MATEMATIČKI FAKULTET

BEOGRAD
Seminarski rad iz metodike nastave matematike 2:
KVADRATNE JEDNAČINE
Profesor: Student:
Zoran Lučić Neda Ušljebrka
473/06
Beograd, mart 2008.
Sadržaj:
Sadržaj...............................................................................................................................2
1.Uvod ...............................................................................................................................3
2.Prva znanja o kvadratnim jednačinama...........................................................................4
3.Vijetove formule.Nalaženje korena kvadratne
jednačine.............................................................................................................................6
3.1 .Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (slučajevi kada su jedan ili oba
koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki
nuli)......................................................................................................................................9
4.Neki slučajevi sistema dve kvadratne jednačine sa dve
nepoznate.................................10
5.Diskriminanta.Nalaženje korena kvadratne
jednačine.............................................................................................................................13
6.Problemi drugog stepena sa jednom
nepoznatom.........................................................................................................................15
7.Još o primeni kvadratne
jednačine........................................................................................................................ ....16
8.Literatura..........................................................................................................................21

2
1.UVOD
Formiranju algebre kao samostalne matematičke discipline veliki doprinos dali su
matematičari Indije i Srednjeg i Bliskog Istoka.
Kvadratnom jednačinama i njenim rešenjima bavili su se Vavilonci još pre
700.god. pre nove ere kao i Indijanski naučnici od V-XIV veka.
Njistaknutiji matematičar XVI veka u Francuskoj je Fransoa Viet (1540-1603).On
je u zapisivanju algebarskih izraza i relacija uveo označavanje brojeva slovima što je
umnogome olakšalo operisanje sa njima.
Našao je vezu između rešenja i koeficijenata jedanačina 2. i 3. stepena (Vietove formule).
Najpoznatiji nemački matematičar svih vremena je Krl Fridrih Gaus (1777-1855).
On je u svojoj doktorskoj disertaciji dao strog dokaz teoreme da svaka algebarska jednačina
ima bar jedan (realan ili kompleksni) koren, koja se zove i "osnovni stav algebre".
Koliko je bio cenjen u svojoj sredini pokazuje i biografski podatak da je povodom njegove
smrti iskovan novac posvećen "kralju matematike".
3
2.PRVA ZNANJA O KVADRATNIM JEDNAČINAMA
Opšti oblik kvadratne jednačine je formula oblika:
0
2
· + + c b ax α (1)
Koeficijenti a,b i c su elementi polja realnih ili kompleksnih brojeva i pri tome je a 0 ≠ .
Osnovni zadatak za datu kvadratnu jednačinu je određivanje rešenja (korena) te kvadratne
jednačine.Rešenje (koren) kvadratne jednačine je brojna vrednost
α
nepoznate x, da kada
uvrstimo taj broj
α
umesto nepoznate x u jednačinu dobijamo da je vrednost leve strane
jednačine jedanka nuli, tj. . 0 · + + c bx aα
Primer 1. Jedno rešenje kvadratne jednačine 0 2 3
2
· + − x x je broj 2 a jedno broj 1.
Zaista, 2
2
-3*2+2 = 0 i 1
2
-3*1+2 = 0.
Leva strana jednačine (1) je polinom drugog stepena.Nazivamo ga kvadratni trinom i
označavamo P
2
(x)= .
2
c bx ax + +
Sabirci su redom, kvadratni član, linearni član i slobodni član.U slučaju da je jedan ili oba
od koeficijenata b,c jednak nuli, kažemo da je kvadratni trinom nepotpun.Primeri nepotpunih
kvadratnih trinoma su:3x
;... 4 ; 5 8 ; 4
2 2 2
x i x x − +
Posmatrajmo kvadratni trinom P . ) (
2
2
c bx ax x + + ·
Neka je
α
neki broj.Tada broj P c b a x + + · α α
2
2
) ( dobijen zamenom x sa
α
u kvadratnom
trinomu P
) (
2
x
nazivamo vrednost kvadratnog trinoma.
Primer 2.Nađimo vrednost kvadratnog trinoma.
P 3 5 2 ) (
2
2
+ − · x x x za x=1; x=3;
P
2
(1)=2*1
2
-5*1+3=0
P
2
(3)=2*3
2
-5*3+3=6
Koren kvadratnog trinoma P
) (
2
x
je takva vrednost
α
nepoznate x za koju je P
0 ) (
2
· α
.
Dakle koren kvadratnog trinoma 3 5 2
2
+ − x x je broj 1.
Koren kvadratnog trinoma c bx ax + +
2
je koren kvadratne jedančine 0
2
· + + c bx ax .
O sabiranju, oduzimanju, množenju i deljenju polinoma bilo je reči u dosadašnjem
školovanju.
Podelimo li polinom c bx ax + +
2
polinomom x-
α
dobijamo kao količnik
polinom prvog stepena ex+d i ostatak r koji je nula ili polinom nultog stepena (broj različit od
nule), pa važi:
r x d ex c bx ax + − + · + + ) )( (
2
α (2)

Ukoliko je ostatak r = 0 kažemo da je kvadratne trinom c bx ax + +
2
deljiv sa
α − x
.
4
Primer 3.Deobom kvadratnog trinoma 6 3
2
− + x x polinomom x-2 dobija se količnik x+5 i
ostatak 4.
Do količnika i ostatka se može doći i metodom neodređenih koeficijenata.
Prema formuli (2) imamo:
r x d ex x x + − + · − + ) 2 )( ( 6 3
2
Sređivanjem desne strane dobijamo:
r d dx ex ex x x + − + − · − + 2 2 6 3
2 2
Izjednačavanjem koeficijenata uz iste stepene imamo
1 = e; 3 = -2e+d; -6 = -2d+r odnosno e = 1; d = 5; r = 4; i konačno:
x + 3x – 6 = (x+5)(x-2) + 4.
Do ostatka r možemo doći i ne vršeći deljenje.Kako formula (2) važi za sve x, to
ona važi i za
α · x
pa imamo:
r d a c b a + − + · + + ) )( (
2
α α α α α tj. α a r · .
2
c b + + α
Prema tome, ostatak deljenja polinoma c bx ax + +
2
sa
α − x
jednak je vrednosti tog
polinoma za
α · x
.
Primer 4. a) Ostatak deljenja kvadratnog trinoma 3 5 2
2
+ − x x sa 2 + x je 21, jer je 21=2*(-
2) 3 ) 2 ( * 5
2
+ − − .
b)Ostatak deljenja istog polinoma sa x-1 je nula, jer je 0=2*1
2
-5*1+3 pa je
). 1 )( 2 ( 3 5 2
2
− + · + − x d x x x
Navedeni primer dovodi nas do sledećeg tvrđenja:
Teorema 1.Broj
α
je koren kvadratnog trinoma ako i samo ako je kvadratni trinom deljiv sa
α − x
.
Dokaz: Neka je
α
koren kvadratnog trinoma
, ) (
2
2
c bx ax x P + + · tj. .
2
c b a + + α α Tada važi:
α a c bx ax x P x P ( ) ( 0 ) ( ) (
2
2 2
− + + · − · · + + )
2
c bα

x a( · · + + − · − + − ) )( ( ) ( )
2 2
b a ax x x b α α α α

), )( ( d ax x + − · α
gde je . b a d + · α
Dakle,
) (
2
x P
je deljiv sa
α − x
.
Neka je sada
) (
2
x P
deljiv sa
α − x
.Tada imamo:
), )( (
2
d ax x c bx ax + − · + + α za
α · x
gornja formula daje.
) )( (
2
d a a c b a + − · + + α α α α tj. 0
2
· + + c b a α α
Znači da je
α
koren polinoma .
2
c bx ax + +
Neka je
α
koren kvadratnog trinoma 0
2
· + + c bx ax 0 ≠ a .Tada, kako je r = 0 iz
formule r x d ax c bx ax + − + · + + ) )( (
2
α dobijamo
). )( (
2
a
d
x x a c bx ax − − · + + α
Kako je 0 · ⋅ B A
, 0 0 · ∨ · ⇔ B A
dobijamo da je proizvod
) ( ) (
a
d
x x a + ⋅ −α
jednak nuli ako
je bar jedan od činilaca jedanka nuli.
Rešavajući drugu linearnu jednačinu
0 · +
a
d
x
dolazimo do još jednog korena kvadratnog
trinoma a to je
.
a
d
x

·
Ako
α
označimo sa
1
x
a
a
d −
sa
2
x
onda važi:
5
) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax − − · + + ) (
1
2
a
b ax
x
+
− ·
Zadatak 1.Rastavi polinom 6 5
2
+ − x x kad mu je jedan koren 2.
Rešenje: 3 ) 2 ( ) 6 5 (
2
− · − ÷ + − x x x x
x x 2
2

6 3 + − x
6 3 + − x
0
) 3 )( 2 ( 6 5
2
− − · + − x x x x
Zadatak 2. Odredi ostatak deljenja polinom 4 6 2
2
+ − x x sa polinomom x-2.
Rešenje: 0 4 2 6 2 2 ) (
2
2
· + ⋅ − ⋅ · x P
Ostatak je nula (polinomi su deljivi ).
3.VIETOVE FORMULE.NALAŽENJE KORENA KVADRATNE
JEDNAČINE
Neka je dat kvadratni trinom ) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax − − · + +
Izmnožimo li desnu stranu dobijamo:
· + − − · + +
2 1 1 2
2 2
x ax axx axx ax c bx ax
2 1 2 1
2
) ( x ax x x x a ax + + −
Izjednačimo li koeficijente dobijamo:
a
b
x x − · +
2 1
(3)
VIJETOVE FORMULE
a
c
x x · ⋅
2 1
(4)
One izražavaju vezu između koeficijenata i korena kvadratne jednačine 0
2
· + + c bx ax
Primenimo Vijetove formule da odredimo
1
x
i
2
x
.
Primetimo da je :
2
2
2
2 1
2
2 1
2
2 1
4
4 ) ( 4 ) ( ) (
a
ac b
a
c
a
b
x x x x x x

· ⋅ − − · − + · −
Odavde je:
a
ac b
x x
4
2
2 1
− +
· − ili
a
ac b
x x
4
2
2 1
− −
· −
Uzmimo sada: .
4
2
2 1
a
ac b
x x

· − Posmatrajmo sistem:
a
b
x x − · +
2 1

· −
2 1
x x
.
4
2
a
ac b −
Sabirajući jednačine dobijamo: ,
4
2
2
1
a
ac b b
x
− + −
· odnosno
3
3
6
a
ac b b
x
2
4
2
1
− + −
· , (5)
a oduzimajući
a
ac b b
x
2
4
2
2
− − −
· (6)
Primer 5. Primenom formula (4) i (5) odredimo rešenja kvadratne jednačine 0 7 4 3
2
· − + x x
3
7
6
10 4
3 * 2
84 16 4
1
6
10 4
3 * 2
84 16 4
2
1
− ·
− −
·
+ − −
·
·
+ −
·
+ + −
·
x
x
Skup rešenja je :
.
3
7
, 1
,
_

¸
¸ −
.
Primer 6. Na isti način dolazimo do rešenja kvadratne jednačine 0 4 12 9
2
· + − x x
Skup rešenja ove jednačine je jednočlan i iznosi
{ }
3
2
.
Primer 7. Rešimo jednačinu:

2
3 7
2
3 7
2
3 7
2
52 49 7
2
4
0 13 7
2
2
1
2
i
x
i
a
ac b b
x
x x
− −
·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
− + −
·
· + +
Skup rešenja je dvočlan:
¹
;
¹
¹
'
¹
− − + −
2
3 7
,
2
3 7 i i
.
Podelimo li levu i desnu stranu kvadratne jednačine 0
2
· + + c bx ax sa
) 0 ( ≠ a a
dobijamo:
, 0
2
· + +
a
c
x
a
b
x
ako zamenimo
p
a
b
· q
a
c
·
imaćemo: . 0
2
· + + q px x (7)
Dobijena jednačina predstavlja normalni oblik kvadratne jednačine.
Vijetove formule tada glase:
p x x − · +
2 1
i
.
2 1
q x x · ⋅
Jedanačina (7) sada ima oblik:
0 ) (
2 1 2 1
2
· + + − x x x x x x (8)
a rešenja su joj:
2
4
,
2
4
2
2
2
1
q p p
x
q p p
x
− − −
·
− + −
· (9)
Poslednju formulu koristimo kada je p paran broj.
Primer 8: Rešenja jednačine 0 24 10
2
· + − x x su:
6
2
2 10
2
24 4 10 10
2
1
·
+
·
⋅ − +
· x i

. 4
2
2 10
2
·

· x
7
Primer 9. Sastavimo kvadratnu jednačinu čiji su koreni
6
5

i
.
3
7

18
27
6
5
3
7
2 1
· − · +x x
i
. 18
35
3
7
6
5
2 1
− · ⋅ − · ⋅x x
.
Na osnovu formule (8) je:
0
18
35
18
27
2
· − − x x 18 /⋅
. 0 35 27 18
2
· − − x x
Primer 10: Zbir dva broja je
20
1
a njihov proizvod je
. 5
3

.Koji su to brojevi?
Označimo te brojeve sa
1
x
i
2
x
.
Ta dva broja su koreni jednačine:
0
5
3
20
1
2
· − − x x 20 /⋅

.
4
3
40
31 1
3
4
40
31 1
40
960 1 1
0 12 20
2
1
2
− ·

·
·
+
·
+ +
·
· − −
x
x
x x
Dakle, tražani brojevi su
5
4
i
.
4
3

3.1.Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina
(Slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki
nuli)
Primeri nepotpunih kvadratnih jednačina:
0
2
· x ; 0 2 3
2
· + x x ; 0 12 3
2
· + x mogu se rešavati primenom formula (5) i (6), ali i
jednostavnije – rastavljanjem na linearne činioce.
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· ax je ekvivalentna jednačini . 0
2
· x
0 0 0 0
2 1
2
· · ⇒ · ∨ · ⇔ · x x x x x i skup rešenja je:
{ }. 0
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· +bx ax svodi se na
, 0 ) ( · +b ax x
odakle su
rešenja
0
1
· x
i
.
2
a
b
x − ·
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· + c ax svodi se na
a
c
x − ·
2
pa su rešenja:
a
c
x

·
1
i
a
c
x

− ·
2

) 0 ( ≥ −
a
c
odnosno
8
a
c
i x ·
1
i
a
c
i x − ·
2

a
c
− (
< 0)

Primer 11. Rešenja jednačine 0 2 3
2
· + x x dobijaju se dakle, rešavanjem njoj ekvivalentne
jednačine
0 ) 2 3 ( · + x x
.Njeni koreni su:
0
1
· x
i
.
3
2
2
− · x
Primer 12. Jednačina 0 12 3
2
· + x je ekvivalentna jednačini
0 ) 2 )( 2 ( 3 · − + i x i x
čija su
rešenja
i x 2
1
− ·
i
. 2
2
i x ·
Zadatak 1. Reši jednačinu:
3 ) 2 )( 1 ( · − − x x
Rešenje:
2
13 3
2
13 3
2
4 9 3
2
4
0 1 3
2
2
1
2

·
+
·
+ +
·
− + −
·
· − −
x
a
ac b b
x
x x
Zadatak 2. Reši jednačinu
13 ) 6 ( · − x x
Rešenje:
22 3
22 3
2
88 6
2
52 36 6
2
4
0 13 6
2
2
1
2
− ·
+ ·
+
·
+ +
·
− + −
·
· − −
x
q p p
x
x x
Zadatak 3. Napiši jednačinu čiji su koreni 3,-10.
Rešenje:
0 30 7
0 ) 30 ( ) 7 (
30 ) 10 ( 3
7 10 3
2
2
2 1
2 1
· − +
· − + − −
− · − ⋅ · ⋅
− · − · +
x x
x x
x x
x x

4. NEKI SLUČAJEVI SISTEMA DVE KVADRATNE
JEDNAČINE SA DVE NEPOZNATE
a)Posmatrajmo prvo sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve
nepoznate.
9
0
0
2 2
· + +
· + + + + +
p ny mx
f cy dx cy bxy ax
Primer 13.Rešimo sistem jednačina:
0 2 3 2
1
2 2
· − − − + +
· −
y x y xy x
y x
Koristićemo metod zamene.
Iz prve jednačine izrazimo x preko y: x=1+y.
Ako tu vrednost uvrstimo u prvu jednačinu, dobićemo:
0 2 3 ) 1 ( 2 ) 1 ( ) 1 (
2 2
· − − + − + − − + y y y y y y
ili
, 0 3 2
2
· − + y y
odakle je

, 1
1
· y . 3
2
− · y
Sada iz jednačine x=1+y izračunavamo odgovarajuće vrednosti za x i to: za
1
1
· y

; 2 1 1
1
· + · x
a za
3
2
− · y

. 2 3 1
2
− · − · x
Skup rešenja je:
( ) ( ) { }. 3 , 2 , 1 , 2 − −
Primer 14. Rešenje sistema:
6
7 2
·
· +
xy
y x
Jeste:
( ) .
2
3
, 4 , 2 , 3
¹
;
¹
¹
'
¹

,
_

¸
¸
Do rešenja dolazimo slično kao u prethodnom primeru: 1) Iz prve izrazimo x preko y, tj.
x=7-2y
2) Vrednost x iz prve uvrstimo umesto x u drugu jednačinu:
( ) 6 2 7 · ⋅ − y y
odnosno:
0 6 7 2
2
· + − y y
.
Rešavanjem poslednje kvadratne jednačine dobijamo:
2
3
, 2
2 1
· · y y
3) Vraćamo se do jednačine x = 7-2y i dobijamo rešenja za x.
b) Posmatrajmo jednačinu oblika:
0
2 4
· + + c bx ax 0 ≠ a
Takvu jednačinu zovemo bikvadratna.
Ako
2
x u toj jednačini označimo sa y onda dobijamo jednačinu
0
2
· + + c by ay
.Sada nalaženje rešenja postavljene jednačine svodimo na nalaženje rešenja
sistema: 0
2
· + + c by ay

y x ·
2
Iz prve jednačine dobijemo rešenja
1
y
i
2
y
Iz druge jednačine imamo da je
1
2
y x · i
2
2
y x · odnosno
,
1 1
y x · ,
1 2
y x − · ,
2 3
y x · ,
2 4
y x − · što su rešenja bikvadratne jednačine.
Primer 15.Rešimo bikvadratnu jednačinu 0 3 5 2
2 4
· − + x x
Uvedemo li smenu y x ·
2
imamo sistem:
2
2
0 3 5 2
x y
y y
·
· − +
Rešenja prve jednačine sistema su:
,
2
1
1
· y

. 3
2
− · y
10
Iz druge jednačine proizilazi
2
1
2
· x
i 3
2
− · x .
Konačno rešenja bikvadratne jednačine su: . 3 , 3 ,
2
2
,
2
2
4 3 2 1
i x i x x x − · · − · ·
c) Posmatrajmo sistem
1
2
1
2
1
2 2
c y b x a
c by ax
· +
· +
Smenom u x ·
2

v y ·
2
dobijamo sistem jednačina
1 1 1
c v b u a
c bu au
· +
· +

v y
u x
·
·
2
2
Rešavajući prve dve linearne jednačine po u i v, neposredno iz treće i četvrte jednačine
dolazimo do rešenja.
Primer 16. Rešimo sistem jednačina
41 2
25
2 2
2 2
· +
· +
y x
y x
Smenom u x ·
2
i
v y ·
2
dobijamo sistem:

41 2
25
2 2
2 2
· +
· +
y x
y x

v y
u x
·
·
2
2
Rešavajući prve dve linearne jednačine u + v = 25 dobijamo rešenja za u i v.
Zamena u treću i četvrtu jednačinu sistema dobijamo rešenja:
, 3
1
· x

, 3
2
− · x

, 4
1
· y

4
2
− · y
.
Zadatak 1.Reši sledeći sistem jednačina:

x y
y x
3
90
2 2
·
· +
Rešenje:
90 10
90 9
90 ) 3 (
2
2 2
2 2
·
· +
· +
x
x x
x x

3
3
9
2
1
2
− ·
·
·
x
x
x

9 ) 3 ( 3 3
9 3 3 3
2 2 2
1 1 1
− · − ⋅ · ⇒ ⋅ ·
· ⋅ · ⇒ ·
y x y
y x y
Zadatak 2. Reši jednačinu: 0 36 13
2 4
· + − x x
Rešenje: Uvodimo smenu y x ·
2
pa dobijamo sistem:
11

2 , 2
3 , 3
9
4
2
5 13
9
2
5 13
2
144 169 13
0 36 13
4 3
2 1
2
2
1
2
2
− · ·
− · ·
·
·

·
·
+
·
− +
·
·
· + −
x x
x x
x
y
y
y x
y y
Zadatak 3. Reši sistem jednačina:

47 3
20 4
2 2
2 2
· −
· +
y x
y x
Rešenje:uvodimo smenu:

v y
u x
v u
v u
v y u x
·
·
· −
· +
· ·
2
2
2 2
47 3
20 4
,
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸


47 ) 4 20 ( 3
4 20
· − −
− ·
v v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

47 12 60
4 20
· − −
− ·
v v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

13 13
4 20
− · −
− ·
v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

1
4 20
·
− ·
v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

1
16
·
·
v
u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
12
Rešenja sistema su:
, 4
1
· x

, 4
2
− · x

, 1
1
· y

. 1
2
− · y



5.DISKRIMINANTA.DISKUSIJA KORENA KVADRATNE
JEDNAČINE
Posmatrajmo kvadratnu jednačinu:

R c b a c bx ax ∈ ≠ · + + , , 0 , 0
2
(1)
Uz ranije izloženog saznali smo da rešenje date jednačine mogu biti različiti realni brojevi,
jednaki realni brojevi ili par konjugovanih kompleksnih brojeva.
Kakva će biti rešenja, zavisiće od vrednosti potkorene veličine u formulama
a
ac b b
x
2
4
2
1
− + −
· i
a
ac b b
x
2
4
2
2
− − −
· (2)
Potkorenu veličinu ac b 4
2
− nazivamo diskriminanta i označavamo sa D.
Dakle, ac b D 4
2
− ·
Ako je D>0, onda su rešenja različiti realni brojevi.
Ako je D· 0, rešenja su jednaki realni brojevi.
Ako je D<0, rešenja su konjugovano kompleksni brojevi.
Primer 13.Rešenja jednačine 0 15 6
2
· − + x x su različiti realni brojevi jer je 361 4
2
· − ac b
>0.
Primer 14.Rešenja jednačine 0 9 12 4
2
· + − x x su jednaki realni brojevi jer je . 0 4
2
· − ac b
Primer 15.Rešenja jednačine 0 15 3
2
· + + x x su konjugovano kompleksni brojevi jer je
51 4
2
− · − · ac b D <0, pa je

2
51
2
3
2
51 3
2
1
i
a
D b
x + − ·
+ −
·
+ −
· i
.
2
51
2
3
2
i
x − − ·
Ne rešavajući kvadratnu jednačinu može se utvrditi kakvog su znaka njena rešenja.
Neka je za jednačinu (1) diskriminanza . 0 ≥ D
Tada se na osnovu koeficijenata a,b,c i Vijetovih formula mogu odrediti znakovi rešenja.
Razlikujemo tri slučaja:
1) Ako je
2 1
x x
a
c
⋅ ·
>0, onda su rešenja
1
x
i
2
x
istog znaka;
Ako je i
2 1
x x
a
b
+ · −
>0, onda oba pozitivna, a ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
<0, onda su oba
negativna.
13
2) Ako je
2 1
x x
a
c
⋅ ·
<0, onda su rešenja suprotnog znaka, pri čemu: ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
>0, onda je veća apsolutna vrednost pozitivnog rešenja, a ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
<0, onda je veća apsolutna vrednost negativnog rešenja i ako je
, 0
2 1
· + · − x x
a
b
onda rešenja imaju suprotne vrednosti.
3) Ako je
, 0
2 1
· ⋅ · x x
a
c
onda je jedno rešenje jednako nuli a drugo
.
a
b

Zadatak 1. Odredi znakove korena ne rastavljajući jednačinu . 0 12
2
· − − x x
Rešenje:
12
1
12
2 1
− · − · ⋅ · x x
a
c
<0

rešenja su suprotnog znaka;

1
1
1
2 1
· · + · − x x
a
b
>0⇒pozitivno rešenje ima veću apsolutnu vrednost.
Zadatak 2. Odredi znakove korena ne rešavajući jednačinu 0 20 8
2
· + + x x
Rešenje:
20
2 1
· ⋅ · x x
a
c
>0⇒ rešenja su istog znaka;

8
2 1
− · + · − x x
a
b
<0

oba rešenja su negativna.
6.PROBLEMI DRUGOG STEPENA SA JEDNOM
NEPOZNATOM
Za problem se kaže da je drugog stepena ako se svodi na rešavanje kvadratne
jednačine.
Postupak rešavanja obuhvata:
a) izbor promenljive
b) postavljanje jednačine
c) rešavanje jednačine
d) diskusiju rešenja
Ilustrujmo to na sledećem primeru.
Primer 16. Proizvod dva broja uvećan za njihov zbir daje 999.Koji su to brojevi ako se zna
da je prvi za 15 veći od drugog?
Manji broj označimo sa x a veći sa x +15 pa jednačina glasi:
0 984 17
999 ) 15 ( ) 15 (
2
· − +
· + + + +
x x
x x x x
Rešenja jednačine su prema tome 24 i – 41.Postavljenom problemu odgovaraju oba rešenja.
14
Zadatak 1.Sumu od 1200 dinara treba razdeliti među više osoba.Kada bi bilo 6 osoba
manje, svako bi dobio po 10 dinara više.Koliki je broj osoba?
Rešenje: x-broj osoba

x
1200
-broj dinara po osobi
Odgovarajuća jednačina glasi:
x x x x
x
x
x x
x
x
x x
x
x
x
1200 60 7200 10 1200
1200 ) 10
1200
( ) 6 (
1200 ) 10
1200
( ) 6 (
/ 1200 ) 10
1200
( ) 6 (
2
2
· − − +
· + ⋅ −
· + ⋅ −
⋅ · + ⋅ −

0 720 6
10 / 0 7200 60 10
2
2
· − −
÷ · − −
x x
x x
24
2
48
2
54 6
30
2
60
2
54 6
2
2880 36
2
4
2
2
1
− · − ·

·
· ·
+
·
+ +
·
− + −
·
x
b q p p
x

Budući da je broj osoba prirodan broj, postavljenom problemu odgovara broj 30.
Bilo je ukupno 30 osoba.
7.JOŠ O PRIMENI KVADRATNE JEDNAČINE
Kvadratne jednačine nalaze primenu kod rešavanja iracionalnih jednačina,
jednačina oblika , 0 )) ( ( )) ( (
2
· + + c x f b x f a (1)
bikvadratnih jednačina
2
) ( ( x x f · - kod jednačine (1)) i
simetričnih jednačina oblika
0 ...
1
1
1
· + + + +


− n n
n
n
n
n
a x a x a x a
Pri rešavanju iracionalnih jednačina osnovnu ulogu ima formula
) 2 ( 0
2
≥ ∧ · ⇔ · b b a b a ,
koja je tačna za
. , R b a ∈
Primer 17. Rešimo jednačinu 7 2 7 4
2
− · − x x
Na osnovu formule (2) dobijamo sistem:
) 0 7 4 ( ) 7 2 ( 7 4 , 0 7 2
2 2 2
≥ − − · − ≥ − x x x x
Iz prve jednačine dobijemo da je
2
7
≥ x
i iz druge da je x=2, što se protivi prethodnom
rešenju.Dakle, skup rešenja gornje jednačine je prazan.
Jednačine oblika (1) rešavamo uvođenjem smene f(x)=t pa dobijemo sistem:
15
) ( 0
2
x f t c bt at · ∧ · + + ekvivalentan datoj jednačini.Ako su
1
t
i
2
t
rešenja kvadratne
jednačine sistema onda imamo
). ( ) (
2 1
x f t x f t · ∨ ·
Iz tih jednačina dobijamo rešenja.
Primer 18. Jednačina 0 8 ) 3 ( 2 ) 3 (
2 2 2
· − − − − x x x x
ekvivalentna je sa: t x x t t · − ∧ · − − 3 0 8 2
2 2
Rešenja prve jednačine su
. 2 , 4
2 1
− · · t t
Tako dobijamo t x x t t · − ∧ · + ∨ · − 3 ) 0 2 0 4 (
2
a odavde:
2 3 4 3
2 2
− · − ∨ · − x x x x
Prvoj je rešenje 4 i -1, a drugoj 1 i 2.
Prema tome polazna jednačina ima četiri rešenja 4, -1, 1, 2.
Simetrična jednačina je jednačina oblika:
). 2 ( 0 ...
1
2
2
2
2
1
1
2
≥ · + + + + + +
− −




n a x a x a x a x a x a
n n n
n
n
n
n n

Kod nje su koeficijenti uz ( ,
k k n
x x

za
) ,..., 2 , 1 , 0 n k ·
jednaki.
Primer simetrične jednačine:
0 6 35 62 35 6
2 3 2
· + − + − x x x x (2)
Za rešavanje simetrične jednačine potrebno je uvesti smenu
t
x
x · +
1
(3)
Primer 19. Rešimo simetričnu jednačinu (2).Koren simetrične jednačine nije nula pa
deljenjem sa x dobijamo . 0
1
6
1
35 62 35 6
2
2
· ⋅ + ⋅ − + −
x x
x x
Grupisanjem članova dobijamo:
0 62 )
1
( 35 )
1
( 6
2
2
· + + − +
x
x
x
x
Uvođenjem smene (2) dobijamo i , 2
1
2
2
2
t
x
x · + + odnosno 2
1
2
2
2
− · + t
x
x pa se polazna
jednačina svodi na
.
1
0 62 35 ) 2 ( 6
2
t
x
x t t · + ∧ · + − −
Kako su rešenja prve jednačine
,
3
10
,
2
5
2 1
· · t t
pa je polazna jednačina ekvivalentna sa:
3
10 1
2
5 1
· + ∨ · +
x
x
x
x
odnosno sa: . 0 3 10 3 0 2 5 2
2 2
· + − ∨ · + − x x x x
Njihova rešenja su
,
3
1
, 3 , 2 ,
2
1
4 3 2 1
· · · · x x x x
što su rešenja polazne jednačine.
Napomena: Kao što se i iz rešenja vidi, ako je
α
jedno od rešenja neke simetrične jednačine
onda je to i
.
1
α
Primer 20. Rešimo simetričnu jednačinu neparnog stepena:
0 6 29 27 27 29 6
2 3 4 5
· + − + + − x x x x x
Jedno rešenje ovakve jednačine je . 1 − · x
Količinik polinoma na levoj strani jednačine i 1 + x je 6 35 62 35 6
2 3 4
+ − + − x x x x pa
polaznu jednačinu možemo prikazati u obliku:
0 ) 6 35 62 35 6 )( 1 (
2 3 4
· + − + − + x x x x x
16
Prema tome simetričnu jednačinu neparnog sistema svodimo na simetričnu jednačinu parnog
sistema.Rešenja ove jednačine, a onda i rešenja polazne su: -1; 2;
;
2
1
3;
.
3
1
Zadatak 1. Reši jednačinu: 1 2 6 + · − x x
Rešenje: x+1>0, ) 0 2 6 ( ) 1 ( 2 6
2
≥ − + · − x x x
x>-1, 1 2 2 6
2
+ + · − x x x
6 2 − ≥ − x


2
x 3 ≤
1
2
6 4
2
20 16 4
2
4
2
1
·
+ −
·
+ + −
·
− + −
·
q p p
x
5
2
6 4
2
− ·
− −
· x
konačno, x =1.
Zadatak 2. Reši jednačinu: 0 63 ) 16 ( 2 ) 16 (
2 2
· − − − − x x x x
Rešenje: t x x t t · − ∧ · − − 16 0 63 2
2 2
9
2
16 2
2
252 4 2
1
·
+
·
+ +
· t

7
2
16 2
2
− ·

· t
. 57 8
2
57 2 16
57 8
2
57 2 16
2
228 16
2
28 256 16
0 7 16
73 8
2
73 2 16
73 8
2
73 2 16
2
292 16
2
36 256 16
0 9 16
7 16 9 16
16 ) 0 7 0 9 (
2
1
2
2
1
2
2 2
2
− ·

·
+ ·
+
·
+
·
− +
·
· + −
− ·

·
+ ·
+
·
+
·
+ +
·
· − −
− · − ∨ · −
· − ∧ · + ∨ · −
x
x
x x
x
x
x x
x x x x
t x x t t
Rešenja jednačine su: ; 73 8 +
; 73 8 −

; 57 8 +
. 57 8 −
17
Zadatak 3.Reši jednačinu:
Rešenje:
2
1
2
1
1
0 6 )
1
( 2 )
1
(
0
1 2
6 2
0 1 2 6 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 3 4
− · +
· + +
· +
· − + + +
· + + − +
· + + − +
t
x
x
t
x
x
t
x
x
x
x
x
x
x x
x x
x x x x
4
2
6 2
2
2
6 2
2
32 4 2
2
4
1
0 8 2
0 6 2 2
2
2
1
2
2
− ·
− −
·
·
+ −
·
+ + −
·
− + −
·
· + ∧ · − +
· − + −
t
q p p
t
t
x
x t t
t t




3 2
2
3 2 4
2
4 16 4
0 1 4
4 1
/ 4
1
1
2
2
+ − ·
+ −
·
− + −
·
· + +
− · +
⋅ − · +
x
x x
x
x
x
x
3 2
2
3 2 4
2
− − ·
− −
· x
Rešenja jednačine su: 1;
; 3 2 + −
. 3 2 − −
18
1
2
0 2
2
4 4 2
0 1 2
2 1
/ 2
1
4
1
2
1
1
2
2
·
+
·
− +
·
· + −
· +
⋅ · +
− · + ∨ · +
x
x x
x x
x
x
x
x
x
x
x
Zadatak 4. Reši jednačinu: 0 1 21 21
2 3
· + + + x x x
Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x=-1.


. 11 3 10
2
11 6 20
11 3 10
2
11 6 20
2
4 400 20
2
4
1 20 ) 1 ( ) 1 21 21 (
2
2
1
2 2 3
− − ·
− −
·
+ − ·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
+ + · + ÷ + + +
x
q p p
x
x x x x x x
Rešenja su: -1; ; 11 3 10 + − . 11 3 10 − −

Zadatak 4: Reši jednačinu: 0 1 21 21
2 3
· + + + x x x
Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je 1 − · x
11 3 10
2
11 6 20
11 3 10
2
11 6 20
2
4 400 20
2
4
1 20 ) 1 ( ) 1 21 21 (
2
2
1
2 2 3
− − ·
− −
·
+ − ·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
+ + · + ÷ + + +
x
q p p
x
x x x x x x
Rešenja su:
. 11 3 10 ; 11 3 10 ; 1 − − + − −

Literatura:
1. Vojvodić G., Petrović V.,Despotović R.,Šešelja B. (1996.) Matematika za II razred
srednje škole, Beograd
2. Dr.Mićić V., Dr. Kadelburg Z., Dr. Mladenović P. (1991.) Matematika za IV razred
srednjih škola, Bor
19
3. Dirk J.Strojk (1991.) – Kratak pregled istorije matematike, Beograd
4. Vojvodić G., Despotović P., Petrović V., Šešelja B., (1999.) Matematika za II razred
srednje škole (1999.) Beograd
20

Sadržaj: Sadržaj...............................................................................................................................2 1.Uvod ...............................................................................................................................3 2.Prva znanja o kvadratnim jednačinama...........................................................................4 3.Vijetove formule.Nalaženje korena kvadratne jednačine.............................................................................................................................6 3.1 .Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki nuli)......................................................................................................................................9 4.Neki slučajevi sistema dve kvadratne jednačine sa dve nepoznate.................................10 5.Diskriminanta.Nalaženje korena kvadratne jednačine.............................................................................................................................13 6.Problemi drugog stepena sa jednom nepoznatom.........................................................................................................................15 7.Još o primeni kvadratne jednačine........................................................................................................................ ....16 8.Literatura..........................................................................................................................21

2

1. Najpoznatiji nemački matematičar svih vremena je Krl Fridrih Gaus (1777-1855). 3 . i 3. Našao je vezu između rešenja i koeficijenata jedanačina 2. Njistaknutiji matematičar XVI veka u Francuskoj je Fransoa Viet (1540-1603).On je u zapisivanju algebarskih izraza i relacija uveo označavanje brojeva slovima što je umnogome olakšalo operisanje sa njima. Koliko je bio cenjen u svojoj sredini pokazuje i biografski podatak da je povodom njegove smrti iskovan novac posvećen "kralju matematike". pre nove ere kao i Indijanski naučnici od V-XIV veka. koja se zove i "osnovni stav algebre". On je u svojoj doktorskoj disertaciji dao strog dokaz teoreme da svaka algebarska jednačina ima bar jedan (realan ili kompleksni) koren. stepena (Vietove formule). Kvadratnom jednačinama i njenim rešenjima bavili su se Vavilonci još pre 700.god.UVOD Formiranju algebre kao samostalne matematičke discipline veliki doprinos dali su matematičari Indije i Srednjeg i Bliskog Istoka.

Primer 1. Osnovni zadatak za datu kvadratnu jednačinu je određivanje rešenja (korena) te kvadratne jednačine..8 x 2 −5i.. kažemo da je kvadratni trinom nepotpun. Podelimo li polinom ax 2 + bx + c polinomom x.PRVA ZNANJA O KVADRATNIM JEDNAČINAMA Opšti oblik kvadratne jednačine je formula oblika: (1) ax 2 + bα + c = 0 Koeficijenti a.4 x 2 . P 2 (1)=2*1 2 -5*1+3=0 P 2 (3)=2*3 2 -5*3+3=6 2 (α ) = 0 . 2 2 -3*2+2 = 0 i 1 2 -3*1+2 = 0. tj.U slučaju da je jedan ili oba od koeficijenata b. x=3. oduzimanju. O sabiranju.2..Nazivamo ga kvadratni trinom i označavamo P 2 (x)= ax 2 + bx + c. Sabirci su redom. Primer 2. linearni član i slobodni član.Primeri nepotpunih 4 kvadratnih trinoma su:3x 2 + x.Tada broj P 2 ( x) = aα 2 + bα + c dobijen zamenom x sa α u kvadratnom trinomu P 2 ( x ) nazivamo vrednost kvadratnog trinoma. da kada uvrstimo taj broj α umesto nepoznate x u jednačinu dobijamo da je vrednost leve strane jednačine jedanka nuli. pa važi: ax 2 + bx + c = (ex + d )( x − α ) + r (2) x−α . Leva strana jednačine (1) je polinom drugog stepena. množenju i deljenju polinoma bilo je reči u dosadašnjem školovanju. kvadratni član. Jedno rešenje kvadratne jednačine x 2 − 3x + 2 = 0 je broj 2 a jedno broj 1. P 2 ( x ) = 2 x 2 − 5 x + 3 za x=1.Nađimo vrednost kvadratnog trinoma. Ukoliko je ostatak r = 0 kažemo da je kvadratne trinom ax 2 + bx + c deljiv sa 4 . Neka je α neki broj.Rešenje (koren) kvadratne jednačine je brojna vrednost α nepoznate x. Posmatrajmo kvadratni trinom P 2 ( x) = ax 2 + bx + c. Koren kvadratnog trinoma P 2 ( x ) je takva vrednost α nepoznate x za koju je P Dakle koren kvadratnog trinoma 2 x 2 − 5 x + 3 je broj 1. Koren kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c je koren kvadratne jedančine ax 2 + bx + c = 0 .α dobijamo kao količnik polinom prvog stepena ex+d i ostatak r koji je nula ili polinom nultog stepena (broj različit od nule).c jednak nuli.b i c su elementi polja realnih ili kompleksnih brojeva i pri tome je a ≠ 0 . Zaista. aα + bx + c = 0.

jer je 21=2*(2) 2 −5 * (−2) + 3 . aα 2 + bα + c = (a − α )( aα + d ) tj. Kako je A ⋅ B = 0 ⇔ A = 0 ∨ B = 0. Tada važi: P 2 ( x) = P 2 ( x) − 0 = (ax 2 + bx + c) − (aα 2 +bα + c) = = a( x 2 Dakle. Neka je sada P 2 ( x ) deljiv sa x − α . aα 2 + bα + c = 0 Znači da je α koren polinoma ax 2 + bx + c. dobijamo da je proizvod a( x − α ) ⋅ ( x + ) jednak nuli ako je bar jedan od činilaca jedanka nuli. b)Ostatak deljenja istog polinoma sa x-1 je nula. i konačno: x + 3x – 6 = (x+5)(x-2) + 4. aα 2 + bα + c. Primer 4. Prema tome.Broj α je koren kvadratnog trinoma ako i samo ako je kvadratni trinom deljiv sa x−α . Prema formuli (2) imamo: x 2 + 3 x − 6 = (ex + d )( x − 2) + r Sređivanjem desne strane dobijamo: Izjednačavanjem koeficijenata uz iste stepene imamo 1 = e. a) Ostatak deljenja kvadratnog trinoma 2 x 2 − 5 x + 3 sa x + 2 je 21.Tada imamo: ax 2 + bx + c = ( x − α)( ax + d ). x 2 + 3 x − 6 = ex 2 − 2ex + dx − 2d + r Navedeni primer dovodi nas do sledećeg tvrđenja: Teorema 1. to ona važi i za x = α pa imamo: aα 2 + bα + c = ( aα + d )(α − α ) + r tj. jer je 0=2*1 2 -5*1+3 pa je 2 x 2 − 5 x + 3 = (2 x + d )( x −1). Rešavajući drugu linearnu jednačinu x + trinoma a to je x = Ako −d . Dokaz: Neka je α koren kvadratnog trinoma P 2 ( x) = ax 2 + bx + c. r = 4. gde je d = aα + b. d = 5. Neka je α koren kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c = 0 a ≠ 0 . za x = α gornja formula daje. r = aα 2 +bα + c. Do ostatka r možemo doći i ne vršeći deljenje. -6 = -2d+r odnosno e = 1. a d a −α 2 ) + b( x − α ) = ( x − α )( ax + aα + b) = = ( x −α)( ax + d ).Primer 3. d a d = 0 dolazimo do još jednog korena kvadratnog a α označimo sa x1 a −d sa x 2 onda važi: a 5 . Do količnika i ostatka se može doći i metodom neodređenih koeficijenata. ostatak deljenja polinoma ax 2 + bx + c sa x − α jednak je vrednosti tog polinoma za x = α .Kako formula (2) važi za sve x. kako je r = 0 iz formule ax 2 + bx + c = ( ax + d )( x − α ) + r dobijamo ax 2 + bx + c = a( x − α )( x − ).Tada. 3 = -2e+d.Deobom kvadratnog trinoma x 2 + 3 x − 6 polinomom x-2 dobija se količnik x+5 i ostatak 4. tj. P 2 ( x ) je deljiv sa x − α .

Rešenje: ( x 2 − 5 x + 6) ÷ ( x − 2) = x − 3 x 2 − 2x − 3x + 6 − 3x + 6 0 x 2 − 5 x + 6 = ( x − 2)( x − 3) Zadatak 2.Rastavi polinom x 2 − 5 x + 6 kad mu je jedan koren 2. odnosno a 3 3 6 . 3. Odredi ostatak deljenja polinom 2 x 2 − 6 x + 4 sa polinomom x-2. Posmatrajmo sistem: x 1 +x 2 = − a a x1 − 2 = x b 2 − 4ac . Rešenje: P 2 ( x ) = 2 ⋅ 2 2 − 6 ⋅ 2 + 4 = 0 Ostatak je nula (polinomi su deljivi ).NALAŽENJE KORENA KVADRATNE JEDNAČINE Neka je dat kvadratni trinom ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x 2 ) Izmnožimo li desnu stranu dobijamo: ax 2 + bx + c = ax 2 − axx 2 −axx 1 +ax 1 x 2 = ax 2 − a ( x 1 +x 2 ) x + ax 1 x 2 Izjednačimo li koeficijente dobijamo: x 1 +x 2 = − c x 1 ⋅x 2 = a b a VIJETOVE FORMULE (3) (4) One izražavaju vezu između koeficijenata i korena kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 Primenimo Vijetove formule da odredimo x 1 i x 2 .VIETOVE FORMULE. Primetimo da je : b c b 2 − 4ac ( x1 −x 2 ) 2 = ( x 1 + x 2 ) 2 − 4 x 1 x 2 = (− ) 2 − 4 ⋅ = a a a2 Odavde je: x1 −x 2 = + b 2 − 4ac a ili x 1 −x 2 = − b 2 − 4ac a Uzmimo sada: x 1 −x 2 = b b 2 − 4ac . a Sabirajući jednačine dobijamo: 2 x 1 = − b + b 2 − 4ac .ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x 2 ) (x 2 = − ax 1 +b ) a Zadatak 1.

Vijetove formule tada glase: x 1 +x 2 = −p i x 1 ⋅x 2 = q. Primenom formula (4) i (5) odredimo rešenja kvadratne jednačine 3 x 2 + 4 x − 7 = 0 x1 = x2= − 4 + 16 + 84 − 4 + 10 = =1 2*3 6 − 4 − 16 + 84 − 4 −10 7 = =− 2*3 6 3  −7  . (5) (6) a oduzimajući x2= Primer 5. Skup rešenja je : 1.  3  Primer 6.x1 = − b + b 2 − 4ac 2a − b − b 2 − 4ac 2a . 2 2   dobijamo: x2 + Podelimo li levu i desnu stranu kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 sa a ( a ≠ 0) b c b c x + = 0.x 2 = 2 2 (9) Poslednju formulu koristimo kada je p paran broj. Na isti način dolazimo do rešenja kvadratne jednačine 9 x 2 − 12 x + 4 = 0 Skup rešenja ove jednačine je jednočlan i iznosi { Primer 7. ako zamenimo =p =q a a a a imaćemo: x 2 + px + q = 0. Rešimo jednačinu: x 2 + 7 x + 13 = 0 − b + b 2 − 4ac − 7 + 49 − 52 −7 + −3 = = 2a 2 2 −7 +i 3 = 2 −7 −i 3 x2= 2 x1 = 2 3 }. 2 7 . . . (7) Dobijena jednačina predstavlja normalni oblik kvadratne jednačine. Jedanačina (7) sada ima oblik: x 2 − ( x 1 +x 2 ) x +x 1 x 2 = 0 (8) a rešenja su joj: x 1 = −p+ p 2 − 4q − p − p 2 − 4q . Skup rešenja je dvočlan:  − 7 + i 3 − 7 − i 3  . Primer 8: Rešenja jednačine x 2 − 10 x + 24 = 0 su: x1 = 10 + 10 2 − 4 ⋅ 24 10 + 2 = =6 i 2 2 10 − 2 x2 = = 4.

Sastavimo kvadratnu jednačinu čiji su koreni − x1 +x 2 = x2 − 5 7 i . tražani brojevi su 4 3 i − .Koji su to brojevi? 20 5. 3 6 18 6 3 18 . 3 x 2 + 12 = 0 mogu se rešavati primenom formula (5) i (6). 6 3 7 5 27 5 7 35 − = i x 1 ⋅x 2 = − ⋅ = − . 5 4 3. Na osnovu formule (8) je: 27 35 x− = 0 /⋅18 18 18 18 x 2 − 27 x − 35 = 0. Označimo te brojeve sa 1 3 Ta dva broja su koreni jednačine: x 2 − x − = 0 /⋅ 20 20 5 20 x 2 − x −12 = 0 Primer 10: Zbir dva broja je 1 + 1 + 960 1 + 31 4 = = 40 40 3 1 − 31 3 x2= =− . 3 x 2 + 2 x = 0 .c u kvadratnoj jednačini jednaki nuli) Primeri nepotpunih kvadratnih jednačina: jednostavnije – rastavljanjem na linearne činioce. Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 = 0 je ekvivalentna jednačini x 2 = 0. 40 4 x1 = Dakle.1. odakle su rešenja x 1 = 0 i x 2 = − . x 2 = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 0 ⇒ x1 = x 2 = 0 i skup rešenja je: {0}.Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (Slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b. ali i b a c pa su rešenja: a i x2= − −c a (− c ≥ 0) odnosno a 8 .Primer 9. 1 3 a njihov proizvod je − . Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 + bx = 0 svodi se na x(ax +b) = 0. x1 i x 2 . Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 + c = 0 svodi se na x 2 = − x1 = −c a x 2 = 0 .

Napiši jednačinu čiji su koreni 3. Primer 12. x 1 +x 2 = 3 −10 = −7 Rešenje: x 1 ⋅x 2 = 3 ⋅ (−10 ) = −30 x 2 − (−7) x + ( −30 ) = 0 x 2 + 7 x − 30 = 0 4. NEKI SLUČAJEVI SISTEMA DVE KVADRATNE JEDNAČINE SA DVE NEPOZNATE a)Posmatrajmo prvo sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve nepoznate.-10. Reši jednačinu x ( x − 6) =13 x 2 − 6 x −13 = 0 Rešenje: p 2 − 4q 6 + 36 + 52 6 + 88 = = = 3 + 22 2 2 2 x 2 = 3 − 22 x1 = −p+ Zadatak 3.Njeni koreni su: x 1 = 0 i x 2 = − . Reši jednačinu: ( x −1)( x − 2) = 3 x 2 − 3 x −1 = 0 x1 = x2= − b + b 2 − 4ac 3 + 9 + 4 3 + 13 = = 2a 2 2 3 − 13 2 2 3 Rešenje: Zadatak 2. Rešenja jednačine 3 x 2 + 2 x = 0 dobijaju se dakle.x1 = i c a i x 2 = −i c a (− c < 0) a Primer 11. 9 . rešavanjem njoj ekvivalentne jednačine x (3 x + 2) = 0 . Jednačina 3 x 2 + 12 = 0 je ekvivalentna jednačini 3( x + 2i )( x − 2i ) = 0 čija su 2 rešenja x 1 = − i i x 2 = 2i. Zadatak 1.

2 ) . y 2 = 3 2 3) Vraćamo se do jednačine x = 7-2y i dobijamo rešenja za x.  2   Do rešenja dolazimo slično kao u prethodnom primeru: 1) Iz prve izrazimo x preko y. x 3 = y 2 . Ako tu vrednost uvrstimo u prvu jednačinu. dobićemo: (1 + y ) 2 − (1 − y ) y + y 2 − 2(1 + y ) − 3 y − 2 = 0 ili y 2 + 2 y − 3 = 0.Rešimo bikvadratnu jednačinu 2 x 4 + 5 x 2 − 3 = 0 Uvedemo li smenu x 2 = y imamo sistem: 2 y 2 +5 y −3 = 0 y = x2 Rešenja prve jednačine sistema su: y 1 = 1 .Rešimo sistem jednačina: x − y =1 x 2 + xy + y 2 − 2 x − 3 y − 2 = 0 Koristićemo metod zamene. x 2 = − y 1 . odakle je y 1 =1. a za y 2 = −3 x 2 = 1 − 3 = −2.1). . Skup rešenja je: {( 2. Primer 15. Rešenje sistema: x +2 y = 7 xy = 6   3  Jeste: ( 3.Sada nalaženje rešenja postavljene jednačine svodimo na nalaženje rešenja sistema: ay 2 + by + c = 0 x2 = y ax 4 + bx 2 + c = 0 a≠0 Iz prve jednačine dobijemo rešenja y 1 i y 2 Iz druge jednačine imamo da je x 2 =y 1 i x 2 = y 2 odnosno x 1 = y 1 . što su rešenja bikvadratne jednačine. 3 2 10 . b) Posmatrajmo jednačinu oblika: Takvu jednačinu zovemo bikvadratna. ( − 2. y2=− .  4. y2=− . tj. x 4 = − y 2 . Primer 14. Rešavanjem poslednje kvadratne jednačine dobijamo: y 1 = 2.ax 2 + bxy + cy 2 + dx + cy + f = 0 mx + ny + p = 0 Primer 13.−3)}. Iz prve jednačine izrazimo x preko y: x=1+y. Ako x 2 u toj jednačini označimo sa y onda dobijamo jednačinu ay 2 + by + c = 0 . x=7-2y 2) Vrednost x iz prve uvrstimo umesto x u drugu jednačinu: ( 7 − 2 y ) ⋅ y = 6 odnosno: 2y2 −7y +6 = 0 . 3 Sada iz jednačine x=1+y izračunavamo odgovarajuće vrednosti za x i to: za y 1 =1 x 1 = 1 +1 = 2.

x 4 = − 3. 2 2 2 . Primer 16.Reši sledeći sistem jednačina: x 2 + y 2 = 90 y = 3x x 2 + (3 x ) 2 = 90 x 2 + 9 x 2 = 90 10 x 2 = 90 Rešenje: x 2 =9 x 1 =3 x 2 =− 3 y 1 = 3 x 1 ⇒y 1 = 3 ⋅ 3 = 9 y 2 = 3 ⋅x 2 ⇒y 2 = 3 ⋅ ( −3) = −9 Zadatak 2. Reši jednačinu: x 4 − 13 x 2 + 36 = 0 Rešenje: Uvodimo smenu x 2 = y pa dobijamo sistem: 11 .x 2 = − . x 3 = i 3 . neposredno iz treće i četvrte jednačine dolazimo do rešenja. Rešimo sistem jednačina 2 x 2 + y 2 = 25 x 2 + 2 y 2 = 41 Smenom x 2 = u i y = v dobijamo sistem: x 2 + y 2 = 25 x 2 + 2 y 2 = 41 x2 =u y 2 =v Rešavajući prve dve linearne jednačine u + v = 25 dobijamo rešenja za u i v. y 1 = 4. y2=− . x 2 = −3.Iz druge jednačine proizilazi x 2 = 1 i x 2 = −3 . i 2 2 =c Konačno rešenja bikvadratne jednačine su: x 1 = c) Posmatrajmo sistem au +b = c u x2 =u y 2 =v ax 2 +by 2 a1 x 2 + 1 y 2 = 1 b c Smenom x 2 = u y 2 = v dobijamo sistem jednačina a1 u + 1 v = 1 b c Rešavajući prve dve linearne jednačine po u i v. Zamena u treću i četvrtu jednačinu sistema dobijamo rešenja: x 1 = 3. 4 Zadatak 1.

y 2 −13 y + 36 = 0 x2 = y 13 + 169 −144 13 + 5 = =9 2 2 13 − 5 y2= =4 2 x2 = 9 x 1 = 3. x 2 = −3 y1= x 3 = 2. x 4 = −2 Zadatak 3. Reši sistem jednačina: x 2 + 4 y 2 = 20 3 x 2 − y 2 = 47 Rešenje:uvodimo smenu: x 2 = u. y 2 = v u + 4v = 20 3u − v = 47 x2 =u y2 =v _______________ u = 20 − 4v 3( 20 − 4v ) −v = 47 ________________ ________________ u = 20 − 4v 60 −12 v − v = 47 u = 20 −4v _________________ _________________ u =16 v =1 u = 20 − 4v v =1 −13 v = − 13 _________________ 12 .

x 2 = −4. Primer 14. Kakva će biti rešenja.DISKRIMINANTA. a Ako je i − negativna. Primer 13. onda su rešenja različiti realni brojevi. b b =x 1 +x 2 >0.b. Razlikujemo tri slučaja: 1) Ako je c =x 1 ⋅x 2 >0. Primer 15. 2 2 Ne rešavajući kvadratnu jednačinu može se utvrditi kakvog su znaka njena rešenja. rešenja su konjugovano kompleksni brojevi.Rešenja jednačine 6 x 2 + x − 15 = 0 su različiti realni brojevi jer je b 2 − 4ac = 361 >0. Ako je D= 0. a ako je − =x 1 +x 2 <0. Ako je D<0. onda su oba a a 13 . Neka je za jednačinu (1) diskriminanza D ≥ 0. onda su rešenja x 1 i x 2 istog znaka. 5. pa je x1 = −b + D − 3 + 51 3 i 51 i = =− + 2a 2 2 2 3 i 51 x2=− − . D = b 2 − 4ac Ako je D>0.DISKUSIJA KORENA KVADRATNE JEDNAČINE Posmatrajmo kvadratnu jednačinu: (1) Uz ranije izloženog saznali smo da rešenje date jednačine mogu biti različiti realni brojevi. zavisiće od vrednosti potkorene veličine u formulama x1 = − b + b 2 − 4ac 2a ax 2 + bx + c = 0.Rešenja jednačine 4 x 2 − 12 x + 9 = 0 su jednaki realni brojevi jer je b 2 − 4ac = 0. onda oba pozitivna. Tada se na osnovu koeficijenata a. rešenja su jednaki realni brojevi. Dakle.c i Vijetovih formula mogu odrediti znakovi rešenja. b. jednaki realni brojevi ili par konjugovanih kompleksnih brojeva. c ∈ R i x2= − b − b 2 − 4ac 2a (2) Potkorenu veličinu b 2 − 4ac nazivamo diskriminanta i označavamo sa D. y 1 =1. a ≠ 0.Rešenja jednačine x 2 + 3x + 15 = 0 su konjugovano kompleksni brojevi jer je D = b 2 − 4ac = −51 <0. y 2 = −1.Rešenja sistema su: x 1 = 4.

pri čemu: ako je a b =x 1 +x 2 >0.PROBLEMI DRUGOG STEPENA SA JEDNOM NEPOZNATOM Za problem se kaže da je drugog stepena ako se svodi na rešavanje kvadratne jednačine. Rešenje: c 12 =x 1 ⋅x 2 = − = −12 < 0 ⇒ rešenja su suprotnog znaka.2) Ako je − c =x 1 ⋅x 2 <0. Odredi znakove korena ne rešavajući jednačinu x 2 + 8 x + 20 = 0 Rešenje: c =x 1 ⋅x 2 = 20 > 0 ⇒ rešenja su istog znaka. Proizvod dva broja uvećan za njihov zbir daje 999. Odredi znakove korena ne rastavljajući jednačinu x 2 − x − 12 = 0. a ako je a b − =x 1 +x 2 <0. a 1 b 1 − =x 1 +x 2 = =1 > 0 ⇒ pozitivno rešenje ima veću apsolutnu vrednost. a b − =x 1 +x 2 = −8 < 0 ⇒ oba rešenja su negativna.Postavljenom problemu odgovaraju oba rešenja. onda je veća apsolutna vrednost pozitivnog rešenja.Koji su to brojevi ako se zna da je prvi za 15 veći od drugog? Manji broj označimo sa x a veći sa x +15 pa jednačina glasi: x( x +15 ) + x + ( x +15 ) = 999 x 2 +17 x − 984 = 0 Rešenja jednačine su prema tome 24 i – 41. Postupak rešavanja obuhvata: a) izbor promenljive b) postavljanje jednačine c) rešavanje jednačine d) diskusiju rešenja Ilustrujmo to na sledećem primeru. onda rešenja imaju suprotne vrednosti. a 3) Ako je c b =x 1 ⋅x 2 = 0. a 1 Zadatak 2. onda su rešenja suprotnog znaka. a a Zadatak 1. onda je veća apsolutna vrednost negativnog rešenja i ako je a b − =x 1 +x 2 = 0. 14 . Primer 16. a 6. onda je jedno rešenje jednako nuli a drugo − .

.Dakle. skup rešenja gornje jednačine je prazan.4 x 2 − 7 = ( 2 x − 7) 2 (4 x 2 − 7 ≥ 0) 7 Iz prve jednačine dobijemo da je x ≥ i iz druge da je x=2. Rešimo jednačinu 4 x 2 − 7 = 2 x − 7 Na osnovu formule (2) dobijamo sistem: 2 x − 7 ≥ 0. +a n −1 x +a n = 0 (1) Pri rešavanju iracionalnih jednačina osnovnu ulogu ima formula a = b ⇔ a = b 2 ∧ b ≥ 0( 2) . b ∈R. što se protivi prethodnom 2 rešenju. svako bi dobio po 10 dinara više.Koliki je broj osoba? Rešenje: x-broj osoba 1200 -broj dinara po osobi x 1200 +10 ) = 1200 / ⋅ x x 1200 x ( x − 6) ⋅ ( +10 ) = 1200 x x 1200 ( x 2 −6 x) ⋅ ( +10 ) = 1200 x x 1200 x + 10 x 2 − 7200 − 60 x = 1200 x ( x − 6) ⋅ ( 10 x 2 − 60 x − 7200 = 0 / ÷10 x 2 − 6 x − 720 = 0 Odgovarajuća jednačina glasi: p 2 − 4q b + 36 + 2880 6 + 54 60 = = = = 30 2 2 2 2 6 − 54 48 x2= =− = −24 2 2 x1 = −p+ Budući da je broj osoba prirodan broj. 7. Jednačine oblika (1) rešavamo uvođenjem smene f(x)=t pa dobijemo sistem: 15 .Zadatak 1. Bilo je ukupno 30 osoba. bikvadratnih jednačina ( f ( x) = x 2 . postavljenom problemu odgovara broj 30. Primer 17.Kada bi bilo 6 osoba manje.JOŠ O PRIMENI KVADRATNE JEDNAČINE Kvadratne jednačine nalaze primenu kod rešavanja iracionalnih jednačina.Sumu od 1200 dinara treba razdeliti među više osoba. jednačina oblika a ( f ( x)) 2 + b( f ( x)) + c = 0.. koja je tačna za a.kod jednačine (1)) i simetričnih jednačina oblika a n x n +a n −1 x n −1 +.

2. x 5 10 . Primer simetrične jednačine: 6 x 2 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6 = 0 1 Za rešavanje simetrične jednačine potrebno je uvesti smenu x + = t x (2) (3) Primer 19.. 2. x k ( za k = 0.at 2 + bt + c = 0 ∧ t = f ( x) ekvivalentan datoj jednačini. Iz tih jednačina dobijamo rešenja. Jednačina ( x 2 − 3x) 2 − 2( x 2 − 3x) − 8 = 0 ekvivalentna je sa: t 2 − 2t − 8 = 0 ∧ x 2 − 3x = t Rešenja prve jednačine su t 1 = 4.Koren simetrične jednačine nije nula pa 1 1 2 deljenjem sa x dobijamo 6 x − 35 x + 62 − 35 ⋅ + 6 ⋅ 2 = 0.t 2 = . x 3 = 3. Simetrična jednačina je jednačina oblika: a n x 2 +a n −1 x n −1 +a n −2 x n −2 + . x x Grupisanjem članova dobijamo: 1 1 6( x 2 + 2 ) − 35( x + ) + 62 = 0 x x 1 1 2 2 2 2 Uvođenjem smene (2) dobijamo i x + 2 + 2 = t . Količinik polinoma na levoj strani jednačine i x +1 je 6 x 4 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6 pa polaznu jednačinu možemo prikazati u obliku: ( x +1)( 6 x 4 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6) = 0 16 . Prema tome polazna jednačina ima četiri rešenja 4.t 2 = −2. +a n −2 x 2 +a n −1 x +a n = 0(n ≥ 2).. Tako dobijamo (t − 4 = 0 ∨ t + 2 = 0) ∧ x 2 − 3 x = t a odavde: Prvoj je rešenje 4 i -1. n) jednaki.Ako su t 1 i t 2 rešenja kvadratne jednačine sistema onda imamo t 1 = f ( x ) ∨t 2 = f ( x ). x 4 = . x 2 x 3 1 1 Njihova rešenja su x 1 = . pa je polazna jednačina ekvivalentna sa: 2 3 1 5 1 10 = ∨x+ = odnosno sa: 2 x 2 − 5 x + 2 = 0 ∨ 3x 2 − 10 x + 3 = 0. Rešimo simetričnu jednačinu neparnog stepena: 6 x 5 − 29 x 4 + 27 x 3 + 27 x 2 − 29 x + 6 = 0 Jedno rešenje ovakve jednačine je x = −1. Primer 20. ako je onda je to i 1 α jedno od rešenja neke simetrične jednačine α . x 2 − 3 x = 4 ∨ x 2 − 3 x = −2 Kod nje su koeficijenti uz x n −k . Primer 18.. 1. što su rešenja polazne jednačine. odnosno x + 2 = t − 2 pa se polazna x x jednačina svodi na 6(t 2 − 2) − 35t + 62 = 0 ∧ x + Kako su rešenja prve jednačine t 1 = x+ 1 = t. -1. x 2 = 2... 2 3 Napomena: Kao što se i iz rešenja vidi. a drugoj 1 i 2.1.. Rešimo simetričnu jednačinu (2).

2. 8 − 7 . a onda i rešenja polazne su: -1. 6 − 2x = x 2 + 2x + 1 − 2 x ≥ −6 x2 ≤ 3 x1 = p 2 − 4q − 4 + 16 + 20 −4 +6 = = =1 2 2 2 −4 −6 x2= = −5 2 −p+ konačno. 1 1 .Prema tome simetričnu jednačinu neparnog sistema svodimo na simetričnu jednačinu parnog sistema.Rešenja ove jednačine. Reši jednačinu: ( x 2 −16 x) − 2( x 2 −16 x) − 63 = 0 Rešenje: t 2 − 2t − 63 = 0 ∧ x 2 − 16 x = t t 1= 2 + 4 + 252 2 +16 = =9 2 2 2 −16 t 2= =− 7 2 (t − 9 = 0 ∨ t + 7 = 0) ∧ x 2 −16 x = t x 2 −16 x = 9 ∨ x 2 −16 x = −7 x 2 −16 x − 9 = 0 16 + 256 + 36 16 + 292 16 + 2 73 = = = 8 + 73 2 2 2 16 − 2 73 x2= = 8 − 73 2 x 2 −16 x + 7 = 0 x1 = 16 + 256 − 28 16 + 228 16 + 2 57 = = = 8 + 57 2 2 2 16 − 2 57 x2= = 8 − 57 . Zadatak 2. . Reši jednačinu: Rešenje: 6 − 2 x = x +1 x+1> 0. 3. 2 x1 = Rešenja jednačine su: 3 7 8 + 7 . 8 + 5 . x =1. 6 − 2 x = ( x +1) 2 (6 − 2 x ≥ 0) x> -1. 3 17 . 2 3 Zadatak 1. 8 − 57 .

Reši jednačinu: x 4 + 2x3 − 6x 2 + 2x +1 = 0 2 1 + =0 x x2 1 1 ( x 2 + 2 ) + 2( x + ) − 6 = 0 x x 1 x+ =t x 1 x2 + 2 + 2 = t 2 x 1 x2 + 2 = t 2 − 2 x x 2 + 2x − 6 + Rešenje: t 2 − 2 + 2t − 6 = 0 t 2 + 2t − 8 = 0 ∧ x + t 1= t 2= −p+ 1 =t x p 2 − 4q − 2 + 4 + 32 − 2 + 6 = = =2 2 2 2 −2 −6 = −4 2 1 1 = 2 ∨ x + = −4 x x 1 x + = 2 /⋅ x x x 2 +1 = 2 x x+ x 2 − 2 x +1 = 0 x1 = 2 + 4 −4 2 +0 = =1 2 2 1 = −4 /⋅ x x x 2 +1 = −4 x+ x 2 + 4 x +1 = 0 − 4 + 16 − 4 −4 +2 3 = = −2 + 3 2 2 −4 −2 3 x2= = −2 − 3 2 x1 = Rešenja jednačine su: 1. −2 + 3. −2 − 3. 18 .Zadatak 3.

Dr. Reši jednačinu: x 3 + 21x 2 + 21x + 1 = 0 Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x=-1. Mladenović P. − 0 +3 1 .Šešelja B. −1 −3 1 .−0 + 1 .Zadatak 4..Mićić V..Despotović R. Dr. 2 x1 = −p+ Rešenja su: -1. Beograd 2. Bor 19 .) Matematika za IV razred srednjih škola.) Matematika za II razred srednje škole. ( x 3 + 21 x 2 + 21 x +1) ÷ ( x +1) = x 2 + 20 x +1 p 2 − 4q − 20 + 400 − 4 − 20 + 6 11 = = = −10 + 3 11 2 2 2 − 20 − 6 11 x2= = −10 − 3 11. Dr. Vojvodić G. Petrović V. (1996.. − 0 − 1 . (1991. 1 1 3 1 1 3 1 Literatura: 1. 1 1 0 1 Zadatak 4: Reši jednačinu: x 3 + 21x 2 + 21x + 1 = 0 Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x = −1 ( x 3 + 21 x 2 + 21 x +1) ÷ ( x +1) = x 2 + 20 x +1 p 2 − 4q − 20 + 400 − 4 − 20 + 6 11 = = = −10 + 3 11 2 2 2 − 20 − 6 11 x2= = −10 − 3 11 2 x1 = −p+ Rešenja su: − ... Kadelburg Z.

) Matematika za II razred srednje škole (1999.) – Kratak pregled istorije matematike.) Beograd 20 . Dirk J. Beograd 4.. Šešelja B.. Vojvodić G.3.. Petrović V.Strojk (1991.. (1999. Despotović P.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful