Ljubinka Trgovčević

Žene kao deo elite u Srbiji u 19. veku. Otvaranje pitanja
1. Tradicionalne i moderne elite1 U 19. vek Srbija je ušla kao teško zaostala oblast u kojoj su tek nakon ustanaka 1804-1815. započeli proces stvaranja države i, paralelno s njim, građenje modernog društva. U doba osmanske vlasti ona nije imala sopstvenu tradionalnu elitu, kao ni elitu po poreklu, jer nije imala aristokratiju niti sopstveni upravljački sloj. Građenjem države započet je i lagani proces socijalnog raslojavanja, pa se, iz tada egalitarnog srpskog društva, najpre izdvojio uski državnobirokratski sloj, koji su činili vođe ustanaka i njihove porodice. Njima su se ubrzo pridružili i malobrojni pismeni Srbi koji su stigli iz preka - mahom iz južne Ugarske - da pomognu organizovanju države i njenih institucija te školstva. Sredinom veka već se oformila tradicionalna elita, vezana za dvor i visoku birokratiju, uz oficire, sveštenstvo i malobrojnu, a uticajnu inteligenciju. Postepeno su se, sa razvojem gradova i građanstva te procesom modernizacije, izdvajale i ostale grupe modernih elita, koje se formiraju i
1

Definicija elita je preuzeta od Gi Rošera (Introduction á la sociologie gõnõrale, 3. Le Changement social, Paris, 1972, 135), a podrazumeva pojedince ili grupe koji, zahvaljujući moći ili uticaju, doprinose istorijskim činovima nekog kolektiva, bilo odlukama i idejama koje preuzimaju ili osećajima koje izražavaju i simbolizuju.

Bilo je. postojali samo muški naslednici prestola. Gotovo ceo 19. Deo tradicionalne elite U nerazvijenim društvima sistem tradicionalnih elita je jednostavan jer ga čine dvor i aristokratija (tamo gde ih ima). ipak. ali se time ne umanjuje njihova važnost jer su one za svoju sredinu imale značaj primera. a drugi se zasnivao na školovanju koje im je omogućavalo sticanje zanimanja. nije ni predviđalo mogućnost nasleđivanja po ženskoj liniji. pa se ne može uočiti.252 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. veku umnožavaju onom brzinom kojom je tekla profesionalizacija. politička elita i visoka državna birokratija. pet . vek ti su delovi elita u Srbiji bili primarni. visoko sveštenstvo i ekonomska (trgovačko-preduzetnička) elita. osim pri dvoru i njegovoj okolini. Ipak. i pri smenama dinastija.sloju tradicionalne elite. pored toga. oficirski kor. a samim tim i društvenu promociju i time ličnu pripadnost nekoj od grupa moderne elite.rođenjem ili udajom . a tadašnje zakonodavstvo. Za žene u Srbiji postojala su dva načina uključivanja u elitu: prvi je proizlazio iz njihove pripadnosti . njihovo participiranje u političkoj. dok će tek u poslednjim njegovim decenijama i prodorom moderne podele rada nastati i elite svojstvene razvijenim građanskim društvima. U oba slučaja reč je o malom broju žena koje su bile deo neke od ovih društvenih grupa. odnosno državno-upravnoj eliti nego samo pojedinačan. 2. posredan ili neposredan uticaj na delove tih elita. Tokom celog posmatranog razdoblja u Kneževini/Kraljevini Srbiji nije bilo nijedne vladarke jer su. u patrijarhalnoj društvenoj strukturi žensko učešće u elitama je bilo minimalno.

Tada 2 Up. prir. 1999. pravo na školovanje i zapošljavanje. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je kod obe kraljice bilo primetno njihovo uticanje na politički život zemlje.. npr. i A. Beograd. ali se time nije isključivao ni onaj nevidljivi. što se ogledalo i u nekim kadrovskim rešenjima. Najpre. od novije literature. Stolić. . koji je sam po sebi imao značaj. Izuzetak je njihovo učešće u političkim aktivnostima srpskih socijalista. naspram okrenutosti ka Austriji njenog muža. Lj. Pored toga zakonske smetnje su im uskraćivale pravo na imovinu i raspolaganje njome. Kraljica Natalija Obrenović: Moje uspomene. njihova bliska rodbina te dvorske dame i gospođice. Trgovčević. Politička participacija žena u eliti u nemodernim društvima je bila minimalna i svedena na posredno delovanje. Persida i Julija te kraljice Natalija (od 1882) i Draga. društveni i politički doprinos. Kraljica Draga. veka okupile u Cirihu. kojima su pripadale prve srpske studentkinje koje su se u ranim sedamdesetim godinama 19. zvanje i status. Za Dragu Mašin se može reći da je često bila mužu savladarka i savetnica. i njeno podržavanje kraljevih političkih protivnika. Pored njih su dvorsku žensku elitu činili princeze (u srpskom slučaju ćerke kneza Miloša Obrenovića i njegove braće te ćerke Aleksandra i ćerka Petra Karađorđevića). posredni ili neposredni (preko muža ili drugih pripadnika elite). Kad je u pitanju bila Natalija.Ljubinka Trgovčević 253 suvladarki: knjeginje Ljubica. očito je bilo njeno rusofilstvo. 2000.2 Zajedničko ženama na srpskom dvoru je to da one nisu imale formalne dužnosti koje bi podrazumevale drugačiji uticaj osim statusnog. državnog činovnika. Beograd. iz čega su proizilazila sva druga politička ograničenja. i dr. one nisu imale pravo glasa.

15-16. Najpoznatije su bile sestre Anka i Milica Ninković. žene i ćerke kneza Jevrema Obrenovića. rođaka knjeginje Ljubice i supruga generala Ranka Alimpića: po savremenicima. Slično je bilo i u vladarskoj porodici. 1990. veku upoznate sa idejama ruskih revolucionara. Beograd. koje je najčešće teško ispitivo. Jelisaveta-Savka. od Up. 3 . Prema onome šta se zna. Moje uspomene.4 3. One su svojim raznolikim delatnostima doprinele i političkoj i društvenoj emancipaciji žena. malo je bila pismena Petrija. Ljušić. Beograd. Vasiljević. K. osim nekoliko supruga Srba iz Ugarske koji su prateći svoje muževe došle u Srbiju. ćerka kneza Miloša Obrenovića. ali i drugih žena bliskih dvoru ili supruga i rođaka političara. Jedna od njih je i Mileva Alimpić. Pravo na obrazovanje U agrarnom i nerazvijenom društvu na početku 19. 1979. rodbinskih i društvenih veza. 17-28. Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. one su po povratku sa studija pokušale da prosvećivanjem naroda i zalaganjem za socijalnu pravdu i same učestvuju u promenama srpskog društva. 142. prir. U srpskom društvu su poznati primeri Tomanije Obrenović i Anke Kostantinović. Mileva Andrijević. dok je druga njegova ćerka. i Jelisaveta Marković-Pešić. 4 Prema: A. Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje u Cirihu. udata Stojiljković. a ovom krugu su pripadale i Draga Ljočić. Milutinović. veka obrazovanih žena nije bilo. posedovala je nezvaničnu političku moć i imala veliki uticaj na liberale. iako je u nizu slučajeva bilo očigledno. R.254 Žene kao deo elite u Srbiji u 19.3 Ne može se zanemariti ni posredno političko delovanje žena preko bračnih.

5 Možda je prva Srpkinja toga doba koja je pouzdano znala da čita i piše bila Anka-Ana. išla u školu u Kragujevcu i učila italijanski jezik. R. Mišković. i Ljubavi srpskih vladara i političara. a njen dnevnik iz 1837. godine. 6 Up. osim opšteobrazovnih predmeta. i Les femmes dans la sociõtõ europõenne/Die Frauen in der europaeischen Gesellschaft. ako ih nije bilo. godine. lepo ponašanje. I kasniji zakoni su bili slični i zadržavali se na izmenama koje su približavale nivoe opšteg obrazovanja u muškim i ženskim školama.6 Školovanje ženske dece se pominje u prvome Školskom zakonu Kneževine Srbije iz 1844. Knjeginja Ljubica.Ljubinka Trgovčević 255 1822. 2000. devojčice se nisu mogle školovati zajedno sa dečacima posle navršene desete godine. je veoma dragocen izvor za društvenu istoriju. 5 . Schweizerische Historikerinnentagung. Na osnovu ovih propisa prva škola za žensku decu otvorena je 1845. Posebna Uredba o ženskim školama doneta je 1846. ćerka Jevrema Obrenovića.. Mlada Anka-Ana je već sa 13 godina u Zabavniku objavljivala prevode pripovedaka (naravno. ali se predviđaju posebno škole za žensku decu. Niš. kao i u svim kasnijim zakonima. godinu dana kasnije i u Up. potpisala ih je inicijalima). Ona je iskoristila priliku što je u Srbiju došao Dimitrije Tirol da podučava mlade srpske kneževe te je uzela njegovu ženu za svoju učiteljicu. ali je i ostajalo odvojeno školovanje. Pismena je bila i Stanka. Ljušić. 263-278. Gornji Milanovac. kojom se predviđalo šestogodišnje školovanje tokom kojeg su se. Genòve. u Paraćinu. 2000. Bauerntochter und Prinzessin: Das Tagebuch der Ana Obrenović. 8 Congròs des Historiennes suisses/8. 1997.ručni rad. jedna od ljubavnica kneza Miloša..1837. Belgrad. N. učile i veštine vezivane samo za ženski pol . koji je vodila kada je imala 16 godina. pevanje.

veku Beogradu. Međutim. godine ukupno je otvoreno 18 ženskih škola. Time se on nije mogao u potpunosti primeniti. Radikalni zaokret u zakonodavnom smislu donet je početkom 1883. 1998. koja je teško prihvatala činjenicu da žensko dete boravi izvan kuće. a njene su nastavnice bile neke od prvih visoko obrazovanih žena u Srbiji. u Beogradu. Beograd. Položaj žene kao merilo modernizacije. ove škole su osnovane u Kragujevcu. a devojčice su školovanje mogle da nastave u devojačkim školama koje su trajale dve godine. Od 1879. 7 Up.256 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. za njegovo ostvarenje nisu postojali ni materijalni uslovi. Srednje obrazovanje devojaka počelo je osnivanjem Više ženske škole 1863. sam ovaj čin bio je značajan napredak. 2. kada je uvedeno obavezno školovanje sve muške i ženske dece u trajanju od šest godina. Valjevu i Kruševcu. osim opšeg obrazovanja. u: Srbija u modernizacionim procesima 19. Perović. a do 1858. Tek sa osnivanjem Ženske učiteljske škole 1900. Šapcu. Tek se 1906. zakon je bio mnogo napredniji nego što je bilo samo društvo. imala zadatak i da obrazuje učiteljice za rad u ženskim osnovnim školama. veka. ova škola je izgubila značaj. zakonski uvode mogućnost koedukacije i postojanje mešovitih škola za decu oba pola. i 20. 141-161. Ona je. pa je 1898. a mogućnost zajedničke edukacije dece oba pola dopuštao do navršene desete godine starosti). posebno na selu. . godine. Iako je zakon i dalje ostao restriktivniji prema ženskoj deci (jer je zadržao odvojene zgrade za žensku i mušku decu. Osim otpora sredine. Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu državnih ženskih institucija: Viša ženska škola (1863-1913).7 Po ugledu na beogradsku. L. obavezno školovanje smanjeno na četiri godine.

Obrazovanje na Velikoj školi. mogle da pohađaju muške gimnazije i privatno polažu maturu. i N."9 Vaspitni zavod za žensku decu (1895) i dr. otišla u Cirih. sa zadatkom da pruži "savremeno obrazovanje na naučnoj osnovi i vaspitanje u duhu srpske narodnosti i prema potrebama srpske kuće i srpskog društvenog života. Kosmološko traganje za novom školom. se kao vanredni slušalac Filozofskog fakulteta upisala D. Kako ono nije bilo zakonski regulisano. onemogućavao propis o obaveznoj maturi. a zatim da traže saglasnost rektora za upis. Pred rat je otvorena i trgovačka škola.m. a u Srbiji sve do 1905. Indiferentnost prema školovanju ženske dece u Srbiji 19.Ljubinka Trgovčević 257 radila je i prva ženska zanatska škola. godine. 165. Nikolova. Djurović. ali je i ona. 9 A. koje je besplatno obučavalo siromašne devojke za različite zanate.. 1871. Ali veliki problem za nastavak višeg školovanja bilo je gimnazijsko obrazovanje. nakon jednoga semestra. Ljočić. Trnavac. Viši zavod za vaspitanje devojaka (1890). Studije je. među njima i Zavod za srpsku siročad (1877). godine. Devojke su od 1879. osnovanoj 1863. 73-82 i 55-72. Neke su ipak uspele da Up. Modernizacioni 8 izazovi u sistemu srednjoškolskog obrazovanja u Beogradu 1880-1905. M. koju su devojke mogle da polažu privatno. nije postojala ženska gimnazija. veka. 1999. ali samo po izričitom odobrenju koje se teško dobijalo jer su direktori gimnazija nerado primali devojke među svoje đake. a u okrilju Ženskog društva iz Beograda. godine. Beograd. u: na i. bilo je izuzetak. . Društvo za potpomaganje i vaspitanje sirotne i napuštene dece (1879). Školovanje ženske mladeži u Srbiji do 1914.8 Pored državnih škola postojale su i privatne. ono je bilo uslov za upis na fakultet. pre svega.

Tokovi istorije. tri više ženske škole. početkom 20. i 1908.97%. karakteristično je da je stalno rastao broj mladih devojaka koje su bile pismene. dok je i dalje u selima njihov broj bio izuzetno nizak – 3. diplomira i prva žena arhitekta Jelisaveta Načić. a jedna trećina od ukupnog broja pismenih živela je u Beogradu.3%). veka u Srbiji je bilo 165 ženskih osnovnih škola. 1999. Kao rezultat ovog s teškoćama razvijanog ženskog školstva početkom 20. Većina pismenih je bila iz grada (1895. potom i Angelina Nešić. . Beograd. 45 zanatskih škola.10 10 Prema: M. je bilo 7. prema podacima o sklapanju braka između 1900. Međutim. a udeo žena među nepismenima i dalje visoka: 1900. 429.258 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. tako da su uoči Prvoga svetskog rata one činile 10% upisanih studenata. a na selu 1. 12 gimnazija. odnosno duplo manje nego što je bilo nepismenih muškaraca. O školovanju ženske dece. I pored zakonske obaveze. te je. Isić. u gradovima je bilo pismenih žena 37. godine. Ipak je broj školovanih žena i dalje ostao mali. u Beogradu čak 83. veka je obuhvatnost ženske dece školovanjem bila 17%. 1-4. Postepeno se broj žena na studijama povećavao tako da 1900. devojkama je i pravno dozvoljeno redovno studiranje.18% nevesta u gradovima bilo pismeno. 61. veku prebrode nametnute prepreke i 1891. dve ženske učiteljske škole i nekoliko privatnih zavoda.36% pismenih žena (po drugima podacima 6%). su diplomirale Leposava Bošković i Kruna Dragojlović. posebno u većim mestima. Nastankom Beogradskog univerziteta (1905). Vidosava Milovanović i dr.59%.

Ljočić. a morale su da poštuju državni raspored o mestu službovanja. Zbog toga su devojke odlučne da se obrazuju odlazile u inostranstvo. stekla Pravda Marković). na Ciriškom univerzitetu studiralo 32 srpskih građanki. još teže. Prema do sada prikupljenim podacima. Ograničene su. pa je još 1872. a kasnije i stručno te visoko obrazovanje. obrazovala Zorka Milošević. Za njom su došle i druge devojke te je do 1914.Ljubica Roknić. i postala prva lekarka u Srbiji. u Minhenu dve (gde je doktorat iz filozofije u julu 1910. studiralo deset devojaka iz Srbije. ali nisu mogle da postanu ukazni državni činovnici. One ostaju uskraćene i za primanja koja su manja nego kod muškaraca istog zvanja. profesionalna emancipacija je bila postepena i najpre se primenila u školama: u prvoj fazi dozvolom da žene steknu opšte. što im je uskraćivalo stalnost zaposlenja i pravo na penziju..Ljubinka Trgovčević 259 4. u Haleu tri.. koja je studije okončala 1879. a u Tibingenu se. medicinu na Ciriškom univerzitetu upisala prva devojka iz Srbije D. na Berlinskom univerzitetu je do 1914. kome je sledilo i postepeno osvajano pravo na zaposlenje. Prava profesionalizacija i nova zanimanja zahtevala su i nova znanja koja devojke tada još nisu mogla da steknu u zemlji. Kao i u većini evropskih zemalja. dok je u Jeni bila samo jedna studentkinja . i obavezom udaje za učitelje jer su pri izboru drugoga bračnog partnera ostajale bez posla. Profesionalna emancipacija Žene postaju delovi modernih elita tek kada su stekle pravo na profesionalnu i političku emancipaciju. U drugoj polovini 19. nakon studija u Berlinu. veka je te mogućnosti davala najpre Švajcarska. U Gizenu je poljoprivredu studirala Danica Bončić. Pravo na rad u državnoj službi najpre su stekle učiteljice. Posebna zanimljivost je da je prva žena koja je .

Trgovčević. Lj. uputila je molbu Ministarstvu unutrašnjih Up. hemije Vukosava Marjanović i pedagogije Ljubica Roknić). jedno od prava koje su dugo i postepeno osvajale. 11 . Istorijski časopis. Ljočić se prva i susrela sa preprekama i po povratku u Srbiji početkom 1879. D. XLIV (1997). između 1898. i Studenti iz Srbije u Švajcarskoj do kraja Prvoga svetskog rata. Iako je najveći broj o trošku roditelja odlazio u strane škole. u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka. je još pet državljanki Srbije odbranilo teze u Švajcarskoj (iz medicine Angelina Jakšić. Položaj žene kao merilo modernizacije. Njima se priključuju i pet devojaka koje su doktorsku titulu stekle u Francuskoj. Nisu kompletirani ni podaci o devojkama sa doktoratom. kao i tri devojke koje su to obavile u Nemačkoj. veku završila studije na Tehničkoj visokoj školi u Darmštatu bila Jovanka Bončić. 1998. godine. 181-208. i 1914. Iako malobrojne. Radmila Milošević i Slavka Mihajlović. i 1914. koja je upisala arhitekturu u jesen 1909. O studentkinjama iz Srbije na stranim univerzitetima do 1914. postala prva žena koja je stekla diplomu te škole. što je bilo 5% od ukupnog broja srpskih pitomaca. Beograd. 83-101. ove visokoobrazovane žene su težile da ostvare pravo na rad. Ljočić. jer nedostaju imena devojaka koje su bile u Francuskoj i Rusiji te na visokim austrijskim školama i drugima obrazovnim ustanovama tadašnje Evrope. 1998. Kao prva srpska lekarka. država je stipendirala studije u inostranstvu za 46 devojaka. Osim pomenute D. Beograd. 2.11 Navedeni brojevi su tek prvi rezultati istraživanja.260 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. i Kraljevina Srbija je stipendijama pomagala neke od svojih građanki da steknu univerzitetske diplome: između 1882. knj. i u julu 1913.

Građa za proučavanje dela žena arhitekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896-1940. 1996. godine. Gavrilović. a tek će kasnije svoju karijeru nastaviti kao lekarka. prvo postati lekarski pomoćnik u beogradskoj Državnoj bolnici. D. a . godine. koja je 1900. ona je do Prvoga svetskog rata projektovala i izvela nekoliko objekata zapaženih vrednosti: lepe barokne stepenice koje se sa Kalemegdana spuštaju ka zgradi Francuske ambasade. jer je Jelisaveta Načić. Neki od tih objekata ostali su sačuvani i do danas. Ministarstvo je sastavilo komisiju kojoj je sumnjičavo naloženo da kandidatkinju ispita iz "cele medicine i hirurgije. po njenim nacrtima uređen je i Terazijski plato koji je bio centralna tačka Beograda između dva svetska rata. Očigledno talentovana. PINUSZapisi. Njen prodor je omogućio da je slede i druge devojke koje su postepeno sticale pravo na bavljenje svojim profesijama. na tlu Jugoslavije. 16-17.i za arhitektu Beogradske opštine. 1976. diplomirala arhitekturu. Beograd. 12 . za štampu priredio te predgovor i pogovor napisao Aleksandar Kadijević. Đurić-Zamolo. osnovnu školu Kralj Petar. 13 Up.Ljubinka Trgovčević 261 dela da joj dozvoli privatnu lekarsku praksu. godine . završenu 1906. u istoimenoj ulici."12 a kako nisu mogli da nađu zamerke složili su se da joj se može priznati stečeno zvanje. Žene lekari u ratovima 1876-1945. te crkvu Aleksandar Nevski u Dušanovoj ulici. Ipak.posle položenog stručnog ispita 1902. 19-21 i 43-47. iako im se put teže otvarao V.13 Primer ove dve žene pokazuje da su one ipak uspevale da se i profesionalno dokažu. ona će 1881. Beograd. neposredno po završetku studija postavljena za crtača. 5. Čini se da je prva žena sa diplomom Velike škole imala manje prepreka u karijeri.

Žena je u tim slučajevima nosilac. ali su ipak uspele da posle stečenog prava na obrazovanje steknu pravo i na rad. 240. posebno jer se i na srpskom primeru uočava samoreprodukcija elita. poveća ili umanji. smetnja ili moguća dopuna tog statusa. telegrafiskinja. poznata u svim društvima i istorijskim epohama. bile su manje plaćene i teže stizale do viših mesta.262 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. to je udaja za uglednog i/ili materijalno situiranog muža bio način kojim je žena mogla da ostvari viši društveni status. Socijalna promocija Za socijalnu promociju postojala su dva puta .udaja ili karijera. učiteljica i sl. Ta vrsta socijalne pokretljivosti žena je pojava dugog trajanja. 14 . veku nego pripadnicima drugoga pola. Smetnja je bila u slučajevima kada je njen društveni status bio znatno niži od statusa porodice u koju je odlazila ili nameravala da uđe. D. 2. Zakonska regulativa ih još nije dovoljno uvažavala. Sama je bila nosilac društvenog statusa ako je poticala iz familije koja je spadala u neku od elitnih grupa. Slučaj žena stručnjaka u Srbiji 1903-1912. u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka. Stojanović. Već 1900. Pošto je ostvarenje karijere bilo retko i javlja se tek od poslednjih godina 19. Beograd. i onda je bračnim vezama mogla da taj status zadrži. godine. 1998. Položaj žene kao merilo modernizacije.14 5. te se kao takva javljala i u Srbiji. Žene "u smislu razumevanja našeg naroda". Ali žena je mogla da bude Up. su među državnim službenicima jednu petinu činile žene: ukupno ih je 2124 radilo poslove babica. veka. a koja se ogledala i bračnim povezivanjem unutar elitnih grupa.

u slučajevima kada je devojka poticala iz bogate trgovačke porodice. a muž osiguravao finansijsku podlogu. Ćerka za udaju bila je opterećenje siromašnih porodica jer joj se morao obezbediti miraz. 15 . ali siromašnu porodicu. dakle. odnosno kada je ona davala ime i društveni status. bio jedan od najvažnijih načina interesnog povezivanja unutar jedne ili različitih elita. Porodične veze javnih ličnosti Srbije u drugoj polovini XIX veka u memoarskim delima. te su njihove rodbinske veze doprinele i njihovoj finansijskoj moći i političkoj povezanosti. spona koja je povezivala elite. kasnije ministre . Jovana Ristića.u slučajevima zadržavanja bliskih rodbinskih odnosa – brak je bio kohezioni faktor neke od elita.Filipa Hristića. nastala iz kruga ustanika. ojačala je upravo povezivanjem sa porodicama sličnog političkog porekla ili sa trgovcima koji su njihovom simboličkom ugledu dodavali ekonomsku osnovu. Brak je. 1999. a . Beograd. ali u bogatim porodicama je ona mogla biti i sredstvo povezivanja ekonomske i političke moći: primer je beogradski trgovac Hadži Toma koji je sve svoje četiri kćeri udao za političare.15 Up. Prva srpska upravljačko-birokratska elita. u: Pero i povest . kojim se one stvaraju ili jačaju. a odlazila u uglednu (elitnu).Ljubinka Trgovčević 263 i dopuna elitnog statusa. kojom obe elitne grupe dobiju dodatni ugled. 164. Vuletić.Srpsko društvo u sećanjima. To je posebno uočljivo u slučajevima povezivanja delova tradicionalnih i finansijskih elita. A. Radivoja Milojkovića i Antu Bogićevića. npr.

Malobrojne obrazovane žene u Srbiji su nudile razne modele kao uzore za ponašanje drugim ženama. ili prihvatanjem nekih muških odlika u spoljnjem izgledu i oblačenju. Iako su imale određen broj pristalica. Sklonost ka podražavanju je posebno vidljiva među onima koji teže da se u društvenoj hijerarhiji popnu neku stepenicu više i uključe u elitne slojeve društva. koja se potom opaža na manjim ili većim grupama sledbenika. Sama po sebi ova pojava nema negativni predznak. deluju primerom . politikom. npr.načinima života. stanovanja . ponudile model aktivne. sami po sebi. jer delovanje primerom ima i obrazovni i vaspitni karakter. ophođenjem ili obrazovanjem predstavljale uzor. oblačenja.. izraženim. Jedan model su nudile prve socijalistkinje koje su. politički svesne narodne prosvetiteljke. koji se kretao od obrasca srpske majke do obrasca gospođe. Dve od srpskih suvladarki bile su strankinje (knjeginja Julija i knjeginja/kraljica Natalija) i one su sa sobom donele dah Evrope i eleganciju do tada malo prisutne u balkanskoj prestonici. Svojim su ponašanjem. npr. Oni provociraju imitaciju. zaposlene. baveći se ekskluzivnim muškim poslovima. mišljenja. načinu oblačenja i ponašanja. Uvele su protokol. Već po spoljnjem izgledu. Delovanje primerom Pripadnici elita. nisu mogle da budu opšti uzor jer su ponekad radikalno napuštale tradicionalne obrasce ženskog ponašanja.. evropski način oblačenja. skraćivanjem kose. veku 6.. one nisu bile ni dame niti žene iz naroda. pod ruskim uticajem primljenim u Švajcarkoj.264 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. koja je nekad puko kopiranje. Vladarke su svojim statusnim položajem bile prihvatljiviji obrazac obrazovane žene koji su radije sledile druge pripadnice istog pola jer je bio društveno prihvatljiviji. menjale način ishrane.

Time je ona demonstrirala model . a po vekovnom obrascu koji je bio primenjivan i nametan. Jedan od primera tog modela je kraljica Natalija Obrenović. domaćica i ženska radna snaga. sposobna za vođenje pristojne konverzacije na stranom jeziku. Tadašnjoj srpskoj eliti je najbliži bio model koji je spajao tradicionalnu ulogu žene sa ženom delimično obrazovanom po evropskom uzoru. lično je želela da postane prava srpska kraljica. dobrotvorne igranke i druge ženske delatnosti. kao što su pomoć ranjenicima i siromašnima. Ovaj obrazac je bio dominantan i sve promene su morale računati na njegovu dugovekovnu ukorenjenost i otpor pružan pri svakom iskoraku iz ove utvrđene šeme. Sa druge strane. Nasuprot oba ova modela bilo je patrijarhalno nasleđe koje je ženu isključivo videlo u tradicionalnoj ulozi. odana tradicijama i patrijarhalna. a manirima i oblačenjem bila je uzor gradskim ženama. Ona je uvela običaj ženskih humanitarnih akcija. dvor je uredila po ugledu na evropske dvorove. po kome je žena bila obrazovana onoliko koliko je bilo potrebno da bi bila dobra majka i supruga te. uslovno rečeno model evropskih salona. dobra majka i supruga. imale važnu ulogu primera. eventualno. u sklopu kuće i sa trostrukom funkcijom: majka. pa su. Ovaj model je nudila dvorska elita. krugovi diplomata i visokog državnog činovništva.Ljubinka Trgovčević 265 i zabave te izlazile u javnost. kao što je bila pokroviteljka i prvoga ženskog časopisa Domaćica. čime je izvela i druge žene izvan njihovih kuća. u civilizacijskom smislu. Prenela je načine ponašanja iz evropskih salona. Malobrojnom građanstvu je mnogo bliži bio ovaj model. koja je veoma doprinela toj vrsti emancipacije žene jer je pomogla osnivanje Ženskog društva u Beogradu i bila njegova pokroviteljka.

bila usvojena i ženama je dozvoljeno polaganje profesorskog ispita. ali i insistiralo na određenom broju veština koje su tradicionalno spadale u ženska umeća. bile izjednačene sa muškarcima. Taj projekat je tada bio odbijen. Ta je inicijativa tek Izmenama Zakona o srednjim školama 1912. koja je 1903. posebno ako se uspešno završio. pokrenula zakonski projekat o zapošljavanju žena pod istim uslovima kao i muškaraca ako imaju istu školsku spremu. Pojedinačni primeri društveno i profesionalno uspešnih žena imali su uticaj na promenu položaja drugih žena. bar u školama. ali je to uključivanje u javnost ostalo u sklopu tradicijom nametnutog obrasca moderne žene. 7. njeni modernizacioni pokušaju sveli su se na prihvatanje običaja evropskih salona. jer je uspela da jedan broj žena izvede iz zatvorenih porodičnih krugova i uvede u društveni život. na primeru prvih srpskih . Karijera i porodica Stereotipno mišljenje da karijera ometa žene u njihovim porodičnim obavezama može se.266 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. koje je devojkama nudilo neka znanja. za druge je postajao uzor. Ponovo se mora pomenuti D. istoriju i običaje. pa su one. a napor neke pojedinke. Kako ni sama nije bila dobro školovana. Dobar deo ovog modela prihvatilo je i žensko školstvo. Ljočić. da poznaje religiju. veku kojem je i sama pripadala – model postepene emancipacije. Pri tome se priklanjalo zahtevima sredine da srpska žena treba da bude odgojena u narodnom duhu. ali je sam čin imao odjeka i bio podržan od drugih žena. da bi rađala i vaspitavala nacionalno svesne građane. ali u sklopu uobičajene uloge majke i domaćice.

Obrazovana žena u braku . veka žena u Srbiji je. dr Slavka MihailovićKlisić. Njihovi sapatnici su bili takođe intelektualci: onima najstarijim mahom su sapatnici bili i socijalisti. Pelcer. Jovanka Bončić-Katerinić.17 Na početku 20. dr Draga Ljočić-Milošević. Harvard. seminarski rad na Akademskoj alternativnoj obrazovnoj mreži. dr Zorka Brkić-Popović.Ljubinka Trgovčević 267 žena-stručnjaka. Smith. Stekla je pravo na rad. 16 . G. a posao je posle udaje napustilo samo 22% njih. dr Božana Bartoš-Mihailović. stekla pravo na sve vidove obrazovanja. The Gender of History: Men. i dr. on pokazuje sledeće: 62. 17 Ovi rezultati su zanimljivi ako se uporede sa anglosaksonskim primerima.prednost ili mana?. jer je bilo malo žena sa profesionalnim kvalifikacijama. Prema: O. iako uvek manje vrednovan nego muški. Women. ali je obrazovanjem postepeno osvajala prostor unutar muškog sveta. udata Lukai. No nije osvojila druga građanska prava niti političku emancipaciju te nije uspela da bude ravnopravna sa muškarcima. B. 2000. 2001 (u rukopisu). Beograd. Mileva AndrijevićStoiljković. a kasnije i stranci. i pored otpora patrijarhalne sredine.16 Zanimljivo je da je većina tih žena i dalje zadržavala svoje prezime dodajući muževljevo (npr. Ona beleži da je Lilian Knowles bila jedina istoričarka koja je imala profesionalnu karijeru i dete (up.). Boni Smit u analizi profesionalnih istoričarki pokazuje da one uglavnom nisu bile udate niti imale podršku partnera te da je porodični život ometao njihovu univerzitetsku karijeru. and historical Practice. ali poznata samo po svom devojačkom prezimenu.8% žena je bilo udato. Jelisaveta Načić. Iako je uzorak relativno mali (24 arhitekte i inženjerke i 17 lekarki). dovesti u pitanje. 190).

die für Frauen einen langsameren Prozeß darstellte als für die Männer. Professionalisierung bedingt. smetnja ili dopuna elitnog statusa. Njihovo učešće u tradicionalnim elitama je nastajalo rođenjem ili udajom. sie erreichten aber keine politische Emanzipation. Zusammenfassung Diese Arbeit ist ein Versuch. U prvima je brak bio posebno važan kao vid socijalne promocije žena. u kojima je žena mogla biti nosilac. Nastanak modernih elita uslovljen je obrazovanjem. . die Teilnahme der Frauen an traditionellen und modernen Eliten in Serbien zu erforschen. odnosno profesionalizacijom. Udaja je tako mogla biti interesno povezivanje unutar jedne ili različitih elita. ali nisu ostvarile političku emancipaciju. koja je za devojke bila usporenija nego za muškarce. veku Sažetak Rad je pokušaj postavljanja pitanja o učešću žena u tradicionalnim i modernim elitama Srbije. Störung oder Ergänzung des Elitenstatus angesehen werden konnte. Bis zum Ersten Weltkrieg gewannen Frauen in Serbien das Recht auf alle Formen von Bildung und das Recht auf Arbeit. Ihre Teilnahme an traditionellen Eliten wurde entweder durch ihre Geburt oder Heirat bedingt.h. in denen die Frau entweder als Trägerin. dok su u modernim elitama svojim profesijama one same postale njihov deo. während sie ihre Zugehörigkeit zu modernen Eliten durch ihren Beruf erlangten. So konnte die Ehe eine Interessensverbindung innerhalb einer oder verschiedener Eliten sein. Do Prvoga svetskog rata žene u Srbiji su ostvarile pravo na sve vidove obrazovanja i stekle pravo na rad pod uslovima koji još nisu bili u potpunosti izjednačeni za oba pola. Die Entstehung moderner Eliten wurde durch die Bildung. obwohl immer noch nicht unter gleichen Bedingungen für beide Geschlechter. Bei den ersteren war vor allem die Ehe ein besonders wichtiger Aspekt der gesellschaftlichen Förderung von Frauen.268 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful