Termin ili izraz

ATLAS

Obja njenje
Glatka sjajna tkanina atlasnog veza, a upotrebljava se za sve ane tkanine. S lica je sjajna, a s nali ja je bez sjaja. Atlasi od hemijskih vlakana upotrebljavaju se za postave te ke konfekcije ili posteljne pokriva e. S istim svojstima kao i barhend, zbog atlasnog veza na licu ima sjajnu povr inu. Proizvodi se od kon ane pamu ne pre e. U doradi se mercerizira i impregnira i kao takva se koristi za lagane ogrta e. Vez je platneni ili keper. Vrlo laka poluprozirna pamu na tkanina, meke apreture. Upotrebljava se za izradu donjeg finoga rublja, enskih bluza i rup i a. Vrlo fino belo platno, gusto i sjajno, mekano na dodir, od kojeg se izra uje posteljina i ensko rublje. Pojam za kvalitet vunene tkanine za koju jam i istoimena engleska tvrtka. Vrlo je skupa i trajna tkanina s tankim dijagonalnim prugama izra ena od e ljane pre e. Te ka i vrlo dekorativna svilena tkanina sa akard uzorcima, pogotovo kada se izra uje s protkanim zlatnim i srebrnim nitima. U pojedinim slu ajevima koristi se za ve ernje enske sakoe, a vrlo je pogodna za sve anije presvlake i zastore. Laka svilena tkanina sa akard-uzorcima. Izra uje se od rejona pa se rublje lako odr ava.

ATLAS BARHEND BALONSKA SVILA BATIST BATIST- IFON BERBERI (BURBERY) BROKAT

BROKAT ZA RUBLJE (SVILENI DAMAST) BUKLE CAJG CIBELIN

Tkanina za enske kapute i kostime. Dok je lice tkanine isprepleteno vori ima, nali je je glatko. Pamu na tkanina tako e za radna odela izra ena u keper vezu. Vunena tkanina koja ima na povr ini dlakav pokrov. Dlake su duge, jednosmerno po e ljane, podjednako i ane s utkanim svetlucavim nitima angora-vune ili vune svetlije boje. Upotrebljava se za zimske kapute. Fina vunena tkanina platnenoga veza za haljine i kostime. Meka deblja tkanina naj e e od kardiranog pamuka u pletnenom vezu koji je slabo vidljiv zbog finih dla ica po povr ini lica tkanine. Osim za ku ne haljine i kapute, koristi se za izradu vetrovki ili sportskih alpinisti kih pantalona. Sirova grublja pamu na tkanina, gusto i vrsto tkana u pletnenom vezu od kardiranog pamu nog prediva. Upotrebljava se za posteljinu, narodne no nje, pe kire i donje rublje. Dvostruka tkanina ije je lice razli ito od nali ja. vrsta tkanina platnenog ili keper veza. Zbog njene namene (d epovi odela) izra uje se u bojama koje su manje osetljive. Pleteni materijal od vunene pre e ili u me avini s celuloznim vlaknom vunenog tipa. Te e vrste vunenog d erseja koriste se za kostime, a lak e za haljine. Tkanina sli na KREP-LAVABL (CREPE LAVABLE), ali se izra uje od rejona. Svojstven joj je platneni vez, pastelne boje ili tampani uzorci uzorci, ali kao to i samo ime govori - svila za rublje - to je i njena osnovna namena. Meka pamu na tkanina u platnenom vezu od kardiranog pamuka. S obe strane je upavljena, pa je ugodna i topla za no enje. Slu i za zimsko rublje i ku ne haljine. Ve inom

DELEN DIVTIN (TIFTIN)

DOMA E PLATNO DUBL D EPOVINA D ERSEJ (JERSAY) EMONA

FLANEL

Termin ili izraz

Obja njenje
se boji. S kariranim uzorkom naziva se sport-flanel, sa prugastim tenis-flanel. Dubl-flanel je punija i deblja flanelska tkanina, s lica i nali ja mogu biti razli ite boje ili razli itih uzoraka. Zbog topline i udobnosti za no enje upotrebljava se za izradu ku nih haljina, ku nih kaputa i dekica.

FREN FROTIR FULAR (FOULARD) GABARDEN

Pamu na tkanina sli na narodnom platnu, samo je tampana i slu i za izradu ko ulja, a re e i enskih haljina. Pamu na tkanina s ispup enim, ali nerase enim petljama. Dobro upija vodu, pa se koristi za pe kire i ogrta e za kupanje. Lagana, mekana i gusta tkanina od prirodne svile ili hemijskih vlakana. Kamgarnu sli na tkanina, samo je izra ena od debljih niti i ima dijagonalno vidljiva rebra od keper-veza. Slabije vrste se me aju sa grebenanom, vunenom pre om, pa i pamukom. Od gabardena se prave ogrta i, mu ka odela i enski kostimi. Pamu na tkanina, obi no beljena, od kardiranog pamuka u atlasnom ili keper-vezu. Slu i za donje mu ko rublje. Posebna vrsta je madrac-gradl, vrsta, gusta i punija tkanina, ve inom prugasta ili u akard-vezu. Vrlo tanka, prozirna, bela pamu na tkanina za poveze, zavoje i ostali medicinski pribor. Tkanina otporna na sunce i atmosferilije. Radi se jednobojna ili sa iroko utkanim prugama. Izvoran je naziv za rukom tkane karirane ili prugaste tkanine koje se izra uju u kotskoj. To je tkanina od grebenane pre e u platnenom ili keper vezu. Vrlo gust tkan loden koji se, zavisno od te ine tkanine, pravi za izradu zimskih kaputa, lova kih i sportskih odela i ogrta a. Tkanina je u doradi impregnirana da bi postala otporna na vodu. Gusta sirova ili obojena pamu na tkanina izra ena platnenim vezom. Slu i za izradu jastu nica u koje se puni perjem ili spu vom. Neobojen je u kaste boje, a obojen se izra uje u ru i astoj, crvenoj ili plavoj boji. Mekana, kratko i ana, izuzetno topla i lagana tkanina od kamilje dlake od koje se izra uju kaputi, naj e e u prirodnoj boji bele kafe ili u tamnoplavoj. Zbirni naziv za tkanine od fine e ljane pre e. Odlikuju se meko om, lepim izgledom, elasti no u, ali se gu vaju, a zavr na sirovina je fina i srednje fina vuna. Od tih tkanina se izra uju mu ka odela, ogrta i, kostimi i drugi skuplji odevni predmeti. Pamu na prugasta ili karirana tkanina od kardiranog pamuka koja se najvi e koristi za posteljinu, ali ima i druge namene (stoljnaci, kuhinjske krpe i sl.). Mekana, fina tkanina prekrivena pahuljastim dla icama. Izra uje se od e ljane ili grebenane pre e i u kombinaciji s celuloznim vlaknom vunenog tipa. Izgledom podse a na tkaninu od kostrijeta ka mirske koze. Vrlo gusta, lagana i za no enje ugodna tkanina, glatke povr ine od vune ka mirske koze. Kao sirovina koristi se i me avina sa vunenom pre om. Te e vrste upotrebljavaju se za izradu mu kih i enskih sakoa, a lak e za haljine. vrsta puna tkanina u keper-vezu. Atraktivna svilena tkanina s izbo enim i spu tenim uzorcima koji deluju poput mehura.

GARDL

GAZA GRADL ZA ROLETE HERIS-TVID HUBERTUS

INLET

KAMELHAR (KAMELHAAR) KAMGARN

KANAFAS KA A (KESHA)

KA MIR

KEPER KLOKE

Termin ili izraz

KLOT KOVERKOT (COVERCOAT) KREP (CREPE) KREPDE IN (CREPE DE CHINE) KREP-LAVABL (CREPE LAVABLE) KREP-MAROKEN (CREPE MAROCAINE) KREP-MUSLIN KREPON (KREP) KREP-ROMEN (CREPE ROMAINE) KREP-SATEN (CREPE SATIN) KREP- OR ET KRETON

Obja njenje
Vrlo sjajna pamu na tkanina ra ena u peteroveznom atlas-vezu. Koristi se za odela (u crnoj boji) ili za postavu. Vrlo gusta i vrsta tkanina koja se mo e impregnirati. Ima vrlo izra ene dijagonalne pruge jer je vez peterovezan. Zbog svojstva najvi e se koristi za ogrta e. Naziv je svih svilenih tkanina koje se odlikuju posebnim sitno valovitim efektom. Kao i sve ostale krep-tkanine, blago je rastezljiva, umerenog sjaja koji dobija ote avanje svile. Koristi se za ensko rublje i tkanine. Mekana, gusta i glatka tkanina od prirodne svile. Tkanina nema tipi an izgled krep-tkanine jer je na povr ini vrlo blago valovita. Jednobojna i tampana se upotrebljava za ensko rublje i spava ice. Tkanina koja osim krep-efekta ima i rips-efekt koji poti e od debljih ica potke.

Vrlo prozirna i laka tkanina, blago naborana. Sli na je tkanina krep-voal, ali je on ja e upreden. Pamu na tkanina lagano naborane povr ine prema kojoj je i dobila naziv. Taj izgled se posti e doradom tkanine. Izra en u panama-vezu, a niti u osnovi je naizmeni no glatka i krep, pa je izgled povr ine tkanine dosta valovit. Tanka i gusta i meka tkanina, sa lica ja e ili slabije satinirana. Jednobojna ili tampana od prirodne svile ili rejona. Slu i za rublje i haljine. Proziran, ali na opip zrnat i neravne povr ine. Izra en je u platnenom vezu. Pamu na tkanina, dobro apretirana, platnenog veza. Deblja i kru a tkanina sa tampanim licem iji se efekat dobija izjedanjem. Kretoni mogu biti i tampani druga ije na svakom licu. Dolazi na tr i te i pod nazivima areno platno, odnosno cic. Kretoni se razlikuju prema gusto i tkanine. Od njih se naj e e prave haljine i tkanine za poku stvo. Retka, kruta tkanina u platnenom vezu koja slu i za me upodstavu. Te ka tkanina za kapute. Na licu je prugasto ispup ena. Za izradu se koristi e ljana pre a, iako se za jeftinije vrste me a s grebenanom pre om. Pamu na tkanina koja opona a izgled lanenog platna, pa mestimi no ima odebljane niti. Sjajna te ka svilena tkanina. Osnova je svila, a potka je od jedostavne pre e omotana metalnim nitima. To je pravi damast s razli itim uzorcima na povr ini koji su dobijeni akard-vezom. Naro ito je prikladan za stono rublje. Laneni damast je skuplji od pamu nog, a njegove velike prednosti su izdr ljivost, vrsto a i dugotrajna upotreba. Najja a lanena tkanina. Razli itih je debljina i boja. Ova mekana, ugodna, ali hladna tkanina koja dobro upija vlagu upotrebljava se za izradu posteljine, naro ito rublja i u druge svrhe (npr. platno za uljane slike). Laneno platno za letnje odevne predmete naro ito je pogodno za vru e dane, jer zbog svojstva hladnog opipa daje ko i ose ej sve ine.

KROJA KI KANAFAS KROMBI LAJNEN LAME (LAME) LANENI DAMAST

LANENO PLATNO

Termin ili izraz

LISTER LODEN (DAROVAC)

Obja njenje
Vunena tkanina u platnenom vezu, krutog opipa i koristi za izradu finih i laganih prole nih odela. Tkanina izradu sportskih i planinarskih odela. Vez je platneni, a u doradi se valja i upavi. Vez mu je potpuno pokriven jakim dlakavim prekriva em koji je po e ljan odnosno gla en u uzdu nom smeru. Za slabije kvalitete koristi se regenerisana vunena pre a. Visok kvalitet, namenjen je istoj uporabi kao intlet. Radi se od fine kon ane pre e, poluproziran je i retkog sitastog izgleda. Koristi se za zastore, te ensku i de iju laku konfekciju. Pamu na tkanina koja je s lica visokog sjaja i glatko e. Sjaj se posti e kombinacijom pamu nog vlakna s celuloznim vlaknima. Nali je je slabo upavljeno. Koristi se za ku ne haljine. Sirovo grubo rublje deblje pre e. Prodaje se nebeljeno i slu i za navlake za jastuke, podstave i u druge svrhe. Tkanina izra ena od kardiranog prediva u beljenom i bojenom stanju. Karirana pamu na tkanina od kardiranog prediva od koje se izra uje mu ko rublje prose nog kvaliteta. Prozirna fina tkanina. Kon ana pre a i platneni vez daju mu krutost. To je tkanina od koje se, u kombinaciji s aplikacijama koje se na nju mogu na iti, mogu izraditi prekrasne stilske haljine i bluze. Radi se od najtanje do deblje pre e u beloj boji ili blagim pastelnim bojama. Sjajan je jer je dobro apretiran, a na povr ini su vidljivi razni dezeni dobijeni akard vezom. Tkanina je imitacija pravog lanenog damasta. To je najprimerenija tkanina za izradu stolnjaka, finih ubrusa, pe kira, ali i posteljine. Te e upija vlagu nego laneni damast. Sli an je batistu. Razlikuje se od njega po povr ini tkanine iz koje str e sitna vlakna koja na opip daju dojam krep-tkanine. Ra en je u rips-vezu koji u tkanini stvara popre ne ili uzdu ne pruge. Me avina je celuloznog vlakna i pamu ne pre e. Pamu ni rips od finijih niti pogodan je za izradu mu kih ko ulja i haljina. Od debljeg se rade letnja odela i kostimi. Tkana s dvostrukim ili vi estrukim nitima osnove i potke, pa je efekt na povr ini tkanine kvadrati an. Zbog na ina tkanja porozna je i mekana i koristi se za izradu letnjih ko ulja i bluza. Osim merceriziranog pamuka, za tkanje se koristi i me avina s lanom i celuloznim vlaknima. Za letnna odela, haljine i kostime koriste se te e vrste panama-tkanine. Re a po tkanju i lak a tkanina u platnenom vezu koja ne poseduje apreturu. Za tu vrstu tkanine pogodna su celulozna vlakna, na e e s uzorcima. Od toga se izra uju haljine. Tanka, vrsta, ali mekana tkanina. Izra uje se od merceriziranog pamuka lepoga i svilenkastog sjaja. Osnova je tanja od potke, pa tkanjem nastaje fina rebrasta povr ina s rips-efektom. Popelin se lepo boji i dizajnira. U tekstilnoj konfekciji koriste ga za izradu kvalitetnih mu kih ko ulja, enskih bluza i haljina. Pamu na tkanina za posstavu i rukave karakteristi nih pruga na svetloj osnovi koja se izra uje od me avine pamuka i ve ta ke svile. Gruba, vrsta tkanina, koristi se za me upostave. Kada slu i kao presvlaka za poku stvo, na njoj se tampaju se fino dizajnirani areni uzorci.

MAKO-INTLET MARKIZET MATLASE

MOLINO ( UTICA) NARODNO PLATNO OKSFORD ORGANDI

PAMU NI DAMAST

PAMU NI MUSLIN PAMU NI RIPS

PANAMA

POLUDELEN POPELIN

RUKAVINA SALONZEGL

Termin ili izraz

SAMT ZA PRANJE (KORD SAMT) SATEN SATINET STRUNJAK (ROSHAR) AJAK ANTUNG

Obja njenje
Punija tkanina s izdu nim rebrima. Bar unastog je sjaja, dobija se u doradi zbog rase enih petlji koje grade uzdu na rebra. Dobro se boji i pere, pa je pogodan za izradu pantalona (tzv. samterica), sakoa i kostima. Svilena tkanina koja slu i za posstave i radna odela. Kru i je i deblji od krep-satena. Pamu na tkanina atlasnog veza koji joj daje sjaj i gusto u. Upotrebljava za izradu letnjih enskih haljina. Uzorak na tkanini dobija se tampanjem. Kruta tkanina izra ena od konjske strune i pamuka, a radi se kao me upostava za mu ke sakoe i kapute. Vrsta sukna, o trog na opip, koji je u doradi valjan i upavljen s obe strane. Od te jednobojne vunene tkanine prave se uniforme, sportska odela, kaputi i sl. Tkanina koja ima mestimi no odebljane niti koje se prekidaju. Neravne je povr ine, u tav je na opip i prigu enog je sjaja. Zavisno od te ine tkanine, antung se pravi za izradu letnjih kostima i sakoa, haljina i ko ulja. Nekad se proizvodio isklju ivo od prirodne svile, a danas se pravi i od hemijskih vlakana. Grublja tkanina od grebenane vunene pre e vrlo sli na heris-tvidu. Pre se izra ivao od vune istoimene engleske ovce, a danas se tim imenom nazivaju tkanine dobijene od me anih vrsta ovaca. Tkanina se izra uje u unakrsnom keper-vezu, pa se lice razlikuje od nali ja. Dijagonale su grublje nego one vunenog tvida. vrsta tkanina s ispup enim rebrima na licu, izra ena od pamu ne pre e ili u me avini s vigonj pre om. Koristi se za pantalone za jahanje i odela. Va nija svilena tkanina platenog veza, gusta i vrsta, vrlo u tava i kruta. Proizvodi se od prirodne svile, ali i od hemijskih vlakana koja se onda smolama ukru uju (haljine, postave). Tkanina sme e boje s dugim nitima na povr ini, sli na medve em krznu. Taj u inak posti e se upavljenjem vunene tkanine. Dvostruko tkana mekana, bela pamu na tkanina koja brzo upija vlagu. Tanka, prozirna mre asta tkanina od kon ane pre e za ven anice i stilske haljine ili ukrase na e irima. Tkana je u keper-vezu ili atlasnom vezu, s prugastim ili akard uzorcima. Prema samom nazivu koristi se za presvla enje sofa, fotelja, kau eva...To su vrste i te ke tkanine. Laka i meka vunena tkanina platnenoga veza, glatke povr ine s lica i nali ja za enske haljine i odela. Vunena tkanina od grebenane pre e za kostime, sakoe i kapute. Pri tkanju se u dezen ubacuju raznobojne kovrd e na nejednakim povr inama tkanja, pa je tvid tkanina koju karaktei e raznolikost boja u dezenu. Lak a vunena tkanina u keper vezu za haljine. Tkanina za pe kire s karakteristi nim uzdignutim kvadarati ima.

ETLEND (SHETLAND) EVIOT

TRUKS TAFT TEDIBER TETRA PELENA TIL TKANINA ZA DU EKE TKANINE ZA POKU STVO TROPIKAL TVID

TVIL VAFERL

Termin ili izraz

VELUR

Obja njenje
Te a vunena tkanina, na povr ini glatka, bar unasta, kratko i ana, ugodna na opip. Dok joj je nali je glatko, na licu se ne vidi tkanje. Velur boljeg kvaliteta izra en je od e ljane pre e. Tkanina platnenog veza s du im pahuljastim prekriva em koji potpuno prekriva vez. Finije vrste se prave od od e ljane pre e, a jeftinije u raznim kombinacijama s vunenom pre om. Koristi se za odela, kostime, pantalone i haljine. Lak a vunena tkanina s popre nim prugama koje nastaju od debljih niti potke. Tkanina krep-tkanja neravne povr ine. Za najfinije vrste tkanine sirovina je e ljana vunena pre a, ali se koriste i razne druge kombinacije. Najvi e se od nje izra uju haljine i lagani enski kostimi. Tkanina izra ena od pamuka, celuloznih vlakana ili i u me avini. Od popelina se razlikuje kvalitetom sirovine koja je slabija i glatke povr ine. Namenjen je istoj upotrebi kao i popelin.

VUNENI FLANEL

VUNENI RIPS VUNENI OR ET (GEORGETTE) ZEFIR