Neophodnost donošenja nove Osme direktive

1. DETERMINANTE INTERNACIONALIZACIJE POSLOVA REVIZIJE
Determinante koje su dovele do procesa internacionalizacije poslova revizije su: 1. Postojanje multinacionalnih kompanija i njihova potreba za izradom konsolidovanih finansijskih izveštaja; 2. Proces globalizacije na svetskom tržištu kapitala, i 3. Ukrupnjavanje međunarodnih revizorskih firmi i formiranje tzv. strateških alijansi. 1. Internacionalizacija poslova revizije usko je povezana sa početkom izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja od strane multinacionalnih kompanija. Pravna lica koja imaju kontrolu (matična pravna lica) nad jednim ili više pravnih lica (zavisna pravna lica) dužna su da sastavljaju, prikazuju, dostavljaju i obelodanjuju konsolidovane finansijske izveštaje. Konsolidovani finansijski izveštaji su izveštaji ekonomske celine, koju čine matično i sva zavisna pravna lica. 1 Cilj konsolidovanog bilansa je da pruži informaciju o finansijskom i prinosnom položaju grupe a te informacije su bitne iza vlasnika i za poverioce. Period nakon drugog svetskog rata predstavlja ključni momenat u procesu internacionalizacije poslova revizije s obzirom na pojavu:  Međunarodne harmonizacije postupaka revizije,  Međunarodne edukacije revizora  Internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podržava proces međunarodne revizije  Donošenje međunarodnih direktiva, a zatim I donošenje Međunarodnih standarda revizije (MSR). Za proces harmonizacije snažno se zalažu multinacionalne kompanije, kako bi lakše mogle vršiti računovodstvene poslove. Tada bi mnogo pouzdanija bila I procena isplativosti investicija, učinaka, pa samim tim I donošenje optimalnih poslovnih odluka. Poslovanje multinacionalnih kompanija bi mnogo bolje razumele I vlade zemalja u razvoju, ukoliko bi izveštaji bili harmonizovani. Za ovaj proces zainteresovane su I međunarodne računovodstvene I revizorske institucije, kao što je Svetska banka. Razlike u računovodstvu I reviziji izazvane: eksternim okruženjem I poslovnom kulturom I etikom, važećom zakonskom regulativom, strukturom I načinom finansiranja biznisa, poreskim sistemom I propisima I sl. dovode do potrebe za harmonizacijom. Međutim, proces harmonizacije otežavaju mnogobrojni faktori, kao što su: postojeće razlike između računovodstvene prakse raznih zemalja, nepostojanje jakih profesionalnih asocijacija u nekim zemljama, nespremnost da se prihvati kompromis koji podrazumeva promenu računovodstvene prakse u skladu sa onom koja se koristi u drugim zemljama. Zadovoljavajući stepen harmonizacije finansijskog izveštaja bi se mogao realizovati uz snažnu podršku nekih ključnih zemalja, čija se lista može ustanoviti korišćenjem kriterijuma njihovog ekonomskog i računovodstvenog značaja.2 Takođe je došlo do potrebe za harmonizacijom terminologije koja se koristi za izražavanje mišljenja revizora u izveštajima o reviziji, što doprinosi boljoj komunikaciji između učesnika na međunarodnim tržištima kapitala. 2. Globalizacija je neminovan društveni proces objedinjavanja čovečanstva u jedinstveno svetsko društvo koje je međusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko (jedan od najznačajnijih faktora globalizacije), političko i kulturno prostranstvo.
1 2

Zakon o računovodstvu i reviziji, član 27. www.slideshare.net

trgovinski i finansijski odnosi. . na osnovu kojih se bazira njihovo donošenje odluka u vezi sa ulaganjima na međunarodnom tržištu kapitala.Neophodnost donošenja nove Osme direktive Ekonomska globalizacija podrazumeva rastuću privrednu međuzavisnost država širom sveta i težnju da različite privrede sveta ujedini u svetsku integrisanu privredu. međunarodna revizija dobija veliki značaj i postaje neophodna za nesmetano obavljanje međunarodnih poslovnih transakcija. ekonomski. civilizacijskog i sociološkog stanovišta. Na tržištu kapitala na kome su isprepleteni politički. koje su tokom nekoliko proteklih decenija nastale spajanjem lokalnih revizorskih firmi. i u pružanju verodostojnih informacija investitorima. Značaj međunarodne revizije ogleda se. Za potrebe međunarodne revizije sve pomenute firme koriste skoro jedinstven pristup. proces globalizacije i postojanje multinacionalnih komapnija. između ostalog. povećavaju potrebu za međunarodnim revizorskim firmama odnosno „strateškim alijansama“. 3. Kao što je gore navedeno. Predstavlja osnov ili polaznu tačku za razmatranje složenosti globalizacije sa političkog.

) koji podržavaju internu kontrolu i istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja. mišljenje 3 4 5 Vidaković.4 Planiranje revizije podrazumeva uspostavljanje opšte strategije revizije.Neophodnost donošenja nove Osme direktive 2. Faza kompletiranja procesa revizije i izveštavanja ima za cilj dovršenje postupka revizije i formiranje revizijskog mišljenja. kojim su regulisani uslovi za angažovanje revizora propisuje da: „revizor treba da prihvati angažovanje revizije finansijskih izveštaja samo kada zaključi da je okvir finansijskog izveštavanja koji je izabran od strane rukovodstva prihvatljiv ili se zahteva zakonom ili regulativom“.  Planiranje revizije. (2008. (2006. i to:  Prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angažmana.  Razmatranje revizorskog rizika. 132 . nezavisne potvrde salda.  Prikupljanje revizorskih dokaza.).  Izrada početne strategije revizije.5 Ova faza je naročito značajna za reviziju multinacionalnih kompanija koje imaju brojne zavisne firme na nizu lokacija u raznim državama. Prikupljanje revizorskih dokaza obuhvata prikupljanje dokaza putem niza revizorskih postupaka (inspekcije. 147 Univerzitet Singidunum.. kontrolni rizik (rizik da sistem interne kontrole neće ni sprečiti.  Razumevanje sistema interne kontrole i kontrolnog rizika. str. Međunarodni standard revizije 210 – Uslovi revizorskih angažmana. Koraci u planiranju procesa revizije su:  Upoznavanje poslovanja klijenta. Mišljenje revizora može biti: pozitivno mišljenje. dinamiku i obim postupka revizije. TEHNOLOGIJA INTERNACIONALNE REVIZIJE Tehnologija internacionalne revizije (koja je bazirana na Međunarodnim standardima revizije) sastoji se iz sledećih posebnih faza.  Početna procena materijalnosti. Dva bitna svojstva dokaza su dovoljnost kao merilo obima i adekvatnost kao merilo kvaliteta revizorskih dokaza. str. njegovom poslovanju i sve što dolazi u kontakt sa njim. uključujući tu i procenu obima revizorskog rizika i utvrđivanje materijalnosti (značajnosti) pojedinih bilansnih stavki.3 Prihvatanje revizorskog angažmana je početna faza revizije finansijskih izveštaja koja obuhvata donošenje odluke o prihvatanju ili odbijanju mogućnosti da se postane revizor novog klijenta ili da se nastavi uloga revizora kod postojećih klijenata.  Kompletiranje revizije i izveštavanje. Ova faza ima za cilj da odredi obim i tip dokaza.). posmatranja. Pre donošenja odluke o prihvatanju ili ne prihvatanju novog klijenta revizor mora da prikupi sve neophodne informacije o njemu. kako bi se rizik revizije snizio na prihvatljivo nizak nivo. str. Revizor dva puta procenjuje materijalnost pojedinih bilansnih pozicija. (2009. Da bi se rizik smanjio veoma je važan sistem interne kontrole klijenta. i kada vrši konačnu procenu efekata eventualnog pogrešnog iskazivanja pojedinih bilansnih pozicija. D. kao i da izvrši sva neophodna ispitivanja kako bi revizor stekao uverenje da ne postoje značajno pogrešne izjave u finansijskim izveštajima. kada određuje vrstu. 35 Milojević.). S.  Obavljanje analitičkih postupaka.. Revizorski rizik čine tri komponente: inherentni rizik (rizik da greška postoji kao takva). ni otkriti da greška postoji) i detekcioni rizik (rizik da revizor neće otkriti da greška postoji). U postupku obavljanja međunarodne revizije poseban značaj ima primena koncepta materijalnosti (značajnosti) i revizorskog rizika. računske kontrole i sl.

str. Najčešći oblik revizorskog mišljenja je pozitivno mišljenje. negativno mišljenje i uzdržavajuće mišljenje.Neophodnost donošenja nove Osme direktive sa rezervom. Revizori nisu ti koji garantuju apsolutnu tačnost finansijskih izveštaja. Takvi finansijski izveštaji postaju transparentni na finansijskim tržištima. 495 . izražavaju svoje mišljenje o tome. Verifikovani finansijski izveštaji od strane ovlašćenog revizora daju sigurnost raznim korisnicima o pouzdanosti informacija.6 3. Da li su pouzdani i kompletni. MSFI. da li su izveštaji objektivni i istiniti („true and fair of view“) tj. Lj.).. MSR i koji ne sadrže materijalno netačne informacije. (2007. prezentirani u skladu sa MRS. oni kao što je napomenuto. MEĐUNARODNI STANDARDI REVIZIJE – INTERNACIONALIZACIJU POSLOVA REVIZIJE OSNOVA ZA 6 Dmitrović Šaponja.

7 4. i u tu svrhu osnovao Komitet za standarde. INTOSAI (Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija) revizorski standardi u javnom sektoru – strukturu ovih standarda čine četiri dela.. već su za to ovlašćene nacionalne računovodstvene asocijacije. Ova organizacija se odnosi na državne revizore. koje omogućuju uporedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje. INTOSAI revizorski standardi ističu da je s povećanjem javne svesti porasla i potreba za javnom odgovornošću osoba ili pojedinaca koji upravljaju javnim resursima. Standardizacija finansijskih izveštavanja u međunarodnim okvirima započela je osnivanjem računovodstvenih asocijacija. i to: osnovna načela. Pozitivni efekti koji proizilaze iz objavljivanja i usvajanja međunarodnih standarda su:  Pružaju korisnicima finansijskih izveštaja dodatnu uverljivost  Pružaju čitaocima dodatnu sigurnost da se primenjuju računovodstveni standardi u saglasnosti sa njima  Pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja  Daju dalji podstrek za unapređenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda  Pomažu investiranju kapitala. 141 . opšti standardi. Slično reviziji finansijskih izveštaja. kao najvažnijih osobina finansijskih izveštaja.4 miliona računovodstvenih eksperata koji rade u javnoj praksi. tako i informacija. standardi područja rada i standardi izveštavanja. godine i u njenom sastavu se danas nalazi 156 profesionalnih računovodstvenih asocijacija iz 114 zemalja koje predstavljaju više od 2. industriji i trgovini. str. direktive i saopštenja o reviziji i srodnim uslugama. sa zadatkom da u ime Saveza razvija standarde.). vladinim organizacijama. (2009. S. i državna revizija se obavlja na bazi primene odgovarajućih standarda koji donose posebna tela zadužena za tu vrstu standarda. IFAC iako nema moć primene direktnih sankcija u slučaju odstupanja od primene Međunarodnih standarda revizije insistira na konstantnim naporima u nadziranju i ocenjivanju nacionalnih profesionalnih organizacija. Za obavljanje revizije finansijskih izveštaja poseban značaj ima donošenje seta međunarodnih standarda revizije za čega je zaslužna profesionalna organizacija računovodstvenih eksperata na međunarodnom nivou (IFAC) koja ima za cilj razvoj i implementaciju tih standarda. Ova organizacija je nastala 1977. Cilj standardizacije je postizanje istinitosti. OSNOVANOST DIREKTIVE 7 I SADRŽINA PREDLOGA NOVE OSME Vidaković. U našoj zemlji Savez računovođa i revizora prihvatio je opšte ciljeve IFAC-a. objektivnosti i uporedivosti.Neophodnost donošenja nove Osme direktive U oblasti finansijskog izveštavanja svrha standardizacije jeste obezbeđivanje kako podataka. Organizacija IFAC nije ovlašćena da proglašava obaveznost primene standarda koje donosi i objavljuje. naročito u nerazvijenim zemljama  Olakšavaju prikazivanje domaćih standarda revizije nerazvijenim zemljama.

Nova Osma direktiva takođe zahteva dobijanje dozvole za rad i registrovanje revizorskih firmi. Revizor koji poseduje relativno znanje ili ostale revizorske firme koje imaju učešće u vlasništvu određene revizorske firme moraju imati većinu glasačkog prava i predstavljati većinu u ukupnom broju članova upravljačkog tela revizorske firme koja ne sme premašiti 75% od ukupnog broja članova. Revizor mora proći kroz kontinuirani program edukacije u ostvarivanju namere da produži (dobije) dozvolu za rad i izvrši registraciju poslovanja. Nova osma direktiva je kreirana sa ciljem postizanja harmonizacije i članicama EU dozvoljava da propisuju rigoroznije i dodatne zahteve u vezi sa revizijom. bez obzira na njegov pravni oblik. Ovo iz razloga da se onemogući . Nova osma direktiva EU sadrži zahteve za:  Predmetom i definicijom  Edukacijom i obučavanjem  Odobrenje i registrovanje revizora i revizorskih firmi  Etičkim principima i obezbeđivanjem nezavisnosti  Standardima revizije  Obezbeđivanje kvaliteta revizije  Javnim nadzorom. Samo one osobe koje ispune kvalifikacione zahteve za dobijanje dozvole za rad mogu se smatrati revizorima. građansko. Ona vrši restriktivne mere u pogledu zahteva za vlasništvom i menadžmentom u okviru revizorskih firmi.) i potreba politike preorjentisanja EU na zakonsku reviziju. polaganje finalnog ispita profesionalne kompetencije na nivou univerzitetske diplome. posebno subjekti prema zakonu države članice i čiji su vrednosni papiri pogodni za trgovanje na regularnim tržištima bilo koje države članice. privredno i korporativno pravo. Definicije obuhvaćene ovim predlogom su sledeće:  „Zakonska revizija“ znači reviziju godišnjih ili konsolidovanih finansijskih izveštaja u smislu dok se traži zakonom Zajednice i provodi u skladu sa odredbama ove direktive.  „Subjekti od javnog interesa predstavljaju subjekte koji su od velikog javnog značaja zbog prirode svog poslovanja.Neophodnost donošenja nove Osme direktive Donošenju nove Osme direktive prethodili su inicijativa i predlozi EU. kao reakcija na korporativne skandale vezane za finansijske izveštaje kompanija (Enron. njihove veličine ili broja zaposlenih. trogodišnji praktičan rad uz nadzor revizora ili revizorske firme. Ahold.  „Ovlaštena tela“ predstavljaju tela ili organe imenovane zakonom koja su odgovorna za regulisanje i nadzor nad ovlaštenim revizorima i revizorskim društvima. prelaznim i završnim odredbama U okviru predmeta i definicije predlog nove Osme direktive se bavi zakonskom revizijom. zatim ispunjenjem zahteva za kompletiranjem teoretskih znanja.  „Ovlašćeni revizor“ predstavlja fizičku osobu kojoj je u skladu sa odredbama ove direktive ovlašćeno telo države članice izdalo dozvolu za obavljanje zakonske revizije. ukoliko takvu reviziju nalaže zakon zajednice. Ova direktiva takođe određuje program za sticanje teoretskih znanja. uključujući zakone koji se odnose na računovodstvo. Adecco i dr. Sam ciklus edukacije i obuke započinje univerzitetskom diplomom ili obrazovanjem na ekvivalentnom nivou. istraga i sankcije  Imenovanjem i reimenovanjem revizora  Međunarodnim aspektima. Nova osma direktiva EU uvodi neke nove promene u vezi sa zahtevima za edukacijom i obukom a u poređenju sa zahtevima prethodne direktive. banke i druge finansijske institucije i osiguravajuća društva. reviziju. One moraju biti registrovane u elektronskom registru koji je pristupačan javnosti pre nego što započnu da vrše proces revizije.  „Revizorsko društvo (firma)“ predstavlja poslovni subjekt kojem je u skladu sa odredbama ove direktive ovlašćeno telo države članice izdalo dozvolu za obavljanje zakonske revizije. World Com. poreze. Parmalat. i na kraju.

8 Svi ovlašteni revizori i revizorska društva moraju biti predmet javnog nadzora. imaju pravo da budu registrovani i da dobiju dozvolu za rad u bilo kojoj zemlji članici kao domaćinu. sa druge strane. nezavisnosti i profesionalne tajnosti.) indicira da član 49. tj. sudova ili drugih organizacija koje predviđa Zakon o imenovanju ovlaštenog revizora ili društva. U skladu sa profesionalnom etikom mora se respektovati Kodeks etike za profesionalne računovođe.). i firme čije poslovanje je predmet revizje. objektivnost i profesionalna kompetentnost).Neophodnost donošenja nove Osme direktive eventualna revizija zasnovana isključivo na komercijalnim interesima. revizorske firme ili sistema kojoj revizorska firma pripada. Sistem javnog nadzora moraju voditi neutralna lica koja ne deluju u revizorskoj struci. uvodi novi Department koji je sastavljen od predstavnika država članica i kojim predsedava predstavnik Department-a. U skladu sa prethodnom Osmom direktivom EU neke zemlje članice su zahtevale „domaće revizore i revizorske firme“ sprečavajući pojavu stranog vlasništva i menadžmenta u okviru domaćih revizorskih firmi. Revizori. Nova Osma direktiva EU sadrži odredbe u vezi sa zahtevima profesionalne etike (javni interes. Takva ograničenja više nisu moguća u skladu sa novom Osmom direktivom EU. Ova direktiva napominje da revizor ili revizorska firma neće vršiti reviziju ukoliko postoji bilo kakva direktna ili indirektna veza (poslovna. ili bilo koja druga vrsta veze. U pogledu razrešenja ili otkaza revizora. finansijska.9 LITERATURA: 8 9 www. (2009. Revizorsko društvo imenuje skupština deoničara. revizor mora dati izjavu o nezavisnosti Komitetu EU za reviziju.com Vidaković. uključujući i nadoknade za nerevizorske usluge) između revizora. koji vrše reviziju u ime revizorskih firmi. i takođe se mora obezbediti da sve informacije i dokumentacija klijenta budu zaštićene u pogledu poverljivosti i poslovne tajne. veza između zaposlenih. S obzirom da se u državama članicama sistemi istraga i sankcionisanja razlikuju u znatnoj meri. U slučaju revizije firmi od javnog interesa. a koja imaju adekvatna zvanja u područjima važnim za zakonsku reviziju. te obelodaniti sve dodatne usluge koje eventualno pruža toj firmi. Informacije o registraciji moraju se ažurirati bez nepotrebnog kašnjenja i moraju se izrađivati na jezicima koje dopuštaju zemlje članice prema svojim propisisma tamo gde ovlašteni revizor ili revizorska društva imaju svoje sedište. a da će te veze dovesti u pitanje nezavisnost rada revizora. do 45. S. 174 . Revizora. sa jedne strane. Zbog povezanosti finansijkih tržišta veoma je važno da međunarodni regulatori i sistemi praćenja sarađuju na osnovi istinskog partnerstva i poverenja. neophodno je izvršiti izmenu kako bi se otklonila neprimerna realizacija zakonske revizije. Ništa znatnije se nije promenilo od važeće osme direktive u pogledu uslova za polaganje ispita za zvanje ovlašćenog revizora. str. integritet.cgekonomist. Prelazne i konačne odredbe (član 48.. direktiva uvodi princip da ovlašteni revizor može dobiti razrešenje ukoliko postoji važan razlog zbog koga ovlašteni revizor ne može završiti reviziju. a neke države članice traže uključivanje nadzornih organa. jer članice moraju dozvoliti stranim revizorima i revizorskim firmama koje su dobile dozvolu za rad ostalih država članica da poseduju u vlasništvu i upravljaju revizorskim firmama u okviru svojih nacionalnih ekonomija.

2007. Beograd. Novi Sad. kredibiliteta. [4] MILOJEVIĆ. [5] Zakon o računovodstvu i reviziji RS [6] www. 2006. poverenja“.Neophodnost donošenja nove Osme direktive [1] VIDAKOVIĆ. D. 2008.: „Revizija. 2009. osnova kompetentnosti.com [7] www. Beograd.cgekonomist. [3] UNIVERZITET SINGIDUNUM.:“Finansijska revizija i kontrola“. [2] DMITROVIĆ ŠAPONJA.slideshare. Međunarodni standardi revizije.net .:“Računovodstvo“. Subotica.S. Lj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful