БИБЛИОТЕКА БАШТИНА

13
УРЕДНИК
СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

РАДОВЕ ИЗАБРАО И ПОГОВОР НАПИСАО
др ИВАН КОВАЧЕВИЋ

ЗБОРНИК

На насловној страни: Слава у Србији, по Капицу. Илустрација објављена у
Срйском мишолошком речнику.

ПРОСВЕТА

·

БЕОГРАД

I
ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКЕ
ОДРЕДНИЦЕ

Вук Караџић
КРСНО ИМЕ
Сваки Србин има по један дан у годный кога он
слави, и то се зове крсно име, сЪеши, сЪешо, и благ дан.
Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како
ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи
крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће
(обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све
сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком
кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и
Ьаша! поздравио je отац (или брат) да дођете довече на
чашу раки je; да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо; KITO буде свети Никола (или који буде) донио, не
ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете." Кад буде
увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина,
неком најамника (жене увече слабо иду) или другога
кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу,
обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето!
славно га много љета и година у здрављу и весељу!"
Гдјекоји понесу и јабуке, или (по варошима) лимун, те
даду домаћину кад му назову добар вече. A пријатељи
из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерај у,
пиј у, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи; по
том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже
свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије",
и тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од
доручка на ручак), a пријатељи већ ондје и остану.
С ј утра дан дођу рано на доручак, па мало доцније на
ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп
да ирекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола
ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и

вина, те устану у славу: помоле се Богу, једу кољиво,
обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, ко ja
може да нам поможе") и ломе (домаћин с попом или с
ким другим кад нема попа) крени колач (који мора бити
од шенична брашна у кисе л о умијешен и нашаран
поскурњаком; je дну четвртину од тога колача даду
попу, једну домаћици а двије они једу; пјевају (два и
два) у слави:
Ко иије Ьино за слаЬе божје,
Помоз'му, Боже и слаЪо Божја!
А шша je љеише од слаЬе Божје,
И од Ьечере с ираЬдом сшечене?

По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и
пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји
гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе
три дана (само што не у ста ј у више у славу; други се
дан крснога имена зове иојушарје, а трећи усшаЪци), а
пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по
гдјекојијем мјестима гости ej еде доклегод у домаћина
има пића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе
с вьиме и празне савијене мјешине (у кој има се пиће из
другијех мјеста доноси). Кад то гости виде, онда како
попију оно што je на софри, узима сваки своју пушку и
одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје
крсно име макар продао какво живинче, или друго
што из куће, те купио раки je (ако своје нема) и остало
што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан,
Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т.д. и то се не мијења,
него остаје од кољена на кољено: за то се смашрају као
рођаци сви који славе једнога свеца. Жена слави мужевље крсно име (баш ако би joj муж и умро): Помоз',
Боже и свети Ђорђије! Крсно име господара мога. —
Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим
крснога колача, који се сијече као и у Срба, сваки
умијеси по један велики сомун, у који се метне по
читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај
пресијече попола, па je дну полу узме себи, а друга
остане домаћину; и будући да поп гледа свагда да узме

ону половину у којој je шаран, за то се домаћица стара,
или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје je
шаран, већ поп нека га сијече на срећу, или на оној
страни да га извиси, гдје нема, и тако да би попа
преварила, као што се често догађа, и домаћица се
оваквом пријеваром поноси, а и поп j o j се смије.

11

Вук Караџић
ПРИСЛАВЉАТИ
У Србији дјекоји људи ирислаољају још који дан
осим крснога имена, а у Црној Гори, а по свој прилици
и у Херцеговини, то чине сви. По онијем јужнијем
крајевима сваки човјек слави своје крсно име, а кад
ко je општине слави црква, онда славе сви: једно од
овијех дана зове се крсно име, a једно у Црној Гори
ирислужба или ирислужбица, иослужбица; ко je je пак
глаЬно, које ли je ирислужбица, за то сам ja у Црној
Гори питао многијех па ми нијесу једнако казивали. Да
речемо да je црквена слава прислужба, али кад се узме
да онда слави црква и сва општина, и да свакоме онда
највише долазе пријатељи из другијех мјеста, као у
Србији о завјетинама (кад се крста носе), онда се ласно
може рећи да je главна слава, а крсно име да je
прислужба, или да се не зна ко je je ко je (особито код
простијех људи који правога узрока и једној од овијех
слава слабо знаду). Кад се који из Херцеговине саселе
у доњу земљу, они изнајприје славе, као и горе, обадвоје, поели je мало по мало према обичају и стању
доњоземскоме, они сами или њихови потомци, je дно
изоставе по својој вољи, задржавши оно ко je им се
учини лакше и милије славити. Тако су и моји стари
саселивши се из Херцеговине изнајприје славили и
Ђурђев дан и Аранђелов дан, т.ј. једно славили, а
друго прислављали; а поели je су мало по мало Аранђелов дан изоставили сасвијем, a Ђурђев дан задржали, и ja сам се као дијете чудио гледајући у икону
светога Аранђела, а Ђурђев дан се слави, и питао сам
оца и стрица како je и за што je то, а они ми друго

нијесу знали одговорити, него да смо ми у Херцеговини славили та обадва свеца и ону икону да je покојни дјед донио из Херцеговине и да смо ондје^ у
доњој земљи, изнајприје Аранђелов дан йрислаЬ/ьали,
а поели je особито како се стари j и брат мојега оца
оженио од Аранђеловштака, да смо га оставили са
свијем. У Србији гдјекоји Ђурђевштаци прислављају
Ђурђиц (3. Нојемврија), a Никољштаци мали Никољ
дан (9. Маија); али овоме прислављању нема никаква
особитога (новог) узрока.

13

Радослав Грујић и Веселии
Чајкановић
СЛАВА
СЛАВА (свети, крсно име) je српски народно-црквени обичај. С. je, углавном, светковина сећања на покојне претке, прве хришћане у породици или браству,
задрузи, на чија су нова „крена", или јасније светитељска имена, дата тим претцима на крштењу, биле
подизане и прве мале породичне, браствене или задружне црквице. Стога су у на ј стари ja времена С.
одржаване махом код цркава. Тек доцније, када je
више задруга и села почело дизати веће заједничке
цркве, црквене су власти, како то сведоче пенитенцијални зборници из 13. и 14. века, почеле забрањивати
одржавање С., или како се тамо каже „памет светима",
као и „за покој", код цркава, и одредиле су да се С. са
гозбама имају светковати само по кућама.
Обредни предмети С. јесу: крена свећа, крени колач,
вино, тамјан и кољиво. Кољива нема у крајевима где je
превлађивао римокатолички обичај. Кулминација С.
светковине састоји се у ломљењу крснога колача и у
подизању у славу. По том „дизању у славу", које
почшье са речима „ва славу и чест", добила je С. своје
име. Старији су називи: Крсно име и Свети. Прво je у
обичају нарочито код бивших аустро-угарских Срба, а
друго код Срба у Јужној Србији. Назив Крсно име
постао je од хришћанског имена, добијеног при крштењу првог породичног претка, који je примио хришћанство, дакле по његовом „креном" имену. Назив Свети
добијен je по светитељу, чије je име тај први предак
хришћанин добио, и на чије je име обично била посвећена прва породична или задружна црквица. Стара

српска црква називала и сматрала je ова) народно-црквени обичај увек као „памет светом" и „памет за
покој" предака, те je у том смислу састављена и њена
на ј стари ja молитва за благосиљање крсног колача и
кољива.
С. држе сви православии Срби уопште и римокатолици по Боки Которској, по Конавлима, јужној Херцеговини, Макарском Примерј у и босанском Грахову,
затим православии Власи у Србиј и и делимично у
Малој Влашкој (Румунији) до Крајове, и римокатолички Арбанаси у северној Албанији.
Лишерашура: M. Милићевић, СлаЪа у Срба, „Годишњица", 1,
1877; С. Трифковић,,,Крсно име у околини Сарајева", „Босанска
вила", 1887; М. Васић, „Слава - крсно име", „Просветни гласник", 1901; А. Митровић, „Крсно име није ни патаренског, ни
српског, ни православног постанка", „Гласник Земаљског музеја", 1912; Lj. Pečo, „Das Sippenfest: Krsna slava, Krsno ime",
„Zeitschrift für österr. Volkskunde", 1913; B. Скарић, „Постанак
крснога имена", „Гласник Земаљског музеја", 1920.
(Р. Грујић)

Помен, који je у вези са приношењем жртве, специјално помен претцима једне породице (односно једне
куће), или једнога браства, или племена (односно једне
локалне заједнице). Прва (чисто домаћа) свечаност
познатија je: то je „слава" (крсно име, крена слава,
„свети", „празник"), најпопуларнији (поред Божића)
празник у нашем народном календару. То je „празник" по лревасходству. Цшъ му je: помен (и жртва у
„хлебу и вину") митском претку je дне породице (упор,
римског лара!), и, узгред, свима домаћим претцима
уопште. Обред je сасвим прост: приноси се („ломи се")
колач (кувана пшеница, „кољиво" je примитивнија
форма колача: остатак из времена, када се ни je знало
за млевење жита и мешење хлеба), „устаје се у славу"
са вином (вино и пшеница карактеристичне жртве
покојницима, упор, чињеницу да се остављају на месту,
где je покојник издахнуо, и приносе и о даћи), апострофира (и зове на гозбу) светац (похришћањени митски
предак!) и сви претци (тај значај има читање имена у

14
читуљи). Славски су прописи: мир Божји (не сме се
„чинити крвца", Вук, Песме, 2, 67, 26), храњење и
појење странаца и просјака (Вук, Песме, 2, 71, 87). Култ
(који je строго домаћи, и за странце прописује нарочити позив: „Незваном госту место иза врата", тј. он
нема права да види домаће мистерије) чини само директни мушки потомак; жене су по правилу исшъучене
(ипак, по изузетку, могу устати у славу: Вук, Песме, 2,
20, 98). Ако нема мушких потомака, славу прима домазет или посинак (hereditas cum sacris), иначе се она
„гаси". Ако кућа и имање пређе у друге руке, нови
власник треба да прими и С. те куће (јер je божански
предак постао локалним, непокретним божанством;
исти je случај и код римских ларева). За С. знају (или
су знали) и Срби католици. Православна црква озваничила je (и похришћанила) С. вероватно после 14. и 15.
века. Црквена и племенска С. јесу култ локалног хероја (или локалног божанства). Постанак je таман, и ни je
у свима случајевима исти: негде je светац некадашњи
племенски херој, негде локално (предсрпско?) божанство, негде хришћански светац и ништа више.
Лишерашура: М. Васић, „Слава — крсно име", „Просветни гласник", 1901; Вл. Скарић, „Постанак крснога имена", „Гласник
Земаљског музеја", 32, 1920; В. Чајкановић, „Владислав Скарић,
,Постанак крснога имена'", 7—8, 1922, „Гласник Географског
друштва", 336.
(В. ЧщканоЬиН)

Миленко Филиповић
КРСНА СЛАВА
КРСНА СЛАВА (слава, служба, крсно име, итд.),
обичај да поједине породице и родови сматрају својим
заштитником једног хришћанског светитеља и прослављају уз посебне обреде и гозбу његов празник.
Слава je веома обиман комплекс обичаја и обре да са
много обласних разлика у схватањима и у извођењу;
она je обичај православних Срба, до пре неколико
деценија и свих Македонаца, а спорадично je има, или
je било, и код Хрвата католика (доньа Херцеговина,
средња Босна, Далмација, Лика, Славонија). Значај но
je да славе има и код католичких северних Арбанаса, од
којих један део живи у ФНРЈ; засад се не може
поуздано рећи каквога je порекла њихова фешша.
Српски утицаj je несумњив код Румуна: Румуни у
североисточној Србији држе славу под српским
именом йразниц; ти Румуни су знатним делом потомци
порумуњених Срба пореклом из косовске области.
Haj стари ja вест о слави потиче из 1018, из предела
Девола, јужно од Охридског језера. Слава се такође
помиње у прописима из XIII—XIV в. за свештенике у
држави Немањића. Један анонимни дубровачки летописац из друге половине XV в. оставио je кратак опис
славе у дубровачком залеђу у Босни. Етнологија још
ни je дала коначан одговор на питање о пореклу славе.
Неки научници узимају једноставно да je слава празновање успомене када je неки род примио хришћанство; то схватање je прихватила, подржавала и пропагирала и српска православна црква. Слава заиста садржи знача j не елементе чисто црквеног порекла или

16

уведене посредством цркве (дизање славског хлеба-пресвете, кољиво, свеће, тамјан и др.). Изнесена су и
неколика — наизглед противречна — мишљења: да je
то концесија цркве раниј ем култу домаћих, кућних
богова, да je светковина сећања на покојне претке, да
потиче од трачког култа хероја, да je богомилског
порекла, да je потекла од прехришћанског слављења
патрона, при чему je богомилство било посредник, да
вуче порекло из култа предака али да je настала под
романским утицајима од храмовних слава у приморским областима, да je обичај преузет од култа римских
лара и Сатурналија који je дошао на Балкан са римским освајачем или преко Византа итд. Не узимајући у
обзир ничим оправдану хипотезу о богомилском пореклу славе, остале хипотезе се слажу у томе да се
слава развила из култа мртвих. Врло je вероватно да се
слава не може свести на један ј едини извор.
Лишерашура: В. С. Караџић, ЖиЬош и обичаји народа срйског,
Беч 1867; Б. Петрановић, „Обичаји српског народа у Босни",
„Гласник Српског ученог друштва", 1871; М. Ђ. Милићевић,
„СлаЬе у Срба", „Годишњица Николе Чупића", 1871; M. Васић,
„Слава — крсно име", Београд 1901; С. Бановић, „О поријеклу
славе крсног имена", „Гласник Земаљског музеја", 1912; А. Митровић, „Крсно име није ни патаренског, ни српског, ни православног постанка", ibid.; В. Скарић, „Постанак крснога имена",
ibid., 1920; M. Кузмић, „Крсно име", „Наставни вјесник", 1927; Ћ.
Трухелка, „Ларизам и крена слава", „Гласник Скопског научног
друштва", 1930; Р. Грујић, „Црквени елементи крене славе",
ibid.; E. Schneeweiss, Grundriss des Volksglaubens und Volksbrauchs der
Serbokroaten, Цеље 1935.

Петар Ж. Петровић
КРСНО ИМЕ
КРСНО ИМЕ je прастари народни обичај прославе
домаћег заштитника и даваоца, који су, међу Словенима, најбоље одржали Срби. Трагове тог обичаја имају или су га доскора имали сви Словени, па и Индоеврошьани: Трачани, стари Грци, Дачани (са остацима
у Малој Влашкој), Илири (са остацима код Цинцара и
северних Арбанаса), Римљани (лар) и др. После примања хришћанства цркве су ревносно приступиле
искорењавању многобожачних вероваша и обичаја,
међу којима je било и крсно име. Успех je био незнатан. Остаци прехришћанских веровања одржали су се
понегде до данас код културно напредних народа, па и
код српског.
Први српски архиепископ Сава (1174—1235) поверио je свештенству да насилно и узалудно не прогоне
стара народна веровања и обичаје, него да им даду
хришћанско обележје. Слично су поступиле и друге
цркве и једнобожачке религије. Уношењем хришћанских и других једнобожачких елемената у многобожачка веровања и обичаје, затим прилагођавањем неколиких сродних обичаја у један или растављањем
једнога у неколико сродних, настале су знатније разлике у прослављању прехришћанских обичаја, па и
крсног имена. Када се ти редативно новији елементи
изузму из данашњег прослављања крсног имена код
Срба и у њих унесу издвојени, очувани у божићним,
заветним и другим обичајима, онда се долази до крсног
имена и његове улоге у верском животу старих Срба, а
затим и код словенских и других индоевропских наро-

18

19

да. Аналогије потврђују старину тог заједничког обичаја још из индоевропске заједнице.
Постоји теорија да крсно име припада култу мртвих
(М. Васић, В. Скарић, В. Чајкановић, Л. Нидерле и
др.). Она се углавном позива на употребу кољива о
креном имену, које се употребљава у култу мртвих.
Међутим кољиво je грчко, унето je преко цркве у наше
градове, изузетно понегде и по селима у околини већих
градова и манастира. Да je кољиво црквени елеменат,
потврђује не само грчки назив него и спремање два
крсника (колача): je дан je народни, који се ломи у
кући а други, излишни, носи се са кољивом цркви. И
још неки елементи и индиције потврђују погрешност
теорије да крсно име припада култу мртвих. У култу
мртвих нема радосних расположена, а у креном имену
она настај у пре прославе, за време гошћења, и трају до
завршетка прославе. Према томе: „крена слава свуда
код нас обухвата редовно само живе, а тек изузетно и
мртве... у већини случајева ритуал за живе, према
данашњем стању ствари, заузима увек главки и најважнији део славе" (Р. Грујић).
У народним молитвама о креном имену редовно се
позивај у Бог и свеци, као заштитници дома, ньегове
чељади, и имовине, да подрже и унапреде, а у неволима да помогну. То je секундарна појава у прослављању крсног имена, настала под утицај ем хришћанства, а примарни облик прославе био je везан за култ
сунца, ко je се замишљало као божанство добра и дародавца обилие летине, од ко je je знатно зависио живот људи. То божанство се персонификовало и приказивало у облику антропоидног крста, који се редовно
поставља према истоку, сунчеву рађању, у обреду опште народне молитве, а у обреду домаће представлен
je на обредном хлебу крснику који се поставља на
источној страни стола. Отуда се у народу неточна страна назива и крена: „Обишао крсно и западно." О
креном имену свећа, као еквиваленат сунца, пали се на
неточној страни, а мртвима на западној. О креном
имену верници су окренути крсту, запаљеној свећи и

истоку, а у култу мртвих крст, запаљена свећа и учесници окренути су западу.

СЛАВА У СРБИЈИ, ио Капицу

Неки Радин завештао je 5. јануара 1466. да се милостиња за његову душу има издавати осим о великим
празницима, како je то прописала црква, још и о
креном имену jep je за Радина и крсно име велики
домаћи празник: „И на дан светога Георгија, мога
крснога имена."
Крсно име je прослава крста, његова имена. По данашњој аналогији: „Пођи у име Божје" — значи: Пођи
уз Божју помоћ. У тој тежњи проелавља се и крсно
име, сада светац, домаћи заштитник. У народу се нигде
о креном имену не подижу и не пију здравице за покој
душа покојника, као што се то чини у култу мртвих,
него се испијају: „Да Бог помогне", „Да крсно име
укрсти животом и здрављем a поље родом и берићетом" (летином). Стара српска црква прихватила je
крсно име као спомен свеца заштитника дома и као
спомен предака, па je у том смислу саставила најстарију молитву за благосшвање крснога колача и кољива.

20

21

Захваљујући том потезу српске цркве, обичај и обреди
о креном имену су опстали и најбоље су их одржали
Срби.
Запаљена свећа о креном имену je супституција огња
из прехришћанског времена. Огњу су се приносиле
крвне и бескрвне жртве: крена свећа гори у посуди с
разним врстама жита и варива, сада на креном хлебу;
она се пали на рогу вола и на посуди с вином. Све то
показу je привидно жртвовање жита, варива, вола и
вина домаћем божанству и заштитнику. Понегде се и
сада жито (зрна) жртвује о креном имену бацањем
увис. Њега je заменио колач крсник, a кољиво je
завела црква као излишни и сувишни елеменат поред
колача. Обре дни колач (крсник) окреће се наопосуно
(по сунцу), од леве (негативне) стране према десној
(позитивно)), ради домаћег напретка, подиже се увис
(дизање у славу), да се усеви подижу према сунцу и
зру; он се редовно ломи: „Колач ломити, Бога молити"
— (не сече се), а то показу je његову употребу из
времена када се у народу ни je располагало металним
сечивима. Данашњем колачу крснику претходио je
хлеб без кваса (погача), као што je божићњем колачу
претходила чесница. У обреду крснога имена народни
назив за бесквасни хлеб потиснут je речју иошча, речју
старог поромањеног становништва на Балкану, а у божићњем се одржао — чесница — јер црква ни je успела
да реформише божићне обреде као што je то успела са
обредима о креном имену. Уз помоћ чеснице, примитивног печења њеног и погаче, и облика оба хлеба,
да je се пратити првобитни облик и симболика крсног
хлеба. Сви округли обре дни хлебови (колачи) који се
спремају и других дана преко године, или у облику
котура (са шушьом срединой), па и они који се спремају за прославу крсног имена, симболишу сунце, а они
који имају српасти облик спремају се само за обреде
мртвачког култа, јер су супституција српастог месеца.
Колач српастог облика нигде се не спрема за прославу
крсног имена. Колач у обреду крсног имена спрема се у
облику крста или има налешъен крст од теста преко

горње површине. Крст je фигура божанства у људском
облику с раширеним рукама, али je на округлој површини добио краке једнаке дужине, постао равнокрак;
антропоидни крст (с доњим најдужим краком и горшим најкраћим) je идол из многобоштва, који je добио
хришћанско обележје: часног крста — у данашњој
прослави крсног имена. Крена погача и божићна
чесница пекле су се редовно у упрету (врућем пепелу
са жаром) на отвореном огњишту (примарној пећи), а
то показу je њихову далеку старину.
По Хелмолдовој хроници, ко ja je писана о Словенима у XII веку, богови највише воле крвне жртве.
Нема народа који их ни je приносно боговима, па су то
чинили и наши далеки преци. Оне су биле честе, скупе
и тешке, jep су се приносиле и људске као нај драже
божанствима. Црква je крвну жртву заменила употребом вина (пуња) у обредима. Сада се о креном имену
спрема крвна жртва — животиња — и бескрвна —
вино. У потреба вина у обреду и у гозби (части) крснога
имена не припада култу мртвих него магиј и, којом се
дочарава изобшъе у домаћем напретку: „Колач се
преливао вином, а дом миром, животом, здрављем и
сваким добром!" У народним молитвама о креном имену жели се: „Да се бачве преливају вином, куће чељадма, тор овцама и говедима, њиве класјем", итд.,
затим: „У чије се здравље вино пило, све му здраво и
весело било, родило му и жито и вино, понајвише
пшеница белица и у кући све мушка дечица!" По
једној народној песми, нерасположени гост о креном
имену, било да je гладан, жедан и уплакан, скрнави
крсно име. Зато се домаћин труди да о свом креном
имену изазове весело расположение гостиј у јелом и
пићем, jep се по њиховом расположењу огледа и расположење домаћег заштитника, од којега се очекују
помоћ, заштита и дарови. Крсно име je свечан и радостан дан домаћина, његове чељади, па и гостију.
У народним молитвама нема никаквог трага мртвачког култа. Устајање, дизање и напијање у прослави
крсног имена су најсвечанији чинови. Устајањем се

22

23

изражава поштовање првобитно сунцу, јер су сви
учесници окренути истоку, а то се обавља, осим изузетака у нарочитым приликама (нпр. под Турцима), пре
по дне, док напредује дан. Сунце се заменило антропоидним идолом, крстом, сада хришћанским сведем.
Наопосуно (по сунцу) окретање крсног колача показу je
да крсно име припада култу сунца. Тог окретаньа нема
у култу мртвих.
У свакој години прослављају се два крена имена:
je дна прослава je пролећна и општа, најчешће сеоске
друштвене заједнице, када се моли божанство за кишу
као преку потребу усевима, а друга се прославља у
јесен, када су плодови летине убрани, као захвалност
божанству. Под црквеним утицај ем, прославе крсног
имена распоређене су преко целе године. Остаци стари jer временског прослављања крсног имена одржали
су се у прослављању главке или велике славе (крсног
имена) и мале или летње славе (славе као главке и
преславе као мале славе).
Крсно име je везано за земљу ко ja се користи, односно за њиве са усевима и за пасишта. Знатно касније
оно се везало за породицу, a њеним разграњавањем, и
за род и братство. Расељено становништво из својих
матица носило je родовско или „крвно" крсно име,
које je наслеђено од предака.
По стиховима je дне народне песме, стари јег стила,
певају се догађаји из 1571: „Пераштанима беше крсно
име крстов данак, да би нас помогао, скупили се бијаху
пред црквом светог крста и ту за je дно јунаци хладно
вино испијаху... једну чашу бијаху пили у славу крена
имена, славни Пераштани." По стиховима се дознаје
да црква у Перасту ни je имала име хришћанског свеца,
него похришћањеног старог народног крста, који ни je
био потиснут ни у XVI веку. Осим тога, сви Пераштани, разних родова, славили су Крстов дан зато што je
земљиште Пераштана било под окриљем крста. Остаци
похришћањеног прослављања крсног имена везаног за
земљу одржали су се понегде и до данас. И сада када

муж оде жени у кућу, онда слави крсно име земље на
коју je дошао, a своју „крвну" преславља.

Hfl
СЛАВСКИ КОЛАЧ СТАВЉЕН НА ХЛЕБ, ЛеЬач у Србији

Људи који остану без земље не напуштају крсно име.
Они га прослављају као заштитника дома и његове
чељади. Такво крсно име je наслеђено, везано за род.
Крсно име наслеђено од претка, а ко je ни je везано за
земљу, дало je повода погрешном гледишту да je оно
настало као култ заслужног претка. Такво гледиште
прихватила je и црква, али она у том претку види
првог родовског члана који je напустио многобоштво и
прихватио хришћанство.

π
ГЛАВНА ОБЕЛЕЖЈА
СЛАВЕ —
КРСНОГ ИМЕНА

Вук Врчевић
1
КРСНО ИМЕ
Обреди, узај мне свечаности и обичаји који још живе — с неком
малом разликом — у Боки Которској, Црној Гори и Ерцеговини.

Ко крсно име слави, тому и помага.
Нар ријеч

I УВОД
Код сва три напоменута народа нема куће ко ja не
слави своје старинско крсно име и послужбицу; па
била она сиромашна или имутња. Штавише, и саморана
просјачица, ако и ни je кадра никога угостити, оће да га
слави и неће заборавити на об je славе послати пуње и
проскуру са домаћом читуљом у којој су написана
имена мртвих оне куће.
Сваки се домаћин на вријеме почне приправљати са
свим оним што му се за крсно име у кући оће, или
може или не може. Он про све године, може се рећи,
од своји уста штеди, а камоли да у какове беспослице
троши; а што о Божићу и креном имену потроши не
жали зато, што он не цијени да je само народни но
управ црквом узакоњени обичај, и кад не би своје
крсно име служио, чинило би му се да се не само оном
свецу него и Богу противи. Тако наш побожни народ
сматра.
1
По анализирању ове ријечи многи страни па и удаљени нашинци суде — и
имају право — да je у народу поехала из крштеног имена, као што данас славе
многи научењаци који нијесу Срби, или они који су давно од своје народности
одступили. Но то ни je тако jep би се звало крстно, а не крсно име. Да je ова
непобитна истина Марко би (Краљевић) славно Марковдан а не „у прољеће
Светитеља Ђорђа". По мом и многи мњењу, свака je породица свог свеца одабрала
као покровителе, кад су Христову вјеру признали.

28

29

Код сва три народа, па ђе-ђе и у je дном истом селу
има различити презимена који je дно исто крсно име
славе, и ови се измеђ себе својакају и зову се једнобраственици, држећи да су некад je дно браство били
па се после по презименима разлучили; а то се ни у
je дном као у нашему народу ласније не догађа и не
мијења. На примјер: кад се у једног човека роди пешест синова, а оцу им je име рецимо „Вуко", прозову
их „Вуковићи"; од Николе „Николићи", од Јована
„Јовановићи", од попа „Поповићи" итд.
Синови овакови синова и не знаду каковог су презимена старинског били, него се по очином имену од
кољена до кољена зову, док се опет код ко j era од ови
не роди пешест синова те и ови опет добивају ново
презиме по оцу.
Још je je дна ко ja се код сва три овамошња народа
при обичном крштеном имену презиме не спомиње;
нпр. мене су звали (у Рисну) Вуко Стефанов, а то по
оцу, а мог сина зову Стево Вуков. Презиме улази само
кад се што озбиљно о њему приповиједа или пише.
Овога се обичаја и Руси држе, нпр. Иван Теодоров,
Никола Јегоров, па после наставе своје старинско презиме нпр. Пускин, Орлов, Тврдохљебов итд.
Највише има породица ко je славе крсно име Ђурђевдан, Митровдан, Никољдан, Јовањдан по божићу,
и сви се сматрају измеђ себе да су браственици ако и
нијесу једног истог презимена али се зову „Ђурђевштаци, Митровштаци, Никољштаци и Јовањштаци".
Сваки домаћин има своје сталне званице2 о креном
имену. Званице су обично оне куће од којих се, једни
од други, жене и своје шћери удавају, кумови, побратими а осим ови многи намјерни људи ко je они дан
случајно покрај куће наљезе домаћин га сврати као
новог званицу.
Послужбица ни je оно што и крсно име што се тиче
гозбине и званица, као ни оног збора ни весеља, али се

пуње и проскура и сви црквени обреди овршују исто
као на крсно име, с неком малом разликом.
Има и такови званица, који ако их домаћин не позове као што je обичај, не би му на крсно име дошао, јер
ови веле „незвану госту мјесто за вратима". Зато домаћини (у Рисну) осам дана напри јед добаве раки je и
позову све људе званице, говорећи им: „знате, браћо,
да ми je у данашњи дан крсно име, нпр. св. Никола, да
му je за славу, па сам вас позвао на ракиjу и ja вам се с
домаћом чељади, ако Бог да, надам". Он најпрви пије
и наздрави па служи свију редом, а они сви њему опет
придодавши: „наздравље ти дошао и у вељу га прославио"; a домаћин свакому: „и с вама заједно да Бог да!"
Од они званица који се нијесу на раки j у десили него
из другог села, пошаље свог сина или друго ко je кутње
чељаде да их позове. Овим последњим, обично, пошље
по je дну јабуку или наранчу ако je имају.

Што и „узајмница" тј. ти код мене о креном имену a ja код тебе о твому.

II НА МИЈЕШЊЕ, УОЧИ И НА
ВЕЧЕ КРСНОГ ИМЕНА
Све званице, а особито момци и ђевојке, раду j у се од
неког времена промишљајући како ће се од жеље, без
мјере и штедње, угостити, a највише што ће два-три
дана од домаћи мучени посала отпочинут и међ госте у
пјевању и игрању весело провести, ђе ће се од жеље
човек с човеком, жена са женом поразговарати, а момак с ђевојкама наашиковати.
Сва свјецка на стотинама весеља непозната су нашем
простом народу. Њему су избројене само три у години
свечаности, а то о божићу, креном имену и о свадбама,
и зато поста j у у много већем слављу што су ријетке,
или да боље речем: гладну срцу слађе пробива но
оному који је сваки дан ситан.
Има званица (по Црној Гори и Ерцеговини) који по
два, па и по три дана на ногама путују док приспију на
крсно име. За труд не чује, јер зна што га онамо чека.

30

31

Смијешно je виђети стара човека који без штапа не
може ни до цркве, a још смијешније какву бабу ко ja се
преобуче што лепше има, па и заглади по челу косе, —
а многе се и заките цвијетом за ухо те поносито кораче
с помоћу треће ноге (штапа). И збиља! ко j o j се примакне рекао би да je некаква невјеста, а ко je у путу
сусрета призна да je право Гундулић у својој Османиди рекао:

AKO je љетно доба намјесте жене аљине испред куће
ђе ће гости посиједати, а буде ли зими простру наоколо
ватре. Свеђ млађи уступај у прво мјесто старијему.
Нема ниједне јавне свечаности при којој се не десе
дај буди један — а више пута и по два-три који
савршено зна дотичне напитнице, напамет као оченаш, а
особито о креном имену и о свадби. Овај се зове у
народу „дрлибаша" и он шједи у челу трпезе уз попа.
7
Овакови су људи свуда у народ) штовани и љубљени што као отлични јунаци, и чешће пута на састанцима и по селијама буде измеђ' људи препирке који
je од коjera бољи. Наравно je да у свакој струци знања,
или поједини генија нађе се бољи од бољега. У напитницама пак, нико ми одрећи не може, да се код сва
три народа наш, мимо икојега отликује.
Кад вечера буде справна, изнесе се званицама раки ja
при којој нема никакве опредељене здравице, а пошто
се сви обреде иду на вечеру.

Ко je грдан йо нараЪи
Залуду се реси и маже,
Jep ipgoha у наираЬи
Тисућ краш се грђа каже.3

На мијешње je два дана пред крсно име. Ово je име
у народу заостало што се они дан мијеси шенични
крух, крсњак, проскурице, и толико помањи колача
колико дође ђеце с одивама у род с којим ђецу по
обичају даривају.
Уочи крснога имена сва су кутња чељад у великом
послу. Мушки (по селима) кољу браве, бију вола или
краву, неки иду у пазар те купу j у вино и раки j у и
друге помање потребе, ако нијесу већ добавили, а жене
приносе дрва да не би преманкало, мету кућу и обор и
све наоколо куће, наносе воду, приправљају трпезе и
по њима простиру домаће трпежњаке, поређују каптике
и виљушке, с којим ће се из једног вагана залагати, а
из једног дрвеног сахана ђе се (по селима) прифаћа,
као и из једног суда пи je.
Тек што подне превали, почну са свију страна долазити званице, и одиве с ђецом. Први обично доносе
домаћици на дар по je дну јабуку или шипак али наранчу, а у Рисну сваки по један калуф сапуна; ама нико
неће доћи празни рука. Одиве пак донесу по један дар
нешто виши, и то свакому у кући понешто како ко ja
може.
3
Приповиједа се како су овакову бабу у путу питали „ђе идеш бако?" одговорила би свакому веселим гласом: „идем на пиће и на весеље". А над се враћала
кући одговорила би ијетко и јечки „иде-м с' пи-и-и-ћа".

III НА КРСНО ИМЕ УЈУТРУ
У свитанье (по селима) сва се кутња чељад дижу и
свак о свом послу: присипље се уља у канђело пред
иконом, наврће се на ражань пециво,. наставља се у
казанима бравље, говеђе и прашјеће месо, приправл>а
се у тави подробац; а натиче на јасенов штап ћевап4 за
предручак5 они гости j у, који мисле на летурђију полазити.
Зна се који ће мушки носити у цркву пуње и проскуру те се обуче као да ће у сватове.
Летурђија се обично о креном имену нешто рани je
ако у истој инорији има много једнокрсњака, зато што
je поп дужан поћи у свакоју кућу ко ja служи они дан
крсно име да изврши спомен свим мртвима оне куће и
4
5

Ово je турска ријеч, a печење je од брављи џигерица и од бубрега.
У народу се каже „чалабрчак" (док приспије ручак).

32

33

ужди крену свијећу ко ja га чека посађена у je дан крух
6
који се зове крени сомун). На ручак je поп код једнога
од најстари домаћина измеђ крсњака.
Кад другом у цркви зазвони, свак устане ко на
летурђију полазити и оружа се, а пред званицима до7
маћинов син носећи пуње и проскуру и дивота je
погледати, и не знаш на којега ћеш више очи зауставити кад големи број званица из свију кућа једнокрсњака носи je да испред цркве и чека j у кад ће трећи
пут звонити. Људи трснати, једри, здрави, ођевени а
под оружјем, ту туђинца нема но једно јато народњака.
Ту се познати с познатим од жеље грли и целива,
непознати с непознатим успознава и за здравље пита;
je дан другога пребира озбшъно очима; сматрају како je
који ођевен a највише каково му je за пасом оружје;
мотри je дан другога по стасу, по брцима и по оку из
ког се цијени унутрашњи и спољашњи карактер којим
се наш народ отликује.
Поп пошто преброји проскуре, те види да je сваки
дошао и донио пуње, ко они дан слави крсно име,
нареди клисари (црквењаку) да звони трећом. Свак у
цркву.
Од опћег жамора побожног народа je два се свештеник чује да говори јектенија, јер сваки се на свој
начин моли богу, премда полако а ли се чује (као што
сам ja више пута слушао) нпр. „Боже јаки и богородице ти ми помози! Данашњи велики данче свети
(нпр.) Никола помози ми грешнику! Свете Божје молитве избавите ме од сваке муке и биједе невидовне!
Сви Божи угодници који сте около престола небеснога
учувајте моју кућу од напасти и вражје притруне! Сви
свети који шј едите у небесно коло дару j те ми лако
умријети и да понесем на они свијет чисту душу као
прави ришћанин! Свети аранђеле крилати учувај ми
грешну душу од проклетога демона! итд."

При свршетку летурђије све два и два приступа j у те
целива j у икону свеца оног дана или оне цркве ко ja
стоји на нарочитој налоњици испред двери. Нема ту
човека који неће ставити на икону да j-буди крајцару.
А пошто их поп, при свршетку летурђије благосови:
„Благосовеније господње на вас того благодати j у и
человјекољубијем итд." изиде народ пред црквом и
опет сваки на своје мјесто шједе, очекивајући попа.
Поп пошто сврши своју, сасишъе сва винија у једном мијеху, преброји проскуре и завеже у једној врећи
па преда клисари да му понесе дома. Новце ко je на
креним именима падају на икону, и оне што дођу кад се
мироноше припадају свештенику, a свијеће ко je гођ у
цркви дођу ужду се и про све летурђије горе. Што од
њи претече оста je за цркву.
Кад свештеник помоли на црквени праг свак му се
на ноге дигне и с капом у руци поздрави а он њи руком
благосови и честита празник. Упитаће се поп за здравље са свим оним званицама те нијесу из његове инорије. Ако не би којега од њи познавао упитаће га ко
je и откуда je, и рећи: „да си синко благосовен, и
поштен".
Испред цркве сваки гост к својему домаћину кући на
предручак, а свештеник редимице по кућама ко je они
дан служе, као што сам овамо на своје мјесто казао.
Сваки домаћин очекује званице с приправним предручком. Изнесе им раки j у, и по обичају по двије чаше
служи их. Долибаши на j при je преда а он напија.

6

У народу je најстрашнија клетва „тако ми се не угасила крена свијећа" тј. да
не буде имати мушке главе у кући.
7
Ilyibe je у једној бочици, а проскура велика од по оке до једне цијеле
на j више.

а) При upboj ракији
„Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да Бог да!
Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу
пили а вазда се веселили! У чи смо дом помогао га
господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и
рођаке, кумове и пријатеље ове овђе и све друге који
нијесу овђе ове године дошли, а кад догодине дошли
нас здраво нашли да Бог да! Koje пријатеље Бог на13-3

34

35

шему брату домаћину до данас подарио, те му и подржао
а к овима друге, оваке врсне банове кумове и пријателье, побратиме и браћу Србе придобио да Бог да! Сад
да сте ми браћо сви здрави и ja с вами."

IV ГЛАВНА ТРПЕЗА

б) При другој чаши
„Писмо првом, а ово ћемо другом у љубави дугој да
Бог да! О чем гођ радили ода зла се бранили, Бога се
бојали а душе не огријешили, у цркву одили православну летурђију служили, живе помињали a мртвијем
спомен чинили; четверо поста ришћански препостили;
људима се не омразили и спрам њи свијетла образа
носили да Бог да! Душману се никад не умолили ни
покорили но јуначким оружјем вазда бранили и убранили да Бог да! И здрави браћо! сваки као ja по двије
да нам криво ни je." 8
Кад их домаћин позове посиједају за трпезом и предручкују, ко je обично буде около два-три сата днева.
При предручку, нема никакве здравице, jep се на брзу
руку почне, као путнички и сврши. Једе се, обично,
подробац и ћевап печени.
По предручку изиду пред кућом средовијечни људи,
посиједају и запале луле дувана, гледајући ђе млађи
гађају нишан из пушака, играј у се скока јуначкога с
мјеста и загонке, мећу се каменом с рамена и многи
други народни игара, све ђинастичне.9 Но све ове игре
измеђ' сами мушкића немај у оног жара ни природне
маште кад међ момке нема женскиња. То нам народна
пјесма потврђује:
Нема игре без недјесше младе,
Ни Ьесел>а ђе није ђebojкe.
8

чуо!

Док долибаша напија свак шути, само се кадикад чује по који „амин Бог те

Рекао je Вук Мићуновић владици Данилу (у Горском Ьщ'ениу, страна 5):
Виђаше ли како сшријељају? / Κα се града bjeiuiuo изшраше? / Како хишро ipaßjaxy

Около двије уре после подне справна je трпеза за
јело (у Боки веле „објед" а по Ерцеговини и у Црној
Гори „ручак или ужина"). Посиједају за трпезом у
зачељу вазда двојица од нај стариј и људи по гласу или
по годинама, као нпр. поп ал и кнез.
На крсно име, уз једнога од напоменуте двоице, ej еде
вазда долибаша. Обреде се сви по једном чашом ракије, без напитнице. Ако се за трпезом деси поп или
калуђер, очита „оче наш", и благосови руком крстовидно софру, а кад свештеника ни je прекрсте се по
два-три пута, реку: „Боже помози" па почну јести.
Домаћин и сви мушки од куће сто je около трпезе
гологлави на ногама пазећи да не би што гостима
преманкало10 и непрестано нуди час једнога а час другога госта. Женске главе (по селима) у ријеко за трпезом сједе, па ни около трпезе послужују.
У Ерцеговини, а чини ми се, и по Црној Гори од кад
гости почну ручати па све док сврши, једно мушко
кутње дијете држи у руци пред иконой je дну расовату
палицу около ко je обмотана je једна подугачка сви j eha
од жутог домаћег воска. Ако у кући нема оваковог
ђетића, онда прислоне палицу да гори пред иконом,
и кад ова до палице догори, одмотава се мало-помало,
како би свеђ гор j ела.
При првој чаши вина (а по неким мјестијама по
трећој) пије се у славу божију. Дигне се свештеник,
али кнез или долибаша на ноге и вели домаћину:
„ужижи крену свијећу на кандило, и донеси тамјан да
пијемо у славу божију".
Међутим je дан, који шједи у чело трпезе прифати
крени сомун с трпезе и унакрст га до половицу пререже.11 Пружи двије противне четврти на j стари j ему
10
Народ вјерује, да при ручку стоји домаћину они светац којега слави на
десно раме, па да све види и чује.
11
На креном сому ну прекрштена су два кома да љеба дебели, отприлике, као
ђетету иза шаке, и на сва четири краја начињено налик прста од руке, и по
средний оба крста знак печата као на проскури.

13 - 3«

36

37

до себе, a двије он држи у обје руке, велећи му: „дај
кумашине да молимо и да видимо при кому ће се доњи
крај заломити". Сви гости гледају ко ће ову игру
добити. Они, при кому се заломи доњи крај обесели се
као да je нешто велико добио.
Одма за овим, пружи домаћину оставше двије четврти и ш њим исто као с првим ломи. Један од гостију
оне прве двије четврти ломи и дијели свакому наоколо
трпезе, je дну четврт домаћин спреми на страну и подијели за оне који ће у другој трпези благовати, а
je дну, последну стави поп насред трпезе у кому пободе ону воштану свијећу да гори све док се ручак
сврши.
У Рисну je обичај да поп или калуђер, кад пружи
крух од крсњака, стави му на н> и бардак пунан вина,
говорећи: „на домаћине да ти je част".
У мој у младост ни je било свештеника, па ни данас
нема од старих који није знао напамет тако „Славу и
ваславу" крснога имена. Ову коју износим, казао ми je
стари поп Нико Лазаровић из села Главатичића опћине Грбаљске још године 1844. кад сам онамо као царски порезник живио. Ево je:
„Во славу свјатија живоначалнија и не раздјелимија
тројици Оца и сина и свјатаго духа. Во славу и похвалу
пречиста ja и преблагосовенија владичици нашеа Богородици и присно дјеви Мариј и; силој у честнаго и
животворјаштаго креста; и честних небесних бесплотних сил. Во славу и похвалу честнаго славнаго пророка
предтеча и креститеља господина Јоана; свјатих славних врховних Апостолов Петра и Павла и свјех свјатих Апостолов. Во славу и похвалу триста и осамнајест
Богоносни отец наших иже в' Никеј собрашасја и
Арију безумнога низложиша. Во славу и похвалу свјатих великих јерархов и вселенских учителеј Василија
великаго, Григорија Богослова и Јована златоустаго; и
во свјатих отец наших Спиридона Тримитунскаго чудотворца и Никола ja Мирликинскаго чудотворца. Во
славу и похвалу иже во евj этих Отец наших всја Росија
чудотворцев Петра Алексију, Јони и Филипа; свјатаго

и славнаго великомученика побједоносца Георги ja, и
свјатаго славнаго великомученика Димитрија мироточиваго; и свјатих и добропобједних мученик; и свјатих и праведних Богоотец Јоакима и Ани. Во славу и
похвалу свјатих славних чудотворцев бесребрников
Косми и Дамјана, Кира и Јоана, Панталеимона и Јермолса и Трифона. Во славу и похвалу свјатих српских
просветителеји и учителеји Архијереа Сави, Арсенија
и Максима, Симеона и Стефана. Во славу и похвалу
свјатаго (свеца оног дана) домаћинова крсног имена,
јегоже памјат совршајем и свјех свјатих иже Богу
12
у год шла."
Кад ову напитницу сврши одма (поп али калуђер)
по je на глас тропар свеца оног дана, па настави (у
Рисну): „Помилуј нас Боже по велицјеј милости твојеј,
и по множеству штедрот твојих очисти сагрешенија
наша" а за овом одма: „Днес благодат свјатаго духа нас
собра, и вси земше крест воспјевајуште: осана во
вишњих благосовен грјади во им ja господње."
Иза ове последње прифати бардак вина те пи je, и
пружа долибаши, а ови редом те свак наоколо трпезе
пије, и обично сваки ће рећи: „У славу Божју, да нам
поможе Бог и лијепа слава Божја."
Док je још свак на ногама и гологлав, долибаша
напија у славу Божју:
„У име Риста и Богородице и свете тројице и у
лијепу Божју славу, да нам · поможе Бог и његова
велика слава да Бог да! Ми грешни њу спомињали и
славили на земљи, а она нас на небесима и у царство
небесно да Бог да! Од гријеха нас избавила и на праведни пут наставила а од свакога зла уклањала а ка
спасенију окренула. Спасао нас Ристос и Богородица и
данашњи свети (нпр.) Никола, да нам помогу који могу
ако Бог да!"
12
Чуо сам многе грбаљске свештенике који уз ОБО настављају и три црногорска свеца: „Свјатитеља Василија (острошког), Стефана (пиперског) и новојављенаго Петра (цетињског)." Ja држим да их и црногорски попови спомињу. У
Ерцеговини нијесам нигђе чуо да их спомињу, можда нијесу смјели од Турака.

38

39

Бардак вина, који се свеђ' припуња, иде наоколо
трпезе од руке до руке. И ко би знао од гости)у напити
устеже се да би се час при je шјело и почел о јести, али
ће многи од њи рећи: „Како долибаша напио онако Бог
услишао да Бог да!"
Кад се свак наоколо трпезе обреди вином, посиједају
и почну јести. Обична су, по селима јестива: ориз
варени, говеђе и бравље месо, слано и печенье (пециво
читав брав). Ако je постни дан: ориза под уље, сочива,
зелени, а рибе само бакаљара.
J e дан мушки од куће вазда држи пунан бардак вина
у руци справан, кад гости заишту пити, или долибаша
кад оће да редимице пије здравице. Ево оних које сам
скупио по Ерцеговини, и ко je су наштампане у напоменутој мојој књизи у Бечу год. 1866.

в) У ЬаслаЬу сЬеца оног дана
Писмо у красну и лијепу Божју славу па писмо у
добри и бољи час по Божјему закону а по српскоме
адету, а сада ћемо пити у ваславу светога Николе
Божјега угодника, домаћинова крснога имена, да му
ускрсне и поможе на свако страшно мјесто ђе га призивао и кад гођ му се молио да Бог да! Наш га брат
домаћин славио пуњем и проскуром а он вьега сваком
срећом и берићетом (изобшъем). Славу славио, она га
помагала и од зла бранила да Бог да! Врсне банове и
биране кумове и побратиме у ови поштени дом сабирао
од добре воље а без невоље да Бог да!

г) У домаНиноЬо здраоље13
а) У добры час од ручка
Да сједемо на ручак у велики добри час, да нам
поможе Бог, а намј ери добри час овђе и свуда, сад и
вазда да Бог да; ђе гођ се састајали ту се веселили,
пили и здрави били у љубави дугој, вазда се миловали
и један за другога питали по поштену гласу а образа
свијетла да Бог да!

б) У бо/ьи час од ручка
Оно писмо у славу Божју и у добри час, а ово ћемо у
бољи; оба добра оба нам помогла, добра помагала а
боља прискакала да Бог да! Помогао нас господ Бог и
данашньи (нпр.) свети Никола домаћиново крсно име.
С нашим братом домаћином дуго и за много здрави
били и у његов поштени дом вино пили да Бог да!
Помогао нас господ Бог и ови поштени дом, и здрави
да сте ми сви и ja с вами.

Пописмо у славу Божју по једну чашу и сваку редњу
нашу, а сада ћемо напити у здравље нашега брата
домаћина, за његов житак и ужитак, живот и добро
здравље. За здравље његове поштене главе, његови
синова и синоваца, унука и омладака живот и добро
здравље ако Бог да! Нека нашега брата домаћина и
његове синове и унучад, браћу и синовце јаки Бог и
данашвьи дан дуго и много у свакој срећи придржи и
умножи; дичио се и поносио ш ньима као даница на
ведру небу, а китио и славио као гора с ђурђевданом,
бостањ ружом и босшъем а ливада травом ђетељином
да Бог да! Који гођ рад радио, ода зла се бранно, нико
му не наудио. Испод његовога јакога шљемена и високог крутог стожера14 износио двадесет и четири
сретња шјемена да Бог да! Под жарко сунце пред
тежака и сељака шјеме си jao а Богу се молио; плуго му
широм гонило а рало с миром у дубину ропило; окретало се неточном и западном, Бог му давао, у свачему
13
Ово сличи оно) божитној слави Божјој, али кад их сравнит има измеђ њи
доста разлике.
14
Оно дебело расовито дрво насред куће те држи шљеме.

40

41

га помагао, да бог да! Од неба му росило а од земље
родило; густо му и зелено ницало, а у класу било
класато, а у бусу бусато, у трсу трснато а у гумну рпато
а у амбару много, био му хајер и берићет да Бог да!
Клас му отезао и претезао од Божјег дара и бехара те
имао оклен дијелити вољноме и невољноме, и ко гођ се
гостио кад од његове куће полазио вазда говорио: „ко
нас гости да га Бог прости"! На његову поштену софру
дочекивао ниште и убоге на поштење и на глас као нас
овђе данас, да Бог да! Свакоме чинио част и удјелак;
свакоме дијелио никад му не пресушило a највише
себи оставио! Ко гођ му дошао пјевајући, од двора му
пошао пјевајући и играјући, рука пунаније а срца весела а образа свијетла! Свак му долазио на обилну част
а на поштени глас сад и вазда да Бог да!
Сви који су за трпезом рећи ће сад: „амин Бог те чуо
и услишио!"

дому поврати, пунани рука без икакови мука, веселе
среће а пунане ћесе да Бог да! И куда ћу даље но нам
Бог дао здравље и да сте ми сви здрави и ja с вами.
Сви му одговоре: „Фала брате домаћине, Бог те чуо
и у амин ти се стекло!"

д) Домаћин у здраЬ/ье иријашеља
Фала брате долибаша! како ти данас напио тако Бог
услишио! која се данас овђе међу нама рекла та се у
амин код престола Божијега стекла да Бог да! Ти мене,
на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама
Бог удијелио и здравље и весеље! A ja ћу напити у
ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак да
Бог да! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и
до друге па за године дуге; ви у мене a ja у вас вазда на
сретни глас а на сретно мјесто ако Бог да! ЈБубили се
као крух и вино а миловали као права браћа, а Бог
свијех нас и у сваки добри час! За здравље и дуги
живот свакојега мојега пријатеља и побратима, кума и
друга који се овђе намјерио и који није могао приспјети од дуга пута али посла крута, да их поможе Бог и
Богородица ко ja може и хоће ако Бог да! Ко je од моји
пријатеља, кумова и побратима на дому да ради о
добру, а ко je на путу да га Бог пропути и здрава своме

ђ) Да Бог иодржи иријашеље, а
иокори душмане
Здрав брате домаћине! ти нама напи а у наше здравље наздрави, а ми тебе сад напијамо и у милоснога Бога
желимо да ти Бог уздржи све досадашње пријатеље,
кумове, побратиме, зетове и тазбине и све твоје ортаке
ко je ти je Бог даровао, и од баба ти остали и оне ко je си
ти прибавио; Бог ти их придржао и друге врсне и
честите к' њима примакао; они се с тобом фалили и
дичили а ти ш њима дичио и поносио ако Бог да! Богу
се и твојему креном имену молио, и што му се молио
то ти обилато и угодно; душмане ти покорно да ти под
ногама буду као коњу чавли и поткови; никад им се
капом у руци не умолио но вазда јуначком мишицом
као сретни и честити бранно, вазда ти у обрани пушка
палила a сабља шјекла; ђе сабљом мануо ту и прешјекао, a ђе пушком омијерао ту и погодио, да Бог да!
И овђе сад сви гости завичу: „Амин Бог те чуо!"

е) У здраЪ/ъе кушње домаћице
Сваку писмо, написмо и до капи оциједисмо, а ову
ћемо сад за здравље наше сестре домаћице ко ja je
данас нам ову час приправила. Да да јаки Бог и данашњи велики дан (нпр.) свети Никола приправљала
je за многе године у здрављу и весељу; имала je окле
износити а имала пред ким ако Бог да! Пуну софру
метала, равну je дизала, и ко гођ за њоме се частно
сваки се дижући веселио и говорио: „овђе би дости да

42

43

јаки Бог прости дом и домаћина". Па за здравље
њезини шћери и невјеста; шћери удавала за врсним и
прибраним Србима у оглашении кућама, а синове женила откуд сама шћела и жељела, а снахе j o j рађале
сретњу и честиту унучад a највише мушки глава ако
Бог да! И здрава си ми банице домаћице!
Пошто долибаша попије чашу, наточи je пунану и
пружи домаћици, а она пољуби га у руку и вино
прими, зафали и попије.

сеоцким пословима разговарају. Пошто ручају одма
износе љеба и меса, и по je дну чашу вина свим оним
сиромасима из њиова и оближњег села који чекај у да
им се милостиња уди je ли, те се и они угосте.
О овом похвалном обичају народа нашега свједочи
нам да je и Марко Краљевић о свом креном имену три
софре постављао (у нарочитој пјесни):

ж) Кад се дижу иза шриезе
Све редом здравице уза славу Божју написмо за
ваславу светога Николе а у здравље нашега брата
домаћина писмо и наблаговасмо, те дође вакат (вријеме) да и млађијема мјеста чинимо. Здрави браћо!
часно шјели а поштено устали; помогао нам јаки Бог
шједајући и устајући и на свако мјесто ђе гођ се окретали и што гођ радили да Бог да! Што ми поарчили у
ови поштени дом, то намирио Господин Бог самоседмо,
са сваке стране а с небеса најбоље, да Бог да!
Кад долибаша ову најпотоњу здравицу сврши и
пошто се сви гости по je дном обреде вином, онда
свештеник (ако се за трпезом деси) дигне се на ноге,
скине капу, а сви други за њим, и чита наглас молитву
црквом преписану: „Благодарим тја Христе Боже наш
јако наситил јеси нас земних твојих благ, не лиши нас
небеснаго царствија твојего" итд.15
Ако вријеме допушта сви иза трпезе посиједају пред
кућом, а ако je кишљиво или олуја онда наоколо ватре.
Ко пуши напуња своју лулу дувана a je дно кутње
челэаде стоји справно те свакому меће угаљ на синсију.
Међутим домаћин с кутњом чељади посиједају за
трпезом и ручају на брзу руку, а гости се о домаћим и
15
Ове су напитнице печатане у мојој књизи Сриске народне мале ијесме, из
Ерцеговине, наштампане у Бечу накладом удовице В. Караџића, године 1866. од
стране 349. па даље.

ПрЬу софру gbauajecui Ьладика
И чешири сЬеши иашријара,
Другу софру госиоду ришћанску
Трећу сшара, ћора и нејака.

Ове Ерцеговачке напијалице казао ми je ријетки
народњак пок. Јовица Черо године 1867-ме, и ове сам
за најприличније, и као најбоље нашао да их овђе на
оглед изнесем; али с овим не могу побити цијену оним
напијалицама ко je постоје у друга два напоменута народа — Боку Которску и Црну Гору, — но оћу да
речем да су ове Ерцеговачке боље од бољије.
О напитницама као и обичајима при крсному имену,
свадби и о Божићу увјерио сам се да их ев уд по главним опћинама ко je нијесу при мору и данас има, особито у Конавлима Дубровачког окружи ja ђе су сви римокатоличке вјере, али се ипак још држе старинског обичаја у некој разликости, што се црквени обре да тиче,
од три народа о којима je у овој књижици мој опис.
О сакупљању ови конавалски обичаја најпрви се
нашао г. Мато каноник Водопић који се онамо родио
али и он — жали Боже — у доцне, и кад je у народу
већ почео малаксавати пламен љубави спрам старински
обичаја, као што спада све на мање и по Боки, Црној
Гори и Ерцеговини, ер им не даду многи домаћи послови, растежу их многе неприлике, и при садашкьим
околностима заборављају и оно што им je прече.
Поменути г. каноник Водопић дао je печатати неке
напитнице у „Zagrebačkom zabavniku", на страни 167 и
168 у штампарији Људевита Гаја године 1863. које од
слова до слова овђен преписујем, да покажем да je
погранични народ Дубровачки гоијо те и дан-данас

44

45

почитује Ерцеговачке и Бокешке обичаје народне; с
том примједбом да су много краће и другојачије но
Ерцеговачке напитнице, а сваки ће, из нај последње,
виђети да je у њој речено све оно што би имало бити на
своје мјесто и у реду. Ево их:

његове кумове, и његове пријатеље која су му овђе и
друговђе и на све четири стране да би му се вазда
купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на
поштен глас, на свијетал образ; досад добро а унапријед боље, а подржи му их јаки Боже и овако. Дај Боже
нашему бану домаћину хајер и берићет у његовој кући,
у његовој муци, у тврду волу и брзу коњу, у пуној ћеси
и веселој срећи; ћеса му напредовала, a срећа му се
вазда веселила. Куд год наш бан домаћин одлазио,
одсвуда к свому двору долазио; пред двором вољне и
невољне находио, вољне у двор уводио да му вино
пију, благо б лагу ј у, Бога моле и о свакому добру зборе;
невољнием пред врата износио. Који зловољно дошб
од двора му весело пошо, руках пунаних а срца весела,
путем ходећи, Бога молећи а лијепо зборећи: добра
господара, добре господарице, добро ти ми je удијелио,
удијелио њему господ Бог одсвуда добро а с небеса
најбоље! — Дај Боже да би наш бан међу браћу и
дружину долазио, мјесто му чинили, част му наносили,
нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат домаћин
у цркви ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од
својега труда а од Божјега дара а вазда му Бог на
помоћ био! Дај Боже нашему брату домаћину свега до
воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе Господине послата;
понајвише здравља јуначкога су чијем би се у младост
дичио, у старост хранио, и господара Бога славно и
хвалио. A највише Боже дај му чисту душу на умрли
час како му je била и на крштени дан! Бана домаћина
ово крсно име св. Стјепан у здрављу заскочило, а
больему оставило од ове године до године, а од године
док буде воља Божја а пожуда срца његова. Данашње
свете мисе ко je су се пјевале по пуку и народу кршћанскому, да буду од користи и на небу Богу од славе и
мртвијема душом за спасенье а на земљи живиј им јунацима на здравље и весеље. Боже дај, свети дио оному
који je на њима био и који није био, Теби се молимо! —
А што ћу вам даље? Од Бога вам лијепо здравље! Више

а) На upby чашу ири обједу
„Објед добар, срећа боља, поштен домаћин, весели
му пријатељи. Пријатељи долазили a домаћина у лијепом здрављу вазда находили. А ово крсно име, ко je
јунак слави, да Бог да прославио га са миром Божијем,
и са часом добријем; вазда му јунаку (домаћину) у
весељу долазио а у бољему га остављо за, пуно љетах и
веселијех годинах16 ако Бог да! Здраво Господине пароче! (попе) здраво домаћине! здраво домаћинови пријатељи и ja с вами."

б) На другој чаши
„С овом другом а с љубави дугом, да сте ми сви
здраво и весело."

в) На шрећој
„С овом трећом а с добром срећом, помогао нас Бог
и свети спас, у велики добри час! Здраво да сте
пријатељи."

г) У слаЪу Божју
„Помози Боже! Сунце нам на исток а господин Бог
на помоћ. Помози Боже, весели Боже у дом домаћина и
16
Нигђе у ове крајеве нијесам чуо да се тако често умеће слово X у сриједи и
на крају ријечи, што у Дубровнику.

46

47

je Божје створење но моје говорење! Него ову чашу
прву напит' ћу у велику славу Божју, да поможе Бог и
велика слава Божја свакога брата кршћанина који се
крстом крсти, у цркву ходи а право се Богу моли:
помози га Боже и велика славо Божја! — А ову ћемо
другу у име Господиново, а у здравље домаћиново и
његова тврдога шљемена, а под њим здравога шјемена;
нека би се овди находио вазда господар човјек, госпођа жена, који би куће градили, винограде садили,
крстили, вјенчали, женили и удавали, од свакому добру родили, a своје душе не огријешили, а да им je Бог
на помоћи! — А ову ћемо трећу у име пресветога
тројства ко je раздијели небо и земљу а садружи нас
браћу кршћане. Да поможе Бог и свето Тројство свакога брата кршћанина и поморца на мору и ратаља у
невољи, старца у старости и нејака у нејакости, помогао их Бог и свето Тројство. — А ову ћемо четврту у
пољу, сужника у сужници, невољника у невољи,
старца у старости и нејака у нејакости, помогао их
Бог и свето Тројство. — А ову ћемо четврту у име
тужнијех и невољнијех: који je јунак у тузи и невољи, да би се од туге избавио, коња најахао, сабље
напасао, а науживао данах и јунаках, а еда му Бога на
помоћи! А ову ћемо пету у име сопре и образах: сопра
добра и свијетла а образи часни и поштени који за
њоме хладно вино пију. — И здраво си домаћине и сви
домаћинови пријатељи!"
Сви у један глас завикаше: „Амен Боже! Здраво био
и вазда часно напијб."
Затим, наставља г. каноник Водопић у напоменутој
књизи — југославенски бисер — „поставите капе на
глави, посадише се на своје мјесто".
Може се г. Водопићу без икакове двојбе вјеровати
да je све вјерно из народни уста писао онако како je у
Конавлима чуо, али ми je зачудо што долибаша —
Дун до мато — састави пет различити здравица je дну за
другом, а при једној чаши вина; а зато далеко ми je од
памети да je парох и онолико људи на ногама гологлави стајали док je он све пет узаособ изговорио. Мени

се чини да напијалац није редимице г. Водопићу, као
што je мени Јовица Черо казивао. Свакако и један и
други заслужуј у похвале зато што у овој најпотоњој
видимо оно што у Ерцеговачким не налазимо.

V ВЕЧЕРА (У ЕРЦЕГОВИНИ)
17

Од ручка до вечере раздијеле се гости на дундуре
те свака тица к' своме јату. Међ' момке играње и граја;
међ' људе и збиље и шале па и смијеха; међ женама
чакор, жамор да једна другој не да одушити; међу
повећом ђецом скакање и вриска у игрању, a чешће
пута буде да се за косе чупају; измеђ домаће треска и
вика служећи час једне а час друге вином и другиј ем, а
помлађа ђеца при прсима и у колијевкама дрека и
плач. Но све ово нити ко оће да чује ни оће да на ово
пази, jep je ово права и опћа свечаност као калуђерима
Ускрс кад им у типику пише „разрјешеније на свја
подобнаја".
Кад се средовијечни људи и жене при вину веселе
заборавивши све домаће бриге и свој мучени живот,
шта нећеш да раде ватрени младићи? Они, кад не могу
пјевати неке пјесме и играти неке народње игре пред
старијем људ'ма и ђевојкама, одвоје се на каковој
пољаници ван куће, и пошто им се досади играње
почну неке пјесме шаљиве и тако смијешне да нијесу
све за штампу. Од ови мимогредно износим цигле
двије читаоцима за примјер ријетког хумора наше младости.

а) Из ЕрцегоЬине
Осшах сирах без никога,
И без оца и без мајке;
Те се најми у даиџе (ујака)
17
Види Вуков рјечник. Ријеч je турска али je у Ерцеговини обнарођена.
Ено браша и ђогаша Mola / У шрећије дундур уљегао. / Броји сЪаше а йази ђebojкy.
Нар. пјесма

48

49

ЧуЬах japag и козлиће;
Присијех момче за женидбу.
Хајир—лили диилили!

Кад иуница иоручује:
О мој зеше сијасеше!
Бржај сЬашим' йо ђebojкy,
У ђebojкy boga сшала
Huje Ьише за чекања.
Xajup—лили диилили!

Рекоше ме ожениши;
Обећаше иа слагаше.
Кад се оиђох на неЬол>у
Ja се иођох сам жениши,
И ошидох ио cbujeiuy
Тражих иуру гласоЬишу.
Дир—лили
Бог наЪеде коњ нанесе
Код ђebojкe црнооке,
Аршин дуга, дЪа широка,
У њу има шрисша ока.
Загледах je, ucupocux je.
Сшадох ирсшен куйоЬаши:
Hajbuiuu joj ни до нокша.
А камо ли иреко нокша.
Xajup—лили

диилили!

диилили!

Те ja шшо Ну, како ли ћу?
НаЬраших се у иланину,
Силеши гужЬу од личине
Те ирсшенуј младу мому.
Дир—лили диилили!
Кад je сшадох дуачиши
Сшадох шражиш марамииу.
Прођох граде и Назаре
Турске, Ълашке и лашинске,
Ншђе крив ни на глаЬу,
Л камоли иреко глаЬе.
Xajup—лили диилили
Те ja шшо Ну, како ли Ну?
Куйи коњску ђебеџију. —
А кад сшадох Нас куйоЬаш'
Да иреиашем младу мому,
Најдуљега, најширега
Не могах je йрейасаши,
Jegba једном око Ьраша.
Дир—лили диилили!
Па ошоле дома иођох
КуйииС сЬаше йо ђebojкy.

УОШ ми иуна иоручује:
„О мој зеше сијасеше!
Бржај, куиуј добра коња
Koju носи шри шоЬара,
Мрка хаша чешЬршака."
Дир—лили диилили!
Те ja шшо Ну, како ли Ну?
Куйи коња чешЬршака
Koju носи иеш шоЬара
И ошиди йо ђebojкy.
ЪеЬери je НриЬедоше
А шесш сЬаша иодигоше,
Те на коња иошједоше.
Под њом мркоЬ, мршаЬ клече
А ђebojкa с коња рече:
Xajup—лили диилили!
А сад шшо Ну, како ли Ну?
Док иуница на ме Ьикну:
„О мој зеше сијасеше!
Гради кола од олоЬа
И уиреши шесш ЬолоЬа."
1
Те ja сакуј олоЬ' кола
И уиреши шесш ЪолоЬа
Дир—лили диилили!
Пошједосмо младу мому
A ja јохни шесш ЬолоЪа:
Усшу мрко, jaä йлаЬогьа!
Ћа кишоња, хај рудоња!
Усш' галоња, ајд шароња!
Jegba кола окренуше.
Xajup—лили
Сшаше кола шкрииуцаши
А ЪолоЪи мумицкаши
Млада мома гилицкаши, —

диилили!

50

51

Huje шала, boga сшала
Jegba кући доиријесмо.
Дир—лили дийлили!
Но оиђ' муку и неЬол>у!
Враша уска и низока,
Моми нема ирисшуйишша,
Ни у кући улазишша.
А сад шшо Ну и како Ну?
Нађи мала и ћускију,
Те саломи диречине
И gybapy доЬрашнииу
Jegba мому уЬукосмо.
Хајир—лили

дийлили!

Млада мома ручак шражи.
Принесосмо и дадосмо:
Пунан Ьаган скоруињаче,
И шри кабла млаћенице;
Чешир' љеба оЬсенице,
А иеш сира из шЬорила,
Ни дошиче ни йрешиче;
Ни шшо збори ни гоЬори
По дробу je мука мори."

б) Из Црне Горе
У cpujegy uypy иросе
У чешЬршак йрсшен носе,
А у иешак дома boge,
У субошу чедо роди. —
Пишала je сЬекрЪица:
„Ошкуд кујо! чедо obo?
Прије дана и земана?" —
Снашица joj одгоЬара:
„Ajg ошоле сшара ipubo!
Obo чедо сЬега села;
ДухоЬника иусшињика,
И gba оца сЪешоюрца;
Па шри ђака из Жабљака.
ЧешЬорице из Шјенице,
И иешиња са Цешиња,
A шесшиња из Требиња;
Седам фрашра юлоЬраша,

Осам юсша исиод мосша
А нщЪише сына шЬога."

Кад весели момци овакове пјесме пјевају, мисле да
их нико не чује, али више пуха мнозиња их, без разлике спола и узраста из каквог заклонитог мјеста нај ради] e слушају и у себи се смију.
У први мрак већ се почне простирати трпеза за тре18
ћи оброк те гости посиједају исто као и на објед, ал и
при вечери (као што ми оглашени долибаша Черо рече)
нема никакови преписани напитница, но кад ко оће и
како зна. И премда их има и при вечери знатни и занимливи напитница, ипак сам их изоставио да не би ова
књижица одвећ дуга, а можда и за читаоце досадна била.
19
После вечере дижу се сви гости иза софре а одма
посиједају кутња чељад.
Многи измеђ гости j у зажеле да когођ од сабрани
људи пјева уз гусле. Поп нуди оглашенога гуслара
Рада Мишевића а ови ће му одговорити: „Бих попе с
драге воље али знаш да сам још у жалости за покојним
братом који ми скоро погибе у чету." Сад ће замолити
Мојаша Андрина: „дедер ти куме, кумства ти! развесели кућу и пријатеље". — „Опрости дуовниче, одговори му Мојаш, да могу бих здраге воље, али не могу јер
ми погибе на j стари син у последњем боју од стари
крвника (Турака) а опрости."
Старац Живко Богданов, који je такође у своју младост био оглашени гуслар, видећи да нема нико други
шће угодити попу и гостима, а потпомага добра вечера,
бардак и ватра те га споменуше на младе године, те ће
завикати: „гусле ми ђецо дајте!"... Донесоше му их;
пригрија их мало к' ватри, превуче на гудалу и на
гуслама струњу једним грунком тамјана, све се окашљује а гусле нави ja доклен их je спрамо грла удесио и
започе ову прастару побожну пјесму:
18
Код сва три напоменута народа ова ријеч постоји, и означује број колико се
пута један исти дан једе.
19
По неким мјестијама каже се „софра" али већином „трпеза". У пјесми
„Косовски бој" пише, о књажевој вечери: Тада књаза мршЬи зној сйойаде / И даде
се у замишљеније / За шриезом колико да није...

13 - 4·

52
Xaj! ehe за слаЬу Бога Ьеликога,
А у здраЬ/ье дому домаћина,
И ко му се у gbop намјерио.
НаздраЬ/ье му крсно име дошло. —
А сад браћо да Ьам ијесму йричам
Од сшарине шшо je за дружине:
Кад се Рисшос на земљу радио
Узе њега чисша ђeba мајка
На лщеЬу у наручје руку,
На сриу му иршрлила глаЬу,
Те иС њим шеша крај boge Јордана,
Засја Јордан ко на небу сунце;
Гледале je из boge аждаје
И 3Majebu из мушна облака.
Вели њима иречисша Госиођа:
„Ајш' ошоле, йроклеше аждаје,
И 3Majebu нечисши gyxobu;
Зашшо сше се у ме загледали?
Зар шшо су ми ирси обашјале? —
Везох злашо йо бијелу йлашну,
Просу ми се злашо йо њедрима,
Зашо су ми ирси засјајале.^
Па йошеша мало ионаиријед,
Она среша сЬешише/ъ Jobana
Бож,ју му je иомоћ назиЬала:
„Божја иомоћ сЬешише/ьу куме!
Ajgejobo да ми крсшиш сына."
Joban joj се смјерно иоклонио
Преко йаса до зем/ьице црне,
Тихо збори крошка joj iobopu:
„Богме нећу, иречисша Госиођо!
Док не дође sauobjeg од Εοϊα."
У ријечи у којој бијаху
Сам се iocuog ča небеса jabљa:
„Крсши чедо крсшишељ Јооане!"
Тада крсши Рисша сиасишеља
На Јордану на cbeiuoj ријеци.

Ко гођ je у сушјеству од крстњака и њиови гостију
чуо да неко пјева уз гусле, свак je онамо без разлике
потрчао да слуша. При свакој свечаности у народу су
нашему гусле после јестива и пића трећи смок, a пјесме
права душевна посластица.
У вријеме пјевања гуслара момци и ђевојке мимогредно не дангубе нити могу мировати. Момци и ђе-

53
војке погледају je дно друго испод стада, особито они
оне непознате ни прије виђене. И једни и други једва
чекај у да гуслар сврши своју пјесму, како би већ
започело обично играње и пјевање ко je их je зато
највише сабрало.
Пошто старац Живко сврши, не остаде човека у
друштву који му не рекоше: „аферим старино! вазда се
веселио!" и: фала ти, опет тешко без старије људи итд.
Живко ће на то одговорити: ма буд ли ме сви фалите,
како се je дан од вас не нађе и не пружи ми бардак вина
да поквасим грло? — Свак у смијех. Домаћин му даде
пунан бардак вина, а он пригну и преко поњега одвали; па тресну главом говорећи: „ха-ха! ђе ова јуначка
зоб пада рђа ни болеет не пада".

VI МЕЂУСОБНА ПО ВЕЧЕРИ
ЗАБАВА
Нема у народу тако простране куће у којој се може
сабрати онолико народа колико га се скупи увече на
играње и пјевање; но ако ни je киша или снијег изиде
на гумно или на каквој пољани, и ту наложе — зими —
гол ему ватру, около ко je се грију они те се кола не
хватају, а младост у игрању за зиму и Не чује. У њима
свеђ ври врућа крв, а при оваковој скупштини и
преври.
Игре почињу онако као што сам о Божитњем опису
доказао, с том разликом што нема оне опће међусобне
слободе између непознати момака и ђевојака који нијесу из истог села — као на Божић — но из оближњи па
и удаљени селија у госте дошли. Обичајни љуцки стид
једним спрам други поставља им тјесну границу. Укида им се заједнички подсмијех, често шапуркање као и
поглед упртим очима, je дни се спрам други топи као
снијег спрам љетног сунца, стидним погледом зачара
тако да многим од њи оће да искочи срце кроз
душњак.

54

55

И момци, а камоли ђевојке чувају свој па свачи
образ, бојећи се да им не би присутни гледаоци ни
најмање што примјетили, откуда би се ласно родила
измеђ noj едини отаца и браће ђевојака, па и до крви
дошло, као што се то у оваковим састанцима чешће
пута и догађало.
При оваковим свечаностима, осим играња и пјевања
још се једна згода, доста значајна покаже мнозињи: ту
се момак у ђевојку заљуби, и после преко матере и
вјенча ако му она и отац буду допустити. Оци и матере
ко) и имају сина на женидбу пазе строго не само на
ђевојачку љепоту него и на њезино понашање при
игрању и пјевању, па питају: „чија je оно ђевојка?"
Исто на ово пазе и удате сестре одиве ко ja у дом има
ђевера или ђеверичића на женидбу, и ако j o j се у свему
и по свему допане, почне je — кад се из рода поврати
— фалити једному или другому. Еле при сличним
састанцима најбоље и најчешће се ђевојке вијерају, као
по дернецима и по пазарима, и кад-тад до вјенчања
дођу.
Још je je дна: при оваковим свечаностима, не само
што се понавља и притврђује међусобна народна љубав, него дава прилику да се непознати људи успознавају, чешће састају, и je дан за другога здравље пита; а
што je највише je дан другоме своје домаће туге и
невоље исповиди и доста пута разабере па и потпомаже.
Около поноћи je разлаз. Ако je средовјечним људима и женама доцно, момцима и ђевојкама прерано.
При растанку постане међ' првим јавни поздрав, a међ
последним права жалост и тајни, с очима, поглед.
Сви гости враћају се к' оној кући ђе je званица, али
момци не растају се тако ласно но у друштву полазе и
све, доклен их пут не раздвоји, пјевају свакојаке
љубовне и шаљиве пјесме. Нема ђевојке ко ja не напељи уши као зец у ложнику да пјевање боље чују.
Ево неке које су најобичније у овој прилици.

а) Из ЕрцеюЬине
Прође ми момче кроз село,
Виђе ία Mapa с иенџера,
Па Mapa мајци lobopu:
„ЗоЬи га мајко на конак,
ЗоЬи ία мајко, бора ши!"
Α мајка Мари гоЬори:
„Прођи се ћерце момчеша,
Момку се оће Ьечера,
И меха чисша иосшеља
Мекани сЬилен" душеци."
A Mapa ойеш мољаше:
„ЗоЬи га мајко на конак,
ЗоЬи га мајко, бора ши!
Moje му очи Ьечера
Moja му усша иосшеља
A моја рука душеци."

б) Из Боке Кошорске
Колика ноћце ноћас би,
Не bpiox санка на очи
Слушајућ коло ђе игра;
У шом je колу мој' драга,
СЬе моје ијесме ucujeba,
У cbaKOJ мене upuujeba.
Не магах сриу одољеш'
Но иођох доле до кола,
Кад ли се коло разЪргло
И cbe су моме иосиале:
СЪака сесшрица уз браша,
А сЪака драга уз gpawl,
А моja ja дна сама сии.
Те узбрах сшручак ружице,
И сшаЬих драгој за њедра.
Када се драга Пробуди
Вељем се чуду зачуди:
„Ошкуд ми киша за њедра?
Да речем да je од браша,
Сироша браша не имам;
Да речем да je од драгоГ,
Меније драги далеко,
Окуиља за ме сЬашоЬе."

56

57

в) Из Боке

итд." А кад сва имена сврши, настави: „и јеже опроститисја им свјакому согрешенију итд.". Пошто све
ово сврши прели je вином унакрст они издробјени
крух, појући три пута заособ „вјечнаја памјат".
Сва домаћа чељад, и сви гости званице без разлике
спола и узраста присутни су. Мушки сви гологлави, и
многи кадикад полако рећи ће: „господе помилуј!"
Поп најпрви узме и noj еде je дан од они издробјени
коматића љеба, па домаћин а за њим сви остали, и
сваки ће рећи: „Бог им душу помиловао."
Поповски годишњи бир ни je ниђе једнако опредјељен: но свуда постоји они исти који се од пантивијека
био у по je дин мјестима установио, а то негђе у новцу,
негђе у житу, а ко нема ни je дно ни друго он дава
вуном или сиром, иначе одради попу толико надница
колико je дужан бира, кад гођ га поп зовне.
Бир се обично плаћа о креном имену у новцу,20 о
јесени у житу а о прољећу вуном. Нема тога попа (по
селима) који би могао себе и своју кутњу чељад с
биром уздржати, него се мора домаћом радњом бавити
као и сви остали сељани. Има их и такови — а особито
по Црној Гори који немај у ни пунани тридесет кућа
своје инорије, а зато: што сви манастири (по Боки и
Ерцеговини) имају насљедствено право држати сва она
села која су близу манастира. Свуда калуђери уливају
у народу нешто више побожности но мирски свештеници.
Ни попови ни калуђери немај у установљене столарне приходе, но негђе више a негђе мање, а многе
сиромашне куће више пута, кад немај у ни новчића
осим ручка. Но опет, ни je дна кућа ко ja може платити
свештеничку молитву или други какав обред оће да
исплати, „што je попово нека je готово".
Имао je, дакле, право поп Мићо што je (у Горском
bujenuy на страни 85) одговорио Вуку Мићуновићу о
црногорском биру:

Момче драгој йод иенџером дође
У ионоћи мраком без мјесеца,
Погледује на ирозоре чесшо,
Не би л' драга иомолила глаЬу,
Она cüaba и снщеЪа драгог!
На ирозор joj босиљ цаишијаше
Он босиљу шихо wbopaiue:
„Благо шебе сшруче босиоче!
Гледаш драгу од зрака до мрака
Ђе јаглуке ио ђерђефу Ъезе;
А гледаш je јушром и Ьечером,
Ђе се драга сЬлачи и облачи."

VII ПОПОВСКЕ ДУЖНОСТИ И ВИР
Дужан je поп о креном имену у свакоју ону кућу која
они дан слави, при je или поели je по дна ићи и чинити
спомен мртвијем оне куће.
По неким мјестијама имају многе куће и храну своју
читулу мртви, а по неким има сваки поп у једној
нарочитој књижици имена од свију кућа његове инорије. Об je ове читуле с временом се умножавају примећући у њима поједине домаћине и домаћице пошто
умру.
Спомени се мртвим, на крсно име, чине код сва три
народа овако: на трпези стоји справан један квасни
љеб мали с обичним печатом, свијећа воштана и у
једној чаши мало вина и два-три грунка тамјана. Поп
(или калуђер) одма кад дође иде к трпези, наметне про
главе петрахиљ, нареди домаћину да му ужди свијећу
на кандило и да му донесе на ожегу мало жерави, а
међутим издроби поп од оног љеба неколико ситни
коматића налик нафоре, па све ово окади тамјаном, и
почне јектенију мртвачку па за њом: „Јеште молим сја
о упокојенији душ усопших рабов твојих (нпр.) Николу, Ћетка, Анђу, Ђурђу, Јована, Милутина, Јешну

20
У Рисну, спомињем се да му je мој пок. отац давао о креном имену по двије
цванцике, данашњи деведесет новчића.

58
И не дају жиша ни у шаку,
Но ио руно и ио груду сира;
Па и шо ми к а на силу gaj у.
Да ли не знаш наше даЪаоце?...

Свештеници, у готову новцу најчешће добивају али
врло мало: а) о водокршћу; б) од мироносања; в) од
мртвачки летурђија и прекађивања гробова; г) о
креним именима ђе сваки гост, осим домаћина, запише
у свештенички тефтер по неколико имена мртвих и
живих, и за свако име плаћа најмање je дан a највише
два крајцара (данашње 4*/ 2 новчића). У прву неђељу
по креном имену, поп или калуђер, дужан je сва ова
имена про летурђије наглас споменути.
Оне сиромашне куће, ко je као што рекох, нијесу
кадре платити за неке молитве или помање свештеничке обреде про године, знаду да празна чаша молитве нема, и да књига пише да се молитва у свештеничка њедра поврати, те ниједна неће попа али калуђера празни рука из куће пуштити, но — осим ручка —
нешто поклонити, као нпр. je дан сирчић или ко je jaje.
При овакој крајној сиромаштини, може се рећи свију калуђера и попова, наравно je да су и дан-данас
заостали већином у првобитној простоти, јер други
наука нијесу могли имати осим по манастирима читати
и писати. Све њиове науке извађене су из буквара,
часословца, псалтира и требника, али je сваки у својој
инорији био као мал и владика, и опћенародни владалац, учитељ и наставник; они су свој народ љубили, а
њи народ љубио и у највећој покорности почитовао.
„Да их je триста, без попа ништа" вели наша пословица.
У овакој заједничкој свези, свештеници се оружаном
руком с народом, против непријатеља, борили и крв
пролијевали (особито по Црној Гори и Ерцеговини) за
сачувати свој закон, слободу и обичаје. Би ли и данас
научено свештенство по богатим градовима и варошима овако живот жртвовали? — Другому одговор.21
21
Имам у рукопису кшижицу под насловом ЦркЬе и манасшири у ЕрцегоЪини,
шихово постање, обреди итд. штампана на комаде у „Србадији" г. Ћурчића.

59
22

VIII НА УСТАВКЕ КРСНОГ ИМЕНА
У првашња времена, док je народ боље и угодније
могао живити, гозбина je трајала о крсному имену и о
свадби најмање три дана а по многим кућама и по осам
дана; али су онда људи сасвим друкчије живили а
мање се с домаћим животом борили и мислили, или да
боље речем, онда су били много имутнији a мање
паметнији но данас. У моје ђетинство (у Рисну) помицало се гостију код нас, највише за три дана.
Данас je код сва три напоменута народа установлено
на саме четири оброка, тј. je дан на вече крснога имена,
а три на дан, и врло ће ријетко у коју кућу званица
23
преноћити на крсно име вече.
При ручку на уставке крснога имена, нема никакови
постојећи напитница као на крсно име, али их има ко je
се чују не само од долибаше него и од свију гостиј у
како ко зна. Све, обично, односе се у славу свеца оног
дана, и у домаћиново здравље.
Кад се руча (об ј еду je, ужина) већи дио званица,
после неколико разговора полазе. Домаћин свакоj era
испрати до пред оборна врата с пуним бардаком вина,
који наздрави отприлике овако:
„С Богом остај брате домаћине! Ти си мене угостио
вином и ракиом на твојој госпоцкој софри, а Бог тебе
славом и поштењем а јуначким главама највише да Бог
да! Што ми поарчили а одвратит' не могли, то ти јаки
Бог самоседмо са сваке стране, а с небеса највише,
самоседлю на.мирио. Здрав си ми и фала ти на час и на
љубав. Занрши: сад остај наздравље!"
Домаћин му одговори: „пошао ми с Богом и сретњи
ти пут био да Бог да!"
На уставке вече, опет пјевање и играње као синоћ.
22
Ова се ријеч односи самом креном имену. По мол мишљењу, и народном
доказивању потекла je од глагола „зауставити" тј. да домаћин заустави на час неке
и неке госте шјутри па и прошјутрашњи дан.
23
При пок. кнезу Данилу, год. 1853-ће, док сам ja као његов секретар живио,
строго je забрањено и глобом запријећено домаћину и госту који би преноћио. Да
ли je тако и данас, не знам.

60

Да би се младим момцима и ђевојкама три јесење
ноћи могле у једну претопити, још би им се кратка ноћ
учинила. Пјева се у народу:
Момци млади игра им je драга,
A ђebojкe иреЪариле б1 Ьрага:
Очима ће усшријелиш змаја,
А зачараш у облаке орла,
Камол' неНе на земљи јунака...

А Вук Мићуновић, у Горском Ьщениу (на страни 4)
рекао je владици Данилу о црногорским момцима:
Тек шшо Ьучад за мајком иомиле
ШрајуН'' се, сшрашне зубе cboje
Већ умију йод грлом ошшриши. —
Тек соколу upbo никне иерје
Он не може Ъише мироЬаши
Него cboje размеће тијездо
Грабећ сламку једну и ио једну
С њом иуш неба бјежи циучући...

Около поноћи свршива се играње и пјевање. Свак
дома. Момци, обично, крену сви укупно те пјевају
свакојаке пјесме да их ђевојке кроз село могу чути.
Само ћу ове двије изнијети ко je су измеђ' остали
најобичније. Ако буду кому досадне, нека их прескочи
као баба петак.

а) 24
Пошешала Ајка АшлагиНа
Крај дуНана jfoba баздрђана;
На Ајку je чудно одијело:
Cba у сЪили и у чисшом злашу,
Cbe je шала, мало Ъреди Пара,
Ал joj iahe bpege Царшрада.
Κακό су joj клеше искиНене!
24
И ова и друга штампане су у напоменутој мојој књизи ХерцегоЬачке мале
ијесме, прва на страни 77 а друга на оној 119.

61
До кољена Ьуци и бауци,
Од кољена куне и лисице;
На учкурук gbuje кујунџије,
Један кује gpyiu иозлаћује,
На ускрку цареЬ каииџија,
У руци му иаклена канџија;
Ко ђebojкy гледа и ирегледа
Каииџија Ъиче u lobopu:
„Ко иомрси шрисша шинширика
Огрисши Не шрисша дегенека."
На иомољку од ϊαΗα гашњику
ИзЪезена змија ирисојкиња,
Змија uyba шено шшњик чуЪа...

б)

ЪеЬоЬан>е моје цароЬан>е!
Цар ши бијах док ђebojкoм бијах!
Не Нах царсшЬо ни за Сшамбол даши
Туно-феса за Босну ионосну,
А дЪа ока за gba иашалука
ДЬ^'е обрЪе за gba заинлука
ДЬще руке за Шхер Бањалуке.
КакЬа бијах, и згодна ли бијах!
Moje чело моје жарко сунце,
ТрейаЬице крила ласшаЬице,
ДЬа образа gba ђула румена,
Moje грло као мјесечина!
Cbe сам момке у селу смамила:
За gba илаЬа не бих нишша дала,
За бркаша не бих ни дукаша,
За удоЬца не бих ни иокроЬца
А за здраЬа и млада беНара
Koju нема браде ни бркоЬа
За њ бих дала срце из њедара.

IX ПРИСЛУЖБА, ИЛИ
ПОСЛУЖБИЦА
Треба ми још нешто о „прислужби" рећи уз оно што
сам овамо сасвим мимогредно напоменуо. Ово народње

62

63

шјетковање и дан-данас по многим нашим крајевима
постоји, али ни je баш онако слава као о креном имену.
О прислужби нема ни трећи дио званица, нити ће ико
доћи ако га домаћин не позове, али оће од ближе
својте, као нпр. од куће ђе му се одива удала, или од
оне од ко je се домаћин, или му који од синова оженио.
Пуње и проскуру носи у цркву, служи му се летурђија, и поп му долази те спомиње мртве, пије се у славу
Божију исто као на крсно име, а на трпези гори воштана свијећа у сомун посађена у вријеме ручка.
Кол ико je мене познато, нигђе чуо нијесам да о
прислужби постој и напитница, осим само у славу Божју, ако не онакову као долибаша, оно како зна je дан од
гости j у; а све друге кад који оће и умије.
На ови дан, ријетко се склопи по вечери опћенародкао што сам већ
но пјевање и играње, али гусле
казао — то се зна да без њи нема ни састанка међ' људе
а камоли кад je која од три главне свечаности.

и у отличним наукама ступио, а сви становници римокатолици. Но данас ови почасница више нема.
Пок. Вук, у напоменутој књизи, описао je мноштво
ови почасница ко je му je — он вели — једна стара
Перашка жена казала, но ja сам нашао за пристојније
изнијети следеће ко je схваћају поглавите класс људи
те се могу при трпези деситщ зато што ми се чини да ће
читаоци по садржају овије судити и оне те нијесам
овђе преписао.
Код сва три народа, обичава се само je дна почасница
при свршетку обjеда пјевати, а то од сами млади жена
без ђевојака, тј. ова:

X ПОЧАСНИЦЕ О КРСНОМ ИМЕНУ25
Сва je прилика да je по приморју у Боки Которској о
крсному имену био некад знача j ни у народу обичај, да
около половине ручка изаберу се неколико ваљане
пјевачице, младе жене и ђевојке, и наоколо трпезе у
пјесмама припијевају све мушке који су за трпезом, а
то редимице, почињући најприје оне припјевати по
старини и по званију па млађе али никога не прескоче.
А ове морају бити сасвим прастаре.
Ja се управ чудим да нигђе, ни по Боки нити кроз
Црну Гору ни у Ерцеговини, нијесам чуо ове почаснице, a још више je чудо што се у Перасту до данас
учуваше ђе je народ оне опћине давно у цивилизацију
25
Ове je почаснице ггак. Вук Караџић штампао у првој књизи Срйске народне
мам ијесме године 1841. на страни 84 па даље. Вриједне су ове почаснице и зато
што их има много од четири трохејске стопе које су врло ријетке у народним
пјесмама.

Пише Ъино госши наши није boga шо,
Нею Ъино крашошија која иремеће
Премешнуће юсше наше, ehe je мене сшрах.

А ево Перашки почасница:

а) ДомаНину
Og obola дома
Добра домаћина,
Јелени ЬолоЬи
Калоиер japMobu
Босиљак иалице
Жишо као злашо.
Краљу, с^јешли краљу!
ДиЬни барјакшару!
Обрни се, иоклони се,
Поклон домаћину.

б) Поиу
Код uouoba gbopa
ГуЬно йрероЬлено
Злашом иоилешено
На lybuy je рйа
Риа од бисера,

64

65

И ио рии мало,
Јашо голубоЬа;
СЬи голуби гучу
Голубица неће.
Пишао je голуб:
„Oj шако ши Бога
Moja голубице!
Шшо ja с шобом гучем,
А ши са мном нећеш?"
ГоЬори му она:
„Tu си залешео
У шо шуђе јашо
Зашо ja не гучем."26

Младом барјакшару
СЬилену кошуљу,
A младој дЬоркин>и
Бурму иозла,ћену."

д) Момку нежењену
Obђe нама кажу
Момче нежењено;
Ил1 ία bu женише
Ил' га нами дајше
Да га ми женимо
Танком иодунаЬком,
Или иомораЬком.
Танка иодунаЬка,
Много носи дара,
Три шоЬара дара:
Један шоЬар дара
СЪекру и сЬекрЬи,
Друш шоЬар дара
Куму и ђebepy,
Трећи шоЬар дара
Осшалим сЬашоЬ'ма.

в) Госиодару
Госиодар госиођи
На крилу засиао,
Госиођа ία буди,
У очи га љуби:
„Усшај юсиодару!
Сабља ши се Ъади
На шри ноЪа града;
У шри ноЬа града
Три синџира робља."

ђ) ЂеВојци
г) Госиођи

Obge нама камсу
Мому неудашу;
Ja л' je bu удајше
Ja л' je нама дајше
Да je ми удамо
За ИЬана ђака
ПойоЪа нећака,
Koju Пером Нише
Са орлоЬим иерјем
Те он заиисује
Очи fyebojauKe
И лицејуначко.

Засйала госиођа
Под жушом наранчом,
Госиодар je љуби
У очи je љуби:
„Усшани Госиођо!
Краљице су дошле;
Дај ga дарујемо,^
Нећеш много даши:
Краљу Ърана коња,
A краљици Ь^енце,
Вјенце и обојце,
26

Ja мислим да je зато у овој пјесми ово речено попу што се римокатолички
попови не жену, те се одрекао женског спола a вјенчао с црквом.(?)
13-5

66

67

e) Оиеш ђebojцu

з) Ђаку

О ђebojкo илаЬа!
Чула ши се фала
Чак до Цартрада.
Tu си иосијала
Шесшойер калоиер,
И рани босиљак,
Ту се наЪадили
Момци нежењени,
Босиљак ши беру,
Калоиер ши сјеку,
А шебе bpe6ajy
Младу да обљубе.
Не gaj се, ђebojкo
Млада иреЬариши.

Obge нама кажу
Ђаче самоуче:
Само књшу учи.
Њему књша камсе,
Коња да не јаше,
Сабљу да не иаше,
Вина да не üuje
Мому да не љуби.
То ђаче не слуша
Шшо му књига камсе:
Выше коња јаше
Боље сабљу иаше
Већма Ъино üuje
Већма моме љуби.

ж) Рашару

и) Мајсшору

Mu дођосмо obge
Пред рашарске gbope,
РашареЬа мајка
Cbe ђebojкe кара,
Једној upulobapa:
„Oj кучко ђebojкo!
Не илейС на мач косе,
Не мами ми сына
Љеши од орања
Зими од оЬаца."
ГоЬори ђebojкa
Измеђ' ђebojaкa:
„Oj шако ши Бога
РашареЬа мајко!
Ако ши je жао
Tboi сина рашара,
А ши га загради
Од села селеном,
Од мене босиљком;
На Ьоду Ну ићи
Босиљка ћу браши
Рашара љубиши."

Ми дођосмо obge
Пред мајсшорске gbope.
Мајсшорски су gbopu
Скоро сазидани:
Камен йо камену
ИЬер Но ubepy,
И йо њима шеша
Млада мајсшорица
У наручје носи
Сина Паншелију,
За ручицу bogu
Ћерку Анђелију,
Треће joj се фаша
Скуш сЪилен' зубу на.
Гледале je gpyle
Те joj заЬидиле:
„Благо шеби друга!
Majciuopoba љубо!
У наручју носиш
Сина Паншелију,
За ручицу Ьодиш
Ћерку Анђелију,
Треће ши се фаша
За с куш сЪил' зубу на."
13 - 5*

68

ј) Сшарцу
Obge нама камсу
Сшарош Ьласшела;
Кад у цркЪу иде
Жубори му брада
Kao жуборика,
Куд се гођ окреће
Ко да йаун шеће,
Кад из цркЪе иде
Мирише му душа
Kao и босиљак.

к) Каиешану иоморском
Obge нама кажу
ffboje ионајбоље
Понајбогашије,
Сребром иокриЬене;
И у н>има кажу
Три злашне шриезе:
На једној шриези
Књиге иечаћене,
На другој нам кажу
Благо небројено,
На шрећој шриези
СЬила иокројена.
ЗоЬише йойоЬе
Нека књте чаше;
ЗоЬише шргоЬце
Нека благо броје;
ЗоЬише шерзије
Нека сЬилу кроје.

л) Брашу и сесшри
Obge нама камсу
Браша и сесшрицу;
Ceja на ygajy,
Брашац на женидбу;
Ja л" га Ьи женише
Ja л' га нама дајше

69
Да га ми женимо
Нашом колоВођом;
А сесшрицу дајше
Да je удаЬамо
За младога ђака,
ПойоЪа нећака.

м) Вјереној ђеоојци
Седла кон>а Ре/ьа,
Мома одседлаЬа,
Маша joj се Реља
Преко бојна седла
У сЬилена њедра;
Ал' му Ьели мома:
„Не машај се Реља
Преко бојна седла
У сЬилена њедра
ДаЬно, на далеко
У село bелико."

н) Младој удоЬици
Oj Ьишн>о оишњице!
Дити горе гране,
Исиод шебе Ьиле
ДиЬно коло boge,
Пред њима Радиша
Бичем росу шресе;
ДЬще Ьиле bogu
A шрећој гоЬори:
Дођ' за мене, Ьило!
Код моје ћеги мајке
У ладу сиђеши
Танку сЬилу йресши
На злашно Ьрешено,
По филдиш ђерђедгу,
Злашом сЬилу Ьесши.

70

XI БУДВАНСКО КОЛО
О креном имену, као и свадби и о Божићу још се
уздржава красни и старински обичај да се вјешти
момци у Будви одаберу и по об) еду уфате коло, обично
на пјаци у граду, налик Рисанског кола, али нешто
мало друкчије.
Свако народно коло, било мушкараца или женскиња, има својега коловођу, који води и управља колом а
зачиње пјесме. И у Рисну и у Будви успореди се човек
до човека, и je дан другога с лијевом и десном руком
уфати за пас. Коловођи je вазда лијева рука слободна у
којој држи je дан бијели или свилени убрусац, те ш
њиме управља кораке свију у колу.
Коло прави три разнолика корака: први лијевом
ногом наприј eд, па одма другом на се, a трећи (опет
лијевом) напријед, али тако вјешто да би човек читаво
коло сматрао да je je дно тијело.
При je него што ће коловођа колом окренути започне
27
он па сви )едногрлице за њим"'
вазда ову нащрву:

а)
Фашајше се б'јеле руке,
Гледајше се црне очи.
Ко не љуби црне очи,
Не имао сна на очи,
Или му јади на срдахиу.

б) Одма oby другу
Маџурана (ubujeiu) гоЪорила
Младим момам' и неојесшам:
„Силу ми мене наберише
Јунацима раздјелише,
17

Напротив, у Рисну два и два пјевају, свеђ понављајући ријечи коловође.

71
Јунаци ме добро Ьоле,
Добро хоћу, боље носу,
Љеши и зими за клобуком
A јесени у њедарца."

В)
Пробудих се у /ьубаЬи жуђење моје,
Зачух Ъилу у дубраЪи ђе ијесме иоје;
Ja joj рекох ,,дођ' до мене, жуђење моје!"
Приђе к' мене долећела ко сшрјела иерна.
Рукама ме загрлила Ьила гиздаЬа,
Слађи ми je целиЪ дала, слађи од меда,
A ja њојзи Ъас мој жиЬош, Ъас мој умрли.
Не иосшаја ни дан ни gba, за ме неЬол>е!
Дође други иза мене, иа м' je иремами.
Размишљајућ, шшо Ну сада? сшах се кајаши:
„Учиње ли игђе ико шшо учиних ja?
Бог ми даде рајску Ъилу, иа je другом дах
Шшо не градих шЬрда града да je зашЬорим,
А не коЬах злашне кључе gaje закључам."

г)
Играх се злашном јабуком
По иољу ио мједеноме,
По гуЬну йо сребрноме,
Одскоком скочи јабука,
У дари БудЪи у Ъраша,
Саломи Ъраша nagboje,
A кључанииу нашроје,
Просу се бисер йо иерја (ио шраЬи)
СаЪи се йаун од неба
А йауница од иоља
Да куие бисер йо иерја,
Млада се мома мољаше:
„Пауне мој мио браше!
А иаунице сесшрице
Не кугГше бисер йо иерја
Јер сам ђebojкa bjepena,
Вјерена не иоЬедена,
Пак ми се хоће gapobu,

72

73

СЪакоме сЬашу ио гриЬн>а,
А ђebepuмa и gbuje."

помичу се сви пјевачи укупно као да je je дно тијело,
али при игрању — пошто се пјесма сврши нема правог
реда као у Будви.
Кола се рисанска не употребљују по приватним кућама, па ни о Божићу ни о креном имену, него само о
свадбама, и то насред габеле (пјаце) или пред црквом у
вријеме вјенчања младијенаца.
Ришњани сваке године фата ј у коло на месне и бијеле
покладе насред габеле, кад су машкари ђе мало и
велико дођу да гледају весеље.
Од рисански пјесама у колу, изнијећу само je дну, и
пред њом обични увод и свршетак:

д)
Подраних рано на Ьоду,
На Ьоду нађох ђеоојку,
А код ђеоојке јабуку;
Сшадох je ш њоме дјелиши
КриЪ дио себи учињех
Дадох joj butue но себе.
ПозЬах ђе1ојку на суду;
Осудите ми Ъласшела:
„Дроки ђеоојку годину,
А ио годины неђељу,
А ио неђељиједан дан;
Ако ши буде угодна,
Послушна и уми/ъаша,
Вјенчај je, не uymiuabaj je;
Ако ши не би угодна,
Послушна и умиљаша,
Пошљи је мајиџ у gbope
Пека се мајци иофали
Шшо je с јунаком добила."

а) УЬод
Скочи коло да скочимо,
Да Ъидимо ко Не боље;
СЪе нам било у час добар,
С нашом круном НесареЬом,
С каиешаном рисанскијем
Са сЬом браћом ришњанима.

Кад коловођа оће да распусти коло, махне фацулетом
а завиче „шушта"28 те окрене колом наоколо, три-четири пута у једнокупном мицању живота и нога.
Наравно, да ко није посве вјешт и ко се у своје ноге не
узда кола се не фаћа.

б) Пјесма
Шашор иење Угри-Јанко,29
На Ьилино игралишше,
На јуначко разбојишше
А на by4Je Ьщалишше.
Ту долази бјела Ьила
Угри-Јанку гоЪорила:
„Ајд ошолен Угри-Јанко!
Ако зайех сшрјеле моје
Сшријељаћу шебе Јанко!"
Угри-Јанко iobopuo:
„Док je мене мог сесшрића
Мог сесшрића бан" Секула,
Бришке сабље, и сокола,

XII РИСАНСКО КОЛО
Ни у ово не улазе жене ни ђевојке, но све млади
људи и момци. Иста je форма као у Будванско, с том
разликом што у окретању кола два су корака, je дан
напри j e д, за колом, а други на се. У окретању кола
28
Ова ријеч није наша, нити сам могао дознати откуда je потекла, но мени се
као и многим другим чини да значи ,,сложно"(?).

29

Војвода Јанко Сибињанин, у народним пјесмама оглашени јунак.

74
Не бојим се шебе Ьило!"
Пушша с руке дЪа сокола
Вишке хрше и угаре
Те уфаши бјелу Ьилу.
Она му се смјерно моли:
„Побрашиме Угри-Јанко!
Пушши мене из синцира
До шри ћу ши биља (биљега) казаш:
ПрЬо ћу ши биље казаш,
Да си сшиман у дружини;
Друга ћу ши биље казаш
Да ши љуба роди сина;
A шреће ши биље казаш
Да ши сабља сјече Турке."
Угри-Јанко ogwbapa:
„Био јунак собом добар
БиНу сшиман у дружини;
ЗдраЬо била глаЬа моја
РодиНе ми љуба сина;
Била ошшра Норда моја
ШјеНи Не ми сабља Турке."

в) При расиусшу кола
(сви у колу)

Koлoboђa дико наша!
Оком шрени колом крени
Да Ьидимо ко не море,
A ja Ьидим ко не море:
Ко се доцно оженио,
СЬаког добра иожелио,
Ђеоојака и момака
И младије неојесшица.

Кад коловођа пуюти првог до себе друга, онда сви
један другога пуштава.

Милан Ђ. Милићевић
КУЋАНСКА СЛАВА
Српски народ има у свом домаћем животу je дну
светковину коју религиозно светкује, бар по једном у
години, свака српска кућа, била богата, била сиромашна. Светковини се тој не зна тачно ни узрок ни
доба постања, а она je врло важно обележје српске
народности. Она се зове: Крсно име, Слава, Благдан,
Свети или Свето.
Пошто Крсно име славе Срби у свим стањима, у
свим друштвеним редовима, и у свима земљама где
живе, те тако оно увелике обелодањује њихово народно јединство; и пошто се у тој Слави некако удружу je хришћанска вера с вајкадашњим народним обичајима, то неће бити без интереса да се светковина та
опише и, на такав начин, што потпунија представи
онима који се нарочито баве изучавањем живота и
духа народ нога.
И да нисам рођен и одрањен у сељачкој кровињари,
опет би ми, чини ми се, свакад било мило разгледати
оно огњиште према ком су се одгрејали: Видаковић,
Хаџи-Рувим, Бирчанин, Карађорђе, Милош, Лука,
Вељко, Вучић, Караџић, и толики други; али je најзанимљивије разгледати сељачку кућу о њеном Креном
имену, кад она ни je само гостољубиви дом, него je
уједно и нека светионица, нека црква за принос побожних молитава, за понављање давно уобичајених жртава
у славу Светитељу који њу нарочито закриљује; кад се
она — онако смерна и сиромашна — јавља као огледало народне физиогномије, као чуварка непрекидности
у народној историји.

76
Покојни Вук, ко je у Рјечнику а ко je у другим својим
списима, прибрао je многу грађу за опис ове светковине; после њега, писали су о Креном имену: г. Никола
Берберовић,1 парох у Мориньу; г. Ј. Јавор, парох у
Скрадину,2 и г. Б. Петрановић.3 И сам сам, осем онога
што je казано у ЖиЪошу Срба се/ьака,4 штампао нарочити чланчић о Креном имену још пре својих деветнаест година.5
Да je којом срећом, поред радова појединих књижевника, слободна црква српска, бар у кнежевини,
похитала још у почетку, и прибрала од свештеника све
до најмањих ситница: какве се молитве читају, и какви
се обичаји врше о Креном имену, она би тиме не само
показала заслужену захвалност својој претходници,
цркви патници: него би прикупила озбиљне доказе
народног јединства (у тој светковини); видела би у
каквим се облицима сложила хришћанска догматика с
народном старом вером, осветлила би самој себи пут за
даљу радњу у том питању, и, поврх свега, учинила би
нема л у услугу науци.
Али ово стоји још међу предметима жеља у српској
књижевности.
Сматрајући Крсно име као прототип свију кућанских
и општинских Слава у Србији, ja сам овде прибрао,
колико сам могао, обичаје о Славама, о Преславама, о
Крстима и о свим Заветинама сеоским, те je на тај
начин изишао чланак, овако разрађен:

I
Кућанска слаЬа
1 Крсно име
2 Преслава
1
2
3
4
5

„Далматински магазин", 1863, стр. 45.
„Магазин", 1863, стр. 51.
„Гласник", XXX, стр. 313—337.
„Гласник", XXII, стр. 79—208; и „Гласник" XXXVII, стр. 121- -125.
„Часови одмора", II, 1858, стр. 1 — 17.

77

II
Оишшинска слаЪа
1
2
3
4

Крста
Заветине
Црквена слава
Школска слава

Највише сам говорио о оном што бива у Србији, али
сам понегде казао штошта и из других српских земаља,
из којих сам имао поузданих извештаја.
7. октобра 1877.
у Београду

79
2

I
КУЋАНСКА СЛАВА
1.КРСНОИМЕ
„Ко Крсно име слави оном и помаже."
Народна вера

„Помози нам Боже, и сва ришћанска
Крена имена од истока до запада што
слави ришћански род; ако вас не можемо
по сроку избројити, можемо вам се свима
молити и поклонити, да нам помогаете!"
„Дао нам Бог наша Крена имена славити а не заборавити!"
Народна молитва

„Крене ми свијеће! Тако ми се не
угасила Крена свијећа!"
Клетва

Свака српска кућа има у години по je дан дан, по једнога свеца, кога слави као своје Крсно име. Дан тај има
више имена: Крсно име, Слава, Благдан, Свети, или Свето.
О Креном имену Србин врши, у својој кући, две
врло важне дужности:
а) Моли се Богу за живе и за мртве, и чини неку
жртву у славу светитељу, заштитнику своје породице
(обоje — на неки освећени начин); и
б) Сазива пријатеље, и дочекује путнике и намернике те их гости што може боље, као на највеселији дан у
години.
Крсно име ни je светковина лична, него кућанска,
породичка: оно остаје од оца сину, а од сина унуку.
Светац, кога слави je дна породица, сматра се као најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она моли,1
1
„Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје Крсно име, помози ми: на
путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води; на уранку, на
подранку, на бјеломе данку, и на сваком страшном мјесту."
Кнез Милош, у својој молитви

њим се најчешће заклиње, и кроз њега се нада да
добије од Бога оно што жели.
Крсно се име врло ретко и врло тешко мења; али се
може догодити да се ко у тешкој болести, или у великој невољи, замоли и ком другом свецу кога не слави,
па да добије лакост или помоћ. Такав човек може,
после тога случаја, узети да слави и тога свеца који му
je помогао; али прве славе своје не оставља докле je год
3
жив.
Коме умиру деца, па ништа не помогне што се год
творило, тај хоће, поред својега Крснога имена, да
узме још кога свеца да слави; али не знајући кога
найме да избере, ради овако: умеси жена пет-шест
колачића, и сваки намени по једноме свецу, па их
стави пред дете ко je им je још остало у животу. За чиј
се колач маши дете, онога свеца славе родитељи после
тога као и Крсно име своје (Темнић).
Домазет, или привук, док су му год живи старац и
баба, слави њихово Крсно име, a своје само прекађује
(то јест, носи цркви свећу и летурђију, али званица не
зове).
Посинак слави славу свога поочима, a своју само
прекађује (Ужичк.)·
2
„Крснога ми имена! — Мога ми Светога! — најчешћа je клетва у Срба. —
Један пријатељ из Тимочке Крајине пише ми ово: „Кад Србин рекне: ,Тако ми
Светога Аранђела, кога славим ', слободно га, после тога, не зови на суд: онако je
како ти се заклео." Ово исто тврде и из других крајева. А тако je било и у старо
време: ево једног доказа:
Године 1391, Априла 15, Бељак жупан и војвода Радич Санковићи, браћа, у
писму своме Дубровчанима веле... теме пфисегли нашо/иь вфро/иь и доушолњ и нашвга отьца и родитель нашить и сввтЬмь Юрквль н лфхшьгвлъ/иь Мщлнлймь, наши.ии
крсты^дш плени, да створи/ио, и свршито, н тврди/мо »sce (тесто вксе) писано оу
сион повели"...
Даље, кунући онога који би ову повељу погазио, куну га с oöa она свеца.
својим Креним именита l Monumenta Serbica, стр. 219).
3
Премда се ово потврђује са свих страна, опет се у народу находи и супротних
причица. Тако једна вели: „Човек неки, који je славно Светог Климентија, нагази
једном на дубоку воду, и почне тонути.
— Помагај Свети Климентије, славо моја! викне сиромах очајничким гласом.
Но вода га je све даље односила.
— Помози ми Свети Никола! јаукне јадник и — потоне, али у часу осети да je
на спруду, одакле се, после, којекако искобеља на брег. Видећи се на тврдој
земљи, рекне он љутито своме свецу:
— E, MOJ Свети Климентије! Климаћеш ти око моје куће, али ће ти бити
узалуд. — Од сада hy ja да славим Светог Николу који помаже!"

80

81

Наследник дужан je с наследством да прими и Крсно
име онога чије имање наслеђује, и да га слави као год и
своје (из Темнића). И колико год буде нас лед става,
толико сС и слава мора славити. Људи то чине врло
радо (у Крушевачкој).
Кад се у једној кући нађу своци, или други какви
рођаци, онда je свима главно Крсно име оне куће на
чијој су баштини, а од њих сваки своју славу само
прекађује. У Босанској Посавини, у Ресави, и у Темнићу своци славе сваки своју славу подједнако.
У стари je време, кад би се ко закрвио с ким, и стога би умакао куд у друго место, променио би славу и
узео другу, да га не би познала родбина ко ja тражи крв
за крв. Али би стару своју славу ипак преслављао.
Жена, и пошто би j o j умро муж, слави славу дома у
коме je а не рода из кога je; али ако je она била
jединица у оца, или je наследила његово имање, онда
она после очине смрти, и код мужа, слави очину
славу.4
Који je дну славу славе, сматрају се као рођаци макар
да би били један с Тимока а други испод Велебита. У
старо време оваки се нису нипошто хтели узимати
(многи неће ни сада, особито Лучинци и Јовањци).
Него томе неузимању може бити узрок и то што, у
таком случају, никад о дива у род, ни пријатељ у пријатеље не би могли отићи о Креном имену.
Кад који од мушкараца оде из куће куд на страну, на
прилику, у варош на занат, на трговину, или постане
чиновник, па се тамо ожени и окући, такав човек
дочекује госте и части их о свом Креном имену, али
славскога колача не меси, нити кољива кува, докле се
сасвим не одели од задруге из ко je je, и у ко joj се и за
њега меси колач и кува кољиво.
Крсно je име као нека спона међу животом народним
пре покрштења и животом после крштења. У том су се
обичају удружиле успомене старине с облицима нове
вере.

У народу се прича (а и неки историци тврде) да су
Срби, у старој својој вери, поред општих народних
богова, имали неке засебне кућанске божиће, којима се
свака породица нарочито молила сматрајући себе под
особитим њиховим закриљем. Изгледа још да je о
светковини тих кућанских божића бивао и спомен мртвих из тога дома.
Кад je вера хришћанска обасјала и српске земље, и
над je нашем народу дошло време да раскида с незнабожачком прошлошћу својом, онда je претцима нашим,
како се чини, најтеже било растати се с тим домаћим
божићима својим, и напустити спомен својих покојника. Но апостоли нове вере, дишући слободоумнијим
духом, попуне им ту толико осетну празнину понудом:
да свака породица, место старог божића, узме за свог
домаћег заштитника онога хришћанског свеца на чиј се
дан покрстила, па на тај дан унапредак и да чини
спомен својим покојницима, и да слави своје покрштење.
Ето тако, веле, изађе ово удружење нових обреда
хришћанских са старим обичајима незнабожачким. Тада
je, веле неки историци, Немањино племе узело Светог
Аранђела за своје Крсно име; Мрњавчевићи — Ђурђевдан; Никшићи — Светог Луку,5 итд.
Ако се пажљиво разгледају прилике онога доба, кад
je хришћанство унесено међу Србе, наћи ће се да ово
причање ни je за одбацивање. Највећи број Срба примио je веру Христову од цариградских свештеника, а
грчка црква, у оно доба, била je много либералнија од
римске. Она се, као што je познато, чак бринула да
склопи за Готе азбуку Улфилину, за Словене Ћирилову, а за оне Турке, KOJIT су се били населили дуж
Вар дара, преводила je она свето писмо на турско-татарски језик,6 докле се у Риму бројало у јерес одсту-

4

Оваких случајева има више по варошима него по селима.

5
У Златибору и Рујну држи се да су се сви Лучинци доселили из Никшића, а
Ђурђевштаци и Ђурђичани из Херцеговине (само се за ове последње не каже
одакле местимице). У чачанском Поморавл>у прича се да су се Петковичани
доселили из Новопазарске, a Ђурђевштаци од Биора и Дробњака.
6
Alfred Rambaud, L'Empire Grec аи Х-ете siede, p. 276.

и -6

82

пање од три освећена језика (латинског, грчког, и јеврејског); и служење литургије на језику словенском
изазивало je некад страховите забране.
И доиста Крсних имена нема не само ни у кога
другог словенског племена, него ни у браће наше
Хрвата. У Срба католика, и у Срба мухамедоваца не7
стаје тога обичаја под утицајем вере њихове.
Пада у очи да Власи у Срби ј и славе готово онако
исто као и Срби. Па чак и у Малој Влашкој, до
Краљева, има Влаха ко) и држе Крсно име.
Највећи je број оних домова српских који славе Св.
Николу; затим долазе они који славе Св. Аранђела, па
7

Г. Б. Петрановић уверава да су Срби католици, у Босни, доскора славили
Крсно име, па су им, вели он, њихови фратри то забранили, божем из јекономских
разлога. Он, даље, помиње и то да je Махмуд II, освојивши Босну, закратио
истурченој браћи нашој славити Крсно име, а наметнуо им бестиљ, који се држи о
берби шљива. „Гласник", XXX, стр. 336—337.
Један мој познаник, веома поуздан познавалац Босне, уверава ме да и сад
понека католичка кућа слави своје Крсно име.
И од мухамедоваца понеки се сећа своје старе славе и на тај дан хоће да
нахрани сиромаха, и да пошље какав прилог цркви, али кријући, да му други
Турци не рекну:
— Ено га, покаурио се!
8
У Београду, у 9 парохија, има 2334 свечара, а од кьих славе
1 Св. Николу (6. Декембра)
837 свечара
2 Светог Аранђела (8. Новембра)
334
3 Ђурђевдан (23. Априла)
234
4 Светог Јована (7. Јануара)
225
5 Митровдан (26. Октобра)
128
6 Ђурђица (3. Новембра)
122
7 Свету Петку (14. Октобра)
109
8 Светог Стевана (27. Декембра)
107
9 Алимпија Ступника (26. Новембра)
74
10 Светог Луку (18. Октобра)
61
11 Светог Мрату (11. Новембра)*
36
* Од једног Мратинца у Београду чуо сам да они славе Стевана Дечанскога;
али на питање моје нико из народа то не потврди. Свуда се зна само за Светога
Мрату, и тек понегде за Светога Мину.
Из Крушевачке ми пишу: „За Мратинце се свуда држи да су рђави људи; и
зову их Кулизе; доселили су се иза Копаоника, из Старе Србије."
Испод Јелице за то исто пише ми одлични свештеник Вићентије из Јежевице:
„Мратинци славе и помињу само Св. Мрату; за Мину, Витора, и Вићентија не
знају. Порекло своје доводе од краља Вукашина. Многи их зову Кулизе, што je
име поружно, а шта управо значи не знай. Овде се држи да међу Мратинцима
увек има много рђавих људи. Прича се да je Краљевић Марко оставио Св. Мрату
због очина злочинства, и узео Ђурђевдан, Крсно име свога ујака, војводе Момчила, који је био Дробњак."

83

Ђурђевдан, Св. Јована, Митровдан, Ђурђица, Свету
8
Петку, итд., итд.
Народне песме казују нам како су, у старо време,
српски владаоци, и други знатни људи, славили своје
Крсно име. По ономе што говоре песме, најсилнији
владаоци, о тим благим данима, не само да су давали
велике гозбе, него су још и лично чинили дворбу и
угодбу своме светитељу; a који би тога дана заборавио
ту своју дужност, навукао би на се гњев свеца својега.
Ево једне слике из двора Цара Душана о његовом
Креном имену:
СЪеца слаЪи сриски Цар Сшейане
СЬеца слаЬи, СЬешог Аранђела,
\2 Ваведсње (21. Новембра)
13 Св. Танасија (18. Јануара)
14 Свете Враче (1. Новембра)
15 Св. Тому (6. Октобра)
16 Лазареву Суботу (уочи Цвети)
17 Светог Игњата (20. Декембра)
18 Светог Саву (14. Јануара)
19 Св. Андреју (.30. Новембра)
20 Св. Тривуна (1. фебруара)
21 Часне Вериге (16. Јануара)
22 Срђевдан (7. Октобра)
23 Св. Климентија (25. Новембра)
24 Св. Василија ([. Јануара)
25 Св. Вартоломију (11. Јуна)
26 Јаћима и Ану (9. Септембра)
27 Петровдан (29. Јуна)
28 Јована Златоуста
29 Јована Милостивог (13. Новембра)
30 Св. Спиридона
31 Св. Пантелију (27. Јула)
32 Апостола Матију
33 Спасовдан
34 Св. Симеуна
35 Светог Илију
36 Св. Агатоника (22. Августа)
37 Ћирила и Методија
38 Тодорову суботу
39 Сретење (2. Фебруара)
40 Светог Аврамија
41 Вел. Госпођу (15. Августа)

35 свечара
31
23

12

12
И
,
7
7
6
5
5
4
4
4
4
4
4
4
3
3
3
3
3
3
3
2
2
2

A Св. Лаврентија, Св. Апостола Филипа, пророка Данила, Св. Варвару, Св.
Симеуна (3. Фебруара), Обретење, Духове, Константина и Јелену, Кирика и
Улиту, Св. Јевтимија, и Св. Аранђела летњег, по један свечар. Али кад би се
саставио списан свију свечара у Србији, сразмера би се ова изменила; јер ме
уверавају да у самом Свилајнцу слави преко 15 кућа Св. Андреју, а овде —
једва 8.

84

85

СЬу госиоду на сЬеца сазЬао,
СазЪао je шрисша сЬешшеника
И дЪанаесш Ъеликих Ьладика
H чешири сшара ироигумна:
СЪе колено један до друШа,
А Цар Сшейан ладно Ъино служи
Госиодаром редом чашу gaje
Како царски Ьал>а и шребује
Послужиши Крсно име cboje.
Ал беседе госиода ришћанска:
„Цар чесшиши, огрејано сунце!
То je нама зазор и срамоша,
Да ши нама ладно Ъино служит.
Него седи с нама за шриезу,
Слугам uogaj, нека Ъино служе."
ПреЬари се сриски Цар Сшейане
Те он седе с њима за шриезу
A још није ни слаЪе найио
И заисша ни мешанисао,
Слугам даде, да му Ъино служе,
Не Послужи Крсно име cboje
Један данак као један часак...
Док Цар Сшейан на ногу сшојаше
Сшојаше му СЪеши Аранђео
Сшојаше му на десном рамену,
Милује ία крылом ио образу;
Кад Цар Сшейан седе за шриезу
Расрди се СЪеши Аранђео
Уд'ри цара крилом ио образу
Па ошиде из цареЬа gbopa.9

У другој једној народној песми прича се како je
Ђурђу Смедеревцу бануо на Крсно име Турчин Џидовин Не до, и како ни je дао „уз чаше наздрављати, нити
поменути Бога, Светог Ђурђа, ни лијепо здравље домаћинско", и како je Ђурђе, у тој невољи својој, послао
жену своју, госпођу Јерину, с купом вина, на друм, да
шчека ког путника или намерника, да га послужи и
замоли да он помене Бога, Светога Ђурђа, и лијепо
10
домаћинско здравље.
У нови je време, Карађорђе je своје Крсно име, Светог Климентија (25. Нов.), обично славно у Тополи
код своје куће, где je сазивао не само своје суседе, него
и војводе и знатне људе са свију страна Србије.
Кнез Милош je свога Светог Николу (6. Декем.)
славно сасвим по народном обичају,11 и кад je дизао у
славу, обично су му пуцали топови, и звонила црквена
звона.
У Црној Гори, владаоци из дома Петровића славе
Ђурђевдан; и они зову званице на ручак и госте их,
дижу у славу, и пију у домаћинско здрав лье по народном обичају.

За славу Краљевића Марка, највећег јунака народног, песма прича ово:
СлаЬу слаЬи КралеЬиНу Марко,
СЬу госиоду на сЪешо зазиЪа...
У gbopy му шри соЪре бијаху,
ПрЬа cobpa дЪанаесш Ьладика,
Друга cobpa госиода ришћанска
Трећа cobpa нишши и убоги.
Марко служи Ъино сЬешшеником
И y6aboj locuogu ришћанској,
Мајка служи нишше и убоге,
A Јелица носи ђаконије.
Вук, Песме, књ. I, стр. 93.

Но осем царских и краљевских дворова, осем кућа
владалачких и кнезовских у којима се свакад из неке
поноситости, а и по добром рачуну, одржава оно што je
остало од старине, имају друге средине где се народни
обичаји чувају као каква светшьа. То су куће простога
сеоскога народа. Цареви и краљеви држе обичаје својих предака да покажу како нису ни у чем изостали од
њих (те зар зато траже и сва права каква су имали
они); a сељак чини оно што су чинили ньегови стари
10

Петрановић, Песме, стр. 471.
Године 1859, уочи Св. Николе, дошао je био Кнезу Милошу у двор свештеник, да освети свечарску водицу. Кнез изиђе из своје собе радионице и упита:
— А како Мијаило?
— Сад баш разговара нешто с енглеским консулом, одговори ађутанат.
— С каким црним консулом? викне старац: — зар он не зна да му je сутра
Крсно име? Боље нека дође!
И Кнеза су Михаила одмах дозвали те je одстојао док се осветила водица.
11

86
само зато што то доказује његову једнину с њима, од
којих он не може да се одрече ако неће да се отуђи, да
се одроди, да постане последњи међу људима...
Истина, пре неколике године, беху у нас учестале
изјаве: „Не примам походе на Славу; Славу своју
више не држим; Своје Крсно име ове године не .могу
славити", итд. Учестане оваке изјаве и припреме за
рат 1876. наводиле су на патриота чудне мисли, иако je
познато да трговачке вароши, откуда су таки гласи
излазили, не могу ни да буду поуздани чувари народних обичаја. Ми још држимо да je то потицало више
12
из жеље да се отклоне сувишни трошкови, него да се
сасвим напусти обичај који je остао од памтивека.
Ево, међутим, je дне песме ко ja казује како je сужањ
у тамници прославио своје Крсно име:
Шшо ирошужи рано у недељу,
У недељу ирије јарког сунца,
У Соколу граду бијеломе
У шамници Пешра Мркоњића?
Огласује, да je соко cubu,
По исшини bojboga Togope.
Ако шужи за неЬо/ьу му je:
Сушра му je Крсно име сЬешо,
Крсно име сЬеши Ђеорђије,
А нема га чиме ирослаЬиши,
Пак брашими каииџију млада:
„Богом браше, каииџија млади!
ОшЬори ми на шамници Ьраша,
Да ja идем Пешру Мркоњићу,
Да се молим Пери Госиодару,
Да ме йусши на Бога на јемца,
Да ошидем на Ъашу чаршију,
На чаршију шамо међ' шргоЬце
Да йоиросим и леба и Ьина,
Да нараним сужње Но шамници,
Ради Бога и Крсног имена."
12
Има у нас људи који се често кидају од неког родољубивог гњева на сељаке
што много троше о креним именима, о свадбама, или о даћама. Захвални за свако
учешће у судбини народно), ми подсећамо такве своје суграђане да погледају на
београдске гостионице у којима (и пред којима) слава je готово сваког боговетног
дана!! Можда je то модерно пијанство много опасније нашем народу него скромни
обичаји који су нам остали од старина, и који се чине тако ретко.

87
Каииџија за Бога йримио
Па он йусши bojbogy Togopa.
Пусши њега Пешру Мркоњићу.
Пусши ? Пешар на Бога на јемца.
Оде Тодор шамо на чаршију
На чаршију шамо међ' шргоЬце;
У Тодора нигде нишша нема,
Разма једни ножи иозлаћени,
Сребрни су, йак су иозлаћени;
Он изнесе ноже међ' шргоЬце,
ТргоЬци му цијенили ноже:
Та један му gba дукаша gaje,
А друш му шри дукаша gaje,
Трећи смыслы и Бога и душу
Те му даде чешири дукаша.
Дукаш узе леба бијелога,
Други дукаш Ьина и ракије,
Трећи дукаш сЬаке ђаконије
И убаЬе оне јасне cbehe,
А чешЬрши дукаш осшаЬио,
Да дарује сужње Но шамници
Ради Бога и Крсног имена.
Па je Тодор ужегао cbehy
И ошиде доле у шамнииу,
Те сшаЪыо сужгье Ъечераши;
Вечерају, ищу Ьино ладно,
Сешише се лейе слаЬе Божје,
Усша Тодор, у слаЬу наиија:
„О убаЬа, леиа слаЬо Божја!
СЬеши Ђорђе, Крсно име моје!
Ойросши ме шамнице ироклеше!"
Теке Тодор у слаЬу наиија,
У шо доба јунак Пред шамнииу!
Па gosuba bojbogy Тодора:
„Чујеш, браше, bojboga Togope!
Оди к мени, браше, Пред шамнииу,
Да ши кажем до gbe до шри речи.
Ал" беседы bojboga Togope:
„Ойросши ми незнана делијо,
Ja бих кайл Пред шамнииу доћи
Ал" je иусша синоћ зашЬорена,
И клучеЬи gbopy однесени." —
„Оди к мени, bojboga Togope!
На шамници ошЬорена Ьраша,
ОшЬорена Ьраша деЬешора
И десеша браЪа дуброЬничка."
Tag' изађе bojboga Togope:

88
Пред шаЬницом чудан добар јунак
На Ъишезу коњу зеленоме,
И на њему чисши зелен скерлеш,
На глаЪи му красан самур-калиак
За калиаком ноја шића крило
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смате од сунца;
Пак Тодору јунак йрогоЬара:
„Чујеш браше, bojboga Togope!
Tu се дижи ноћас из шамнице,
Пак не иди иокрај мора сиња,
Јер су чесше у Лашина сшраже
Пак се бојим да ше не уЬаше,
Већ ши иди иреко горе чарне,
Докле дођеш gbopy госйодскоме!"
ОсЬрше се bojboga Togope,
Да јунаку даде чашу Ьина,
Ал1 несшаде коња и јунака!
Оде Тодор доле у шамницу,
Те казује међу сужн>еЬима.
Кад Ьидеше шридесеш сужања
На шамници ошЬорена Ъраша,
ОсшаЬише и лебац и Ьино,
Ошидоше сЬак на cbojy сшрану.
Тодор оде иреко горе чарне.
Како дође gbopy госйодскоме,
Али љуба Крсно име служи
СазЬала je госше и зЪанице.
И кумоЬе и Ле иријашеље,
Па госиођа Крсно име служи
И госиођа у слаЬу наиија:
„Помоз' Боже, и СЪеши Ђорђије,
Крсно име госйодара мога!
Ойросши га шамнице йроклеше!
Донеси га gbopy госйодскоме!"
У шо доба Тодор Пред gbopobe,
Од госиође чашу ирихЬашио,
Те найио у слаЬу Божију,
Послужио Крсно име cboje
А у сЬоме gbopy бијеломе
Почасшио госше и зЬанице
И кумоЬе и cbe иријашеље.

У Нишу и околини има овака причица: човек један,
који je славно Св. Николу, буде тако уде среће, да му
се Крсно име већ приближи, а он не заради ништа, да

89
би га могао прославити. Стога се, сиромах, био јако
сневеселио. Жена његова опази то, па га упита:
— Што се ти, човече, нешто вијеш, а не казујеш
каква ти je мука?
— Како да се не вијем, одговори човек: — сутра нам
je Свети, а у мене нема ни кршене паре за трошак.
— Па на продај ове моје павте, рекне она: — само да
прославимо Славу, даће Бог и Свети Никола, купићеш
ми боље.
Муж се зачуди жени, знајући колико она милује те
павте; али понуду прими: узме павте, и похита на
пазар. Тамо га одмах сретне je дан старац и упита:
— Пошто павте, газда?
Човек му их добро зацени. Старац, без цењкања,
извади новце, плати, узме павте, и штукне некуд у
народ.
Човек, добивши за павте новаца, оде у дућан те
купи што му треба, и похита кући да обрадује жену.
— А како си то узео без новаца? упита га она.
— Добро сам про дао твоје павте, чим сам их изнео
на пазар.
— Како си их продао, кад њих ево на мени?
— А откуд то?
— Донесе ми их један старац, и рече: Невесто, на ти
ове павте; твој ме човек замоли на пазару да ти их
додам...
И човек и жена сад падну на молитву, тврдо верујући да je то био главом Свети Никола, који je дошао да
награди своје свечаре за тако свесрдну службу.
То показу je колико Срби цене тај свој народни
стари обичај. И доиста најсиромашнији домаћин мучи
се и стара, штоно веле из ока—из бока да тај дан, кад
му дође, прослави што год може лепше и обилније.
Двојако je оно што свечар ваља да спреми за своје
Крсно име; je дно je дворба и угодба Богу, и Светоме
кога слави; а друго je част и гозба за званице, за госте,
за путнике и намернике који би му дошли на тај дан.

90

91

За прву потребу ваља му:
а) Свећа
б) Колач
в) Кољиво
г) Тамњан
д) Зеитин
е) Вино.
За другу му ваљају јела и пића каква уме да зготови
и може да набави.
Прво су религиозни обичаји о слави, а друго je част
о благу дану (по могућности домаћинској).

угаси заливши je вином а никако другојачије. И не
каже се: Угаси свећу! него: Обесели свијећу или утјеши свијећу! (у Херцеговини).
У варошима свећа гори цео дан, а у селима само док
се диже у славу.

a) Cbeha
Без крене свеће крсно се име не може славити.
Величина крене свеће зависи од свечареве имућности,
а држи се да je угоднија свећа од жутога воска него од
белога. У варошима се на то већ мало пази, пошто се
тамо маом продају беле свеће. Свечару je дика да му je
славска свећа што већа. 13
У Херцеговини крена свећа и изгледа као крст, јер
се узму њих две и прекрсте једна преко друге, па се
оној попреко оба краја поврате навише, и сва се три
запале, a доњи, четврти, служи као стабло ко je се
привошти за светњак, или на колач, или се пободе у
кољиво.
Осем главке свеће, на неким местима, гради се више
мањих свећица како би се сваком госту могла дати по
je дна да je запали и држи у руци кад се диже у славу,
и кад се узима кољиво.
Крену свећу ваља да прислужи (да запали) домаћин
сам собом кад дође свештеник да му реже колач, или
кад се пререзан колач донесе из цркве; или кад хоће
сам, без свештеника, да диже у славу. Њу он ваља и да
13

За мојега детињства, један свечар из села Мале Иванче, о својој слави,
донео бејаше Рипањској цркви, од својега воска свећу у којој je било 13 ока! То je
било за причу међу сељацима.

б) Колач
За Крсно име свака кућа меси по неколико нарочитих хлебова, особита облика и намене. Они су прво
за молитву, па тек после за јело. Хлебови су ти:
14
Колач (један или четири, према местимичном обичају);
Крстак („Света Пресвета");
Поскурица (летурђија);
Погача или про ja (под колач).
Колач, крстак, и поскурица месе се од пшенична
брашна с квасцем, погача се меси од пресна теста, а
npoja je од брашна кукурузна.
Колач je већи од обичног великог сомуна, и пљоснатији од њега. Около се он опаше једним венцем од
теста, као неким рецкастим noj асом; по горњој кори
прекрсте му се два каиша од теста; у њих се утисну
четири поскурњака, а на среди се усади изрецкан од
теста цвет, у који се задене и стручак сува босшька. На
многим местима, колач се подмешу je богојављенском
водицом,15 или оном коју поп нарочито освети уочи
Славе, или дан пре тога, а где се не чини то, замешу je
се водом обичном само целом, то јест из неначета суда.
У Босни се тај колач зове крсница или крени крух:
што год лепше уме домаћица да нашара колач, све j o j
je већа дика; а пече га тако марљиво, да нигде не
препукне. Ако би joj ко рекао:
— Лијеп ти колач!
14
У Златибору, где нема пшенице, мали колач (који се тамо носи цркви за
прекаду) меси се и од јечменог брашна. У крушевачкој пак тесто за колач
замешује се од сваке врете жита каквога домаћин сеје и има у кући.
15
У Тимочкој Крајини, у Темнићу, и у Рујну, обичном водом.

92

93

— Слијепили ти се краци! одговорила би она жур16
но: — није он лијеп, него добар, угледан.
У Срему, на неким местима, у горњу кору славскога
колача, побада се неко дрвећице с разним знацима на
својим гранама (с неким заставицама, па и грбом српским).
У Тимочкој Крајини месе се два колача: je дан за
навечери, а други за први дан Славе: први се зове
Вечерњача, а други: Славски колач.
Власи у Ресави месе четири колача; то исто чине и
Срби у Левчу. Један се колач реже на навечери, други
се носи сутрадан цркви, трећи се реже тај дан дома, а
четврти се ломи на окршъе.
Крстак je кисео хлеб у облику крста. На њега се
удара пет поскурньака: један на среди, и по један на
сваком краку.
У Нишу, у Куманову, онај се крстак зове Света
Пресвета. У Нишу га шаљу с кољивом у цркву уочи
Славе; а у Куманову свештеник њиме завршује молитву кад ломи колач и диже у славу, као што ћемо
доцније казати.
У Шумадији се ти крстаци носе цркви те се из њих
(који се нису подлупили) узимљу честице за проскомидију, а остало се noj еде пред црквом, или попа носи
кући.
Поскурица (летурђија) мања je и од колача и од
крстака, и, осем поскурњака, нема на њој никаква
украса, као што има на колачу. Поскурица се меси
више; и оне се носе цркви ради проскомидије, а што
претече, поједе се пред црквом.17
Погача или про ja само je подлога колачу који се
свакад износи на ком другом хлебу а никад гб. Koja се
погача (или про ja) однесе цркви, тамо се и noj еде, а она

што дома понесе на себи колач, та се ту и noj еде, као
сваки други хлеб.
У Мостару се, о Креном имену, месе неки Чуреци
(особити хлебови). Богати свечари купуj у некад по
сто-сто педесет а сиромаси бар по пет-десет тих хлебова, те деле сиротињи.

16
Из околине вароши Чачка јављају ми да тамо већ има свечара који у механи
купују и колач и летурђију!!
17
Негде je разлика између поскурице и летурђије; поскурица je мања, а
летурђија већа; на прву се удара по један поскурњак, а на другу по пет. Поскурице
се месе нарочито о задушницама, када сваком покојнику ваља да се намени по
свећа и по једна поскурица.

в) Ко/ьиЬо
Кољиво се зове жито ко je се кува уочи Крснога
имена. За Кољиво се обично пребира све зрно по зрно
од на j чисти je белије-пшенице, без икакве уродице (где
нема бели je, добра je какве има).
У варошима се скува повише те пшенице; после се
процеди, и угньежди као тесто. Затим се у то тесто
умеша тучених ораха, бадема, и шећера. Измешано
тако жито смести се у тањир и заокругли се онако као
што изгледа хлеб сомун кад добро нарасте; површина
му се поспе белим, или нашара разнобојним шећером, а
неки још пободу у њега крст од шећера (у Мостару га
шара j у зрнима од шипка сладуна главаша).
Један суд с таким житом носи се цркви, где се
прекади и прели je па се после, на неким местима,
раздели и noj еде пред црквом, а на некима се враћа
кући те се њим послужу j у гости, као сваком другом
посластицом.
У селима пак пшеница се просто скува у води, па се
вода оцеди, а жито саспе у чашу, или у заструг, без
сумеса, осем ако се у њега улије нешто цеђена меда (у
Босни).
Тако скувано жито носи се цркви, као кољиво, где
га свештеник прекади и прелије. Њим се, после, пред
црквом, и, доцније, у кући, кад се диже у славу,
обређују званице „среће ради".
У Влаха, у Тимочкој Крајини, може се за кољиво
узети и некувана пшеница:18 у том случају метне се на
18
Овде подсећамо на оно што бива под записима у Старом Влаху и у Рујну, и
што ће се поменути доцније.

94

95

колач само по неколико зрна, али то бива врло ретко.
Негде се та кувана пшеница зове панаија; у Србији
по варошима зове се жито, али je најпознатије име
кољиво.
Кољиво се не кува Светоме Аранђелу и Светоме
Илији, јер се држи да су ти свеци „живи на небу".

ЈЕЛА И ПИЋА

г) Тамњан
У свакој живљој кући српској мислим да се може
наћи грумичак тамњана у свако доба, јер се Срби
свакад најпре каде, кад се год кућански моле Богу. А
за Крсно име и најсиромашнији свечар купи га макар
најмање, и да се окаде кад се моле Богу, и кад дижу у
славу, а и да га се однесе цркви ма и најмањи прилог.

д) Зеишин (уље)
Зеитин се носи цркви за прислуживање кандила
пред иконама. Дома он треба само ако у кући има икона
с кандилом. Иначе се њим не чини ништа богомољно,
осем што се запржавају јела, кад je Слава уз пост.

е) Вино
Вина о Креном имену треба:
да се прели je колач;
да се прели je кољиво; и
да га окусе све званице и свако у кући (почињући од
домаћина па до бебе) кад се диже у славу.
Иначе je вино пиће ко je се пи je уз јело и за јелом (у
окрузима, као што je ужички, где не роди вино, и не
може да се набави, ракиj ом се и у славу напија).

Јела о Слави готове се поена, кад je Слава уз пост, а
мрсна, кад je Крсно име у мрс.
У добрим домаћинским кућама, поена су јела најобичнија:
1. Кисели купус, исецкан, с расолом; или куван с
пиринчем, и запржен зеитином;
2. Слатки купус, чорбасто скуван, и зачињен тученим орасима;
3. Пасуљ чорбаст, пасуљ тученик (папула), и пасуљ
пребранац;
4. Кромпир, куван;
Уз то иду киселе паприке, ротква, црни и бели лук,
аљма, и влашац.
5. Пиринач, с црним луком, печен у тепсији под
вршником;
6. Риба (особито слана, моруньа). Готови се с киселим купусом, а и с пиринчем на тепсији;
7. Пита с орасима, и с машћу од ораха.19
Овака се јела готове тек у кући имућној, и где je
домаћица вешта. А ево чим се госте наша браћа око
Ужица и дуж Скрапежа; тамо свечар спреми: лука,
роткве, киселих паприка, тученика, и пасуља с чорбом,
кромпира, свеклице, купуса комбоса; богатији има пиринча, и рибе (шарање и моруње), меда, пекмеза, и пшенична хљеба укисело, и то само на тај дан у години!!
У Ресави, кува се чорба од рибе, а где нема рибе,
кува се чорба од дулечног семена.
У Влаха je највећа част — пржена на зеитину риба, и
качамак.
Мрсна пак јела (опет у имућним кућама) најобичнија су ова:
1. Чорба од овчих црева и од пигерице;
2. Слатки купус, с овчим месом;
3. Кисели купус, с пастрмом (што се у Херцеговини
зове: каља);
19

У Босан. Посавини та се мает зове уље.

96

97

4. Овче месо с кромпиром;
5. Сарма с месом; паприке пуњене месом и пиринчем;
6. Ичија (чорба од овчег меса с кромпирима обретко; у Херцеговини).
7. Ћешкет, од пшенице и од пил eher или јагњећег
меса — врло укусно јело;
8. Пирјан, од свињећег или говеђег меса (у Босни);
9. Гибаница од обгй, са сиром, јаима, скорупом,
машћу или маслом;
10. Цицвара, од пшеничног брашна и сира;
11. Червиш;
12. Сутлијаш;
13. Кисело млеко, замеђено;
14. Гумбур (бунгур), јечам стуцан у ступи, скуван, и
зачињен скорупом (у Златибору);
15. Скоруп пресан (у Црној Гори).
У Београду, а и по другим варошима, увелике се
готове јела по пропису јевропско-аустријске кујне. А у
Златибору и у Рујну ево какав je најобичнији славски
јсловник:
„Сира, кајмака, ћевапа, купуса с месом; богатији
имају и чорбе, паприкаша, печења овчег или свињећег,
пите, и цицваре. Ретко ко има пржено пиле!!"20
Пиће je најобичније:
1. Ракија, шљивовица, а негде и комовица. Препеченица je веома ретка, него највише шома. Ова се пије
хладна, а и врућа (медљана или шећерена).
Медљана се пи je најпре; њом се гост прво нуди (где
ни je ушао варошки обичај по ком се госту најпре
подноси слатко и вода). Хладна се пи je уз јело, негде и
после јела, па се чак њом и у славу диже (где нема
вина). Вруће медене или шећерне раки je има на тај дан
и најсиромашнија кућа.
2. Кава, црна, зашећерена. По селима, где je она већ
ушла у обичај, мора се сваком госту понудити најпре

кава, па тек он да да руча: коме би случајно изостала,
рекло би се „није имао целог послужења"; негде већ
служе и кавом с млеком, али су то велике варошке
новине, ко je сељаци чине само покоравајући се варошком утицају.
3. Вино, обично рујно, а негде има и белога. Неки га
медљају, неки шећере, а неки крижају у њега кришке
лимуна, да им киси кад га пију.
4. Јабуковача, пиће од тучених јабука, као танко
бело вино; има га само у Мачви и у Поцерини.
5. Пиво о декора се почело разносити у народ и
точити нарочито на саборима и општинским славама.

20
Ово тврде најчувенији свештеници с тога краја. И те сељаке ми доспевамо
да коримо што много троше!

На неколико дана пре славе, долази свештеник кући
свакога свечара,21 те свети свечарску водицу. Домаћица му постави на сто, или на трпезу, или на чист лопар,
чинију воде, киту босиљка, свећу, и кадионицу. Попа
освети ту воду по црквеном уставу; на јектенији помене све кућане поименце, и дом у ком je; затим покропи
све у кући, а остатак воде остави домаћици да њом
после замеси славски колач, ако то ни je учинила водицом богојављенском, ко ja се чува преко целе године у
многој српској кући. 22
Дан уочи Крсног имена зове се Навечери (или Навечје). Поел eno дне тога дана, послаће домаћин кога од
момчади (сина или синовца) да позове званице на вечеру. Овај узме пљоску или чутуру ракије, 23 и коју
јабуку или дуњу у недра, па иде од куће до куће, и кад
којој кући дође, каже отприлике овако:
— Божја кућа и ваша! или Помози вам Бог! Поздравио вам се тата (или већ како зове онога који га je
21

Свечар се у Босни зове Кршњак.
Поп Каран, један од устаника босанских, причао ми je (пред јесен 1877) да у
Босанској Крајини свештеник не свети ову водицу пре Славе, него или на само
Крсно име, или неколико дана доцније. А у Градачкој нахији, кажу, ова се водица
никако и не свети. Исто тако не свети се она ни у Ужичкој нахији, у Србији.
23
Негде ракију у тој шъоски замеде, те се стога пљоска зове медењача (у
Босни). У јагодинском округу причају да je тамо у старо време био обичај да
домаћин уочи Славе изиђе на какво брдо па се развиче:
— О! Милоје, Радоје, итд., дошао ми je лањски дан (Слава); понеси кашику, и
хајде мојој кући на вечеру, и сутра на ручак!"
22

98

99

послао) да дођете довече на чашу ракије; да се разговоримо, и да мало ноћи поткратимо; што буде Бог дао и
Свети Никола (или који je светац) донео, нећемо са24
крити; дођите, немојте да не дођете!
Позвани, примајући пљоску или јабуку, одговара:
— Част чинио, част и дочекао; помогао му Бог и
сваки угодни год; хвала му (свечару) и где чује и где
не чује!" Па нагне шъоску те окуси макар кап, и ако
има својега пића, одмах je доли je да оде опет пуна.
Овако бива где се зову на славу; а има места где се
не зову сваке године, него се од памтивека зна ко коме
долази на тај дан. И незван може једном доћи, али ако
му домаћин не врати прве његове славе, више не
25
долази.
Погледајмо на свечареву кућу на навечери у заход
сунца: капија се отвори широм; испред куће се склони
све што би сметало ходу и погледу; пси се повежу;
стока се затвори и намири; у кући букти велика
ватра; поред ватре крче свечарски лонци; редуше редују око вечере; у соби je постављен сто, или пружена
дугачка совра, и већ у први сумрак ужежена лојана
свећа.
Ето и званице почињу долазити. Сваки, улазећи,
назива:
— Добро ви вече; и честите вам навечери!
— Добро ти Бог дао! одговара домаћин, гологлав; и
љубе се у образ; гост вади из не дара дуњу или јабуку
(негде и лимун) и да je домаћину (у неким варошима
дају тада домаћици миришљави сапун). Домаћин га
нука да седне поред ватре да се огреје, или да уђе у
собу. Ушавши у собу, гост назива:
— Добар вече и у соби!
— Добро ти Бог дао! одговарају гости.

— Добро ви седећи!
26
— Добро дошао и ти!
Гост седа на празно место, или, ако je одабран и
уважен човек, смичу се je дан до другога они који су
дошли пре, те му чине место међу собом.
Седећи тако, они ракијају и разговарају се. Кад их се
скупи повише, доћи ће обично девојка, или скоро
доведена млада с водом, те ће им свима полити да
умију руке. Домаћин ће донети свећу и кадионицу са
жаром, па ће скинути капу, прекрстити се, и запалити
на оном жару свећу и привоштити je за дирек или за
дувар на неточној страни. Гости поустају и поскидају
капе. Домаћин окади свећу, икону, окади себе, и све
госте, па се онда сви моле Богу како који уме. Само
домаћин говори молитве гласно, а други сви шапћу.
Домаћинска je молитва отприлике овака: „Боже милостиви помози; свети Никола, моје Крсно име, буди ми
у помоћи, свуда и на сваком месту. Света Тројице,
жива Богородице, сачувај ме од сваке муке и душманске руке; јутрошње јутарце, јарко сунашце на радост
ми освани и ограни; часни крсте, благи Ристе, сачувај
ме од беде виђене и невиђене; помози мени грешноме,
и сваком брату Ришћанину, који право ходи, и Богу се
моли."
Кад изређају све то, и друго што знају, онда се
поклоне икони, поклоне се један другом, и рекну:
— Нека je наздравље молитва, да Бог да!
После седају, и јело им се почне доносити. Ко дође
после те заједничке молитве, само се поздрави, прекрсти, и седа за совру журећи се да стигне оне који су
пре њега дошли и почели вечерати.
У Тимочкој Крајини, кад све јело буде готово, домаћин унесе и метне на совру велики сланик, и за њега
привошти тророгу свећу. Гости сви поустају, и скину
капе. Један између њих, на кога сви гости повичу, сече
с домаћином колач Вечерњачу, после чега сви узму

24
Прича се да je некаки домаћин послао слугу да му зове званице, а слуга био
нешто срдит на газду, па, позивајући госте, овако им сладио: „У кући нам се
пуши; напољу je зима; огодио je вина; има зла кучка; дођите, молим вас, немојте да
не дођете!"
25
Има случајева да тако на славу буде позван и онај који je с домаћином у
омрази, и ваља да дође, те тако престаје омраза, и настаје мир и љубав (из
Куманова).

26

У Темнићу они одговарају:
— Добро дошао смејећи (тако).

13 - 7*

100

101

прстима кољива (сваки по једанпут), a прсте обришу о
таван „да домаћину буде пшеница до тавана". Затим
напију у славу, и поседају. Докле се чинила та богомоља, дотле je je дно вруће јело донесено на совру. Гости
посе давши, очекују да домаћин први оку си од врућег
јела, па ће онда они за њим.
После већ вечерај у, разговарају се, пију, а некад и
певају, 27 па се разлазе кућама. Жене не долазе на
навечери, мањ одиве, или гошће из других села.

ђија) онда попа приђе к оним кољивима, што су поређана око црквенога светњака пред олтаром, и узвикне:
— БлагослоЬен Бог наш, Ьсегда, ниње, и ирисно и Ьо
bjeK bjeKob. Амин.
Затим се чиха: Cbjaüiu Боже; оче наш; шроиар и
кондак Светоме тога дана, па онда попа викне:
— Госйоду иомолимсја!
— Госиоде иомилуј!

Сутрадан, рано, домаћин се жури цркви. Он узме у
торбу, или у бисаге: колач (с погачом или пројом),
чашу или заструг с кољивом, je дан или два крстака,
неколике поскурице (летурђије), зеитињачу са зеитином, тамњана колико je купио, и по заструг папуле
(или што мрсно за јело). Свећу обично носи у руци. И
окићен тако, одлази цркви на богомољу.28
Дошавши у цркву, свечар запали своју крсну свећу,
и привошти je на црквени светњак, или je победе у
кољиво ко je спусти пред олтар на црквени патос; колач му остане у торби до свршетка јутрење или службе; поскурице или крстаке да црквењаку, да се из оних
који нису подлутьени изваде честице за проскомидију; тамњан и зеитин пак преда тутору за прислуживање
кандила, и за кад у цркви.
Кад се сврши црквена богомоља (јутрења или литур27
Нама je, сећам се, на навечери обично долазио неки наш тетак, Танасије
Чкол>а, човек стар, сувоњав, но веселе нарави, разговоран, и особито добар према
деци. Памтим као данас, да je он свакад на навечери оглашавао нашу кућу овом по
свој прилици својом песмицом: Oj чашице, скишачице, / СЬе се скишаш а за
Чкољу иишаш; / Поиићу ше, зло ме не иойило!
28
Свечар, у кога je велика задруга, и КОЈИ има на ком да остави кућу, идс
цркви сам собом; а инокосан шаље кога од момчади, или моли комшију.
— Бата Миленко! викне један свечар уочи своје славе (у Параћинској) свога
суседа и рођака: — хоћеш ли јутре у Свету Петку (цркви)?
— Само ако здраво осамнемо, одговори Миленко: — а што питаш?
— Ћах те молит' да ми понесеш свећу и колач у цркву, да се не маем за малу
ствар!
— Донеси, понећу ти, као сам да идеш.
По овом изгледа да je главна слава у кући.
У Тимочкој Крајини, Власи шаљу колач цркви по ком млађем из куће (обично
по девојци). И у Темнићу се може да види то исто.

— ЕСА совЕршнвый словож твоижъ Господи, чита попа из требника: — и ПОВЕЛ^ВЫЙ ЗЕ<ИЛИ жногоразличныА прозАвати плоды въ
наслаждвШЕ и пицгё наш«. ИЖЕ с-йженжи три отроки, и ДанТйла, СОДЫА
въ ЕавилонФ сластопитанныхз СВ-ЬТЛШЫА показавши, сажъ всевлапй царю
н сФжЕна CIA съ различными плоды Благослови и w нихъ вквшаюцшА
WCBATH, ако во слав» твою и въ ЧЕСТК свлтаго (ИЖАРЕК) CIA предложишасА w твоихъ равшвъ и въ пажАТЬ во Благочестивой e-kp-k скончавШИХСА. Подаждь ЖЕ влаго8красившил1Ъ CIA н пажАть совершаюцмыжъ ВСА
АЖЕ ко спасение проишнА н в^чныхъ твои^ъ влагъ наслаждЕШЕ: толитвлжи
ПРЕЧИСТЫА владычицы нашЕА Богородицы и приснод^вы Жарш и свАтаго
(ИЖАРЕКЪ) ЕГШЖЕ и пажАтк совЕришжъ, н вс*хъ СВАТЫХЪ твоихъ; AKO
ти ЕСИ БлагословлААЙ и ОСВАЦЫАЙ всАЧсскаА БОЖЕ нашъ, и TEB>k славв
БОЗСЫЛЛЕЖЪ БЕЗначалноти отц», со Единородоыжъ твоижъ сыножъ и прЕСВАТЫЛГН и влагижъ и животворАфитъ твоижъ д§хожъ, нын-k и лриснш
и во в-кки вфковъ. Лжинь.29

После ове молитве, прелива он вином сва кољива.
У Херцеговини, свештеник над отим кољивима чита
све оно што се чита над панаијом мртвих. И после тога,
на ручку у здравици, чак имају речи ко je изражавају
домаћину жељу да може дуго и за много:

f

Просфоре мијесиши,
Пуње шочиши,
Бјелој цркЬи ходиши,
Cboje мршЪе иомињаши;
Да и њега његоои млађи
Помињу након њега!

29
Молитва je ова преведена из грчког службеника (Ετχο λογΐον, стр. 494).
Тешко je веровати да српска црква није саставила за оваку потребу нарочите
молитве; али нам досад још није позната таква молитва осем оне „Ва славу и
похвалу", која ће се поменути малко ниже.

102

103

Пошто се тако кољива прелију, свечари, сваки са
својим колачем у рукама, почну приступати к свештенику, који, прима јући колач, пререже га ножем по
доњој кори унакрст, и прелије вином оне резотине на
четири места, говорећи (обично):
— Колач ломили, Бога молили; колач ирелиЬали Ъином, дом се йрелиЬао миром, жиЬошом, здраЬ/ъем, и сЪаким добром, Боже gaj.
Сад колач исправи наопосло, па га с домаћином
окреће за Семеном певајући:
— Исајије ликуј, gjeba имје bo upebje, и роди сына
Емануила, Бога же и человека: Ьосшок имја јему; јего
же Ьелича]ушше, gjeby ублажајем.
Затим:
— СЬеши мученицы, иже добрје сшрадалчесшЪоЬаЬше
и bjeu4abuiecja, молишесја ко Госиоду, йомилоЬашиуа
душам нашим.
И најпосле:
— СлаЪа шебје, Хрисше Боже, аиосшолоЪ йохЬало,
мученикоЬ pagobanuje, ихже upoüobjeg Тројица јединосушнаја.
Песме те може певати и ко други осем свештеника,
ако уме и деси се ту.
Док се те песме левај у, свештеник и свечар окрену
колач три пута, преломе га, саставе полу уз полу, да
изгледају као полумесец, сркну оба од онога вина
којим je малопре колач преливен, пољубе колач, пољубе се њих двојица у образ, говорећи:
— Христос по среди нас!
— Век и амин! Одговара свечар.
Раставивши те полутине, свештеник узима једну себи,30 а другу задржава домаћин те врати кући (или je
да да се noj еде пред црквом).

Где у селу нема цркве, сви се свечари скупе у једну
кућу, којој дође свештеник те им свима преломи колаче. Поред других молитава, чита он ту и Вјерују (у
Босни).
До пре петнаест година, у ужичкој нахији, радило се
ово овако:
Од свију оних колача, ко je свечари донесу у цркву,
узме свештеник je дан, пререже му горњу кору три-четири пута унакрст, па ножићем одоздо подреже и
повади те режњеве. Све њих стави на гомилу на друге
колаче и поврх свију метне крст. Свечари сви запале
своје свеће и привоште их на светњак. Свештеник
окади, очита Свети Боже, тропар и кондак светоме и
храму, малу јектенију, а затим: „О еже сохранитися
храму сему светому" и, по возгласу, настави: „Со духи
праведнихъ", итд., и јектенију за покој душе. Сад
свим свечарима прочита чишуле. За тим прелије у три
маха онај хлеб вином, говорећи два пута: „Во славу и
чест светога (име), јегоже молитвами спаси и помилуј
здје предстојаштих сродникових", a трећи пут кад прелива, говори: „Во блаженом успенији всјех усопших
здје нише поминајемих." Сад се он дохвати руком за
крст који je на хлебу, свечари се прихвате рукама за
хлебове, за попа, и један за другога. Попа чита: „Со
свјатими упокој Христе души раб твојих", до краја.
После прекрштава крстом све хлебове, и погледавши у
небо говори: „Тамо je живот вечни; тамо je жизан
бесконачна." И, на j после, сви узму и noj еду по парченце од онога изрезанога хлеба. — У Трнавском срезу
око Чачка, овако се ради и сада.
Изишавши из цркве, људи поседају у совре,31 и ту
ручају, а свечари гологлави служе их. Ту се дигне у
славу, и плати се свештеницима што ком ваља платити.
Дошавши од цркве кући, домаћин се поздрави с
гостима, а с којима се ни je пре видео, с њима се ижљу-

30
Свештенику, по обичају, припада та половина колача; још му се дају крстак
и летурђија из којих су нађене честице за проскомидију. Некад му се давала и она
погача или проја испод колача, али je данас, на много места, спало све то на ону
полу колача, па je у Београду и н>у власт забранила. У новцу се за све свечарско
даје свештенику 4 гроша; но имућнији људи дају више, а на неким местима му и
пише домаћин што милује. У Босни се попу о слави даје: шьоска ракије, повесно,
погача, свећа, и велика цванцика (4 гроша).

31
Код многих цркава, а и код неких записа, граде сељаци покривене совре, у
којима о благим данима ручају и седе. Негде те совре гради заједнички све село; а
негде по неколико кућа тако да неке цркве с тим зградама изгледају као каква
мала селанца.

104
би, па настави гологлав служити своје Крсно име, и
32
дворити госте своје. Тако чини докле се год не дигне
у славу, а то бива овако:
Кад прође четврта чаша, ред je да се диже у славу; а
ако колач није резан у цркви, или у местима где се
велики колач свакојако реже дома, тада се и колач
реже.
Домаћица ће изнети у ситу ону полу колача коју je
домаћин вратио из цркве (или цео нарочити колач),
воштану непаљену свећу, и кадионицу са жаром. Домаћин ће примити колач и свећу, и ставити у горњи
крај совре. Затим ће рећи отприлике овако:
— Разговору краја нема; a ваља, браћо, да се сетимо
свете славе Божје, да нам грешнима помогне, и да нас
обрадује!
Гости поустају на ноге, и поскидају капе. Домаћин
на оном жару у кадионици припали свећу, превије je у
троугао, и намести да стоји на колачу; у кадионицу
успе тамњана, па окади свећу, колач, и све госте низа
совру. Кадећи говори он:
— Боже, и данашњи данче, Свети Никола, Славо
моja, помилуј и обрадуј нас грешне, молим ти се.
Гости, гологлави, сто je, крсте се, и сваки за се шапће
покоју молитву, какву зна.33
Пошто све окади, домаћин узме чашу вина и почиње
отприлике овако:
1. „Писмо како знадосмо, молитвасмо како умедосмо, а ово да пијемо по чашу вина за тврде славе
Божје. Где се слава Божја помињала и дизала, ту и
помагала да Бог да." И још што уме дуже и лепше.
Сад сркну од вина макар по гутљај не само сви гости
него и сва чељад у кући, па и деца.
32
На многим местима у славу се диже чим цође домаћин из цркве, или како се
седне за совру. Једни, правдајући то, кажу: „Што je Божије да отарасимо најпре";
а други, обраћајући се гостима, веле: „Да вас, браћо, не крпамо доцније" (у Ваљев.
Колубари, и преко Мал>ена). Напротив, у Темнићу, причају да се у пређашње
време много чекало докле се не дигне у славу, и да су гости некад приговарали
песмом: СЬе ракију, ше ракију; / А шша Немо уз ракију? / Жуше дуње и лимуне, ј И
орахе сиромахе, / И лешњике несрешњике.
33
Како се ради где се овом приликом и колач ломи, казаће се доцније, а овде je
случај кад се само диже у славу.

105
Док се сви обређују, дотле обично два и два певају:
Ко иије Ьино за слаЬе Божје
Помоз1 му Боже и слаЬо Божја;
А шша je лешие од слаЬе Бомсје?
И од Ьечере с ираЪдом сшечене!

Домаћин налива другу чашу, и говори:
2. „Писмо за славе Божје; а ово ћемо чашу вина за
часних крста и крсних имена. Да нам Бог да наша
крена имена славити и не заборавити!"
Затим:
3. „Писмо за крста и крсних имена, а ово ћемо трећу
чашу вина за свете Тројице. Света Тројица да je
помотњица сваком брату на своме занату: на дому, на
путу, у чарној гори, на мутној води, свуда да je помотњица Боже дај!"
После ових здравица, сви се обреде кољивом (св_аки
узме по три-четири зрна), прекрсте се по неколика
пута, помоле се Богу како ко зна и уме, и поседају,
говорећи:
— Нека je наздравље, да Бог да!
Иза тога се продужава (а негде текар почиње) гозба
и разговор.
У Куманову домаћин изнесе толико свећица (од жута воска) колико je за совром гостиjу, те сваки узме по
једну и запали, докле се диже у славу.
У Херцеговини, кад свештеник, у оваком случају,
благослови колач, домаћин га онда обема рукама метне
себи на главу па притегне наниже те га разломи на две
поле, али их не раскида једну од друге. Скинувши
колач с главе, поднесе га свештенику, који га прели je
у три маха вином онуда куда je препукао, и после je дну
полу ломе онде за јело, а другу оставе у сито да je сита
година. Свештеник потом чита сам:
Ва слав» иже вь троиц-fe славимом» господб Бог» нашем«, Исус» Христе, во премнопя молби мол-Ьни пресветые пречистые и преблагословенМ славили владичиц-Ь нашей богородиц-Ь и приснод-Ьвы Марие, силою частнаго и животворештагсо крста;

106

107

Ва слав» и похвал» частнаго и славнаго пророка и предитече и крстителя Јоана; светихъ славныхъ пророковъ:
Моисея Боговидца, и Арона, и Илш, и Слисеа и Давида и Ссеа; светихъ трехъ отроковъ, и Данила пророка и васехъ светихъ пророковъ;
Ва славо и похвале светихь славнихъ и васехвалнихъ
апостолъ Петра и Павла и дванадесят и васехъ светихъ
апостолъ;
Ва славо и похвал« четири евангелиста: Матея,
Марка, Луку, Јшанна, пропов-Ьдниковъ божественаго
благов-Ъепя Христова, и васехь светихь апостолъ;
Ва слав» и похвал» иже во светихъ отецъ нашихъ
светите лей: Василия Великагоо, Григорхя Богослова,
Јоанна Златоостагш, Атанаая и Кирила; иже во светихъ
оца нашего» Николаа, архиепископа Мирликйскагсо и
великаго ч»дотворца;
Ва слав» и похвал» Петра и Алекая и Јони и Филипа
московскихъ, и Никиты епископа новогородскаго ч»дотворца;
Ва слав» и похвал» иже во светихъ оца нашего Савы
арх!епископа сербскаго и васехъ светителей;
Ва слав» и похвал» светаго апостола, првомвченика и
архщцакона Стефана;
Ва слав» и похвал» светихъ великомочениковъ Георгия, Димитр1я, Теодора Стратилата, и васехъ светихъ
м»ченикь и моченицъ: Текли, Варвари, Киряки, Сфимш, Параскевы, Екатарены, и васех светихъ мйченикь
и мученицъ;
Ва слав» преподобнихъ и богоноснихъ отацъ нашихъ:
Антон1я, €втим1я, Савы, Онуфрш, Атанаоя Атонскагсо,
Антошя и Теодос1я Печерскихъ, Серия Радонежскагоо,
Варлама Хбтинскагш, и васехъ преподобнихь матерей
Пелагш, Теодосш, Анастасш, Свпраксш, Февронш,
Теод»лы, евросинш, Марш Сгиптянины, и васехь
светихь преподобнихь матерей;
Ва слав» и похвал» светихь чодотворцовь и бесребрениковь Козми и Дамяна, Кира, Јооанна, Пантелеймона, Јеромолал, васехъ светихь бесребрениковъ;
Ва слав» и похвал» светих Т и Й1 отацъ нашихъ иже

въ Никеи сабравшися и Apiio безомнаго низложиша и
намъ законъ и православЈе оотврдиша;
Ва слав» и похвал» светихъ српскихъ и поморскихь
учителей и просветителей Симеона и светителя Савы
и Арсешя, Никодима;
Ва слав» и похвал» четири зв-Ьзди проаявши вь
последняя времена вь сербской и болгарской земли:
Илариона Мегленскаго, Јоакима Осоговскаго, Јшанна
Хрилскаго, Прохора Пшинскаго, Петра Коришкаго, и
Јоаникиа д-ћвичаскаго чодотворца;
Ва слав» и похвал» светаго и славнаго во цар^Ъ и во
мочениц-Ь краля Стефана иже вь Дечан-fe; и светаго
младаго царя Оуроша иже вь Неродимлы, и светога и
славнаго вь мучениц-Ьхъ, кнеза Лазаря, иже вь Раваниц-Ь;
Ва слав» и похвал» святаго краля Мил»тина, иже во
Софии;
Ва слав» и похвал» светихъ новоявл-Ьнихъ деспотъ
иже во подкрил!е Фрушкой Горы, арх!епископа Максима, Деспота Јооанна, и блажене госпоже Ангелине, и
сЬешаго име рек, и светих праведнихъ богоотацъ Јоакима и Анни, и васехъ светих ω в-Ька благом» Богу
угодивше; вь благодеиств!е и животъ и здрав!е нашему почтеному господин» домаћин» (име рек) благородн^йшем» господин».
Многая л-Ьта (трижди). Слава: Молитвами светихь
Апостолъ, милостиве господи, очисти множество согрешени наши. И нын-Ь:
Молитвами Богородицы, милостиве господи, очисти
множество согрешени нашя.
Помилой нась Боже, по велиц-Ьй милости твоей, и по
множеств» щедроть твоихъ очисти вся беззакон!я наша. По том стихир» святом» ему же есть день, или:
Дъньсь благодать светаго д»ха... и Богородице д^во,
радуйся...
У Посавини (босанској), кад нема свештеника, онда
Ва славу и похвалу чита који од гостиј у, и тек пошто
се она очита, домаћин с којим од својих пријатеља
ломи Крени крух.

108

109

У неким селима, у Босни, кутньи старешина, гологлав, изнесе колач и стави на совру поред крене свеће,
па докле тај колач ломе четири најодабранија госта,
дотле домаћин меће четрдесет метанија, и моли се
Богу. И кад се све то сврши, који од гостију чита Ва
славу и похвалу.
У Влаха, у Ресави, у Хомољу, и у Звижду, рано
ујутру, први дан славе, пошто се скупи неколико званица, и пошто се обреде ракиј ом једанпут или два
пута, домаћин простре насред куће je дну чисту кошуљу, на њу метне славски колач, сланик, чашу вина, и
запаљену свећу, па онда отпочне метанисати, љубећи
сваки пут колач, и говорећи:
„Да метанишем прво Господу Богу, да ми помогне;
„Да метанишем Светом Аранђелу (или већ који буде
светац), да ми помогне;
„Метанишем за сунце ко je нас греје;
„Метанишем за месец и све звезде што нам светле;
„Метанишем за земљу, за ватру, за воду;
„Метанишем: за жито, кукуруз, јечам, крупник,
ржаницу, овас, за виноград, за дрвеће, и за сву траву
што расте из земље;
„Метанишем за домаћина, за домаћицу од ове куће;
за њихове синове и ћери, нежењене и жењене, неудате
и удате, за њихове мужеве и њихову децу;
„Метанишем за све своје комшије, кумове, и пријатеље;
„Метанишем за цело село наше;
„Метанишем за све људе на целој земљи;
„Метанишем за здравље моје стоке, и све живади у
кући и ван куће, и за псе што чувају стоку моју;
„Метанишем за стоку свега села нашега; и за стоку
свега света;
„Метанишем за покој душе свију мојих покојника;
покојника комшијских, кумовских, пријатељских; покојника свију мојих гостију; покојника свега села; покојника свега света;
„Метанишем за покој душе све поклане и липсале
стоке свега нашега села;

„Метанишем за здравље старешина, попова, и учитеља;
„Метанишем за особито здравље стоке и свакојаке
живади у кући."
И тако иде докле не намири четрдесет четири мета34
није.
Још пре него што домаћин почне метанисати, да он
je дну поскурицу једноме од гости ј у, који на сваку
метанију штрпка по парченце од ње, и меће у један
тањир. Кад сврши метаније, домаћин се пољуби с овим
гостом, тањир с комадићима узме и преда домаћици, да
она после то да je стоци среће ради; колач, свећу, со, и
вино, метне на сто, кошуљу однесе домаћица, а гости
поседају и тек тада доручкују.
У Куманову, пошто очита све молитве и преломи
колач, свештеник, окренувши се к своме ђаку (коме je
рани je предао у руке колач — Свету Пресвету) рекне:
— Кажи велико име, да дигнемо Свету Пресвету!
На то се ђак три пута прекрсти оним крстаком говорећи:
— Велико име, да дигнемо свету пресвету!35
— Нека je наздравље молитва! заврши свештеник
обрнувши се гостима.
Тим се све свршава па настаје гозба.
У Левчу, један од гостију назива се колачар, и врши
неку важну службу при ломљењу колача; зато ћемо се
при томе уставити мало више.
Још пре славе, свечар одабере од својих комшија
једнога здрава и добра човека, који му је пријатељ, и
њега замоли да му о Креном имену буде колачар, кога
службу видећемо сад.
Кад буде време да се диже у славу, домаћица метне
колач на проју (или на какав други хлеб), на колач
34
На неким местима по тројица од гостију седну ту као суђаје, одвраћају
домаћина од многих метанија, на прилику, ако он рече: „Хоћу да метанишем
четрдесет пута за то и то", они му одговоре: „Па стар си, или слаб си човек, доста
je двадесет пута." И он пристане колико они реку.
35
Ако нам je верно представлено, ово није ништа друго него неко подражавање ономе „чину о панагији", који се находи у часловцу.

110

111

стави свећу, тамњана, и цвећа: све то покрије чистим
пешкиром, и спусти у горњи крај совре. После тога
прво домаћина (који служи гологлав), па све госте
ре дом, почевши од горњега краја, љуби у руку, а они
j o j говоре:
— Жива била, и срећан ти колач!
Колач не сме стојати на соври покривей. Зато га
колачар одмах открије, и пешкир пружи домаћици.
Сад донесу у кадионици ватре; домаћин узме с колача тамњан и свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па
окренувши се гостима рекне:
— Простите и благословите да палим свећу Богу и
Светоме.
,
— Бог и Ристос, одговарају гости.
То се понови три пута. Неки овом приликом и
метанишу три пута говорећи те речи. Иза тога домаћин
запали свећу на оној ватри у кадионици, и стави je на
колач. У Темнићу je привошти за сланицу, ко ja се тога
ради изнесе на совру.
Гости сви устану и поскидају капе.
Домаћин успе тамњана у кадионицу, распири да се
загори, па онда окади прво свећу, говорећи:
— Да се помолимо Господу Богу; Господе, Боже
благи, помози, разговори и обрадуј, молим ти се.
Говорећи то, кади све госте низа совру. Вративши се
оздо, он опет окади свећу, говорећи:
— Да се помолимо Господу Богу и данашњем празнику, Светоме Николи (или који буде светац). Боже и
данашњи данче, Свети Никола, Славо моја, помози и
обрадуј!
И опет окади све до на дно совре. Кад по трећи пут
дође да кади свећу, говори:
— Да се поклонимо Господу Богу и Светој Тројици,
Светој Петки и Светој Недељи које у години често
долазе, и нас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке
муке и душманске руке, па и тада окади све госте низа
совру.
Гости се сваки пут приклањају каду, крсте се, и
шапћу бар прве речи од оне домаћинове молитве.

Кад се то сврши, домаћин дође у горњи крај, узме
чашу вина, и рекне:
— Заповедајте сви ре дом!
— У добри час! одговарају му гости.
— Да пијемо, продужава домаћин: — чашу вина за
славе и закона. Где се слава славила, ту и помагала,
наславила род и берићет, живот и здравље, слогу и
правду. (И још колико уме лепше и згодније.) И
наздрави коме од гостију. Овај опет наздрави трећему,
трећи четвртоме, и тако иде докле се не изреде сви, па
и домаћи, и сама мала деца. Који могу, певају тада по
два и два:
Ко за слаЬе Ъино üuje
Помози му Бог!

На то ће отпевати друга двојица:
Помогла му слаЬа Божја
И сам Госйод Бог!

Ако има жена на слави, оне обично отпевају последњу врсту:
Помогла му слаЬа Божја
И сам Госйод Бог!

Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави
je поред колача. Колачар узме колач и нож, па се
окреће гостима, говорећи:
— Простите и благословите, да сечемо колач Богу и
Светоме!
— Бог и Ристос! одговарају они.
Колачар се прекрсти и почне резати, говорећи:
— У славу и част Светога Николе! па на један мах
стане насред колача и викне:
— Пиши шта ћеш, домаћине, запе плуг за пањ!
— Ардов вина и печена свиња! одговара домаћин,
ако je мрс, А ако je пост:
— Ардов вина и десет (или пет) ока рибе!

112

113

Тада колачар пререже колач унакрст, узме ону чашу
с вином, прелије колач на четири места, говорећи:
— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа,
амин, па поврати вино с колача у чашу, колико може
да се слије.
К њему сад приступи домаћин; њих двојица узму обема
рукама колач, а гости који могу да дохвате макар по једном руном, па га окрећу онако како се жито се je, говорећи:
— Господе помилуј! Господе помилуј!
Пошто га једном окрену, издигну га малко на рукама, говорећи:
— Величај Боже, дом и домаћина!
Ово учине трипут, и онда га још два пута окрену као
оно у први мах. Сад гости пусте колач, а колачар и
домаћин преломе га, саставе комаде je дан уз други, и
три пута наизменце пољубе, говорећи:
— Христос посред нас!
Потом обојица разломе свак своју полу на четврти,
па из левих руку онако унакрст спусте на совру, из
десне колачар метне на полицу, a домаћину дође домаћица са ситом те прими његову четврт у сито, „да je
сита година".
Обичај je да домаћин, том приликом, и каку пару
баци домаћици у сито.
Тим je свршено резање колача.
Домаћин опет узима чашу и, као нудећи je свима
гостима, говори:
— Заповедајте!
— Старији Бог, па домаћин! одговарају они.
На то се он прекрсти, поклони се њима и почне:
— Вала и поклон свима редом! Писмо за Славе и
закона, а сад да пијемо за Крста и Крсних имена. Где се
Крсно име помињало, ту и помагало, итд., и наздрави
коме од гостију. Овај гост сада мора наздравити колачару, jep je „трећа колачарева". Ово се не сме прегрешити. Ту се пева:

Кад већ и деца у кући сркну од вина у славу, онда
домаћин приђе, и рекне:
— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем
празнику.
Гости се сви приклоне, прекрсте се по два-три пута,
и седају, говорећи тек сада:
— Нека je наздравље! Да Бог да, да je ča срећом!
Дотле се није говорило осим молитвања.
Колачар тада узме оно цвеће, ко je je донесено на
колачу, па да je по стручак или по гранчицу гостима (а
и домаћима). Гости га задевају себи за noj ас, а жене за
ухо, или за пегу.
У Ресави, пошто се колач преломи, домаћин напија и
једну оваку здравицу:
— Писмо пред славу,36 писмо у славу; да пијемо за
јасне свеће и бела колача; имао ко јасне свеће палити,
и беле колаче месити дуго и за много! и наздрави коме
милује. После тога се гости ижљубе с домаћином,
прекрсте се по три пута, и, рекавши:
— Богу слава и држава, а нама живот и здравље!
седају. (Овако бива и у Темнићу.)
Сада je ред на здравицу „послађеницу". Домаћин
говори овако:
— Писмо за Крста и Крсних имена, а сад да пијемо
по слави послађенија; да пошље Бог сласт међу нас:
јести и пити, а у добру бити! итд.
Послађеницу пију сви гости, a домаћи je не пију.
И тада се износи на совру оно што je домаћин „писао
колачару", то јест, печенье ако je мрс, а риба ако je пост.
Даље иду обичне здравице, разговор, весеље, а певају се и песме, као што су ове:

Ко uuje Ъино за Крсно име,
Помоз' му Боже и Крсно име!

I
Голубак ми bogy uuje,
На крај језера, на крај језера.
36
Пред славу — пије се и у Темнићу, а и у Параћинској. У том крају пије се и
здравица „За свеце Божје": прва чаша за свеце, а друга за њихове слуге „који
служе да не туже", итд.

114
О, голубе, мајкин бане,
Не муши ми к/ьуном Ъоду,
Не шреси ми крилом росу!
Tu не гледај леиу Јану:
Леиа Јана шјшан илеше,
Гајшан илеше, иа иремеће,
Преко коња Ьранога,
На јунака младого,,
Ко? ucuuja чаше Ъина,
На часш да су му, на часш да су

115

MV·

II

Расло gpbo шойолоЬо,
Под њим гњездо соколоЬо,
И у тезду соколићи...
Шшо je gpbo шойолоЬо,
То je кућа домаћинска;
Шшо je гњездо соколоЬо,
То je cobpa домаћинска;
Шшо су у њем соколићи,
То су госши домаћина;
Шшо с' над њима соко buje,
То домаћин Ьино Huje.
Пиј, домо, ииј! Ъесели смо cbu!
И шо се üoje у здраЬ/ье iuboje!

III
Соко леши Ьисоко,
Шири крила широко,
Тражи лозу ЬиноЬу,
Тражи Ьоду сшудену.
ДеЬо]ка га дозиЬа:
„Ход' оЬамо, соколе,
ЕЪо лозе ЪиноЪе,
Ebo boge сшудене:
Сшудена je ка и лед, .
А слашка je ка и мед,
Пиј, браше, üuj,
Весели смо cbu!

У ужичкој нахији, у славу се диже, над се попије
добродошлица (а то je четврта чаша). То бива овако:
У другој којој стаји, да гости не виде, спреми се

бакрач (или велика ћаса) меденог вина (у сиромашних
свечара медене ракије). На тај бакрач (или ћасу) стави
се колач окићен босиљком (у Ђурђевштака — шљивовом гранчицом), на њему je колут запаљене свеће, и
кадионица са жаром и тамњаном; у вину (или у ракиј и)
имају три јабуке, такође окићене босиљком, и покоји
37
орах. Све то, тако спремљено, зове се буклија. Домаћин, после добродошлице, на часак ишчезне, и гледа
да сасвим изненада унесе буклију међу госте, и да
викне што га грло доноси:
— Ко здрав с дружином?
На то гости, поменувши сваки своје име, одговоре:
— Сви ми, и ти с нама!
Смештајући буклиј у у горњи крај совре, домаћин
виче:
— Помози вам Бог, браћо!
— Бог ти помогао! одговарају они.
Сви тада устају на ноге, скидају капе, и моле се Богу.
Домаћин окади све; после, с Долибашом, ломи колач
сасвим онако као што je рани je описано, само на послетку Долибаша своју полу колача спусти на совру, а
домаћин једну четврт од своје поле дигне на греду „да
расте пшеница до греде", а другу спусти у наћве.
Ако при резању колача падне ко ja мрва на земљу,
држи се да ће пре године умрети неко из домаћинове
куће.
После тога, Долибаша узме чашу вина38 да пије у
славу, и молитва обично овако:
— За тврде славе небеске која може нама грешнима
да поможе; хвала, брате домаћине, гдје подигао славу
ове године, ту и догодине; помогао ти Бог и слава
небеска, свети Лука, твоје Крсно име; ти њега славно,
а он тебе не оставио: био ти у помоћи и у дневи и у
ноћи. Ти њега славио, он теби помагао, Боже дај!
Сад наздрави ком било од гостиј у, само не оном до
себе, као што je ред уз друге чаше. Други сви вичу:
37

У ваљевској се то. зове Долија.
Где нема вина, узме чашу медене ракије. Али и најсиромашнији свечар
гледа да набави макар по оке вина за дизање у славу.
38

116

117

— Амин!
Овај, коме je наздрављено, окреће се домаћину и
говори:
— Домаћину трећа; од Бога му срећа!
За то време сваки сркне вина по три пута (макар и из
једне чаше), што они зову узети славу.
Иза тога, који од гостију узме буклију (ону коју je
домаћин донео) и молитва овако:
— Гдје се буклија износила ове године, ту и догодине. Хвала, домаћине; сретан ти Свети Лука; ми букли je пили, а у здрављу били. И он наздрави преко
реда, говорећи:
— Да упајванимо!
И ту je домаћинова трећа. Кад се пак и домаћин
напије буклиј ом, онда се прекрсте, метну капе на главу, и поседају.
Тек тада почиње се износити на совру смок (јело
ко je се једе кашиком), а дотле су све хладна јела
износили пред госте.
Од букли je ваља да окусе сви, не само гости него и
сва чељад у кући, па и деца; a јабуке и орахе, пошто се
ослободе од пића, узима ко хоће, нај више дедови, да
носе унучадма.
У Подибру, кад се диже у славу, пева се овако:

Само што у Крушевачкој ово обично певају жене.

Ко иодиже слаЬу Божју
На данашњи дан,
Помогла му слаЪа Божја
И данашњи дан!"
ДЬа Анђела шешала,
Рајске иесме йеЪала:
СЪе алилуј, алилуј
И Госиоде иомилуј!

У Ресави и у Крушевачкој певају:
СлаЬа ми iuboja
Госиоде иомилуј!
Помилуј нас
Госиоде, иомилуј!

Да речемо сада коју реч о здравицама, које смо
помињали већ више пуха довде. Оне се могу поделити
у две врете: у једнима се молитва Богу и светоме, а у
другима се набрајају жеље за срећу и напредак домаћина и његових рођака, комшија, кумова и пријатеља.
Оне још држе неки ред у пијењу, да друштво остане
колико-толико једнако у пићу. Оне су садржином различие je дна од друге, jep то, увелике, стоји и до
речитости самога наздрављача (долибаше). Зато садржину њихову и не исписујем овде, него ћу само обележити ред ROJ им оне иду (у Рујну и у Златибору). И
тако je:
Прва, за помози Боже;
Друга, за добри час;39
Трећа, за Свете Тројице;40
Четврта je добродошлица.
На многим местима обичај je да се диже у славу
после ове чаше.
Пета, за здравље домаћинско;
Шеста, за здрав лье комшија;
Седма, за здравље пријатеља;
Осма, за здравље кумова;
Девета, за цркве, намастире, за народне главаре, и
црквене старешине;
Десета, за прибрања.41
Док се све здравице изређају, дотле и мрак на земљу
падне, па се гости разилазе кућама, осем оних који су
из других села, и који остају да ноће.
39

У Ресави, над домаћин, напијајући „пред славу по два винца", попије једну,
па рекне: „Е, ово je друга", гости му одговарају:
— Да ти je пропуда! (А шта je ово, не знай.)
40
Многи не знају сав овај ред, и у шали веле: да више попију без реда; неки
дођу до Св. Тројице, па се враћају истекар: Прва за помози Боже!... У Ресави, а и
на другим местима уза сваку здравицу чују се речи: Хвала и поклон; на прилику:
— Хвала и поклон, браћо; да пијемо за здравље од овога дома домаћину, итд., итд.
41
Вук (ЖиЬош и обичаји ери. народа, стр. 74—76) има више здравица веома
китњастих.

118
42

Сутрадан освиће Окриље. Taj дан се једе и пи je
онако исто као и први, само што се, на многим местима,
не чини ништа молитвено: не ломи се колач, нити се
диже у славу.
Трећи дан зове се: Гостински или Пријатељски дан,
или Уставци. Тога дана већ не долазе званице из
места, него гости из других села ручају, и полазе весели, пуцајући из пушака, a домаћин, гологлав, испраћа
их, и служи вином, желећи да се опет виде у здрављу
и весељу.
У Црној Гори, у старо време, славило се пет-шест
дана. Кнез Данило, желећи народ заклонити од велика
трошка, из да заповест да се слави само један дан, а ко
заноћи у свечаревој кући, да плати пет талира глобе.
Црногорци се довијају и у тој невољи, као у многој
другој. Гости увече оду те преноће у кућама које не
славе, а сутра рано ето их опет свечару, и тако опет
седе докле се њима хоће и докле се свечару може.
У варошима, на прилику у Београду, чазбена страна
Крснога имена другојачија je. Готово нико у вароши
не иде на навечери; а и на Славу, на ручак иду само
они који су нарочито звани, остали познаници долазе
само да изјаве своје честитање. Њих* послужују (пре
по дне) житом, слатким и водом, раки ј ом, кавом и
другим посластицама (сувим грожђем, бадемом, ратлокумом, итд.), а после подне: житом, вином, слатким и
водом, кавом, и слаткишима. Примајући слатко, воду,
каву, и слаткише, гост не мора ништа благосшъати, али
кад му се принесе кољиво (жито), ракија, или вино,
дужан je барем рећи:
— Сретна ти слава, домаћине! — И догодине у
здрављу! — Част чинио част и дочекао! Итд., итд.
По варошима други дан већ нема гостиј у, осем што
долазе жене, особито из рода, ко je јуче нису доспеле
да дођу.
42

Зове се још: Појутарје; Комшијски дан (уж.); Патарица (у варошима);
Испратња (у Босан. Посавини); Појутрица (у Тим. Крајини).

119

2. ПРЕСЛАВА
Осем Крсног имена, врло многе куће у Србији имају
у години још по je дан дан кад преслављају (или прислављају). Тако je дни славе Светог Николу зимњег (6.
Декембра), a преслављају Светог Николу летњег (9.
Maja); други опет славе Ђурђевдан (23. Априла), а
преслављају Светог Илију (20. Јула); трећи славе Свету Петку (14. Октобра), a преслављају Трнову Петку
(26. Јула); четврти славе Св. Аранђела (8. Новембра), а
преслављају Тодорову суботу (прву од часних поста);
пети славе Петровдан (29. Јуна), a преслављају Часне
Вериге (16. Јануара), итд.
На неким местима о овој преслави свечари месе
колач и кувају кољиво, зову званице, и чаете као год о
Крену имену; и сећам се да једном међу нашим владикама у Београду бејаше разговора о том: да ли су ти
свечари дужни и за тај колач о Преслави плаћати
свештенику онолико колико плаћају о Слави својој.
Напротив, на многим другим местима о преслави се
месе само летурђије и крстаци, и у цркву се однесе
свећа и нешто тамњана, а колача и кољива нема. На
ручак пак зовну се неколико комшија и пријатеља те
ручају, пију, разговарају се до пред ноћ, а тада се
разилазе; и тим се свршава преслава.
У јагодинском поморављу, осем Крсног имена, неки
људи преслављају још по два свеца преко године;
једнога — да им се држе деца; а другога — да им не
липсава стока.
Вук каже да у Црној Гори и у Херцеговини славе и
преслављају сви. Од оте две светковине, једна им се,
вели он, зове Крсно име, а друга Прислужба или
Прислужбица; али нико не зна ко je je главно, а ко je
Прислу жбица.
У Србији, они ко)и преслављају, држе да им je
Крсно име много важније од Преславе.
Како су ове Преславе постале, ни je ми нико умео
казати, a још у детињству своме слушао сам оваку

120

121

подругљиву причу за оне који славе Ђурђица (3. Новембра), a преслављају Ђурђевдан (23. Априла).
„Ови што данас славе Ђурђица, вели та подругљива
прича, некад су славили Ђурђевдан, али неки од њих
нису били вредни да зараде преко лета колико би
требало, а други нису били чуварни да заштеде преко
зиме колико би ваљало па да могу о Ђурђеву дне
прославити своје Крсно име; мећутим познато je да се
преко зиме обично истроши оно што je за лета спремљено, и да стока смрша: зато су молили попове да им
нађу који било дан Светога Ђурђа с јесени, кад je
свачија кућа пуна. И попови им нађу Ђурђица, кад се
кречила црква Светог Ђурђа, те они узму тај дан као
своје Крсно име, a своју праву Славу обрну у Преславу!"

пријатеља, и свега рода и порода, ко je ми знали или не
знали, Господ Бог знао и помиловао: што ти Бог дао,
Бог ти и удржао; за твојега кутњег слемена и коногоьана семена, виторогих волова, дугорепих крава, твојих
трмака и крмака, и твојега тора и обора, итд.
Који од гостиј у сад може подвикнути:

Гости, који се скупе о Преслави као званице, само
умију руке, прекрсте се, и седају за ручак. Где нема
колача, нити je обичај да се диже у славу, ту се
обично руча и наздравља понајвише овако:
1. Прва за помози Боже; Боже дај добар час и добру
срећу; ко о чем ми о добру и о лепу разговору; дао нам
се Бог радовати и веселити као сретној браћи; све пити,
а у добру бити; зла никаква не имати; спасај се!
2. Чаша друга, да je пуна струга, a међу нас љубав
дуга; да подужи Бог живот и здравље, срећу и напредак, и свако добро, Боже дај!
3. Трећа, да je сретна, у име Бога и Свете Тројице,
живоначелне Богородице, ко ja може да нам поможе:
сваком брату на своме занату, а и нас грешне да не
заборави; где се ми ње сетили или не сетили она се нас
сетила и најбоља нам помотњица била.
4. Домаћине, брате, прво твоје главе,43 твоје десне
руке, твоје домаћице, твојих старих родитеља (ако су
живи), твојих синова, ћери, браће, братучеда, кумова,
43
По другом реду, ово би требало да je пета, а четврта je добродошлица, коју
напија домаћин.

Ej, у чије се здраЬле иије Ъино хладно
СЬе му здраЬо и Ьесело било;
Домаћине, ehe у mboje здраЪ/ье;
Бог ши дао и срећу и здраЬле.

Кад се никоме не наздравльа, него се само тепа пићу
да се слађе попије, онда се уз чашу рекне:
— Винце кисело, срце весело; веселио Бог овај дом,
и у дому домадара, кутњег господара!
Кад већ говоре да полазе, онда напијају:
— Ко ће на пут, сретан му пут; ко оста je у дому,
остао у велику добру, Боже дај!
Кад већ устају:
— Часно сели, поштено устали; добар глас донели, а
бољи понели, Боже дај!

123

Слободан Зечевић
„ПРАЗНИК" (СЛАВА) У
СЕВЕРОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
Славу, службу или 'крсно име, наши етнолози већ
низ година не испуштају испод лупе свога интересовања. Иако су написи о слави веома чести, наша наука о
народу још не располаже потпуним описом овога обичаја са варијантама из свих крајева. Зато би било
корисно прибавити што више материј ала, пошто би и
сама његова систематска класификација, свакако, указала и на извесне генетске компоненте. Пошто je слава
обичај који се дуго времена развијао под разним утица јима, потребно je имати што више описа, како би се
могли уочити елементи који су се у noj единим крајевима очували у своме старијем облику. Циљ je овога
написа да опише и коментарише у науци још необрађивану славу у становништва влашког говорног језика
североисточне Србије, као и да почетним анализама
појединих њених елемената, макар и делимично, допринесе решењу неких питања генезе.
У становништва влашког говорног језика ових крајева слава траје три дана. Почиње вечером уочи одређеног празника, ко ja се назива činšoara или čina. Други
дан je йразник, када се да je ručak prndzu, a трећи дан —
trenkarelje или koada — намењен je мртвима.
Пре но што позвани гости дођу на вечеру, дају се
колачи за поману, који се окаде, да би мирис тамјана
доспео до мртвих. Ова се процедура обавља само у
кругу породице. После тога, на вечеру долазе само
позвани гости. Они се зову буклијом или плоском,
Найме, je дан члан породице са плоском раки je обилази
госте ко je мисли да позове на вечеру. Плоска je оки-

ћена цвећем и носи се у торби. То се зове иозајмица,
јер сви који се позову на славу то морају и узвратити
позивом на своју славу. Позив важи за сва три дана.
Ако би какав странац дошао и незван, нипошто се ни je
смео вратити, већ je требало да се дне за трпезу. Веру je
се да се овом вечером дочекује слава, ко ja je овде
персонифицирана не као хришћански светац, већ су
контуре те личности нешто другачије. Први гост који
дође у кућу сматра се главним гостом и назива се иои.
Он сече колач и у току вечере напија у славу. Пре но
што дођу гости, трпеза мора да буде спремна. На трпези су сва јела предвиђена за то вече. У врху стола су
култни хлебови. Главни хлеб je кай или глаЪица. Други
je kolaku dumnjezou — колач богу, трећи kolahu a la
majka prečesta — богородичин колач, а задњи je колач
kolaku prazniku, који je намењен свецу који се слави.
Када се гости окупе, отпочиње се са обре дом.
Прво се пали свећа ко ja гори само за време обреда.
Пали се напољу, па се тако упаљена уноси у собу где су
гости. Не пали се шибицом, већ на огњишту. Пошто je
упалио свећу, домаћин улази и наздравља гостима:
Буна capa уамењи
Ама иринс лумине
Алу сЪншу йразник
Ши алу думњезеу
Ши ала мајка ирећасша.

Добро Ъече људи
Уйалио сам cbehy
СЬешоме иразнику
И богу
И богородицы.

Из овога се текста види да je празник света личност,
пандан богу и богородици. Свећа се ставља у суд пун
цвећа, а окићена je разнобојним станиолским тракама,
ко je се омотавају око свеће спирално. Понегде, за
време вечере, све док се не noj еду резанице (супа),
домаћин држи лично свећу, а гаси je после тога. Када
се обред заврши, свећа се гаси о праг, довратак или
таваницу. Та се свећа чува све до следеће славе, пошто
се сматра да преко године има моћ да одбије град. Зато
се при непогоди та свећа увек пали у цшъу заштите
усева од града.

124

125

После паљења свеће приступа се сечењу колача.
Колач сече домаћин са гостом који je први дошао. Пре
сечења колач се издиже увис. У томе учествују само
мушки гости ухвативши се десном руном за колач. Ако
не би било места за све, они који нису могли да дођу до
колача држе се за госта који je већ ухватио колач. На
колачу се налази неколико зрна жита, ко ja се пре
сечења бацају увис. Пошто се пресече, колач се залије
вином. Четвртина колача припада йойу. Друга четвртина се ставља на раф или се обеси високо о клин — да
би расло жито. Честице колача носе се и на таван.
Остатак се раздели гостима који сви морај у да окусе од
колача. Сав се колач мора појести исто вече. Ако окусе
од кайа девојке сматрају да ће ту ноћ у сну видети
своје суђенике. Поред пресеченог колача ставе се виљушке у купу, са циљем да буде доста стогова сена.
Пошто се заврши церемонија сечења колача, трпеза
се ослобађа на тај начин што се три пута окади. То
ради домаћица. Она, затим, умочи парче хлеба у свако
јело ко je се налази на столу, па га noj еде, чиме йусши
шриезу, намењујући ова јела мртвима. Том се приликом присутни за тренутак ухвате за ивицу стола уз
речи: бог да прости.
Средином обеда, гост који je први дошао (поп) напија у славу речима:

рачуна о броју метанисања на тај начин што после
сваког метанисања одломи честицу свога колача. У
Клокочевцу домаћин на простирци метанише четрдесет седам пута, а у Мокрању то ради домаћинов син
десет пута. Онај који je бројао метанисање добија колач, a онај који je метанисао честицама колача накрми
стоку. У селу Луци метанисање обавља најстарија жена. Пред њом je лишургија (колач) са честицама соли и
сира. Метанише три пута, љубећи при томе земљу
испред себе и са своје леве и десне стране. Потом се
диже и намењује литургију за кућу, стоку и поље.
Када се вечера заврши и када се гости разиђу, са
трпезе се не склања ништа, или се на њој остави чаша
вина и нешто јела, што се намењује слави да се окрепи
јелом и пићем. Да би слава видела пут, у кући се не
гаси светшъка. Сутрадан укућани гледају да ли je
слава отпила што из чаше и по томе се зна да ли je
долазила. Ова чињеница, такође, убедљиво говори о
персонификацији славе.
Други дан je иразник. Taj се дан слави за живе. Но,
ипак, цео дан треба да гори светлост, као да je мртвац у
кући. Тога дана ујутру жене одлазе на гробље и врше
прекаду својим мртвима, тако да празник ни овога
дана не губи хтонски карактер. Гости се позивају
иљоском на ручак. Свећа се пали ујутру, а гаси се за
ручак, када се сече и колач. И овога пута га сече гост
који први дође, без обзира да ли je то онај синоћни или
који други. Пре ручка домаћица, такође, умочи хлеб у
сва јела ко ja су на трпези, а трпеза се окади и ослободи.
За време обеда домаћин не треба да седа за сто, пошто
се сматра да би га у том случају напустила слава, ко ja
му се налази на десном рамену. Домаћин може да седне
тек пошто се угаси свећа. Но, чим буде готов са јелом,
одмах се диже и служи госте. У неким селима госте
служи искључиво домаћин, без помоћи жена или
млађих.
Трећи je дан намењен мртвима. Тога дана се ручком
завршава ова тродневна породична свечаност. Овај
дан се популарно назива „A brakat opinšili, si apljikat"

Самсуце думњезеу ла иразник
Ши ла газду, ши ла юшН
Са иазаска думњезоу ђе рео oj buhe
Са жуче каре иљака ла друм.
Да иомоте бог о слаЬи
Домаћину и госшима
Да сачуЬа од несреће оЬце и сшоку
Да иомогне онима који иушују.

За време док гости вечерају, домаћин метанише и
љуби земљу четрдесет или четрдесет четири пута. За
метанисање се поред трпезе простре платно или кошуља на којој je хлеб са свећом и чаша вина. Пой води

126

127

(дати опанке слави за пут) или „Prazniku l kalcun"
(обути славу). Ово je, такође, јасна инсинуација на
персонификацију славе, којој треба дати обућу за пут.
Овога дана, пре подне, на кафу и ракију долазе углавном жене. Трпеза се спреми за ручак на исти начин као
и за поману, са култним хлебовима и свећама. За
скорашње домаће покојнике посебно се одваја јело и
пиће. Овом се приликом трпеза, такође, кади и намешу) e мртвима, уз хватање за ивицу стола и речи: бог да
прости. Славска свећа се овога дана не пали.
[· · ·]
Ако се при анализи појединих момената свечаности
пође од њеног назива, биће сасвим вероватно да je
становништво влашког говорног језика славу пренело
из словенске компоненте своје генезе. Реч иразник ко ja
се овде употребљава je очигледно словенска. Термини
слаЬа и крсно име овде су непознати и ван употребе,
док je термин служба познат становништву досељеном
са Косова. Треба поменути да су обичаји обе трупе
становништва готово идентични. Пошто се зна да су
термини слаЬа и крсно име нови jer порекла, може се
основано претпоставити да je термин иразник стариjи и
да потиче из оног времена ко je je претходило степену
христијанизације славе и формирања етничке слике
садашњег становништва ових крајева. Даљим трагањем и бацањем снопа светлости према подручјима где
се употребљава овај термин, а пут указује на југ и
према нашим етничким оазама у Румунији, мон<е се
поставити питање решавања порекла овог ело ja становништва. Проучавајући српска села на румунској
обали Ђердапа, утврдио сам да се славска процедура
поклапа са том процедуром у североисточној Србији.
У српским селима je назив за славу сЬешац а славити
славу се каже служиши сЬеца. У околним селима која
су насељена румунским становништвом, a чији су називи углавном словенски, слава се, такође, слави на
исти начин, али под називом prazniku kase (празник
куће). У чисто румунским селима у унутрашњости
Румуније ова породична свечаност je непозната.

Први писани подаци о називу славе потичу из
доба светога Саве и светосавске реформе народних
празника. У црквеним списима тога времена се слава
назива йамеш сЪешом, што се увек веже са мршЬима за
иокој. Овај комбиновани назив за славу јасно наводи
на хтонски карактер свечаности и култ предака. /7α1
меш треба схватити у смислу йомен. Термин слаЬа
2
узима маха тек у XVIII и XIX веку. Сматра се да овај
уопштени назив за целу свечаност потиче из важног
дела у церемонијалу овог обичаја који се назива найијање у слаЪу. Касније се тај назив пренео на цео обичај.
Назив крсно име, како каже Грујић, ова je институција
добила у западним, а нарочито приморским крајевима,
пошто je тамо храмовни или заветни празник цркве
назван креним именом. Тамо су и многе заветне цркве
биле посвећиване на хришћанско или крштено име
онога старешине породице или рода који je подигао
цркву. У науци се не може прихватити Вуково тврђење да je термин крсно име сачуван као успомена на дан
преласка у хришћанство—покрштавање. Несумњиво
посредством цркве и то у нови je време, дошло je до
спајања оба термина из којих je изведен један сасвим
нови: крена слаЬа.
Као што се види, термин иразник, већ сам по себи,
указу je да се обичај славе у становништва влашког
говорног језика није развијао паралелно са развојем у
другим крајевима, већ je чак и у називу остао на рани j им
степеницама развоја. То значи да je овај народни обичај дуже времена живео ван контроле цркве и да се
конзервирао на ономе степену развоја из још неодређеног времена, када je црква изгубила контролу не
успевши да у већој мери христијанизује свечаност. То
потврђује и недостатак иконе и кољива, који се не
сматрају битним реквизитима, као и многи други елементи и радње. Све то олакшава испитивање генезе
славе.
1
В. Скарић, „Постанак крсног имена"5 „Гласник Земаљског музеја", XXXII,
Сарајево 1920.
2
Ibidem.

128

129

Ако се погледају култни реквизити славе, може се констатовати да они и у овоме крају припадају хтонском култу. Ако се расмотре радње са тим реквизитима, видеће се
да неки поступци одударају од поступака у другим крајевима, где je степей христијанизације славе брже напредовао, да су они у својој суштини еминентно пагански.
При паљењу свеће, поступку којим се отварај у славске церемоније, ради се овако: свећа се палила на
огњишту, а гасила о праг, довратак или таваницу. Већ
сам почетак церемоније упућује на то да je свећа намешена прецима, пошто су огњиште или праг у њиховом култу играли веома значајну улогу. По веровању
индоевропских народа, огњиште и праг су породичне и
кућне светиње. Са таквим својствима ова су места
стекла и одржала значај породичних култних места и
поста л а средиште одвијања многих обре да из домаћег
култа. То се лепо види из многих, а нарочито свадбених обичаја приликом увођења невесте у нови домаћи
култ (троструко обилажење огњишта или даривање
прага при улазу у нови дом). Светост ових места објашњава се веровањем да тамо стануј у душе домаћих
покојника. Ово се, пак, веровање изводи из некадашње праксе сахрањивања предака на тим местима.
Чајкановић je о томе објавио веома убедљив материјал. У западној Европи је обичај сахрањивања у људским стаништима констатован још у палеолитском времену, а у нас у неолитским сојеницама на Сави. О
сличној пракси у Хелена сведочи Плутарх. По спаљивању Фокиона (318. год. п. н. е.) његове су кости
прикупљене и сахрањене у кући поред огњишта. Многобројна су наша народна веровања ко ja говоре о
сличној функцији прага или огњишта у нас. Једно од
њих je и веровање у кућну змију, за коју се сматра да
живи под прагом или огњиштем, а ко ja се поштује као
митски предак или еквиваленат домаћина. Набрајање
даљих примера ни je потребно, пошто je у нашој етнографској литератури то питанье обрадио Чајкановић. 3

По нашем народном веровању, довратак je еквиваленат прага, па се и он сматрао светим местом на коме се
обављају многи ритуали, док се баџа, таван или опак,
такође сматрају стаништима душа предака, што je,
4
такође, доказао Чајкановић.
Чин паљења свеће и начин гашења исте у становништва о коме je реч у овоме раду, без икаквог колебања доводе до култа предака. Taj култ je je дан од
наj стариj их и најраспрострањенијих култова у ани5
мизму. По Чајкановићу, он je сачињавао један од
основних култова старе српске религије. Култ предака
се заснива на вери да покојници никада не напуштају
своје потомство, да оста j у у вези са њим да би га
штитили и бринули се о његовом напретку. Они доносе
плодност у иметку и породу, при чему могу чак и
директно интервенисати. Према легенди, мајка Сервија Тулија je била оплођена phalosom који се појавио из
огњишта а многе друге партеногенетске легенде заснивају се на сличним схватањима. Варница са тавана која
пада жени у крило, на пример,6 изазвала je њено оплођење.
Ценећи по поступцима који се обављају током славског обре да, у овим крајевима je слава годишња гозба
за претке, од којих се очекује заштита и стимулисање
плодности. Мађијања за плодност, током обреда и вечере уочи иразника, јасно говоре о томе, а заштитна
улога славске свеће, која се посвећује прецима исто
вече, директно je апострофирана. Веровало се да она
током целе следеће године, као освећена жртва прецима, штити усеве од града и непогоде, чиме обезбеђује вегетабилну плодност. Према нашим народним верованьима, заштита од атмосферских непогода je такође
једна од дужности предака према своме потомству.
Поред елемената старе религије, сечење или ломље-

3
Веселии Чајкановић, „Сахрањивање под прагом", Сшудије из релшије и
фолклора, „Српски етнографски зборник", XXXI, Београд 1924, стр. 127—134.

4
Веселии Чајкановић, „Свекрва на тавану", „Гласник Етнографског музеја",
VI, Београд 1931, стр. 1 — 10.
5
Веселии Чајкановић, „Неколике опште појаве у старо) српској религији",
„Годишњица Николе Чупића", XII, Београд 1932.
6
Audin Amble, Les fštes solaires, Paris 1945, стр. 127—132.

13-9

130

131

ње колача проткано je и мађијским елементима, који су
у овом обреду коегзистентни са религијским. Ти елементи изражавају убеђење да je човек сопственим акцијама у стању да утиче на ток ствари у природи.
Плодови, жито и култни хлебови, веома су добро
познати и јако распрострањени жртвени реквизити,
чије je порекло у аграрним култовима. Има и писаних
података о настојањима светосавске цркве да у дотадање славске обичаје уведе бескрвне жртве, пошто je
она у својим програмским реформама настојала да избаци крвну жртву. Таква оријентација je, свакако, била
узрок што je већ од тада сечење или ломљење колача
постало главна славска жртвена свечаност. Жртвовање у вегетабилним плодовима, чији je je дан од облика
и колач од пшеничног брашна, била je још старозаветна пракса.7 Жртвовање огњишту првина од плодова,
што je касније замењено колачима од брашна, било je
познато и старим Римљанима. Обичај потиче од првобитног жртвовања свете пшенице — far pium. Када се
Рим подигао на степей града и када je било теже
набављати пољске првенце, жито je било замешено
колачима.8 Овде je колач и сирово некувано жито
обавезан реквизит, док кољиво ни je. Сматра се да je
иницијатор увођења кољива у хришћанске обреде био
свети Теодор Тирон, по чијем се предлогу оно употребљавало у црквеним обредима од 362. године као
антиидолатријско јело. Вечерња служба уочи Тодорове суботе завршава се благословом кољива у цркви а
одмах затим се обавља помен мртвима.9 Кољиво je
било познато и Словенима, али под називом кушја.
Метанисање колачу изражава поштовање овом светом објекту. То метанисање ко je се изгубило у већини
наших крајева још je жива пракса у североисточној
Србији, а познато je и у височком крају. Тамо су два

мушка детета метанисала пред колачем о слави. Да je
метанисање некада била раширена пракса у овој церемонији, показу je и je дан стих народне песме „Како се
крсно име служи". Тамо се каже да je цар Душан ceo
за трпезу a „још није ни славе напио, а заиста ни
10
метанисао". Метанисање на кошуљи или платну простртом поред трпезе или бацање жита на таваницу
било je познато и у другим подручјима где се славила
слава и то оним подручјима ко ja су била мање под11
ложна христијанизацији обичаја.
Само жртвовање обредног хлеба (колача) говори да
поступак у основи потиче из аграрних култова, али са
примесама мађије за раст усева и жртве прецима. Бацање пшенице на таваницу или одизање колача увис,
затим стављање његових делова на раф или таван, по
принципима имитативне мађије има за сврху стимулисање раста плодова. Найме, некада се сматрало да се
издизањем плодова увис подстиче растење тих плодова у природи. У исту су се сврху стављале вшъушке у
куп, пошто се на тај начин имитира плашћење стогова.
Обре дно једење изломљеног хлеба има снагу сакраменталне жртве. Оно има моћ стицања нарочите снаге,
као што je, на пример, једење тотема или причешће.
Због тога девојке у североисточној Србији верују да
ће једењем славског колача стећи моћ да унапред упознају свога суђеника. Одношење честица славског колача на таван има карактер жртве прецима, пошто су
се поткровље и таваница некада сматрали њиховим
омшъеним стаништем.
Колач са домаћином сече иой, како се овде назива
гост који први дође. Он обавља и друге култне радње,
као што je напијање у славу или бројање метанисања.
Сасвим je јасно зашто у овим радњама учествује домаћин, који je носилац домаћег култа, али je занимљиво утврдити зашто са њим култне функције обавља
баш први гост, а не који други. Како изгледа, овде се

7

Сшари ЗаЬеш, III књига Мојсијева.
Ћиро Трухелка, „Ларизам и крена слава", „Гласник Скопског научног
друштва",
VII—VIII, Скошъе 1930, стр. 11 — 12.
9
Радослав Грујић, „Црквени елементи крене славе", „Гласник Скопског
научног друштва", VII—VIII, Скошъе 1930, стр. 44.
8

10
11

Ibidem, 56.
M. Kolman—Rukavina, Svijet i život u legendama, Zagreb 1961, стр. 200.

132

133

ради о теофанији, што се може зашъучити ако се са
овим обичајем упореде неки божићњи обичаји. Главке
култне радње тада обавља полаженик, који je редовно
оно лице ко je прво долази у кућу о божићу. Према
досадањим резултатима испитивања у етнолошкој науци, полаженик je олицетворени предак, па би та својства могла да се, аналогно, припишу и првом госту
који дође на славу и који у друштву са домаћином
обавља главке славске обреде. Већ и сам локални
назив овога госта (поп) наговештава његове дивинизиране карактеристике. Занимљиво je напоменути да овдашњи народ нерадо позива свештеника да обави ове
обреде.
Веома je занимљива и церемонија ослобађања шриезе.
На трпези пре ослобађања морај у бити сва јела предвиђена за вечеру. Пошто je окусила од свих јела које
намењује мртвима, домаћица окади трпезу три пута,
после чега се сви гости ухвате прстима за ивицу стола
уз речи „бог да прости". По народном веровању ових
крајева, кађење се обавља у цшъу да ђаволи не би
присуствовали вечери, а идентичан се поступак спроводи и на поманама, са цшъем да се покојницима на
онај свет пошаље пријатан мирис. У класичној старини, кађење je било познато у жртвеном церемонијалу, а
и данас je у нас веома уобичајено у хтонском култу. О
присуству хтонског култа током вечере сведоче и
оста л e радње. Хватање прстима за ивицу стола има за
сврху успостављање мистичног контакта са мртвима,
што се чини и на поманама. Речи „бог да прости", које
се изговарају том приликом, само су je дна од потврда
да се ради о култу мртвих, пошто се овом говорном
формулом у народним обичајима искључиво ода je пошта мртвима. Цео ток вечере веома личи на обред о
помани.
Поступци после вечере веома јасно говоре о вери да
то вече персонифицирана слава долази у песету своме
потомству. Тада целу ноћ гори светшъка да би слава
имала светлости, а вино и јело које се нарочито за ту
личност оставља на столу, говоре о понудама за неко

натприродно биће, ко je тада, са другог света, долази у
кућу. О каквом се бићу овде ради, може се недвосмислено разабрати из неких других веровања и радњи.
Једна од најјаснијих индикација je забрана домаћину
да седне и да се гости. Прекршај ове забране имао би
за санкцију одлазак славе ко ja му све време стоји на
десном рамену. Другим речима, изгубио би наклоност
свога претка-заштитника. Према Чајкановићевим ре12
зултатима испитивања, о одређеним празницима из
домаћег култа, предак заштитник се налази на десном
рамену домаћина — носиоца домаћег култа. Чајкановић je своја испитивања започео анализом народне
песме „Како се крсно име служи" по којој je свети
Арханђео, слава цара Д ушана, ста jao на десном рамену
домаћина за све време док цар није ceo за трпезу. Тада
се свети Арханђео расрдио и напустио га je. Своја
испитивања Чајкановић je документовао неким аналогијама из народних веровања. Каснији испитивачи забележили су и друге многобројне примере. Треба навести веома карактеристичан пример из свадбених
обичаја у Лесковачкој Морави. При уласку у нови
дом, невеста жртвује мед на прагу, па затим онако
меденим рукама додирне младожењу по десном рамену.13 Овакав гест јасно говори о присуству претка-заштитника у одређеним важним тренуцима. Он je, у
овом случају, на младожењином десном рамену, пошто
се жртвовање меда, познате хтонске хране, обавља
истовремено на прагу и младожењином десном рамену.
Предак-заштитник о коме je овде реч, вероватно je
заилећни дед из словенске прехришћанске епохе, о коме je писао Нидерле.14
Да je слава одређена дивинизирана личност сведочи
и веровање да се она обуЪа за иуш трећег дана славе,
када се ова домаћа свечаност завршава и када се смат12
Веселии Чајкановић, „Светац на десном рамену", „Прилози проучавању
народне поезије", год. II, св. 1, Београд 1935, стр. 20—23.
13
Драгутин Ђорђевић, ЖиЬош и обичаји народны у jfecKobauKoj Mopabu,
„Српски етнографски зборник", LXX, Београд 1958.
14
Lubor Niederle, Život starych Slovanu, II, Praha 1924, стр. 41.

134

135

pa да светац одлази из средине у којој je провео
одређени период посвећен његовом култу. Овакве
представе о персонификацији славе говоре недвосмислено у при лог тога да се слава сматра личношћу ко ja
долази и одлази, што се не може довести у склад са
Трухелкином теоријом о пореклу славе у култу римских лара. Римски лари су домаћи богови чије je место
код огњишта и који су стално присутни, док персонифицирана слава само у одређеним тренуцима долази у
песету.
Сви елементи који су анализирани у свечаности која
претходи правом иразнику и који се показуј у током
церемоније уочи славе, понављају се и током следећих
дана. Иако je прави иразник посвећен живима, жене на
гробљу дају прекаду а у соби мора горсти светлост
преко целог дана као да je мртвац у кући. То јасно
говори о карактеру свечаности. Трећи дан je посвећен
мртвима и обавља се на начин на који се обављају и
помане noj единим покојницима у овом крају. 1 5
Занимљиво je напоменути да се у овим крајевима
слава може и променити ако као повод за то наступе
одређене околности. Најчешћи мотив за промену славе
je наводна недовољна пажња претка-заштитника према своме потомству, о чијој добробити он треба да
води рачуна. Ако чланови породице учестано умиру
или ако наступе друге недаће, довољан je разлог да се
мења заштитник. То се ради на већ одређени традиционални начин. Домаћин треба да изиђе из собе, а

домаћица да наређа неколико предмета ко je појединачно намени различитим свецима. Потом домаћин
улази, па за који се предмет прво ухвати тога ће свеца
убудуће славити. Други je разлог долазак домазета у
кућу родитеља своје невесте. У том случају он мора
променити свој дотадањи домаћи култ и примити нови
домаћи култ у који je ушао. Ако би при томе донео и
своје имање, имао би право да преславља своју бившу
славу. Посебно je занимљива чињеница да се слава у
том случају дели на децу. Нека од њих примај у бивши
очев домаћи култ, а друга задржавају мајчин.
Анализа појединих елемената из којих се састоје
главне славске церемоније, осветлила je многе ствари.
Из анализе јасно произлази да се ради о култу преминул их предака, што je у науци већ истакнуто, а чему je
ово саопштење je дна од потврда. До те потврде дошло
се на основу анализе новог матери j ала који још ни je
био предмет проучавања. Анализа елемената славе у
североисточној Србији дала je нову документацију и
тачно je издиференцирала о каквом се квалитету персонифициране личности славе ради. То, сигурно, ни je
хришћански светац који je заменио свога паганског
претходника, већ дивинизирани предак-заштитник.

15
При проучавању народних обичаја у североисточној Србији, веома често
падају у очи аналогије из Лесковачке Мораве, чије je становништво даљим
пореклом из Метохије. То je случај и код славе. Колач тамо са домаћином сече
први гост, који се такође назива „поп" а да се ради о теофанији указује и
чињеница да се за „попа" узима и пролазник који случајно прође мимо куће. Тамо
се свећа такође пали за време „вечерице" (чина на влашком значи вечера), уочи
славе и гаси о таваницу. Уочи славе се јело носи у једну долину а народ се подели
на две трупе, па једна трупа пита „иде ли слава", док друга одговара „иде", што
јасно говори о персонификацији славе. Када се таваница за време вечере огарави
димом од свеће каже се да je дошла слава. Пре вечере трпеза се такође кади да би
се отерали ђаволи a домаћин метанише и три пута целива земљу. На сам дан жене
одлазе на гробље, каде гробове и деле за душу. Непознати се дочекују као гости
које je бог послао. Трећег дана се слава „испраћа у здравље", итд., итд. (Драгутин
Ђорђевић, ор. cit., стр. 212—221).

137

Петар Влаховић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ
КРСНЕ СЛАВЕ
Слава као породични празник први пут се помиње
15. августа 1018. године у око лини Охрида. На тај дан,
како бележи грчки хроничар Скилица, архон охридски
Евстатије Дафнокин, користећи се обичајем да се на
дан славе свако прима, дошао je незван у дворац
Самуиловог воjводе Ивца и на превару га ослепио.1
Мада Скилица не помиње директно славу већ гозбу из
описа се јасно види да je о њој реч.
Славу je касније први описао подробно Вук Караџић. У Сриском Рјечнику код речи крсно име Вук
пише: „Сваки Србин има по један дан у години кога он
слави, и то се зове крсно име, сЬеши, сЬешо, и благдан /1,
кршењак 2, служба 3/. Домаћин се стара и приправља
за целу годину како ће и чим ће прославити крсно име.
Кад буде уочи крсног имена пред ноћ, онда зађе један
из куће (обично најмлађи) по селу те зовне (на крсно
име) све сељаке, који оно крсно име не прославља, тај
пред сваком кућом скине капу и обично овако почне:
,Божја кућа и ваша! поздравио je отац (или брат) да
дођеш довече на чашу раки je; да се разговоримо и да
мало ноћи поткратимо; што буде свети Никола (или
који буде) донио, нећемо сакрити: дођите, немојте да не
дођете.' Кад буде увече онда неком отиде домаћин,
неком пошаље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе
свечарима у кућу обично овако говоре: ,Добар вече и
честито ти свето! славио га много љета и година у
Прокић, „Браство", IX—X, стр. 10 и даље.

здрављу и весељу!' Гдјекоји понесу и јабуку, или (по
варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову
добар вече. A пријатељи из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерај у, пију, разговарају се и пјевају до
неко доба ноћи; потом сељаци отиду сваки својој кући
(домаћин каже свакоме на походу: ,Дођите и ej утра на
чашу ракије.' И тако их сваки дан позива од вечере на
доручак, а од доручка на ручак), a пријатељи већ ондје
и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало
доцније на ручак. При je ручка или на ручак, треба да
дође и поп да прекади и да очита кољиво. Кад већ буде
око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу
тамјана и вина, те устану у слаЪу:... помоле се Богу,
једу кољиво, обреде се вином (напијајући: ,за славе
небеске, која може да нам поможе') и ломе (домаћин с
попом или с ким другим кад нема попа) крени колач
(који мора бити од шенична брашна укисело умијешен
и нашаран поскурњаком; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици a двије они једу; пјевају
(два и два) у славу:
Ко иије Ъино за слаЬе божје,
Помоз'му Боже и слаЬа Божја!
А шша je љеише од слаЬе Божје,
И од Ъечере с йраЬдом сшечене?

Потом сједу опет, и пијући и једући разговарају се и
пјевају до мрака (домаћин не ej еда за сто, него стоји
гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе
три дана (само што не устај у више у славу; други се
дан крсног имена зове иојушарје, а трећи усшаЬци), а
пријатељи одлазе чак четврти дан..."
На сличай начин славу je описао и Милан Ђ. Милићевић у раду „Кућанска слава",2 па изводи закључак:
„О креном имену Србин врши, у својој кући две врло
важне дужности:
а) моли се Богу за живе и мртве, и чини неку жртву
2
М. Ђ. Милићевић, СлаЬе у Срба, „Годишњица Николе Чупића", I, Београд
1877, стр. 95 и даље.

139

138

у славу светитељу, заштитнику своје породице (обо je
— на неки освећени начин); и
б) сазива пријатеље, и дочекује путнике и намернике те их гости што може боље, као на највеселији дан у
години.
Крсно име ни je светковина лична, него кућанска,
πόρο дичка: она оста je од оца сину, а од сина унуку.
Светац, кога слави je дна породица, сматра се као
најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она
моли, њим се најчешће заклиње, и кроз њега се нада да
добије од Бога оно што жели.
Крсно име се врло тешко или врло ретко мења; али
се може догодити да се ко у тешкој болести, или у
великој невољи, замоли ком другом свецу кога не
слави, па д оби je лакост или помоћ . . .
Коме умиру деца . . .
Домазет, или привук, док су му год живи старац и
баба, слави њихово крсно име, a своје само прекађује
(то јест, носи цркви свећу и летургију, али званица не
зове)."
Посинак слави славу поочима, а наследник je дужан
— наставља Милићевић — да прими и крсно име онога
чије имање наслеђује, и да га слави као год и своје.
Удовица такође слави славу мужа, уместо њега.3
Има елемената који указу ј у да je слава обичај аграрног карактера и молба за живе. Уосталом, да je слава
обред аграрног карактера потврђује сам садржај и
радње ко je се том приликом изводе. То најбоље
потврђује грађа коју je о слави сабрао Вук Караџић, а
он je то чинио у време када су многи наши обичаји, па
и славски били врло свежи.
Већ поздрав који гост упућује домаћину уочи славе:
„Славно га много љета у здрављу и весељу!" сведочи
да се жеља односи на домаћина и његову породицу, а
тако je и у другим приликама. Те жеље се изражавају
3

М. Ђ. Милићевић, нав. рад, стр. 95—99.

кроз здравице у којима се не оскудева. „Ко je прослављао ове године прослављао je и догодине, пуну и
честиту, сретну и богату, много љета, а све за његова
4
живота, он и његова д ј е ц а . . ." Или: „... Душмане ти
покорно да ти под ногама буду као коњу чавли и
потковщ никад им се капом у руци не умолио но вазда
јуначком мишицом као сретњи и честити бранно, вазда
5
ти у одбрани пушка палила a сабља сјекла..." На
Косову гости испијају по једну велику чашу за домаћиново и свих укућана здравље, а исто тако за берићет
и за напредак сваке врете стоке. Гост каже: „Ову
коленицу ћемо да пијемо за домаћинско здравље. Бог
нека да њему и његовим синовима, ћеркама, снахама,
унуцима, унукама и свему породу његовом здравље и
срећу . . . сваки берићет у пољу и дому, да су му пуни
амбари са житом, гувна са сламом и сеном, торишта са
овцама и говедима, кравама и кобилама, биволицама и
во ловима, тејацима и ждребићима.. ."6 С лично овоме
и у Славонији свака кућа има свога патрона коме се
моли за je дно са сродницима, кумовима и пријатељима
за напредак куће и за здравље укућана. 7 У западној
Македонији пред славски ручак најстарији гост узима
славски колач, пољуби га и говори: „Свети (име свеца), буди на помоћи и дај да те много година славимо
здраво и весело." Затим сви ре дом целивају хлеб а
кољиво (кувану пшеницу) узимај у из посуде обема
рукама да би и бог оберучке давао здравље и напредак
кући и домаћој чељади.8 У Попову пољу у Херцеговини благосшъа се у оваквој прилици на следећим речима: „Ђе ове године браћо моја пили, ондје и догодине
сви здраво и весело били! Здрав си, брате домаћине!"
4

В. Караџић, ЖиЬош и обичаји народа срйског, Беч 1867, стр. 79.
В. Врчевић, Три глаЬне народне сЬечаносши, божић, слаЬа, сЬашба, Панчево
1883, стр. 103.
6
Д. Дебељковић, Обичаји срйског народа на КосоЬу Пољу, „Српски етнографски зборник", VII/4, Београд 1907, стр. 237.
7
I. Filakovac, Godišnji običaji, „Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena",
XIX, Zagreb 1914, str. 154.
8
M. J. Гајић, „С Лепенца на Радику", Годишњица Николе Чупића", XXI,
Београд 1901, стр. 166.
5

140

141

— Бог ти дао живот и здравље! Вазда пио, а здраво
9
био! Увијек мого а Бог ти помого!" У Левчу и Темнићу прва чаша се подиже за здравље домаћиново и
том приликом, поред осталог каже:... „где се ОБО вино
10
пило ту се свако добро вило". Такође у Левчу и
Темнићу пре ломљења колача колачар (човек који са
домаћином ломи колач), благосшъа: „Где се света слава славила, ту Бог помогао. Нека света слава овоме
дому подарује здравље и живот, род и берићет", а
затим се здравице мењају унакрст, „да би година укр11
стила берићетом". У овим крајевима као и у Метохији
око Призрена вино ко je се прелива по колачу враћају
поново у чашу уз речи: „Нека се прелију бачве с
вином, домови с житом и здрављем, а поља родом и
берићетом." Затим колач подигну увис с речима: „Величај Господе дом и домаћина."12 Ево још неколико
примера из Левча и Темнића који недвосмислено говоре да су славске здравице врста молбе за здравље
укућана и напредак домаћичства: „Нека Бог пошаље
сласт међу нас, те кека ослади у дому, у тору, на сваком
месту", а затим се пије у здравље: „Да пијемо чашу
вина за здравље овог нашег данашњег скупа (од колачара се прво починье) прво у твоје здравље; твоје
домаћице за здравље; твојих кћери, синова, снаха (ако
их има) за здравље, твога оца и мајке (увек се помињу
после деце ако су живи) за здравље; твојијех пријатеља, кумова и добрих комшија за здравље; уопште
свију твојих милих и драгих, па споменуо их или не
споменуо их, за здравље; твога рода и заяата за здравље; твоје среће и кесе за здравље; твоје стоке за
здравље; дао ти се бог радовати као срећној браћи..."
Пошто отпију мало у исту чашу доливају још вина „да
млађи расту" па продужи здравицу: „Ово за омлађије;

нека Бог омлади у дому, у тору и на сваком месту; нека
Бог младеж изведе на добар пут, те нека буду бољи од
њихових старијих!" Ово je пропраћено и песмом:
Омлађије жиЬоша и здраЬла,
Бог им дао жиЬоша и здраЬ/ъа!

Затим се чаша искапи и окрене према поду уз речи:
„Оволико ти домаћине, било рђе у кући" (мисли се
13
колико je остало капи у чаши).
Такође су и песме ко je се певају уз пиће и наздрављање пуне жеља за здравље и напредак укућана, за
добру летину, напредак марве итд. На Косову између
осталог певају:
Oj, у чије се здраЬ/ье ле buno uuje,
У чије се здраЬле Ьино uuje,
Oj, cbe му здраЪо и Ъесело било,
Oj, родило му ле Ьино и иченица,
Родило му Ьино и иченица,
Море и ио кући ле ша мушка дечица,
Oj, ио шрлу ле ши женски јагањци
И ио шрлу ши женски јагањци,
Oj, и üo шору ле cbe женски шејаци
И ио шору cbe женски шејаци,
Море, и ио брегу ле cbe беле ойчице,
И йо брегу cbe беле ойчице,
Oj, и йо илугу ле cbe cypu ЬолоЬи,
И йо илугу cbe cypu ЬолоЬи,
Oj, лаћимије ле селу досадиле,
Лаћимије селу досадиле,
Море и йо брегу ле ЪиноЪа лозинка,
II Но брегу ЬиноЬа лозинка,
Oj и йо иољу ле црЬена иченица
И йо иољу црЬена иченица
Море cbe му обор ле ичеле ирешиснуле
14
Cbe му обор Пчеле ирешиснуле.

или
Дај ми боже., сишну росу,
Да зароси родом иоље,

9

Л>. Мићевић, „Крсно име или крена слава у Попову", „Гласник Етнографског
музеја у Београду", V, Београд 1930, стр. 100—101.
10
Ст. Мијатовић, Обичаји срйско! народа из ЛеЬча и Темнића, .,Српски
стнографски зборник", VII, Београд 1907, стр. 56.
11
Ст. Мијатовић, наведени рад, стр. 59—61.
12
П. Костић, „Светога — крсно име — слава у Призрсну", ,,Гласник Етнографског музеја у Београду", VI, Београд 1931, стр. 30.

13

Ст. Мијатовић, наведени рад, стр. 63—66.
Д. Дебељковић, Обичаји срйског народа на Kocoby По/ъу, „Српски етнографски зборник", VII, Београд 1907, стр. 238.
14

142
Да дарује берићеши,
A Hajbuiue иченичииу,
Пченичииу, бело жишо,
Од gba класа чабар жиша,
Од gbe оице Ъедро млека,
Од gbe шце шоЪар гројзе,
Бело сшадо иуно моле,
Суре краЬе иуна шрла,
Од gbe краЬе илуг ЬолоЬа,
Од gbe краЬе шоЬар масло,
Од gbe ичеле Ьрчма меда,
Од једне кЬочке сшо иилеша,
Од једне ћурке сшо ћурчеша,
Од једне гуске сшо гујчеша,
Од једне шошке сшо шочеша,
Наше иоље ионајбоље.15

Други моменат значајан и централни у славском
церемонијалу je прекада, сечење колача и напијање у
славу. Нарочито je значајно молитвање над славским
колачем, из кога се јасно види да je реч о здрављу,
напретку куће, чељади, сточарства, летине, доброг берићета и заштите од душмана: „... Сад ћемо напити у
здравље нашег брата домаћина, за његов житак и
ужитак, живот и добро здравље. За здравље његове
поштене главе, његови синова и синоваца, унука и
омлатка; живот и добро здравље... Испод његова јака
шљемена и високог крутог стожера износио 24 сретна
сјемена... Плуго му широко гонило а рало у дубину с
миром ронило. Од неба му росило а од земље родило .. ."16 У Горњем крају Височке нахије том приликом
се каже: „... Колико je у овоме колачу зрнаца, онолико у нашег брата домаћина било јањаца, јараца, телади,
сваке среће и напретка..." Или: „Волови ти букали а
душмани укали. Коло ти одило а жито родило... Класови ко пасови, а снопови ко топови... Послије тебе
твоја омладина... Божја ти мајка дала. Што дала то и
одржала!"17 У Левчу и Темнићу колачар и домаћин
15

Д. Дебељковић, наведени рад, стр. 306.
В. Врчевић, Три глаЬне народне сЬечаносши..., Панчево 1883, стр. 100—101.
M. S. Filipović, Slava i služba, „Zbornik za narodni život i običaje Južnih
Slavena", XXVI, Zagreb 1928, str. 333, 337.
16

17

143

пошто колач преломе наизменично га пољубе а затим
обе поле саставе тако да „лицем гледа упоље". Затим
домаћин једну четвртину од колача ставља у сито
говорећи: „Нека je сита година", а колачар четвртину
из десне руке подиже увис уз речи: „ Нека Бог да да
буду оволике коношье, кукуруз, пшеница и остали
усеви", односно: „Сноп као топ, клас као попов глас",
па део колача из десне руке ставља на раф или неко
уздигнутије место a онај из леве руке на сто. Домаћин
поред тога до да je: „Нека крсно име укрсти дом живо18
том и здрављем, а поља родом и берићетом." На
Косову се приликом пресипања колача каже: „Ми
пре'сипамо колач вином, а Бог да преспе здравље у
19
људе и стоку и сваки берићет у дом и у поље."
Слично се ради и молитва приликом благосиљања
кољива, ко je je свакако стари je и од хришћанства и од
саме славе. Найме, узимајући барену пшеницу са три
прста, кажу: „Пшеницу да узмемо, пшеница (или берићет) да се роди. Да се роди де орало оди. Да имамо да
јемо сас пријатеље, комшије, досларе, кафе даре, сас
наше свештенике и свакога брата ристјанина, и вси
благословите."20 Још изразитија потврда да je у питању молба за живе налази се у домаћиновим речима
ко je изговара уз чашу а гости држе посуду са куваном
пшеницом: „Да преспемо пшеницу вином, Бог да преспе у људе здравље, у амбар сваки берићет и у трла
сваку стоку, свако добро, мир и љубав међу браћом и
комшијама." Затим се гости, одмах после домаћина
послуже житом — кољивом.21 Поред овога становништво Косова веру je да од дана свећења водице до
славе не ваља прести вуну и кучину да се у њивама не
упреда клас je. Иначе, колач над којим се прекађује
завијају у чисту крпу и стављају у често сито да би
пшеница била чиста од корова и „често" (густо) расла.
18
Ст. Мијатовић, Обичаји сриског народа у ЛеЬчу и Темнићу, „Српски етнографски зборник", VII, Београд 1907, стр. 61—62.
19
Д. Дебељковић, Обичаји cpucKOi народа на КосоЬу Пољу, стр. 225.
20
Д. Дебељковић, наведени рад, стр. 226.
21
Д. Дебељковић, наведени рад, стр. 225.

144

145

Затим се над овим обредним хлебом каже: „Да je
велегласна и берићетна година, Бог да поклони у људе
и у стоку здравље, у дому и у пољу берићет и свако
добро." После овога сито се подигне увис и стави на
високо место, орман на пример, „ради узвишавања
22
берићета". Чак je и само сечење колача врста жртве
за напредак. „Ајде да га исечемо у живот и здравље
домаћина, његових синова и укућана, и свих гостиј у
унакрст, да свима помогне Бог." Штавише, пази се да
се преливено вино са колача што пажљивије врати у
чашу, односно да од њега не капне на тло „да род
23
током године не опада на земљу", пре него сазри.
Чак се и први залогај од колача обредно узима. Умачући га у вино домаћин у Призрену каже: „Леб да
узмемо, a свакојаки берићет да се роди."24 Међутим, у
Тетову, свештеник je приликом ломљења колача помшьао уз молитву само живе чланове породице, без
обзира да ли je прекада вршена у цркви или у дому.25
Дакле, још je дан доказ да je слава култ живима.
У неким крајевима Босне за време славског обреда
могла су се чути следећа набрајања: „Вала (хвала)
домаћине. Гдје ове године ту и догодине. Намакло ти
љето, родило жито. Волови ти букали, душмани хукали. Здраво био, веселио се и темељио се у дому своме.
Десна руко, наша слуго. Што год око нас потрошио,
господ ти велики намножио. Кравице ти добре загрушале, а челице сунце заставиле. Козе баре закрилиле
стране, бјеле овце брда и долине, оранице, луге и
дубраве."26 Очевидно поред жеље да домаћин славу
дуго слави, желе му напредак у економији, посебно у
сточарству ко je je у овим крајевима важна привредна
грана.

У славском церемонијалу очувани су многи елементи
„примитивног колективног менталитета". Слава се
прославља заједно са суседима, путницима и намерницима. Сви они једу славска јела заједнички, кољИва на
27
пример, ко je у Попову пољу може заменити и хлеб. У
Конавлима je обичај да за време славског ручка молитва неко од пријатеља над плодом од ораха и то у
уљанику. „Здрав си кућни домаћине, здрав ти свак у
кући био као и ови орах. Како и ови орах пун био, тако
ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћезе и све остале
среће..." Кад ово заврши враћа се у кућу, стуче орах
и присутнима од њега да по мрвицу да noj еду. Потом
отпију помало вина „из бокаре" која кружи од једног
до другог.28 С лично се ради и у око лини Дубровника.29 Чак се тога дана и стоци посвећује посебна
пажња. У Левчу и Темнићу пре него се врати из цркве
лице ко je je понело славски колач, ваља нахранити
стоку „ради запата" (да се боље множи).30 Дочим, у
Попову пољу чобани на дан своје славе рано истерују
стоку, понесу пиће и мезе и то пре да ј у својим друговима који ће тога дана пазити њихово стадо. Око подне
шаље им се ручак који они колективно поједу.31 Богатство јела на славској трпези, по народном веровању у
Војводини, обезбеђује напредак и плодност у току наредне године.32 Али, и то јело се једе са пријатељима и
познаницима — колективно, по утврђеном реду, да
путем имитативне маги je дочара срећу и благостање.
Када je реч о слави треба имати у виду joni je дан
елеменат који сведочи о њеном аграрном обележју.
Найме, слава je по народном празник везан за земљу и

22

Д. Дебељковић, наведени рад, стр. 224.
Д. Дебељковић, наведени рад, стр. 225.
П. Костић, „Светога — крсно име — слава у Призрену", „Гласник Етнографског музеја у Београду", VI, Београд 1931, стр. 32.
25
М. С. Филиповић, „Породична слава и сличне славе у Тетову", „Гласник
Етнографског музеја у Београду", VI, Београд 1931, стр. 22.
26
I. Sajnović, Krsno ime (Kola u Bosni), „Zbornik za narodni život i običaje
Južnih Slavena", XIII, Zagreb 1908, стр. 145.
23

24

27
Љ. Мићевић, „Крсно име или крена слава у Попову", „Гласник Етнографског музеја у Београду", V, Београд 1930, стр. 99—100.
28
Вид Вулетић-Вукасовић, „Старинска здравица у Конавлима", „Караџић",
III, Алексинац 1901, стр. 220.
29
В. Вулетић-Вукасовић, „У Мрчеву (на креном имеку)", „Караџић", III,
Алексинац 1901, стр. 241—242.
30
Ст. Мијатовић, Обичаји сриског народа у ЛеЬчу и ТемниНу,... стр. 67.
31
Љ. Мићевић, „Крсно име или крена слава у Попову", стр. 101 — 102.
32
В. Милутиновић, „Крена слава у југоистичном Банату", Рад војвођанских
музеја, 3, Нови Сад 1954, стр. 283.

13 - 10

l

146

147

кућу па се она са имањем преузима. У Темнићу наследник je обавезан да слави славу онога чије je имање
33
наследие. У Банаху са куповином куће, поготову ако
je у њој славска икона, прима се и слава породице од
34
ко je je имање кушьено. На сличай начин славу прима ј у домазети, усвојеници и чланови несродничке зад35
руге. Чак уколико из било којих разлога промене
ранију славу, не напуштају je сасвим већ je прославља36
ју je дан дан „као завјет ради поља". Обичај преузимања славе за je дно са кућом и земљом, ипак је најизразитији у североисточној Србији, у пределима тимочко-браничевским. Ако je муж дошао на женино имање —
мираз, онда њену девојачку славу прославља три дана
a своју породичну прислужује један дан. Да je слава у
овим крајевима везана за кућу и земљу потврђује чињеница да становништво чија се имања потапају изградњом хидроцентрале „Ђердап", масовно напуштају
славу као обичај. Ово не чине из разлога што се
њихова свеет битно променила већ како сами истичу,
нове парцеле на ко je се пресељавају, пошто их држава
додељује, нису везане за славу, па je због тога и
напуштају.
Дакле, као што с правом истиче М. Филиповић,
слава je врло сложен обре д.37 Али, право je чудо да
нико од испитивача још ни je уочио заштитну и аграрну страну овога обре да, ко ja je, као што напред наведене радње и речи показуј у присутна и доминантна у
славском церемонијалу.
О слави не постоји скоро никаквих црквених прописа. Њу по правилу одржавају мушки потомци а
жене само изузетно, па и тада у име домаћина, односно
старешине породице. Исто онако као што су се својевремено тотему приносиле крвне и бескрвне жртве за

спас и напредак одређене друштвене заједнице, тако се
и до наших дана одређеног дана у години обраћа свецу
који се сматра заштитником куће, имања и породице.
Дакле, јело на славској трпези врста je аграрне жртве
ради заштите живих и напретка домаћинства у целини,
а то потврђују и здравице ко je су саставни и главки
део славског церемонијала за време празника.

33

В. Милутиновић, наведени рад, стр. 281.
В. Милутиновић, наведени рад, стр. 282.
Љ. Мићевић, „Крсно име или крена слава у Попову", стр. 98.
36
Љ. Мићевић, наведени рад, стр. 98.
37
М. С. Филиповић, Сшудије о слаЬи, службы или креном имену, „Зборник за
друштвене науке Матице српске", 38, Нови Сад 1964, стр. 51 и даље.
34

35

13 - 10*

III

O ИСТОРИЈСКИМ
ИЗВОРИМА

Миленко С. Филиповић
СЛАВА, СЛУЖБА ИЛИ
КРСНО ИМЕ У ПИСАНИМ
ИЗВОРИМА ДО КРАЈА
18. ВЕКА
ПРЕДГОВОР
Слава, служба или крсно име — обичај да noj едини
родови на нарочит начин прослављају једног свеца као
свог заштитника, je општи код хришћанских Срба и
стога je сматран као чисто српско обележје. То je,
међутим, заблуда романтичарског и патриотског грађанства и писаца из те средине од ко je je само Српство
имало више штете него користи. Слава, служба или
крсно име сусреће се и код српских суседа: има je код
западних Бугара, код знатног дела католичких Хрвата,
код католичких северних Арбанаса, код православних
Румуна, па и код народа изван Балканског полуострва.
Ипак, код Срба je слава више застушъена него код
њихових суседа и у народном животу имала je несумљиво већу улогу.
Природно je да je слава интересовала и људе од
науке. Многи писци су се бавили њом, настојећи да
реше проблем њене суштине и њенога постанка. Настао je велик број хипотеза чије je заједничко обележје
да представљају једнострано прилажење проблему и
обично порекло славе приписују страной утицају. Разне хипотезе почевши од Вука па до Димитрија Богдановића (1961) остале су хипотезе и проблем до данас
ни je решен. Није решен поглавито стога што je слава
или служба веома сложена како по својој садржини,
тако и по пореклу и развитку, и захтева обимне и

152

153

разноврсне претходне студи je. Стога je од свих досадашњих расправа о слави несумљиво најбоља и најкориснија расправа пок. Радослава М. Грујића, „Црквени елементи крене славе", објављена у „Гласнику
Скопског научног друштва", VII—VIII, Скошъе 1929—
—1930, стр. 35—74. Грујић je врло темељито приказао
једну страну славе и тиме дао знатан допринос њеном
коначном решењу (али ни он ни je могао одолети да не
постави своју хипотезу). Потребно je још доста таквих
претходних студи ja, а исто тако потребно je и боље
познавање стања славе или службе у народу, јер ми
још увек не знамо довољно о њој: постоје врло многе и
знача ј не предеоне и локалне разлике, ко je могу бити и
веома релевантне код решаваьъа проблема славе у
целини.
Овај мој рад треба такође да послужи као je дан од
претходних радова за решенье проблема славе. Сматрао
сам да ће бити корисно прикупити и систематски изложити писане вести о слави или служби код нас, размотрити их и истаћи њихов значај. Овом приликом
нисам улазио ни у каква детаљна разматрања о пореклу и развитку славе или службе. Скрећем пажњу и на
овом месту да писане вести о слави из прошлости
показу ј у да je и тада било знатних обласних раз лика у
слави, да je слава врло сложена појава и проблем и да
она неће бити једноставног постанка, тј. да je она
потекла и развила се из више извора. Али, о томе
другом приликом.
Настојао сам да прикупим што више писаних вести о
слави до краја 18. века. Очигледно je да нисам могао
прикупити све, али веру j ем да ни je много промакло.
Нисам био у могућности да прегледам ни све српске, а
нарочито не све хрватске историјске изворе и веру j ем
да ће ту бити више празника, тј. да ће се временем и у
објављеној грађи наћи још таквих података (ja сам их
нашао више него пок. В. Клаић).
Ограничио сам се на писане вести о слави до краја
18. века. Главки разлог таквом ставу je што од почетка
19. века код нас почиње научно интересовање за на-

родни живот, па се јављају и описи славе из разних
крајева и што се 19. век још може унеколико сматрати
као наша етнолошка савременост.

СЛАВА ВОЈВОДЕ ИВЦА 1018.
ГОДИНЕ
Haj стари ja писана вест о слави или служби je из
1018. године и она je знача j на и драгоцена у многом
погледу. Оставио нам je je дан учени странац, византијски Грк, и то сасвим спонтано. Ради се о опису славе
који je дао византијски летописац Скилица у оквиру
казивања о хватању во j воде Ивца. Оригинал Скиличин није сачуван, али je његово казивање преузео
други византијски писац, Кедрен.
После смрти цара Самуила, 1016, брзо je пропала и
његова држава у борби са Византијом. Византинци су
имали доста муке и напора док су потпуно покорили
све делове бивше Самуилове државе. Најдуже им je
давао отпор bojboga ИЪац, који се био склонно у планине предела Девола (данас у Арбанији, јужно од
Охридског језера) да одатле продужи борбу. Византинци нису успели да га сломе борбом, па су се послужили лукавством ко je je смислио византијски охридски управник Евстатије. Познавајући добро обичаје
Словена, Евстатије je искористио Ивчеву славу да му
оде тада и да га савлада. Византијски летописац Скилица описао je са доста појединости те догађаје и тако
нам оставио не само први помен него и први опис
славе. Иако je тај опис кратак, он je ипак веома садржајан, и у њему се помињу такве појединости да je
исшъучена свака сумња да се ради баш о слави. Српски историчар Божидар Прокић je први који je запазио и истакао знача j тог описа, па га je превео с
оригинала који je нашао код Скиличина компилатора
Кедрена. Пошто не знам грчки, користићу Прокићев

154

155

превЪд односног места, који овде наводим у целини:
„Кад je умро Јован Владислав, и над су жена његова
Мари ja, његови синови и великаши целе његове државе дошли и изјавили послушност, ј едини овај Ивац
побеже и не хтеде се покорити вољи Божјој. Он се
склони на je дно неприступно брдо (ко je се зове Врхот),
где je имао прекрасан дворац (звани Прнистан), дивне
градине и друге згоде за уживање, па се не хтеде
предати, већ, скупљајући мало-помало војску, смишљаше устанак и сањаше о влади над државом. То баци
у не малу бригу цара, те он због тога одустаде од
правог пута на југ, већ дође у Девол, не би ли га ма на
који начин приморао да остави оружје, или да га
војском савлада. Цар, бавећи се у реченом месту, писаше писма Ивцу, јављајући му да je цела држава покорена, и опомињући га да он сам не треба да прави
отпор, нити да се заноси надом да ће постићи оно што
се не може постићи, већ да зна да се његово предузеће
неће свршити у његову корист. Ивац, пак, примајући
та писма, одговараше му на њих и служаше се сваковрсним изговорима да одуговлачи ствар, те je тако
својим заваравањем и примамљивим обећањима приморао цара да пуних педесет и пет дана изгуби у овом
месту (Деволу). Међутим, охридски архонт Евстатије
Дафномин сазнаде за намеру цареву и тешкоће да
ухвати Ивца, па се спреми да му он то изврши. Он
откри своју намеру двојици нај верниј их својих слугу,
договори се с њима, па улучивши je дну згодну прилику, овако изврши тај посао. Ивац прослављаше јавно
своју светковину (славу, εορτή). Успеније пресвете
Богородице. Он je, према обичају, за овај дан позвао на
весеље и част не само суседе и оближње људе, већ и
многе из највеће даљине. Оде, дакле, и Евстатије
незван (као самозванац, αυτόκλητος) на славу, па наишавши на стражаре, који чуваху пролазе, рече им да
јаве архонту ко je он и да му кажу да долази да се с
њим за je дно провесе ли. Кад ови јавише то Ивцу, он се

веома изненади, јер му беше чудновато да непријатељ
драговољно долази и себе преда je у непријатељске
руке. Ипак нареди да га пусте к њему, и кад дође,
прими га с радошћу и пољуби се с њим. Тада се баш
беше свршила јутрења молитва, и кад се сви скушъени
гости разиђоше у своје одређене одаје, Евстатије приђе Ивцу, замоли га да за часак уклони остале, као
тобоже да хоће с њим да разговара о нечем врло
важном и корисном за њега. Ивац и не мишљаше на
лукавство и превару, већ je био тврдо уверен да je
Евстатије зато дошао што же ли да с њим ступи у
друштво као покретач устанка, па одмах нареди да се
на кратко време уклоне слуге. Затим ухвати под руку
Евстатија, па га уведе у je дан вотњак, мрачан од дрвећа, у једној дубодолини, о дакле се ни гласа ни je могло
чути због густине дрвећа. Чим се Евстатије нађе унутра, и кад виде усамљена Ивца, одмах га нападне, обори
на земљу, стаде му коленима на прса (јер беше човек
врло снажан и брз на послу), запуши му својим рукама
уста да не виче, па позва двојицу својих слугу да што
брже дођу. Ови пак, према ранијем договору, стајаху
на опрези и чекаху, па чим чуше глас господарев,
одмах притрчаше, савладају Ивца, па му затворе уста
његовом хаљином да не би, на његову вику светина
дотрчала и њих омела на послу. Они га, затим, ослепе,
па га онако ослешьена избаце оздо из вотњака у
авлију.. ."2
Прокић je утврдио да je Ивчева светковина била
оно што je код савремених Срба слава или крсно име,
иако се у летопишчеву казивању помињу само неки
елементи славе.3 Да би показао што убедљивије да се
заиста ради о слави, изнео je описе славе како су их
дали Вук Ст. Караџић у свом Рјечнику (под „крсно

1

Из Кедрина, бонско издање, II, стр. 470 и д.

2
Божидар А. Прокић, „Војвода Ивац. Најстарији историјски спомен о слави у
Маћедонији", „Браство", IX и X, Београд 1902, стр. 10—12.
3
Међутим, и знатно пре Б. Прокића руски научник А. Хиљфердинг (А.
Гильфердинг) je сматрао да се у Скиличину опису догађаја из 1018. ради о слави.
Он je то изнео у свом делу Исшория сербоЬ и болгар, Руская беседа, 1859, које ми, на
жалост није било приступачно, па то износим према наводу код А. М. Селищев,
Полог и его болгарское население, София 1929, стр. 225, нап. 2.

156

157

име") и Милан Ђ. Милићевић у опису „кућанске славе" у чланку „Славе у Срба" у „Годишњици H. Чупића", Ι, 1877. Упоређујући те описе са Скиличиним
казивањем о Ивчевој слави, Прокић нарочито истиче
подударања: 1) у називу, јер се грчки назив εορτή
може превести на српски са „слава", пошто значи:
светковина праћена жртвама; свечани дан; весеље;
гозба; 2) да се на славу позивају гости али да се радо
примају и они који дођу непозвани; 3) љубљење домаћина са гостом који долази, што се чини и у наше доба.
Нарочито истиче сличност Ивчеве славе и Карађорђеве у 19. веку: и Карађорђе je на своју славу позивао не
само суседе него и вој воде и знатне људе са свих
страна Србије. Прокић још истиче као заједничку црту
одлажење о слави у цркву и вршење обре да,4 што ни je
тако битно, али то имућнији и угледнији људи заиста
редовно врше.
Потребно je да се истакну још неке ствари из Скиличина описа славе, а ко je Б. Прокић ни je тада ни
могао имати у виду јер још нису биле познате.
Пре него што пређем на та разматрања, потребно je
да истакнем да je први помен славе из 1018. године, из
времена не тако много после примања и коначног утврђивања хришћанства код Јужних Словена. Ивац je
славно своју славу у оној области у којој су ученици
св. Ћирила и Методија утврдили хришћанство крајем
9. и почетком 10. века, што значи да je слава у року од
неких стотину година постала општи обичај код њих и
да je у држави и цркви македонских Словена сматрана саставним делом хришћанства. Из описа Скиличина
се види да je охридски архонт добро познавао живот
тих Словена, па je знао и за њихову славу и славске
обичаје каквих тада већ ни je било код Грка, што се
види из тог описа посредно. Иако хришћанин, Грк je
сматрао да je сасвим у реду што он може и у таквој
прилици да врши убиство, jep je он Грк а Ивац Словен, варварин. То je важно да се зна, jep he нам већ

следећи помен славе у средњем веку показати сасвим
друкчији однос цркве према слави. С друге стране,
Скиличин опис je веома значајан, јер даје могућности да
се на несумљив начин утврди карактер εορτή и да се
утврди старост појединих елемената у комплексу славе, поред тога што говори о великој старики саме славе.
Можда ће то допринети и решењу питања о постанку
односно о пореклу славе.
Прокић je за упоређење Ивчеве славе са славом код
Срба употребио описе који су и просторно и временски
веома удаљени: временски скоро 800 па и више година,
а просторно око 400 км. Сасвим je природно да се
обичаји у току времена измене у je дном истом месту,
као што je, исто тако, сасвим обична појава да се
обичаји у je дном истом народу разликују од предела до
предела, па и од места до места. Показало се, међутим,
да je слава читав низ столећа сачувала нека своја битна
обележја и да су та обележја иста на веома пространој
територији. Али, на тако великом пространству морало
je да буде и обласних о локалних разлика и у слављењу
славе као и у многим другим установама и обичајима.
Данас више у Деволу нема словенског елемента и ми
не можемо ни знати како се у Деволу славила слава у
времену после Ивчеве погибије. Немамо појединости
ни о слави око Охридског језера, данас словенског
предела најближег Деволу, ал и их имамо из крајева
између Струге и Дебра, као и из других крајева у
Македонији. Ако се неке чињенице из Скиличина описа упореде с одговарајућим елементима у служби или
слави у Македонији, биће још очигледније да je Ивчева εορτή била наша слава или служба.
Најпре, само име εορτή. То име живи и данас у
народу, иако привидно у нешто друкчијем значењу. У
пределу Дебарском Дримколу и Голом Брду народ
зове славу разним именима: слава, ден, сечемо леб,
ломиме леб, односно: слава, ден, празник, употребљавајући и друге описне изразе. У Дебарском Дримколу
обичај да се о црквеној слави свештенику носи по
je дан хлеб од сваког брачног пара зове се ортија или

4

Б. Прокић, пом. рад, стр. 12—17.

158

159

ордија, а тако се зове и свечана гозба, вечера која се
приређује за пријатеље, када се успешно заврши неки
важнији посао. У голобрдеком селу Дренку давање
хлеба свештенику на дан црквене славе, па и читаву
славу, зову ортија, али тај назив ни je познат у свим
голобрдским селима: у оба предела се иначе црквена
5
слава зове другом речи грчког порекла, панађур. Назив ортија, дакле, сачувао се у славском комплексу
само као назив за један његов елеменат. Потребно je
напоменути и нагласити — а о томе ће другом приликом бити и више говора — да између црквене и кућне
или родовске славе не постоје никакве битне разлике,
нарочито не у Македонији: обично су цркве у селима
или махалама посвећиване оном светитељу кога слави
тај род и родови су подизали своје сопствене цркве а, с
друге стране, обичај je и да они који дођу у село из
других места преузимају да славе или преслављају
празник свеца коме je посвећена сеоска црква. Примера ради навешћу само неке податке из Дебарског
Дримкола и Голог Брда. Тако, у малом дримколском
селу Безеву и црквена и сеоска слава, па и слава свих
родова у селу падају у исти дан, Митровдан. У појединим селима у Дримколу и Голом Брду и свака кућа
обавља на дан сеоске или црквене славе обреде као и о
кућној слави. Значајно je, у том погледу, да се у
јужној Македонији (у области око Солуна) и сама
кућна или родовска слава често зове „панагир",6 како
се иначе, нарочито у Македонији, зове црквена или
сеоска слава. У опису Ивчеве славе помиње се јутарње
богослужење у цркви. Не вели се, на жалост, коме je
била посвећена црква. Али, да се код Ивца не ради о
самој црквеној слави види се јасно из описа: Ивац je
позвао госте себи, на своју светковину, и они се госте у
његову двору. Учени Византинац сигурно да не би
посветио толико пажње опису славе код Словена да je

то била обична црквена слава какву имају и Грци и
ко ja je сваком Грку била добро позната. Црквена слава
се код савремених Грка зове, а вероватно да се и у
прошлости тако звала πανηγύρι (отуда и у неким нашим крајевима панађур, панаир). На жалост, из описа
ни je јасно да ли je то била слава, светковина, коју je
изабрао и увео лично Ивац, или je наследие одржавање славе у тај дан од својих предака. Али то питање
ни je ни важно, jep су и све наследие родовске славе
стварно постале од изабраних индивидуалних слава
(па и данас тако постају), а суштински нема разлике
између индивидуалне, родовске и сеоске или црквене
славе.
Међутим, Скиличин текст нам допушта, иако изричито не помиње, да извучемо још једну карактеристику Ивчеве славе: гости који нису били само из места
присуствовали су јутарњем богослужењу у цркви, што
значи да су се они били искупили и отпочели празно-.
вање увече уочи дана Велике Госпојине, а слава и
данас у многим крајевима, особито у Маке до ни ј и почиње увече уочи празника.
Слава или служба je у основи ритуална гозба, чшъеница о којој писци који су се бавили проблемой славе,
нису водили довољно или никако рачуна. Значајно je
да се тај моменат (весеље и чашћење) нарочито истиче
у опису Ивчеве славе, што све говори да се заиста ради
о слави или служби.
Важна чињеница je и сам празник када Ивац слави.
То je дан Успења Богородице, Велика Госпојина, 15.
августа по старом календару. Taj празник као кућна
слава готово не долази у обзир у областима на северу и
западу. Велика Госпојина као кућна слава сусреће се
само у Македонији и северној Арбанији, па и у Македонији, како изгледа, само у крајевима који су близу
некадашњој Ивчевој постојбини. У Македонији je Велика Госпојина честа као слава код Цинцара, а они су
знатним делом пореклом са територије данашње Арбаније и из крајева близу Девола. Велику Госпојину као
славу често имају и католички северни Арбанаси.

5
Мил. С. Филиповић, Дебарски Дримкол, Скопље 1939, стр. 107, 112; — Голо
Брдо, Скопље 1940, стр. 68—69.
6
Бор. Ж. Милојевић, Јужна Македонија, „Српски етнографски зборник",
XXI, Београд 1921, стр. 63, 65.

160

161

„Голежа Богородица" се јавља као кућна или родовска
7
слава код Словена у солунској области. Многи сељаци у планини Озрену у Босни уочи Велике Богородице
у цркви манастира Озрена (који тада слави) приређују
„бденије" за живот и здравље чељади и напредак
куће. Нека католичка села у дубровачкој Жупи славе
Велику Госпу. Али, тежиште се не сме стављати у сам
дан него у свеца. Найме, у народу се сматрају да су
исти празници у разно доба године ако су посвећени
истоименом свецу, па макар то и не била иста лица. То
je нарочито важно за Македонију, где je готово опште
правило да се кућне славе држе само о празницима у
зимској половини године. Ако се узме у обзир да je
Ивац имао славу о Богородичном празнику и да je
стварно служио Богородици, и да има и других Богородичиних празника који служе као дани славе, онда ће
бити још разумљивија његова εορτή. У Македонији се
сразмерно веома често кућна слава држи на дан Пречисте 21. новембра по ст. календару (Ваведење). Тако
нпр. у Дебарском Дримколу 13,13% родова слави тога
дана, а значајно je да су баш ти родови већином
пореклом из крајева даље на западу, југу и северу: од
Солуна, из Арбаније и из Црне Горе.8 Пречиста као
слава сусреће се и другде по Македонији, нпр. у солунској области,9 на Овчем пољу, у Пологу, у Дримколу, па и у Старо ј Србији (нпр. у око лини Призрена).
Сви у селу Бандићима (Катунска нахија, Црна Гора)
славе о Малој Госпојини (8. септембра по ст. календару), а тако исто и сви православии у селу Дубљанима,
у Попову: католици у том селу славе истог дана, али je
то за њих св. Матија.
Ивчева ортија показу je још je дну знача j ну особину о
којој се мора водити рачуна не само код утврђивања
њена карактера него и при расправљању о пореклу и
значењу саме славе или службе уопште. Найме, Ивче-

ва ортија нема никакве везе с именданом: њему je име
Ивац, а празник када он служи je женски, Богородичин, Маријин. То je веома значајно, јер je у средњем
веку било доста тога да се појединци као својим заштитницима обраћају светитељима чије име носе.
Можда je та традиција продужена до у наше доба, али
je вероватније да je под утица j ем грчке цркве, као и
Грка и Цинцара, по градовима било дошло да се празнује имендан, а тога je било особито по Македоноји,
где je утицај грчке цркве и просвете био још јачи.
Тако исто и код католика je општи обичај празновања
имендана. О односу славе и имендана расправљаће се у
једној од даљих студија о слави.
Гледиште да je Ивчева светковина из 1018. године
била слава или служба прихватили су и неки други
научници (Љуба Ковачевић и Љуба Јовановић, Тих. Р.
Ђорђевић, В. Клаић), али не сви.
Π око j ни В. Скарић био je први писац који je посумњао да се у опису Кедренову односно Скиличину
ради о родовској слави во j воде Ивца. Скарићу je
уопште „вијест и превише кратка да би се из нье са
сигурношћу могло извести да je Велика Госпођа била
Ивчево крсно име".10 Таква оцена описа Ивчеве славе
je, као што сам већ показао, сасвим неоправдана и
погрешна. Своју сумњу Скарић заснива на томе што у
старим требницима ни je нашао ништа што би подсећало на какав обред о слави („креном имену", како он
пише), па чак помишља да слава у облику како се
данас прославља и није врло стара. Ивчева слава,
мисли Скарић, могла je бити храмска слава цркве св.
Богородице коју je Ивац можда градио или обновио,
па и прослављао њен празник. На j знача j ни je je да
Скарић не усваја Прокићево тумачење да je Ивац
заиста славио славу ни због својих комбинација о
области постанка крене славе и времену њена ширења
у унутрашњост. Њему се чинило да je 11. век превише

7
8
9

Нав. дело, стр. 62, 63, 65.
Мил. С. Филиповић, Дебарски Дримкол, стр. 109.
Бор. Ж. Милојевић, нав. дело, стр. 63, 64.

10
В. Скарић, „Постанак крсног имена", „Гласник Земаљског музеја", XXXII,
Сарајево 1920, стр. 271.

13 - 11

162

163

рано време да се крсно име већ тада пренесе у Македонију, јер тада у томе крају још нема носилаца крсног
имена, приморских и рашких Срба.11 Сумње пок. Скарића нису основане. Он je, пре свега, као и други који
су покушавали да реше проблем постанка славе, прилазио проблему једнострано: познавао je и користио
материj ал само из западних крајева и на основи њега
доносио закључке. О слави у Македонији, ко ja се
разликује у неким појединостима, ни je уопште био
обавештен. А што je најглавније, ни je му био познат
став цркве према слави, који ће приказати тек проф.
Грујић неколико година доцније. Скарић ни je знао ни
да je славе било и изван Српства и јужног Словенства
и да je и данас има код хришћанских Арапа у Либану и
код кипарских Грка (не узимајући у обзир сличну fešta
у Италији и fiesta у Шпанији), као ни то да je 11. век
доба када већ нестаје славе у Средњој Европи, где je
такође постојала. На сва та питања осврнућу се у
даљим излагањима детаљније.
Мада се ни je дном речи у извору не помиње коме je
свецу била посвећена црква у Ивчеву двору и мада
нема ниједног елемента за потврду да се у опису ради о
црквеној слави, Скарићево мишљење да се у слави
војводе Ивца ради о храмовној слави усвојио je и Рад.
М. Грујић. 1 2
Недавно се Скарићу придружио Дим. Богдановић,
не наводећи никакве нове разлоге,13 и то стога што он
славу код Срба сматра светосавским култом и не прима
ништа што се не слаже са таквим схватањем.
Иако штур, Скиличин опис Ивчеве славе (ортије)
садржи довољно елемената да се утврди њен основни
карактер, найме да je она исто што и слава или служба.
Разматрањем тих елемената показао сам да je Ивчева
ортија ближа служби у западној Македонији неголи

оној код динарских Срба, што je сасвим разумљиво.
На жал ост, Скиличин опис не да je никакав податак о
ритуалним реквизитима и о самом ритуалу — црквеном или кућњем — приликом Ивчеве ортије, те нам
оста j у непознати б лижи однос цркве према тој светковини словенског становништва у области око Охридског језера и ближи карактер те светковине по коме би
j o j могли одредити тип и њено место у историјском
развитку службе или славе. Ипак, ти недостачи не
умањују значај Скиличиних саопштења из којих се
види главки карактер славе, найме да je то гозба ко ja
се обавља у дому.
Напослетку, да поменем да je вест о слави 1018.
године знача j на и по томе што je она из времена пре
поделе хришћанске цркве на источну и западну, између којих ће граница ићи преко балканских земаља, а
славе ће у позније време бити и код присталица источне као и код присталица западне цркве.

11

В. Скарић, пом. рад, стр. 270—271.
Рад. М. Грујић, „Црквени елементи крене славе", „Гласник Скопског
научног друштва", VII—VIII, Скошъе 1929—1930, сгр. 36, 61.
13
Димитрије Богдановић, „Крена слава као сзетосавски култ", „Гласник
Српске православие цркве", XLII, Београд 1961, стр. 201.
12

СЛАВА У СРБИЈИ НЕМАЊИЋА
Оснивање самосталне српске архиепископије (1219)
je веома значајан догађај у животу српског народа.
Поставши српски архиепископ и извршивши нову
организациј у цркве у држави Немањића, св. Сава je
прегнуо на посао да реформише црквени живот у тој
држави, а то je значило тада исто што и реформу
културног живота уопште. Енергично и доследно
спровођена и после смрти св. Саве, за време његових
наследника на архиепископском престолу, та реформа
je била од знатног утица ja и на живот широких народних маса, на њихове обичаје и веровања. Taj реформаторски рад дотакао се и кућне славе или службе,
уколико je она била у вези са црквом, а са тежњом да
она буде потпуно саображена хришћанским погледима
тадашњих црквених вођа и старешина. О томе говоре
речито писани споменици.
13 - 11*

164

165

У ствари, ради се о једном извору који je сачуван у
неколико преписа, jep je употребљаван као важан приручник у српским црквама односно код свештеника.
То je Пенитенцијални зборник или Номоканунац чисто српске редакције из 13—14. века, сачуван у неколико преписа из познијих времена. Зборник je под
именем ЗайоЬеди сЪешаго оца нашего Јоана Злашоусшаго
о законе цркоЬнем, где je име св. Јована употребљено
само ради већег ауторитета, као што су код других
сличних списа употреблена имена других црквених
ауторитета. О тим рукописима као историјским изворима писали су позвани стручњаци.14 Проф. Р. Грујић
био je први који је уочио значај података о слави у тим
рукописима. Ja ћу се ограничити само на најпотребније.
Међу прописима којих треба да се држе свештеници
и казнама за неодржавање прописаног реда, помињу се
и елементи славе.
За оне који, иако здрави, не иду у цркву, предвиђа
се као казна да поп од таквога не прима просфоре ни
кутију (тј. кољиво).15 Другим речима: свештеник му не
сме вршити обреде који се обављају над просфорама и
кољивом, a један од таквих je и слава или памет
светоме, што се види одмах из прописа који долазе
брзо после тога:
„Јегда творите памет или светому или за покој, не
подобајет в церков приносити ништо разве свеште и
просфори и масло и темијан. Аште ли кто от људи
донесет в црков или доведет что или в винаа место (тј.
на место вина) оловину и приимет поп то и сед с људми
и јаст и пијет пред црквију, да јест лих поповства, а
људије ти да се удржет од комкања. H' аште кто
творит памет светому или за покој, да јеже имат да
уготовит и предложит на трапезе в дому и ту да се
благословит.

Аште ли се обрете поп молитву творе говеду ли,
овци ли, голубу, да јест лих поповству. Н' првоје
заколите в дому својем и, омивше месо от крве, испек
и предложи на трапезе, и благословит поп и будет
благословено, и дом т'и. Аште ли кто крв јемле или
јаст с меси или сжизаје огњем, да јест лих благословенија до живота, и јегда умрет да се не погребет.
И јегда творите памет, не все гостем дајте, и болшу
чест убогим дадите."16
Потребно je истаћи да та правила нису превод са
грчког. Тих правила нема ни у руској ни у грчкој
цркви. Она су била прописана само за аутономну српску цркву.17
О славским и сличним обредима говоре и неки други
прописи у истом и другим зборницима.
Једно правило из бугарског списа, зборника под
именем Законик сЬеших ошаца (преписа с краја 16. или
почетка 17. века, један из 1602) гласи: „... И вином
чистом да се литургиса а икако никако. Пресвету да
дижу (тј. попови) где и литургија на трапезе, где јест
служба светому или усопшим.. ."18
Haj зад, у зборнику који се зове ПраЬила сЬеших
ошаца йо зайоЪеди сЬешаго и Ьеликаго Василија, су
одредбе:
„Не подобајет в пост велиј женити се ни памет
19
творити", и
„Не подобајет в пост велики памет мучеником творити, разве суботи и недеље."20
Ти подаци, ма како били штури и једнолични, ипак
казују много. У српској цркви средњега века (а и код
Бугара) вршен je, дакле, обред у спомен мртвих, који
се назива иамеш. Али, тако се звао и био je једнак и
обред „светоме", који je вршен такође по жељи појединаца. Веома je значаjно да je вршен исти обред,
V. Jagić, пом. рад, стр. 148.
А. Соловјев, „Српска црквена правила из XIV века", „Гласник Скопског
научног друштва", XIV, Скошье 1934, стр. 41.
18
V. Jagić, пом. рад, стр.' 127.
19
V. Jagić, пом. рад, стр. 136.
20
V. Jagić, пом. рад, стр. 141.
16

17

14
V. Jagić, ,,Opisi i izvodi iz nekoliko južno-slovenskih rukopisa", „Starine", VI,
Zagreb 1874, стр. 113 и д.; — Рад. М. Грујић, „Црквени елементи крене славе",
„Гласник Скопског научног друштва", VII—VIII, Скошье 1930, стр. 36 и д.
15
V. Jagić, пот. рад, стр. 147.

166

167

обред подизања просфоре или пресвете и у je дном и у
другом случају. У Законику сЬеших ошаца говори се,
као што je поменуто, о службы (тј. црквеном обреду)
светому или усопшим, а ко ja се такође врши на трпези
у олтару као и литургија. На жалост, не вели се ко и
зашто приређује памет или службу светоме: да ли то
чине по je дине личности или по je дина домаћинства, да
ли то чине из свог сопственог завета или по неком
наслеђу, да ли то ни je на дан светога чије име неко
носи.
Без обзира на то како je тада било, ради се у ствари о
ономе што ми данас знамо као славу или службу, при
чему треба имати у виду да нема неке битне разлике
између службе коју чини појединац по завету, кућа по
наслеђеном обичају или неки већи колектив. Пре свега, ту су називи: најчешће се, у тим споменицима, каже
„памет светому". Значајно je да je тај назив у облику
сЬешога сачуван до данашњег дана и то баш у јужним
српским областима и Македонији, у којима je и иначе
остало више старине. Тако нпр. „светога" (тј. дан
светога, помен светога) кажу у Призрену и околини, у
Метохији, у околини Скошъа,21 у околини Прешева,22
а назив „свети" забележен je у ибарском Колашину,23
Крушевачкој жупи, 24 у Хомољу,25 у Београду 1844. го26
27
дине, под Јахорином у Босни. Назив служба, који у
цркви и у средњем веку и данас има шире значење,
временом je постао jедини или главни назив за кућну

или родовску славу или службу на веома пространој
територији па се чује у многим крајевима код Срба и
Македонаца.
Kao што je показао проф. Грујић, тај црквени обред
памети или службе светоме или мртвима састојао се у
подизању пресвете, просфора, онако као и на проскомидији. Тако се и данас ради на Косову и у Старој
Србији, а другде се прави славски колач који се украшава отисцима печата са главним знацима као и на
просфори. Свештеници у Србији и Босни освеКују тај
колач друкчије (уз освећење воде), али .тамо где се
обред са колачем обавља без свештеника, колач се
подиже.
Српска црква у средњем веку прописује шта треба и
шта се сме доносити у цркву за обред службе светоме
или умрлима и строго разликује тај црквени део прославе од онога који ће се вршити у кући, на који
такође кастоји да утиче: да je прописе о ритуал но ј чистоћи меса, упућује да свештеник благосиља трпезу и
да се све што je спремљено не да je гостима, него већи
део сиромасима. Учешће гостију je значајан елеменат
који указу je да се заиста ради о слави: и поменуте
црквене одредбе јасно показују да je битна карактеристика славе да je то ритуал на гозба ко ja се обавља на
дому. Растављање те гозбе од црквеног обреда било je
у то време могућно: по насељима je тада редовно било
цркава, па и по више у je дном. Доцније, за време
Турака, стање у том погледу се изменило} што je имало
утица ja и на начин прослављања славе. Из прописа
избија очигледна тежња да се слава односно славска
гозба држи само у кућама. Строго се забрањује да се у
цркву доноси или доводи што (што ће се појести), или
да се место вина доноси оловина, врста пива, и да поп
се дне с људима пред црквом и једе и пи je. Ова забрана
je врло значајна. На основу забрана не може се увек
доносити поуздан суд о стварном постојању нечег.
Међутим, у овом случају можемо да тврдимо не само
да je такав обичај постојао него и да забрана ни je
успела: у Македонији и Старој Србији обичај je да

21
Јован Хаџи Васиљевић, Скоиље u H,ewba окалина, Београд 1930, стр. 392: — Ат.
Петровић, Народни жиЬош и обичаји у Скоиској Црној Гори, „Српски етнографски
зборник", VII, Београд 1907, стр. 437.
22
Јован Хаџи Васиљевић, Јужна Сшара Србија, II, Београд 1913, стр.
337—338.
23
Др Милисав Лутовац, Ибарски Колашин, „Српски етнографски зборник",
LXVII, Београд 1954, стр. 115.
24
J. Миодраговић, „Како се народ васпитава у вери", „Босанска вила", VIII,
Сарајево 1893, стр. 303.
25
Сава М. Милосављевић, Сриски народны обичаји из среза хомољског, „Српски
етнографски зборник", XIX, Београд 1913, стр. 190 и д.
26
Тих. Р. Ђорђевић, АрхиЬска грађа за занаше и еснафе у Србији, „Српски
етнографски зборник'^ХХХШ, Београд 1925, стр. 243.
27
Б. Петрановић, „Обичаји српскога народа у Босни", „Гласник Српског
ученог друштва", XXIX,. Београд 1871, стр. 241.

168

169

људи после литургије поседа) у, и то с попом, испред
цркве и да једу и пију: они који су у цркви приређивали помен или обред за славу чаете пићем и јелом. У
многим црквама призидане су и нарочите трпезарије за
то. Па не само уз мале сеоске цркве него и уз монументалне задужбине из средњега века, нпр. у Скопској
Црној Гори накнадно су дозидане просте такве трпезарије.
Прописи помињу као реквизите обреда свеће, просфоре, уље, тамњан; можда и вино, а само једном приликом и „кутију" (кољиво), али неодређено, тј. не зна
се да ли je доношена и кад je чињен помен светоме.
Кољиво ни данас ни je неопходан славски реквизит;
уопште се не спрема о св. Арханђелу и св. Илији, а
никако се не спрема или ни je спремало доскора код
сеоског становништва у неким крајевима, нпр. у околини Дарувара у Славонији, у околини Зворника, у
Вишеградском Старом Влаху (раниje) и др. Кољиво je
очигледно уведено постепено утицајем цркве, негде
тек у најновије време.
Да се сви наведени прописи тичу заиста и само кућне
славе види се, посредно, и у оној досада незапаженој
забрани приређивања таквог обреда уз велики (ускршњи) пост сем суботом или недељом. Изузимајући што
неки родови славе Св. Лазара E Цвети, празнике који
падају у суботу и недељу у периоду од 2. фебруара до
25. априла, који представљају крајње границе почетка
ускршњег поста и трећег дана Ускрса, готово и нема
кућних слава. У том погледу, дакле, забрана je имала
дејства.
Проф. Грујић je подвргао опширним разматрањима
поменуте податке из црквених одредаба о „памети", а
нарочито податке о ритуалним реквизитима, и дошао
до зашъучка да су ти подаци резултат и доказ реформи
ко je су створене у српској цркви одмах после њеног
оснивања и да je слава искључиво српска институција. 28 Он je поставио тежиште своје расправе, као и саме

славе, у црквени ритуал који код славе чак није ни
битан, jep je њен битни елеменат гозба ко ja може да се
обавља и без свештеника, а црква уопште ни je никада
ни стигла да изради j единствен ритуал за славу него о
слави у разним областима свештеници читају различите молитве и врше обреде који и нису специфично
славски него уопште обреди за благосиљање хлебова,
благосиљање кољива, проскомидију, па се примењују
и на освећење култних реквизита о слави ко je je наметнула црква, нарочито хлеба и кољива.
Вук Врчевић je објавио један стари тестамент из
Грбља у Боки, тобож из 1417. године, у ком се помиње
29
слава. Међутим, тестаменат не може бити никако из
те године: он je, вероватно, из 18. века, па ћу се на тај
податак осврнути у одељку о поменима славе у 18. веку. То исто важи и за Грбаљски законик, у ком се
такође помиње слава, a чији je постанак Врчевић погрешно стављао у 1429. годину.30
У народним песмама често се помиње како славе
владари из династије Немањића, затим кнез Лазар,
Марко Краљевић и друге истакнуте личности. Те песме су редиговане у много позније време и не могу се
узети као извор за познавање славе у средњем веку. А
да су поменуте личности држале славу, у то не треба
сумњати. Изгледа, међутим, да je био обичај да се
славе лични заштитници (а они су после наслеђем
поста j али родовски), jep се у писании изворима поједине личности идентификују са светитељима чије име
носе. Тако нпр. краљ Дечански у уводу повеље манастиру Дечанима назива себе „грешним и недостојним
рабом" светоме Стефану, („мн-t же гр-Ьшномоу и недостойному рабоу светаго Стефаноу богомь помылованомоу кралю... Оурьшоу третшемоу").31 Немањићима je био архиђакон Стефан несумњиво родовски
заштитник, као што je то убедљиво показао Р. Гру-

28

Рад. М. Грујић, пом. рад, стр. 36—41 и др.

29

Вук Врчевић, Разни чланци, Дубровник 1891, стр. 17.
Вук Врчевић, пом. рад, стр. 31, 42.
31
Милош С. Милојевић, Дечанске xpucoby/ье, „Гласник Српског ученог друштва", II одељ., књ. XII, Београд 1880, стр. 3.
30

170

171

јић. Затим често истакнути појединци подижу цркве
ко je посвећују свецима чије име носе, нпр. Краљевић
Андрија je подигао манастир св. Андрије код Скопља,
архиепископ Данило цркву св. Данила у Пећкој патријаршији и проф. др Грујић je показао како су се у
тетовској епархији у средњем веку у доба српске владавине, поред старог култа св. Богородице, све више
развијали и новиј и култови појединих светитеља-заштитника појединаца, породица и читавих родова. Те
цркве подизали су већином noj едини мали српски в ласте лини и други слободни људи, парохијски свештени33
ци и монаси. Особити су примери следећи: кад je
краљ Душан са сином Урошем обновио хтетовску цркву (између 1337—1346), приложио j o j je поред осталога
„и село Крпена што приложи краљевство ми светој
Богородици хтетовској, Прибца с црковију светим
Георгијем с родом и с дворани с људми што je приселил Приб'ц" и „у Јадварцех црков свети Николаје,
што приложи краљевство ми светој Богородици хтетовској, попа Драју с родом и с м-Ьстом с међами и с
вс-Ьми правинами".34

йису. Ни je сачуван оригинал тог Лешойиса, који je
писало пет или шест људи, сви анонимни. Први од
њих живео je вероватно у 15. веку и почео да пише,
можда, 1463. па до 1485: догађаји пре тога времена
описани су укратко, a познији опширно. Постоје три
преписа тог рукописа, од којих je последњи писан
1692. После говора о везама са Босном и о досељавању
у Дубровник, Лешойис бележи под год. 744. неку велику смутњу у народу у Дубровнику: „In Raguxa se
feze una division tra tuto populo de Raguxa perche fino
di presente ano erano tuti come uno povulagio in una vil;
ma queli ehe erano richi erano capi et governatori cuxi,
come sapeti (s'aveva?) la nation Bosnese. Vivevano a modo
di Bosnesi, triumfavano de bevere e mangiare. Ogni una
fameglja teneva suo sancto, chi San Sergi, chi San Geno et
Genovij, chi San Nicholo, chi San Giorgi, questo sancto; chi
quelo; et stavano come paesani.. ."35 (Подвукао M. С. Ф.)
Тадашња Босна je била у непосредном суседетву са
Дубровником, његово непосредно залеђе. Година 744,
разуме се, ни je тачна, али нема никаквог разлога да се
сумња у садржину наведеног описа, уколико се тиче
веза Дубровчана са Босном и описа славе. Пошто je
Лешойис у очуваној редакцији настао око 1463. до 1485,
при чему je за рани je догађаје употребљен и скраћен
неки рани ј и летопис, опис славе у Босни ни je ни у ком
случају познији од друге половине 15. века, а врло
вероватно je и старији. Из тог описа сазнајемо да je
свака фамилија у Дубровнику држала, као што у пишчево време свака фамилија и у Босни држи једног
свеца, и то свака другог, и да се тада веселе пијући и
једући. Дакле, ту су главни елементи кућне или родовске славе: да свака „фамилија" има свог посебног
свеца (св. Срђа, св. Николу, Geno et Genovij, св. Ђорђа и др.) и да се о слави приређује гозба.
Народне песме помињу често славу наших владара,
али су то подаци без вредности (в. стр. 169). Међутим,

32

СЛАВА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ
Јурисдикција српске средњовековне цркве ни je се
протезала на Босну и, према томе, одредбе пенитенцијалних зборника српске средњовековне цркве нису се
могле односити на присталице „босанске цркве", без
обзира на њен карактер. С друге стране, врло je мало
докумената о унутрашњем животу те цркве. Па ипак
има помена да je народ у Босни средњега века такође
држао славу, и то баш као кућну или родовску славу.
Помена о томе има у анонимном ДуброЬачком лешо32

Рад. М. Грујић, пом. рад, стр. 71—72.
Рад. М. Грујић, „Полошка-тетовска епархија и манастир Лешак", „Гласник
Скопског научног друштва", XII, Скопље 1933, стр. 53.
34
Љуб. Стојановић, Сшари сриски хрисоЬули, акши, биографије, лешоииси...,
„Споменик Српске краљевске академије", III, Београд 1890, стр. 2У—30; Рад. М.
Грујић, на озн. месту.
33

35
Speratus Nodilo, Annales Ragusini item Nicolai de Ragnina, Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, XXIV, Zagrabiae 1883, str. 8.

172
изгледа да се може и са много вероватности узети да су
босански Котроманићи славили св. Гргура Назијанског, јер се владари из те куће идентификују са тим
сведем, који je доцније био и заштитник Босне. Босански бан Степан зове себе у повељама: „аз свети Гргур а
зовом бан Ст-Ьпан" (и „Стипан", 1322, 1323, 1353) или
36
„аз бан Стипан а зовом светога Гргура раб (1331).
Слично се назива и његов синовац краљ Твртко 1366:
„аз раб Божи и светога Гргура а зовом господин краљ
37
Твртко". Док су се noj едини владари Немањићи
идентификовали са св. Стефаном, Котроманићима je
заштитник св. Гргур, али тако да он ни je само заштитник владара него и других чланова династије, као што
се види из поменуте повеље краља Твртка и из два
документа из 1353, које je издао кнез Владислав, брат
бана Степана (отац краља Твртка), у којима и Владислав каже за себе „аз раб б/о/жи и с/ве/тога Гргура а
зовом го/спо/д/и/н кнез Владислав".38 Последњи босански краљ Ст. Томашевић прогласио je 1461, по
одобрењу папином, св. Гргура заштитником босанског
краљевства.
Пошто се у крајевима на западу кућна слава или
служба назива и крсно име, неки научници — први Ћ.
Трухелка — видели су помен славе и у тестаменту
госта Радина, писаном 1466. у Дубровнику. Поред
осталога, гост Радин одређује да се из његове заоставштине дели милостивьа беднима и старима у благе
дане: у Св. Недељу и Св. Петку, а особито на дан
Рођења Христова, на Благовест, на Ускрс „и на дан
светога Георгија, мога крснога имена" итд.39 Трухелка
je то огласио наjстариjим поменом крене славе и изнео
тада претпоставку да крена слава ни je ни српског ни
православног него „патаренског поријекла".40 Проф.
36
L. v. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter,
München
und Leipzig 1914, стр. 7, 11, 14, 17, 19.
37
Нав. дело.
38
Нав. дело, стр. 19, 21.
39
Др Ћиро Трухелка, „Тестаменат госта Радина", „Гласник Земаљског музеја", XXIII, 1911, стр. 373.
40
Пом. рад, стр. 370—372.

173
Ћоровић je једноставно прихватио мишљење Трухел41
кино да се заиста ради о креном имену — слави.
Шта значи „крсно име" код средњовековних Босанаца веома јасно показују „крена имена" браће Санковића. Године 1391, браћа жупан Бељак и во j вода
Радич Санковић предају Дубровчанима жупе Конавле
и Виталину, па су се том приликом у повељи заклели и
својим „крьспгБми имени" св. Јурјем и арханђелом
42
Михаилом. У je дном документу који je 1391. издао
сам Радич Дубровчанима, он говори „да јест вједомо
Богом и светим Михаилом архангелом и всими који су
господину Богу угодили" како он даје веру Дубров43
чанима да могу слободно трговати по његовој земљи.
Бељак и Радич су браћа, а имају различита „крена
имена", а то je доказ да босанско „крсно име" средњега века још ни je оно што и слава или служба односно
оно што се данас зове крсно име: њихова „крена имена", као и „крсно име" госта Радина су њихова имена
што су их добили на крштеньу и они су односне свеце
сматрали својим личним заштитницима. Пок. Скарић
je такође запазио да „крена имена" госта Радина и
браће Санковића нису њихове славе: он их je сматрао
њиховим личним именима добивеним на крштењу и
њиховим заштитницима и именданима. Доводио je то у
везу с обичајем да се у Захумљу од 13. века кнезови
зову светачким именима.44 Али, од личног заштитника
поста j али су, наслеђем, вероватно већ тада родовски.
Био je веома раширен обичај у то време, не само у
Босни, да појединци носе два имена: једно народно и
једно календарско, хришћанско или црквено. Само
што се за та имена у другим сачуваним поменима, не
тако свечаним као што су тестаменат госта Радина и
повеља браће Санковића, употребљавају други термини. Примера има много, како из тадашње Босне, тако и
из Србије, па и из Хрватске. За оно народно име
41
42
43
44

В.
F.
F.
В.

Ћоровић, Хисшорија Босне, Београд 1940, стр. 185.
Miklosich, Monumenta Serbien, Беч 1858, стр. 219.
Miklosich, нав. дело, стр. 220.
Скарић, пом. рад, стр. 271—272.

174

175

обично се каже да je „мирско", световно. По два
имена, црквено односно крштено и мирско, носила су
световна и свештена лица, мушкарци и жене, чланови
династије, властела и људи из нижих друштвених редова. Најстарији пример биће Косара, кћи цара Саму45
ила, чије je црквено име било Теодора. Хрватски
краль Крешимир вели за себе 1067: „Ja Крешимир, који
се другим именем зовем Петар, краль Хрвата и Далматинаца" („Ego Cresimir, qui alio nomine vocitor Pet46
rus"). Босански бан Матеј зове се око 1235. „аз раб
47
Божи Мат-Ьи а одмгЬломь Нинослав".
Бан Матеј носи два лична имена: календарско и
народно. За народно je употреблен чак и посебан
назив „одм-Ьлом". Шта значи та реч, не знам. Она je,
засада, загонетка баш као што je загонетка и реч „погуслом" у натпису на надгробном споменику Остоје
Рајаковића у Охриду.
А сада ево неколико примера из разних области: у
околини Зајечара постоји гроб из времена око 1365—
— 1398. у ком je сахрањен „раб божи Јован а зовом
Хрвимир".48 1279. у граду Сврљигу „Констандин чатац а зовом Boj сил Граматик" преписао je je дно Еванђеље „презвитер, Георгију а зовом попу Радославу".49
Код цркве св. Димитрија у Велесу био je гроб у ком je
сахрањен „раб божи Георги je а рекоми Мирослав" а
син И ли je, унук жупана Срацимира.50 У манастиру
Матки код Скошьа сахрањена je 1372. „Марија а зовом
Велислава".51 У Дечанима je 1377. сахрањен „раб божи Јефрем а зовом Гург (Горгь) Оструша Пегпала".52
Год. 1332. подигли су цркву св. Николе у Призрену
„Николај а зовом мирским Драгослав Тутиц" и жена

му Бела, а у 15—16. веку живи у Призрену „презви54
тер Георгије а зовом Брзе поп". Између 1332—1340(?)
умрла je у садашњој Куршумлији „Агрипина зовема
55
мирским Мирослава". У Куршумлији je сахрањен
1349. „Никола зовом Вратко, син Братка Чихорића",
56
који се утопио у Нишави. Бела Црква у селу Карану
код Ужица je задужбина „Петра а зовом жупана Бра57
јана" (пре 1346); у тој истој цркви je насликан „пре58
звитер Георгије а зовом Медош" (пре 1375). У Бањи
код Прибоја сахрањени су „раб Христа Бога Стефана а
59
зовом велики кнез Воислав ..." (1363), „раба Божија
60
Марина именем Витоава", и др. На Видоштаку код
Стоца сахрањена je 1431. „Марија зовом Девица, под61
ружије попа Дабижива", а у Величанима, у Попову,
„Полихрамиа зовом мирским ročnoj а Радача, кућница
жупана Ненца Чихорића а невеста жупана Братка и
слуге Дабижива и тепчије Стипка..." (између 1377—
— 1391).62 Одабрао сам у првом реду такве примере
који искључују могућност да се ради о монасима или
монахињама.
Обичај да се носе два имена je je дна од манифестација двоверства, и он je продужио да живи у новом
двоверству. Већ под крај 14. века почела je да се губи
разлика између народних и црквених имена, па појединци носе два имена од којих je и „мирско" у ствари
црквено, нпр. „Јован а зовом мирским велики жупан
Петар" (1383) у манастиру Добруну63 „раб божи Георги а зовом Коста" у селу Јаковљу код Крушевца (гроб
из 1356—1371).64 Кад je у нашим земљама почео да се

45

Φ. Шишић, Лешойис йоиа Дукљанина, Београд 1928, стр. 456.
Ivan Kukuljević Sakcinski, Codex diplomaticus regni Croatiae, Datmatiae
et Slavomae, Zagreb 1874, стр. 128.
47
F. Miklosich, нав. дело, стр. 24.
48
Jb. Стојановић, Сшари сриски заииси и нашйиси, бр. 194.
49
Нав. дело, бр. 25.
50
Нав. дело, бр. 9788.
51
Нав. дело, бр. 141.
52
Нав. дело, бр. 6070.
46

53

Нав. дело, бр. 60.
Нав. дело, бр. 4655.
Нав. дело, бр. 70.
Нав. дело, бр. 10013.
Нав. дело, бр. 10111.
Нав. дело, бр. 10016.
„Starinar", III серија, II (1023), стр. 28.
Љ. Стојановић, нав. дело, бр. 4759.
Нав. дело, бр. 10037.
Нав. дело, бр. 176.
Нав. дело, бр. 154.
Нав. дело, бр. 137.

176

177

шири ислам, конвертити и њихови потомци су живели
задуго у правом двоверју, вршећи обреде обе вере и
држећи се науке обеју, чега на Балкану, па и у Србији,
има још и данас. Једна од особина тог двоверја су два
имена: хришћанско, при чему народна и календарска
имена имају једнаку вредност, и муслиманско. У Арбанији, у пределу Шпату, има и данас двовераца (православље — ислам), и људи носе по два имена, а тога je
било све донедавна и код нас код католичких Арбанаса
и католичких Срба у Косовско-Метохијској покрајини: јавно се носило муслиманско име, а код куће и у
цркви хришћанско.
„Крсно име" у средњем веку, према томе, очигледно
још ни je родовска слава или служба; оно je индивидуална слава ко ja je, међутим, и полазна тачка и основа
за родовеку славу. Могућно je да су тада у Босни
појединци држали своју родовску а уз њу и своју
индивидуалну славу или крсно име. И жене, вероватно само оне из феудалног друштва, имале су своје
заштитне свеце. Између 1323—1331. босанска баница
Јелисавета са сином Стефаном издала je кнезу Вукцу
повељу ко ja je писана 25. новембра „на Каталинин дан,
на светицу госпе банице".65 Баница je већ и иначе
носила календарско име, и св. Катарина je, дакле, њена
„светица", индивидуална заштитница, вероватно по
личном изберу. Али je тада у Босни било несумљиво и
родовске славе, што показују вест о слави у анонимном ДуброЬачком лешойису и св. Гргур Котроманића
који се јавља као њихов заштитник кроз генерације и
за више чланова у истој генерацији.
На основи свега изложеног: славе или службе било
je већ у средњем веку и већ тада je слава имала битна
обележја ко ja je карактеришу и данас у Македонији
(додајући j o j и некада словенске крајеве у јужној
Арбанији), затим у Србији и Босни, и то у крајевима
који припадају трима црквеним организацијама: Охридској архиепископији, Жичкој архиепископији од-

носно Пећкој патријаршији и „босанској цркви". То je
потребно нарочито истаћи, јер je од знача ja за питање о
правом пореклу и старики славе.

L. v. Thalloczy, нав. дело, стр. 16.

СЛАВА КОД ХРВАТА У
ПРОШЛОСТИ
Славе или крсног имена било je и код католичких
Хрвата, као што je некада било и код других католичких народа у Европи. На жалост, писаних вести о
слави код Хрвата у даљој прошлости je врло мало, али
те вести, колико их има, веома су значајне: једна од
њих показу je начин (бар je дан) на који су постајале
родовске славе, а све за je дно показу j у да je стање у
погледу славе или крсног имена било код Хрвата исто
као и код других Јужних Словена.
И код Хрвата je било тога у стари je време да су
истакнути појединци носили по два имена, народно и
црквено. Тако нпр. краљ Крешимир je носио црквено
име Петар, a краљ Свинимир (Звонимир) Димитрије.
Таква лица су вероватно указивала нарочито поштовање светитељу чије име носе, чега je поуздано било и
доцније кад се већ изгубио обичај да се носе по два
имена.
Године 1087. издао je краљ Звонимир у Книну повељу којом je потврдио манастиру св. Марије у Задру
повластице ко je му je био дао крал> Крешимир. Потврда je издана „in Teneno in festiuitate sancti Dimitrii anno
domini millesimo octogesimo VII". 66 Пошто je повеља
из дата на празник св. Димитрија, Клаић je сматрао да
je то био краљев лични патрон: „Звонимир je тога дана
прослављао свој светачки имендан, найме св. Димитрију, јер се у повељи изријеком каже да je издана in
festivitate sancti Dimitrii, дакле не на благдан (festum)
66
F. Rački, Documenta historiae croaticae, Monumenta spectantia historiam Slavorum
meridionalium, VII, Zagrabiae 1877, стр. 145.

178

179

св. Димитрије него пригодом прославе (festivitas) тога
хришћанскога свеца, који je био лични или особый
патрон краљев." 67 Сам текст не допушта такав закључак, мада je иначе вероватно да je краль Димитрије-Звонимир указивао посебно поштовање свецу чије je
име носио. Краљ је преко читаве године потписивао
државна акта, па je случај донео да се поменута повеља
потпише на дан св. Димитрија. Не стоји ни разлог који
наводи Клаић, найме латински термин festivitas: у нашим западним крајевима разне свечаности, а особито
кућна слава, зову се, и код католика и код православних, феста, што je настало од латинског festum, као
што се и данас код Талијана њихове свечаности типа
славе зову fešta, а код Шпанаца fiesta, а слава код
Арбанаса фешта.
Елементи славе назиру се у je дном документу с острва Крка из 1230. године. 30. децембра те године Jypaj
Паријежић обдарио je цркву св. Jypja код Добриња,
коју je он сам саградио. Међу одредбама су и ове: онај
који после њега буде држао ту цркву да има да да je
капитулу лимозину (милостињу) вечер на Јурјеву и
како je ужанца (обичај) и светому Крижу. Рачуни
имају да се чине на дан св. Jypja и да се дели лимозина
68
по земљи сваке године. Било je веома у обичају да
noj едини имућни људи подижу цркве и посвећују их
свецима чије име носе или ко je славе као своје заштитнике. Тако je обична ствар што je Jypaj Паријежић
посветио св. Јурју цркву коју je саградио (године 1321.
у истом месту подићи ће цркву св. Амброза добрињски
плован Амброз).69 Али он ни je остао само на томе, него
je својим наследницима оставио обавезу да о празнику
св. Jypja чине милостшьу, капитулу и народу (свакако
сиромасима), као што ће слично одредити, много доцније, Босанац гост Радин. Тако je Jypaj обавезао и

своје наследнике односно на њих пренео своју личну
славу и претворио je у кућну или родовеку. Он je,
међутим, био узео за свог личног патрона свеца чије je
име носио.
Неоспоран помен славе или крсног имена код средњовековних Хрвата je у једној повељи Павла Шубића,
бана Хрватске и Далмације и господара Босне, коју je
издао у Скрадину 7. априла 1299. Бан je подигао цркву
св. Ивана Крстительа близу Скрадина, па објављује да
je он за je дно са својом женом Урсом изабрао за заштитника и господара свог и својих наследника св.
Ивана Крститеља и саградио њему посвећену цркву уз
манастир св. Јелисавете код Скрадина (потпун текст на
латинском: „... quod nos una cum consorte nostra domina Vrša Banissa elegimus pleno affectu animorum de-

67
Vjekoslav Klaić, „Novija istraživanja o krsnom imenu". Preštampano iz
„Hrvata", Zagreb 1922, стр. 9.
68
Đuro Surmin, Hrvatski spomenici, I, Monumenta historico-juridica Slavorum
meridionalium, VI, Zagreb 1898, стр. 4—5.
69
Нав. дело, стр. 76—77.

liberato et tota voluntate habere nobis, sub deo et beata
Maria Virgine, beatum Joannem Baptistam pro nostro
heredumque nostrorum patrono et domino, devotissime
et specialiter ellegisse, ipsique tota devotione astringere..,")· 7 0
Бан Павле je, заједно са својом женом, изабрао за
свог патрона св. Ивана Крститеља, кога ће прослављати не само он него и његови наследници. Дакле, као
што je истакао и В. Клаић, то je права слава или крсно
име. Али je В. Клаић отишао у крајност када je тврдио,
пошто je истакао да бан Павле не узима за славу свеца
чије име носи: ,,Крсно име, дакле, уколико оно представља штовање породичног заштитника, ни je ни у
каквој вези са крштењем, а камоли да би била успомена на крштење оних прародитеља који су из паганства
прелазили на кршћанство.. ."71 Не може се тако једноставно порећи веза између славе или крсног имена и
„крсних имена" код средњовековних Срба. Постанак
славе je уопште веома сложен и врло je вероватно да
се слава развила на различитим основама.
Као што je поменуто, Босанци браћа жупан Бељак и
70
Sime Ljubić, Listine o ođnošajih između Južnoga Slavenstva i Mletačke republike,
Monumenta historico-juridica Slavorum meridionalium, \, Zagrabiae 1868, стр. 190.
71
V. Klaić, пом. рад, стр. 8.

13 - 12«

180

181

војвода Радич клели су се 1391. својим „крсним именима", именима светаца чија су имена добили на крштењу. Било je тога и у Хрватској. Пред судијама града
Стеничкога (Стеничњака) водио се 1585. између Микуле Племића и Јуре Капусовића спор око једног имања. Микула je полагао заклетву у ко j o j се клео богом,
св. Крижом, св. Крижа моћима, св. Тројством, јединим божанством, дванаест апостола, четири еванђели72
ста „I meny Mykwle moye kerzno Ime." Вероватно да
Микула ни je обављао никакве обреде на дан свеца
чије je име носио, али je он њега сматрао својим
личним заштитником, па га je и у заклетви помињао. И
данас je веома у обичају да се у крајевима где се држи
слава или крсно име људи заклињу својом славом или
крсним именом као највећом заклетвом после бога.
На крају вреди да се помене још je дан податак с
острва Крка. 22. новембра 1621. написао je тестаменат
Јурај Старчић у селу Сужану на острву Крку. Пошто
je одредио где ће му се покопати тело, казује: „И оћу
да ми се учини служба, како je закон од села, и оћу да
се плате двије мисе светога Гаргура поштованому капитолу добрињскому, a je дне фратром в Кошлун." 73
Јурју, дакле, кад умре треба да се чини служба ко ja he
се састојати у томе што ће се за њега платити да се чита
одређен број миса. Сусрећемо се на крајњем западу с
оним истим што смо имали и у срцу и на истоку
Балкана, код Срба и Бугара, найме са „службой светому или усопшим" (в: стр. 166). Тако и овај скромни
податак много доприноси решењу питања о значењу и
постанку првобитне „службе".
Најбоље сведочанство о некадашњој великој раширености славе или крсног имена код католичких Хрвата представља чињеница да се и данас слави у неким
крајевима средње Далмације и околини Дубровника,
као и у доњој или западној Херцеговини. Било je тога

и у Босни. Не наводећи ближе изворе, фра Ј. Јеленић
износи како још ни у раздобљу 1780—1878. босански и
херцеговачки католици нису били искоренили „слављења крснога имена, којом би се згодом у кући палио
тамјан, молило се заштитнику куће, палиле се свијеће,
74
јело се из истог суда итд". На искорењивању крсног
имена или славе код католика у Босни и Херцеговини
радила je енергично сама црква. Фра Аугустин Милетић, бискуп у Босни (1803—1831), издао je у једној
књижици разне наредбе пређашњих бискупа и своје,
ко je су садржавале разне прописе за католичке свештенике у Босни. Књижица je објављена у два издања: 1818. у Сплиту, и 1828. у Риму. Поред осталих, у
књижици je и забрана крсног имена, али нема података
ко je први и када издао ту забрану. Цео текст гласи:
„Budalasctine od Kumstva strixeni, od pobratimstva, i
slavglena imena Karstni, i drughe ovim prilične, kojise
?ine po nekim nashim xupama na način Rischianski,
nepristojese pravovirnim nasledniszim Isusovim. Poradi
seta, kakosu josc od priascgni vrimena zabragnivane, takose i sada zabragnuju, priporucujuch, daše imadu svagdi
ukinut."75 Ипак, наредба није спроведена тако брзо: у
пределу Лепеници у средњој Босни одржавала се слава код католика још до око 1900. У Херцеговини
многи католици и данас држе славу.

Ivan Kukuljević Sakcinski, Povjesni spomenici Južnih Slavenah, I, Zagreb 1863,
стр. 338.
73
„Vjesnik Kraljevskog hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog arkiva", XII, 1910, стр.
116.

ПОМЕНИ СЛАВЕ КОД СРБА ОД
16. ДО 18. ВЕКА
Као вести о слави могу се сматрати и текстови црквених молитава за обреде који се врше о слави. Ни je
ми познато када се јављају ти текстови. Грујић наводи
само да их има у старим служебницима (приручним
књигама за богослужења јавног карактера), а у 16.

72

Fra J. Jelenić, Kultura i bosanski franjevci, II, Sarajevo 1915, стр. 10.
Fra Agustin Milletich, Naredbe i uprave biskupa namistnika aposctolski proshasti,;
sadascgnega..., Rim 1828, стр. 25—26.
74

75

182

183

веку те молитве улазе у требнике (приручнике за обреде приватног карактера). Тако се молитва „глагол1ема
над кутијеју (кољивом) светих памети" налази у штампаном Требнику Божидара Горажданина из 1523. и у
милешевском Требнику из 1545. У Требнику Божидара
Вуковића из 1538—1540. нема молитава за благосшъање кољива и хлебова, али je P. Грујић нашао један
примерак таквог Требника у који je неки свештеник
руком дописао те две молитве поред неких других.
Служебник Виценца Вуковића, штампан у Млецима
1554, садржи молитву за благосиљање кољива „ва
памет светаго" (дакле, свечарског или славског кољива). Молитве за освећење хлебова и кољива унете су и
у један рукописни Требник, писан у Босни на реци
Укрини под Љубић-планином 1622. (сада у епископској библиотеци у Пакрацу).76
Иначе, у писании изворима овога времена сусрећу се
помени славе или службе чешће и из разних крајева.
В. Богишић je објавио две народне песме, обе о
истом догађају: „Како војвода Радуле дође да Пераст
пороби и погибе 1571. године". Садржај je следећи: на
Пераст напада влашки вој вода Радуле, баш кад су
Пераштани славили своје „крсно име" Крстовдан пред
„црквом светога Крста". Беху испили једну чашу „у
славу крснога имена", другу попили у јуначко добро
здравље, a трећу у славу вишњега бога, па се онда
дигли да сузбију Влахе. Први текст je из рукописа
писаног крајем 17. или почетком 18. века, који je био у
кући Баловића, а други из рукописа Мазаровића из
1775. год.77 То су познији преписи старије песме.
Пошто народне песме нису поуздан извор за познавање народног живота, поменути текстови могу служити
само као докази о постојању „крсног имена" у Боки у
16. веку, када су вероватно биле први пут записане.
Из 18. века има више помена славе или службе.
Иако ти помени нису веома значај ни, готово сваки од

њих садржи ипак понеку вредну појединост. Помени
су већином из крајева на северу од Саве и Дунава који
су били под Аустријом.
Године 1704. ишао je сремски калуђер Јеротије Рачанин на поклонство у Јерусалим. Десило се да je ca
друштвом пролазио кроз варош Св. Николу на Овчем
пољу на дан преноса моћи св. Петке (19. јула по ст.
кал.), када je славила црква св. Петке у тој вароши, а
тог дана „слави Висарион наш друг". Висарион je био
78
јеромонах из манастира Раковице. То je први пут да
се помиње термин „славити". Значајно je што се ради
о слави једног монаха, човека без породице и који не
би требао да се држи народних обичаја. Из средњег
века имамо више примера да се представници јерархије обраћају светитељима чија имена носе: обраћају им
се за помоћ, посвећују им своје цркве—задужбине итд.
Висарион не чини тако, али не знамо када су почели
тако да раде епископи и монаси: у нови je време српски
епископи и монаси, па и патријарси, свечано славе своју
родовску славу. Најстарији познати ми пример да српски архијереј слави родовску славу je из 1726. Београдско-карловачки митрополит Moj си je Петровић
славно je св. Николу. Године 1726. био je у време своје
славе у Пешти, а 1728. у Београду. Оба пута давао je
писмена упутства свом протосинђелу у Сремским Карловцима шта он треба да уради том приликом: како и
када да ириреди гозбу. И претходник Мојсијев, митрополит Вићентије Поповић, славно je св. Николу. Првом приликом, 1726, митрополит je писао свом протосинђелу у Ср. Кар л овце да и тамо нарочито проел аве
св. Николу: прво ради пок. митрополита Вићентија
Поповића, који je такође славно св. Николу, друго
ради самог њега, Moj си ja, и треће, што je саборна
црква у Сремским Карловцима посвећена св. Николи.
Прослава нека се обави у митрополитском двору „по
обичају" са гозбом за позване госте. Ако то писмо
стигне касно и протосинђел ништа не учини о св.

76

Рад. М. Грујић, пом. рад, 42, стр. 46—47.
В. Богишић, Народне ијесме из сшаријих, »ajbuiue приморских зайиса, Београд
1878, стр. 133—134, 183, 187.
77

„Гласник Српског ученог друштва", XXXI, Београд 1871, стр. 298.

184

185

Николи, нека „по празнику на који дан учини je дну
трапезицу ништим и убогим, а о празнику ионако има
много свечара", па je и боље да се гозба учини по
празнику... Другом приликом, 1728, писао je 2. децембра протосинђелу да на дан св. Николе „сиромаш и
школнике нахраните; то су и тако нам' гости. И свешту
и проче у цркву наредите. А ако Бог поспеши и придемо тамо хоћемо по Рождаству трапезу учинити, а сад'
с' сиромаси и тих' школников да прође." То je углавном поновљено и у писму од 7. децембра, наглашавајући: ако протосинђел није већ „за господаре варошане
и друге" о св. Николи приредио гозбу, да ће он то сам
учинити кад дође, а и сам протосинђел може je одмах
79
приредити за сиротињу.
У манастиру св. Луке у Никшићкој жупи нађена je
рукописна књига Зборник Михаила Милорадовића,
састављен и преписан у Москви 1714—1715. и донет из
Москве. Поред осталога, Зборник садржи и „Сказаније
о кнезу Лазару и косовском боју". У том „Сказанију"
има и један став у говору кнеза Лазара који прекорева
Милоша што му, због њега, Турци не дадоше да прослави своје крсно име и учини весеље са господом
српском. Милош му je пореметио крсно име.80 Мада
говори о слави кнеза Лазара 1389, овај податак je у
ствари од знача ja само као докуменат за славу у позниje време, и да je она живела и код Срба који су се
пресељавали у Русију. У овом случају може се узети и
као податак за 17. век, пошто су Милорадовићи прешли у Руси ј у je дни у друго ј половини 17. века а други
почетком 18. века. У народним песмама о кнезу Лазару
и о косовском боју, ко je су свој коначни облик добиле
много касније, пева се како je кнез Лазар славно пророка Амоса. Православна црква слави успомену на
пророка Амоса 15. јуна, на наш данашњи Видов дан.
Иако не помиње име светитеља, то исто казује и ска-

заније у Милорадовићеву Зборнику, што упућује на
заједнички извор. Не зна се шта je у ствари славно
кнез Лазар. Народна песма ставља намерно косовски
бој на дан славе кнеза Лазара ради што јачег ефекта:
кнез Лазар ће страдати на дан своје славе, на дан који
je свечан у његову животу и на двору и када су код
њега окупљена сва господа српска. Нећу се задржавати дуже на тим моментима, али je потребно само да
скренем пажњу да и у народној песми о томе имамо,
као и у „Сказанију", несумљив утицај цркве: пророка
Амоса унели су у традицију црквени људи, као и многе
друге елементе из Библије, хагиографија и апокрифа, о
чему се не води увек довољно рачуна приликом проучавања народне усмене књижевности.
Одлуком млетачке в ладе од 14. јула 1718. основана
je „Комунитад од Топле" (Топаљска општина) у Боки,
састављена од неколико села. На општинском „сабору" 1720. донето je неколико зашъучака у циљу што
бољег организованна и уређења општине. Поред осталога, решено je да се одлучи од цркве—братства сваки
православии човек или жена из општине који не би
пристао у општинску заједницу, и „ни ни je дан свештеник велики али мали да му не твори ни je дно ђело што
би му требовало црковно од закона, ни у цркву прима,
ни укопа, такођер ни ниједан други мирски чловек ни
свој, ни кум, ни туђин ни комшија, да не пође у њега
ни њега да ко зове ни о креном имену ни на весеље
ничесово, ни на жалост ни на укоп..." На крају je
белешка од 20. јуна 1743. да одлуке из 1720. дотада
нису ни потврђене (вероватно: обновљене) нити друго
прописано.81
В. Скарић наводи неке податке, који представљају
посредан помен славе у Сарајеву 1721. и рани je. У
белешкама старе православие цркве у Сарајеву нашао
je он како je нека Анђелија, кћи Хаџи Марка Николића, оставила цркви овећи легат под условом да j o j се

79
Рад. М. Грујић, „Белешке о крсној слави митрополита Мојсеја Петровића",
„Гласник Историјског друштва у Новом Саду", VII, 1934, стр. 327.
80
П. Ровински, „Рукописям зборник Михаила Милорадовића", „Летопис Матице српске", 182, Нови Сад 1895, стр. 83—84.

81
Петар Д. Шеровић, „Из архиве старе топаљске општине код Херцегновога",
„Гласник Етнографског музеја у Београду", VIII, 1933, стр. 31—32.

186

187

после њене смрти чини помен сваке године на св.
Луку. Много пре тога су њен дед и отац поклонили
цркви икону св. Луке. На основи такве привржености
те породице св. Луки, Скарић претпоставља, сасвим
оправдано, да им je св. Лука био крсно име.82
Спахијски суд на спахилуку Беље, у Барањи, прописао je, 1726, обрасце заклетве за своје јобађе (чивчије) разних конфесија. Православии су се заклињали,
сем св. Тројицом, Богородицом, арханђелом Михаилом, св. Петром и Павлом, св. Николом и св. Ђорђем
још и „тако нам наши крстни имена, које славимо".83
Штета je што писац ни je у целини преписао из Бељског
архива и образац заклетве за Србе католике. Употреблен je назив „крсно име" вероватно стога што су и
барањски Срби били пореклом претежно из западних
српских области, тј. из Босне и од Срба у Хрватској.
Из прве половине 18. века има још неколико података о слави код Срба у Србиј и под аустријском окупацијом 1718—1739. као и код Срба у тадашњој Угарској. Аустријска управа у Србиј и мешала се много и у
народни живот, па се бавила и проблемой славе ко ja
j o j je сметала. Дворско крморско и Дворско ратно веће
у Бечу издали су 1724. једно решење у девет тачака о
православној цркви у окупираној Србији. У шестој
тачци се говори о слави: иако оба већа сматрају обичај
славе као празноверицу („... den Gebrauch räzisch na-

када се безобзирно радило да се Срби покатоличе или
поунијате, било je и тога да су забрањиване или ометане крене славе.85 На жалост, Ћоровић није навео
извор одакле je узео грађу за то тврђење.
Српски црквени сабори и noj едини архијереји тог
времена, у настојању да среде прилике у цркви после
тешких потреса и сеоба изазваних ратовима 1683—1699.
и 1716—1718, доносили су и правилнике о таксама ко je
je требало верни да плаћају црквама и свештеницима
за разне услуге. Такав правилник je називан „свитак".
На црквено-народном сабору у Сремским Карловцима
1726. одређено je да се свештенику плаћа „од свечара
за кољиво и колач" 16 динара (тј. новчића или крајцара).86 Поред термина „свечар", ту се помињу важни
реквизити славског обреда: кольиво и колач. Та такса
je остала дуго на снази: њу прописују и свитци донети
на саборима 1735. и 1744,87 а 1769. прописана je повишена такса од 17 крајцара свештенику „за колач, кољиво и йодицу".88 У правилима о владању свештеника, која je будимски епископ објавио 30. XII 1729, било
je прописано да je „свечару" могао ићи само његов
парохијски свештеник који je могао повести свештеника кога хоће, где je то свечару могућно (тј. може да
плати).89
Помшъу се из тог времена и славе неких појединаца
грађана. Из једне представке Продана Радивојевића
будимском српском таначу, 1724, сазнајемо да je он
славно Ђурђевдан.90 Године 1731. будимски Срби су
имали неприлика у односима са својим епископом Василијем Димитријевићем и стога Петру Кнежевићу,
једном од народних првака у Будиму, који се био

tion betrifft dass jeder des Jahres einen Feyertag vor sich
celebriret bey welchem der Popp einen gebackenen flecken chn iden muss... scheine zwar dieses etwas superstitions in sich zu führen..."), ипак, пошто je опасно
дирати у обичаје, треба га оставити и допустити свештеницима да за сечење колача могу узимати дванаест
84
крајцара. За време Марије Терезије (1740—1780),
82
Влад. Скарић, „Постанак крсног имена", „Гласник Земаљског музеја",
Сарајево 1920, стр. 252.
83
Прота Стеван Михалџић, ПраЬослаЪна ейискойща у Весйриму, Нови Сад
1935, стр. 100.
84
Драг. М. Павловић, „Административна и црквена политика аустријска у
Србији (од 1718—1739) по грађи из бечких архива", „Глас Српске краљевске
академије наука", LXII, Београд 1901, стр. 185—186.

85

В. Ћоровић, Исшорија Jyiocjiabuje, Београд 1933, стр. 390.
Г. Витковић, „Споменици из будимског и пештанског архива", I, „Гласник
Српског ученог друштва", 2. одељак, књ. III, Београд 1873, стр. 295.
87
Г. Витковић, нав. дело, II, „Гласник Српског ученог друштва", 2. одељак,
књ. IV, Београд 1873, стр. 214, 327.
88
Г. Витковић, „Споменици из будимског и пештанског архива", III, „Гласник Српског ученог друштва", 2. одељак, кн.. V, Београд 1874, стр. 352.
89
Г. Витковић, „Споменици из будимског и пештанског архива", I, „Гласник
Српског ученог друштва", 2. одељак, књ. III, Београд 1873, стр. 260.
90
Душан J. Поповић, Срби у Будиму од 1690. до 1740, Београд 1952, стр. 288.
86

188

189

замерио епископу, ни^едан од свештеника НИЈС хтео да
91
дође кући о његовој слави св. Николи. На слави код
певца Стојана, на дан св. Игњатија 1733 (?), било je
више отмених гостију: епископски егзарх Нектарије
Димитријевић, јерусалимски архимандрит, будимски
свештеници, црквени епитроп Хаџи Јован Дамјановић,
92
и др., и егзарх Нектарије je направио груб испад. А
како се славило код Срба у некадашњој Угарској,
говори један кратак податак из Новог Сада из 1754,
када се као део покућства помиње „астал ради све93
чара".
Док je свитцима у 18. веку прописивано, на територији Српске београдско-карловачке односно, Карловачке митрополије, колико свештеници смеју наплаћивати од свечара за чинодејство, код Срба у Славонији, ко ja je такође била у саставу те митрополије, по
извору из 1759, био je тада обичај да о креном имену
колико ко има крава свештенику даје толико кашика
масла, а колико глава чељади толико холби (боца) вина
и je дну шунку. 94
Код Срба у Хрватској се тада славило по три и
четири дана, па карловачки епископ Данило Јакшић
наређује 1762. „да о крснијех имених не чине гости по
три или по четири дни, како je од прво народ чинио,
него само je дан дан, то јест на Крсно име да се строшак
чини и међу се да се чаете..." Ако народ (гомирски
пук) неће да послуша наредбу него ће крена имена
славити по два или три дана, епископ ће л-их дана
цркве затворити, да не буде на онај дан службе и да
кршњаци не буду могли у цркву носити просфоре,
кољива, свећа, ни тамјана, „а никоме се не крати један
дан Крсно име славити и частити се, то јест: најпрво
име Божје и светаго Божијега угодника у цркви прославити на Божјој служби, а по том у својих домах тај

дан частити се..." Владика je, очигледно, настојао,
по интенцијама државних власти за време Мари je
Терезије, да се код Срба укине и умањи празновање
њихових празника. Уредба („регуламент") о Шајкашима од 1764, има члан 67, који у ондашньем преводу
гласи: „Kod ukapagna uliti Pogrebstvja, kakono takoghier
Svattovanja, kersctegna, kerstni Immena i Slavlyegna
svoih Svetkovina, dasse gleda obicsajne odviscnye csasti,
csrez kojesu mloge Kuchie u Siromasctvo Falle, neder96
xese.. ." Ипак, слава je била толико укорењена и ње
се народ тако чврсто држао, да je и царица морала да
попушта: регуламент за српску православну цркву у
Аустрији од 1770. укида 56 празника за православие,
али допушта празновање кућњег и црквеног патрона;
декларацијом од 1779. укинути су регуламенти од 1770.
и 1779. и чланом 65. одређено je да православии могу
празновати само оне дане ко je je одредио Синод 1774.
и дан славе.97
Као што je Аустрија била против славе, тако исто се
и Л1летачка република нашла побуђена, тобоже да
народ спасава од расипања, да изда наредбе о ограничаваньу гозбе и трошка о слави и другим свечаностима. Изванредни млетачки провидур за Котор, Арбани} у, Будву, Нови итд. Гајетан Молин из дао je 19.
јуна 1772. наредбу, која je после прочитана у појединим местима. Наредба je писана српским народним
језиком. У уводу њену се истиче како су „гозбе и
совре, ко je се чине на крсно име, на младе мисе у
вријеме пира, мира, светковине, года, седмине, крмине, свеце служећи, част чинећи" извргле се у ждерање
и пијанство, услед чега сиромаси страдају, јер се човеку за je дан дан noj еде толико са чим би он и сви
његови укућани презимили. А из пијанства рађају се
свађе, убиства и пропаст несрећних кућа. Да се то
спречи, наређује да убудуће „на дан свога свеца ,крсног

95

91

Нав. дело, стр. 242—243.
Нав. дело, стр. 251—252.
93
В. Стајић, Грађа за кулшурну исшорију Hobol Сада, Нови Сад 1951, стр. 16.
94
Рад. М. Грујић, Средн>еЬекоЬно сриско иарохијско сЬешшенсшЬо, Скошъе 1923,
стр. 63.
92

95
96

569.

Манојло Грбић, КарлоЬачко ЬладичансшЬо, II, Карловац 1891, стр. 177, 179.
Рукопис у архиву Матице српске.
Fr. Vaniček, Specialgeschichte der Militärgrenze, II, Wien 1875, стр. 545—546,

190

191

имена' нико не сме звати ни примати ни на ручак ни на
обед, ни на вечеру, ни рођаке ни пријатеље, него да
благу je са својим укућанима, оно што му je Бог дао".
На исти начин се забрањују даће и гозбе приликом
,,младе мисе", тј. прве службе коју изврши новорукоположени свештеник. Прописују се строге казне за
оне који се не буду држали те наредбе. Ипак, обичаји
су се вршили и даље, и 1830. поновиле су те забране
аустријске власти у договору са епископом Јосифом
98
Рајачићем. Узгред на овом месту вреди да се помене,
донекле и као илустрација, како je био баш у то време,
1774, обичај да се о свадби код „Морлака" наздравља
великом букаром кућњем креном имену: „al Santo
99
Prottetore della famiglia".
У je дном запису у тефтеру манастира Девича у Дреници из 1778. забележена je погодба с неким слугом
Милошем и све што му je плаћено. Између осталог,
дата су му ,,за вино 2 гроша за сьтаго Николу".100 То
значи: да купи вино за своју славу св. Николу изузео
je тада суму од два гроша (а месечна плата му je била
десет гроша).
Напое летку, имамо и je дан помен славе из средње
Босне, из околине Сарајева, и то из пера једног муслимана. Сарајевски хроничар Мула-Мустафа Башескија
бележи како су 1194. хиџр. године (тј. 1780) хајдуци под вођством оглашеног хајдука Корушкановића
(мусл.), из Трновског немата, дошли у једно село где
се славило крсно име. Ту су се и најели и напили, а
онда још затражили да и собом понесу, ал и им хришћани не хтедоше дати. Дошло je до туче, у којој су сељаци надвладали хајдуке, а из Сарајева су биле послате страже да их доведу у Сарајево.101
Код Срба у западним крајевима je обичај да се о

славској гозби чита нарочита молитва звана, по првим
њеним речима, „Васлава". Забележен je, у новије време, велик број текстова „Ваславе", нарочито из Босне.
Рад. М. Грујић je нашао два много старија текста. Један
од њих je из друге половине 18. века, нађен у селу
Бршљаници у северној Хрватској. Записао га je неки
свештеник и то као саставни део описа целог обреда
благосиљања свечарског кољива, који назива „Напитница во свечарнш день". Други текст je записао 1801.
Стефан Мандић из села Г. Чаглића у Славонији, и то
као заробљеник у Тулу у Француској. Оба текста je
102
изнео Р. Грујић.
Вероватно да 18. веку припадају и два ранија помена
славе из Боке. Оба су у документима што их je објавио
Вук Врчевић. Прво je тестаменат Николе Ерцеговића
из села Врановића у Брбњу, у Боки, писан тобоже 3.
фебруара 1419. У том тестаменту тестатор препоручу je
своју душу Богу, Богородици, свему колу небесном и
„мојему крсноме имену светоме Николи" и анђелу
хранитељу. 103 Сем разлога које je навео Скарић за
сумњу да je тестамент из 1419 (непоузданост традиције
рода Ерцеговића о пореклу и модеран језик тестамента,104 могу додати, са своје стране, да je искльучено да
je 1419. постојало презиме Ерцеговић, јер je Ст. Вукчић тек 1448. узео титулу херцега, а град Нови, с којим
се Ерцеговићи грбаљски доводе у везу, прозван je
Ерцег-Нови још доцније. Други je спис Грбаљски законик, који je, по Врчевићу тобож из 1427. године. Чл.
23. тог Законика гласи: „Сваки брат дужан je дочекивати сестру или одиву на крена имена и на побожитњу
част."105
Сачувани подаци о слави или креном имену из 18.
века показују, пре свега, општост славе код Срба: и по
тим оскудним и случајним забелешкама за њу се знало
у свим земљама у којима су тада живели Срби, и

98
В. Ћоровић, „Забрана пировања о креном имену и другим светковинама у
Боки Которској из 1772. године", „Гласник Земаљског музеја", XXIII, Сарајево
1911, стр. 351-354.
99
A. Fortis, Viaggio in Dalmazia, I, Venezia 1774, стр. 75.
100
Гл. Елезовић, Пушке арнаушке. Јужна Србија, I, Скопље 1922, стр. 147.
101
Риза еф. Мудеризовић, „Кроника Мула-Мустафе Башескије", „Гласник
Земаљског музеја", XXX, Сарајево 1918, стр. 63—64.

102
103
104
105

Рад. М. Грујић, „Црквени елементи крене славе", стр. 56, 58—59.
В. Врчевић, нав. дело, стр. 17—19.
В. Скарић, пом. рад, стр. 271.
В. Врчевић, нав. дело, стр. 31.

192
држали су je сви друштвени редови; из 18. века су
поуздани подаци да су славу држали и српски калуђери, свештеници и јерарси. Поред тога, славу или
крсно име славе у то време и многи католици, Срби и
Хрвати. Славска гозба je опште обележје славе у свим
крајевима где се тада помиње, а светац којег поједине
куће служе заштитник и његово име се употребљава и
у заклетви. Делимично се кроз те податке назиру и
обласне разлике у слави које се огледају у терминима.
Потребно je подвући да се у изнетим поменима који
припадају Боки и источној Херцеговини употребљава
назив „крсно име" као народни назив, употреблен
сасвим спонтано. Назив „крсно име" се сусреће и у
Барањи (1726), чији су Срби и сами били пореклом
добрим делом ако не и великом већином из западних
крајева. У исто време код Срба на другој страни сусрећемо друге називе: свечар, слава.
Од славских обреда и обредних реквизита помињу
се свећење водице, кољиво и колач, али само код Срба
на територији Карловачке митрополије. Имамо довољно разлога да верујемо да кољиво ни на тој територији
у то време није било општи обичај о слави. Haj зад,
треба и то истаћи, у 18. веку се сусрећемо већ са
непријатељством млетачких и аустријских власти ко je,
у низу других мера да униште православље у својој
земљи, забрањују и славу.

Ђурђица Петровић
ОДРЕДБА ДУБРОВАЧКЕ
ВЛАДЕ О „ПРАЗНИЦИМА
СВЕТИХ" ИЗ 1498. ГОДИНЕ
У средњовековним приватноправним списима Дубровачког архива, као и у другим врстама извора, има
релативно мало података о обредној пракси и веровањима старих Дубровчана. Највише таквих вести има о
погребном ритуалу, знатно мање о свадбеним обичајима, а тек понешто и о другим устаљеним, традицијским
навикама. У след тога, малобројне одлуке и одредбе
дубровачких в лада ко ј има се тежило да се непожељне
светковине, радње и појаве ко je нису биле у складу с
канонима католичке цркве и интересима државе ограниче, сузбију или искорене, представљају драгоцено
врело спознаје и о тој страни духовног живота становника средњовековног Дубровника и његовог подручја.
Судећи према расположивим документима, дубровачке в ладе су се до после дњих деценија XV века
ретко уплитале у обичајни живот својих поданика.
Ако се изузму забрана из 1425. године да се у Катедрали игра, води коло и певају световне попевке1 и уредA. Zaninović, Zakon protiv plesanja, igranja kola i pjevanja svjetovnih popijevaka u
Stolnoj crkvi u Darovniku iz god. 1425, Sveta Cecilija XXVI/2, Zagreb 1932, стр. 62, 63
— интегрални текст забране Великог већа од 13. марта 1425. У скраћеном облику
објавили су ту забрану: М. Петровић, ДуброЬачке маскараше, Београд 1950, стр. 22; К.
Јиречек, J. Радонић, Исшорија Срба, II, Београд 1951, стр. 294. Помени о томе: Ј.
Andreas, D. Cvetko, S. Đurić-Klajn, Historijski razvoj muzičke kulture u Jugoslaviji,
Zagreb 1962, стр. 25 — нэп. 4; O. Младеновић, Коло у Јужних СлоЬена, Београд
1973, стр. 31; M. Demović, Glazba i glazbenici u Dubrovačkoj Republici, Zagreb 1981,
стр. 16.
Изгледа да се забрана дубровачке владе од 10. марта 1306. године да се „ludere
in ecclesia sancte Marie maioris" и продају диње и воће, a која се тумачи као
плесање у цркви (Historijski razvoj muzičke kulture u Jugoslaviji, нав. место; А.
Zaninović, нав. дело, стр. 62) односи на неку хазардну игру. Потпуније објашњење
пружа забрана с почетна априла 1312. године, у којој се наводи „ludere ad aliquem
ludum ad denarios" у Госпи Велико), као и у другим дубровачким црквама. —
Monumenta Ragusina (= Man. Rag.), V, Zagreb 1897, стр. 106. O коцкању уп.: Z.
Šundrica, „Kockari u starom Dubrovniku", „Dubrovnik", l, 1973, стр. 79, 80.
1

194

195
2

бе о сахрањивању из 1434. године, до тада издаване
одредбе биле су из XIII и прве половине XIV века.
Оне су углавном биле усмерене на регулисање свадбе3
них обичаја и у периоду ускршњег празничног циклу4
са обичаја маскирања, прерушавања у Јевреје и исме5
јавања досељених Словена из залеђа.
За све те одлуке и одредбе карактеристично je да су
временски сезале до средине XIV века и да су се
тицале обичајног живота само становника града Дубровника.
Такав став дубровачких в лада био je, по свој прилици, одраз постојећих разлика између интереса цркве
и навика становника града. Католичка црква се свим
силама трудила да стави под контролу целокупан духовни живот својих верника. Становници Дубровника, међутим, иако правоверии католици, били су у то
време, без обзира на етничко порекло, донекле још
привржени наслеђеним античким схватањима о потребном и вредном.6
г

Liber Viridis, cap. CCLXXIV, fol. 186, 10. IV 1434, одлука Великог већа.
V. Bogišić, C. Jireček, Liber statutorum civitatis Ragusii compositus anno 1272,
Zagrabiae 1904, LXIV—LXVI 1235; Lib., VIII, cap. LVII, p. 2, 20; 20. IV 1304, кнез
Marinus Badoerius, T. Smičiklas, Codex diplomaticus regni Croatie, Dalmatie et
Sclavoniae, III, Zagrabiae 1905, 6p. 379, ča наведеним старијим издањима одлуке о
миразу и свадби из 1235; M. Medini, Starine dubrovačke, Dubrovnik 1935, стр. 124,
125; L. Beritić, „Ubikacija nestalih građevinskih spomenika u Dubrovniku", II, „Prilozi
povijesti umjetnosti u Dalmaciji", 12, Split 1960, стр.79; Д. Динић-Кнежевић,
Положа] жене у ДуброЬнику у XIII и XIV Ьеку, Београд 1974, стр. 74, 75; К.
Јиречек, Ј. Радонић, нав. дело, II, стр. 247; Man. Rag., I, Zagreb 1879, 10. III 1306,
кнез Bellecium Falletro; A. Соловјев, Књша cbux реформацџја града ДуброЬника,
Београд 1936, pag. II, cap. XVI — de noviciis.
4
M. Pantić, Jevreji u dubrovačkoj književnosti, Jevrejski istorijski muzej — Zbornik,
I, Beograd 1971, стр. 212, 213, 214. За одлуку од 23. марта 1331. уп. Man. Rag., И,
Zagreb 1832, стр. 332, а о маскирашу се расправљало и 27. марта 1331. — Исто, стр.
333; V, 310, али не и 1381. године како наводи М. Пантић (нав. дело, стр. 214)
позивајући се на Man. Rag., II, 333. Кратак осврт на прерушавања у Јевреја дао и
J. Tadić, Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stoljeća, Sarajevo 1937, стр. 19.
5
V. Bogišić, C. Jireček, нав. дело, Lib. VIII, cap. XCVII, кнез Petrus Justiniano
— 1349; M. Pantić, нав. дело, стр. 212, ставља ову забрану у 1272. годину; Đ.
Petrović, La culture traditionnelle des Slaves — origine et continuite. Gli Slavi occidentali
e meridionali nell'alto medioevo, Spoleto 1982 (Settimane di studio del Centro italiano
di studi sulFalto medioevo XXX — у штампи).
6
Ђ. Петровић, Пусш у градоЬима на Јадрану у касном средњем Ьеку, Зборник
Филозофског факултета, XIV/1, Београд 1979, стр. 167, 168, 172, 174, 177; иста,
„Prilog proučavanju kulturnog kontinuiteta u materijalnoj kulturi jadranskog područja",
Fiskovićev zbornik, I, „Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji", 21, Split 1980, стр.
670, 671.
3

Пошто je Дубровник био главно средиште управне и
црквене власти државе, разумљиво je што je пажња
владе била пре свега усмерена на искорењивање код
становника града „обреда који дишу поганством", како je некадашње радње приликом свадбе окарактери7
сао Филип де Диверсис, који je био учитељ у Дубров8
нику од 1434. до 1441. године. Обичајни живот становника ван градског подручја, малобројног, без економске и друштвене моћи, смештеног на малој територији, ни je тада још улазио у видокруг интереса државе.
Може се претпоставити да су захвати дубровачких
влада, а и цркве, у обредну праксу и веровања старих
Дубровчана постигли жељени циљ. У том смислу могло би се схватити зашто се садржаји издаваних одлука
и одредаба до средине XIV века нису више понављали
у релевантним уредбама с краја XV и из првих година
XVI века.
Знатне промене у демографској структури Дубровника и његовог подручја уследиле су после припајања
нових територија: полуострва Пељешца (1333), земљишта уз српско-дубровачку границу од Љуте у Жупи
до Курила (Петровог Села) у Дубровачкој Ријеци
(1357), Приморја од Орашца до Стона (1399) и Конавала (1419, 1426). Томе би требало додати и стална
досељавања Словена, углавном из ближег копненог
залеђа, а у контексту ньихових животних потреба, потреба дубровачке владе за новим житељима, историјских збивања на Балкану уочи и после продора Османлија. Те промене су биле нарочито уочљиве од треће
деценије XV века. Ново становништво, које je добрим
делом било и православие вере, доносило je свој начин
живота и своје обичајне навике и понашање.
Ka да je прилив досељеника попримио знатније размере и када се унета обредна пракса из разних разлога
све више косила са схватањима влада и католичке
'8 F· devP.ivers,is, »Opis Dubrovnika", „Дубровник" 3, 1973, стр. 69.
I. Božić, Filip de Diversis i njegovo djelo, нав. дело, II, III.
13 - 13·

196

197

цркве о исправном и ћудоредном духовном и световном животу, настале су и промене у ставу дубровачких
в лада према обичајном животу поданика ван градског
подручја. Већ у уредби о сахрањивању из 1434. године
9
обухваћени су били и ти становници Републике.
Та нова оријентација в лада дошла je до пуни jer
израза у другој половини XV века. Крајем 1477. годи10
не установљени су „provisores civitatis", који су се
звали и „provisores terrae", односно „providitores
11
terrae". Њих су Дубровчани звали провидници, а
била су их петорица. Дужност те петорице „чувара
12
правде" била je да бдију над тим да кнез и сва три
већа поштују закон, па су имали право да својим ветом
на седницама траже исправљање или одбацивање већ
донетих закључака.13 У њихову надлежност je долазио
и надзор над обичајним животом поданика Републике.
Обилазећи сва дубровачка подручја, подносили су о
томе извештаје Малом већу или Већу умољених и
предлагали мере ко je би требало применити.
У оквиру таквих предлога, који су се у последњој
деценији XV века углавном односили на погребну обредну праксу,14 провидници су 28. априла 1498. године
изнели пред чланове Већа умољених своје мишљење о
интервенцијама ко je би требало да в лада предузме
ради уређења погребне даће, ко ja се до тада одржавала на гробовима умрлих,15 тј. у црквама, самостанима
и око њих, а где су покопавани умрли становници
Дубровачке Републике.16 Том приликом су провидници известили већнике и о великим трошковима прили-

ком „празника светих". Њихов извештај и предлози
прихваћени су у Већу умољених с великом већином
17
гласова, 31:3, а они у целини гласе:

9

Упор, напомену 2.
Liber Croceus, fol. 119—120, 6. XI 1477: Ordo quod singulis annis fiant quinque
officiales qui appellantur provisores civitatis.
11
L. Beritić, Stonske utvrde, Dubrovnik 1958, стр. 58.
" J. Lučić, „Dubrovačka Republika od XVI do XIX stoljeća", „Dubrovački
horizonti", 22, Zagreb 1982, стр. 23.
13
Исшорија народа Jyiocnabuje, I, Београд 1953, стр. 598.
14
Consilium Maius (= Сот. Maius), 16, fol. 104' — 105, 14. IV 1494; исто у Liber
Croceus, fol. 242; Consilium Rogatorum ( = Cons. Rog.), 27, fol. 136—136', 2. VIII 1494;
fol. 288', 27 XI 1496.
15
Со/и. Rog., 28, fol. 84.
16
Ђ. Петровић, „Прилог проучавању касносредњовековних градских гробаља", „Гласник Етнографског музеја", 35, Београд 1972, стр. 72—79.
10

„Visis enormibus expensis que districtuales et subditi
nostri solent facere sub nomine caritatis ad sepulturas
mortuorum et ad festivitates sanctuorum quas ipsi districtuales et subditi nostri solent observare, provisoribus terre
videtur quod providere debeat hoc modo, videlicet, quod
dicte caritates a modo sint ex toto remote et non possit ad
sepulturam alicuius defuncti in territorio nostro fieri caritas aliqua comestionis et potationis sub pena iperperorum
V cuilibet qui ordinaret dictam caritatem et cuilibet qui
comederet aut biberet ad sepulturam defuncti de dicta
caritate. Possit tarnen fieri caritas in domo in qua habitabat defunctus. Ad quam caritatem non possint ire nisi
persone coniuncte in illo gradu in quo sunt illi quibus in
Ragusio licet ire ad visitum mortuorum sub dicta pena
iperperorum quinque.
Ad observationem autem festivitatum sanctorum non
possit aliquis ire ad convivium nisi persone coniuncte
obeservanti dictam festivitatem in illo gradu in quo sunt
persone quibus concessum est ire ad visitum mortuorum
et hoc sub dicta pena tarn vocanti quam euntibus. Et hoc
ordo possit corrigi, minui et in melius reformari per
maiorem partem consiliorum nostrorum."18(1)
Изостављајући у даљим разматрањима погребну даћу, јер она представља посебну тему, осврнућемо се
само на „празнике светих", чији je помен, колико нам
je познато, први такве врете у дубровачким архивским
књигама.
Доста штур текст о прослављању „празника светих"
не омогућава шири увид у садржај, намену и потпуно
17
Сот. Rog., 28, fol. 84: Prima pars est de firmando reportum provisorum pro
caritatibus ad sepulturas mortuorum et pro expensis ad festivitates sanctuorum, quod
dicta expensas non fiant. Per XXXI, quontra III.
18
Исто. (Бројка у малој загради означава број фусноте у којој ће читалац, на
крају зборника, наћи превод наведеног латинског текста — нап. ур.)

198

199

значење ових светковина. Формалном анализом могу
се утврдити следећи саставни делови тих светковина:

нови синова и кћери. Непоштовање ове одлуке приликом прослављања „празника светих" повлачило je
за собом казну од пет перпера, како за оне који су
позивали тако и за оне који су се одазивали позиву и
долазили да учествују у гозби.
Основно питанье ко je ова одредба повлачи јесте: шта
се у Дубровнику и на његовом копненом подручју
подразумевало крајем XV века под појмом „празници
светих".
У одредби о празновању светаца апострофирани су
били само становници и поданици Републике који су
живели ван подручја града Дубровника као штоватељи одређених светачких дана. Другим речима, то би
значило да се „празници светих" нису светковали у
Дубровнику. У касном средњем веку Дубровчани су
славили дан св. Влаха (3. II), заштитника града,20
затим пренос мошти вьегове леве руке у Дубровник
(5. VII);21 одржаване су многобројне редовне и ванредне процесије,22 прослављани су свеци, заштитници
световних и духовних братовштина,23 као и други празници. Почетком маја 1378. године Велико веће je
утврдило 48 празника.24 Све су то биле Светковине
јавног карактера, уз које су ишле гозбе, скромније или
богатије по садржају, у зависности од њихових приређивача и цшъа.25
Уз државне и званичне празнике Дубровчани су

1. Светковине су означаване појмом „празници светих", односно у једнини „празник свеца" или „светог". Из текста одредбе се не сазнаје да ли je то био
званичан назив тих светковина или je реч о општој
одредници за одређене светачке дане.
2. „Празнике светих" су прослављали само становници копненог дела Дубровачке Републике настањени
ван градског подручја.
3. Светковине су припадал e сфери обре дне праксе.
4. Свеци који су прослављани штовани су према
обичају.
5. Светковине су одржаване по кућама оних који су
штовали поједине свеце.
6. Централно место у прослављању заузимала je
гозба.
7. На гозбу су позивани гости.
8. Припремање и одржавање тих „празника светих"
било je скопчано с великим трошковима.
Провидници и дубровачка влада нису били сагласни
са уобичајеним начинима прослављања „празника светих", тачније, с бројем званица које су присуствовале
гозби, као и са великим издацима ко je су том приликом
чинили они који су штовали одређене свеце. Да би се
томе стало на пут, ограничен je био број особа ко je су
могле бити позване на гозбу.
Од тренутка доношења ове одредбе, у кућу слављеника смеле су да одлазе само особе с њим породично
повезане истим степеном сродства као оне којима je у
Дубровнику било дозвољено да одлазе на туговање за
умрлим (корота). Према уредби о жаловању из 1494.
године, на коју су се овог пута позивали провидници,
само на ј б лижи мушки сродници ожалошћених смели
су учествовати у гозбама ко je су приређиване прва три
дана после смрти неког од укућана. То су били: браћа
и синови домаћина и његове жене, мужеви њихових
сестара, синови њихове браће, зетови и унуци, тј. си-

19

19

Сото. Mains, 16, fol. 104': Che da mo avanti in la citta nostra alli visiti over
corotti de quäl condition se voglia non possano andar ad manzar quelli tre primi zorni
salvo fratelli et figlioli et cugnati et germani cuxini et generi del defuncto et de uxor sua
et nepoti zoe figlioli de H figlioli et de le figliole del dicto defuncto et de la uxor sua...
Неодговарајући превод налази се у: Д. Динић-Кнежевић, „Ограничена луксуза у
Дубровнику крајем XV и почетном XVI века", Годишњак Филозофског факултета
у Новом Саду, XVI1I/1, Нови Сад 1975, стр. 83.
20
F. de Diversis, нав. дело, 49—50; Man. Rag., I, стр. 57, 125, 126, 131, 214; А.
Вучетић,
„Св. Влахо у Дубровнику", „Браство", XVII, Нови Сад 1923.
21
Man. Rag. II, стр. 15, 74.
22
F. de Diversis, нав. дело, стр. 49, 51, 52.
23
К. Vojnović, Bratovštine i obrtne korporacije u Republici dubrovačkoj, l, II, Zagreb
1900, на више места.
24
A. Соловјев, нав. дело, стр. 105, 106.
25
F. de Diversis, нав. дело, стр. 50: кнез приређује ручак на дан св. Влаха, 52;
у време сваке процесије шаље се просјачким редовима хлеб и вино да обедују о
трошку Републике.

200

201

прослављали и имендане, као и дане свощх светаца
заштитника. Не зна се да ли су ти наменски празници
светковани и по дубровачким кућама. Малобројна расположива документација указу je само на спољну манифестациону страну прославе. Свецима чија су имена
на крштењу добијали Дубровчани, а ко je су они смат26
рали за своје заштитнике, подизани су олтари, капе27
28
ле, цркве, наручиване су и поклањане иконе са
29
њиховим ликом, даване су мисе за душе легатора,
30
њихових предака и наследника, a прављени су и
обеди с вином, рибом, месом за свештенике, фратре,
31
монахе, сиромашне, који су представляли категорију
богоугодних људи.
Свим тим светковинама у Дубровнику основни тон
je давала католичка црква, ко ja je била j едино призната у Дубровачкој Републици.32 Подржавајући верован>е у страшни суд, чистилиште, којих се човек могао
избавити само побожним животом и милосрдним дели-

ма, упућивала je вернике на пут друкчији од традицијског обичајног живота.
Насупрот таквом дубровачком прослављању „празника светих", „нови становници" су, по свему судећи,
упражњавали њима својствена светковања на начине
који су се разликовали од дубровачког. Саставни делови тих друкчијих прослава „празника светих", који
су добијени анализом релевантне одредбе, формално
су одговарали компонентама светачких дана који су
прослављани у Дубровнику: дан свеца који се штује,
званице, гозба. Али, суштински су они представляли
појаву из обредне праксе друге врете. То je био изразито приватан култ са званицама и с ритуалном гозбом
са ко je су биле исюъучене жене, као традиционално
непожељне особе у одржавању култа. Све те манифестације биле су усредсређене око „свеца" кога je nojeдина кућа, односно њен домаћин, штовала и славила.
Да ли je тај „празник свеца" прослављан као имендан или као заветни дан или као наслеђен светац
заштитник породице, то питање оста je без тачног
одговора. У сваком случају, може се претпоставити да
тај празник крајем XV века на дубровачком копненом
подручју ни je био светковина читаве породице, jep се
у противном не би у кући оног „који штује речени
празник" окупљали чланови његове породице. Из тога
следи да je сваки одрастао члан породице могао имати
свог свеца. Уколико je била реч о празнику породице,
онда je штовање свеца са гозбом било култним прописима дозвољено само на j стари j ем члану породице, и то
према начелима примогенитуре.
Сви набројани елементи „празника светих", односно
„свеца", па и сам назив,33 подударају се са главним
компонентама светковине ко ja je доцније, у XVIII

26
Testamenta Blagog djela, 3, fol. 61, 1348, тестамент de Decha fflia de Andree de
Sorgo: завештава сто перпера да би се у цркви Мале браће направио олтар al nome
mio; Testamenta notariae (= Test.) 6, fol. 133, 12. VI 1371, тестамент de Vlacho de
Francesco: „ ... voio ehe se venda tuto lo fatto mio ehe se trovasse mobelle et stabelle e
ehe se debia fare uno altare a sancto Domenego. Lo ditto altar voio ehe sia a nome de
misser sancto Blasio..."
" T. Smičiklas, Codex diplomaticus, XII (1914), 6p. 60, 18. IV 1352, тестаменат
Nicolo de Lucaro: у цркви Доминиканаца налази се његова капела у којој фратри
треба да држе „unam missam de conventu in die sancti Nicolai et quam cappellam est
nomen suum".
M
Test. Blagog djela, 3, fol. 380, 1348, тестамент Маргарита de Коса: завештава
да се на њеном земљишту подигне црква ad honor della beata virgine Marina et de
sancta Margarita; Исто, фол. 416, 1367, тестамент Zuane de Todiso: у његовом
винограду у Стону требало би да се fare una glesia de sancto Zuano Baptiste; L.
Beritic, „Ubikacija nestalih građevinskih spomenika u Dubrovniku", Π, стр. 79: Илија пок.
Теодора Растића опоручује 1283. године да се у року од четири године мора
посветити црква Св. Илије на брежуљку; J. Lučić, Prošlost dubrovačke Astareje,
Dubrovnik 1970, стр. 13: Степо де Силвестро je саградио у Дупцу цркву Св.
Стјепана.
29
Test. Blagog djela, 3, fol. 270, 1348, тестамент Јелена fiola qd. Pangrati de
Goleba et uxor de Andree de Galo: оставља цркви Св. Андрије једну икону која ће
имати in meco sancta Maria et atorno la storia de sancta Elena.
30
Упор, напомену 26—29.
31
T. Smičiklas, Codex diplomaticus, VI (1908), 6p. 386, 18. I 1284, тестамент
Димитрија Менчетића: завештава новац да би се на празник св. Димитрија
приредио ручак у Катедрали, купило вино, риба и месо за сиромашне у самостану
на Локруму, вино и риба за фратре у Малој браћи и код Доминиканаца, дала риба
монасима већег броја самостана и цркава у Дубровнику, као и да се расподели месо
сиромашнима у граду и на градском подручју.
32
Исшорија народа Jyiocnabuje, I, стр. 585, 586.

33
У јужним деловима Југославије крена слава се зове „светац" или „свети".
— Р. Грујић, „Црквени елементи крене славе", „Гласник Скопског научног
друштва", VII—VIII, Скошье 1930, стр. 38; М. Филиповић, Сшудије о слаЪи,
служби или креном имену, „Зборник Матице српске за друштвене науке", 38, Нови
Сад 1964, стр. 59. Власи у североисточној Србији називају други дан славе, када
се даје ручак, „празник". — С. Зечевић, „'Празник' (слава) у североисточној
Србији", „Гласник Етнографског музеја", 31—32, Београд 1969, стр.396.

203

202
34

веку, названа „слава", „крена слава". Судећи по
формулацији у одредби да на гозбу могу да иду „само
особе породично повезане с оним који штује речени
празник", највероватније je реч о индивидуалној светковини домаћина куће.
У студији о слави М. Филиповић je примерима
указао на то да je у средњем веку „индивидуална слава
35
била и полазна тачка и основа за родовску славу",
„јер су и све наследие родовске славе стварно постале
од изабраних индивидуалних слава (па и данас тако
постају), а суштински нема разлике између индиви36
дуалне, родовске, сеоске или црквене славе".
Прихвата јући ову знача j ну тврдњу за боље разумевање закономерности у развитку институције славе,
додајемо да je свака од тих побројаних светковина,
ко je су представљале je дну од фаза у процесу коначног
обликованьа славе, могла постојати и опстојати у једном времену и у једној средний као je дина форма
слављења, а могла се прослављати упоредо и с другим
формама прослављања. То би значило да се истовремено могао штовати светац као индивидуални, лични
празник, или као породични, или као родовски и као
црквени, сеоски празник. Шта ће се и како прослављати, зависило je од низа околности у одређеној средини, од порекла становништва, владајућих традиција
у релевантном друштву, од степена развоја појма села
(територија на којој живи je дна породица, проширена
породица, више несродничких породица) итд. В. Скарић je изнео низ примера са подручја задарско-книнског протопресвитерата о прелазу индивидуалног односно породичног празника у црквену славу. Испитујући порекло досељеног становништва у XV веку, закључио je да су тамошње цркве управо биле посвећене
онима свецима ко je су досељене породице штовале у
свом завичају као своје крсно име.37
34

Р. Грујић, нав. дело, стр. 38, 56.
М. Филиповић, нав. дело, стр. 64.
36
Исто, стр. 55.
37
В. Скарић, „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни",
„Гласник Земаљског музеја", XXX, Сарајево 1918, стр. 235.
35

Све наведене чињенице упућивале би на мисао да су
„празници светих" на копненом дубровачком подручју
ван градских зидина били на самом крају XV века у
ствари једна од форми средньовековне славе. Другим
речима, они су представляли je дну етапу, временски
фиксирану, у развоју ове институције на подручју где
званично она није посгојала. Те празнике су могли
донети „нови становници", а могли су бити и затечени
на територијама ко je су припојене Дубровачкој Републици у XIV и XV веку.
На претпоставку да je „нразник свеца" унет и да
ни je био типично дубровачки, указивале би две врете
података. У наj стариj им дубровачким хроникама, Анонимно} и Николе Рањине, помшьу се под 744, односно
743. годином породична слављења светаца, али у контексту досељавања из Босне: досељеници су живели на
начин Босанаца, као сељаци, веселећи се, пијући и
једући. Свака породица je штовала свог свеца, неко св.
Срђа, неко св. Ђена и Ђенобија, неко св. Николу, неко
св. Ђорђа, неко овог, неко оног свеца.38 С друге стране, до данас су се на копненом дубровачком подручју
задржали индивидуални „празници светих", највише
у Конавлима,39 а у редуцираној, закржљалој форми у
селима Стонског Приморја уза саму херцеговачку границу.40 Међутим, о томе нема трага у некадашњој
Астареји, која je првобитно била дубровачко подручје.
Ако се прихвати претпоставка да je „празник свеца"
био слава, онда би одредба из 1498. године, ко ja регулише начине прослављања овог празника, била друга
одредба такве врете по временском следу. Она би
долазила после одлуке о празновању „памети светом"
ко ja се налази у je дном пенитенцијалном зборнику
38

Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, Zagrabiae 1883, стр. 8, 180.
* B. Скарић, „Постанак крсног имена", „Гласник Земаљског музеја", XXXII,
Сарајево 1920, стр. 253; J. Вукмановић, КонаЬли, аншройогеографска и ешнолошка
исиишиЬан>а, Београд 1980, стр. 184—190.
40
У селима Имотица, Штедрица и Тополо, та светковина се назива „феста"
или „завјетни дан". Тог дана породице које славе не раде, иду у цркву и плаћају
свештенику да одржи тису. Гости се не позивају у кућу, а дозволено je било и
склапање бракова између чланова породица са истом славом. — Moja испитивања
у тим селима обављена 1974. године.
3

204

205

одређеном за духовнике, којим су се служиле Жичка
архиепископија и Пећка патријаршија у XIII и XIV
веку.41 Та правила нису превод са грчког и нису се
налазила ни у руској ни у грчкој цркви, она су била
прописана само за аутономну српску цркву. 42
Између тих правила, за које Р. Грујић наводи да су
први историјски помен славе,43 и одредбе дубровачке
владе из 1498. године постоје извесне сличности али и
разлике, као и између времена када су доношена и
средина на које су се односила. „Памет светом" се
одржавао у цркви уз одређене жртве, а пред црквом je
приређивана гозба с приношењем жртава, пировањем,
уз учешће свештених лица. На основу релевантне „заповеди светога отца нашега Ивана Златоустаго от закона црковнием", та светковина с паганском гозбом je
упућена у кућу сваког појединца који je давао помен
свецу. Гозба je христијанизирана наређењем да се месо
заклане животшье мора прво опрати од крви, затим
испећи и изнети на трпезу, коју ће благословити свештеник. Сем тога, све јело се није износило пред госте,
већ je већи део требало поделити сиротињи.44
Према томе, сличности у светковакьу „памети -светом" и „празника свецу" огледале би се у: а) имену
светковине; б) штовању свеца; в) гозби; г) званицама
на гозби. Разлике настају у оквирима обре дно-ре лиги јских функција: а) у карактеру гозбе; б) месту одржавања гозбе; в) важној улози свештених лица у гозби.
Заједничко, опет, за ове одредбе јесте то што свака за
себе означава завршетак je дне фазе у прослављању штованог свеца и модификацију у нове вредности. Уредбом о „памети светом" ова je светковина задобила особеност изразито домаћег, приватног празника, на путу
ка претварању у „празник свецу". Одредбом о „празнику свецу" ова je светковина стицала изразит уско породични карактер, на путу ка постепеном одумирању.

Интервенција дубровачке владе у прослављање
„празника свеца" имала je јасан, практичан цшъ: спречити прекомерно трошење приликом светковања, ко ja
нису више „описала поганством", jep би у противном
влада прописала другу врсту казне за прекршиоце, као
што je учинила при покушају христијанизирања свадбеног ритуала 1235. године.45 Taj циљ je био оправдан
у оквиру низа мера ко je je дубровачка влада предузимала ради очувања економске равнотеже на релацијама: поданици — држава/држава — спољни свет, а у
контексту схватања владе да се у Републици „практику ј у многа застрањивања ко ja нису била уобичајена у
време наших старих".46 Расипнички менталитет „нових становника", поготово када су биле у питању доMähe светковине (свадба, погреб), био je у супротности
с општом оријентацијом владе ка штедњи у свим подручјима живота, а нарочито онда када су разна давања
оптерећивала и државу и народ. Такав менталитет je
био у супротности и са устаљеним вредностима католичке цркве, ко ja je трошење допуштала само за дела
ко ja су израз побожности.
Најбезболнији захват у постојећу обре дну праксу
могао се учинити у том политички несигурном времену
— када су Осман ли je биле на дубровачким границама
— ограничавањем броја званица само на нај ближе
сроднике. При томе се водило рачуна о томе да у обзир
дођу сви они рођаци који су представляли потенцијалне и законите наследнике имовине слављеника и његове жене. Поштујући искључење жена из култа, било je
дозвољено да „празницима светих" присуствују само
најближи мушки потомци и сродници по мушкој лини ј и, који нису морали бити везани заједничким живљењем: слављеникова браћа и синови, као и синови
његових синова. Како су у дубровачком наследном
праву жене имале удела при деоби имовине, то су жену
слављеника, њихове кћерке, унуке и сестре заменили

41
42
43
44

Р. Грујић, нав. дело, стр. 36.
М. Филиповић, нав. дело, стр. 59.
Р. Грујић, нав. дело, стр. 36.
Исто, стр. 36, 37.

V. Bogišić, C. Jireček, нав. дело, стр. LXIV—LXVI.
Cons. Rog., 27, fol. 136: „... se soleno uxar in la Citta nostra molte exorbitantie,
la quäl noi se usavano al tempo de li nostri antixi..."
45
46

206
браћа и синови браће жене слављеника, мужеви сестара и кћерки брачног пара и синови кћерки, како су то
чинили и у јавно-приватним пословима.
Овим ограничавањем броја присутних на гозби, чији
се прекршај кажњавао релативно малом сумом од пет
перпера — за прекршиоце одлуке о присутнима при
жаловању за умрлим казна je износила двадесет пет
47
перпера — в лада je, у ствари, на индиректан начин
онемогућавала сакупљање већег броја људи на je дном
затвореном месту, што je могло бити штетно за мир у
држави и стабилност власти.
Тако се само je дном одлуком могао постићи вишеструки циљ: посредно уплитање у обредну праксу и, у
следу тога, њено преиначавање, спречавање расипништва и предупређивање стварања трупа евентуално непријатељски расположених према владајућем систему.
Може се претпоставити да je ова одредба о „празницима светих" испунила своју практичну намену: ограничавање броја званица и смањење издатака, јер се
није понављала у наредном, XVI столећу. Међутим, то
би истовремено могло значити да се дубровачка влада
није желела директно да меша у обредну праксу својих
поданика, који су joj у сваком погледу били потребни.
Најбољи доказ за то je чшъеница што се „слава"
очувала у Конавлима, „житници" Републике. Интервенишући само тамо где je могла и смела, она je препустил'а одржавање светковине de iure традицијском
систему вредности, али их je de facto каналисала у
правцу који је одговарао интересима и потребама државе и католичке цркве.
Захваљујући тим намерама, остао je сачуван овај
врло значајан податак, који представља важну карику
у покушајима да се реконструише историјски развој
институције славе. „Празник свеца" била je светковина пука настањеног ван градског подручја, народна
светковина ко ja, иако слична слављењу „свеца" у Дубровнику, као, уосталом, и на обе обале Јадрана, садржи
особености и карактеристична je управо за наше области.
47

Сот. Mains, 16, fol. 104'.

IV
О ПОРЕКЛУ СЛАВЕ

Мило je Васић
СЛАВА — КРСНО ИМЕ
Motto: „Fakta sind wie die Mücken;
sobald ein Licht angezündet ist, fliegen sie
von selbst zu Tausenden zu den Fenstern
herein."
H. St. Chamberlain, Die Grundlagen des Λ7.Υ Jjliih.liK
S. 617

УВОД
Чак и кад не би обичај слаЪа заузимао тако угледно
место међу осталим обичајима српског народа, он би
ипак био у стању привући на себе пажњу научара и
испитивалаца не само митологије и религије уопште,
него такође и пажњу правника, лингвиста, историчара
и фолклориста, jep je свима њима тај наш обичај
драгоцени извор за познавање прошлости нашега народа.
Па ипак поред свег тога обрада овог нашег обичаја
стајала je до сада ниже неголи на примитивном ступњу научног испитиваньа. С једне се стране било ограничило само на то да се побележе варијације у вршењу
обичаја славе; а с друге стране опет покушало се појединим хипотезама наћи и показати основицу, на ко joj
je тај обичај могао постати.
Према једном мишљењу слава не би била ништа
друго, него успомена на онај дан, којега je дотична
породица примила хришћанство. Према другом опет
треба под славом разумети обожавање прехришћанских словенских пената — penates —, ко je мишљење
заступа и В. Богишић.1
1
V. Bogišić u „Književnik"-y, год. III, 1866, стр. 426 итд., прим. 7: „L'Univers.
Europe 10. str. 227. Da današnje krsno ime stoji u nekoj svezi sa prethrišćanskim
penatom zadruge potvrđuje i današnje verovanje u takovog duha u nekoliko slovenskih
plemena. Velikorusi zovu ga i danas Домовой, Хозяинь, дЪдъ, a Malorusi Господарь.
Pa čak na nekim mjestima u Malorusa živi u običaju još i prava služba tome nevidljivome pokrovitelju familije ..." итд.

13 - 14

210

211

Проф. Ем. Лилек, на жалост, само узгред напомињући вели да се под славом има разумеют поштовање
умрлих предана.2
Сасвим je неоправдано мишљење и тумаченье Dr F.
Krauss-a, који тај обичај тумачи као Sippenfest. 3 На
начину, како je овај последњи испитивалац nojедина
важна питања решавао, може се видети, до чега се
може доћи, кад се хоће да говори о једном народу,
који се у самој ствари и не познаје.
Независно од свих ових заступника тако различних
мишљења почео сам још пре дужег времена детаљније
испитивати сам обичај славе. Тим својим испитивањем
ja сам дошао до таквих резултата, који су ми сами по
себи налагали да повучем једну паралелу између нашег
обичаја славе и грчког хероског кул та. И та je паралела за нас од велике важности. Повлачење ове паралеле одводи нас, по мом мишљењу, на прави пут,
којим ми морамо поћи у истраживању и објашњавању
наших народних обичаја. Стога баш и мислим да обичај слава мора служити као центар, око којега ће се
груписати целокупно проучавање наших народних
обичаја, а у исто време бити и полазна тачка за проучавање и разумевање њихово.
Ну ова студи ja иако претендује на тачност одговора
на noj едина питања, која се тичу самог култа и обреда
наше славе, ипак je она далеко од тога тврђења да je
овако морало бити кроз сва времена, откада обичај
слава у нашем народу постоји. Она се задовољава
данашњим стањем, у којем се обичај налази, те je томе
стању и тражила одговора у паралели са грчким хероским култом.
Историјско истраживање овог обичаја не само да би
било корисно, него je оно после овог резултата, до кога
смо ми у овој студи j и дошли постало неопходно потребно. Ми смо ту историјеку страну овог обичаја
морали оставити на страну, јер су нас овом приликом

интересовали сами обреди, који се при испуњавању
овог обичаја врше. За нас je било од интереса религиозно значење његово, док je све остало било за нас
споре дно, пошто за проучавање овог обичаја нпр. са
правничког гледишта, писцу студи je недостајаше потребна стручна спрема, без ко je се не може ништа
темељно ни проучавати. Па ипак су и таква питања
морала бити додирнута, али, разуме се, само површно
и у г лав ним потезима.
Свакоме Србину јасно je да обичај слава пре свега и
свачега има религиозно значење. Kao што ћемо ДОЦНИЈС
видети, слава не само да носи на себи религиозни
карактер, него за себе представља један цел окупай
систем ре лиги je, ко ja je кудикамо стари ja, неголи што
je веровање у небесне (олимпијске) богове код Омира;
а ко ja je и доцније поред те, на сваки начин, савршеније религије такође постојала, и њени се обреди вршили. Ну, свака религија има основних принципа, на
којима почивају њени обреди и церемоније, јер je „der
Glaube überall die unsichtbare Seele, die Religion der
sichtbare Leib".4 Наша je дужност, дакле, била да из
очуваног видљивог тела, ко je се састоји у обредима
наше славе, продремо и у њену душу и изнађемо принцип, на коме тај обичај и његова религија почивају.
Материј ал за ово истраживање може се само у очуваном обичају наћи, jep je познато да ми немамо писмених извора, који би нам за такво проучавање могли
послужити. Тим начином нама je опет омогућено да
оперирамо непосредно са самим стварима не бојећи се
нимало тога да нам je посредник могао нешто нетачно,
непотпуно или прекројено дати и доставити, jep нам je
самим очуваним обичајима и упоређење олакшано. И
такав материјал, који се непосредно из самог живота
нашег народа узима, налази своје потврде у писаним
споменицима, који нам износе и представљају живот
старих Грка.
Сам тај факт од неоцењиве je вредности не само за

1
3

„Гласник Земаљског музеја", XI, 1899, св. 4, стр. 700.
Sitte und Brauch der Sudslaven, Wien 1885, стр. 51 и даље.

4

H. St. Chamberlain, Grundlagen des XIX Jahrhunderts, стр. 406.

13 - H»

212
проучавање српског фолклора, него тако исто и за нашу
политичку као и културну историју. То je je дан факт
који се не сме превиђати при решавању појединих
питања из горе поменутих научних области. Да се тај
факт баш на пољу народних обичаја, који су ј едини
заступници прехришћанске ре лиги je нашег народа, манифестује, такође je од великог значаја. Познато je,
какву je улогу имала религија у културном животу
старих народа, те je стога и за нас познавање религије
при проучавању културне историје нашег народа од
веома велике важности.
Даљи одељци ове студи je имаће да изнесу и покажу,
на чему се оснива ово повлачење паралеле између
нашег славског обичаја и грчког хероског култа; стога
ћемо ми одмах на њих и прећи.

I
О СЛАВИ УОПШТЕ
Одвајкада je смрш сматрана као вечита загонетка,
коју ни до данас ни je могао ниједан смртни, па чак
ни je дан оснивалац тако различних религија разјаснити.
Овом се загонетком и данас бави сваки од нас, мање
или више, према томе уколико смо ми сами, или наши
ближи и даљи рођаци, пријатељи или другови, задешени злим удесом — смрћу. Сам факт да се против
смрти не може ништа учинити, a још већма помисао да
ми своје на ј мили je и на j драже нећемо никад више на
овом свету видети, да су они за овај свет у неповрат
отишли — улива нам не само тугу и жалост за изгубљенима, него нас још већма плаши и намеће нам и
против наше воље размишљање о томе: шша Не йосле
смрши насшаши. Сви установиоци религија трудили су
се да нам на толика многобројна и загонетна питања
одговор даду; али, свима je нама познато, колико ти
одговори имају вредности пред строгом критиком разума.

213
Ну, не само то! Посматрајући и проучавајући те
одговоре појединих ре лиги ja и упоређујући их са најстаријим као и најпримитивнијим нама познатим ре лиги јама, ми долазимо до сазнања да je у сЬима њима
мање или Ьише осноЬна идеја, да се и йосле смрши жиЪи.
Тело пропада; али оста je друга половина човечјег
бића — душа —, која живи и даље према различитим
појмовима различитих религија. Душа, живећи тим
другим животом, не престаје бити у вези са земаљским
животом оних, који су j o j за време њеног земаљског
живота били мили и драги. Она се брине и стара
очински за оне, који су још у животу, њих потпомаже
и заштићује од сваког зла и напасти, ако се са њоме
добро поступа, и о религиозне прописе о поштовању
душе не огреши; али душа може чинити и зла, слати
болеет и смрт на људе, стоку и усеве, ако се дотични
прописи не буду вршили.
Ови свети обреди о неговању душе почињу још на
самртничкој постељи, онда, кад je тело човечје постало
већ немоћно да се само о себи стара. Мртваци су код
старих Грка сматрани као света бића,5 па чак и као
богови.6 .Ти су обреди многобројни и разноврсни, али
су сви они j едино на то управљени да мртваца према
религиозном схватању спреме за живот на оном свету.
На ньему не сме ничег нечистог бити, стога су толики
катартични и лустрални обреди и средства примењивани били; он мора бити освећен, стога су опет толики
консекративни обреди.
Оваквим освећењем мртваца постаје и само оно место, на коме се тело његово сахрањује — гроб — свети5
Plutarch, Sohn, 21: „Οσιον τους μεδεστώτας ιερούς νομΐξειν. Отуда се и
називају мртваци χρηστοί μάκαρες (Plutarch, Quaest. Rom., 52; Quaest. Gr., 5),
μάκαρες χθόνιοι (Aeschyl, Choe'ph., 476 [Dind.]). Упореди A. Furtwängler, Collection
Sabouroff, Introduction, p. 18.
6
Eurip. Phoeniss., 1320 (Nauck.) τοις γαρ 3ανοΰσι χρή τον ου τεονηκότα | τιμάς
δίδοντα χδόνιον εΰσεβέΐν 9εόν — Odyss., Χ, 526. — Virg. Aen., V, 80. — Plutarch,
Quaest. Rom., 14: 9εόν γεγονέναι τον τετνηκότα λέγουσιν итд. Упореди Pustel de
Coulanges, La die antique, стр. 16, пр. l—3 (стр. 16). Ово je дело публиковано и у
српском преводу Б. А. Прокића и Ж. М. Милосављевића под именом ДржаЬа
сшарог Ъека, Београд 1895. Стога ће се у овом раду поред наведених страна
оригинала наводити и стране српског превода, које ће се у загради налазити.

214

215

њом. Гроб je одвајкада замишљан као место, на коме се
душа покојникова на ј мили je бави. А. Фуртвенглер
тврди да се не може сумњати да су два центра у старој
грчкој ре лиги ј и, огњиште и поштовање душа предана,
били полазне тачке, из којих je цела грчка религија
7
постала; a који су у почетку можда je дно исто били. У
томе има потпуно право, jep су нам се очувала предања, по којима су стари Грци своје мртваце у кући
8
гюред огњишта сахрањивали.
Појмљиво je да се оваки обреди над покојникем, без
разлике пола и доба старости, као и на његовом гробу
врше од најближих Сродника. То се вршило у најпознијем добу старог.грчког живота, то се врши најбрижљивије још и данас у нашем народу, а то се исто
вршило још у најстаријем времену. Ти и такви обичаји
и обреди, иако сто je у тесно j вези са нашом темом,
ипак чине за себе je дну одвојену трупу обичаја, за ко je
je и нарочита студи ja потребна. Ми се враћамо главном
предмету хероском култу, нашем обичају слави.
Полазећи од тога да je у нашој слави очуван хероски
кулш, морамо знати, ко су били хероси. Хероси су
живели на земљи као и сви други људи, али то име
херос добијали су они тек после смрти своје, 9 кад
почињаху проводити живот као идеална бића, слична
боговима.10 Још су тачније дефиниције хероса код дру-

гих класичних писаца, jep Plato, Legg., X p. 909 E.
назива их παίδες ^εων, на шта F. Deneken надовезује да
су хероси синови или даљи потомци Зевсови и других
богова, ко je су родиле смртне жене, или су то синови
11
богиња и смртних људи. Ну, најјасније je и најтачније објашњење Цицероново, jep Cicero, Legg., II, 9 каже
да треба поштовати manes, jep су то људи, који су
12
умрли; њих треба сматрати као божанска бића.
За вршење нашег обичаја славе М. Ђ. Милићевић
вели: „О Креном имену Србин врши, у својој кући,
две врло важне дужности:
а) Моли се Богу за живе и мртве, и чини пеку жртву
13
у славу светитељу, на неки освећен начин." — Још je
јаснија у овом погледу здравица, коју у Херцеговини
напијају домаћину приликом ручка, а у којој се вели:

7
A. Furtwängler, ор. cit., стр. 20: „Les deux centres, les deux points de depart de
la religion antique, qui peut-etre ne faisaient qu'un ä l'origine, sont le culte du foyer et
celui des mänes des ancetres. Chaque famille, chaque race, chaque tribu, et fmalement,
chaque etat, possaidait son culte du foyer et son culte des ancetres, qui constituait le
bien commun de leur unite..." — Упореди August Lobeck, Aglaophamus, стр. 276,
прим. О.
8
Plato, Minos, 315, D.: „Σ9απτον τη οίκ'ια τους δίπο9ανόντας. — Жена Фокионова, спаливши његово тело у туђини έν3εμένη τω κόλπω τα οστά και κομίσασα
νύκτως εις την οϊκίαν κατώρυζε παρά την έστίαν (Plutarch, Phoc. 37). — Servius ad
Virg., Aen., V, 64; VI, 152. — Упореди Erwin Rohde, Psyche2, Bd. I, 228 и прим. З;
Bd. II, стр. 310 и прим. 3. — Cite antique, стр. 30 (31).
9
Pindar, Pyth., V, 94 (Bergk.): μάκαρ μεν ανδρών | εΛΌαεν,ήρως δ'επειτοί λαρσεβής.
— 10Упореди Ε. Rohde, Psyche2, I, стр. 153.
J. A. Hild у Daremberg-Saglio: „Dictionnaire des antiquites grecques et romaines
tom.", III, l, стр. 141, прим. 3: „Servius ad Virg., Aen. I, 196: Heros, vir fortis,
semideus, plus ab homine Habens; et VI, 129 ou le commentateur distingue trois classes
d'hommes divinises: quos diligit Jupiter... quos prudentia sublevat... quos a diis
genitos (poeta) dicit; et il dit de ces derniers: corporibus se infundebant potestates
supernae; unde Heroes procreabantur."

Cboje мршЬе йомш-ьаши;
Да и њега н>егоЬи млађи
Помшьу након

Ну, о овоме ће бити још више говора мало даље.
Из овога видимо да слава или: „Крсно име ни je
светковина лична, него кућанска, породична: оно остаје од оца сину, а од сина унуку" 15 као што je и сам
Милићевић опазио. Овај прелаз са оца на сина има
свог дубљег значења у томе, што су и код Грка и код
Римљана синови морали приносити жртве својим родитељима.16 Тамо, као и у Индији, било je забрањено
да ма ко други, па чак ни пријатељ, не сме приносити
жртве туђим покојницима, чији директан потомак он
не би био.17 По индијској ре лиги j и желе л о се да им се
синови рађају, који ће им у будућности приносити на
11
Röscher's ausführliches Lexikon der griechischen und römischen Mythologie, Bd. I, 2,
стубац 465.
12
Упореди Cite, стр. 16 (16).
13
„Чупићева годишњица", I, стр. 95.
14
Ibid., стр. 125.
15
Ibid., стр. 96.
16
Plutarch, Caton, 15: χρή τοϊς γονεϋσιν έναγίζειν; упореди Cite antique, стр. 33
(34).
17
Cite antique, стр. 33 (34).

216

217

жртву: „куваног пиринча у млеку, меда и чистог масла".18 — За ово се може наћи реминисценција у нашој
19
клетви: „Тако ми се не угасила крена свијећа" — где
се такође циља на пород, који ће и доцније у будућности
славити и свећу палити, тј. приносити жртве својим
претцима, међу којима ће и сам онај, који се куне бити.
Овај континуитет у прослављању предака нигде се
тако јасно не опажа, као код нашег народа. Иако je
хришћанска црква наметнула једно име/једног свеца,
који се сматра као главно лице при прослављању славе, ми ипак видимо да у народу та имена нису ни близу
тако популарна, као што je сам општи назив: слаЪа.
Најближу аналогију томе налазимо у већ наведеном
месту из Цицерона, где се manes спомињу; али реч
manes ни je, или je врло ретко самостално употребљавана, него увек уз име каквог божанства или покојника. 2 0
Да би наше излагање било што јасније, ми претпостављамо да je овде говор само о једној породици и о
њеним директним представницима. Уосталом то и морамо учинити стога што нам и сам Милићевић тврди
да слава ни je лична, него кућанска светковина, дакле
светковина, која се у породичном кругу обавља. Исти
je случај био и код старих Грка, a Deneken с пуним
правом изводи да нити je држава, нити какво обредно
удружење добијало име и назив по херосу, него се то
једино дешавало са уским породичним кругом, који je
свога засебнога хероса и проелављао.21 Само je кућни
старешина овлашћен да врши славске обреде, што нам
и Милићевић потврђује: „Кад који од мушкараца оде
из куће куд на страну, на прилику, у варош на занат,
на трговину, или постане чиновник, такав човек дочекује госте и части их о свом Креном имену, али славскога колача не меси, нити кољива кува, докле се
сасвим не одели из задруге из ко je je, и у којој се и за

њега меси колач и кува кољиво."22 Он, дакле, не сме и
не може да врши нај главкији славски обред, приношење жртве херосу; јер, као што ћемо доцније видети,
као жртва се имају сматрати колач и кољиво. Овоме je
природна последица да се сви они, „који једну славу
славе, сматрају као рођаци макар да би били један с
Тимока, а други испод Велебита. У старо време овакви
се нису нипошто хтели узимати (многи неће ни сада,
особито Лучинци и Јовањци)."23 На овај начин, узимајући славу, тј. светитеља, као основну подлогу можда
би се могао реконструисати бар приближно и број
српских племена пре или за време примања хришћанства у народу. У целокупном нашем народу славе се
само око педесет различитих слава,24 ну, разуме се да
бисмо при томе морали још понеког свеца елиминирати, jep je јасно да су нпр. Ђурђевци (који славе св.
Ђорђа 23. Априла и они који славе 3. Новембра) у
почетку je дну исту славу славили; a тачнијим испитивањем могао би се још покоји такав случај наћи.
Ово груписање појединих племена око обожавања
једног хероса било je такође и код Грка познато,25 а

18
19
20
21

Цитирано према Cite antique, стр. 33.
M. Ђ. Милићевић, „Годишњица", 1, стр. 95.
Stending, у Roscher's Lexikon-y, Bd. II, 2, ст. 2318.
Deneken u Roscher's Lexikon-y, Bd. I, ст. 2553.

22

Милићевић у „Чупићевој годишњици", I, стр. 98. — Колико je мени
познато овакво строго држање старих обичаја, бар по варошима, више не постоји;
а из тога се види, како се брзо наши обичаји губе, и како je неопходно потребно,
што пре и што пространије приступи™ купљењу и прибирању њиховом.
23
Милићевић, „Чупићева годишњица", I, стр. 98. — Ну, сасвим je неумесна
она даља реченица, коју Милићевић на горњу надовезује, тј. „што у таком
случају, никад одива у род, ни пријатељ у пријатеље не би могли отићи о Креном
имену". Као што ћемо и дал>е видети, слава носи на себи искључиво религиозни
карактер, а при установљавању религиозних обреда тако материјалистички појмови не играју никакву улогу. — Само се на овај начин може протумачити и оно
наше даљно сродство, што се у народу до најудаљенијих сродника својакају. И
овде je православна црква, као на многим другим местима, морала учинити
уступке у веровању и обичајима старе српске религије.
24
Милићевић, „Чупићева годишњица", I, стр. 101 и 102. — Види и примедбу
на стр. 101 где се за Мратинце вели да: „порекло своје доводе од краља
Вукашина. Многи их зову Кулизе, што je име поружно... овде се држи да међу
Мратинцима увек има много рђавих људи." — Све ово обележава само припадање
једном и истом племену.
25
Deneken у Röschens Lexikon-y, Bd. I, 2, ст. 2473; E. Rohde, Psyche2, l, стр.
167: „Die meisten solchen staatlich anerkannten, in sich geschlossenen Geschlecht er
schaaren sich um die gemeinsame Verehrung bestimmter Götter, viele verehre daneben
auch einen Heros, nach dem sich in solchem Falle, das Geschlecht bennent. Verehrten
die Eteobutaden zu Athen den Butes, die Alkmeoniden den Alkmeon, die Buzygen den
Buzyges, in Sparta und Argos die Talthybiaden den Talthybios u s. w. so galt ihnen wie
ja auch der Name des Geschlechtes selbst austrückt, der gemeinsam verehrte Heros
als Ahn des Geschlechtes." — Упореди и стр. 169.

218

219

као што ћемо доцније видети исти je случај био и код
праседелаца ових крајева Балканског полуострва,
Трачана. Deneken примећује да су хероси у Грчкој у
почетку само у уском породичном кругу поштовани,
али растешем угле да појединих породица, порастао je и
углед њихових заштитника, те су онда такви хероси
могли добити и општи култ, који je, као и култ поје26
диних богова, и од стране саме државе био признат.
До данас je од овог некадашњег обичаја код нас
врло мало очувано. Иако се не може сумњати да je овај
обичај играо важну улогу при стварању српске државе, ипак се о томе не може ништа позитивно рећи. Али,
колико религија једног народа утиче и на његово политичко и економско уређење, то нам јасно доказује баш
сам обичај слава, који стоји у тесној вези са установом
задруге. И слава као и задруга базирају на истој основи, на основи религиозној, ко ja се опет састоји у поштовању предака. Губљење обичаја и веровања, који
са славом у вези сто je, доноси собом и разоравање
задруга. Наши садашњи напори да установу задруге
поново оживимо и дамо joj чисту економску подлогу,
изискиваће још много времена, докле у народу некадашња религиозна веровања буде могао заменити
хладни рачун разума, који диктује оснивање задруга у
циљу опстанка. Веза, ко ja се данас хоће да постигне
материјалним бољитком појединих чланова задруге,
није кадра заменити некадашња религиозна веровања,
у којима je појединац од колевке па до гроба васпитаван, и у чијем je удружењу он очекивао срећан живот
и с ове и с оне стране гроба.
Да ово докажемо, нама ни je потребно даље ићи, него
само да проучимо везе, у кој има стоји слава са имовином и државином непокретног имања.
Још и данас у нашем модерном законодавству кћери
и синови једног истог оца и матере нису равноправии у

наслеђу. Синови имају првенствено право на већи део
наслеђа. Није то случај, а ни je ни самовоља појединих
законодаваца, који су такве одредбе донели. Та околност налази оправдања у оној нашој изреци: „жена je
туђа кућа"; тј. она не припада стално породици, у којој
je рођена, већ удајом прелази у мужевљеву породицу.
Ми имамо прецизних података из живота класичних
народа, као и Индијанаца, који се тичу одредаба о
наследству непокретног имања. Синови су једино овлашћени наслеђивати, јер они и имају дужност при27
носити жртве својима умрлим претцима. Како у
Атини тако и у Риму имале су се власти о томе старати
28
да се домаћи култ појединих породица не угаси.
29
Стога je целибат код ових народа био забрањен. Брак
je био обавезан; али, ако би жена била нероткиња, онда
се муж могао понова женити.30 Синови, који ће имати
да наставе породични култ, морали су бити брачни; па
и поред тога отац je имао права да сина при рођењу
прими или не прими као свога. Taj акт примања био je
такође скопчан са многим религиозним обредима. Ванбрачни синови нису имали право ни на наследство, ни
на продужење породичног култа свога оца.31 Усвајање
туђе деце, тзв. „узимање под своје" има исти смисао.
Адоптирани син морао се под вршењем нарочитих
религиозных обреда одрећи култа породице свога ро-

26
F. Deneken у Roscher's Lexikon-y, I, 2, ст. 2473: „... sicherlich wurden diese
zunächst im Familienkultus verehrt und erst durch das Ansehen von Männern wie
Miltiades d. ä. und d. j. und Kimon, welche Philiaden waren, erlangte der Ajaskult in
Athen sein vielfach bezeugtes Ansehen".

27
Упореди наводе у Cite antique, стр. 32, пр. 4 (33); стр. 55 (57); затим стр. 33
(34), 37 (38). На стр. 49 (51): „Les morts avaient besoin que leur descendance ne
s'eteignit pas. Dans le tombeau ou ils vivaient, ils n'avaient pas d'autre sujet
d'inquietude que celui-lä. Leur unique pensee, comme leur unique interet, etait quil у
eüt toujours un homme de leur sang pour apporter les offrandes au tombeau...
L'Hindou disait encore: ,L'extinction d'une famille cause la ruine de la religion de
cette famille; les ancetres prives de l'offrand des gäteaux tombent au sejour de
malheureux.'"
28
Cite antique, стр. 50 (51).
29
Ibid., стр. 51 (53).
30
Ibid., стр. 52 (54). — Интересантан обичај у овом погледу саопштава проф.
Е. Лилек у „Гласнику Земаљског музеја", XI, стр. 720: ,,Или: неки je човјек већ
дуго ожењен, a још нема никаквог порода, а баш жели да би га имао. У споразуму
са својом женом жениће се он по други пут, a своју прву жену држаће у кући као
своју иосесшриму, а она њега као свога иобрашима." — После горе реченог биће
разумљив овај, за садашње појмове, чудноват обичај.
31
Сне antique, стр. 51 (53) и 53 (55).

220
ђеног оца, а под сличним обредима бити примљен у
32
породицу, ко ja га усваја.
Кћери немају права на наслеђе; оне имају само права
33
на мираз. Ну, тешкоћа je настајала у случају, кад je
ћерка јединица. Овакви случајеви решавани су на различите начине. Брат и сестра, ако нису од исте мајке,
могли су се узети. Отац je због своје јединице могао
адоптирати сина, који су се после могли узети. Ако би
отац имао ј единицу ћерку, а умро не тестирајући да му
je ћерка наследник, то je покојника могао наследити
његов најближи рођак; у случају да je тај рођак брат
његов, онда се јединица ћерка морала удати за њега, а
он се морао оженити њоме. Чак кад би ови били већ и
ожењени — удате — они се раздвајају од својих жена
— мужева — и узимају се.34
Поред једног случаја о промени славе, о ком ће мало
даље бити говора, Милићевић на стр. 97 и 98 каже:
„Домазет, или привук, док су му год живи старац и
баба, слави њихово Крсно име, a своје само прекађује.
(То јест, носи цркви свећу и летурђију, али званице не
зове)."35 Из овога се јасно види да су и у нашем народу
били негда у снази исти погледи и веровања, али да се
то за сада свело само на овај рудименат.
Још je јасније и одређеније очуван обичај, који се
тиче адоптиранога. „Посинак слави славу свога поочима, a своју само прекађује."36 Ну, најбоље нам je
овај обичај очуван у томе, што je: „Наследник дужан с
наследством да прими и Крсно име онога чије имање
наслеђује, и да га слави као год и своје (из Темнића).
И колико год буде наследстава, толико се и слава мора
славити. Људи то чине врло радо (у Крушевачкој)." 37
Из даљег навода, који ћемо одмах навести, види се
да je у овоме смислу о наслеђу овај обичај био код нас
Ibid., стр. 56 (58) и да.ъе.
Cite antique, стр. 78 (80) и даље.
Ови су примери наведени и разјашњени у Cite antique, стр. 81 (84) и даље.
„Чупићева годишњица", I, стр. 97.
Ibid.
Ibid.

221

много већег обима, и да се простирао чак и на саме
уживаоце туђег имања. Јер „кад се у једној кући нађу
своци, или други какви рођаци, онда je свима главно
Крсно име оне куће на чијој су баштини; а од њих
38
сваки своју славу само прекађује".
Из свега довде реченог види се јасно да су све
установе у људском животу биле тесно скопчане са
религиозним обредима и у самој религији оправдање и
узрок своме постанку тражиле. — Очигледнијом још
после овога постаје веза између славе и задруге. Слава
je имала за задатак приносити жртве целом низу умрлих предака дотичне породице; ну, да не би онакве
тешкоће наступиле, као што их горе споменусмо у
погледу на продужење култа, да се тај култ не би чак и
уништио, задруга je била свагда ту, у којој ће се, као у
већем скупу тесно скопчаних појединаца, ређе моћи
десити да сви мушкарци изумру, или да се нико од
мушких не роди. Ма и je дан мушкарац у задрузи био,
он ће бити њен старешина, он ће репрезентовати задругу као je дну породицу и као такав моћи вршити религиозне обреде за све покојнике из дотичне задруге.39
Овим се оправдава и оно неузимање између оних,
који једну исту славу славе; јер таквих случајева при
великом распрострањењу задруга ни je могло ни бити.
Али не само да je у Грчкој поред хероса било и
обожавање хероина, него то исто налазимо и код нас,
да су поред светитеља узимате и светитељке, ко je се у
слави прослављају. Тако налазимо код Милићевића40
споменуте: св. Петку, св. Варвару, В. Госпођу (као и
њен празник Ваведење) од којих je опет св. Петка
38

Мшшћевић, ор. cit., стр. 98.
Мени je особито мило, што на овом месту могу тачност својега резултата
потврдити и једним потпуно независним мишљењем нашег уваженог старине г. П.
Срећковића (упореди „Вечерње Новости" од 24. јула 1900) о вези између задруге и
живота уопште, која се веза, разуме се, морала огледати и у религији самој. Г.
Срећковић пише: „Ето такви су били онда Срби и јуначки гледали у очи смрти, па
су за сво) род јуначки гинули. Али су живели у великим задругама и знали су
зашто гину. и да ће задруга сачувати њину породицу и опет ће живети и славити
своју свету славу и најпосле ослободити свој род и покајати своје претке, чија се
слава проносила уз гусле по читаном српском народу."
40
„Чупићева годишњица", I, стр. 101 — 102.
39

223

222
највише заступљена. Deneken каже за Грке да су код
њих жене, исто онако као и људи, поштоване као
41
хероси. Примера ради наводимо само Касандру, Аг42
лаурос и Пандросос, Калисто, Диктину, Ифигенију;
43
даље Хемитеју, Пасифеју итд.
Да бисмо после онога, што смо о херосу казали, ово
могли разумети, ми се морамо повратити у још даљу
прошлост, него што je она, у ко joj je култ мушкараца
постао. За разумевање овога нама помаже етнологија и
прехисторијска археологи ja. Kao што нам етнологија
пружа примере из веровања нецивилизованих племена, у којима се женска фигура, са земљорадничким
симболима: струком кукуруза и мотиком, сматра као
44
знак мира — тако нам и прехисторијска налазишта
пружа ј у je дан сталан тип женских фигура, ко je j едино
као обредне статуе у материнском култу можемо разумети. То су нам на j стари j и споменици, ко je ми у Европи и предњој Азији налазимо, a који се само на овај
начин могу протумачити и разумети.45 У овом се најбоље види хтонијски (подземни) карактер хероског
култа, о коме ћемо ми мало даље говорити, а тако исто
и тесна веза између 'мајке и земље. Обоје су овде узете у
смислу рађања; жена, као мајка, била je први установилац породице и породичног живота; она je као таква
у вези са земљом, у коју се мртваци сахрањују, стога je
жена и на j стари ja владарка у подземном царству. Овај
факт упућује нас на време, у коме су људи први пут
почели обрађивати земљу и стално се настањивати.
Тек образование племена са племенским старепшнама, као, још доцније, и самих држава, унели су у
религију уранизам и очински култ, утолико већма, што
се за образование племенских и државних заједница
све већма почеле ценити ратничке особине мушкараца,

46

што опет женскињу недостајаше. Али најбољи доказ
за то да je матријархат стари j и од патријархата, налазимо у верованьу европских народа о подземним боговима. Скоро код свих народа, a такође и код нас Срба,
налазимо ми да je зао дух женског рода, тако код нас
нпр. чума, мора, па и сама реч смрш. Lippert као и
Hoernes тумаче то тиме, што je негда обожавани najbehu
женски дух (који je карактеран за земљорадничка племена) најездом номадских племена у религији потиснут
од najbehel мушког духа (који je својствен номадским
племенима) — и од првобитно доброг постаде зли женски дух, који се још и данас свети. Једно североамеричко индијанско племе веру je да je њихов зли дух стари j и
и женског рода, а добри духови да су млађи и мушког
рода.47
Као што се из овога види у веровању нашег народа
очувале су се обе реминисценције: млађа, по којој je од
првобитног највећег доброг божанства у облику мајке,
постало највеће зло божанство; стари ja, по којој je и
мајка могла бити поштована као хероина. Ово се нимало не коси са оним, што смо пре тога говорили о
мушким и женским потомцима, јер жена ово право
ужива тек као мајка, докле као geboJKa (односно ћерка), она тог права нема.
Али у реду светитеља, који се у слави прослављају
налазимо ми чак и поједине парове, као: Јаћима и Ану,
Константина и Јелену.48Исте такве парове налазимо и
код Грка, од којих примера ради спомшъемо само
Агамемнона и Касандру,49 који су у Амикле били поштовани. Још су многобројнији овакви примери у подземном царству, где налазимо Плутона и Персефону, у
Елузини δ θεός и η θεά; затим Зевс χθόνιος и Ге χθονία.
46

41

У Roscher's Lexikon-y, I, 2, ст. 2533: „Frauen werden ebensowohl wie Männer
durch Kult und Herostitel geehrt, und zwar nicht nur unter Bezeichnung, ηρωίνη,
ήρωίς, ήρωίσσα, sondern gar nicht selten auch als ήρως."
42
Deneken у Roscher's Lexikon-y, I, 2, ст. 2449—2450.
43
E. Rohde, Psyche2, I, стр. 188.
44
Moritz Hoernes, Urgeschichte der Kunst in Europa, стр. 89.
45
M. Hoernes, op. cit., стр. 88 и даље; стр. 90 и 91.

Hoernes, op. cit., стр. 91.
Упореди Hoernes, op. cit., стр. 92 и даље.
Милићевић, op. cit., стр. 102. — Строго узевши овај други пар не припада
управо овамо, јер док први пар чине муж и жена, као што се то и код Грка налази,
други пар сачињавају син и мајка, за шта немамо директних аналогија. Ну,
вероватно je да су овде хришћански свештеници у оскудици правих парова узели
и овакав, па њим заменили незнабожачки прави породични пар.
49
Deneken у Roscher's Lexikon~y, I, 2, ст. 2449.
47

48

224

225

Фуртвенглер сасвим оправдано мисли овде на пар
умрлих предана, у коме je и жена уживала поштовање
50
иако je муж био главно лице. Уметнички споменици
потврђују нам ово објашњење, јер ми често пута видимо представљеног мужа и жену, где примај у принете
им жртве, или где леже или седе поред постављеног
51
стола. — Ни je дакле искључена могућнрст да je и у
нашем народном веровању било таквих парова, које je
хришћанска црква заменила својим светитељским па52
ровима.
Уосталом како je ово замењивање вршено, како се
овај процес преласка незнабожаца у хришћанство
обављао, и како je до тога дошло да je хришћанска
црква примила и усвојила незнабожачке обреде, то нам
показу je и наш обичај слава, који ничег хришћанског у
смислу Христовог проповеданьа нема, а ипак je од
хришћанске цркве примљен и одобрен. Интересантну
аналогу појаву налазимо у заповести папе Гргура I,
коју je он из дао својим мисионарима у погледу на
ступање незнабожаца у хришћанство.53 Колико je овим
начином остављено пространо поље различитим варијацијама, може се лако замислити.
Изневши шта се управо има да разуме под именом
херос или славом, и на чему се оснивају ови славски

обреди, на реду je да пређемо на различита својства
појединих хероса, као и на манифестације њиховог
делања.
Осим неколиких анегдота, ко je се у нашем народу
причају о noj единим свецима, као оличењу славе, нама
се врло мало очувало од првобитних веровања у моћ и
начин манифестације њиховог делања. Тек се на овој
тачци види, како je мало и недовољно овај обичај код
нас обрађен. Кроз дуги низ векова ипак je хришћанска
црква у овом je дном успела, што je од првобитних
јаких и моћних племенских хероса заменом начинила
54
божје угоднике, који се нигде не истичу као самостална моћна бића, већ, као и сами свеци, они су први
и најближи посредници, преко којих се човек Богу
обраћа.55 Слична особина хероса налази се и код Грка,
али врло ретко,56 док je, међутим, њихово самостално
делање обична појава.
Далеко распрострањенија и у нашем народу још и до
данас јасно очувана особина хероса било je његово
отклањање тешких болести, као и помоћ његова при
оздрављању болесника. Ова особина хероса била je код
Грка je дна од најраспрострањенијих, а могла би се
довести у везу са становањем хероса под земљом, из
ко je су опет сви лекови, било бшъни било минералки,
потицали.57 Многи хероси имају за далеко распрострањење свога култа скоро исюъучиво овој својој особини да благо даре, а други опет као нпр. Асклепиос и

50
A. Furtwä'ngler, Со//. Sabouroff, Introd., стр. 23: „Une croyance qui parait avoir
ete tres generale et tres ancienne chez les Grecs est celle ä un couple de divinites
infernales, un dieu et une deesse, consideres comrae les suprćmes dominateurs du
monde des esprits. Ce culte pourrait bien aussi avoir eu pour point de depart celui du
couple d'ancetres, car la i'emme, οίκοδέοποινα, participiait de l'adoration, bien que le
mari fut toujours le personnage principal."
51
Furtwängler, op. eh., табла I (= Roscher's Lexikon, I, 2, ст. 2567. Röscher's
Lexikon,
Bd. I, 2, ст. 2539; ibid., ст. 2574; ibid., ст. 2575; ibid., ст. 2577 итд.
52
У наведеној листи светитеља, који се славе, налазимо ми и такве парове које
чине два мушкарца, као: св. Врачи (Кузман и Дамјан), Ћирило и Методије. — За
такве парове нека би довољна била напомена да их и у грчкој митологији
иалазимо, а као најбољи пример нека послуже Диоскури, који су као хероси
обожавани. — Упореди за Диоскуре A. Furtwängler, Röscher's Lexikon, Bd. l, ст.
1154 и даље, а нарочито 1164 и даље.
Kao даљи пример, ну, мање познати и у култу мање поштовани, јесу Амфион и
Зетос (упореди Stoll у Röscher's Lexikon-y, Bd. I, l, стуб. 308 и даље).
53
Chamberlain, Grundlagen des XIX Jahrhunderts, стр. 618—619: „Gregor I hatte
(um das Jahr 600) den Missionären ausdrücklich befohlen, sie sollten die heidnischen
Lokalgötter, sowie die zauberkräftigen Wasserquellen und dergleichen ubangetastet
lassen und sich damit begnügen, sie christlich umzutaufen."

54
Упореди J. A. Hild у Daremberg-Saglio, Dictionnaire..., tome III, l, стр. 144 —
Milchho'fer у Jahrbuch des kaiserl, deutschen archäologischen Instituts, Bd. II, 1887, стр.
29.
55
M. Ђ. Милићевић, op. cit., стр. 96: „Светац, кога слави једна породица,
сматра се као најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она моли, њим се
најчешће заклиње, и кроз њега се надо, да добије од Бога оно шшо жели."
56
F. Deneken у op. cit., I, 2, ст. 2476: „ Aber eine solche Stellung der Heroen als
Vermittler des Gebets und Fürsprecher der Menschen bei den Göttern tritt nur wenig
hervor, obwohl die Hellenen selbst wohl die Fürbitten für andere namentlich für
verstorbene Angehörige an die Götter zu richten pflegten. Für jetzt weiss ich nur ein
sicheres Beispiel anzuführen: Pindar redet Nem. VII, 94 ff. (Nauck) den Herakles an:
ώ μάκαρ,
τιν δ'έπέοικεν'Ήρας πόσιν τε πει3έμεν
κόραν τε γλαυκώπιδα — δύνασαι δε — βρυτοΐσιν δίλκάν
άμαχανιαν δύσβατων 9αμά διδόμεν."
" Упореди F. Deneken, op. cit., ст. 2482.

226

227

Дионисос имају томе и своје уздигнуће међу богове да
припишу. Врло често се међутим дешава и то да се
првобитно властито име самог хероса и не познаје, него
58
се означава само општим именем ήρως ιατρός. У
самој Атици било je много таквих хероса, а по осталој
59
Грчкој још и више.
Колико je значајна ова особина хероса, види се из
тога, што je помоћ добивена ма од ког хероса (= свеца)
могла да проузрокује у нашем народу и саму промену
славе. Интересантан je и начин, на који се ово врши.
Милићевић вели: „Коме умиру деца, па ништа не
помогне што се год творило, тај хоће, поред својег
крсног имена, да узме још ко jer свеца да слави; ал и не
знајући кога найме да избере, ради овако: умеси жена
пет-шест колачића, и сваки измени по једном свецу, па
их стави пред дете које им je још остало у животу. За
чиј се колач маши дете, онога свеца славе родитељи
после тога као и Крсно име своје (Темнић)."60 Овде je
јасно да се у тим колачићима мера подразумевати
жртва, која се обично херосу подноси, а о којој ћемо
ми мало даље говорити. Том жртвом бива херос умилостивлен, те одбија од деце болеет, а да je им здравље. Ну, да ли je овакав начин разазнавања хероса, који
може и хоће у болести да помогне, одвајкада у обичају
био, могли бисмо посумњати; јер као што je код Грка
било нарочитих хероса-лечника, тако je морало и код
нас бити добро познатих и специјалних хероса за лечење болести; што je опет заменой хероса хришћанским свецима заборављено и изгубљено.
Ово мишљење потврђује још и један други факт,

који Милићевић као узрок промени славе наводи:
„Крсно се име врло ретко и врло тешко мења; али се
може догодити да се ко у тешкој болести, или у великој
невољи, замоли и ком другом свецу, кога не слави, па
да добије лакост и помоћ. Такав човек може, после
тога случаја, узети да слави и тога свеца који му je
помогао; али прве славе своје не оставља докле год je
61
жив." При овоме, дакле, нема никакве случајности
као код с луча ja са болесним дететом, већ се унеколико
са извесношћу моли само једном једином свецу. —
Само се по себи разуме да ми за сада, услед недовољно
прикупљеног материј ала и неиспитаности на овом пољу, не можемо чак ни то казати, коме се од светаца у
оваквим случајевима обично обраћа. Прикупљањем
онаквих анегдота, као што нам једну износи и Милићевић на стр. 97, могло би се у ово питање мало дубље ући.
Ну, засад je ово од споре дни je важности за наш рад.
На овом месту треба нарочито истаћи и обичај: преславу. Према начину, како се преслава на већини места
у српском народу прославља, јасно je да она налази
свога оправдања ј едино у ономе, што смо овде о промени славе после оздрављења од болести споменули.
Под преславом се углавноме мора разумети један општи, али специјалног значења херос, који се у породици прославља, али не као покојни предак њезин. То
се јасно види не само из начина прослављања, него још
боље из оног што нам Милићевић тврди, да „у јагодинском поморављу, осим Крсног имена, неки људи
прослављају још по два свеца преко године; једнога —
да им се држе деца; а другога — да им не лийсаЪа
сшока".62
Само се по себи разуме да она „подругљива прича",
коју Милићевић на стр. 148 op. cit. наводи, нема и не
може имати никаквог смисла, а утолико већма, што се
она не може никако довести у сагласност са причем на
стр. НО op. cit., a која по својој садржини има пресуд-

58
A. Furtwängler, ор. cit., стр. 22: „Une Service plus particulierement attribue aux
heros consiste dans la gucrison des maladies. Certains heros dont la reputation s'etait
repandue au loin gräce aux cures qu'ils avaient operees etaient alors designes sous le
simple
nom de ηρως ίατσός" итд.
59
Milchhöfer, op. cit., стр. 29: „Eine der hervorragendsten Eigenschaften aller
Heroen, ihr eigentliches Gebiet ist die Heilung von Krankheiten. Von den mythischen
und halbmythischen nenne ich (um mich auf Attika zu beschränken) ausser Herakles
(Mitth. d. athen. Inst. II, S. 250) die Asklepiaden, Alkon, Aristomachos, Amphiaraos
und seinen Kreis, den Heros Ιατρός, Toxaris (und Kalamites?) als specifische
Heilheroen."
60
Op. cit., стр. 97.

61
62

Op. cit., стр. 96.
Op. cit., стр. 147.

13 - 15»

228

229

ног значења за постанак и одржавање славших обичаја.
После свега онога, што смо до сада о слави рекли,
нама je потпуно јасно, због чега ни je дан Србин, па ма и
најсиромашнији био, неће пропустихи, а да своју славу
не прослави. Он то чини стога, што му je у прослављању славе у исто доба и приношење жртве његовим
умрлим претцима, о ко je се он не сме огрешити. Он се
боји злих последица, ко je би од занемаривања тога
култа имао очекивати; a вршећи култ, он не само да
мисли да врши оно, што „треба" и „ваља" вршити,
него од тога очекује још и награду у успевању сваковрсних својих послова, у здрављу и напретку свом и
својих укућана.
Даће, задушнице и иодушја сто je у најтешњој вези са
обредима славе; стога ми можемо и узети за пример
иокојнике, кад je говор о р^аЪом делању хероса, ко je je
код Грка тако добро било познато, и чега су се они
тако јако плашили.63 — Није ретко чути да се у народу
дају неком страном лицу, ван укућана, различита јела,
па и друге ствари „за душу тог и тог покојника".
Овакви дарови су обично последица рђавих снова, ко je
je дародавац због занемареног покојника снивао. У
предању о нашој слави ни je ово рђаво својство хероса
очувано,64 али, као што мало пре рекосмо, оно je познато за покојнике, који су исто оно, што и хероси. —
Лукијан нам je сачувао класичан пример ражљућеног
хероса Хийокрашеса, који због тога, што му се угаси
кандило, ко je пред његовом статуом гори, ларма по
кући, претура кути je, и друге страховите ствари чини;
a још већма се ражљути и помами, ако му се годишња
жртва не принесе.65

Као што смо мало пре споменули хероси су покојници појединих породица, па и племена. Ово нам ништа не смета да у херосима, према доцнијем веровању,
видимо краљеве, владаре, претке племићских породица, предводнике племена и народа. Још нам je лакше
у њима познати и видети јунаке, којима je главно
66
занимање ратовање, двобоји и друга јуначка дела.
Да бисмо ово довели у везу са ранијим тврђењем, да
у херосу треба видети умрле претке je дне породице,
нама je довољно упутити на излагање на стр. 222 и даље
ове расправе, где се говори о очинском култу и уранизму. Ваш ти људи, који се као хероси обожавају,
и јесу били предводници организованих номадских
племена, ко ja су друга земљорадничка племена потиснула и на тај начин хтонизам уранизмом заменила.67
Ова напомена учињена je овде нарочито стога, што
се мени чини да наш народни јунак Краљевић Марко
носи потпуно јасан тип хероса, око кога су се груписале
различите приче о разним другим херосима и тако
сконцентрисале у тој једној личности.68 Стога су нам и
појмљиве оне многобројне народне песме о Краљевићу
Марку, као и још многобројније приче о њему, којима
се опет најближа паралела може наћи у Deneken-овом
чланку op. cit., Bd. I, 2. ст. 2463 и даље, затим ст. 2471 и
даље.69 Па и сама та околност, што се за Краљевића
Марка веру je да он ни je умро, а да се опет с друге
стране на толико места о његовом гробу и различитим
његовим реликвијама прича, потврђују довољно наше
мишљење. Уопште обрада мишског Краљевића Марка

63

F. Deneken, op. cit., I, 2 ст. 2477.
Реминисценције на наљућеног хероса налазе се у народно) песми о слави
српског цара Степана (Милићевић, op. cit., стр. 103). — Леп пример наљућеног
хероса — светитеља — донела je и „Нова Искра" у своме 2. броју од 1900. год. а на
стр.65 60 („Црква св. Краља у Софији").
Lucian. Philops. VI; 21 (Jacobitz): επί τούτοις Αντίγονος ό ιατρός είπε, Καμο, ώ
Εύκρατες Ήπποκράτης εστί χαλοΰς 'όσου πηχυαίο; το μέγεθος, δς μόνον έπειδάν ή
9ρυαλλΐς άπποσβη, περίεισι την όικίαν όλην εν κύκλφ ψόφων και τας πυξίδας
ανατρέπων, και μάλιστα έπειδάν την 9υσίαν ΰπερβαλώμεβα, ην κατά το έτος ϊκαστσν
αύτω 9ύομεν. Αξιοί γαρ, ην δ'εγω...
64

66
F. Deneken, op. cit., I, 2 ст. 2464: „Als Menschen der Vorzeit sind die Heroen
Könige und Fürsten, Ahnherrn edler Geschlechter, Führer der Stämme und Völker. Es
sind ritterliche Gestalten, deren eigentliche und erste Thätigkeit das Waffenhandwerk
ist.. .der Scholiast erklärt unter Hinveis auf eine Stelle in Δαιταλεϊς ausdrücklich: είχου
δε και
ήρωες πανοπλίαν." — Упореди и ст. 2447.
67
Упореди стр. 222 ове студије.
68
Ова околност мора бити од пресудног значаја за питање (тј. ако такво
питање може и постојати), коме од балканских народа припада Краљевић Марко;
које су питање сасвим без смисла покренули наши западни и источни суседи; јер
оЬакЬог једног хероса Molao je у усйомени очуЬаши само и једино онај народ, који слаЬу
слаЬи.
69
Упореди и E. Rohde, op. cit., II, стр. 375, прим. 1.

230

231

изискује нарочиту студију, ко ja не може бити предмет
овог рада.
До сада смо поглавито обраћали пажњу на то, шта се
под славом разуме, тј. ко се слави. Али ни je мање
интересантно и питање: ко слави?
Према самој природи славских обичаја појмљиво je
да je породица са својим кућним старешином најпозванија да се сећа својих покојника, да слави; о чему смо
ми већ и говорили.
Осим породичних слава, код нас су познате још и
такозване еснафске слаЬе. Оне се по обредима не разликују нимало од породичних слава. Постанак ових слава није тешко протумачити. — Свима je нама добро
познат обичај да син не наслеђује оца само у имању,
него још и по занимању. Отац трговац, или ма каквог
другог занимања био, на ј ради je да je свога сина на исти
занат, те да би он очеву радњу и далье продужити
могао. Ми се морамо и овде позвати на аналогију, коју
налазимо код старих Грка, а тек из тог упоређивања
биће нам јасно, што су и у новоослобођеној Србији
нешколовани и без икакве претходне спреме свештенички синови могли постајати свештеницима на парохијама својих очева. Из овога се јасно види да порекло
еснафским славама лежи у овом наслеђивању исте
врете занимања, а са тим и прослављања истог хероса.70 Иако не би било искључено, ипак je мало вероватно да je у прво време, кад су овакве славе установљаване, сличност и једнакост занимања могла пробудити идеју о ј единству таквих занатлија, те као засебна трупа са својим уређењем сличном породици
сматрана; услед чега би и слава разумљива била.
Као што смо мало пре споменули и цркЬеним слаЬама
морамо тражити порекло у гентилним славама њихових свештеника, који су се у Грчкој, као што je познато, често пута сматрали не само за прве установиоце и
вршиоце појединих култова, него чак и за директне
потомке појединих хероса и богова.71

Школске слаЬе су код нас доцнијег порекла, a њихова установа je врло добро у основном смислу саме
славе погођена, jep je као човек, који се прославља,
узет онај, који je најпре и много за школу у Српству
учинио.
Напротив, ничег заједничког са правим обичајем
славе немају такозване оишшинске слаЬе, где спадају
крсша и заЬешине. Они су остатак других религиозних
обреда, који су се вршили по пољу, шумама, гајевима,
или пред самим једним дрветом. Ови обреди не спадају
у обим овог рада; о њима ће бити другом приликом
73
говора.

70
71

Deneken у ор. cit., ст. 2474 и 2475.
Deneken у ор. cit., ст. 2474.

72

Пре него што пређемо на саме обреде при прослављању славе, о којима ће бити говора у одељку за овим,
нама je потребно видети, какав карактер на себи носи
сам тај култ и његови обреди.
Ми смо већ имали прилике напоменути да хероси
нису ништа друго, него умрли претци, којима се једном
у години приносе жртве. То приношенье жртве узело
je на се свечан облик, који се манифесту je у обичају
славе. Поред онога, што смо већ о овоме казали, нама
сто je на расположењу још даљи докази, ко je ћемо овде
из самих обреда прослављања славе навести.
Оставивши за сада на страну друге доказе ми ћемо се
мало дуже забавити кол>иЪом> ко je je, исто онако као и
славски колач, једна од најбитнијих жртава, које се
72

Милићевић у ор. cit., стр. 161.
Милићевић у ор. cit., стр. 152 тврди да: „на неким местима у старо време
људи су се и причешћивали под отим записима". Откуда су ти записи толику
значајност добили, види се најбоље из грчких и римских монументалних споменика, где се око једног дрвета подизала чак и капелица, као храм самом дрвету.
(Упореди E. Saglio у Daremberg-SagKo, Dictionnaire, итд. tom I, 1, стр. 356 и даље, а
нарочито стр. 360 и 361, где се налазе и слике дотичних споменика.) — На стр. 152
ор. cit. у примедби вели Милићевић: „Дрво се то (тј. са записом) поштује као
нешто освећено. У селу Бруснику, у Kpajfjten, био je запис одвајкада на једном
церу, усред села. Дрво то обори ветар, и више од тридесет кола дрва сатрунуло je
на месту: нико није хтео суварка дићи" итд. Из овога се јасно види да ови обреди
немају ничег заједничког. Предмет обожавања јесте онај дух, који je у том светом
дрвету замишљан, а никако нешто друго, што би нашој слави или грчком хероском
култу, слично било.
73

232

233

при слави покојницима приносе. Исто онако, као што
се на свакој даћи или задушници мора налазити и
кољиво, тако je и са самом славом. Али и овде има
изузетака, који правило само потврђују, тј. да се под
славом разумеју умрли претци, а никако они, који су
из овог живота не умрвши прешли у вечни живот.
Милићевић вели: „Кољиво се не кува светоме Аранђелу и светоме Илији, Уер се држи да су ши сЪеци ,wcubu
74
на небу'." Због чега тај обичај? Једино стога, што ови
свеци живе животом олимпијских богова, имајући и
тело и душу, а не као што je то с л уча ј са покојницима,
који су лишени тела својих. Kao учасници олимпијског
живота, они имају право на другачије жртве, ко je им
75
се поглавито ватром и сагоревањем приносе. Међутим, жртвовање душама покојника мора бити вршено
на онај начин, како би сама жртва што пре и што боље
до самог покојника допрла. Стога се на гробу умрлога
остављају јела, стога се гроб прелива вином; а стога су
на noj единим местима чак и поједине судове без дна
метали на гробове, само да би жртва кроз њих што
болье у гроб ка покојнику доспети могла.76 Исти смисао
и на исти начин вршиле су се и жртве подземним
боговима, који су замишљани да под землям станују, а
не на Олимпу. 77
Осим битног значења самог кољива, ко je нам доказује хтонијски карактер славског култа, још нам јасније посведочавају то молитве, ко je се над славским
кољивима читају, а ко je доводе у непосредну везу

славске обреде са култом мртвих. Овде не треба
разумети да се прослављени светац, односно херос,
мисли као засебна, одвојена личност, него се и он ту
мора подразумевати.
„У Херцеговини, свештеник над отим кољивом чита
све оно што се чита над панаијом мртвих. И после тога,
на ручку у здравици, чак имају речи ко je изражавају
домаћину жељу да може дуго и за много:

74

Ор. dt., стр. Ili.
Tylor, Anfänge der Cultur, II, S, 384. ff.
Упореди A. Brückner и E. Pernice у Athen. Mitth. d. k. deutschen archäol.,
Instituts, Bd. XVIII, 1893, стр. 155: „Aber ursprünglich wird die Vase nicht um ihrer
Bilder, sondern um ihrer Form willen auf das Grab gesetzt worden sein, und die weiten
Kratere und Amphoren auf den Gräbern der geometrischen Epoche, die tief in die
Grube hinabgestellt sind, werden, im Anfang gewiss einfacher aussehend, zunächst
dazu gedient haben., die Spende für den Toten zu fassen. Eben deshalb ist der Boden der
grossen Gefässe durchbohrt und ihr FUSS hohl, wie das von Hirschfeld und St. Kumanudis, auch von Brückner beobachtet weiden ist..."
77
A. Furtwängler, Coll. Sabouroff, Intr., стр. 17. „On ne saurait douter que
l'appareil exterieur du culte des dieux, les sacrifices, les libations, n'ait ete emprunte au
culte des morts. C'est dans ce dernier seul que la libation, l'usage de repandre une
boisson sur la terre, pouvait avoir son verkable sens: l'äme qui etait dans la terre devait
l'aspirer. Dans le culte des dieux superieurs eile se transforme en un pur Symbole..."
75

76

78

Просфоре мијесиши,
Пуње шочиши,
Бјелој цркЬи ходиши,
Cboje мршЬе иомињаши;
Да и њега ibeiobu млађи,
Помињу након њега.79

Исто су тако карактеристични и обреди при напијању славе, где се у самој домаћинској кући врши скоро
исто оно, што и у цркви. Тако код Влаха у Ресави,
Хомољу и Звижду метанише домаћин „за покој душе
свију његових покојника; покојника комшијских, кумовских; пријатељских; покојника свију његових гостију; покојника свега села; покојника свега света"; —
a затим још и „за покој душе све поклане и липсале
стоке свега нашега села".80
Овај последњи навод, по коме се моли и за покој
душе липсале и поклане стоке веома je карактеран за
становнике оних предела, у коj има се врши овај обичај, а чији су становници поглавито сточари, те им je
цео живот тако рећи и зависай од сточнога мала. Стога
се они и сећају одмах после људских покојника и
покојника сточних, као што се у другим крајевима
опет, где земљорадња превлађује, сећају усева и њиховог успевања. — Али Власи су за обичај славе je дна

78
Милићевић, ор. cit., стр. 124:
укк) С!А щиддожншлсл w твон\ъ

„AKO в« слан* твою и кт» честь СВАТДГО (И<ИАи въ палить во Благочестивом

Ibid., str. 125; упореди још и стр. 127.
Милићевић, ор. cit., стр. 134.

234

235

врло интересантна појава, о којој ће у нарочитом
одељку овог рада бити говора.
Ну, још je дан доказ, иако провинцијалног карактера, за хтонијски карактер наше славе налазимо код В.
М. Г. Медаковића,81 који вели: „Посл-Ь объда бива
оро на гувну, па играю по двоица и мећу из пушака."
— Ако ову игру будемо смели протумачити као ратничку игру, у којој je циљ играча не увесељавање,
него показивање ратне вештине и умешности — онда у
томе морамо видети оно, што су Грци у нај стариј ем
добу (Ахил у славу Патрокла) као и у најпознијем
времену у част хероса вршили.82 Исти je обичај био и
код Трачана, о којима нам Херодот (V, 8) прича.
После свега овога, што смо довде навели, јасно ће
бити да наш обичај слава носи на себи карактер култа
мртвих, култа хтонијских — подземних — богова.
Исто je то тако било и у грчком култу хероса, о чему
ћемо само неколико речи рећи.
F. Deneken у већ чешће пута наведеном чланку не
може још никако да се ослободи старих и погрешних
традиција у науци,-те стога наводећи тврђења старијег
и нови jer правца тражи да их измири и у међусобну
везу доведе. Он признаје да се култ хероса у Грчкој
разликује од култа богова само утолико, уколико се то
тиче небеских, олимпијских богова, а да се нимало не
разликује од култа подземних богова. Он признаје и
стапање хтонијског култа са култом мртвих, онако исто,
као што смо ми у обичају славе и обредима даће и
83
задушнице у основи идентичну идеју нашли. Ну, пре
тога износи и тврђење стари jer правца, тј. да je култ
хероса на нижи ступањ стављени култ олимпијских
богова, па вели: „denn es war einerseits gesunkener

култу хероса подигнут на виши ступањ, него што je
сам култ мртвих.
Не због тога само, што je у схватању ре лиги je она
тачка средиште, око кога се као око првобитног централног зрнца целокупна религија не само Грка, него и
свих индоевропских народа концентровала и развијала, него и због тога, што правилно схватање постанка
религије у тесној вези стоји и са нашим обичајем славе,
проговорићемо о овоме неколико речи више. Ово je
утолико потребније, што ће од пресудне важности за
даље испитиваоце српских народних обичаја и веровања
бити то, да ли ће они у својим испитивањима поћи
правим путем, којим ће ј едино без усиљавања и без
игнорисања самих факата моћи поједине манифестације религиозних обре да тачно и правилно решити и
разу мети.
Пристати уз теорију, по којој би култ хероса био
култ олимпијских богова, само на нижи, претпоследњи
ступањ (јер je последњи ступањ култ мртвих) стављен,
значи ни мање ни више него целу еволуцију човечанског развитка тумбе окренути. Да ли je могуће замислити да je човечанство у прво време могло из ничега
створити нешто, што би чак и према нашим појмовима
морало бити највише, најсавршеније! И најповршније
познавање природних наука и њихових тековина учи
нас да се од несавршенијег ка савршенијем развитак у
природи кретао.
Онај стари правац, који стоји у опреци са целокупним станьем свију наука у садашњости, замењен je
другим сасвим правилним, против кога се ништа не
може рећи.
Овај нови правац базира на култу мртвих, на самом
гробу. Сама та околност, што je и сам Зевс, највиши
олимпијски бог, имао на Крети свој гроб,86 показу je
нам јасно пут, којим je он морао проћи, докле je
Зевсом постао. Исти je случај и са многим другим

Götterkult, andererseits gesteigerter Totenkult, welche da,
wo sie zusammentrafen, Heroenkultus hervorriefen".84
Мало даље затим85 пледира за култ мртвих, који je у
81
82
83
84
85

ЖиЬош и обычаи Црногораца, стр. 66.
E. Rohde, Psyche2, l, стр. 19; II, стр. 357, прим. 2.
Ор. cit., стр. 2487.
Ibid., стр. 2448.
Ibid., стр. 2450.

86

E. Rohde, Psyche2, I, стр. 130.

236

237

боговима, од којих су, као што je већ познато, и сам
87
Дионисос, а осим њега Калисто (= Артемис) и други
богови своје гробове имали.
Ни je нам дакле потребно развијати на овом месту
теорију, како je из култа мртвих постао култ хероса, из
овога култ подземних богева, а из овога опет култ
олимпијских — небесних — богова. Колико je овако
поимање постанка религије претежније од онога старога правда, увидеће сваки, који покуша доказати
начин развитка, по коме je из култа олимпијских богова могао постати култ мртвих.
Ми на овом месту завршујемо тврђењем E. Rohde-a,
да од олимпијских богова никад нису — а камоли често
— постали хероси у култу, јер су хероси на виши
ступањ подигнуте људске душе, а не депотенцирани
богови.88
Из овога се јасно види да наш обичај слава као и
култ хероса у Грчкој носи на себи хтонијски карактер.
Ну још ће јаснијим тај факт постати, кад будемо прегледали саме обреде, на ко je ћемо одмах и прећи.

церемоније спореднијег су значења. Без њих може
жртва бити принета, али они не могу бити без жртве
вршени.
Смисао и значење жртве лежи у томе, што на овом
примитивном ступњу људске културе влада опште
уверење да душа покојника, иако лишена тела, ни je
лишена уживања оних предмета, којима се радовала и
које je још за време заједнице с телом употребљавала.
Отуда je постала и цела религија са свима својим
одредбама и церемонијама.
Од видљивих материјалних потреба најпрече je живом човеку јело и пиће. Отуда се и мислило да су
жртве храна духова, каогод и свих осталих богова,
89
којима су се стога жртве морале приносите.
Ово приношење жртве почињало je још са самом
сахраном тела људског, на самом гробу. Над гробом се
и доцније приносе жртве у краћим или дужим размацима времена, а затим после извесног рока вршиле су
се те жртве једанпут годишње.90 Код старих Грка био
je обичај да се гроб прелива вином, зејтином и медом, а

II
КУЛТ И ОБРЕДИ СЛАВСКИ

Eurip., Iphig. in Taur., 156 (Nauck) ίώ, ΐώ δαίμων, ος τον] μουνόν με κασίγνητον
συλάς |"Ai8qi πέμψας, φ τάςδε χοάς μέλλω κρατήρα τε τον φ9ιμένων | ύδραίνειν γαίας
εν νώτοις, πηγάς τ' ούρείνων εκ μόσχων | Βάκχου τ' οΐνηράς λοιβας ζουθαν τε
πόνημα μελισσαν, | α νεκροίς 9ελκτήρΐα κείται. — Eurip., Нес., 536. (Nauck): έλ9ε
δώς πίης. — Eurip., Electr., 514 (Nauck) и даље. — Упореди Aeschyl., Choeph., 162,
483 (Uindorf). — Lucian, De luctu c. 9 (Jacobitz); τρέφονται δε αρά ταϊς παρ' ημών
χοαϊς και τοις κα9αγιζομένοις επί των τάφων ως εϊ τω μη εϊη καταλελειμένος υπέρ γης
φίλος η συγγενής, ασιτος ούτος νεκρός και λιμώττων εν αύτοϊς πολιτεύεται. — Lucian,
Charon. с. 22: Ουκ οίδα, ώ πορ9μεΐ>, τί ταΰτα προς τους έν'Άιδου πεπιστεΰκασι γουν
τάς ψυχάαναπεμπομένας κάτω9εν δειπνείν μεν ως οίον τε περιπετομένας την κνϊσαν και
τον καπνόν, πίνειν δε από του βό9ρου το μελίκρατον. — Tylor, Anfänge der Cultur, II,
стр. 396: „Einer der ausgeprägtesten Opferriten besteht darin, bei Mahlzeiten Speisetheile oder Libationen durch das Feuer oder auf anderem Wege den Göttern zu
übermitteln. Dieser Gebrauch erstreckt sich von der Religion der nordamerikanischen
Indianer bis zu der den klassischen Griechen und den alten Chinesen, und bewahrt im
europäischen Bauernglauben noch heute seinen Platz." — Упореди примере код
Tylor-a, op. eh., II, стр. 389, 390 и даље, 391, 393. — Упореди E. Rohde, Psyche2, I,
243 и примедбу 2 на истој страни. — Pustel de Coulanges, La cite antique, стр. 12 и
даље; стр. 15.
90
Eurip. Troad., 381 (Nauck):... ουδέ προς τάφους | £σ9 όστις αϋτοίς αίμα γη
δωρήσεται. Pustel de Coulanges, op. cit., стр. 67, (69): „Le tombeau avait une grande
importance dans la religion des anciens; car d'une part on devait un culte aux ancetres,
et d'autre part principale cererhonie de ce culte, c'est-a-dire le repas funebre, devait etre
accomplie sur le Heu merne oü les ancetres reposaient. — Упореди E. Rohde, Psyche2,
I, стр. 230 и даље.

Ако се повратимо, а то морамо учинити ради разумевања нашег обичаја славе, у оно доба кад je овај
обичај постао, онда ћемо видети да je битни део религи je, око кога се сви остали обреди нижу, жршЪа
и ириношење жршЬе. Сви остали обреди, молитве и

87

Pausan., VIII, 35, 8: οταδίους δε ως τριάκοντα καταβάντι εκ Κρουνών τάφος έστϊ
Καλλίστους, χώμα γης ύψηλόν . . . Preller-Robert, Griech. Mythologie, Bd. I, стр. 304 и
даље, прим. 2 и даље, стр. 305.
88
E. Rohde, Psyche2, I, стр. 148, прим. 2: „Und ebensowenig sind aus Göttern
jemals (geschweige denn vielfach) Cultheroen direct entstanden. Die ,Heroen' (als
Cultpersonen) sind durchaus gesteigerte Menschensceelen, nicht depotenzirte Göttergestalten."

238

239

код нас je бар остало још и данас да се то преливање
91
врши вином.
После погреба мртваца, чим je тело спуштено у земљу, враћају се они, који су пратили мртваца, кући
покојниковој, где je спремљена даћа. Ова даћа je такође приношење жртве умрломе, а код Грка се сматрало
да покојник при даћи не само учествује, него да je он
92
чак и главни домаћин, који ту гозбу даје.
Из овога се види, како су погребни обреди, који
чине je дан део култа мртвих, у тесно j вези са нашим
славским обичајем, а овим je показан и пут, како je
наша слава постала.
Годишњи помени, или приношење жртава покојницима, вршили се код Грка не на дан смрти као код нас,
него на дан рођења. 93
Митским херосима, као што су Диоскури, спремаше
се у пританијону je дан сто и клине поред њега, на коме бејаху различита јела постављена, а као гости беху Диоскури позивани. Тако прослављање називаху
ξένια. Јела су била сир, колач од јечменог брашна,
маслине и нека врста лука.94
Познато je празновање хероса у Делфима, за ко je нам
Scholion ad Pindar. Nem. VII, 44 вели: γίγνεται εν
Δελφόΐς ηρωσι ξένια. Овде нам ξένια означава жртве,

које су у облику јела приношене. Obe жршЬе могле су
96
се ириносиши или у самом храму хероса, или код куће.
Ну, како je оваквих јавних хероса, у сразмери према
приватним (породичним) херосима, било врло мало, то
je и појмљиво, што je домаћи култ био претежнији у
поштовању хероса и њиховом култу, од јавнога култа
97
њиховог. Suo quisque ritu sacrificium faciat гласило je
старо правило код Римљана, ко je je било потпуно и
98
оправдано. На овом месту морамо напоменути да и
наша слава носи на себи карактер домаћег, приватног
култа; а то се види, поред многих других доказа, још и
из овога: пријатељ пријатељу довикује: „Ћах ше молиил да ми ионесеш cbehy и колач у цркЬу, да се не маем
99
за малу сшЬар." Из чега се јасно може закључити да
je обред у цркви „мала ствар", при чијем вршењу не
мора бити и сам домаћин присутан; али обреде у кући
нико други не сме ни вршити, до j едино домаћин.
Kao што смо до сада видели под жртвом су се могле
разумевати разноврсне ствари, ну најчешће оне, које
су служиле као храна и пиће, пошто и сама жртва
треба да послужи као храна умрлим покојницима. Потребне ствари, ко je се за прослављање славе мора j у
имати, носе на себи скоро искључиво карактер јела и
пића, стога ћемо се и ми њима овде посебно и забавити.
Ну, пре него што приступимо овој анализи, потребно je
да, исправљајући je дно погрешно мишљење, углав номе карактеришемо ове славске обреде.
Милићевић вели: „Двојако je оно што свечар ваља
да спреми за своје Крсно име; једно je дворба и угодба
Богу и Светоме кога слави; а друго je част и гозба за
званице, за госте, за путнике и намернике који би му
дошли на тај дан."100

91

Α. Koerte у Athenische Mütheilungen, XXIV, 1899, стр. 5, примед. 3.: „Eine in
Wachsmuth's lehrreicher Zusammenstellung der neugriechischen Bestattungsgebräuche
nicht erwähnte Sitte, die zweifellos auch aus dem Altertum stammt, möchte ich hier
nachtragen. Als mein bosnischer Diener griechisch-katholischer Confession Waso Brežanin in Konstantinopel beerdigt wurde, goss der Priester, unmittelbar nachdem der
Sarg hinabgesenkt war, eine Flasche Rotwein in die Grube. Das ist die Spende, die
Achilleus ausgiesst, während Patroklos Scheiterhaufen brennt (II. XXIII, 218 ff) und
die auch in späterer Zeit den im Grabe verbrannten Toten dargebracht wurde." — A.
Brueckner und E. Pernice, Athen. Mitth., XVIII, 1893, стр. 158: „Die Einzelheiten des
Verbrennungsprocesses entziehen sich der Beobachtung. Nur zeigen die vielfach
gefundenen Scherben von verbrannten Tellern, dass man während der Verbrennung
spendete und die Teller sodann in das Grab warl."
92
Artemidor, Onirocr, p. 271, 10, H: ή υποδοχή γίνεται υπό του αποθανόντος...
Цитирано по Ε. Rohde, Psyche2, Ι, стр. 231, прим. 7. — Упореди F. Deneken у ор.
dt., I, 2, ст. 2451.
93
Упореди E. Rohde, Psyche2, I, стр. 234 и даље. — F. Deneken у ор. cit., I, 2,
ст. 2535 где се говори, како су Сократу, Платону и Епикуру њихови ученици на
гробовима приносили жртве (έναγίσματα).
94
Athenaeus, Deipnosoph., IV, 137 с: „επί των τραπεζών τι$έναι „τυρόν και φυστήν
δρυπεπεΐς τ' έλάας και πράσα". — Упореди Α. Furtwängler у Röscher's Lexikon-y, l·, l,
ст. 1167, 1168.

95

15

Eurip., Ion 805 (Nauck)j παιδός προ.%σων ξένια και γενέθλια.
Pausan., IX, 40, 6: Ναός δε ουκ Εστίν αΰτω δημοσία πεποιημένος, αλλά κατά
έτος εκαστον ο ιερωμένος εν οίκήματι έχει το σκηπτρον και 9υσίαι ανά πασαν ήμέραν
9ύονται, και τράπεζα παρακέίται παντοδαπων κρεων και πεμμάτων πλήρης. — Упореди F. Denefcen у ор. cit., I, 2, ст. 2508.
97
Varro, De lingua lat., VII, 88.
98
F. de Coulanges, op. cit.i стр. 36 (37).
99
Милићевић, op. cit., стр. 123—4, прим. 2.
100
Милићевић, ор. cit., стр. 1 1 1 .
96

240

241

Ну, ми, тражећи да познамо претхришћански облик
славског култа, морамо на првом месту елиминирати
удео, који би Богу припадао, јер иако се при славским
обредима Бог тако често помиње, ипак се њему не
намењује жртва. То помињање Бога чисто je хришћански обичај, и под тим именем разуме се Бог у хришћанском смислу, коме нису потребне овакве жртве. То
принашање жртве намењено je једино Светоме, под
којим, као што знамо, ваља разумети умрле покојнике.
Ну, и оно, што Милићевић назива чашћу и гозбом за
званице, госте итд. ни je ништа друго, него такође на
жртву принета јела и пића, ко ja морамо идентифицирати са грчком речју ξένια, а о ко joj смо ми мало пре
говорили. Без тога, као год и без оног првог, не може
бити правог прослављања славе.
Како пак гозба, ξένια, чини један део за себе, који
варира према обичајима племенским, који су опет зависни од земљишта, на коме дотично племе живи, то
ћемо тај обред као мање важан, изоставити; јер се на
гозби износи обично оно, што се у дотичном крају и
годишњем времену на ј ради je једе и пи je. Међутим,
стално и типично се свуда налази оно, што Милићевић
убраја у дворбу и угодбу Светоме, те баш стога то и
заслужу je нашу особиту пажњу и специјално проучавање.
Али, потребна je још једна напомена. Из различитих
цитата, ко je смо ми овде навели, може се овде-онде
наћи да су у херојском култу код Грка приношене на
жртву и крвне жртве; ну, то je спорадично, а типичне
су, као што су и сви остали испитиваоци на овом пољу
уочили, бескрвне жртве у облику куханих јела, у пићу
101
и другим стварима. Исти je случај и са нашом славом, јер нигде нема о томе помена да се Светоме
приноси на жртву ова или она животиња.
О осталим појединостима биће говора на дотичним
местима, те ћемо стога и почети са нај главкиј им делом
жртве Светоме, који се, по нашем мишљењу, састоји у

1. КОЉИВУ

101

Упореди F. Deneken, op. cit., ст. 2507.

\

Ђ. Даничић 102 преводи нашу реч кол>иЬо, коливо са
грчком κόλυβον, објашњујући je латински са frumentum coctum. Наши филолошки стручњаци, у којих сам
се у овоме распитивао, потврдише да je кољиво несумњиво грчког порекла. Ну, иако je грчка реч κόλλαβος
по своме основном значењу веома слична речи κόλυβον,
a коју ми често код грчких писаца налазимо, ипак се не
смемо на њу ради објашњења кољива позивати. Уколико сам ja могао истраживати осим Hesychios-a, који
спомиње само облик κόλλυβα, не дајући тачно значење
те речи, једини je позни Suidas, који s. v. κόλυβα вели:
σΐτος έψητός, што се такође са frumentum coctum преводи.
С. Wachsmuth, у своме делу: Das alte Griechenland im
neuen., на стр. 122 вели: „Die κόλ(λ)υβα bestehen nach
altchristlicher Sitte aus gekochtem Waizen mit Rosinen,
Mandeln, Granatäpfelkornern, Honig, auch wohl Sesam
und Basilienkraut." Ну, уколико овде има старохришћанског обичаја, то ћемо одмах видети. Пре свега пак
морамо напоменути да нам сличност назива необично
важна изгледа, те бисмо склони били да им признамо и
исти извор. Ову истоветност извора не само за обичај
код садашњих Грка, него такође и код старих, још јаче
нам истиче и битност самог предмета, што се кољивом
назива, као што ћемо мало после видети. Ни je тешко
погодити да, претпостављајући истоветност извора,
мора се доћи на мисао да je нашем кољиву његово
првобитно име изгубљено; и да смо наместо тога узели
и посрбили грчку реч κόλυβον.
Свима je нама добро познато да се под кољивом
разуме кухана пшеница, ко ja се искльучиво за прослављање славе и за душу покојника куха. И у je дном и у
другом случају ми видимо да се под тим мора разумети
жртва, ко ja се покојницима приноси; а ово опет као
год и слични обичаји код Грка, води нас у ону проРјечник сшарина, s. v., I, стр. 463.

242

243

шлост, кад људи још нису умели пећи хлеб, него су
себи справљали храну искључиво кухањем. Да je оно
веома вероватно, доказује нам и аналоги ja других обичаја, где се нпр. при врачању итд. употребљавају стара, прастара оруђа, иако би се модерним могло боље
послужити. Али, у томе се баш и састоји суштина и
важност народног сујеверја и нар. обичаја, што они
остај у увек у свом првобитном облику, те нам тако
износе ступањ културе оног доба, у коме су они по103
стали.
Нама мора чудновато изгледати да се ниједно од
куханих јела као жртва херосу не спомиње у старогрчким изворима под именом κόλυβον; докле се за пло104
дове и различите врете колача налази и више имена.
E. Rohde приношење жртве херосима и подземним
боговима у облику куханих јела тумачи тиме, што су
они увек замишљани да у земљи живе.105
Веома сличну врсту жртве налазимо ми и код Индуса, јер Ману, син Брамин, у VI в. пр. Хр. прописује
како треба да се спреми покојнику жртва — sraddha —,
коју треба да скуха домаћин од пиринча, млека, корења и плодова, те да би тако задобио наклоност својих
умрлих предака. Само онда може sraddha бити покојнику повољна, ако je скухана по обредним прописима.106
После овога нама ни je тешко доћи до једног сасма
вероватног закључка. Грчка реч κόλυβον очувала се у
нашој речи ко/ьиЪо; али за грчку реч ни je било поуздано значење, те се оно на основу свега до сада реченога може утврдити према значењу наше речи колиЬо.
Овим би начином била испуњена je дна празнина у познавању хероског култа код старих Грка, који се са нашим обичајем славе скоро до идентичности подудара.

Оваквом тумачењу саме ствари помаже и један мону107
ментални споменик, један звонасти кратер из беотске фабрике, на коме je представљена je дна девојка,
ко ja je дном женском божанству на чини j и, украшено j
гранчицама, подноси плодове и у средини чини je je дну
представљену гомилу нечега, што О. Kern, као и О.
108
Rubensohn сматрају за неку врсту колача — άμφιφών
— у коме je забодена једна упаљена свећа. — Ми ћемо
о свећи говорити мало доцније, а овде ћемо се задржати само на оној представи, што други испитиваоци
сматрају за άμφιφών.
Пре свега по самом облику та нам представа не да je
ни најмање права да je колачем назовемо, jep άμφιφών
je била врста колача, на чијем су ободу биле пободене
запаљене свећице, док горња представа има облик
гомиле у чијој je средини забодена само једна свећа.
Сам тај облик са свећом идентичан je облику, у коме се
тако често кољиво прави, a већ je познато да се у
кољиво и запаљена свећа забада.
На овај начин ми смо добили аутентичан доказ за
употребу кољива било у култу хероса, или, што je
свеједно, у култу хтонијских богова. Осим тога ми смо
познали и значење речи κόλυβον, у којој и новогрчка
реч κόλ(λ)υβα као и српска кољиво имају свој заједнички извор не само по облику, него и по значењу.

103

Упореди M. Hoernes, Die Urgeschichte des Menschen, стр. 24 и даље.
F. Deneken,
op. cit., ст. 2507.
Psyche2, I, стр. 150: „Bei besonderen Gelegenheiten wird den Heroen ein
Opfermahl aus gekochten Speisen hingestellt, zu dem man sie zu Gaste ladet; sie sind in
Erdennähe, nicht braucht man ihnen wie den Olympiern, den Duft der Opfergaben im
Dampf nach oben zu schicken."
106
Упореди F. de Coulanges, op. cit., стр. 18 (18).
104

2. КОЛАЧ
Ако бисмо се хтели придржавати строгог историјског развитка, онда без сумње морамо признати да
приношење жртве у облику печеног хлеба или колача
стоји на вишем и савршенијем ступььу културном.
Према ономе, како се колач меси, он ни je ништа
друго, него обичан хлеб, који je само по облику друк-

105

107
Έφημερϊς &ρχ. 1890 Taf. 5. (О. Kern). — Упореди О. Rubensohn u Athen.
Mitth., XXIII, стр. 289.
108
Упореди Suidas, s. v. δίν&στατοι.

13 - 16*

244

245

чији, па ипак носи име колач. Исти случај налазимо и
109
код Грка, иако ψαιστά не носи никакво нарочито
110
обележје, ипак άλφίτων μάζοα
и μάζας
με111
μαγμένας μέλιτι казују нам да су се такви колачи и са
112
медом месили, те се тиме од обичног свакидањег
хлеба разликовали.
Жртвени карактер колача јасан je; али ипак хоћемо и
то да утврдимо доказима.
Поред главног колача, месе се још и йоскурице, за
ко je нам Милићевић вели: „Поскурице се месе нарочито о задушницама, када сваком покојнику ваља да се
113
намени по свећа и по једна поскурица." Обично се
каже при томе намењивању „за душу" тога и тога, што
je у прво време имало стварног, а не преносног значења. — Ну, „у Мостару се о Креном имену, месе неки
Чуреци (особити хлебови). Богати свечари купуј у некад по сто-сто педесет а сиромаси бар по пет-десет тих
хлебова, те деле сиротшъи."114 Нама je сада јасно да су
чуреци оно исто, што су и поскурице, а ове опет
оно, што и сам славски колач, тј. жртве душама покојних чланова дотичне породице или задруге, те се стога
баш и месе по више поскурица, a купује и раздаје по
сто-сто педесет чурека. Исто се тако и о Младенцима
меси по четрдесет младенаца (колача) тј. колико je
било и људи, мученика, који се тога дана прослављају.
Интересантна je разноликост матери j ал а, од кога се
колач справља. Изузевши крушевачки крај, где се
колач може од сваке врете жита месити, меси се он
обично од пшеничног брашна. Али, сваки приноси на
жртву оно, што има, те се стога у Златибору, где
пшенице нема, колач меси и од јечменог брашна.115

Најпосле није могла бити пренебрегнута ни ироја,
која једном великом делу нашег народа пшенични
хлеб замењује; те je стога и она увршћена међу остале
славске жртве, али, као најмлађа по своме познавању
са нашим народом, она заузима скромно место, те и
116
служи само као подлога колачу.
Иако je према нашем излагању кољиво најстарији, те
према томе и најбитнији део жртве херосу, ипак се у
народној песми почиње са хлебом, по свој прилици,
што за справљање кољива тавница не беше нимало
погодно место.

1U9

Athen., VII, 309 d.
Pausan., III, 23, 5.
Pausan., VI, 20, 2. — Упореди F. Deneken у op. cit., I, 2, ст. 2507.
112
Мени није познато да се код нас колач гдегод с медом меси, али колач
славски стоји такође у вези и са оним обичајем, да се о „Младенцима" месе
нарочити колачи, који се опет премазују медом и тако једу. Ови колачи, који се и
сами Младенцима називају, стоје у вези са гюскурицама, које ћемо мало после
споменути.
113
Op. cit., стр. 114, прим. 1.
114
Ibid., стр. 114.
115
Милићевић, op. cit., стр. 112, прим. 1.
110

111

3. ВИНО
Употребу вина при погребу како у нашој данашњој
религији, тако и код старих Грка, ми смо већ имали
прилике споменути.117
Вино je најважнији део жртве, ко ja се поред жртве у
јелу, као жртва у пићу приносила. Ну, ту жртву нису
Грци само у нарочите дане приносили, него и при
сваком обеду и гозби излили би на земљу мало вина
из другог кратера, који би се за госте донео, и то са
нарочитом намером, да се тиме жртву je подземним
боговима и херосима.118 На сликама од ваза види се
често пута, где се каквом путнику или ратнику налива у његов киликс, из кога он, пре него што ће пити,
излива нешто вина на земљу, што се као жртва подземним боговима сматраше. — Исти обичај познат je и
код нас, где се при растанку обично пи je за срећна
пута, али се пре пића понешто и на земљу излије.
Непознато ми je, како наш народ овај обичај тумачи.
Изгледа да je и само вино могло бити за се потпуна
жртва, јер Бакхилидес призива баш Диоскуре да приђу скифосима са слатким вином, напомињући да неће
116

Ibid., стр. 114.
" Упореди стр. 238 и прим. 91 овог рада.
118
Deneken, op. cit., ст. 2509.
1

246

247

наћи ни застрте столове, нити говеђег меса као жртву.
Athen., XI, 500 b.: Βακχυλίδης εν τούιοις ποιούμενος τον
λόγον προς τους Διοσκόρους, καλών αυιός επί ξένια ου
βοών πάρεστι σώματ' ούτε χρυσός ούτε πορφύρεοι
τάπητες, αλλά θνμός ευμενής Μοΰσά τε γλυκεία και
Βοιωτίοισιν εν σκύφοισιν οίνος ηδύς.
Исто нам то потврђују и монументални споменици,
где ми на рељефима видимо по je дине херосе са кантаросима и киликсима, па и ритонима из којих се ништа
119
друго није пило осим вина.
Ми у преливању колача и кољива вином не видимо
ништа друго, него да се обе врете жртве на овај начин
у једну спајају. Што од ньега кушају сви укућани и
120
званице, то je из истог разлога, из кога ће мало
после јести од оних јела, ко ja су у самој ствари херосу
намењена.
Ну, и ова врста жртве, тј. вино, може се заменити
другим којим омиљеним и у дотичном крају употребљаваним пићем. Тако у ужичком округу напијају раки ј ом и славу;121 а исти je случај и са Власима у
планинама источне Србије, где je већ и узречица постала: та, они ће као Власи ракијом и славу напијати. 122

његовом употребом у хтонијском култу код Грка износи нам јасно сву разлику земљишта, народа, обичаја и
навика. Маслина je у грчком култу играла велику
у логу з jep je и у народној економији била од неоцењене
вредности. Стога се и гроб мртваца преливао зејти123
ном, као што се и при жртвовању на гробовима ньим
124
преливаше,^"
па се чак и при спаљивању жртава на
125
жртвенику зејтин просипаше. Стога се и на трпези
126
пред Диоскуре метаху δρυπεπεΐς τ'ελαας
као јело,
које треба да им се допадне. Сама маслина посвећена je
127
била хтонијским божанствима.
Из овога се јасно види, колико je природа земљишта
имала утицај на постанак појединих обичаја, који тако
дубоко чак и у религије појединих народа засецају.
Сад нам je и то јасно, због чега смо ми индијску
sraddha урачунали као једну врсту кољива, иако je она
начињена не од пшенице него од пиринча. У Индији je
пиринач обичнији земаљски производ, који je тамо
стога већма у употреби, те се и за справљање жртве
употребљава.
Овим би биле све врете жртве побројане и обухваћене те бисмо тиме и завршили овај одељак, само кад
се не бисмо морали забавити још и употребом тамњана
и свеће при славским обредима, који се, погрешно,
такође као принете жртве сматрају. Да je такво мишљење погрешно, лако ће се увидети, чим се будемо
мало детаљније забавили

4. ЗЕЈТИН
У нашим славским обредима зејтин нема никакву
примену. Његова примена за кандила не тиче се непосредно самог зејтина, него je при томе главна ствар
светлост, осветљење.
Али зејтин je баш интересантан за нашу студију.
У потреба зејтина у нашем обичају славе упоређена са
"' Упореди Roscher's Lexikon, Bd. I, 2, ст. 2567, 2570, 2577, 2575, и 2557.
Милићевић, ор. cit., стр. 116.
121
Ibid., стр. 116.
122
По себи се разуме да je овде говор само о вину, односно ракији, као битном
делу жртве, коју треба двојити од ракије, која се употребљава као обично пиће; у
овом смислу ваља разумети и народну песму, где се вели: „други дукат вина и
ракије".
120

5. ТАМЊАНОМ
У паљењу тамњана нити можемо видети приношење
жртве, као што то чини Deneken, који сам признаје да
се такав начин жртвовања пре може употреби™ за
123

Rohde, ор. cit., I, стр. 231.
Aeschyl., Pers. (617) (Dind). ξαν9ης έλλαίας καρπός ευώδης πάρα.
Pollux Χ, 75., Athenaeus XI, 486, a: λοιβάσιον κΰλιξ,... ώ το ελαιον
έπισπένδουσι
τοις Ίεροϊς ... Упореди Schoemann, Griech. Alterthümer, II, стр. 230.
126
Athen., IV, 187 e.
127
Упореди E. Rohde, Psyche2, II, стр. 72, прим. 1.; Bd., I, стр. 227, прим.
124

125

248

249
128

олимпијске богове, неголи за подземне; нити се пак
можемо у паљењу тамњана видети са Мојсијем Мај129
монидесом (In more nebuchim, II, 46) средство за угушивање непријатног мириса, који поста je при спаљивању жртава.
До сада уопште као да ни je опажена разлика, ко ja се
мора чинити при објашњењу паљења тамњана.
Према теорији по којој би жртва имала бити поклон
божанству, треба жртва да буде било квалитетом, било
квантитетом драгоцена. Кад се такве жртве приносе
боговима спаљивањем, онда на сваки начин није главна ствар дим, којим се же л и умилостивити дотично
божанство, него оно од чега дим постаје, тј. иредмеш
130
KOJU caiopeba. Не може се, дакле, тврдити, да спаљивање какве животиње као жртве и паљење тамњана
при нашим славским обредима има исти праузрок као
што би се према досадашњем мишљењу морало усвојити.
Ну, ми не смемо заборавити да култ хероса и обреди
наше славе припадају хтонијском култу, а у томе морамо и објашњење за паљење тамњана тражити.
_ Сва подземна божанства имала су у Грчкој двојако
поље делања, они су били добри, али су могли бити и
зли богови. Ради овог последњег нарочито су их се и
бојали, те су верни гледали да они што даље од њих
буду, пре него што су се њима за помоћ обраћали.
Задовољан живот и с ове и оне стране гроба зависио je
од утица ja и мешања злих духова у посла и живот
једног човека. Ни je се пазило на то да се добра дела
чине, да се буде моралан итд., него се обраћала пажња
већма на то да се буде чисш; да се ни je нагазило на
какву враџбину; да се ни je дошло на место, где се зли
духови скупљају, као што су раскрснице и друга места
128

Deneken, op. cit., ст. 2510.
Цитирано по Schoemann-y, op. cit., II, стр. 231.
На основу овог принципа можемо објаснити све наведене примере код
Tylor-a, op. cit., II, стр. 384 и даље. — Треба разликовати од тамњана различите
мирнее, који се сагоревају, као и измирну, јер су све то скупоценије ствари од
обичног тамњана, од кога су Халдејци богу Валу за хиљаду таланата наједанпут
спалили (упореди Tylor, op. cit., II, стр. 386), где je квантитет очевидно имао
заменити квалитет.
129

130

била, и где би зли духови буди какво зло могли човеку
131
учинити;
а о дакле би после могле настати разне
132
болештине итд. Овим су путем ушла у употребу она
многобројна лустрална, катартична и апотропејска средства, којима су грчки религиозни обреди, а код нас
наши народни обичаји препушени и претрпани.
Славски обреди имају значење приношења жртве
умрлим претцима; покојници су већ подземна бића, а
ми смо мало пре казали (упореди примедбу 132), да и
„такнуће жртве за подземне" човека „нечистим" учини, јер се тим такнућем дошло у додир са каквим
духом, који се можда баш у том часу жртвом наслађавао. Да тога не би било, употребљавају се апотропејска
и катартична средства, као што je и кађење тамњана
једно такво средство.
Да je кађење je дно апотропејско и катартично средство, можемо доказати небројеним примерима, ко je
нам пружају не само обичаји разних других народа,
него и писци класичних народа.
Паљење различитих кадила имало je код Грка апотропејско—катартични смисао, као што нам то сведочи
Schol. and Aeschyl. Choeph. 96.133
Servius ad Aen. VI, 741 каже, да in sacris omnibus tres
sunt istae purgationes; nam aut taeda purgant et sulphure,
aut aqua abluunt, aut aere ventilant, quod erat in sacris Liberi.
Исто то тврде и E. Rohde134 као и Tylor.135
131

Упореди Rohde, Psyche2, II, стр. 75, прим. 2.
Ibid., II, стр. 72: ,„Unrein' ist die Wöchnerin, und wer sie berührt hat, unrein
auch das neugeborene Kind; die Hochzeit umgiebt eine Reihe von Reinigungsriten;
unrein ist der Todte und alles was ihm nahegekommen ist... Ebensowenig wenn man
nach einen schlimmen Traumgesicht, beim Eintreten von Prodigien, nach Uberstehung
einer Krankheit, nach Berührung von Opfern für die Unterirdischen, oder von
Denkmälern der Tollen, oder wenn man für die Haus und Heerde, für Wasser und
Feuer, im heiligen oder profanen Gebrauch rituale Reinigungen für nöthing hielt." Kao
што се види све су ово случајеви, у којима већином и наш народ сматра да се може
нечистим постати. Ну, и ово питаше, као и многа друга, изискују нарочиту студију.
133
Lobeck, Aglaoph., стр. 632.
134
Rohde, Psyche1, II, стр. 75. „... Austilgung des Schädlichen (durch Feuer oder
auch nur durch Räucherung)..."
135
Op. cit., Bd., II, стр. 441: „...die Sitte, Herden und Hirten durchs Feuer
gehen zu lassen, die Sprengung von Wasser mit Lorbeerzweigen, das Räuchern mit
xvohlrichenden Krautern, mit Holz und Schwefel..."
132

250

251

Исти je случај и са употребом тамњана како при
славским обредима, тако и у самом божјем храму. Сам
начин, на који се кађење врши доказује нам јасно да се
тиме не циља на приношење жртве, него на нешто
друго, тј. на изгањање злих духова из светиње и чишћење верних од ньих. Треба се сетити да се у нашој
цркви испред царских двери кади на све стране, а осим
тога да се за време великог поста по целој цркви
136
кади. Исто се то дешава и при прослављању славе,
где „се окаде кад се моле Богу, и кад дижу у славу...", па штавише, код нас je то тако јако укорењен
обичај да „се Срби свакад најпре каде, кад се год
137
кућански моле Богу". Ми сад видимо и знамо због
чега то Срби чине, јер пред Бога треба чист изићи, па
се стога и прекађују. 138
Овај обичај прекађивања тамњаном могао je у наш
народ ући и с примањем хришћанства; тек и тамо као и
овде порекло je том обичају у елеузинским мистеријама и њиховим обредима, са којима се хришћанске
церемоније у многим тачкама додирују. 1 3 9
Kao што Милићевић за тамњан вели да поред тога
што се за паљење употребљава, потребан je он ,,и да га

се однесе цркви ма и најмањи део" исто тако спомиње и Pausan. VI, 20, 2: κα&αγίζουσι δε και θυμιάματα
πανυοϊα αύτώ (тј. херосу, Σωσίπολις-y).
Јасно je.да се овакве врете поклона мораjу разликовати од саме употребе дотичног поклоњеног предмета, јер се тамњан тиме не приноси директно божанству
на жртву, него да се при обредима употреби у горе
означеном цшъу.

136
Леп пример, који нам објашкава овај начин кађења у цркви уз правилно
тумачење кађења уонште, пружио нам je Св. Ћоровић у своме „Барону из
Дангубице'' („Бранково коло", 1901, 31, ст. 975), где се овако описује једна
домаћица: „Једино што газдиница Сока не да Савки да ради то je — кађење. Уочи
свакога свеца или недјеље она собой кади све кутове у куЬи, побожно се крстећи и
читајући .оченаш' и .Богородице ђево'... А то све она ради због нечистих бића,
као што су: ђаволи, вјештице, вукодлаци и остале утвари..." — Ово нас подсећа
на обичај Црнаца са Златне Обале, да зле духове батина ма и запаљеним буктињама
из својих насеља у шуме гоне. — Упореди Tylor, op. cit., II, стр. 200; E. Rohde, op.
cit., II, стр. 239, прим. 1.
137
Милићевић, op. cit., стр. 116.
138
На Пел>ешцу чобани и жене идући у шуму по дрва, боје се уједа отровних
змија и паука, и онда носећи при себи руту певају песму „ . .. prida mnom je rute i
tamjana...'" па прекрстивши се три пута, мисле „da neće na nikakvu zmiju nagaziti"
^„Vjesnik hrv. arheol. društva", nova ser., sv. IV, 1900, стр. 213). — У овом се
примеру чак и незапа.ъен тамњан сматра као апотропејско средство, онако исто као
што се и бе.ш лук не мора баш јести, него je и његова главица дово.ъна да разгони
вештице и зле духове.

139
Deneken, op. cit., ст. 2510. — Упореди О. Rubensohn, „Eleusinische
Beiträge" у Athen. Mitth., Bd. XXIV, стр. 56: „Dass Thymiaterien im Kultus der
eleusinischen Göttinnen reichliche Verwendung fanden, wissen wir, wenn es noch eines
Zeugnisses dafür bedürfte, aus Inschriften und litterarischen Quellen, gleichgeformte
Thymiaterien kehren auch auf anderen eleusinischen Denkmälern wieder."

140

6. СВЕЋА
Исто оно, што смо у главкоме о тамньану казали,
вреди и за славску свећу. Иако Милићевић вели да се
без крене свеће слава не може славити, ипак она није
битни део жртве; а само се без жртве слава не може
славити.
Ja сам на другом месту 141 имао прилике детаљно и
опширно бавити се истраживањем о употреби ватре и
светлости у грчком култу, стога нека ми je ел обо дно
да овде на тај свој рад упутим. Потребно je да додам да
се до истог закључка мора доћи и при испитивању
наших обичаја, у којима се ватра и светлост употребљавају, т ј . да оне имају катартично—апотропејски
значај.
Овај и овакав смисао cbehe, у ко j o j je уједињена и
Ьашра, која све нечисто чисти, а и сЬешлосш, која таму
и њена чеда — зле духове — разгони, потврђује се и
при нашим славским обредима, где „осем крене свеће
на неким местима, гради се више мањих свећица како
би се сваком госту могла дати по je дна да je запали и
држи у руци кад се диже у славу, и кад се узима
кољиво".142
Објашњење овога обичаја и сувише je лако и разго140

Милићевић, op. cit., стр. 116.
Упореди моју докторску дисертацију: Die Fackel in Kultus und Kunst der
Griechen, Belgrad 1900.
142
Милићевић, op. cit., стр. 112.
141

252

253

ветно, jep се треба сетити да се при опелу у цркви као
и парастосима такође свима присутнима дају у руке
свеће; а ово се врло лако објашњава оним, што смо ми
у примедби 132 на стр. 249 и даље овога рада казали тј.
да je „нечист и мртвац и све оно што je у његовој
близини било". Такво средство, које ће спречити прелаз нечистоће са мртваца или жртве намењене подземним боговима на присутне, јесте поред кађења тамњаном и славска свећа.
И ова нам додирна тачка између славе и обреда у
култу мртвих доказује само тесну везу између њих; из
чега видимо, како je јака и логична била доследност
при установљавању и вршењу појединих обичаја код
нашег народа.
Овим апотропејско—катартичним средствима, тамњану и свећи, која су се употребљавала за време саме
славе, претходи једно опште нарочито чишћење целог
дома и укућана, које се врши соећењем сЪечарске Ьодице.
Милићевић вели да по освећењу водице свештеник
кропи њоме све у кући. 143
По аналогиј и, коју налазимо код старих Грка,144
нама ни je тешко објаснити овај катартични смисао
воде; нарочито je карактеристично да се и у црквама
сваке младе недеље свети таква водица, којом се верни
кропе. — Без нарочитог je значења та око л ноет, што се
таквом водом замешује славски колач.145

Повлачећи ову паралелу између обреда славе и херојског култа код Грка, морамо споменути један грчки
натпис, који нам јасно казује, шта je све потребно било
за вршење херојског култа код Грка; а из чега се опет
донекле може зашъучивати и о самом култу.
146
Taj je натпис са острва Коса, а у њему се спомиње
све посуђе и сасуди, који су били у Хераклесовом
147
светилишту. Ту се спомиње простирка, на којој се
поставляла култна статуа Хераклесова, затим постеља,
ко ja се при обедима употребљава, даље сто за обед,
један суд, који се као кадионица употребљавао; осим
тога венци, затим један жртвеник и светњаци, који су
148
употребљавани за утврђивање факаља или лампица.
На сто су дакле постављане жртве, а на клини,
постељи, замишљан je као присутан овој ξένια сам
Хераклес лежећи. Кадионица je била потребна ради
кађења, a светњаци, или лампице, служили су онако
исто, као што се код нас свећа употребљава.
Докле се у горе споменутом натпису спомиње само
посуђе, дотле се у нашој народној песми помиње само
оно, што се као жртва приносило, а што у самој ствари
веома добро пристаје уз горе наведено посуђе. Тако
вој во да Тодор одлази из тамнице Петра Мркоњића на
чаршију, и тамо купује за продато оружје:

143

Милићевић, ор. cit., стр. 119.
Упореди Rohde, ор. cit., II, стр. 75, прим. 1.
Познато je да су од важности при славским обредима још и наЬечери. О
навечерима се врши скоро исто оно, што и о слави, тј. спрема се један колач, који
се такође као и славски колач ломи; само што се не употребљава кољиво. Према
ономе, што смо до сада казали, морамо закључити да се и овим обредима циља на
принашање жртве херосу, јер истоветна употреба и исти начин употребе истих
ствари мора имати и исти смисао и значење. — На овом месту могло би бити
говора о томе да ли смо ми и овде упућени на паралелу, коју код старих Грка
налазимо, који су подземним боговима и херосима приносили жртве тек после
подне, па чак и ноћу: Pausan. II, 11, 7: τφ μεν ως ήρωί μετά ήλιον δύναντα
εναγίζουσιν... Упореди и Α. Lobeck, Aglaophamus, стр. 142. Разуме се да би овде
био очуван само један незнатан остатак негдашњег обичаја. — Херосу Κοννίδας-y,
учитељу Тезеја, уочи Тезејевог празника, приносили су увече редовно по једног
овна на жртву (Plut., Thes., 4. — Упореди Schoemann, op. cit., II, стр. 537).

Дукаш узе леба бијелога,
Други дукаш Ьина и раки]e,
Трећи дукаш сЬаке ђаконије
И убаЬе оне јасне cbehe.

144
145

Све да у претходном одељку и нисмо могли сасвим
поуздано до тог закључка доћи, да се у нашој слави
146
Ross, Inscr. gr. ined., III, n. 311, D. 7—17: Ανέβηκα δε και λυχνίας δύο και
λύχνους χαλκούς επτά, πύρους δύο και έοχάραν τετράπεδον και κρατήρα και τάπητα
και τράπεζαν και στεφανίοκους πέντε τοις άγάλμασιν χρυσούς και ρόπαλα δύο και
βυμιατήρια τρία κατάχρυσα καϊ κλίνην ώστε πάντα ταϋτα ίερα είναι του Ηρακλέους,
και βά&ρον της κλίνης και κύκλον χαλκοΰν...
147
Упореди и Athen., XI, 500 b.
148
Упореди и J. A. Hild у ор. cit., стр. 152.

254

255

очувао култ хероса, то бисмо морали после овога, што
до сада казасмо, учинити.
Праузрок неког извесног обреда може бити и заборављен, као год и разлог због чега се нешто чини, те се
ти обреди почну управо механички, махинално у народу вршити. Језгра или суштина неког обичаја бива
заоденута спољашњом љуском, ко ja се састоји из церемонија. Тако модифицирана љуска репрезентује нам
онда и само језгро, ко je je у почетку било видно; а
људи се почну паштити да ту љуску у непромењеном
облику одрже, не питајући више, шта се у њој скрива.
То je исто било и са нашом славом, којој се доскора
ни je знало право значење, јер je суштина обичаја била
завијена у обредну љуску.
Упоређење овог нашег обичаја са грчким култом
хероса довело нас je до тога закључка да ми и у нашој
слави такав исти култ, тј. култ умрлих предака познамо. У првом одељку смо имали доказати ту идентичност на основу саме суштине обичаја, ко ja je у самој
ствари малтене општа свима народима, који се налазе
на одговарајућем ступњу културе, или су га већ имали.
Ну, потврда je још већа и знача ј ни ja утолико пре, што
смо ми видели да су и обреди при вршењу дотичнога
култа скоро исшоЪешни са грчким хероским култом, јер
су они без сумнье више него слични са њима.
Овај факат je за нас од особите важности, те се о
њему и његовом значењу мора размишљати. После
овога, што довде рекосмо, сасвим je природно и питање: откуда je потекла та истоветност између обичаја
једног народа, који je пре толико векова живео, и
обичаја нашег народа, који се још и данас са таквом
ревношћу стара око испуњавања тих обреда? Ни je ли
извршена позајмица самог обичаја, или бар његових
церемонија? Кад je та позајмица, најпосле, могла бити
извршена; да ли за време доласка Срба у ове крајеве,
или за време примања хришћанства, или у току доцнијег времена?
Не само нама, него још и доцнијем научном испитивању неће бити лако дати на ова питаньа тачан и

сигуран одговор; ну, ипак ћемо у следећем одељку бар
покушати да испитиваоце учинимо пажљивим на неке
ствари, ко je he по свој прилици бити од важности за
правилно решење овог питања.

III
ПОРЕКЛО КУЛТА
Идући и даље путем, којим смо до сада ишли, тј.
повлачећи паралелу између хероског култа код Грка и
обреда наше славе, ми видимо да нас установа овог
хероског култа код Грка води на извор, у коме je и
наша народна прехришћанска религија, иако доцно,
али ипак могла наћи образац за установу славских
обреда.
Откуда je, дакле, овај култ код Грка?
Познато je да je код Омира култ хтонијских богова и
других бића веома запостављен, те га скоро можемо
као непознат сматрати.149 Ну, ипак као што су то уочили испитиваоци на основу извесних рудимената у
Омировим песмама, морамо зашъучити да je и пре
Омира хтонијски култ био Грцима познат,' али да се
испред култа олимпијских богова за време Омирово
морао натраг повући. 150 Већ у времену Хезиода налазимо ми јако распространен и познат хтонијски
култ.151
Све ако je дотле тај култ и био познат и као домаћи
био у појединим породицама вршен, ипак je Дракон

149

Deneken, op. cit., ст. 2452.
Deneken, op. cit., ст. 2452. — M. Hoernes, Urgeschichte der Kunst, стр.
86: „Für den Archaeologen wird es eines Beweises, dass dem vorhomerischen
Griechenthurn ein Cult der abgeschiedenen Seelen nicht fremd war, kaum bedürfen.
Die Zeugnisse der ältesten Besiedlung des griechischen Bodens stammen zum grossen
Theile aus Gräbern..." итд. — E. Rohde, op. cit., I, стр. 157: „In den homerischen
Gedichten selbst, von den sonst in diesen herschenden Vorstellungen von der
Nichtigkeit der abgeschiedenen Seelen auffallend abstechend, waren uns Rudimente
eines
einst sehr lebendigen Seelenkultes entgegengetreten..."
151
Deneken, op. cit., ст. 2458 и да.ъе.
150

257

256
152

био први, који je тај култ у Атини јавним прогласио.
— Али како Дракон спомиње да се ови хероси морај у
поштовати по старом обичају, онда се морамо запитати,
откуда je тај обичај дошао, и пре Драконовог санкционисања познат био? И у овоме су испитиваоци сложни,
да je и овај култ пореклом са Севера онако исто, као
што су и култови Дионисоса и други оргијастички
153
дошли у Грчку са Севера; a међу овим испитиваоцима Денекен je још најскромнији, кад за увођење
култа у Атину узима Беотију, као земљу одакле je култ
154
позајмљен.
Јасно je да ми не можемо при овоме
остати, него морамо поћи даље на Север, те тамо извор
овоме култу потражити.
И заиста ми наилазимо на Трачане, у којих je култ
хероса био већ одвајкада познат, и који су Грцима не
само овај култ, него и Дионисов као и друге оргијастичне и мистериозне култове позајмили. Ну, како je и
у коликој мери беше развијено поштовање умрлих
предака код Трачана,lss то се може видети из многобројних места код Tomaschek-a, који се специјално
бави испитивањем живота и историје старих Трачана.156
Служећи се многобројним податцима, ко je нам пружа грчка литература, историја па и уметнички споме152
Rohde, op. cit., I, стр. 146: ,,Als um das Jahr 620 Drakon zu Athen das
Gewohaheitsrecht seiner Vaterstadt zum ersten Mal in schriftlicher Aufzeichnung
zusammenfasste gab er auch die Weisung, die Götter und die vaterländischen Heroen
gemeiusam zu verehren nach dem Brauch der Väter." — Упореди и стр. 147, прим. 1.
— J. A. Hild, ор. cit., III, 1, стр. 141.
153
Упореди F. Deneken, ор. cit., ст. 2459 и даље.
154
Deneken, op. cit., ст. 2518.
155
Herodot, V, 8: „ταφαϊ δε τοϊσι εΰδαίμοσι αυτών εϊσί αΐδε τρεις μεν ημέρας
προτίθεται τον νεκρόν καϊ παντοία σφάξαντες ίρήια εΰωχέονται προκλαύσαντες
πρώτον ϊπειτεν δε 9άπτουσι κατακαύσαντες ή αλλως γη κρύψαντες χώμα δε χέαντες
αγώνα τιβεΐσι παντόΐον εν τφ τα μέγιστα αε9λα τίθεται κατά λόγον μουνομαχίης." —
Упореди Α. Koerte, „Kleinasiatische Studien", IV, у Athen. Mitth., Bd., XXIV, стр.
41, где он спомиње такав један гроб (могилу) познату под именем Τούμπα Αγίου
Ηλίου. Овакви гробови јасно сведоче о култу хероса код Трачана, са којима се
горње Херодотово место потпуно слаже. Koerte вели да се овај обичај у овим
крајевима очувао све до времена владе римских царева, те се само на овај начин
може и објаснити она грдна множина тих могила између Цариграда и Софије.
156
Упореди Tomaschek, „Die alten Thraker", I, u Sitzungsberichte der kaiserlichen
Akademie der Wissenchaften zu Wien, Bd., 128, стр. 54, 56, 65: „Die alten Thraker",
II, ibid., Bd., 130, стр. 53, а нарочито 57, 62 и даље.

ници ми смо могли не само повући паралелу нашим
славским обредима, него смо још видели и то да култ
хероса онакав какав je он сада нама познат, ни je од
искони оригинална грчка установа, него да су je добили од Трачана са Севера. Нашавши овај извор потребно je разгледати, како наши славски обичаји према
њему сто je?
Tomaschek у ор. cit., I, стр. 7 даје Трачанима праседиште у Карпатима, а одмах до њих, мало северније,
али ипак на Висли, поставља он словенска и литавска
племена. Ова словенска племена око 600-те године по
Христу премешта он на Балкан, и ту спомиње борбу са
старим трачанским племенима, ко ja су већ и борбу са
Римљанима морала преживетщ напомињући да су се ти
римски провинцијали повукли већином у планине; ну
да ипак у времену од 600. до 1000. г. по Хр. мешавином
језика римских провинцијала и старословенског, постаде данашњи Ълашки језик.157 — Бугарски бојари
преводе у XI или XIII веку по Хр. влашке исељенике
преко Дунава на Север, где се постелено поред Мапара
и Саксонаца у Ердељу развише и Власи. Томашек
мисли да сваки онај, који буде хтео непристрасно и на
основу историјских података судити о Власима и њиховом пореклу, мора у њима познати потомке старих
Трачана онако исто, као што и у Арнаутима потомке
старих Илира.158
Ми сада већ можемо разумети онај факат, који M. Ђ.
Милићевићу „пада у очи, да Власи у Србији славе
готово онако исто као и Срби. Па чак и у Малој
Влашкој до Краљева, има Влаха који држе крсно
име."159
Тачан и сигуран резултат не може се одавде још
добити; али je дно je већ непобитан факт, тј. да хероски
кулш код Грка, као и онај код Трачана сшоје у шесној
157

Томашек, ор. cit., I, стр. 10 и даље.
Ibid., I, стр. 11: „Wer unbeirrt von landläufigen Ansichten und Vorurtheilen
tich streng an die geschichtlichen Urkunden hält... wird in den heutigen Ostromanen
das thrakische Volksthum wiedererkennen, wie das illyrische in den heutigen Albanen."
159
Милићевић, ор. cit., стр. 100.
158

258

259

Ьези са нашим обичајем слаЬе. Они су, или постали један
из другог, као што je то било између трачког и грчког
култа, или су се могли напоре до je дан поред другог
развијати, имајући свој заједнички извор још у времену пре сеобе Трачана и Словена са праседишта на
Карпатима. Ну, да ли je та заједница тако давнашња;
да ли не датира она тек од 600. по Хр. или чак и после
примљеног хришћанства? Па штавише, да ли тај наш
обичај ни je позајмица било директно од Трачана, било
160
индиректно преко Грка?
На сва та питања ни je нам за сада могуће дати
дефинитиван одговор.
Потребно je још много проучавања осталих наших
обичаја, јер у оскудици писаних споменика ми смо
једино на саме обичаје упућени. Ну, овоме може придоћи и друга трупа извора, тј. ако се буду једном
могли наћи монументални споменици старосрпске или
старословенске културе у овим крајевима, који ће нам
одмах моћи решити безброј питања, ко ja су данас још
увек без одговора. Смемо се и томе надати; али не
смемо само и ј едино на то чекати, јер нам обичаји сами
могу измаћи и за научну употребу пропасти, ако их већ
у дванаестом часу не почнемо најсвестраније прикупљати и обрађивати. — Да покаже правац и начин
обраде тих обичаја била je намера ове студи je.

тврдо решен да га објавим у оном истом облику, у
каквом je био поднет Академији наука, не одузимајући
ништа, a додајући само неколике приме дбе, ко je се
тичу ближег и тачнијег објашњења наших поставака.
Међутим, кад је овај наш рад био на критици код
појединих чланова Академије, публикован je један, за
наш рад веома важан, чланак Ст. Новаковића у „Караџићу" (год. II, 1900, свеска јуни — јули, стр. 103 и
даље), у коме Новаковић на стр. 112 поставља за
задатак научницима да на основу славе покушају решити ова питања:
а) Да ли je крсно име везано првобитно за братство,
за село (место), или за породицу?
б) Да ли у ньему нема начина да се позна ма у
овлашним цртама првобитни број или састав племена
српских, или оних ко ja су позније ушла у састав народа српског.
Иако je овакав један задатак веома важан и велики,
те стога достојан научног истраживања, ипак je он за
овај наш рад од споре дне вредности. Па ипак ми ни je
могуће не указати на резултате мога испитивања, и
тиме дати, иако не дефинитиван, одговор на постављену тезу од стране Ст. Новаковића.
Оно прво питање под а), ко je je Новаковић поставио, мора се и може само на тај je дан начин решити,
ако се постанку крсног имена буде центар тражио у
породици. Развитком и јачањем породице постаје задруга, а од задруге до племена, иако има много стушъева у развитку, ипак je то развијање не само сасвим
природно, него и потпуно разумљиво, те се према томе
не може ништа ни навести против овакве поставке. У
самом племену не видимо ми нигде нарочити култ,
који би племенски старешина имао вршити, него су и
ту носиоци култа поједине задруге, породице и куће.
Према томе, крсно име ни je ни у ком случају везано за
место на коме се стану je, него за породицу ко ja на
дотичном месту стану je.
Из решења питања под а) сасвим природним и разумљивим поста je и решење питања под б), само што

Додатак. — Стицајем прилика проузрокована je
публикација овог нашег рада на овом месту. Рад je у
почетку био намењен за публикације Краљ. Срп. академије наука, а што тамо ни je могао бити публикован,
узрок су биле извесне околности, ко je не сто je апсолутно ни у каквој вези нити са науком уопште, нити са
научном обрадом овога рада напосе. Али, кад ми се
дала прилика за публикование овог рада, онда сам био
160
На овај последњи начин примили су Римљани тај култ хероса од Грка у I
веку пре Христа. — Упореди J. A. Hild у ор. eh., XII, 1, стр. 149.

260
би се морало при томе добро запамтити да су ипак
носиоци и представници ових славских обичаја породице, а не племена. — Уосталом, ми понова упућујемо на
оно, што смо на стр. 216 и даље овог рада казали, где смо
и ми, независно од Ст. Новаковића, на исту тезу упутили (стр. 217) указујући донекле и пут, ко)им би се то
имало учинити.
Огромне тешкоће при оваквом истраживању опазио
je и Ст. Новаковић, који на стр. 111 ор. cit. о томе
овако пише: „Ко може расправити да ли je једно или
друго полазна тачка, кад никаквих података нема који
би на ово питање ма колико светлости бацили?" Међутим као што смо до сада у целом нашем раду могли
видети, све се ове тешкоће могу повлачењем паралеле
између грчког хероског култа и наших обичаја славе
врло лако отклонити, и на постављена питања, иако не
дефинитивни, а оно извесно вероватни одговори могу
дати. 161

161
Пре него завршимо овај додатак, потребно je споменути још једно дело,
чији je писац, иако без успеха, покушао решити питање о значењу славе и крсног
имена. — В. Карић у своме делу Србија, Београд 1888, на стр. 170 изгледа да усваја
оно мишљење, чији je представник В. Богишић, а које смо ми споменули на стр. 209
ове студије. Напротив на стр. 177 у прим. 1 спомише и друкчије мишљење о
пореклу овог култа пишући: „У новије време јавља се и друго мишљење о
пореклу славе српске. Найме зна се да реч: кољиво, мада тако лепо српски звони,
ниј е српска већ грчка. Стари Јелини давали су богате даће, и поред осталих
ђаконија служили су и кувану пшеницу, која се звала: „Τα κόλλυβα". — Међутим,
као што смо горе на стр. 241 ове студије видели, само позни писци Хезихиос (из V
в. по Хр.) и Свидас (из X в. по Хр.) спомињу речи κόλλυβα и κύλυβον, те нам je
непознат извор из кога je Карић црпао материјал за онакво своје тврђење. Таквих
извора за старе прехришћанске Грке и њихов хероски култ нема, док напротив
таква се реч и данас у Грчкој и међу Грцима употребљава.
Што се пак тиче „порекла славе српске" и мишљења о њему, ми морамо поново
упутити на оно, што смо казали на стр. 257 и даље ове студије; сваки покушај, КОЈИ
би у решавању овог питаша прелазио границе, које смо ми повукли, имао би се за
сада као преран и нетачан означити. Само нови подаци и нова испитивања на овом
пол>у могу и ово питање приближити његовом решењу.

Стјепан Бановић
О ПОРИЈЕКЛУ СЛАВЕ
КРСНОГ ИМЕНА
Прилог радњи дра Ћира Трухелке „Тестаменат госта
Радина"
Др Ћиро Трухелка у XXIII свесци „Гласник Земаљског музе ja" објелоданио je врло важан принос
патаренском питању: „Тестаменат госта Радина", који у
многим случајевима доказује да je наша досадања познаја босанских патарена била умногоме неисправна.
Исправља се ту при je свега погрјешно схваћање да за
наше патарене вриједи све оно, што вриједи за Катаре,
Албигензе и бугарске Богумиле. Тако нпр. и оно, да су
босански патарени презирали знак крижа, јер га презираху ломбардски Катари-патарени и бугарски Богумили, пошто за ове задње пише њихов противник, поп
Козма, око свршетка X вијека, да моле „оченаш", али
да се не крсте, јер држе да je крст веома мрзак Богу
као знак оног дрвета, на којем бијаше пропет Христос,
и то не од своје воље, него на силу.
Да ко убије царева сина дрвом — мишљаху бугарски
Богумили — зар би могло цару бити мило то дрво? Па
како би се могао кршћанин клањати крижу, кад су на
њем жидови пропели сина божјега?
То je др Фрањо Рачки пренио и на патарене босанске, али погрјешно, јер се на свима писменим споменицима краљева и великаша босанских вјере патаренске, па и на почетку тестамента Радина, бискупа
патаренскога, налази криж, а он се види и на самим
гробовима њихове властеле. Др Ћиро Трухелка je то
споменутим приказом темељито доказао и тако исправно тврдњу Рачкога да и босански патарени презиру
знак крста.
Надаље др Трухелка забацује посве име Богумили,

262
jep će њим код нас присташе „ ц р к в е б о с а н с к е "
нијесу никада звали, a присваја име патарени, jep их
тако зову у својим листинама Дубровчани.
То je име она сљедба добила од миланскога предграђа Патарије, исто као што су њихову сљедбу прозвали
и Албигензим од града Alby у Француској, па и Катарим, у Нијемаца Ketzer.
Свакако се они у нас називљу сами именем „крстј а н и " , вјеру своју зову „ п р а в о м в ј е р о м апос т о л е к о м " , а цркву „ ц р к в о м б о с а н с к о м " пане
знам зашто их и ми не би звали једним од тих имена,
кад све то више увиђамо да су они прама сличним
вјерама били и онако посве одијељена сљедба.
Пошто се бискуп Радин у опоруци ej eha и своје
четверо дјеце, проистиче да су се у присташа „цркве
босанске" женили и сами црквени достојанственици те
да по том женидба код њих ни je била никоме забрањена, као што се je обично досад мислило.
Спомињући Радин у истој опоруци „в e л и к e и
б л а г е дни", сјећа се и св. Георгија, свога „крснога имена", а обзиром на то да то крсно име не славе
уопће православии жительи у Русији, Грчкој, Бугарској и Румуњској, па ни у неким дијеловима источне
Србије, већ баш на земљишту некадање „ ц р к в е
б о с а н с к е " и то без разлике вјере и народности —
др Трухелка нише: „Ако ми након овога, што смо
летимице споменули и што ће тек требати убудуће
помније проучавати, најстарији спомен загонетној народно ј крсној слави нађемо у тестаменту једног високог патаренског црквеног достојанственика, он да нам
у то питање улази бар трачак свјетла, jep нам се од
себе намиче мисао да крена слава ни je ни православног, ни српског, него патаренског поријекла."
То мишљење посве je ново, а држим да je посве
темељито те ево хоћу да изнесем неке податке, који ће
мнијење господина Трухелке још више утврдити.

263

Цијело макарско Приморје — из којега сам и ja — од
Брела до Баћине спадало je у IX и X вијеку под
„Паганију" (пагани = погани) или Неретву. Кашње се
je тај крај прозвао Мариани, Морјани т ј . Приморци.
Кнежевина Паганија стерала се je од Цетине до
Неретве, а машала се je и данашње Херцеговине. Дијелила се je пако на жупе: 1) макарску, 2) расточку и 3)
дувањску, а спадаху j o j и отоци Брач, Хвар, Корчула и
Мльет.
У XII и XIII вијеку данашње Приморје звало се je:
Крајина. У њој заповиједаху кнезови гласовите πόρο дице Качића, а црквено je тада Крајина припадала
надбискупији сплитској. Зна се барем ставно да су г.
1191. припадал e сплитској надбискупији жупе: омишка, макарска и расточка (parochiam Almissi usque ad
Mucarum et usque ad flumen Narente et totam Rastizam).
Ну и то je припадање у црковном погледу било само
у празном наслову, jep жительство Крајине бијаше
вјере патаренске. Моћни кнезови Качићи, сами горљиви патарени, штитили су и ширили ту вјеру из свога
тврдога града Омиша, a касније из Макарске.
Каквом су мржњом кипили поданици Качића на
католике и њихово свећенство, можемо помислити,
кад се само сјетимо да су људи кнеза Николе Качића,
који бијаше од год. 1167—1180. господар Омиша, каменовали испод Дебелога брда у Мостару самога надбискупа сплитскога Рајнерија.
Да су иза тога Качићи били и још моћнији и силенији, свједочи нам то, што je г. 1207. краљ Андрија II
повељом Омишу подијелио једнака права и повластице, какове су онда имали и остали знатнији градови
далматински. Дапаче годину дана иза тога (12. липња
1208) Sebenna, кнез омишки, склапа пријатељство и
мир са дуждом млетачким Petrom Zianorn.
Кад се je иза тога закнезио на Омишу љути Малдуч
Качић и почео још више него ли његови предшасници
потпомагати гусарство и патаренство, тако да су ње-

264

265

гови људи дерали и убијали крижаре, што он да пролажаху у свету земљу, — сам папа Хонорије III
сложно са градовима Трогиром, Шибеником и Клисом
г. 1221. подиже на Малдуча крижарску војну, да га
казни ради гусарења и гуљења крижара, а поглавито
да из његове кнежевине истријеби несретну вјеру патаренску.
Писмом својим од 13. травња, што га папа бијаше
послао по свому дворскому капелану Аконцију, позове
он и Сплићане да његову посланику буду у свему при
руци.
Аконције позове сву Хрватску и Далмацију на
крижарску војну проти Качићу Малдучу и његовим
патареним, те у име светога и непогрјешивога намјесника Христова на земљи, обећа свакоме потпуни опрост свих гријеха, ко год у ту војну ступи, или за њу
новаца даде.
И доиста се сакупи голема сила, а сила оте села и
градове, па видећи Омишани што на њих иде по копну
и по мору, поклоне се и обећају да ће се вратити на
прави пут и драге воље поклонити св. оцу папи.
Аконције им опрости, закуне их и све њихове лађе
огњем изгори.
Ну нетом папински посланик остави Омишане са
својом војском, они бијаху као и при je, а можемо рећи
још и гори, дапаче не дадоше Аконцију мирно ни до
Задра проћи, тако да je морао узимати у помоћ сплитске галије, да на путу главу не изгуби.
Ни краља угарско-хрватскога Андрије II Малдуч не
послуша. Краљ посебним писмима позивл>е Малдуча
да се окани освајања, гусарења и безвјерства и пријети
му са свом својом краљевском силом, па спомиње
дапаче и синове своје Белу, тада војводу хрватскога и
Ко ломана. Ну — Малдуч мучи, ко да и не чује!
Напокон 1225. опет сложно ударише на Качиће и
тјелесно: великом војском и духовно: сплитски надбискуп удари Качиће црквеним проклетством.
Сила Качиће на дв л ада, a краљ Андрија, да их посве
уништи оте им сва њихова патримонија.

Нашавши се тако Качићи у потпуној пропасти, пригнуше врат, поклонише се надбискупу сплитскому и
вратише се светој и непогрјешивој матери цркви. Надбискуп замоли папу Хонорија III да и он помилује
Качиће и да се заузме, како би им се повратила њихова
дједовина. У писму од 11. лишъа 1226. свети се отац
нећкаше, напокон ипак Качиће прими под своју очинску мил ост.
Како су Качићи и иза тога били исти као и прије, те
освајали и гусарили и ширили патаренство, па год.
1273. оплијенили и бискупа кефалонијскога Хенрика,
како се je г. 1274. склапао између Карла, краља сицилскога и пуљскога, савез са Сплићанима и Шибенчанима, да дигну војну на омишке кнезове, нећу овдје
приповиједати, већ ћу споменути само укратко, да je
сама Млетачка република год. 1276. подигла праву
крижарску вој ну на Омишане, ко ja je трајала до г.
1279, те да je напокон, након измјене многих млетачких
војвода, Петру Моценигу пошло за руком, заузети и
спалити тврди Омиш. Варош остаде до г. 1292. под
Млецима, у чије име управљаше њом капетан Марин
Венерио. Споменуте пак године паде у руке Ђорђа
Шубића, те остаде власништвом Шубића до половице
XIV вијека, док га се напокон не докопа горљиви
патарен војвода Хрвоје Вукчић. Иза губитка Омиша,
налазимо одселе Качиће у Макарској такођер у доста
великој моћи.
Међутим у Крајини патаренство цвјеташе и надаље,
а да би му једном више дошао конац почетком XIV
стољећа обновите макарску бискупију. Око г. 1320.
постаде бискупом макарским неки Валентин, али не би
дуга бискуповања, јер већ г. 1324. паде сва Крајина
под босанскога бана Стјепана Котроманића, а бискуп
Валентин изгуби своју макарску столицу и побјеже у
Омиш.
Сад када Крајина спаде под Босну, патаренство се у
њој утврди још више и то не само по Приморју већ и у
околишу самога Омиша. Тако и град В и с у ћ и уз
Цетину над Омишем под конац XIV стољећа припада

266

267

босанскому вој води Павлу Клешићу, врло жестоку
приврженику „цркве босанске". Taj се тврди град
спомшье још и г. 1553. под именом „čas t e i l о
Vessichio".
Кад je дакле тако сва Крајина спала под Босну, у
којој патаренство бијаше, како би казали, државна
вјера и кад у XIV стољећу замијенише по Крајини у
моћи Качиће кнезови Богавчићи, од којих неке препоручиваше Млетачкој републици да их именује својим грађанима, г. 1407. сам краљ босански Твртко
Твртковић II — можемо заиста мислити да су онда
патаренству били сванули најљепши дани. Па и мало
касније, када се je био увалио у Крајину и сам велики
вој во да Сандаљ Хранић, противник Радосава Павловића, кој ему толи вијерно служаше гост Радин, све
док не прође у службу Стефана Вукчића, у којој га
први пут налазимо као посланика у Дубровнику дне
11. травња 1437.
У тој мисли утврђује нас још и више то, што г. 1432.
налазимо у Дубровнику, гдје уговара о миру између
Радосава и Дубровчана, уз патаренскога црквеног достојанственика Ра дина још као посланика и Санка Богавчића, коj era породица иза Качића у Крајини бијаше
најмоћнија.
Патаренству доиста пријаше свака срећа, кад видимо да je и гост Радин ушао у службу Стјепана Вукчића, нашљедника Сандаља Хранића, за неко вријеме
господара Крајине.
Као што je краљевина Босна патаренство у Крајини
утврдила, тако оно њезином пропашћу поче и само
пропадати, a најцрњи му освануше дани за вој воде
Жарка Влатковића, који дне 10. рујна 1468. — годину
дана иза смрти госта Радина — својом повел>ом на
Клису пусти у Крајину, именито у манастир макарски и
живогошки, црне фратре. Они већ кроз кратко вријеме имају у Крајини четири манастира, којима прибавите многе земље и посједе, јер фратри сами на своје
име, држећи се правила свога сиромашкога реда, ништа не смију посједовати.

Уваљењем фратара у Крајину, закуцало je у њој
патаренству мртвачко звоно.

У данашњем Приморју макарскому — некадањој
Крајини — нема ниједнога сједиоца вјере православие.
Ни у Загорју, найме у опћини Вргорац, их нема. Сљедбеника те вјере у оном крају никад ваљда ни не би jame, а за име српско, изим у каковој пјесмарици, није
народ никад ни чуо.
Ну уза све то, што се у Приморју о православљу и
српству не може ни говорити, сви Приморци славе
крсно име и данас, управ онако како се оно слави у
Босни или западној Србији. Слави га и сва загорска
вргорска крајина, а славе га и око мутне Неретве —
дакле по свему територију некадање Паганије—Крајине, гдјено се толи устрајно држаше патаренство за
неколико стољећа.
Рекох да се по некадањој Крајини крсно име „служи" као и у Босни или западној Србији. Светковање,
пушкарање, узајамно гошћење и паљење свијеће —
дакле баш право крсно име.
Крсно име служи сваки сједиоц: службенике и привремене дошљаке наравно не рачунам. Свако племе
служи свога свеца, изузев да се нетко прижени или
исели у туђе племе, јер тада дошљак, да не буде незгодним изузетком, поприма свеца племена, у ко je ce je
уселио.
Ja сам намјеравао побиљежити тачно ко je свеце
служе разне породице по свој некадањој Крајини, али
пошто ме je затекао премјештај по далеко, баш онда,
кад сам о том сакупљао податке, нијесам могао своје
жеље убрзо испунити, већ сам се за сада задовољио
покупљеним пописима за већину опсега некадање патаренске Крајине и то баш за политички котар макарски и нешто за котар метковски.
Оно што сам покупио навађам, а почшъем мојим
родним селом:

268

269

Заострог

Св. Т р и к р а љ а служе: Миошићи, Алесићи и
Дијане.

Св. Т р и к р а љ а служе: Бановићи, Јелчићи и Деспоти (неки).
Св. М и ј о в и л а служе: Алфировићи и Бокшићи.
Св. Ј у р ј а служе: Сучићи, Винци, Матутиновићи,
Краљевићи, Ђиковићи, Косовићи (неки) и Берићи.
Св. М а р т и н а б и с к у п а служе: Косовићи, Парентићи, Деспоты и Медићи.
Св. Н и к о л у б и с к у п а служе: Пећари, Барбарићи, Драгићевићи и Кунпарци.
Св. Л у к у служе: Булати и Балетићи.
Св. И в а н а служе: Бабићи.

Дрвеник
Св. М и ј о в и л а с л у ж е : Костанићи (за вријеме
Крајине кнезови), Ивићевићи, Габрићи, Јурановићи,
Грубише.
Св. И в а н а божићнога служе: Јагмићи, Дивићи,
Јелаши и Витасовићи.
Св. Л у к у служе: Витасовићи и Антуновићи.
Св. М а р т и н а служе: Пећари, Косовићи и Делићи.
Св. П е т р а служе: Бурићи.
Св. Т р и к р а љ а служе: Алачи.

Градац
Св. М а р т и н а служе: Јелачићи.
Св. Н и к о л у служе: Раићи, Јураси.
О б р е з о в а њ е Х р и с т о в о служе: Бенићи, Раделићи.
Св. Т р и к р а љ а служе: Стипићи, Пекићи, Вискићи, Мирковићи и Гојеци.
Св. Ј у р ј а служе: Шутићи, Андријашевићи и Ујдури.
С в. М и ј о в и л а служе: Бартуловићи и Шерићи.
Св. Б р у н а служе: Корљани и Синковићи.
Све с в е т е служе: Адори, Биласи и Жидићи.

Баћина

Подаца

Св. Б р у н а служе: Катићи, Франићи и Томашевићи.
О б р е з о в а њ е Х р и с т о в о служе: Гиљевићи, Мариновићи и Беговићи.
Св. М и ј о в и л а служе: Богуновићи.
С в е с в е т е служе: Бошковићи и Крилићи.
Св. Т р и к р а љ а служе: Бенићи.
Св. Л у к у служе: Јелавићи и Блашковићи.

Св. М и ј о в и л а служе: Шпање, Прленде, Цвитановићи, Висковићи, Штуле, Прибићевићи, Толићи,
Баришићи и Рогуљи.

Живогошће

Брист
Св. М а р т и н а служе: Борићи, Марушићи, Јуришићи, Вежићи, Веже и Шарићи.

Св. П е т р а и П а в л а служе: Брајковићи и Гламузине.
Св. С т ј е п а н а служе: Јукићи, Скендери, Јурлине,
Мшъци, Калабе, Шкарице, Перићи, Цуревићи, Кларичићи, Косовићи и Ђиковићи.

270

271

Св. Ј у р ј а служе: Франичевићи, Грбићи и Петричевићи.
Св. М и т р а служе: Јураковићи и Веже.
Све с в е т е служе: Лозине, Мајстровићи, Боровци
и Веже.

Св. М и ј о в и л а служе: Водановићи и Миличевићи.
Св. Л у к у служе: Бузетићи и Гунгићи.
Св. С т ј е п а н а к р а љ а у г а р с к о г а служе: Куртићи и Мерћепи.
Св. К р с т служе: Радонићи.
Св. Φ р а н у служе: Величевићи.
Св. Три к р а љ а служе: Миличићи.
Св. Б р у н у служе: Шпањићи, Брнићи и Мијотићи.
Св. М а т и ј у служе: Летице.
Св. Н и к о л у служе: Мишићи.
Св. С т ј е п а н а служе: Мркушићи.

Игране
Св. Л у к у служе: Бакалићи.
Св. J у p j а служе: Безери.
Св. К р с т служе: Миочевићи и Рудељи.
Св. М и т р а служе: Лулићи, Кумријићи, Палкучићи, Шимићи, Водопићи, Античићи, Ловрићи, Талијанчићи и Моровићи.

Драшнице
Св. Н и к о л у служе: Урлићи, Глучине, Прлаци,
Павишићи, Цекићи, Пргомети, Јерковићи и Матијашевићи.
Св. Ј у р ј а служе: Крстићи, Алачи, Цвитановићи,
Папићи, Шуленте и Висковићи.

Подгора
Св. Ј у р ј а служе: Бани, Девчићи, Деани, Стојковићи, Велићи, Сисарићи, Кокоћи, Павлиновићи, Борићи, Мариновићи, Росандићи, Луњевићи, Сумићи,
Бабићи, Мликоте, Шундићи, Гарељићи, Вулиновићи,
Рошчићи, Јакићи, Калабићи, Југовићи, Кржанићи, Радо јковићи, Пезићи, Бушићи, Лозине, Пивчевићи, Врсаљке, Кунци, Анушићи и Шокићи.
Св. М а р т и н а служе: Батоши, Пивчевићи и Врањеши.
Св. И в а н а „ У с и к о в ц а " служе: Велићи.

Вргорац
Све с в е т е служе: Раоси, Роје, Галићи, Боровци,
Катавићи, Миљци, Низићи и Коповићи.
Св. Т о м у служе: Мартинци.
Св. М и ј о в и л а служе: Херцези и Франићи.
Св. С т ј е п а н а служе: Милетићи.

Бања
Св. Т р и к р а љ а служе: Толићи.
Све с в е т е служе: Јелавићи и Цикоје.

Котези
Све с в е т е служе: Радићи, Станковићи, Радонићи,
Ракићи, Јолићи, Ивићевићи, Дујмовићи, Мушани и
Заро.

272

273

Кокорић

Завојане

Св. Ј у р ј а служе: Првани (неки).
Све с в е т е служе: Булози, Марковићи и Первани.

Сридуша
Све с в е т е служе: Булози, Первани и Катавићи.
Св. Н и к о л у служе: Клинци.
*

Све с в е т е служе: Пивци, Луваљке, Кардуни, Мариновићи, Матковићи, Јукићи, Перићи, Беуси, Човићи, Зекуљићи, Ајдуци, Божићи, Вуковићи, Цепићи и
Букли јаши.
Св. Н и к о л у служе: Анчићи.
Св. Л у к у служе: Бокшићи.
Св. И в а н а б о ж и ћ н о г а служе: Дивићи, Бајте и
Жидићи.
Св. С т ј е п а н а П р в о м у ч е н и к а служе: Болетићи.

Кљенак
Све с в е т е служе: Низићи, Прнићи, Вучци, Јурјевићи, Цулави, Вуковићи и Бобанци.
Св. Т р и к р а љ а служе: Бобанци.

Равча
Све с в е т е служе: Јелавићи, Николићи, Радомшъци, Трлини, Матковићи, Пранићи и Јовићи.
Св. И в а н а служе: Вегари.

Вишњице
Све с в е т е служе: Радићи и Ракићи.

Драгљане
Св. М и ј о в и л а служе: Мајсторовићи, Јовићи,
Вујчићи и Вулете.
Св. И в а н а б о ж и ћ н о г а служе: Јелаши, Вуковићи, Радељи и Гргићи.

Козица
Све с в е т е служе: Вулетићи, Јујиновићи, Повићи
и Ивекићи.
Св. Л у к у служе: Антуновићи.
К р с т о в д а н служе: Катићи, Равлићи, Мараси, Беговићи, Мијочевићи и Штулићи.
Св. М и ј о в и л а служе: Главаши.
Св. Три к р а љ а служе: Бушелићи.
Ради неретванске крајине био сам се обратно г. Тадији Матићу, учитељу у Блаци на ушћу Неретве, па ме
je известно да се по Неретви од старине слави крсно
име, а за примjер ми je навео да у његову родном
Опузену
Св. М и ј о в и л а служе: Дујмовићи, Зонићи, Лозине и Станићи.
Св. М а р т и н а служе: Влаховићи и Николићи.
С в е с в е т е служе: Матићи, Милићи, Доминиковићи, Ружићани, Шамићи, Филиповићи итд.
Обичаји су и тамо посве исти као и другдје.
Још ћу овдје споменути да у селу Баћини има и сада
врло стара напуштена црква св. Луке. Та се црква
налази на осамљену брежуљку, на поглед баћинског
језера и Неретве. Око цркве има мноштво стећака без
натписа а и црква je, ваљда у касније вријеме, њима
13 - 18

274'

275

поплочана. На стећцима се понегдје виде звијезде,
полумјесец а на некима и криж.
Moje je увјерење да je она црква и ради старости и
ради стећака патаренска. Сличних стећака има и на
другим мјестима у котару, а скоро увијек у забити или
на осами — што би и одговарало духу вјере „крстј а н с к е " . Тако сам видно великих стећака и у пустоши крај сеоца Умчана близу Вргорца. Уколико то
не би одговарало правилима патаренске вјере, могли
су они споменици бити из мало познијих времена, када
су стали патаренство прогонити.
Ако узмемо на ум да je суштина науке патаренске
узета од Павличана, који су еванђеље Луке и Ивана уз
посланице апостола Павла сматрали ј едино правом
наукой Светога писма, могли би мислити да су се и
наши патарени бар у почетку тога држали. И то ме
утврђује још и више у мисли да je баћинска црква св.
Луке из добе патаренске.
Па и најстарији књижевни споменик наших патарена: р у к о п и с С т а н к о в , што се налази у императорској публичној библиотеци у Петрограду, садржавао
je еванђеље Иваново, од кога се сада чува само свршетак.
Taj je рукопис, осим тога, за нас још овдје занимљив и зато, што му je на крају ова биљешка: „Сеј
књиге направи тепачија Батало с својим дијаком Станком Кромиријанином и оковав je сребром и златом и
одив кросницом и приказа je старцу Радину. А написаше се си je у дни краља Дабише, от ројенија сина
божија 1394. лито, по смрти краља Твртка друго
лито."
Да то ни je баш наш старац Радин? Њега прама документима у архиви дубровачкој налазимо тек 11. априла
1437. као старца, док још г. 1422. бијаше само „крстјанин". Међутим од год. 1394, из које потјече р у к о п и с
С т а н к о в , па до г. 1422, кадно наш Радин бијаше само
„крстјанин" има чак 28 година. Ну ако бшъешка на
крају рукописа каже да je он написан године 1394, не
каже ко je су године тај рукопис оковали сребром и

златом и од) ели „кросницом , па га приказали старцу
Радину. Свакако je стално то да je рукопис морао бити
написан при je, него су га Радину приказали, а он je до
тог приказања могао стати и онако без сребра, злата и
„кроснице" не само 43 године — док Радина у дубровачким документима први пут сусрећемо као старца —
већ и више, премда je Радин и прије И. травња 1437.
био постао старцем.

Међутим да све ово приберем уједно и да завршим:
досадашње мишљење или боље вјеровање да je слава
крсног имена чисто православна и српска светковина,
коју Срби иза пропасти својега царства, бјегајући пред
Турцима, разнесоше по Херцег-Босни, Далмацији и
другдје, — дефинитивно je оборено!
Тиме се обара и мишљење да je кољевка крене славе
Србија, откле je Срби тобоже, бјежећи од Турака,
унесоше у Босну и Херцеговину, а одатле у Далмацију,
јер из тестамента госта Радина непобитно проистиче да
су патарени босански служили крсно име, а патаренство по Босни бијаше слободно као у својој кући и
онда, кадно Срби у Србиј и уживаху мир под невиђеним у моћи и слави царевањем Душана Силнога (1347—
1355). Дапаче читаво стољеће и по прије смрти Душанове бијаше патаренство у Босни тако моћно да je и сам
гласовити Кулин бан (1180—1224) са својом женом,
дјецом и породицом прешао на „праву" вјеру „крстјанску", а за њим опет до 10.000 његових поданика.
Узмимо да je права бјежанија Срба из Србије започела иза пропасти српске државе на Косову (15.
лишьа 1389), како би могли у Босни и у сусједним
земљама попримити крену славу од Срба, кад знамо да
je свети отац папа Хонорије III чак 168 година прије
косовске катастрофе слао своје крижаре уз опрост
гријеха проти Малдучу Качићу, кнезу патарена у Крајини, а ти патарени славили су већ онда крсно име!?
Кад патаренски црквени достојанственик гост Радин
13 - 18·

276
у своме тестаменту 4. сијечња 1466. пише: „св. Георг и ј а , м о г а к р с н о г а имена", стално je да су и други
људи имали своје крсно име, то јест, да се je та слава
сигурно већ била међу патаренством увриј ежила, а би
ли се она икако могла увријежити у свему пуку да je
донешена из Србије, баш тако у један дан: јер ми
можемо вјеровати да je гост Радин — мало више, мало
мање — за косовске битке већ био на свијету. Та
почетком г. 1423. већ га налазимо у Дубровнику као
поклисара Радославова — дакле 33 године иза боја на
Косову, а знамо да je он већ био поклисар Радославов
и г. 1422.
Па и кад би бјежанија из Србије била започела,
рецимо, све за живота Радинова дједа, али наравне,
мало-помало, како je доиста и била, зар би разборит
човјек могао вјеровати да ће тако окућени старосједиоци у најкраћем року и свугдје пригрлити обичаје
јадних бјегунаца, поготово обичаје, који у вријеме рата
и бјежања захтијевају мира, весеља, а и знатних трошкова!? То би било неприродно већ стога, јер прибјеглица обично прима обичаје староеједиоца.
Обзиром на тестаменат госта Радина, на патаренство
и садашње слављење крсног имена у некадањој Крајини, ко ja морем и горама одијељена од већег саобраћаја са сусједима, бијаше упућена сама на се; обзиром
на то, што ту крену славу служе све вјере и племена,
па и латински Каравласи, само у опсегу некадан?ег
патаренства босанскога, па обзиром и на то, што се и
данас понајвише служе оне „ в е л и к е б л а г е дни"
што их спомиње гост Радин у својој опоруци, найме:
Сви свети, св. Михајло, св. Петар и Павао, св. Стјепан
Првомученик, а поготово св. Јурај, његово крсно име,
и уз оно, што смо при je разложили, можемо без бојазни устврдити, да слава крсног имена потјече баш од
патарена „ ц р к в е б о с а н с к е " .

Александар Митровић
КРСНО ИМЕ НИЈЕ НИ
ПАТАРЕНСКОГ, НИ
СРПСКОГ, НИ
ПРАВОСЛАВНОГ ПОСТАНКА
Врло поучном и корисном писању у овом листу о
постанку крсног имена, желим и ja да додам неколико
ријечи. Бистрењем појмова, појмови се најбоље разбистре. Када се пише sine ira et studio, могу се разријешити и најтврђи чворови.
По мени ни je основано мишљење да je к р с н о и м е
или к р е н а с л а в а ни патаренског, ни српског, ни
православног постанка. Познато je да je и при je постанка хришћанске вјере код свију народа, чија нам je
историја позната, био обичај, који je настао, како настају сви обичаји, да поједине породице славе, као
свог домаћег заштитника, као свог п а т р о н а , je дно
биће, ко je су оне сматрале узвишенијим од људских
створова. Знао се дан у години, када се славно тај
патрон. Приносиле су му се жртве, као што су Богу
творцу приносили и први људи. Палиле су се ватре у
славу тога патрона. Заклала би се покоја животиньа,
обично блага и мирна овца, па би се изгорјела у славу
кућног патрона. Римљани, прије и послије Христа,
имали су своје d e o s l a r e s . D e i l a r e s били су код
њих баш оно, што je и код нас Срба крсно име. Када се
тамјан пронашао, Римљани су о тој слави кадили и
своју кућу тамјаном, таман, како и ми данас радимо,
када нам о крсној слави долази свештеник у кућу.
Римљани су се том своме богу — онда ни je било
светаца у данашњем смислу — молили, да им даде
добра, ко ja су жељели, а да им одстрани зла, којих су
се бојали. То и ми данас радимо, или би барем требало
да · радимо. И ми се нашем патрону, на дан његове

278

279

славе, молимо да нам да добро, ко je желимо, и да нас
ослободи зла, кога се бојимо. Молимо се такође и за
душу умрлих чланова наше породице, али то само за
мушке и за женске, ко je су невјенчане умрле у родитељској кући. Женске, ко je су пошле из родитељске
куће и вјенчале се, примиле су крсно име свог домаћина, па се у том погледу не рачунају члановима родитељске породице. Стари Римљани, на дан свога
патрона, палили су свијетњаке у славу свога бога—
покровитеља. То радимо и ми са креном свијећом. Сви
домаћи и позвани гости код Римљана јели су од заједничког, по њиховом вјеровању и обичају благословљеног круха. То исто радимо и ми. У доба римске
царевине, у доба оне силне моћи и богатства, римске
славе домаћег патрона претварале су се у b a c c h a n a l i a . Стара наредба римскога сената од год. 186. прије
Христа, којом су b a c c h a n a l i a била забрањена, могла je имати врло мало утица ja на славу домаћег патрона.
И у томе, у претварању славе домаћега патрона у
b a c c h a n a l i a , има сличности између нас и Римљана.
И код нас се, на жалост, у многим предјелима крена
слава претворила у само јело и пиће. Није попримљено
све из b a c c h a n a l i a . Наши тежаци, они, који живе
по селима у сељачком одијелу, и они, који живе у
градовима у грађанском одијелу, славе своја крсна
имена у главној намј ери да се тога дана и они и кьихови
пријатељи добро наједу и напију. Јело и пиће не траје
само једнога дана. Она почињу дан прије крсног имена.
Настављају се на само крсно име. Завршавају се сутрадан. Taj с у т р а д а н зову обично у с т а в ц и . Од тог
силног пића и настао je обичај да се каже: „Идем
пријатељу на пиће". Мало ће ко рећи: „Идем пријатељу да честитам крсно име". Када се каже да иде на
п и ћ е , зна се и разумије се да иде на крсно име.
Само сиротиньа, гола сиротиња, ко ja нема ни кости j у,
неће, јер не може у велике да слави крсно име великим јелом и још већим пићем. Ко има ишта свога,
продаће и црно иза ноката, само да може достојно

прославити крсно име и своје госте добро најести и
напити. Од када су се, и по нашим мањим мјестима,
размиљеле штедионице и банке, крсна имена славе се
врло често и новцима, који су узети на мјеницу... И
на тим креним именима, заиста, само се једе и пије.
Сјем обичних здравица, чује се само звекет ожица и
вшъушака о тањире, а онда жвакање.
Гледајући и то наше зло, код много других, размишљао сам често, како je била паметна и умјесна наредба млетачке в ладе од 19. јуна 1772, штампана прошле
године у овом листу, којом je овдје у Херцег-Новоме
забрањено било да се слави крсно име више од једнога
дана. Та je наредба давно изгубила своју снагу, па се
све повратило на старо. Ко год може, и овдје и у
другим крајевима, гдје живе православии Срби, крсно
име славе барем по три дана. У нашим загорским
мјестима врло често крсно име прелијева се братском
крвљу а о тешким новчаним уштедама не треба ни
говорити, јер иду у неповрат. Крсно име мора се прославити обил ним j ел ом и још обилатијим пићем, па то
коштало Бог зна колико и Бог зна шта. Пријатељи,
који дођу на п и ћ е , нијесу добри и искрени пријатељи, ако се добро, врло добро не напију. Био сам, у
некој загорској варошици, позвани гост о креном имену. Домаћин je био напола грађанин, али врло богат.
С л а в н о je крсно име као мало ко: било je много јела
и пића. Док je трајао ручак и послије ручка, сваки je
гост морао наздравити, а одмах послије здравице испити пет или шест чаша вина, ко je му je домаћин на
тањиру додавао. Тога пута нијесам никоме наздравио,
али нијесам више ни ишао на таква крсна имена. Највеће весеље домаћиново било je, када би му се који
гост превалио пијан испод стола...
Него, ja сам малко застранио, жалећи, што се ова
вјерска свечаност ишчаурила у нешто, у што ни je требало да се ишчаури. Рекао сам, а то je утврђено историјом, да су сви народи славили од памтивијека свога
патрона, свога заштитника. Када су настала хришћанска времена и када су многи народи пригрлили хри-

280

281

шћанску вјеру, вијековима освештани обичај прославе
патрона ни je се могао тако лако заборавити. Породице,
ко je су славил e покојега старога бога, као свога патрона, и сматрајући ту славу неком дужношћу, када су
пригрлиле хришћанску вјеру, нијесу могле међу боговима бирати новога патрона. Нова, хришћанска вјера,
ни je признавала него само једнога Бога, који je творац
и заштитник свега и свакога. Тога јединога Бога нијесу могле све породице пригрлити као свога патрона,
јер таква слава не би ни најмање одговарала слави из
поганских времена. Нова, хришћанска вјера, донијела
je својим вјернима и много светаца, који Богу ej еде уз
кољено. Je ли, дакле, ишта било и могло бити природније код наших прадједова, када су примали хришћанску вјеру, да у том свечаном часу, мјесто старог
поганског бога, изаберу једног хришћанског свеца за
заштитника и покровитеља своје породице? Хришћански светац био je за то најзгоднији, већ и по самом
душевном осјећању. Нова хришћанска породица, прима јући једнога свеца за свога заштитника, била je
увјерена да ће тим имати двоструке користи. Светац je
увијек уз Бога, па ће он лакше приносити Богу молитве својих заштићених породица. Стари, погански
бог, патрон породице, није могао имати толико снаге.
Новом вјером и новим избором подвостручена je
снага.
Ради тога није баш посве неумјесно вјеровање, које
се в ј еру je у многим нашим крајевима, да je крсно име
успомена на дан, када су п р а д ј е д о в и појединих породица из поганске вјере прешли
у х р и ш ћ а н с к у в ј е р у . Ко слави Ђурђевдан као
крсно име, тај га слави зато, што мисли и в ј еру je, да су
његови стари тога дана, на Ђурђевдан, прешли из
поганске у хришћанску вјеру. Ко слави Никољдан, тај
мисли и в ј еру je да су његови прадједови тога дана
промјенили вјером итд. Па то казује већ и сама ријеч
к р с н о име. Нема сумње да оно к р с н о долази од
ријечи к р с т и т и , крстити се тј. примити хришћанску
вјеру, а не направити на своме тијелу знак крста. Ако

je то тако, ни je тешко протумачити значење и смисао
ријечи крсно име.
Има, додуше, по неких наших крајева, православних
и католичких, у којима се крсно име не тумачи тако.
Не тумачи се чак никако. Слави се крсно име, а да се
не зна зашто. „Тако нам je остало од вијекова. Славимо као старину" — одговарало ми се у многим нашим крајевима, када сам питао, зашто славе крсно име.
Бавећи се питаньем, у којој je вези крена слава са
прадједовским култом л а р а и п е н а т а , сјећам се још
нечега.
Легенда нам прича, — а слична питања, ко ja су
постала у доба, када се врло мало или се ни je нимало
писало, могу се ријешити ј едино на основу причања и
казивања — да je апостол св. Павао, путујући у Рим,
не само пропутовао Illyricum, него да се у њему подуље
и задржао. Његово бистро око морало je да примијети
много тога, што се онда радило у Illyricum-y. Он je
путовао у главну сврху да дође у Рим, али му путем
ни je могло ни морало избјећи, што je видно. Утиске с
тога пута донио je он собом у Рим, те су они морали
имати уплива на његов даљни рад. Ни je исюъучена
могућност, него се штавише, поуздано мора држати,
да je он видно и славу римских породичних патрона
— dei l a r e s , коју су, без сумње, попримили и многи
народи, под римским господством. У скромној и искреној слави домаћих патрона св. Павао ни je могао да
види ништа зло, него вршење je дне пл смените мисли и
одушак истинских осјећаја прама своме покровитељу.
Ради тога, он ни je могао да замрзи тај обичај и да ради
на његовом истребљењу. Он je, по свој прилици, радио
противно томе и настојао je да новој хришћанској
вјери приљуби и прилагоди лијепе обичаје својих властитих прадједова, уколико нијесу противни основним
начелима нове вјере, коју je он проповиједао, а слава
домаћег патрона поганског доба, наравски преобличена према духу хришћанске вјере, ни je се овој никако
противила.
Наука св. Павла и њене пошљедице — Паулиција-

282

283

низам — у многим питањима доводе се у уску свезу са
богумилством, а ако je богумилство локално босанска
варијанта Паулицијанизма, како мисле неки наши наученьаци, не може се порећи да je могућа свеза између
славе старих богова—патрона (данашњег нашег крсног
имена) и самог богумилства. Јер, св. Павао, ратујући
својом моћном ријечју за све оно, што je било добро
код Римљана против јудејског хришћанства, настојао
je и успио je да се у покрштеним римским колонијама
одрже добре римске традиције, бар у истој мјери, како
се јудејско хришћанство угријало за поштивање својих
хебрејских традиција. Обичај, иако не искључиво римског поријекла, али свакако код Римљана надалеко и
широко развијен, била je и слава домаћих, породичних
богова — d e i l a r e s. Може се, дакле, a ja бих чак
и рекао да се мора ухватити свеза између Паулицијанизма, богумилства, поганских слава породичних богова—патрона и нашег крсног имена.

К о м а ј и М и х а н и ћ и (Миканићи) славе Св. Мих о в и л а (29./90;
П а в љ е Б р д о и К а р у с о в и ћ и славе С в. П е т р а

Уз ово, што сам горе летимице напоменуо, спомињем
нешто и о крсној слави у Конавлима.
У Конавлима нема ниједног православнога. Сви су
католици, а сва конавоска села, — има их много, —
славе своје крсно име. Карактеристика тога славља
састоји се у томе да мал' да не сва села, цијела, славе
једнога свеца, као своје крсно име. Цијело село слави
једнога свеца. Тога дана по свим кућама пале се свијеће. Пријатељи долазе на крсно име из других села,
ако и тамо ни je крсно име. Ни je обичај да свештеник
иде по кућама и благосивља. У Конавлима има неколико села, ко ja имаду по два крена имена. Подјела je
обично географска: горньи дио села слави једнога свеца, а други дио другога.
Крена имена у Конавлима овако су подијељена по
селима:
П р и д в о р ј е и Л о в о р н о славе В е л и к у Г о с п у
(15./8.); Дунаве, З а с т о љ е и В и ш њ и ћ и славе Малу Г о с п у (8./90;

Р а д о в ч и ћ и славе Св. Луку (18./9.);
П л о ч и ц е славе Св. С и л в е с т р а (31./12.);
М и к у л и ћ и славе Све С в е т е (1./11.);
Г р у д а слави п р в и д а н о д г о д и н е ( К о л е н д е
кажу томе дану);
В о д о в а ђ а слави Г о с п у од Р о з а р и ј а (6./10.);
П о љ и ц е славе Ђ у р ђ е в д а н (23./4.);
Ћ и л и п и славе з и м с к о г Св. Н и к о л у (6./12.);
у М р ц и н а м а je дан дио слави з и м с к о г Св. Ник о л у , a један дио М и т р о в д а н (26./10.);
у Ђ у р и н и ћ и м а слави се К р с т о в д а н (14./9.) и
М а л а Госпа;
у В и т а љ и н и један дио (горњи) слави Н и к о љ дан, а други дио Св. М и х о в и л а ;
у М о ч и ћ и м а слави се Св. М а р т и н (11./11.) и
Мала Госпа;
у Д р в е н и к у зимски Св. Н и к о л а и Св. Миховил.
Ова под ј ела крсних имена по селима ни je необична
ни у католичким селима Боке Которске. Цијело село
С т о л ив о слави И ли јн д а н (20./7.); Л а с т в а Горња и Д о њ а слави М а л и Г о с п о ђ и н д а н (Малу
Госпу); П р ч а њ већином слави М а л и Г о с п о ђ и н д а н (Малу Госпу); Л е п е т а н е слави И л и ј н д а н;
Ђ у р и ћ и Н и к о љ д а н , а Т и в а т Ш и м у н д а н (28./
/Ю.).
Остали католици у Боки Которској славе крена имена по породицама:
у Ш к а љ а р и м а породице Б а с о р о в и ћ и , Бранк о в и ћ и , Б р к а н о в и ћ и , Г р г у р е в и ћ и , Петров и ћ и и Ж о р н и ј е славе Св. Л у к у ; породице Вукашиновићи, К у р ј а л и , Дрнчићи, Цуце и
Р а ј ч е в и ћ и В р а ч е в д а н , а то су Сви Свети;
К а м е н а р о в и ћ и славе Св. Т р и п у н а (3./2.);
у М у л у (село Муо) породице Ј а н к о в и ћ и и Си-

284

285

м о в и ћ и славе В р а ч е в д а н , а породице Π а с к овићи, П е т о в и ћ и и Радовићи Никољдан;
3
/ 4 С п и ч а славе М и т р о в д а н ; И л и ј н д а н славе
Л у к и ћ и (6 породица), a Н и к о љ д а н З а н к о в и ћ и
и Бркани;
у X e ρ ц e г-Н о в о м e породице Ђ о н о в и ћ и и
А н д р о в и ћ и славе Све Свете; П и л и ћ и и Лале Св. И в а н а , и то прве Св. И в а н а по Божићу,
а друге љетног Св. И в а н а (24./6.); К о р н ер и
(Corner, старо им je презиме Б и л а л о в и ћ и ) Св.
Н и к о л у . Других староеj eдилаца нема;
у Д о б р о т и породице А н д р и ћ и , К л а ч е в и ћ и ,
М а т о в и ћ и , М и л о ш е в и ћ и , П а с и н о в и ћ и славе
С в е С в е т е (Врачевдан); Д а б и н о в и ћ и , Иван о в и ћ и , конти (млетачки, а признато им од наших
влада), И в а н о в и ћ и , И в а н о в и ћ и —Моро, Моровићи, Радоничићи, Косовићи, Трипковићи, В у л о в и ћ и и Р а д и м и р и (једноброј. стариком,
Р а д и м и р од Р а д о м и р , a послије поталијанчено
Р а д и м и р и и у једноброју) славе К р с т о в д а н ; породице Д о б р и л о в и ћ и , К а м е н а р о в и ћ и , Опарен о в и ћ и , П е т р и ч е в и ћ и и Т о м и ћ и љетног Св.
Ивана, осјечење главе Св. Ивана Крститеља (29./8.).
Све ове породице постоје од старине и одвајкада славе
та крена имена. Изумрла породица Ј а н о ш е в и ћ а
славила je В р а ч е в д а н ;
у П е р а с т у има највише разних светаца, који се
славе као крена имена. Kao господско, аристократско и
племићко крсно име броји се К р с т о в д а н . Опћина
Пераста има на свом службеном г р б у к р с т , па се
зато и говори да je К р с т о в д а н аристократско крсно
име. Славе га породице конти В и ц к о в и ћ и (Viscovich-i), С и р о в и ћ и (Sirovich-i), Ф и ш ћ у р и (стариком Словенци), К о л о в и ћ и (Collovich-i), Ћ о р к о
(Chiorco), М а з а р о в и ћ и , Б а л о в и ћ и , К р и л о в и ћи (Crillovich-i), конто Smecchia. Ђ у р ђ е в д а н славе
породице Б а н о в и ћ и , С у ч и ћ и и В у к о в и ћ и . Ови
се броје у стариком тежачке породице, па као тежаци
славе Ђ у р ђ е в д а н . То je мишљење противно вје-

ровању код нас православних. Код нас се прича, приповиједа и пише да je Ђурђевдан био крсно име њекадашње српске аристокрације. — Породице Б р а ј ков и ћ и , Н и к и ћ е в и ћ и (Nichichevich-i) и Б p a j н ов и ћ и славе И л и ј н д а н ; М а т к о в и ћ и И в а њ д а н
(Главосјек, 29./8.) a Ђ у р и ш и ћ и љетног Св. Ивана; Н и к о в и ћ и славе С п а с о в д а н ; Л и н д и (старином из Арбаније) Г о с п у од Р о з а р и ј а , а Маур и ћ и славе протектора Далмације Св. Ј е р о л и м а ;
у К а в ч у (Кавач) породице Т р и п к о в и ћ и , Мат и ј е в и ћ и и П о ч а н и ћ и (2 породице) славе Св.
Ивана Главосјека, И в а њ д а н (29./8.), а други Почанићи (6 породица) славе К р с т о в д а н ;
у Б о г д а ш и ћ и м а породице Л у к о в и ћ и , Б и с к у п о в и ћ и , Б а ј и и М а р к о в и ћ и славе М а л у Госпу; Б р к а н и , М а р о в и ћ и , Б р а ј а ц и (Брајак),
М а с л о в а р и , Ј а н о в и ћ и и П е т к о в и ћ и славе
Врачевдан;
у М р ч е в ц у (Мрчевац) породице М а т и ј е в и ћ и ,
Б о ж и н о в и ћ и и Ч о б а н о в и ћ и славе такође Врачевдан.
Могло би се овако пабирчити још по многим селима
и варошима, у којима живи наш народ. Нашло би се
још доста тога. Сва ова мјеста и све ове породице, ко je
сам навео, нијесу православии, иако има њеколико
породица, за ко je се зна да су њекада биле православие. Има врло мало породица, које се осјећају српскима,
а све остале осјећају и раде хрватски.
Када je, дакле, утврђено да су наши стари, у поганско доба, имали нарочитог бога, као свог породичног
патрона; када се зна за римске deos lares и за сличне
богове—патроне код народа из римског и старијег доба; када се зна да смо такове богове—патроне имали и
ми Словени, док нијесмо примили хришћанску вјеру;
када се не може порећи да велики дио Срба слави
крсно име, а да има и Хрвата, који га славе, — увјерен
сам да ни je смионо, него потпуно оправдано моје мишљење да постанак нашег данашњег крсног имена не
треба тражити ни у српском, ни у православном изво-

286
ру, него да му je прави извор у поганском вјерском
обичају бога—патрона, а патаренство тек je, можда,
био medium, који je ову прастару традицију предао
новијој доби, новим нараштајима, не питајући за њихову данашњу конфесију.

Владислав Скарић
ПОСТАНАК КРСНОГА
ИМЕНА
ШТА JE КРСНО ИМЕ?
Овај je обичај због своје јединствености проглашен
националним обиљежјем српскога народа. У том својству њиме се оперисало кад год je било потребно
којем дијелу српскога народа доказати његово српство, ко je му je оспоравано. И не само да су се у тој
намј ери њим служили људи мање научне спреме, него
и учењаци великога гласа.1 Српски карактер крснога
имена je толико неоспоран да то нијесу могли оспорити
ни српски противници. Кад год су српски противници
нови jer времена радили на однарођавању ко je српске
земље, њихов je рад увијек био уперен против овога
обичаја, па су се трудили да га на терену своје пропаганде као неоспоран доказ српства искоријене. Пошто
су Срби већином православие вјере с једне je стране
сматрано крсно име обиљежјем српскога православља,
те je без сумње с тога разлога рађено с те стране на
искорјењивању крснога имена код католичких Срба.2
Крсно име je и по нашем увјерењу, ко je смо стекли
испитивањем, обичај католичких и. православних Срба, само што су га католички Срби дјеломично већ
1
Др Јован Цвијић, „Распоред балканских народа", „Гласник Српског географског друштва", II, стр. 250—251.
2
Пишући оно ми не идемо ни за каквим политичким тенденцијама, већ се
строго држимо озбиљности и непристраности, коју тражи обрада оваквога предмета. Стога je наша жеља да нас нико криво не разумије и да нам не подметне
какве намјере, које су далеко од нас. Горњим ријечима ми нијесмо хтјели никоме
оспоравати његово национално име, које он сматра својим. Ми сматрамо свакога
онога Хрватом, који je увјерен и хоће да je Хрват, а тако и Србина Србином без
обзира на њихово поријекло. Али наша испитивања о поријеклу крснога имена
намећу нам силом консеквенције увјерење да je сваки онај дио српско-хрватскога
народа, који слави крсно име, српски, било по своме поријеклу или стога, што je
некада у прошлости србизован.

288

289

занемарили и искоријенили. И то, како се чини, не
давно, него у задњих сто година. Ми имамо података да
су католици по Славонији, по Босни и по Херцеговини
при je стотињак и још мање година славили крсно име,
3
а данас га више не славе.
Осим православних и католичких Срба славе данас
крсно име и Власи у Србији и неки у Малој Влашкој
4
до Крајова. На другоме крају, у нашем сус je детву,
5
славе у сјеверној Арбанији католички Арбанаси.
Имајући на уму величину територије, на којој се
слави крсно име, ни je никакво чудо, што се оно не
слави свуда једнако. Туђи утјецаји, разлике у привреди, удаљеност од српске језгре и други непознати
узроци створили су неједнакости у начину прослављања. Али je поред свега тога фрапантно велика сличност и истоветност к о д г л а в н и х о з н а к а к р с н о г а
имена, код л о м љ е њ а к о л а ч а и д и з а њ а у
с л а в у на цијелој територији.6 Међу разликама пада у
очи највише то, што народ приморских области не
приправља за крсно име кољива, а они га у унутрашньости приправљају. Дакако да има изузетака и у
примерју и у унутрашњости. Изузеци у приморју су
по свој прилици новијега датума, јер су то већином
вароши по Црној Гори и доњој Херцеговини.

Како рекосмо главна су обиљежја крснога имена
ломљење крснога колача и дизање у славу.
То су прави обредни акти и најглавнији моменти у
прослављању крснога имена. Сви се описивачи слажу
у томе да су та два обреда кулминација светковине,
најозбиљнији и најсвечанији њени тренуци. О овоме
не може бити сумње, те слободно можемо све остало
сматрати споредним. Важност, коју приписујемо обредима, припада и обре дним предметима, јер се без њих
не може обред ни замислити. Исто тако и молитвама,
здравицама, бар неким, и пјесмама. Обредни су предмета к р е н а с в и ј е ћ а , к р е н и к о л а ч, вино, та мј а н и, у унутрашњој области, к о љ и в о .
Али се не смије пустити из вида да ломљење колача
и дизање у славу нијесу искључиво обреди крснога
имена. У народном животу има још прилика, гдје се
ломи колач и напија у славу. Тако нпр. колач се ломи и
пи je се у славу на свадбеним ручковима у Левчу и
Темнићу.7 За ручком о прстеновању прошене дјевојке
и за вечером уочи вјенчања ломи се погача у Скопској
Црној Гори.8 У Атењици код Чачка кад орач заоре
прву бразду, он на орању преломи колач од кукурузна
брашна. У Жупи и Поморављу о седмици, двадесет
дана, четересници, о пола године и о години када се
да je трпеза (даћа) домаћин ломи к о љ и в а ч у , квасни
хљеб, од кога мора свако окусити.9 На Косову уочи
Задушница поп у цркви кад прочита читуље сијече
унакрст к и с е о ц е (киселе хљебове од пшенична или
јечмена брашна) и пресипа их вином.10 Колач р о ж д е с т в о ломи домаћин са једним мушким чланом своје
породице за ручком први дан Божића у срезу бољевачком у Србији. У истом крају ломе погачу млади и

3
Johan von Csaplovics, Slavonien und zum Theil auch Croatien, I, стр. 167—8 вели
за Славонију да тамо нико не зна за имендан, већ свака кућа, дакле и католичка,
слави свога кућнога или породичнога заштитника.
Богољуб Петрановић, „Обичаји срп. народа у Босни", „Гласник Српског
ученог друштва", XXX, стр. 336—7 вели да су босански католици тек недавно
престали славити крена имена.
Др Јефто Дедијер, ХерцегоЬина, Насела ери. зема/ъа, VI, стр. 378—96 наводи
код сваке католичке породице у Херцеговини сјеверно од Неретве шта je која
славила прије. Данас више не славе. По свјежини традиције о свецима, које су
славили, види се да су престали славити скоро.
Још увијек славе крена имена, колико знамо, католици Боке Которске, Конавала, јужне Херцеговине, у приморју око Макарске и у босанском Грахову.
4
М. Ђ. Милићевић, СлаЬе у Срба, „Годишњица Николе Чупића", I, стр.
101.
5
Др JOB. Ердељановић, Кучи, Насеља, IV, стр. 298—9; Марко Миљанов,
ЖиЬош и обичаји Арбанаса, 2. издање, стр. 62—65.
6
Ми додуше немамо описа обичаја из свију крајева; нарочито не из јужних
области српске народне територије. Али са великом вјероватношћу претпостављамо да и тамо има обичај ломљења колача и дизања у славу. Сјечење колача
врши се у Дебру и његовој околини. Види Михаиле Вел>ић, Српске народне
умотворине, обичаји и веровања из Дебра и околине", „Браство", IX и X, стр. 433.

Ст. М. Мијатовић, Обичаји срй. народа из ЛеЬча и Темнића, „Српски етнографски зборник", VII, стр. 17 и 24.
8
Ат. Петровић, Народны жиЬош и обичаји у Скоиској Црној Гори, „Српски
етнографски зборник", VII, стр. 463 и 467.
Др С. Тројановић, ГлаЬни сриски жршЬени обичаји, „Српски етнографски
зборник", XVII, стр. 15, 80—81.
10
Дена Дебељковић, Обичаји срй. народа на Kocoby Пољу, „Српски етнографски зборник", VII, стр. 249.

290

291

младожењи над главом увече поели je вјенчања. У
славу се пи je за софром пред полазак сватова у истом
11
срезу. У славу напија домаћин први дан Божића у
12
Боки Которској. У Паштровићима je на свадбеном
13
ручку прва, а у Перо j у (Истра) трећа здравица у
14
славу Божју. У Конавлима на свадбеном ручку у
младиној кући дижу се сватови на ноге и моле се Богу
15
за душе мртвих из куће, а затим пију у славу Божју.
Ломљење хљеба je обичај свакидањег живота. У
нашем се народу при јелу чешће хљеб ломи, него што
се реже. Не што не би било ножа, већ из неке давнашње навике. То je без сумње ритуални спомен из
старине. Али у свечаним приликама, како смо показали
гори, ломљење хљеба носи карактер правога обреда,
јер се врши на свечан начин. У најраније хришћанско
доба ломљен je хљеб у приватним кућама сваки дан и
без икакве свечане прилике.16 Taj обичај добија
доцније ритуално значење.17 Да се олакша посао ломљења, хљебови су још при je печења добијали дијагоналне усијеке (diagonale Kerbeinschnitte), а у хришћанско доба су ти усијеци имали најчешће форму крста.
Сибел мисли да се при прављењу ових крстатих усијека првобитно ни je мислило на Христов крст, него je
то значење дошло доцније. 18 Ови крстови нас сјећају
крстова наших крсних колача, само што су наши рељефни. Но то не смета; значење крста могло je временом изгубити своје право знаменовање иако je форма задржана. Крст je дрвени орнаменат, који je доцниje у хришћанско доба, добио символичко значенье.19

Нарочита форма крста, с в а с т и к а , раширена je по цијеломе свијету и служила je као средство одбране од демонских сила. Она je у стариjим германским врачким
обредима играла сличну улогу као и Соломоново слово
20
(Drudenfuss, Pentagramm).
Немамо дакле разлога
сумњати да je форма крста била позната нашим старим
и прије доласка у данашњу домовину. Ријеч je npaсловенска, те je дакле била позната нашем народу и
21
при je хришћанства. Познато je да je хришћанство у
многом чему правило компромисс са паганством, па су
тако путем компромиса унишли у њега разни пагански
ритуални елементи. Ми додуше не можемо тврдити да
се догодио исти случај и са обредом ломљења хљеба и
са знаком крста на креном колачу, али je, уваживши
оно, што смо рекли о ломљењу хљеба и о крсту, врло
вјероватно. А ако дозволимо претпоставку да су наши
стари обо je примили од старинаца на Балк. полуострву,
врло je могућно да ломљење хљеба и знак крста ни je
хришћанског, него паганског поријекла. Хљеб je у
животу свију народа играо и игра још и данас врло
важну улогу,22 те су и обичаји, чоји имају какве свезе
с њим, без сумње древнога поријекла. Треба се сјетити
рускога обичаја соли и хљеба и заклетве нашега народа
сољу и хљебом.23
О слави и напијању у славу говорићемо на другом
мјесту.
По томе дакле крсно име нема ништа специјално
своје. Ниједан обред, ниједан обредни предмет, ни
20

Исто дјело, I, стр. 493, чланак Drudenfuss и II, стр. 363, чланак Hakenkreuz.
Rječnik hrv. ili srp. jezika. Издање Југослав. академије, V, стр. 632.
Von Sybel, op. eil., I, стр. 199. Das Brot galt im ganzen Altertume als das
wesentliche Nahrungsmittel, alles übrige galt nur als Zukost. Auch im Herrengebet
wird nur das Brot genannt. — Творац молитве Господње je свакако акцептовао
старија схватања о хљебу као најважнијем дијелу људске хране.
23
Узгред напомињемо да у Босни и Херцеговини пекари мијесе за продају
једну нарочиту врсту кваснога пшеничнога хљеба звану сомун. На пријесан сомун
урезују нарочиту мрежасту форму, која заузима цијелу горњу површину сомуна.
Мрежа настаје од два система паралелних правих линија, које се укрштавају под
правим кутом. Ова je мрежа сигурно морала некада имати своје практично
значење — данас je само орнаменат — јер je сомун њом подијељен на много
квадратних дијелова. Као да се тим хтјео олакшати посао дијел>ења сомуна на
комадиће. На ово нам je обратно пажњу музејски директор у Сарајеву госп. др
Ћиро Трухелка, на чему му много благодаримо.
21

11

Саватије M. Грбић, Срй. народны обичаји у срезу бо/ьеЬачком, „Српски
етнографски зборник", XIV, стр. 92—3, 160 и 185. ^
12
Вук С. Врчевић, Три глаЪне народне сЬечаносши, стр. 31.
"14 Исто, стр. 225.
Христиф. Мусић, „Обичаи при свадбама у Перою", „Срп. далмат. магазинь",
1863, стр. 49.
15
N. Balarin, Konavli. Ženidba (u Grudi), „Zbornik za narodni život i običaje
južnih
Slavena", HI, стр. 285.
16
Hobu 3abjeui. Дјела апостолска 2., 42. и 46.
17
Ludwig von Sybel, Christliche Antike, I, стр. 195.
18
Исто, стр. 200.
" Johannes Hoops, Reallexikon der german. Altertumskunde, III, стр. 99, чланак
Kreuz.

22

292

пјесме ко je ce пјевају не носе неки специјални карактер
крснога имена, јер се све то налази и код других
свечаности у народу. К р с н о име je с а м о с к у п
с в е ч а н и х м о м е н а т а , к о j и м a се х о ћ е н е ш т о
да про с лав и.
Па шта je дакле битно код крене славе? Има ли
уопће чега, што чини ньегову суштину? На ово питање
ћемо одговорити једним цитатой из описа прослављања крснога имена у сарајевској околини. Колико
нам je познато ово je jедини случај гдје описивач
износи народно схватање суштине крене славе. По
схватању сарајевских сељака има у прослављању крснога имена нешто, што ни најсиромашнија породица не
смиje пропустити. То je „барем крену свијећу запалити
и свога светитеља споменути, свештеника позвати и
крену панаију прелити, a својим прецима, од којих му
je крсно име предано, да га чува, помен учинити".24
Поред спомена светитеља б и т н о je дакле п а љ е њ е
с в и ј е ћ е , π а н а и j a ( к о љ и в о ) и вино, к о ј и м се
она п р е љ е в а , и п о м е н м р т в и м . Изузевши спомен светитеља све je друго оно исто, што се чини
мртвима за душу. Крену свијећу као најглавнији предмет у прослави крснога имена25 спомиње и пјесма „Ко
к р с н о име слави, оном и помаже".
Карактеришући крсно име као мртвачки обичај не
износимо ми ништа ново. Давно je већ залажено да
ни je тачно тумачење Вука Караџића, као да je крсно
име „слава постала од имена ко je се у првоме кршћавању народа нашега надјенуло коме".26 Ми не знамо
потјече ли ово тумачење баш од самога Вука или га je
он усвојио од кога другог, али смо нашли да je и ово и
друго je дно схватање постојало већ неколико година
24

Стево Трифковић, „Крсно име у околини сарајевској", „Босанска вила",
1887, стр. 184.
25
У народу се много пази да самртник не испусти душу без свијећс внше
главе. С том пажњом се иде тако далеко да стара чељад приправл>ају зарана
воштану свијећу и чувају je за свога самртнога часа. Важност крене свијеће види
се по народно) заклетви њом „Тако ми се крена свијећа не угасила!" (В. С.
Караџић, Срй. народне иослоЬице, број 6136.)
26
В. С. Караџић, ЖиЬош и обичаји народа сриског, Беч 1867, стр. 69.

293

при je, него je изишла Вукова књига. I. Яворъ у чланку
Изяснен'Ь крстногъ имена у „Срп. далмат. магазину" за
1863. заступа исто мишљење, ко je и Вук у доцније
штампаној својој књизи. Јавор се обара на оно друго
тумачење, да je крсно име пагански обичај обожавања
природних или кућних хранилаца (penati, lares). Дакле
je већ тада неко заступао ово тачније схватање значења
крснога имена.
Доцније je ово схватање добило научних потврда.
27
Под конац прошлога стољећа je E. Лилек испитујући
народне обичаје у Босни и Херцеговини стекао увјерење
да je крсно име светковина сјећања на покојне претке и
друге чланове породице. Истога су мишљења и др
28
29
Милоје M. Васић, др Сима Тројановић и др Лубор
30
Нидерле. Па ипак je Јаворово и Вуково схватање,
ослањајући се вальда на назив к р с н о и м е и на лаку, иако површну, убједљивост, сачувало све до сада
велики број присталица, чак и код озбшъних људи,
који претендују на глас учености. На прелазу прошлога стољећа у садање Ровински31 прихваћа Јаворово
и Вуково мишљење као тачно.
За нас je ово питање ријешено у смислу Васића,
Нидерла и других. Али се др М. Васићу, који je о овој
теми исцрпно писао, не можемо у свему придружити.
Ми смо до душе такођер дошли до увјерења да крена
слава вуче своје поријекло из култа предака, но не
слажемо се са др Васићем у погледу страних утјецаја,
који су створили онакав начин прослављања какав je у
наше крене славе. Он те утјецаје приписује Трачанима, „у којих je култ хероса био већ одвајкада познат " 32 само се ни je могао одлучити за вријеме и
27
Емилијан Лилек, „Етнолошки пабирци по Босни и Херцеговини", „Гласник
Земаљског музеја", 1899, стр. 700.
28
Др Милоје M. Васић, „Слава — Крсно име", „Просветни гласник", Београд
1901.
29
Др Сима Тројановић, ГлаЬни ери. жршЬени обичаји, „Српски етнографски
зборник", XVII, стр. 90. .
30
Dr Lubor Niederle, „Slavanske starožitnosti", „Oddil kulturni", 3, стр. 52.
31
П. Ровинскш, Черногоргя, II, 2, стр. 210.
" Др М. М. Васић, ор. cit., стр. 1173.

294

295

мјесто трачких утјецаја на нас, мислећи да je трачки
херојски култ могао доћи к нама директно од Трачана
при je и поели je наше сеобе на Балк. полуострво или
поели je сеобе, али не директно, већ преко Грка. Ми,
како ћемо поели je доказати, уопће не вјерујемо у
трачки утјецај при стварању крснога имена и то стога,
што крсно име не налазимо баш на оној страни Балк.
полуострва, гдје je трачки утјецај могао и требао бити
најјачи, дакле код Бугара, него га налазимо на про33
тивној страни, a специјално код илирских Срба.
Тако исто не можемо акцентовати ни могућност грч34
кога утјецаја са истога разлога. По др JOB. Цвијићу
крсно je име непознато баш у оним јужним крајевима
Балк. полуострва, гдје je грчки утјецај био најјачи.
Акцентујући углавном тумачење да je крсно име
поријекла мртвачкога, ми се не бисмо тим даље ни
бавили да нијесмо и сами дошли до нових доказа у
прилог таквога схватавьа. Да би том схватању дали
већу доказну снагу изнијећемо своја опажања.
Споменули смо напријед да се у унутрашњој области
српске народне територије приправља о креном имену
кол> иво. Познато je да се код православних Срба кољиво приправља мртвацу за душу о погребу, седмици
и уопће кад год се чини помен мртвима. Тројановић
наводи да и садањи Грци кухају кољиво о задушницама, и узгред спомиње обичај старих Грка носити на
гроб јечам, сухо грожђе, колаче и вино.35 Ernst Samter
сматра старогрчка καταχύσματα жртвом за силе, ко je
станују у земљи. У катахисмата он рачуна и σπερνά,
мјешавину од пшенице, коринта, комада шипа и др.,
што грчки сељаци на острву Закинту доносе у цркву
на вечерњу о празницима у вријеме жетве да свештеник благослови и да народ поједе послије благослова. У
исту категорију меће он и кољиво (Kolyba), ко je се по
разним крајевима Грчке приправља о празницима, о

сахранама мртваца и о мртвачким поменима. Кољиво
дакле имамо сматрати жртвом подземним боговима,
који дају плодност, и жртвом за покој душе умрлих,
који по раниј ем паганском вјеровању могу такођер
дати или одузети земљину родност. Мртви су свуда и
свагда сматрани неком врстом виших сила или полубогова, као што су грчки Хероји и римски Лари и
Пенати. Таква je бића познавала и стара словенска
ре лиги ja, о чему су сачувани спомени у народним обичајима и вјеровањима код свих Словена. Нидерле наводи за та бића дугачак низ имена од свих словенских
народа; међу њима je и српски с ј е н , с ј е н о в и к и
бугарски с т о пан. Најстарије и најраширеније je име
д t дъ у разним облицима код свих Словена, из чега се
види да се под тим бићем има разумијевати je дан од
покојних предака. Та бића могу кући донијети и добро
и зло, према томе како се иьихово живо потомство
према њима понаша, да ли их пази или их занемарује.
A пажња се састоји у призивању и одвајању јела и
пића за њих. Пажња им се нарочито исказује о свечаностима у част умрлих, што су доцније акцентовале и
православна и католичка црква. Оваквом je дном свечаношћу сматра Нидерле и крсно име.37
Има у горњој Херцеговини један погребни обичај,
који je ваљда већ и угинуо, јер je задњи пут вршен
1869. или 1870. Обичај je умногоме сличай крсној слави. Богате породице су давале за покој душе кога свог
важнијег члана по душ je знано с е д м и н а . Само су
богате породице могле то приредити, jep je стаjало
врло много трошка. Седмина се ни je давала, како би се
због имена могло мислити, седми дан по укопу, него
којом згодном приликом у истој години, или у другој,
трећој, па чак и у десетој; али преко љета, на какав
овећи празник, као на Петровдан, Илијндан, итд. За
ту свечаност се напече много хљеба и приправи много

33
Код Бугара би могло бити трачких трагова у њихову к у р б а н у и стопановојгозби.
34
Op. cit., стр. 250—251.
35
Тројановић, op. cit., 90.

36

36

Ernst Samter, Familienfeste der Griechen und Römer, стр. 12—13 и примј. 1 на
13. стр.
37
Niederle, op. cit., стр. 46—47 и 50—52.

296

297

другог јела и пића (по три-четири товара), јер ваља
частити по четиристо-петсто душа. На седмину су позивани пријатељи, кумови и комшије. Одређенога дана дођу они ујутро цркви, a дође много и незваних.
Поели je службе свештеник прекади и прели je вином
гроб, над којим покајнице кукају и плачу. Иза тога се
сав народ почасти кавом и ракиј ом, хљебом, сиром,
скорупом и месом, па потом породица, свештеник и
званице иду покојниковој кући на ужину. Ту настаје
сада права крена част. „Ту се устаје у славу Божју,
наздрављају се здравице као и о креном имену, а уз
сваку се здравицу дода: За упокој душе преставуштагосја."38
Још смо нешто опазили, што нас утврђује у мшшьењу да je крсно име мртвачкога поријекла. У приморским крајевима вино, што се употребљава о креном
имену, зову п у њ е . 3 9 У Сарајеву ова ријеч има друго
значење. Нэом се зове само оно вино, којим свештеник
прељева мртваца о сахрани, и којим прељева гробове о
Задушницама и о другим мртвачким поменима. Одакле
долази ово двоструко значење ријечи? Koje je њено
прво и право значење? Тражећи j o j поријекло уочили
смо латинску ријеч f u n u s , e r i s . У ријечнику K. E.
Georges, Ausführliches lateinisch-deutsches Wörterbuch, 7.
издање, књ. I, колона 2670. ријеч funus има ова значења: die feierliche Beerdigung, Bestattung einer Leiche,
das Leichenbegängniss, die Leiche. Дакле значи сахрану,
погреб. Не располажемо стручном филолошком спремом да би могли на јасан и недвоуман начин доказати
поријекло наше ријечи пуње од латинске funus. Штавише нас од овога тумачења одбија унеколико то, што
у ријечи пуње нема гласа г од латинске основе. Али
смо опазили да латински језик има истоврсних ријечи
треће деклинације, ко je као и funus немају основскога
г, а неке од њих имају дериватива од номинативске
основе. Па и funus има je дан тако изведен придјев,

funestus. Зато мислимо да са доста разлога можемо
тврдити да je наша ријеч пуње постала од латинске
funus. 40 По томе се дакле првобитно пуњем звало оно
вино, ко je се употребљавало при мртвачким обредима.
Па када у приморским крајевима та ријеч означава
славско вино, значи да се вино о креном имену употребљавало као жртва за мртве, те je по том крсно име
мртвачки обредни обичај.
На завршетку ево још једнога доказа, до душе сумњиве вриједности, јер му претпоставка ни je доказана
иако je врло вјероватна. Године 1721. je у Сарајеву
нека Анђелија, кћи Хаџи-Марка Николића, оставила
православној цркви овећи легат под погодбом да joj се
по смрти чини вјечни помен сваке године на Св. Луку.
Много прије те године су њен дјед и отац поклонили
истој цркви икону св. Луке. 41 Приврженост ове породице св. Луки, ко ja се огледа у овим актима пијетета
према њему, наводи нас на мисао да у њему видимо

38
39

Л. Грђић-Бјелокосић, Из народа и о народу, I, стр. 168—170.
Исто, стр. 6; П. Ровинскш, ор. cit., стр. 221; Вук Врчевић, ор. dt., стр. 90.

40
Не уздајући се у своје лаичко нагађање обратили смо се на универзитетског
професора у Загребу госп. дра П. Скока и замолили га за његово мишљење у овој
ствари. Госп. Скок je био љубазан саопћити нам ово: Funus није никако друкчије
сачуван у романским језицима осим у изведеницама, које су дошле у народни
говор посредством цркве. Не смета, што у нашој ријечи нема гласа г, јер у
романским језицима има доста ријечи изведених из номинативске основе. Ријеч
п у њ е би могла бити изведена из придјева средњега рода, који je опет изведен из
именице п у н . Но пошто именица пун није нигдје сачувана др Скок не може без
осјећаја сумње потврдити ово извађање.
Уважавајући стручњачко мишљење госп. Скока ми crno са извјесном мјером
скепсе дали горње излагање. Али имамо у прилог свога мишљења навести још
нешто. М. Решетар у својој радњи Der štokavische Dialekt (Schriften der Balkankommission царске академије у Бечу) на стр. 116 вели ово: Verschieden verhalten
sich aber die Mundarten gegenüber dem fremdsprachigen f: während nämlich in den
Lehnwörtern aus älterer Zeit (etwa vor dem XIV. Jahrhundert) fremdsprachiges f im
Serbokroatischen regelmässig durch p wiedergegeben w i r d . . . bleibt in den neueren
Entlehnungen das f in der Regel erhalten... Онда даље на стр. 117: bei den
bosnischen Katholiken und Mohamedanern hat man aber p für f auch in neueren
Entlehnungen... Dagegen kann man besonders von den Orthodoxen v für f hören.
Скоков навод да су изведенице латинске ријечи funus унишле у романске језике
посредством цркве иде у прилог нашега тумачења, јер и ми себи тако замишљамо
пут, којим je ријеч пуње ушла у наш народни говор, као и други неки вјерски
термини. Решетарево мишљење да je романско f у нас замјењивано са π још прије
14. вијека такођер се слаже са нашим излагањем о креном имену. А такве
замјене живе и код православного народа на западу и дан данас, као Стјепан,
поцјелица или поћелица (fazzoletto), пригати и још која друга.
Пуње je дакле постало у нашим западним крајевима прије 14. вијека.
41
По биљешкама у старој православно) цркви у Сарајеву.

299

298
42

светитеља, који им je био крсно име. Тим вјероватнија се чини наша претпоставка, што знамо да се крсно
име преноси за je дно са имањем на женско потомство
43
када мушко изумре. A Анђелија je била јединица у
богата оца.

KAKO JE ПОСТ АЛО КРСНО ИМЕ?
Напријед je споменуто да су елементи мртвачког
култа створили обичај прослављања крснога имена.
Али je остало неријешено питање, како су ти елементи,
којих има у свију народа, само на српској народној
територији дали оно, што сачињава крсно име. Ни je
дакле још ријешено питање о начину постанка крене
славе. Ми ћемо покушати да на постављено питање
дадемо повољан одговор.
Вук Караџић je у своме Рјечнику код ријечи прис л а в љ а т и 4 4 кушао протумачити, која je свечаност
главна, крсно име или прислужба, ал и ни je могао доћи
ни до чега позитивног. Он вели да у Црној Гори поред
крсних имена, што их славе по je дине породице или
трупе од породица, сво село слави храмску славу своје
цркве. Ту храмску славу зове Вук п р и с л у ж б а или
п о с л у ж б и ц а . Његово интересовање да сазна, ко je
je од то двоје главна слава, нијесу Црногорци могли
задовољити, те je и он остао у недоумици. Али се чини
да je сматрао да je логичније сматрати прислужбу,
односно храмску славу, главном, а крсно име споредном славом.45 Кад Вуково схватање сравнимо са пре42
Приврженост кршњака њиховим светитељима доказана je. Примјера ради
навопимо ове случајеве: Радован П. Јовановић (чланак „Хаџилук" у „Браству",
IX и X, стр. 321) спомиње како хаџије у Јерусалиму на Ускрс иду на ручак у
манастире „но сваки воли да руча у манастиру, који носи име његова крсног
имена". — Лука Грђић-Бјелокосић (у чланку „Збор код цркве", „Босанска вила",
1891, стр. 39) наводи како Херцеговци у цркви прислужују свијеће сваки пред
икону свога крснога имена, jep je тако прислужена свијећа најприступачнија Богу.
" M. Ђ. Милићевић, ор. cit., стр. 97—98.
44
Вук. Ст. Караџић, Срйски рјечник, III издање, стр. 615.
45
Ово Вуково мијешање крене славе, прислужбе и храмске славе пада јаче у
очи када се упореди са оним, што М. Ђ. Милићевић вели о славама. „Сматрајући

ђашњим обичајем у Дробњаку, да сваки дошљак мора
славити као крсно име дробњачкога св. Ђурђа, a своје
крсно име може, ако хоће, прислуживати, онда нам je
шегово схватање разумљиво, јер je храмски светац
уједно и братствени, племенски и обласни светац. И ми
смо се на једном мјесту дотакли овога питања, само не
46
у овој, него у другој форми. Тамо смо примјерима
показали како се често пута догађа да породице посвећују цркве оним светитељима, ко je славе као крена
имена.
Црна Гора ни je осамљен прим ј ер да се храмска слава
слави у цијелом селу било као прислужба или као
крсно име. А. Митровић спомиње као карактеристику
слављења крснога имена код католика у Конавлима да
цијело село слави једнога свеца или да горњи дио
слави једнога, a доњи дио другога свеца.47 Код неколико села — Ловорно, Дунаве и Миханићи — смо по
специјалној карти Аустро-Угарске констатовали да су
цркве посвећене оним свецима који се по Митровдану
славе као крена имена. Још боље смо могли то исто
констатовати, по Накићеновићу,48 за крене славе у
Боки Которској у мјестима Столиву, Ластви, Прчњу,
К р с н о и м е као прототип свију кућанских и општинских Слава у Срба", вели
он, „ja сам овде прибрао, колико сам могао, обичаје о Славама, о Преславама, о
Крстима и о свим Заветинама сеоским... (ор. cit., стр. 93). Он дакле меће све врете
слава у једну категорију дајући првенство креном имену. Он je то учинио стога,
што je опазио велике сличности код тих свију врста слава. Ово идентифицирање
крснога имена и храмске славе од стране најбољих српских познавалаца народа и
народних обичаја слаже се са нашим мишљењем о тијесној вези између тога двога.
Поред Вукове вијести о прислузи у Херцеговини и Црној Гори имамо један
важан податак о истом предмету и од једнога Херцеговца. Обрен Ђурић-Козић у
опису Шуме, ПоЬрши и Зубаца у ХерцегоЬини (Насела, II, стр. 1162—1163) вели
ово: „Поред крснога имена у требињском крају имају и п р и с л у г е , докле их у
Хумнини нема, нити их je када било. Обично се прислужује онај дан кад je сеоској
цркви слава... Прислуге се готово исто онако славе као и крсно име ..."
Колико je црквена слава нераздружива од прислуге види се и по томе, што се и
данас при мијењању прислуге узима обзир на црквену славу. Такав један случај
наводи A. Јовићевић (Ријечка Нахија у Црној Гори, Насела, VII, стр. 609) да су ту
скоро Мудреши и Маретићи у Цеклину узели Спасовдан, дан црквене славе и
стару славу Борозана и Ломпара у Бокову, за своју прислугу.
46
Вл. Скарић, „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни",
„Гласник Земаљског музеја", 1918, стр. 235, примј. З.
47
Др Алекс. Митровић', „Крсно име није ни патаренског, ни српског, ни
православног поставка", „Гласник Земаљског музеја", 1912, стр. 394.
48
Саво Накићеновић, Бока, Насела, IX, стр. 392—9, 418, 537.

300

301

Лепетанима, Ђурићима и Тивту. У свима тим мјестима
су врло старе или су на ј стари je оне цркве, чије свеце
слави већина становништва. У овом се смислу изражава за цркву св. Петке у Добрском Селу А. Јовићевић. Он вели да данас нико у селу не слави више св.
Петке, али надо да je, како се мисли, „да су њу славила
изумрла братства". Црква je врло стара, jep се не зна,
49
ко je подигао њен први темељ. Карактеристично je за
наше питање и то, што се сви ови крајеви налазе у
приморју и један другом у непосредној близини.
Овога ће бити, како се чини, и по другим крајевима.
Ми знамо да и у око лини Дебра цијела села славе по
50
je дну заједничку славу. До душе не знамо јесу ли
славски свеци уједно и храмске славе сеоских цркава.
Види се дакле нека узајамност између црквених светитеља и крсних слава, ко je славе цијела села. Стога
нам се чини да нас ово разматрање може довести до
ријешења питања како су постала крена имена.
Обичај, о храмским славама звати у госте своје кумове, пријатеље и познанике, раширен je врло по нашем
народу и католичке и православие вјере, а очувао се у
свој својој снази нарочито ондје, гдје су гостионице
постале одскоро или их још нема никако. Оскудица у
гостионицама без сумње je и створила врлину гостољубља. Оно je била једна потреба, коју je свако ocjeћао, jep je свако био упућен на туђу гостољубивост.51
То je тако било свуда у свијету. Но нас се не тиче сав
свијет, већ нам je стало до тога да знамо како je у нас и
у наших сусједа, који су у прошлости ди je лил и с нама
свако добро и зло, те су се ради истих узрока развили
и у нас и у њих исти обичаји и схватања. Наши сусједи
Арбанаси имају у својим обичајима много заједнице с

нама, нарочито са оним дијелом нашега народа, који им
je у најближем сусједству. Арбанаска гостољубивост
прелази све границе удворности према госту, па се
52
кадгод спушта до ропске понизности. Зато ћемо погледати како се проводе код њих храмске славе. Хан
приповиједа о храмским славама у средњој Арбанији
ово: „Неке храмске славе служе цијелим покрајинама
за заједничко зборовање и имају посјетилаца на хиљаде. При томе je обично и вашар, и светковина траје
више дана, већином три. Ако je манастир или црква
богата, a број посјетилаца ни je врло велики, онда сваки добије по je дан врч вина и по један хљеб, каткада и
маслина и сира, а за то дару je према својим приликама
дар у новцу, о чијем се сакупљању брине свјетовни
старјешина или старјешина цркве и манастира."53 Исти обичај угошћавања налазимо и у нашега народа
Боке Которске. Манастир Савина код Херцег-Новога
слави Велику Госпођу и на славу дође много народа из
Херцеговине и Боке. Пријашњих времена су савински
калуђери приправљали по три-четири пећи пшенична
хљеба и по три-четири велика бакрена котла боба,
пшенице и леће народу за вечеру уочи празника. Уз
јело су давали калуђери народу и вино. Сјутрадан би
калуђери опет гостили народ. Давали су му раки je,
варенога меса, пиринча, хљеба и вина. Ближньи би
гости, као и о креном имену, одлазили кући одмах по
вечерњи; a даљни, као Херцеговци, Кривошије, Маини, Побори и др. би остајали још je дну ноћ код манастира.54 Дакле je светковина и овдје трајала три дана
као и у Арбанији и о породичним креним славама.
У оба ова случаја je домаћин црква, ко ja исто онако
части госте као и приватни људи о својим креним
52

49

Андрија Јовићевић, ор. cit., стр. 632.
50
Михаиле Вељић, ор. cit., стр. 433.
51
Спиридон Гопчевић je негдје у некой свом дјелу констатовао да гостољубивост код становника Балк. полуострва опада од запада према истоку. Дакле су
наши и арбанаски крајеви они, гдје je гостољубивост јако развијена. Статут жупе
Грбл.а у Боки Которској има нарочити члан, 107., којим се сваком поглавици
пријети знатном глобом, у чијем селу странац не би нашао ноћишта и хране. С.
Новаковић, Законски сиоменици срйских држаЬа средњега Ьека, V, стр. 114.

Марко Миљанов, ор. cit., стр. 5—11 и 49—51.
I. G. von Hahn, Albanesische Studien, стр. 168—169.
54
С. Накићеновић, ор. cit., стр. 342—4. Он још указује да су калуђери јело
благосивљали. Један дио варива, што he се јести о вечери уочи празника, однесе
се у цркву на благослов, па се послије измијеша са другим дијелом варива и
дијели народу. Иза вечере би народ на позив калуђера ухватио коло. Писац не
вели јесу ли играли и калуђери, али каже да су они започињали пјевање пјесмом
,,Пресвјатаја Богородице, спаси нас". Народ онда настави пјесмом „Скочи коло,
да скочимо". Сјутрадан су калуђери под епитрахиљом благосивл>али ручак.
53

302

303

славама. Овако се исто морало поступати и о храмским
славама сеоских парохијских цркава. Ако црква ни je
била богата, па ни je могла поднијети трошка, или ако
je цркви као засебном тијелу било немогуће приредити
све, што треба, шта je природније, него да угошћавање
приме на се сељани и воде госте својим кућама, да их
угосте и уконаче докле траје храмска слава. Слава
фактично траје два дана или тачније дан и по, тј. док се
сврши вечерња уочи празника и ej утра служба и вечерња. Толико времена гости морају остати у селу и за
толико их времена ваља гостити. Даљни су морали
остати и другу ноћ на ноћишту, па су одлазили тек
трећи дан. Ето тако замишљамо тродневно трајање
храмске славе у селу и гошћење гостију по приватним
кућама у име цркве и испред ње.55 Разумије се да je
свакој породици у селу, гдје црква слави, било најзгодније и на ј мили je примити оне госте, с којима je
породица била повезана родбинским, пријатељским
или пословним везама, те су на ј ради je примали такве
госте. А и сами гости су се осјећали угодније у оним
домовима, с којима су били познати и повезани споменутим родбинским и пријатељским везама.
Да ово ни je фантазија доказаћемо једним прим ј ером
из садашњости. У далматинским Пољицима код Сшъета има свако село и многа махала своју храмску светковину. „Kad je brgulja ili blagdan u jednom selu ili kraju
sela, sprema se ručak, užina, marenda, večera, valja pogostiti prijatelje, znance, rodbinu, koja dođe iz tog sela ili iz
drugog u po'ode. Netom se vidu u crkvi ujutro na prvoj ili
drugoj misi, odma' se javljaju i pozivlju na ručak iza mise,
pa poslin ostanu čili dan. Niki bolji znanci i 'di je bliza
krvina (rodbina), još koji dan pri brgulje poruči po komu,
da jim se nadaju na ručku." Онда писац описује бргуљу
у Доњем Доцу на св. Мартина. Неки пријатељи дођу
уочи дана на ноћиште. „Drugi dan po sv. Martinu
sprema se i veseli ka i prvi dan sve do marende, za

marendom najzadnja jizbina iznese se pirnič, što je znak,
da imaju prijatelji opremat se kući... Kako bude više
puta o Martindanu ružno vrime, ostanu prijatelji i tatreći
56
dan..."
Дакле све оно, што je у обичају при звању и угошћавању гостиј у о креним именима, налазимо и о храмским славама сеоских цркава. Разлике ту нема апсолутно никакве осим у узроку, који je довео госте у кућу,
да ли je породично крсно име или сеоска храмска
слава. Треба само да нестане цркве, али да остане њена
храмска слава, па je нестало и те разлике. А цркве су,
како знамо, постајале и нестајале. Пожар, гром, земљотрес, старост и непријатељи су рушили цркве. Ако се
није могао наћи нико да измогне трошак око обнове,
остало je село без цркве, али не и без храмске славе.
Она се и даље као сеоски обичај одржавала с кољена
на кољено. Вријеме je прекрило заборавом узрок сеоске храмске славе, те су сада сељани сматрани њеним
носиоцима. Слава je дакле прешла са цркве на породице у селу.
Но ни je само обичај подражавао храмску славу, него
и култ мртвих. Цркве су хришћанских времена постале средишта мртвачкога култа. Око цркава су парохијани копали своје мртве, а на гробовима и у цркви су
свршавали помене за њихову душу. Свака je породица
ту имала гробове својих ближих и даљих предака,
према којима су имале дужности пијетета не само њихове породице, него и црква као према својим бившим
ктиторима, приложницима и парохијанима. Јер су цркве саме по себи биле такођер гробнице, само већих
димензија, гдје су се сахрањивали њихови оснивачи и
други чланови њихових породица. Чини се да су неке
мале цркве нарочито и једино у ту сврху и подизане, па
су стога врло скромних димензија, а да би могле примити доста народа о другим свечаним данима, који
нијесу били намијењени мртвачком култу. У требињском крају старинске цркве су само два до четири м

5S
Из приватног смо извора сазнали да je старијих времена народ Боке Которске доиста долазио у госте сељанима онога села, у коме je црква славила свога
светитеља.

56
Franjo Ivanišević, Poljica, „Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena",
X, стр. 29—31.

304

305

широке, а три до шест м дугачке. Исто су тако малене
и оне неколике дрвене цркве у сјеверозападној Босни,
о кој има нико не зна када су подигнуте. Баш ради тога,
што су ове цркве намијењене, како се чини, у првом
реду мртвачком култу, настала je између њих и покојника тако тијесна веза да je није могла прекинути ни
57
промјена вјере њихова потомства.
Да се из црквене славе развије породична допринијеле су и поједине породице, ко je су о свом трошку
градиле цркве. Наши средњовјековни владари и властела, велика и мала, дизали су цркве и манастире у
сврху да им светитељи, којима се цркве посвете буду
заступници пред Богом. Зато народ цркве и манастире
и назива задужбинама. Владаоци и велика властела су
били могућни подићи многу задужбину и намијенити
их разним свецима, да стеку више заступника пред
Божјим престолом. Но у тој могућности није било оно
мало, сиромашно племство, властелинчићи или војници, кога je било, нарочито раниjих времена, врло много.58 Они су се морали задовол>ити са једном задужбином и једним заступником пред Божјим лицем. Ко ће
коме свецу подићи цркву зависило je од угле да, који
су noj едини свеци уживали у коме крају. А може бити
да je при посвети цркве свецу одлучивало оно хришћанско име, ко je je за живота носио онај покојник, за

чију je душу грађена црква или je била намијењена
покојнику као гробница.
59
Јиречек je утврдио за неке светачке култове да су
били раширени по цијелом Балкан, полуострву, а за
друге, да су били специјалитети неких већих или мањих области. Значајно je да je већина тих светаца у
нашем народу постала предметом особитога штовања у
форми крсних имена. Њихове су цркве биле многобројне у српским приморским и сусједним арбанаским
крајевима. Нарочито то вриједи за приморје од Дубровника до Драча, гдје су цркве биле посвећене искључиво оним свецима, ко je Срби славе данас као
60
крена имена. По Шуфлају je сјеверна Арбанија у
средњем вијеку имала знатан број цркава посвећених
св. Ђурђу, Стефану, Александру, Срђу, Јовану, Тодору, Николи, Аранђелу, Петру, Богородици, Петки. Ту
су дакле заступљени сви они главки свеци, поред
неколико мањих, ко je у форми крсних имена слави
данас огромна већина српскога народа. Поред њих су
имали поиску цркву и они други свеци, који се у
мањем броју славе као крена имена, као св. Андрија,
Илија, Варвара, Марко, Климент и Врачи. Других
скоро никако ни je ни било. Св. Димитрије, који данас
има приличан број кршњака, имао je само двије цркве,
и то у средњој Арбанији. Код Шуфлаја се не спомињу
цркве св. Трифуна, Басили ja и Мартина, али их je
нашао Јиречек 61 у приморју од Котора до Спљета и
даље. По Смичикласу 62 била je понека црква св. Вартол оме ja, Луке и Томе у Далмацији од Книна до Котора.
Ето тим свецима, а врло ријетко и поиском другом,
посвећивали су цркве владари и властела.
На постанак крсних слава утјецале су без сумње и
религиозне братовштине лајика у нашем примерју.

57
У „Гласнику Земаљског музеја", 1890, стр. 225—8 објавио je Матија Бијелић
чланак „Два старобосанска натписа у Влаховићима". Натписи се налазе на гробним
плочама у старинској цркви села Влаховића у љубинском котару у Херцеговини.
Уз натписне текстове je забиљежио Бијелић и народну традицију, по којој су
неке православие и муслиманске породице у селу потомци оних, чији су гробови у
цркви. По Бијелићу су гробне плоче остале неоштећене стога, што су их чували
муслимани Зечићи, потомци оних покојника. Нама је доцније писац саопштио да
црквени кључ чува код себе сеоски муктар Зечић и то стога, што су му у цркви
сахрањени преци. Колика сила од утјецаја покојних предана на потомство да их ни
вјера не може одвратити од тијесних веза са богомољом друге вјере.
58
Како je много било овога племства може се видјети по оним честим њиховим
баштинама, које су у своме имену носиле име свога баштиника, савременог или
ранијег. У Хрисовуљи Уроша I, којом je потврдио манастиру св. Петра на Лиму
дар великога кнеза Мирослава, спомиње се девет таквих села и заселака, као
Богошевине, Уљаревина, Гостиловина, Плавковина, итд. (Љ. Стојановић, Сшари
сриски xpucobyjbu, „Споменик Српске краљевске академије", III, стр. 8—9) Карактеристични завршетак -овина, -евина одаје њихов баштински карактер, како се и
данас у Босни и Херцеговини сматрају земље именоване таквим именима.

59
Dr C. Jireček, Das christliche Element in der topographischen Nomenclatur der Balkanhalbinsel; Die Romanen in den Städten Dahnatiem, I.
60
Dr Milan Sufflay, Die Kirchenzustände im vortürkischen Albanien, Illyrisch-albanesische Forschungen, l, стр. 188—281.
61
Jireček, Die Romanen, I, стр. 53—56.
62
Smičiklas, Codex diplomaticus regni Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae.

306

307

Постале у класично доба оне су заједно са романским
елементом нашега пример ja претуриле све буре, којима
су подлегле политичке творевине старих времена. За
њих знамо из сачуваних њихових статута, да их je било
у нашим приморским крајевима већ у 13. вијеку. Стро63
хал им приписује још већу старост и имаће право, јер
нпр. право суђења својој браћи, које су братовштине
себи придржале без бојазни да ће стога доћи у сукоб са
представницима свјетовне власти, датира свакако из
старијих времена, него што су статути 13. вијека, па je
то право унесено у нама познате статуте као нешто, што
се само по себи разумије. Осим Дубровника и његове
64
државе, који су имали велики број братовштина,
било их je и по другим приморским крајевима. Познате су трогирске, задарске и которске.65 Из истих
институција су се морале развити и автономне кнежине
Паштровићи, Грбаљ и самоуправне опћине око которскога залива.66 Можемо по аналогији са великом сигурношћу мислити да je и даље низ српско-арбанско
приморје било оваквих институција, па им се турских
времена замео сваки траг.67 Строхал мисли да je бра-

товштинама ранијих времена била сврха пружити
68
правку заштиту и сигурност својим члановима. Из
статута дубровачких братовштина се види да су оне
осниване ради његовања побожности, издржавања
цркве и обдржавања службе Божје, ради дјела милосрђа према болесним и мртвим својим члановима или
како статути наводе „за лијек и спас душа мртвих и
живих", „на славу Божју, на спас и помоћ наше браће,
на умножење службе Божје и на опћенито благостање
све браће". Послове братовштина су водили гасталди,
суци и пристави. За нас су важне заједничке гозбе,
које су приређиване на Све Свете, о Ускрсу и Божићу,
а код неких и на дан њихова патрона, тј. онога свеца,
по коме се братовштила звала и чија je црква била
богомоља братовштине. Још je за нас важно и то, што
су неке братовштине обвезивале своје чланове да на
гозбу донесу по je дан колач и обичај неких братовштина, као оне св. Мари je од Акшуна и св. Јована
Крститеља на Лопуду, да гозбу дају и поели je погреба
својих чланова. И на пошљетку дужност судаца у
братовштини св. Спаса у Мокоштици на дубровачкој
Ријеци да на гозби за столом дворе и служе браћу. 69
Све нас ово ej eha на обичаје о креним именима, те
стога и мислимо да између њих и братовштина мора
бити тијесне везе. Па пошто су братовштине стари je од
крсних имена морамо мислити да су оне утјецале на
постанак и развитак крсних имена.70

63
Dr J. Strohal, Pravna povijest dalmatinskih gradova, I, 219. И Vladimir Mažuranić (Prinosi za hrvatski pravno-povjesni rječnik, св. l, стр. 94—6 ријеч bratština)
мисли, да су постале много прије 13. вијека и да их je, може бити, било у приморју
уз сваку цркву.
64
Dr Košta Vojnović, Bratovštine i obrtne korporacije u republici dubrovačkoj od
XIII do konca XIX vijeka. Monum. histor. iurid. Slavor. Merid., VII, 2, стр. XXXIX до
XLV; Bjelovučić, „Pravilnik bratovštine sv. Stjepana u Janjini", „Starine", XXX.
65
Dr J. Strohal, op. cit„ стр. 220—1.
66
C. Накићеновић, op. cit., стр. 338 вели да су се зборови тих автономних
опћина звали „брацка", а чланови зборова „браћа", што нас сјећа назива fraternitas и fratres код религиозник братовштина дубровачке области. Исто je тако и
суђење међу се без утјецаја државне власти у бокешким автономним кнежинама и
опћинама идентично са автономним суђењем у религиозним братовштинама. Вјероватно je да су и Ћеклићи у Црној Гори са старинском црквом св. Текле добили
своје име од некакве братовштине св. 'Гекле.
67
У 15. вијеку су Бар, Улцињ и Дриваст уговором са Млецима утврдили своју
ранију автономију. Ст. Новаковић, Законски сиоменици сриских држаЬа средњега
Ьека, I.
У Дривасту су биле тада три братовштине: св. Крста, св. Ђурђа и св. Богородице, које су се као и братовштине дубровачких ковача-котлара и кожушара звале
s c u o l a . С. Новаковић, op. cit., стр. 84; Vojnović, op. cit., 2, стр. 45 и 130.
Важне су, у Новаковићеву дјелу (стр. 105—16) садржане, автономне уредбе
жупе Грбља. Поред многих других ствари ту се спомивьу и дужности жушьана
према старјешинама, према болесним и умрлим суграђанима, које су потпуно
идентичне са истим дужностима чланова религиозних братовштина у дубровачкој
држави.

68

Strohal, op. cit., стр. 218.
Dr K. Vojnović, op. cit., XXXIX—XLV.
Чини се да су приморске занатлијске братовштине у нечем послужиле као
узор еснафским корпорацијама у унутрацпьости Балк. полуострва. Стога je за
наше питање врло важна свечаност ослобођавања калфи у Сарајеву. Покојни
Константин Хаџи-Ристић je у „Даници" од 1867. у серији чланака „Из Босне о
Босни" описао како се вршио тестир ћурчијско-трговачких калфи. За нас je
важно ово мјесто (стр. 666): „Кад слугу (мисли калфу) у Босни и у Сарајеву
одпуштају, нејма обичаја издавати му видјетељство, него чине т е с т и р . У старо
вријеме тестирски састанак одвећ je свечано провођен. Позвати на тестир остали
би и на ручку и слављено je као крсно име,..." А са стр. 669 вадимо из текста
насихата (савјет, поука), који je читан новоме калфи ово мјесто: „Да господ Бог
почившијех нашијех господара мајстора душе сподоби у царство небесно..."
Дакле и у овој прилици се еснаф сјећа својих покојника.
69

70

308

КРСНА ГОЗБА
Славска ужина или ручак на длаку je сличай гозби
(convivium, συμπόσιον) класичних народа. У право je
зачудо како je далеко ишао наш народ у копирању
својих грчких и римских узора и како ни вијекови
нијесу створили промјена у начину гошћења. При
погледу на ту сличност морамо се питати да ли крена
ужина има у себи уопће штогод, што није туђе, него
наше, оригинално, донесено из рани je сјеверне домовине. И не само крена гозба, него и оне друге, које се
приређују у разним свечаним приликама, носе на себи
тип својих класичних узора, а славска je њена готово
нимало непромијењена копија. Оно нешто разлике,
што има, ни je у одступању од класичних узора уопће,
него je само раз лика од грчких, који се разликују и од
римских. Тако нпр. пада у очи на једној страни скромност грчких јела, ко ja су и рани j их и доцнијих времена
била не само скромна, него скоро сиромашна, а на
другој, нашој и римској, страни обилатост.71 Само се
наши јужни крајеви, који су од почетка па до данас
стајали под јаким грчким утјецајем, приближу)у у том
погледу своме грчком узору.
А сада да погледамо колика je сличносг између нашега начина гошћења и угошћавања и начина класичних народа, специјално Римљана.
Наша крена ужина започиње касно иза подне,72 као
и римска сепа, ко ja je почињала између девет и десет
сахата дана (по римском и данашњем оријенталном рачунању).73 Ако су гости звани на вечеру њима се када
дође вријеме сједања за софру изува обућа и пољева
им се на руке, да их умију и пред ужину и пред
71

Gulh und Koner, Leben der Griechen und Römer, VI издање, стр. 440.
По Грђићу, Из народа и о народу, I, стр. 13. и по Врчевићу, Три глаЬне
народне сЬечаносши, стр. 94 крена ужина почиње на два сахата иза подне. Крена
имена падају већином у зимско доба године, зато два сахата иза подне сматрамо
касним временом.
73
Wissova-Kroll, Paulys Realencyclopädie der class. Altertumswissenschaft, III чланак сепа, col. 1895.
72

309
74

вечеру. За софру не сједа женскиње, већ само мушки. У Грка je у том погледу владала онаква иста
строгост, као и у нас. У Римљана je рани j их времена
било исто тако, па се доцније одступило од тога
обичаја. Али je вјероватно да се стари римски обичај
задржао и доцније на селу у Италији и по
провинцијама. При je него ће се почети јести гости се
75
заједно са домаћином моле Богу. Уз прва јела и прије
76
њих пије се у нас ракија, чиста или з а м е ђ е н а . Грци
нијесу имали обичаја пити уз јело, а код Римљана се
као и у нас пило и уз јело и то уз прва јела замеђено
вино, m u l s u m . Та су прва јела у њих била хладна и
увијек таква да се њима отвара апетит, па су тај дио
гозбе звали g u s t u s. Јели су сирово бшъе: лоћику,
спароге и друго, па jaja, сир, маслине, рибу и
шкољке. 77 И у нас најприје износе на софру јела те
врете. Уз пост се једе у Левчу и Темнићу родаква са
зејтином и киселе паприке; по Милићевићу се једе
на j при je кисели сјецани купус са расолом или кухан с
пиринчом и зејтином. У Ужицу и дуж Скрапежа се
износи лук, родаква и киселе паприке.78 На мрсу су
прва јела у Левчу и Темнићу пихтије, сир с кајмаком и
кисела чорба,79 у Златибору и Рујну сир и кајмак. 8 0 —
Код Римљана иза gust-a наста je права сепа, у којој
долази на трпезу младо јаре и живад, па тим завршава
први дио гозбе.81 У нас се износе разна топла јела,
међу ньима печена јагњетина или свињетина82 на мрсу,
а на посту риба, гдје се може добити. — При јелу се у
нас на селу употребљавају само кашике за чорбаста
јела, а друга се јела дохваћају прстима. Ни класични
74
Грђић, ор. cit., стр. 8; Wissowa-Kroll, op. cit., III сепа, 1897. и VII полусвеска, convivium, 1207.
75
Грђић, ор. cit., стр. 9; Wissowa-Kroll, ор. cit., III cena, 1897.
76
M. Ђ. Милићевић, СлаЪе у Срба, „Годишњица", I, стр. 119.
77
Wissowa-Kroll, op. cit., III cena, 1896—7.
78
Ст. M. Мијатовић, Обичаји ери. народа у ЛеЬчу и Темнићу, „Српски етнографски зборник", VII., стр. 56.
79
и 80 Милићевић, op. cit., стр. 117 и 118.
8
' Wissowa-Kroll, op. cit., III cena, 1896.
82
Грђић, op. cit., стр. 34; V. Ardalić, Bukovica, „Zbornik za narodni život i
običaje južnih Slavena", VII, стр. 246.

310

311

народи нијесу употребљавали виљушака, него су и
83
најуглађенији и најодличнији људи јели прстима.
Кашику je код Римљана замјењивао који пут комад
издубљена хљеба, ваљда хљебне коре. Карактеристично je да се то исто практику je и данас негдје у Херце84
говини када се једе пилав.
Други дио гозбе, c o m m i s s a t i o или s e c u n d a e
m e n s a e код Римљана, συμπόσιον код Грка, започиње
када се жртвом и молитвом заврши први дио. Грци су
завршавали први дио гозбе призивањем А г а т о д а ј 85
м о н а (αγαθός δαίμων) и напијањем за њега. Пило се
из малих чаша чисто, непомијешано вино. Иначе су
Грци пили вино помијешано с водом. Затим се отпјева
химна Παιάν. Овај моменат класичне гозбе одговара
д и з а њ у у с л а в у на нашим креним вечерама и ужинама. Јер као што je наше дизање у славу најсвечанији
моменат цијеле крене славе, исто je тако и код Грка
призивање Агатодајмона и напијање за њега био најсвечанији тренутак њихове гозбе. Овај моменат грчке
гозбе ни je имао важности само због свога религиознога карактера уопће, већ још више стога, што се
тада вршило жртвовање, које се код свију народа
изводило са оном озбиљношћу и свечаношћу, ко ja
приличи тако свечаним актима. И дан дањи у хришћанској цркви на литурђији сматра се најсвечанијим
моментом онај час, када се врши транссупстанцијација
хљеба и вина у тијело и крв Христову, и то стога
разлога, што се тим врши жртва, којом je Христос
искупио род људски од гријеха. Ова сагласност
најсвечанијих момената наше крене славе и класичне
гозбе наводи нас на мисао да нашем обичају дизаньа у
славу тражимо поријекло у овоме моменту класичне

гозбе. Али има још сличности. Грци су осим споменуте жртве на свршетку првога дијела гозбе жртвовали и на почетку другога дијела, како они, тако и
Римљани. Овај други дио, c o m m i s s a t i o (συμπόσιον),
почињали су Грци жртвом и напијањем за Зевса Сотера, a Римљани за Ларе и домаћинова Генија. По
другој версији су Грци жртвовали прву чашу за Зевса
Олимпијског, другу за Хероје, па тек трећу за Зевса
87
Сотера. Дизање у славу у нас се врши при првој или
88
трећој здравици, како je у коме крају обичај. Гдје се
при je славе здраве двије раније здравице, ни те двије
нијесу обичне, профане, jep ce je дна напија у до б а р
час, а друга у б о љ и час. Ове двије здравице и
слава имају дакле религиозан карактер и одговарају
троструким грчким здравицама. И напријед споменуто
пијење чиста вина за Агатодајмона има своју аналогиј у
у нашем обичају да у славу пију, односно сркућу, из
исте чаше сви гости и сва домаћа чељад.89 Тако исто и
грчки Παιάν има у нашем народу аналогиј у, раширену
може бити по цијелој територији, гдје се слави крсно
име, пјесму: Ко пије вино за славе Божје, помоз' му,
Боже, и слава Божја. Судећи по свему сличност je тако
велика да нашем обичају дизања у славу морамо тражити поријекло у споменутим религиозним актима
класичних народа.

83

Wissowa-Kroll, op. cit., III cena, 1897.
Paulys Realencyklopädie, старо издање, II, стр. 1302; С. Тројановић, Сшаринска срйска јела и иића, „Српски етнографски зборник", II, стр. 124, по неком
наводу В. Врчевића.
85
Wissowa-Kroll, op. cit., I полусвеска, Agathodaimon, 746.
84

86

86
L. Niederle, „Slovanskć starožitnosti", „Oddil kulturni", 1. стр. 217—8 наводи
приијере из поганске и прве хришћанске прошлости сјев. Словена како се напирало боговима односно хришћанским свецима. Али се из примјера не види, у које
je вријеме гозбе то рађено. Опис гозбе код хунског капа Атиле не одговара нашим
креним гозбама.
87
Wissowa-Kroll, ор. cit., VII полусвеска, comissatio, 611. Може бити да ово
тројство одговара нашем спомињању св. Тројице у једној здравици.
Сличност између обреда читања славе и проскомидисања у цркви потврђује
свештеник Љубомир Пећо у чланку „Das Sippenfest (krsna slava, krsno ime) bei den
Serben", „Zeitschrift für österreichische Volkskunde", 1913, стр. 118: „Diese ,slava' ist
ein Kirchenslavisches Gebet,... das in der orthodoxen Kirche bei der Proskomidie
verwendet wird."
88
M. Ђ. Милићевић, op. cit., стр. 129; Вук Стеф. Караџић, ЖиЬош и обичаји
народа срискога, стр. 73.
89
„Die Beziehung zum Wein, spricht sich auch in der Sitte aus, nach dem Male,
wenn die Tische entfernt waren, einen kleinen Becher ungemischten Weines, den
Trank des Agathodaimon, zu schlürfen." Wissowa-Kroll, op. cit., I полусвеска,
Agathodaimon, 746. Оно мјесто у цитату смо ми подвукли.

312

313

Поели je религиозног обреда у нас, Грка и Римљана
настаје права пијанка, ко ja je изражена у грчком називу συμπόσιον, иако су Грци под овим именима разумијевали и први дио гозбе. И наш народ схваћа гозбу као
пијанку, па ће у многим крајевима они, који иду коме
на крсно име, рећи да иду на пиће мјесто на крену
90
славу. За пијанку су Грци и Римљани одабирали
једнога између гостију, да управља пијанком. Грци су
га звали αρχών της πόσεως, συμποσίαρχος, βασιλεύς, а
91
Римљани potandi moderator, arbiter bibendi, rex vini,
92
magister или rexconvivii. И наше крене гозбе имају
једнога таквога функционара, чија je дужност пазити
како се пије, да се ко не прескочи чашом, и зове се
93
долибаша.
Па и сам начин, како се пи je и напија, истоветан je у
нас и у класичних народа. И у њих и у нас се пи je и
наздравља на десно.94

воде нас право у приморске крајеве Јадранскога мора.
Но са напри) ед употребльеним аргументима нијесмо
још никако исцрпили доказни материј ал, којим се
може утврдити приморско поријекло крснога имена.
Напријед je споменуто да осим правоелавних Срба
славе крсно име и католички Срби и Арбанаси. Ови су
као неки изузетак поред огромне масе православних
Срба, јер једни нијесу православие вјере, а други
95
нијесу Срби, па ипак славе крена имена. Узевши у
обзир да они нијесу ј едини сусједи православних Срба
наста je питање зашто баш они да славе крена имена, а
не и други сусједи српско-православнога народа: православии Арбанаси, Цинцари, Грци, Бугари, Власи,
Маиари и Хрвати. Какви су узроци могли дјеловати на
иноплемене и иновјерне Арбанасе и на иновјерне католичке Србе, да се у прослављању крснога имена
изједначе са православним Србима, док се међутим
истовјерни и истоплемени Бугари, као и истовјерни
православии Арбанаси, Цинцари, Грци и Румуни, и
истоплемени Хрвати нијесу изједначили. Ову аномалију тумачимо претпоставком да крсно име ни je постало ни код јужних, ни код источних српских сусједа,
па ни међу самим Србима јужних и источних области,
него у ономе крају српске народне територије, гдје се
православии Срби додирују са Арбанасима и Србима
католичке вјере, дакле у српско-арбанаском приморју.
Овоме у прилог можемо навести то, што онај особити
начин прослављања са римским начином гошћења губи
од своје оригиналности што се више иде к сјеверу,
истоку и југоистоку кроз српске народне крајеве. Да
ни je у 19. вијеку из национално-обрамбених обзира
крсно име проглашено националном светињом оно би
се на периферији изгубило или би бар још више изгубило од своје првобитне оригиналности, од ко je je
ионако већ доста ишчезло. Изгубило би се стога, што

КРСНО ИМЕ JE ПОСТ АЛО У
СРПСКОМ ПРИМОРЈУ
Већ из досадашњих расправљања се могло наслућивати, гдје ваља тражити колијевку крснога имена. Она
честа наглашавања латинских и романских утјецаја

90
Идентичност свечанога гошћења и пића у нас може потјецати и из наше
словенске прошлое™. Стари je словенски термин за гозбе о свечаностима био
пиръ, ријеч, која je изведена од глагола п и т и . Niederle, op. cit., l, стр. 216.
91
Wissowa-Kroll, op. cit., VII полусвеска, comissatio, 612.
92
Guhl und Koner, op. cit., стр. 756.
93
Грђић, op. cit., I, стр. 9; B. C. Врчевић, op. cit., стр. 95; V. Ardalic, op. cit.,
стр. 242; M. Ђ. Милићевић, op. cit., стр. 142.
94
Wissowa-Kroll, op. cit., VII полусвеска, 614. „Hiebei war num die gewöhnliche
Sitte das oft erwähnte πίνειν επί δεξιά... Es bestand darin, dass jeder seinem Nachbarn
zur rechten zutrank... Bei den Römern scheint es wenig üblich gewesen zu sein; es
erscheint bei Cic. Cat. mai. 46 als alte Sitte, sonst nur bei Plautus." На ово бисмо
имали примијетити да je стари обичај, кога Цицерон спомиње, могао остати код
простога свијета и дал>е, иако су га отменији кругови изобичајили. Али je свакако
напијање грчки обичај, јер су га Римљани звали graeco more bibere. То ипак не
искључује да je дошао преко Римљана на источну обалу Јадрана.

95
Влахе у Србији и у Малој Влашкој не узимамо у обзир стога, што су први
скорашњи досељеници, па су крсно име примили од Срба. А они су га други, у
Малој Влашкој, по свој прилици такођер примили од Срба.

314

315

су ти кра)еви и сувише далеко од претпостављенога
96
центра у приморју.
Значај нашега приморја, о дакле су у наш народ
долазили многоструки романски културни утјецаји није још довољно оцијењен. Јиречек je унио доста свјетлости у ово културно-историјско питање наше прошлости, али je посао остао недовршен. Из онога, што
до сада знамо, може се само наслућивати јачина и об им
романских културних утјецаја на Србе, нарочито у
приморским крајевима. Зато су наше старе приморске
архонтије, а специјално Дукља, о којима још и сада
мало знамо, од велике важности за наш културни
развитак. До сада се сматрало, а сматра се још и данас,
да je Рашка прва српска државна творевина, чији je
даљи развитак био je дно вријеме прекинут периодом
душъанске краљевине. Чини се да овакво схватанье
није исправно. Ако се имају на уму прилике у Дукљи и
Рашкој, прва je свакако имала више погодаба за развитак правилнога државнога живота. Рашка je додуше
била национално хомогенија од Дуюъе, јер су у овој
биле помијешане три нације: Срби, Романи и Арбанаси.
Но ваља узети у обзир да тада национални фактори
нијесу играли велику улогу при стварању држава.
Штавише баш ова национална мјешавина у Дуюъи
дала je згодну подлогу за развитак једне уређене државе. Душъански су Срби затекли у овоме крају већи
број сачуваних романских градова и градских опћина,
него њихови саплеменици тамо даље на сјеверу, гдје се
развила хрватска држава, а да и не говоримо о српској
унутрашњости.97 Становници тих градова и околних

села били су народ варошке културе. Код њих се
сачувало хришћанство и црквена организација, ко ja je
у унутрашњости ишчезла за je дно са старим становништвом. Разлика у вјери код дошљака Срба и старинаца
Романа и Арбанаса била je велика сметња асимилацији
једних с другима. Али je сачувано хришћанство директним утјецајем почело одмах дјеловати на дошљаке," дакле много раније и брже него у унутрашњости.
Раним христијанизовањем приморских Срба уклоњена
je главна сметња интимнијем саобраћају између дошљака и старинаца, па je тада започело брзо и интен100
сивно културно дјеловање ових на оне. Тако су се
приморски Срби почели много при je од својих саплеменика у унутрашњости упознавати са политичким
и друштвеним институцијама и организацијама Романа.
У овој практичној политичкој школи су приморски
Срби рани je сазрели за стварање уређене државе и
друштва, него рашки Срби, који су дуже времена
остали у варварској дезорганизацији. Поред свега тога
Јиречек тврди да су приморски Срби због националне
измијешаности са туђим елементима били без политичкога знача ja још у вријеме цара Константина Порфирогенита.101 Ми ово не можемо узети као сасвим тачно,
јер стој и у опреци са оним, што малочас констатовасмо
о могућности јачих културних утјецаја у приморју и
могућности бржега политичкога развитка. И сам Јиречек спомиње некога архонта Петра102 у 9—10. вијеку, а то je отприлике оно вријеме када је Дукља, по
другој вијести, показала толико снаге да су Мљеци од
ње зазирали, па приликом једне навале њихове флоте

96
Ево једнога примјера како je крсно име на периферией изгубило од оригиналности: „За време целе славе сви они, који су за софром или трпезом крсте се
само на првој чаши ракије и после јела на првој чаши вина. Н е к и х и с п и ј ања
у с л а в у и н а р о ч и т о в е л и к и х з д р а в и ц а г о т о в о и нема." Вл. М.
Костић, Из Лужнице и НшиаЪе, „Српски етнографски зборник", XVI, стр. 125.
Подвучени ред смо ми истакли.
Госп. Милан Карановић, свештеник, саопштио нам je други примјер са другога
краја српске народне територије. Неки Личани досељени у бихаћки и цазински
котар у Босни нијесу славили крсних имена, док им свештеници тамошњих
парохија нијесу растумачили важност крене славе.
97
Јиречек, Исшорија Срба, стр. 92.

Jireček, Die Romanen in den Städten Dalmatiens, I, стр. 42.
Јиречек, op. cit., стр. 166; Ст. Станојевић, Борба за самосшалносш католичке
цркЬе у неманићској држаЬи, стр. V.
100
Јиречек, op. cit., стр. 151; Ст. Станојевић, op. cit., стр. V вели ово: „Може
се без претеривања рећи и фактима утврдити да je целокупан, и политички и
верски и културни, живот нашега народа у западним крајевима кроз цео средњи
век, а у појединим врло важним моментима и живот целога српскога народа, био
проткан разним утицајима католичке цркве."
101
Јиречек, op. cit., стр. 102.
102
Оловни печат дукљанског архонта Петра споменут у истога на стр. 120.

98

98

99

317

316
103

на Дукљу били и разбијени. А и сам Константин
Порфирогенит ставља дукљанскога архонта у je дан
ред са архонтима Хрватске, Србије, Захумља и Травуније, јер се у преписци са сваким од њих цариград104
ски двор служио истом титулом.
Дакле je ипак
Дуюъа, а с њом и друге наше приморске земље имала
некога политичкога значења. Уосталом, било тако или
не било, за нас je у нашем питању у првом реду важна
културна вриједност српских приморских земаља:
Дуюъе, Травуније и Захумља. Захумље игра знатну
политичку улогу у исто доба када Рашка први пут јаче
искаче у политичкој историји српскога народа тј. на
крају 9. и у почетку 10. вијека, под водством Михајила
Вишевића, чији je род, ако je вјеровати традицији, био
знатан и тамо на сјеверу при je сеобе. Но Дукљи морамо дати првенство због њеног многобројнијег романског и арбанашког становништва, него што je то био
случај даље к сјеверу у Травунији и Захумљу.105
Романски културни утјецаји, који су захватили приморске Србе, а преко њих и оне у унутрашњости, 5или
су по Јиречеку многоструки. Од свију романских институција, ко je су дјеловале на Србе, чини се да je
црква најјаче утјецала. Архибискупија дубровачка, а
поели je и барска знатно су утјецале не само на приморске Србе, а преко њих и оне у унутрашњости. Српска
унутрашњост се отела латинском и католичком утјецају тек почетком 13. вијека када je св. Саво основао
автокефалну српску православну цркву. 106 Утјецајем
цркве су и српски владаоци 9. вијека носили имена,
која су прије латинска, него грчка. О јачини утјецаја
западне цркве свједочи више цркава у приморју и
унутрашњости, посвећених св. Петру. И црквена тер103
Цитат о овоме предмету nzjohannis Chronicon Venetum из године 840. у дјелу
Piero Sticotto, Die römische Stadt Dioclea in Montenegro. Schriften der Balkankommission
der Kaiserl, Akademie in Wien, Antiquarische Abteilung, VI, стр. 214, примједба 165.
104
Const. Porphyrogenitus de ceremoniis aulae byzantinae, II, 48, Бонско издање,
стр. 691.
105
Јиречек, ор. cit., стр. 151.
106
Jireček, Die Romanen, I, стр. 50.

минологија православие цркве у Срба о да je знатне
107
утјецаје латинске цркве.
Романскога je поријекла
108
без сумње и скаска о цару Дукљанину. Институција
изабраних судија у јадранском приморју je настала
109
угледањем на далматинске приморске градове. Наша дворска звања старијега времена подсјећају више
на уредбе Лангобарда и Франака, него на хијерархију
110
цариградскога двора.
У умјетности je приморје
увијек остало под утјецајем запада, а за првих Немањића су западни умјетнички утјецаји продрли далеко у
унутрашњост. Велике грађевине Немањића су добрим
дијелом грађене у романском стилу, од којих су неке
грађене по плану и под надзором приморских неимара.
Иницијали Мирослављева јеванђеља одају у бојама јак
утјецај западњачке романске орнаментике.111
Романтизмима инфилтровани приморски Срби су
као елеменат више културе дјеловали на своје источне
саплеменике. Када je дукљанска краљевина стекла
политичку превласт над другим Србима културни су се
утјецаји потенцирали. Политички су обзири захтијевали да се од стране дукљанскога двора предузму разне
мјере сигурности, којима ће се области у унутрашњости одржати у зависности од дуюъанских владара.
Свакако су за то употребљавани људи из Дукље, чланови владарске породице и племство, јер су били
поузданији од чланова рашке великожупанске породице и од рашкога племства. Интереси ових експонената и интереси дукљанске династије били су идентични, тим више што дошљаци са запада нијесу имали
ослонца у малом племству и народу источник крајева,
те нијесу могли изводити евентуалне политичке екстратуре. Ова политика je врло стара и практикована
je увијек када je требало осигурати освојењем стечени
добитак. Ови експоненти Дуюъе, као представници
господства и више културе могли су цивилизаторно
дјеловати и на домаће племство и на народ. Освајач,
107

108

109

110

111

Јиречек, Исшорија Срба, стр. 126, 126—7, 164, 166—7, 216.

318

319

особито ако je више културан од побијеђенога, служи
побијеђеном и подређеноме за углед. Његов начин
живота, говора и понашања налази увијек имитатора
код подређених, који у свом нижем положају признају
освајачу не само премоћ -политичну, него и културну.
Нарочито су такви случајеви чести код виших класа
побијеђенога народа. За ово имамо сву силу примјера
из наше прошлости, примј ера грецизовања, мађаризовања и турцизовања српских виших класа, док су масе
народа остале поштеђене од тога. Имајући ово на уму
смијемо тврдити да су и дуюъански експоненти у
Рашкој и другим крајевима вршили јак утјецај на
племство покорених земаља придобијајући га и нехоте
112
за своју српско-романску културу. На овај су начин
пренесени многи културни елементи из приморја у
унутрашњост.
Поред ових, завојевањем насталих утјецаја било их
je од друге врете, нарочито оних, ко je стварају привредно-прометне прилике. Српско приморје и унутрашњост су од најстаријих времена стајали у привредном
саобраћају измјењујући сваки крај je дан с другим
предмете своје привреде и трговине. Безбројне су биле
прилике, дане саобраћајем, гдје je полуварварски Србин из унутрашњости примао културне тековине свога
цивилизованијег саплеменика у приморју. Ови су утјецаји били непрекидни и неометани ничим, било да се
из приморја влада унутрашњошћу или обратно, па чак
и он да када ни je било политичких веза између једнога
и другога краја. Зато и дајемо већу важност културним додирима, насталим овим начином, него оним,
који су настали ушљед политичких прилика.
Потенциран политичком превлашћу Дукље вршио
се овај процес асимиловања приморских и загорских
Срба све до почетка српске експанзије на југ и исток
под владаоцима рода Немањина, а због премоћи срп-

ско-романске кул туре ни je престао ни поели je, када су
се политичке улоге измијениле, па загорски Срби добили превласт. Српском експансијом у дотадање византијске области на југу и истоку, ко je су дотле стојале под јачим утјецајима Византије, започело je и
разношење српско-романске културе у те крајеве. Било je тога и при je, али у мањој мјери. Ближи крајеви
ових нових области, стечених под Стев. Немањом и
његовим нашљедницима, који су „од краја 12. века
113
освојени и већим делом изнова насељени", добили
су то ново становништво из већ проширене области
српско-романске културе, из онога великога ресервоара људства, који je по својим географским и привредним приликама био увијек активан у насељавању, шаљући свој вишак људства у питомије крајеве своје
ближе и даље околине. Сиромашнога горскога пастира, здрава и ратоборна, али и лакома, вазда и свуда су
привлачили жупски плодни крајеви. Тежак и пастир,
вазда гладан земље, било зиратне или паше, када му
отјешња планина, сели. Српски брђани и њихове вође
имали су сада заједничке интересе; народ, да задовољи
своју глад за земљом, a вође, да помоћу њих осигурају
своје ратне добитке. Тако je политичка експансија на
југ и исток проузрочила етничку експансију из рашко-приморских брда у истом правцу. Колонисти, који су
били и војници, били су према старинцима нових области људи ниже културе, али je дошљачко племство,
ако не по култури, а оно по свом освајачком и господском положај у, ипак представляло пропагандистички
елеменат, који je додуше и сам примао, али je и давао
новој околини од својих етничких особина. На тај су се
начин барем неки елементи српско-романске културе
раширили и по новим областима; нарочито у оним
крајевима, гдје византијска култура због велике удаљености њених приморских центара ни je могла јаче
дјеловати. Такви су крајеви били Поморавље и облает

112
Члан великожупанске рашке породице Завида крсти једнога сина у Дуюьи
и даје му име Немања, име, које je у обичају само у приморју. Jireček, Die Romanen,
III.

-) стр

134.

320

321

Метохије и Косова, који су могли највише примити из
српско-романскога круга. Могућност ширења романских елемената не само у овако блиске, него и у врло
114
удаљене византијске области, доказана je.
Херојски култ, из кога би се по др М. Васићу код
Срба имало развити крсно име, био je снажан и у
западним крајевима Балканскога полуострва, те je и
без трачких и грчких утјецаја могло постати крсно име
у нашим приморским крајевима. Стари херојски култ
сачувао je на западу свјеже успомене све до данашњега
дана, јаче и боље него на истоку Балканскога полуо115
стрва. По Јиречеку
je култ маћедонског народног
хероја Александра Великог био још средином III виј