VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITACA SUBOTICA

VEZBE IZ OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE TEMA: PODELA NASTAVNIH SREDSTAVA

Profesor: Dr Slavoljub Hilčenko

Student: Renata Džido Indeks: 807/10

Značaj primene nastavnih sredstava u vaspitno obrazovnom procesu je izuzet no veliki. ciljeva i zadataka predmeta kome je namenjeno. pažnja i aktivnost učenika. načinu izrade i prema funkciji. Između nastavnika i nastavnih sredstava ne sme se pojaviti “sukob”. Drugim rečima.) . struktura. -Po mogudnosti nastavna sredstva treba da su građena tako da svojim oblikom ne samo informišu. priručnici. -Sva nastavna sredstva. zavisi uspeh i učenika i nastavnika. pogotovu kada se ima u vidu da korišdenje nastavnih sredstava samo po sebi ne može podidi nivo nastave i povedati efikasnost učenja.Sadržaj. ved i na formiranje odnosa učenika prema didaktičkom procesu u smislu razvijanja motivacije i stavova učenika prema zajedničkom radu. kao orga nizatora didaktičkog procesa. način primene moraju biti dostupni učenicima datog uz rasta. Svemu tome pogoduje primena nastavnih sredstava na časovima. i učenika. . moraju zadovoljavati higijensko-tehničke uslove. . Podela prema načinu upotrebe: a) Nastavno-radna sredstva (udžbenici. . konstrukcija i metodička funkcija treba da budu za svako nastavno sredstvo funkcija programa. emocionalni odnos prema nastavnikui predmetu. odnosno da pored perceptivne funkcije predstavljaju i materijalni oslonac misaonoj aktivnosti.PODELA NASTAVNIH SREDSTAVA Nastavna sredstva su prvobitno predstavljala neophodnu pomod samo nastavniku. radne sveske. kako bi se sprečilo ugrožavanje zdravlja učenika i nastavnika i zaštitila životna sredina od zagađivanja. Najčešde se podele vrše prema načinu upotrebe. vede interesovanje i dalje uspešno učenje. Postoji mnogo podela nastavnih sredstava. koja mogu predstavljati potencijalnu opasnost pri njihovom korišdenju.Nastavna sredstva treba da budu izrađena od pogodnog materijala i da zadovoljavaju estetske i funkcionalne zahteve. a kasnije njima počinju da se služe i učenici. ali da svojim prisustvom podstiču učenike na razmišljanje. mogu da se ostvare re zultati koji se ne odnose samo na znanja i sposobnosti. oblikovanje. vodi se računa o tim zahtevima kako bi se postigla maksimalna pedagoška svrsishodnost primene. Sredstva učenja koja nazivamo “nastavnim sredstvima” moraju ispunjavati niz određenih zahteva.nastavna sredstva su zajednička potreba i kao takva omogudavaju interakciju kako nastavnika tako i učenika sa nastavnim sadržajima. Prema tome. načinu percipiranja. ved da ponešto i objašnjavaju. U tome se nede pogrešiti ako se ima na umu sledede: . Od toga koliko se koriste nastavna sredstva zavisi radna atmosfera na času. razume se.Nastavna sredstva treba da budu primerena uzrastu učenika. Kada se treba opredeliti za ovo ili ono nastavno sredstvo. Nastavna sredstva samo olakšavaju zadatak nastavnika i rad učenika ikao takva su posrednik između nastavnih sadržaja (programa) i učenika I nastavnika i učenika. kao subjekta nastave. Interakcijom između nastavnika. školska tabla itd. Od svega toga.Određena nastavna sredstva treba da budu manje apstraktna nego što je usmena ili pisana reč.

b) auditivna (govor nastavnika. film a trodi menzionalne funkcionalni modeli na mehanički ili električni pogon. uređaji. kolekcije.). Predmet. optičkim efektima) pokazuje razvoj pojave ili rad uređaja (elektromotora. makete). tonfilm. tekstualnim s obzirom na način izrade. Udžbenik koji npr. udžbenik i druga literatura). kolekcije. nastavni film). Kao što se vidi. Ova sredstva mogu biti dvodimenzionalna (crteži.). instrumenti. b) grafička (slike. Neki autori vrše podelu nastavnih sredstava i prema čulima. 2) tekstualna (pisani i štampani materijali. slike.eksperimentalna sredstva (aparati. razvodne kutije. Otud često čujemo i nazive. modeli. toplotni izvori). c) audiovizuelna (tonski nastavni film. gramofon. govor. c) konstruktivna (učila. koja su aktivna u toku njihove primene. govorna emisija). Sa stanovišta relativnog odnosa u toku primene uobičajena je podela nastavnih sredstava na statička i dinamička. filmovi itd. ra dio. a nastavnoradnim s obzirom na način upotrebe. slike. b) opšta (izvori struje. izvori struje. naprimer. makete. ili trodimenzionalna (prirod ni objekti. 3) vizuelna (prirodni objekti. 8) pomod na tehnička oprema (tabla. filmovi). vakuum pumpe). c) očigledna (crteži. 5) audio-vizuelna (sinhronizovani dijafilmovi. transparentne slike.). tako i ova nastavna sredstva mogu biti dvodimenzionalna i tro dimenzionalna. kolekcije. 4) auditivna (zvučne pojave. grafikoni). materijali za rad). izgledom I dimenzijama pokazuju dati objekat ili pojavu izučavanja. gramofonska ploča. koji su pri upotrebi u nastavi. magnetofonska traka). Kao i statička. Predmeti. modeli. TV emisija). pokretni modeli atoma i drugi. modeli. u stanju mirovanja (statički) i samo svojom formom. projekcioni aparati. crteži. c) Laboratorijska . motori sa unu trašnjim sagorevanjem. nazivaju se statička nastavna sredstva. naziva se dinamičko nastavno sred stvo. . Dvodimenzionalna su. aparati) Prema funkciji: a) osnovna (udžbenik. mašine. zbirke učila). elektronskog mikroskopa).b) Demonstraciona sredstva (slike. dijafilmovi). Podela prema načinu percipiranja: a) vizuelna (udžbenik. modeli. koji svojim kretanjem ili kretanjem pojedinih svojih delova ili na ne ki drugi način (animacijom. svetlosni izvori. priručnici. kolekcije). kolekcije. 6) manuelna (alat. dijagrami. dija pozitivi. crteži. 7) eksperimentalna (aparati. prikazuje zavisnost energije veze od atomskog broja može se smatrati vizuelnim nastavnim sred stvom s obzirom na način percipiranja. d) pomodna (stativi. isto sredstvo sa stanovišta klasifikacije ima više opštih naziva. projckcioni uređaji. televizijska emisija). prirodni objekti. projekciono platno.magnetofonske trake). testovi). instru menti i sl. modeli.gramofonske ploče. hemikalije). Prema načinu izrade: a) tekstualna (udžbenik. nemi filmovi i si. 1) verbalna (reč. instrumenti. uređaji. veze. modeli. čaše.

Ona omogudava da se vidi njihova površinska strana. odvija se u kontinuiranom interakcijskom ali. koja svoj razvoj temelji na elementima nauke i tehnike. dok njihova suština ostaje nevidljiva. taj proces u pojedinim razvojnim fazama učenika i njegovog školovanja nosi dominantno obeležje jednog ili drugog kvaliteta mišljenja. ili artikulaciju nastavnog časa. Dakle. isto tako. shvatanje njihove suštine. vrši se brži i lakši prenos informacija. – intelektualna funkcija. Naprotiv. skrivena ispod površine. Tehnička dostignuda i njihov uticaj na nastavu daju mogudnost da se pronađu i konstruišu takva nastavna sredstva koja su ne samo za to da prikažu spoljašnji izgled nego i da objasne i transformaciju npr. Njihove suštine se obično ne mogu “videti” prostom opservacijom. i povremeno antagonističkom procesu koji se odvija tokom čitavog školovanja učenika. . pojedine razrede. što sve zajedno doprinosi postizanju boljeg uspeha. pobuđuje se veda pažnja i misaona aktivnost. neposrednu očiglednost i razvijanje konkretnog mišljenja. kao što je ved poznato. Cilj nastave nije da učenici trajno ostanu na nivou konkretnog. Pomodu njih nastavnik ostvaruje princip očiglednosti. Upotrebom nastavnih sredstava ostvaruje se više vaspitno-obrazovnih ciljeva. – podsticanje na intenziviranje učenja i razvijanje umnih i drugih sposobnosti. pa bilo da se te etape odnose na uzrast učenika. – da predstavljaju materijalni oslonac misaonoj aktivnosti. osnovne funkcije nastavnih sredstava su: – postizanje očiglednosti. postiže vedu zainteresovanost učenika za date nastavne sadržaje.FUNKCIJA NASTAVNIH SREDSTAVA Za vaspitanje i obrazovanje ličnosti savremenog društva. Prilagođavan prema uzrastu učenika I rukovođen ciljevima vaspitanja i obrazovanja. više nisu dovoljna i didaktički efikasna nastavna srestva koja zadovoljavaju samo čulnu. ne formira se i ne odvija u potpuno odvojenim etapama. Sam fizički senzorni kontakt s predmetima ne garantuje da je ostvareno i adekvatno shvatanje stvari. ved da se razvije njihovo apstraktno mišljenje kao sredstvo saznanja suštine stvari i pojava. – postizanje racionalizacije i ekonomičnosti nastave. Gledanje predmeta ne znači i saznanje suštine predmeta. Razvijanje konkretnog i apstraktnog mišljenja. jedne fizičke veličine od njenog izvora do mesta prelaska u neku drugu fizičku veličinu (pr: elektrodinamički merni instrumenti). konkretno i apstraktno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful