosti u kome se od života uzima ono što mu je prirodjeno dobro.

Z ovemo ih filozofima zato što su se bavili filozofijom. i antičke filozofije. Po Bibliji. Bog je stvorio svet i čoveka iz ničega ( ex nihilo ). Filozofi srednjeg veka mahom su bili i visoki sveštenici crkve. Glavni problem srednjevekovne filozofije bio je kako verovati u hrišćansko učenje. a ipak usvajati i razvijati filozofsko znanje koje možda donosi izazove samom tom učenju. ali i tajnoviti vladalac ("svedržitelj") svemira. Njihova glavna briga bilo je razjašnjavanje i izlaganje hrišćanskog učenja. a ne zato što bi oni sami sebe najpre tako nazvali. koji je "istosuštan" sa njim. elementi hrišćanske dogme koja nije smela biti dovedena u pitanje. pored još mnogih drugih stavova. sa jedne strane. U Grčkoj nijedno učenje nije uzeto kao obavezno i smatralo se da je dokaz slobode u okviru filozofije raspravljati o svim učenjima.3. slobodnom voljom. Ta njihova dvostruka uloga uticala je na neke promene u odnosu na sliku sveta antičke filozofije. Stari i Novi zavet nisu pružali zaokruženu i razvijenu teoriju o strukturi sveta i prirodi Boga. Sve ovo su. sa druge. On je ličnost koja govori i deluje. Da bi se razvila .Hristos. Antička filozofija je drugi izvor znanja pomoću koga se uobličava srednjovekovna filozofija. Hristos je jedan lik jednog jedinog Boga. To otvara jedan problem koga ranije nije bilo u filozofiji. Na zemlji je bio njegov Sin . SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA Izvori srednjovekovne filozofije Srednjovekovna filozofija razvila se pod uticajem hrišćanske religije.

). niži stepen bića. ono se može uporediti sa suncem. U Duhu se nalazi Platonov svet ideja i modeli za sve stvari. dok je materija potpuna tama. Plotin je izgradio posebnu šemu koja objašnjava strukturu sveta. Jovan Skot Eriugena. Ovim Plotinovim postupkom otvara se prostor za ono što će se kasnije u hrišćanstvu jasno označavati rečju vera. Na osnovu Plotinovih ideja u Atini je u 6. veku (827. okrenute i prema jednom i prema drugom. Jos niže je svetska duša i pojedinačne duše živih bića. Plotin je prihvatio Platonov svet ideja. Ono isijava (emanira) iz sebe Duh (Nus) kao sledeći. Filozofija je ustvari retko sklona da traži posebna stanja da bi se imalo neko saznanje. ali je on toliko uticao na hrišćanstvo da ga spominjemo tek sada. Materija je najniži stupa nj Bića.e. koga njegova priroda vuče i ka materijalnom svetu i ka idealnom svetu. Na vrhu šeme je Jedno (Bog). Plotina bi trebalo obraditi u okviru završnog perioda antičke filozofije. dok kod Plotina možemo govoriti o posebnim stanjima u kojima doživljavamo Boga: o intuiciji i ekstazi. Osnovu za to prvo je pružio Plotin (204-270 n. koji je dobio ovo ime po svom navodnom autoru. n. ali je iznad njega postavio viši princip . što znači da treba znati da filozofija i njeni pojmovi posustaju kada treba pozitivno odrediti šta Bog jeste. one oživljavaju materiju. neshvatljivo i sveprisutno. Struja u filozofiji koja počinje sa njim naziva se novoplatonizam. veku nastao spis kasnije poznat kao Pseudo-Dionisije Aeropagita. ona je opozicija Jednom. Spis je tek u 9. U tom spisu se jezikom grčke filozofije govorilo o imenima božijim i crkvenoj i nebeskoj hijerarhiji.) na Zapadu preveo jedan irski sveštenik. Ova šema bila je prihvatljiva i inspirativna za kasnije hrišćanske pisce. Čovek je biće na sredini ovih svetova. One su veza idealnog i materijalnog sveta. Novina je da je suština Plotinovog Boga iznad razuma. prvom hrišćanskom episkopu u Atini.Jedno ili Boga. nego po pravilu uzima da ga u principu svako i uvek može imati.e.teologija nužno je bilo nadovezati se na slična razmatranja antičke filozofije. Pošto Jedno isijava iz sebe sve ostalo. .

stupaju u različite odnose. do odnosa preplitanja i uzajamnog priznavanja.e. To je ograničavalo upoznavanje sa starim grčkim filozofijama. Osnovno pitanje srednjevekovne filozofije: Odnos razuma i vere Filozofija i hrišćanstvo. . Kada su prevedeni na latinski uticali su na zapadnu sholastiku. Negde od 7.Dalji putevi antičkih učenja ka srednjem veku bili su dosta zamršeni. na zapadu Evrope malo ko je znao grčki. On smatra da teologija i filozofija govore o istom. gde se govorilo o Bogu stvaraocu koji stvara svet na osnovu ideja. tako da se ne mogu istovremeno prihvatiti. 480-524) i Platonov dijalog Timaj. Neki. vide taj odnos kao rivalstvo. ali su u antičkom svetu neizbežno u kontaktu sa svetovnim znanjem svoga doba koje je predstavljala filozofija. Kada je mislio na Aristotela. Spisi su ranije bili prevedeni na arapski i komenatrisali su ih čuveni arapski filozofi Avicena (11. Prvi hrišćanski mislioci drže se svoje vere. Čitanje Aristotelovih spisa i njihovo komentarisanje predstavljalo je potku srednjovekovne filozofije sve do njenog završetka. veka n. Toma Akvinski je pisao samo Filozof. filozofiju koja se predavala u crkvenim školama. kao Tertulijan (155-220 n. Ostali Aristotelovi tekstovi su na Zapad stigli najpre preko Arapa. ali na suprotan način. od najranijeg perioda u kome su se mogli susresti. Na latinski su ranije bila prevedena Aristotelova logička dela (preveo ih je Boetije. Najčuveniji poštovalac Aristotela bio je Toma Akvinski. vek). vek) i Averoes (12. e. od odnosa odbijanja. koji predstavlja zenit zapadne teologije srednjeg veka.).

e. iako hrišćani. zbog toga ima mnogo veću odgovornost za njegovo stanje nego neki grčki bog. Hrišćanstvo najpre donosi promene u poimanju vremena. Pjer Abelar (1072-1142 n. Kako hrišćanstvo postaje opšteprihvaćena religija. Ovim novim temama koje je nametnulo hriščanstvo bave se svi kasniji filozofi. Međutim. Od njih se može učiti logici i metafizici. na zapadu je sholastika. e. Toma Akvinski (1225-1274) stvara teološki sistem u kome sledi Aristotelovu filozofiju. hrišćani očekuju nastupanje Carstva nebeskog. Ova sinteza dve discipline doprinela je da se u novom hrišćanskom svetu više izučavaju antički filozofi. Ove razlike dolaze do izražaja u delu Avgustina (354-430 n. a delom im pomažu da jasnije formulišu vlastite stavove. Za razliku od ovih mislioca koji su svi zauzimali ugledne položaje u svom vremenu. mislioci i oci crkve uviđaju da su religija i filozofija potrebne jedna drugoj i da se oni. smatrajući ga svojim učiteljem. kao crkvena filozofija. Avgustin je shvatio da će unutrašnja preispitivanja o vlastitoj dostojnosti za spasenje i o istinama vere biti mnogo prisutnija nego ikada ranije. Filozofija i teologija se mogu shvatiti i kao discipline koje se bave odvojenim oblastima. ubrzo osporavana kao nepraktična i zatvorena u sebe.).) je prošao svojevrsnu "povest nevolja" zbog svoje želje da spoji razmišljanje i veru. odnosno večni život. dakle buduću promenu koja će radikalno izmeniti postojeći svet. postavlja se i pitanje odgovornosti čoveka: da li je on slobodan i saodgovoran za stanje sveta i vlastito spasenje. a čak i njihovi stavovi o Bogu su im delom prihvatljivi. jer hrišćanstvo zaista menja grčki svet. mogu složiti sa mnogim stavovima antičkih filozofa. Na zapadu. otvoreno pozivaju da se izučavaju antički filozofi. ili ne. pošto sada svaki čovek očekuje lično spasenje. Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima sličnim smeni godišnjih doba. Istočni oci crkve Grigorije Bogoslov (329-390) i Vasilije Veliki (330-378). unoseći u njega drugačije ideje. kao što smo rekli. U sklopu Božije odgovornosti. koje zbog toga ustvari ne protivreče niti smetaju .Ovaj stav sa početaka hrišćanstva ne čudi. Pošto Bog stvara svet ex nihilo. kasnije i Jovan Damaskin (675-749).

ili 2) one upućuju na pojmove našeg razuma kojima opisujemo pojedinačne svari. . zato što je to stvar našeg izbora. i ova rasprava je na neki način bila nastavak njegove rasprave sa Platonom.(ali previše i ne pomažu) jedna drugoj. a teologija onim čega nema u čulnom iskustvu. Na ovaj način one mogu paralelno da postoje. ili 3) postojanje opštih reči ukazuje da pored pojedinačnih stvari koje upoznajemo iskustvom. da se. Odatle sledi da se pomoću tih pojmova ne može dokazivati Božije postojanje. Duns Skot (12661308) i Vilijam Okam (1300-1350). razvila se na kraju srednjeg veka tzv. Odnos prema Bogu se mora ostaviti veri u okviru koje ne tražimo dokaze. o kojima naše opšte reči i opšti pojmovi svedoče (realizam). Ako bi sferu čulnog iskustva označili kao sferu koju možemo znati. Realizmu su bili skloni oni mislioci koji su smatrali da iz filozofije mogu doći uverljivi argumenti u prilog veri. Pitanje koje se tada postavljalo bilo je: Da li su opšte reči: 1) samo imena kojima označavamo više sličnih pojedinačnih stvari koje jedino postoje (nominalizam). rasprava o univerzalijama ili opštim pojmovima. onda se teologija okreće onim stvarima koje se ne mogu znati. Svi ovi mislioci bavili su se Aristotelom. vera može dokazati. Tada su se pojavili i mnogi dokazi postojanja Boga. (konceptualizam). filozofija bi se bavila onim o čemu postoji čulno iskustvo ili onim što se zasniva na čulnom iskustvu. Ovaj poslednji način gledanja na odnos vere i razuma zastupali su engleski franjevci Rodžer Bekon (1210-1294). u realnosti postoje i nevidljive opšte suštine. polaze od odnosa vidljivih stvari. i da se na taj način. preko vidljivih stvari. U vezi sa razlikama između poslednja dva pristupa odnosu filozofije i teologije. svaka posvećena svom načinu istraživanja. ali se u njih može verovati. U ovoj podeli sfera. formiraju i svi naši pojmovi. Nominalisti i konceptualisti su smatrali da svi nama dostupni dokazi. dakle.

razum treba prvenstveno da se posveti razrešavanju svetovnih. počelo je pretumačivanje uloge našeg razuma: po misliocima koji navešćuju modernu epohu.Na ovaj način. . praktičnih problema.

kompas. U toku tog perioda evropska kultura izlazi iz srednjevekovlja. U tom periodu otkriva se štamparska mašina. Johan Kepler (1571-1630).4. veka ljudi postaju svesni postojanja Novog sveta . Preokupacije ljudi se menjaju. 15 i 16. barut. Renesansna filozofija i Frensis Bekon Uzima se da period renesanse obuhvata 14. prve naočare i teleskopi.Amerike. Slika sveta koju je srednji vek preuzeo od Aristotela i prilagodio je sebi. renesansni čovek se vraća ovozemaljskim vrednostima. Teoriju prihvataju drugi izuzetni naučnici. Dok je srednji vek bio usmeren ka nadzemaljskoj sreći i ka spasenju kroz veru. Nikola Kopernik (14731543) postavlja hipotezu o nebeskom sistemu u kome zemlja kruži oko sunca koja nailazi na otpore u crkvi. već po elipsama. Paralelno sa ovim promenama u nauci menja se i svakodnevni život. Javlja se pokret humanizma koji predstavlja ponovno otkrivanje kulture Stare Grčke. Galileo Galilej (1564-1642) sistematski upotrebljava eksperimente da bi utvrdio zakone kretanja nebeskih tela i tela na zemlji. vek. U svim granama umetnosti javljaju se izuzetni autori. a krajem 15.1. MODERNA FILOZOFIJA 4. utvrđuje da se planete ne kreću po idealnim krugovima kako je nalagalo idealizovanje nebeskih prilika koje datira još od pitagorejaca. takođe na osnovu iskustvenih posmatranja. koja kao da pruža nove neslućene mogućnosti. . biva dovedena u pitanje pojavom novih naučnih teorija o strukturi kosmosa.

Dok je ranije nauka prvenstveno služila obrazovanju ličnosti. koji će njene zakone okrenuti u vlastitu korist. nego radije Idolima. za izražavanje novih ideja. sklonost da se nekritički pridržavamo već naučenih istina. čega se treba osloboditi. čime ga najčešće činimo jednostavnijim nego što on jeste. a to možemo postići novom metodom indukcije. Zbog toga dedukcija neće biti najbolja metoda nauke. objašnjava i otpor na koji nailaze nove ideje i sporost u dolaženju do novih otkrića. Bekon naziva ove pojmove "Idoli". preko događaja koje smo iskusili i autoriteta koji su delovali na nas. One se odnose na našu sklonost da svet prilagodimo svojim željama i svojim moćima razumevanja. Bekon je primetio da je potrebna Obnova nauke na sasvim novim osnovama. kako se zvala jedna Bekonova knjiga. Idoli trga su vezani za probleme koji nastaju iz korišćenja staroga jezika. Da bi dobili takvo korisno znanje moramo promeniti i metod nauke. Pomoću znanja čovek treba da postane gospodar prirode. dati joj nova "oruđa" za rad ili "Novi organon". koja predstavlja postupno izvođenje teorija iz posmatranja i eksperimenata. Ali. Prvo treba promeniti njen cilj. Idoli pećine su idoli koji su različiti od pojedinca do pojedinca i vezani su za način na koji je svako od nas formirao svoja mišljenja. sada njen cilj treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom i dolaženje do otkrića koja će unaprediti svakodnevni život. Bekon je smatrao da naš duh nije najpre ispunjen Idejama koje nam istinito predstavljaju stvarnost. Postoje četiri vrste idola koji su izvor zablude. S druge strane.izvođenja iz pretpostavljenih prvih principa stvarnosti. Idoli plemena su pogrešne predstave kojima je sklon ceo ljudski rod. Bekon to kaže kroz kratku izreku: "Znanje je moć". jer će izvođenje iz pogrešnih principa dovesti do pogrešnih zaključaka. Ranije su metafizička razmatranja prevashodno koristila metod dedukcije . Naš razum i njegova tumačenja prirode treba moći korigovati. zabludama kojima nekritički verujemo. ili da verujemo pojmovima koje spontano i najčešće stvaramo.Frensis Bekon (1561-1626). koji je formiran prema starim idejama. dok su Idoli . zato jer mu smisao koju ta reč ima u Bibliji omogućava da ukaže da su te predrasude nešto pogrešno.Ove promene u svojoj filozofiji sažima jedan Englez .

Čovek se sada tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum. . koji ovde predstavljaju Lok i Hjum. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokušati da se on poboljša i usavrši. i empirizam. tradiciju i religijska verovanja koji često od ljudi traže pristajanje bez razmišljanja. daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje mišljenje. razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. To nas dovodi do pitanja metode.pozorišta vezani za društvene autoritete. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija. Iako jednako raspodeljen svim ljudima. odnosno do pitanja o pravilima za dobro služenje razumom. što znači da predstavlja biće koje je sposobno da otkriva istinu. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Oko tih pitanja trude se: racionalizam. u okviru koga ćemo obraditi Dekarta. kako će kasnije reći Dekart. Spinozu i Lajbnica.

Ovu istinu on je izrazio u čuvenom stavu: Mislim. to svedočanstvo treba naći u vlastitom razumu (lat. dakle jesam (na latinskom: Cogito ergo sum ). kaže se da na filozofsku scenu stupa subjekt. On veruje da svako poseduje "prirodno svetlo razuma". Zbog toga je došao na ideju da sva njemu poznata znanja podvrgne sistematskoj (metodičkoj) sumnji. U potrazi za primerom sigurne istine. on sam mora moći da se uveri da je to tako. U racionalizmu. od 17. Tako on ustanovljava četiri pravila metode kojih se treba pridržavati u nauci: . veka. ne bi li možda tako našao nešto u šta se ne može sumnjati. racio).2. Naprotiv. to ne znači da uvek i dolazi. Ovu istinu saznajem potpuno jasno i razgovetno i bez pomoći čula. i u ono što mi kazuju čula. dakle. Međutim. Dekart je bio duboko nezadovoljan znanjima koja je primio kroz sholastičku filozofiju. On misli da.4. ne mogu sumnjati da postojim ja koji sumnjam. Dekart se bavio potragom za takvom istinom da bi dobio primer koga treba slediti i u saznanju ostalih stvari. Dekart se. ako nešto treba da bude istinito ili dobro.šta ostaje kao istina u koju se ne može sumnjati? Odgovor je bio da čak iako sumnjam u sve. pita: Šta se dešava ako posumnjam u ono što sam naučio od drugih. što je filozofsko ime za pojedinca koji želi da sam bude nezaobilazan faktor u pitanjima istine. odnosno "urođene ideje" pomoću kojih može doći do sigurnih istina. pa čak i u matematičke istine . U moderno vreme. pravcu čiji je Dekart začetnik. Racionalizam Rene Descartes Dekart (1596-1651) je ključna figura na početku moderne filozofije.

Složenije probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove. One mogu da postoje nezavisno jedna od druge. Smatrao je da je metafizika osnova sveg saznanja i da iz nje slede ispravna fizika.1. i da njene metode treba proširiti ka ostalim naukama. Fizički svet je trebalo da bude objašnjen jednostavnim i univerzalnim zakonima o kretanju čvrstih tela.misaonu i prostiruću (materijalnu) supstanciju. Misaona supstancija sadrži sve ono čime se bavimo kad mislimo. Ovakva slika sveta odgovarala je mehanici. a zatim i sve ostale nauke. 3. htenja i maštu. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno. Na kraju treba još jednom preći ceo proces. Pomoću ovih pravila možemo da napredujemo u nauci sigurni da dolazimo do pouzdanih znanja. da bi se izbegle moguće greške. Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih prostijih stvari. ima težinu i kreće se. Zato ispitivanje aristotelovskih svrha treba isključiti iz nauke. a ne bezbrojnim i različitim unutrašnjim formama koje je pretpostavljao Aristotel. Dekart je zasnovao i posebnu modernu metafiziku. 2. u njoj takođe deluju fizičke sile. Prostiruća supstancija odlikuje se time da zauzima prostor. Dekart je smatrao da se ova pravila uspešno primenjuju u matematici. ali takođe i osećanja. 4. nauci koja je tada bila u punom razvoju. . Po Dekartu svet je podeljen na dve supstancije . Taj svet se u svom funkcionisanju ne obazire na naše želje.

S druge strane. Spinoza je na ovaj način odgovarao i na pitanja zašto volimo ili mrzimo i da li smo slobodni ili ne.Tela se naprosto ponašaju prema zakonima prirode. na osnovu nje objašnjavaju se sve druge stvari. To uključuje čoveka: on je samo modus u Božijem duhu ili modus prirode koji zavisi od njene celine i podvrgnut je njenim zakonima. Tako da "Etika" u sebi uključuje i metafiziku i pogled na etiku izveden iz nje. Spinoza se slagao sa Dekartom da u našem duhu postoje urođene ideje koje nam pružaju znanje o osnovnim osobinama stvarnosti. Za života su mu objavljene dve knjige Principi filozofije Rene Dekarta i Teološko-politička rasprava. Ta knjiga je bila napisana "geometrijskim redom". godini Spinoza je bio isključen iz svoje jevrejske zajednice zbog svojih stavova o Bogu. Početak koji je tražio. menjajući svet oko sebe. Baruh Spinoza (Holandija. U saznanju stvari treba početi od njih. . O ljudskim svrhama treba da brine sam čovek. ne želeći time da postignu nikakvu svrhu. Posle njegove smrti objavljeno je njegovo glavno delo "Etika". Spinoza nalazi u ideji beskonačne supstancije koju naziva "Bog ili priroda". Bog je jedina stvar koja je uzrok same sebe (lat. Na njenom početku su definicije i aksiome. causa sui). Baruh Spinoza Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci. jer ćemo tako biti na sigurnom putu. kojoj nije potrebna nijedna druga stvar da bi bila shvaćena. odnosno. U 24. 1632-1677) je više bio okrenut upotrebi razuma za rešavanje religijskih i etičkih pitanja. a svaki sledeći stav se dokazuje pozivanjem na prethodne stavove.

. omogućuje da se otklone mnoga mišljenja koja je smatrao zabludama. obrnuto.Ova. kretanje i mirovanje. po božijoj zamisli. Uzaludno je pokušavati da se telu nametnu pravila koja su suprotna opštim zakonima prirode. Oni to mogu da urade jedino tako što će se truditi da shvate i saznaju zakone prirode koji deluju na njih. mašta. Spinoza je smatrao da ovakva slika sveta. treba da utiču na same sebe onda kada njihovi nagoni povlače mržnju i sukobe. Na ovaj način. poimanje. Ovi atributi se dalje granaju prema svojim modusima. Spinoza je slobodu volje tumačio kao uverenje da je čovekov duh odvojen i nezavistan od njegovog tela i prirode. jedna nova metafizika. i stvari u njemu ne treba posmatrati sa željom da nađemo svrhu zbog koje one postoje. Bog ili priroda je uzročni sistem. za razliku od Dekarta. Smatrao je da je takvo mišljenje pogrešno i da je. ali ljudi. ali naš razum može da shvati samo dva: mišljenje i protežnost (zauzimanje prostora). jedina supstancija. ne igraju ulogu u objašnjenju sveta. Svrhe. smatrao da postoji samo jedna supstancija) ima beskonačno mnogo osobina ili atributa. dok su modusi mišljenja npr. koji nije stvoren da bi zadovoljio potrebe ljudi. prema tome. Smatrao je da je naivno misliti da je istinit svet odgovara našim predstavama o onome što je dobro i korisno i da će. Mi imamo tu ideju samo zato sto su nam nepoznati svi uzroci koji deluju na nas. Bog (Spinoza je. mi saznajemo Boga i odupiremo se negativnim afektima. stopljenost duha i tela tolika da su oni samo dve strane jedne iste stvari. Spinoza je osporavao slobodu volje (setimo se da je po njemu samo Bog slobodan) i pored toga što mi imamo ideju o vlastitoj slobodi. prema tome. Modusi (varijante ili oblici) protežnosti su npr. saznanje njegove prave prirode biti u relaciji sa našim željama. kao što je to mislio Aristotel i sholastičari. u cilju zajedničkog produktivnog života. saznajući prirodu. volja ili osećanja. Bog nije stvorio svet radi nekog cilja.

pri stvaranju sveta bira jedan mogući svet. Lajbnic je jedan od tvoraca računa beskonačno malih brojeva (današnjih izvoda i integrala) koji je u isto vreme. Bog. Po Lajbnicu. Matematika je bila ono što je Lajbnica vodilo ka racionalizmu (kao i ostale racionaliste). bio otkrio i Njutn.Spinoza je korist od ovakvog učenja video u smanjivanju razloga za mržnju i zavist. Trajno dobar može biti samo onaj koji vrlinu smatra boljom od poroka. Lajbnic se ne slaže sa Spinozom da se svi zakoni prirode mogu racionalno izvesti iz prvobitne supstancije (Boga ili Prirode). Gottfried Wilhem Leibniz Lajbnic (Nemačka. Osim filozofije bavio se i matematikom i diplomatijom. ali on usvaja i neke prigovore empirizma i stvara originalnu filozofiju. matematike i metafizike spadaju u istine uma koje su očigledne. Zlo i dobro koje čine drugi ljudi umnogome su nezavisni od njihove volje i nema smisla previše se ljutiti na njih ili im zavideti. a ne gleda na nju kao na žrtvu koju čini radi nagrade. On je mislio da zakoni logike. vlastitu težnju za vrlinom ne treba shvatiti kao ropstvo za koje tražimo nagradu na ovom ili onom svetu. S druge strane. dok je kod Spinoze vezan metafizičkim zakonima i ne može stvoriti drugačiji svet od postojećeg. Zbog te pretpostavke da Bog bira jedan od mogućih svetova mi ne možemo znati samo pomoću logike koji je to svet. nego kao izvor trajnog zadovoljstva na ovom svetu. nezavisno od njega. Ali stavovi prirodnih nauka su činjeničke istine (kontingentne ili slučajne istine) koje se mogu saznati samo iskustvom. Teodiceja i Novi ogledi o ljudskom razumu. Njegove najpoznatije knjige su Monadologija. koje je Lajbnic napisao povodom Lokovog Ogleda o ljudskom razumu. 1646-1716) je takođe filozof čije učenje spada u racionalizam. to .

naša znanja su samo hipoteze ili pretpostavke. Najviša monada . naprosto nije mogao da stvori bolji svet. One mogu da predstavljaju (opažaju) okolinu. Na primer. U ovoj podeli ogleda se uticaj empirizma na Lajbnica. Ovaj princip o savršenosti sveta je od pomoći i u fizici. dajući mu najsavršeniju moguću formu. U religiji.Bog. je ona sila koja celu prirodu i sve monade u njoj ujedinjuje u svet. Lajbnic se ovde. Opravdanje Boga se naziva teodicija. o osnovi stvarnosti . saznajemo na osnovu iskustva o nama samima. aktivnih sila koje deluju u svakom (beskonačno malom) deliću prirode i preobražavaju ga u skladu sa svojom prirodom. da se svaka promena zbiva postupno. Ali Lajbnic ipak nije odustao od metafizike. Lajbnic je smatrao da se svet sastoji od monada. svaka iz svog ugla. a ne obrnuto. Bog je tako osnov prestabilirane (unapred određene) harmonije koja postoji između monada.zakon koji tvrdi da priroda ne čini skokove. Jednostavno.možemo da saznamo samo iskustvom i sve istine o tom našem svetu ne proizilaze iz početnih očevidnih principa. ova ideja služi da se Bog opravda zbog svih zala koje postoje na svetu . odnosno o vlastitoj svesti. ali ne mogu da deluju jedna na drugu. vraća Aristotelu. Lajbnic je smatrao da je ovaj naš svet najbolji od svih mogućih svetova. ne postoji nikakva garancija da možda ne grešimo u tim pretpostavkama. Samim tim. . Po njemu.supstanciji. odnosno. iz njega je Lajbnic izvodio zakon kontinuiteta . predstavljajući supstanciju kao živu silu. kako se zvala i jedna od Lajbnicovih knjiga.on. Verovatno pod uticajem svojih otkrića u matematici. zato jer "dušu" uzima kao model za objašnjenje materijalnog sveta.

bez iskustva. Sve proste ideje potiču iz dva izvora: 1) čulnih oseta i 2) refleksije . Empirizam je filozofsko stanovište koje smatra da se naše naučne teorije mogu opravdati samo na podacima čulnog iskustva. i da one mogu posedovati samo određenu. Način na koji je odgovorio na to osnovno pitanje određuje poseban filozofski pravac .4. tabula rasa (neispisana ploča) i da u duhu ne postoje urođene ideje pomoću kojih možemo. Lok je verovao da je naš duh. Složene ideje nastaju kombinovanjem ovih prostih ideja i kasnije. Po Loku. saznati krajnju prirodu stvarnosti. Empirizam John Lock Jedna od zasluga Džona Loka (Engleska. pre nego se sustretne preko čula sa pojavama prirode. apstrahovanjem (zanemarivanjem posebnih karakteristika pripadnika . odnosno da ne mogu biti potpuno izvesne. Svo znanje o stvarima koje možemo imati zasniva se na idejama o stvarima koje dobijamo preko čula. veću ili manju. granicama i izvesnosti znanja čime je definisan predmet teorije saznanja (epistemologije).empirizam (empirija=iskustvo). Ili kako on kaže: "Ništa nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima". ideje su sve ono što može biti predmet misli. 1632-1704) sastoji se u tome što je precizno postavio osnovno pitanje moderne filozofije o poreklu.opažanja događaja u našem duhu. Dele se na proste i složene. verovatnoću.3.

za koje je smatrao da zaista postoje u predmetima u obliku u kojem ih vidimo. Kada razmišljamo o nekoj supstanciji. Među složene ideje spadaju i ideje o supstancijama. Tu se jasno vidi razlika između empirizma i racionalizma. svojinu i sreću. empirizam izvan onoga što trenutno znamo vidi otvoreno polje o kome ništa unapred ne možemo reći. naglašava da mi na taj nacin. nego opažanje slaganja ili neslaganja među idejama. Neki putokaz ka realnoj suštini predmeta Lok je našao u razlikovanju primarnih kvaliteta . toplota. Dok racionalizam smatra da je celinu i osnovu stvarnosti zahvatio preko nekih jednostavnih ideja. Dok u racionalizmu postoji jedna ili dve supstancije o kojima posedujemo potpuno jasne i izvesne ideje. masa).(oblik. Ideje o supstancijama su uvek neadekvatne. već da su više subjektivni doživljaji. čime dobijamo pojam vrste) ili uočavanjem sličnosti ili razlika među njima. čulnih podataka dobijenih iz iskustva i naših teorija o tom iskustvu. iako saznajemo mnogo o stvarima. odnosno ono je pretpostavka koja uvek može biti opovrgnuta nekim novim iskustvom. zlatu mi spajamo ideje o metalu žute boje. Država ne sme da zadire u prirodna prava gradjana i postoji da bi taj prirodni poredak zaštitila preko zakona koji će biti jednako primenjivani na sve.određene vrste i zadržavanjem opštih. ukus) za koje je smatrao da ne opisuju suštinu stvari. Empirizam odustaje od metafizike. Naše je znanje uvek hipotetičko. npr. Opšta definicija znanja kod Loka je da znanje nije odgovaranje naših ideja realnoj suštini stvari. sa nekom idejom o nečem podležećem (nekom supstratu) što nosi te osobine. Građanima je ostavljeno da slobodno biraju između svega što drzava ne zabranjuje. zdravlje. On je smatrao da su u prirodnom stanju svi ljudi jednaki i da prema tome svako ima jednako pravo na život. i sekundarnih kvaliteta (boja. međutim. Lok. Lok je na svoje doba snažno uticao i svojom političkom filozofijom. nikad ne saznajemo njihovu realnu suštinu. kretanje. npr. određene tvrdoće i savitljivosti. a ona treba da zabranjuje što . u empirizmu se reč supstancija odnosi na stvari koje nas okružuju i o kojima možemo imati samo neadekvatne (nepotpune) ideje.

nego i da je ta veza nužna. Ako država ugrozi njihova prirodna prava. primećena u prošlom iskustvu. Ovakve ideje postale su osnova liberalizma. To se ne može izbeći jer nauka uvek predviđa trudeći se da bude korisna svakome i u svim slučajevima. Svo znanje Hjum deli na dva dela: znanje o odnosima ideja i znanje o činjenicama. Dejvid Hume Dejvid Hjum (1711-1776. kao što to podrazmeva racionalizam. dakle. odakle mi možemo znati da je neka veza nužna i da je naše predviđanje tačno? . građani imaju pravo da se pobune protiv vlasti. Karakteristika prirodnih nauka je da one tragaju za zakonima prirode. To znači da bi matematika bila moguća. Hjumov cilj u filozofiji bio je da što preciznijim argumentima uzdrma poverenje u potpuno izvesne stavove o svetu do kojih dolazimo na ovaj ili onaj način. odnosno da će se po nužnosti ponoviti uvek. Naučni zakoni uvek imaju tu formu opšteg stava i pretenduju na opšte važenje. ista i tačna. Edinburg. odnosno nužnim vezama između prirodnih pojava.manje. Evo kako Hjum to dokazuje. Škotska)je mislilac sa kojim se završava period empirizma u modernoj filozofiji. Ali. ne treba se nadati da do iste izvesnosti možemo doći kada saznajemo prirodu i njene zakone. Matematika i logika su jedinstvene po tome što predstavljaju znanje o odnosima među idejama. ne tvrde samo da postoji stalna veza između dve pojave. Naučni zakoni. Kada kažemo da je neka pojava uzrok druge pojave smatramo da je tačno da će uvek kada imamo jednu stvar ona proizvesti određenu drugu stvar. čak i da takve stvari kao što su trouglovi ne postoje u materijalnom svetu. Matematika se sastoji od iskaza koji su nužni i potpuno izvesni. Sada se postavlja pitanje.

budući da u njemu nema logičke nužnosti ni potpune iskustvene potvrđenosti. biti opovrgavano i usavršavano. pokušajte da iz ideja koje dobijate dok iz daljine posmatrate vatru. već navika našeg duha da dve stvari. Medjutim. samo manje ili više verovatno i da se prema njemu treba odnositi bez dogmatičnosti.ljudskoj prirodi. ni među idejama. Iako je ovakav temelj ljudskog znanja u jednoj osobini ljudske prirode dovoljan za praktične svrhe. Iz tog zaključka sledi da je za saznavanje prirodnih veza potrebno iskustvo. Ako bi prvi put videli vatru to bi išlo izuzetno teško. i shvatimo da se etika zasniva na našem promenljivom i posebnom biću. Do nekih etičkih činjenica možemo doći tek ako svoj pogled usmerimo ka sebi. nema etičkih činjenica koje bi bile nepromenljive i večne. očekujući da će se ono menjati. ni među čulnim iskustvima. iskustvo ne može da pruži potpunu izvesnost. Da su te dve sfere odvojene možemo videti ako probamo da pokažemo da neka empirijska činjenica nužno povlači određeni stav odobravanja . Nekome se može učiniti da smo sa ovakvim stavom nešto izgubili. iz njega sledi da je sve znanje o prirodi. jer posledicu neke pojave ni na koji način ne možemo znati pre nego je ustanovimo u iskustvu. Izvan nje. Na primer. ne stoji nikakvo znanje koje se može izvesno znati. jer mi možemo znati samo da se nešto dogodilo u prošlosti. asocira jednu sa drugom i da očekuje njihovo ponovno vezano javljanje u budućnosti. Hjum iz ovoga zaključuje da u osnovi verovanja da je nešto zakon.Hjum prvo primećuje da ta nužnost nije logička. koje su se javljale zajedno. počivaju na sličnoj vrsti osnove . Odnos "jeste" i "treba" iskaza Hjum je smatrao da i važeći principi u etici i politici. zaključite da će vas ta stvar opeći ili se ugasiti bez kiseonika. dok smo ustvari dobili jer smo se rešili samo jedne zablude o moćima našeg razuma. a ne i da li će se ponoviti u budućnosti.

Ove veze postoje. Većina naučnih doostignuća tog vremena napadana je upravo sa ovim argumentom. . Sledeći sličnu argumentaciju onoj koju smo već upoznali. Ovaj odnos je dobio naziv "Hjumova provalija". sa jedne strane. koja su toliko tačna da je u njima preslikano božije znanje. Te dve sfere su u principu odvojene. ali one nisu takve da bi obesmišljavale slobodu istraživanja.ili neodobravanja nečega. Na primer. Hjumova filozofija kao svoj cilj ima osvajanje individualnih sloboda preko razvezivanja krutih veza između znanja i nužnosti. i činjenica i vrednosti sa druge strane. jer će oslabiti verovanje u moral. Hjumova provalija govori o tome da je neopravdano primoravati nekoga da prihvati naše vrednosti pod izgovorom neoborivosti naših verovanja. još uvek će za odgovor na pitanje da li je nešto dobro biti neophodno da on pogleda u vlastito srce. Evo još nekih posledica ovakvog stava: Ako su ove sfere odvojene onda je slobodno istraživati i opovrgavati stavove iz sfere činjenica. ako čujemo da je dan sunčan ili da je olovka oštra da li pri tom osećamo automatski poriv da nešto odobravamo ili ne odobravamo? Možemo da se složimo sa Hjumom da to nije slučaj. Ako sfera činjenica ograničava ono što može biti istinito ili lažno i o čemu sudi razum. zapravo posebnog moralnog čula. a da ne budete automatski optuženi da na taj način potkopavate društveni moral. Hjum sada tvrdi da su stavovi etike ("treba" iskazi) i stavovi o činjenicama ("jeste" iskazi) logički nezavisni i neizvodivi jedni iz drugih. Čak i da pred nekoga stavimo sva znanja ovoga sveta. znanje o činjenicama nam još ne govori šta treba da odobravamo i kakvi treba da budemo. da će prihvatanje novih istina automatski naruštiti društveni poredak. onda etika nastaje prvenstveno pod uticajem naših osećanja.

ali se posle toga ne meša u ljudski život koji je ostavljen samim ljudima da ga urede. Ako je tačno da se Bog ne meša u ljudski život. već žele da izvuku iz njih što više posledica i učine ih šire poznatim i društveno relevantnim. Dalamber.4. Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da će. Didro i Dalamber pokreću obiman projekat Enciklopedije. uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Didro. ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito. Ljudi će mnogo manje biti podložni manipulaciji koja učvršćuje njihove predrasude i neprijateljstva. Zbog te potrebe za naučnim znanjem o prirodi. Prepreka tom razvitku mogu biti samo ukorenjene predrasude. Tako se javlja pokret koji je dobio ime Prosvetiteljstvo. pridržavaju već usvojenih mišljenja čak i kada su ona pogrešna. Monteskje i Helvecijus) se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knjigama. Enciklopedija je izašla u 35 . Lametri. postaju šire prihvaćene. a ne prirodni zakon i volja ljudi. Prosvetiteljstvo U toku 18. sklonost ljudi da se. ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode. Ruso. određuje ljudski život do najsitnijih detalja. zatvorena duha. veka. preko zakona koji deluju u njoj. Za prosvetitelje je glavni greh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja. tumačeći je uvek iz nje same. Holbah. onda je pozivanje na božiju volju samo paravan za interese samozvanih božijih predstavnika na zemlji. stanovište po kome je Bog stvorio zemlju. kao što je mislio Spinoza ili da je znanje o njegovim namerama nemoguće. Zbog toga Volter veruje u deizam. Kondijak. Niz francuskih filozofa (Volter. Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mnogo brži ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude utiču transcendentne (natprirodne) sile. koja će biti zbornik dotadašnjih naučnih i filozofskih znanja. ukoliko joj ništa ne bude stajalo na putu. i da Božija volja.4.

odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to. zasnovano na promenljivoj saglasnosti ljudi. Francuska revolucija imala je dvojnu prirodu. a Holbah delo Sistem prirode u kome se trudi da objasni sve čovekove osobine. prosvetitelji su odbacivali metafiziku. do 1780-te godine i na njoj je radila većina filozofa prosvetiteljstva. koja je bila veliki preokret u istoriji Evrope. versku toleranciju. Na taj način je postavljena osnova za Francusku revoluciju. a zalagali su se za slobodu mišljenja i štampe. pravnu jednakost). kao npr. Lametri piše knjigu Čovek mašina. koja celokupnu prirodu vide kao poprište mehaničkih kretanja. organizacijom materije. umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri. .tomova u periodu od 1751. pa i mišljenje. toleranciju. Tako se formiraju prva materijalistička učenja u novom veku. ali je druge. ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje (npr. Prateći naročito ideje Džona Loka. Oblik vlasti se po njima može opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada. Sa jedne strane. Tako je društvo. ugrozila krajnjom netolerancijom koju je pokazala prema protivnicima revolucije. Mnogi od njih su doveli u pitanje i apsolutnu razliku između duše i tela koja je bila u osnovi dotadašnje metafizike. i uopšte ono što su smatrali da je "razumno". U etici i politici. prosudivši razumno o postupcima vlasti i društvenom uređenju. prosvetitelji su se snažno suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti među ljudima.

njegovi sugrađani mogli da navijaju sat po njegovim šetnjama. Kažu da za života nije napuštao grad. Ovim trima kritikama pripadaju i tri osnovna. u Rusiji). Empirizam je učio da predmet nauke mora biti dat u iskustvu i da nije moguća pouzdana .4. Šta treba da činim? i Čemu mogu da se nadam? Kant na ova stara pitanja filozofije odgovara na novi način. tako da su npr. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. jednostavna pitanja filozofije: Šta mogu da znam?. Pozabavimo se prvo Kantovom teorijom saznanja. Kantov poduhvat u toj oblasti se može posmatrati kao sjedinjavanje najboljih elemenata empirizma i racionalizma u novu sintezu. on je u filozofiji stvorio učenje koje je daleko od zatvorenosti u lokalne okvire . Kantova najpoznatija dela su tri kritike: Kritika čistog uma. dodeljujući nove uloge pojmovima slobode i uma. Ipak. zadržavajući svoje različitosti. gradu u ondašnjoj Pruskoj (danas je to Kalinjingrad.Nemačka klasična filozofija (ili Nemački klasični idealizam). Njemačka klasična filozofija Imanuel Kant Imanuel Kant (1724-1804) je živeo u Kenigzbergu. Bio je poznat po pedantnom i urednom životu.baš on kao zadatak svoje filozofije uzima izgrađivanje univerzalnih normi koje bi svi mogli da prihvate. U filozofiji sa njime počinje novi period .5.

Posle toga. dok se čulni podaci potom smeštaju u okvire koje je postavio razum. On to ne čini realno. a ne na drugi način. povezuje iskustvo. tvrdeći da uzročni odnos kao forma ne postoji u iskustvu. Dotle se Kant slaže sa empiristima. obezbeđuje vezu raznovrsnosti iskustva i može time da usmerava eksperimente. To je još jedna potvrda moći subjekta i značaja njegovih osobina. Na taj način čini se kao da subjekt propisuje prirodi njene zakone. a udeo iskustva. za napredak saznanja. Za napredak nauke prvo je potrebno zamisliti (izmisliti) moguće objašnjenje pojava. naš razum svoje pojmove i hipoteze koje je stvorio. iako je to jedna od najvažnijih stvari u naukama. . To je to novo rešenje za problem teorije saznanja koje je predložio Kant. na koju se uvek pozivamo kada tvrdimo da u prirodi vladaju zakoni. Udeo razuma u saznanju zvao je apriori saznanja. nego moć koja svojim pojmovima koje ne izvlači iz iskustva. za razliku od opažanja čulima). Ali. dakle. A takvih formi koje omogućavaju iskustvo ima više. npr. smestio ipak u razum. Odatle sledi da je nemoguća nauka koja raspravlja o prirodi supstancije kao da je ona data preko urođenih ideja. prvenstveno njegove slobode. može da proverava i opravdava samo pomoću iskustva. aposteriori saznanja. Taj razum sada nije deo duha u kome se stvara navika kao kod Hjuma. koje povezuju čulna iskustva i prave od njih povezano i objašnjeno iskustvo (nauku).nauka o predmetima koji nisu dati u iskustvu. odnosno jednu hipotezu. preko urođenih ideja koje su istinite same po sebi. ali ti zakoni ne bi bili saznati bez njegovog razuma. kao što je bio slučaj kod racionalista (Kant je moć da se imaju urođene ideje nazivao "intelektualni opažaj". Razum. ni izvor urođenih ideja kao kod Dekarta. Ovi pojmovi govore o tome da je razum logički raniji kada formiramo neku hipotezu. Kant je izvor svih takvih formi. Hjum je stvorio probleme i empiristima i racionalistima.

Kantova etika je takođe specifična i revolucionarna. Ne možemo prekinuti raspravu pod izgovorom da je naše mišljenje otkrilo kakvo je nešto po sebi. pošto je ostao bez pomoći iskustva.Pošto se ovo povezivanje iskustva moze zvati i sinteza. . kao i ranije. U njoj Kant na još jasniji način primenjuje svoj pristup filozofskim pitanjima. To su pitanja o Bogu. Kada razmišljamo o ovim temama naš um se. nezavisno od toga kako ih vidimo čulima. besmrtnosti. ili nema?. Na primer: Da li svet ima početak u vremenu. To znači da ne postoji opažanje koje nije prožeto nekom teorijom. ili: Da li je svemir beskonačan ili konačan? To je. niti teorija koju ne treba opravdavati nekim opažanjem. situacije u kojima ne može da se odluči između dva stava. naš razum nužno razmišlja i o pitanjima celine sveta koja nije data u iskustvu. Stvar po sebi je po Kantu nesaznatljiva. slobodi. Kant je smatrao da je ovakvim rešenjem problema načinio kopernikanski obrat u filozofiji. odnosno da je otkrilo poslednju istinu o tome. Kant je sve sudove nauke zvao sintetički sudovi apriori i smatrao da je glavni problem filozofije da objasni kako su oni mogući. Kada misli na razmatranje ovakvih pitanja Kant ne govori više o Razumu nego o Umu. beskonačnosti. nužno zapliće u antinomije. Ali. zato što nam nije data moć intelektualnih opažaja kojima bi mogli saznati kakve su stvari po sebi. te se zbog toga nijedna teorija ne može brzo i definitivno dokazati. što otvara potrebu za slobodnim komuniciranjem u filozofiji.

stavovima oko kojih je moguće da se slože svi i da ih učine predmetom obaveze ili dužnosti. Ova razlika koja se proteže duž etike je lako shvatljiva. Razmišljanje i razlozi bi trebali da budu pouzdaniji i nezaobilazan vodič koji može da utiče na osećanja kada mu se ona protive. Kada naš razum hoće da bude praktičan i da odredi ispravna moralna pravila. kod Kanta je upravo razum izvor moralnih normi. Možete smatrati da je dobro nositi dugu kosu. nego se odvojeno bavi takozvanim moralom u užem smislu. odnosno. i ostalim vrednosnim stavovima kod kojih se ne postavlja taj zahtev. Tu vidimo zašto smo na početku našeg prikaza Kantovog učenja rekli da je on u filozofiji tragao za univerzalnim normama. Promenjeni kontekst se sastojao u tome što se Kant ne pita kako da opravda sve vrednosne stavove na isti način. On je smatrao da tu osobinu univerzalnosti može da ispita samo razum i da se zbog toga etika ipak zasniva na razumu. Osećanja nas u tom pogledu mogu varati. ima svoje mesto upravo u pravljenju ove razlike i određivanju koji je stav pogodan da bude smatran predmetom obaveze. on treba da se rukovodi osnovnim pitanjem koje definiše moral: Za koja pravila (Kant kaže "maksime") možemo hteti da našom voljom postanu opšti zakon? . u nešto promenjenom kontekstu i za razliku od Hjuma. trgnula iz "dogmatskog dremeža". a ne samo na osećanjima.Kantova etika Kant je tvrdio da ga je Hjumova filozofija. po Kantu. ali teško da ćete to smatrati obavezom svih. Razum. odnosno. koji je stav najnepristrasniji i jednako okrenut interesima svih. Pa ipak.

iako ima veze i sa osećanjima. obavezama i dužnostima. ponašanje u kome nam pravila postupanja uvek nalažu naše sklonosti. spoljašnji nalozi običaja ili religije. ne mogu da prođu bilo kakva pravila. . Ovo pravilo bi trebalo da prihvate svi zato jer je njime svačija ličnost i sloboda u celini zaštićena. nikad ne tretiraš samo kao sredstvo za neke druge svrhe. Jedino je zabranjeno uskraćivati isto to pravo na celovitost ličnosti i na slobodu izbora drugima. Ovakav moral je minimalan moral jer ne određuje šta će pojedinac dalje raditi i koje će vrednosti poštovati. po Kantu. Ono ne nalaže da ga poštujemo ako želimo da postignemo nešto za sebe. Ovo pravilo iziskuje poštovanje i može biti prihvaćeno nezavisno od toga kakve su naše druge svrhe i namere u životu. ima veze i sa slobodom ili autonomijom ličnosti.Ovaj ispit. nego uvek i kao svrhu po sebi". On predlaže jedno pravilo za koje smatra da je nepristrasno i da može biti prihvaćeno od strane svih: "Postupaj tako da tuđu i svoju ličnost. dakle nije hipotetičko pravilo. očekivana korist. Kategorički imperativ se može formulisati i ovako: "Postupaj tako da svoju slobodu koristiš samo dotle dok ne ugrožavaš slobodu drugoga". upotrebom svog uma. pa je zbog toga nepristrasno. Suprotnost autonomiji je heteronomija. već mu samo nalaže da poštuje vrednost svoje slobode i slobode drugoga. Odavde se vidi da moral. već kategoričko (bezuslovno). koji nisu prošli opravdanje pred umom. jer do njihove ispravnosti može da dođe sam. Na ovaj način. Svako sam sebi nalaže poštovanje ovakvih moralnih pravila. Kant je ovakva pravila zvao kategorički imperativi. ili autoriteti. Kant je ponovo razumu i inteligenciji vratio važnu ulogu u etici.

godina. Hegel je mislio da je jasan i cilj kome filozofija teži. Ovaj razvoj duha je tema koja Hegela razlikuje od Kanta. preko grčkih polisa.negacija (antiteza) . dajući svakom filozofu prošlosti mesto u razvoju duha. Kao i Aristotel. Međutim. Ono što duh pokreće je težnja ka prevazilaženju postojećih ograničenih oblika mišljenja.G. W. godina). Ovo shvatanje istorije Hegel je ilustrovao istorijskim razvojem od istočnjačkih carstava. Hegel Hegel (1770-1831. naglašavajuci neke momente. Kada se ovo kretanje proučava. Među njegovim knjigama ističu se Fenomenologija duha i Istorija filozofije. Hegel polazi od činjenice da nijedna filozofija ne zahvata celu istinu. a ne od spoljašnjih činilaca. U tom razvoju se prava čoveka i građanina povećavaju.sinteza. Duh je subjekt te istorije i kretanje duha prevashodno zavisi od njegove prirode. istovremeno se trudeći da istine prethodne filozofije preuzme. pored Kanta. dvojna priroda Francuske revolucije (1789. do modernog hrišćanskoprotestantskog sveta. Taj cilj je da slobodi obezbedi što istaknutije mesto i da sloboda postane odlučujuća u formiranju nauke i društva. . nego da na svet i čoveka gleda iz svog ugla. Tako se kretanje duha odvija po šemi koja čini dijalektiku duha: pozicija (teza) . Kant se nije bavio razvojem duha u vremenu. Hegel je dao svoju filozofsku istoriju prethodnih vekova civilizacije. a neke zanemarujući. F. Hegel je tada imao 19. dok je to centralna tema kod Hegela. Hegel je istoriju duha shvatao kao put dolaženja duha do svesti o vlastitoj suštini. ali je istovremeno došlo do revolucionarnog terora. Smenjivanje filozofija za Hegela ipak nije lutanje. najznačajniji mislilac Nemačkog klasičnog idealizma. Napisao je obimno delo. Nemačka)je. u kojoj su proklamovane veće slobode i prava. Duh teži tome jer shvata da je sloboda njegova suština. nego svaka naredna filozofija negira nešto iz prethodne.

jer filozofija je svoje vreme shvaćeno u mislima. Kao i u filozofiji. . ono što je bilo ranije ne treba da bude potpuno negirano. Taj Hegelov stav "istina je celina". znači da uvek treba da ispita i uvaži sve dobre argumente o nekoj temi. znači preuzeti "istinu" ranije faze. On je zbog toga istovremeno verovao u neminovnost napretka u istoriji. Filozofija je pretežno želela da preskoči prolaznost i vreme i posveti se onom što je nepromenljivo i večno. porodica). crkva. "Ukinuti". Ranije. Pravi zadatak filozofije je da odredi mesto nekog vremena u razvoju duha.učinila je Hegela opreznim. ali tu istinu uključiti u širu istinu. već je potrebno preći duži put na kome se ona tek formira. Pre Hegela ovaj momenat u filozofiji nije bio toliko naglašen.apsolutu. ali je naglašavao i značaj postojećih običaja i institucija (država. koja će se nešto više približiti istini celine . predmet filozofije nisu bile stvari koje su na bitan način zavisne od istorijskog vremena. nego "ukinuto". Istinu ponekad i nije moguće reći ukratko.

Ipak. po istom pravilu po kome je kapitalističko društvo smenilo feudalno. U ovoj borbi učestvuje i "društvena svest" . pravo . istoriju pokreće borba koja nastaje zbog načina "proizvodnje života". Marks je smatrao da je Hegel pokrenuo raspravu o istorijskim zakonima i slagao se sa njim da u istoriji postoji neko pravilo i da se ona "kreće" kroz protivrečnosti. SAVREMENA FILOZOFIJA 5.1. jedino se od njega razlikovao po odgovoru na pitanje šta je izvor tih protivrečnosti. Bog ili Ideje). odnosno. zbog ekonomskih interesa subjekata društva. 1818-1883) poći ćemo od karakteristike koja će pratiti uglavnom sve savremene filozofije. Kako se kroz istoriju uslovi proizvodnje života menjaju.5. .filozofija. dakle. kao dete nemetafizičkog i materijalističkog doba preokrenuo naglavce Hegelovu dijalektiku istorije. Marks je. Tako je Marks smatrao da će kapitalističko društvo nužno biti zamenjeno socijalističkim društvom.ali ona zavisi od položaja u ovoj borbi i najčešće izražava interese vladajuće klase jednog doba. Marks se poziva na činjenice istorije ili ekonomije. Marksizam Karl Marx U prikazivanju filozofije Karla Marksa (Nemačka. Po njemu. Kada objašnjava istoriju. Hegel nije samo predmet Marksove kritike. a to je otvoreno odustajanje od tumačenja stvarnosti koje uključuje nadzemaljske i metafizičke entitete (kao što su Duh. religija. a ne na razvoj Duha kao što je to činio Hegel. već istovremeno i onaj koga Marks veoma ceni. stariji poredak ne može više da odgovori potrebama društva i njega nužno smenjuje novi način organizacije društva.

ili je vrlo rizično raspravljati. a ne istinom. iako razložna u pogledu prava radnika i uslova rada. dok su revolucija i diktatura bile sporne same po sebi ili po svojim posledicama.i problem ideologije. tako da su njegove ideje o revoluciji i diktaturi postepeno odbacivane u korist reformi i demokratskog razvoja ka socijalizmu. a poredak je moguće učvrstiti samo kasnijom diktaturom proletarijata. koji više ne ispunjava čoveka . bila je utemeljena na problematičnoj teoriji o stvaranju bogatstva. dakle. Socijalizam je sve manje shvatan kao društvo u kome ne postoji privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju. U državama koje su bile ustrojene prema osnovnim Marksovim idejama odigrao se brz razvoj ka totalitarizmu u kome je Marksovo učenje (ili neko od tumačenja njegovog dela) proglašeno za dogmu o kojoj se ne sme. Na Zapadu. i van njega. nego i sav društveni sistem. Sve ove ideje bile su predmet kritika i korekcija i u okviru marksizma (filozofskog pravca koji je okupljao filozofe koji su sledili bar osnovne Marksove ideje). a sve više kao društvo u kome su radnička prava i društvena solidarnost maksimalno izraženi. Ona bi trebalo da je sposobna da reši sve društvene probleme. pristrasnog mišljenja koje se rukovodi interesima. On je smatrao da je profit koji kapitalista ili rentijer uzima nezaslužen. rada na traci. .radnici. tako da kapitalista nema prava na nesrazmerno prisvajanje profita. Marksova kritika kapitalizma. U novom društvu odlučujuću ulogu treba da ima nova klasa . jer vrednost stvara samo rad (još tačnije. nasilnim putem. promenu poretka je moguće izvršiti samo revolucijom. Marks izdvaja problem otuđenog rada. zbog odnosa u kapitalističkom društvu.Glavnina Marksovih spisa odnosi se na kritiku kapitalizma i mogućnost suštinski drugačijeg socijalističkog društva. Ona ima zadatak ne samo da promeni način raspodele rezultata rada. vreme utrošeno na rad). marksisti su imali veću slobodu tumačenja i kritike samog Marksa. Međutim. Društvu je potrebna preraspodela bogatstva u skladu sa tim.

U skladu sa opštim usmerenjem protiv metafizike. Niče je video neku sklonost ili volju za moć. Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstiče nemisaono uklapanje u postojeći moral i društvene norme. Zbog toga se moralom mogu nametati načini života koji mogu sputavati sam život. Pisao je u aforizmima.2. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim. ne izgrađujući filozofski sistem poput npr. upravo se trudeći da sve svede u zemaljske okvire. S one strane dobra i zla i Genealogija morala. npr. nadzemaljskim razlozima. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo načinom mišljenja i življenja u njegovom vremenu. Na taj način se ono što je postojeći kulturni model. etika mogla opravdati. koje je karakterisalo 19. Hegela. kantovska. uobičajenim "duhom vremena". Po "Moral" je uvek više od minimalnih zajedničkih normi koje bi jedna. pretvara u apsolut najčešće podržan "metafizičkim". Najpoznatije Ničeove knjige su Tako je govorio Zaratustra. vek. Ukoliko nešto nije moglo da se opravda istinom argumenta. Niče (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. metaforama i kratkim razmišljanjima. Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka večna ili samorazumljiva istina. Niče se na svaki način trudio da skine taj oreol svetog sa postojećeg. Niče i Šopenhauer Friedrich Nietzsche stilu svoga pisanja.5. Niče je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke . Volja za moć.

odricanja i suzdržanosti. tako simbolički pokazavši da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Niče trudio da formuliše.druge ljude. treba da bude vodič za prevrednovanje svih vrednosti. Arthur Schopenhauer Iako ga pominjemo sada posle Ničea. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grčkoj mitologiji) model je slavio život kao takav. potiče iz odluke napravljene još u Staroj Grčkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Glavna Šopenhauerova knjiga zvala se Svet kao volja i predstava. . ne-zapadne kulture. i to se ne može izbeći ono što Niče očigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva plaštom "viših istina". U učenjima moralista Niče je video proizvoljnu želju da se mišljenja i želje ujednače. Šopenhauer je svoju filozofiju takođe stvarao u suprotnosti prema Hegelovoj. želju koja ne koristi životu i istini jer ne potpomaže stvaranje novih formi života i mišljenja. kao što to čini hrišćanstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. Šopenhauer je zapravo preteča Ničeove filozofije. U tom izboru naslova vidi se i Ničeova otvorenost za druge. Sve je ispoljavanje volje za moći. Smatrao je da važeći kulturni model Zapada oličen u vrlinama skromnosti. Svoju najčuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra". Vreme se kreće kao "večno vraćanje istog". a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal. Niče je smatrao da je kretanje istorije kružno. koju su raniji filozofi retko pokazivali.

. volja ne za nekom posebnom svrhom.Ako je Hegel smatrao da svime rukovodi Duh. dakle nešto racionalno. Šopenhauer je prvi to negirao. Niče Šopenhauera naziva pesimistom. koja je jednostavno tu da označi da princip sveta izmiče našem razumu. što znači da se u njegovoj filozofiji ogleda gubljenje vere da se svet približava racionalnim idealima i da se to dešava po snazi istorijske nužnosti. već intuicijom. već slepa volja. Volja je ključ za dokučivanje one nedokučive Kantove stvari po sebi. Pošto je taj princip sveta iracionalan do njegovog saznanja ne možemo doći razumom. Smatrao je da na fenomene utiče Volja kao iracionalni princip.

znak da on jeste nešto što izmiče opštim . da li da izabere ovaj ili onaj poziv. Ipak njegove teme i način mišljenja ostavili su traga u filozofiji. Kjerkegor je smatrao da se pred pojedinca postavljaju pitanja koja nisu rešena u prethodnoj filozofiji i koja se u okviru filozofskih sistema. pa ipak opšta znanja koja važe za svu prirodu ili sve ljude ne nude te odgovore. da li da se venča sa ovom ili onom osobom? Odgovori na ovakva pitanja možda su najznačajniji za pojednica. podrazumevajući da se u tim odgovorima krije rešenje za sve ljude koje oni treba samo da slede. Kjerkegor je za sebe govorio da je više religiozni mislilac nego filozof. Pa ipak. Čovek nije religiozan po tome što se pridržava spoljašnjih zahteva vere. Oni se kriju u samom pojedincu koji je nesvodiv na opšte karakteristike čoveka ili vremena u kojem egzistira. mnoge teorije nastupaju tako kao da sa lakoćom mogu da apsorbuju ovu pojedinačnu i posebnu prirodu svakog čoveka. otkrije znak svoje slobode da bude ono što jeste. da li da se nada spasenju na onom svetu ili ne.3.da li se u tim znanjima nalaze odgovori na pitanja šta određeni pojedinac da uradi sa svojim životom: na primer. On postaje religiozan tek kada u samoj činjenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku. Recimo da je tačno da se istorija sveta može dešifrovati kao napredak duha ka vlastitoj suštini ili da su moći pojedinca u pogledu saznanja baš onakve kakve ih je odredio Kant . Kjerkegor se ne slaže sa time i u hrišćanstvu traži putokaze ka osvešćivanju ove neponovljive prirode pojedinca i njegovog života. kakav je na primer Hegelov. ni ne mogu rešiti. ili drukčije rečeno. One govore šta čovek jeste i treba da bude.5. Egzistencijalizam Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se najpre vezuje za danskog filozofa Serena Kjerkegora (1813-1856).

nakon što su tradicionalni načini osmišljavanja života. ne sme biti olako skinut putem zamene religijskih nada nadama o ostvarenju raja na zemlji. Ova situacija je teška. Ovo izrekom Sartr hoće da kaže da je čovek biće koje nastaje. Poznatije Kjerkegorove knjige su ILI-ILI. marksizma i fenomenologije. i pisac i filozof. Kjerkegor je smatrao da je hrišćanstvo u svojoj suštini lična vera koja omogućava pojedincu da se ostvari kao slobodno biće. ni nauka ili filozofija. Ta suština je delo samog pojedinca i zavisi od njega. kao uvek novo i neodređeno. tradicija i religija. Alber Kami (1913-1960) bio je. izgubili svoju snagu. političkog pokreta ili nade koja bi ga mogla osloboditi te muke samostalnog izbora.znanjima. On je stvara kroz izbore u kojima mu ne može do kraja pomoći ni postojeći moral. Kod Sartra je termin "egzistencija" rezervisan za način postojanja čoveka. kako je često prethodna filozofija razmišljala o čoveku. U veri čovek može pronaći snagu da se suprotstavi neopravdanim zahtevima morala jednog vremena. Sartr je napisao obimno delo u kome je kombinovao uticaje egzistencijalizma. Kami kaže da se . Motiv koji karakteriše njegovu filozofiju je apsurdna ili besmislena situacija u kojoj egzistira čovek. Pojam strepnje i Strah i drhtanje. pojedinca. Svoje ideje o tome Sartr sažima u formuli koja kaže da "egzistencija prethodi esenciji". kao i Sartr. ali neizbežna. Šta će biti njegova "suština" (esencija) nije unapred dato i određeno za sve ljude i vremena. Čovek je tako poput mitskog junaka Sizifa koji mora da uvek nanovo gura svoj kamen. Egzistencijalisti u XX veku Najpoznatiji savremeni egzistencijalist bio je Žan Pol Sartr (1905-1980). nešto individualno. ovaj teret apsurda koji od sada savremeni čovek mora da nosi. bez određene teorije.

rešenjem koje se naravno kasnije pokazuje kao nedovoljno za taj zadatak. i filozofska dela Mit o Sizifu i Pobunjeni čovek. Zbog toga je Kami branio pravo na pobunu. . kao jednokratan čin otklanjanja nepravde.njegov čovek pre okreće množini najrazličitijih iskustava nego što ih žrtvuje radi ostvarenja nekog posebno vrednog i priznatog kvaliteta života. Najpoznatije Kamijeve knjige su romani Stranac i Kuga. a bio protiv revolucije koja uvek nastupa sa sveobuhvatniom rešenjem za sva zla ovoga sveta.

u kome prirodne pojave objašnjavamo natprirodnim silama kojima pripisujemo ljudske osobine i pretvaramo ih u božanstva 2. Jedina ispravna metoda po Kontu je metoda empirijske nauke. jednim kratkim kursom koji će proglasiti da od sada za pravo saznanje treba smatrati empirijsku nauku.5. i .u kome ove sile postaju apstraktni pojmovi koji nam služe da opišemo pretpostavljenu i logičnu strukturu sveta. Kont je smatrao da mišljenje kroz istoriju (ali. imamo prečicu pomoću koje možemo doći do saznanja sveta. bila pokušaj da se bez pouzdane naučne metode daju odgovori na pitanja o čoveku i svetu. preko ideja o bogu i večnim istinama. Pozitivizam Pozitivizam je pravac koji je osnovao francuski filozof Ogist Kont (1798-1857). Na taj način pozitivizam nastavlja sa odbacivanjem metafizike i odbacivanjem mogućnosti da u svom razumu. Kont je smatrao da je filozofija kakvu su poznavali prethodni vekovi. Već iz naslova ove knjige se vidi novi ton u filozofiji koji ukazuje na to da se pitanja kojima se bavila filozofija mogu rešiti na jednostavan način.4. Kont je napisao knjigu "Kurs pozitivne filozofije". Metafizički . u kojoj mogu da postoje samo empirijski proverive tvrdnje o realnosti. i kroz život individue) prirodno prolazi kroz tri stadijuma: 1. a da dosadašnji način mišljenja treba smatrati za nešto što je čovečanstvo preraslo i što spada u njegovo detinjstvo i mladost. Teološki .

. da razrađuje pravila naučne metode i da pruži kriterijum po kome naučno saznanje možemo odvojiti od metafizičkih pokušaja.U kome odustajemo od ovakvih subjektivnih upisivanja u stvarnost i prihvatamo da do istine možemo doći samo sistematskim ispitivanjem iskustva kroz naučna posmatranja i eksperimente. Pozitivisti smatraju da su mnogi problemi filozofije prividni problemi: na njih nije moguće odgovoriti sa bilo kakvom pouzdanošću i treba napustiti njihovo rešavanje. Pošto filozofija odustaje od metafizičkog saznanja. Ona treba da razjašnjava pojmove nauke. sistematizuje njene rezultate. ona sada treba da se ograniči na pomoć naučnom razvitku.3. Pozitivni .

na kritici ovog njihovog shvatanja izgradile su se neke kasnije ugledne filozofije kao što je npr.čiji je cilj da pruži potpuniju teoriju značenja ili smisla. rani Ludvig Vitgenštajn (1889-1951) i drugi).5. Naš intuitivan pojam smisla je znatno širi.5. ali u žaru protivljenja metafizici tvrde i više: da su stavovi filozofije (metafizike). Ova kritika se očigledno zasniva na posebnom pojmu "smisla". Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofi Bertrand Rasel (1872-1970) i Džordž Edvard Mur (1873-1958). za razliku od metafizičkih. Ipak. Rudolf Karnap (18911970). koji se svodi na informaciju o nekim opažljivim činjenicama ili stanjima stvari. filozofija Karla Popera. . da se dakle mogu nazvati istinitim u potpunom i konačnom značenju. Logički pozitivizam Ideje slične Kontovim u dvadesetom veku zastupa grupa savremenih filozofa (Moric Šlik (1882-1936). dokazivi (potvrđeni) u stepenu koji ne dopušta nikakvu sumnju. etike i estetike besmisleni (da ne pružaju nikakvo pozitivno saznanje) i da su naučni stavovi. Oni takođe smatraju da je jedino legitimno znanje empirijska nauka. Tvrdnju o potpunoj potvrđenosti naučnih iskaza ubrzo su napustili i sami filozofi logičkog pozitivizma. tako da su ovakve tvrdnje logičkih pozitivista pokrenule jedan novi način filozofiranja filozofiju jezika .

svet predsokratovaca) razlikuje od savremenog ili sveta nekog drugog doba. privremeno. odnosno zaboravimo na ono što smo o tim predmetima prethodno znali.6. otkrivajući njegov dubinski sloj koji je stalno prisutan kada se odnosimo prema svetu. npr. . Na taj način Hajdeger je mogao da govori o širokoj oblasti istorije duha u vremenu. Te suštine se otkrivaju samo svesti i predstavljaju onu specifičnost predmeta koja se ukazuje kada.Huserl i Hajdeger Fenomenologija je filozofski pravac koji je osnovao nemački filozof Edmund Huserl. Kartezijanske meditacije i Kriza evropskih nauka. u kojoj ćemo posebnom metodom otkrivati suštine predmeta.5. Suštine saznajemo neposredno. Hajdeger pokušava da fenomenološkom metodom istovremeno govori i o ontološkim i o egzistencijalnim temama. tako dolazimo do nesumnjivog znanja koje može da bude temelj našeg odnosa prema svetu. stvorio je originalnu filozofiju koju je nazivao fundamentalna ontologija. Filozofija kao stroga nauka. kroz prirodne nauke (ovaj postupak se naziva fenomenološka redukcija). Huserlova dela uključuju knjige Ideja fenomenologije. stavimo "u zagrade". Fenomenologija . intuicijom. Huserlov učenik Martin Hajdeger. Ono što je posebno kod njega je uverenje da će metoda otkrivanja suštine Bića dati bolje rezultate ako povežemo Biće i Vreme ("Biće i vreme" je naslov Hajdegerove najpoznatije knjige) i pokušamo da otkrijemo šta je to što određene svetove i načine mišljenja (npr. Na taj način bi trebalo da smo u stanju da sebi ponovo razjasnimo svet onako kako se on pojavljuje za nas. Huserl se nadao da je filozofiju moguće izgraditi kao specifičnu nauku. pa ipak.

Na Ničeovom tragu gajio je nadu u mogućnost povratka ranog grčkog shvatanja sveta koje je izgubilo od svoje punine u toku razvoja zapadne filozofije ka metafizici. pružali sliku zaborava Bića. Ovde se otvara mogućnost. npr. Hajdeger je. Ontološka razlika je razlika između Bića kao nečega što čini zajedničku suštinu nekog sveta koja određuje šta će u njemu zaista postojati i biti važno . Čoveka. . označava kao bivstvujuće koje može da razume smisao Bića i označava ga terminom Tu-biće. u okviru nemačkog jezika. jer ti svetovi imaju određeno Biće zahvaljujući njemu koji može da razume tako nešto. specifična za čoveka. Hajdeger je smatrao da nije uvek bilo tako. da bude u različitim svetovima kojima je okružen bez svoje volje. za njega.i onoga što prosto opipljivo postoji u nekom svetu . Da li će neka zgrada biti hram zavisi od značenja koje ljudi pridaju tom mestu.za šta postoji termin: bivstvujuće. U okviru ove terminologije Hajdeger je prikazao savremenog čoveka kao bačenog u svet stvari u kome i sam sve više postaje stvar. ali u kojima ipak dolazi do izražaja njegova sloboda. Metafizika i savremeni svet su. Na ovaj način čovek boravi u zaboravu Bića. izgradio posebnu i komplikovanu terminologiju da bi opisao odnose čoveka i Bića.Hajdeger smatra da je čovek biće koje može da razume ontološku razliku i da razmišlja o njoj. Smisao reči "zaista postoji" možemo uhvatiti ako pomislimo da za ljude mogu "postojati" božanstva ili hramovi.

Pers želi da filozofiju poveže sa realnim praktičnim životom.filozofija jezika.5. veka. Jezik je posmatrao kao instrument kojim se postižu praktične svrhe i koji je nezaobilazno sredstvo saznanja koje zato moramo upoznati. Strukturalizam i Postmoderna Pragmatizam Pragmatizam je filozofski pravac koji je osnovao Čarls Sanders Pers (SAD. Zbog toga on uzima kao pravilo da je jedan stav važan samo po tome kakve su njegove praktične posledice u svakodnevnom životu. Na ovom tragu kasnije je nastala nova disciplina u okviru filozofije . Poseban Persov doprinos filozofiji je pokretanje ozbiljnijeg bavljenja značenjem jezičkih izraza. Ni ovaj pravac nije mimoišlo opšte antimetafizičko raspoloženje 19. Pers je smatrao da je ovaj pritisak života da izaberemo tačne stavove posledica postojanja objektivne realnosti koja je ista za sve i koja ne zavisi od naših želja. da se značenje tog stava za nas iscrpljuje sa tim posledicama. Možemo reći da je pragmatizam sve do danas ostao važna crta filozofije koja se stvara u Americi. Ostali pravci savremene filozofije: Pragmatizam. 1839-1914).7. Budući da je svaki čovek racionalno biće koje teži vlastitom dobru. odnosno. Persove ideje inspirisale su ostale američke filozofe od kojih su najpoznatiji Vilijam Džejms (1842-1910) i Džon Djui (1859-1952). Kritička teorija. u posledicama koje neki stav ima u odnosu na njegov život nalazi se kriterijum koji je u stanju da na dovoljno dobar načni razdvoji (trenutno) istinite od lažnih stavova. .

Na ovu novu situaciju reaguje Adorno u svojoj knjizi Negativna dijalektika. Svaki celoviti sistem će doživeti propast. Za ubeđene marksiste njihova filozofija je bila primer Istine kojoj ništa ne protivreči. Ali pored ove pozitivne osobine. Zato se Adorno zalaže za fragmentarnu teoriju.Kritička teorija Kritička teorija je pravac koji su pokrenuli filozofi takozvane "Frankfurtske škole" od kojih su najpoznatiji Maks Horkhajmer (1895-1973) i Teodor Adorno (1903-1969) (koji su nekoliko knjiga napisali zajedno). nesavršen. U najkraćem. Njegove simpatije za marksizam poklapaju se sa osobinom marksizma da određene vrednosti smatra ispravnim. Negativna (opovrgavajuća. istine koja je postigla savršenstvo. svaki poredak. Međutim. Horkhajmer smatra da je taj neobavezan odnos prema osnovama civilizacije dozvolio njen pad u varvarstvo. Horkhajmer smatra da se i jedno i drugo moglo dogoditi prvenstveno zbo svojevrsnog " pomračenja uma " koje su dogodilo u evropskoj kulturi. tako da treba odustati od stvaranja takvih sistema. a koje se ogleda u odustajanju od borbe za ideale uma. kroz istoriju se nakupilo previše argumenta da to nije tako. . kasnije i Jirgen Habermas (1929-). ona koja protivreči) dijalektika (promena) sastoji se u tome da se svaki sistem koji pretenduje da objasni celinu stvarnosti na kraju urušava pod teretom činjenica koje mu protivreče . ali ne smatraju da ono automatski odgovara na sve probleme savremenog sveta. Osobito u okviru pozitivizma i pragmatizma borba za te ideale prikazana je kao stvar ukusa. ovi filozofi se inspirišu Marksovim učenjem. Fenomeni koji su još uvek zahtevali objašnjenje bili su pad dela čovečanstva u varvarstvo tokom perioda nacizma i fašizma. da vlastitu istinu smatra sveobuhvatnom i potpunom. Erih From . marksizam je imao i tu negativnu osobinu. koja prihvata da je svaka ljudska teorija. kao što su sloboda i jednakost. i izrođavanje marksizma u totalitarnu ideologiju. U krugu deluju i Herbert Markuze .

postmoderne .) u mogućnosti da razvije nove modele društvenog povezivanja pošto su . zahvaljujući kretanju istorije ili promeni koju će ljudski rod zahvaljujući novim znanjima i možda boljoj volji moći da postigne. Strukturalizam Ovaj pravac se razvio najviše u Francuskoj i to pod uticajem osnivača moderne lingvistike Ferdinanda de Sosira (1857-1913). Do tada se društvo posmatralo prevashodno kroz njegovu istoriju. Postmoderniste povezuje shvatanje da je savremeno doba (a tu se najčešće misli na kraj 20 veka. Taj sistem uvek funkcioniše na isti način i to tako da svaki jezik mora. da stvori simbole koji označavaju pojmove koji interesuju ljude koji se njime služe. koliko su pod izrazitim uticajem jako puno drugih filozofskih pravaca. Sosir je uočio da se jezik može istraživati kao sistem nezavisno do promena koje se sa jezikom dešavaju u vremenu. To istraživanje najčešće je pratila jedna nada: da će u budućnosti biti bolje nego što je bilo ranije. Poznati francuski strukturalisti bili su Klod Levi Stros (1908-) i Mišel Fuko (1926-1984). Najistaknutije figure ovog pravca su Žan Faransoa Liotar (19241998). o kojoj ćemo govoriti posle kratke digresije o strukturalizmu. Žak Derida (1930-) i Žan Bodrijar . Ova činjenica da se određena "struktura" stalno održava u jeziku inspirisala je filozofe da slične strukture traže i u funcionisanju društva. od marksizma do strukturalizma. Strukturalizam u sebi krije i motiv skepse u odnosu na ove očekivane promene. Ovi filozofi su originalni onoliko. Strukturalisti veruju da se iza obećane bolje budućnosti krije motiv moći koja se ovakvim obećanjima održava i uvećava. Postmoderna I tako dolazimo do još jednog "francuskog" pravca (po mestu rođenja i najzanimljivije produkcije filozofskih dela) .Ovom poslednjim stavom koji li či na stav o propasti "Velikih priča" kritička teorija inspiriše Postmodernu. služeći se konačnim brojem "fonema".

jer bi to bilo nasilje nad heterogenim savremenim društvima . simulirana svarnost sadržana u simbolima i sredstvima komunikacije.se stari modeli istrošili. odnosi prevagu nad "realnom" stvarnošću. kakav je npr. Liotar se drži toga da ne treba ponovo pokušavati da se krhotine " velikih priča ". veka virtuelna. . Derida se bavi " dekonstrukcijom " starih filozofija pokušavajući da otupi njihovu negativnu oštricu i spase njihov pozitivni sadržaj. bio marksizam. dok je Bodrijar poznat po teoriji da na kraju 20. povežu u novu jedinstvenu priču.

svako naše opažanje je već selektivno. Da bi . Iako su okrenuli filozofiju u pravcu metodologije. Tako je nastala plodna disciplina metodologije. ona se nekako provukla između stava pozitivista o besmislenosti etičkih stavova (koji su vrsta "treba" stavova) i osećanja da je naučno istraživanje proces koji ima svoja pravila čija se ispravnost mora moći proveriti na nepristrasan način preko posledica primene tih pravila na razvoj nauke. Prirodni nastavak posle ovakvog stava je da naučne teorije i nastaju tako što generalizujemo posmatranja i činjenice koje smo na taj način stekli. rast nauke predstavlja proces gomilanja opaženih činjenica objašnjenih zakonima koji opisuju pravilnosti u njima. koja je na nov način otvorila stara pitanja i probleme filozofije. Po mišljenju pozitivista. naučne teorije ne nastaju tako što generalizujemo posmatranja očišćena od svake teorije. Ustvari. jer uvek neka naša već usvojena teorija određuje koje ćemo činjenice uočiti i pratiti.6. Među filozofima koji su se usprotivili ovakvom gledanju na metodu nauke ističe se Karl Poper (1902-1994). Nauka ne počinje pukim posmatranjem već problemskom situacijom u kojoj postoji neslaganje između naših očekivanja (teorija) i stvarnosti. Savremene metodološke teorije U okviru pozitivizma filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako "treba" da postupamo baveći se naukom. rešenja pozitivista su se u okviru nove discipline prva našla na udaru kritike. Pozitivizam je ostavio sliku naučnih teorija koje se razlikuju od metafizičkih po tome što nam govore o opažljivim stanjima stvari.1. FILOZOFSKE DISCIPLINE 6. Po njegovom mišljenju.

čime ona stiče empirijski. koje je nazvao "naučne revolucije". mi pomoću naše imaginacije i ukupnih kreativnih moći (koje uključuju sve što znamo o "dobrim" teorijama koje su do sada objašnjavale svet) predlažemo novu teoriju. Najpoznatiji primer takve promene je kopernikanska revolucija.ovu situaciju rešili. koja se onda racionalno odbacuje i zamenjuje novom teorijom koju na jednostavan način sugerišu . Čineći to. Poper je poznat i po raspravi o metodi društvenih nauka. zanemarujući složenost društva i istorije. Uticajnu teoriju o naučnoj metodi dao je i američki filozof Tomas Kun (1922-1996) U svojoj knjizi Struktura naučnih revolucija izneo je tezu da istoriju nauke karakterišu veliki obrati. Nijedna teorija nije toliko istinita da bi bila pošteđena ovakvog postupka. Smatrao je da treba napustiti veru da možemo znati zakone istorije ili istorijsku "nužnost" i da možemo jednostavnim potezima odrediti suštinu društva kao celine. Beda istoricizma i Pretpostavke i pobijanja. naučne teorije treba da budu smele. Logika naučnog otkrića. mi precenjujemo vlastite saznajne moći. Ona može da bude u stanju da bolje objasni uočene činjenice. po mogućstvu jednostavnije i opštije od prošlih. teorija mora da nam objasni sa kojim stanjem stvari bi ona mogla biti opovrgnuta. i treba da nam omoguće da otkrijemo činjenice koje uopšte nismo uočavali pre nego što ih je nova teorija predvidela. Revolucije ne nastaju tako što se jave očigledne činjenice koje protivreče staroj teoriji. Po ovoj metodi. kao naučnici. Poperove najpoznatije knjige su Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji. pa ipak. u kojima se menja veći deo onoga što naučnici jednog vremena smatraju istinitim. naučni status. već smo obavezni da smišljamo dalje eksperimente koji će ispitivati njene posledice i nastojati da je opovrgnu. novu pretpostavku ili hipotezu. Poper je ovaj metod nazvao metod pokušaja i pogreški. mi ne treba da se zaustavimo kod nje. sa svoje strane. Primer uverenja da istorijske zakone ipak možemo znati bio je marksizam.

G. Upravo korištenje našeg vlastitog iskustva dalo je (naš) smisao tekstu. kao rivalske hipoteze našim vlastitim stavovima o svetu. Uvek je moguće da neko sa drugačijim iskustvom otkrije i smisao koji je nama promakao. tako što ćemo ga oživeti vlastitim iskustvom. nova paradigma okuplja oko sebe veći deo naučnika. tako da veština ubeđivanja igra veliku ulogu. najvažnije je da dozvolimo da nas tekst nečemu nauči. Gadamer (1910-2002) Njene osnovne pouke su da se tumačeći neki tekst moramo kretati u krugu između pojedinih delova i celine teksta (hermeneutički krug) i. što znači da naučnici najčešće ne mogu racionalno da se odluče između teorija. na kraju. S druge strane. . poznavati kontekst ("horizont") u kome je neki tekst nastao. ma koliko ga smatrali zasnovanim i dobrim. filozofska disciplina koja se bavi tumačenjem tekstova i načinima kojima dolazimo do njihovog smisla. Gadamer je ovaj proces nazivao "stapanje horizonata". nikada ne treba da bude tretirano kao jedino i konačno tumačenje . baveći se smislom nekog teksta postupamo na sličan način kao u nauci: naše tumačenje je samo naša hipoteza o smislu određenog teksta.novootkrivene činjenice. Ovaj proces je u stvarnosti iznenađujuće spor. Ipak. Hermeneutika Stvarnost ne saznajemo samo neposredno ili putem naučnih eksperimenata već i putem tekstova drugih ljudi koji su se bavili istim temama kao i mi. Zbog ovih problema i potreba nastala je hermeneutika. takođe. naše tumačenje nekog teksta. a njegove teze uzeti ozbiljno. Tako. Ti drugi ljudi i njihova razmišljanja su predmet društvenih nauka koje zato moraju imati metodu pomoću koje će se baviti smislom onoga što oni govore. Ipak. U razvoju hermeneutike istaknutu ulogu imali su Vilhelm Diltaj (1833-1911) i H. kada naučna zajednica ulazi u period "normalne nauke".

Sokrat i Platon) reagovali nezadovoljstvom.2. zato jer bi im u suprotnom nedostajalo racionalno opravdanje. kada je već tako. Oni zato traže racionalni okvir kojim bi mogli utvrditi mahom već poznate osnovne etičke stavove. Već tada su se etičke teorije našle pred izazovom koji su postavili sofisti. a univerzalnost etičkih stavova (važenje za sve) ne postiže. njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog čoveka. braneći objektivno važenje određenih etičkih normi. koji su primetili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. U tom poduhvatu postoji Hjumovo ograničenje da se etički stavovi mogu izvesti samo iz skupa stavova od kojih je bar jedan takođe etički stav (a ne stav o činjenicama). Njihovo rešenje bilo je da se. ukazujući da se pitanje Da li je nešto dobro? ne može zatvoriti pozivanjem na značenje etičkih termina. Čini im se nedovoljno reći da neki spoljašnji činilac (religija. Može se reći da je jedan novi zahtev uspostavio Džordž Edvard Mur (1873-1958). ovaj problem proizvoljnosti filozofi rešavaju tako što pokušavaju da opravdanje etičkih stavova usmere ka samom razumu. jer se na taj način proizvoljnost ne izbegava. Etičke teorije Etika je kroz istoriju filozofije prošla kroz više faza. U tom racionalnom okviru mi prihvatamo etičke stavove zato što prihvatamo neke druge stavove koji su logički povezani sa njima. Sa ovim rešenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogi moralisti (među prvima. U moderno vreme. običaji ili vaspitanje) određuje naše etičke stavove. Grešku koja se pravi zatvaranjem nekog etičkog pitanja Mur je nazvao "naturalistička greška". Etička pitanja moraju moći da budu otvorena.6. . Grci su se etikom bavili kao generalnom teorijom vrline.

Većina savremenih autora brani utilitarističko ili deontološko stanovište putem analize njihovih logičkih implikacija. Na ovaj način se mogu opravdati i etički stavovi o jednakoj slobodi za sve. mnogi su zamerili utilitaristima da se po principu najveće moguće sreće mogu opravdati intuitivno nemoralne radnje. mogla dugo da se održava kao opravdanje za sve radnje. Treba prihvatiti onaj etički stav koji po svojim posledicama vodi ovom stanju. Utilitarizam sledi intuiciju da delujemo iz moralnih motiva zato što želimo dobro drugih. vodi stavu da je onda potrebno etički zaštititi individualnu potragu za tim dobrom. Deontološka etika insistira da treba racionalno opravdati stavove koji predstavljaju dužnost. ili da im nametne ono što je pretpostavljeno dobro za njih. a ne trudi se da im sve bude zajedničko. stavljajući ga ispred vlastitog dobra. Etika se bavi onim što može biti svima zajedničko. Ovaj stav spada u "moral u užem smislu". Dovoljno je da račun buduće sreće pokaže da je ona najveća. Utilitaristi. tvrdnjom da su oni takođe vode ovoj najvećoj mogućoj sreći. a individualna potraga za srećom u "moral u širem smislu". Po Kantu. Ipak. smatraju da je cilj etike da se postigne "najveća sreća najvećeg mogućeg broja ljudi". Praveći ovu razliku. Na taj način bi proizvoljno proglašena "sreća za sve". ako se ove radnje izvrše. Kant dobija moćno sredstvo u borbi sa onima koji relativizuju moralne norme u ime slobode izbora i razlika među pojedincima. to racionalno opravdanje ne treba da uključuje sva stanja sreće koja zavise od individualnih razlika. koji slede stavove Džeremi Bentama (17481832) i Džona Stjuarta Mila (1806-1873). . Kant tako formuliše kategorički imperativ koji štiti slobodu svakog pojedinca kao osnovni etički stav. upravo stav da ne možemo unapred znati šta je dobro za svakog pojedinca. odnosno da ih uniformiše.U toku devetnaestog veka izdvajaju se dva načina razmatranja etičkih pitanja. Ustvari.

Zajedničko ovim teorijama je da smatraju da država počiva na društvenom ugovoru. Kako filozofija ulazi u "Doba razuma". Odatle sledi da institucije mogu biti promenjene ako se građanima učini da više ne zadovoljavaju njihove potrebe. a jeste i njegovo održanje na vlasti. Moderne političke teorije Politika i filozofija su bliske utoliko što svaka politika operiše nekim idejama koje se tiču svih. Oni traže razloge zbog kojih političke institucije postoje i žele da one opravdaju svoje postojanje pred sudom razuma.6. S jedne strane. dakle opis sredstava i ciljeva koji se javljaju u njoj. Po Makijaveliju cilj vladaoca treba da bude održanje države. Ideja društvenog ugovora govori o dve stvari. Poredak se više ne posmatra kao nepromenljiv ili zaštićen nekim višim razlozima. Filozofija uzima kao svoj zadatak da ljude snabde principima koji im mogu poslužiti u toj promeni. 17. 1469-1527). filozofi se sve više osećaju slobodni da razmišljaju o osnovama društva. i koje se naravno mogu kritikovati. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima počiva neko društvo. . vek. Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac . Makijaveli je uvideo da je politika racionalna delatnost i da se u njoj zahtevaju znanja koja su drukčija od moralnih znanja.Nikolo Makijaveli (Italija. i 18. a ne izaslanik boga na zemlji. ona kaže da se institucije mogu opravdati samo saglasnošću ljudi. a ne takozvana dnevna politika. Političar je dakle neko ko upotrebljava razum da bi ostvario ta dva cilja.3. Njegovo delo predstavlja opis te racionalnosti koja se realno primenjuje u politici. čija je moralnost nesporna ili koji treba da zna samo moralne ciljeve da bi se njome uspešno bavio.

da omogućava da slobodni pojedinci mogu da teže vlastitim ciljevima koji su samo njihova stvar. i da neće biti potrebno previše uzdignuti državnu vlast da bi ljude mogla držati u miru. Poredak treba da je sposoban da istrpi slobodno izražavanje mišljenja. Lok se zalaže za ograničavanje moći i prava države u odnosu na pojedinca. posle revolucije je postalo jasno da to neće biti tako. Odatle sledi da svačiji interesi moraju biti uzeti u obzir u postavljanju društvenih principa. Na ovaj način. ali ona kao da izmiče razmišljanjima filozofa koji su teorijski uspostavljali osnove društva. za razliku od Hobsa. Lok je. svojinu i privatnost pojedinca. Posebno. a ne kralj ili izvršna vlast i da je izvor zakona opšta volja koja sve građane uzima kao jednake i formuliše osnovna pravila koja čine vezu među ljudima jednog društva. a ne stvar države. . da li je za to kriva revolucija ili premalo revolucije? Nije li razum suviše krhka i neodređena osnova na kojoj bi počivalo društvo. Da li je revolucija kao takva opravdana? Da li je pitanje hleba važnije ili isto tako važno kao i pitanje slobode? Ako i posle revolucije sve bude puno problema.U Engleskoj. smatrao da su ljudi takvi da će po prirodi sa radošću prigrliti ovakvo društvo. Ruso piše knjigu koje se baš zove Društveni ugovor u kojoj dokazuje da je suveren narod. jednom rečju. Kao ni drugi ljudi. Lok piše Dve rasprave o vladi u kojima dokazuje da su svi ljudi po prirodi jednaki. tako da se tradicija ipak ne može odbaciti? Dok su se filozofi pre revolucije nadali da će principi o kojima pišu lako prokrčiti put do ljudi. za državu je ostavljen zadatak da čuva građanski mir i obezbeđuje sprovođenje pravednih zakona. Kao posledica revolucije u politici se javljaju nova pitanja. Sve ove ideje pripremaju Francusku revoluciju. Već smo rekli da su Lokove ideje najviše uticale na prosvetitelje. tako ni državna vlast nema prava da ugrožava život.

Novi poredak je učvršćavan i terorom i kasnijim ograničavanjem slobode mišljenja i političkog okupljanja.6. veku u politici učestvuju velike grupe ljudi. među kojima . Zajednički zaključak je bio da se totalitarni poreci zasnivaju na nekoj vrsti epistemološke oholosti u kojoj se pretpostavlja da su Istine o kretanju istorije. Pored rešenja koja se moraju pozivati na interese ovih grupa. tako da je kritika mahom bila upućena marksizmu koji je imao i svoju liberalniju verziju na Zapadu. Fašizam je takođe pokazivao totalitarno lice koje je bilo sasvim nezasnovano u filozofskoj tradiciji i koje je trajalo kraće. To je dovelo do toga da su se mnogi filozofi 20. Savremene političke teorije U 19. Može se reći da se za naklonost ljudi u toku ovog perioda bore tri vrste političkih teorija: marksizam. ali marksizam nije jedina ideologija) i da ih samo zlonamerni mogu dovoditi u pitanje. i 20. na Istoku su bile izvedene revolucije kojima je sledila suspenzija tradicionalnih demokratskih prava. Tako je postavljen cilj koji je uticao na politiku sve do našeg doba. veka bavili prirodom totalitarnih poredaka. Liberalizam je kao starija teorija morala da se kroz ovo vreme nosi sa marksizmom. javlja se i problem ideologije. prirodi društva i čoveka otkrivene (prvenstveno kroz zvaničnu verziju marksizma. Njene osnove postavili su mnogi mislioci. Dok su na Zapadu sredstva za ostvarenje tog cilja bila ublažena.2. Marks je postavio teoriju koja je smatrala da se do ekonomskih prava radnika može doći samo radikalnom promenom društva putem revolucije i ukidanja privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. a i širu filozofsku osnovu koja je uključivala i trajne ideje socijalne pravde ili mira. kojom se saglasnost osigurava čak i onda kada se neke činjenice protive nekom skupu ideja. baš zbog toga što je njihova saglasnost postala neophodna za održavanje poretka. liberalizam i konzervativizam.

su i Džon Lok i Džon Stjuart Mil. koja će voditi ili u anarhiju ili u totalitarizam. kao što su zdravstvo. ne može uspešno regulisati zadovoljavanje svih potreba. Liberalizam ostavlja pojedincima da odluče o korisnosti svojih poduhvata. Pa ipak. moraju usavršavati. oživljavaju zanimanje za konzervativne ideje. a i apstraktnost liberalnih načela. Privatna svojina omogućava samostalnost mišljenja. i da uvek tome treba dati prednost nasuprot novim rešenjima koja će. iako su na kraju 20. Konzervativizam je u toku ovih borbi latentno prisutan. a pošto u društvu postoji konkurencija njihovih projekata. čak i onda kada se čine neracionalni. otvoriti put potpunoj proizvoljnosti. kao temelje društva kojih se uvek treba pridržavati. školstvo ili zaposlenost i saobraćaj. Baš u naše vreme. . ona podstiče kreativnost i rad i društvo zasnovano na prirodnoj sebičnosti. kada se jednom tradicija napusti. što povećava ukupne moći društva. dinastija) ili običaji toliko značajni da ih ne treba dovoditi u pitanje. veka liberalne države pobedile u ideološkoj bici. Konzervativni mislilac veruje da je tradicija (ili religija) formulisala pravila čija je vrednost iznad proizvoljnog suda. na realističnijoj je osnovi od društva zasnovanog na solidarnosti i pretpostavljenoj slozi oko upravljanja resursima. On se zasniva na ideji da su tradicionalne ustanove (crkva. koje je bilo u uzmaku u toku borbe između liberala i marksista. da bi se održali i bili uspešni. tako da je njegovo delovanje ograničeno radničkim pravima i državnim merama kojima država na sebe preuzima obezbeđivanje sredstava vezanih za zajedničke i trajne potrebe svih. iako ostaje ideološka osnova društva. očigledni neuspeh marskizma s jedne strane. U većini evropskih država usvojen je stav da tržište. Liberalizam brani vrednosti slobode pojedinca i nepovredivosti svojine. one su se morale promeniti da bi odgovorile izazovima socijalizma. oni se.

CITATI I KOMENTARI 1.Zar onda.A zar već samo to nije sušta suprotnost mnenju koju danas ljudi imaju o njemu? .Jeste. nećemo postupiti dobro ako kažemo da je onaj ko je željan znanja prirodno sklon da se bori za ono što jest . a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomišlja da jesu? Reći ćemo da on ne ostaje pri tome. 180. . nego ide napred. str. svojom dušom ne shvati i u njoj tako reći sudeluje kao u onom što je njoj srodno. najpre vodila istina. Platon. Država. Istraživanje o ljudskom razumu. braneći ga. . str. . (490a) . što svaka stvar po sebi jest. Sagledavanje stvarnosti kao cilj filozofije Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka.Zaista smo tako rekli. Dejvid Hjum. ne slabeći svoj napor i žudnju. ako se sećaš. UVOD U FILOZOFIJU Filozofija kao istraživanje ljudske prirode Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom. ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. 58. sve dok prirodu onog. pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet. za kojom on svuda i na svaki način mora da ide. delovanje i ponašanje. Njega je.

na kakav god način bio stečen. duh se filozofije. a onome ko ne želi da pohađa ovaj kurs. sve njih usavršava i čini korisnijima za društvo. . mora postepeno širiti čitavim društvom i podariti svim veštinama i zanimanjima sličnu tačnost. Političar će steći veću opreznost i oštroumnost u delenju i uravnotežavanju moći. pojmovno saznanje. niti neko mnenje. Hegel. G.govori o filozofskim mnenjima. Čim neko. nasuprot starima. 200. 18. ako ga neki brižno neguju. niti neko ispredanje mnenja. pravnik više metode i finije principe u svom zaključivanju. 62. možemo primetiti da duh tačnosti. Dejvid Hjum. proizvoljna misao. jedno mnenje je moje . odmah se vidi da je lišen osnovnog filozofskog obrazovanja. a kod drugoga drugačije. a to će se verovatno i dalje događati. Pa ako filozof i može živeti daleko od poslova. a ne neko mnenje. čak i kod onih koji se najviše tiču života i aktivnosti. str. Filozofija u sebi nema nikakvih mnenja. a vojskovođa više pravilnosti u svojoj službi i više opreznosti u svojim planovima i postupcima. i tačnost moderne filozofije jednakomerno su rasli. nauka njene nužnosti. Lično angažovanje u filozofiji Šta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi kako bi samog sebe dostigao. uobraženje koje može biti kod mene ovakvo ili onakvo.pa čak i kada je to neki istorio-pisac filozofije . nikakva filozofska mnenja ne postoje. Stabilnost modernih vladavina. Seren Kjerkegor. ono ne predstavlja neku u sebi opštu misao koja je nešto po sebi i za sebe. vrlo slabo pomaže čak i to što je možda rođen i u najprosvećenijem dobu. Istorija filozofije str. . Filozofija je objektivna nauka istine. F. W. Praktična strana filozofije Kod svake veštine i zanimanja. Strah i drhatanje. str. Istraživanje o ljudskom razumu.Cilj filozofije je istina Mnenje je subjektivna predstava.

Kad su se oni sastali. Poštuj starijeg. 4.. ... Ništa ne čini nasilno ...... Teško je upoznati sebe samoga . str.. 5. Neumerenost je štetna. Pojam arhe . Postiži uveravanjem. 343 A (navedeno iz Herman Dils.. Pitak: .... dok supstancija traje.. naime. 9.. Izbegavaj nasladu koja rađa tugom. a u svojim stanjima se menja. 17. 14. . str. Bijant: . Nerad dodija 12. jer takvo počelo uvek .). 3. Herman Dils. Najveće je zadovoljstvo postići ono što želiš. Iz čega.. . Ono što je nevidljivo. Upoznaj samog sebe . Mera je najbolja .. 19. Kad se naučiš pokoravati znaćeš vladati. Pretsokratovci. Pokoravaj se zakonima. 14. a kao sedmi se među njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon.. 57. A zašto to govorim? Zato što je to bio način filozofije starih . Neka ti jezik ne trči ispred misli . . Hilon: 1. 20. posvetiše svoje izreke kao cvet mudrosti Apolonu napisavši na hram u Delfima one svima poznate izreke: "Upoznaj samog sebe" i "Ništa previše". dokazuj vidljivim. ne govori . I možeš razabrati da su njihova mudrost kratke rečenice vredne spomena što ih je svaki izrekao. 11.. Ono što prebacuješ drugima ni sam ne čini.Izreke sedam mudraca U tom nizu filozofa bili su i Tales Milećanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i naš Solon i Kleobul Linđanin i Mizon henjanin. 9. Solon: 1. 20. Ništa previše . Ne budi ni glup ni zao.. i tvrde da je to element i počelo bića.. Pretsokratovci I... Tales: . ne nasiljem. Šta ne znaš.. Platon. U dobru se ne uznosi.počelo prirode Većina je prvih filozofa smatrala počelima svih stvari samo ona u obliku tvari (materije).. Kleobul: 1. Zbog toga misle da niti šta nastaje niti šta propada.. Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici. jesu sva bića i iz čega kao prvoga nastaju i u šta na kraju propadaju. 10... u zlu se ne ponizi. 10. ljubitelji i učenici spartanskog uređenja. 10.neka lakonska kratkoća u govoru. Protagora. 57-59.

da Mesec sija pozajmljenom svetlošću. Anaksimandar je rekao da je apeiron počelo bića i iz čega bića nastaju u to isto i propadaju po nužnosti.. iz kojih nastaje sve ostalo. začetnik takve filozofije. Mora. Životi i mišljenja istaknutih filozofa.ostaje sačuvano. Jer ona po redu vremena plaćaju kaznu i odštetu jedna drugima zbog nepravde.."Uspeh." Na pitanje šta je najneobičnije što je ikad video odgovorio je: "Tiranin u godinama. (navedeno prema: Herman Dils. . str. ali da je celina nepromenljiva.Apeiron kao počelo Anaksimandar. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana. Aristotel. ono što je neograničeno. sin Praksiadov. 71." Diogen Laertije. ."Ono što nema ni početka ni kraja. Tales. Učio je da Zemlja ima sferični oblik i da zauzima mesto u sredini. Ipak. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. Dalje. Pretsokratovci. dok on sam ostaje sačuvan. tom I. tvrdi da je (to) voda /zato je izjavljivao da je Zemlja na vodi/ prihvatajući možda to mišljenje jer je video da je hrana svih (bića) vlažna i da sama toplina iz toga nastaje i po tome živi /a ono iz čega (sve) nastaje. naime. str. 8. Pretsokratovci I. str. On je izjavio da je princip i elemenat apeiron." A šta je lako? . 85." Šta je božansko? . Anaksimandar . rođen je u Miletu." A šta je najprijatnije? . odgovorio je: "Poznavati samoga sebe."Dati drugome savet.) Tales .Voda kao počelo Tales je za princip svega uzeo vodu i učio da je svet živ i pun božanstava (demona). ne definišući ga kao vazduh. Metafizika. Kad su ga pitali šta je teško. to je i počelo svega/. ili jedan ili više od jednog. što se tiče broja i oblika takvog počela ne govore svi isto. str. vodu ili nešto drugo. Diogen Laertije. postojati neki praizvor. Smatrao je da se delovi menjaju. i 11. 42. ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se sastoji od najčistije vatre. da prima svetlost od sunca. Herman Dils.

Oni nečim jednim povezuju i objašnjavaju više stvari ili pojava. Rana grčka filozofija. "naša duša. već je određeno.uopštavanje. drži na okupu. predstavlja početak svake nauke. Zbog toga je nauka poduhvat koji u sebi ima razlog stalnog nemira. rekao je. govoreći da je to vazduh. .Anaksimandar kaže da zemlja lebdi i kreće se oko središta. str. a ostalo je nastalo iz njegovih proizvoda. Kao prva škola u filozofiji. ali ne i da je neodređeno. kao i on. Džon Barnet. Džon Barnet.. jer se njene teorije i pretpostavke moraju stalno proveravati. Sa naukom dobijamo skup kratkih iskaza o svetu koji se odnose i na slučajeve koje do sada nismo istražili. koja je vazduh. 85.. da je ono što je u osnovi jedno i bezgranično. Rana grčka filozofija. Milećani otkrivaju jednu od osnovnih osobina mišljenja . nastalo ono što jeste.vazduh kao počelo Anaksimen Euristratov iz Mileta. .. reče. . Iz njega je.. tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet". što je bilo i što će biti. "Kao što nas". 92-93. Prepoznati zajedničku crtu više stvari i tu crtu znati uobličiti u opšti iskaz o tim stvarima. kao i bogovi i božanske stvari. koji je bio drug Anaksimandrov. reče. Anaksimen . kao Anaksimandar. str.

ako takav čovek postoji neka.1. Heraklit Heraklitova narav Bio je gord kao malo ko i s prezirom je posmatrao okolinu. govoreći: "Nećemo nikoga da trpimo da bude najbolji. najsvesnijeg među njima. On kaže: "Efežani bi postupili kako treba kad bi svi pomrli. zato što su proterali Hermodora. Obično je govorio da je Homer zaslužio da ga izbace sa spiskova takmičara i da dobije batine. on bi rekao . I kada bi Efežani stajali oko njega i posmatrali igru. A kad su od njega zatražili da im napiše zakone. kao što se može videti iz njegove knjige u kojoj kaže: "Sveznalaštvo ne uči razumevanju. a da nedoraslim ljudima ostave grad.2. GRČKA FILOZOFIJA 2."Šta se čudite. On napada i Efežane što su proterali njegovog prijatelja Hermodora. ili. "Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao što se bore za gradske bedeme". 294. Inače bi naučilo i Hezioda i Pitagoru. ili. . onda. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. ide bilo kud i neka se druži s drugima". Govorio je takođe: "Pre valja gasiti drskost nego izbijanje vatre. on je taj njihov zahtev odbio zato što je država već bila u vlasti lošeg ustava.". Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono što vodi život svuda i u svemu". dalje. i Ksenofana i Hekateja. nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem učešće u vašem javnom životu?" Diogen Laertije. str. a isto tako i Antioh. On bi se povlačio u Artemidin hram i tamo bi s dečacima igrao kocku.

Pretsokratovci I." "Sve stvari nastaju sukobom suprotnosti. (navedeno prema: Herman Dils.) Sve je zamena za vatru i vatra za sve baš kao roba za zlato i zlato za robu. Diogen Laertije. str. i sve stvari su samo promena vatre i nastaju razređivanjem i zgušnjavanjem. Vasiona (sve što postoji) ograničena je i postoji samo jedan svet. (B 1) Ali. (Brojevi pored fragmenata su oznake koje su im dodeljene u ovoj knjizi. 296.Vatra i stalna promena "Sve se stvari sastoje od vatre. Pretsokratovci I. (B 2) . Promenu je nazvao putem nagore i nadole. I mada se sve zbiva po tom logosu (zakonu). i sve se ponovo vraćaju u vatru. (B 90) Herman Dils.) Logos Jedno je naime mudrost: spoznavati duhovnu moć koja upravlja sve kroz sve.". Od suprotnosti. koji postoji uvek. "Vatra je elemenat. 143. ona koja teži rađanju i stvaranju zove se rat i borba. str." "Sve stvari nastaju sudbinom. a svet nastaje iz te promene.. ipak većina živi kao da ima vlastitu moć rasuđivanja. Kratil. niti nakon što su čuli. Životi i mišljenja istaknutih filozofa.. 149-159. slični su neiskusnima iako se okušavaju u takvim rečima i delima kako ih ja objašnjavam razlučujući svako prema njegovoj prirodi i tumačeći kako stvar stoji. str. a sve to je određeno sudbinom. Platon. I on se naizmenično rađa iz vatre i ponovo se vraća u vatru u određenim ciklusima kroz svu večnost. (B 41) Taj logos. Heraklit negde kaže da sve teče i ništa ne miruje te poredeći stvari sa strujom reke govori da dvaput u istu reku ne možeš ući. ne razumeju ljudi niti pre nego što o njemu čuju. iako je logos zajednički. a ona koja teži razaranju kroz vatru zove se sloga i mir. i sve teče kao reka. a stvari koje postoje dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja.

(B 55) Oči i uši su loši svedoci ljudima ako imaju barbarske duše. a ne "istinu" koja bi se svidela većini. Pretsokratovci I. (B 113) Heraklit kaže da je karakter čoveku sudbina (B 119) Herman Dils. (B 110) Razum je svima zajednički. (B 45) Ja dajem prednost onome što se može videti. čuti i spoznati. ne mene nego logos. (B 107) Duši je svojstven logos koji sam sebe uvećava. iako primer razboritosti i praktičnog duha. (B 50) Granice duše nećeš u hodu naći makar pregazio svaki put: tako dubok logos ima.kaže Heraklit. . (B 116) Ljudima nije bolje da im biva sve što žele. (B 115) Razboritost Razborito misliti je najveća vrlina. mudro je priznavati da je sve jedno . str.Ako poslušate. kome je cilj da iskaže pravu istinu. Filozof se tu predstavlja kao neko ko postavlja zadatke. a mudrost je istinu govoriti i raditi prema prirodi slušajući je. već da otkriva istinu. istovremeno lična i subjektivno obojena . (B 112) Svim ljudima je dano da spoznaju sami sebe i da budu razumni. Heraklitu dugujemo prvu filozofiju koja je. Prva svrha filozofije nije da povlađuje mišljenju većine ne bi li filozofi na taj način došli do slave ili vlasti. prati filozofiju kroz celu njenu istoriju. 149-159. Ova napetost između nepristrasne istine i istine koja godi ušima. ali nije istina.

.činilo im se pak da u brojevima zapažaju mnoge sličnosti s onim stvarima koje jesu i s onima koje postaju. trudili su se da to onamo uvedu kako bi im čitava nauka bila skladna. prikazuju zbog toga protivzemlju kao desetu. drugo duša i um. koji su smatrali da je broj počelo. i ono što su mogli u brojevima i muzičkim akordima pokazivati da se slaže sa svojstvima i delovima neba i s čitavim kosmičkim poretkom skupljali su i prilagođavali jedno drugome. a smatrali su da su elementi broja parno i neparno. smatrali da počelo postoji takođe i kao materija bićima i kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje. Metafizika (navedeno prema: Herman Dils. i videli su osim toga u brojevima svojstva i razmere muzičkih akorda. kazuju da postoje 10 telesa koja se kreću po Nebu. pomislili su da su elementi brojeva elementi svih bića i da je čitavo nebo harmonija i broj. pomislili su da su njezina počela počela svih bića. A ako je gde šta manjkalo. i svaka druga stvar tako reći na isti način). str. 398.2. zemlji i vodi (da je na primer jedno određeno svojstvo brojeva pravednost. a drugo ograničeno.2. a broj jedan da se sastoji od toga obojega (da je naime i paran i . od toga pak da je jedno neograničeno. pa kako su u njoj bili vaspitani.) Jasno je najzad i da su oni. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi. a treće zgodna prilika. Pretsokratovci I. a budući da je očigledno da ih ima samo 9. Pitagora Brojevi kao početak A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci. ali da su brojevi prvi između svega što u prirodi postoji. i to više nego u vatri. Navodim primer: budući da se čini da je broj deset savršen i da obuhvata u sebi čitavu prirodu brojeva. Aristotel. budući dakle da se pokazivalo da su druge stvari po celoj prirodi slične brojevima.

.. 273. što je zapravo značilo: ne dražiti oštrim rečima onoga koji plamti od gneva. 14.. Kada odlaziš u hram. iz linija površine. 29. 10. "Princip svih stvari jeste monada. ... zemlja i vazduh. broj pak da proizlazi iz jedinice.. . ni rečju ni delom.svome uzroku ..kao materijalna podloga. Desnicu nemoj olako svakome pružati.. .) Aleksandar u svom delu Redosled filozofa priča da je u Pitagorinim zabeleškama našao i ove podatke. Metafizika. iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi. [moguća tumačenja ovih pouka] "ne poticati vatru nožem". sferičan u čijem se središtu nalazi Zemlja.. 28. u smislu: ne mučiti samoga sebe žalošću.). 420. Aristotel. iz ove monade proizlazi neodređena dijada (dvojstvo) i služi monadi . skrušeno se pokloni i nemoj se usput baviti. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama. nikakvim svetovnim poslovima. nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije. iz površine čvrsta tela. Čoveku koji podiže na sebe teret pomaži naprtiti.. koja je i sama sferičnog oblika i svuda naseljena. 4. ( isto . "ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje većine.. a brojevi da su.. čiji su elementi: vatra. Ne potiči vatru nožem. baš kao što je rečeno. 399. voda. Pitagorejske pouke 1. iz brojeva tačke." Diogen Laertije... ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida. čitavo nebo. Ovi se elementi među sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi. iz tačaka linije. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. (str. .. 8. str.. Kada ideš na put. 26. "ne izjedati sebi srce". ili jedinica.... Ne smejati se grohotom. nego da se pristane uz mišljenje one nekolicine koja je upućena u pravo znanje. osetljiva tela.. i sastavljaju se da bi stvorili jedan živi kosmos.neparan). Ne proždiri srce. str. razuman.

naučivši to od njega (sc. To je uzdizalo matematiku kao primer uspešnog saznanja koje se održava (tačno je za sve nove slučajeve). Herman Dils. . i za podanike su kazivali da moraju biti ne samo poslušni nego da moraju takođe ljubiti vladare. . Politički stavovi pitagorejaca Pitagorejci su držali .. . Kazivali su naime da je čovek doista već po svojoj prirodi obesno biće. nego naprotiv u vrlini i radinosti. A uopšte su mislili da treba suditi da nema većega zla od anarhije. 420.. i. kao da je razlika između poznatih i nepoznatih trouglova iščezla .. sa Pitagorom.a to su govorili s punim pravom. kojom izrekom je preporučivao da nikome ne potpomažemo u lenjosti.svi se oni moraju pokoravati njenom pravilu. Pitagore). Fascinacija filozofa matematikom počinje. veku i Dekartu. vodi ka 17. . Pretsokratovci I.da je korisno misliti da božanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloženo da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. Mi naime trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu nećemo opirati.. ako je doista božanstvo takvo kakvo zaslužuje da upravlja svime. ali ne (sme im se pomagati) skidati ga". 423-424. Čuvena Pitagorina teorema govori o svim pravouglim trouglovima sveta. a baš takva biva uprava božanstva. dakle.i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po željama i drugima svakovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna moć i vlast koja će mu nametati razborito suzdržavanje i red. . O vladarima pak i podanicima mislili su ovako: za vladare su naime kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takođe ljubiti podanike. str 419. . ."onima koji nose teret pomagati prtiti. što je ono što ljudi po prirodi žele. Pretsokratovci I... Herman Dils. U matematici su filozofi videli Eldorado za tačna uopštavanja. str. pri čemu. Spinozi i Lajbnicu. preko Platona.

i telu bi davali oblik na svoju prispodobu. ni umom. ... da volovi i konji i lavovi imaju ruke i da rukama slikati mogu i delati kao i ljudi. nepromenljiv i nepokretan Jedan je bog. A ako bi uspeo neko savršeno izreći stvarnost... jedan drugoga varati i Homer i Hesiod bogovima su dodelili. Nego. likove bogova na svoju bi slikali sliku... . ni likom nije nalik. Bez napora sve pokreće snagom uma... smrtnicima. Zenon 2. konji konjima slične.3. govor i izgled njihov.3. preljubnik biti. Ksenofan.. Sve . Ksenofan Protiv Homera Svaki čin koji je ljudima na sram i na osudu kao krasti. Dato nam je samo nagađanje tajne bogovi nisu od iskona ljudima dali nego su sami ljudi s vremenom tražili boljitak. a Tračani da su očiju plavih i crvene kose. Bog je jedan. bogovima vrhovni vladar i ljudima.1. . A smrtnici misle da se bogovi rađaju kao i oni i da imaju haljine. on je ipak ne zna iskustvom. Svima je samo nagađanje dano.. Niti je bio niti će ikada biti čovek koji bi istinski znao o bogovima i o svemu što kažem.2. . a volovi volu podobne. Parmenid... … Uvek na istom mestu stoji bez ikakve kretnje i ne priliči mu da prelazi sa mesta na mesto. . . Etiopljani kažu da su bogovi tuponosi i crni.

. Herman Dils. jer isto je misliti (kao) i biti. Jedino opis preostaje puta prema kom (biće) postoji. Zenon Zenonovi paradoksi . Pretsokratovci I. zapamti reči. a ti saslušaj. neprekidno. str. . čitavo sad je. prema drugome nebiće jeste i nužno postoji to je. (Ksenofanovi fragmenti) 2.134. jer je celovito (ono). kažem ti sasvim neprepoznatljiva staza: ne možeš spoznati ono što nije (jer moguće nije) niti ga izreći. Pretsokratovci I. Parmenid Dva puta saznanja Hajde.. 133. kazat ću.Herman Dils.3. bez završetka. niti je bilo niti će biti. 211..2. Na njemu vrlo su mnogi znaci da je nenastalo i neuništivo biće.. nepomično.135. 208.3. jedno.3.. (izvodi iz Parmenidove poeme) 2. koji su samo zamislivi istraživanja puti: prema jednome biće jeste a nebića nema staza je (to) Uverenja ((koja) Istinu sledi). str.

izvukli zaključak da u sebi imamo moć mišljenja koje može da dolazi do nevidljivih stvari kao što je sama osnova postojanja. naime ono što progoni mora doći do mesta odakle je krenulo ono što beži. 225. U njima smo kurzivom označili pojmove koji se odnose na stvari ili skupove stvari koji se ne mogu videti... Aristotel. . Treći je onaj upravo spomenuti prema kojemu strela koja se kreće (zapravo) stoji. . bez pomoći čula. Ovo može da nam se učini kao mana filozofije. ako ostavimo čula iza sebe. Zasniva se na tome da se uzima kako je vreme sastavljeno od trenutaka sadašnjosti. Pogledajmo sledeće rečenice: Baš nešto razmišljam... To otkriva još jednu crtu filozofije da govori o stvarima koje se sve ne mogu opaziti golim okom . . tamo ostavili i nestalnost. str.. Četvrti je onaj o jednakim telima koja se u trkalištu kreću iz suprotnih pravaca jednakom brzinom. Filozofi elejske škole su iz osobine filozofije da traga za onim što je iza vidljivog ili se naprosto ne vidi. mi se u najobičnijem razmišljanju bavimo stvarima koje se ne vide. Sve vrane su crne. Drugi je takozvani "Ahil". Međutim. Materija je ono što nas okružuje ili Prirodom vladaju zakoni. . moraćemo tek da vidimo. Prva je ona prema kojoj kretanja nema jer ono što se kreće mora pre doći do polovine nego do kraja. Govori o tome kako ono što je najsporije nikad u trku neće biti dostignuto od onoga što je najbrže. mogućnost greške i svaku promenu.Četiri su Zenonova dokaza o kretanju koji zadaju teškoće onima koji ih rešavaju. Prethodno. Pretsokratovci I.) Još je Heraklit govorio da priroda voli da se skriva. a ipak su te rečenice svakodnevne i obične.. 226. 9 je veće od 2. a da toga često nismo svesni. Da li je to moguće. tako da je ono sporije uvek u nekoj prednosti. Oni su verovatno gajili i nadu da smo. Fizika (navedeno prema: Herman Dils.

. 258) Postati ne može nešto od onog čeg uopće nema. zato će vazda biti ondje gde postavi ga netko. Dvojak je postanak smrtnog i dvojak nestanak njegov: spajanje svih počela i spaj i razara jedno. Ljubav i Mržnja Empedoklo uzima četiri elementa dodavši onima o kojima se prije govorilo [naime. Pretsokratovci I. čas se to jdno dijeli te od njeg nastaje mnoštvo. str.4. I ta neprekidna smjena ne prestaje ama baš nigda: čas se po Ljubavi sva u jednu spoje cjelinu. Empedokole. 285.2. 286) . niti se zbilo ni čulo što jest da propadne sasvim. Fragmenti iz Empedoklove poeme "O prirodi" (navedeno prema Herman Dils. a čim se rastave ona. Pretsokratovci I. str. Dvostruk mi nauk: čas jedno iz mnoštva u bitak naraste. neprijateljstvom pak Mržnje čas svako na svoj put kreće. vodi. Empedoklo Četiri elementa. Demokrit 2.1. Metafizika (navedeno prema Herman Dils. to se razleti.4. što postade. Anaksagora. zraku i vatri] zemlju kao četvrto: kaže naime da su trajna i da ne postaju već se u većoj ili manjoj količini miješaju u jedno i rastavljaju iz jednoga.. Aristotel. .

str. kao voda ili vatra ili zlato.2. 23. I dok su sve bile zajedno. Stoga i Anaksagora ispravno govori kad tvrdi da um ništa ne trpi i da se ni s čim ne miješa. nerođene i neuništive.4. nepomiješan i čist. jer i maleno bijaše bezgranično. ali se pojavljuju kao da nastaju i propadaju samo sastavljanjem i rastavljanjem. tjelesna počela učinivši bezgraničnima: jer da su sve homeomerije. Herman Dils. I on istom počelu pripisuje oboje. Zbog toga naime. homeomerije) jer je pretpostavljao da je zajedničko shvaćanje filozofa prirode istinito i da ništa ne nastaje iz nebitka. ništa nije bilo jasno spoznatljivo zbog malenosti.. Herman Dils. Anaksagora Homeomerije Čini se da je Anaksagora tako zamislio neograničene elemente (tj. .2. a svaka se stvar karakterizira po onome što u njoj preovladava. ovako kaže: "Zajedno bijahu sve stvari. 38.. budući da se sve nalaze u svim stvarima. . (navod iz Simplikija) Um (Nus) kao počelo Kao počelo Anaksagora postavlja iznad svega um: kaže naime da je on jedini od svih bića jednostavan. Kaže dakle Anaksagora: "U svakoj stvari nalazi se dio svake stvari". 17. sin Hegezibulov. Pretsokratovci II. bezgranične i množinom i malenošću. spoznavanje i gibanje. Anaksagora. Kao zlato pojavljuje se ono u čemu je mnogo zlata iako se u njemu nalaze sve (homeomerije). prvi je preoblikovao učenje o počelima i dodao uzrok koji je nedostajao. kad ga baš navodi kao počelo gibanja. iz Klazomene. govoreći da je um pokrenuo sve. pristavši uz Anaksimenovu filozofiju. str.

(navedeno prema Herman Dils. i njih u čitavoj vasioni nosi vrtlog. ovi su atomi slobodni od svakog uticaja i nepromenljivi. nego neko stanje u kome duša živi mirno i spokojno. str. . oni nastaju i nestaju. Kvaliteti stvari postoje samo u ljudskom mnenju. str.4. Ima beskonačno mnogo svetova. Diogen Laertije.3. Sve drugo postoji samo u mislima.Aristotel. Pretsokratovci II. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. neuznemiravana nikakvim strahom ili nekim drugim uzbuđenjem. Cilj svemu je spokojstvo.. a to on naziva neminovnošću. 6) 2. odgovorio je: "Da proučavam Sunce. voda. i tako se stvaraju sve složene stvari: vatra. zemlja . Ništa ne može da postane od nečega što ne postoji niti može da se pretvori u nešto što ne postoji.. Mjesec i nebo. a ono nije isto što i uživanje. Pretsokratovci I. vazduh. Atomi su neograničeni i po veličini i po broju. a tako i duša.jer čak i to su samo konglomeracije datih atoma. "Prvi principi vasione su atomi i prazno (prazan prostor). koja je identična s umom. jer u prirodi nema ništa drugo do atoma i praznog. 308. To stanje on zove dobrim životom i daje mu još mnoga druga imena. (iz prevoda izostavljeni navodi grčkog originala) ." Diogen Laertije. Upitan jednom zašto se rodio. Fizika (navedeno prema: Herman Dils. 24) On je tvrdio da je Sunce užarena Gromada." Sve nastaje iz neminovnosti jer vrtlog je uzrok stvaranja svih stvari. Sunce i Mesec su sastavljeni od takvih glatkih i sferičnih masa (atoma). Zbog svoje čvrstine. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. O duši. Mi vidimo zbog toga što slike ulaze u naše oči. Demokrit Atomi i praznina Evo njegova učenja. str.

i do njih je Demokrit takođe došao putem uma i razmišljanja . takođe i klasici vajarstva i arhitekture. kada bi naše oko bilo prilagođeno njihovoj veličini. Anaksagora i Demokrit koncentrisani su na istine koje spadaju u domen opisa sveta. 65. veka pre nove ere. Pored mislilaca koji razmišljaju na ovaj način. Treba nastojati oko bogatstva misli. svaki sa svojim preokupacijama i teorijama koje se više odnose na zajednički život ljudi i pravila koja oni koriste da urede taj život. nego na spoljnji svet. Atinom šetaju sofisti i Sokrat. danas bi rekli prirodnih nauka.oni su zamišljeni tako da bi se videli. Iako se npr. a Empedokle.Fr. Tada stvaraju čuveni dramski pisci Stare Grčke. atomi ne vide. . Sa ovom trojicom filozofa smo se potpuno približili Atini . ne oko bogatstva znanja.Mnogo puta sam razložio da mi ne možemo shvatiti kakva uistinu jest ili nije svaka stvar.velikom središtu grčke kulture 5. . 10. Fr. To doba je zaista odavalo sliku bogatstva misli o kome govori poslednji fragment među gornjim citatima.

prvi je istakao važnost korišćenja pravog trenutka.5. str. divim tome da nikad od njega ne bi mogao čuti da obećaje to (naime da je učitelj vrline). ja nemam načina ni da znam da li oni postoje. njegova dela spališe na javnom trgu. Sokrate. prvi priredio javne utakmice u besedništvu i prvi je stvorio sofizme za ljude koji vole da raspravljaju. prim. ili da ne postoje. a to je bio postupak koji je on prvi uveo." Govorio je obično da duša ne znači ništa pored čula. On je prvi zatražio nagradu (honorar) od sto mina i prvi je uočio razliku između glagolskih vremena. (navedeno prema: Herman Dils. . 259) Relativizam Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza: on se njima i služio u svojim zaključcima.2. Sofisiti Učitelji retorike Kod Gorgije najviše se.M. Platon." Zbog ovoga uvoda u njegovu raspravu. nego smatra da (ljude) treba činiti vještima govoriti. U jednom drugom delu on počinje ovako: "Što se tiče bogova. Pretsokratovci II. V. nego ismijava i druge kad čuje kako to obećavaju. Jedno od njegovih dela počinje ovako: "Čovek je mera svih stvari: onih koje postoje da postoje. i da je sve istinito. Menon. kao što priča Platon u dijalogu Teajtet (ili Teetet. Jer. Atinjani ga proteraše. a onih što ne postoje da ne postoje. ima mnogo prepreka koje ometaju znanje: i sama nejasnoća pitanja i kratkoća ljudskog života. pošto su preko glasnika pokupili sve knjige od onih koji su ih bili nabavili.).

a to je njemu uvek istinito. to i jeste za nju tako dok to prihvata. Ali umesto svake pojedine stvari koja je loša mudar čovek učini da građanima bude i izgleda dobra. A što se tiče mudraca.Ja naime tvrdim da je istina kako sam napisao. predodžbe koje neki zbog neznanja nazivaju istinitima. mudar je i zavređuje da mu odgajanici daju mnoga novaca. naveo da kasnije istinito misli. Tako i u vaspitanju od lošega stanja treba promeniti u bolje. a zdravome jeste i čini se suprotno. daleko sam od toga da ih nazivam žabama.to nije naime moguće . Ne treba zato nijednoga od njih smatrati mudrijim . a zdrav mudar jer drukčije misli. str. Po istom merilu i sofist. a drugome drugo.Diogen Laertije. Stoga što svakoj pojedinoj državi izgleda pravedno i lepo. I tvrdim da ti zemljoradnici biljkama pribavljaju umesto loših stanja dobra i zdrava stanja kad neka od njih poboljeva. dragi Sokrate. Onaj koji uz loše stanje duše ima misli srodne tom stanju. str. a ja jedne boljima od drugih. jer jednome jeste i pojavljuje se jedno. a bolje je stanje zdravlja. već one mudrace za telesa nazivam lekarima. a ti hoćeš ili nećeš. 131-132. Platon. tj. ( iz prevoda izuzeti navodi na grčkom) [Protagora] . A ti nemoj opet progoniti moje razlaganje po smislu reči. tj. Teetet.niti se sme reći da je bolesnik neuk jer tako misli. već treba promeniti jedno stanje u drugo. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. moraš dopustiti da budeš mera stvari. to menjajući postigao da mu se čini i jeste dobro. Lekar vrši tu izmenu lekovima. 310. da je svako do nas mera onoga što jeste da jeste i onoga što nije da nije. a one za biljke zemljoradnicima. No ipak samim tim silno se razlikuju jedan od drugoga. Seti se onoga šta smo pre govorili. a mudri i čestiti govornici rade da državama izgleda pravedno ono što je dobro a ne ono što je loše. kome se nešto čini i jeste zlo. već štaviše. već ovako još jasnije nauči što kažem. mislim da taj uz dobro stanje može postići druge takve misli srodne tome stanju. I daleko sam od toga da ne bih priznao da mudrost i mudar čovek postoje. Nije naime moguće da predoči ono što ne postoji niti drugo izvan onoga o čemu ima impresiju. da se bolesniku hrana čini i jeste gorka. koji je sposoban da odgaja tako učenike. Jer niko nije nekoga ko lažno misli. a nipošto istinitijima. . a sofist govorima. tj. toga samoga nazivam mudrim ako bi nekome od nas. I tako jedni su mudriji od drugih i niko nema pogrešno mišljenje.

Platon. Predsokratovci. Herman Diels. Da nisi nikada rekao da nisi sposoban! Ako naime bog hoće i ako se pokažeš hrabar bićeš sposoban. SOKRAT: Čini se doista da nisi dao lošiju definiciju znanja nego onu koju je dao i Protagora. Teetete. a treća da ako i jest spoznatljivo. 112.Gorgija Leontinac pripadao je istoj skupini kao (oni filozofi) koji su porekli kriterij. ali ne na temelju istog smjera (mišljenja) kao Protagora i njegovi (sljedbenici). a kakve se tebi čine. Čovek si naime i ti kao i ja. za čoveka je nespoznatljivo. naime tri temeljne postavke (koje se) redoslijedom nadovezuju (jedna na drugu). SOKRAT: Zar ne govori on nekako ovako da kakve se stvari meni čine. . Jedna je i prva da ništa ne postoji. . No on je na neki drugi način rekao to isto. opet iznova kazati šta je znanje. Valjda si to čitao. 263. Sokrate. druga da ako i postoji nešto. II tom.. Meni se dakle čini da onaj koji nešto zna percipira ono što zna i kako se upravo sada čini znanje nije ništa drugo nego percepcija (opažaj). takve su opet za tebe. TEETET: Zaista bi. str. ni na koji način ne može se saopćiti niti učiniti razumljivim našim bližnjima. a onih koje nisu da nisu. Znanje je percepcija SOKRAT: Kušaj dakle. U spisu O nebiću ili o prirodi razvija on. bilo ružno kad na takvo tvoje poticanje ne bi neko na svaki način bio voljan da iznosi ono što ima na pameti. Teetet. takve za mene i jesu.. onih koje jesu da jesu. str. On naime negde govori da je čovek mera svih stvari. TEETET: Čitao sam i to mnogo puta.

između sofista i Sokrata. priznati i da je sve relativno? Rasprava između sofista i Sokrata bila je samo početak odgovaranja na ova pitanja. ako priznamo zavisnost uma od čula. . smestivši tako saznanje u okvire nesavršenog ljudskog sveta. platiti odustajanjem od objektivne istine (što je takođe njihov stav)? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode mišljenja i legitimnosti razlika? Moramo li. otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmišljanju i životu (koju ovde zastupaju sofisti).Sukobom koji smo pomenuli.

Za jedne stvari ne može se reći radi čega su. šta je trezvenost šta li mahnitost. šta je pravedno šta li nepravedno. nego je i za one koji su razmišljali o takvim stvarima dokazivao da su budale.6. mogao se onde videti. str. O uzroku svih stvari SOKRAT: . Ta i oni koji se najviše ponose što o tome govore ne slažu se u shvatanjima jedan sa drugim. o vasionoj prirodi nije se ni razgovarao. Uspomene o Sokratu. a šta delom uma? . ispitujući kako je postalo ono što mudraci zovu svemir. bavio se i drugim stvarima i one koji ih znaju smatrao za lepe i dobre.. Sokrat Napuštanje stare nauke o kosmosu Pa ipak je Sokrat svagda bio u javnosti: jer bi i ujutru posećivao šetališta i vežbališta. i po kojim zakonima se sve na nebu dešava. O onima koji su se time bavili tako je govorio. A čudio se što im nije jasno da ljudi nisu sposobni da to nađu.2. nego im se svima zajedno dešava kao da su pomahnitali . a ko je hteo mogao ga je čuti.. 5-6. A sam se svagda razgovarao o ljudskim stvarima. I tada je najviše govorio. Ksenofont. aza one koji ih ne znaju da se s pravom mogu zvati robovi. Ta. šta je vlada nad ljudima šta li vladar ljudi. ispitujući šta je pobožno šta li bezbožno. . ai ostali deo dana uvek je provodio onde gde se nadao da će imati najveće društvo.. šta li država šta li državnik. A niko nikada nije Sokrata ni video da išta bezbožno ili opako radi ni čuo da išta tako govori.. i kad je trg bio pun ljudi. a druge su očevidno za korist: šta ćeš od toga zvati delom slučaja. šta je hrabrost šta li strašljivost. kao većina ostalih. šta je lepo šta li ružno.

ARISTODEM: - Dolikuje da se ono što postaje radi koristi posmatra kao delo uma. SOKRAT: - Zar ti se ne čini da je onaj koji je prvi stvorio ljude dao im za korist ono čime sve saznaju: oči - da vide što se može videti; uši - da čuju što se može čuti; a kakva bi nam bila korist od mirisa da nismo dobili nosa? ... Osim toga, ne čini li ti se kao delo promisla i to što je oko, zato što je nežno, veđama ograđeno kao vratima, i veđe se, kad je za oko što potrebno, otvaraju, a u snu se zatvaraju? A da i vetrovi ne škode, dano je da narastu trepavice kao cedilo? Obrve se nadvijaju iznad očiju, da ni znoj sa glave ne dodija? A što uho prima sve glasove, a nikada se njima ne ispunjava; ... što je sve to tako promišljeno napravljeno, je li ti još teško kazati da li su to dela slučaja ili uma? ARISTODEM: - Diva mi, nije, nego kad stvar tako posmatram, čini mi se da to u svakom slučaju liči na nekakva mudra i čovekoljubiva tvorca. ... SOKRAT: - A ti smatraš da samo u tebe ima razuma? ARISTODEM: - Samo ti pitaj, i ja ću ti odgovoriti? SOKRAT: - A inače nigde, misliš, nema nimalo razuma, i to dok znaš da se i od zemlje, koje mnogo ima, mali deo nalazi u tvom telu, i da si od vode, koje mnogo ima, dobio malen deo, a valjda i od svega ostalog što je sve krupno po mali deo, i da ti je telo od toga sastavljeno? Onda samo za razum smatraš da ga nigde nema nego da si ga nekako srećom ugrabio, a sva tako velika i neizbrojna nebeska tela nahode se, kako misliš, nekim nerazumnim slučajem u tako lepom redu? ... Dragi moj, shvati da i tvoj um upravlja tvojim telom kako hoće. Stoga treba smatrati da i vaseljenski um sve udešava onako kako je njemu milo... Ksenofont,. Uspomene o Sokratu, str. 21-22, 24.

Znam da ništa ne znam

I ja ću pokušati da vam izložim šta je to što je meni donelo ime i klevetu. Slušajte, dakle! Možda će neki od vas pomisliti da se ja šalim, ali budite uvereni, kazaću vam punu istinu. Ja, građani atinski, nisam ničim drugim do nekakvom mudrošću stekao to ime. Pa kakvom mudrošću? Mudrošću koja je možda ljudska. Čini se da sam zaista u toj mudrosti mudar. A oni što sam ih malopre pomenuo, možda će biti predstavnici koje veće mudrosti nego što je ljudska, ili ja ne znam da nađem za to pogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj laže i govori to da me okleveta. ... Kao svedoka za svoju mudrost, ako je upšte ima i ako je kakva, navešću vam boga u Delfima. Herefonta valjda znate. To beše i moj prijatelj od mladosti, a bio je prijatelj i većini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu žestoku strast kad bi se na što dao. Pa on, dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita proročište ovo - ali kao što rekoh nemojte ljudi udariti u graju - on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene. ... ... kad sam ja ono čuo, ovako sam umovao: šta zapravo misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta ništa nisam nalazio u sebi po čemu bih znao da sam mudar. Šta on, dakle, upravo misli kad izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne laže. To protivreči njegovom biću. I dugo vremena nisam znao šta je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle teškog razmišljanja, latio sam se da ga ovako otprilike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uživaju glas da su mudri da bih tu, ako već igde, pobio proročanstvo i pokazao proročanstvu: evo, ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izbliže posmatrao ovoga čoveka - imena mu ne treba da napominjem, a beše to jedan od državnika koga sam ipitivao i takvo nešto, građani atinski, doživeo - i dok sam se s njim razgovarao, dobio sam utisak da taj čovek, doduše,

izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a najviše samom sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam, potom, pokušavao da mu dokazujem kako on, doduše, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzao i njemu i mnogima koji su bili prisutni. Na povratku, razmišljao sam u sebi da sam ja, ipak, mudriji od toga čoveka, jer, kao što se čini, nijedan od nas dvojice ne zna ništa valjano i dobro, ali on misli da zna nešto, a u stvari ne zna, dok ja kao što ne znam, i ne mislim da znam. Ja sam, čini mi se, bar nešto malo mudriji od njega, i to baš po tome što i ne mislim da znam ono što ne znam. ... Platon, Odbrana Sokratova, str. 46., 47. i 48.
Majeutika - metoda pitanja i odgovora

SOKRAT: Da uzmemo, ako hoćeš dve vrste bića: jednu vidljivu, drugu nevidljivu. KEBET: Uzmimo. SOKRAT: I nevidljivu kao onu koja svagda ostaje sebi jednaka, a vidljivu kao onu koja nikada ne ostaje sebi jednaka? KEBET: Uzmimo i to! SOKRAT: Elem dalje! Nije li jedan deo nas samih telo, a drugi deo duša? KEBET: Svakako. SOKRAT: Pa kojoj će od te dve vrste telo biti sličnije i srodnije? KEBET: Vidljivoj, to je svakome očevidno. SOKRAT: A šta je sa dušom? Je li on vidljiva ili nevidljiva? KEBET: Bar za ljude nevidljiva, Sokrate! SOKRAT: Ali, ipak, bar mu određujemo vidljivo i nevidljivo prema prirodi ljudskoj? Ili misliš po kojoj drugoj? KEBET: Po ljudskoj.

SOKRAT: Šta da kažemo, dakle o duši? Da kažemo da je vidljiva ili da nije vidljiva? KEBET: Nije vidljiva? SOKRAT: Dakle, nevidljiva je. KEBET: Dabome! SOKRAT: Duša, prema tome, više nego telo liči na nevidljivo, a telo na vidljivo? KEBET: Sasvim tako mora biti, Sokrate! Platon, Fedon, str. 124.
Činjenica da o Sokratu znamo samo iz druge ruke, da se on sam nije potrudio da ostavi svoje misli zapisane, govori da je Sokrat smatrao da zastupa sasvim jednostavne ali važne ideje, u okviru kojih ima mesta za napore drugih ljudi. Sokratova jednostavna ideja je da na etička pitanja postoje pravi odgovori i da će se oni u razgovoru sami pokazati, makar nekom prednošću u odnosu na krive odgovore. Da možemo biti sigurni da su naši etički izbori dobri koliko je to čoveku dato, ako smo uvek bili spremni da ih podvrgnemo ispitivanju.

i ako pokušavam da se njima služim i ako je u njima prisutna boja.I za mnoštvo kažemo da se ono može videti ali ne i saznati.Ako oči gledaju.rekoh . [jer] .Kako to? . i pomoću nje određujemo šta je svaka pojedina stvar kao takva. . .2. opet..S druge strane.Svakako. međutim. govorimo i o lepom kao takvom. i u govoru između njih pravimo razliku.A zar ne vidiš da je čulu vida i vidljivim stvarima potrebno još nešto? .Šta podrazumevaš pod tim? . .Tako je. . .Ono .. .7. uzimamo za svaku stvar po jednu ideju kao da ova sačinjava jedinstveno biće.Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih. a za ideje tvrdimo da se saznaju ali se ne vide. Platon: Teorija Ideja Ideja Dobra (SOKRAT) . dok sad. .Tako je. mnogo dobrih i drugih stvari. i o dobrom kao takvom i o drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnoštvo.što ti nazivaš svetlošću.. . .. znaš da one ipak ništa neće videti ako ne dođe nešto treće što je stvoreno radi toga.

Država. .. . nego se po uzvišenosti i moći uzdiže iznad nje.. naime. Ono što je Dobro u regiji misli. naspram uma i umstvenih stvari. a samo dobro nije suština.. . . nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo zahvaljujući tom uzroku? . prema onima koje postaju i nestaju. 199-202. str. . saznaje i čini se da ima um. Iako su znanje i istina lepi. ipak ćeš dobro učiniti ako poveruješ da je ideja dobra nešto drugo i nešto još lepše nego što su sama istina i znanje. to je u regiji vidljivog sunce. ..Ideju dobra treba da shvatiš kao nešto što predmetima koji se mogu saznati daje istinu i što duši koja saznaje daje sposobnost saznavanja. prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate. . . Platon. nije organ vida. naspram vida i vidljivih stvari.I zar onda sunce.. razbacuje svoje misli tamo-amo i čini se kao da nema uma.Ako se [duša] usmeri prema predmetima koje obasjava istina i biće.U stvarima koje se tiču saznanja. nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje i njihova suština. onda i ona samo nagađa. a ako se usmeri prema tamnim stvarima. koje doduše..A ja sam mislio baš na sunce kad sam govorio o potomku dobra kojeg je ovo stvorilo sličnim samom sebi. tako izgleda.Tako je. Shvati je kao uzrok našeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom.Jeste.. . postaje neosetljiva. onda misli.

a pritom teže da vide one prave. .reče on .jer ćeš posle ovoga lakše moći da shvatiš. pretpostavljaju pojmove o parnome i neparnome.da govoriš o geometriji i srodnim veštinama. ali sam rekao da je duša prinuđena da pri svome ispitivanju stvara pretpostavke i da ne ide do dna.Razumem . nego samo svojim duhom. a ne smatraju za potrebno da bilo sebi. slično polaznim tačkama i pokretačima pomoću kojih se dopire do onoga što nema pretpostavke. pretpostavljaju kao da im je potpuno jasno šta su te stvari. o figurama. kako bi naposletku došli do zaključka zbog kojeg su se i upustili u raspravljanje. a ne samo o slučajno naslikanoj. polažu računa o onome što je svakom jasno. istinske slike koje ne možemo ugledati ničim drugim. iako ne misle baš na njih.Ovu sam vrstu nazvao misaonom. Ja svakako verujem da znaš da oni koji se bave geometrijom.. no uzima u pomoć slike koje u poređenju sa drugima važe kao jasne i vredne.Onda tako shvati i ono što ja označavam drugim delom misaonog sveta [svetom ideja]. oni to. jer preko pretpostavki ne može da pređe. upotrebljavaju vidljive slike. Ova vidljiva pomoćna sredstva koja oni prave i slikaju i koja i sama bacaju senke i stvaraju u vodi slike.Razume se da to znam .rekoh .Istinu govoriš.reče on. bilo drugima. Oni. onda se opet. čista misao shvati taj početak. idu odmah dalje. . nego samo kao pretpostavke. . naprotiv. do pravoga početka svih stvari. . To su stvari koje može da shvati samo čista misao i to pomoću dijalektike tako što pretpostavke ne shvata kao osnove. upotrebljavaju oni samo kao slike.Saznanje iz ideja po formi odgovora matematičkom saznanju (SOKRAT) .Dakle. . još jednom . o trima vrstama uglova i svemu što sa tim ima veze. jednostavno. . a to isto važi i za sve ostale figure. ili o dijagonali kao takvoj.A znaš i to da kad žele da dokažu nešto o četvorouglu kao takvom. aritmetikom i tome slično.. . .

na drugo mesto stavi razum.slažem se i sređujem ih onako kako si rekao. dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. a ne idu do samog početka stvari. Beograd. Između vatre i okovanih vodi gore put. oslanjaju na pretpostavke. . jer zbog okova ne mogu okretati glave. a gledaju samo napred. iako su ovi u svome početku pristupačni razmišljanju. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maći s mesta.ali shvatam da želiš utvrditi: kako je onaj deo pravog i istinskog sveta. međutim.A sada . kako se oni. tebi se čini da oni nemaju pravo saznanje o predmetima.Razumem .Razumem . 509d-511e (str.reče on . sredi ih po smislu i veruj da one imaju udela u jasnosti onako kao što stvari na koje se odnose imaju udela u istini. Pri svemu tome istraživanju ne pomaže se ničim vidljivim nego samo idejama kao takvim i tako završava u svetu ideja. Mislim da ti osobine matematičara i ovakvih ljudi smatraš za razum. a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. a za poslednji ostavi sumnju. podrazumevajući pritom da razum leži na sredini između uma i čulnog saznanja.Za četiri dela celokupnog sveta uzmi sada i četiri duševne osobine: Za najviše saznanje . . . kojim se bavi dijalektika.rekoh . mnogo jasniji nego takozvane nauke kod kojih pretpostavke važe kao počeci samih stvari i kod kojih su posmatrači primorani da predmet posmatraju umom. Svetlost im. .rekoh. vrati i stiže do kraja. Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini.U potpunosti si shvatio . Platon.um. Država. Kultura.reče on . trećem daj veru.ne potpuno. 224-227) Mit o pećini (SOKRAT) ..jer mi se čini da govoriš o nekom ograničenom zadatku .uporedi našu prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. doduše . a ne za um. 1957. a ne čulima.pridržavajući sve ono što sa njim ima veze. . međutim. i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore prema svetlosti.

Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi.Bezuslovno. a neobični su i tvoji zatvorenici. i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta. i da pri tom.. da je sada mnogo bliže realnosti i da vidi pravilnije. . Moglo bi biti smao ovo: kad bi neko od njih bio oslobođen okova i bio prinuđen da odjednom ustane. kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti. . Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave.Slični su nama .A kad bi mogli međusobno da govore zar ne bi ono što vide smatrali za realne stvari? .-Zamišljam . pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne govore.A sada zamisli kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja. kao što to obično biva. ..reče on.rekoh. . onda bi ga zabolele oči. kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost.. da okrene vrat i da pođe i pogleda prema svetlosti. a od svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao. ali tako da one iznad zida štrče.reče Glaukon. ... koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? .Tvoje je poređenje neobično. dok pri svemu tome oseća bolove. pošto je okrenut većoj istini? . . i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje.Zaista bi tako učinio .. šta misliš da bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koještarije. .

u celini moramo primeniti na ono što smo ranije govorili. morao bi da ispita koji je baš za tu stvar najbolji način da postoji ili da što mu drago drugo trpi ili dela. da onda um. 206-209.. ili propada.. i zacelo sve uređuje i svaku stvar udešava onako kako će biti najbolje. zar ne bi onda trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče. Meseca. i. i ostalih zvezda. Ako. i stekoh uverenje. nadalje. Platon. objasniće mi i to da je za nju bolje bilo da stoji u sredini. dragi Glaukone. te uporediti svet koji se pokazuje našem viđenju sa boravkom u tamnici . kako nastaje. i zar mu se. A taj isti mora da zna i ono što je gore. . kad bi zatim došao na svetlost. Država. i da će mi on kazati najpre to da li je zemlja ravna ili okrugla. bio sam već rešio da drugu vrstu uzroka više ne tražim. Razmišljajući o tome radovao sam se. str. obradujem se tome uzroku i učini mi se da je na izvestan način pravilno da je um uzrok svemu.. onda si na tragu onoga što ja mislim i što si od mene želeo da čuješ. Ako bii..Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu svetlost. jer sam mislio da sam prema svome shvatanju u Anaksagori našao učitelja uzroka svih stvari. ili postoji. dakle. oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemno stvarnim? . objasniće mi još i uzrok i nužnost. I ako ustvrdi da stoji u sredini . pokazaće mi zašto je za nju bolje da je baš takva. ističući ono što je bolje. A iz tih reči izlazi da čovek ni na šta drugo ne mora da obraća pažnju ni kod sebe ni kod svega drugoga nego na ono što je najbolje i najpodesnije. Ono "najbolje" kao uzrok zašto su stvari onakve kakve jesu SOKRAT: Ali kad sam jedared jednoga čuo gde iz nekoga spisa.Ovu sliku.. i . čita i tvrdi da je um ono što sve razređuje i što je svemu uzrok. uređujući. reče mi Anaksagorina. hteo ko da otkrije uzrok svemu pojedinom. ako stvar tako stoji. ono uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao putovanje duše u sferu umnog. a kad mi to kaže. jer isto znanje obuhvata i jedno i drugo. Pa i što se tiče Sunca. Iako mi to razloži.

naime. jer se zanima takvim stvarima. dokle god je onim zauzeta. ili kojim drugim čulom jer promatrati nešto telom koliko promatrati nešto čulima . nekima. i kao pijanu hvata je vrtoglavica. Kad je on jedared ustvrdio da je um sve to uredio. i drugih njihovih osobina. ako njegov lik ne posmatraju u vodi ili u čemu sličnom. SOKRAT: A kada sama za se promatra. ili sluhom. Učini mi se da moram pribeći pojmovima i u njima tražiti istinu bića. boravi s time. Ali sam se u divnoj nadi. Kad sam zatim sustao u posmatranju stvari. Platon. Nešto slično je i meni palo na um. Ta nikako ne mogu dopustiti da onaj koji posmatra stvari u pojmovima posmatra više u . bio sam rešio da na isti način doznam u čemu je za svako od njih bolje da dela i trpi ono što dela i trpi. ona svagda. ili vidom. I baš to njeno stanje zove se saznanje. str. kad se duša telom služi da nešto posmatra. . nisam mogao da verujem da će on za to istaći još neki drugi uzrok. prijatelju moj prevario. a ne onaj da je za ono najbolje da bude onako kako je. u ono čisto. i još mnoge druge čudne stvari. i besmrtno. pa kako je srodna tome.brzine jednoga prema drugome. učini mi se da moram pripaziti da ne prođem kao oni koji gledaju i posmatraju pomračenje Sunca. nego ističe vazduh. 148-149. str. 125.. i vodu.onda nju telo vuče k onome što nikada ne ostaje samo sebi jednako.. Priroda saznanja SOKRAT: Zar nismo već ranije govorili i o ovom. jer se dotiče takvih stvari? KEBET: Svakako. ostaje sebi jednaka. i zato ona luta. i ja sam se pobojao da dušom ne obnevidim potpuno kao bih posmatrao stvari očima i pokušavao da ih svakim čulom dotičem. i večno. i oslobađa se lutanja i navek. ona se zanese u onu oblast. i svagda sebi jednako. Dok sam delo čitao i odmicao. i zbunjuje se. i njihova okretanja. Platon. Fedon. upropaste se oči. kad god se nađe sama za se i kad joj prilike to dopuštaju. video sam čoveka koji se umom nimalo ne služi niti mu pridaje kakvih uzroka u razređivanju stvari. i eter. Fedon.

nego da se oni samo pridržavaju dobrih pravila kada pokušavaju da odrede šta je istina.kritičko razmatranje svih vlastitih zamisli sve dok se njihove loše strane sasvim isprave i stavovi koje imamo što više približe istini (Ideji) . a što se ne slaže. Fedon. Udarim. Platon. naravno. Za Platona je opozicija čulno-umsko. str. a to se tiče i uzroka i svega ostaloga. Ona se oslanjala na mogućnost umnog saznanja poretka stvari. Danas nam se ovaj Platonov idealizam često čini bajkovit i nemoguć. postavivši u svakom pojedinom slučaju za osnovu onaj stav za koji mislim da je najpouzdaniji.slikama nego li onaj koji se neposredno obraća samim stvarima. . Platon je Sokratov impuls u pravcu samo jednog ispravnog odgovora na pitanja o dobru i istini doveo do razrađene teorije. to ne uzimam kao istinu. dakle. preko Ideja koje čine taj poredak. ovim putem i. Ali mi danas možemo da ispod metafizičkog sloja otkrijemo prave i prijemčivije razloge za njegove stavove. radije govorio da su promišljeni ljudi u stanju da umom sagledavaju Ideje. zajedno sa opozicijom materijalni svet-idealni svet upućivala na opoziciju nepromišljeno i ubeđeno zastupanje prvih stavova koje nam sugeriše posmatranje ili osećaj . Platon je. Međutim. 150. ovaj idealizam imao je i svoju praktičnu stranu. uzimam kao istinu ono što mi se čini da se s tim stavom slaže.

a u trećima opet plemstvo? . . opet.odgovorih ja . Platon. str.Znam.Strašan si ti Sokrate! Moju rečenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti.odgovorih ja [Sokrat]. i ako ga ko prekorači.Zar u svakoj državi nije baš vladajući element onaj najjači? . . .Sad razumem.Svaka vlast. Platon: Teorija Države Trasimahov stav o pravdi kao pravu jačega .Moram prvo razumeti šta misliš . Država. uvideti da je baš svuda pravično ono što ja velim: ono što koristi jačemu. . Za ono što je njima korisno vele da je pravo podanika. pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske. onda je ta hrana i za nas. tiranin izdaje monarhističke zakone. Zašto ne odobravaš? Nećeš . . kad kažem da sve države podjednako sude o pojmu pravičnosti: da je pravičnost od koristi za državnu vlast. Tako ja mislim. dragi moj .Nikako. Ti tvrdiš da je pravično ono što koristi jačemu. . Zar ne tvrdiš to? . 16-17. koji smo slabiji od njega.Ja tvrdim da pravično nije ništa drugo nego ono što koristi jačemu.Zar ne znaš da u mnogim državama vlast drže tirani.2.Svakako.8.reče on [Trasimah] . najdraži moj. Jer ta državna vlast vlada u državi i tako će svako ko dobro razmisli. o Trasimaše? Ako je rvač Pulidamant jači od nas i ako njemu prija govedina.Slušaj . kome se ovi imaju pokoravati. a tako čine i ostale vlasti. u drugima narod.već reci jasnije šta misliš. Kako to misliš. onda ga kažnjavaju kao čoveka koji je prestupio zakone i počinio krivicu. prikladna i pravična.

. ili bar neka vrsta pravičnosti. i ako oboje: politička moć i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. 103. i državno uređenje koje smo sada rečima opisali neće postati moguće niti će ugledati svetlost sunca. . mislim.da li dobro govorim. Država. ako pamtiš. samo pravičnost.kraljevi Ako u državama ne postanu filozofi kraljevi . kojom se najgore upravlja.A i to smo od mnogih drugih slušali. i ako se silom ne isključe one mnogobrojne prirode koje teže samo za jednim. . . naime. Mi smo mislili da ćemo u takvoj državi najpre naći pravičnost.Sokrat: pravično je dati svakome ono što mu pripada Ali mi nismo sagradili svoju državu zato da u njoj samo jedan stalež bude naročito srećan. opet. da svaki pojedinac u državi treba da obavlja samo jedan posao i to onaj koji njegovoj prirodi najbolje odgovara. odredili da treba činiti . moj dragi Glaukone. I to je ono što mi već odavno naređuje da oklevam.rekoh . . ako sadašnji kraljevi i vlastodršci ne postanu pravi i dobri filozofi. neće prestati nesreće ne samo za države nego.Slušaj. str. a u državi. . A odredili smo. ili samo za drugim. . pošto bismo videli i jednu i drugu.rekoh . i sami smo često nagoveštavali da je pravično da svako obavlja svoj posao i ne meša se u mnoge druge poslove.119. kako mislim ni za ljudski rod.to je. onda.. tako smo govorili. Platon. dakle. Ono što smo još u početku. i često ponavljali. Filozofi . nego da cela država bude to u najvećoj meri. pa. kad smo postavljali temelje državi.Doista.ili. nepravičnost. mogli bismo prosuditi o onome što već odavno tražimo. jer znam kakve će se nečuvene stvari govoriti u vezi s ovim.

slobodnim i blaženim životom. za kojom on svuda i na svaki način mora da ide.i ne dozvoljava im da uđu u njegovu tvrđavu . ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom.Isto tako je i nezaistost u onom što smatra najvećim dobrom upropastila demokratiju. 164. je li? . zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. Njega je. Nikavog reda i nikakve potrebe nema u njegovom životu. on to smatra slatkim. Platon. 164.Ako je njegovo stanje takvo. a druge od rđavih. ako se sećaš. Ako mu neko kaže da poneke želje dolaze od lepih i dobrih nagona.Zaista smo tako rekli. Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka. … . Mane demokratije On [čovek demokratskog uređenja] odbija svaki razlog i istinu nastavih ja . a sad je opet lenj i ne mari ni za šta. a druge savlađivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba po dj ednako ceniti. drugi put.I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugađa strasti koja je toga trenutka naišla: čas se opija uz zvuke frule.Jer je teško uvideti da nema drugog puta ka sreći ni za pojedinca ni za celinu. najpre vodila istina. str. opet zavidi ratnicima i onda se ugleda na njih. često vodi državne poslove. skače na govornicu. Platon. pa govori i radi ono što mu toga časa pada na pamet. Država. Država. sad radi gimnastiku. da prve treba negovati i ceniti. . a čas pije vodu i mršavi. . str. . katkad izgleda kao da se bavi filozofijom. onda on i ne može drugačije da radi.A šta to ona smatra najvećim dobrom? .

neograničenost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari u ovom državnom uređenju rađa potrebu za tiranidom. jer inače neće govoriti ni istinito. dakle. .. da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da o prilikama u Hadu ne govore ružno. to sam upravo hteo reći. Zamolićemo.Misliš li da se onaj ko veruje u priče o podzemlju i strahotama onoga sveta može osloboditi straha od smrti i da će on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? . 66. 257-8.odgovorih.Mnogo se govori o tome i često se čuje to tvrđenje..Nipošto.Slobodu . . str. . .. .To moramo. i što mnoštvo ne uživa u tome da ih sluša. dakle. str.Pa onda. Homera i druge pesnike da se ne ljute što ta i slična mesta brišemo. Platon. utoliko manje treba da ih slušaju mladići i ljudi koji treba da budu slobodni i da se plaše ropstva više nego smrti.primer: nadzor nad pesnicima . Kontroverzne osobine Platonove države . nego baš zato što ukoliko su više pesnička. Platon. Mogao si čuti da je to najlepše u demokratskoj državi i da onome koji je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da živi u njoj. već pohvalno.Čini se. Država. Država. ne zato što nisu pesnička. ni kako je potrebno onima koji će postati ratnici. . 67.

Obrazovane aristokrate grčkih polisa. objašnjava zašto je Platon mogao u velikoj meri da ignoriše potrebu svakog čoveka da sam. Ovaj zajednički cilj kome se podređuju lični interesi. U okviru antičke filozofije već je Aristotel odustao od pretenzije svog učitelja da odredi najbolji oblik države za sve ljude i sva društva. Život posvećen opštem dobru bio je cilj kome je trebalo da se posvete najodličniji među građanima. slobodno odredi ono što će raditi u životu. Tada težište prelazi na sreću pojedinca koja se ostvaruje izvan javne sfere. a javna sfera nije mesto u okviru koga će osmišljavanje njegovog života tek biti potpuno. koji je važniji od drugih zadataka. Ovu promenu prati odustajanje od pretenzije na znanje potpuno adekvatnih istina koje obavezno važe za sve. nego prostor koji treba naseliti pravilima koji najviše pogoduju individualnom traganju za srećom. smatrali su da onaj koji se posvećuje državnim poslovima ispunjava pravi zadatak jednog slobodnog čoveka. Ova situacija se menja tek posle mnogo vekova sa liberalizmom i Kantovom filozofijom. . kakav je bio Platon.

"konj". "on sedi". ili relaciju [odnos ]. ili kvalitet. vid je ono čulo pomoću koga stičemo najviše saznanja i otkrivamo mnoštvo razlika. "vičan gramatici". Aristotel. dokaz i aksiomi Silogizam je govor u kome. 7. "on leži". Metafizika. kvantitet je na primer "dug dva lakta". nego čak i p od pretpostavkom da ne želimo ništa da radimo. na primer: "on je isečen". ili vreme [kad]. proizlazi nužnim načinom na osnovu pretpostavljenih stvari. ili mesto [gde]. ili posedovanje. str. Aristotel. Aristotelova logika O težnji ka znanju Svi ljudi po prirodi teže da dođu do znanja. ili kvantitet. ili delanje ili trpljenje.jeste na primer: "čovek". " na agori". "on je izgoreo". i to vizuelna saznanja više od drugih. na primer: "on je obuven". Silogizam.2. Deset kategorija Svaka bez ikakve veze iskazana reč označava ili supstanciju. kad se izvesne stvari pretpostave. tako da kažem. na primer: "duplo". Organon. trpljenje je. Supstancija . vreme je. mesto je. Uzrok ovome je taj što od svih naših čula. 3. na primer: "beo". i pored njihove korisne strane ona nam se sviđaju sama po sebi. "dug tri lakta". kvalitet je. ne samo zato da bi mogli da radimo. "prošle godine". delanje je. "pola". na primer: "on seče". na primer: "u Likeju". ili položaj. "veći". Jer mi vid cenimo iznad svega. dokaz za to je radost izazvana doživljenim saznanjima: naime. .9. druga jedna stvar različita od njih. posedovanje je. položaj je. str. na primer. odnos je .kazano jednom rečju . "on je naoružan". " on gori". na primer: "juče".

Ali samim tim što ima nekoga koji je još iznad fizičara (naime priroda je samo jedan određeni rod stvarnosti) njemu. … Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju izvesnost ne od drugih stavova. takođe će pripasti ispitivanje ovih istina. A ako se svi ljudi služe aksiomima. pošto je očigledno da se aksiomi primenjuju na sve stvarnosti kao stvarnosti (jer stvarnost je ono što je zajedničko svima stvarima) proučavanje ovih istina takođe pripada upoznavanju stvarnosti kao stvarnosti. Organon. to jest koliko se pruža rod na koji se odnose njihova dokazivanja. Logika i načelo ne protivrečnosti Sada treba da kažemo da li pripada jednoj nauci ili raznim naukama da proučavaju istine koje se u matematici nazivaju aksiomima. ali nije prva. Upravo zbog toga ni jedan od onih koji se ograničavaju na ispitivanje jedne posebne nauke nije sebi postavio zadatak da kaže ma šta o istinitosti ili neistinitosti ovih aksioma. ili iz premisa koje su takve da samo saznanje koje imamo proističe iz prvih i istinitih premisa. Fizika je zaista neka vrsta filozofije. ni geometar ni aritmetičar. a ne jednu izvesnu vrstu isključujući ostale. Jer aksiomi obuhvataju sve stvarnosti. kao i samu supstancu. oni se nj i ma služe ipak samo koliko im je potrebno. čiji stav uostalom ne treba da iznenađuje. a filozof je taj koji će se time baviti. nego svaki od tih principa treba da bude sam po sebi izvestan. Očigledno je njihovo ispitivanje predmet jedne jedine nauke. jer su verovali da su oni jedini koji ispituju čitavu prirodu i stvarnost uopšte. koji proučava opšte i prvu supstancu. Aristotel. to je zato što aksiomi pripadaju stvarnosti kao stvarnosti. Jer ne treba pitati za uzrok principa nauka.. To su pokušali samo izvesni fizičari. i što je svaki rod stvarnost. 371. Prema tome.. nego sami od sebe. str . .Dokaz se dobija kad silogizam postaje iz istinitih i prvih premisa. .

Aristotel. A sad ćemo reći koje je to načelo.. (1005a) str. Metafizika. ali to ne dokazuje. onda bi takvo tvrđenje predstavljalo logičku teškoću. Ako bismo tvrdili tako nešto. međutim.. Ovo je najpostojanije načelo.svako dokazivanje svodi se na ovo načelo kao na najvišu istinu.Prema tome. ma kakva ona bila. da ispituje i načela silogističkog rasuđivanja. . s druge strane najpostojanije načelo od svih postavlja se kao načelo u odnosu na koje je nemoguće da se čovek prevari: ustvari potrebno je da se istovremeno to načelo najbolje upozna među svima načelima (jer zabluda uvek obuhvata ono što se ne poznaje) i da bude bezuslovno. A ta svojstva ima upravo filozof. Otuda je očigledno da je to načelo najpostojanije od svih. različit od onoga koji izražava suštinu. . to je definicija pomoću uzroka. Tako prva definicja označava šta je stvar. očigledno je da pripada filozofu. takođe treba nužno posedovati pre svakog znanja. tako da bude u mogućnosti da postavi najpostojanija načela svih stvarnosti. Međutim. ili govor potpuno nominalan. čovek koji raspolaže izvanrednim znanjem iz bilo koje oblasti treba takođe da bude u stanju da postavi najpostojanija načela o stvari o kojoj je reč. druga će očevidno biti neki . jer načelo čije je posedovanje nužno da bi se shvatila svaka stvarnost ma kakva ona bila.. ne zavisi od nekog drugog načela. a ono što je nužno da bi se upoznala svaka stvarnost. [ Načelo ne protivrečnosti ] Nemoguće je da ista osobina istovremeno prirpada i ne pripada jednom istom predmetu u istom odnosu.. jer je ono po svojoj prirodi ishodična tačka čak i za sve ostale aksiome. koji proučava prirodu svake supstance. jasno je da će jedna od njenih vrsta biti govor koji objašnjava šta znači ime. 74 Dve vrste definicija Pošto se definicija smatra kao govor koji objašnjava šta je jedna stvar. Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zašto neka stvar postoji.

str. a oba mogu biti istiniti) Neki A nisu M (Neki Grci nisu plavi) Partikularnonegativan stav (O) . Logički kvadrat Svi A su M (Na primer: Svi Grci su plavi) Univerzalnoafirmativan stav (A) kontrarnost (oba stava mogu biti neistiniti. Jer postoji razlika između reći: "Zašto grmi?" i "Šta je grom?".dokaz suštine. 337. Organon. a ne mogu oba biti istiniti) Nijedan A nije M (Nijedan Grk nije plav) Univerzalnonegativan stav (E) subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava) subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava) Neki A su M subkontrarnost (Neki Grci su plavi) Partikularnoafirmativan stav ( I ) (oba stava ne mogu biti neistiniti. Aristotel. koji se od dokaza razlikuje samo položajem svojih termina.

. Umesto Ideja. jer to sprečava zakon neprotivrečnosti. dva protivrečna stava ne mogu biti istovremeno istinita. čije je postojanje. logički principi nisu jedini principi stvarnosti: ostalim principima Aristotel se bavi u svojoj metafizici. bilo sumnjivo. sada je principima logike ostavljeno da čuvaju jednoznačnost sveta. u okviru logike. To ne znači da Aristotel napušta Platonov stav da osim materijalne stvarnosti postoji i idealna stvarnost. Ali. što se pomoću samo jednog stava koji je toliko prihvatljiv za duh da ga je teško negirati. ali sad tu stvarnost najpre naseljava logika. odrađuje deo posla kome su služile mnoge Ideje. Sada.Za Aristotela. čiji principi su istovremeno i principi stvarnosti. dok je kod Platona to tako jer samo jedan do stavova može da odgovara Ideji. uzgred. Prednost svog rešenja Aristotel je video u tome. logika i njeni zakoni uspešnije ispunjavaju svrhu opovrgavanja stava sofista da su sva mišljenja podjednako istinita od Platonovih Ideja.

2.10. Aristotelova Metafizika

Prelazak sa načina razmišljanja o prirodi koji su gajili "fizičari" na novi način

Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao što smo rekli, bili primorani samom stvarnošću da potraže neki drugi uzročni princip, pošto su se pranačela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bića. Postojanje i postanak dobrog i lepog u stvarima odista verovatno nema za uzrok ni vatru, ni zemlju, niti neki drugi element ove vrste, a čak ne izgleda ni verovatno da su to ovi filozofi i zamišljali. S druge strane, nije bilo razumno ni pripisivati slučaju i sreći tako veličanstveno delo. Stoga, kada se pojavio čovek koji je rekao da u prirodi kao i kod životinja, postoji inteligencija, uzrok sveopšteg reda i uređenja, izgledalo je da je on jedini pri zdravom razumu s obzirom na lutanja svojih prethodnika. Aristotel, Metafizika, ( 984 b ) , str. 13-14.
Prve i druge supstancije

Supstancija, u najsvojstvenijem, i prvom, i glavnom smislu, jeste ono što nije afirmirano ni o jednom subjektu niti je u jednom subjektu, - kao naprimer, jedan određeni čovek ili jedan određeni konj. "Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su sadržane supstancije uzete u prvom smislu, a rodovima treba dodati i vrste ovih rodova. Tako na primer jedan određeni čovek spada u rod čoveka, a vrsta ovoga roda je životinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se "druge" - kao što su na primer, čovek i životinja. Aristotel, Organon, str. 8.

Četiri značenja reči uzrok

Uzrokom se naziva, u prvom smislu, imanentna materija od koje je sačinjena izvesna stvar: bronza je uzrok statue, a srebro pehara; a materija bronze i srebra takođe je uzrok. U drugom smislu, uzrok je oblik i obrazac, tj. definicija suštine i vrste: na primer, to je odnos broja dva prema broju 1 i broj uopšte; ili kao što su delovi definicije koji su takođe uzrok. Uzrok je još prvo načelo promene ili mirovanja: tvorac odluke je uzrok akcije a otac je uzrok deteta i uopšte sila koja deluje je uzrok onoga što je učinjeno, a ono što vrši promenu uzrok je onoga što trpi promenu. Uzrok je takođe svrha, to jest konačna svrha. Na primer, zdravlje je uzrok šetnje. Zašto u stvari čovek šeta? Mi odgovaramo: da bi bio zdrav , i govoreći tako, mislimo da smo dali objašnjenje o uzroku. Aristotel, Metafizika, str. 99.
Kritika Platonove teorije ideja

Posle filozofija o o kojima smo maločas govorili došla je Platonova teorija, koja je najčešće u skladu sa teorijom Pitagorejaca, ali koja ima i svoja sopstvena obeležja, prilično različita od filosofije Italske škole. Još od svoje mladosti, Platon, pošto je najprije postao prijatelj Kratila i upoznao se s Heraklitovim mišljenjima, prema kojima su sve čulne stvari u večitoj promeni i ne mogu biti predmet nauke, ostao je i kasnije veran ovom učenju. S druge strane, Sokrat, koji je bio obuzet mislima o moralnim stvarima, a ne o prirodi u celini, ipak je u ovoj oblasti tražio opšte i prvi utvrdio mišljenje o definicijama. Platon je prihvatio njegovo učenje, ali njegovo prvo formiranje navelo ga je na mišljenje da to opšte mora postojati u stvarnostima druge vrste nego što su to čulne stvari: nemoguće je, zaista, mislio je on, da zajednička definicija postoji i za jednu od pojedinačnih čulnih stvari, bar za one koje su u večitoj promeni. Rukovođen ovim razlozima, on je onda ove stvari nazvao idejama, govoreći, s druge strane, da su čulne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju po njima: mnoštvo čulnih stvari zaista postoji jedino izjednačenjem, i one nemaju isto značenje u odnosu na ideje. Što se tiče toga izjednačenja, Platon je promenio samo ime:

Pitagorejci zaista kažu da bića postoje oponašanjem brojeva; za Platona je to izjednačenje, tako da se izmenila samo reč. Ipak, što se tiče istraživanja o prirodi tog izjednačenja ili oponašanja ideja, oni su ostali bez odluke. - Štaviše, osim čulnih stvari i ideja, Platon prihvata da postoje i matematičke stvari, koje su prelazne stvarnosti, različite, s jedne strane, od čulnih stvari po tome što su večite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome što su one mnoštvo sličnih primeraka, dok je ideja po sebi jedna, pojedinačna i zasebna stvarnost. Aristotel, Metafizika, (987 b) str. 21-22. Najvažnije od svega je pitanje od kakve su koristi ideje za čulne stvarnosti, bilo da se radi o večitim stvarnostima ili o stvarnostima koje se rađaju i propadaju. One zaista nisu za ta bića uzroci nikakvog kretanja, niti ma kakve promene. One nisu ni od kakve koristi za upoznavanje drugih stvarnosti (one doista nisu njihova suština, jer bi inače bile u njima) niti objašnjenje njihovog postojanja, jer one bar nisu imanentne stvarima koje od njih dolaze; … A zatim bi izgledalo nemoguće da suština stvari bude odvojena od onoga čija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se tako govori kao da su ideje uzroci stvarnosti i postajanja. Pa ipak, ako i prihvatimo postojanje ideja, stvarnosti koje iz njih proizlaze nisu nastale bez učešća pokretačkog uzroka. Aristotel, Metafizika, (991a,b) str. 32-33.
Aristotelovo shvatanje "duše"

Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog. Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni

kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše. Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji. Iz gornjega je, dakle, jasno da je duša entelehija i pojmovna suština onoga što je u mogućnosti da takvo (živo) bude. ... Kad bi, naime, oko bilo živo biće, njegova bi duša bila moć gledanja (vid). Aristotel, Rasprava o duši, str. 41, 37.
Bog kao nepokretni pokretač

Prvi pokretač je dakle nužno stvarnost i, po tome što je to nužno, njegovo biće je dobro; na taj način ono je pranačelo. ... O takvom pranačelu vise nebo i priroda. A to pranačelo je život koji se može uporediti sa najsavršenijim proživljavanjem jednog trenutka koji nam se daje. On je stvarno uvek taj život (što je za nas nemoguće), pošto je njegova stvarnost uživanje. Budnost, osećanje i misao su naša najveća uživanja zato što su to stvarnosti, dok se nade i uspomene uživaju samo kroz ona prva. A misao i to ona koja je to sama po sebi odnosi se na ono što je najbolje po sebi, dok je najviša misao ona o najvišem dobru. Um postaje svestan samog sebe shvatajući natčulno, pošto stupajući u dodir sa svojim predmetom i promišljajući o njemu on sam postaje shvatljiv, tako da postoji istovetnost između uma i shvatljivog: um je stecište shvatljivog i same supstance. S druge strane, um je u akciji kad dostigne ono što je shvatljivo. Iz ovoga proizilazi da je božanski elemenat koji um sadrži više stvarnost nego ova mogućnost, a čin posmatranja je savršeno i najviše blaženstvo ... Stoga kažemo da je bog večita i savršena stvarnost, tako da život i stalno večito trajanje pripadaju bogu; sam bog je upravo to. ...

str. pošto je on najizvrsnija stvar. mi smo sposobni da sa potpunom tačnošću upoznamo bar osnovne principe prirode (npr. on je ostavio tako podrobnu argumentaciju za njih. . prve našle na udaru kada se moderna filozofija počela izvlačiti ispod Aristotelovih skuta. Dakle. Metafizika. a njegova misao je misao o misli. 305. Aristotelova logika. 298-299. Ta vizija govori o tome da ćemo razumeti prirodu ako razumemo svrhe kojima bića teže i ograničenja koja im osnovni zakoni prirode postavljaju u tom teženju. Aristotelove ključne ideje su da svrha stvari predstavlja uzrok stvari i da je moguće saznanje prvih principa stvarnosti putem uma. da se čitava kasnija filozofija može čitati i kao rasprava sa Aristotelom. teorija saznanja i njegova vizija prirode i kosmosa bile su merodavne za mnogo vekova posle njega. Ipak. Prvo je odbačena ideja da svrhe upravljaju prirodom i ona je posmatrana samo kao uzročni sistem koji se može objasniti bez pozivanja na svrhe. Sudbina Aristotelovog učenja bila je takva da su se ove. iako su ove Aristeotelove ideje od početka moderne filozofije sporne. Aristotel. što nije malo priznanje. Kasnije je sve više napuštana ideja da naš um poseduje prečicu za razumevanje principa sveta. za Aristotela odlučujuće postavke. Pored toga. logičke principe).Božanski um misli o samom sebi.

a nikada zbog nečeg drugog.. Dok. Da se vratimo sada na ono što kažemo u početku: pošto svako znanje i svako opredeljenje teži nekom dobru. naprotiv sreću niko neće uzeti za cilj zbog nekog od gorenavedenih ciljeva [počasti uživanja. Ako sad za ostvarljive zadatke postoji takav cilj da mu težimo zbog njega samog. .11. jak um i sva [druga dobra] biramo za cilj.1. bez sumnje. za frulaša i za vajara i za . To bi se možda lako postiglo ako bi se shvatio zadatak čoveka.(što bi se tako pridužavalo u nedogled dok bi naša [životna] želja ostala neostvarena i uzaludna) .. Nikomahova etika Sreća je u delatnosti svojstvenoj samo čoveku KNjIGA I I .. i ako ne preduzimamo neku stvar s drugim ciljem pred očima .. Smatra se da svako stvaranje u umetnosti i svako istraživanje u nauci. Svi se. jer u njima vidimo sredstvo za sreću. ali se za njih odlučujemo i zbog sreće. Jer kao što se.. .1. . IV .. uglavnom. koje je onda to dobro za koje možemo reći da je cilj nauke o državi i koje je vrhunsko do svih ostvarljivih dobara? . stoga je pravilno definisati dobro kao ono čemu sve teži.9. …. doduše i zbog njih samih (jer mi bismo se opredelili za svako od tih dobara čak i kad ništa drugo ne bismo time dobili)... . dok društveno priznanje. ili zbog kojeg drugog cilja.1. jer nju biramo uvek zbog nje same. kod većine saglasnost: jer i obrazovani i neprosvećena većina kažu da je to sreća . uma].2.5. isto tako i rad i odlučivanje uopšte. VII. teže nekom dobru.2. Aristotel. II . uživanje. ali se [od nas] traži da jasnije kažemo šta je ona ustvari.10.takav cilj [kojem se teži zbog njega samog] morao bi nesumnjivo da znači dobro po sebi. U pogledu naziva postoji. i najveće dobro. . Čini se da je takav cilj sreća. međutim slažu s tim da se sreća može definisati kao najveće dobro. dok sve ostalo želimo samo s obzirom na taj cilj.

19. i uopšte za svakoga ko ima pred sobom delo i [njegovo] ostvarenje.14.. Ali mi hvalimo i obrazovanog i mudrog zbog duhovnog stanja. pokorava razumu. (1103a) . (1094a-1098a) Podela vrlina KNjIGA I XIII . isto bi se moglo reći i za čoveka. Aristotel. . 24-25. mi nećemo za nekoga reći da je znalac ili inteligentan. 3 . Govoreći o karakteru.. . str. Mi ga delimo u dve klase: klasu intelektualnih [odn. . Na osnovu navedene razlike određuje se i pojam ljudske vrline. a zadatak čoveka koji se ističe vrlinom da to isto čini pravilno i na najbolji način. . etičkih vrlina. i samo poseduje samo razum i misli. to će značiti da je i onaj deo duše koji poseduje razum dvojak . a takva postignuta duhovna stanja koje su vredna hvale nazivamo vrlinama. Ako. nego da je [na primer] blag ili razborit i umeren. Preostaje [kao specifična odlika čoveka] život ispunjen delatnošću koja je svojstvena razumnom biću.fronesis ].. a u moralne: plemenita velikodušnost i razboritost [odnosno vladanje sobom]. i to takvom biću koje se.. Nikomahova etika. a delom takav da je samo poslušan prema razumu. str. onda bi.13.. U intelektualne vrline spadaju: znanje [ sofia ].. . Nikomahova etika.20. pak.. kao u gornjem primeru kada dete sluša očev razum.13. dobro i uspelo sastoji u [ostvarenom] delu. pod uslovom da postoji neki njegov zadatak. po našem mišljenju. dijanoetičkih ili logičkih] i klasu moralnih. Aristotel. zadatak čoveka bio da vodi život koji se sastoji u razumnoj duševnoj delatnosti i razumnim postupcima. s jedne strane.svakog umetnika. treba smatrati da i ovaj poslednji deo duše poseduje razum. . moć shvatanja odnosno inteligencija [ sinesis ] i pamet [odnosno praktična mudrost . … ako je tako. a s druge.delom stvarno razuman i ima razum u sebi.

.. i zato ona zahteva vremena i iskustva. naprotiv. a od radnji preljuba. VII . vrlina se deli na dve vrste . odabiračka sklonost volje koja se drži sredine u odnosu na nas. to je sredina između dva rđava smera: preterivanja i zaostajanja za merom. kao. ubistvo. dok se u lekciji za praktičnu mudrost upotrebljava re č "razboritost". a u lekciji je to "mudrost".na intelektualnu i na moralnu. takođe..vrlina je sredina [tj. bestidnost. .2. Za plašljivost i ludu smelost sredina je hrabrost. prava mera]. Zato. ...1.. Neka su već samim svojim imenom sjedinjena sa porokom. Kod davanja i uzimanja novca sredina [prava mera] je velikodušnost. Kod uživanja i nezadovoljstva (ne svakog uživanja i nezadovoljstva. Vrlina je.) Vrlina je sredina između krajnosti KNjIGA II VI . moralna vrlina.. 26.. Aristotel. naročito ne svakog nezadovoljstva) sredina [odnosno prava mera] je umerenost [tj.kojima se nešto pojmovno određuje . . str. a ne zato što ga je suviše ili premalo. grčko "sofia" je ovde prevedeno kao "znanje". . zluradost. krađa.17. Međutim. ako se traži suština i definicija . .KNjIGA II I . aut... samosavlađivanje] . i to određene tako kako bi to uradio razuman čovek. Nikomahova etika. . njeno prekoračenje i nedostatak . razumom određene.. dolazi sa navikom. . (1103a) (U ovom prevodu vrlina praktične mudrosti (gr. zavist. Kao što smo videli. fronesis ) je prevedena našom rečju "pamet".18. sve to i tome slično osuđuje se jer je rđavo samo po sebi.3. ali u odnosu na pravu vrednost i najveće dobro vrlina je vrhunac. na primer.4. po čemu je i dobila ime koje se vrlo malo razlikuje od naziva za običaj. . nisu svako osećanje i svaka radnja sposobni za tu sredinu [pravu meru].15. Intelektualna duguje i svoj opstanak i svoj razvoj uglavnom nastavi.prim. prema tome. . U stvari.

Obeležje pametnog čoveka je to da je on u stanju da pravilno rasuđuje o tome šta je za njega dobro i korisno. dakle.. dakle. (1138a i 1140a-1140b) XIII .1. Prema tome.1. Cilj stvaralaštva je izvan samog stvaralaštva.prim. Preostaje. aut. i tada osobina koja je samo ličila na vrlinu postaje vrlina u pravom smislu. i drugi. nego uopšte u svemu što vodi pravilnom načinu življenja.. Treba shvatiti da se racionalni deo [duše . čiji principi ne mogu da budu drugačiji nego što su. nju ćemo razumeti najbolje na taj način što ćemo utvrditi koje ljude nazivamo pametnim. onda se pokazuje [ta željena razlika] u praksi. . Kada se prirodnom daru pridruži um.3. str. . niko ne odlučuje o stvarima koje uopšte ne mogu da budu drukčije. znanje povezano s dokazivanjem i ako ne postoji dokaz za stvari čiji principi mogu da budu i drukčiji (jer sve te stvari mogu da budu i drukčije). na primer u pogledu zdravlja ili telesne snage.. Ako je. To nije slučaj kod delanja: tu je cilj samo pravilno delanje. 34-36. V . onda praktična mudrost ne može biti isto što i znanje i umetnost. ..] sastoji iz dva dela: jedan kojim opažamo [pojave i stvari].. str. Nikomahova etika. Aristotel. Što se tiče praktične mudrosti ( fronesis ). 118 i 122.. i to ne u nekom specijalnom pogledu. .4.. da je praktična mudrost istinska sposobnost delanja s pravilnim rasuđivanjem o onome što je za čoveka dobro ili zlo.5. .tako i u oblasti . a nije moguće odlučivati o stvarima koje su nužne. čijim posredstvom shvatamo ono što može da bude i drukčije. Nikomahova etika. niti o takvima koje uopšte nije u stanju da sprovede. (1107a-1107b) Praktična mudrost (razboritost) KNjIGA VI I . . ..vrsnoća [veština] i praktična mudrost .su rasipništvo i škrtost.. Kao što postoje dva oblika moći prosuđivanja . Međutim. pametan čovek uopšte bi bio onaj ko pravilno rasuđuje [odlučuje]. Aristotel..

Jasno je dakle da država nastaje po prirodi i da je važnija nego pojedinac.. Nikomahova etika.. tvrdimo da su one povezane sa intelektom. str. određuje pravilan cilj."bez svojte... Aristotel. ili na osnovu lične soposobnosti bez obzira na cenz. Politika.7. . Jasno je. (1144b) (Iz prevoda su izostavljeni navodi originala na starogrčkom) Politika Iz ovoga je jasno da država nastaje po prirodi i da je čovek po prirodi političko biće. Od ovih dveju ona u pravom smislu ne postaje bez praktične mudrosti. Jedna.5. . str. 132-133.. da je ona ipak potrebna.izgrađivanja karaktera postoje dva oblika . i zato ne može postojati pravilna odluka bez praktične mudrosti isto kao ni bez vrline. U svim ljudima postoji prirodna težnja za takvom zajednicom i onaj koji ju je prvi osnovao začetnik je najvećeg dobra.. za onu vrstu demokratije. Takav čovek po prirodi želi rat. naime. naprotiv. međutim. mi. čak i pod pretpostavkom da praktična mudrost nema značaja za dobro delanje. bez ognjišta".. budući da je usamljen i prepušten igri slučaja. bez zakona. kao onaj kome Homer upućuje ovakav prekor . a onaj koji zbog svoje prirode. da zahtevaju od njih polaganje računa i da učestvuju u sudovima. Prema tome. i to na osnovu cenza. a druga čini da se služimo pravilnim sredstvima za njegovo postizanje. da se svim građanima da pravo da biraju organe blasti. Sokrat je mislio da su vrline intelektualna svojstva (jer sve one predstavljaju znanja). pod uslovom da za viši položaj i cenz bude viši. . vanredno korisno načelo.. Aristotel. stoji van državne zajednice ili je rđav ili je bolji od ljudi. jer predstavlja vrlinu jednog dela intelekta. U . . a ne slučajem.prirodna [urođena] vrlina i vrlina u pravom smislu. . o kojoj sam ranije govorio. . a obično se ono i primenjuje. ali da najviši položaji budu izborni. 5 Stoga je.

odnosno da tvrde da su otkrili nesumnjive i neoborive istine. . to su znanja koja govore o stvarima koje ne mogu biti drugačije: niti se te stvari menjaju.tom slučaju državna uprava mora da bude dobra jer će vlast biti u rukama najboljih ljudi. U Aristotelovom gledanju na etiku. Na ovaj način. Aristotelovim rečnikom. str. nagoveštava se kasniji stav da znanja manjeg stepena izvesnosti takođe predstavljaju znanja. a narod neće zavideti poštovanja dostojnim ljudima koje je njegova volja dovela na vlast. 173 Filozofi su često skloni da svoja saznanja smatraju nužno istinitim. gde on priznaje da se u njoj ne mogu očekivati potpuno izvesne istine. isto. niti je moguće da je naše znanje o njima pogrešno. filozofi kao da pristaju na maksimalna očekivanja svojih slušalaca. jer se neće potčinjavati gorima od sebe. koji često traže samo sigurna i apsolutno tačna znanja. Takvim poretkom biće zadovoljni i istaknuti i uvaženi ljudi. a vladaće pravedno jer će drugi imati pravo da traže od njih da im polažu račune.

spokojna u delanju. Ono se može odrediti i ovako: "Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša. Stoici Najviše dobro Sasvim je ista stvar da li kažem: "Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini" ili: "Nesavladljiva snaga duše. Sve što god mi se dogodi. pa ipak želim da mi se dogode lakše i prijatnije stvari i koje će onom ko s njima ima posla manje brige zadavati. a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća".2. odabrati iz njega bolji deo. Ravnodušnost prema sudbini Zato se čovek mora probiti do slobode. puna uviđavnosti.11. posledica toga jeste život brižan. koji voli poštenje.11. Rasprava o blaženom životu. 34. koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti. naklonost sudbine počinje da joj [duši] postaje potreba. Seneka. svaki trenutak pun je teškog iščekivanja. Stoici i Epikurejci 2. str. Seneka. a ova se ne postiže ničim drugim. nego ravnodušnošću prema sudbini.a to upravo i jeste ropstvo.1. . str. ali ću opet. Rasprava o blaženom životu.47 i 60. Celo carstvo sudbine prezreću. sav u strahu od slučajeva. Jer . koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava". ako mi se ostavi izbor. kome je njegova vrlina sve. 35. biće dobro. pun sumnja.

ono služi kao polazna tačka za selokupno biranje i odbijanje. stoičara). Zadovoljstvo je naše prvo i zajedno s nama rođeno dobro.11. i samo u tom slučaju osećamo potrebu za zadovoljstvom. osećamo neprijatnost.iskazujem svoje mišljenje ako ono i neće biti pravo mojim istomišljenicima iz Stoičke škole . Rasprava o blaženom životu.2. A kad nezadovoljstvo ne osećamo. onda se stiša svaka oluja koja besni u našim dušama. čak i stroga. Seneka. On naređuje da se uživanje pokorava prirodi. Diogen Laertije. nego kažem ovo: ona je na rđavu glasu. 44. . I kad smo to postigli. O zadovoljstvu vodimo računa zato jer nam ono služi kao merilo u prosuđivanju svih dobara..Odnos Seneke prema Epikuru Ja mislim .. kad se podrobnije razmotre. onda nam više ni zadovoljstvo nije potrebno. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. jer čovek više nema potrebe da se obazire na bilo šta što bi mu još nedostajalo. I baš zbog toga što je zadovoljstvo prvo i nama prirođeno dobro. Samo kad nema zadovoljstva. 373. I upravo zbog toga kažemo da je zadovoljstvo i početak i kraj blaženog života.da su Epikurova učenja moralno besprekorna i pravilna. da je Epikurova škola učiteljica sramotnih radnji. ona je nepravedno ozloglašena. Epikur Zadovoljstvo kao osnovno dobro Za sve ono što radimo i stvaramo svrha je to da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespokojavajućeg straha. Zato neću govoriti. a što je za prirodu dovoljno. kao veliki deo naših (tj. i isti zakon koji mi postavljamo za vrlinu postavlja on za uživanje. jer on uživanje svodi na na nešto veoma sitno i neznatno. jer više ne mora da traži ništa što bi još bilo potrebno za postizanje potpunog zadovoljstva kako duše tako i tela. mi ne donosimo naprečac odluku o eventualnom uživanju. 2. i da su. Dosta često se dešava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu donose neku neprijatnost. to je za raskoš isuviše malo. str. str.

ako ne poznajemo prirodu celokupne vasione. Smrt za nas ne znači ništa. ali skoro niko ne pristaje uz njihove stavove. U tom odbijanju da se zauzme skeptički stav. Zbog toga se filozofi ograničavaju na učenje o dobru za pojedinca. U oblasti teorije saznanja. jer telo koje se rastvara ne oseća ništa. Život pravičnog čoveka najmanje ometa nespokojstvo. jer su sve tvrdnje podjednako pogrešne. Nemoguće je. 16. onda nemaš nikakvog oslonca na šta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju onih zaključaka koje smatraš pogrešnim. njegovim najvećim i najvišim ciljevima upravlja i upravljaće razum u toku čitavog njegovog života.Izvod iz "Osnovnih misli" 2. pojavljuju se skeptici (još jedna filozofska škola). a ljudski duh nije sposoban za iole verodostojna saznanja. Slučaj samo retko kad smeta mudrom čoveku. ne više slobodan čovek malog gradadržave. vidi se duh novog doba i uverenje filozofa da mogu da utiču . U helenizmu filozofiju stvara pojedinac. Od svega što nam mudrost stvara da bismo osigurali sreću kroz čitav život. Kasniji filozofi shvataju ovaj izazov skepticizma. 23. najveća je stvar sticanje prijateljstva. dakle. str. A što je bez osećanja to za nas ne znači ništa. 17. 12. 27. već podanik velikog carstva na koje ne može da utiče. nego živimo u strahu od onoga što nam pričaju mitovi. u potpunosti uživati zadovoljstva bez proučavanja prirode. protivnici ili saveznici predaleko su jedni od drugih da bi mogli činiti zajednicu koja može da određuje prirodu stvari ili dobro države. Mogući sagovornici. Ne možemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri ispitivanju stvari od najveće važnosti. koji poučavaju da se treba uzdržavati od svakog tvrđenja. 375-377. isto. Ako svoja čulna zapažanja odbaciš. dok je život nepravičnog čoveka ispunjen najvećim nespokojstvom.

. ni kvalitet.. ona nije nijedna od njih. želimo izjaviti šta doživljavamo. nego mora ostaviti i znanje i ono što se može znati i sve što tome pripada i dolazi uz to kao čitavo dnevno svetlo do Sunca. Jer Ono (Jedno) zaista nije daleko ni od koga. Duša doživljuje otpadanje od stanja jedinstva i nije potpuno jedno. Bošnjak.na prilike oko njih. Eneade.. da mu se priljube.1. ne sme ga nazivati ni ovo ni ono. priroda Jednoga tvorac svih stvari.. (navedeno prema: B.) . sad mu se približavajući. da ga prihvate i dodirnu pomoću sličnosti i svoje unutrašnje sile. SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA 3. 3. kad prima spoznaju nečega. ni duša. tako da je doduše prisutno. str.. nego time mi. Ona mora dakle projuriti preko znanja i nikako ne sme napuštati stanje jedinstva. koji izvana obilazimo oko Jednoga. a pojam je mnoštvo. Nije dakle ni nešto. . ni um. koje se javljaju u vezi sa njime. Plotin. naime. ali prisutno samo za one. Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa. Jer spoznaja je pojam. 182-183.. Poteškoće se javljaju najviše zato. Plotin: Jedno i način njegovog saznanja putem ekstaze Kako je. a opet je daleko od sviju. koji ga mogu primiti i koji su se pripremili. koja je vrednija od znanja. koja je srodna njegovoj. što se Jedno ne može dokučiti ni znanjem ni mišljenjem kao ostali predmeti mišljenja. sad se od njega udaljujući zbog poteškoća. ni kvantitet. Ko tačno govori. nego pomoću prisutnosti. .

12-13.. svom onom visinom večnosti tvoje.. uvek prisutne. Prethodiš ti prošlim vremenima. neka se trgne taj duh iz svog sna i shvati već da je njegovo ćutanje lažno. tvorac njihov nisi bio sazdao još? Kako bi vreme moglo imati mesta ako ga nisi ustanovio ti ili.. tvorac svake stvari i bića. tvorac neba i zemlje. pre nego što si se latio ogromnog posla. bez oklevanja kažem. . svemogući Bog. ja znam. pak. Ispovesti. kako bi ono isteklo ako nije postojalo dotle? . Bog nije radio ništa. Gospode. Ne. a ne stvari i bića. lutajući kroz slike o proteklim vremenima. Avgustin..2. ti nisi u vremenu prethodio vremenu jer inače ne bi dolazio pre svih vremena.ja ne znam. . kao što vladaš.3. [zagonetka vremena] Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita. Avgustin odgovara na prigovore vezane za hrišćansku ideju o Bogu kao stvaraocu sveta Ja govorim da si ti. jednako. vremenima koja će doći. pa ako se pod "nebom" i "zemljom" podrazumeva ono poslednje. Ako bi se neki površan duh.. kad ih ti. . uzdržao od rada za bezbroj vekova. str. Jer kako je moglo da protekne toliko vekova. valjalo da to objasnim .. kad bi. koji je sazdao i obuhvata svemir. Jer da je stvorio ma šta. začudio nad tim da si se ti. "Pre nego je sazdao nebo i zemlju. bilo bi to nešto drugo.

Suma teologije. A kako su smatrali da istina unosi upoređivanje sa umom. Naš razum je put ka saznanju Boga. Na taj način stvara se sfera u koju razum nema pristupa. Bog je deo sveta. Iz toga su proizilazila neslaganja. str. Plotin prvi postavlja Boga kao princip iznad razuma i na njega se iz svojih razloga nadovezuju i kasniji hrišćanski pisci. Akvinski: Istina stvari se sastoji u njihovom upoređivanju sa božijim umom Stoga se svaka pojedina stvar apsolutno naziva istinitom po njenom odnosu prema umu od koga zavisi. Ona se naime kuća naziva istinitom koja postizava sličnost sa oblikom koji je u graditeljevoj zamisli. Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa. kako je govorio Aristotel. (navedeno prema: B. o kojima raspravlja Filozof. Do tih neslaganja ne dolazi. nego dolaze od slučaja. koje su u božijoj misli. ako prihvatimo da se istina stvari sastoji u upoređivanju sa božijim umom. bili su prisiljeni istinu stvari postaviti u odnos prema našem umu.3. njegov nepromenljivi deo koji je zadužen da ga održava u granicama razuma i reda. ukoliko se one izjednačuju s umom kao svojim ishodištem. Tako je dakle istina prvenstveno u umu. 230-231) U klasičnoj grčkoj filozofiji do Plotina. a govor se naziva istinitim. ukoliko je izraz istinitog saznanja. jer postizava prirodu svojstvenu kamenu prema prethodnoj zamisli bo ž ijeg uma. Bošnjak. … Treba kazati da stari filozofi nisu govorili da vrste prirodnih stvari potiču od nekog uma. Toma Akvinski. a tek na drugom mestu u stvarima. Na sličan se način istinitima nazivaju prirodne stvari.3. Istinitim se naime naziva kamen. a . ukoliko postizavaju sličnost sa idejama. jer "slično saznaje slično". Zato se veštački stvorene stvari nazivaju istinitim po svom odnosu prema našem umu.

ovako mu se obratio: Priroda svih ostalih stvari je ograničena i prinudna u okviru granica zakona koje smo MI propisali.1. propisati za sebe granice svoje prirode. 74. Đovani Piko dela Mirandola (1463-1494). Ti ćeš. Intelektualna istorija Evrope. u saglasnosti s tvojom slobodnom voljom . Postavili smo te u centar sveta kako bi odatle lakše mogao da posmatraš sve ono što postoji na svetu. odnosno.. str. nesputan ograničenjima. MODERNA FILOZOFIJA 4. 4.) Traži se nova mudrost . Ovo dvojstvo.. Renesansa Nove mogućnosti čoveka Shvatio sam zbog čega je čovek najsrećnije od svih stvorenja i samim tim vredan sveg divljenja. niti smrtnim niti besmrtnim. Govor o dostojanstvu čoveka (Prevod iz Marvin Peri. odredivši mu mesto u središtu sveta.. tako da sa slobodom izbora i sa čašću.. (Bog je) uzeo čoveka kao stvorenje neodređene prirode i. otvara novo pitanje o odnosu vere i razuma. kao tvorac i uobličitelj samoga sebe. otkrovenja i prirodne mogućnosti čoveka da dolazi do istina u koje veruje.koja ipak sadrži mnoge dogme koje se u okviru hrišćanstva prihvataju. koga ranije nije bilo u filozofiji. možeš sebe da uobličiš u koji god oblik ti želiš. Nismo te stvorili ni od neba ni od zemlje.

kao što ste dosad činili. baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost. str. samo ako me budete slušali pažljivo. Pohvala ludosti. ako se ne varam.. šta biste rekli ako bih sad počela da hvalim i svoju mudrost? Ali će neko možda reći da je to isto toliko mogućno kao pomešati vatru i vodu. aplaudiram čitanju i brižljivom izučavanju njegovog dela. str. ako mudrost leži u iskustvu. pošto sam tako pribavila pohvalu za hrabrost i vrednoću. Ljudsko znanje i moć poklapaju se u tome. Novi Organon. međutim. zbilja. 104. Erazmo Roterdamski (1466-1536). Ja se. nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega. . a šta je kod razmišljanja uzrok. iako je bio slep. Frensis bekon. ispravio svoje knjige i prihvatio najrazumnije doktrine. str. kad bi video nova otkrića na nebu... a prigovaram samo onima koji mu se kao roblje predaju. naprotiv. Intelektualna istorija Evrope. nadam da ću vas uveriti u to. Galileo Galilej. ko više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan. sam odbacujući one koji su tako maloumni da mogu da budu navedeni da i dalje nastavljaju da ponizno zastupaju sve ono što je on ikada rekao? . Ludak. Neću da kažem da čovek ne treba da sluša ono što kaže Aristotel. što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspeh. ili ludak. Priroda se naime pobeđuje samo pokoravajući joj se.(Govori Ludost) Dakle. stiče pravu mudrost. Otpor autoritetima Da li je moguće da sumnjate da bi Aristotel promenio svoje mišljenje. 65. to je kod delovanja pravilo. gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju. koji se nešto iz stida.. Sledbenici Aristotela su ti koji su ga krunisali autoritetom. (Prevod iz Marvin Peri. Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta Ptolomejev i Kopernikov (1632). To je dobro uočio i Homer. 37. jer veli: i lud se nauči u nevolji. Pre svega.) Nova logika: Znanje je moć 3. nije (Aristotel) on to sam prigrabio za sebe. slepo se priključujući svemu što on kaže i prihvatajući to kao nepovrediv dekret ne tražeći bilo koje druge razloge. koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca.

onda nema nikakve čvrstoće ni u onome. što je na tome sazdano. ali još neoprobani put. sebi potčinjava odobravanje. nekorisna za pronalaženje nauke. kakve su sada.41. sudovi od reči. 13. … 19. 39. nego za istraživanje istine. tako da naposletku dolazi do najopštijih sudova. Novi organon. Silogizam se ne upotrebljava za principe nauke. on dakle. I tako je jedina nada u pravoj indukciji. Kao što nauke. jer ni izdaleka nije ravan istančanosti prirode.Nova logika i metoda saznanja 10. Frensis Bekon. ali nema nikoga ko bi to video. tako je logika kakva je sada. Drugi izvlači sudove iz oseta i pojedinačnosti. pa na osnovu tih principa i njihove nepokolebljive istinitosti sudi i pronalazi srednje sudove. Logika. Ako su dakle sami pojmovi (ono što je osnova stvari) pobrkani i naprečac izvedeni iz stvari. nisu ni od kakve koristi za pronalaženje dela. ljudske spekulacije i obrazlaganja nezdrava stvar. tako da su ona lepa razmišljanja. Silogizam se sastoji od sudova. stoga je više štetna nego korisna. Prvi leti od oseta i pojedinačnosti prema najopštijim sudovima. Istančanost prirode umnogome nadmašuje istančanost čula i razuma. Dva puta jesu i mogu da budu za istraživanja i pronalaženja istine. a reči su znaci pojmova. uzdižući se neprekidno i postepeno. To je pravi. 14. . služi više za učvršćivanje i utvrđivanje zabluda koje se temelje na običnim pojmovima. str. taj je put sada uobičajen. koja se upotrebljava. a za srednje sudove upotrebljava se uzalud.40. 12. 11. a ne stvari.

a ne univerzumu. nadenuli imena nazivajući prvu vrstu idolima plemena. pa ih iskrivljuje i prlja. 39. Idoli i lažni pojmovi. ili zbog različitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudama ili u mirnoj i ravnodušnoj duši ili tome slično. koji su već zaokupili ljudski razum. 43. ne samo da tako obuzimaju ljudski duh. tako i uma zbivaju se primereno čoveku. tako da je zaista ljudski duh. Njima smo. zaštite. vraćaju i smetaju kod samoga obnavljanja nauke. Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima. kao što su oni iz međusobnog saobraćanja i zajednice ljudskog roda. a ne u višem ili zajedničkom. 41. nešto različito. radi jasnoće. da je čovečje čulo merilo stvari. nego. ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode. nego se oni. naime. ili zbog vaspitanja i opštenja sa drugima. naprotiv. tako reći. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samome plemenu ili rodu ljudskome.Idoli 38. kako je on disponiran kod pojedinih ljudi. pored zabluda ljudske prirode uopšte. bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi. koliko je moguće. Pogrešno se. koje svoju prirodu meša s prirodom stvari. sve percepcije kako čula. Idoli pećine su idoli pojedinog čoveka. ako je pristup i bio dan i dopušten. treću idolima trga i četvrtu idolima pozorišta. bilo zbog čitanja knjiga ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi. drugu idolima pećine. pa se u njemu čvrsto ukorenjuju. potpuno smućeno i. Ima takođe idola. koji zaokupljaju duh ljudski. koje zbog trgovine i udruživanja ljudi nazivamo idolima trga. tvrdi. da se istini teško otvara pristup. Četiri su vrste idola. slučajno. 42. Svako naime. . ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih.

str. kako će kasnije reći Dekart. 45-48. Čovek se sada tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum. . a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. i empirizam. koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi. koje su stvorile izmišljene scenske svetove.Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reči određuju prema narodnom shvatanju. Iako jednako raspodeljen svim ljudima. Spinozu i Lajbnica. Frensis Bekon. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. To nas dovodi do pitanja metode. nikako ne ispravljaju stvar. Ima konačno idola. daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje mišljenje. reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju. odnosno do pitanja o pravilima za dobro služenje razumom. Naprotiv. Oko tih pitanja trude se: racionalizam. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokušati da se on poboljša i usavrši. jer držimo. koji ovde predstavljaju Lok i Hjum. Njih nazivamo idolima pozorišta. koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija. Novi Organon. u okviru koga ćemo obraditi Dekarta. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. kojima učeni ljudi katkad imaju običaj da se štite i brane od toga. 44. Ni definicije i tumačenja. pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivrečnosti i izmišljotina. da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama. što znači da predstavlja biće koje je sposobno da otkriva istinu. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija.

mislio sam da mi treba da na sasvim suprotan . može pronaći jedna praktična filozofija kojom bismo mogli. i.2. Rasprava o metodi. pošto upoznamo silu i dejstvo vatre. sve ove stvari na isti način upotrebiti u svim poslovima za koje su one podobne. 44. Matematika Naročito mi se sviđala matematika zbog izvesnosti i očevidnosti njenih razloga. 14. probajući na raznim posebnim teškoćama zapazio dokle nas oni mogu odvesti i koliko se razlikuju od principa kojima se dosad služilo. i da se pomoću njih umesto spekulativne filozofije. isto tako razgovetno kao što poznajemo razne zanate svojih zanatlija. smatrajući da služi samo mehaničkim veštinama.1. Rene Descartes Praktična filozofija Ali. vazduha. Racionalizam 4. te sam smatrao da ih ne mogu više držati u tajnosti a da se grdno ne ogrešim o zakon koji nas obavezuje da kolikogod možemo doprinosimo opštem dobru svih ljudi. i da se tako učinimo gospodarima i sopstvenicima prirode. vode. Rasprava o metodi. dakle jesam Pošto sam tada želeo da se jedino istraživanjem istine bavim.2. Mislim. Rene Dekart. čudio sam se što na njenim tako čvrstim i tako solidnim temeljima nije izgrađeno ništa uzvišenije.4. Rene Dekart. neba i svih ostalih stvari koje nas okružuju. zvezda. str. jer oni su mi pokazali da je moguće doći do saznanja koja su životu vrlo korisna. str. koja se predaje po školama. čim sam stekao izvesne opšte pojmove iz fizike i čim sam. ali u to vreme nisam shvatao njenu pravu upotrebu.

pažljivo ispitujući ono što sam bio. mogu javiti i u snu. naprotiv. tj. da bi bila. ni mesta na kojem bih bio. a da tada nijedna jedina od njih nije istinita. koje imamo kada smo budni. a iz toga što kad bih prestao da mislim. i najzad. odbacio sam kao lažne sve razloge koje sam nekada uzimao kao dokaze. tj. 28. zaključio sam da je mogu bez i najmanje skrupule usvojiti za prvi princip filozofije koju sam tražio. da ni najpreteranije pretpostavke skeptika nisu u stanju da je poljuljaju. odmah iza toga zapazio sam da. saznao sam da sam supstancija čija sva suština i priroda jeste jedino u mišljenju. dok je očevidno nisam takvom saznao. Ali. tako da to ja. duša ne bi prestala da bude sve ono što jeste. Rene Dekart.način postupim. Tako. uzimajući u obzir da nam se sve sasvim iste misli. odbacim sve u šta bih i najmanje mogao posumnjati. a smatrajući da sam i ja sklon pogreškama kao i svaki drugi. i da nema nikakva ni sveta. pretpostavio sam da nema nijedne stvari koja je onakva kakvom je naša čula nameću da je sebi predstavimo. Zatim. dok sam tako navalice mislio da je sve lažno. a pošto ima ljudi koji greše čak i u najprostijim stvarima geometrije. nužno je trebalo da ja. sasvim očevidno i sasvim izvesno je izlazilo da ja jesam. zbog toga što nas naša čula ponekad varaju. ne bih ipak imao nikakva razloga da verujem da ja jesam. str. da bih na taj način video da li bi posle toga u mojim ubeđenjima ostalo išta što bi bilo potpuno nesumnjivo. i da. kao apsolutno lažno. potpuno se razlikuje od tela. duša po kojoj sam ono što jesam. dakle jesam. i videći da sam mogao da se pravim kao da nemam nikakva tela. Pravila metode Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim ako istinitu. odlučio sam da se pravim kao da sve ono što je ušlo u moj duh nije istinitije od iluzija mojih snova. tako često i tako sigurna. i čak da je nju lakše saznati nego telo. pa makar sve što sam zamišljao i bilo istinito. ali da se ipak ne bih mogao da pravim kao da uopšte nisam. niti pak da zavisi od ma kakve materijalne stvari. i kad njega uopšte ne bi bilo. nije potrebno nikakvo mesto. i kojoj. baš iz toga što sam mislio da sumnjam u istinitost drugih stvari. i primećujući da je istina: mislim. Rasprava o metodi. koji sam to mislio budem nešto. da brižljivo izbegavam . i da. te i tu prave paralogizme.

I deo. počinjući od predmeta koji su najprostiji i koji se najlakše saznaju. iz onih atributa. Razloge ne treba tražiti u svrhama Treba ispitivati ne svrhovite razloge stvorenih stvari. Treće pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu. str. Rene Dekart. pretpostavljajući čak reda i među onim predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugim. Kroz Dekartove reči kao da čovek novog veka kaže: Ja sam tu. dok nam sam bog ne objavi nešto njemu protivno.prenagljivanje i predubeđenja i sudim samo o onome što se mome duhu predstavlja tako jasno i tako razgovetno. podelim na onoliko delova koliko je to moguće i koliko je potrebno da bi se one bolje rešile. da bismo sebe smatrali dionicima njegovih nakana. kako bih malopomalo stigao postepeno do najsloženijih. koju je imao pred sobom bog ili priroda pri njihovu stvaranju. poglavlje XXVIII. 76. kakve nam zaključke s obzirom na njegove učinke. Osnovi filozofije. koje nam je on dao. vidjet ćemo. jer ne smijemo biti toliko preuzetni. moramo imati na umu. Rene Dekart. 20. str. Rasprava o metodi. koje je htio da donekle poznajemo. Drugo pravilo je bilo da svaku od teškoća. da ne bude više prilika u kojima mogu u to posumnjati. ako njega samoga budemo smatrali djelotvornim uzrokom svega. najposlije. nego djelotvorne Tako. imam oči i uši i sposobnost shvatanja. I poslednje pravilo je bilo da svuda vršim tako potpuna nabrajanja. Ipak. Nemojte da me zaobilazite! Ako želite da . koje bih ispitivao. koji se pokazuju našim osjetilima. No. pruža prirodno svjetlo. da tom prirodnom svijetlu treba vjerovati samo dotle. razloge prirodnih stvari nećemo nikada uzimati iz svrhe. i tako opšte preglede kako bih bio siguran da ništa nisam propustio. kako je već rečeno.

IV. A telo nije ograničeno mišlju. III. jedno telo naziva se konačnim.2. čijem pojmu nije potreban pojma neke druge stvari.prihvatim vaše mišljenje opravdajte ga na neč i m što nam je zajedničko. Pod modusom razumem stanja supstancije. Na primer. ili ono čija se priroda ne može shvatiti drugačije. Pod supstancijom razumem ono što u sebi jeste i pomoću sebe se shvata. i mislim. Ovaj zahtev kasnije prati cela moderna filozofija. kao da sačinjava njenu suštinu. niti misao telom. ili ono što je u drugome pomoću čega se i shvata. Tako se u istoriji i filozofiji jasno pojavljuje pojedinac. supstanciju koja . Pod atributom razumem ono što razum opaža na supstanciji. "Mislim. Konačnom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari iste prirode. ne izgleda tačno.2. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi postojanje. tj. i racionalistička i empiristička. Pod Bogom razumem biće apsolutno beskrajno. V. što i ja u svom iskustvu mogu uvideti da je tačno. od koga mora biti obrazovan. dakle. koji će pokrenuti nova istraživanja podstaknut željom da iskoristi ono što mu govori vlastiti razum. zato što uvek zamišljamo neko veće telo. jesam" značilo je: Evo me. kada se potrudim najbolje što mogu. 4. tj. nego kao postojeća. Baruh Spinoza Početak Spinozine "Etike": Bog ili priroda O Bogu DEFINICIJE I. i smatram da imam pravo da tražim da se od mene ne zahteva da prihvatam nešto što mi. i jesam. VI. tako je jedna misao ograničena drugom mišlju. II.

se sastoji od beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izražava večnu i beskrajnu bitnost.

Postavka XIV Sem Boga, nikakva supstancija ne može ni da postoji, ni da se zamisli.

Postavka XXIX U prirodi stvari nema ničeg slučajnog, nego je sve određeno iz nužnosti božje prirode da na izvestan način postoji i dela.

Postavka XXXII Volja ne može da bude nazvana slobodnim, nego samo nužnim uzrokom.

Postavka XXXII Stvari nisu mogle biti proizvedene od Boga ni na koji drugi način, i nikakvim drugim redom, nego što su bile proizvedene. Baruh Spinoza, Etika, str. 3. 15, 30, 33, 34. Racionalizam Knjiga 2, Postavka VII Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari. Primedba: ... Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributom prostiranja, ili pod atributom mišljenja, ili pod bilo kojim drugim, -

uvek ćemo naći samo jedan i isti red, ili samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, iste stvari koje sleduju jedna iz druge. Postavka X, Pimedba Uzrok ovome jeste, mislim taj, što se oni nisu držali reda filozofiranja. Jer božansku prirodu, koju su morali pre svega da posmatraju, pošto je ona prva, kako po saznanju tako i po prirodi, - držali su oni za poslednju u redu saznanja, a stvari, koje se zovu predmeti čula, smatrali su za prve između sviju.

Postavka XLIII Ko ima istinitu ideju, on, u isto vreme, zna da ima istinitu ideju, i ne može sumnjati u istinitost stvari. Baruh Spinoza, Etika, str. 51, 55, 86. Predrasuda o ciljevima zbog kojih postoje stvari u prirodi Međutim, pošto ostaje mnogo drugih predrasuda, koje su takođe i najviše mogle i mogu da spreče da ljudi razumeju vezu stvari, na način kao što sam izložio, smatrao sam za vredno truda da ih ovde podvrgnem ovde ispitu razuma. A sve predrasude koje preduzimam da ovde naznačim, zavise od ove jedne, naime od toga što ljudi obično pretpostavljaju da sve stvari u prirodi, kao oni sami, delaju radi nekoga cilja; još više, što čak kao izvesno tvrde kako Bog upravlja sve izvesnome cilju. Jer oni kažu da je Bog načinio sve radi čoveka, a čoveka zbog toga da ga obožava. ...

A o prirodi ovih upravljača (bogova, prim.) morali su oni - pošto o njoj nikad nisu nešto doznali - suditi prema svojoj prirodi. Otuda njihovo tvrđenje da bogovi upravljaju sve na korist čovekovu, da bi ljude

privezali za sebe, i da bi im ovi ukazivali najviše poštovanje. Otuda je došlo da je svaki razne vrste poštovanja Boga izmislio prema svome načinu mišljenja, - da bi ga Bog voleo više nego ostale, i da bi celu prirodu uputio na korist njegove slepe požude i nezasite lakomosti. Tako se ova predrasuda pretvorila u sujeverje, i pustila duboke korene u duše. To je bio uzrok što se svaki čovek, uz najveći napor trudio da razume ciljne [finalne] uzroke sviju stvari, i da ih objasni. Ali dok su nastojali da pokažu kako priroda ništa uzaludno ne radi (to će reći, ništa što ne bi bilo za potrebu ljudi), oni, izgleda ništa drugo nisu pokazali, nego da su priroda i bogovi isto tako bezumni, kao ljudi. Pogledaj, molim te, gde se najzad došlo! Između tako korisnog u prirodi, morali su naći i mnogo štetnog; naime bure, zemljotrese, bolesti itd.; za njih su tvrdili da dolaze otuda što su bogovi ljuti zbog uvreda koje su im ljudi naneli, ili zbog grehova, učinjenih u služenju njima. I mada se iskustvo tome svakodnevno glasno protivilo, i beskrajnim primerima pokazivalo da se i pobožnima i bezbožnima bez razlike događaju i korisne i štetne stvari, - oni nisu napustili ukorenjenu zabludu. Jer njima je bilo lakše da ovo stave u druge nepoznate stvari, čiju korist nisu znali, i da tako održe svoje dosadašnje i urođeno stanje neznanja, nego da celu ovu zgradu razruše, i novu izmisle. Otuda su smatrali za izvesno da sudovi bogova daleko nadmašuju ljudsku moć shvatanja. Sam taj uzrok, doista, mogao bi učiniti da istina ljudskome rodu večito ostane sakrivena, da matematika, koja se ne bavi ciljevima, nego samo suštinom i osobinama figura, nije pokazala ljudima drugu normu istine. str. 40.
Čovek kao deo prirode

Većina onih koji su pisali o afektima i načinu života ljudi, izgleda da ne raspravljaju o prirodnim stvarima koje idu za opštim zakonima prirode, nego o stvarima koje su izvan prirode. Štaviše, izgleda da oni shvataju čoveka u prirodi kao državu u državi. Jer oni misle da čovek više narušava red prirode nego što ide za njime, i da nad svojim radnjama ima apsolutnu moć, i nije opredeljen ni sa koje druge strane, nego od samoga sebe. ... U prirodi se ne događa ništa što bi moglo da joj se uračuna u nedostatak. Jer, priroda je uvek ista, i njena snaga i njena moć delanja

jeste svuda jedna ista; to će reći, zakoni i pravila prirode, prema kojima se sve događa, i sve se iz jednih oblika menja u druge, jesu svuda i uvek isti. Otuda mora postojati samo jedan i isti put za saznanje prirode stvari, - ma kakve one bile - naime onaj pomoću opštih zakona i pravila prirode. Otuda afekti mržnje, gneva, zavisti itd. posmatrani po sebi, proizlaze iz iste nužnosti i snage prirode kao i ostale pojedinačne stvari. str. 101, 102.

O slobodi volje

Tako dete misli da slobodno žudi za mlekom, ljut dečko da slobodno hoće osvetu, a bojažljiv čovek da slobodno hoće bekstvo. Isto tako, pijan čovek veruje da govori iz slobodne odluke duha ono što bi posle, kao trezan, rado prećutao. Tako misle lud, brbljivac, dečko, i vrlo mnogi od ovoga testa [ove vrste], da govore iz slobodne odluke duha, dok, u stvari, ne mogu da uzdrže nagon za govorom koji imaju u sebi. Tako samo iskustvo, isto tako jasno kao razum, uči da ljudi misle kako su slobodni samo iz toga razloga što su svesni svojih radnji, a ne znaju uzroke od kojih su opredeljeni. str. 107.
Etika

Postavka XVIII, Primedba, knjiga 4. Preostaje još da pokažem šta je ono što nam razum propisuje, i koji se afekti slažu sa pravilima ljudskoga razuma, a koji su im, naprotiv, suprotni. Ali pre nego što počnem to da dokazujem, po našem iscrpnome geometrijskom redu, hteo bih najpre da ovde ukratko izložim same zapovesti razuma, da bi svako lakše razumeo ono što mislim. Pošto razum ne zahteva ništa protivno prirodi, on, sam dakle, zahteva da svaki samoga sebe voli, da traži ono što mu je korisno, - ono što mu je uistinu korisno, - i da teži za svim onim što čoveka doista vodi većem savršenstvu; i, uopšte, da se svako trudi da sačuva svoje biće, koliko do njega stoji. To je isto tako nužnim načinom istinito, kao

iz toga sleduje:Prvo. ili što bi bilo korisnije za nas. da je osnov vrline sam napor težnja za održavanjem sopstvenog bića. Postavka XXVII.da je celina veća od svoga dela. Samo o onome izvesno znamo da je dobro ili rđavo. i pošto se svako trudi da svoje biće održi samo prema zakonima sopstvene prirode. str. str. nužnim načinom slažu. knjiga 4. Ukoliko ljudi žive po vođstvu razuma. Postavka XXXV. i da se sreća sastoji u tome što čovek može da održi svoje biće. samo utoliko se oni po prirodi uvek. Žudnju da se čini dobro. 201. knjige Spinozine Etike) . O moći razuma ili o ljudskoj slobodi (naslov 5. sleduje da vrlini treba težiti zbog nje same. str. što uistinu vodi saznanju. 190. 205.Drugo.Dalje. 196. ili što može da nas spreči da saznajemo. pošto vrlina nije ništa drugo nego raditi prema zakonima sopstvene prirode. koje postaje otuda što živimo prema vođstvu razuma. i da nema ničega izvrsnijega od nje. zovem moralnošću. radi čega bi trebalo težiti za tim. str. knjiga 4.

260 . nego neadekvatnim idejama. 251. Postavka VI Ukoliko duh shvata sve stvari kao nužne. kao u prvome duhu . tako da se on . koji je stanje trpljenja [strasti]. Primedba .. Intelektualna ljubav prema Bogu Postavka XV Ko sebe i svoje afekte saznaje jasno i razgovetno. onaj [duh] najviše dela čiji najveći deo sačinjavaju adekvatne ideje. voli Boga. koje odaju ljudsku nemoć. str. nego onim što dela. prestaje biti stanje trpljenja čim obrazujemo njegovu jasnu i razgovetnu ideju. str. tako da se on više raspoznaje [razlikuje] onim što trpi.ipak više raspoznaje adekvatnim idejama koje pripadaju ljudskoj vrlini. Postavka XX. str. utoliko ima on veću moć nad afektima. str. ili manje trpi od njih. 264. a da naprotiv. Iz toga izlazi da najviše trpi onaj duh čiji najveći deo sačinjavaju neadekvatne ideje.čak i kad se u njemu nalazi toliko neadekvatnih ideja.. 254. i tim više što više saznaje sebe i svoje afekte.Postavka III Afekt.

Ono što može iznenaditi u Spinozinom učenju je sluh za zahteve i poruke tela.Dok se kod Dekarta telo još uvek posmatra samo kao izvor problema, Spinoza smatra da nam ono može pomoći da dođemo doispravnih pojmova o dobru i zlu. Danas se često kaže da je srce (telo), barem ponekad, pametnije od razuma.Međutim, na ovakav stav prema telu se, još od vremena grčke filozofije, gledalo kao na izvor relativizma.Spinoza to zna i zato se u njegovoj filozofiji nalaze i norme čija je namena da ustanove ono što može biti zajedničko svim ljudima.Izvor tih normi je njegova intelektualna ljubav prema Bogu koja se ostvaruje onda kad težimo objektivnom saznanju prirode (jer tako ustanovljujemo nešto zajedničko za sve ljude) i kada shvatamo da se Bog na jednak način odnosi prema svim ljudima,iz čega proizilazi da bi tako trebalo da se ponašamo i mi sami. Iako se to teško razabire iz krute geometrijske forme njegove glavne knjige,u Spinozinoj etici se daje legitimitetindividualnoj potrazi za vlastitim dobrom, dok se zadatak etike vidi u potrazi za zajedničkim, a ne krajnjim dobrom.

4.2.3. G.W. Leibniz

Urođene ideje

Radi se o tome da se utvrdi da li je duša sama po sebi poput table, na kojoj još ništa nije ispisano (tabula rasa), što smatra Aristotel i pisac Ogleda [Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu] i da li ono što bi na njoj bilo napisano potiče jedinstveno od čula i iz iskustva, ili, pak, duša izvorno sadrži načela mnogobrojnih pojmova i učenja, koje bi spoljašnji predmeti u pojedinim prilikama pobudili, kao što verujem ja zajedno s Platonom, ...

Odatle, pak, sledi jedno drugo pitanje, naime, da li sve istine zavise od iskustva, tj. od indukcije i provera na primerima, ili ima i takvih koje počivaju na nečem drugom. Jer, ako je moguće neke događaje predvideti pre svakog iskustva, jasno je da tome doprinosimo sami, nečim iz sebe. Ma kako da su čula neophodna kod svih naših stvarnih saznanja, ona nikako nisu dovoljna da bi nam ih sva omogućila, jer čula uvek pružaju samo primere, tj. posebne i individualne istine. Međutim, ma koliko brojni bili primeri koji potvrđuju neku opštu istinu, oni nisu dovoljni da ustanove i univerzalnu važnost te istine, jer iz toga što se nešto dogodilo, ne sledi nikako da će se ponoviti na isti način. ...

A otuda sledi da nužne istine, one koje srećemo u čistoj matematici, a naročito u aritmetici i geometriji, mora da počivaju na načelima, čiji dokaz uopšte ne zavisi od primera, pa sledstveno tome ni od čulnih podataka, iako bez čula mi nikada ne bismo pomislili na njih. Valja to dobro razlikovati, a tako je postupio i Euklid, dokazujući često putem uma ono što je dovoljno jasno na osnovu iskustva i čulnih slika. Potom, logika uz metafiziku i nauka o moralu, koje čine osnovu prirodne teologije, odnosno prirodnog prava, obiluju takvim istinama, pa svoju pouzdanost mogu da jedino da duguju unutrašnjim načelima, koje ljudi zovu urođenim. G.V. Lajbnic, Novi ogledi o ljudskom razumu, str. 6-7.

Nema ničega u umu, a da prethodno nije bilo u čulima, izuzev - uma samog. str. 72.

Dve vrste istina

29. Ali saznanje nužnih i večnih istina jeste ono što nas od prostih životinja razlikuje i što čini da imamo Um i nauke, uzdižući nas do saznanja nas samih i Boga, i to je ono što se zove u nama razumna duša

ili Duh. ... 33. Ima dve vrste istina, istine Umovanja (verites de Raisonnement) i istine Činjenice (verites de Fait). Istine umovanja nužne su i protivstav im je nemoguć, a istine činjenice su kontingentne (contingentes) i protivstav im je moguć. Kad je neka istina nužna razlog joj se može analizom naći, njenim razlučivanjem na prostije ideje i istine, sve dok se ne dođe do prvobitnih. ... 46. Međutim, ne treba sa nekima zamišljati da večite istine, budući od Boga zavisne, proizvoljne su i zavise od volje njegove, kao što izgleda da je Dekart to uzeo, a zatim i g. Poare. To je istinito samo za kontingentne istine čiji princip je saobraznost ili izbor najboljeg; ... G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 53-55.

Monade

1. Monada, o kojoj ćemo ovde govoriti, nije ništa drugo do prosta supstancija, koja ulazi u sastave (les composes), prosta, što će reći, bez delova.

2. A treba da ima tu prostih supstancija, pošto ima sastava; jer sastav nije ništa drugo do skup ili aggregatum prostih.

3. A onde gde nema delova, nema ni protege, ni lika, ni deljivosti moguće. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari. ...

7. ... Monade nemaju prozora, kroz koje bi nešto u njih moglo ući ili iz njih izići. ...

10. Uzimam da je izvesno da je svako stvoreno biće podložno promeni, i, dosledno tome, tako isto i stvorena monada, i čak da je ta mena (changement) u svakoj neprekidna (continuel).

11. Iz ovoga što smo dosad rekli sledi da prirodne promene Monada dolaze iz izvesnog unutrašnjeg principa, pošto neki spoljašnji uzrok ne bi mogao uticati u njenoj unutrašnjosti.

14. Prolazno stanje, koje obuhvata i pretpostavlja mnoštvo u jedinstvu i u prostoj supstanciji, nije ništa drugo do ono što se zove percepcijom, koju treba razlikovati od apercepcije ili svesti, kao što će kasnije biti pokazano. ...

16. Sami mi stičemo neposredno iskustvo o mnoštvu u prostoj supstanciji, kada nalazimo da i najmanja misao koju zapažamo, obuhvata raznolikost u predmetu. Tako svi oni koji priznaju da je duša prosta supstancija, moraju priznati to mnoštvo u monadi ...

19. Ako hoćemo da dušom zovemo sve što ima percepcije i apetite u onom opštem smislu što sam ga ovde naznačio, sve proste supstancije ili stvorene monade bi se mogle zvati dušama; ali pošto je osećanje nešto više nego prosta percepcija, pristajem da je opšti naziv monada i entelehija dovoljan prostim supstancijama, koje bi samo to imale, i da se dušama zovu samo one čija je percepcija razgovetna i praćena pamćenjem. ...

A ta veza i ta prilagođenost svih stvorenih stvari svakoj i svake svim drugim. str. A kako je beskraj mogućih svetova u idejama Božijim i kako samo jedan može postojati. I taj razlog može se naći samo u saglasnosti ili u stupnjevima savršenstva koje ovi svetovi nose u sebi: svaka mogućnost imajući pravo da pretenduje na postojanje u onoj meri u kojoj savršenstva nosi u sebi. inače bi bilo nemoguće da svaki deo materije uzmogne izraziti čitavu vasionu. 49-52 i 59. Lajbnic. Duša se ponaša po svojim sopstvenim zakonima i telo takođe po svojim. 56. već je svaki dalje aktuelno podeljen do kraja. Najbolji od svih mogućih svetova 53. i susreću se silom harmonije preduređene među svim supstancijama. W.). kao što su antički mislioci znali. od koji svaki ima sopstveno kretanje. V. 56. sa kojim mudrost upoznaje Boga. koje on po svojoj dobroti odabira i koje mu moć njegova čini da prizvede. W. čini da svaka supstancija ima veze koje izražavaju sve druge i da je prema tome večito živo ogledalo vasione. jer svaki deo materije nije samo deljiv u beskonačnost.M. treba da pri božijem izboru postoji dovoljan razlog. G. 54. Monadologija.65. Monadologija. svaki deo u delove. I tvorac prirode je mogao praktikovati tu božansku i beskrajno čudesnu veštinu. G. I to je ono što je uzrok postojanja najboljeg (sveta . koji ga određuje za jedan pre nego za koji drugi. Prestabilirana harmonija 78. pošto su sve one . str. Lajbnic.prim. 55. Ovi principi su mi pružili sredstvo prirodnog objašnjenja jedinstva ili saobraznosti duše i organskog tela.

Monadologija. Kandid ili optimizam.ovi pravci dele isti duh vremena i iste osnovne principe. biseru među devojkama. racionalizam veruje da postoje urođene ideje. 60. a da ne znam zašto? O dragi anabaptiste. o dragi Panglose. Sada kriterijumi istine moraju biti takvi da su u principu dostupni svima. dršćući celim telom. zapanjen. empirizam ne . Lajbnicova filozofija se ne može objasniti bez pozivanja na drugi pravac u modernoj filozofiji . 20. da tako kažemo. Volter nije želeo da se ta ideja shvati kao odvraćanje pogleda od nesavršenstva sveta. W. .recimo. Lajbnic je primer razložnog i umerenog filozofa čije učenje nastoji da pomiri suprostavljena stanovišta. zašto sam morao da gledam kako vas vešaju. str. užasnut. sav krvav. zašto su vam rasporili trbuh!'" ( Volter. Iako ćemo lako uočiti njihove razlike . Ipak je baš njegova ideja o najboljem od svih svetova doživela oštru kritiku u Volterovom delu Kandid .predstave jedne i iste vasione. izgubljen.) Kao što smo rekli u lekciji. i reše stare probleme na. smeste ga u prirodni svet. Evo jednog citata koji to pokazuje: "Kandid. str. demokratskiji način. zašto ste se udavili u pristaništu? O gospođice Kunigundo. najveći među filozofima. G. koji se razvijao paralelno sa racionalizmom. I racionalisti i empiristi pokušavaju da opišu čoveka.empirizam. mislio je u sebi: 'Ako je ovo najbolji svet kakvi li su tek oni drugi? Još se može podneti što su me šibali: to su mi priredili i Bugari. Ali. najbolji ljudski stvore. Lajbnic.

John lock Program teorije saznanja Pošto je. i utvrdim bar neke kriterije pouzdanosti našeg znanja. Empirizam 4. ili pojedine od njih. izvesnost i opseg ljudskog znanja. to su spekulacije kojima se ja. niti kakvim kretanjima duha ili promenama tela mi dobivamo osete u organima ili ideje u razumu: niti da li sve te ideje. Za moju sadašnju svrhu biće dovoljno da proučim ljudske sposobnosti razabiranja u njihovoj primeni na predmete sa kojima dolaze u dodir. (ovaj citat smo već upoznali u lekciji 3. i čini mi se da moja razmišljanja o toj stvari neće biti sasvim uzaludna ako tim prostim istorijskim metodom uspem da nekako objasnim načine na koje naš razum dobiva svoje pojmove o stvarima. ma koliko bile zanimljive i zabavne. Ogled o ljudskom razumu. str. rekao bih da onda neće biti zgoreg ubediti neumorni ljudski duh da bude oprezniji. jer se one nalaze van okvira zadatka koji sam preduzeo.4. 21. dokle one dosižu. da se pomiri sa neznanjem u onim stvarima za koje se posle ispitivanja utvrdi da su izvan dosega naših sposobnosti. zavise u svom formiranju od materije ili ne.3. 19. kao i osnove i stepene verovanja. neću baviti. -Filozofske dicsipline) . moja namera da istražim poreklo.1. dakle. mnenja i saglašavanja. a u kojima nas izdaju. … Ako ovim ispitivanjem prirode razuma uspem da otkrijem kakve su njegove moći.3. ja zasad neću ulaziti u fizičko razmatranje duha. da stane kad dođe do kraja svojih mogućnosti. niti ću se truditi da ispitam u čemu je njegova suština. da se ne meša u stvari koje su iznad njegovog shvatanja. kojim su stvarima bar u nekoj meri dorasle. Džon Lok.

Ta dva načina zapažanja jesu izvori znanja. kako se kaže.Pošto je svaki čovek sam u sebi svestan da misli. "kretanje". . Prema tome. "pijanstvo" itd. 2. ja nazivam "osetom". i da ono čime se njegov duh bavi dok misli jesu ideje koje se u njemu nalaze. i razmišljamo o njima. na koji način se on ispunjava? Odakle on stiče onu ogromnu zalihu koju je marljiva i neograničena čovekova mašta islikala na njemu. koji potpuno zavisi od čula i putem njih snabdeva razum. "slon". i iz njega u krajnjoj liniji proizlazi. "mišljenje". tvrdog. vrućine. … Taj veliki izvor većine naših ideja. "slast". Ideja je predmet mišljenja . hladnoće. prenose u duh više raznih opažaja o stvarima. Sve ideje potiču iz oseta ili refleksije . "čovek". mekog. "tvrdoća". bez ijedne ideje. gorkog. 3. Predmet oseta jedan izvor ideja . To mišljenje sam već opširno ispitao. sa gotovo beskrajnom raznolikošću? Otkuda mu sav taj materijal uma i znanja? Na to ja odgovaram jednom rečju: iz iskustva.Pretpostavimo dakle da je duh. ili da mi sami posmatramo unutrašnje operacije našeg duha. Moć zapažanja je ta koja pribavlja našem razumu sav materijal mišljenja bilo da se bavi spoljašnjim čulnim predmetima. utisnute u njihov duh na samom početku bića. sve naše znanje. iz njih proističu sve ideje koje imamo. Naša čula. tako stičemo ideje žutog. za svedočanstvo o tome ja ću se pozvati na iskustvo i zapažanje svakog čoveka. beo papir bez ijednog slova. Znam da postoji prihvaćeno mišljenje da ljudi imaju urođene ideje i prvobitne zapise. . baveći se pojedinim čulnim predmetima. kao što su na primer one koje se izražavaju rečima "belina". nema nikakve sumnje da ljudi imaju u svom duhu razne ideje. na prvom mestu treba istražiti kako ih on stiče. . i smatram da da će ono što sam rekao u prethodnoj knjizi biti mnogo lakše primljeno kad budem pokazao odakle razum dobiva sve te ideje koje poseduje i kojim putevima i stadijima one dolaze u duh. . sve ono što zovemo čulnim osobinama. na iskustvu je zasnovano. slatkog. ili koje prirodno možemo imati. prema tome na koliko raznih načina ti predmeti deluju na njih.Prvo. "vojska". belog.Odakle potiču naše ideje? 1.

kao što sam rekao. nazivaju se jednim imenom.4. kako sam već izjavio. i o svojim sopstvenim radnjama preko refleksije. i . videće da o tome nema nikakve druge ideje osim pretpostavke o nečemu što predstavlja podlogu onih kvaliteta koji su kadri da u nama proizvedu proste ideje. kad se on bavi idejama koje je stekao. sumnjanje. htenje. i svakojake radnje našeg duha. znanje. Kako se prave ideje o supstancijama . i nazivamo to "supstancija". Ali kako sam ono drugo nazvao "osetom". Ogled o ljudskom razumu.Pošto duh. i zato ga možemo dosta adekvatno nazvati "unutrašnjim čulom". iako nema nikakva posla sa spoljašnjim predmetima. ne možemo zamisliti kako bi te proste ideje mogle postojati same za sebe. -Ali kako onaj prvi izvor nazivam osetnošću. 93-95. jer mi. i zato po navici pretpostavljamo neki substratum u kome one postoje i iz kojeg proizilaze. te ideje. stiče velik broj prostih ideja o spoljašnjim stvarima preko čula. . nazvaću ovo "razmišljanjem" ili "refleksijom"… 5. . on veoma liči na neko čulo. on ujedno zapaža da neke od tih prostih ideja uvek idu zajedno.Tako ako se bilo ko zapita kakav je njegov pojam o čistoj supstanciji uopšte. i to zato što su ideje koje on pruža. Džon Lok. Radnje našeg duha drugi izvor ideja . razum iz toga stiče još jedan niz ideja koje se ne mogu izvući iz spoljašnjih stvari. . i pošto se reči prilagođavaju uobičajenim shvatanjima i praktičnoj potrebi brzine. kad duša razmatra te radnje i razmišlja o njima. kao što su na primer: opažanje. 2. verovanje. … Svaki čovek ima taj izvor ideja potpuno u sebi. reflexion ). Naša ideja o supstanciji uopšte . Sve naše ideje dolaze iz ta dva izvora . zaključivanje. pošto se po tom pretpostavlja da one pripadaju istoj stvari. mišljenje. tako ovaj zovem razmišljanjem (refleksijom. kakve duh dobija razmišljajući (reflektirajući) o svojim vlastitim unutrašnjim radnjama. samo takve. str. O našim kompleksnim idejama supstancija 1. i mi smo onda neoprezno skloni da u svom govoru i mišljenju posmatramo to kao jednu prostu ideju. tako ujedinjene u jednom predmetu.Drugi izvor iz koga iskustvo snabdeva raznim idejama jeste opažanje radnji našeg duha u nama. dok je to ustvari kombinacija od više ideja sastavljenih u jedno.

str. a bilo kako da ispadne opit. 710. topljivo telo koje nazivam "zlato" kovno ili nije. a ne i za sva ostala žuta. kad tražimo znanje o supstancijama. a kad su ga dalje pritesnili da objasni šta podržava tu plećatu kornjaču. Ono se sastoji samo u tome. pa kad su ga zapitali na čemu stoji slon. nagađati. on je odgovorio: "Na jednoj velikoj kornjači". Međutim. samo opitom [eksperimentom] mogu sigurno saznati koji još kvaliteti postoje zajedno sa onima koje već imam u svojoj kompleksnoj ideji. 579 .koji se obično nazivaju "akcidencijama" (uzgrednim svojstvima). To je zato što kovnost ne proizlazi ni na koji način iz moje kompleksne ideje. težine i topljivosti u bilo kojem telu. Iskustvo nas tu može naučiti više nego um. . nedostatak ideja prikladnih za takvo istraživanje nameće nam sasvim drukčiji metod… Tu treba da u zmemo sasvim suprotan pravac: pošto nam nedostaju ideje o realnim suštinama supstancija. ili verovati. tamo mi možemo izmišljati. teško. teška i topljiva tela. tj. moramo napustiti svoje misli i poći ka samim stvarima u njihovom postojanju. na primer da li je ono žuto. 311. a gde ga nema.on će moći da odgovori samo da su to "čvrsti rasprostrti delovi". A ako bismo ga zapitali: "Šta je to što sadrži čvrstoću i prostornost?". str. ili neslaganja i nespojivosti ma kojih naših ideja. ali znanja ustvari nemamo. Ako zapitamo nekoga: " Šta je predmet u kome je sadržana boja ili težina?" . O znanju uopšte Znanje je opažanje slaganja ili neslaganja naših ideja . Gde ima takvog opažanja ima i znanja. … str. njemu ne bi bilo ništa lakše nego onom ranije pomenutom Indijcu koji je rekao da svet leži na velikom slonu. on je odgovorio da je to nešto što on ne zna. što ona nije vidljivo i nužno povezana ili nesaglasna sa kombinacijom takve boje.Meni dakle izgleda da znanje nije ništa drugo već opažanje povezanosti i slaganja. ono što sam njime utvrdio važi samo za to telo koje sam ispitao.

slobodi i posedu. Sledeći Bekona. kao izvor razlika i nepouzdanosti. a drugi toplotu. da pošto su svi ljudi jednaki i nezavisni. koji obavezuje svakoga. a um. čula posmatra kao . Jer svi su ljudi delo jednog svemogućeg beskrajno mudrog Tvorca. O jednakosti ljudi Prirodno stanje ima prirodni zakon da upravlja njime. čije smo mi delo i od koga zavisimo. nego obrnuto. upućeni u svet njegovom zapovešću i zbog njegove svrhe. pošto su svi sluge jednog suverenog gospodara. za shvatanje sposobnim bićima. niko ne treba da nanosi zlo tuđem životu. uči sve ljude. tako da bi pomoću njih moralnost postala nauka koja se može dokazivati demonstracijom. zdravlju.O moralu Pošto nam je jasna ideja o Vrhovnom biću. beskrajnom po moći. koji predstavlja taj zakon. Na počecima filozofije u Staroj Grčkoj čula i čulno iskustvo nisu bili posmatrani kao izvor moguće saglasnosti među ljudima. ja mislim da bi te dve ideje. posebno ideja o onome što je dobro. 238. kao i ideja o o nama samima kao razumnim. 605. oni su svojina onoga čije su delo. stvoreni da traju dok postoji njegova a ne nečija druga volja. o vrlini i moralu. Lok prvi put jasno obrće ovu perspektivu i stavom da sve saznanje potiče iz iskustva. iako su u istoj prostoriji. jedan oseća hladnoću. poslužile kao osnove naših dužnosti i pravila našeg delovanja. izvođenjem nužnih zaključaka iz postavki koje su same po sebi očevidne i nepobitne kao i one u matematici. str. O saznanju putem čula i njegovoj varljivosti stalno se govorilo kroz primer dvojice ljudi koji. koji ga pitaju za savet. dobroti i znanju. Dve rasprave o vladi. str. Filozofi su zbog toga izvor slaganja tražili u matematici i svetu urođenih Ideja (Platon). ne sumnjam da bismo tada. Džon Lok. kad bi se razmotrile i istražile kako treba. mogli da stvorimo merila pravde i nepravde za svakog ko bi hteo da se toj nauci posveti sa istom pažnjom i objektivnošću sa kojom se posvećuje recimo matematici.

Samo njihovo mešanje i sastavljanje pripada duhu ili volji. ako je izvor objektivnosti u spoljašnjem čulnom iskustvu i nema urođenih ideja. a dajući mu jako opravdanje u sličnosti sa matematičkim stavovima koji su oduvek bili primer pouzdanosti. nego matematici. sav materijal mišljenja potiče od spoljnjih ili od unutrašnjih opažaja. izuzimajući ga iz sfere koja se zasniva na iskustvu. Dejvid Hjum. međutim. sve naše ideje. Istraživanje o ljudskom razumu.3.2. U periodu posle Loka teško ćemo naći filozofa koji ne bi prihvatio da se opravdanje stavova prirodnih nauka u krajnjoj liniji mora tražiti u iskustvu.izvor prve saglasnosti među ljudima. algebra i aritmetika i ukratko svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna. 4. onda naš moral . Razlika matematike i prirodnih nauka Svi predmeti ljudskog uma ili istraživanja mogu se prirodno podeliti u dve vrste. Zbog toga Lok ipak znanje o moralu stavlja u istu ravan sa matematičkim znanjem. Da je kvadrat nad hipotenuzom jednak kvadratu nad ostalim dvema stranicama. bez pravog opravdanja.koji ne govori o tom iskustvu . je stav koji izražava . na ovaj način nismo ostavili sve probleme iza sebe. Ili. da se izrazim filozofskim jezikom. David Hum Poreklo ideja Ukratko.kao da ostaje da visi u vazduhu. Na primer. Tek će Hjum napraviti još jedan korak tvrdnjom da je naše znanje o moralu sličnije našem znanju iz prirodnih nauka. 70. ili slabiji opažaji jesu kopije naših utisaka ili življih opažaja. Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija. naime u odnose ideja i u činjenice. str. Zbog toga Hjum etiku i prirodne nauke zajedno naziva "moralnim naukama".

ako je taj predmet njemu potpuno nov. jer to nikad ne može da uključuje protivrečnost. uključivala bi neku protivrečnost i nikada je duh ne bi mogao jasno zamisliti. 82. Usudiću se da ustvrdim u obliku opšte teze koja ne dopušta izuzetke. kao da je ne znam koliko u skladu sa stvarnošću. on ni najsavesnijim ispitivanjem njegovih čulnih svojstava neće moći da otkrije nijedan njegov uzrok ili posledicu. str. niti je očiglednost njihove istinitosti. . Stavovi te vrste mogu se otkriti samo misaonom radnjom. Da je tri puta pet jednako polovici od trideset. već da u potpunosti potiče iz iskustva. ne mogu se ustanoviti na isti način. Kad bi ona bila demonstrativno neistinita. izražava odnos među tim brojevima. koliko god bila jaka. koje je dokazao Euklid. Ono što je suprotno nekoj činjenici još uvek je moguće. 81 Čini se da se sva zaključivanja o činjenicama temelje na odnosu uzroka i posledice. koje predstavljaju drugu vrstu predmeta ljudskog uma. nije manje shvatljiva teza i ne uključuje više protivrečnosti nego tvrdnja da će izaći. istine.. zauvek bi zadržale svoju izvesnost i očiglednost. da se znanje o tom odnosu ni u kom slučaju ne postiže zaključivanjem a priori. kad nalazimo da su određeni predmeti stalno međusobno povezani. Pokažite neki predmet čoveku ma koliko jakog prirodnog razuma i darovitosti..odnos među tim figurama.. .. nezavisno od onoga što postoji bilo gde u svemiru. 83. . Da sunce sutra neće izaći. Činjenice. Da u prirodi nikad nije bilo kruga ili trougla. str. Zato bismo uzalud pokušavali da dokažemo njenu neistinitost. Jedino pomoću tog odnosa možemo poći dalje od očiglednosti našeg pamćenja i naših čula. jednake prirode kao ona ranije. str. i duh tu suprotnost zamišlja sa jednakom lakoćom i jasnoćom.

mora biti potpuno proizvoljno. koje je možda teže rešiti i protumačiti. str.Ukratko. koji bi prema onome što mi znamo mogli biti samo po izgledu slični. koji sam ranije jeo. o misaonom procesu i izvodu koji bi trebalo objasniti. str. čini se da je pravi odgovor da se one temelje na odnosu uzroka i posljedice. U najmanju ruku treba priznati da je ovde reč o zaključku koji je izveo duh. Ove dve teze daleko su od toga da bi bile iste: Primetio sam da je takav predmet uvek pratila takva posledica. svaka je posledica događaj koji se razlikuje od svog uzroka. no da li odatle sledi da me drugi hleb u drugo vreme mora takođe hraniti i da slična čulna svojstva moraju uvek pratiti jednake tajne moći? Taj zaključak nikako ne izgleda nužan. Stoga se ona ne može otkriti u uzroku i što se o njoj a priori izumi ili izmisli. 85. tj. i: Predviđam da će druge predmete koji se čine slični pratiti slične posledice. da se tu radi o izvesnom koraku. 88. Ali. i vodi nas daljim istraživanjima. mi ipak nismo dobili nikakav zadovoljavajući odgovor na prvo postavljeno pitanje. A kad se pita: šta je temelj svih naših zaključivanja i zaključaka o tom odnosu?. to uključuje novo pitanje. hranio me. str. Hleb. jednako teško kao i prethodno. ako nas naše istraživačko raspoloženje tera još dalje i pitamo: šta je temelj svih zaključaka iz iskustva?. No zašto bi to iskustvo trebalo proširiti na budućnost i na druge predmete. Kad se pita: kakva je priroda svih naših zaključivanja o činjenicama?. dakle. telo takvih čulnih svojstava imalo je u to vreme takve tajne moći. Sa svakim rešenjem i dalje iskrsava novo pitanje. može se odgovoriti jednom reči: ISKUSTVO. to je glavno pitanje na kome bih se zadržao. Međutim. Što se tiče prošlog iskustva može se dopustiti da ono daje neposredna i sigurna obaveštenja samo upravo o onim predmetima i o onom vremenskom periodu koje je ono upoznalo. 87. .

. prema tome. koji se pokazuju da imaju taj uticaj. Jer kada god ponavljanje nekog određenog postupka ili radnje proizvodi skolonost ka ponavljanju istog postupka ili radnje. str. 392. Rasprava o ljudskoj prirodi. a katkad ih kontrolišu.Navika Postoji neki drugi princip koji deluje kad on [bilo ko] stvara takav zaključak. Upotrebljavajući tu reč ne tvrdimo da smo naveli poslednji razlog te sklonosti.. Dejvid Hjum. Mi samo ukazujemo na jedan princip ljudske prirode koji je široko priznat i dobro poznat po svojim posledicama. a ne umovanja. Moralna razlikovanja prema tome nisu izdanci razuma. uvek kažemo da je ta sklonost posledica običaja. . on ne može biti izvor moralnog dobra i zla. str. 97-98 Moral i razum Pošto razum nikad ne može neposredno da spreči ili da proizvede neku radnju protivrečeći joj ili odobravajući je. nije isto što i razuman ili nerazuman. No razum nema nikakvog uticaja. bez prisile bilo kakvog zaključivanja ili razumskog procesa. no one ne mogu biti razumne ili nerazumne: pohvalan ili pokudan. Valjanost i nevaljalost radnji često protivreče našim prirodnim sklonostima. Radnje mogu biti pohvalne ili pokudne. Svi zaključci iz iskustva su zato posledice navike. Taj je princip običaj ili navika. . Razum je celovito neaktivan i nikad ne može biti izvor tako aktivnog principa kao što je savest ili moralno čulo.

dokle god svoju misao ne uputite u sopstveno srce. Jer kako ovo treba ili ne treba. 400. To je sad jedna činjenica. ali ona je objekt osećanja. Hjum je uverljivo pokazao da ogroman deo naših znanja ne nastaje po analogiji sa logikom i matematikom. kad odjednom. Ne možete ga nikako naći. nužno je da ono bude zapaženo i objašnjeno. No kako pisci obično ne koriste tu obazrivost. pokazati od izvesnog značaja. jeste i nije. no ona je. možda. Ukoliko uzmemo da logika i matematika počivaju samo na razumu. tako da kad oglasite neku radnju ili karakter poročnim. str. 400-401. Ta je promena neprimetna. koji su celovito različni od njega. ipak. vidim da umesto uobičajenih spona postavki. i omogućiti nam da vidimo da se razlikovanje poroka i vrline ne osniva prosto na odnosima objekata. U svakom sistemu etike na koji sam dosad naišao zapažao sam uvek da pisac ide neko vreme običnim putom umovanja i uspostavlja jedno božansko Biće. Ona počiva u vama. vi ne mislite ništa sem to da na osnovu sastava vaše prirode imate osećanje ili čuvstvo kuđenja kad tu radnju posmatrate. i uveren sam da će ta mala pažnja oboriti sve vulgarne sisteme etike. ispostavlja se da ostala znanja imaju . i ne opaža se razumom. kako ovaj novi odnos može biti dedukcija iz drugih. a u isto vreme da se da razlog za nešto što izgleda potpuno nepojmljivo. str. ne u objektu. i naiđete na osećanje neodobravanja koje se javlja u vama prema toj radnji. Hjumova provalija Ne mogu propustiti da ovom umovanju ne dodoam jednu opasku koja će se.Moralno čulo Porok vam potpuno izmiče dokle god posmatrate objekt. ja ću biti slobodan da je preporučim čitaocima. ne razuma. izražava neki nov odnos ili potvrđivanje. od najveće važnosti. ili pravi opaske o ljudskim stvarima. ne nalazim nijedan sud koji nije spojen sa jednim treba ili ne treba. na moje iznenađenje.

i van-razumsku osnovu u široko shvaćenoj ljudskoj prirodi. razumom otkrivamo koja sredstva treba upotrebiti da bi se postigao neki cilj. Pa ipak. Ranije je razum često posmatran kao deo božanskog uma u kome su skrivene ideje o tajnama kosmosa i božijih namera koje treba otkriti razmišljanjem. i Hjum kaže da razum ima svoju ulogu i u tim znanjima: npr. Time je otvorena mogućnost da se na naš razum gleda drugačije. u etici. dok sa Hjumovom kritikom razum prestaje to biti i postaje prvenstveno instrument za rešavanje praktičnih problema koje život postavlja pred čoveka. .

Izabrana dela. Nezrelost je samoskrivljena ako se njen uzrok ne nalazi u nedostatku razuma. u to jako sumnjam. Prosvjetiteljstvo Kantova definicija Prosvetiteljstva Prosvetiteljstvo predstavlja izlazak čoveka iz njegove samoskrivljene nezrelosti.) . Imaj hrabrosti da se sluziš vlastitim razumom! To je dakle. on reče: "Ja ne znam kako mislim. a kepec sa Saturna bi bio pritisnuo u naručja pristalicu Lokovog da nije postojala tako ogromna nesrazmera. Volter. ja ne tvrdim ništa i zadovoljavam se samo tim što verujem da ima mnogo više mogućnih stvari nego što se to misli.4. Imanuel Kant." Stvorenje sa Sirijusa se osmehnu. u to ne sumnjam. ali znam da sam uvek mislio samo na podstrek svojih čula. ali da je bogu nemogućno da preda misao materiji. (u: Volter. Ja duboko poštujem večnu moć i moje nije da je ograničavam. str. učinilo mu se da ovaj ne govori najgluplje od svih.4. Protiv dogmatičnosti Jedan mali pristalica Lokov bio je sasvim blizu i kad se njemu obratiše. Da ima bestelesnih i razumnih supstanca. Mikromegas. Nezrelost je nemoć da se služimo vlastitim razumom bez vođstva nekog drugog. O slobodi i umu. vec u nedostatku odlučnosti i hrabrosti da se njime služimo bez vođstva. str. glavna poruka prosvetiteljstva. 192.

oni bi mu mogli naći neku manu. ako nosi uza se dva parčeta čoje privezana sa dve trake i ako je ponekad odlazio u pokrajinu koja se zove Galicija.. razumljivo ili nerazumljivo. ma kakvo ono bilo. (Uzbek Mirzi u Isfahan) Priznajem da su istorije pune priča o verskim ratovima. već spaljuju čoveka kao slamu. pa dati neko obeležje onima koji napadaju jeretike. pošto sam čuo da u Španiji i Portugaliji ima izvesnih derviša koji ne znaju za šalu. Kada bi im se zakleo. zlosrećni čovek se može naći u velikoj neprilici. a ovi uvek pretpostavljaju da je kriv. već netrpeljivost one vere koja je sebe smatrala za vladajuću. kao neki mnogobožac. .. nazivaju najpre jereticima.Kritika verske netolerancije (Rika Ibenu u Smirnu) . i on se može nazvati pravovernim. Ovo što ti kažem vredi za Francusku i Nemačku. pre bi se on pretvorio u pepeo no što bi iko i pomislio da ga sasluša. Svaka jeres ima svoje ime. uzalud bi on navodio teološke dokaze.Mogu te uveriti stoga da nikada nije bilo nijedne kraljevine u kojoj je bilo toliko građanskih ratova kao u Hristovoj kraljevini. Ali nije jeretik onaj koji to neće: treba samo napola podeliti parnične strane... Kada čovek padne šaka tim ljudima. Ostale sudije pretpostavljaju da optuženik može da bude i nevin. One koji podnesu neki nov predlog. nema nikakvih dokaza. on može da bude srećan ako se uvek molio Bogu držeći u ruci sitna drvena zrna. ali neka se obrati pažnja na to da te ratove nije izazvalo mnoštvo vera. a ono je kao neka lozinka za one koji su se upleli u nju. pa ga spaliti kao jeretika. a to obeležje. načiniće čoveka belim kao sneg. Ako to nije činio. . da je pravoverni.

tj. priroda. Čovjek je djelo prirode.290 i iz Antologije str. pruža nam svuda samo materiju i kretanje... u nešto užem smislu.) . str. Francuska prosvjetiteljska filozofija) str.. Persijska pisma. on mora uvijek natrag u vidljivi svijet. uzalud duh njegov želi zakoračiti s one strane granica vidljivog svijeta.. čiji je ono dio i čije utjecaje osjeća . svojstava. Za biće koje je priroda stvorila i zaokružila ne postoji ništa izvan velikoga sve. Pejović. on postoji u prirodi. jest cjelina koja proizlazi iz biti. kombinacija. D. a koji je od njih....To je onaj duh prozelitizma koji su Jevreji primili od Egipćana. prešao na muhamedance i hrišćane. Pol Holbah. potčinjen je njezinim zakonima. tj. taj široku skup svega što postoji. 57 i 157. drugi su nam nepoznati jer na nas djeluju tek učincima.Tako priroda u svom najširem značenju jest to veliko sve koje proizlazi iz skupa raznih materija. nje se ne može osloboditi. Monteskje. Materijalizam Ljudi će se prevariti uvijek kad budu okretali leđa iskustvu i predavali se sustavima koje je stvorila mašta. 266 i 272.. često vrlo udaljenim od svojih prvih uzroka. Sistem prirode (prevod iz. kao neka epidemična i narodna bolest. njegova cjelina pokazuje nam ogroman i neprekidan lanac uzroka i učinaka: izvjesni od ovih uzroka poznati su nam jer neposredno utječu na naša osjetila. Svemir. kretanja ili načina djelovanja koja ga razlikuju od drugih bića . To je najzad ona vrtoglavica čije se povećavanje može smatrati samo kao potpuno pomračenje ljudskoga razuma. ne može čak ni mišlju nikud iz nje. . njihovih različitih kombinacija i raznolikih kretanja koje u prirodi vidimo. 276 . promatrana u svakom biću.

novu dogmu koja zahteva žrtve i potčinjavanje.) Kantova definicija prosvetiteljstva dobro govori o njegovom pozitivnom smislu. Koliko li bi sprečio zločina. još ne govori u prilog onome što smo sami formirali kao normu života. Žan Žak Ruso. 161. Kao što možemo i sami videti. ubistava i ratova. naišavši na prostodušne ljude koji su mu poverovali. Društveni ugovor. Vrlo je verovatno da su tada prilike bile takve da se dalje nije više moglo na isti način. koji zavisi od većeg broja drugih pojmova koji su mu morali prethoditi i postepeno se razvijati. ono što nam trenutno govori vlastiti razum proglasimo za novi apsolut. nakon odbacivanja spoljašnjih autoriteta. Ljudi će uvek težiti duhovnoj zrelosti i samostalnosti. Ovim problemom pozabavio se Imanuel Kant. str. kako bi se on uzdržao od ove sklonosti da svoja rešenja proglasi za konačna i jedina moguća. jer pojam svojine. od kolike li bi bede i strahota poštedeo ljudski rod onaj koji bi počupao kolje i zatrpao jarak. u stvari je osnivač obrazovanog društva. dovikujući bližnjima: "Ne verujte varalici! Propašćete ako smetnete s uma da plodovi pripadaju svakom a da zemlja nije ničija!". . (u: Žan Žak Ruso. nije se mogao roditi u čoveku iznenada.Solidarnost među ljudima Prvi koji je ogradio zemljište i rekao: "Ovo je moje". Zbog toga nije zgoreg da razvijemo načine kritike našeg uma. Ali prosvetiteljsto nosi i jednu skrivenu opasnost da lako. Rasprava o poreklu nejednakosti među ljudima. sama činjenica da smo se oslobodili spoljašnjih autoriteta.

V. ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi pokušaji koji su činjeni da se o predmetima isposluje nešto a priori pomoću pojmova. Dosada se pretpostavljalo da se sve naše saznanje mora upravljati prema predmetima.1. da ona shodno onome što sam um unosi u prirodu treba da traži u njoj (ne da joj lažno pripisuje) ono što od nje ima da nauči.5. ali ne kao učenik koji trpi da mu se kaže sve što učitelj hoće. da on mora sa principima svojih sudova ići napred prema stalnim zakonima i nagoniti prirodu da odgovara na njegova pitanja.) su shvatili da um uviđa samo ono što sam proizvodi prema svome planu. na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu imati značenje zakona. što već bolje odgovara zahtevu mogućnosti jednoga njihovog saznanja . Njemačka klasična filozofija 4. a u drugoj eksperiment koji je on smislio na osnovu tih principa. jer inače slučajna posmatranja koja nisu vršena po kakvome unapred izrađenom planu ne stoje ni u kakvoj međusobnoj vezi u jednome nužnome zakonu koji je umu potreban i koji on traži. Toričeli. Zbog toga neka se jednom proba da li u problemima metafizike nećemo bolje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema našem saznanju. štaviše.4. već kao jedan sudija na dužnosti koji nagoni svedoke da odgovaraju na pitanja koja im on postavlja. .. I tako.M. Immanuel Kant Revolucija u mišljenju Oni (Galilej. a o čemu sama za sebe ne bi ništa znala. a ne sme dozvoliti da ga priroda tako reći samo vodi na povocu. Štal. i fizika ima da blagodari za tako korisnu revoluciju u načinu svoga mišljenja jedino toj zamisli.5. prim. Um mora da pristupi prirodi držeći u jednoj ruci svoje principe. i to zaista u cilju da bi se od nje poučio.. čime bi se naše saznanje proširilo.

Kritika čistog uma. i sa iskustvom počinje svako saznanje. niti opažaj bez pojmova. te tako da sirovi materijal čulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle. ako to ne bi učinili predmeti koji draže naša čula. Da sve naše saznanje počinje sa iskustvom.. koji. Kritika čistog uma. da ih spaja i razdvaja. premda celokupno naše saznanje počinje sa iskustvom. u pogledu vremena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu. opažaji bez pojmova jesu slepi. Imanuel Kant. 73. u to se ne može sumnjati. on se zamišlja u odnosu na onu predstavu (kao prostu odredbu duha). ipak zbog toga ne proističe sve saznanje iz iskustva. tako da niti mogu pojmovi dati saznanje bez opažaja koji ima na neki način odgovara. štaviše. jer šta bi inače moglo da pobudi moć saznanja na upražnjavanje svoje funkcije. pošto sa objašnjenjem nebeskih kretanja nije išlo kako treba dok je pretpostavljao da se cela vojska zvezda kreće oko posmatraoca. Jer moguće je da se. a drugi u sposobnosti da se pomoću ovih predstava sazna neki predmet (spontanitet pojmova). Dakle. . učini pokušaj da li neće bolje uspeti ako pretpostavi da se posmatralac okreće. Ali.a priori koje o predmetima treba da utvrdi pre nego nam oni budu dati. opažaji i pojmovi sačinjavaju elemente svega našeg saznanja. Imanuel Kant. Pojmovi apriori i aposteriori saznanja Naše saznanje poizlazi iz dva osnovna izvora duha od kojih se prvi sastoji u primanju predstava (receptivitet utisaka). naše iskustveno saznanje sastoji iz onoga što primamo preko utisaka i iz onoga što naša sopstvena moć saznanja (pobuđena samo čulnim utiscima) dodaje iz same sebe.. str 16-17. a da zvezde naprotiv miruju. Misli bez sadržaja jesu prazne. Preko prvog izvora nam jedan predmet biva dat. te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreću funkciju našega razuma da ove predstave upoređuje. str. a koji dodatak mi ne možemo . S tim stoji stvar isto onako kao sa prvim mislima Kopernikovim. preko drugog.

Kritika čistog uma. str. koja se poduhvata da u jednoj sisitematskoj doktrini dade sintetička saznanje a priori (na primer osnovni zakon kauzaliteta) o stvarima uopšte. 31. to jest u iskustvu. mora da ustupi svoje mesto skromnijem imenu jedne proste analitike čistoga razuma. Dakle. Osnovni pojmovi razuma jesu samo principi ekspozicije pojava. naime: da li postoji takvo saznanje koje je nezavisno od iskustva. str. Imanuel Kant. O nesaznatljivosti stvari po sebi Prema tome. postoji bar jedno pitanje koje je potrebno još bliže proučiti i koje se ne sme odmah prema prvom izgledu odgurnuti kao svršeno. pa čak i od svih čulnih utisaka? takva saznanja zovu se saznanje a priori i razlikuju se od empiričkih saznanja koja imaju svoje izvore a posteriori. i pošto ono što nije pojava ne može da bude predmet iskustva. osim da anticipira formu nekog mogućeg iskustva uopšte. jer se on odnosi na jedno saznanje od koga je svako empiričko saznanje samo jedan deo (možda na celinu mogućeg iskustva ili njegove empiričke . 193. važan rezultat transcendentalne analitike jeste ovo: da razum nikada ne može da učini išta više apriori.razlikovati od one osnovne sadržine pre nego što smo dugim vežbanjem obratili na nju pažnju i osposobili se za njegovo izdvajanje. to on nikada ne može da prekorači granice čulnosti u kojima nam jedino predmeti bivaju dati. te oholo ime jedne ontologije. O pojmu uma Ali sam naziv pojma uma pokazuje već sada da se takav pojam neće moći da ograniči na iskustvo.

pretpostavlajući. Kritika čistog uma. . ali što samo nikad ne može biti predmet iskustva: na nešto do čega nas dovodi um u svojim zaključcima izvedenim iz iskustva. 228. i prema čemu on ceni i odmerava stupanj svoje empiričke upotrebe. str. jabuke su sigurno padale na mnogo glava. kao što pojmovi razuma služe razumevanju (opažaja). u povezanosti čistog spekulativnog uma sa čistim praktičnim umom u jedno saznanje ovaj poslednji ima primat. nove hipoteze koja će proširivati mogućnosti shvatanja sveta.sinteze) i do koga. Pojmovi uma služe shvatanju. S druge strane. premda je uvek jedan deo njegov. dakle nužna. nego da se ona moraju iskoristiti tako što ćemo stvarati nove teorije. ali shvata da ne postoji čisto iskustvo i da subjektove moći tek čine iskustvo mogućim. 140. Kritika praktičnog uma. Kant naglašava da prava nisu dovoljna. ali što nikada ne sačinjava neki član empiričke sinteze. doduše. Imanuel Kant. Kant isto smatra da je bez iskustva nemoguće doći do konkretnih znanja. Imanuel Kant. ali je samo pad na Njutnovu glavu proizveo ideju o sili gravitacije. dok Dekart brani prava subjekta na svoje mišljenje. da ta povezanost nije slučajna i proizvoljna. Slikovito rečeno. str. nego a priori zasnovana na samom umu. Ako Kanta uporedimo sa začetnicima moderne filozofije Bekonom i Dekartom. Ključ je ipak u (slobodnoj) glavi. to se oni odnose na nešto čemu pripada celokupno iskustvo. Primat praktičnog uma Prema tome. naime. nikakvo stvarno iskustvo nikada ne doseže potpuno. Bekon je želeo da ljudi prevaziđu svoje zablude tako što će se okrenuti spoljašnjem svetu i iskustvu. pokazuju se razlike važne za shvatanje njegove filozofije. Pošto pojmovi uma sadrže ono što je neuslovljeno.

istrajnost u sprovođenju odluka.. delom. umnožava sam um). odlučnost. ako volja. i kako se već inače mogu nazvati talenti duha.5. ako pretpostavimo da postoji nešto. Razum. Jer. . kojoj bi svrsi neki urođeni prirodni instinkt mnogo pouzdanije dovodio. pa čak ni izvan njega. kao osobine temperamenta. 23. nije dobra.. koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoća zbog toga zove karakter. usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića. duhovitost. . što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim.2. moć koja treba da utiče na volju: to se prava namena uma mora sastojati u tome da proizvodi volju koja je dobra ne. Ja sada tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi. mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha. već koja je po sebi dobra. čega radi je apsolutno bio potreban um. to jest praktičnog zakona. Imanuel Kant. a ne samo kao sredstvo za kakvu bilo upotrebu ove ili one volje.. a što bi kao svrha po sebi moglo biti osnov određenih zakona. . bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne. Čovek kao svrha po sebi Ali.. recimo. moć suđenja. osim jedino dobre volje.4. Zasnivanje metafizike morala. onda bi u njemu i samo i jedino u njemu bio osnov jednog mogućeg kategoričkog imperativa. i 27. ukoliko je priroda uopšte pri raspodeli svojih darova postupila svrhovito. Kantova etika Dobra volja Nemoguće je zamisliti igde išta na svetu. a pri svemu tome nama je ipak um dodeljen kao praktična moć. str. pošto um nije dovoljno pogodan da pouzdano upravlja voljom u pogledu njenih predmeta i zadovoljavanja svih njenih potreba (koje. čije postojanje samo po sebi ima neke apsolutne vrednosti. već u svima svojim radnjama. ili smelost. svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni. kao sredstvo za neke druge svrhe.

Taj odnos. 72. dakle kategorički imperativ glasi: ja treba da postupam ovako ili onako. Kategorički i hipotetički imerativi Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome. ako ona. hipotetički imperativ glasi: ja ne treba da lažem. to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvom. što želim nešto drugo.što se tiče nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima. dakle. i 74. . bilo da se zasniva na naklonosti ili na predstavama uma.. str. str. Na primer. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon. ako hoću da i dalje uživam dobar glas. dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje. a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo. Nasuprot tome moralni imperativ. omogućuje samo hipotetičke imperative: Ja treba da činim nešto zbog toga. 91. izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojega od svojih objekata. već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon. 62. a nikada samo kao sredstvo. Kantove formulacije kategoričkog imperativa Delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon. i kad ne bih želeo ništa drugo. Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu. Jer čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu. a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi... kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu. onda iz toga uvek proizlazi heteronomija. str.

str. ali ipak opštem zakonodavstvu. kada se čovek zamišljao potčinjen samo jednome zakonu ma kojem. Jer. str. ali nikome nije palo na pamet da je čovek potčinjen samo svome vlastitome.Autonomija volje Nije nikakvo čudo kad se osvrnemo na sve dosadašnje napore koji su ikada preduzimani radi pronalaženja moralnog principa. koja je u pogledu prirodne svrhe opšte zakonodavna. Imanuel Kant. Videlo se da je čovek svojom dužnošću vezan za zakone. Taj interes mogao je predstavljati neki vlastiti ili neki tuđi interes. Kritika praktičnog uma. pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost. već je ona nečim drugim bila zakonski prinuđena da postupa na izvestan način. nego kako treba da postanemo dostojni sreće. . Moralni zakon Prema tome. što su oni svi skupa morali da promaše. Stoga ni moral. želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje. 79. nije učenje o tome kako sebe treba da usrećimo. Ja prema tome. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen. poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom. u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju. jer kao zakon on nije proizašao iz čovekove volje. već nužnost radnje. pa je obavezan da postupa samo shodno svojoj vlastitoj volji. onda je zakon morao sa sobom da nosi neki interes kao nadražaj ili prinudu. Na osnovi toga potpuno nužnog zaključka nepovratno je propao sav rad da se nađe neki najviši osnov dužnosti. Jer. 95. a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti. istinu govoreći.

Zahvaljujući slobodi on je u stanju da se tim idealima približava.str. (Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova) Kantova etika je i danas inspirativna. Da su u njoj date promišljene ideje svedoči i činjenica da je Kanta teško optužiti bilo za prestrogu i nefleksibilnu etiku koja zabranjuje previše. a koja je istovremeno i prava veza čoveka sa njegovim idealima. str. tema je svih postkantovskih filozofija. 179. Prestrogost se lako odbacuje zbog toga što se Kant trudio da ostavi što više slobode može. dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. jer se poziva na kategoričke razloge koje je teško relativizovati. tako što je predmetom kategoričkog imperativa učinio samo ugrožavanje slobode nekog ljudskog bića. . A preveliko dozvoljavanje svega nije ni bila česta slika o Kantovoj etici . Opšta ideja Kantove filozofije je u tome da on u slobodi vidi ideju koja je sposobna da bude univerzalno prihvaćena. Sloboda i njen odnos prema drugim aspektima čovekovog života. 148.ona se često naziva etika dužnosti. bilo za lakomisleno dozvoljavanje svega. Što se razmišljanje češće i postojanije njima bavi.

usled čega i u čemu svaki realitet ima svoj bitak i opstanak. str. dakle da je u svetskoj povesti zbivanje bilo umno.supstancija kao i beskonačna moć.W. jer um nije tako nemoćan da bi doterao samo do ideala. koju filozofija donosi sa sobom. a da ne rastumačimo pobliže odnos prema Bogu . to je zbiljsko. Hegel Um vlada svetom Jedina misao. sam sebi beskonačna građa svakog prirodnog i duhovnog života kao i beskonačna forma.kod ovog izraza ćemo ovde ostati.. . Pomoću spekulativne spoznaje u njoj se dokazuje. Filozofija povijesti. Hegel.F. . str. G. On je supstancija.F.3. naime ono. u samoj filozofiji nije to nikakva pretpostavka. jeste jednostavna misao uma. kao nešto posebno u glavama nekih ljudi. do onoga "treba da" (Sollen) i opstojao samo izvan realiteta tko zna gde. . G. to je umno. Šta je umno. To uverenje i spoznaja jeste pretpostavka u pogledu povesti kao takve uopšte. da um vlada svetom. a šta je zbiljsko. delatnost toga njegova sadržaja.4.beskonačna moć.5.. Osnovne crte filozofije prava.W. 27. Hegel. 17. da je um .

F. Time. Filozofija povijesti. tako je. G. Kao što je supstancija materije težina. da je sloboda jedina istinitost duha. sama još neodređena reč s beskonačno mnogo značenja.Suština duha je sloboda Priroda duha dade se spoznati pomoću njegove potpune opreke. da je nekolicina slobodna.time je ujedno navedena podela svjetske povesti i način na koji ćemo je raspraviti. G. da je čovek kao čovek slobodan. suština duha sloboda. da sva svojstva traže i proizvode samo slobodu. to je spoznaja spekulativne filozofije.F. dok mi znamo da su po sebi slobodni svi ljudi. .napredovanje koje imamo da spoznamo u njegovoj nužnosti. supstancija. zabuna i zabluda. kao što je navedeno.W. grčki i rimski svet pak. Istorija kao napredovanje u svesti o slobodi Kao što se ovde prethodno istakla razlika u pogledu hrišćanskoga principa samosvesti. . da ona. dovodi sa sobom beskonačno mnogo nesporazumaka. Hegel. i to pre svega u formi. Svetska je povest napredovanje u svesti o slobodi. ali filozofija nas uči da sva svojstva duha postoje samo pomoću slobode.. obuhvatajući u sebi sva moguća preterivanja. što sam uopšteno rekao o razlici znanja o slobodi. slobode.. tako ona bitno postoji i u pogledu principa slobode uopšte. što se nikada nije bolje znalo i iskusilo nego u sadašnje vreme. . 35. . da su istočnjaci znali samo to da je jedan slobodan.W. to je nešto.. str. moramo reći. tj. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da sarađujem na tome da se filozofija . Filozofija povijesti. Hegel. 34. O fenomenologiji duha i istini Pravi oblik u kome istina egzistira može biti jedino njen naučni sistem. budući da je ono najviše. No da je ta sloboda. Svakome je neposredno verovatno da duh između drugih svojstava ima i slobodu. da su sva svojstva samo sredstva za slobodu. str..

Fenomenologija duha.je um. Da ono što je istinito jeste stvarno samo kao sistem. Osnovne crte filozofije prava.cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje. .taj najuzvišeniji pojam. Celina pak jeste ona suština koja se završava putem svoga razvoja. str. str.približi formi nauke . duše i oduševljenja. a koji pripada novijem vremenu i njegovoj religiji. 3. naročito o državi. str. izričito izrekla da se samo ono istinito ne može spoznati. Filozofija i duh vremena Pojmiti ono što jeste zadatak je filozofije. jer ono što jeste . ili da je supstancija u suštini subjekat. str. 12. str. 18. Hegel... Protiv relaitivizma Ionako je filozofija. Istinito jeste celina. str. upravljanju i ustavu. 11. to je ionako svaka individua čedo svog vremena. i upravo u tome se sastoji njegova priroda. da bude ono što je stvarno. da ono tek na kraju jeste ono što uistinu jeste. Osnovne crte filozofije prava. 19. tako je i filozofija svoje vreme mislima obuhvaćeno. Hegel. koja sebe naziva tako. može dati da se uzdigne iz njegova srca. . O apsolutnome treba reći da ono suštinski predstavlja rezultat. Što se tiče individua. Minervina sova počinje svoj let tek u suton. to je izraženo u onoj predstavi koja iskazuje ono što je apsolutno kao duh. Jedino ono što je duhovno jeste stvarno. subjekat i samopostajanje. 13. Hegel. nego da je istinito ono za šta svako u običajnosnim predmetima. .

Oduševljenja mogu tako da deluju na ljude da počnu da misle da je mera oduševljenja za neku ideju istovremeno i mera njene ispravnosti ili istinitosti. Hegelova preokupacija bile su upravo tendencije vremena. koji treba odstraniti proširivanjem saznanja. Sa njim u filozofiji počinje prva rasprava sa tokom istorije. . Hegel je kroz svoju filozofiju upozoravao da to nije tako i da je često obrnuto: da oduševljenje samo čini da ne vidimo mane koje svaka ljudska ideja ima. oni nisu u njihovoj pojavi videli neku tendenciju svog vremena. čemu je bez sumnje doprinelo oduševljenje kojim je u evropskim državama propraćena Francuska revolucija.Hegel je pisao izuzetno teškim stilom. koji se srećom skoro ne vidi u gornjim pasusima. Na primer. nego nedostatak ljudske prirode. ako su Spinoza ili Lok bili ogorčeni zbog verskih progona i ratova i smatrali da oni treba da prestanu.

Kod njega dijalektika dubi na glavi. Kod mene je idejni svet. Mistifikacija koju dijalektika podnosi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija činjenicu da je on prvi opsežno i svesno izneo opšte oblike njenog kretanja. Moramo je obrnuti da bismo u mističnom otkrili racionalno jezgro. Predgovor drugom izdanju Kapitala.) . naime kao s "lipsalim psom". SAVREMENA FILOZOFIJA 5. koji danas vode glavnu reč u obrazovanoj Nemačkoj. koji on pod imenom ideje pretvara čak u samostalan subjekt. moja dijalektička metoda ne samo da se razlikuje od Hegelove nego joj je direktno suprotna. Za Hegela je proces mišljenja. naprotiv. u vreme kada je bila u dnevnoj modi. str 150 . pretenciozni i prosečni epigoni. pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao sa njegovim načinom izražavanja. demijurg stvarnosti koja sačinjava samo njegovu spoljašnju pojavu. Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre gotovo 30 godina. Dijalektički i historijski materijalizam. uživanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Lesingovo vreme valjani Mozes Mendelson postupao sa Spinozom. nalazili su turobni. Karl Marx Marksov odnos prema Hegelovoj dijalektici Po svojoj osnovi.1. samo materijalni svet prenet i prerađen u čovekovoj glavi. Ali baš kad sam radio na prvom svesku "Kapitala". Karl Marks. (citirano prema: Predrag Vraniciki. Zato sam javno priznao da sam učenik tog velikog mislioca.5.

odnose proizvodnje koji odgovaraju određenom stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Klasa kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju.) Problem ideologije Misli vladajuće klase u svakoj su epohi vladajuće misli. tj. realnu osnovu. raspolaže samim tim i sredstvima za duhovnu proizvodnju tako da su joj zato. već obrnuto. u čijem su se okviru dotle kretale. s odnosima vlasništva. 238.. ili. uzevši u proseku. za koje je ona dovoljno prostrana. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu društva.. na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti. koje može rešiti.Marksovo shvatanje istorije U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju u određene. viši odnosi proizvodnje ne nastupaju pre nego što se materijalni uslovi njihove egzistencije nisu već rodili u krilu samog starog društva. nezavisne od njihove volje. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Predgovor za "Prilog kritici političke ekonomije" (citirano prema: Predrag Vraniciki. . političkog i duhovnog života uopšte. što je samo pravni izraz za to. Stoga čovečanstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. nužne odnose. Ne određuje svest ljudi njihovo socijalno biće. Karl Marks. str. Nikada društvena formacija ne propada pre nego što budu razvijene sve proizvodne snage. Na izvesnom stepenu razvoja dolaze materijalne proizvodne snage društva u protivrečnost sa postojećim odnosima proizvodnje. njihovo društveno biće određuje njihovu svest. i nikad novi. Dijalektički i historijski materijalizam. Način proizvodnje materijalnog života uslovljava proces socijalnog. klasa koja je vladajuća materijalna sila društva istovremeno je njegova vladajuća duhovna sila. podređene misli onih koji su lišeni .

393. 229 . ako ne želi da se odrekne svega. U Francuskoj mora stvarnost roditi potpunu slobodu. 364 Filozofi su svet samo različito tumačili. . Engels.) Univerzalna emancipacija U Francuskoj je dovoljno da čovek nešto jeste. misli njene vladavine. Rani radovi. ali radi se o tome da se on izmeni. Vladajuće misli nisu ništa drugo do idealni izraz vladajućih materijalnih odnosa. u obliku misli izraženi vladajući materijalni odnosi. dakle. str.Engels. pa da želi da bude sve. Marks. str. Nikome od ovih filozofa nije palo napamet da postavi pitanje o vezi nemačke filozofije sa nemačkom stvarnošću. tj. str 103. Dijalektički i historijski materijalizam. o vezi njihove kritike s njihovom vlastitom materijalnom okolinom. str. Rani Radovi. 11-ta teza o Fojerbahu (citirano prema: Predrag Vraniciki. U Nemačkoj čovek ne sme biti ništa. dakle idealni izraz odnosa koji baš jednu klasu čine vladajućom.sredstava za duhovnu proizvodnju. a u Nemačkoj slobodu mora roditi nemogućnost postepenog oslobađanja. U Nemačkoj je univerzalna emancipacija conditio sine qua non svake delimične. U Francuskoj je delimična emancipacija osnova univerzalne emancipacije. Marks .

Marksizam je imao i ovaj oblik ideologije. jer njegova "istina" nije održavana u uslovima slobodne diskusije. a ako nam je svrha politički uspeh. onda je svako različito mišljenje dobrodošlo. Tada ideološke potrebe stvaraju nove kriterijume istine. Ovo proširivanje svrhe filozofskih tekstova. suprotne njenim filozofskim kriterijumima. oni su teorija koju Marks predlaže kao istinit opis istorije i društva. Tada ono može steći veću popularnost jer više korespondira sa trenutnim interesima dela društva. kada ove svrhe postoje u istoj filozofiji u njoj moraju da se bore različite unutrašnje logike postizanja ovih svrha. S jedne strane. a s druge. sve manje filozofija. već i osobina vremena u kome se politička vlast dobija saglasnošću velikog broja ljudi.Osobina Marksovih tekstova je određena dvostrukost njihove svrhe. pratilo je i druge filozofije savremenog doba. . ako nam je svrha istina. Ukoliko u nekom mišljenju element istraživanja i slobodnog mišljenja ustupi mesto slozi oko političkog programa. a netačno sve što zastupaju njoj suprotstavljene grupe. tako da to nije osobina samo Marksovog učenja. onda su sloga i jedinstvo određene grupe neophodan element poželjnog modela delovanja. postaje ideologija. kada postane dogmatično i napusti logičke kriterijume istine. u meri u kojoj se to desilo. u njima je sadržan program promene sveta namenjen jednoj određenoj klasi. postaje tačno sve što zastupa određena partija ili grupa. Ipak. ali je važno uočiti da svako razmišljanje. na primer. to mišljenje je. ali može i naglo izgubiti svoju popularnost. a da ostavljamo po strani smer u kome bi trebalo da se odvija njegova promena. a sve više ideologija. Naime. Logički su ove svrhe odvojene: mi možemo da se bavimo društvom.

str. F. Fridrih Niče. str. svoje klime i kraja .čak činjenica unutar određenog morala.5. ali najzad i veličinu svoga zadatka nalazili u tome da budu nemirna savest svog vremena.oni nikad nisu upravili svoje poglede ka istinskim problemima morala. razlaganju.naučni vid opšteg verovanja u vladajući moral. znači .ma koliko to čudno zvučalo . Nietzsche i Schopenhauer Savest vremena Dosad su svi ti izvanredni unapređivači čovečanstva . S one strane dobra i zla. nedostajala je sumnja da u moralu postoji nešto problematično. u proizvoljnim izvodima i grubim skraćenjima poznavali moralne činjenice.i u svakom slučaju protivljenje ispitivanju.na kraju krajeva . Ono što su filozofi nazivali "utemeljenjem morala" i što su iziskivali od sebe bilo je gledano u pravom svetlu . vremena i minula stoleća . 73 Svi ti morali koji se obraćaju pojedincu da bi ga.2. Problem morala Upravo zato što su filozofi morala samo grubo.svoj zadatak. pa i . Celokupnoj dosadašnjoj "nauci o moralu" nedostajao je . S one strane dobra i zla. kako se to obično kaže. svoj mučni.. . pa sebe pre smatraju neprijatnim budalama i opakim pitačima . dovođenju u sumnju i vivisekciji upravo tog verovanja. novo sredstvo za izražavanje tog verovanja. 100. koji se pojavljuju tek pri upoređivanju mnogih morala.upravo zato što su bili slabo obavešteni i čak nedovoljno radoznali u pogledu na različite narode. Niče. svoga staleža. "usrećili" . duha svoga vremena. recimo kao moral svoje okoline. prisilni.problem samog morala.koji se nazivaju filozofima i koji se sami retko osećaju kao prijatelji mudrosti.neka vrsta poricanja da se taj moral sme kao problem shvatiti . svoje crkve.nisu ništa drugo do uputstva za ponašanje koja se tiču .. neizbežni zadatak.

obavijene tajnovitim mirisom kakvog domaćeg leka i bapske mudrosti. raznih očiju. i što više svojih strasti uvodimo u igru kada je reč o nekoj stvari. po formi. nisu začinjeni nijednim zrncetom soli i podnošljivi su . Strast i mišljenje Postoji samo perspektivno gledanje. koji se nalazio pored šume. svi ti morali barokni su i nerazboriti . ka duhovima koji su dovoljno iskonski i snažni da daju podstreke za suprotna vrednovanja i da prevrednuju. 87. I Zaratustra se ovako obrati narodu: Ja vas učim o natčoveku. ka pretečama. kadrim da sadašnjost povežu uzama koje volju milenijuma usmeravaju na nove staze. samo perspektivno "saznavanje". ka ljudima budućnosti. imamo za istu stvar . 247.samo onda kad su odveć začinjeni i počnu opasno da mirišu. Čovek je nešto što treba prevazići. što više očiju. Prevrednovanje vrednosti Ka novim filozofima. str. smatraju sebe bezuslovnim.čak zavodljivi . Niče. pre svega na "drugi svet". jer uopštavaju tamo gde se ne sme uopštavati. njegovih dobrih i rđavih sklonosti. zateče onde silan narod okupljen na trgu: jer bilo je obznanjeno da će videti igrača na užetu.jer se obraćaju "svima". str. 81. Niče. nemamo drugog izbora.stupnja opasnosti u kojoj pojedinac živi sam sa sobom.to će potpuniji biti i naš "pojam" te stvari. Genealogija morala. F. to će potpunija biti i naša "objektivnost". F. ukoliko one imaju volju za moć i žele izigravati gospodara. Šta ste učinili da bi ste ga . prokrenu "večne vrednosti". recepti protiv njegovih strasti. str. Svi oni govore bezuslovno. mala i velika lukavstva i smicalice. Zaratustrino učenje o Zemlji i nadzemaljskim nadama Kad Zaratustra dođe u obližnji grad. S one strane dobra i zla.

Prezirači života su oni.. 44. braćo.. Tako je smerala da umakne njemu i Zemlji. Vaša volja neka kaže: natčovek nek bude smisao Zemlje! Preklinjem vas. grozno. Šta? Zar da vreme nestane..prevazišli?Sva su bića dosad stvorila nešto iznad sebe: a vi želite da budete oseka usred ove velike plime i radije čak da se vratite životinji nego da prevaziđete čoveka? . Tako je govorio Zaratustra. Greštiti se o Zemlju sad je najstrašnije. ostanite verni Zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Trovači su oni. Da li biste mogli da zamislite nekog boga? . Fridrih Niče. odumiru sami zatrovani. osetljivo za ljude! Svojim sopstvenim čulima treba da mislite do kraja? . vidljivo za ljude. a ja sam vas sad naučio da kažete: natčovek. ali Bog je umro. dok se gledalo na daleka mora.želela je da ono bude mršavo.. Pohvala prolaznom (o vremenu) Nekad se govorilo: bog..ali volja za istinom neka vam znači: da se sve preobrazi u ono što je zamislivo za ljude. a s njim su umrli i ovi grešnici. izgladnelo. i utrobu nedokučivog poštovati više nego smisao Zemlje! Nekada je duša s prezirom gledala na telo: i u to doba je taj prezir bio nešto najviše: . Bog je misao koja krivi sve što je pravo i obrće sve što stoji. Natčovek je smisao zemlje. i Zemlja ih je sita: pa neka se počiste sa sveta! . .. i sve prolazno da je samo laž? . Nekad je ogrešenje o Boga bilo najveće ogrešenje.. str. znali to ili ne..

samo je poređenje.Ova pomisao je vrtoglavica i nesvestica za ljudske kosti. punom. Ali da bi stvaralac nastao. str. str. . Zlim to nazivam i čovekomrzačkim: celo to učenje o onom jednom.to je veliki spas od patnje. Ali ova ptica je kod mene izgradila gnezdo: zato je volim i mazim . Ali najbolja poređenja treba da govore o vremenu i postajanju: treba da budu pohvala i opravdanje svekolike prolaznosti! Stvarati . nepokretnom. Ne želim ga kao božji zakon. a najmanje um sviju. vrtoglavom bolešću nazivam ovakvo nagađanje. za to je neophodan bol i mnogo preobražavanja. pa čak i želudac goni na povraćanje: uistinu. to volim.sad ona sedi kod mene na svojim zlatnim jajima. Zemaljska vrlina je ono što volim: malo pameti je u tome. A pesnici suviše lažu." Tako treba da mucaš i da hvališ svoju vrlinu. ne želim ga kao ljudski propis i nuždu: neka mi ovo ne bude putokaz za nadzemaljske predele i rajeve. Vrlina različitosti Zato govori i mucaj: "To je moje dobro. i olakšanje života. dovoljnom i neprolaznom! Sve neprolazno . ovako mi se potpuno sviđa. 126-127. samo ovako želim da je dobro. 126-127.

tako nastaje jedan "moral" koji više nema poreklo u filozofiji koja ima za jednu od svojih glavnih svrha uspostavljanje zaista univerzalnih moralnih pravila. a u kojoj se pravi filozofski kriterijumi u široj javnosti zamenjuju kriterijumima čije se opravdanje traži izvan filozofije. koju smo opisali povodom Marksove filozofije. u popularnosti i većinskoj podršci. pokušavajući da pojedinca opremi za suprostavljanje ovim crtama duha vremena. . Ničeova filozofija bavi se ovim stanjem u kulturi savremenog doba. npr. Ovo gubljenje filozofskih kriterijuma prati nastanak novih društvenih pravila koja zahtevaju poslušnost i propisuju sankcije za njihovo nepoštovanje .Niče je jedan od prvih filozofa koji reaguje na situaciju. pokušavajući da ih zameni razumom i razlozima.dakle. ali nova opasnost nastaje iz mogućnosti da umesto razuma osnov morala postanu proizvoljni ciljevi političkih grupa ili religijske norme iskorišćene od strane političkih grupa. Moderno vreme napušta religiju i tradiciju kao odlučujuće osnove morala.

a ipak je bio voljan da ga žrtvuje ako bi se upravo to zatražilo.1. niti Sistem prepisuje.3. . da li je završen. Seren Kjerkegor Protivnik Sistema Sastavljač ovog spisa nije nikakav filozof. Egzistencijalizam 5. Verovao je snagom apsurda. Strah i drhtanje. Sastavljač ovog spisa nije nikakav filozof. On piše jer je pisanje za njega luksuz koji tim više dobija u prijatnosti i očevidnosti što manji broj ljudi kupuje i čita to što on piše. jer o ljudskom proračunavanju tu nije moglo biti govora. I kada bismo bili u stanju da čitav sadržaj vere preobratimo u formu pojmova.. Uzjahao je magarca. str. za njegovu slabašnu glavu. on ne zna da li Sistem postoji. Sve vreme je verovao. shvatili kako se u nju ulazi i kako ona ulazi u nas. verovao je da bog ne bi hteo da uzme Isaka od njega. niti sistemu nešto dopisuje. niti Sistem obećava. koji niti Sistem piše. budući da svako već ima neku neizmernu pomisao.5... on je poetski i elegantno spisatelj posebne vrste. lagano krenuo putem. a apsurd je upravo u tome što je Bog zahtevajući sve to od njega u sledećem trenutku trebalo da opozove svoj zahtev. odatle ne bi sledilo da smo veru pojmili. Kjerkegor. već dovoljno muka i pri samoj pomisli na to kako svako u našem vremenu mora imati neizmernu glavu.3. Avram A šta je Avram učinio? Nije došao ni prerano ni prekasno. on nije razumeo Sistem. njemu je. 148.

. 184. . evo još vode. str. noć neke večeri kada se srce opušta .na takav način da se kretanje ponavlja. svo znanje ove zemlje neće mi ništa dati što bi moglo da me ubedi u to da ovaj svet meni pripada. četiri sata rada.. Seren Kjerkegor. 208. naime.3. str.vera započinje upravo tamo gde mišljenje prestaje..1. Evo još drveća. ja poznajem njen ukus. nego da će ovde. Nasuprot tome. 212. pošto je bio u opštem. Vera je. naći blaženu sreću.. obrok. san i ponedeljak utorak sreda četvrtak petak i subota u istom ritmu. da jedan pojedinac stoji više od opšteg ali neka se dobro zapamti . Strah i drhtanje. ovaj paradoks. sada u svojstvu pojedinačnog sebe izdvaja kao nešto više od opšteg. tramvaj. Kami Apsurd Osećanje apsurda na uglu bilo koje ulice može da iznenadi svakog čoveka. tramvaj. verovaše u ono što je protivno razumu. . . pojavljuje se "zašto". Strah i drhtanje. četiri sata u kancelariji ili fabrici. na ovom svetu. Kjerkegor.. oni koji nose nakit i spoljne ukrase vere. lako mogu da prevare.. Ali jednog dana.On nije verovao da bi jednog dana na onom svetu trebao da bude blažen. jer njihova spoljašnjost zapanjujuće liči na ono što duboko preziru kako beskonačna rezignacija tako i vera .na malograđanštinu. Ustajanje. 5...167. One mirise trave i zvezda. Paradoks vere Ali Avram verovaše i ne sumnjaše. dakle da pojedinac. ovaj put se najčešće lako sledi. 188. Dešava se da se dekor sruši. ..kako da poričem ovaj svet čiju moć i snagu osećam? Međutim.. ja poznajem njihovu hrapavost. obrok..

ako prihvatim da sva moja sloboda ima smisla samo u odnosu na moju ograničenu sudbinu. Kjerkegor može da viče. str.Ovde pominjana iskustva rođena su u pustinji. Osećati svoj život. kada bi u osnovi svih stvari postojala samo divlja i uzavrela moć koja rađa sve stvari. prema našim definicijama. šta bi onda bio život ako ne očaj?" Ovaj krik nema sa čime da zaustavi apsurdnog čoveka. Alber Kami. Ako se uverim da ovaj život nema drugog lika osim ovog apsurdnog. osim ravnodušnosti prema budućnosti i strasti da se iscrpi sve što je dato. verovanje u apsurd vraća da kvalitet iskustva zameni njegovim kvantitetom.34. Ako je potrebno da bi se pobeglo od mučnog pitanja: "Šta bi onda bio život?" da se prihvati da se poput magarca hranimo . 98 i 101. čovek se nalazi pred iracionalnim. Uopšte ne želim da izađem iz ovog područja. 45. tada moram da kažem da je važno ne da se živi bolje. str. Kvalitet iskustava zamenjen kvantitetom Ali šta može da znači život u jednom takvom svetu? Ništa drugo. da prekoreva: "Kada čovek ne bi imao večne svesti. za sada. i velike i beznačajne.. i to što je više moguće. to znači živeti što je više moguće. On u sebi oseća želju za srećom i razumom. da li na njega mogu da se prilagodim? Ili se. . izbor. već da se živi najviše.. Na ovoj tački svojih nastojanja. Mit o Sizifu. naše sklonosti. Verovanje u smisao života pretpostavlja uvek lestvicu vrednosti. koju nikako ne treba da napuštamo. Treba bar da znamo dokle su ona stigla. Ali zavređuje pažnju da se na tome zaustavimo. kada bi se bezdana praznina. pored ove posebne brige. ako iskusim da sva njegova uravnoteženost počiva na toj večnoj protivrečnosti između moje svesne pobune i tmine u kojoj se ona bori. u vrtlogu mračnih strasti. svoju slobodu. Ako mi je dat ovaj lik života. koju ništa ne može da ispuni. 37. svoju pobunu. Saznanje da li možemo da živimo bez poziva to je sve što me interesuje. Mit o Sizifu. Traganje za istinitim ne znači traganje za poželjnim. Alber Kami. Verovanje u apsurd. poučava nas suprotnom. 56. Apsurd se rađa iz ove suprostavljenosti između ljudskog poziva i bezumne tišine sveta. skrivala ispod stvari.

. ako bog ne postoji. onda apsurdni duh ipak više voli da pristane bez straha na Kjerkegorov odgovor "očaj". koji ja zastupam. . Misao jednog čoveka je pre svega njegova nostalgija. čovjek je sloboda.ružama iluzija. je povezaniji... . 73. str. kakvog ga poima egzistencijalist.. Šta ovde znači da egzistencija prethodi esenciji? To znači da čovjek najprije egzistira. nego da se prepusti lažima. Sartr Egzistencija prethodi esenciji Ateistički egzistencijalizam. kako Hajdeger kaže. On izjavljuje da.. ima bar jedno biće u kojeg egzistencija prethodi esenciji. Mit o Sizifu. Alber Kami. 82. Ako. čovjek je slobodan. iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira. njegova mržnja prema smrti i želja za životom doneli su mu ovu neizrecivu kaznu. To je cena koju treba da plati za strasti ove zemlje. Njegovo preziranje bogova. jedno biće koje egzistira pre nego što se može definirati bilo kojim pojmom i da to biće jest čovek. Mit o Sizifu. to je zato što on najprije nije ništa. Mit op Sizifu. da sebe susreće. ili. a ne misao sama po sebi. ne može definirati. drugačije rečeno: nema determinizma. Ako se čovjek. . 178. i bit će takav kakvim će sebe učiniti. ljudska zbilja. On će tek poslije biti. Granice razuma Razum je instrument mišljenja. str. Alber Kami. kojom se celo biće napreže a ništa ne dovršava. On je to koliko po svojim strastima toliko i po svojim mukama. u stvari. egzistencija prethodi esenciji. str.3. 5. Alber Kami.čovjek nije ništa drugo nego svoj . nikada se neće moći ništa objašnjavati dovodeći ga u vezu s nekom danom i učvršćenom ljudskom prirodom.3.. Sizif Shvatili smo odmah da je Sizif apsurdni junak.

Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlažu graničnim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teške ili neobične odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobičnog mišljenja. ne miri se sa sudbinom. a on sa svoje strane. dakle. ne tražeći sebe. pa makar pod uobičajenim ponašanjem shvatali i rituale neke religije. Takvim ljudima je Bog potreban. po Kjerkegoru. nije ništa drugo nego sveukupnost svojih čina. 267. voli takve. ništa drugo nego vlastiti život. on egzistrira samo ukoliko se ozbiljuje. pridržavaju uobičajenog ponašanja. a ne one koji se. Egzistencijalizam je humanizam. on. ne izlažući se nikakvom riziku. Možemo muku takvih situacija izbegavati. kada se pomoć više ne nalazi ni u onome što možemo ni u onome što znamo. . str. lek nije u tome. (u: Žan Pol Sartr. Žan Pol Sartr. i 273. Ali. Filozofski spisi.) Da bi sebi približili Kjerkegora i egzistencijaliste možemo se upitati kada prizivamo Boga. 262. rizikuje. ili "daj Bože"? To su obično situacije neizvesnosti. Egzistencijalisti slave čoveka koji bira. kada najčešće kažemo "hvala Bogu".projekat.

Izučavajući tako celokupni razvitak ljudske inteligencije u njenim različitim oblastima aktivnosti. ne miri se sa sudbinom. a ne one koji se. Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlažu graničnim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teške ili neobične odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobičnog mišljenja. pa makar pod uobičajenim ponašanjem shvatali i rituale neke religije. Takvim ljudima je Bog potreban. može biti čvrsto zasnovan.5. Taj zakon se sastoji u tome što svako od naših glavnih shvatanja. naučno stanje ili pozitivno. čini mi se. rizikuje. Drugim rečima. lek nije u tome. ne tražeći sebe. a on sa svoje strane. ili "daj Bože"? To su obično situacije neizvesnosti.4. duh po svojoj prirodi. posmatran u celini: jer se bilo koje shvatanje može upoznati jedino kroz njegovu istoriju. metafizičko ili apstraktno stanje. Egzistencijalisti slave čoveka koji bira. bilo na racionalnim dokazima koje pruža poznavanje našeg sastava. Ali. Pozitivizam Kont: Stadijumi u razvoju mišljenja Da bi se onako kako treba objasnila Da bi sebi približili Kjerkegora i egzistencijaliste možemo se upitati kada prizivamo Boga. upotrebljava redom u svakom od svojih istraživanja tri metode filozofiranja čiji se karakteri bitno razlikuju. neophodno je baciti pogled na progresivni hod ljudskog duha. voli takve. zatim metafizičku i . svaka grana naših saznanja. po Kjerkegoru. a čak su u osnovi i suprotni: najpre teološku metodu. Možemo muku takvih situacija izbegavati. pridržavaju uobičajenog ponašanja.prava priroda i bitni karakter pozitivne filozofije. prolazi postupno kroz tri različita teorijska stanja: teološko ili fiktivno stanje. verujem da sam otkrio veliki osnovni zakon kojem je on potčinjen po stalnoj nužnosti. i koji. kada se pomoć više ne nalazi ni u onome što možemo ni u onome što znamo. ne izlažući se nikakvom riziku. od njenog prvog najneposrednijeg poleta do naših dana. kada najčešće kažemo "hvala Bogu". bilo na istorijskim proveravanjima koja proističu iz pažljivog ispitivanja prošlosti.

Objašnjenje fakata. "Besmislenost" filozofskih stavova 4. njeno stanje utvrđeno i definitivno. odustaje da traži poreklo i svrhu vasione i da upozna unutrašnje uzroke fenomena da bi se jedino prihvatio da otkrije. ili opštih sistema shvatanja o skupu fenomena. nego besmisleni. čije samovoljna intervencija objašnjava sve prividne anomalije vasione. Kurs pozitivne filozofije. svedeno tako na njegove stvarne granice. koje je u osnovi samo obična opšta modifikacija prvoga. nego možemo samo utvrditi njihovu besmislenost. Zato na pitanja ove vrste uopće ne možemo odgovoriti. usmeravajući prvenstveno svoja istraživanja ka unutrašnjoj prirodi bića. Većina pitanja i stavova filozofa počiva na tome što mi ne razumijemo logiku našeg jezika. . druga jedino ima za svrhu da joj posluži kao prelaz. uviđajući nemogućnost da stekne apsolutne pojmove. 003. to jest njihove stalne odnose sukcesivnosti i sličnosti. U teološkom stanju ljudski duh. manje ili više brojnih. natprirodne sile su zamenjene apstraktnim silama. str. njihove stvarne zakone. početnim i krajnjim uzrocima svih posledica koje ga pogađaju. koje se međusobno isključuju: prva je nužna polazna tačka ljudske inteligencije. treća. 4. odsada je samo uspostavljena veza između različitih posebnih fenomena i nekih opštih fakata čiji se broj sve više umanjuje progresom nauke. predstavlja fenomene kao proizvod direktnog i neprekidnog delovanja natprirodnih sila. Ogist Kont. Sva filozofija je "kritika jezika". Većina stavova i pitanja koji su bili napisani o filozofskim stvarima nisu lažni. 0031. ljudski duh. U metafizičkom stanju.najzad pozitivnu. Najzad u pozitivnom stanju. Otuda tri vrste filozofije. jednom rečju ka apsolutnim saznanjima. 23-24. istinskim entitetima (personificiranim apstrakcijama) svojstvenim raznim bićima sveta koja su u stanju da stvore sve posmatrane fenomene čije se objašnjenje onda sastoji u tome da se dodeli svakom od njih odgovarajući entitet. dobro kombinovanom primenom rezonovanja i posmatranja.

421 Jasno je da se etika ne da izreći. 61. .. 53. str. 6. 42. 189. Jer sve događanje i takobivstvovanje je slučajno. Ludvig Vitgenštajn.. Tractatus logico-philosophicus.. Odbacivanje metafizike Nazvaću metafizičkim sve one stavove kojima se polaže pravo na znanje nečega što je iznad ili izvan svakog iskustva.(str.. Smisao svijeta mora ležati izvan svijeta.) . 6. u njemu nema nikakve vrijednosti . 6. u svjetu je sve onako kako jest i sve se događa onako kako se događa. 6. Zato ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. To mora ležati izvan svijeta. Apsolutu. dakle stavove prirodne nauke . o Stvarima po sebi.on ne bi imao osećaj da ga učimo filozofiju . na primer.ali ona bi bila jedina strogo ispravna. jer bi to inače bilo opet slučajno. U metafiziku ne uključujem one teorije . 41. nego ono što se može reći. Ono što ga čini ne-slučajnim ne može ležati u svijetu.a kad bi je bilo. Stavovi ne mogu izraziti ništa Više. Ova metoda bila bi nezadovoljavajuća za drugoga . onda ona ne bi imala vrijednosti. .koje se ponekad nazivaju metafizičkim - . i tome slično.dakle nešto što nema nikakve veze s filozofijom ... Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne reći ništa. o realnoj Suštini stvari.i zatim uvijek kada bi netko drugi htio reći nešto metafizičko pokazati mu da nije dao nikakvo značenje izvjesnim znakovima u svojim stavovima.

Monisti nas uče: " Postoji samo jedan princip na kome je zasnovano sve ono što jeste". osećanja ili iskustva koji bi se mogli očekivati u budućnosti. od koga nema ništa više smisla. Tako su prinuđeni da preseku sve veze između svojih stavova i iskustva. "Metafizičar vode" . Na primerima se najbolje da pokazati koju vrstu stavova želim da označim kao metafizičke: "Suština i princip sveta je voda". jer kada bi ih učinili podložnim verifikaciji. van diskusije o istini i laži. Poricanje metafizike.. (Vidici. ma koliko bile smele.. kaže Anaksimandar. one ne sadrže ni znanje niti grešku. 224. kaže Pitagora. a ne filozofiji.) (Metafizičke postavke) "ne tvrde ništa. Šelinga. ali dualisti kažu: "Postoje dva principa". str. stvarno pripadaju oblasti empirijske nauke. Osnovne doktrine Spinoze. kaže Tales. To je razlog zbog koga je odbacujemo. ona daje iluziju znanja a da stvarno ne daje nikakvo znanje. Rudolf Karnap. Opasnost leži u varljivom karakteru metafizike. Hegela i . Metafizičari ne mogu izbeći neproverljivost svojih stavova.čiji je predmet da najopštije stavove različitih područja naučnog saznanja ostave u dobro uređen sistem. Platon je tvrdio da su "sve stvari samo senke večnih ideja koje postoje u besprostornoj i bezvremenoj sferi". one leže u potpunosti van polja znanja. ali Spiritualisti tvrde: "Sve što jeste je duhovno".da ga tako nazovem . ali on svoj stav ne može učiniti ništa više smisaonim od stava o levitacionom polju. Stoga stav "Princip sveta je voda" uopšte ništa i ne tvrdi i potpuno je analogan stavu u gornjem fiktivnom primeru o levitacionom polju. Lako je uočiti da takve stavove nije moguće proveriti. odluka o njihovoj istinitosti ili lažnosti zavisila bi od iskustva i tako pripadala području empirijske nauke.bez sumnje za svoje doktrine vezuje mnoge slike. takve teorije. . a upravo ovim postupkom ih lišavaju svakog smisla.Bergsona pripadaju metafizici (u našem smislu reči). "Beskonačno". Iz stava: "Princip sveta je voda" ne možemo izvesti nijedan stav koji tvrdi bilo kakve opažaje. teorije.da navedemo bar jedno ime iz našeg doba . kaže Heraklit. Materijalisti kažu: "Sve što jeste u svojoj suštini je materijalno". "Broj". "VATRA". Ispitajmo sada ovu vrstu stavova sa gledišta proverljivosti.

a tle pripremljeno za vladinu cenzuru koja kažnjava one koji iznose "opasna mišljenja" . bio je izvor mnogih zbrkanih mišljenja. takva da će podstaći dobro ponašanje. ja ne odobravam ovu vrstu predubeđenja. dopustili su da na njihova mišljenja o ustrojstvu univerzuma utiče želja za moralisanjem. neskladno spojena: s jedne strane. A kada on. filozof je već unapred postavio takvu cenzuru nad svojim istraživanjima. str. 593. bez obzira na to da li su istinita ili lažna. str. Kada se traženju istine svesno ili nesvesno. Što se mene tiče. postave granice. on ograničava oblast filozofske misli i filozofiju svodi na nešto beznačajno. 741. pretpostavlja da su izvesna verovanja. Istorija zapadne filozofije. Bertrand Rasel.Rudolph Carnap. pošto su pretpostavljali da znaju koja bi verovanja mogla učiniti ljude moralnim. Neuspeli pokušaj da se ovo dvoje jasno odvoji. pravi filozof je spreman da ispita sva svoja predubeđenja. filozofija postaje paralisana strahom. ni iz moralnih ni iz intelektualnih razloga. da dokažu da su ova verovanja istinita. a s druge etičkog i političkog učenja o najboljem načinu življenja. pre početka istraživanja. Intelektualna istorija evrope. S gledišta morala. često vrlo sofističke. Philosophy and Logical Syntax (prevod iz: Marvin Peri. teorije o prirodi sveta. . izmislili su argumente. filozof koji svoju filozofsku sposobnost koristi za bilo šta drugo sem za nepristrano traganje za istinom kriv je za neku vrstu izdajstva.) Mešanje nauke o svetu i etike Filozofija se tokom cele svoje istorije sastojala iz dva dela.u stvari. od Platona do Viljema Džejmsa. Filozofi.

Većina ljudi zaista smatra za znanje samo ono što se može potvrditi iskustvom. jer je obično deo fanatizma bilo i uverenje da je neko potpuno i nepogrešivo u pravu. Po mišljenju pozitivista. da im se oduzme pravo da tvrde da su te ideje istinite. U etici. a koji ne. Na ovaj način. veka zastupali određene etičke i političke ideje. .Pozitivizam je označio tendencije u savremenom mišljenju koje su i danas prisutne i žive. Ova jaka razlika naučnih i etičkih stavova u pogledu istinitosti je i danas zanimljiva za razmatranje. jer se kroz istoriju filozofije može pratiti koji način razmišljanja je pospešivao dolaženje do novih znanja. jer se kod tih ideja i ne radi o nekoj istini koja se može naučno utvrditi. oni su težili da umire političke strasti i učine aktere tolerantnijim. pozitivisti su smatrali da je najbolji način da se izađe na kraj sa fanatizmom s kojim su ljudi 20. iskustvom su potvrđene i neke metodološke norme.

I opet. da bi razjasnila mogućnosti. stvar je u tome da čista filozofija unutar celokupne kritike saznanja i "kritičkih" disciplina uopšte mora da odvrati pogled od celokupnog misaonog rada obavljenog u prirodnim naukama i u naučno neorganizovanoj prirodnoj mudrosti i nauci i da ga nikako ne sme upotrebiti. mogućnosti saznanja. mada i to samo u određenim i ograničenim razmerama utvrđenim prirodom područja istrživanja koje se trenutno obrađuje. 69. 38. opšti predmeti i opšta stanja stvari mogu dospeti do apsolutne samodatosti lakše je shvatljivo. To je nužno njen karakter. razjasnila ih iz njihove suštinske osnove. Husler i Hajdeger Nova metoda filozofije U prirodnoj sferi istraživanja. Jer njen je svojstveni karakter da je ona analiza i istraživanje suštine u okviru čisto sagledajućeg posmatranja. u okviru apsolutne samodatosti. Saznanje suština Saznanje da ne samo pojedinosti nego i opštosti. neka nauka može bez daljnjeg da dalje gradi na nekoj drugoj nauci i može jedna nauka da služi drugoj kao metodski uzor. Njoj su potrebne potpuno nove polazne tačke i jedan potpuno novi metod. koji nju principijelno razlikuje od svake "prirodne" nauke. Edmund Huserl. imaju jedan jedinstveni principijelni karakter. Ideja fenomenologije. Stvar je u tome što logički načini postupanja koji daju jedinstvo prirodnim naukama. Ideja fenomenologije. str. sa svim specijalnim metodima koji se menjaju od nauke do nauke. mogućnosti vrednovanja. kojem se metodski načini postupanja filozofije suprostavljaju kao u principu novo jednistvo. Ali filozofija je u jednoj potpuno novoj dimenziji. Edmund Huserl. . to su mogućnosti koje su uopšte u pitanju i njihova istraživanja su time opšta istraživanja suštine.5. Ovo je saznanje od odlučujućeg značaja za mogućnost jedne fenomenologije. str.5. ona hoće da bude nauka i metod. bar za onoga koji se postavlja u stav čistog sagledanja i koji je sposoban da od sebe daleko drži sva prirodna predmišljenja .

Sa ispitivanjem suštine bića tesno je povezano pitanje: ko je čovek? Ali odavde nužno određivanje suštine čoveka ipak nije stvar neke slobodno lebdeće antropologije koja čoveka u osnovi predstavlja na isti način kao i zoologija životinje. valja poimati i osnivati (utemeljivati. Ispitivanje čoveštva (čoveko-biti) određuje se sada u svome pravcu i sezanju jedino iz ispitivanja bića. fenomenologija se brzo pretvorila u metod koji se upotrebljavao kada je trebalo opisivati suptilnu specifičnost nekog mesta i vremena. kao i pozitivizam. kroz ideologije. ovladavaju i prožimaju u svome raznovrsnom preplitanju odavna naše opstajanje i drže ga u pometnji "bića". jer se njihove "suštine" nisu mogle naći u čulnom iskustvu. Čovek je to-u-sebi-otvoreno-tu. problem sa fenomenologijom bio je u tome što se objektivnost ustvari ne postiže nekim specifičnim postupkom svesti.Ontološka razlika Stoga se biće iz osnove i u čitavoj širini svoje moguće suštine mora ponovo razabirati (doživljavati) ako mi naše istorijsko opstajanje želimo da odelotvorimo kao istorijsko.M. biće i trebanje . pravac u kome se filozofi bore da očuvaju intersubjektivnu ili objektivnu istinu izloženu udarima subjektivizma i proizvoljnosti koji su.. (u ovom prevodu je frazom "ono što biva" prevedena reč koja ukazuje na "bivstvujuće" iz našeg teksta o Hajdegeru. Martin Hajdeger. biće i mišljenje. Suštinu čoveka unutar pitanja bića shodno skrivenom upućivanju početka.prim.) Fenomenologija je. čija prisnost i izvorno razilaženje nose istoriju. V. Izvorno razdvajanje uopšte. ili nekog specifičnog oblika postojanja.. . Rešenje fenomenologa bilo je. suprotno rešenju pozitivista. Zbog ove svojevrsne neuhvatljivosti. Objektivno je ono što može da izdrži tu raspravu. dolazili iz politike. jeste razlikovanje bića i onoga što biva. . već izlaganjem svojih mišljenja slobodnoj raspravi.) izrasta uvid: biće koje ta razdvajanja okružuje mora se i samo preobraziti u okružujući krug i osnovu svega što biva. str. Međutim. Jer one moći koje stoje nasuprot biću. obrazlagati) kao ono mesto koje biće sebi iznuđava za otvaranje. biće i privid. kakvo je na primer umetničko delo. u neku ruku. Uvod u metafiziku. koje čak određuju razdvajanja. 213-214. Tako iz izvornog ispitivanja-od-početka-do-kraja četiri razdvajanja (biće i postajanje.

6. on glasi: . Džon Stjuart Mil. ma sistematsku raspravu jednoga od najslavnijih među njima. ali ja ne mogu a da se ne obazrem. str. Moj sadašnji cilj ne sastoji se u tome da kritikujemo ove mislioce. jeste jedan život što je moguće više slobodan od bola i što je moguće više bogat uživanjima (bol i uživanja uzeti s obzirom na kvantitet i kvalitet). Ali kada pristupa tome da iz ovog propisa . postavlja u pomenutoj raspravi jedan univerzalan prvi princip kao izvor i osnov moralne obaveznosti. ETIČKE TEORIJE Utilitarizam . čiji će misaoni sistem ostati dugo vremena jedan od graničnih kamenova u istoriji filozofskog mišljenja. To je. 14. na Metafiziku morala od Kanta."Delaj tako da bi pravilo po kome delaš moglo biti usvojeno kao zakon od strane svih razumnih bića". budući po utilitarističkom shvatanju cilj ljudske radnje. krajnji cilj u odnosu na koga i radi koga su sve druge stvari poželjne (bilo da imamo u vidu naše vlastito dobro ili dobro drugih ljudi). Utilitarizam i Kant Mogao bih da odem mnogo dalje pa da kažem da su utilitaristički dokazi neophodni svim onim moralistima a priori koji dokazivanje uopšte smatraju nužnim. nužno i merilo moralnosti. primera radi. Ovaj značajan čovek. pritom test kvaliteta i pravilo po kome se on meri nasuprot kvantitetu jeste prednost koju osećaju oni koji su u iskustvenim prilikama najbolje snabdeveni sredstvima za upoređivanje. i to u najvećoj mogućoj meri. čemu se moraju dodati njihove navike samosvesnosti i samoposmatranja. kako je gore objašnjen.Princip najveće sreće Po principu najveće sreće. Utilitarizam. moralitet se prema tome može definisati ovako: pravila i propisi za ljudsko postupanje kojih se moramo pridržavati ako hoćemo da svim ljudima bude osiguran život kakav je gore opisan.

i time je on suprotan svakom cilju etike.. Ista stvar se može izraziti popularnije tvrđenjem da nam niko.. . Čitaocima koji su upoznati sa filozofskom terminologijom mogu izraziti njihovu važnost izjavom da se oni svode na to da su svi stavovi o dobrom sintetični i nikad analitični. Ali ma kako razočaravajući ovi odgovori mogu izgledati. baš kao što je istina da sve stvari koje su žute proizvode izvesnu vrstu treperenja u svetlosti. moj odgovor je da je dobro dobro. pod izgovorom da je to "pravo značenje te reči". Ili ako sam upitan "Kako da se 'dobro' definiše?". Ali suviše mnogo filozofa su mislili. Sve što on pokazuje sastoji se u tome da bi posledice njihovog univerzalnog usvajanja bile takve da niko ne bi odlučio da im se izloži. oni su opd najveće važnosti.on navodi um na prihvatanje lažnih etičkih principa. neka logička (da ne kažem fizička) nemogućnost. Može biti istina da su sve stvari koje su dobre takođe i nešto drugo. da oni stvarno definišu "dobro". Predlažem da to gledište nazovemo "naturalističkom greškom" i sad ću se potruditi da je opovrgnem. i zbog toga on ne uspeva da zadovolji zahteve etike kao nauke. a još manje ikakav valjan razlog. Moje zamerke naturalizmu su. i to je sve šti imam da kažem o tome.. kad imenuju ona druga svojstva. da ustvari ta svojstva nisu "drugo". i to je kraj te stvari. Džon Stjuart Mil. I činjenica je da etika cilja da otkrije šta su ona druga svojstva koja pripadaju svim stvarima koje su dobre. tvrdio sam. mada on ne daje ikakav razlog za ikakav etički princip. da on ne pruža nikakav razlog. Vrlo je . već da su apsolutno i potpuno isto što i dobrota. Utilitarizam.izvede ma koju od aktuelnih moralnih dužnosti. da je on uzrok prihvatanja pogrešnih etičkih principa . ili onaj "Dobro je ono što je poželjno". Naturalistička greška Ako sam upitan "Šta je dobro?". . ne može nametnuti takav aksiom kao onaj koji kaže "Zadovoljstvo je jedino dobro". prvo. on gotovo groteskno ne uspeva da pokaže da bi se u usvajanju najodvratnije nemoralnih pravila postupanja od strane svih razumnih bića pojavila neka protivrečnost. I drugo. ako sam ja u pravu. a to očito nije beznačajna stvar. str.. 6. moj odgovor je da se ono ne može definisati. za ikakav etički princip.

niko ne može misliti drugačije. pa je stoga isto toliko verovatno da ćemo biti u pravu. ako prihvatimo da. 11. ukoliko se tiče značenja dobrog.lako videti. da onda vrlo lako donesemo zaključak da je dobro opšta sreća. i onda će naš posao jedino biti da otkrijemo šta je to svojstvo. sem ako nejasno misli. i ako znamo da je ispravno ponašanje uopšte ono koje doprinosi dobru. Kad smatramo da već imamo definiciju. Kategorički imperativ bio bi onaj imperativ koji bi predstavljao jednu radnju kao objektivno nužnu samu za sebe. . Hipotetički imperativi predstavljaju praktičnu nužnost jedne moguće radnje kao sredstva za postizanje nečega drugoga što se želi (ili što je moguće da čovek želi). ako odmah jasno shvatimo da moramo početi svoju etiku bez definicije. manje je verovatno da ćemo usvojiti neki pogrešan princip. Pošto svaki praktičan zakon predstavlja jednu moguću radnju kao dobru i zbog toga nužnu za jedan subjekat koji se praktički opredeljuje umom. to svi imperativi predstavljaju formule determiniranja radnje koja je nužna prema principu volje koja je ma u kojem pogledu dobra. Principi etike. onda počinjemo bez ikakvih predubeđenja. a što više budemo razmišljali. Na ovo će se možda odgovoriti: Da. onda ne samo da ne možemo logično braniti svoje etičke principe ni na koji način. Ali. bićemo mnogo više skloni da dobro razmislimo pre nego što usvojimo ma koji etički princip. 22. Ali ja ću pokušati da pokažem da to nije tako. pa ćemo stoga biti skloni ili da pogrešno shvatimo argumente svojih protivnika ili da ih odmah presečemo odgovorom: "Ovo nije otvoreno pitanje: i samo značenje reči odlučuje stvar. Ali. Saveti razboritosti i zapovesti (zakoni) moralnosti Svi imperativi zapovedaju ili hipotetički ili kategorički. dobro može biti ma šta. Ako počnemo sa uverenjem da dobro ne može značiti ništa drugo sem neko svojstvo stvari. str. ako počnemo sa definicijom ispravnog ponašanja kao ponašanja koje doprinosi opštoj sreći. Jer ćemo početi sa uverenjem da dobro mora značiti to i to. Džordž Edvard Mur. ali mi ćemo isto tako dobro razmisliti pre nego što se odlučimo za svoju definiciju. Ako bi pak radnja bila dobra samo kao sredstvo radi nečega drugog. već ćemo biti manje skloni da ih branimo revnosno pa makar i nelogično. 14. bez veze sa nekom drugom svrhom.

dakle svrha koju ta umna bića ne samo da mogu imati već o kojoj se sa sigurnošću može pretpostaviti da ona. On se ne odnosi na materiju radnje i na ono što iz nje treba da proizađe. radnja se ne nalaže apsolutno.. nalaže to ponašanje neposredno. Doduše. već na formu i onaj princip iz kojeg ona sam proizlazi. dakle kao nužna u volji koja je po sebi saglasna sa umom. pa se njeno suštinskidobro sastoji u nastrojenosti.. sva skupa. a zapovesti su zakoni kojima se moramo pokoravati. i ta svrha jeste sreća. i savetovanje sadrži nužnost... međutim. njen pak učinak može biti koji mu drago.. imperativ koji se odnosi na izbiranje sredstava za postizanje svoje vlastite sreće. . tu svrhu. jeste još uvek hipotetičan. naime kao zavisnih bića). Moguće je. . ne uzimajući kao uslov za osnovu neku drugu svrhu koja se može postići nekim izvesnim ponašanjem. shodno prirodnoj nužnosti. samo zakon sa sobom nosi pojam bezuslovne nužnosti. ili saveti razboritosti.. kao principom te volje. Taj imperativ može se nazvati imperativ moralnosti. Pa ipak postoji jedna svrha koja se može pretpostaviti kao stvarna kod svih umnih bića (ukoliko su imperativi podesni za njih. da se umešnost u odabiranju sredstava za postizanje svoga vlastitoga blagostanja nazove razboritošću u najužem smislu reči. . ili zapovesti (zakoni) moralnosti. Jer. to jest propis razboritosti. Najzad postoji imperativ koji. ako se radnja zamisli kao dobra po sebi. Taj imperativ jeste kategoričan. imaju. ali ona može da važi samo pod subjektivnim.onda je imperativ hipotetičan. naime: da li ovaj ili onaj čovek ubraja ovo ili ono u svoju sreću. to jest moramo ih se pridržavati čak i kada se naše sklonosti tome protive. i to objektivne i prema tome opšte važeće. Prema tome. Principi jesu ili pravila veštine. već samo kao sredstvo za postizanje neke druge svrhe. naprotiv kategorički imperativ nije ograničen nikakvim uslovom. slučajnim uslovom.. onda je imperativ kategoričan.

uzdržljiv. itd. nikako ne mogu da zapovedaju. da bude štedljiv. Zasnivanje metafizike morala. saveti. Ukratko rečeno. već jedino prema empiričkim savetima. drugi bi se mogli zvati pragmatički imperativi (potrebni radi blagostanja). stabilna društva su to baš po tome što su osnovni moralni principi usaglašeni. Iz toga proizlazi da imperativi razboritosti. da je potpuno nerešljiv zadatak koji glasi: treba sigurno i na opšti način odrediti koja će radnja unaprediti sreću jednoga umnoga bića. Moral jednog društva . 52. čovek nije kadar da sa potpunom izvesnošću odredi na osnovu nekog principa šta će ga zaista učiniti srećnim. ljudi se menjaju. Dakle. mada u praktičnom smislu. da se pre mogu smatrati za savete (consilia) nego za zapovesti (praecepta) uma. on može da znači zapovest u sasvim pravom značenju. to jest ne mogu radnje da predstave objektivno kao praktički nužne. kao što su na primer: da treba da drži dijetu.pa apsolutno nužan. Oni prvi imperativi mogli bi se zvati i tehnički imperativi (potrebni radi veštine). jer sreća ne predstavlja ideal uma već ideal uobrazilje koji počiva samo na empiričkim osnovama od kojih se uzaludno očekuje da bi oni mogli odrediti neku radnju kojom bi bio postignut totalitet jednog ustvari beskonačnog niza posledica. i to zbog toga što bi mu radi toga bilo potrebno sveznanje. T akođe. pa se mogu i moraju menjati i stavovi koji bi bili najpogodnija osnova njihovog slaganja. da bude učtiv. Imanuel Kant. 55 i 58. o kojima iskustvo uči da oni prosečno najbolje unapređuju dobro raspoloženje. treća vrsta imperativa mogla bi se zvati moralni imperativi (potrebni radi slobodnog ponašanja. To ne treba da čudi jer su ljudi različiti i zbog toga dolaze do različitih moralnih načela. str. da bi bio srećan. radi morala). tačno govoreći. čovek ne može da postupa prema određenim principima.. tj. 54. Ipak. (Kantovi kurzivi su pretvoreni u plava slova) Rasprava u okviru etike između utilitarista i kantovaca još uvek traje. dakle da u pogledu sreće nije moguć neki imperativ koji bi u strogom smislu zapovedao da treba činiti ono što čini srećnim. dakle.

Stabilizovanju društva u ovom smislu treba težiti i zbog toga što se prestankom sukoba oko morala otvara prostor da se politika jednog društva bavi poboljšanjem života svih. tako da postojanje različitih morala predstavlja problem. ta promena neće biti nagla i zbunjujuća. ako se i promene. i ono može biti stabilno samo ako se on previše ne menja i nije u sebi podeljen na različite morale. ali treba da imamo na umu da moralna pravila postižu svoju svrhu samo onda kada su usaglašena. a rešenja koja preostanu biće zasnovanija. Na taj način se dugo neće održavati pogrešna mišljenja. tako da.je njegova osnova. Ova usaglašenost najbolje se postiže ako se vodi stalna javna rasprava o moralnim principima. . za razliku od postojanja različitih preferencija. Mi možemo imati različita mišljenja o moralu.

u stvari.6. žive u onom stanju koje se naziva rat.1. a u svetu postoji samo gomila. proističe i iz vremena u kome ljudi žive bez ikakve druge sigurnosti do one koju im pruža njihova sopstvena snaga i njihova dovitljivost. isključivi je zagovornik mira i poštovanja date reči. str. dok žive bez jedne zajedničke vlasti koja ih sve drži u strahu. dok manjina izlazi iz senke jedino onda kada većina ne zna na koga da se osloni. kad je svaki čovek neprijatelj svakom čoveku. … Sve što proističe iz ratnog vremena. POLITIČKE TEORIJE 6. Jer rat se ne sastoji samo u bitkama ili radnjama borbe nego i u izvesnom proteku vremena. Moderne političke teorije Politika kao postizanje cilja Neka se vladalac. Nikolo Makijaveli. Hobs: O prirodnom stanju i nastanku države Očigledno je da ljudi. Jedan od savremenih vladalaca. a. dakle. sredstva kojima će se služiti uvek će se smatrati časnima i biće hvaljena. je veliki protivnik i jednoga i drugoga. trudi samo da pobeđuje i da drži vlast. Vladalac. 64. koga ne bi bilo uputno imenovati. jer se svetina zadobija uvek spoljnom stranom stvari i uspešnim ishodom poduhvata. jer da ih se pridržavao. sto puta bi već bio izgubio i ugled i državu. u kome je dovoljno poznata volja za borbom. i to takav rat u kome je svaki čovek protiv svakog čoveka. U takvom stanju .

nema znanja o izgledu zemlje. opasan. nema sredstva za pokretanje i premeštanje predmeta koje iziskuje veliku snagu. i 151-152. str. I. pod besmrtnim Bogom . nema društva. pa sledstveno tome nema ni kulture na zemlji. nema umetnosti. A to će reći da odrede jednog čoveka ili jedan skup ljudi koji će biti nosioci njihove ličnosti …na taj način kao kad bi svaki rekao svakom drugom: Ovlašćujem ovog čoveka ili ovaj skup ljudi da mnome vlada i na njega prenosim svoje pravo da to sam činim. nema moreplovstva ni korišćenja robe koja bi preko mora mogla da se uveze. 108. Kad se tako učini. nema računanja vremena. onda se mnoštvo ljudi.nema mesta nikakvoj radinosti. nema velikih građevina. na taj način sjedinjeno u jednu ličnost. … Nosilac te ličnosti naziva se suveren. … [nastanak države] Jedini način da se uspostavi takva zajednička vlast koja može biti sposobna da ljude brani od zavojevača spolja i od povreda koje jedni drugima nanose i da ih obezbedi tako da svojom marljivošću i plodovima zemlje mogu da se ishrane i da zadovoljno žive jeste da sve svoje moći i svu svoju snagu povere jednom čoveku ili jednom skupu ljudi koji će moći sve njihove volje putem većine glasova da svede na jednu volju. što je najgore od svega. siromašan. svoj mir i svoju odbranu. ili bolje. da se izrazimo sa više poštovanja. To je postanak onog velikog Levijatana . jer su plodovi njeni neizvesni. naziva država . onog smrtnog boga kome dugujemo. A život čovekov je usamljenički. nema književnosti. pod uslovom da i ti svoje pravo na njega preneseš i da na isti način odobriš sve njegove radnje. i kaže se da njemu pripada suverena vlast. a svi ostali su njegovi podanici. Tomas Hobs. Levijatan. latinski civitas . postoji neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti. skotski i kratak. .

onda je i očuvanje svojine koju ima u ovakvom stanju veoma nepouzdano i nesigurno.a to je stanje savršene slobode da određuju svoje radnje i raspolažu svojim posedima i ličnostima kako smatraju da je prikladno u granicama prirodnog zakona. i nije bez razloga što teži i što je voljan da stupi u društvo sa drugima koji su . Isto tako je stanje jednakosti u kojem su sva vlast i jurisdikcija uzajamni. pošto niko nema više vlasti od drugoga. zbog čega bi predao svoje gospodarenje i podredio sebe gospodstvu i kontroli neke druge vlasti? Na ovo se očigledno odgovara da iako u prirodnom stanju ima takvo pravo. onda svi ljudi na isti način treba da budu međusobno jednaki bez podređivanja i pokornosti. ma koliko da je slobodno. moramo da razmotrimo u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi . a da ne pitaju za dopuštenje nekog drugog čoveka ili da zavise od njegove volje.Lok: O prirodnom stanju i nastanku države Da bismo pravilno razumeli političku vlast i izveli njeno poreklo iz njenog izvora. sem ako ne bi gospodar i vlasnik svih nas nekom izričitom izjavom svoje volje postavio jednog iznad drugog i predao mu očiglednom i jasnom naredbom nesumnjivo pravo na gospodstvo i suverenost. ukoliko je apsolutni gospodar svoje ličnosti i poseda. i kako se veći deo ne pridržava strogo pravičnosti i pravde. a svaki čovek njemu jednak. kako ništa nije očiglednije nego da je svim stvorenjima iste vrste i roda rođenje donelo iste prirodne prednosti i korišćenje istih sposobnosti. zašto bi onda ostavio svoju slobodu. puno strahota i neprestanih opasnosti. Pošto su svi isto kraljevi kao i on. jednak najvećima. [nastanak države] Ako je čovek u prirodnom stanju tako slobodan kao što je bilo rečeno. ipak je njegovo uživanje veoma nesigurno i stalno izloženo napadu drugih. a podanik nikome. Zbog toga je voljan da napusti stanje koje je.

ipak slušao samo sebe. Džon Lok. 237 i 298-299.. i kroz koji bi svako. str. Nije raznolikost mišljenja (koja se ne može izbeći). . nedostaje ustanovljen. Pismo o toleranciji. ( u: Džon Lok. . koji je mera pravičnog i nepravičnog i opšte merilo koje bi rešavalo sve sporove između njih. poznat zakon.ujedinjeni ili imaju nameru da se ujedine radi uzajamnog očuvanja svojih života. na taj način briga za spas jednoga čoveka pripada njemu samome. Džon Lok." Takav je osnovni problem čije rešenje pruža društveni ugovor. koje nazivam opštim imenom svojina. u prirodnom stanju nedostaje poznat i nepristrasan sudija sa vlašću da rešava razmirice prema ustanovljenom zakonu. Dve rasprave o vladi. Treće. O toleranciji Nijedan čovek ne treba da krši pravo drugoga zbog njegovog pogrešnog mišljenja i nepravilnog načina bogosluženja.. str.... udružen sa svima. već odbijanje tolerancije prema onima sa različitim mišljenjem (koje je moglo da se dopusti) stvorilo zbrku i ratove u hrišćanskom svetu zbog vere. . u prirodnom stanju često ne postoji vlast da podrži i potpomogne presudu kada je pravična i da joj omogući dužno izvršenje. Ali za ostvarenje ovog cilja u prirodnom stanju mnoge stvari nedostaju. Prvo. a njegova izgubljenost ne treba da bude prepreka poslovima drugog čoveka.. sloboda i imanja. Dve rasprave o vladi. 390. Drugo.. ustaljen. . i 397. Stoga veliki i glavni cilj udruživanja ljudi u države i njihovog stavljanja pod vladu jeste očuvanje njihove svojine. primljen i odobren opštom saglasnošću.) O društvenom ugovoru "Naći jedan oblik udruživanja koji bi branio i štitio svom zajedničkom snagom ličnost i dobra svakog člana društva. i tako ostao isto tako slobodan kao i pre. ..

ovi ciljevi. Međutim. nastavljaju da povratno deluju na državu. po samoj prirodi ovog ugovora svaki akt suvereniteta. u modernoj politici osnovna vrednost je osiguravanje slobode pojedinca. str. Kao što je moderni moral usmeren na to da nađe zajednička pravila za život ljudi koji imaju različita ostala verovanja i ciljeve. . 35 i 48. a to je . uvek dolazimo do istog zaključka. kome se sada čak ni filozof ne postavlja za tutora. Žan Žak Ruso. Kao što je u modernoj filozofiji osnovna vrednost samostalna sposobnost da saznajemo istinu nezavisno od spoljašnjih autoriteta. Tako. podjednako obavezuje i daje podjednaka prava svim građanima. tako da suveren poznaje samo narod uzet u celini i ne razlikuje nikog među onima koji ga sačinjavaju. tako se od moderne države očekuje da garantuje taj poredak. sada rasuti među građanima.Ma sa koje strane da se vratimo na to načelo. Ona je sada njihovo ogledalo. Društveni ugovor. a ne da nauči ljude ispravnim krajnjim ciljevima njihovih života. ogledalo njihovih kompleksnih odnosa i sposobnosti da u praksi postignu međusobnu saglasnost. to jest svaki pravni akt opšte volje.da društveni ugovor stvara među građanima takvu jednakost da svi oni imaju iste obaveze i da treba da svi uživaju ista prava.

Ovo je prema tome prava oblast ljudske slobode. u istim granicama. moralnim i teološkim.. apsolutnu slobodu mišljenja i čuvstva u svim pitanjima. izopačeno i nepravilno. prvo. . Savremene političke teorije O slobodi Stoga zaštita od tiranije državnika nije dovoljna.6. . potrebna je i zaštita protiv tiranije preovlađujućeg mnenja ili raspoloženja.2. Ona obuhvata. Drugo. udruživanja pojedinaca. sloboda da se ujedine u bilo kom cilju koji ne podrazumeva povredu drugih. osim državnih globa. protiv tenedencije društva da nametne drugim sredstvima. to je priktično nedeljiva od nje. zahtevajući slobodu savesti u najširem smislu. praktičnim i spekulativnim. naučnim. jer pripada onom načelu ponašanja pojednica koje se tiče drugih ljudi. Treće. ako su osobe koje se udružuju punoletne i nisu prisiljene ili obmanute. to načelo zahteva slobodu ukusa i težnji. Postoji granica za legitimno mešanje kolektivnog mišljenja u oblast individualne nezavisnosti. svoje sopstvene ideje i praksu kao pravila ponašanja onima koji se ne slažu sa njim. planiranja našeg života tako da odgovara našem karakteru. ali kako je gotovo isto toliko važna kao i sloboda misli i zasniva se velikim delom na istim razlozima... da radimo ono što želimo bez obzira na moguće posledice. čak i ako misle da je naše ponašanje budalasto.. a pronaći tu granicu i održavati je protiv povrede tuđeg integriteta. iz te slobode svakog pojedinca sledi sloboda. . Sloboda izražavanja i objavljivanja mišljenja može na izgled da spada pod neko drugo načelo. isto je tako neophodno za dobre uslove ljudskih poslova kao i zaštita od političkog despotizma. unutrašnju oblast svesti. slobodu misli i osećanja. a da nas naši bližnji ne sprečavaju ukoliko im time što činimo ne nanosimo štetu.

jer postoje mnoge suverene države. lekar ili vojni taktičar. jer se smatra da onaj koji je ima može da mudro vlada. Možda će. da ona znači spoznavanje dobra i da bi ovu definiciju dopunio Sokratovim učenjem da nijedan čovek ne greši svesno. ali oni nisu dovoljni da bi se odredilo političko delovanje. Ona mora da bude nešto mnogo više od toga. Pripadnici neke klase ili naroda mogu imati zajednički interes. ne bi bila nikakva vrsta posebno razvijene veštine.Nijedno društvo u kome se ove slobode. telesnog ili umnog i duševnog. Nama ovakvo stanovište izgleda daleko od stvarnosti. Džon Stjuart Mil. Nema sumnje da postoje neki opšti interesi čovečanstva kao celine. Svako je vlastiti čuvar svoga zdravlja. Prvo je: da li postoji tako nešto kao što je mudrost? Drugo je: ukoliko tako nešto postoji. O slobodi. najteži deo u potrazi za opštim interesom bilo bi postizanje kompromisa među uzajamno sukobljenim pojedinačnim interesima. ali sigurno ne još za dugo. opšteuzev. kakvu ima obućar. ukoliko ne pokušavamo da to drugima uskratimo ili ih ne sprečavamo u naporima da je postižu. u smislu u kome se uzima. odakle sledi da svako ko zna šta je dobro. bez obzira na oblik njegove vladavine. postoji li neka forma ustava kojom bi se vlast dala nekom ko je mudar? Jasno je . ne poštuju. može li se uopšte napraviti ustav koji bi joj dao političku vlast? "Mudrost". Mislim da bi Platon rekao. i nijedno nije potpuno slobodno u kome one nisu apsolutne i neuslovljene. to biti moguće. da postoje različiti interesi i da bi državnik morao da postigne najbolji mogući kompromis. u nekom budućem vremenu. Osnovni razlog za demokratiju Kada Platona upoređujemo sa savremenim idejama. Mi bismo mnogo prirodnije rekli. nije slobodno. postavljaju se dva osnovna pitanja. Jedina sloboda koja zaslužuje to ime je sloboda da tražimo svoje sopstveno dobro na svoj način. radi ono što je pravo. Ali ako i pretpostavimo da postoji nešto što je "mudrost". ali će on u pravilu biti suprotan interesima druge klase ili drugih naroda. 39 i 46. A čak i tada. Čovečanstvo dobija više ako svako pušta druge da žive kako se njima čini da je dobro nego ako se pojedinac primorava da živi onako kako se ostalima čini da je dobro. str.

da se ne može zakonski definisati deo građana. 118. kao što su opšta Veća. Bertrand Rasel. str. U tom smenjivanju. Ali se postavlja pitanje. opet unapred. koju prihvatamo jer smo ustanovili da niko nije unapred dovoljno mudar da bi mogao učiniti besmislenim da mudrost traže i drugi. ili čak doktorima teologije? Ili ljudima koji su se rodili siromašni i koji su se obogatili? Jasno je. A to je osnovni razlog za demokratiju. činile teške greške. koji bi u praksi bio mudriji od celokupnog građanstva. Moglo bi se pretpostaviti da čovek može da stekne političku mudrost odgovarajućim školovanjem. isključimo iz donošenja odluka. U ovom Raselovom obrazloženju vidi se veza demokratije i filozofskog zaključka o mudrosti koja teško odredljiva i koja će uvek predstavljati nešto čemu se teži. dakle. zavisi od nekih filozofskih zaključaka.: šta je odgovarajuće školovanje? A takvo bi pitanje moglo da postane partijsko pitanje. Rasel misli: ustaljena procedura smenjivosti vlasti. Da li bi se iko zalagao da se vlast preda diplomiranim studentima. oslanjamo se na mišljenje celokupnog društva jer nikoga ne želimo da. tako da društvo koje ne neguje filozofiju neće moći da bude ni demokratsko. Postojanje demokratije. grešilo. Problem nalaženja skupine "mudrih" ljudi i predaja vlasti u ruke ovih ljudi nerešiv je problem. ustvari. Kad kaže "demokratija". kraljevi su često nerazboriti. Aristokratije nisu uvek mudre. . uprkos svojoj nepogrešivosti. može da pogreši i da je. pape su. Istorija zapadne filozofije. Pokušajmo da se u ovom završnom komentaru nadovežemo na poslednji Raselov citat o demokratiji.da većinsko odlučivanje.

razlog.opšte.) ono što je ranije ili ono što je prvo u procesu saznanja.stanje u kome se ljudi ne pridržavaju nikakvih zakona Antinomija .slikovito objašnjenje pojmova i misli Anarhija .) ono što je kasnije u nekom procesu.doprinos slobodnog razuma saznanju Apsolutno . u saznajnom smislu udaljeno od pojedinačnog Argument . kod Kanta . pojmovno.ono što pripada nečemu kao njegovo svojstvo Autoritarno .ono što ne zavisi ni od čega drugog.(lat. nego služi kao osnova za dokazivanje izvedenih stavova (teorema) Alegorija .stav koji se u okviru jednog logičkog sisitema ne dokazuje. kod Kanta .stanje u kome se ne može uobičajenim sredstvima odlučiti između dva stava A posteriori . procesu saznanja. na primer. tvrdnja u prilog nekoj drugoj tvrdnji Aristokratija .vladavina plemstva Atribut .osećanje.saznanje iz iskustva A priori . što nije relativno Apstraktno . stanje duše . uzbuđenje.(lat.RJEČNIK A Aksioma .ono što se temelji na nametnutom autoritetu Afekt .

osobina stvarnosti da se menja pokretana protivrečnim stavovima Dispozicija . i 25) .B Biće . kod Hegela i Marksa .predmet na koji se odnosi neki znak Deskripcija .krug.metoda saznanja izvođenjem logičkih posledica iz početnih stavova koji se uzimaju kao istiniti Dekret . sposobnost Distinkcija .nastrojenost.opis Determinisano . najmanji broj glasova na izborima koji daje mandate Ciklus .u Staroj Grčkoj.ukaz. nauka o najvišim istinama.određeno nekim zakonom ili pravilom Dijalektika . naredba vlasti Demijurg . period posle koga se neke pojave ponavljaju istim redom D Dedukcija .opšta reč za sve što postoji C Cenzus .(cenz) najmanja suma poreza koji se mora plaćati da bi se imala neka politička prava. i 24 . umeće raspravljanja. tvorac sveta (Bog) Denotacija .sklonost da smatramo da se istinitost određenih stavova ne sme dovoditi u pitanje (više u lekcijama 2.stvoritelj.razlika Dogmatizam .

deo nečega Fundamentalno . ono što na neki način postoji Epigon .pravac koji naglašava zavisnost znanja od iskustva (više u lekciji 23) Entelehija .pojava Fonema .iskustvo.stanje ushićenja u kome se otvaraju nove mogućnosti saznanja Empirija .Dominacija . udelovljenost.postojanje.osnovno.suština F Fenomen .odlomak. empirizam . posebno . način postojanja čoveka Ekstaza . precizno određeno Egzistencija .postojeći oblik neke stvari u kome se ona više ne posmatra samo kao moguća.teorija saznanja (više u lekcijama 3. ostvarenje svrhe Entitet .skup distinktivnih obeležja nekog glasa čija izmena može da utiče na promenu značenja reči u kojoj se fonema nalazi Fragment . ono što je u temelju nečega .tačno. i 23) Esencija .nečiji sledbenik koji nema ništa originalno u svom radu Epistemologija .prevlast E Egzaktno .postojeće.

11.ono što nije u vezi sa razumom. koja nije oblik materijalne stvarnosti. naučna teorija posmatrana kroz aspekt njene moguće opovrgljivosti (lekcija 35) Homogeno .sklad. 26. u muzici: nauka o zakonima po kojima se vezuju i spajaju akordi (lekcije 6.ono što je isto u svim svojim delovima I Idealizam .utisak. (više u lekcijama 3. mišljenje u kome dominiraju vansaznajni motivi (više u lekciji 29) Imaginacija .poredak po važnosti Hipoteza . čulno svedočanstvo Indukcija .mašta Impresija . i 28) Ideologija .H Harmonija .saznanje koje još nije pokrepljeno razlozima ili saznanje kome ta potkrepa i nije potrebna (npr. nego što pružaju saznanje stvarnosti.naučna pretpostavka. i 35) Hijerarhija .metoda saznanja iz pojediničnih iskustvenih činjenica (lekcija 19) Intuicija . pravilan odnos između delova neke celine.stanovište po kome postoji duhovna stvarnost.filozofska discioplina koja se bavi razumevanjem i tumačenjem tekstova (više u lekcijama 3.skup stavova koji više upućuju na akciju. u slučaju čulnih utisaka) Iracionalno . nerazumno . i 22) Hermeneutika .

filozofska disciplina koja se bavi normama postupanja u naučnom istraživanju (više u lekcijama 3.zaodevanje velom tajne.pojam Korekcija . slučajno Kontroverzno .politički stav koji insistira na slobodama pojedinca M Metafizika .naše mišljenje pre nego ga pokušamo proveriti i opravdati i tako pretvoriti u znanje ( lekcija 1) .ono što se ne može izvesti iz nekog opštijeg zakona. 20-23) Metodologija . i 35) Mistifikacija .usvojeno pravilo. 7.skup nepovezanih elemenata Kontingentno .ispravka Kriterijum .o čemu postoje protivrečna mišljenja Koncept . misterije Mit . dogovor o načinu postupanja (lekcija 9) Konglomerat .narodna priča koja uz pomoć mašte govori o prošlosti i bogovima (više u lekciji 2) Mnenje . 13-14.osnova za neku podelu L Legitimitet .filozofska disciplina koja se bavi najopštijim osobinama stvarnosti (više u lekcijama 3.K Konvencija .opravdanost Liberalizam .

ono što jeste Oligarhija .nauka o vrstama stvarnosti (više u lekciji 3) P Paradigma .načelo ili princip prirode. ono što rukovodi prirodom (grč. 10.opažanje Počelo .ono što ne zavisi od naše volje.skup pravila čije je poštovanje predmet dužnosti. 27.obrazac koji određuje način na koji se razmišlja u određenom vremenu u okviru određene oblasti nauke Paradoks . ono što ima dobre izglede Percepcija . 24. ono što je bez delova (lekcija 22) Moral . 21. stanje supstancije (lekcija 21) Monada .stanje stvari koje vodi protivrečnim zaključcima (lekcija 7) Perspektivno .oblik u kome nešto postoji. merilo O Objektivno . šire: pravila koja prate vrednosti koje cenimo u životu (lekcije 3.priča Nihilizam .propis.vladavina bogatih Ontologija .jedinica. arhe ) . 16.ono što je u vezi sa određenim uglom gledanja. pravilo postupanja. 30) N Naracija . 15.stav koji negira vrednost nekih ili svih stvari Norma .Modus .

stav od koga se polazi u zaključivanju Preskripcija .ono što je u skladu sa razumom Rezignacija .znak. a koji nisu.razmišljanje o samim mislima.mirenje sa sudbinom. onim što će neizbežno doći Reinkarnacija . jer ne postoji neutralno merilo pomoću koga bi utvrdili koji su tačni.važno za stvar o kojoj se govori Rentijer .privremeno.polaganje prava na nešto Provizorno . Za relativiste su svi iskazi jednako tačni. racionalno .korisnik rente. (lekcija 9) Refleksija .propis. preduzimljiv Premisa .Pragmatičan .razum.okrenut delovanju. probno Protežnost .prelazak duše u drugo telo posle smrti prethodnog tela (lekcija 6) Relativizam .stav po kome ne postoji jedna objektivna istina u odnosu na koju su različiti iskazi tačni ili netačni. povratni pogled na vlastita razmišljanja (lekcija 23) S Simbol . (više u lekciji 9) Relevantno . pravilo Pretenzija . pojava koja upućuje na nešto drugo . radu. naknade za korišćenje nečije imovine Retorika .zauzimanje prostora. prostiranje R Racio .nauka o lepom i ubedljivom držanju govora.

osnova.čovek. ono od čega se nešto sastoji (više u lekciji 4) Teza . skeptik .materija.društveni sistem koji počiva na državnom ili društvenom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju Spekulacija .obzir Socijalizam . 20-22) Supstrat . stav o nečemu Teodiceja .naziv za filozofiju koja se izučavala u crkvenim školama kasnog srednjeg veka na zapadu Evrope (više u lekcijama 17.neuslovljena ili nepromenljiva osnova neke stvari. sumnjičavost. i 18) T Tvar . 14.opravdanje Boga u odnosu na nesavršeni stvoreni svet (lekcija 22) .ono što je u vezi sa čovekom Supstancija . sama stvar čija je to osnova (više u lekcijama 13. podloga Sfera .sumnja.sastavljanje. sažimanje raznorodnih stvari Skepsa .onaj koji sumnja u mogućnost saznanja uopšte ili saznanja nečega određenog Skrupula . posebno razmišljanje koje pokušava da se bavi onim čega nema u čulnom iskustvu Struktura .lopta Sholastika .Sinteza .raspored glavnih elemenata neke stvari (lekcija 34) Subjekt . ono što je izvor neke delatnosti. subjektivno .postavka ili tvrdnja.razmišljanje.

stav koji tek treba dokazati. poznate i nepoznate “ Kratka istorija filozofije” Vladimir Milutinović . i 38) U Univerzalno . koji treba dokazati na osnovu aksioma i prethodno dokazanih teorema Totalitarizam .ono što se odnosi na sve slučajeve.društveni sistem u kome je celokupni život uređen prema jednom učenju koje se ne sme dovoditi u pitanje (lekcije 29.Teorema . izvedeni stav nekog logičkog sistema.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful