Ана Фотић

ЗНАЧЕЊЕ ТЕРМИНА ХРАМ

Templum је првпбитнп у литератури представљап
ппсвећени прпстпр кпји је прпрпк (аugur) пбележавап на терену
щтаппм, ппсматрајући птишји лет. Пвај ппјам пдгпвара гршкпм
термину

τζμενοσ.1

Мнпгпбпщци

тп

местп

пгранишаваху,

ппдизавщи пграду (aedes),2 да би га прпстпрнп пдвпјили пд
станпваоа и светпвнпг живпта. Грци ту пграду називаху
περίβολοσ,3 пна је представљала пнај ппсвећени прпстпр у кпме
су се налазила света стабла,4 пбелисци, жртвеници, дарпви
намеоени бпжанству... Касније пграђени прпстпр дпбија назив

1

Насталп пд глагпла τ

2

Такпђе пзнашаваще и храм и кућу кпд Латина.

3

iν - сећи, пгранишити.

У тпм прпстпру ће касније Грци ппдизати пграђени храм, у шије

двприщте се улази крпз прппилеје, те се временпм назив пренпси и на
зид храма.
4

Ппједина преистпријска племена су увидела да сунце ппмаже шпвеку и

биљкама, те су га сматрала бпжанствпм кпје су прпслављали ппдижући
му ампрфна или антрпппмпрфнп пбрађена брвана. Такав је лик Tió De
Nadal, кпји је бип ппзнат у каталпнскпј митплпгији, пдакле су га перузели
хрищћани у Шпанији, кпристећи га кап брвнп у кпје oстављају ситније
ппсластице дп Бпжића.
1

templum, кпји се у ужем смислу пднпси и на култни пбјекат
(i`ερόν) кпји временпм ту бива ппдигнут.
У следећпј развпјнпј фази, ппјам храм се прпщирује,
пзнашаваjући стан бпжанства а пптпм и прпстпр у кпме се
верници пкупљају ради заједнишке мплитве и принпщеоа
жртава.
Кпд хрищћана храм представља местп сабпрнпг лпмљеоа
хлеба и пствариваоа заједнице с Христпм за време Литургије,
предпкущајући Царствп небескп пвде на земљи. Храм је местп
где се Бпг слави, где се служи Света Евхаристија и где се верници
пкупљају ради заједнишкпг ушествпваоа у светим тајнама, у
прпстпру званпм лађа (ναόσ)5 Цркве, кпјпм плпве у Царствп
Бпжје. У храму се изражава тајна Бпжјег присуства какп у пвпм
свету и такп у Царству будућем, а представља и симвпл Бпжјег
дпласка.6 За хрищћане сам Христпс је храм.7 Аппстпл Павле,

5

Лађа, напс и храм, су називи бпгпслужбенпг прпстпра намеоенпг

верницима првпбитнп у базиликама, а касније у свим црквама.
6

З. Пенп, Катихизис, Никщић 2002,66.

7

Мк 14,58; Јн 2,21. Ппјмпм i`ero,n пзнашава се у Старпм Завету храм у

Јерусалиму - to. i`ero.n tou/ kuri,ou to. a`giazo,menon evn Ierosolu,moij (Јез 1,47)
и синагога, пднпснп зборница пп Ђ. Данишићу (2Ма 1,15), а у Нпвпм
Завету пзнашава синагпгу тј. јудејски храм(Мт 12,5) или пагански (Мт 4,5).
Реш ναόσ у Старпм Завету ппдразумева се храм јерусалимски (2 Днев
26,16) дпк се у Нпвпм Завету пднпси на тело Христово (Јн 2,21), истп
пзнашава и реш evkklhsi,a –Оега кап главу тела Цркве: kai. auvto,j evstin h`
kefalh, tou/ sw,matoj th/j evkklhsi,aj\

o[j

evstin avrch prwto,tokoj evk tw/n

nekrw/n i[na ge,nhtai evn pa/sin auvto,j prwteu,wn (Кпл 1,18). evkklhsi,a ппред тпг
2

хрампм Бпга живпга8 и хрампм Духа Светпга9 назива шпвека, јер
је шпвек ствпрен пп слици Бпжјпј и јер у оему Свети Дух пбитава.
Реш Црква (evκκληςία)10
У латинскпј Вулгати су пбе реши, i`ero,n и ναόσ, преведене
кап templum, птуда се у западним издаоима губи разлика међу
тим терминима (у немашкпм језику се све пзнашава решју Tempel,
у еглескпм templ). Кпристећи римпкатплишке и прптестантске
текстпве, Ђ. Данишић и В. Карачић, стпга су ппједина места
неадекватнп интерпретирали. В. Карачић истп превпди реш ναόσ
и evκκληςία

ппјампм црква. Птуда храм кпд археплпга,

истпришара, истпришара уметнпсти и архитеката, ппстаје синпним
за

цркву,

кап

пдредница

самп

за

бпгпслужбену

представља и сабраое верних (Дап 11,19), Цркву Гпсппдоу - evkklhsi,aj tou/
qeou (1 Кп 10,23) и ппмиое се и суд у Цркви, пднпснп црквенпј заједници
biwtika. me.n ou=n krith,ria eva.n e;chte( tou.j evxouqenhme,nouj evn th/| evkklhsi,a|(
tou,touj kaqi,zete (1Кпр 6,4). Ппстпје и изрази Небески храм - Kai. meta,
tau/ta ei=don( kai, hvnoi,gh o` nao.j th/ j skhnh/j tou/ marturi,ou

evn tw/| ouvranw

(Птк 15,5), и дпм Бпжји - oi=kon tou/ qeou (Мт 12,4). Црква и храм тек у
светппташкпј литератури пзнашавају рукптвпрени храм, пднпснп лађу
базилике.
8

2 Кпр 6,16.

9

1 Кпр 6,19.

10

В. Карачић израз evkklhsi,a превпди и кап заједница верних (Мт 18,17;

Дап 9,31), Црква Бпжја (1 Кпр 11,16), Црква светих (истп, 14,33-34). У
Откривеоу набрајајући 7 Цркава, мислећи на црквене ппщтине у Ефесу,
Смирни, Пергаму, Тиатири, Сарду, Филаделфији и Лапдикији (Птк 1,20).
3

грађевину.пзнашава

заједницу

верних,

али

и

грађевину11

намеоену бпгпслужеоу и мплитвама упућеним Бпгу, те је јпщ је
у упптреби и назив богомоља.
У старијпј дпмаћпј и инпстранпј литератури, ппнегде
изразпм храм бива назван и двор, кућа или шак спремиште за
ппљппривредне

прпизвпде.12

Тп

реминисценције

на

знашеоа.

древна

мпже

бити

ппследница

Јевреји

су

тпкпм

преистприје, деп принпса биљака и живптиоа, жртвпвали Бпгу,
јер су Оегпвпм заслугпм плпдпве убирали, те су пставе где
принпси беху ппхраоени,13 каткад називали хрампви.14 За време

11

У тексту ће на даље ће се грађевина пзнашавати са црква, а заједница

верних са Црква.
12

Enciklopedija likovnih umetnosti 2, Zagreb 1962, 573.

13

Пставе су називали и ризницама. И сви Јудејци дпнпсише десетке пд

жита и вина и уља у спреме (θηςαυρόσ, horreum, storehouses, видети:
Нем 13,12; 2 Дн 32,28).
14

У питаоу је превпд гршке реши щатпр (ςκηνή), у латинскпм пднпснп

нмашкпм издаоу Библије (templum,Tempel), пдакле је тај израз преузеп
Ђ. Данишић, кап храм (1 Сам 31,10). Пставе или спреме (si compares cum,
gegenüber, inbergledich; видети: В.Стефанпвић Карачић, Српски рјечник
истумачен оемачким и латинским ријечима III, Бипград 1896, 785) беху
укппане у земљу исппд щатпра, касније кућа, птуд ппистпвећиваое
ппјмпва храма и спремница. Пвакав пбишај ппстпјап је и кпд Срба пре
ппкрщтаваоа (Речник српскпхрватскпг коижевнпг и нарпднпг језика 2,
изд. Институт за српскпхрватски језик САНУ, Бепград 1962, 21).
4

микенскпг перипда палате су биле истпвременп и хрампви, а
краљев стан беще и стан Бпга.15
Храм је у савременпј науци, ппјмпвна пдредница за свакп
култнп здаое без пбзира на оене димензије, фпрму или
архитектпнскп пбликпваое,16 не пбјащоавајући религијску
припаднпст верника тпга храма, дпк се решју црква указује
искљушивп на хрищћанску бпгпслужбену грађевину.17

Врсте храмова кроз историју

Пд времена када су Адам и Ева напустили Еденски врт
('Eδεn),18 пни и оихпви пптпмци, дубпкп у себи беху
15

А истп су верпвала и мнпга мнпгпбпжашка племена. Слпвенска и дачка

племена верпваху речима цaревим јер пн беше бпжји чпвек и живеше у
бпжјпј кући (Љ. П. Ненадпвић, Прилпзи за србску истпрію I, Земун 1858,
69). Такпђе у среопвекпвнпј Србији, за време турске владавине, двпрпви
и мнпге куће, имали су капеле, збпг немпгућнпсти верника да редпвнп
пдлазе у цркве.
16

F. Benoît, L`architecture I, Paris1911, 195.

17

Чланпви црквене заједнице и бпгпслпви, далекп щире сагледавају реш

храм и Црква.
18

У латинскпј Вулгати наведен кап paradisum, а Eden у енглескпм издаоу

Библије (Ппст 2,8), јер су га Јевреји називали Рајски врт или Еден. У
гршкпм превпду Библије, ппмиое се и para,deison evn Edem (Ппст 2,8) или
самп Edem (Ппст 2,10; 4,16; 46,20; 2 Цар 19,12; Лк 23,43; Птк 2,7) и самп на
једнпм месту Eden (Брп 26,40), пднпсећи се на синпве из Едена (пднпснп
Адера, према Ђ. Данишићу).

Јеврејска реш је Еден, преписиваоем је
5

бпгпшежоиви. Тп изражавају пкупљаоем на светим местима,
принпщеоем жртава, све дп пптребе ппдизаоа првих хрампва.
Кад их пдведпх у земљу, за кпју ппдигпх руку свпју да ћу им је дати,
где гпд видеше виспк хум и дрвп гранатп, пнде принпсише свпје
жртве и стављаше свпје даре, кпјима дражаху, и меташе мирисе
свпје угпдне, и пнде лише наливе свпје ( Јез 20,28).

Некад је тп бип самп пграђени прпстпр кпји припада Бпгу,19
каткад је пбухватап свети гај или дрвп, свете щуме,20 света брда
или хумке… где је приступ бип дпзвпљен самп у пдређене дане
или ппјединим лицима. Првпбитнп Јевреји:
принпшаше жртве и кађаше на висинама... ( 2 Цар 16,4) наврх
гпра... ппд храстпвима, тппплама и брестпвима... (Пс 4,13) јер јпш
не беше сазидан дпм имену Гпсппдоем дп тада ( 1 Цар 3,2).
верпватнп дпщлп дп грещке (јер су у јеврејскпм м и н вепма слишни), па
се у гршкпм издаоу ппјавилп слпвп м

уместп н (видети: Ridli Skot,

Јеврејскп српски речник). У пвпм слушају, Данишић и Карачић су пп угледу
на Гршке преписали су реш кап Едем, птуд се у мнпгим коигама на
српскпм језику та варијанта задржала. Иакп тп у мнпгпме збуоује јер је из
гршкпг ( όιδεμα) у српски језик преузета реш едем (М. Вујаклија, Лексикпн
страних речи и израза,Бепград 1937,256), кпја пзнашава птпк ппткпжнпг
ткива. Еден не треба мещати са изразпм basilei,an qeou/ (1Кпр 15,50), th.n
basilei,an auvtou/ th.n evpoura,nion\, Dominum regnum, Нeavenly kingdom
(2Тим 4,18). Билп би занимљивп археплпщки убифицирати Еденски врт.
Тренутнп археплпщки налази најстаријег шпвека, пткривени су у Кенији,
дпк лингвистишке анализе указују да најстарији језик, впди ппреклп из
Индије.
19
20

Прве религије су мпнптеистишке, тек касније настаје мнпгпбпщтвп.
Пстаци таквпг верпваоа мпгу се пратити пп тпппнимима кпји су се

сашували и дп данащоих дана (Hollywood).
6

Светима се сматрају и данас гпра Мприја (на кпјпј је Аврам
свезап сина Исака), Синај21 (на кпме је Бпг Јеврејима пбјавип
закпн)... Мада, сва земља бејаще сматрана светпм јер је
припадала Бпгу (Лев 25,23), ппщтп је пд Оега ствпрена.
Такп су први хрампви представљали бпгпслужбена места
на птвпренпм прпстпру, углавнпм на висинама, али каткад тп
беху ппткапине или свете пећине.22 И данас се светим сматрају
на пример пећина у Макпели,23 Илијина пећина24 (на гпри
Кармилу, недалекп пд Хаифе), пећина Св. Павла у близини
Требиоа (у кпјпј бпгпслужище Св. Аппстпл Павле и оегпв ушеник
Тит25 за време мисипнареоа у римскпј прпвинцији Далмацији)...
На свим местима где су преистпријски нпмади наилазили на

21
22

Звана Гпра Бпжја (Изл 24,13).
O.Wolff,Tempelmasse.Das Gesetz der Proportion in den antiken und

altchristlichen Sakralbauten,Wien 1932,15. Пећине и ппткапине, тпкпм
преистприје, беху места за скалоаое, привремени бправак (1Цар 18,4) и
ппгребеое преминулих (Ппст 23,11; 23, 20).
23

а

Пна је служила за сахраоиваое умрлих. У опј је Аврам сахранип Сару,
ппхраоена

су

ту

и

тела

праптаца

(D.Goldstein,Židovska

mitologija,Svjetski mitovi i legende 3,Ljubljana 1988,32). У Библији на
српскпм језику је реш праптац (πατριάρχισ, patriarch) дпслпвнп преписана
кап патријарх (Ппст 23,19; Дап 2,29; Јев 7,4). Инхумација је најстарији вид
сахраоиваоа

ппкпјника,

устанпвљен

у

средоем

палеплиту.

Ппхраоиваое преминулих у земљу, првп је била практикпванп
неппсреднп у местима станпваоа, да би се временпм пфпрмиле
некрпппле.
24

1 Цар 19,9.

25

Рим 15,19; 2 Тим 4,10.
7

извпр впде у палестинскпј равници, ппдизали су жртвеник.26
Касније су пшигледнп та древна места сматрана светим (названа
Јакпвпв, Аврампв, Исакпв извпр),27 где су племенске впђе
ппдизале жртвенике и щатпре, кап светилищта.
Имали су шудптвпрце, ппсећивали оихпве грпбпве,
пстављали ппруке на тим местима и пстављали дпбрптвпрне
принпсе. Све пвп се мпже пратити и кпд хрищћана у време
декаденције или ппаснпсти пд непријатељске најезде.
Према старпзаветнпм сведпшанству, види се да су Јевреји
такп ппшели да врще бпгпслужеоа у шатору сведочанствa28 или

26

Ппст 26,25. Библисти тај жртвеник називају камен (pillar), и

ппистпвећују га са мегалитима.
27

G. Ernest Wright, The Founding Fathers (The Original Home of the Patriarch,

The Patriarchs in Canaan) Biblical Archaeology, Gerald Duckworth and Co.
Ltd, London, Butler and Tanner Ltd, 1957, 47.
28

Шатор је турска транскрипција персијске реши чадор, пзнашава

кпнструкцију пд платна пребашенпг прекп дрвених кпшића (М. Вујаклија,
наведенп делп, 292). У Мпјсијевим коигама (Изл 29,4; 40,22; Лев 17,5;
Брп 1,53; 3,38; 4,25), навпди се щатпр сведпшанства (th/j skhnh/j tou/
marturi,ou, tabernacle of the congregation, tabernaculum testimonii). Тп
беще привременп местп у кпме су закпни кпје је Бпг предап Мпјсију,
ппхраоени у кпвшегу Завета (ark of the testimony, arca testimonii, th/j
kibwtou/ tou/ marturi,ou, видети: Изл 25,22; Брп 7,89), щпфар, менпра са
жищцима и кадипница мипмириса (Изл 35,14;1 Сам 3,3). Јеврејски
Празник сеница (Sukot) назива се према тпме щатпру

(ςκηνή) -

ςκηνοπηγία, scenopegia, tabernaculorum, видети: 2 Днев 8,13; 1 Ма 10,21;
Нем 8,17; Јн 7,2)

јер првпбитнп беще везан за грађеое щатпра пд
8

састанка29 дпк Сплпмпн не изгради храм. Шатпри сведпшанства и
мегалити беху саппстпјали некп време. Све дпк не раскппаше
плтаре... и ликпве сунчане30 кпји беху на оима исече, и гајеве, и
ликпве резане и ливене излпми и сатре, и разасу пп грпбпвима
пних кпји им принпсише жртве (2 Днев 34,4).
Шатор сведочанства се састојао од неколико спојених
шатора.

маслинпвих, палмпвих и митриних грана, у кпјима живљаще Јевреји
тпкпм египатскпг рппства.
29

Изл 40,34. У Старпм завету на гршкпм језику се щатпр навпди кап σκηνή

(кап превпд јеврејске реши sukа - кплиба, кпја је упптребљавана за време
бекства из Мисира), на латинскпм tabernaculum, у енглескпm the
tabernacle of the congregation или the tent of meeting. Птуда је у превпд
Ђ. Данишића ущлп кап шатор састанка, уместп исправнијег израза
сведочанства, јер је кпристип западне, уместп верпдпстпјнијих истпшних
извпра. В. Карачић кпристи за щатпр и израз скинија (Јев 9,2) пднпснп
скинија сведочанства (Птк 15,5), кап транскрибпваое гршке реши: ςκηνή
(Речник српскпхрватскпг коижевнпг језика 5, изд. Матица српска, Нпви
Сад 1973, 801).
30

Сунчани лиови или киппви у Нпвпм Зваету, према Карачићевпм

превпду, назив за обелиск.
9

У првом шатору беше свећњак и сто предложења и
постављени хлебови, што се зове светиња. А за другом завесом
беше просторија, која се зове светиња над светињама, која
имаше златну кадионицу, и ковчег Завета окован свуда златом, у
коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше
омладила, и плоче завета. А више њега беху херувими славе, који
осењаваху олтар... Ту улажаху свештеници свагда у прву скинију
и савршиваху службу Божју. А у другу улажаше једном у години
сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси...31 Над
ковчегом приносише жртве паљенице и жртве захвалне пред
Богом (1 Днев 16,1). Све коље у шатору и трему у наоколо
бијаше од мједи. И четири ступа за њ, и четири столице под
њих од мједи, чепови на њима од сребра и врхови им и појасеви од
сребра (Изл 38,19-20).

31

Пвим стихпвима су пписане старпзаветне пдредбе п бпгпслужеоу и

земаљскпј светиои, пнпвременпм рукптвпренпм храму (Јев 9,2-7).
10

Археплпгија не мпже пптврдити такве ппдатке са
сигурнпщћу јер се ради п неппстпјанпм материјалу, а и
миграције тада беху шесте, па ти щатпри нису дугп бивали на
једнпм месту, да би се упшили у птиску археплпщкпг слпја.
Мегалити32 (μζγασ λίθοσ) су први вид сашуване сакралне
архитектуре. Првпбитнп су ппстављани кап жртвеници, хиппгеји
или грпбни ппкрпви. Ппшетак оихпвпг ппстављаоа везан је за
крај неплита (пкп 5300 гпдина пре Христа).33 Оихпв други назив
је менхири или долмени.34 Пни су најбрпјнији мегалитски
сппменици, грађени у разлишитим преистпријским културама
Еврппе (Ирска, Енглеска, Француска, Сардинија), Палестине,
Сирије, Мале Азије, Јерменије и Курдистана. Крајем бакарнпг
дпба, израстају у вепма слпжене и разнпврсне грпбне

32

Д. Срејпвић, Археплпшки лексикпн, преистприја Еврппе, Африке и

Блискпг истпка, грчка, етрурска и римска цивилизација, Бепград 1997,
643; W. Bray and D. Trump, Dictionary of archaeology, Allen Lane The Penguin
Press, London 1982, 65.
33

Палестински мегалити су из времена ранпг брпнзанпг дпба, пкп 3 700

гпдине пре Христа. Најмлађи дплмени пптишу из времена пд 9. дп 7. века
пре Христа, у пбласти Рпдппа. Римљани су најверпватније тпкпм свпјих
псвајаоа ппдрушја данащое Француске и Енглеске, пруезели пвакав
систем градое грпбница кап предлпжак за зидаое катакпмби.
34

To je бретпнски израз, кпји је настап спајаоем реши tol - стп и men -

камен, јер су пве камене грпбне кпнструкције у првп време, ппдсећале на
дивпвске стплпве. Данас у пределима Впјвпдине, шеста је упптреба реши
долма, у знашеоу насипа за пдбрану пд изливаоа реке. Мпгуће је да је у
питаоу реликт из преистпријскпг времена, и да су дплмени служили
између псталпг, и кап защтита пд впде или ппплаве.
11

кпнструкције (chamber tombs) пд кпјих се издвајају два пснпвна
типа: дплмени са прилазним хпдникпм (passage graves) и
галеријске грпбнице (gallery graves, allée couverte).35 Тп су грпбне
кпмпре дугих и уских хпдника, ппкривене великим каменим
плпшама. Имале су централне пдаје крстасте пснпве (са
трансептпм) или са малим нищама. Пве пдаје беху засвпђене
лажним свпдпм. Галеријске грпбнице су издужене правпугапне
прпстприје, без прилазнпг хпдника, а служиле су за кплективнп и
сукцесивнп сахраоиваое преминулих. Кад није вище билп
дпвпљнп места, дпдавале су се правпугапне дпградое или бпшне
нище. Ппнеки дплмени су дпстизали дужину пд 125 м. Кад није
билп мпгуће дпграђивати нпве прпстприје, кпсти претхпднп
сахраоених ппкпјника, склаоане су у страну.36
На тим првпбитним сакралним местима, временпм се
ппшиоу ппдизати први хрампви кпји представљају стан Бпжји, те
се архитектпнска кпнцепција куће за станпваое, из тпга разлпга,
пренпси и на сакралну архитектуру.
Те не мпгаху свештеници стајати да служе пд пблака; јер се славе
Гпсппдое напуни дпм Гпсппдои (1 Цар 8,11).

Првп псмислище щатпре у кпјима славище Бпга. Нпсећа
кпнструкција беще пд дрвених палисада прекривених тканинпм.
Пптпм су градили једнпставне дрвене пбјекте, кпји су имали пд
35

Д. Срејпвић, наведенпделп, 222.

36

Секундарна инхумација се врщила кад вище није билп места за следеће

укппе, па су се кпсти ппсле екскарнације, ексхумирале и пдлагале у
страну. Пва ппјава је примећна у средоем палеплиту, а спрпвпди се и и
данас, на Атпсу и савременим грпбљима.
12

дрвета ситима плтар за жртве паљенице у дужину пд пет
лаката, и у ширину пд пет лаката, четвпрпугласт, виспк три
лакта.37 Али већ тада су ппстпјали утврђени грађевински
прпписи, јер их Бпг беще бип пренеп Мпјсију.
У 5. миленијуму, на крајоем истпку Јудејске пустиое,
недалекп пд данащоег Јерусалима, била су два храма (Гилат и
Ен Геди),38 ппдигнута пд шерпића ппстављанпг на камену пснпву.
Хрампви беху имали пп две прпстприје, унутар пграђених
двприщта, а у центру базен са каналпм за птицаое впде.39
Унутращои зидпви хрампва били су псликани црвенпм и плавпм
бпјпм, щтп беще пбишај у газулскпј култури, а ппсле тпга перипда
се губи. Хрампви нису били изграђени у близини насеља, већ
37

Изл 38,1; уппредити: С. Ренак, Апплп, Општа истприја пластичних

уметнпсти, превеп М. Васић, Бепград 1930, 16.
38

С.Тутунчић, Преистпријске халкплитске културе Канана, у припреми.

Пвпм приликпм се захваљујем аутпру на уступљенпм непбјављенпм
материјалу. Непбишнп је какп пвакп знашајни и репрезентативни налази
нису пписани у Библији. Мнпги старпзаветни пписи су пптврђени
археплпщким налазима, закљушнп пд ппшетка халкплитскпг перипда.
Палеплит и неплит нису забележени, иакп се у Коизи ппстаоа, набрајају
генерације Адампвих пптпмака, али без прецизнпг пписа оигпвпг нашина
живпта, те се не мпже све дпвести у директну везу са археплпщким
налазима, изузев пптппа, шији су трагпви геплпщки евидентирани гптпвп
свуда, пд Блискпг истпка дп Америке.
39

Мпгућ је да је у вези са тпм кпнструкцијпм већ тада стајалп светп

дрвеће, у Старпм завету званп ашерот (B. Avner, 1984, 120). Касније тај
назив прелази у Ацерет, у знашеоу свешани скуп жетепца или дан
слављен у шаст пбилнпг принпса плпдпва дрвећа (пд тпга су прпизищли
називи празника Шавупт и Песах).
13

ппред извпра впде. У пећинскпј ризници, кпја припада храму Ен
Геди, пткривене су базалтне кадипнице, бакарна жезла и круне
изузетне израде.
У Месппптамији су пд шетвртпг миленијума пре Христа,
грађене једнпставне правпугапне грађевине пд ппека на каменпј
пснпви (према заппвести: плтар пд земље начини ми),40 са
жртвеникпм у средини. Са предвпрјем у прпшељу, а култним
ликпм у нищи са унутращое стране зашеља храма. Временпм
храм бива ппдизан усред прпстранпг двприщта, пкруженпг
низпм прпстприја пдређених за бправак свещтеника и за
припремаое култних предмета (Ещнуни).
Касније, пд трећег миленијума, граде се хрампви звани
зигурати (Бпжја брда). Такви су пстатци библијскпг тпроа
Етеменаки у Вавилпну. Зигурати су најверпватније били
сумерскпг ппрекла, зидани кап симвпл и сећаое на света брда,
на кпјима су Сумерци пбављали бпгпслужеоа. Дугп је бип
присутан псећај међу бпгптражитељима, да је бпжанствп гпре на
небу, па су се ради тпга пни пели на висине и градили хрампве
на виспким земљаним хумкама, кпје сами насипаху (ИНав 11,13),
не би ли били ближе бпжанству у физишкпм смислу.
На Блискпм истпку у антишкп дпба у Египту41 бип је
псмищљен први тип мпнументалнпг храма у пећини (Абу
40

Изл 20,24.

41

Египат се на арапскпм називап Мисир или Миср. У дпмаћпј старијпј

литератури и превпду Библије Ђ. Данишића и В. Карачића, сппмиое се кап
Мисир, уместп извпрнпг имена Египат. Реш Мисир је прекп турскпг дпщла
14

Симбел) прпзван speleos, кап и пнај на птвпренпм прпстпру
(Карнак, Лукспр). Пни су служили култу бпжанства Сунца, а маои
хрaмпви ппдизани су уз пирамиде ради ппсмртнпг култа владара
ппсле апптепзе. Рани пблик храма ппсвећенпг бпжанству из
трећег миленијума пре Христа бип је сасвим једнпставан:
двприщте пкруженп зидпм, а усред двприщта била је камена
капелица правпугапне пснпве са култним симвплпм. Касније
храм бива смещтен у прпстранп двприщте, у шијем се центру
налазила мала капела са низпм сппредних прпстприја, а пдатле
се ступалп у предсветилищте, у шијем су се дну налазила врата за
најсветији деп светилищта, са култним ликпм.
Класишан пблик храма је тек антишки гршки мегарон
(μζγαρον),42 правпугапне пснпве са предвпрјем (πρόδρομοσ) и
у српски језик. Назив Египат пптише из гршкпг језика, ппмиое се први пут у
Херпдптпвпј Истприји 2, из 5. века пре Христа; пдатле је прещап у
латински језик, из кпга су изведене све касније варијације. Сматра се да је
Aegyptus, измеоен изгпвпр старпегипатскпг Hi-Ku-Ptah, щтп знаши кућа
или палата (и пребивалищте духа) бпжанства Птаха, у престпници
Мемфису, кап једнпг пд симвпла те земље.
42

Такви су хрампви били пни у кпјима су се врщиле мистерије, пднпснп

тајна паганска бпгпслужеоа. У здаоима таквпг прпстпрнпг расппреда и
таквпг нашина зидаоа, стплпвап је гешки краљ (basileu.j), ппщтп палате
беху биле истпвременп и хрампви. Тпкпм преистприје и антике, шест је
бип слушај кпд пагана, да се владар ппистпвећује са бпжанствпм
(сматралп се да пн дпживљава апптепзу) те је престпна двпрана уједнп
имала и улпгу храма. Птуд палате ппстају архитектпнски узпр при градои
хрампва. Штп се мпже приметити и према етимплпгији назива такве
врсте прпстпра (базилика).
15

светилищтем (ναόσ) у кпме се налазип култни лик. Ппнекада је
иза напса ппстпјала јпщ једна прпстприја (òπιςθόδομοσ), задои
деп храма. Акп је култни лик бип ппстављен у неприступашан деп
( δυτον) унутар напса, деп пбреда врщип се тада у напсу, кпји је
у тпм слушају имап два а касније три брпда.43 Читав храм стајап је
на ппдесту (κρηπίδομοσ), са три или вище степеника, а на
двпвпдан крпв у забату временпм је ппстављена фигурална
декпрација.
Јевреји су тпкпм вавилпнске владавине и за време бправка
у Египту, пппримили мнпга пбележја ппменутих култура, кап щтп
су и сами утицали на Вавилпнце, Египћане и Грке. Слишнпст се
пгледа у зидаоу храма на узвищенпм месту; пблику пснпве;
ппдизаоу пграде пкп храма; прпстпрнпм рещеоу пдаја
намеоених свещтенству и култним предметима, уз зидпве
пграде у двприщту храма; пднпсу према реликвијама; ппсебнпм
издвпјенпм месту за светиоу над светиоама...
Сплпмпнпв храм имап је предвпрје, светилищте и светиоу
над светиоама са кпвшегпм Завета. Уз све стране сем улазне,
налазиле су се двпспратне прпстприје,44 а левп и деснп пд улаза
била су ппстављена два стуба. Унутращое двприщте, у кпје се
улазилп с истпшне стране, ппкрај мједенпга мпра, билп је

43

Мегарон је за време псвајаоа Александра Великпг, утицап на нашин

градое хрампва Блискпг истпка, али ће изврщити пресудан утицај тек на
изглед базиликалнпг прпстпра.
44

Кпд неких ранпхрищћанских базилика ппстпје такпђе слишне

двпспратне дпградое, зване галерије.
16

пкруженп зидпм, ималп је трпја врата на северу и служилп је
свещтенству (Јез 46,19). Пдатле се улазилп у двприщте за жене, а
пдатле у прпстранп сппљащое двприщте. Ту се налазип ппсебнп
пграђен, ппсвећени хрампвни прпстпр.
Кад Јевреји кажу храм, мисле на храм у Јерусалиму45 кпји
је Јеврејима представљап Бпжји стан, али и главнп средищте
бпгпслужеоа. Три пута гпдищое сваки Јеврејин је дплазип у
јерусалимски храм, принпсећи жртвене дарпве.
И дплазиће из градпва Јудиних и из пкплине јерусалимске, и из земље
Венијаминпве, и из равнице и из гпра и с југа, и дпнпсиће жртве
паљенице и принпсе с дарпм и кадпм, и жртве захвалне дпнпсиће у
дпм Гпсппдои (Јер 17,26).

45

За Јудејце је ппстпјап самп један храм, сем једнп краће време кад су

уппредп с јерусалимским, ппстпјала два мала храма јеврејских кплпнија у
дијасппри, али археплпзи јпщ нису утврдили какп су изгледала. Један је
бип на пстрву Елефантина, из 6. века, други у Лепнтппплису у делти Нила,
а трећи, храм Самарјана на брду Гаризиму из 2. века, разпрен већ 128.
гпдине (С. Дубанпв, Кратка истприја јеврејскпг нарпда, Бепград 1961,
43, 55; Encyclopedia Judaica 6, Keter Publishing House, Jeruzalem 1965-1975,
604-5).
17

Слике тпг храма сашуване су у јеврејским рукпписима из
Египта. Затп је изгнанствп а нарпшитп разараое храма, дпвелп дп
мнпгих прпмена у вези са бпгпслужеоем. Храм и Јерусалим
ппстају физишкп и духпвнп средищте верника. Ппсле рущеоа
другпг храма, престали су се врщити стварни пбреди, негп се
принпсе мплитве, а текст Библије, закпни и прпписи везани за
храм, редпвнп се шитају и прпушавају у синагпгама,46 кпје се већ
пд 1. века ппшиоу градити у Палестини. У нпвије време у Ханану,

46

Гршки назив је ςυναγωγή, јеврејски kneset, првпбитнп је пзнашавап

сабраое, скуп и ппщтину, а ппсле рущеоа Сплпмпнпвпг храма 586.
гпдине пре Христа, и првпг принуднпг пресељоа Јудејца, ппстаје назив за
јеврејску бпгпмпљу.
18

у месту званпм Tell en Nasbe,47 пткппане су трпбрпдне синагпге.
Устанпвљеое синагпга48 вуше кпрене из времена вавилпнскпг
рппства. Неке пд тих синагпга, кап пна у Галилеји, према
археплпщким истраживаоима, имале су три брпда, међуспбнп
пдвпјена стубпвима и са ппсебним улазпм у сваки брпд. Јевреји
шекају други дплазак Месије да би ппнпвнп усппставили храм и
пбнпвили пбред, са нпсталгијпм сећајући се светих места,49
ппјединих библијских градпва (Хеврпна, Ветиља)50 грпбпва
(Рахиљин,51 недалекп пд Витлејема; цара Давида на Сипну) а
кпсти важних лишнпсти пренпсе назад у Свету земљу.52
Хрищћани на исти нашин дп данащоих дана, иду на хпдпшащћа у
Јерусалим, пбилазећи и друге свете градпве кпји се ппмиоу у
Старпм и Нпвпм завету, такпђе ппсећују места где су мушеници
ппстрадали, пднпснп били сахраоивани, ппхраоујући деп или
кпмплетне мпщти светих у цркве и здаоа ппсебнп ппдигнута у ту
сврху.
47

Селп кпје се ппмиое у Старпм завету кап Миспа (Ппст 39,41) правилнп

је идентификпванп кап Tell en Nasbe.
48

В. Недпмашки, Синагпге (дпктпрат у рукппису, пдбраоен 1976. гпдине

на Катедри за истприју уметнпсти, на Филпзпфскпм факултету у Бепграду).
49

У Мищни и Талмуду празник Пасхе назива се и Аceret (у првпду: свечани

скуп, мисли се на ходочашће).
50

Местп где је Јакпв уснуп сан (Ппст 28,17).

51

Ппст 35,19.

52

Пвакав пбишај пренпщеоа мпщтију са првпбитнпг метса ппхране у

земље из кпјих ппкпјници впде ппреклп, је и дп данас сашуван у мнпгим
државама. Пример тпга је пребациваое Владике Никплаја, Слпбпдана
Јпвнанпвића и др. у Србију.
19

Пригиналби текст је пбкављен у Bидпслпву 38 (2006).

20

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful