ETIKA NOVINARSTVA

ETIKA

NOVINARSTVA

Priru~nik za profesionalne novinare

Stevan Nik{i} Ana Davi~o

A

NOVINARSTVA

Beograd, 2004.

E

T

I

K

A

…U borbi ~ovek po neki put i nehotice suvi{e jako zamahne, ali to jo{ ne zna~i da je hteo da ubije. Takvi se udarci moraju mirno i primati i davati, bez srd`be i bez jetkosti. Kre{tavci, svi ljudi slabih nerava, koji dobijaju histeri~ne napade pri prvom sudaru, treba da ostanu kod ku}e. [ta tra`e, kad im mesto nije tu? Zadatak nezavisne {tampe ne samo {to je vrlo te`ak, nego je i vrlo nezahvalan. Naro~ito kod nas. Nigde se tako lako ne zaboravlja, da neko mo`e imati i protivno uverenje, pa da je ipak to uverenje i po{teno i iskreno. Odmah se podme}u neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji je drugog mi{ljenja, pa se onda ~udimo otkud tolika ogor~enost. Kako je ne bi bilo? I onda u toj op{toj omrazi nezavisna {tampa prolazi jo{ ponajgore. Usluge, koje ona ~ini, zaboravljaju se brzo; pamte se samo udarci koje s pravom zadaje... Vladislav Ribnikar, ”Zadatak nezavisne {tampe“, Politika, 13. januar 1904.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

5

E

T

I

K

A

Uvod

Za{to etika
Novinari ne vole ni da ~uju tu njima nerazumljivu re~: etika. Jedan ameri~ki dobar poznavalac ove materije, ombudsman u redakciji ”Va{ington posta“, dakle osoba zadu`ena da procenjuje da li su u tekstovima koje objavljuje taj list u dovoljnoj meri po{tovane proklamovane vrednosti i pravila profesionalnog postupanja, ka`e da etiku kao pojam novinari obi~no do`ivljavaju kao kakvu mrgodnu nad`ak-babu koja sve vreme tr~kara unaokolo i govori: ”Nemoj ovo, ne sme{ ono...“ Drugi, poznati teoreti~ar medija i predava~ etike novinarstva na presti`nom ameri~kom univerzitetu, veruje da su dobro znane rezerve i sumnji~avost ve}ine novinara prema tom pojmu i toj disciplini, verovatno, uzrokovane njihovom slutnjom da se pod tim pojmom krije skup normi koje propisuje neko ko nema blage veze sa novinarstvom, a `eli novinarima da soli pamet... Slede}i, ni{ta manje zna~ajan razlog poti~e verovatno iz na~ina na koji se novinari {koluju. Ta~nije, iz ~injenice da se u ve}ini savremenih novinarskih {kola etika novinarstva predaje kao zaseban i – dozlaboga dosadan – predmet, umesto da im se po~ev od same azbuke zanata predo~ava kako da uvek postupaju eti~no. Novinarstvo koje nije eti~no te{ko da uop{e zavre|uje da nosi to ime. To mo`e biti neka druga profesija ili zanat, neka druga mo`da korisna i profitabilna delatnost, nekome mo`da izazovna ili zanimljiva, ali to svakako nije pravo profesionalno novinarstvo. Jer, pravo profesionalno novinarstvo se od tih drugih i druga~ijih delatnosti, koje se katkada {vercuju pod imenom novinarstva, izdvaja pre svega po eti~kim, ali i upotrebnim vrednostima na kojima je sazdan osnovni novinarski proizvod. I, najlak{e se testira tra`enjem odgovora na pitanje – kome, ili ~emu, slu`i to {to je objavljeno? Ako slu`i isklju~ivo ~itaocima, slu{aocima i gledaocima, zadovoljenju njihovih interasa, i olak{ava ostvarivanje njihovih ljudskih i ostalih prava, onda je svakako re~ o novinarstvu. Me|utim, ako je to {to je objavljeno sro~eno ili sa~injeno s namerom da obraduje i zadovolji nekog drugog, ako to treba prvenstveno da poslu`i nekim drugim i druga~ijim posebnim ciljevima i interesima, politi~kim, komercijalnim i sli~nim, onda je to ve} ne{to sasvim drugo. Naravno, svaki }e pravi i dobar novinar re}i da u medijima koji pretenduju da budu eti~ni nije ba{ sve dopu{teno i slobodno. Ba{ kao {to ni u `ivotu nije

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

7

sve uvek dopu{teno i slobodno, nije sve mogu}e, i nije sve dobro... Novinari su, me|utim, uvereni da niko, a naro~ito niko izvan njihove profesije, nije u stanju da unapred i ta~no odredi gde su granice slobodnog i dopu{tenog. Da ka`e {ta je u savremenim medijima ~asno, a {ta nije. [ta je moralno, a {ta ne. Gde su granice slobode njihovog postupanja, a gde granice slobode i prava drugih ljudi koje }e oni u svakom slu~aju respektovati. Novinari u na{em podneblju imaju – ~ini se – i razlog vi{e da budu sumnji~avi kada je re~ o etici u medijima i novinarstvu. ^ak i kada se precizira da se pod etikom podrazumeva skup normi, na~ela ili pravila zanata koje propisuju sami novinari i njihove organizacije. Taj pojam }e ih, po svemu sude}i, najpre asocirati na svojevrsno licemerje. Ili, na poziv na samocenzuru: da se sami anga`uju u propisivanju i ograni~avaju polja slobodnog delovanja, da sami defini{u kriterijume svoje profesije i profesionalizma u novinarstvu, i da potom javno `igo{u one svoje kolege koji bi se drznuli da prekr{e ta pravila i prekora~e utvr|ene granice. Problem je u tome {to u skoro dva i po veka dugoj istoriji srpskog novinarstva gotovo da i nije bilo perioda u kojima bi sami novinari i drugi medijski profesionalci imali punu slobodu da samostalno odlu~uju o svojoj profesiji i svojim postupcima, da samostalno odre|uju pravila i sistem vrednosti kojim }e se rukovoditi, i samostalno procenjuju da li su ta pravila i te vrednosti u njihovom radu i pona{anju u dovoljnoj meri po{tovane. U ovoj zemlji pona{anja medija i pravila postupanja profesionalaca u medijima uvek je propisivao i nametao neko drugi: vlast, dr`ava, vladaju}e politi~ke stranke ili njima bliski medijski i ostali tajkuni... A, od novinara se o~ekivalo samo da budu maksimalno prilje`ni: da nametnuta pravila striktno po{tuju. Oni ve{tiji, koji su umeli da slu`e sa osmehom na licu i posedovali specifi~an talenat da – poput najboljih prostitutki – mo}nicima ispunjavaju sve `elje, mogli su mahom da ra~unaju i na njihovu milost. Katakada i na bogatu nagradu... Sve drugo bilo je manje va`no: obrazovanje, znanje, ili talenat. Trud i rad. ^injenice pogotovu. A oni drugi, koji bi se odva`ili i poku{ali da istinski slu`e svojim ~itaocima, slu{aocima ili gledaocima, da ih snabdevaju korisnim i vrednim informacijama i hrabre ih da neguju i razvijaju duh slobodnog kriti~kog mi{ljenja, morali su uvek da ra~unaju sa nevoljama. Oni bi, pre ili kasnije, obi~no udarali glavom u zid: sudarali bi se sa svakojakim administrativnim preprekama, zabranama, sudskim progonima. Ako ni to ne bi urodilo plodom, sledile bi bejzbol palice. Ili kidnapovanje i tortura. Najlon kesa na glavu. Mra~na samica u zatvoru po kojoj {etaju pacovi. I, na kraju, ”sa~eku{a“ u nekom haustoru i metak u potiljak... Pravila nametnuta ovda{njim novinarima i medijima znala su da budu i pisana i nepisana. Ona pisana bivala su ponekad, barem naizgled, ve{to i lepo sro-

Uvod

8

E

T

I

K

A

~ena. Nevolja je, me|utim, {to ni takva pravila obi~no nisu va`ila u svakodnevnom `ivotu, ili bar ne za sve podjednako. [to su se ~e{}e primenjivala ona druga, nepisana, koja su uvek mogla da se menjaju i prilago|avaju prema `eljama i potrebama onih koji su ih diktirali. Kao {to je me|u samim novinarima u takvom dru{tvenom okoli{u uvek uspe{no cvetalo podani{tvo i obilato stimulisana intelektualna prostitucija svake vrste, tako je i me|u ovda{njim tobo`njim medijskim ekspertima, autorima nekih doma}ih medijskih zakona i drugih propisa, uvek bilo onih koji su spremni da svoje stru~ne usluge stave na raspolaganje vladaju}im garniturama namernim da disciplinuju nepo}udne novinare i da na taj na~in kona~no zavedu red u medijima. I su{tina tog anga`mana uvek se najbolje ogledala u vrednosnom sistemu koji je tako sro~enim propisima trebalo {tititi. Tom vrstom pravila (medijskih zakona i drugih propisa) obi~no je najpre {ti}en monopol vlasti, dr`ave i raznih centara mo}i na sve informacije od javnog interesa. Monopol koji je, po pravilu, bio nelegalan i protivan ~ak i formalno proklamovanim ustavnim normama. Bezo~no je, dakle, {ti}en interes uzurpatora svih informacija koje bi mogle da zanimaju javnost i da joj koriste, a to je obi~no kamuflirano navodnom potrebom da se ”preciziraju“ i ”reguli{u“ interesi i prava tzv. izvora informacija. Sve se to, naravno, ogledalo u brojnim odredbama kojima su propisivane svakojake zabrane i ograni~enja, limitirana mogu}nost novinara i javnosti da do|u do informacija od javnog interesa, i nametana obaveza medijima da objavljuju ono {to neko drugi zatra`i ili po`eli. Ve}ina tih do sada vi|enih pravila koja su bila nametnuta novinarima i medijima svodila se, zapravo, na poku{aj ozakonjenja prava na manipulaciju informacijama i prava na uzrurpaciju samih medija. Ma koliko to, mo`da, zvu~alo paradoksalno, vidljivo je da i iz nekih novijih doma}ih medijskih zakona u Srbiji provejava nastojanje da se elementarno pravo ~oveka da bude valjano i stru~no informisan ograni~i, potisne i zaba{uri. I, da se umesto toga maksimalno afirmi{e nekakvo novo, izmi{ljeno i ve{ta~ki konstruisano pravo, bez ikakvog utemeljenja u relevantnoj me|unarodnoj pravnoj regulativi ili uporenom pravu, kao tobo`e univerzalno i op{te pravo na pisanje ili pojavljivanje u medijima! Ne postoji, naravno, nikakvo op{te ili ljudsko pravo na pisanje u ”Njujork tajmsu“, u ”Mondu“, u ”Politici“... Ili na pojavljivanje u programima ”Bi-Bi-Sija“. Ba{ kao {to ne postoji ni neko sli~no op{te ili ljudsko pravo na koje bi se mogao pozvati svako ko, mo`da, po`eli da odr`i predavanje studentima na Pravnom fakultetu, ili da obavi nekakvu operaciju u univerzitetskoj klinici... Taj problem se u savremenom demokratskom dru{tvu re{ava tako {to svako mo`e – pod

Uvod

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

9

jednakim i zakonom utvr|enim uslovima – da osnuje sopstveni medij. Da pokrene sopstveni list, ili da konkuri{e za licencu za radio ili televizijsku stanicu. Kao {to mo`e – pod jednakim i zakonom utvr|enim uslovima – da zapo~ne da se bavi nekom drugom delatno{}u: da osnuje privatnu {kolu, da otvori fabriku, farmu... Ali, da bi zaista radio to {to je naumio, mora biti u stanju da ispuni sve neophodne uslove i standarde koje takva delatnost podrazumeva. U slu~aju medija, naravno, i one koji se ti~u prava ~oveka da bude valjano informisan i da ga niko ne la`e, prava na za{tititu njegove privatnosti, i za{titu svih drugih osnovnih ljudskih prava koja bi mogla da budu u vezi sa informacijama. Nasuprot tradicionalnoj medijskoj regulativi, koja po~iva na naivnom uverenju da se ba{ svi problemi u ovoj oblasti mogu re{iti disciplinovanjem nevaljalih novinara, pravi eti~ki kodeksi profesionalnih novinara, koje }e uobli~iti sami novinari, polaze – u na~elu – od za{tite bitno druga~ijih vrednosti i interesa. [tite}i pre svega svoje profesionalne interese, novinari su – po prirodi stvari – najvi{e zainteresovani za afirmisanje i za{titu osnovnog ljudskog prava svakog ~oveka da bude istinito, blagovremeno i valjano informisan o svemu {to bi moglo da ga se ti~e. Nevolja je, me|utim, {to mnogi ovda{nji novinari toga ~esto i nisu svesni. [to uprkos dugoj, bogatoj i burnoj istoriji novinarstva u Srbiji, doma}im novinarskim profesionalcima ~esto nedostaju specifi~na znanja i iskustvo neophodno za delovanje u stvarno demokratskom ambijentu. Nedostaje im i svest o zna~aju profesionalnog organizovanja, svest o pravom zna~enju i zna~aju osnovnih vrednosti na kojima bi trebalo da se temelji novinarska profesija, svest o pravom smislu eti~ki zasnovanog novinarstva, o neophodnosti utvr|ivanja pravih i valjanih eti~kih kodeksa, o smislu i dometima principa samoregulative u ovoj oblasti. Uostalom, u dru{tvu koje je tokom ~itave svoje moderne istorije – ve} dobrih dvesta godina – u nekoj vrsti ”tranzicije“, nijedan sistem vrednosti nije bio trajno i ~vrsto utemeljen. Nije li, uostalom, vidljivo da ni mnogi ovda{nji di~ni srspki nacionalisti i vajni pravoslavci, koji su uvek i na svakom mestu voljni da se busaju u juna~ke grudi i pozivaju na iskonske nacionalne i patriotske vrednosti, nisu danas u stanju da se dosledno pridr`avaju ~ak ni elementarnog eti~kog kodeksa sa~injenog u deset bo`ijih zapovesti! Eti~ki kodeks novinara i ostalih medijskih profesionalaca samo je drugo ime za ”pravila igre“ koja utvr|uje i koja je spremna da po{tuje sama novinarska profesija. A, ta pravila imaju smisla jedino ako su proiza{la iz {ireg dru{tvenog konteksta koji karakteri{e prihvatanje odre|enog sistema univerzalnih vrednosti. Ova pri~a se tako vra}a na svoj po~etak: puni i pravi smisao eti~nog novinarstva mo`e do}i do izra`aja samo ako slu`i ostvarenju temeljnog ljudskog prava i slobode svakog ~oveka da poseduje sve informacije od interesa za

Uvod 10

E

T

I

K

A

realizaciju svih ostalih svojih sloboda i prava, za {irenje polja slobode i u`ivanje u slobodi, i da se energi~no odupire svakoj nezakonitoj uzurpaciji takvih informacija. Dugim re~ima, eti~no novinarstvo mo`e biti samo potpuno slobodno novinarstvo. A, eti~an novinar samo dobar profesionalac, potpuno svestan pravila profesije, i svestan posledica u slu~ajevima kada se ta pravila zloupotrebljavaju ili kr{e. U tom pogledu, brojni eti~ki kodeksi nacionalnih i drugih novinarskih organizacija i udru`enja, kodeksi pojedinih medija, eti~ke norme, standardi i preporuke me|unarodnih organizacija poput UN, UNESKO, Saveta Evrope i drugih, sakupljeni u ovoj knjizi, predstavljaju svojevrsnu riznicu razli~itih re{enja i odgovora na pitanje: {ta je to slobodan i dobar novinar? Svima im je, o~ito, zajedni~ko uverenje da se mediji i novinari prema svojim krajnjim korisnicima – ~itaocima, slu{aocima i gledaocima – moraju pona{ati ~asno i po{teno. A to zna~i – profesionalno. U zavisnosti od kulture, tradicije i svih drugih okolnosti, kriterijumi po`eljnog i profesionalnog postupanja novinara ne moraju, naravno, biti uvek i svuda isti. Zato odredbe sadr`ane u ovakvim kodeksima sadr`e uglavnom samo neka op{ta na~ela, i tek tu i tamo poneki slikovit i karakteristi~an primer. Kako se svet neprestano menja, ponekad dramati~no, jasno je – naravno – da nijedan dokument ove vrste ne mo`e da predvidi ba{ svaku situaciju i svaku mogu}nost. Prema tome, ovu vrstu tekstova trebalo bi razumeti i kao poziv na razmi{ljanje o nekim novim re{enjima za stare i nove probleme sa kojima se novinari u svom radu svakodnevno suo~avaju. Recimo, da li novinari – kao i sav ostali svet – smeju da se bave politikom? Negde je to apsolutno nedopustivo, i neprimereno, negde se tako ne{to i ne postavlja kao praoblem... Smeju li oni – pored svog redovnog posla – da se bave i nekim privatnim biznisom? Da ne{to kupuju ili prodaju, da ne{to reklamiraju? Mo`e li se to sve danas sasvim precizno razgrani~iti? Sme li novinar da popije pi}e, da igra golf, da se karta sa politi~arima? Sa biznismenima? Sa onima o kojima pi{e? Sme li da ima ”blizak odnos“, ~ak ”romanti~nu vezu“ sa izvorom? I, {ta }e se dogoditi kad se tako ne{to dogodi? [ta je to uop{te ”blizak odnos“, {ta ”romaniti~na veza“? Ko pa`ljivo pro~ita ovu knjigu, vide}e kako se ta vrsta problema re{ava u praksi pojedinih zemalja, ili u pojedinih medijima. [ta je to sukob interesa u medijima i novinarstvu? [ta je korupcija? [ta je la`? [ta je kra|a? Sve su to pojmovi koje je te{ko precizno definisati jednom za svagda i opisati tako da te definicije mogu da va`e ba{ za svaku konkretnu situaciju. Ali, i to su svakako problemi o kojima profesionalni novinari, ba{ kao i svi drugi koji dolaze u dodir sa novinarima i njihovim poslom, pre svega njihovi

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

11

Uvod

~itaoci, slu{aoci i gledaoci, treba da razmi{ljaju. Jer, sve se na kraju svodi samo na jedno jedino pitanje: mo`e li se medijima i novinarima verovati? Od toga, naravno, mo`e da zavisi njihova profesionalna sudbina i sam opstanak njihove profesije. Ova knjiga zami{ljena je kao priru~nik za profesionalne novinare, i koristi}e se prvenstveno za razli~ite obrazovne programe u beogradskom Centru za profesionalizaciju medija, usredsre|ene na razvijanje i ja~anje profesionalnih standarda u doma}im medijima. Ali, ona mo`e korisno da poslu`i i budu}im novinarima, kao i svima ostalima koji se iz razli~itih razloga zanimaju za rad novinara i za novinarstvo. Autori su, naravno, svesni da su se upustili u ambiciozan, nezahvalan i samim tim vrlo rizi~an poduhavat: me|u korice knjige smestili su materiju koje }e se i nadalje menjati iz dana u dan. Stoga su, prakti~no, unapred preuzeli obavezu da odmah po izlasku ove knjige po~nu da pripremaju i njeno slede}e, dopunjeno izdanje. Potom, opet, novo. Kao i druga srodna izdanja koja }e obuhvatiti eti~ke kodekse i standarde namenjene ostalim medijskim profesionalcima, onima koji se bave advertajzingom, medijskim menad`mentom i srodnim zanimanjima. Naravno, autori }e biti naro~ito zahvalni svim ~itaocima koji ovu knjigu budu ~itali sa olovkom u ruci, da bi nam dostavili sve svoje primedbe, predloge i sugestije, kako bi se u narednim izdanjima izbegle sve gre{ke i propusti, a doma}oj javnosti na uvid redovno stavljao aktuelan i verodostojan izbor ovakvih materijala. Stevan Nik{i} U Beogradu, jula 2004.

Uvod 12

E

T

I

K

A

1
Me|unarodne organizacije i udru`enja
Me|unarodna federacija novinara Deklaracija o principima postupanja novinara*
Ova me|unarodna deklaracija obznanjuje se kao standard profesionalnog postupanja novinara, ~iji je posao da prikupljaju, prenose, {ire i komentari{u vesti i informacije, i opisuju doga|aje. 1. Prva i najva`nija obaveza novinara jeste da po{tuje istinu i pravo javnosti da zna istinu. 2. Ispunjavaju}i tu obavezu, novinar }e uvek braniti principe slobode po{tenog prikupljanja i objavljivanja vesti, i prava na korektan komentar i kritiku. 3. Novinar }e izve{tavati samo u skladu sa ~injenicima ~iji je izvor njemu poznat. Novinar ne}e skrivati bitne informacije niti falsifikovati dokumente. 4. Novinar }e se koristiti samo ~asnim sredstvima u pribavljanju informacija, fotografija i dokumenata. 5. Novinar }e u~initi sve {to je mogu}e da bi se ispravila objavljena informacija za koju se utvrdi da zbog neta~nosti mo`e nekoga da povredi ili da mu nanese {tetu. 6. Novinar }e po{tovati profesionalnu tajnu i ne}e otkriti izvor informacije koji je zahtevao da ostane anoniman. 7. Novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da {ire mediji, i u~ini}e sve da izbegne takvu diskriminaciju zasnovanu, pored ostalog, na rasi, polu, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politi~kom i drugom mi{ljenju, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu. 8. Novinar }e ozbiljnim prekr{ajem profesionalnih pravila smatrati slede}e: – plagijat, – zlonamerno izvrtanje ~injenica, – vre|anje, kaljanje ugleda, klevetu, neosnovane optu`be, – primanje mita u bilo kojem obliku da bi se ne{to objavilo ili da bi se spre~ilo objavljivanje. 9. Novinari dostojni tog imena smatra}e svojom obavezom da se verno pridr`avaju navedenih principa. Po{tuju}i va`e}e zakone, novinari }e u onome {to se ti~e njihove profesije priznavati samo sud svojih kolega, isklju~uju}i svako me{anje vlasti ili bilo koga drugog.
Prevod CPM
*Usvojena na Drugom zasedanju Svetskog kongresa Me|unarodne federacije novinara, aprila 1954, sa amandmanima usvojenim na XVIII zasedanju Me|unarodne federacije, juna 1986.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

13

Eti~ki kodeksi novinarskih organizacija i udru`enja

Eti~ki kodeksi

Minhenska deklaracija o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice* Deklaracija o du`nostima
Su{tinske obaveze novinara, anga`ovanog na prikupljanju, prire|ivanu i komentarisanju vesti, jesu: 1) da po{tuje istinu, ma kakve bile posledice po njega, zbog prava javnosti da istinu dozna; 2) da brani slobodu informisanja, komentara i kritike; 3) da iznosi samo ~injenice iz njemu znanog izvora; da ne zata{kava bitne informacije i ne menja tekstove i dokumenta; 4) da se ne slu`i ne~asnim metodama radi privabljanja vesti, fotografija ili dokumenata; 5) da po{tuje privatnost drugih lica; 6) da ispravi svaku objavljenu informaciju za koju se poka`e da je neta~na; 7) da po{tuje profesionalnu tajnu i ne odaje izvor informacija dobijenih u poverenju; 8) da te{kim povredama profesije smatra slede}e: plagiranje, bla}enje, uvredu, klevetu i neosnovane optu`be, primanje mita svake vrste, bilo radi objavljivanje ili zata{kavanja informacije; 9) da nikad ne me{a profesiju novinara s profesijom prodavca oglasa ili propagandiste i da odbija sve direktne ili indirektne naloge ogla{iva~a; 10) da se opire svakom pritisku i da ure|iva~ke naloge prima samo od nadle`nih lica iz redakcijskog sastava.

Deklaracija o pravima
1) Novinari pola`u pravo na slobodan pristup svim izvorima informacija, kao i pravo da slobodno istra`uju sva doga|anja od uticaja na javni `ivot. Stoga, tajne koje se ti~u javnih ili privatnih poslova (povezanih s javnim `ivotom) mogu se pred novinarima skloniti samo u izuzetnim slu~ajevima i uz jasno nazna~en motiv. 2) Novinar ima pravo da odbije pot~injavanje bilo ~emu {to je protivno op{toj politici organa iformisanja ~iji je on saradnik, onome {to je u njegovom ugovoru o zapo{ljavanju pismeno navedeno i inkorporisano, ili tom op{tom politikom jasno obuhva}eno. 3) Novinar se ne mo`e prisiliti na profesionalni ~in ili izra`avanje mi{ljenja protivno svojim ube|enjima i savesti.
*Usvojena na sastanku predstavnika sindikata novinara {est zemalja ~lanica EZ u Minhenu, 1971. godine.

14

E

T

I

K

A

4) Redakcijski sastav mora biti informisan o svim va`nim odlukama koje mogu uticati na `ivot preduze}a. Kao minimum, treba da bude konsultovan pre dono{enja kona~ne odluke o stvarima koje se ti~u sastava redakcije, tj. anga`ovanja, otpu{tanja, restrukturisanja i unapre|enja. 5) S obzirom na svoju funkciju i odgovornost, novinar ima prava ne samo na prednosti koje proisti~u iz kolektivnih sporazuma nego i na individualni ugovor s poslovdavcem koji mu obezbe|uje materijalnu i moralnu sigurnost za rad, kao i mesto u platnom sistemu koje odgovara njegovom socijalnom polo`aju, i garantuje njegovu ekonomsku nezavisnost.
(Navedeno prema Rolend Lorimer: ”Masovne komunikacije“, IP CLIO, 1988. godine, prevod Zorice Babi}.)

Eti~ki kodeksi

Islamska povelja o masovnim medijima*
U skladu sa na{om verom u Alaha i Alahovog apostola i u sprovo|enje islamskog zakona ({erijata) i sa potpunom sve{}u o neposrednim opasnostima koje pritiskaju muslimansku umu i spre~avaju njeno ponovno versko bu|enje, i uva`avaju}i zna~ajnu ulogu raznovrsnih vidova masovnih medija i njihove ~asne ciljeve, integritet profesije i njene tradicije, svesni ciljeva i te`nji ume, mi, radnici u islamskim medijima koji smo se sada sastali ovde na Prvoj me|unarodnoj konferenciji o islamskim masovnim medijima, ovim dajemo svoju podr{ku ovoj povelji o islamskim medijima. Sve~ano se zavetujemo da }emo je se pridr`avati i smatrati je zvezdom vodiljom u svim na{im naporima, i izvorom svojih prava i obaveza.

^lan 1
– Ja~anje vere muslimanskog ~oveka u islamske vrednosti i eti~ka na~ela. – Rad na postizanju integracije islamskog bi}a muslimanskog ~oveka. – Trud da se iznesu stvarne ~injenice u okviru islamskih pravila pona{anja. – Trud da se muslimanski ~ovek upozna sa svojim du`nostima prema drugome i sa svojim osnovnim pravima i slobodama.

^lan 2
– Ljudi iz muslimanskih medija treba da se bore za zbijanje redova muslimana i da zastupaju mudrost, islamsko bratstvo i toleranciju pri re{avanju svojih problema.
*Usvojena na Prvoj me|unarodnoj konferenciji o islamskim masovnim medijima u D`akarti, od 1. do 3. septembra 1980. godine, Islamska povelja o masovnim medijima sastavni je deo Deklaracije iz Dæakarte.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

15

Eti~ki kodeksi

– Ljudi iz islamskih medija treba da budu posve}eni slede}em: borbi protiv svih oblika kolonijalizma, agresije, fa{izma i rasizma. – Oni treba da se bore protiv cionizma i njegove kolonijalisti~ke politike stvaranja naselja, kao i njegovog nemilosrdnog tla~enja palestinskog naroda. – Ljudi u islamskim medijima treba da uvek budno motre na pojavu antiislamskih ideja i struja.

^lan 3
– Islamski ljudi u medijima treba da cenzuri{u sav emitovan ili objavljen materijal da bi umu za{titili od uticaja koji su {tetni po islamski karakter i islamske vrednosti i da bi predupredili sve opasnosti. – Islamski radnici u medijima treba da neguju pristojan stil u obavljanju svojih du`nosti i u o~uvanju integriteta profesije i islamskih tradicija, da izbegavaju upotrebu uvredljivih re~i i da se uzdr`avaju od objavljivanja nepristojnog materijala, da se ne prepu{taju cinizmu, klevetanju, izazivanju ”fitne’’ – hu{kanja na intrige i glasine i drugim oblicima klevetni~kog delovanja. – Da se uzdr`avaju od emitovanja ili objavljivanja svega {to je protivno javnom moralu i pravilima pristojnog pona{anja. To tako|e zna~i da svako gledanje kroz prste kada je u pitanju zlo~in, nasilje, samoubistvo ili sve {to izaziva strah ili raspaljuje niske strasti, bilo neposredno ili posredno, treba strogo izbegavati. – Treba strogo spre~avati emitovanje ili objavljivanje komercijalnih oglasa koji su protivni moralu.

^lan 4
Islamski novinari moraju biti privr`eni {irenju dave, pozivu na tuma~enje islamskih pitanja i odbrani muslimanskih stavova. Oni treba da rade i na me|usobnom upoznavanju muslimanskih naroda. Treba i da su zainteresovani za muslimansku istoriju, islamsku civilizaciju i unapre|ivanje arapskog jezika i njegovo {irenje me|u muslimanima, naro~ito muslimanskim manjinama. Oni treba da su privr`eni ponovnom uspostavljanju vladavine islamskog zakona, umesto ve{ta~kih zakona i na~ela. Oni moraju biti privr`eni borbi za oslobo|enje Palestine, naro~ito grada Al-kudsa (Jerusalima, prim. ur). Oni treba da budu potpuno posve}eni ideji islamske ume, koja ne sme biti uprljana regionalnim, nacionalnim ili plemenskim {ovinizmom. Oni moraju odlu~no da poma`u i podr`avaju borbu protiv nerazvijenosti u svim njenim vidovima i da podr`avaju napore u pravcu punog razvoja, koji treba da jem~i bolju i mo}niju umu.
Prevela Gordana Komljenovi}

16

E

T

I

K

A

Afri~ki kodeks – Proklamacija iz Abud`e*
Eti~ki kodeksi

Novinarska etika i samoregulacija
Regulatorna tela
Novinari }e biti spremni da sara|uju sa tri tipa samoregulatornih tela. To su: – zvani~ni saveti za {tampu koji su, iako u njima sede vladini predstavnici, potpuno nezavisni u pogledu izbora ~lanova i finansiranja; – neformalni saveti za {tampu koje osnivaju novinari i novinarske organizacije, i – eti~ki odbori novinarskih organizacija. Me|utim, uop{teno gledano, slede}i principi }e se primenjivati na regulatorna tela za {tampu: Njihova ovla{}enja potica}e uz ustava. Bi}e usvojeni dopunski propisi koji }e pru`iti dodatnu podr{ku ustavom zagarantovanim pravima. Pored op{tih odredbi o slobodi izra`avanja, ustavi treba i da izri~ito garantuju slobodu {tampe. Sastav regulatornih tela treba da odra`ava sastav imenovanih i nadle`nih predstavnika najrazli~itijih delova dru{tva, uklju~uju}i pravosu|e i druge oblasti za koje su mediji od klju~nog zna~aja. Rukovodstvo regulatornih tela imenova}e sami ~lanovi, a ne vlade ili tela sa strane. Finansiranje }e biti ili nezavisno od vlade, ili garantovano ustavnim odredbama tako da su tela jedina odgovorna za raspolaganje svojim sredstvima. Sankcije koje }e izricati samoregulatorna tela ne}e biti drakonske, kako se ne bi podrivala sloboda {tampe. Saveti za {tampu ne treba da imaju mandat za izricanje strogih nov~anih ili zatvorskih kazni. To mogu jedino sudovi. Novinarska etika Konferencija smatra da: – novinarstvo kao profesija posebno nagla{ava eti~ke principe; – novinarska etika se poziva, pre svega, na savest pojedinca; novinari stoga moraju biti dostojanstveni, po{tovati svoju profesiju i, najva`nije, dru{tvo u kome rade;
*Konferencija o novinarskoj etici i samoregulaciji odræana je u Abudæi, prestonici Nigerije, 3. i 4. aprila 2000. Konferenciju su organizovali Me|unarodna federacija novinara (IFJ) i Udruæenje zapadnoafri~kih novinara (WAJA), a okupila je novinare i predstavnike regulatornih tela iz zapadne Afrike, koji su usvojili ovaj tekst.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

17

Eti~ki kodeksi

– profesionalci u oblasti komunikacija moraju u svojim zemljama stvarati povoljne uslove za obavljanje svoje profesije, kao {to su: – dono{enje jasnih eti~kih kodeksa, – stvaranje okvira koji pogoduje svima. Zvani~ne vlasti du`ne su da stvore zakonski okvir u skladu sa ustavom koji garantuje osnovna ljudska prava, pre svega slobodu izra`avanja i slobodu medija. Novinari i drugi profesionalci iz oblasti komunikacija, u saradnji sa gra|anskim dru{tvom, moraju raditi u saglasnosti sa vlastima na usvajanju zakona koji }e omogu}iti slobodno obavljanje novinarske profesije. Novinari i drugi profesionalci iz oblasti komunikacija moraju raditi svoj posao sa odlu~nom spremno{}u da odbiju svaki pritisak politi~kih, ekonomskih i finansijskih vlasti, kao i drugih grupa za pritisak. Na fakultetima na kojima se {koluju novinari i u novinarskim udru`enjima moraju postojati predmeti i kursevi koji }e omogu}iti da pitanja etike pro`imaju sve oblasti obrazovanja novinara.

Kleveta, za{tita privatnosti i {tampa Posle iscrpne rasprave koja je uzela u obzir trendove u me|unarodnom zakonodavstvu o ljudskim pravima, me|unarodnom pravu i postoje}im pravnim sistemima, Konferencija zaklju~uje slede}e: Svi zakoni koji sputavaju razvoj `ive i sna`ne {tampe, pogotovo oni koji predvi|aju stroge kazne za novinarski rad, uklju~uju}i i krivi~no gonjenje za klevetu, moraju biti ukinuti. Predstavnici vlasti, vladini slu`benici i politi~ari treba da budu podvrgnuti ve}em stepenu provere od strane medija. Ne treba zahtevati da mi{ljenja ili vrednosni sudovi budu potkrepljeni ~vrstim dokazima. Treba suzbijati rasprostranjenu praksu da se sudskim putem nala`e isplata od{tete za klevetu. Od{teta odre|ena sudskom presudom treba da bude srazmerna nastaloj {teti. Imaju}i na umu va`nost potrebe da dru{tvo bude dobro informisano, medijski izve{taji o temama od javnog zna~aja treba da budu za{ti}eni od tu`benih zahteva za od{tetu. Treba odr`avati praksu odgovornog novinarstva. Preporuka i pohvala Konferencija preporu~uje novinarima u Nigeriji, koji su brojno najja~a novinarska grupa u podregionu, da stvore pogodnu klimu za razvoj medija. Organizatori – Me|unarodna federacija novinara i Udru`enje zapadnoafri~kih novinara – pohvaljuju se za organizovanje ovog skupa koji je doprineo pro{irenju granica kad je re~ o unapre|enju etike i profesionaliz18

E

T

I

K

A

ma, uz preporuku da je potrebno organizovati i skup na kome }e biti razmotreno {ta je postignuto u me|uvremenu.
Prevela Ana Seli}

Eti~ki kodeksi 19

Eti~ki kodeks Latinoameri~ke federacije novinara (FELAP)*
Preambula Kao dru{tveno dobro, informacije se ti~u celog dru{tva. Zato je neophodno da se uspostave moralne norme kojima se reguli{e odgovornost sredstava masovnih komunikacija. U Rezoluciji br. 59 (I) Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija, usvojenoj 1946. godine, navodi se: ”Neophodan element slobode informisanja jesu volja i sposobnost da povlastice koje ona daje ne budu zloupotrebljene. Ona kao osnovnu disciplinu zahteva moralnu obavezu da se za ~injenicama traga bez predrasuda i da se ono {to se sazna {iri bez zle namere.“ Nastojanja da se uspostavi univerzalna eti~ka norma bila su tema 20. zasedanja Generalne skup{tine UNESKO, koja je usvojila specijalnu deklaraciju o odgovornostima masovnih medija. ^lan VIII Deklaracije glasi: ”Profesionalne organizacije, kao i u~esnici u profesionalnom razvoju novinara i drugi ~inioci u vode}im medijima koji im poma`u da svoje zadatke obavljaju odgovorno, treba da na~elima ove deklaracije daju istaknuto mesto u eti~kim kodeksima koje usvajaju i ~iju primenu nadgledaju“. Kao profesionalni posrednici, novinari su va`an ~inilac u procesu informisanja, a njihova profesionalna etika zasniva se na valjanom bavljenju profesijom. I novinari doprinose otklanjanju ili smanjivanju izobli~enja u {irenju informacija. To je od su{tinskog zna~aja u ovom regionu, jer vlasnici medija uzurpiraju na{e ime nazivaju}i sebe novinarima, a primenjuju eti~ka pravila koja se rukovode sticanjem materijalne koristi. Eti~ke norme navedene u ovom dokumentu zasnivaju se na na~elima sadr`anim u kodeksima dr`ava ~lanica, deklaracijama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, i na Deklaraciji o na~elima koju je usvojio FELAP. Njima se progla{ava slede}e: – sloboda {tampe je pravo na{ih naroda da budu informisani brzo i ta~no i da izra`avaju svoje mi{ljenje bez ikakvih ograni~enja osim onih koji name}u interesi tih istih naroda; – s obzirom na prirodu svoje profesije, novinari imaju politi~ku i ideo*Ovaj kodeks stupio je na snagu sredinom osamdesetih godina pro{log veka, u vreme odr`avanja Drugog kongresa latinoameri~kih novinara. Istra`ivanje koje je FELAP sproveo 1985. godine pokazalo je da u ve}ini latinoameri~kih zemalja on i dalje ima velik uticaj na medije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

lo{ku odgovornost koja uti~e na svest masa, a ta odgovornost je neizbe`na i ~ini su{tinu dru{tvene uloge novinara. FELAP je svestan ~injenice da je te{ko primeniti eti~ke standarde na sistem u kome preovla|uje privatno vlasni{tvo nad medijima, gde je vest pretvorena u robu. FELAP gleda na moralnu svest kao na oblik dru{tvene svesti, konkretan istorijski proizvod odre|en ekonomskim ustrojstvom, i stoga podlo`an promenama i zavisan od normi koje vladaju u najja~im sektorima. FELAP je uveren da postoji moralni napredak i smatra da je s napretkom istorije ~ove~anstvo izrazilo moralna gledi{ta koja izra`avaju zajedni~ke interese svih ljudi i doprinose ~itavom ljudskom rodu. Budu}i da je individualna moralna sloboda mogu}a samo ako pojedinci ula`u svestan napor u unapre|ivanje dru{tvenih interesa, FELAP veruje da se profesionalna etika mo`e izgraditi u kontekstu borbe za osvajanje istinski slobodne {tampe u na{im zemljama. U uverenju da }e profesionalni moralni standardi doprineti ostvarivanju ovog cilja, FELAP objavljuje slede}i Latinoameri~ki kodeks novinarske etike:

Eti~ki kodeksi

^lan 1.
Novinarstvo treba da bude servis od kolektivnog interesa, sa dru{tvenim funkcijama usmerenim ka celovitom razvoju pojedinaca i zajednice. Novinari moraju aktivno da u~estvuju u dru{tvenom preobra`aju ~iji je cilj demokratsko unapre|enje dru{tva i da se svesno posvete promovisanju po{tovanja sloboda i ljudskih prava.

^lan 2. Novinarstvo mora da doprinosi ja~anju mira, koegzistenciji, samoopredeljenju naroda, razoru`anju, me|unarodnoj saradnji i razumevanju me|u narodima sveta; ono mora da se bori za jednakost me|u ljudskim bi}ima, bez obzira na rasu, uverenje, poreklo, jezik, veru ili nacionalnost. Neotu|ivo je pravo latinoameri~kih novinara da doprinose ekonomskoj, politi~koj i kulturnoj nezavisnosti na{ih naroda i gradova, uspostavljanju novog me|unarodnog ekonomskog poretka, i dekolonizaciji informisanja. ^lan 3. Novinari imaju i druge nezaobilazne du`nosti: – da podsti~u, ja~aju i brane slobodu izra`avanja i pravo na informisanje, shva}eno kao pravo ljudi da informi{u i budu informisani; – da stvaraju neophodne uslove za uspostavljanje slobodnog i ravnopravnog protoka informacija na me|unarodnoj, regionalnoj i lokalnoj sceni; – da se bore za uspostavljanje novog informacionog poretka koji uzima u obzir interese naroda i koji }e zameniti ovaj koji danas postoji u ve}ini zemalja Latinske Amerike i izobli~ava stvarnost;
20

E

T

I

K

A

– da se bore za demokratizaciju procesa informisanja tako da novinari mogu da obavljaju svoju du`nost kao profesionalni posrednici i ~inioci dru{tvenih promena i da ljudi imaju pristup takvim informacijama; – da odbacuju propagandu o neizbe`nosti rata, pretnji i upotrebe sile u me|unarodnim sukobima.

Eti~ki kodeksi

^lan 4. Novinari }e u svom radu usvojiti na~ela istine i objektivnosti, a po~ini}e moralni prestup kada pre}ute i falsifikuju ~injenice, i manipuli{u njima. Oni }e javnost informisati i o kontekstu doga|aja i o razli~itim mi{ljenjima o tim doga|ajima, tako da onaj kome je informacija namenjena mo`e da razume uzroke ~injenica i njihove posledice. [ire}i ideje i mi{ljenja, novinari }e proceniti sve okolnosti da bi se mogli iskazati na demokratski na~in i da ne bi bili ograni~eni komercijalnim, reklamnim i drugim interesima. ^lan 5. Novinari odgovaraju za informacije i mi{ljenja koja izra`avaju, po{tuju autorska prava i {tite tajnost svojih izvora. ^lan 6. Novinari treba da obavljaju svoj posao sa profesionalnim integritetom i dostojanstvom; radi}e u skladu sa svojim ube|enjima, idejama i stavovima, kao i gra|om koja je predmet njihovog rada; bori}e se za pravo da u~estvuju u procesu dono{enja odluka o medijima u kojima su zaposleni. [to se ti~e zakonskih prava, novinari }e tra`iti dono{enje statuta koji }e {tititi njihova profesionalna prava i obaveze. ^lan 7. Slede}e delatnosti predstavljaju kr{enje profesionalne etike: – plagiranje i nepo{tovanje intelektualne svojine; – podmi}ivanje i iznuda; – neobjavljivanje informacija od kolektivnog interesa; – bla}enje i krevetanje, – senzacionalizam. ^lan 8. U~estvovanje ili sau~estvovanje novinara u suzbijanju slobode {tampe i spre~avanju novinara da rade svoj posao smatra se najve}im prekr{ajem novinarske etike. ^lan 9. Novinari }e pomo}i organizovanje i ja~anje sindikata, tamo gde oni postoje, i doprineti njihovom stvaranju tamo gde ih nema. Novinari }e podr`avati radni~ke pokrete u svojim zemljama.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

21

Eti~ki kodeksi

^lan 10. Novinari }e unapre|ivati svoje znanje i nastoja}e da brane vrednosti svog naroda i svoje zemlje, a posebno jezik kao izraz kulture i va`an ~inilac u novim oblicima kulture. ^lan 11. Du`nost novinara je da ~uvaju prirodu i raskrinkavaju postupke ~ija su posledica zaga|ivanje ili uni{tavanje prirodne sredine.
Prevela Ana Seli}

22

E

T

I

K

A

2
Novinarska udru`enja u Srbiji i Crnoj Gori
Eti~ki kodeksi

Nezavisno udru`enje novinara Srbije (NUNS) Novinarski kodeks*
Sadr`aj
Uvodne napomene Principi i na~ela Odnos prema ~injenicama Odnos prema vlastima Konflikti Dru{tvene grupe Li~na etika Vlasnici, urednici i novinari Zavr{ne odredbe

1. Uvodne napomene Ovaj dokument je zasnovan na uva`avanju profesionalnih i eti~kih normi i vrednosti u obavljanju informativnog rada u medijima. Informativnim radom ne bave se samo novinari ve} i snimatelji, foto-reporteri, monta`eri, direktori, vlasnici – svi zaposleni u medijima. Slobodnim prihvatanjem ideja koje se njime preporu~uju, ~lanovi Nezavisnog udru`enja novinara Srbije (NUNS) ostvaruju programske ciljeve svog udru`enja i preuzimaju obavezu njihovog promovisanja. Kodeks va`i podjednako i za ~lanove NUNS-a koji rade u drugim sektorima informisanja (PR, agencije, vlade, bilteni i drugo). NUNS preporu~uje Kodeks i drugim novinarskim udru`enjima, medijskim i srodnim organizacijama, a naro~ito predstavnicima svih nivoa vlasti. 2. Principi i na~ela Du`nost je novinara da sledi najvi{e profesionalne i eti~ke standarde. Novinar }e u svim situacijama i bez izuzetka braniti na~ela slobode informisanja, {tite}i pravo na informaciju i izra`avanje komentatorskog i kriti~kog stava, dr`e}i se starog pravila da su ~injenice obavezne, a stavovi slobodni. Novinar }e se u svakoj prilici boriti za slobodno tra`enje, primanje, i {irenje informacija i obave{tenja bilo kojim sredstvom bez obzira na granice. Novinar }e se naro~ito boriti protiv iskrivljavanja ~injenica i protiv cenzure. Po{tuju}i pravila novinarske profesije novinar je du`an da iznosi istinitu, proverenu, celovitu i blagovremenu informaciju, navode}i li~nosti i ustanove od kojih je dobio podatke ili izjavu.
*Usvojen na zasedanju Skup{tine NUNS, jula 2003. godine u Beogradu.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

23

Ukoliko postupa sa du`nom profesionalnom pa`njom, novinar zadr`ava pravo da ne otkrije izvor informacija. Novinar je du`an da blagovremeno ispravi svaku {tetnu neta~nost putem ispravke i izvinjenja odre|enoj li~nosti ili ustanovi, omogu}uju}i pravo na odgovor kritikovanim osobama, ukoliko je re~ o dostojnom predmetu rasprave. U pribavljanju informacija, fotografija i ilustracija, novinar se ne}e slu`iti ne~asnim sredstvima, ve} putevima koji odgovaraju dostojanstvu i tradiciji novinarske profesije, dr`e}i se pri tom na~ela da se ~uju sve strane. Povreda ovog pravila ceni}e se u skladu sa prete`nim interesom javnosti da sazna informaciju koja je tako pribavljena. Vode}i ra~una o opravdanom interesu javnosti da dozna relevantne ~injenice iz svih oblasti `ivota, novinar ne}e iznositi informacije koje vre|aju privatnost gra|ana. Novinar }e odbiti sve privilegije koje bi mogle da uti~u na nezavisno obavljanje njegovih profesionalnih du`nosti. Podatke koji se odnose na etni~ku pripadnost, rasu, versko opredeljenje, novinar ne sme da koristi ukoliko takvi podaci mogu da poslu`e za diskriminaciju po tom osnovu. Ovakvi podaci o li~nosti mogu se koristiti samo izuzetno i to ukoliko predstavljaju bitan element sadr`aja teksta ili priloga, i ni na koji na~in ne povre|uju pravo li~nosti, niti joj mogu prouzrokovati neprilike. Novinar ne}e privatno koristiti prednosti zasnovane na informacijama koje je dobio prilikom svog profesionalnog rada, pre nego {to informacija bude dostupna javnosti.

Eti~ki kodeksi 24

3. Odnos prema ~injenicama Osnovni zadatak novinara je da ta~no, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o doga|ajima od interesa za javnost. U izboru ~injenica i stavova koje }e prenositi novinar se rukovodi potrebom javnosti da bude objektivno i blagovremeno obave{tena o doga|ajima od javnog interesa, ili o doga|ajima koji zanimaju odre|ene dru{tvene grupe, ili pojedince. Izbor ~injenica mora da bude takav da omogu}ava objektivnu informaciju i uvid u sve relevantne aspekte nekog doga|aja. Zadatak novinara je da govori istinu. Novinar ne sme slepo da veruje izvorima informacija. Novinar mora da vodi ra~una o tome da izvori informacija sa kojima je u kontaktu ~esto slede svoje interese ili interese dru{tvenih grupa kojima pripadaju, prilago|avaju}i iskaze tim interesima. Pre objavljivanja informacija novinar je du`an da u {to je mogu}e ve}oj meri utvrdi sve relevantne ~injenice. Pre}utkivanje ~injenica koje mogu bitno da uti~u na stav javnosti o nekom doga|aju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili izno{enju la`i. Namernim pre}utkivanjem bitnih ~injenica novinar-~lan NUNS-a grubo povre|uje ovaj kodeks.

E

T

I

K

A

4. Odnos prema vlastima Novinari se zala`u za na~elo izve{tavanja u javnom interesu. Zbog toga nosioci javnih funkcija, na svim nivoima vlasti, ne smeju imati povla{}eni tretman u informisanju – bez obzira na to {to su objektivno veliki izvor informacija. Favorizacija takvih informacija i ocena na ra~un drugih izvora smatra}e se povredom ovog kodeksa. Vladine informacije podle`u proveri i javnom kriti~kom prosu|ivanju kao i sve druge informacije iz svih drugih izvora. Povodom svakog bitnog naru{avanja zakonskih odredbi o dostupnosti informacija koje u~ini bilo koji organ vlade, novinari }e tra`iti pokretanje zakonom predvi|enog postupka i o tome }e izvestiti javnost. Javnost treba da bude obave{tena i o slu~ajevima kada vlada uskra}uje one informacije koje po zakonu nije obavezna da objavi, kada glasilo proceni da je tim putem naru{en javni interes i kada za takvu ocenu mo`e da iznese valjane razloge. Novinari }e insistirati da informisanje o aktivnosti opozicionih organizacija, grupa i pojedinaca bude adekvatno snazi njihovih argumenata i veli~ini njihovog uticaja u dru{tvu. Pre}utkivanje opozicione aktivnosti povodom vladinih akcija smatra}e se povredom Kodeksa. Poku{aji pritisaka nosilaca javnih funkcija na glasila i novinare treba da budu predo~eni javnosti. Javna glasila, vlasnici, urednici i novinari na koje nosioci javnih funkcija izvr{e pritisak zbog njihovog izve{tavanja dobi}e javnu podr{ku ~lanova NUNS-a u odbrani od takvih pritisaka. Novinari ne smeju nosiocima javnih funkcija davati nikakve posebne informacije o doga|ajima o kojima izve{tavaju, osim kad je re~ o informacijama koje su po zakonu du`ni da im daju. 5. Nasilni konflikti - terorizam, kriminal, oru`ani sukobi Teme terorizma, kriminala i oru`anih sukoba, novinari moraju da obra|uju sa najve}om profesionalnom pa`njom. ^lanovi NUNS-a ne smeju biti pripadnici, niti na bilo koji na~in povezani sa pripadnicima ili aktivnostima pojedinaca ili grupa koje se zala`u za upotrebu nasilja. Ovaj kodeks naro~ito osu|uje svako zalaganje i/ili opravdavanje upotrebe nasilja u bilo kom cilju. Novinar ima pravo da u svakom trenutku odbije da obradi temu na na~in koji bi kao posledicu imao bilo koju vrstu uplitanja u sukob. U ovakvim slu~ajevima, NUNS je du`an da ~lanovima koji se na|u u takvoj situaciji pru`i svaku mogu}u za{titu. U slu~aju kr{enja pravila profesije i ovog kodeksa prilikom obrada tema nasilnih konflikata, NUNS u najkra}em mogu}em roku preduzima protiv po~inilaca takvih prekr{aja sve mere propisane Statutom Udru`enja.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

25

Eti~ki kodeksi

6. Dru{tvene grupe i dru{tvene vrednosti Novinari ne smeju kreirati, koristiti, podsticati ili opravdavati stereotipe prilikom obrada tema koje se ti~u bilo koje od dru{tvenih grupa (nacija, manjina, grupa formiranih prema politi~kom, verskom, interesnom, rasnom, istorijskom, seksualnom, ili bilo kom drugom opredeljenju ili uverenju). Bilo koji oblik diskriminacije bilo koje dru{tvene grupe smatra se te{kim oblikom povrede ovog Kodeksa. Manipulacija pripadno{}u odre|enoj dru{tvenoj grupi smatra se te{kim oblikom povrede ovog kodeksa. Novinari su du`ni da se u svim prilikama pridr`avaju ovog na~ela. Pripadnost odre|enoj dru{tvenoj grupi va`na je kao informacija samo ukoliko je motiv, pozadina ili konsekvenca odre|enog doga|aja. Najstro`ije se zabranjuje kori{}enje neprimerenih, uznemiravaju}ih, pornografskih i sadr`aja koji mogu imati {tetan uticaj na decu. 7. Li~na etika Ovaj kodeks strogo zabranjuje sve oblike korupcije novinara, urednika i medijskih menad`era. Novinari }e se zalagati da svaki medij vidno nazna~i ve}inskog vlasnika medija i da obave{tava javnost o donacijama i poklonima koji pokrivaju tro{kove njegovog delovanja, kao i o veli~ini udela donacija i poklona u godi{njem bud`etu medija. Svi komercijalni sadr`aji moraju biti vidno odeljeni od ostalih informacija. Novinari ne}e potpisivati sadr`aje koje su sa~inili na komercijalnoj osnovi kao ni sadr`aje sa komercijalnim porukama, a ne mogu u~estvovati u bilo kom obliku reklamiranja bilo koje institucije, bilo koje robe ili usluge – osim kada je re~ o nedvosmileno humanitarnom karakteru. Novinarima je zabranjeno da u radu promovi{u sopstvene privatne interese. Isto tako, novinari ne mogu izve{tavati sa doga|aja koji mogu izazvati konflikt njihovih li~nih sa javnim interesom. Novinari ne}e primati poklone od izvora informacija. Ukoliko izvor informacija snosi tro{kove putovanja i sme{taja novinara, novinar je du`an da o tome na adekvatan na~in izvesti javnost. U izve{tavanju sa doga|aja koji su sponzorisani, novinari }e navoditi imena sponzora samo u slu~ajevima kada je objavljivanje imena sponzora u skladu sa celovitim informisanjem javnosti o tom doga|aju. Novinari imaju prava da prime besplatne primerke knjiga, besplatne karte za kulturne i sportske manifestacije i druge prigode, ali ne smeju uslovljavati izve{tavanje ili prikazivanje ovih knjiga ili doga|aja besplatnim pristupom. NUNS svoje ~lanove obavezuje da ne u~estvuju ni u kakvom obliku nelojalne utakmice na tr`i{tu Srbije, uklju~uju}i i nelojalnu utakmicu me|u medijima. Nelojalnom utakmicom smatra}e se i svi oblici neovla{}enog kori{}enja tu|eg autorskog dela. U skladu sa stavom da je glavni zadatak objektivno i istinito izve{tavanje javnosti, ~lanovima NUNS-a izri~ito je zabranjeno uklju~ivanje u bilo koji oblik propagande. Izuzetak je uklju~ivanje u kampanje za humanitarne potrebe.

Eti~ki kodeksi 26

E

T

I

K

A

8. Vlasnici, urednici i novinari Novinari bi trebalo da odbiju naloge i zahteve urednika u slu~ajevima kada su uvereni da se oni kose sa osnovnim pravilima profesije i ovim kodeksom. Protivno je ovom kodeksu da urednici od novinara zahtevaju da slede volju i interes vlasnika, ne vode}i ra~una o osnovnom cilju, ta~nom, objektivnom i potpunom izve{tavanju javnosti. Prekr{aj ove odredbe smatra}e se grubom povredom ovog kodeksa. Urednici treba da odbiju zahteve vlasnika koji idu za tim da ispune potrebe samog vlasnika, njegove kompanije ili dru{tvene grupe kojoj on pripada, ako su ti zahtevi u suprotnosti sa slobodom informisanja i na~elima ovog kodeksa. Urednici i novinari su naro~ito du`ni da odbiju zahteve vlasnika koji bi zna~ili zloupotrebu medija u cilju vre|anja i omalova`avanja drugih. 9. Zavr{ne odredbe Odredbe ovog kodeksa tuma~i}e se i primenjivati u skladu sa principima Evropske konvencije za ljudska prava i prakse Evropskog suda za ljudska prava. Prihvatanje odredbi ovog kodeksa predstavlja uslov za ~lanstvo u NUNS-u. Novinar koji obavlja profesiju u duhu ovog kodeksa u`iva podr{ku svoje profesionalne organizacije. Statutom NUNS-a odre|ene su mere i sankcije za povrede ovog kodeksa. Ovaj kodeksstupa na snagu danom usvajanja od strane Skup{tine NUNS-a.

Eti~ki kodeksi

Udru`enje novinara Srbije (UNS) Kodeks novinara Srbije*
I. Istinitost 1. Najsvetija obaveza novinara je po{tovanje istine. 2. Radi slobodnog i objektivnog informisanja, novinar ima pravo slobodnog pristupa svim izvorima informacija i nesmetanog ista`ivanja svih ~injenica i pojava od zna~aja za javni `ivot, osim onih koje su prethodno zakonski izuzete. 3. Savesno objavljivanje informacija podrazumeva istinito, provereno, celovito i blagovremeno obave{tavanje javnosti, a tuma~enje i ocenjivanje ~injenica, doga|aja i pojava zahteva pravedan i nepristrasan komentar. 4. Pi{u}i o ~injenicama ~ije poreklo poznaje, novinar je du`an da nazna~i izvor saop{tenja, kao i da verodostojno reprodukuje ~injenice i svedo~anstva, pri ~emu se jasno moraju ozna~iti fotomonta`e i simboli~ne ilustracije. 5. Novinar ne sme odlagati niti spre~iti objavljivanje bitne informacije.
*Usvojen na Izbornoj skup{tini Udru`enja novinara Srbije, odr`anoj 24. februara 2001. godine u Aran|elovcu.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

27

6. Nedopustivo je skra}ivanje priloga koje izostavljanjem bitnih podataka iskrivljuje istinu ili pru`a la`nu sliku, kao i svako prepravljanje koje ide nau{trb istine. Izmene u tekstovima se mogu objaviti samo uz saglasnost autora. 7. Novinar snosi odgovornost za izbor ~injenica i njihovo pogre{no predstavljanje i odgovoran je za neta~nost vesti ukoliko nije nazna~io njenu neproverenost. 8. Pi{u}i o spornim pitanjima, novinar je du`an da ~uje obe strane i iznese njihove stavove, a ako jedna strana odbije da se izjasni, on to dozna~uje u vesti ili napisu. 9. Novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optu`bi, kleveta, glasina i ogovaranja, kao i izmi{ljenih pisama ili pisama ~iji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv. 10. Nepotpisani prilozi iprilozi podpseudonimomsmatrajuseredakcijskim.

Eti~ki kodeksi 28

II. Otpor spoljnim pritiscima 11. Sa novinarstvom je nespojiva uslu`nost prema centrima politi~ke vlasti i finansijske mo}i. Novinar se dosledno odupire svim spoljnim pritiscima i te`njama za zloupotrebom novinarstva, stavljaju}i odgovornost prema javnosti iznad odgovornosti prema poslodavcima i javnim vlastima, bez obzira na ponude i pretnje koje mu otuda dolazile. 12. Novinar se bori za slobodu prikupljanja i objavljivanja vesti, za slobodan protok informacija i protivan je svakom vidu cenzure. 13. Novinar ima pravo pokretanja otvorene rasprave o svim pitanjima va`nim za dru{tvo. 14. Novinar sene mo`eprisilitina ~inprotivansvojimube|enjima isavesti. 15. Novinar {titi pojedince i grupe izlo`ene nepravdi. III. Na~ela u radu 16. Dosledno okrenuti istini, novinari neguju kulturu i etiku javne re~i, po{tuju pravo na odgovor i ispravku i blagovremeno objavljuju ispravke bez obzira na mogu}e li~ne {tetne posledice. 17. Novinar po{tuje embargo, profesionalnu tajnu i {titi izvor informacija dobijenih u poverenju, za ~ije objavljivanje i istinitost preuzima odgovornost. 18. Novinar se ne sme la`no predstavljati niti slu`iti ne~asnim metodama radi pribavljanja vesti, fotografija i dokumenata. 19. Novinarstvo ne sme me|u ljude unositi neopravdan strah niti ulivati la`ne nade. IV. Po{tovanje li~nosti 20. Polaze}i od jednakosti gra|ana pred zakonom i za{tite li~nih prava gra|ana, novinar po{tuje ljudsko dostojanstvo i integritet li~nosti o kojoj pi{e. 21. Novinarstvu je strana svaka diskriminacija po etni~koj pripadnosti, jeziku, veri, rasi, polu, bra~nom statusu, politi~kom opredeljenju, stale{kom odre|enju, zanimanju, godinama, fizi~kim svojstvima, ideolo{kom uverenju i socijalnom poreklu.

E

T

I

K

A

22. Novinar ne sme zloupotrebiti ose}anja ljudi niti njihovo neznanje ili nesposobnost za rasu|ivanje i du`an je da po{tuje pravo na privatnost u izve{tavanju o nesre}ama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolestima, porodi~nim tragedijama i optu`enima, kao i prilikom objavljivanja njihovih imena i fotografija, pominjanja nedu`nih srodnika i dono{enja ispovesti prestupnika. 23. U izve{tavanju o istra`nom i sudskom postupku novinar vodi ra~una o stavu da je svaki okrivljeni do sudske presude nevin.

Eti~ki kodeksi 29

V. Ogla{avanje i uho|enje 24. Novinarstvu su tu|i reklama i prikrivena reklama, kao i svaki vid komercijalnog ogla{avanja i ekonomske propagande. Ovakvi prilozi u oglasima moraju biti jasno izdvojeni od novinarskih sadr`aja. 25. Bavljenje novinarstvom je nespojivo sa radom u obave{tajnim slu`bama. VI. Nezavisnost i povlastice 26. Sa novinarstvom su nespojivi mito za objavljivanje, prikrivanje ili spre~avanje informacija i svi oblici nezakonitog sticanja li~ne materijalne koristi. Svako u`ivanje privilegija i popusta novinar je du`an da dozna~i javnosti. VII. Odnos prema kolegama 27. Novinar se ~asno odnosi prema kolegama, gaji po{ten odnos u nadmetanju sa njima, ne ometa ih u radu, po{tuje njihovo autorstvo i u svakoj prilici izra`ava profesionalnu solidarnost. 28. Nedopustivi su prisvajanje tu|ih sastava, njihovo plagiranje i falsifikovanje dokumenata. VIII. Za{tita novinara 29. Novinar koji se pridr`ava ovog kodeksa u`iva punu podr{ku i za{titu svoje profesionalne organizacije i redakcije. 30. Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredbi ovog kodeksa, mo`e se obratiti Sudu ~asti i Savetu javne slu`be Udru`enja novinara Srbije. 31. U slu~aju povrede Sud ~asti izri~e odgovaraju}u meru ~lanovima Udru`enja novinara Srbije, a Savet javne slu`be izri~e odgovaraju}u ocenu pojedincima i drugim u~esnicima u javnom informisanju koji nisu ~lanovi Udru`enja novinara Srbije, nastoje}i da time potvrdi i uzdigne pravilo duboke eti~nosti novinarskog poziva.
U Aran|elovcu, 24. februara 2001. Predsednik Udru`enja novinara Srbije Nino Brajovi}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Crna Gora
Eti~ki kodeksi

Kodeks novinara Crne Gore*
Osnovna na~ela Novinar je u slu`bi javnog interesa. Kredibilitet novinara i novinarske profesije po~iva na profesionalnom po{tenju, integritetu i znanju. U interesu je svakog novinara, i njegova je du`nost, da se pridr`ava ovog kodeksa.
Du`nost je novinara da po{tuje istinu i istrajno traga za njom, imaju}i uvijek u vidu pravo javnosti da zna i ljudsku potrebu za pravi~no{}u i humano{}u. Novinar je du`an da brani slobodu i pravo na neometano prikupljanje i saop{tavanje informacija, kao i na slobodan komentar i kritiku. Novinar radi u duhu ideje da bude kriti~ki posmatra~ onih koji su mo}ni u dru{tvu, politici i ekonomiji. Za novinara su ~injenice neprikosnovene, a njegova obaveza je da ih stavlja u pravilan kontekst i onemogu}i njihovu zloupotrebu, bilo da se radi o tekstu, slici ili tonu. Glasine i pretpostavke moraju se nedvosmisleno nazna~iti kao takve. Obaveza je da vijest i komentar budu jasno razdvojeni. Obaveza novinara je da dopuni nepotpunu i ispravi neta~nu informaciju, pogotovo onu koja mo`e na{koditi, pridr`avaju}i se, pri tom, pravila da ispravka mora biti istaknuta na odgovaraju}i na~in. Rasu, vjeru, nacionalnost, etni~ku pripadnost, seksualnu orijentaciju i porodi~ni status ~ovjeka, novinar }e pomenuti samo ako je to neophodno za informaciju. Za prikupljanje informacija u bilo kom obliku, novinar koristi profesionalno ~asne i pravno dozvoljene metode. Odstupanje od ovog pravila dopu{teno je jedino u slu~ajevima kada te metode nijesu dovoljne, a informacija do koje treba do}i izuzetno je va`na za javnost. Pravo i obaveza je novinara da {titi povjerljive izvore informacija, ali i da uvijek provjeri motive povjerljivog izvora prije nego mu obe}a anonimnost i za{titu. Novinar je du`an da se krajnje pa`ljivo odnosi prema privatnom `ivotu ljudi. Pravo na privatnost obrnuto je srazmjerno zna~aju javne funkcije koju pojedinac obavlja, ali je i u tim slu~ajevima nu`no po{tovati ljudsko dostojanstvo. Novinar je du`an da {titi integritet maloljetnih osoba, druga~ijih i hendikepiranih. Kada izvje{tava o istra`nim i sudskim postupcima, novinar mora uva`avati pretpostavku da je svako nevin dok se ne doka`e suprotno, i ne smije ni~im prejudicirati ishod sudskog postupka.
*Usvojen u Institutu za medije Crne Gore 21. maja 2002. godine od strane predstavnika Udru`enja novinara CG, Udru`enja profesionalnih novinara CG , Udru`enja nezavisnih {tampanih medija MONTPRESS, Asocijacije mladih novinara CG, Nezavisnog sindikata novinara CG, Udru`enja nezavisnih elektronskih medija – UNEM.

30

E

T

I

K

A

Novinar ne smije prihvatati privilegije bilo koje vrste koje bi mogle ograni~iti ili dovesti u sumnju njegovu autonomnost i nepristrasnost, i nauditi slobodi odlu~ivanja izdava~a i redakcije. Obaveza je novinara da bude solidaran sa kolegama u mjeri koja ga ne}e onemogu}iti da valjano obavi profesionalni zadatak, niti dovesti u opasnost da se ogrije{i o osnovne principe novinarskog kodeksa. Kao {to je spreman da svoj rad neprestano izla`e sudu javnosti, novinar tako treba da bude voljan da se izlo`i sudu nepristrasnog tijela koje brine o za{titi ugleda profesije.

Eti~ki kodeksi

SMJERNICE ZA TUMA^ENJE I PRIMJENU OSNOVNIH NA^ELA KODEKSA Smjernice za na~elo 1 1.1 Op{ti standardi Novinari moraju da njeguju najvi{e profesionalne i eti~ke standarde. Oni moraju da preduzmu sve razlo`ne korake kako bi bili sigurni da objavljuju isklju~ivo ta~ne informacije, i da su njihovi komentari ~estiti. Novinari nikada ne smiju da objave informaciju za koju znaju da je la`na ili zlonamjerna i neosnovanu optu`bu na ra~un drugih, koja ima za cilj da ugrozi njihovu reputaciju. Pravo je novinara da odbije zadatak koji je u suprotnosti sa eti~kim kodeksom. 1.2 Ta~nost (a) Prije objavljivanja izvje{taja, novinar treba da bude siguran da su preduzete sve odgovaraju}e mjere kako bi se provjerila njegova ta~nost. Novinari moraju te`iti da obezbijede cjelovite izvje{taje o doga|ajima i ne smiju pre}utkivati ili potiskivati su{tinske informacije. (b) Pravo javnosti da zna ne mo`e biti opravdanje za senzacionalisti~ko izvje{tavanje. Stoga, novinari ne smiju iskrivljivati informacije pretjerivanjem, neadekvatnim nagla{avanjem jednog aspekta pri~e ili jednostranim izvje{tavanjem. Novinari moraju izbjegavati naslove ili reklamne slogane koji bi mogli navesti na pogre{an zaklju~ak o su{tini doga|aja ili pojave. ^injenice ne smiju biti iskrivljivane tako {to }e biti stavljene van konteksta u kome su se desile. 1.3 Saop{tenje za medije Saop{tenja za medije data od predstavnika vlasti, politi~kih partija, javnih slu`bi, udru`enja, klubova i ostalih interesnih grupa moraju biti jasno ozna~ena kao takva. 1.4 Skupovi u toku izborne kampanje Prilikom izvje{tavanja o skupovima sa izbornih kampanja, novinari }e izvje{tavati i o onim stavovima sa kojima se ne sla`u i vrijednostima koje ne dijele. Takav pristup pitanje je novinarske korektnosti, slu`i pravu gra|ana na slobodu informisanja, i podr`ava princip jednakih {ansi za sve politi~ke partije i druge u~esnike u izbornom procesu.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

31

Smjernice za na~elo 3
Eti~ki kodeksi 32

3.1 Komentar Mi{ljenja i ocjene u komentaru moraju biti zasnovani na ~injenicama. Komentar ne smije da bude prezentiran tako da stvara utisak da se radi o utvr|enoj ~injenici. 3.2 Intervju (a) Intervju se mo`e smatrati potpuno ispravnim sa novinarskog stanovi{ta ako je autorizovan od intervjuisane osobe, njegovog/njenog predstavnika, ili je o~igledno da postoji saglasnost intervjuisanog sa namjerom objavljivanja neautorizovanog intervjua. Korektno je, tako|e, objaviti neautorizovan intervju ako je jasno i intervjuisanom i osobi koja intervjui{e da }e njihov razgovor u cjelini ili djelimi~no biti publikovan u pisanoj ili audiovizuelnoj formi. Ako je sadr`aj intervjua prenesen u cjelosti ili djelimi~no, medij koji ga objavljuje mora da navede i njegov izvor. Ako se parafrazira osnovni sadr`aj ne~ijih usmeno izra`enih misli, pitanje je novinarske ~asti da navede izvor. (b) U slu~aju kada intervjuu prethodi izvje{taj, kao forma najavljivanja, mora se voditi ra~una da najava ne odudara od sadr`aja programskog konteksta koji se najavljuje. I u ovom slu~aju se mora voditi ra~una da se intervjuisana osoba za{titi od bilo kakvih neistina ili bilo ~ega drugog {to bi moglo da ugrozi njegovo/njeno dostojanstvo ili pravne interese. 3.3 Simboli~ke slike (a) Ako neka ilustracija, naro~ito fotografija, na prosje~nog ~itaoca mo`e ostaviti utisak da se radi o autenti~nom dokumentu, uprkos ~injenici da je u pitanju simboli~ka slika, takav slu~aj se mora pojasniti. Foto monta`a ili druge intervencije na autenti~nim dokumentima moraju biti jasno ozna~ene kao takve u propratnom tekstu ili na neki drugi, odgovaraju}i na~in. (b) Ako medij prilikom emitovanja/{tampanja koristi rekonstruisane scene, takav postupak mora biti jasan publici ili to mora biti nedvosmisleno ozna~eno glasom ili tekstom. (c) Arhivski materijali na televiziji moraju biti jasno ozna~eni kao takvi, a tonski inserti koji se koriste iz arhive radija moraju biti glasom najavljeni kao takvi. 3.4 Embargo Nametanje embarga, tokom kojeg je odre|ena informacija zadr`ana, opravdano je samo ako je to su{tinski va`no za objektivno i pa`ljivo izvje{tavanje. U principu, embargo predstavlja slobodan dogovor izme|u informatora i medija. Embargo treba po{tovati samo ako postoji objektivno opravdanje za to, kao {to je slu~aj govora koji tek treba da budu odr`ani, unaprijed datih izvje{taja o poslovnoj i drugim vrstama aktivnosti ili informacija o budu}im doga|ajima (sastanci, odluke, sve~ane ceremonije, itd.). Mediji ne smiju koristiti embargo za sticanje prednosti u odnosu na konkurente.

E

T

I

K

A

3.5 Rezultati istra`ivanja javnog mnjenja Kada objavljuju rezultate agencija za ispitivanje javnog mnjenja, mediji treba da navedu broj ispitanika, datum sprovo|enja istra`ivanja, identitet naru~ioca istra`ivanja, kao i pitanja postavljena u anketi. Ako niko nije naru~io istra`ivanje, mediji treba da istaknu da je ono sprovedeno na inicijativu same agencije. 3.6 Dnevne ankete U slu~aju dnevnog, ad-hoc, anketiranja gra|ana o kontroverznim dru{tvenim pitanjima, neophodno je ispoljiti posebnu dozu opreza i izbje}i mogu}nost manipulacija. 3.7 Pisma uredniku (a) Pisma uredniku su, po formi i sadr`aju, pogodna da pru`e ~itaocima/slu{aocima/gledaocima mogu}nost da izraze vlastito mi{ljenje i tako u~estvuju u procesu kreiranja javnog mnjenja. Du`nost je medija da pri objavljivanju tih pisama vode ra~una da njihov sadr`aj ni na koji na~in ne bude u suprotnosti sa novinarskim kodeksom. (b) Prepiska sa izdava~ima i uredni{tvima mo`e biti publikovana u vidu pisama uredniku, ako iz njene forme i sadr`aja proizilazi da je to u skladu sa `eljama po{iljaoca. Saglasnost se mo`e podrazumijevati ako se pisma odnose na izvje{taje i pri~e koje je objavio medij o kojem je rije~, ili na pitanja od op{teg interesa. Mediji nijesu zakonom obavezani da objave takva pisma. (c) Uobi~ajena je praksa da pisma uredniku budu objavljena sa imenom autora. Samo u izuzetnim slu~ajevima, na zahtjev autora, njegovo ime se mo`e izostaviti, uz napomenu: ”Ime poznato redakciji“. Mediji ne treba da objavljuju adresu autora pisma. Ako postoji bilo kakva sumnja u pravi identitet po{iljaoca, pisma ne treba objaviti. Nespojivo je sa ulogom medija objavljivanje pisama ~ije autorstvo nije pouzdano utvr|eno. (d) Skra}ivanje pisama je mogu}e ukoliko rubrika ”Pisma uredniku“ sadr`i stalnu napomenu da urednik zadr`ava pravo skra}ivanja pisama, a da se, pri tom, ne promijeni njihovo zna~enje. Ukoliko po{iljalac izri~ito zabranjuje promjene ili skra}enja, uredni{tvo se mora ili povinovati toj `elji ili odbiti da objavi pismo. (e) Sva pisma ~italaca/slu{alaca/gledalaca poslata uredniku tretiraju se kao uredni~ka tajna. Ona se nikada ne smiju dostaviti tre}im licima. Smjernice za na~elo 4 4.1 Ispravke
(a) Ako medij utvrdi da je objavio izvje{taj koji sadr`i bitno iskrivljene ~injenice, taj medij mora u najkra}em roku objaviti ispravku. Ispravka mora biti plasirana tako da odgovara plasmanu izvje{taja na koji se odnosi. Pri tom se mora jasno nazna~iti da se ispravka odnosi na prethodni nekorektni izvje{taj.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

33

Eti~ki kodeksi

(b) Ako medij utvrdi da je objavio pogre{an izvje{taj i time ugrozio reputaciju neke osobe ili institucije, mora, u najkra}em roku, objaviti izvinjenje. Izvinjenje mora biti plasirano tako da odgovara plasmanu izvje{taja na koji se odnosi. (c) ”Odgovara plasmanu“ u ovom kontekstu zna~i objavljivanje ispravke na istom mjestu (u slu~aju {tampanih medija) ili u istoj emisiji (u slu~aju elektronskih medija). (d) U slu~aju kada su neke osobe ili organizacije uvjerene da izvje{taj medija sadr`i neta~ne informacije ili neutemeljene kritike na njihov ra~un, one mogu od medija koji je objavio takav izvje{taj da zahtijevaju mogu}nost odgovora i ispravke neta~nih navoda. Medij treba da uva`i to pravo ukoliko se slo`i da je izvje{taj sadr`ao neta~ne informacije ili neutemeljene kritike.

Eti~ki kodeksi 34

4.2 Dokumentacija U slu~ajevima navedenim u smjernicama 4.1, mediji moraju neta~nosti ispraviti i u svojim arhivama, dokumentacijama i bazama podataka. Smjernice za na~elo 5 5.1 Govor mr`nje (a) Mediji ne smiju da objavljuju materijal koji je namijenjen {irenju neprijateljstva ili mr`nje prema osobama zbog njihove rase, etni~kog porijekla, nacionalnosti, pola, fizi~kih nedostataka, vjere ili politi~ke pripadnosti. Isto va`i i ako postoji velika vjerovatno}a da }e objavljivanje nekog materijala izazvati prethodno navedeno neprijateljstvo i mr`nju. (b) Novinari posebno moraju voditi ra~una da ni~im ne doprinesu {irenju etni~ke mr`nje kada izvje{tavaju o doga|ajima i pojavama koji u sebi sadr`e elemente etni~ke mr`nje. Obaveza je novinara da po{tuje druge dr`ave i nacije. 5.2 Izvje{tavanje o zlo~inu Kada se izvje{tava o zlo~inu, nije dozvoljeno da se pominje vjerska, etni~ka ili druga manjinska pripadnost osumnji~enog, osim ako ta informacija mo`e biti va`na da javnost shvati doga|aj. Naro~ito se mora imati na umu da pominjanje vjerske, etni~ke i druge manjinske pripadnosti osumnji~enog, mo`e izazvati ili produbiti predrasude prema manjinskim grupama, kojima je, ina~e, potrebna za{tita. Smjernice za na~elo 6 6.1 Istra`ivanje (a) Novinarsko istra`ivanje je nezamjenljiv instrument profesionalne obaveze da se poslu pristupa sa du`nom pa`njom i marljivo{}u. (b) U normalnim okolnostima novinari bi trebalo da koriste otvorene metode prikupljanja informacija, {to podrazumijeva njihovu jasnu profesionalnu identifikaciju. Nije u skladu sa profesijom novinara i ulogom medija da se novinari tokom istra`ivanja la`no predstavljaju i daju pogre{ne informacije o svom radu.

E

T

I

K

A

(c) Tajnom pribavljanju informacija mo`e se pribje}i samo onda kada one ne mogu da se dobiju kori{}enjem otvorenih metoda, a od izuzetnog su zna~aja za javnost. Te metode se, na primjer, mogu koristiti u slu~ajevima otkrivanja kriminalnih radnji, zloupotreba polo`aja ili u slu~ajevima otkrivanja ne~ega {to predstavlja opasnu prijetnju po zdravlje i bezbjednost gra|ana. (d) U slu~ajevima nesre}a i prirodnih katastrofa, novinari moraju imati u vidu da pru`anje hitne pomo}i `rtvama i osobama u opasnosti ima prioritet u odnosu na pravo javnosti da zna.

Eti~ki kodeksi

6.2 Istra`ivanje me|u ljudima koji tra`e za{titu Novinarsko istra`ivanje treba da bude sprovedeno sa du`nim saosje}anjem i diskrecijom u slu~ajevima gdje postoji li~na `alost ili {ok, kada su u pitanju ljudi sa fizi~kim i mentalnim o{te}enjima, kao i djeca i mladi uop{te. Ograni~ena mo} rasu|ivanja ili posebna situacija u kojoj se nalaze takvi ljudi, ne smije se zloupotrebljavati radi dobijanja informacija. 6.3 Ekskluzivne informacije Uobi~ajena je novinarska praksa da se objavljuju ekskluzivne informacije i pri~e. Do njih se dolazi jedino procesom prikupljanja podataka, a ne tra`enjem monopola na informacije koje se dobijaju od javnih li~nosti. Javne li~nosti treba da daju informacije ne favorizuju}i ograni~eni broj novinara, odnosno medija. 6.4 Pla}anje informacija Novinari ne bi trebalo da pla}aju ljudima kako bi do{li do informacija, osim u slu~ajevima kada je vrijednost informacije od izuzetnog zna~aja za javnost. Smjernice za na~elo 7 7.1 Povjerljivost (a) U slu~aju kada je neka osoba pristala da pru`i informacije samo pod uslovom da se njen identitet ne otkrije i novinar se slo`i sa tim uslovom, on mora da po{tuje tu odluku i odbije da otkrije identitiet izvora informacija. Novinar, me|utim, treba da ka`e osobi koja je izvor informacija da }e njen/ njegov identitet morati da bude otkriven pred sudom ako je ta informacija neophodna za razrje{enje ili osuje}ivanje te{kog krivi~nog djela. (b)Elektronski mediji }e odgovaraju}im tehni~kim postupcima (distorzija glasa i zamagljivanje lica) obezbijediti tajnost identiteta osobe koja daje izjavu pod uslovom anonimnosti. (c) Dokumenti ozna~eni kao tajni mogu se objaviti ako se, poslije pa`ljivog razmatranja, utvrdi da potreba javnosti da zna ima prevagu nad razlozima kojima se opravdava tajnost.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

35

Eti~ki kodeksi 36

7.2 Djelatnost tajnih slu`bi Aktivnosti novinara i izdava~a u tajnim slu`bama nespojivi su sa ulogom medija u dru{tvu i njihovim presti`om. Informacije tajnih slu`bi ne smiju se dovoditi u vezu sa pravom novinara na profesionalnu tajnu. Smjernice za na~elo 8 8.1 Pravo na privatnost (a) Novinar ne smije da zadire u privatni `ivot neke osobe i izvje{tava o njemu bez dozvole te osobe. Pravo javnosti da zna mora se uvijek pa`ljivo odmjeriti u odnosu na li~na prava ljudi. (b) Izvje{tavanje o privatnom `ivotu neke osobe mo`e biti opravdano samo u slu~ajevima od posebnog interesa za javnost. Takvi slu~ajevi su, na primjer, radnje koje ugro`avaju zdravlje i bezbjednost gra|ana i dru{tva (kriminalne i teroristi~ke radnje, korupcija, itd.). Izvje{tavanje o privatnom `ivotu neke osobe, opravdano je i ako se time sprje~ava da javnost bude zavedena izjavom ili postupkom nekog pojedinca, kao, recimo, u slu~aju kada neka osoba radi odre|ene stvari u privatnom `ivotu, a javno ih osu|uje. (c) Novinari imaju pravo da istra`uju privatni `ivot nekoga ko obavlja ili namjerava da obavlja javnu funkciju. Korektno se postupa onda kada se time `eli utvrditi pogodnost te osobe za posao koji obavlja ili `eli da ga obavlja. (d) @rtve nesre}a ili zlo~ina imaju pravo na posebnu za{titu svojih imena. Nije uvijek pravilo da se otkrije identitet `rtve radi toga da bi javnost bolje razumjela nesre}u ili zlo~in. Izuzeci se mogu tolerisati ako je doti~na osoba javna li~nost ili u slu~aju posebnih okolnosti. (e) Kada su u pitanju ~lanovi porodice i drugi ljudi koji su indirektno pogo|eni nesre}om ili koji nemaju ni{ta sa zlo~inom i nesre}om, mora se biti krajnje obazriv pri objavljivanju njihovih imena i slika. (f) Privatne adrese ljudi u`ivaju posebnu za{titu. (g) Fizi~ke ili mentalne bolesti, kao i povrede, pripadaju sferi privatnosti pogo|enih osoba. Iz obzira prema takvim osobama i ~lanovima njihovih porodica, u takvim slu~ajevima mediji ne treba da objavljuju imena i fotografije, i treba da izbjegavaju omalova`avaju}e izraze da bi opisali bolest i patnju. Tako se treba vladati ~ak i kada su pomenuti izrazi u svakodnevnoj upotrebi. (h) Izvje{tavanje o samoubistvima od novinara zahtijeva krajnju uzdr`anost i odmjerenost. U takvim situacijama ne treba objavljivati imena i detaljan opis okolnosti u kojima se samoubistvo desilo. Izuzeci su opravdani samo ako je to od izuzetnog interesa za javnost. (i) Izvje{taj je neadekvatno senzacionalan ako se osoba na koju se on odnosi tretira kao objekat. Ovo se naro~ito ti~e slu~ajeva kada izvje{taji o osobama koje umiru, fizi~ki ili mentalno pate, prevazilaze interes javnosti i potrebu publike za informacijom. (j) Prihvatljiva granica, prilikom izvje{tavanja o nesre}ama i prirodnim katastrofama, jeste ona koja zna~i po{tovanje prema patnji `rtava i osje-

E

T

I

K

A

}anjima ~lanova njihovih porodica. @rtve nesre}e ne smiju se dovesti u situaciju da po drugi put pate zbog prikazivanja u medijima. (k) Sve smjernice koje se ti~u prava na privatnost va`e – gdje je to mogu}e – i kada se radi o pokojnicima.

Eti~ki kodeksi

8.2 Medicinska istra`ivanja i terapija (a) Izvje{taji o navodnim uspjesima ili neuspjesima medicinskih ili farmaceutskih istra`ivanja u borbi protiv ozbiljnih bolesti zahtijevaju obazrivost i pove}an osje}aj odgovornosti. Stoga, ni tekst, ni prezentacija, ne treba da obuhvate bilo {ta {to bi moglo da podgrije neosnovane nade bolesnima i ~lanovima njihovih porodica u mogu}nost izlje~enja u dogledno vrijeme, ako to nije u skladu sa stvarnim stanjem medicinskih istra`ivanja. Nasuprot tome, kriti~ki intonirani ili jednostrani izvje{taji ne bi trebalo da dovedu ozbiljno bolesne osobe u situaciju koja pove}ava njihovu nesigurnost i dodatno podsti~e sumnju u mogu}i uspjeh terapeutskih mjera. (b) Kada izvje{tava o aktivnostima samozvanih iscjelitelja i nadriljekara, novinar mora iskazati posebnu dozu razlo`ne sumnje i uzdr`anosti. (c) Izvje{tavaju}i o {irenju zaraznih i drugih boesti, novinar mora imati u vidu ~injenicu da pravo na progla{avanje epidemija ima samo za to nadle`an dr`avni organ. Smjernice za na~elo 9 9.1 Interesi djece (a) Mediji su obavezni da postupaju u skladu sa na~elima Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima djece i da sa posebnom pa`njom istra`uju informacije koje zadiru u interese djece. (b) Mediji su obavezni da iska`u poseban obzir kada intervjui{u, fotografi{u ili snimaju maloljetnike. Smjernice za na~elo 10 10.1 Izvje{tavanje iz sudnice i o zlo~inu (a) Izvje{taji o istrazi i sudskim slu~ajevima slu`e da na pa`ljiv na~in obavijeste javnost o zlo~inu, krivi~nom gonjenju i sudskoj presudi. Pretpostavlja se da je osoba nevina sve dok sud ne doka`e suprotno, ~ak i ako je on/ona priznala krivicu. ^ak i u slu~ajevima kada je krivica o~igledna za javnost, optu`ena osoba ne mo`e se predstavljati krivom u okviru sudske procjene sve do dono{enja presude. (b) Portretisanje li~nosti kojim se prejudicira njen karakter, kao i optu`be na njegov/njen ra~un naru{avaju ustavni princip za{tite ljudskog dostojanstva, i to pravilo tako|e va`i za one koji mogu biti progla{eni kriminalcima. Cilj izvje{tavanja iz sudnice ne smije biti da se okrivljeni kazni sa dru{tvenog aspekta, tako {to }e mediji biti kori{}eni kao ”stub srama“. (c) Kada medij po~ne da izvje{tava o odre|enom krivi~nom slu~aju, mora ga pratiti i u kontinuitetu izvje{tavati o njemu. Kada medij izvje{tava o

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

37

optu`enom ~ije je ime naveo ili je ono poznato {irem krugu javnosti, mora da informi{e i o eventualnoj osloba|aju}oj presudi ili ubla`avanju optu`be. Ovo se ti~e i slu~ajeva odustajanja od istrage. (d) Kritika i komentar u vezi sa odre|enim slu~ajem moraju se jasno razlikovati od izvje{tavanja o sudskoj proceduri. (e) Mediji ne smiju da otkrivaju identitet `rtava seksualnog nasilja ili da objavljuju materijal koji bi mogao da doprinese otkrivanju njihovog identiteta. Druga~ije se mo`e postupati samo ako su `rtve saglasne da im se otkrije identitet ili ako zakon ovla{}uje medije da to u~ine. (f) Mediji bi, generalno gledano, trebali da izbjegavaju objavljivanje identiteta ro|aka ili prijatelja optu`enih ili osu|enih za zlo~in. Druga~ije se mo`e postupati ako je to neophodno za kompletno, pravi~no i ta~no izvje{tavanje o zlo~inu ili zakonskom postupku. (g) Kada se izvje{tava o istrazi i krivi~nom sudskom postupku protiv mladih osoba i njihovom pojavljivanju na sudu, mediji moraju biti posebno obazrivi, imaju}i u vidu budu}nost takvih osoba. Ovo se tako|e odnosi i na mlade koji su `rtve zlo~ina.

Eti~ki kodeksi 38

10.2 Izvje{tavanje o nasilju Izvje{tavaju}i o stvarnom ili prijete}em ~inu nasilja, mediji treba da pa`ljivo odvagaju interes javnosti za informacijom i interes `rtava i drugih ljudi koji su uklju~eni. U takvim slu~ajevima treba se posebno truditi da izvje{tavanje bude nepristrasno, i ne smije se dozvoliti da medij postane instrument kriminalaca. Mediji ne treba da samoinicijativno poku{avaju da posreduju izme|u policije i kriminalaca. Ne smiju se intervjuisati izvr{ioci nasilnih radnji, ukoliko nije apsolutno neophodno pokriti doga|aj korektno i neutralno u vi{em interesu javnosti. 10.3 Koordinacija sa vlastima/„restrikcije“ vijesti U principu, mediji ne prihvataju ”restrikcije“ vijesti. Koordinacija izme|u medija i policije mogu}a je samo u slu~ajevima kada novinari svojim ~injenjem ili ne~injenjem mogu pomo}i da se za{titi ili spasi `ivot i zdravlje `rtve i drugih uklju~enih osoba. Mediji }e, po zahtjevu policije, uvesti djelimi~ni ili kompletni embargo na vijesti na odre|eno vrijeme u cilju rje{avanja zlo~ina, ako je zahtjev uvjerljivo opravdan. Smjernice za na~elo 11 11.1 Pozivi i pokloni Sloboda odlu~ivanja i nezavisnog procjenjivanja medija i njihovih uredni{tava bi}e ugro`ena u slu~ajevima primanja poklona ~ija vrijednost prema{uje uobi~ajeni simboli~ni nivo. Novinari, stoga, ne treba da prihvataju nikakva pla}anja, nadoknadu tro{kova, popuste, donacije, besplatna ljetovanja, poslovna putovanja, poklone ili bilo koje druge beneficije koje bi mogle da nanesu {tetu njihovom profesionalnom kredibilitetu, kao i reputaciji medija za koji rade.

E

T

I

K

A

U slu~aju prihvatanja bilo kakvih beneficija, novinar mora prethodno da obezbijedi saglasnost glavnog urednika ili direktora medija u kojem radi.

Eti~ki kodeksi

11.2 Pritisak ili uticaj Novinari ne smiju da podlegnu pritiscima i uticaju osoba koje imaju politi~ki, akcionarski ili zastupni~ki interes u medijima za koje rade i prikriju ili iskrivljuju informacije koje javnost ima pravo da zna. 11.3 Podjela funkcija Ako novinar ili izdava~ obavljaju i neku drugu funkciju uz novinarski posao, na primjer u vladi, organima javne uprave ili preduze}u, oni moraju strogo voditi ra~una da odijele te funkcije. Isti princip va`i i ako je u pitanju obrnut slu~aj. Treba stalno imati na umu da sukob interesa nanosi {tetu poziciji medija. 11.4 Razlika izme|u informativnog sadr`aja i reklama Reklame, novinske strane ili programi koje pla}aju sponzori, moraju se jasno razlikovati od informativnog sadr`aja i moraju biti tako kreirane i predstavljene da ih ~italac/slu{alac/gledalac prepozna kao takve. Novinar ne smije da se bavi reklamno-propagandnim poslovima. 11.5 Materijal namijenjen za odnose sa javno{}u Potreba za stalnim sticanjem i odr`avanjem kredibiliteta medija iziskuje posebnu pa`nju kada se radi o propagandnim i reklamnim sadr`ajima. Tekstovi, tv i radio prilozi ili programi koji se odnose na preduze}a, njihove proizvode, usluge ili doga|aje u vezi sa preduze}ima ne smiju da prekora~e granicu prikrivene reklame. Rizik da se to u~ini naro~ito je veliki ako pri~a prevazilazi opravdani interes javnosti ili interesovanje publike za tu informaciju. Ovo se tako|e odnosi na reklamne tekstove, fotografije, tv i radio priloge i ilustracije koji nijesu pro{li ure|iva~ku obradu. Smjernice za ne~elo 12 12.1 Solidarnost Novinari treba da budu solidarni i {tite me|usobno svoja prava bez obzira na razlike u politi~kim ili drugim uvjerenjima. 12.2 Plagijat Novinar ne smije da se bavi plagiranjem. Pod plagijatom se podrazumijeva kori{}enja tu|ih informacija, rije~i, ideja i slika bez odgovaraju}eg navo|enja izvora. Ove smjernice nijesu definitivne, ve} se mogu dora|ivati u skladu sa eti~kim dilemama koje bude donosila praksa. Samoregulatorno tijelo koje }e brinuti o po{tovanju Kodeksa novinara Crne Gore bi}e ovla{}eno da, u duhu op{tih eti~kih normi Kodeksa, predla`e nove smjernice ili dopunu postoje}ih.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

39

Eti~ki kodeks elektronskih medija*
Eti~ki kodeksi 40

Preambula Ustavi Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srbije, Republike Crne Gore i me|unarodni pravni dokumenti garantuju slobodu informisanja, izra`avanja mi{ljenja i pravo na nezavisan kriti~ki stav. Urednici, novinari i ostali programski stvaraoci u elektronskim medijima ne smeju dozvoliti da na njihov rad uti~u li~na uverenja, problemi i pritisci – politi~ki, ekonomski ili neki drugi. Ovi principi odraz su profesionalne etike medija. Oni obuhvataju du`nosti, u granicama ustava i me|unarodnih obaveza. Ovim principima izra`ava se obaveza medija da budu odgovorni prema javnosti, da slu`e interesima dru{tva i pru`e mogu}nost izbora. Mediji bi trebalo da se pridr`avaju navedenih principa kako bi sa~uvali svoju slobodu. Du`nosti novinara Ta~nost 1. Izve{tavanje mora da bude zasnovano na ~injenicama koje su potkrepljene dokazima. Najmanje dva izvora trebalo bi da potvrde informaciju pre nego {to ona bude objavljena. Ta~nost podrazumeva ne samo puko proveravanje ~injenica. Sve informacije trebalo bi dobro odmeriti kako bi se do{lo do istine. 2. Va`nije je da informacija bude proverena nego da bude brzo saop{tena, posebno kada su u pitanju ljudski `ivoti. 3. Izvor se mora objaviti kada su informacije i mi{ljenja sporni. 4. Ako postoje zakonska ili neka druga ograni~enja za objavljivanje informacija, javnosti se to mora staviti do znanja. 5. Novinari treba da budu nepristrasni u izve{tavanju i da u izve{taj uklju~e svako mi{ljenje koje obja{njava doga|aj. U situacijama kada je nemogu}e do}i do informacije ili mi{ljenja nekog od u~esnika u doga|ajima o kojima se izve{tava novinari moraju o tome obavestiti javnost. Tako|e, ako neko od u~esnika odbije da sara|uje, to mora biti nazna~eno. 6. Elektronski mediji se moraju suprotstaviti u~esnicima u `ivom programu koji se uvredljivo izra`avaju. 7. Ako je, iz bilo kog razloga, emitovana pogre{na informacija, stanica bi trebalo u {to kra}em roku da objavi ispravku i da se, na odgovaraju}i na~in, izvini pojedincu ili organizaciji koji su pogo|eni dezinformacijom. 8. Arhivski materijal treba da bude jasno ozna~en prilikom emitovanja kako auditorijum ne bi stekao pogre{an utisak da se radi o aktuelnom doga|aju.
*Ovaj kodeks prvi je takav dokument u Jugoslaviji. Usvojen je u Beogradu, 22. februara 2002. godine. U izradi teksta Kodeksa u~estvovali su, izme|u ostalih, ANEM, NUNS, RTS/Radio Beograd 202 i Novosadska {kola novinarstva.

E

T

I

K

A

Pravednost 1. Urednici i novinari moraju se postarati da vest (~injeni~no izve{tavanje) bude jasno odvojena od mi{ljenja. 2. Novinari se moraju postarati da sporna informacija bude potpuno razja{njena. 3. Li~no uverenje i mi{ljenje novinara ne smeju da uti~u na izbor teme i na~in na koji se ona predstavlja. Javnost ne bi trebalo u izve{tavanju da prepozna li~no ube|enje ili mi{ljenje novinara. 4. Novinari se moraju suprotstaviti onima koji ne priznaju ljudska prava ili se zala`u za diskriminaciju bilo koje vrste prema nekoj etni~koj ili dru{tvenoj grupi. 5. Novinari imaju obavezu da za{tite izvor informacija. Oni moraju da po{tuju obe}anja data svom izvoru informacija. Ako je izvor dao ”nezvani~nu“ informaciju, ona ne sme biti upotrebljena tako da otkrije identitet izvora. Li~na etika 1. Novinari bi trebalo da odbiju da izve{tavaju o pojedincima ili organizacijama sa kojima su interesno povezani. Ukoliko uprava ili vlasnik stanice imaju veze sa bilo kojim pojedincem ili organizacijom o kojima se izve{tava, to treba u izve{taju jasno staviti do znanja. 2. Novinari ne bi trebalo da prihvataju li~ne poklone ili usluge od bilo kog pojedinca ili organizacije o kojima se izve{tava. 3. Novinari ne smeju koristiti svoj polo`aj radi li~ne koristi bilo koje vrste. 4. Elektronski mediji treba da budu vrlo oprezni kada je u pitanju ponuda za poslovna putovanja. Finansijer (ekonomski ili bilo koji drugi) ne sme odre|ivati koji }e novinar biti odabran u takvom slu~aju, na koji }e na~in izve{tavati, odnosno da li }e uop{te izve{tavati. Vlada, politika i interesne grupe - nezavisnost ure|iva~ke politike 1. Urednici i novinari ne smeju da izve{tavaju o politi~kim ili drugim zbivanjima koja se ti~u njihove li~ne pripadnosti nekoj politi~koj partiji, ekonomskoj, verskoj ili interesnoj grupi. 2. Urednici moraju da zadr`e potpunu kontrolu nad sadr`ajem i kontekstom informacija koje se objavljuju. Niko ne sme odre|ivati uslove svog u~e{}a u programu. 3. Urednici i novinari moraju biti otvoreni i po{teni prema javnosti. U slu~aju da postoje neke posebne okolnosti prilikom emitovanja programa, moraju joj to staviti do znanja. Na primer, ako politi~ar iz bilo kog razloga odbije da u~estvuje u zajedni~koj debati, planirani program se mora emitovati, ali se mora i objasniti za{to je taj u~esnik odsutan. 4. Urednici i novinari moraju svim u~esnicima u programu objasniti okolnosti i kontekst njihovog u~e{}a. Ako se snimljeni materijal montira pre prikazivanja, trebalo bi obratiti posebnu pa`nju na to da stavovi u~esnika

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

41

Eti~ki kodeksi

budu odgovaraju}e prikazani. Me|utim, u~esnici nemaju pravo da odre|uju na~in na koji }e materijal biti montiran ili predstavljen. 5. Politi~ki program, bez obzira na to da li je pla}en ili se emituje besplatno, mora biti vremenski strogo ograni~en, emitovan u odgovaraju}im terminima i sa obaveznom naznakom da se radi o politi~kom programu. 6. Ukoliko je politi~ki program pla}en, to mora biti jasno potpisano (TV) ili najavljeno (radio). Ovo se ti~e svih oblika pla}enog programa, bilo da je re~ o politi~kim partijama, politi~arima ili nekim drugim interesnim grupama. 7. Mediji bi trebalo jedinstveno da pru`e otpor pritisku vlade, politi~kih partija i drugih interesnih grupa, kao i komercijalnom pritisku. 8. Urednici i novinari moraju da pru`e otpor vladi u nastojanjima da pod izgovorom za{tite nacionalnog interesa spre~i da se izve{tava o odre|enim doga|ajima, jer interesi vlade nisu nu`no i nacionalni interesi. 9. Cenzura je izri~ito zabranjena ustavima i me|unarodnim dokumentima i urednici i novinari bi trebalo da se odupru poku{ajima me{anja u njihov rad u normalnim okolnostima. 10. Elektronski mediji pre svega imaju odgovornost prema javnosti. [to je stepen njihove odgovornosti ve}i, to su oni manje podlo`ni uticajima.

Eti~ki kodeksi 42

Izve{tavanje o etni~kim i drugim dru{tvenim zajednicama 1. Elektronski mediji moraju da budu nepristrasni, verodostojni svedoci vremena i da jasno razdvajaju ~injenice od mi{ljenja kada izve{tavaju o rasizmu, verskoj netrpeljivosti i drugim oblicima diskriminacije. 2. Stanice moraju da insistiraju na zabrani svih oblika diskriminacije, zasnovanih na razli~itostima kao {to su etni~ke, verske, politi~ke, polne, rasne, seksualne, fizi~ke, mentalne i zdravstvene. 3. Elektronski mediji moraju da izbegnu stereotipe i predrasude kada izve{tavaju o nekoj grupi. Oni treba da se suprotstave sagovornicima kada u intervjuima i diskusiji izra`avaju stereotipe i predrasude. 4. Elektronski mediji moraju da izbegavaju uvredljivo izra`avanje. Terminologija i jezik koji se koriste ne smeju biti uvredljivi za pripadnike grupa o kojima se govori. 5. Ako sagovornici u svojoj izjavi koriste uvredljive izraze i karakterizaciju, stvaraoci programa trebalo bi dobro da razmisle o tome da li da emituju takav materijal. Ako je takva izjava klju~na za izve{tavanje, mora se navesti njen izvor. 6. Etni~ku pripadnost ili neku drugu karakteristiku grupe ne bi trebalo pominjati ako nije va`na za izve{tavanje. U izve{tajima o kriminalu to je retko kad va`no. 7. Elektronski mediji trebalo bi da budu vrlo odre|eni u imenovanju grupa koje su po~inile nasilje i moraju voditi ra~una o tome da ne izjedna~avaju naciju, etni~ku grupu ili bilo koju drugu grupu sa aktivnostima odre|enog dela zajednice.

E

T

I

K

A

8. Elektronski mediji treba da izbegavaju kori{}enje opisnih prideva ili priloga kada govore o nekoj grupi ili organizaciji, jer opisni pridevi ili prilozi ukazuju na njihov odnos prema grupi ili organizaciji o kojoj je re~. 9. Elektronski mediji trebalo bi da daju prostor za odgovor grupi kojoj je naneta uvreda, ~ak i onda kada je uvredu naneo sagovornik, a ne predstavnik stanice. 10. Elektronski mediji ne treba da izjedna~avaju dr`avu sa nacijom i verom. 11. Elektronski mediji, urednici i novinari moraju da omogu}e svim grupama i delovima dru{tva pravedno i ravnopravno izve{tavanje u svojim programima, te da im tako i pristupe.

Eti~ki kodeksi 43

Javni interes 1. Elektronski mediji moraju da upozore auditorijum pre nego {to emituju slike masakra i druge uznemiruju}e sadr`aje. 2. Elektronski mediji ne bi trebalo da pominju identitet nastradalih pre nego {to nadle`ni organi o tome obaveste porodicu. 3. Elektronski mediji treba da po{tuju pravo na privatnost, pod uslovom da se ne radi o pitanjima od javnog interesa. 4. Treba obratiti posebnu pa`nju na programe koji se emituju u terminima koje mogu pratiti deca. 5. Pre 22 sata ne bi trebalo emitovati materijal koji mo`e uznemiriti decu. Ovo se posebno odnosi na pornografiju, nasilje i neprimereno izra`avanje. 6. Pojavljivanje dece u programu mora biti posebno pa`ljivo regulisano i podrazumeva prethodno odobrenje roditelja ili staratelja. Odnos medija prema terorizmu i nasilju 1. Novinari su du`ni da obaveste policiju kada dobiju informaciju odnosno upozorenje o mogu}em ugro`avanju ljudskih `ivota. Nakon konsultacija, prema takvoj informaciji trebalo bi se posebno pa`ljivo odnositi. 2. Elektronski mediji ne bi smeli da pru`aju mogu}nost da se javnosti obra}aju oni koji promovi{u ili podsti~u nasilje. Oni bi trebalo da izbegavaju senzacionalizam i glorifikaciju nasilja. 3. Odluka o emitovanju informacije o grupama i pojedincima koje koriste nezakonita sredstva za postizanje svojih ciljeva trebalo bi da bude motivisana javnim interesom. 4. Uobi~ajena procedura je da se objavi identitet intervjuisane osobe ukoliko bezbednost te osobe nije dovedena u pitanje. Ako je anonimnost zagarantovana, ona mora biti po{tovana u potpunosti. 5. Kada novinari izve{tavaju o nezakonitim politi~kim aktivnostima, ne smeju zaboraviti na svoju odgovornost da izve{tavaju o ~injenicama istinito i da se suprotstave ekstremnim stavovima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

Preporu~uje se da sva profesionalna tela, medijske organizacije, elektronski mediji i novinari usvoje ovaj kodeks. Kodeks bi trebalo da bude osnova za edukaciju zaposlenih u elektronskim medijima i za odgovoran odnos medija prema dru{tvenoj zajednici.

44

E

T

I

K

A

3
Organizacije i udru`enja u zemljama EU
Eti~ki kodeksi

Austrija - Savet za {tampu -

Osnove za novinarski rad*
Preambula Novinarstvo zahteva slobodu i odgovornost. Izdava~i novina, izdava~i uop{te, odgovorni ljudi na radiju i televiziji, kao i novinari, snose u demokratiji posebnu odgovornost za `ivotno potrebnu slobodu medija. Od vode}ih snaga u jednoj redakciji posebno se tra`i: na vama je da brinete o o~uvanju osnova za novinarski rad u svakoj posebnoj oblasti. Austrijski savet za {tampu predstavlja platformu za sve koji se javno obavezuju na primenu slobode {tampe u skladu sa traganjem za istinom i korektno{}u, i koji su spremni da se u tome konkretnim povodima podvrgnu proveri Saveta za {tampu. Stalna i dobrovoljna samoregulacija primeren je na~in ispravnog odnosa prema obavezama novinarstva. Otuda je Austrijski savet za {tampu, za sve one koji se bave pravljenjem, {irenjem i komentarisanjem vesti u novinskim preduze}ima, ustanovio slede}a pravila (Kodeks ~asti u austrijskom novinarstvu), koja se prema potrebi mogu dopunjavati ili tuma~iti. Ove osnove va`e za sve delove jednog lista koji potpadaju pod redakcijsku odgovornost. Novine i ~asopisi koji izraze spremnost da se pridr`avaju Kodeksa ~asti obavezuju se da u svakom slu~aju objavljuju saznanja Austrijskog saveta za {tampu i kad su na {tetu njih samih, ako on odlu~i da ta saznanja treba obnarodovati. 1. Sloboda 1.1. Sloboda u izve{tavanju i komentarisanju, u re~i i slici, bitan je deo slobode {tampe. Sakupljanje i {irenje vesti i komentara ne sme se ometati. 1.2. Granice ove slobode, kad je re~ o delovanju Saveta za {tampu, nalaze se u samoregulaciji zasnovanoj na odredbama ovog Kodeksa ~asti. 2. Ta~nost 2.1. Savesno i korektno pribavljanje i prezentiranje vesti i komentara jesu vrhunska obaveza novinara. 2.2. Navodi obele`eni znacima navoda moraju da budu {to doslovniji. Navod po smislu ne sme da bude pod znacima navoda. Anonimne navode treba izbegavati, osim kada je u pitanju bezbednost te osobe ili spre~avanje neke velike {tete koja bi mogla da joj bude nanesena. 2.3. Optu`be ne smeju da se izri~u bez dokaza da je postojao bar poku{aj da se dobije stav okrivljenog lica ili institucije. Ako je re~ o preno{enju javno podignute optu`nice, to mora jasno da se nazna~i.
*Stanje na dan 21. 1. 1999.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

45

Eti~ki kodeksi

2.4. Ako se objavi neta~an podatak, dobrovoljna ispravka je ne{to {to se u novinarstvu smatra prirodnim i {to se samo po sebi razume. 2.5. Kad povodom nekog izve{taja ~italac po{alje osnovanu ispravku, ona treba da bude objavljena {to pre i u {to {irem obimu. 2.6. Ako se u slu~aju koji se prati donese va`na sudska ili administrativna odluka, ili se pojave nova saznanja bitna za slu~aj, to se mora objaviti.

3. Raznolikosti 3.1. ^itaocima mora da bude jasno da li neki tekst prikazuje ~injeni~no stanje, prenosi tu|a mi{ljenja, ili je re~ o komentaru. 3.2. Pre nego {to se prenese tu|e mi{ljenje, mora da bude proverena njegova osnovanost, pogotovo ako postoji osnovana sumnja u ta~nost navoda. 3.3. Fotomonta`e i obra|ene slike koje povr{ni ~itaoci mogu da shvate kao dokumentarne snimke moraju biti jasno ozna~ene kao monta`e ili obrade. 4. Uticaji 4.1. Uticaj osoba sa strane na sadr`inu ili vrstu redakcijskog priloga nije dopustiv. 4.2. Nedopustivi poku{aji da se ostvari uticaj ne javljaju se samo u vidu intervencija ili pritisaka ve} i u nu|enju povlastica koje prevazilaze delokrug neposredne profesionalne delatnosti. 4.3. Ko u vezi sa svojom novinarskom delatno{}u prima poklone ili druge stvari li~ne namene kojima bi moglo da se uti~e na novinarsku interpretaciju, ogre{uje se o novinarsku etiku. 4.4. Li~ni materijalni interesi ne smeju da uti~u na novinarski rad. 4.5. Ekonomski interesi izdava~a ne smeju da uti~u na ure|iva~ku politiku na na~in koji bi imao za posledicu pogre{no informisanje ili prikrivanje zna~ajnih informacija. 4.6. Kada izve{tava o putovanjima na koja je pozvan, novinar to mora i da nazna~i. 5. Za{tita li~nosti 5.1. Svaki ~ovek poziva se na o~uvanje svojih prava i dostojanstva li~nosti. 5.2. Li~na klevetanja, uvrede i ismevanja u neskladu su s novinarskom etikom. 5.3. Osobe ~iji su `ivoti ugro`eni ne smeju da budu identifikovane u medijskim izve{tajima ako se time mo`e uve}ati postoje}a opasnost. 5.4. Pau{alna sumnji~enja i pau{alne uvrede lica ili grupe lica treba u svakom slu~aju izbegavati. 5.5. Nedopustiva je bilo kakva diskriminacija na rasnim, verskim, nacionalnim ili drugim osnovama. 5.6. Nedopustiva su omalova`avanja ili vre|anja verskih u~enja ili priznatih crkava i verskih zajednica koja mogu da izazovu opravdan gnev.
46

E

T

I

K

A

5.7. Nedopustivo je objavljivanje ”iskrivljenih„ fotografija kojima se omalova`avaju neka lica ili grupa lica.

Eti~ki kodeksi 47

6. Oblast intime 6.1. Intiman deo `ivota svake li~nosti po pravilu je za{ti}en. 6.2. Kada je re~ o deci, za{tita intimne sfere ima prednost nad vredno{}u informacije. 6.3. Pre objavljivanja slika i izve{taja o mladima, treba pa`ljivo razmisliti da li je to od javnog interesa. 6.4. Izve{taji o mladala~kim prestupima ne smeju da ote`avaju, ili ~ak da spre~avaju, mogu}e uklju~ivanje mladih ljudi u dru{tvenu zajednicu. U takvim slu~ajevima treba izostaviti puna imena. 6.5. Preporu~uje se posebna uzdr`anost pri ispitivanju ili fotografisanju dece u izve{tavanju koje bi moglo na njih negativno da uti~e. 7. Prikupljanje informacija 7.1. Usmeni ili pisani podaci, kao i fotografije, ne smeju se pribavljati na ne~astan na~in. 7.2. Ne~asni na~ini su, na primer, dovo|enje u zabludu, pritisak, zastra{ivanje, brutalno iskori{}avanje emotivno stresnih situacija, ili kori{}enje skrivenih prislu{nih ure|aja. 7.3. Za objavljivanje privatnih fotografija treba tra`iti saglasnost lica o kojima je re~, a u slu~aju maloletnika njihovih tutora, sem kada je objavljivanje takvih fotografija od javnog interesa. 8. Posebne rubrike 8.1. Izve{taji sa putovanja i turisti~ki izve{taji treba na prigodan na~in da upu}uju i na dru{tvene i politi~ke okvirne uslove i pozadine (npr. na ozbiljna kr{enja ljudskih prava). 8.2. U izve{taj koji govori o putovanju automobilom treba da bude unet i ekolo{ki saobra}ajni i energentski kontekst. 8.3. Turisti~ki, automobilski i gastronomski izve{taji, kao i sve ocene konzumnih dobara i usluga, treba da prate razumljive kriterijume, kao da su ih sa~inile novinarski stru~ne osobe. 9. Javni interes 9.1. U konkretnim slu~ajevima, pogotovo kad je re~ o javnim li~nostima, bi}e potrebno bri`ljivo odmeriti interes te li~nosti da se odre|eni izve{taj odnosno fotografija ne objavi, nasuprot interesu javnosti da to bude objavljeno. 9.2. Javni interes, u smislu Kodeksa ~asti u austrijskom novinarstvu, postoji pogotovo kad je re~ o rasvetljavanju te{kih prekr{aja (zlo~ina), za{titi javne bezbednosti ili zdravlja, ili kad se javnost dovodi u zabludu. 9.3. Fotografije kojenevode ra~una o privatnosti snimljene osobe (npr. iz zasede) mogu se objaviti samo kada je javni interes o~igledan i kad nisu voajerske.
Preveo sa nema~kog \or|e Dimitrijevi}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Belgija
Eti~ki kodeksi

Kodeks novinarskih na~ela
Sloboda izra`avanja jedno je od osnovnih prava ~oveka, neophodan uslov za prosve}ivanje i informisanje javnog mnjenja. U nastojanju da sa~uvaju integritet i slobodu {tampe, Belgijska asocijacija novinskih izdava~a, Op{ta asocijacija profesionalnih novinara Belgije i Nacionalna federacija informativnih biltena usvojile su slede}i kodeks principa novinarstva 1982. godine.

1. Sloboda {tampe Sloboda {tampe je temeljna odbrana slobode izra`avanja, bez koje je nemogu}e osigurati za{titu drugih osnovnih gra|anskih prava. Radi slobodnog oblikovanja javnog mnjenja, novinari moraju imati pravo da bez smetnji sakupljaju i objavljuju informacije i komentare. 2. ^injenice ^injenice se moraju prikupljati i o njima se mora izve{tavati bez predrasuda. 3. Razdvajanje vesti od komentara Razdvajanje ~injenica o kojima se izve{tava od komentara mora biti o~igledno. Ovaj princip ne sme ometati novinara/list da predstavi sopstvena mi{ljenja, niti mi{ljenja drugih. 4. Po{tovanje razli~itih mi{ljenja Novinarstvu je svojstveno da prepoznaje i po{tuje raznolikost mi{ljenja, brani slobodu objavljivanja razli~itih gledi{ta. Ono se protivi svakoj diskriminaciji na osnovu pola, rase, nacionalnosti, jezika, veroispovesti, ideologije, kulture, klase ili ube|enja, pod uslovom da tako predstavljena ube|enja nisu u suprotnosti sa po{tovanjem osnovnih ljudskih prava. 5. Po{tovanje ljudskog dostojanstva Izdava~i, glavni i odgovorni urednici i novinari moraju po{tovati dostojanstvo i pravo na privatni `ivot svakog pojedinca, moraju izbegavati svako zadiranje u fizi~ku ili moralnu patnju, izuzev kada to zahteva sloboda {tampe. 6. Predstavljanje nasilja Ne smeju se veli~ati zlo~ini i terorizam, kao ni druge surove i neljudske aktivnosti. 7. Ispravka pogre{nih informacija Ukoliko se doka`e da su podaci i informacije neta~ni, moraju biti ispravljeni bez ograni~avanja i bez obzira na zakonske odredbe o pravu na repliku.
48

E

T

I

K

A

8. Za{tita izvora informacija Ne mogu se otkriti izvori poverljivih informacija bez eksplicitnog odobrenja tih izvora. 9. Tajnost Tajnost javnih i privatnih poduhvata, po zakonskoj odredbi, ne mo`e spre~iti slobodu {tampe. 10. Ljudska prava U slu~aju kada je sloboda izra`avanja u konfliktu sa drugim osnovnim pravima, ostavlja se pravo urednicima da donesu odluku (posle konsultacije sa odgovornim novinarima) o pre~em pravu u okvirima sopstvene odgovornosti. 11. Nezavisnost Novine i novinari ne smeju podle}i spoljnim pritiscima. 12. Reklamiranje Reklame se moraju predstaviti na na~in koji }e ih jasno odvojiti od novinarskog teksta.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi} Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“ Nezavisnog udru`enja novinara Srbije

Eti~ki kodeksi

^e{ka Republika

Kodeks {tampe (izdava~ki principi)*
Na Kodeksu {tampe Udru`enja izdava~a zasnovan je sistem samokontrole u delatnosti izdavanja periodi~ne {tampe u ^e{koj Republici. Principi navedeni u Kodeksu imaju za cilj negovanje profesionalne etike i ne povla~e zakonsku odgovornost. Izdava~i i novinari moraju strogo da ih se pridr`avaju i da se pona{aju u skladu sa zna~enjem pojedina~nih odredbi. O kr{enju principa, njihovom tuma~enju i bilo kakvom menjanju Kodeksa odlu~uje ^e{ko ve}e {tampe, koje je poseban organ Udru`enja izdava~a. Eti~ko pona{anje podrazumeva po{tovanje i objavljivanje odluka ^e{kog ve}a {tampe.

Sadr`aj: 1. Sloboda {tampe, njena uloga i javni interes 2. Istinitost i ta~nost 3. Za{tita li~nosti
*Kodeks je usvojila generalna skup{tina Udru`enja izdava~a 5. septembra 2000. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

49

Eti~ki kodeksi

4. Za{tita privatnosti 5. Pretpostavka nevinosti 6. Uticaji 7. Deca

1. Sloboda {tampe, njena uloga i javni interes 1.1. Sloboda {tampe podrazumeva nezavisnost i slobodu informisanja i mogu}nost izra`avanja mi{ljenja i kritike. 1.2. Sloboda {tampe ograni~ena je pravima i slobodama gra|ana i na~elima samokontrole u skladu sa odredbama Kodeksa {tampe. 1.3. Uloga {tampe je da objavljuje ne samo pozitivne, prijatne ili dru{tveno neutralne informacije i ideje ve} i informacije koje izazivaju zabrinutost, pozivaju na raspravu i izazivaju sukobe mi{ljenja ili {ok. Ali ~ak i u takvim slu~ajevima, izve{taj ne sme biti sam sebi svrha i ne sme biti uvredljiv ili vulgaran. 1.4. U principima Kodeksa {tampe javni interes podrazumeva doga|aje koji iziskuju obja{njenje kriminalnog ~ina, za{titu javne bezbednosti, morala ili zdravlja i zabranu dezinformisanja javnosti. 2. Istinitost i ta~nost 2.1. Traganje za istinom, savesno prikupljanje i objavljivanje informacija, obezbe|ivanje istinite i ta~ne informacije i komentara, verno preno{enje tu|ih izjava i dokumenata, i ~uvanje ljudskog dostojanstva najvi{e su vrednosti koje novinar mora da po{tuje. 2.2. Istinitost informacija namenjenih objavljivanju u {tampi mora da se proveri s du`nom profesionalnom pa`njom u meri u kojoj se to mo`e zahtevati u datim okolnostima. Ne smeju se koristiti nedoli~ni na~ini prikupljanja informacija. 2.3. Novinar ne sme da ugrozi istinitost informacija ni na jedan od slede}ih na~ina: izostavljanjem, prera|ivanjem, iskrivljavanjem, krivotvorenjem, prate}im fotografijama i drugim slikama ili opisom. 2.4. Objavljivanje nepotvr|enih vesti i optu`bi, naro~ito na uvredljiv na~in, kosi se s novinarskom etikom. Ako se u izuzetnom slu~aju, kad za to postoje ozbiljni razlozi, objave nepotvr|ene informacije ili pretpostavke, to se mora nedvosmisleno nazna~iti. 2.5. Tu|i stavovi moraju se ta~no preneti ili verno protuma~iti i ozna~iti kao takvi. Izjave koje se prenose pod znacima navoda moraju ta~no odgovarati iskazu izvora, a tuma~enja tu|ih iskaza ne smeju se prenositi pod znacima navoda; u oba slu~aja mora da se o~uva zna~enje izjava. Preuzeti navodi ne~ije izjave, kao i navodi iz prve ruke u kojima sagovornik citira nekog drugog uvek moraju da imaju jasno nazna~en prvobitni izvor. 2.6. Prate}e fotografije ili druge slike koje se koriste kao ilustracija teksta moraju da budu nedvosmisleno ozna~ene kao takve.

50

E

T

I

K

A

2.7. Ako se naknadno poka`e da je objavljena informacija neta~na, nepotpuna ili da na neki drugi na~in odstupa od istine, etika zahteva da se bez odlaganja dobrovoljno objavi ispravka. 2.8. Ako se dobije nova va`na informacija o nekom pitanju o kojem se ranije raspravljalo u {tampi, etika obavezuje da se ona dobrovoljno stavi na raspolaganje. 2.9. Kada se izve{tava o uskostru~nim temama, posebno iz oblasti medicine, treba izbegavati neodgovaraju}a tuma~enja, koja bi mogla da izazovu prekomernu zabrinutost ili o~ekivanja ~italaca.

Eti~ki kodeksi 51

3. Za{tita li~nosti Svaka vrsta diskriminacije ili uvrede s obzirom na pol, rasu, boju ko`e, jezik, veru, politi~ke ili druge stavove, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nacionalnoj ili etni~koj manjini, imovno stanje ili neku drugu osobinu, kosi se sa etikom. 4. Za{tita privatnosti 4.1. [tampa po{tuje privatnost, uklju~uju}i i intimnu sferu. 4.2. Ako je privatnost neke osobe povezana s javnim interesom, i ako je ta osoba zahvaljuju}i svojoj dru{tvenoj delatnosti ili polo`aju postala javna li~nost, o njenom privatnom `ivotu mo`e se, u pojedinim slu~ajevima, raspravljati u {tampi. Ipak, treba voditi ra~una da se pri tom ne kr{e li~na prava drugih ljudi. 4.3. Mora se pru`iti posebna za{tita `rtvama kriminalnih dela i nesre}a. Obzirnost prema `rtvama i njihovim porodicama ima prednost nad objavljivanjem podataka o njihovom identitetu ili njihovih fotografija. 5. Pretpostavka nevinosti Informacije o saslu{anju na sudu ili u nekom drugom dr`avnom organu ili organu javne uprave moraju se prenositi bez predrasuda. Zato {tampa pre po~etka ili tokom trajanja takvih procesa treba da izbegava objavljivanje gledi{ta koja sadr`e bilo kakvu predrasudu. [tampa mora da bude svesna ~injenice da samo sud mo`e da odlu~i o krivici i izrekne kaznu za krivi~no delo. Svaka osoba protiv koje se vodi krivi~ni postupak mora da bude tretirana, ~ak i u {tampi, kao nevina, sve dok sud ne izrekne presudu ili dok neki drugi vladin organ ili organ javne uprave ne odlu~i o njenoj krivici. 6. Uticaji 6.1. Odgovornost prema javnosti iziskuje da na {tampu ne uti~u li~ni ili poslovni interesi. [tampa mora da se odupre takvim poku{ajima i mora uvek nastojati da povu~e jasnu razliku izme|u novinarskog teksta i tekstova ~ija je svrha ogla{avanje ili reklama. 6.2. Prihvatanje ili nu|enje bilo kakve koristi koja bi mogla da uti~e na sadr`aj ili formu izve{taja kosi se s nezavisno{}u {tampe i njenom ulogom u

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

dru{tvu. Prihvatanje bilo kakve vrste koristi u zamenu za uticaj na objavljivanje ili neobjavljivanje bilo koje vrste informacija suprotno je etici.

7. Deca 7.1. Za{tita privatnosti dece ima prednost nad va`no{}u informacije. [tampa mora uvek da vodi ra~una o interesima dece i maloletnika. 7.2. Izve{tavanje o prekr{ajima maloletnika ne sme da ote`a ili spre~i njihov mogu}i povratak u du{tvo.
Prevela Slavica Mileti}

Danska

Nacionalni kodeks pona{anja*
Osnovni stavovi U Danskoj je ~uvanje slobode govora tesno povezano s pravom {tampe da slobodono sakuplja informacije i vesti, kao i da ih objavljuje {to je ta~nije mogu}e. Sloboda komentara deo je izra`avanja slobode govora. Pored toga, {tampa priznaje gra|aninu kao pojedincu pravo na po{tovanje njegovog li~nog integriteta i neprikosnovenost njegovog privatnog `ivota, a tako|e i pravo na za{titu od neopravdanog uznemiravanja. Povreda dobre novinarske prakse ogleda se u spre~avanju korektnog objavljivanja informacija koje su bitne za javnost i u uslu`nosti prema onima izvan profesije, ukoliko to mo`e da izazove sumnju u stepen slobode i nezavisnosti masovnih medija. Tako|e, smatra se povrednom takve novinarske prakse ako se novinaru postave zadaci koji su u sukobu s ovim pravilima. Novinar ne treba da obavlja zadatke koji se kose sa njegovom save{}u ili ube|enjima. Sadr`aj Kodeksa: A. Ta~nost informacija: 1. Du`nost je svakog novinara da objavi ta~nu i pravovremenu informaciju. Ta~nost informacija treba kontrolisati koliko god je to mogu}e. 2. Prema izvoru vesti treba se odnositi kriti~ki, naro~ito kada izjave mogu biti obojene li~nim interesima ili skrivenim namerama. 3. Informacije koje mogu biti obojene predrasudama ili se mogu smatrati uvredljivim za nekoga, ili pak ako sadr`e mi{ljenje koje na drugi na~in mo`e naneti {tetu izvesnoj osobi, treba da budu bri`ljivo podvrgnute kontroli.
*Ovaj kodeks usvojen je u parlamentu Danske, uz saglasnost Nacionalnog sindikata novinara, 1992. godine.

52

E

T

I

K

A

4. U slu~ajevima kada je njihovo objavljivanje prihvatljivo, napade i replike treba publikovati dosledno i na isti na~in. 5. ^injenice treba razgrani~iti od komentara. 6. Naslove i podnaslove potrebno je uskladiti, u pogledu oblika i sadr`aja, sa tekstom na koji se odnose i sa publikacijom u kojoj se objavljuju. Isto pravilo va`i i za sadr`aje tekstova. 7. Neta~ne informacije treba ispraviti na inicijativu samog urednika ~im se sazna da sadr`e krupne gre{ke. Ispravka mora biti objavljena na takav na~in da je ~itaoci jasno i s lako}om uo~e.

Eti~ki kodeksi 53

B. Pona{anje koje je u suprotnosti sa dobrom novinarskom praksom 1. Moraju se izbegavati informacije koje mogu naru{iti neprikosnovenost privatnog `ivota, osim ako o~igledan javni interes ne zahteva njihovo objavljivanje. Svaki pojedinac ima pravo na za{titu sopstvenog ugleda. 2. Samoubistva i poku{aje samoubistva ne treba spominjati, sem u slu~ajevima u kojima to zahteva ili opravdava o~igledan javni interes, ali i tada to treba ~initi na {to pa`ljiviji na~in. 3. @rtvama zlo~ina ili nesre}a potrebno je ukazati najve}u mogu}u pa`nju. Ista pravila se odnose na svedoke i rodbinu tih osoba. Sakupljanje i reprodukovanje vizuelnog materijala sprovodi se na takti~an na~in i s merom. 4. Treba povu}i jasnu liniju razgrani~enja izme|u reklame i novinarskog teksta. Tekstovi i slike u kojima su sadr`ani neposredni ili posredni trgova~ki interesi mogu biti publikovani jedino u slu~ajevima u kojima njihovo objavljivanje opravdava jasan novinarski kriterijum. 5. Ne sme se zloupotrebiti poverenje drugih ljudi. Posebna pa`nja mora se posvetiti osobama od kojih nije mogu}e o~ekivati da shvate posledice sopstvenih izjava. Ose}anja drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedostatak samokontrole ne treba zloupotrebiti. C. Izve{tavanje iz suda 1. Op{ta eti~ka pravila za novinare, navedena pod ta~kama A i B, va`e i za izve{tavanje iz suda. 2. Pravila izve{tavanja iz suda va`e i za pripremni period tu`be ili su|enja, uklju~uju}i istra`ne radnje policije i tu`ila{tva. 3. Sudsko izve{tavanje treba da bude objektivno. U bilo kojoj fazi istrage i su|enja, kao i pre zasedanja suda, cilj novinara mora biti kvalitativno podjednako predstavljanje gledi{ta svih strana – u krivi~nim parnicama to se odnosi i na tu`ila{tvo i na odbranu. Spominjanje krivi~nog postupka treba uvek propratiti obave{tenjem o ishodu postupka, bilo da je u pitanju povla~enje optu`be, osloba|anje il krivi~na presuda. 4. Navo|enje porodi~ne istorije, zanimanja, rase, nacionalnosti, vere ili ~lanstva u raznim organizacijama mora se izbegavati, izuzev u slu~ajevima njihove neposredne veze s parnicom. 5. Sve do pravosna`nog dono{enja kona~ne odluke u krivi~nim postupcima ili povla~enja optu`be, nije dozvoljeno objavljivanje informacija koje mogu

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

da ometaju razja{njavanje slu~aja ili da doprinesu progla{avanju krivice osumnji~enog, tj. optu`enog. U izve{tajima o krivi~nom postupku treba da bude jasno nazna~eno da li je osumnji~eni, tj. optu`eni izjavio da je kriv ili nevin. 6. Najve}a mogu}a objektivnost bi}e vodilja pri dono{enju odluke o tome koji }e se slu~ajevi pominjati i kada }e se navoditi imena ume{anih osoba. Kad javni interes ne zahteva suprotno, imena i drugi znaci prepoznavanja osumnji~enog ili optu`enog ne}e se spominjati. 7. Neophodno je biti oprezan s objavljivanjem izjava u smislu da je policija primila informaciju kako su zlo~in po~inile osobe ~ija se imena navode. Po pravilu, takve informacije ne treba objavljivati sve dok ne dovedu do akcije policije ili tu`ila{tva. Ovo se pravilo, me|utim, ne mora po{tovati ako je podatak o kome je policija obave{tena u {irim krugovima poznat odranije ili se smatra javnim interesom, ili ako se na osnovu postoje}ih ~injenica mo`e pretpostaviti da je dojava policiji osnovana. 8. Osumnji~ena, optu`ena ili osu|ena osoba treba da bude po{te|ena podse}anja na ranije presude u slu~aju da one nisu zna~ajne za sada{nje sumnje, optu`be ili presude. U ostalim vestima, ranije krivi~ne postupke protiv imenovane osobe, po pravilu, ne treba pominjati.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi} Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Eti~ki kodeksi

Estonija

Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks slu`i kao osnova za rad Saveta za {tampu, koji se sastoji od predstavnika sedam grupa: Udru`enja novina, Udru`enja za radiodifuziju, Saveza novinara, Estonskog radija, TV Estonije, Udru`enja medijskih edukatora i Dru{tva za za{titu potro{a~a.

1. Op{te odredbe 1.1. Sloboda komunikacije osnovna je premisa demokratskog dru{tva, a slobodna {tampa sredstvo za postizanje takvog dru{tva i njegov preduslov. 1.2. [tampa i ostali mediji slu`e pravu javnosti da dobija istinite, pravi~ne i celovite informacije. Kriti~ko posmatranje sprovo|enja politi~ke i ekonomske vlasti osnovna je obaveza {tampe. 1.3. Pod uslovom da deluju u granicama zakona, slobodna {tampa i ostali mediji ne smeju se ograni~avati niti ometati u prikupljanju i objavljivanju informacija.
*Prvi eti~ki kodeks {tampe Estonije, koji Savetu za {tampu slu`i kao osnova za dono{enje internih propisa, usvojen je na Forumu za etiku {tampe u Talinu, 29. januara 1998. godine. Na kraju Foruma, Udru`enje novinara Estonije, Udru`enje za radiodifuziju Estonije i Savet za {tampu Estonije potpisali su izjavu o prihvatanju Kodeksa i usvojili njegova na~ela.

54

E

T

I

K

A

1.4. Novinar je odgovoran za svoje li~ne izjave i rad. Medijske organizacije obavezuju se da }e spre~avati objavljivanje neta~nih, iskrivljenih i obmanjuju}ih informacija. 1.5. Ne sme se nepotrebno nanositi {teta ugledu bilo kog pojedinca ukoliko nema dovoljno dokaza da je otkrivanje informacija o njemu u javnom interesu. 1.6. Javnim li~nostima smatraju se lica koja imaju politi~ku ili ekonomsku mo} i informacije koje su od zna~aja za javnost; njihove aktivnosti podle`u stro`ijoj proveri i kritici. Za medije, javne li~nosti su lica koja zara|uju za `ivot javnom promocijom svoje li~nosti ili svog rada.

Eti~ki kodeksi 55

2. Nezavisnost 2.1. Novinari ne smeju prihvatati radno mesto, mito ili sli~ne poticaje koji mogu biti u sukobu sa njihovom novinarskim radom i dovesti u pitanje njihov kredibilitet. 2.2. Novinari koji pokrivaju finansije i privredu ne smeju informacije iz tih oblasti da {ire privatno ili ih koriste za sopstvenu dobit. 2.3. Novinari ne smeju raditi za ustanovu ~ije aktivnosti pokrivaju. 2.4. Poslodavac ne sme tra`iti od novinara da pi{u o nekoj temi ili obavljaju bilo kakvu sli~nu delatnost ako je to u suprotnosti sa njihovim li~nim uverenjima. 3. Izvori 3.1. Kad nekoga intervjui{u, novinari uvek moraju da otkriju svoj identitet i identitet medija koji predstavljaju. Preporu~uje se i da novinar ta~no navede u koje svrhe namerava da upotrebi informacije koje prikuplja. 3.2. Novinari ne smeju iskori{}avati ljude koji nemaju iskustva u opho|enju sa medijima. Njima se pre razgovora mora ukazati na mogu}e posledice do kojih mogu dovesti njihove izjave. 3.3. Novinari se moraju strogo pridr`avati svakog obe}anja koje su dali svom izvoru i moraju izbegavati da daju obe}anja koja ne mogu da ispune. 3.4. Mediji imaju moralnu obavezu da {tite identitet poverljivih izvora informacija. 3.5. Urednici moraju, naro~ito ako je re~ o nekom kontroverznom materijalu, da potvrde ta~nost informacije i pouzdanost izvora. Izdava~i moraju da provere i ta~nost svih bitnih podataka ukoliko autor materijala koji }e biti objavljen nije ~lan redakcije. 3.6. Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz pristanak roditelja ili staratelja. Od ovog pravila ima izuzetaka jedino ako intervju treba da {titi interese deteta, ili ako je dete ve} u `i`i javnosti. 3.7. Audio i video snimke i informacije novinar mora da pribavlja ~asnim sredstvima, osim u izuzetnim slu~ajevima kada javnost ima pravo da bude upoznata sa informacijom koja se ne mo`e pribaviti na taj na~in.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

4. Uredni~ke smernice 4.1. Vesti, stavovi i naga|anja moraju se jasno razgrani~iti. Vesti se moraju zasnivati na proverljivim ~injeni~nim dokazima. 4.2. Kada izve{tava o nekoj kontroverznoj temi, novinar mora da ~uje sve strane. 4.3. Ne preporu~uje se isticanje nacionalnosti, rase, verskog ili politi~kog ube|enja i pola, sem ukoliko je to va`no za samu vest. 4.4. Mediji ne smeju nikoga da proglase kriminalcem pre nego {to sud donese presudu. 4.5. Valjanost vesti o samoubistvu ili poku{aju samoubistva treba rigorozno ispitati. 4.6. Informacije i naga|anja o ne~ijem mentalnom ili fizi~kom zdravlju ne smeju se objavljivati osim ako je sama osoba o kojoj je re~ saglasna da se to u~ini, ili ako je ta informacija u javnom interesu. 4.7. O borbi za starateljstvo nad detetom po pravilu se ne pi{e. 4.8. Kada pi{e o zlo~inima, sudskim procesima i nesre}ama, novinar mora da razmisli da li je potrebno da otkrije identitet strana u slu~aju i koliku {tetu time mo`e da im nanese. Po pravilu, identitet `rtava i maloletnih prestupnika ne sme se otkrivati. 4.9. Podaci kojima se naru{ava privatnost pojedinca mogu se objavljivati jedino ako javni interes prete`e nad pravom na privatnost. 4.10. Citate, fotografije, i audio i video materijal koji se stavljaju u nov kontekst, druga~iji od prvobitnog, treba pa`ljivo koristiti. Upotreba ne~ijeg iskaza na na~in koji mo`e da stvori pogre{an utisak, kao i menjanje zvu~nog snimka, mora se nazna~iti odgovaraju}om napomenom ili obave{tenjem. 4.11. Fotografije, legende, naslovi, lidovi i najave na radiju i TV ne smeju da budu takvi da obmanjuju javnost. Sadr`aj, kontekst i predvi|eno vreme objavljivanja izve{taja spoljnog saradnika ne smeju se menjati bez znanja i pristanka autora. 5. Pravo na odgovor 5.1. Lice izlo`eno ozbiljnim optu`bama mora imati priliku da odmah odgovori u istom izdanju ili programu. 5.2. Odgovor treba da ispravi svaku faktografsku gre{ku ili pogre{an citat. Prostor/vreme koje zauzima odgovor ne sme biti ve}e od prostora/vremena uvredljive izjave. Odgovor mora biti objavljen bez odlaganja i na vidnom mestu, bez ikakvog komentara urednika. 5.3. Ako mu promakne neta~an podatak, novinar mora objaviti ispravku. 6.Ogla{avanje 6.1. Mora da postoji jasna razlika izme|u oglasa i promotivnog materijala, s jedne strane, i novinarskog materijala, s druge. 6.2. Novinari i redovni spoljni saradnici nesmejudaemituju reklameutoku svojihemisija,nitida pi{u reklamne~lankepod svojimimenomu istoj publikaciji.

Eti~ki kodeksi 56

E

T

I

K

A

6.3. Proizvod ili robna marka mogu se pomenuti ili prikazati u vestima i drugim tekstovima jedino ako su bitni za tekst. 6.4. U tekstovima namenjenim potro{a~ima, javnost mora biti obave{tena o tome kako su proizvodi odabrani i kako su testirani.
Prevela Gordana Komljenovi}

Eti~ki kodeksi

Finska - Savez novinara -

Smernice dobre profesionalne prakse u novinarstvu*
Uvod
Osnova dobre novinarske prakse jeste pravo gra|anina na ta~nu i bitnu informaciju pomo}u koje mo`e da stekne stvarnu sliku o svetu i dru{tvu oko sebe. Profesionalna etika novinara podrazumeva po{tovanje osnovnih ljudskih vrednosti kao {to su ljudska prava, demokratija, mir i me|unarodno razumevanje. Novinar mora da bude svestan svoje odgovornosti prema okru`enju i posledica koje pitanja kojima se bavi imaju po okru`enje. Dobra novinarska praksa ne sme da ograni~ava slobodu izra`avanja ni samog novinara, ni javnosti. Njen cilj je unapre|enje rasprave i protoka informacija, a podrazumeva odgovornost za na~ela i politiku komunikacije. Smernice za novinare odnose se na celokupan novinarski rad, bez obzira na to o kom je mediju re~. Ipak, one ne obuhvataju sve okolnosti koje postoje u praksi. Odluke i na~elne primedbe Saveta za masovne medije tuma~e i dopunjuju ove smernice. Dobra praksa tako|e podrazumeva da je novinar dobro upu}en u najva`nije zakone, propise, me|unarodne sporazume i rezolucije koje se ti~u njegovog posla.

Profesionalni status 1. Odluke o sadr`aju informacija moraju se donositi na osnovu novinarskih razloga. To ovla{}enje se ni u kom slu~aju ne sme prepustiti nekome izvan redakcije. 2. Novinar je, pre svega, odgovoran svojim ~itaocima, slu{aocima i gledaocima. Ne bi trebalo da se bavi temama koje bi mogle da mu obezbede li~nu dobit. 3. Novinar ima pravo i obavezu da odbije pritisak ili navo|enje kojim bi neko poku{ao da usmeri, spre~i ili ograni~i objavljivanje vesti. 4. Novinar ne sme da zloupotrebi svoj polo`aj ili polo`aj svog medija, niti da prihvati korist koja bi mogla da ugrozi njegovu nezavisnost ili mogu}nost da radi u skladu sa na~elima svoje profesionalne etike.
*Usvojene novembra 1991. godine, stupile na snagu 1. januara 1992. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

57

5. Novinar ne sme da radi protivno svojim uverenjima ili dobroj novinarskoj praksi. On mo`e da odbije zadatke koji nisu u skladu sa ovim na~elom. 6. Dobra novinarska praksa mora se po{tovati i kada se koristimo tu|im radom. Iako on ne mora uvek da bude za{ti}en autorskim pravom, dobar je obi~aj da se nazna~i izvor kad god se slu`imo podacima koje je mahom pribavio i objavio neko drugi. 7. U tekstu treba izbegavati sve oblike reklamiranja. Materijal koji se mo`e povezati s komercijalnim interesima treba ozbiljno razmotriti. Takav materijal mo`e se objaviti samo ako za to postoje ~vrsti novinarski argumenti. Granica izme|u reklamnog i redakcijskog materijala mora da bude jasna.

Eti~ki kodeksi 58

Ta~na informacija 8. Novinar u svom radu mora da te`i istinitom i nepristrasnom informisanju o bitnim temama. 9. Izvori informacija moraju se pa`ljivo proveravati. Ovo je naro~ito va`no kada je re~ o spornim pitanjima: izvor mo`e imati li~ni interes ili nameru da nanese {tetu. 10. ^injeni~ni podaci moraju se proveriti {to temeljnije i onda kada su ve} prethodno objavljeni. 11. Javnosti se mora omogu}iti da vidi razliku izme|u ~injenica, mi{ljenja i fikcije koja se koristi kao pozadina pri~e. Ovo na~elo ne ograni~ava izbor novinarskog stila ili forme. 12. Naslovi, podnaslovi, naslovne strane i potpisi ispod slika/fotografija, prodajni posteri za publikacije i drugi reklamni materijal moraju imati opravdanje u tekstu. 13. Osim toga, slike i zvuk moraju se koristiti verno. Primaocu se mora re}i da li je materijal dokumentarne ili fiktivne prirode. Pribavljanje informacija 14. Informacije se moraju pribavljati otvoreno i po{tenim sredstvima. Posebnim na~inima mo`e se pribe}i jedino ako se informacija od op{teg zna~aja za javnost ne mo`e pribaviti uobi~ajenim sredstvima. 15. Osoba koju novinar intervjui{e ima pravo da zna u kom }e mediju i u vezi sa ~im njena izjava biti upotrebljena. Dobra praksa nala`e i da se nazna~i da li }e intervju biti objavljen ili upotrebljen samo kao op{ta informacija. 16. Ukoliko je to opravdano, novinar treba da pristane na zahtev sagovornika da proveri svoju izjavu pre objavljivanja i uveri se u ta~nost podataka. To, me|utim, ne zna~i da novinar sme da prepusti novinarski deo posla ikome van redakcije. 17. Izvori informacija moraju biti za{ti}eni. Identitet lica koje daje poverljivu informaciju ne mo`e se otkriti bez dozvole. Isto va`i za identitet lica koje koristi pseudonim ili umetni~ko ime u redakciji u kojoj radi novinar.

E

T

I

K

A

Ispravka i pravo na odgovor 18. Neta~na informacija mora da se ispravi bez odlaganja, bilo na inicijativu samog novinara, bilo na zahtev osobe o kojoj je re~. 19. Osobi koja je izlo`ena ozbiljnoj kritici mora se dati pravo na odgovor ako ima osnova da ga zatra`i. Razlika u mi{ljenju nije uvek dovoljan osnov za pravo na odgovor. 20. Ako je zahtev za pravo na odgovor opravdan, odgovor se mora objaviti u formi u kojoj to `eli osoba koja ga daje, bez odlaganja i na na~in koji }e primaocima prvobitne informacije omogu}iti da ga lako uo~e. 21. Ako odgovor nije pogodan za objavljivanje, o izmenama treba razgovarati sa autorom. Ako se ne mo`e stupiti u vezu sa njim u razumnom roku, preporu~uje se da odgovor bude objavljen u izmenjenom obliku. Me|utim, njegova su{tina ne sme da bude promenjena. 22. Ako je neko izlo`en o{troj kritici medija, dobra novinarska praksa nala`e da mu se, kad je to mogu}e, omogu}i da izlo`i svoj stav. Za{tita pojedinca 23. Ljudsko dostojanstvo i ugled svakog pojedinca moraju biti za{ti}eni. Boja ko`e, nacionalnost, poreklo, verska ili politi~ka ube|enja, pol ili druga li~na obele`ja ne smeju se objavljivati ako nisu bitna za temu ili ako su uvredljiva. 24. Podatke kojima se nanosi {teta privatnom `ivotu odre|ene osobe ili njenoj porodici ne treba objavljivati, osim ako su od velikog javnog zna~aja. 25. Fotografije treba objavljivati pa`ljivo. Ne smeju se upotrebiti na na~in koji navodi na uvredljiv ili pogre{an zaklju~ak o onome koga prikazuje. Treba biti naro~ito pa`ljiv prilikom objavljivanja fotografija `rtava nesre}a ili zlo~ina. 26. Kada se izve{tava o zlo~inu, objavljivanje imena ili drugih prepoznatljivih podataka opravdano je samo u slu~ajevima kada je to u javnom interesu. Po pravilu, identitet osobe ne treba otkrivati pre po~etka sudskog postupka, osim ukoliko priroda zlo~ina ili polo`aj osobe o kojoj je re~ ne daju dovoljno uverljive razloge za to. 27. Ne treba unapred iznositi pretpostavke o ne~ijoj krivici, niti predvi|ati odluku suda ili nekog drugog organa vlasti. 28. Ako se objavi vest o krivi~nom delu, hap{enju, zatvaranju, optu`bi ili `albi, dobra novinarska praksa nala`e da se slu~aj prati do okon~anja postupka. 29. Na~ela za{tite pojedinca jednako se ti~u i informacija sadr`anih u javnim dokumentima i drugim javnim izvorima kojima se novinar koristi. ^injenica da su informacije dostupne javnosti ne podrazumeva da se one mogu slobodno i objavljivati.
Prevela Ljiljana Nikoli}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

59

Eti~ki kodeksi

Francuska
Eti~ki kodeksi

Kodeks profesionalnih obaveza francuskih novinara*
Novinar dostojan tog imena odgovoran je za sve {to napi{e, pa i kad je to ura|eno anonimno; – najte`im ogre{enjima o profesiju smatra klevete, optu`be bez dokaza, krivotvorenje dokumenata, izvrtanje ~injenica, la`i; – priznaje samo sud svojih kolega, nezavisan kada je re~ o profesionalnoj ~asti; – prihvata samo one zadatke koji prili~e ugledu profesije; – ne dopu{ta sebi da se pozove na izmi{ljenu osobu ili polo`aj, da se koristi nepo{tenim sredstvima kako bi dobio informaciju, ili da zloupotrebi ne~ije poverenje; – ne prima novac od dr`avnog organa ili od privatnog preduze}a koji bi mogli da iskoriste ~injenicu da je on novinar, kao i njegov uticaj i poznanstva; – ne potpisuje svojim imenom reklamne ~lanke, bilo da su finansijski ili trgovinski; – ne koristi se plagijatom, ve} navodi imena kolega ~iji je tekst preuzeo; – ne tra`i za sebe radno mesto kolege i ne uzrokuje njegovo otpu{tanje nude}i se da radi pod nepovoljnijim uslovima; – ~uva profesionalnu tajnu; – ne koristi slobodu {tampe iz koristoljubivih pobuda; – zahteva slobodu da njegove vesti budu ta~no objavljene; – smatra savesnost i te`nju za pravdom svojim osnovnim na~elima; – ne zamenjuje svoju ulogu ulogom policajca.
Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Gr~ka

Principi medijske etike**
Novinarstvo je misija. Istina i objavljivanje istine glavni su zadatak novinara. Svuda i u svim okolnostima, novinar brani pravo na slobodu govora, slobodno i neograni~eno {irenje ideja i informacija, kao i pravo na suprotno mi{ljenje.
*Usvojen jula 1918. u Parizu, redigovan 1935. godine. **Ovaj dokument usvojilo je 31. okrobra 1988. Udru`enje novinara atinskih dnevnih listova, Udru`enje novinara dnevnih listova Makedonije -Trakije, Udru`enje novinara dnevnih listova Peloponeza, Epira i ostrva, Udru`enje novinara dnevnih listova Tesalije, Steree, Evije i Udru`enje novinara periodi~ne {tampe. Godine 1990. on je postao deo ugovora izme|u atinskih novinara i uprave dr`avne radio-televizije ERT.

60

E

T

I

K

A

Verska ube|enja, institucije, navike i obi~aji dru{tvenih grupa, kao i privatnost gradana i privatnost porodi~nog `ivota moraju se po{tovati i ne smeju se naru{avati. Glavne du`nosti novinara jesu odbrana demokratije, javnih sloboda i unapre|ivanje dru{tvenih ustanova i udru`enja. Po{tovanje nacionalnih i dru{tvenih vrednosti treba da motivi{e novinara u obavljanju njegove misije. Dok radi svoj posao, novinar }e odbiti svako uplitanje koje ima za cilj da se prikrije ili iskrivi istina. Novinar ima slobodan pristup informacijama i du`an je da ~uva profesionalnu tajnu i {titi svoj izvor. Novinarska misija ne sme se obavljati iz koristoljublja. Novinar ne prihvata nikakvu povlasticu, poklon ili obe}anu dobit u zamenu za to da ograni~i svoju profesionalnu nezavisnost.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi

Holandija

Principi pona{anja novinara
(Holandski novinari pridr`avaju se teksta Deklaracije o principima postupanja novinara, usvojene na Drugom svetskom kongresu Me|unarodne federacije novinara, odr`anom u Bordou, od 25. do 28. aprila 1954. i dopunjeni na Osamnaestom kongresu iste organizacije odr`anom u Helsingoru, od 2. do 6. juna 1986. Videti str. 13.)

Irska - Unija novinara Velike Britanije i Irske -

Kodeks pona{anja*
1. Novinar je du`an da odr`ava najvi{e profesionalne i eti~ke standarde. 2. Novinar }e u svakom trenutku braniti pravo slobode {tampe i drugih medija da prikupljaju informacije, izra`avaju mi{ljenja i kritikuju. On }e se boriti protiv iskrivljavanja i ograni~avanja vesti, i protiv cenzure. 3. Novinar }e se truditi da informacije koje objavljuje budu pravi~ne i ta~ne, izbegava}e da komentare i pretpostavke predstavlja kao nepobitne
*Prvi put usvojen 1936. godine, poslednji put dopunjen 1998. Ovaj kodeks prihvataju novinari u Republici Irskoj i u Velikoj Britaniji.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

61

~injenice i da falsifikuje ~injenice iskrivljavanjem, selektivnim navo|enjem ili neta~nim predstavljanjem. 4. Novinar }e odmah ispraviti sve {tetne neta~ne informacije, pobrinu}e se da ispravka i izvinjenje dobiju istaknuto mesto, i po{tova}e pravo na odgovor onih koji su se na{li na udaru kritike, ako je tema o kojoj je re~ dovoljno va`na. 5. Novinar }e pribavljati informacije, fotografije i ilustracije samo ~asnim sredstvima. Kori{}enje drugih sredstava opravdano je jedino u slu~aju posebnog javnog interesa. Novinar ima pravo da na osnovu prigovora savesti odbije da se koristi tim sredstvima. 6. Novinar ne}e ~initi ni{ta {to predstavlja zala`enje u ne~iji privatan `ivot, bol ili nesre}u, ali }e takvo pona{anje biti opravdano u okolnostima u kojima javni interes to zahteva. 7. Novinar }e {tititi poverljive izvore informacija. 8. Novinar ne}e primati mito, niti }e dopustiti da se sli~nim podsticajima uti~e na njegov profesionalni rad. 9. Novinar ne}e la`no prikazivati ili prikrivati istinu iz reklamnih ili drugih pobuda. 10. Novinar }e navoditi starost, pol, rasu, boju ko`e, veru, podatak o tome da li je osoba ro|ena u braku ili ne, da li ima fizi~ki ili mentalni nedostatak i kakvog je bra~nog stanja ili seksualnog opredeljenja samo ako je taj podatak zaista bitan. Novinar ne}e pisati niti prire|ivati materijal kojim se podsti~u diskriminacija, podsmeh, predrasude ili mr`nja po nekom od pomenutih osnova. 11. Nijedan novinar ne}e svesno prouzrokovati ili dopustiti objavljivanje fotografije koja je na bilo koji na~in menjana, osim ukoliko to nije jasno nazna~eno. Menjanje ne podrazumeva uobi~ajenu obradu – zadr`avanje, dosvetljavanje, doterivanje boja, isticanje pojedinih delova, kontrastiranje, opsecanje i o~igledno sakrivanje ne~ijeg lika iz poznatih zakonskih ili bezbednosnih razloga. 12. Novinar ne}e pribavljati li~nu korist zahvaljuju}i informacijama koje dobije tokom rada pre nego {to one postanu poznate javnosti. 13. Novinar ne}e ni na koji na~in – izjavom, zalaganjem ili nastupom – stati iza nekog oglasa, komercijalnog proizvoda ili usluge osim radi promocije svog posla ili medija u kome je zaposlen.
Prevela Ana Seli}

Eti~ki kodeksi 62

E

T

I

K

A

Italija
Eti~ki kodeksi

Povelja o du`nostima novinara*
Uvod
Novinarski rad nadahnjuje se na~elima slobode informisanja i mi{ljenja, koja utvr|uju italijanski ustav i ~lan 2. italijanskog zakona 1969, usvojenog 3. februara 1963. godine: ”Sloboda pru`anja informacija i kritike neotu|ivo je pravo svih novinara; to pravo je ograni~eno zakonskim normama koje {tite li~nost drugih osoba, a osnovna je obaveza novinara da po{tuju materijalnu istinitost ~injenica i ispunjavaju du`nosti koje name}u lojalnost i ~ast. Novinari moraju nastojati da isprave neta~ne informacije i eventualne gre{ke. Novinari i izdava~i du`ni su da po{tuju poverljivost izvora i neguju kolegijalni duh, saradnju izme|u novinara i izdava~a, i uzajamno poverenje medija i ~italaca.“ Rad svakog novinara po~iva na odnosu poverenja izme|u sredstava informisanja i gra|ana. Da bi razvili i u~vrstili takav odnos, italijanski novinari potpisali su slede}u Povelju o du`nostima.

Na~ela Novinar mora da po{tuje, neguje i brani pravo svih gra|ana da budu informisani; zato on traga za svakom informacijom koja po njegovom mi{ljenju ima javni zna~aj i nastoji da je objavi, te`e}i pri tom istini i najve}oj mogu}oj preciznosti. Novinar traga za informacijama od op{teg interesa, {iri ih bez obzira na prepreke koje mogu iskrsnuti u njegovom radu i ula`e sve napore da gra|anima obezbedi saznanje o svim javnim poslovima i kontrolu nad njima. Odgovornost novinara prema gra|anima uvek odnosi prevagu nad svim drugim interesima. Novinar nikad ne sme da podredi tu odgovornost interesima drugih, a posebno izdava~a, vlade i drugih dr`avnih organa. Osnovna obaveza novinara jeste da po{tuje li~nost, njeno dostojanstvo i pravo na privatnost i da nikad nikog ne podvrgava diskriminaciji na osnovu rase, vere, pola, fizi~kog ili mentalnog stanja i politi~kih stavova. Novinar pravovremeno i precizno ispravlja svoje gre{ke ili nepreciznosti u skladu sa obavezom ispravljanja i na na~in utvr|en zakonom, i zala`e se za mogu}nost odgovora. Novinar uvek i u svim okolnostima po{tuje pravilo pretpostavke nevinosti. Novinar je du`an da po{tuje profesionalnu tajnu kada to zahteva poverljiv karakter njegovog izvora informacija. U svakom drugom slu~aju novinar mora da se zala`e za javnost izvora. Novinar ne sme da pripada tajnim ili drugim dru{tvima u smislu ~lana 18 Ustava.
*Povelju su usvojili Nacionalno udru`enje novinara italijanskih medija i Nacionalno stale{ko ve}e novinara u Rimu, 8. jula 1993.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

63

Novinar ne sme da prihvata privilegije, usluge ili zadatke koji bi mogli da ugroze njegovu nezavisnost i profesionalni kredibilitet. Novinar ne sme da izostavi va`ne podatke ili pojedinosti iz izve{taja o nekom doga|aju. Naslovi, najave, fotografije i podnaslovi ne smeju pogre{no da prika`u ili zasene sadr`aj ~lanaka i informacija. Novinar ne sme da objavi posebno mu~ne slike ili fotografije ljudi koji su ume{ani u doga|aje o kojima izve{tava, ni slike i fotografije koje bi mogle da ugroze dostojanstvo tih osoba; on ne sme da se zadr`ava na detaljima nasilja ili brutalnosti, osim u slu~aju kada je to opravdano dru{tvenim interesom. Novinar ne sme da menja sliku stvarnosti ili da se oslanja na uobrazilju. Komentari i mi{ljenja obuhva}eni su pravom na slobodu govora, {to zna~i da su slobodni od svih obaveza osim onih koje utvr|uje zakon protiv uvrede i klevete.

Eti~ki kodeksi 64

Du`nosti Odgovornost novinara Novinar je odgovoran gra|anima za svoj rad i mora da podsti~e njihov dijalog sa sredstvom informisanja. On mora da stvori pogodne uslove (garancije ~itaocima, prostor za komentare ~italaca, prostor za odgovore, itd.) za izra`avanje mi{ljenja ~italaca. Novinar prihvata sugestije i uputstva samo od nadre|enih urednika svog sredstva informisanja, i samo ukoliko se oni ne kose sa zakonima profesije, s Nacionalnim ugovorom o radu i s Poveljom o du`nostima. Novinar ne sme da podvaja ljude na osnovu rase, vere, pola, fizi~kog ili mentalnog stanja i politi~kih stavova. Objavljivanje podataka iz privatne sfere dopu{teno je samo onda kad su oni bitni za javni interes, ali i tada samo pod uslovom da nisu diskriminatorni, uvredljivi i klevetni~ki. Novinar po{tuje pravo gra|anina na privatnost i ne sme da objavi informacije o njegovom privatnom `ivotu osim kada je to o~igledno u javnom interesu, ali zato saop{tava svoje ime i profesiju kada pribavlja takve informacije. Imena ~lanova porodica osoba koje su ume{ane u nesre}ne slu~ajeve ili kriminalne radnje mogu da se objave samo kada to opravdava javni interes; ona se ne mogu objaviti ako dovode u opasnost `ivot i zdravlje tih osoba, niti se smeju objaviti drugi elelmenti koji omogu}uju identifikaciju (fotografije, slike, itd). Novinar ne sme da objavi imena `rtava seksualnog nasilja, kao ni pojedinosti koje omogu}uju njihovu identifikaciju, osim ako to tra`e same `rtve iz pobuda koje su povezane sa op{tim interesom. Novinar mora biti izuzetno oprezan kad objavljuje imena ili podatke koji omogu}uju identifikaciju saradnika sudskih vlasti ili slu`be javne bezbednosti ako postoji mogu}nost da time dovede u opasnost te osobe ili ~lanove njihovih porodica. Ispravka i odgovor Novinar po{tuje neotu|ivo pravo svakog gra|anina na ispravku podatka koji je neta~an ili neopravdano uvredljiv tako {to pravovremeno, na

E

T

I

K

A

vidnom mestu i u skladu sa konkretnim zahtevom ispravlja podatak koji se posle objavljivanja pokazao neta~nim ili pogre{nim, naro~ito ako gre{ka mo`e da nanese {tetu pojedincima, organizacijama, grupama, udru`enjima ili ~itavim zajednicama. Kada se sprema da objavi podatke kojima kalja ne~iji ugled, novinar mora da pru`i o{te}enom priliku da odgovori. Ako to nije mogu}e (zato {to se ne mo`e stupiti u vezu sa tom osobom ili ona ne}e da odgovori), novinar o tome obave{tava javnost. U svakom slu~aju, pre nego {to objavi poverljivu informaciju, novinar mora da se uveri da je osoba o kojoj je re~ obave{tena o tome.

Eti~ki kodeksi

Pretpostavka nevinosti Kad izve{tava o nekoj istrazi ili sudskom postupku, novinar mora uvek da ima na umu da je svaka optu`ena osoba nevina dok se ne izrekne kona~na presuda, i ne sme da konstrui{e informacije tako da okrivi osobe kojima jo{ nije izre~ena presuda u krivi~nom postupku. Novinar ne sme da objavi slike koje namerno prikazuju kao krivce osobe kojima nije izre~ena presuda u sudskom postupku. Ako je optu`eno lice ili lice pod istragom oslobo|eno, novinar uvek treba da istakne tu ~injenicu na odgovaraju}i na~in i da ispravi prethodno objavljene podatke. Novinar mora da bude krajnje oprezan kada objavljuje imena i slike osoba okrivljenih za lak{a krivi~na dela ili osu|enih na najbla`e kazne, osim kada je to opravdano javnim interesom. Izvori
Novinar mora uvek da proveri istinitost informacija dobijenih od izvora i informacija koje kru`e u javnosti, i da uvek strogo vodi ra~una o materijalnoj ta~nosti podataka. Kada izvor zahteva da ostane neimenovan, novinar mora da po{tuje profesionalnu tajnu i da o tome obavesti ~itaoce. U svakom drugom slu~aju, novinar treba da po{tuje na~elo potpune javnosti izvora informacije i da obavesti ~itaoce ili slu{aoce o svom izvoru na najprecizniji mogu}i na~in. Novinar je du`an da navede izvor ~ak i kad koristi materijal neke agencije ili nekog drugog sredstva informisanja, osim kada je sam ispravio ili pro{irio informaciju ili promenio njen smisao i sadr`aj. Novinar nikad ne prihvata uslove koje postavlja izvor informacije u pogledu objavljivanja ili neobjavljivanja neke informacije.

Informacija i reklama Gra|ani imaju pravo da dobiju ta~nu informaciju koja je jasno razgrani~ena od reklamne poruke i koja nikog ne vre|a. Reklame moraju uvek jasno da se razdvoje od novinarskih tekstova i budu ozna~ene kao takve. Novinar je obavezan da po{tuje na~ela utvr|ena Sporazumnim protokolom o javnosti informacija i Nacionalnim ugovorom o novinarskom radu; on mora uvek da izdvoji reklamnu poruku i da omogu}i javnosti da pravi razliku izme|u novinarskog teksta i propagandne poruke.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

65

Sukob interesa Novinar nikad ne sme da iskoristi dobijene ekonomske i finansijske informacije u svoju korist ili korist tre}eg lica, i ne sme da poremeti kretanja na tr`i{tu objavljuju}i ~injenice i okolnosti koje su povezane s njegovom li~nom koristi. Novinar ne sme da pi{e ~lanke ili informacije o deonicama ~ije mu kotiranje donosi neposrednu ili posrednu finansijsku korist i ne sme da prodaje niti kupuje akcije o kojima je pisao ili }e uskoro pisati. Novinar odbija pla}anje, nadoknadu tro{kova, poklone, besplatan odmor, prevoz, pozive i putovanja, olak{ice ili posebne prihode od privatnih lica i javnih entiteta koji bi mogli da uti~u na njegov novinarski i uredni~ki rad ili da na{kode njegovoj profesionalnoj verodostojnosti i ~asti. Novinar ne prihvata zadatke i odgovornosti koji se kose s nezavisnim profesionalnim radom i ne ustupa svoje ime, glas ili lik za reklamne kampanje nespojive sa profesionalnom nezavisno{}u. Me|utim, takav anga`man je dopu{ten, pod uslovom da je besplatan, kad su posredi javne inicijative koje imaju dru{tveni, humanitarni, kulturni, verski, umetni~ki ili sindikalni cilj, i nisu komercijalnog karatkera. Maloletnici i nejake osobe Novinar po{tuje na~ela utvr|ena Konvencijom o pravima deteta UN, iz 1989. godine, i propise sadr`ane u Povelji iz Treviza o za{titi li~nosti maloletnika koji su po~inioci ili `rtve krivi~nog dela. Posebno: a) ne objavljuje ime ni druge podatke koji omogu}uju identifikaciju maloletnika ume{anih u kriminal; b) izbegava mogu}u instrumentalizaciju od strane odraslih koji stavljaju u prvi plan sopstvene interese; c) uvek procenjuje da li objavljivanje informacije koja se ti~e maloletne osobe mo`e da {teti njenim interesima. Novinar {titi pravo i dostojanstvo nejakih osoba, fizi~ki i mentalno hendikepiranih, po analogiji sa onim {to je utvrdila Povelja iz Treviza o maloletnicima. Novinar {titi prava bolesnika izbegavaju}i senzacionalizam kad iznosi medicinske podatke jer bi to moglo da izazove neopravdane strahove ili nade. Posebno: a) ne objavljuje informacije koje se ne mogu proveriti kod uglednih nau~nih izvora; b) ne navodi komercijalno ime lekova i drugih proizvoda u kontekstu koji bi mogao da podstakne njihovu upotrebu; c) pravovremeno objavljuje komercijalno ime farmaceutskih proizvoda koji su privremeno ili trajno povu~eni s tr`i{ta zato {to su {tetni po zdravlje. Novinar se obavezuje da }e u svakoj prilici pokazati najve}e po{tovanje prema osobama iz svakodnevnog `ivota koje su socijalno, ekonomski ili kulturno u podre|enom polo`aju. Kr{enje ovih pravila sadr`anih u duhu ~lana 2 Zakona 1969 od 3. februara 1963. godine povla~i primenu normi utvr|enih u Tre}em delu navedenog zakona.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi 66

E

T

I

K

A

Kipar - Dru{tvo kiparskih novinara i Udru`enja izdava~a dnevnih listova i magazina

Eti~ki kodeksi

Kodeks pona{anja*
Ovaj kodeks se odnosi na sve medije ({tampane i elektronske, poludr`avne ili privatne) i na one koji rade u njima. Svi mediji i novinari su du`ni da po{tuju istinu i pravo gra|ana na objektivno, potpuno i pouzdano informisanje. Po{tovanje prava novinara na neometan pristup izvorima informacija i otvorenost neophodan je preduslov dobrog informisanja. Pona{anje, dostojanstvo, po{tenje i profesionalizam novinara moraju da zadovoljavaju najvi{e standarde. Novinari su du`ni da brane svoju nezavisnost i da ne dopuste uplitanje u svoj rad. U obavljanju svojih zadataka, novinari: a) po{tuju i razvijaju demokratiju i druge univerzalne vrednosti. Oni po{tuju i unapre|uju ljudska prava i osnovnu slobodu svih ljudi; (b) pokazuju potrebnu osetljivost u pitanjima koja se ti~u nacionalne bezbedenosti i posebno su pa`ljivi kad izve{tavaju o nasilju, zlo~inu, ljudskoj `alosti i smrti, i kad iznose infomacije ili slike koje bi mogle da izazovu paniku, velik strah ili ga|enje; (c) uvek rade savesno i po{tuju slovo i duh ovog kodeksa.

Novinarska eti~ka komisija Eti~ka komisija osnovana je sa zadatkom da nadgleda sprovo|enje ovog kodeksa. Ta~nost Mediji se staraju da ne budu objavljene neta~ne, obmanjuju}e, izmi{ljene ili iskrivljene informacije ili komentari. Ako se to dogodi, du`ni su da objave ispravku ili izvinjenje. Iako imaju pravo da podr`avaju odre|ene stavove, mediji su du`ni da povuku jasnu razliku izme|u ~injenice i komentara ili naga|anja. Pravo na odgovor Mediji omogu}avaju zainteresovanima, onima protiv kojih se vodi sudski postupak ili koji su napadnuti, da odgovore. Privatni `ivot Novinari moraju da po{tuju ugled i privatni `ivot svake osobe. Zadiranje u privatni `ivot osoba i njegovo istra`ivanje bez njihove saglasnosti, uklju~uju}i i fotografisanje privatnog poseda i prikupljanje informacija pomo}u prislu{nih ure|aja, nisu dopu{teni, a objavljivanje takvih informa*Novinarski kodeks pona{anja usvojili su aprila 1997. godine Udru`enje kiparskih novinara, Udru`enje izdava~a dnevnih listova i magazina i vlasnici elektronskih medija.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

67

Eti~ki kodeksi

cija mo`e da se opravda samo u krajnjim slu~ajevima i samo u op{tedru{tvenom interesu. Istra`ivanje i fotografisanje i objavljivanje fotografija ljudi i prizora u bolnicama i sli~nim ustanovama mora da se obavlja diskretno, uz dozvolu u kojoj je to nazna~eno i nakon {to se novinar nedvosmisleno predstavio.

@alost i bol U slu~aju `alosti, velikog bola ili {oka, novinar treba da nastupi nenametljivo i sa sau~e{}em, i da izbegava svaki postupak koji bi mogao da uve}a ne~iji bol. Prikupljanje informacija Novinar u na~elu ne sme la`no da se predstavlja ili se koristi nekim drugim vidom prevare da bi dobavio informacije ili fotografije. Novinar ne sme da prikuplja informacije ili fotografije slu`e}i se zastra{ivanjem ili ucenom, i ne sme to ni da poku{a. Autorska prava Mediji i novinari po{tuju i primenjuju va`e}e zakonodavstvo u pogledu za{tite autorskih prava. Kada se dobije dopu{tenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se ~ini uz uva`avanje autora/stvaraoca i navo|enje izvornika. Ekonomska korist Novinari ne smeju da koriste i prenose jo{ neobjavljene informacije ekonomske prirode radi sticanja li~ne koristi. Profesionalna tajna Novinari imaju moralnu obavezu da ~uvaju profesionalnu tajnu u pogledu izvora informacije koja je dobijena u poverenju. Novinar nije du`an da otkrije svoj izvor informacije. Javni interes U skladu sa ovim kodeksom, slede}i slu~ajevi opravdavaju odstupanje od pravila pozivanjem na javni interes: a) pomaganje u otkrivanju ili raskrinkavanju zlo~ina; b) za{tita javne bezbednosti ili zdravlja; c) za{tita ljudskih prava; d) spre~avanje da javnost bude zavedena postupcima ili izjavama pojedinaca ili organizacija. Zavr{na odredba Ovaj kodeks mo`e da se menja ili dopunjava samo na osnovu dogovora ili konsenzusa svih ~lanova koji su ga usvojili.
Prevela Slavica Mileti}

68

E

T

I

K

A

Letonija - Udru`enje novinara Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*
1. Uloga masovnih medija u dru{tvu 1.1. Sloboda govora i sloboda {tampe osnovni su elementi demokratije. Slobodna, nezavisna {tampa, radio i TV najva`niji su garanti demokratskog razvoja dru{tva. 1.2. Masovni mediji moraju da brane slobodu govora i slobodu {tampe. Oni ne smeju da podle`u nikakvom uticaju koji bi mogao da ograni~i slobodan protok informacija i slobodnu upotrebu izvora ili javnu raspravu. 1.3. Du`nost masovnih medija je da {tite ljudska prava. 2. Integritet i odgovornost 2.1. Glavni zadatak novinara je da pru`a dru{tvu istinitu i potvr|enu informaciju. 2.2. ^injenice treba da budu prikazane objektivno i jasno, na logi~an na~in i bez iskrivljavanja. 2.3. Novinar je li~no odgovoran za iznesene informacije i njihovo tuma~enje. 2.4. Novinar ne mora daprihvatazadatke kojisekose snjegovimuverenjima. 2.5. Novinar trebadapo{tuje intelektualnu svojinu i da izbegava plagijat. 3. Uredni~ka odgovornost 3.1. Kao {to se ka`e u Zakonu o {tampi, urednik je odgovoran za informacije koje se emituju na radiju ili televiziji ili objavljuju u {tampi. On treba da obezbedi protok slobodnih i ta~nih informacija, kao i slobodnu razmenu mi{ljenja. 3.2. Uredni{tvo treba da ~uva svoj integritet da bi moglo da obavlja svoju delatnost nezavisno od svih osoba ili grupa koje bi mogle da uti~u na njega. 4. Odnos prema izvorima 4.1. Novinar nema pravo da otkrije svoj izvor bez njegovog dopu{tenja, osim ako mu to ne nalo`i sud. 4.2. Treba pokazati posebne obzire prema ljudima od kojih se ne mo`e o~ekivati da razumeju vrednost informacije ili izjave koju daju. Novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili ose}anja drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasu|ivanja. 5. Pravila objavljivanja 5.1. Novinar treba da bude oprezan kad bira svoje izvore. Podatke i navode treba uvek proveriti. 5.2. Novinar mora uvek da po{tuje privatni `ivot drugih osoba, njihovu nacionalnost, rasu, identitet i verska ube|enja.
*Usvojen na konferenciji Udru`enja novinara, 28. aprila 1992.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

69

5.3. ^injenice moraju da budu jasno i nedvosmisleno odvojene od komentara. 5.4. Oglasi moraju nedvosmisleno da budu odvojeni od autorskog materijala. Autorski tekst ne sme da li~i na oglas, jer bi to moglo da izazove sumnju u objektivnost urednika i medija. 5.5. Treba obratiti posebnu pa`nju kad se fotografije objavljuju van prvobitnog konteksta. Manipulacija je nedopustiva zato {to stvara zabludu. 5.6. Novinar mora da bude veoma pa`ljiv kada izve{tava iz suda. Niko nije kriv dok krivica nije zvani~no utvr|ena. 5.7. Ako se objavi neta~na informacija, mora da usledi brzo izvinjenje na istaknutom mestu. 5.8. Prostor za odgovore osoba ili institucija koje su napadnute u medijima mora brzo da se obezbedi. 5.9. Autor ima pravo da pregleda svoj materijal i posle uredni~kih intervencija, a tada materijal mo`e da bude objavljen samo uz saglasnost autora.

Eti~ki kodeksi

6. Novinar i dru{tvo 6.1. Novinar mora da po{tuje demokratske ustanove i moralne standarde. 6.2. Novinar treba da se zala`e za ljudske vrednosti – mir, demokratiju, ljudska prava i pravo naroda na samoopredeljenje. 6.3. Pored toga {to uva`ava tu|e nacionalne vrednosti, letonski novinar treba da po{tuje istoriju, kulturu, nacionalne simbole, nezavisnost i slobodu Letonije.
Prevela Slavica Mileti}

Litvanija

Eti~ki kodeks*
(izvodi)

I. Istina, po{tenje i civilnost 1. Ni izdava~i ni novinari nemaju pravo da vesti smatraju sopstvenom svojinom. Organizatori javnih glasila ne smeju informacije da smatraju robom. Mogu}nost da prima i {iri informacije jedna je od najva`nijih sloboda svakog ~oveka. 2. Glasine i izve{taje neimenovanih izvora ne treba objavljivati, izuzev u slu~ajevima u kojima je vest od vitalnog interesa za javnost, i tada mora da bude objavljena kao nepotvr|ena.
*Usvojio Litvanski sindikat novinara, Udru`enje novinara, Udru`enje izdava~a periodi~ne {tampe, Litvansko udru`enje radio i TV stanica i Litvanski centar za novinarstvo, 25. marta 1996. godine.

70

E

T

I

K

A

3. Novinar i izdava~ ne}e kr{iti ljudska prava i vre|ati dostojanstvo drugih ljudi. 4. Novinar se ne}e rugati porodi~nom imenu, rasi, nacionalnosti, veroispovesti, godinama, polu ili fizi~kim nedostacima, niti ih poni`avati, ~ak i u onim slu~ajevima kad takva osoba po~ini zlo~in.

Eti~ki kodeksi

II. Nezavisnost novinarstva i profesionalna odgovornost 5. Novinar nema pravo da prima poklone i da putuje besplatno, da ide na odmor koji neko drugi pla}a, niti da prima bilo kakve druge znake naklonosti koji bi mogli uticati na njegovu nezavisnost. U izuzetnim prilikama, ako novinar putuje besplatno (slu`beno), on to mora spomenuti u svom radu. 6. Novinar ne sme dobijati povlastice, sem od svog uredni{tva, profesionalnog sindikata i od neprofitnih javnih organizacija. IV. Odnosi me|u novinarima 7. U svojim poslovnim odnosima novinari treba da odr`avaju ravnote`u po{tenog nadmetanja i profesionalne solidarnosti. 8. Novinar ne}e ometati svoje kolege u prikupljanju informacija, ne}e ih namerno pogre{no uputiti, niti }e ih prijavljivati vlastima. 9. Ni pojedini novinari ni redakcije ne}e se prepucavati preko mas-medija zbog starih ra~una. Takvo pona{anje ne samo da {teti ugledu njihove profesije ve} i njihovom profesionalnom ugledu. 10. Plagijat }e se smatrati jednim od najte`ih prekr{aja u novinarskoj profesiji. 11. Novinar ne treba da radi u ustanovi koja toleri{e ne~asno novinarstvo i nepo{teno nadmetanje. 12. Novinar nema pravo da svoj rad ponudi drugim mas-medijima bez saglasnosti svog glavnog i odgovornog urednika. 13. Kada novinar slobodnjak ponudi isti rad u nekoliko redakcija, du`an je da ih o tome i obavesti.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi} Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Luksemburg - Savet za {tampu -

Eti~ki kodeks*
1. Odgovornost novinara i izdava~a proisti~e iz prava na informisanje i slobodu govora, onako kako su garantovani Ustavom i potvr|eni Deklaracijom o ljudskim pravima.
*Usvojen na plenarnom zasedanju Saveta za {tampu, 4. decembra 1995. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

71

Ta odgovornost podrazumeva: a) po{tovanje istine, slobode mi{ljenja drugih, ljudskog dostojanstva i privatnosti; b) obavezu da se objavljuju samo informacije iz pouzdanih izvora, da se informacije iz nepouzdanih izvora ozna~e kao takve i da se ~uva profesionalna tajna, {to uklju~uje i pravo da se ne otkrije izvor. Ta odgovornost podrazumeva i potrebu da se razdvoji vest od mi{ljenja; c) zabranu plagiranja, nepristojnog govora, vre|anja, javne i druge klevete, rasne, etni~ke, verske i ideolo{ke diskriminacije; d) obavezu da se {to pre ispravi informacija za koju se ispostavi da je neistinita; e) uzdr`avanje od svakog preterivanja u izlaganju utvr|enih ~injenica, pre svega onih koje mogu da podstaknu nasilje, svirepost, prekr{aje i krivi~na dela; f) neprihvatanje mita u obavljanju du`nosti i odbijanje kori{}enja li~nog uticaja u bilo koje druge svrhe osim za obave{tavanje javnosti i oblikovanje javnog mnjenja; g) po{tovanje zakona o autorskom pravu. 2. Odgovornost novinara i izdava~a zavisi od odre|enih prava koja su neophodna za njihov rad u struci. To podrazumeva pravo na: a) pristup svim izvorima informacija potrebnim za obavljanje posla; b) odbijanje nare|enja koja su suprotna li~nim uverenjima novinara, ili postoje}oj politici medijske ku}e, ili onoj koju su utvrdili novinari ili izdava~; c) odbijanje svakog pritiska ili uticaja ogla{iva~a, ~iji oglasi moraju biti predstavljeni tako da se izbegne svaka mogu}nost da ih javnost zabunom shvati kao vest. 3. Odgovornost novinara i izdava~a podrazumeva po{tovanje zabrana, osim kada postoje izuzetni i legitimni razlozi da se to ne u~ini.
Prevela Ljiljana Nikoli}

Eti~ki kodeksi

Ma|arska - Nacionalno novinarsko udru`enje (MUOSZ) -

Eti~ki kodeks
Cilj ovog kodeksa jeste da {titi i unapre|uje aktivnosti moralnih i savesnih novinara u okviru ljudskih prava, demokratskog javnog `ivota i ustavnog poretka. Kodeks obavezuje ~lanove MUOSZ, a Udru`enje predla`e da ga primenjuju i njegove norme po{tuju i oni koji nisu ~lanovi Udru`e72

E

T

I

K

A

nja. U slu~aju sudskog spora nadle`ni su sudovi i drugi pravni forumi, ali oni mogu i izostaviti eti~ka razmatranja na koja se odnose pravila Kodeksa.

Eti~ki kodeksi

Polje primene Odeljak 1 1. Odredbe o pona{anju va`e za sve osobe koje se bave novinarskim ili uredni~kim poslovima. U polje Kodeksa ulazi svaka individualna i kolektivna delatnost pru`anja informacija koja se obavlja u polju {tampanih (pisanih i fotografskih) i elektronskih publikacija. 2. U toku eti~kih procesa bi}e, izme|u ostalog, ispitana i utvr|ena odgovornost osobe koja se nalazi na ~elu uredni{tva. 3. Eti~ka komisija mo`e ustanoviti ogre{enje o pravila pona{anja novinara ~ak i kad je re~ o nekome ko nije ~lan MUOSZ, i to mo`e da saop{ti javnosti. Slobode i du`nosti novinara Odeljak 2 1. Novinari imaju pravo da prikupljaju informacije, objavljuju i kritikuju. Novinari moraju da po{tuju ustavni poredak Ma|arske. Ne smeju da kr{e ljudska prava, raspiruju mr`nju prema nekom narodu, naciji, narodnosti, veroispovesti i rasi, podsti~u kr{enje njihovih zakonskih prava, {ire klevete o njima i omalova`avaju bilo koju osobu zato {to pripada nekoj od ovih grupa. 2. Novinari }e se posebno pa`ljivo baviti temama koje se ti~u ljudskih prava, ljudske li~nosti i dostojanstva i ugleda privatnih lica i pravnih entiteta. 3. Novinari su du`ni da: – se pridr`avaju pravila kulturnog opho|enja u odnosima sa organizacijama i osobama koje im pru`aju informacije i o kojima pi{u; – provere ~injenice i podatke i objave ih tako da oni istinito prikazuju stvarno stanje stvari; – po{tuju autorska prava drugih osoba, uklju~uju}i i novinare koji s njima rade; obrate punu pa`nju na kritike i `albe osoba koje im se obrate zbog pitanja koja se ti~u novina ili programa itd., i da savesno razmotre njihova pitanja i `albe. 4. Ako verno prika`e neku pojavu, novinar ne sme biti kritikovan zato {to se nije bavio nekom drugom pojavom. 5. Novinari imaju pravo na svoje mi{ljenje i uverenje, i na njihovo izra`avanje. Me|utim, sopstveno mi{ljenje oni ne smeju da predstavljaju kao mi{ljenje poslodavca-uredni{tva ili zvani~nih krugova.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

73

Kr{enje pravila pona{anja
Eti~ki kodeksi

Odeljak 3 Pored kr{enja normi predvi|enih u odeljku 2, slede}i postupci tako|e }e se smatrati kr{enjem pravila novinarskog pona{anja:
1. Smatra se da novinar ili urednik kr{i pravila ta~nog i korektnog informisanja ako: a) namerno ili usled svoje povr{nosti tvrdi neistinu u pisanom izve{taju ili programu, ili ako ometa otkrivanje istine; b) na bilo koji na~in uti~e na rad svojih kolega u smislu navedenom pod a), odugovla~i ili ote`ava otkrivanje ~injenica i zaustavlja brz protok informacija; c) tra`i ili prihvata neposrednu ili posrednu finansijsku korist za prikrivanje ili objavljivanje ~injenica o datoj temi; d) propu{ta, odugovla~i, ometa ili odbija da izvr{i dobrovoljnu i blagovremenu ispravku uprkos opravdanom zahtevu da to u~ini; e) namerno ometa objavljivanje ispravke koju je nalo`io sudija ili, kad je posredi publikacija, prepravlja tekst ili dodaje svoje komentare. 2. Novinar ~ini zloupotrebu kad koristi informaciju za koju je izvor izri~ito naglasio da nije za objavljivanje. 3. Ogre{uje se o autorska prava ako: a) objavi ili poku{a da objavi tu| rad (intelektualni proizvod) kao svoj (plagijat); b) navodi delove tu|eg rada (intelektualnog proizvoda) na takav na~in da iskrivljuje izvorno zna~enje teksta, objavljuje iskrivljen tekst kao izvorni, ili namerno navodi drugu osobu kao autora; c) objavi kao svoj tu| tekst o nekoj originalnoj temi – koju je neko drugi istra`io i objavio – ne navode}i izvornik; d) istovremeno daje svoje delo na objavljivanje kod dva ili vi{e izdava~a – ne obave{tavaju}i ih o tome – ili daje ve} objavljen rad ne upozoravaju}i drugog izdava~a na to; e) objavljuje tu| rad bez saglasnosti autora ili ga, tako|e bez saglasnosti autora, stavlja u nedostojno okru`enje (kompoziciju ili sliku), ili u okru`enje razli~ito od prethodno dogovorenog. 4. Ogre{uje se o prava i dostojanstvo li~nosti ako: a) izri~e ili {iri neistinite glasine koje mogu da ukaljaju ugled i ~ast osobe na koju se odnose ili koristi uvredljive izraze; b) neopravdano osu|uje neku osobu izostavljaju}i njeno ime ili navode}i la`no ime, ali tako da ona mo`e da se prepozna; c) izve{tava o krivici kao utvr|enoj ~injenici, iako sudski proces jo{ nije odr`an; d) neopravdano prikazuje subjekt svog izve{taja ili tvr|enja (u kontekstu ili na slici) na takav na~in da to kalja njegov ugled i druga prava povezana s njegovom li~no{}u;

74

E

T

I

K

A

e) otkriva bez njene saglasnosti identitet osobe koja mu je dala informaciju; f) zloupotrebljava iskaz, intervju, izve{taj, to jest: – ne pokazuje sagovorniku tekst uprkos njegovom zahtevu i/ili se ne obazire na njegovo povla~enje; – unosi velike izmene u tekst bez saglasnosti sagovornika ili se oglu{uje o njegov zahtev da se izmeni kontekst i tekst svejedno objavljuje ili organizuje njegovo objavljivanje; – u iskazu ili mi{ljenju sagovornika sugeri{e ne{to {to ovaj nije rekao novinaru; – objavljuje iskaz osobe za koju zna da je nesposobna da prosu|uje o zna~aju i posledicama svog iskaza.

Eti~ki kodeksi

Ogre{enje o slobodu rasprave i kritike Odeljak 4 Novinar kr{i pravila pona{anja ako: a) u napadu na protivnika u novinskoj debati povredi njegova li~na prava; b) izrazi svoje mi{ljenje, a ne navede stav protivnika; c) ugrozi kredibilnost drugog novinara da bi mu se osvetio za kritiku. Zloupotreba novinarske slobode Odeljak 5 Novinar zloupotrebljava svoju profesiju ako: a) pominje svoje li~ne stvari kao pitanje od javnog zna~aja radi sopstvene koristi; b) preti objavljivanjem ili neobjavljivanjem teksta radi sticanja nezakonite dobiti. Novinar se ogre{uje o etiku ako koristi svoje mogu}nosti da dobije informacije radi neposredne ili posredne li~ne koristi i reklamiranja proizvoda, usluga i preduze}a na na~in koji se kosi sa zahtevima objektivne slu`be javnog informisanja ili ugro`ava njenu kredibilnost. Kada po narud`bini ili u okviru redovnog posla pi{e manje ili vi{e otvoren reklamni tekst, novinar to treba da ~ini tako da publici bude jasno da je re~ o reklami. Drugi slu~ajevi ogre{enja o etiku Odeljak 6 Pored slu~ajeva navedenih u prethodnim odeljcima, novinar se ogre{uje o etiku ako: a) svojim pona{anjem krnji ugled profesije, bez obzira na zakonske posledice;

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

75

Eti~ki kodeksi

b) ima isto ime kao i neki autor koji je pre njega zapo~eo karijeru a ne koristi distinktivno ime ili oznaku, iako to stariji kolega zahteva.

Odluke eti~ke komisije Odeljak 7 1. Eti~ka komisija je dru{tveni organ ~asti. Osnovni zadatak Komisije nije da ka`njava, ve} da podsti~e razumevanje izme|u suprotstavljenih strana, da te`i sporazumu, da smiruje suprotstavljene strane i da im pru`i zadovoljenje. 2. Eti~ka komisija pru`a}e za{titu ~lanovima MUOSZ u postupcima koji se vode na njihov zahtev i u slu~ajevima kada je njihov rad predmet nepravednih napada. 3. U slu~aju kr{enja Kodeksa, Eti~ka komisija a) mo`e da izrekne meru: – zadovoljenja (pojedina~nog ili uzajamnog izvinjenja), koja se unosi u zapisnik; – javnog izvinjenja u profesionalnoj {tampi i/ili pomirenja u zainteresovanim novinama i sredstvima informisanja; – pokretanja postupka za utvr|ivanje odgovornosti (u redakciji ili nekom drugom merodavnom organu); b) mo`e da izrekne kaznu: – opomene; – zabrane objavljivanja; – stroge zabrane objavljivanja; – suspenzije prava koja proizlaze iz ~lanstva do godinu dana; – isklju~enja. 4. Eti~ka komisija mo`e da objavi svoje odluke i stavove na na~in koji smatra odgovaraju}im, daju}i time tuma~enje nekih pravila Kodeksa u praksi. 5. U slu~aju neopozivog isklju~enja, o{te}eni ~lan mo`e da podnese `albu Odboru MUOSZ. Razne odredbe Odeljak 8 1. Eti~ka komisija mo`e da otpo~ne postupak na sopstvenu inicijativu ili po `albi. 2. Ako se kr{enje pravila pona{anja istovremeno smatra krivi~nim delom, povredom ili disciplinskim prekr{ajem, i ako se zbog toga pokrene i neki drugi postupak protiv po~initelja, to ne}e biti prepreka za vo|enje postupka pred Komisijom; me|utim – u opravdanom slu~aju – potupak pred Komisijom mo`e da bude obustavljen dok se ne donese pravosna`na presuda.

76

E

T

I

K

A

Odeljak 9 Ovaj eti~ki kodeks usvojila je Skup{tina MUOSZ, ona ga mo`e menjati ili opozvati, a za proceduralna pravila nadle`na je Eti~ka komisija.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi

Malta - Novinarski klub Malte i Institut elektronskih medija -

Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks slu`i kao putokaz svim novinarima. Pravo na informaciju jedno je od osnovnih ljudskih prava u slobodnom i demokratskom dru{tvu. Stoga svi novinari, i oni zaposleni u {tampi i oni u elektronskim medijima, treba da obavljaju svoju du`nost sa velikim ose}ajem odgovornosti, rukovode}i se pravom javnosti da bude informisana.

1. Uravnote`enost, ta~nost i po{teno predstavljanje U obavljanju svog posla novinari se moraju pobrinuti da informacije koje objavljuju budu ta~ne, da poti~u od izvora koji je najkvalifikovaniji da ih saop{ti, da budu uravnote`ene, po{teno predstavljene i pribavljene na otvoren na~in (bez obmanjivanja). 2. Poverljivost izvora informacije Novinari po{tuju poverljivost izvora informacije, kada se to od njih tra`i. Obe}anje da se ne}e otkriti izvor informacije daje se samo onda kada zaista postoji namera da se to obe}anje i odr`i. Ukoliko nema nikakve jasne i preke potrebe da se poverljivost izvora po{tuje, svaki izvor informacije treba identifikovati. Novinari su tako|e obavezni da, u najve}oj meri, osiguraju da informacija koja se daje bude istinita u najvi{em op{tem interesu. 3. Proveravanje podataka Novinari moraju uvek proveriti podatke, priznati gre{ke i smesta ih ispraviti. U zavisnosti od okolnosti svakog pojedina~nog slu~aja, ispravku treba objaviti na uo~ljivom mestu. Novinari treba da prave jasnu razliku izme|u vesti i stavova. 4. Pritisak i sukob interesa Novinari ne smeju suzbijati informacije radi li~nih interesa ili pod pritiskom nekog lica koje u tome ima svoje privatne, komerijalne ili neke druge interese, a {to bi moglo biti u suprotnosti sa op{tim javnim interesom. Isto tako, treba da odole pritisku onih lica koja nastoje da pribave nezaslu`en
*Usvojen novembra 1991. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

77

Eti~ki kodeksi

publicitet. U tom smislu, novinari treba da se postaraju da njihova pripadnost nekim udru`enjima ne predstavlja prepreku njihovom poslu.

5. Te{ki prekr{aji pravila profesije Plagiranje, namerno iskrivljavanje ~injenica, kleveta i objavljivanje klevetni~kih navoda i/ili la`ni i neosnovani navodi, mito u novcu ili nekom drugom vidu sa ciljem da se izvesna informacija objavi ili sakrije, smatraju se te{kim prestupima protiv novinarske profesije i izneveravanjem poverenja javnosti u profesiju. 6. Po{tovanje li~nosti U obavljanju svojih du`nosti novinari moraju po{tovati pravo svakog gra|anina na pravedno su|enje, na dostojanstvo, privatnost i zdravlje. 7. Protiv diskriminacije Novinari moraju biti odbrambeni {tit za sva osnovna ljudska prava. Stoga oni ne mogu pomagati da se u dru{tvu uvede diskriminacija zasnovana na polu, rasnoj i verskoj pripadnosti, i razlikama u politi~kim stavovima. Oni uvek moraju braniti slobodu izra`avanja i po{tenog komentara. 8. Po{tovanje Kodeksa Novinari moraju postovati ovaj kodeks i osu|ivati kr{enje njegovih odredbi. Oni moraju nastojati da svi novinari, bez obzira da li jesu ili nisu ~lanovi neke organizacije, prihvate ovaj kodeks. Eti~ki savet koji }e {tititi ovaj kodeks i donositi odluke o njegovom po{tovanju radi unapre|ivanja ugleda profesije, bi}e stalno telo. Savet }e sa~injavati jedan penzionisani sudija i dva ~lana upu}ena u novinarstvo ali ne vi{e aktivna u profesiji. Savet }e imenovati po~asnog sekretara koji ne}e imati pravo glasa, ali }e mo}i sam da utvr|uje svoj na~in rada.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi} Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Nema~ka - Savet za {tampu -

Novinarski kodeks
sa osnovnim smernicama za rad novinara prema preporukama Nema~kog saveta za {tampu*

Osnovna novinarska na~ela Novinarska na~ela usvojio je Nema~ki savet za {tampu u saradnji sa novinarskim udru`enjima, a predsedniku Savezne Republike Nema~ke
*Izmenjena i dopunjena verzija od 20. juna 2001. godine.

78

E

T

I

K

A

Gustavu V. Hajnemanu tekst ovog kodeksa uru~en je 12. decembra 1973. godine u Bonu. Prvobitna verzija Kodeksa izmenjena je i dopunjena 20.06.2001. godine. Sloboda {tampe, garantovana Ustavom Savezne Republike Nema~ke, obuhvata nezavisno i slobodno informisanje, pravo na izra`avanje mi{ljenja i kritiku. Izdava~i i novinari moraju biti svesni odgovornosti prema javnosti i sopstvene obaveze da ~uvaju ugled {tampe. Novinari obavljaju zadatke prema sopstvenom znanju i savesti, ne dozvoljavaju}i da na njih uti~u li~ni interesi i neprofesionalne pobude. Osnovna novinarska na~ela konkretizuju profesionalnu etiku {tampe. Profesionalna etika nala`e da se ~uva ugled {tampe i obavezuje na zalaganje za slobodu, u okviru ustavnih re{enja i zakona koji su u skladu sa Ustavom. Pravilo o za{titi podataka neke li~nosti od strane redakcije va`e ukoliko se ti podaci pribavljaju, obra|uju ili koriste za potrebe novinara i redakcije. Od istra`ivanja, preko redakcijskog rada, objavljivanja, dokumentovanja podataka, pa do njihovog arhiviranja, {tampa vodi ra~una o privatnom `ivotu ljudi, njihovoj intimnoj sferi i pravu svakog ~oveka da odlu~uje o objavljivanju podataka vezanih za sopstvenu li~nost. Profesionalni kodeks omogu}ava svakome da se `ali na napise u {tampi. @albe su opravdane ukoliko je povre|ena profesionalna etika. ^LAN 1. Po{tovanje istine, za{tita ljudskih prava i objektivno informisanje javnosti najuzvi{enija su na~ela {tampe.

Eti~ki kodeksi 79

Uputstvo 1.1 Ekskluzivni ugovori Obave{tavanje javnosti o procesima ili doga|ajima koji su po svom zna~enju i ozbiljnosti bitni za formiranje javnog mnjenja ne smeju se ograni~avati ili spre~avati ekskluzivnim ugovorima sa nosiocima informacija ili za{titnim merama izvora informacija. Onaj ko te`i informativnom monopolu onemogu}ava ostali deo {tampe da do|e do va`nih vesti i deluje protiv slobode informisanja. Uputstvo 1.2 Pra}enje izbornih kampanja Novinarskoj etici je svojstveno da slu`i informativnoj slobodi gra|ana i {titi podjednake {anse demokratskih partija, i u slu~ajevima kada {tampa u svojim izve{tajima o predizbornim kampanjama saop{tava stavove sa kojima se ne sla`e. Uputstvo 1.3 Saop{tenja za {tampu Saop{tenja za {tampu organa vlasti, partija, saveza, udru`enja ili drugih interesnih grupa moraju da budu ozna~ena kao takva kada se objavljuju bez redakcijske obrade.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

^LAN 2. Vesti i informacije namenjene objavljivanju, re~ju i slikom, moraju biti pa`ljivo proverene u pogledu ta~nosti i okolnosti. Njihov smisao se ne sme iskrivljavati niti falsifikovati redigovanjem, davanjem naslova ili izborom na~ina snimanja. Dokumenta moraju biti verodostojno reprodukovana. Kada se objavljuju neproverene vesti, glasine i pretpostavke, to treba nazna~iti. Simboli~ne fotografije moraju, kao takve, da budu prepoznatljive ili ozna~ene.

Eti~ki kodeksi 80

Uputstvo 2.1 Rezultati ispitivanja javnog mnjenja Nema~ki Savet za {tampu preporu~uje glasilima da se prilikom objavljivanja rezultata istra`ivanja agencija za ispitivanje javnog mnjenja navodi i broj ispitanika, vreme obavljanja istra`ivanja, naru~ilac, kao i pitanja koja su postavljena. Ukoliko naru~ioca nema, treba da se istakne da je istra`ivanje sprovedeno na osnovu inicijative agencija za ispitivanje javnog mnjenja. Uputstvo 2.2 Simboli~ne fotografije Ukoliko neka ilustracija, posebno fotografija, ve} na prvi pogled mo`e da se shvati kao dokumentarna, potrebno je dati odgovaraju}e razja{njenje. Zbog toga: – zamenjene ili pomo}ne ilustracije (isti motiv u drugoj prilici, drugi motiv u istoj prilici itd), – simboli~ne ilustracije (rekonstruisana scena, ve{ta~ki rekonstruisani doga|aji kako bi odgovarali tekstu, itd.) i – fotomonta`e ili druge promene moraju da budu jasno ozna~ene kao takve bilo u potpisu, bilo u tekstu uz koji se prila`u. Uputstvo 2.3 Kratke vesti i najave [tampa snosi odgovornost za preuzimanje agencijskih vesti. Onaj ko prenosi agencijske izve{taje, uz navo|enje agencije kao izvora informacija, mora u osnovi da se osloni na njihovu istinitost. Skra}ivanjem ili dopunama bitnih elemenata izve{taja ne sme se sugerisati druga~ije zna~enje ili neta~ni zaklju~ci kojima }e biti povre|eni opravdani interesi tre}ih lica. Uputstvo 2.4 Intervju Intervju je potpuno korektan ako ga je autorizovala intervjuisana osoba ili lice koje je ona ovlastila. Kada za to nema vremena, tako|e je ispravno objaviti neautorizovan intervju, ako je sagovornicima jasno da }e izjave biti citirane ili objavljene u verziji koja je po smislu verna sadr`aju. Pitanja i iskazi novinara u intervjuu treba da budu jasno ozna~eni. Ako se intervju preuzima u potpunosti ili se navode njegovi bitni delovi, mora se navesti i njegov izvor. Ukoliko se bitan sadr`aj izre~enih misli reprodukuje sopstvenim re~ima, navo|enje izvora je pitanje novinarske ~asti.

E

T

I

K

A

Pri najavi intervjua u skra}enoj verziji treba voditi ra~una o tome da intervjuisana osoba bude za{ti}ena od iskrivljavanja ~injenica ili nano{enja {tete kojom bi se ugro`avali njeni opravdani interesi.

Eti~ki kodeksi 81

Uputstvo 2.5 Embargo na objavljivanje informacija Odre|ivanje roka do ~ijeg isteka objavljivanje odre|ene informacije nije dozvoljeno (embargo) opravdano je samo ako je u slu`bi objektivnog i preciznog izve{tavanja. Na~elno, embargo je stvar slobodnog dogovora izme|u izvora informacija i medija. Rok do kojeg informacija ne treba da se objavi opravdan je i treba ga po{tovati samo ukoliko za to postoji uverljiv razlog, kao na primer u slu~aju teksta govora koji jo{ nije odr`an, unapred podeljenog poslovnog izve{taja ili informacije o doga|aju koji se jo{ nije odigrao (sastanku, rezoluciji, sve~anoj ceremoniji i dr.). Po{tovanje rokova za neobjavljivanje informacija ne sme da se koristi u propagandne svrhe. Uputstvo 2.6 Pisma ~italaca 1) ^itaocima treba pru`iti mogu}nost da u pismima (ukoliko su po formi i sadr`aju za to pogodni) iznesu svoje mi{ljenje i tako u~estvuju u stvaranju javnog mnjenja. Du`nost je novinara da prilikom objavljivanja pisama ~italaca vodi ra~una o na~elima novinarske etike. 2) Dopisi upu}eni izdava~koj ku}i ili redakciji mogu da budu objavljeni kao pisma ~italaca ako iz njihove forme i sadr`aja jasno mo`e da se zaklju~i da je to volja po{iljaoca. Pristanak se podrazumeva ukoliko se dopis odnosi na ~lanke objavljene u novinama i kada su u pitanju teme od op{teg zna~aja. Autori ove vrste pisama redakciji nemaju zakonsko pravo da zahtevaju objavljivanje svog dopisa. 3) Uobi~ajena je praksa da se uz tekst pisma ~itaoca objavi njegovo ime. Samo u izuzetnim slu~ajevima tekst mo`e, po `elji autora, da bude potpisan druga~ije. Adresa po{iljaoca ne bi trebalo da se objavi. Ako postoji sumnja u identitet po{iljaoca, treba odustati od objavljivanja. Objavljivanje izmi{ljenih pisama ~italaca nespojivo je sa misijom {tampe. 4) Izmene ili skra}enja pisama poznatih autora bez njihove saglasnosti na~elno nisu dozvoljena. Skra}enja su dopu{tena ako ova rubrika sadr`i napomenu da redakcija, kada je re~ o pismima koja su njoj poslata, zadr`ava pravo na skra}enja. Ukoliko po{iljalac izri~ito zabranjuje menjanje ili skra}ivanje, redakcija treba toga da se pridr`ava ~ak i kada je zadr`ala pravo na skra}ivanje, ili treba da odustane od objavljivanja. 5) Sva pisma ~italaca koja dospeju u redakciju predstavljaju redakcijsku tajnu. Ona ni u kom slu~aju ne smeju da se predaju tre}em licu.
^LAN 3. Ako se objavljene vesti ili tvrdnje (posebno one koje se odnose na neku li~nost) poka`u kao neistinite, sredstva informisanja koja su ih objavila treba odmah da daju primerenu ispravku.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi 82

Uputstvo 3.1 Ispravka ^itaocu mora da bude jasno predo~eno da je prethodna informacija bila potpuno ili delimi~no neta~na. Zato, prilikom objavljivanja ispravke, treba podsetiti na prethodnu, neta~nu informaciju. Ispravke podataka objavljuju se ~ak i kada je gre{ka u javnosti ve} ispravljena na drugi na~in. Uputstvo 3.2 Dokumentovanje podataka Ukoliko novinarsko-redakcijsko istra`ivanje, obrada ili kori{}enje podataka o nekoj li~nosti u medijima dovede do objavljivanja ispravki, demantija, polemi~kih napisa ili ukora Nema~kog saveta za {tampu, potrebno je da sredstva informisanja koja su ih objavila uvrste ove napise u memorisane podatke i ~uvaju ih kao dokument onoliko dugo koliko i same podatke. Uputstvo 3.3 Informacija Ukoliko je nekome prilikom novinskog izve{tavanja povre|eno li~no pravo, sredstvo informisanja koje je to objavilo treba da na zahtev o{te}enog lica preda sa~uvane podatke. To mo`e biti uskra}eno: – ako se na osnovu podataka mo`e zaklju~iti da je ta osoba u~estvovala u istra`ivanju, obradi podataka i objavljivanju teksta i da profesionalno sara|uje ili je sara|ivala na stvaranju istog; – ako se na osnovu podataka mo`e zaklju~iti da je ta osoba po{iljalac, svedok ili izvor informacija na osnovu kojih su nastali prilozi, predlo{ci i saop{tenja redakcije; – ako je novinarski posao ugro`en saop{tavanjem podataka prikupljenih istra`ivanjem ili dobijenih na neki drugi na~in; – ako se nametne potreba da se usklade pravo na privatnost i sloboda izra`avanja sopstvenog mi{ljenja na osnovu va`e}ih propisa.
^LAN 4. Pri prikupljanu podataka ili pribavljanju vesti, informacija i slika koje se odnose na neku li~nost ne smeju se koristiti ne~asni metodi.

Uputstvo 4.1 Osnovna na~ela istra`ivanja Istra`ivanje je, u cilju pribavljanja {to ta~nijih informacija, neizbe`ni deo novinarske delatnosti. Novinari se, po pravilu, moraju predstaviti. La`no predstavljanje prilikom istra`ivanja i neta~no identifikovanje sredstva informisanja za koje novinar radi, nespojivo je sa ugledom i funkcijom {tampe. Tajna potraga za informacijama opravdana je u pojedinim slu~ajevima, ako se time pribavljaju informacije od posebnog javnog zna~aja koje na drugi na~in ne bi bile dostupne. Za vreme nesre}a i prirodnih katastrofa {tampa mora da nastoji da daje prednost slu`bama za spasavanje `rtava i ugro`enima pred pravom javnosti da bude informisana.

E

T

I

K

A

Uputstvo 4.2 Istra`ivanje o osobama sa posebnim potrebama Pri istra`ivanju o osobama sa posebnim potrebama preporu~uje se naro~ita uzdr`anost. To se, pre svega, odnosi na ljude koji ne vladaju svojim duhovnim i fizi~kim sposobnostima ili se nalaze u vrlo osetljivoj `ivotnoj situaciji, ali i na decu i omladinu. Ne~ije ograni~ene sposobnosti ili specifi~an polo`aj u kome se neko nalazi ne smeju se namerno koristiti radi pribavljanja informacija. Uputstvo 4.3 Zabrana pristupa ili uni{tavanje podataka koji se odnose na li~nost Sredstva informisanja treba da stave zabranu na kori{}enje ili da uni{te podatke o nekoj li~nosti koji su objavljeni protivno novinarskom kodeksu.
^LAN 5. Treba se dosledno pridr`avati uzajamne poverljivosti.

Eti~ki kodeksi 83

Upustvo 5.1 Poverljivost Ako je izvor informacija svoje saop{tenje uslovio time da ostane nepoznat ili da ne bude doveden u opasnost, onda ovaj uslov treba po{tovati. Poverljivost ne treba da se po{tuje samo ukoliko se informacija odnosi na planiranje nekog zlo~ina i tada ona podle`e obavezi dojave policiji. Poverljivost ne mora da se {titi ni ako, nakon bri`ljivog razmatranja koristi i interesa, prevagnu va`ni dr`avnopoliti~ki razlozi, posebno ako je napadnut ili ugro`en ustavni poredak. Dopu{teno je izve{tavati o doga|ajima i planovima koji su ozna~eni kao poverljivi ako se posle pa`ljivog razmatranja utvrdi da je pravo javnosti da bude informisana zna~ajnije od razloga zbog kojih je ta informacija dr`ana u tajnosti.
^LAN 6. Svaka osoba koja radi u {tampi du`na je da {titi ugled medija i po{tuje poslovnu tajnu koriste}i se u potpunosti pravom da odbije da svedo~i i oda izvor informacija bez njegovog izri~itog pristanka.

Upustvo 6.1 Razdvajanje funkcija Svi novinari ili izdava~i koji pored svog publicisti~kog rada imaju i neku drugu funkciju, na primer u vladi, upravi ili privrednom preduze}u, moraju da vode ra~una o tome da te delatnosti strogo razdvoje. Isto va`i i u obrnutom slu~aju. Sukob interesa {teti ugledu {tampe. Uputstvo 6.2 Rad u obave{tajnoj slu`bi Novinari i izdava~i koji pristupe obave{tajnoj slu`bi ~ine ne{to nespojivo sa pojmom novinarske tajne i podrivaju osnove poverenja u novinarstvo.
^LAN 7. Odgovornost {tampe prema javnosti nala`e da na redakcijske izve{taje ne uti~u privatni ili poslovni interesi tre}eg lica ili novinara. Izdava~i i

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi 84

urednici spre~i}e svaki takav poku{aj i vodi}e brigu o tome da novinarski tekst bude jasno odvojen od reklamnih tekstova.

Uputstvo 7.1 Razlikovanje redakcijskog teksta i oglasa Za pla}ene napise va`i zakonska regulativa o reklamiranju. Na osnovu tih propisa prilozi moraju da se objavljuju tako da ~italac mo`e da prepozna reklamni sadr`aj. Uputstvo 7.2 Prikrivena reklama Redakcijski prilozi o preduze}ima, njihovim proizvodima ili uslugama ne smeju da prekora~e granicu prikrivenog reklamiranja. Prela`enjem te granice lako se prema{i i mera opravdanih javnih interesa ili interesa ~itaoca. Kredibilitet {tampe kao informativnog izvora nala`e oprez u postupanju s tekstovima iz oblasti odnosa s javno{}u, kao i pri pisanju redakcijskih komentara. Ovo va`i i za neredigovane reklamne tekstove, fotografije i ilustracije. Uputstvo 7.3 Specijalna izdanja Specijalna izdanja podle`u istoj odgovornosti redakcije kao i sva ostala njena izdanja.
^LAN 8. [tampa uva`ava privatni `ivot i intimnu sferu ljudi. Me|utim, ako je privatno pona{anje povezano sa javnim interesom, o njemu se mo`e izve{tavati. Pri tome treba nastojati da objavljivanjem ne budu povre|ena li~na prava osoba koja u tome ne sudeluju. [tampa uva`ava pravo svakog ~oveka da odlu~uje o objavljivanju podataka vezanih za sopstvenu li~nost i garantuje za{titu podataka u okviru redakcije.

Uputstvo 8.1 Objavljivanje imena i fotografija 1) Tokom izve{tavanja o nesre}ama, krivi~nim delima, istra`nom i sudskom postupku (videti ~lan 13 Novinarskog kodeksa), objavljivanje imena i fotografija `rtava i po~inilaca u na~elu nije dozvoljeno. Uvek treba pa`ljivo proceniti interes javnosti da bude informisana i individualna prava li~nosti koje u tome u~estvuju. @elja za senzacionalizmom ne mo`e da se opravdava pravom javnosti na informisanje. 2) @rtve nesre}a ili krivi~nih dela imaju pravo na posebnu za{titu svog imena. Po pravilu, objavljivanje imena `rtve nije bitno za bolje razumevanje nesre}e, odnosno krivi~nog dela. Izuzeci mogu biti opravdani ako je re~ o poznatoj li~nosti ili ako postoje posebne propratne okolnosti. 3) Objavljivanje imena i fotografija ~lanova porodice i drugih osoba koje nisu povezane sa nesre}om ili krivi~nim delom uop{te nije dozvoljeno. 4) Objavljivanje punog imena i/ili fotografije osumnji~enih za te`ak zlo~in opravdano je u izuzetnim slu~ajevima, ako je to u interesu rasvetljavanja zlo~ina, ukoliko je izdat nalog za hap{enje ili ako je zlo~in po~injen pred o~ima javnosti.

E

T

I

K

A

5) Ako ima razloga da se veruje da je optu`eni nevin, ne treba objavljivati ni njegovo ime ni fotografiju. 6) Kada su po~inioci maloletnici, ukoliko nisu u pitanju te{ka krivi~na dela, treba iz obzira prema njihovoj budu}nosti u najve}oj mogu}oj meri izbegavati pominjanje njihovih imena i objavljivanje fotografija. 7) Kada je re~ o nosiocima javnih funkcija i izabranim funkcionerima, objavljivanje imena i fotografije dozvoljeno je ako postoji veza izme|u funkcije i zvanja, s jedne strane, i po~injenog zlo~ina, s druge. Isto va`i i za poznate osobe, pogotovo ako je delo za koje se terete u suprotnosti sa predstavom javnosti o njima. 8) Imena i slike nestalih lica smeju da se objave, ali samo u dogovoru sa nadle`nim organom.

Eti~ki kodeksi

Uputstvo 8.2 Za{tita mesta boravka Mesto stanovanja, kao i ostala mesta boravka, npr. bolnice, domovi, banje, pritvor i rehabilitacione ustanove u`ivaju posebnu za{titu. Uputstvo 8.3 Resocijalizacija Objavljivanje imena i fotografija po okon~anju krivi~nog postupka na~elno se izbegava pri izve{tavanju u interesu resocijalizacije. Uputstvo 8.4 Bolest Fizi~ka i psihi~ka oboljenja ili o{te}enja spadaju u privatnu sferu. Iz obzira prema osobi na koju se to odnosi i njenoj porodici, {tampa u takvim slu~ajevima treba da odustane od objavljivanja imena i fotografija, da izbegava poni`avaju}e primedbe povodom bolesti ili hospitalizacije, i u slu~ajevima kada neko postane predmet glasina. ^ak su i poznate li~nosti zakonom za{ti}ene od diskrimini{u}ih otkri}a i posle smrti. Uputstvo 8.5 Samoubistvo Izve{tavanje o samoubistvu nala`e uzdr`anost. Ovo se posebno odnosi na objavljivanje imena i detaljan opis propratnih okolnosti. Izuzetak je opravdan samo kada je re~ o slu~aju od javnog interesa. Uputstvo 8.6 Opozicija i poku{aj bekstva Prilikom izve{tavanja o zemljama u kojima pripadnost politi~koj opoziciji mo`e da podrazumeva i opasnost po `ivot, treba uvek dobro proceniti da li bi objavljivanje imena ili fotografije doti~nu osobu dovelo u opasnost da bude identifikovana i progonjena. Isto se odnosi i na izve{tavanje o beguncima. Zatim, treba stalno imati na umu da objavljivanje pojedinosti o beguncima, o pripremama i opisu njihovog bekstva mo`e da dovede u opasnost rodbinu i prijatelje koji su ostali u zemlji ili da onemogu}i njihovo bekstvo.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

85

Eti~ki kodeksi 86

Uputstvo 8.7 Obele`avanje jubileja Izve{tavanje o jubileju osoba koje, ina~e, nisu mnogo prisutne u javnosti mogu}e je ukoliko redakcija prethodno proveri da li su saglasne sa objavljivanjem u novinama, ili ho}e da budu po{te|ene pa`nje javnosti. Uputstvo 8.8 Dostavljanje podataka Svi podaci o nekoj osobi koji se pribavljaju, obra|uju i koriste za potrebe novinara i redakcije smatraju se redakcijskom tajnom. Dostavljanje podataka drugoj redakciji dozvoljeno je pod uslovom da se oni koriste isklju~ivo za potrebe novinara i redakcije. Dostavljanje podataka treba da izostane do kraja formalnog `albenog postupka za za{titu podataka. Pri njihovom dostavljanju potrebno je upozoriti da ti podaci smeju da se koriste isklju~ivo za interne potrebe novinara i redakcije.
^LAN 9. Suprotno je novinarskoj etici da se objavljuju neosnovane tvrdnje i optu`be, posebno one koje vre|aju ljudsko dostojanstvo. ^LAN 10. Objavljivanje slike i teksta koji po svom obliku i sadr`aju mogu u velikoj meri da povrede moralna ili verska ose}anja ljudi nespojivo je sa odgovorno{}u {tampe. ^LAN 11. [tampa treba da izbegava neprimereno, senzacionalisti~ko prikazivanje nasilja i brutalnosti. Tokom izve{tavanja treba voditi ra~una o za{titi mladih.

Uputstvo 11.1 Neprimereno prikazivanje Neprimereno, senzacionalisti~ko prikazivanje omalova`ava ~oveka i ~ini ga pukim objektom. Ovo naro~ito dolazi do izra`aja kada se ljudi koji umiru ili trpe fizi~ku ili duhovnu patnju prikazuju na na~in koji prevazilazi javni interes i potrebu ~italaca da budu informisani. Uputstvo 11.2 Izve{tavanje o nasilju Kada izve{tava o nasilju, ~ak i {okantnom, {tampa treba pa`ljivo da odmeri potrebu javnosti za informacijom i interes `rtava i ljudi koji su pogo|eni. [tampa o takvim doga|ajima treba da izve{tava nezavisno i autenti~no i da ne dozvoli da bude zloupotrebljena od strane prestupnika. [tampa ne}e igrati ulogu posrednika izme|u prestupnika i policije. Ne smeju se intervjuisati po~inioci tokom trajanja krivi~nog dela. Uputstvo 11.3 Nesre}e i katastrofe Kada izve{tava o nesre}ama i katastrofama, {tampa treba da vodi ra~una o meri u kojoj }e prikazati patnju `rtava i ~lanova njihovih porodica. @rtve nesre}nih okolnosti ne smeju biti izlo`ene ponovnoj patnji zbog pisanja {tampe.

E

T

I

K

A

Uputstvo 11.4 Saradnja sa vlastima prilikom zabrane informacija Zabranjivanje vesti {tampa u na~elu ne prihvata. Saradnja izme|u medija i policije dozvoljena je samo ako delovanjem novinara mo`e da se za{titi `ivot i zdravlje `rtava ili drugih u~esnika u doga|aju. Kada organi krivi~nog gonjenja tra`e da se u odre|enom periodu potpuno ili delimi~no izostavi izve{tavanje, {tampa treba to da po{tuje ukoliko je takav zahtev zasnovan na uverljivim razlozima i ako je to u interesu rasvetljavanja krivi~nog dela. Uputstvo 11.5 Memoari prestupnika Objavljivanjem takozvanih memoara prestupnika kr{e se osnovna novinarska na~ela. Ako se na taj na~in nezakonite radnje naknadno opravdavaju ili relativizuju, njihovim detaljnim opisom samo se zadovoljava potreba za senzacionalizmom, a `rtve neopravdano uznemiravaju. Uputstvo 11.6 Droga U`ivanje droge ne sme se prikazivati bezazlenijim nego {to jeste.
^LAN 12. Niko ne sme da bude diskriminisan zbog svog pola, rasne, etni~ke, verske, socijalne ili nacionalne pripadnosti.

Eti~ki kodeksi 87

Uputstvo 12.1 Izve{tavanje o krivi~nim delima Kada se izve{tava o krivi~nim delima, pripadnost osumnji~enog ili okrivljenog razli~itim verskim, etni~kim ili drugim manjinama pominje se samo ako je taj podatak potreban za bolje razumevanje dela. Naro~ito treba voditi ra~una o tome da takvo pisanje mo`e da podstakne predrasude o manjinama kojima je potrebna za{tita.
^lan 13. Izve{tavanje o istra`nim, sudskim i drugim proceduralnim postupcima mora da bude li{eno predrasuda. Pre po~etka i tokom sudskog postupka, u naslovima i komentarima treba izbegavati jednostranost i preuranjene zaklju~ke. Bez ozbiljnih i opravdanih razloga osumnji~eni ne sme da bude progla{en krivim pre kona~ne sudske presude. O odlukama suda ne treba izve{tavati pre dono{enja pravosna`ne presude.

Uputstvo 13.1 Preuranjeni zaklju~ci i naknadno izve{tavanje Izve{tavanje o istra`nim i sudskim postupcima treba da slu`i pa`ljivom i nepristrasnom obave{tavanju javnosti o krivi~nim delima, njihovom ka`njavanju i presudama. Do sudske presude mora da se uva`ava pretpostavka nevinosti okrivljenog, ~ak i u slu~aju priznanja krivice. Tako|e, kada je ne~ija krivica o~igledna za javnost, okrivljeni sve do sudske presude ne sme da bude progla{en krivim. Preuranjeni sudovi i tvrdnje pre dono{enja presude ne smeju ni na koji na~in da povrede ljudsko dostojanstvo. Ono je za{ti}eno Ustavom i u`iva ga i po~inilac krivi~nog dela.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

U pravnoj dr`avi cilj izve{tavanja iz sudova ne sme da bude dodatna kazna dru{tva nad okrivljenim uz pomo} medijskog lin~a. Zato u izve{tajima mora da postoji jasna razlika izme|u sumnje i dokazane krivice. Ako {tampa, izve{tavaju}i o presudi koja nije postala pravosna`na, navede ne~ije ime i time otkrije njegov identitet velikom ~itala~kom krugu, novinarska na~ela nala`u da naknadno izvesti i o pravosna`noj presudi koja ga osloba|a krivice ili je ubla`ava, ukoliko interesi te osobe ne zahtevaju suprotno. Ova preporuka se odnosi i na obustavu istra`nog postupka. Kritika i komentari o krivi~nom postupku moraju da budu jasno razgrani~eni od izve{tavanja o samom procesu.

Eti~ki kodeksi 88

Uputstvo 13.2 Krivi~na dela maloletnika Kada izve{tava o krivi~nim delima mladih, kao i o njihovim istupima pred sudom, {tampa treba da bude vrlo uzdr`ana, s obzirom na njihovu budu}nost. Ista preporuka se odnosi i na mlade koji su `rtve krivi~nog dela.
^LAN 14. Izve{taji o medicinskim temama ne treba da budu neprimereno senzacionalisti~ki, jer kod ~italaca mogu da pobude neosnovana strahovanja ili nade. Istra`ivanja koja su jo{ u po~etnoj fazi ne treba predstavljati kao zavr{ena ili gotovo zavr{ena.

Uputstvo 14.1 Medicinska ili farmakolo{ka istra`ivanja Izve{tavanje o navodnim uspesima ili neuspesima medicinskih ili farmakolo{kih istra`ivanja u borbi protiv te{kih bolesti zahteva opreznost i ose}aj odgovornosti. U tekstu i prikazu treba izostaviti sve {to kod bolesnih ljudi i njihovih bli`njih mo`e da izazove neosnovane nade o ozdravljenju u dogledno vreme, pogotovo ako to ne odgovara stvarnom stanju medicinskih istra`ivanja. S druge strane, kriti~ko ili jednostrano izve{tavanje o kontroverznim mi{ljenjima o ovom pitanju ne bi trebalo da kod ozbiljno bolesnih ljudi stvara nesigurnost i tako pove}ava sumnju u mogu}i uspeh terapije.
^LAN 15. Prihvatanje i odobravanje privilegija bilo koje vrste koje bi moglo da naudi slobodi odlu~ivanja izdava~a i redakcije, nespojivo je sa ugledom, nezavisno{}u i zadatkom {tampe. Novinar koji se mo`e podmititi radi {irenja ili neobjavljivanja vesti postupa protiv ~asti i profesionalizma novinarstva.

Uputstvo 15.1 Pozivi i pokloni Ako urednici i saradnici prihvataju pozive ili poklone ~ija vrednost prevazilazi uobi~ajene dru{tvene i poslovne manire, postoji opasnost da se naudi slobodi odlu~ivanja izdava~ke ku}e i redakcije, kao i nezavisnom rasu|ivanju novinara. Treba izbegavati i samu mogu}nost da se prihvati poziv ili poklon, jer se time nanosi {teta slobodi odlu~ivanja izdava~ke ku}e i redakcije. Pod poklonima se podrazumevaju ekonomske i posredne povlastice svake vrste. Nedopustivo je prihvatanje reklamnih artikala za svakodnevnu upotrebu ili drugih predmeta ispod njihove cene u uobi~ajenim prilikama.

E

T

I

K

A

Davanje ili prihvatanje poklona, popusta ili poziva ne sme da uti~e na traganje za informacijama i izve{tavanje, da ga ometa ili spre~ava. Izdava~ka ku}a i novinari treba da insistiraju na tome da informacije moraju biti objavljene bez obzira na prihva}ene pozive ili poklone. ^LAN 16. Ispravno izve{tavanje podrazumeva i objavljivanje javno izre~enih opomena Saveta za {tampu, naro~ito u glasilima na koja se to odnosi.

Eti~ki kodeksi 89

Uputstvo 16.1 Objavljivanje opomena Za glasilo na koje se to odnosi va`i slede}e: ^italac mora da sazna {ta je bio razlog za izricanje opomene i koje na~elo novinarske etike je bilo povre|eno. 1. Pravo podno{enja `albe 1) Svako ima pravo da Savetu za {tampu podnese `albu zbog objavljenog teksta ili napisa u {tampi. 2) Savet za {tampu mo`e i samoinicijativno da pokrene postupak. 2. Nadle`nost Komisije za `albe 1) Komisija za `albe Saveta za {tampu razmatra `albe u okviru druge i tre}e ta~ke ovog paragrafa. 2) @albe koje su od su{tinskog zna~aja iznose se na plenumu Saveta za {tampu. 3) Na zahtev najmanje dva ~lana Komisije `alba, tako|e, mo`e da se iznese na plenumu Saveta za {tampu. 3. Nadle`nost plenuma Saveta za {tampu 1) U nadle`nosti plenuma Saveta za {tampu su one `albe koje imaju su{tinski zna~aj. 2) Savet je du`an da razmotri i sve ostale `albe koje mu prosledi Komisija. 3) Plenum Saveta za {tampu mo`e da preuzme svaku `albu do kona~ne odluke Komisije za `albe. 4) Takvo preuzimanje mora da se saop{ti pismenim putem licima koja u~estvuju u procesu. 4. Razmatranje `albe 1) @alba se podnosi u pismenoj formi. Mora se navesti razlog njenog podno{enja, a uz to mo`e da se dostavi i zahtev za pokretanje postupka. Uz `albu treba prilo`iti i odgovaraju}u publikaciju u originalu ili njenu fotokopiju. 2) Generalni sekretar Saveta za {tampu potvr|uje prijem `albe i prosle|uje je predsedniku Komisije za `albe. On izve{tava plenum Saveta za {tampu o podnesenoj `albi. 3) Na zahtev predsednika Komisije za `albe, generalni sekretar {alje `albu okrivljenom, sa molbom da se pismeno izjasni o njoj u odre|enom roku. 4) Okrivljenom se pru`a mogu}nost da u odre|enom zakonskom roku doka`e da li postoji povreda Novinarskog kodeksa i da li u~injenu gre{ku ”u datom slu~aju“ mo`e da ispravi.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

5) Po isteku roka, Komisija za `albe razmatra slu~aj i utvr|uje da li je okrivljeni ispravio gre{ku. Ako, po njenom mi{ljenju, ispravka gre{ke nije dovoljna, postupak se nastavlja. 6) @albe koje su potpuno neosnovane ne prosle|uju se okrivljenom, ve} predsednik Komisije mo`e da ih odbaci bez prethodnog razmatranja Komisije za `albe. 7) @alba se po pravilu ne razmatra ukoliko time mo`e da se uti~e na odluku u istra`nom ili sudskom postupku.

Eti~ki kodeksi 90

5. Priprema usmenog razmatranja 1) Predsednik Komisije koja odlu~uje o `albi, priprema sednicu (tra`i dodatna mi{ljenja i informacije) i zakazuje vreme i mesto usmenog razmatranja `albe. 2) Na usmeno razmatranje obavezno se pozivaju ~lanovi Komisije, predstavnici i pravni zastupnici obe strane. 3) Predsednik Komisije mo`e da pozove jednu ili sve strane koje u~estvuju u postupku (podnosioca `albe, okrivljenog, svedoke). Uz odobrenje Komisije, a na zahtev nekoga od u~esnika ili svedoka u postupku, njegovi tro{kovi mogu da budu nadokna|eni. 4) Pozivi se {alju u pisanoj formi. Neophodno je da u njima bude nazna~eno mesto i vreme po~etka sednice. Poziv se mora poslati najmanje ~etiri nedelje pre odr`avanja sednice. 5) U svim slu~ajevima usmenog razmatranja `albe u~esnici u postupku (podnosilac `albe i okrivljeni) dobijaju obave{tenje koje mora da sadr`i: 1. mesto i vreme odr`avanja sednice; 2. imena ~lanova Komisije koja odlu~uju o `albi; 3. upozorenje da ~lan odbora zbog neobjektivnosti mo`e biti izuzet; 4. upozorenje da se i u odsustvu onih koji su pozvani da u~estvuju u postupku mo`e doneti odluka; 5. upozorenje da i ako okrivljeni ne iznese svoje mi{ljenje o `albi, ona mo`e biti razmatrana; 6. imena svedoka (ukoliko su pozvani); 7. ukazivanje na mogu}nost nadoknade tro{kova. 6) Izme|u slanja obave{tenja i sednice mora da pro|e najmanje tri nedelje. Rok mo`e da bude skra}en u dogovoru sa stranama koje treba da budu obave{tene. 7) Na zahtev nekog od pozvanih u~esnika u postupku (podnosioca `albe, okrivljenog), predsednik Komisije dopu{ta prisustvo advokata. 6. Neobjektivnost 1) ^lanovi Komisije koji donose odluku mogu da izuzmu bilo kog u~esnika u postupku iz bojazni da }e biti pristrasan ili se i sami odre}i u~e{}a, ako je posredi razlog li~ne prirode ili sumnja u sopstvenu objektivnost. 2) Zahtev za izuze}e mora da se preda u pismenoj formi Savetu za {tampu u roku od deset dana od slanja obave{tenja uz prilo`eno obrazlo`enje.

E

T

I

K

A

3) Ukoliko se u toku postupka pojavi podatak koji bi mogao da opravda zahtev za izuze}em, on mora da se navede pre nego {to se nastavi sa izno{enjem stavova. 4) O razlozima za izuze}e odlu~uje Komisija bez prisustva ~lana na koga se izuze}e odnosi. O svakom izuze}u se odlu~uje zasebno. Odluka se ne mo`e osporiti.

Eti~ki kodeksi 91

7. Usmeno razmatranje 1) Predsednik Komisije vodi sednicu na kojoj se razmatra `alba. U slu~aju da se njegovim odlukama mo`e prigovoriti, kona~nu odluku donosi Komisija. 2) Ukoliko je neko od u~esnika u procesu pozvan na usmeno razmatranje, on ima priliku da obrazlo`i svoje mi{ljenje pre i posle saslu{anja svedoka. 3) O toku sednice sa~injava se zapisnik koji se odnosi na njenu su{tinu. Eventualni zahtevi u~esnika u razmatranju i odluke Komisije doslovno se zavode i prila`u uz zapisnik. 4) Svaki ~lan Komisije mo`e zahtevati da se pojedini iskazi doslovno zavedu u zapisnik. 5) Zapisnik potpisuju predsednik i generalni sekretar Saveta za {tampu, koji ga i sa~injavaju. 8. Preporuke i upozorenja 1) Upozorenja i preporuke koji dovode do razja{njenja i prijateljskog sporazuma me|u u~esnicima u procesu, dopu{teni su tokom celog postupka. 9. Faze u postupku 1) Pre odlu~ivanja o `albi ~lanovi Saveta za {tampu se javno izja{njavaju, a da pri tom ne bude o~igledno kako }e glasati. 2) Pri razmatranju `albe dozvoljeno je jedino prisustvo ~lanova Saveta za {tampu, generalnog sekretara, pravnika koji zastupaju obe strane i slu`benika udru`enja Saveta za {tampu. Oni su obavezni da dr`e u tajnosti razmatranje `albe i dokumenta koja se ti~u me|usobnih odnosa u~esnika u postupku. Savet za {tampu izve{tava o postupku koji je u toku samo na osnovu ~injenica. 3) Kada odlu~uje o `albi, Komisija ni na koji na~in ne zavisi od zahteva koje podnose u~esnici u postupku. Ona potpuno samostalno ocenjuje prilo`ena dokumenta, prikupljene informacije i iskaze svedoka. 4) Pri odlu~ivanju plenuma Saveta za {tampu svoje mi{ljenje mogu da iznesu i ~lanovi ~iji stavovi odstupaju od odluke plenuma, po{to dato obrazlo`enje odluke predstavlja mi{ljenje ve}ine koje oni ne dele. Ovo ne va`i za ~lanove Saveta za {tampu koji su u~estvovali u formulisanju prihva}enog kompromisa. Istupanje predstavnika Saveta za {tampu pred generalnim sekretarom je uslovljeno stavom manjine i njenim obrazlo`enjem.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

10. Odluka 1) @alba mo`e biti odba~ena kao neosnovana. 2) Na osnovu obrazlo`enja `albe mo`e biti izre~eno: 1. upozorenje; 2. neodobravanje; 3. opomena. 3) Kona~nu, pismenu odluku Komisije potpisuje predsednik i ona se {alje u~esnicima u postupku najkasnije tri nedelje po okon~anju sednice. 4) Odluka mora biti obrazlo`ena. 11. Zasnovanost odluke 1) Pri proceni izricanja neodobravanja, opomene ili samo upozorenja treba, izme|u ostalog, uzeti u obzir i te`inu gre{ke, posledice izazvane objavljivanjem publikacije, kao i eventualne korake koje je glasilo preduzelo radi ubla`avanja posledica i/ili spre~avanja ponavljanja istog. Ukoliko do|e do izmena, u praksi izricanja presude Saveta za {tampu i Komisije za `albe, na to se mo`e samo ukazati. 12. Saop{tenje o donetoj odluci 1) Odbacivanje `albe, upozorenje, neodobravanje i opomena dostavljaju se u~esnicima u procesu pismenim putem uz obrazlo`enje. 2) Predstavnici Saveta za {tampu objavljuju opomenu u glasilu svog udru`enja prema ta~ki 13. 13. Obaveza objavljivanja 1) Opomene se objavljuju prema ~lanu 16 Novinarskog kodeksa u glasilima na koja se odnose. Odbor mo`e odustati od objavljivanja ukoliko to nala`e za{tita interesa podnosioca `albe. 2) Neodobravanja i upozorenja ne moraju da se objavljuju u glasilima na koje se odnose. 14. Ponovno pokretanje postupka 1) Odluka koju donese Komisija za `albe ili plenum Saveta za {tampu ne mo`e da bude osporena. Ponovno pokretanje postupka za `albu dopu{teno je samo: 1. ukoliko to zahtevaju podnosilac `albe ili okrivljeni i 2. ako se pojave novi dokazi koji mogu da dovedu do dono{enja su{tinski druga~ije presude. PRIMERI Etni~ke grupe Lokalne novine su izvestile da je jedan prosjak besramno iskoristio sve{tenika koji je `eleo da mu pomogne. Sve{tenik mu je dao bon za hranu u vrednosti od 15 DM. Prosjak je taj iznos falsifikovao na 150 DM i bon pro-

Eti~ki kodeksi 92

E

T

I

K

A

dao. Novine po~inioca opisuju kao ”~oveka ju`nja~kog izgleda“. Mogu}e je da je re~ o pripadniku romske narodnosti. Glavno ve}e nema~kih Roma zamerilo je zbog ove pretpostavke u `albi podnetoj Savetu za {tampu, smatraju}i da je u pitanju povreda zabrane diskriminacije. Redakcija lista je dopustila da se odstupi od osnovnih smernica Saveta za {tampu. Istovremeno se u `albi nagla{ava da je ovo redak slu~aj i skre}e se pa`nja redakciji da u sli~nim slu~ajevima postupa s najve}om obazrivo{}u. (1995) Savet za {tampu smatra da je ovim povre|en ~lan 12 Novinarskog kodeksa. Po{to je redakcija dozvolila da se u~ini gre{ka, prepu{ta se Savetu za {tampu da izrekne odgovaraju}e upozorenje.

Eti~ki kodeksi 93

Fotografije Jedan bulevarski list opisuje re~ju i slikom te{ku saobra}ajnu nesre}u koja je prouzrokovala smrt ~etvoro dece. Fotografija velikog formata prikazuje de~ija tela kako le`e u `bunju pored puta. Crte lica jednog deteta jasno su uo~ljive. Smatraju}i da je objavljivanjem ove slike povre|en ~lan 8 Novinarskog kodeksa, jedan novinar ula`e `albu Savetu za {tampu. Redakcija je uverena da zbog tragi~nih okolnosti nesre}e fotografija mo`e da poslu`i kao opomena. Dvadesetjednogodi{nji voza~ je uzeo decu iz de~ijeg doma i doveo ih u opasnost. Nije imao voza~ku dozvolu, a auto je koristio bez maj~inog znanja. (1995) Savet za {tampu je na ovu `albu reagovao javnom opomenom, smatraju}i objavljivanje slike te{kom povredom li~nih prava `rtava nesre}e (~lan 8 Novinarskog kodeksa). Ne mo`e se prihvatiti obja{njenje redakcije da fotografija mo`e da se shvati kao opomena. Po dubokom uverenju Saveta za {tampu do povrede li~nih prava `rtava dolazi ukoliko se ne navedu razlozi zbog kojih je do{lo do nesre}e. Uzimanje talaca Nedeljne novine objavljuju na naslovnoj strani sliku kidnapovanog Jana Philippa Reemtsma kome otmi~ar preti automatskom pu{kom. Jedan novinar misli da ova fotografija obezvre|uje ~oveka i veli~a nasilje. Novine su smatrale svojom du`no{}u da sliku objave. Ona je, po njihovom mi{ljenju, dokument o kome javnost treba da se informi{e i na osnovu kojeg }e otmi~ar, pri razmatranju slu~aja pred istra`nim organima, biti u znatno te`em polo`aju. (1996) Savet za {tampu utvr|uje da je slika otmi~ara dokument. Njeno objavljivanje ne predstavlja povredu li~nih prava prema ~lanu 8 Novinarskog kodeksa, po{to se interes javnosti da bude informisana i li~na prava pogo|ene osobe u ovom slu~aju podudaraju. Po mi{ljenju Saveta za {tampu ne postoji ni povreda ~lana 11, kojim se odre|uje da {tampa treba da se uzdr`i od neprimerenih, senzacionalisti~kih prikaza nasilja i brutalnosti. Fotografija nije ni diskriminiraju}a ni omalova`avaju}a, ve} samo dokumentuje situaciju u kojoj se na{ao otmi~ar. @alba je odba~ena kao neosnovana.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Objavljivanje imena Hotelski name{tenik odgovara pred sudom. Osu|en je se na nov~anu i zatvorsku kaznu zato {to je tokom godinu dana pokrao skupoceni hotelski inventar u vrednosti od 100.000 DM. Jedan bulevarski list o procesu i presudi izve{tava pod naslovom Isfrustrirani hotelski name{tenik opusto{io hotel Park. Objavljeno je puno ime i prezime po~inioca. ^italac je tu`io novine Savetu za {tampu zato {to je takav postupak nespojiv sa Novinarskim kodeksom. List uvi|a gre{ku i izvinjava se. Na~elno se u sudskom izve{taju navode samo inicijali. (1995) Procena interesa javnosti da bude informisana i li~nog prava pogo|ene osobe mora dovesti do toga da se odustane od objavljivanja punog imena i prezimena osu|enog po~inioca. To je precizirano ~lanovima 8 i 13 Novinarskog kodeksa, a istovremeno je i mi{ljenje Saveta za {tampu. On izri~e novinama odgovaraju}e upozorenje. Pri odlu~ivanju se uzima u obzir i to da redakcija `ali zbog navo|enja imena i da se zbog toga izvinjava. Samoubistvo ”^ovek nije vi{e znao kako }e dalje“, pi{e bulevarski list i opisuje kako je tridesetsedmogodi{njak usred saobra}ajnog {pica, u jednom nema~kom gradu, zario sebi no` u vrat. Ljudi koji su se nalazili u blizini uop{te nisu obra}ali pa`nju na telo koje le`i na zemlji. Tek posle 45 minuta neko se zaustavio. Na fotografiji se vidi kako lekar hitne pomo}i poku{ava da pomogne ~oveku. ”Uzaludno“, pi{e na kraju teksta. Pokrajinska skup{tina nema~kog udru`enja novinara obave{tava o tome Savet za {tampu. Objavljivanje fotografije je neukusno. Novine obja{njavaju da se na snimku ne mo`e prepoznati `rtva. Zato je potpuno razumljivo {to je slika stavljena pored ~lanka. ^itaocima se pokazuje kako se sugra|ani u jednoj takvoj situaciji pona{aju: potpuno nezainteresovano i bezdu{no. (1996) Savet za {tampu kritikuje objavljivanje fotografije kao neprimereno senzacionalisti~ko, zato {to takvo izve{tavanje o umrlom daleko prevazilazi javni interes. Argumentaciju novina da se fotografijom pokazuje nezainteresovano i bezdu{no pona{anje sugra|ana Savet za {tampu ne mo`e da podr`i. Time se posti`e upravo suprotno: `rtva se omalova`ava, a ose}anja njenih bli`njih povre|uju. Savet za {tampu smatra `albu osnovanom i iskazuje neodobravanje zbog povrede ~lana 11 Novinarskog kodeksa. Reklama ”Ve} mesecima se ljutim zbog reklame u sportskoj rubrici novina“, pi{e jedan ~italac Nema~kom savetu za {tampu. ”Tu se na prvoj strani, uvek na istom mestu, izve{tava o fudbalu. Nije to ni{ta posebno. Ali se veoma ve{to ~lanak povezuje sa reklamom o pivu. ^italac bi mogao pomisliti da su slika ili reklama deo sportskog izve{taja. Nedostaje upozorenje da je re~ o pla}enoj reklami.“ Reklama za pivo mo`e da se primeti me|u zastavama na slici stadiona. Odeljenje za pravna pitanja izdava~a smatra da se na osnovu rasporeda i ob-

Eti~ki kodeksi 94

E

T

I

K

A

lika predmeta koji se reklamira, ovaj pla}eni oglas mo`e odmah prepoznati. Oznaka da je u pitanju reklama prema tome nije potrebna. (1996) Savet za {tampu je na `albu o povredi ~lana 7 Novinarskog kodeksa reagovao upozorenjem. Pored oglasa bi morala da stoji primedba da je u pitanju pla}eni oglas, jer pri letimi~nom ~itanju nije uo~ljivo da se na ilustraciji uz tekst reklamira pivo. Teren, tribine, krov stadiona i reflektori daju predstavljenom motivu karakter autenti~ne fotografije. Pri posmatranju reklame sti~e se utisak da je u pitanju originalna fotografija sa fudbalskog stadiona. Utisak se jo{ poja~ava time {to izgleda kao da je reklama sastavni deo ~lanka o fudbalu.
Prevela sa nema~kog Gordana Pilipovi}

Eti~ki kodeksi

Poljska – Udru`enje poljskih novinara i Udru`enje novinara Republike Poljske

Eti~ki kodeks
I
Osnovna je obaveza novinara da traga za istinom i da je objavljuje. Manipulacija ~injenicama je protivzakonita. Svaki komentar i pretpostavka autora trebalo bi da budu jasno odvojeni od informacije. Pribavljanje informacija zahteva posebnu ta~nost. Autor je obavezan da na svoju inicijativu ispravi informaciju za koju se ispostavi da je la`na ili neta~na. Nikakav motiv, pritisak ili uticaj ne opravdavaju izno{enje la`ne ili neproverene informacije.

II
Novinar je obavezan da ~uva profesionalnu tajnu ako njegov izvor `eli da ostane anoniman.

III
Informacije iz privatnog `ivota za{ti}ene su pravom na privatnost, koje se mora po{tovati. Me|utim, postoje i dozvoljene informacije o privatnom `ivotu osoba na javnim funkcijama ili onih koje svoju privatnost uvode u javni `ivot. Nije dopu{teno: koristiti re~i kojima se vre|a ljudsko dostojanstvo; stavljati primedbe koje uni`avaju li~nost u o~ima javnosti ili je izla`u opasnosti da bude diskreditovana; pribegavati uceni.

IV
Nije dopu{teno pretpostavljati krivicu optu`enog pre dono{enja presude.

V
Strogo je zabranjeno objavljivanje bilo kakvog sadr`aja kojim se propagira rat, nasilje ili izgredi, vre|aju ose}anja vernika ili onih koji to nisu, nacionalna ose}anja, ljudska prava ili kulturna osobenost, ili se propagira pornografija.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

95

VI
Eti~ki kodeksi

Da bi sa~uvali profesionalnu nezavisnost, novinari ne smeju da ostvaruju bilo kakvu dobit za sebe ili svoju porodicu od objavljivanja ili neobjavljivanja ponu|enog materijala. Objavljivanje materijala koji su, zapravo, prikriveni reklamni sadr`aji nije dozvoljeno.

VII
Za{tita autorskog prava predstavlja osnovnu eti~ku normu. Otvoreno i prikriveno plagiranje, i unutra{nje i spolja{nje, nedopustivo je kr{enje ove norme. Za delo ~iji je autor novinar va`e ista pravila kao i za dela pripadnika drugih profesija. Za{ti}eno je autorsko pravo svojine. Nije dozvoljeno prera|ivanje teksta ili upotreba materijala i radova bez dozvole autora, ni kori{}enje ideja drugih novinara kao svojih.

VIII
Zabranjena je svaka aktivnost kojom se nanosi profesionalna {teta kolegi ili je profesionalno nelojalna. Novinaru nije dopu{teno da zlonamerno ote`ava objavljivanje materijala drugog novinara.

IX
Postupanje po naredbi kojom se kr{e eti~ke norme novinarske struke zaslu`uje osudu.

X
Kr{enje Statuta Udru`enja kojim se ono izla`e tro{ku ili {teti podle`e proceni novinarskog suda.

XI
Pona{anje ili aktivnosti koje {tete ugledu novinarske profesije nisu dopu{tene.

XII
Nepo{tovanje ovog kodeksa povla~i odgovornost prekr{ioca. Ako je prekr{ilac nepoznat, ili redakcija ne `eli da otkrije o kome je re~, odgovorno je lice koje je prihvatilo da materijal bude objavljen.

XIII
Postupci koji nisu u skladu sa Kodeksom podle`u ka`njavanju u roku od pet godina od otkrivanja, ukoliko Vrhovni novinarski sud u odre|enom slu~aju druga~ije ne odlu~i.

XIV
Sve nedoumice u vezi sa tuma~enjem normi Kodeksa re{avaju se odlukom Vrhovnog novinarskog suda.

96

E

T

I

K

A

XV
U slu~ajevima nepo{tovanja na~ela i normi Kodeksa, nadle`ni novinarski sud u skladu sa te`inom prekr{aja i utvr|enom krivicom odlu~uje o kazni, koja se kre}e od upozorenja, preko ukora, do uskra}ivanja prava koja proizlaze iz ~lanstva.
Eti~ki kodeksi

Medijska eti~ka povelja
Na~elo istinitosti – zna~i da novinari, urednici, producenti i emiteri ~ine sve {to je u njihovoj mo}i da informacije koje prenose odra`avaju istinu; oni su du`ni da o ~injenicama izve{tavaju u njihovom pravom kontekstu i da, u slu~aju objavljivanja la`ne informacije, odmah daju ispravku. Na~elo objektivnosti – zna~i da autor opisuje stvarnost nezavisno od svojih stavova i verno izve{tava o druga~ijim gledi{tima. Na~elo razdvajanja informacije i komentara – zna~i da je struktura poruke takva da omogu}ava primaocu da jasno razdvoji ~injenice od stavova i mi{ljenja. Na~elo po{tenja – zna~i da }e novinar postupati u skladu sa sopstvenom save{}u i za dobro primaoca, da ne}e podle}i ni~ijem uticaju, da }e biti nepodmitljiv i odbiti da postupi protivno svojim ube|enjima. Na~elo po{tovanja i tolerancije – zna~i po{tovanje ljudskog dostojanstva, prava, li~ne svojine i, naro~ito, privatnosti i ugleda li~nosti. Na~elo prvenstva dobrobiti primaoca – zna~i da }e osnovna prava ~italaca, gledalaca i slu{alaca imati prednost nad interesima redakcije, novinara, urednika, producenata i emitera. Na~elo slobode i odgovornosti – zna~i da sloboda medija nala`e novinarima, urednicima, producentima i emiterima odgovornost za oblik i sadr`aj poruke, kao i za posledice koje iz nje proisti~u.
Potpisnici Povelje imenuju savet koji }e se starati o pomenutim na~elima, javno presu|ivati o pitanjima po{tovanja Povelje i tuma~iti njene odredbe. Potpisnici se tako|e obavezuju da }e objaviti sadr`aj Povelje kao i informacije o pravu na podno{enje `albi Savetu, i da }e odmah oglasiti odluke Saveta.
Prevela Ljiljana Nikoli}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

97

Portugalija
Eti~ki kodeksi

Kodeks pona{anja novinara*
1. Novinar mora da prenosi ~injenice dosledno i ta~no, i da ih predstavlja objektivno. ^injenice treba da budu proverene i treba uzeti u obzir sve strane koje imaju veze sa ve{}u. Treba napraviti jasnu razliku izme|u ~injenica i mi{ljenja. 2. Novinar treba da se bori protiv cenzure i senzacionalizma, a neosnovane optu`be i plagijat da smatra te{kim profesionalnim gre{kama. 3. Novinar treba da se bori protiv ograni~avanja izvora informacija i poku{aja ograni~avanja slobode izra`avanja, kao i prava na pru`anje informacija. Obaveza novinara je da objavi kr{enja ovih prava. 4. Novinar treba da prikuplja informacije, slike ili dokumenta legalnim putem i ne sme da zloupotrebi ni~iju dobru volju. Pravilo je da se predstavi kao novinar, a izbegavanje ovog pravila mo`e da se opravda samo ukoliko je to nedvojbeno u~injeno u javnom interesu. 5. Novinar mora da preuzme odgovornost za svoj profesionalni rad, kao i da obezbedi {to br`e objavljivanje ispravke informacija koje se poka`u kao neta~ne ili la`ne. Tako|e, novinar treba da odbije da ~ini ono {to se kosi sa njegovom save{}u. 6. Identifikacija izvora osnovno je novinarsko pravilo. Me|utim, novinar ne treba da otkriva, ~ak ni na sudu, poverljive izvore informacija, niti da kr{i postignute dogovore sa osobama koje su mu bile izvor informacija, osim ukoliko ga nisu koristile da bi poturile la`ne informacije. Li~na mi{ljenja uvek treba jasno navesti. 7. Novinar uvek mora da radi pod pretpostavkom nevinosti optu`enih sve dok se ne doka`e njihova krivica na sudu. Novinar ne treba da identifikuje, direktno ili indirektno, `rtve seksualnih zlo~ina i maloletne prestupnike. Tako|e, ne sme sebi da dozvoli da poni`ava ljude ili da im nanosi bol. 8. Novinar ne sme da podr`ava diskriminaciju ljudi na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili polnoj osnovi. 9. Novinar mora da po{tuje privatnost gra|ana, osim ukoliko je u pitanju javni interes, ili ukoliko je pona{anje pojedinca izri~ito protiv vrednosti i na~ela za koje se javno zala`e. Novinar se obavezuje da pre nego {to prikupi izjave i fotografije, ima u vidu mir, slobodu i odgovornost osoba o kojima izve{tava. 10. Novinar mora da odbije funkcije, zadatke i beneficije koji bi mogli da ugroze njegovu nezavisnost i profesionalni integritet. Novinar ne sme da koristi svoju profesiju da bi objavljivao vesti od kojih ima li~nu dobit.
Preveo sa portugalskog Jovan Tati}
*Usvojio Portuglaski sindikat novinara 4. maja 1993. godine.

98

E

T

I

K

A

Slova~ka - Sindikat novinara Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*
”Svako ima pravo na slobodu mi{ljenja i izra`avanja; to pravo podrazumeva neometanu slobodu mi{ljenja i slobodu tra`enja, primanja i {irenja informacija i ideja putem svih medija i bez obzira na granice.“ (Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 1948, ~lan 19) Prava i obaveze novinara proisti~u iz gore navedenog prava javnosti da bude upoznata sa ~injenicama i mi{ljenjima. Odgovornost novinara prema javnosti ve}a je od svih drugih odgovornosti, naro~ito od one prema poslodavcima i vlastima. ”U ostvarivanju tih prava i sloboda, svako je podvrgnut samo onim ograni~enjima koje propisuje zakon u cilju osiguravanja i po{tovanja prava i sloboda drugih ljudi i u cilju po{tovanja opravdanih moralnih zahteva, javnog reda i op{te dobrobiti demokratskog dru{tva.’’ (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ~lan 29, stav 2.) U skladu sa tim pravilima (sa ~lanovima Deklaracije i sa duhom i slovom Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim slobodama) novinari Slova~ke utvr|uju slede}a profesionalno obavezuju}a eti~ka ograni~enja:

I. Novinar i javnost Novinari }e u~initi sve {to je u njihovoj mo}i da javnosti predo~e ta~ne, precizne, potvr|ene, potpune i profesionalne informacije. Da bi informacija bila istinita, ~injenice na kojima se zasniva moraju biti predstavljene {to je mogu}e objektivnije, u svom pravom kontekstu, bez iskrivljavanja ili pre}utkivanja okolnosti, a novinari u tom smislu moraju adekvatno koristiti svoje stvarala~ke sposobnosti. Ukoliko neke ~injenice ne mogu biti potvr|ene, neophodno je da to bude i pomenuto. Novinari mogu slobodno izra`avati li~na mi{ljenja ili mi{ljenja neke grupe u kontekstu pluralizma ideja pod uslovom da se time ne kr{e gra|anska prava drugih pojedinaca ili grupa i ne ugro`ava javni moral. Istovremeno, novinari moraju po{tovati principe slobodne razmene mi{ljenja i slobodnog protoka informacija. Novinari }e uvek pokazivati dobar ukus i koristiti samo primerena sredstva izra`avanja. Novinari imaju pravo i moralnu obavezu da odbiju objavljivanje informacija za koje veruju da su neta~ne, poluistinite (iskrivljene), zasnovane na pretpostavkama, nepotpune i podstaknute komercijalnim interesom (takozvano prikriveno reklamiranje). Ukoliko novinar objavi informaciju koja je neta~na, poluistinita (iskrivljena), zasnovana na pretpostavkama i nepotpuna, mora objaviti ispravku ili
*Usvojen 19. oktobra 1990. na skup{tini Slova~kog sindikata novinara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

99

odgovor. Ispravka mora biti prezentirana na pribli`no isti na~in kao i neta~na informacija i, po mogu}stvu, objavljena na istom mestu. Eventualni odgovor autora prvobitne informacije ne mo`e biti objavljen uz ispravku, jer nijedna strana ne bi smela da ima stalnu prednost. Optu`be bez dokaza, zloupotreba poverenja, profesije ili medija u cilju sticanja koristi za sebe li~no ili za ra~un neke grupe, falsifikovanje dokumenata, iskrivljavanje ~injenica, la` ili pre}utkivanje informacija o kr{enju zakona i javnog morala smatraju se najve}im profesionalnim prekr{ajem.

Eti~ki kodeksi 100

II. Novinar i predmet njegovog interesovanja Novinari odgovaraju za ono {to objave. Oni u svom poslu ne mogu bez dopu{tenja neke osobe govoriti o njoj ru`no ili zalaziti u njen privatni `ivot, osim ako ta osoba nije prekr{ila zakon ili u~inila neki javni prekr{aj. Pri pisanju svog priloga a u cilju objektivnosti, novinari moraju dopustiti svim osobama koje su deo takvog priloga da slobodno govore ono {to misle. III. Novinar i izvor informacija Novinari imaju neotu|ivo pravo na slobodan pristup svim izvorima informacija. Novinari su du`ni da odmah upoznaju izvor sa svojim namerama. U procesu prikupljanja informacija ne sme se koristiti nikakav pritisak. Novinarima nije dopu{teno da zloupotrebljavaju doga|aje kojima prisustvuju, kao ni izjave svojih izvora ili dokumente. Novinari su du`ni da {tite poverljivost svojih izvora sve dok ih sam izvor ili sud ne oslobodi takve obaveze. IV. Novinari, urednici i izdava~i Novinari imaju pravo da potpisuju ugovor koji im garantuje materijalnu nadoknadu i {titi njihovu profesionalnu ~ast. Novinari imaju pravo da odbiju svaki pritisak na njih da rade protiv svojih ube|enja. Novinari prihvataju jedino naloge svojih pretpostavljenih koji su u tom svojstvu navedeni u ugovoru. Novinar ima pravo na zakonsku i svaku drugu za{titu od strane svog neposrednog pretpostavljenog i izdava~a, uklju~uju}i i pravo da se koristi pseudonimom. Novinari ne smeju raditi za svoj privatni li~ni interes ili materijalnu korist. Oni ne}e stavljati svoj potpis ispod komercijalnih i pla}enih oglasa. Uredni~ki ili izdava~ki savet konsultova}e novinare o svakoj odluci koja se odnosi na njihov rad. V. Odnos prema kolegama Novinari ne}e potpisivati ni punim imenom ni inicijalima priloge drugih autora. Novinari ne}e navoditi podatke iz nekog izvora a da ga pri tom i ne imenuju.

E

T

I

K

A

Novinari ne}e nuditi svoj prilog raznim urednicima u isto vreme. Novinari ne}e prepravljati priloge svojih kolega bez njihovog dopu{tenja. Novinari ne}e ni re~ju ni delom umanjivati autoritet i sposobnosti svojih kolega; kada rade u timu, po{tova}e potrebe i stavove kolega.

Eti~ki kodeksi

VI. Novinari i javni interes Novinari }e po{tovati ustavni poredak zemlje, njene demokratske institucije, va`e}e zakone i op{teprihva}ene moralne principe u dru{tvu. Oni ne smeju zagovarati agresivne ratove, nasilje i silu kao na~in re{avanja me|unarodnih sukoba, niti politi~ku, gra|ansku, rasnu, nacionalnu, versku netoleranciju ili druge vidove netolerancije. Novinari }e po{tovati druge zemlje i narode i njihovu demokratsku tradiciju.
Prevod Ana Seli}

Slovenija

Novi eti~ki kodeks*
Preambula Prvo na~elo kojim novinari moraju da se rukovode u svom radu jeste pravo javnosti da bude informisana. Obave{tenost javnosti osnova je za dobro delovanje modernih dru{tava i preduslov za uspe{an rad demokratskih sistema. Da bi obezbedili pravo javnosti na informacije, novinari uvek moraju da brane na~ela slobode prikupljanja i objavljivanja informacija i pravo na izra`avanje mi{ljenja. Novinari moraju podrobno da izve{tavaju o doga|ajima i da precizno i savesno obavljaju svoj zadatak, uz po{tovanje prava drugih ljudi. Rad koji se obavlja na taj na~in jeste kamen temeljac novinarskog kredibiliteta. Ovaj kodeks odnosi se na tekst, fotografiju, zvu~ni zapis i video zapis. Novinarski rad 1. Novinar mora da proveri ta~nost prikupljenih informacija i da nastoji da ne pravi gre{ke. Ako ipak pogre{i – koliko god to bilo nenamerno – mora da prizna gre{ku i ispravi je. 2. Kada objavi informacije kojim nekog ozbiljno optu`uje, novinar mora da se potrudi da saslu{a i optu`enu stranu. 3. Kad objavi nepotvr|enu informaciju ili naga|anje, novinar je du`an da to izri~ito naglasi. 4. Novinar mora da navede izvor informacije kad god je to mogu}e.
*Usvojilo Udru`enje i Sindikat novinara Slovenije, u Izoli, 10. oktobra 2002.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

101

Javnost ima pravo da bude obave{tena o izvoru kako bi na pravi na~in mogla da proceni zna~aj i verodostojnost informacije. Ako informacija ne mo`e da se dobije druga~ije, novinar mo`e da pristane na to da izvor ostane neimenovan. 5. Novinar mo`e da odbije da svedo~i ako bi tada morao da otkrije izvor. 6. Novinar mora da izbegava pla}anje za informaciju i da se kloni izvora koji o~ekuju novac ili povlastice u zamenu za informaciju. 7. Novinar ne sme da pre}uti va`nu informaciju, niti da krivotvori dokumenta. 8. Monta`a, najava, naslov i podnaslov ne smeju pogre{no da prikazuju sadr`aj. Simboli~ki i arhivski video zapisi moraju da budu ozna~eni na odgovaraju}i na~in. 9. Plagijat je nedopustiv. 10. Novinar mora da izbegava zabranjene metode prikupljanja informacija. Ako informacija od velikog javnog zna~aja ne mo`e da se dobije na drugi na~in, novinar je du`an da objasni javnosti svoj postupak. 11. Novinar mora da razdvoji komentar od informacije. Granica izme|u ~injeni~nog prikaza i komentara mora da bude jasno povu~ena. 12. Ako je ume{an u doga|aje o kojima izve{tava, novinar mora da obelodani tu ~injenicu ili se povu~e sa tog zadatka.

Eti~ki kodeksi 102

Sukob interesa 13. Nedopustivo je preplitanje ili kombinovanje novinarskih i reklamnih tekstova. 14. Propagandne poruke, pla}eni oglasi i reklame moraju biti jasno i nesumnjivo odvojeni od novinarskih tekstova. Ako postoji ikakva mogu}nost nesporazuma, reklame se moraju nedvosmisleno ozna~iti kao takve. Nedopustiv je spoj reklamnog i novinarskog sadr`aja. 15. Novinar mora da izbegava situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ugled ili ugled profesije. 16. Da bi izbegao stvaran ili prividan sukob interesa, novinar mora da odbije poklone, usluge, honorare, besplatna putovanja i posebne povlastice, i da se kloni dodatnih poslova, politi~kog rada, rada u dr`avnoj slu`bi ili dru{tvenim ustanovama, ako to mo`e da umanji njegov kredibilitet ili kredibilitet profesije. 17. Novinar ne sme da zloupotrebi finansijske informacije do kojih do|e u toku rada radi ostvarivanja li~ne koristi. Ako trguje akcijama o kojima izve{tava, tu ~injenicu mora da saop{ti javnosti. 18. Novinar mora da odbije povlastice koje mu nude ogla{iva~i ili interesne grupe i da se odupre njihovim poku{ajima da uti~u na njegovo izve{tavanje. 19. Novinar mora da otkrije javnosti neizbe`ne sukobe interesa ili da se povu~e sa zadatka koji zahteva izve{tavanje i komentare o njima.

E

T

I

K

A

Op{te eti~ke norme 20. Novinar mora da po{tuje pravo pojedinca na privatnost i da izbegava senzacionalisti~ko i neopravdano otkrivanje privatne sfere pojedinca javnosti. Naru{avanje privatne sfere pojedinca dopu{teno je samo kad je posredi javni interes. Javnost ima ve}e pravo da bude informisana o javnim li~nostima i onima koji nastoje da osvoje vlast, uticaj i pa`nju. Novinar mora da bude svestan toga da prikupljanjem i objavljivanjem informacija i fotografija mo`e da nanese {tetu pojedincima koji nisu naviknuti na medijsku i javnu pa`nju. 21. Kada izve{tava o sudskom postupku, novinar mora da ima na umu da niko nije kriv dok se njegova krivica ne doka`e na sudu. Novinar mora da bude oprezan kad objavljuje imena i fotografije po~inilaca nedela, `rtava i njihovih porodica, kada izve{tava o nesre}nom slu~aju i pretkrivi~nom postupku. 22. Novinar mora da poka`e poseban obzir kada prikuplja informacije i izve{tava o deci i maloletnicima koji su do`iveli nesre}u ili porodi~nu tragediju, o osobama koje su fizi~ki ili psihi~ki o{te}ene ili imaju te`ak nedostatak ili bolest, i kada objavljuje njihove fotografije i prenosi njihove iskaze. 23. Novinar mora da se kloni stereotipnih iskaza o rasi, polu, starosti, veri, etni~kom poreklu, geografskom poreklu, seksualnom opredeljenju, invaliditetu, fizi~kom izgledu i dru{tvenom statusu. Nedopustive su seksualna, etni~ka, verska i socijalna diskriminacija, diskriminacija na osnovu nacionalnosti, kao i povrede verskih ose}anja i obi~aja i podsticanje neprijateljstva me|u pripadnicima razli~itih nacionalnosti. Prava novinara i njihova odgovornost pred javno{}u 24. Novinar ima pravo da odbije svaki zadatak koji je u suprotnosti sa ovim kodeksom ili s njegovim li~nim ube|enjima. 25. Niko ne sme da promeni ili preradi sadr`aj koji je predao novinar bez njegove saglasnosti. Novinar ima pravo da potpi{e sadr`aj koji preda. Novinar ne sme biti potpisan bez svog znanja ili protiv svoje volje. 26. Ako je pozvan na zasedanje Suda ~asti, novinar mora da se odazove i povinuje pravilima Suda. Jedini sud o svom pona{anju koji novinar priznaje kao merodavan jeste sud njegovih kolega. 27. Novinar je du`an da i sam po{tuje standarde koje primenjuje na druge.
Prevela Slavica Mileti}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

103

Eti~ki kodeksi

[panija
Eti~ki kodeksi 104

Eti~ki kodeks novinarske profesije*
Preambula U okviru gra|anskih prava, koja su utvr|ena Ustavom i ~ine osnov ~itavog demokratskog dru{tva, novinarstvo je va`no dru{tveno sredstvo za ostvarivanje slobodnog i uspe{nog razvoja osnovnog prava svih gra|ana na slobodu informisanja i slobodu izra`avanja mi{ljenja. Kao subjekt i instrument slobode izra`avanja, novinari priznaju i garantuju da je novinarstvo osnova na kojoj se javno mnjenje slobodno ispoljava u pluralizmu pravne demokratske dr`ave. Me|utim, novinari moraju da imaju u vidu i to da, dok se u radu koriste svojim ustavnim pravom na slobodu izra`avanja i pravom na informaciju, njihovo pona{anje podle`e ograni~enjima koja spre~avaju kr{enje drugih osnovnih prava. Prema tome, preuzimaju}i na sebe te du`nosti, novinari su svesni da moraju da odr`avaju, skupno ili pojedina~no, besprekorno pona{anje u pogledu etike informisanja. Tako oni pru`aju istinsku garanciju {panskom dru{tvu, kome slu`e. U tom smislu, novinari koji ~ine deo Saveza novinarskih udru`enja [panije obavezuju se da }e po{tovati eti~ka na~ela kada obavljaju svoje profesionalne zadatke. Generalna skup{tina Saveza objavljuje slede}a na~ela i norme koji obavezuju pripadnike novinarske profesije: I. Op{ta na~ela 1. Novinar }e uvek imati na umu na~ela profesionalizma i eti~ka pravila ovog kodeksa. Novinar mora da izrazi saglasnost sa ovim na~elima ako `eli da se upi{e u profesionalni registar novinara i savezno udru`enje {tampe. Oni koji se posle upisivanja u registar i pristupanja odgovaraju}em udru`enju pona{aju na na~in koji je nespojiv sa ovim na~elima podle`u kaznama koje se razmatraju u ovom pravilniku. 2. Prva obaveza novinara jeste da po{tuje istinu. 3. U skladu sa tim, novinar }e uvek braniti na~elo slobode istra`ivanja i po{tenog {irenja informacija, kao i slobodu da komentari{e i kritikuje. 4. Ne ogre{uju}i se o pravo gra|ana da budu informisani, novinar }e po{tovati pravo pojedinca na privatnost, imaju}i na umu da: a) jedino odbrana javnih interesa opravdava zala`enje u privatni `ivot pojedinca ili njegovo istra`ivanje bez prethodne saglasnosti; b) kada se bavi temom koja mo`e da izazove ili ve} nanosi bol ili `alost, novinar }e izbegavati grubo uplitanje i nepotrebna naga|anja o ose}anjima i prilikama osoba o kojima je re~; c) novinar mora posebno da vodi ra~una o ograni~enjima koja se ti~u privatnosti kad ima posla sa osobama u bolnicama ili sli~nim ustanovama,
*Usvojio Savez {panskih novinara u Sevilji, 28. novembra 1993.

E

T

I

K

A

d) novinar }e biti posebno pa`ljiv kada se bavi temama koje se ti~u dece i mladih. On }e po{tovati pravo maloletnika na privatnost. 5. Novinar mora da po{tuje na~elo da se svaka osoba smatra nevinom dok se ne doka`e suprotno i mora da nastoji, koliko god je to mogu}e, da ne nanese {tetu dok obavlja svoj posao. Ovo je naro~ito bitno kada se bavi slu~ajevima koji su dospeli pred sud. a) Novinar mora da izbegava pominjanje imena ~lanova porodice i prijatelja osobe koja je optu`ena ili osu|ena za zlo~in, osim kada je to neophodno da bi informacija bila potpuna i pravi~na. b) Treba izbegavati pominjanje imena `rtve zlo~ina, kao i objavljivanje materijala koji bi mogao da doprinese njenoj identifikaciji. Novinar }e postupati s posebnom pa`njom kada se bavi temama koje su povezane sa seksualnim deliktom. 6. Kriterijumi navedeni u dva prethodna na~ela bi}e izrazito strogo primenjivani kada se informacija odnosi na maloletnike. Novinar naro~ito mora da se uzdr`i od intervjuisanja, fotografisanja ili snimanja maloletnika kada se bavi pitanjima vezanim za kriminalne radnje ili privatan `ivot. 7. Novinar u najve}oj meri pokazuje profesionalnu savesnost kada po{tuje prava najslabijih i `rtava diskriminacije. Zato mora pa`ljivo i s posebnim sluhom da se bavi diskriminatorskim podacima ili stavovima, ili onim podacima i stavovima koji podsti~u nasilje i ne~ove~ne ili poni`avaju}e oblike pona{anja. a) Novinar mora izbegavati da na pogrdan na~in ili s predrasudama pominje ne~iju rasu, boju ko`e, veru, pripadnost dru{tvenoj klasi ili pol, kao i bilo koju bolest, fizi~ki ili mentalni neodstatak. b) Mora se izbegavati objavljivanje takvih podataka, osim ako su oni u neposrednoj vezi s temom o kojoj se pi{e. c) Na kraju, novinar mora da izbegava tvrdnje o ne~ijem li~nom stanju i fizi~kom ili moralnom integritetu koje bi toj osobi mogle da nanesu {tetu.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi

[vedska

Eti~ki kodeks {tampe i elektronskih medija*
[tampa, radio i televizija u`iva}e najve}u mogu}u slobodu u okviru Zakona o slobodi {tampe i ustavom zagarantovanog prava slobode govora, da bi mogli {iriti vesti i podvrgavati ispitivanju javne poslove. Me|utim, u vezi s tim treba voditi ra~una o tome da pojedinac bude za{ti}en od neovla{}enog publiciteta koji mu mo`e naneti {tetu.
*Usvojen septembra 1995. Prvobitni tekst Kodeksa napisan je 1978. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

105

Eti~ki kodeksi

Eti~ko novinarstvo nije primena krutog sistema pravila, ve} odgovorno obavljanje novinarskog posla. Eti~ki kodeks za {tampu, radio i televiziju treba da poslu`i tom cilju.

I Pravila izve{tavanja Prenosite ta~ne vesti 1. Uloga koju sredstva masovnih komunikacija igraju u dru{tvu i poverenje koje javnost u celini poklanja medijima zahtevaju da izve{tavanje bude ta~no i objektivno. 2. Odnosite se kriti~ki prema izvorima informacija. Proveravajte ~injenice pa`ljivo i sagledavajte ih u kontekstu, ~ak i ako su ve} objavljene. Omogu}ite ~itaocima, slu{aocima i gledaocima da uo~e razliku izme|u ~injenica i komentara. 3. Najave vesti, naslovi i antrfilei moraju biti u saglasnosti sa tekstom. 4. Uverite se u autenti~nost fotografija. Pobrinite se da fotografije i ostale ilustracije uz tekst budu ta~ne i da se ne koriste na pogre{an na~in. Ne {krtarite na ispravkama 5. ^injeni~ne gre{ke treba da budu ispravljene kad je to nu`no. Svakome ko `eli da odbaci neku izjavu treba za to pru`iti priliku, ako je njegov zahtev legitiman. Ispravke i demantiji bi}e objavljeni odmah i u odgovaraju}oj formi, i na takav na~in da oni koji su pro~itali informaciju na koju se odnose mogu da ih primete. Treba napomenuti da demanti ne tra`i uvek i komentar uredni{tva. 6. Bez odlaganja objavljujte odluke [vedskog saveta za {tampu kada se odnose na va{e novine. Po{tujte privatnost pojedinca 7. Trudite se da u svojim prilozima ne zalazite u privatni `ivot pojedinaca. Klonite se toga, osim kad je posredi o~igledan javni interes. 8. Budite oprezni kad izve{tavate o samoubistvima ili poku{ajima samoubistva, pre svega iz obzira prema rodbini i imaju}i u vidu ono {to je re~eno o pravu na privatnost. 9. Prema `rtvama zlo~ina i nesre}a odnosite se sa {to vi{e takta. Pa`ljivo proverite imena i odaberite fotografije za objavljivanje imaju}i na umu `rtve i njihove porodice. 10. Ne isti~ite rasu, pol, nacionalnost, zanimanje i politi~ku ili versku pripadnost ljudi ukoliko to nije bitno za kontekst ili se mo`e shvatiti u pogrdnom smislu. Pazite kad objavljujete fotografije 11. Ista pravila, kada ih je mogu}e primeniti, va`e i za objavljivanje fotografija.

106

E

T

I

K

A

12. Monta`a, elektronsko doterivanje ili potpisi ispod fotografija ne treba da navedu ~itaoca na pogre{an zaklju~ak ili da ga obmanu. Ako je fotografija menjana i doterivana, to uvek i navedite negde u blizini. Isto se odnosi i na fotografije koje se stavljaju u arhivu.

Eti~ki kodeksi 107

Saslu{ajte i drugu stranu 13. Potrudite se da ljudima koji su kritikovani u nekom prilogu date priliku za odgovor. Poku{ajte da navedete stavove svih strana koje se pominju. Imajte na umu da je nekim izvorima jedini cilj da nanesu {tetu ljudima i grupama koji se pominju u izve{taju. 14. Zapamtite da je, u o~ima zakona, svaka osoba nevina dok se ne doka`e suprotno. Treba izvestiti i o kona~nom ishodu svakog slu~aja o kom se prethodno izve{tavalo. Budite oprezni kad objavljujete imena 15. Dobro razmislite o mogu}im {tetnim posledicama po osobe ~ija se imena objavljuju u medijima. Nemojte objavljivati imena osim ako to nije u o~iglednom javnom interesu. 16. Ako ime neke osobe ne treba objaviti, nemojte objavljivati ni njene fotografije, niti podatke o njenom poslu, zvanju, godinama, nacionalnosti, polu i sli~ne podatke na osnovu kojih bi tu osobu bilo mogu}e identifikovati. 17. Imajte na umu da sva odgovornost za objavljivanje imena i fotografija le`i na onome ko takav materijal objavljuje. Komentari na odeljak I Kada je u pitanju {tampa, [vedski savet za {tampu prevashodno je odgovoran da tuma~i da li je neki novinar prekr{io kodeks novinarske ~asti ili ne; u sporovima koje ne razmatra Savet za {tampu, nadle`an je ombudsman za {tampu. Treba ista}i da Savet za {tampu i ombudsman za {tampu ne razmatraju odstupanja od pravila koja va`e za radio i televizijske programe. Razmatranje eventualnih odstupanja od ”dobre novinarske prakse“ u programima elektronskih medija u nadle`nosti je Komisije za radiodifuziju, koju imenuje {vedska vlada. Osim u novinama na koje se direktno odnose, odluke Saveta za {tampu objavljuju se, u sa`etoj formi, i u listovima Pressens Tiding i Journalisten. Ko `eli da dobija izve{taje o odlukama Saveta za {tampu, mo`e se na njih pretplatiti kod [vedskog udru`enja novinskih izdava~a. Odluke Komisije za radiodifuziju mogu se dobiti u sekretarijatu Komisije. II Profesionalna pravila Integritet novinara 1. Ne prihvatajte zadatke ni od koga van redakcije. 2. Ni dok ste na zadatku, ni van posla ne prihvatajte zadatak ili poziv, besplatan put ili bilo kakav drugi poklon koji bi mogao da dovede u pitanje va{ status nezavisnog novinara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

3. Ne koristite se svojim polo`ajem da biste obezbedili korist ili profit za sebe ili nekog drugog, ili stekli li~ne povlastice. 4. Ne koristite za sticanje sopstvene ili tu|e koristi neobjavljene ekonomske podatke ili mere vlade, op{tine, neke organizacije, kompanije ili privatnog lica. 5. Imajte na umu odredbe Koletkivnog ugovora za novinare, po kome se novinaru ne mo`e narediti da pi{e protiv svojih ube|enja ili da prihvati poni`avaju}i zadatak.

Eti~ki kodeksi

Pribavljanje materijala 6. Udovoljite razumnim `eljama svojih sagovornika da unapred znaju kako }e i gde njihove izjave biti objavljene. 7. Sa posebnom pa`njom razgovarajte sa ljudima koji nisu navikli da budu intervjuisani. Recite im da li }e razgovor biti objavljen ili samo prikupljate informacije. 8. Ne falsifikujte ni intervjue ni fotografije. 9. Vodite ra~una kad fotografije pravite i objavljujete, posebno ako je re~ o snimcima nesre}a ili zlo~ina. 10. Ne podle`ite pritisku spolja ~iji je cilj da spre~i ili ograni~i objavljivanje va{ih legitimnih izve{taja. 11. Po{tujte autorska prava, pravila o citatima i pravo na fotografisanje. 12. Uvek navedite izvor kada se objavljeni material zasniva mahom na podacima iz drugih medija. Vreme objavljivanja saop{tenja za {tampu 13. Po{tujte dogovorene rokove za objavljivanje.
Prevela Ana Seli}

Velika Britanija - @albena komisija britanske {tampe -

Kodeks prakse*
Svi pripadnici {tampe du`ni su da neguju najvi{e profesionalne standarde. Ovaj kodeks postavlja merilo za te eti~ke standarde, {tite}i i prava pojedinca i pravo javnosti da bude obave{tena. On je kamen temeljac sistema samoregulacije, na koji se novinska industrija obavezala. Od su{tinske je va`nosti da se uva`ava ne samo tekst usvojenog kodeksa ve} i njegov duh. Ne treba ga tuma~iti ni usko, da se ne bi ugrozila njegova
*@albena komisija britanske {tampe zadu`ena je za sprovo|enje ovog kodeksa, koji je usvojila novinska industrija, a ratifikovala @albena komisija 28. aprila 2004. godine. Kodeks je stupio na snagu 1. juna 2004. godine.

108

E

T

I

K

A

posve}enost po{tovanju prava pojedinca, niti previ{e slobodno, da se ne bi nepotrebno zadiralo u slobodu izra`avanja ili spre~avalo objavljivanje vesti od javnog interesa. Urednici i izdava~i su odgovorni za primenu Kodeksa; du`ni su da osiguraju da ga se strogo pridr`avaju i svi ~lanovi redakcije i spoljni saradnici, uklju~uju}i i one koji nisu novinari, u {tampanim i onlajn izdanjima publikacija od javnog interesa. Urednici treba blagovremeno da sara|uju sa Komisijom na re{avanju `albi. Svaka publikacija za koju se oceni da je prekr{ila Kodeks mora da objavi presudu u celini i na vidnom mestu i da u naslovu pomene Komisiju za `albe.

Eti~ki kodeksi

1. Ta~nost i) Novine moraju voditi ra~una da ne objavljuju neta~ne, obmanjuju}e ili iskrivljene podatke, uklju~uju}i i fotografije. ii) ^im se uo~i krupna neta~nost, obmanjuju}a izjava ili bilo kakvo izvrtanje ~injenica, mora da usledi ispravka na vidnom mestu i, ako je potrebno, da se objavi izvinjenje. iii) Mada je dopu{teno da {tampa bude opredeljena, ona je obavezna da pravi jasnu razliku izme|u komentara, naga|anja i ~injenica. iv) Novine su du`ne da izve{tavaju pravi~no i ta~no o ishodu tu`be za klevetu u kojoj su one jedna od strana, osim ako nije druga~ije predvi|eno sporazumnim poravnanjem, ili treba da se objavi zajedni~ka izjava. 2. Mogu}nost odgovora Kada postoji razumna potreba, o{te}enoj strani mora se dati prilika da odgovori na neta~ne navode. 3. *Privatnost i) Svako ima pravo na privatnost porodi~nog `ivota, doma, zdravstvenog stanja i prepiske, uklju~uju}i i elektronsku komunikaciju. Od urednika se o~ekuje da opravdaju uplitanje u privatni `ivot bilo kog pojedinca bez dopu{tenja. ii) Neprihvatljivo je fotografisanje pojedinaca na privatnim mestima bez njihovog pristanka.
Napomena: Privatna mesta su javni ili privatni posedi na kojima se u razumnoj meri mo`e o~ekivati da se ima privatnost.

4. *Uznemiravanje i) Novinari ne smeju nikoga da zastra{uju, uznemiravaju ili uporno proganjaju. ii) Novinari ne smeju da nastave da postavljaju pitanja, telefoniraju, proganjaju ili fotografi{u pojedince po{to su zamoljeni da odustanu, ne smeju da ostanu na ne~ijem posedu nakon {to su zamoljeni da odu, niti smeju da prate osobu koja se tome protivi.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

109

Ova zabrana traje sve do bezuslovnog osloba|anja osumnji~enog od strane policije bez podizanja optu`nice ili polaganja kaucije, ako se postupak iz nekog drugog razloga obustavlja, ako se osumnji~eni izjasnio da je kriv ili je, ako se izjasnio da nije kriv, sud izrekao presudu. *ii) U slu~aju da krivi~ni postupak jo{ nije zapo~eo, ali je verovatan ili izvestan, urednici ne smeju nuditi novac nikome za koga se s razlogom o~ekuje da }e biti pozvan da svedo~i, osim ukoliko informaciju o kojoj je re~ o~igledno treba objaviti u javnom interesu, i ako postoji preka potreba da se nekome da ili obe}a novac da bi to bilo u~injeno, a preduzeti su svi opravdani koraci kako bi se obezbedilo da nikakvi finansijski aran`mani ne uti~u na svedo~enje ovih svedoka. Ova isplata ni pod kojim okolnostima ne sme zavisiti od ishoda su|enja. *iii) Svaka isplata ili ponuda isplate licu koje je kasnije pozvano da svedo~i u postupku mora se obelodaniti tu`ila{tvu i odbrani. Svedok mora biti obave{ten o ovom zahtevu.

Eti~ki kodeksi

16. *Pla}anje kriminalaca i) Pla}anje ili nu|enje novca za pri~u, sliku ili informaciju kojim se nastoji iskoristiti neki odre|eni zlo~in ili veli~ati i slaviti zlo~in kao takav, ne sme da ide direktno ili preko posrednika kriminalcima koji su osu|eni ili su priznali krivicu, niti njihovim saradnicima – u koje mo`e da spada porodica, prijatelji i kolege. ii) Urednici koji se pozivaju na javni interes da bi opravdali pla}anje ili nu|enje novca morali bi da doka`u da su imali ~vrstih razloga da veruju da su radili u korist javnog interesa. Ako se, uprkos isplati, nije saznalo ni{ta {to je od javnog interesa, materijal ne treba objaviti. Javni interes Izuzeci u odnosu na stavove obele`ene asteriskom (*) dozvoljeni su kada je mogu}e dokazati da postoji javni interes. 1. Javni interes uklju~uje, ali se ne ograni~ava na: i) otkrivanje ili raskrinkavanje zlo~ina ili ozbiljne nedoli~nosti; ii) za{titu javnog zdravlja i bezbednosti; iii) spre~avanje da javnost bude obmanuta bilo kojim postupkom ili izjavom nekog pojedinca ili organizacije. 2. Javni interes je sadr`an u samoj slobodi izra`avanja. 3. Kad god se neko pozove na javni interes, @albena komisija tra`i}e od urednika da bez ostatka poka`u da je javni interes zadovoljen. 4. Komisija }e uzeti u obzir meru u kojoj neki novinski materijal ve} jeste ili }e biti u javnom domenu. 5. U slu~ajevima u koje su ume{ana deca mla|a od 16 godina urednici su obavezni da doka`u da postoji vanredan javni interes da se prenebregne interes deteta, koji je ina~e najva`niji.
Prevela Gordana Komljenovi}

110

E

T

I

K

A

iii) Urednici moraju da se postaraju da oni koji za njih rade primenjuju ova na~ela; nije dopu{teno kori{~enje materijala iz drugih izvora koji nije u skladu sa ovim na~elima.

Eti~ki kodeksi 111

5. Nasrtljivost u okolnostima velikog bola ili {oka U slu~ajevima velikog li~nog bola ili {oka, novinarska pitanja i pristup moraju da odra`avaju duh saose}anja i diskrecije. U takvim trenucima treba bri`ljivo odlu~ivati {ta }e biti objavljeno. Ipak, ovo ne bi trebalo da ograni~i pravo na izve{tavanje o istrazi i sudskom postupku. 6. *Deca i) Mladi ljudi bi trebalo da slobodno provode vreme u {koli bez nepotrebnog ometanja. ii) Dete mla|e od 16 godina ne sme da bude fotografisano ili ispitivano o pitanjima koja se ti~u njegovih interesa ili interesa nekog drugog deteta, osim uz pristanak roditelja, staratelja ili druge odgovorne odrasle osobe. iii) U~enicima se ne sme prilaziti, niti se smeju fotografisati u {koli bez dozvole {kolskih vlasti. iv) Maloletnicima se ne pla}a za bilo kakve informacije koje se ti~u interesa dece, niti se roditeljima ili starateljima sme pla}ati za informacije o njihovoj deci ili {ti}enicima, osim u slu~aju kada je o~igledno da je to u interesu deteta. v) Urednici ne smeju da navode slavne, ozlogla{ene ili poznate roditelje ili staratelje kao opravdanje za objavljivanje pojedinosti iz privatnog `ivota deteta. 7. *Deca i seksualni delikti 1. [tampa ne sme, ~ak ni kada to zakon ne zabranjuje, da otkrije identitet deteta mla|eg od 16 godina koje je `rtva ili svedok seksualnog delikta. 2. U izve{taju o seksualnom deliktu u koji je ume{ano dete : i) ne sme se otkriti identitet deteta; ii) mo`e da se otkrije identitet odrasle osobe; iii) re~ ”incest“ ne sme se upotrebiti ako se njome otkriva identitet o{te}enog deteta; iv) mora se voditi ra~una da u izve{taju ni{ta ne ukazuje na odnos izme|u optu`enog i deteta. 8. *Bolnice i) Novinari su du`ni da se predstave i dobiju dozvolu od ovla{}enog lica pre nego {to stupe u delove bolnica zatvorene za javnost ili sli~ne institucije radi pribavljanja podataka. ii) Ograni~enja u ometanju ne~ije privatnosti posebno su va`na kada je re~ o pribavljanju podataka o osobama u bolnicama i sli~nim ustanovama. 9. *Izve{tavanje o kriminalu i) [tampa treba da izbegava da, bez njihove saglasnosti, otkriva identitet ro|aka i prijatelja osoba koje su osu|ene ili optu`ene za zlo~in, osim kada je to od neposrednog zna~aja za pri~u.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

ii) Treba voditi ra~una o mogu}oj ugro`enosti dece koja se pominju kao svedoci ili `rtve zlo~ina. Ovo ne treba da ograni~i pravo na izve{tavanje o sudskom postupku.

10. *Tajni ure|aji i obmanjivanje i) Novinari ne smeju poku{avati da dobiju ili objave materijal koji je pribavljen pomo}u skrivenih kamera ili tajnih prislu{nih ure|aja; presretanjem privatnih ili mobilnih telefonskih razgovora, poruka ili elektronske po{te ili neovla{}enim uzimanjem dokumenata ili fotografija. ii) La`no predstavljanje ili obmanjivanje po pravilu se mogu opravdati jedino kada je re~ o javnom interesu, a i tada samo ako materijal nije bilo mogu}e dobiti drugim sredstvima. 11. @rtve seksualnog napada [tampa ne sme da otkriva identitet `rtava seksualnog napada, niti da objavljuje materijal koji bi mogao da doprinese otkrivanju identiteta, osim ako postoji odgovaraju}e opravdanje i ako zakon tu mogu}nost dopu{ta. 12. Diskriminacija i) [tampa mora da izbegava re~i koje sadr`e predrasude ili pogrdne re~i koje se odnose na ne~iju rasu, boju ko`e, veroispovest, pol, seksualno opredeljenje ili bilo kakvu fizi~ku ili mentalnu bolest ili nedostatak. ii) Pojedinosti o ne~ijoj rasi, boji ko`e, veroispovesti, seksualnom opredeljenju, fizi~koj ili mentalnoj bolesti treba izbegavati osim ako su od neposrednog zna~aja za pri~u. 13. Finansijsko novinarstvo i) Novinari ne smeju radi svoje dobiti da koriste finansijske podatke pre nego {to ih prvi put objave, niti ih smeju prenositi drugima, ~ak i kada to nije zakonom zabranjeno. ii) Novinari ne smeju da pi{u o deonicama ili hartijama od vrednosti od ~ijeg kotiranja zavise veliki finansijski interesi, njihovi li~ni ili interesi njihove u`e porodice, ako o tom interesu nisu obavestili glavnog urednika ili urednika finansijske rubrike. iii) Novinari ne smeju da kupuju ili prodaju, bilo neposredno ili preko opunomo}enika ili agenata, deonice ili hartije od vrednosti o kojima su pisali u nedavnoj pro{losti ili nameravaju da pi{u u bliskoj budu}nosti. 14. Poverljivi izvori Novinari imaju moralnu obavezu da {tite poverljive izvore informacija. 15. Pla}anje svedoka u krivi~nim postupcima i) Nedopustivo je pla}anje svedoka ili nu|enje novca svedoku – ili bilo kom licu za koje se s razlogom mo`e o~ekivati da }e biti pozvano da svedo~i – po{to je su|enje po~elo, kako je predvi|eno Zakonom o nepo{tovanju suda, iz 1981. godine.

112

E

T

I

K

A

4
Udru`enja novinara u drugim zemljama
Albanija - Institut za medije i Udru`enje novinara Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks novinara*
Po{tovanje istine i prava na objavljivanje istine prva je du`nost novinara.

I Ta~nost Novinari moraju da se trude da ne dopuste objavljivanje neta~nih ili zbunjuju}ih sadr`aja, ili onih koji bi se mogli pogre{no protuma~iti. Treba pa`ljivo proveriti istinitost objavljene vesti i teksta ispod fotografija. Falsifikovanje prilikom obrade, uredni~kih intervencija i potpisivanja fotografija nije dozvoljeno. Kada je re~ o fotomonta`i, u potpisu fotografije to mora biti jasno nazna~eno. Ukoliko novine objave neta~an podatak, ispravka se mora objaviti odmah. Javno izvinjenje mora se objaviti ako se proceni da je potrebno. Novine moraju ~itaocima jasno da predo~e posledice neta~no objavljene informacije. Novinari moraju da se pridr`avaju pravila albanskog pravopisa i, gde god je to mogu}e, da izbegavaju strane re~i. II Pravo na odgovor U skladu sa novinarskim pravilima, mora se ostaviti prostor za odgovor pojedincu ili instituciji koji smatraju da im je neposredno ili posredno naneta {teta u nekom tekstu. III Privatni `ivot [tampa mora da po{tuje privatni `ivot i intimnu sferu pojedinca. Istra`ivanje ne~ijeg privatnog `ivota i opaske u vezi s tim nisu dopu{teni. Upotreba teleobjektiva za snimanje fotografija iz privatnog `ivota nije u skladu sa profesionalnom etikom. Privatni podaci obelodanjuju se samo ako je to u javnom interesu. Privatno okru`enje ne sme se fotografisati bez odobrenja osobe o kojoj je re~. IV Tajni snimci Novinarima nije dopu{teno da snimaju ili bele`e telefonske razgovore bez dozvole govornika.
*Usvojen u Tirani 1997. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

113

Eti~ki kodeksi 114

V Predstavljanje Novinar ne sme da napravi ili dobije fotografiju na prevaru. Izuzev ako to nije u javnom interesu, novinar mora da pribavi informaciju ili fotografiju uz odobrenje osobe o kojoj je re~. Kr{enje navedenih odredbi mo`e se prihvatiti samo ako je u javnom interesu i ako materijal nije mogu}e pribaviti ni na koji drugi na~in. VI Pritisak Novinari ne smeju da iznude ili tra`e informaciju uz pretnju. Novinari ne smeju da insistiraju na dobijanju informacije telefonom ili na drugi na~in, ako je njihov prvobitni zahtev odbijen. VII Li~ne stvari U slu~aju da novinar nai|e na problem koji ga neposredno ili posredno poga|a, on takav problem mora da obradi pa`ljivo i smireno. O tome treba da obavesti odgovaraju}eg urednika. U takvom slu~aju po`eljno je da urednik odredi drugog novinara za taj zadatak. VIII Bolnice Novinari i fotoreporteri koji `ele da dobiju informacije o bolesnim licima, moraju da se predstave osobi koja je odgovorna za pacijenta i unapred da zatra`e dozvolu za ulazak u bolnicu. IX Sudovi a) U vestima o nezavr{enim istragama i sudskim postupcima ne sme da bude pretpostavki ili predrasuda. Uhap{eno ili optu`eno lice ne sme da bude predstavljeno kao krivac sve do dono{enja presude. X Prijatelji i ro|aci [tampa, po pravilu, mora da izbegava da otkrije indentitet ro|aka i prijatelja osobe koja je optu`ena za zlo~in, osim u slu~ajevima kada se to kosi sa javnim interesom. XI @rtve zlo~ina [tampa ne sme da imenuje `rtve nasilnih seksualnih radnji (silovanja) i ne sme da objavljuje materijale koji mogu da omogu}e njihovu identifikaciju. XII Seksualno nasilje nad decom [tampa ne sme da imenuje decu mla|u od petnaest godina kao `rtve, svedoke ili branjenike. Pri izve{tavanju o seksualnom zlostavljanju dece, novinarima je dopu{teno da imenuju odrasle, ali moraju biti obazrivi u opisivanju doga|aja i izboru re~i.

E

T

I

K

A

XIII Intervjuisanje i fotografisanje dece Pod uobi~ajenim okolnostima, novinari ne smeju da intervjui{u decu mla|u od ~etrnaest godina u vezi sa li~nim temama, bez saglasnosti ili protiv volje odgovornog lica. XIV Diskriminacija Novinari na svaki na~in moraju da izbegavaju diskriminaciju po osnovu rase, pola, jezika, vere, politi~kog mi{ljenja, fizi~kog nedostatka, socijalnog ili nacionalnog porekla. XV Finansiranje novinara Novinari ne smeju da primaju mito. Odgovornost {tampe prema javnosti zahteva da se tekstovi ne pi{u pod uticajem privatnih ili poslovnih interesa tre}ih strana. Izdava~i i urednici moraju da zabrane takve poku{aje i jasno da izdvoje tekstove pisane u reklamne svrhe. XVI Poverljivi izvori Novinari se moraju profesionalno odnositi prema izvoru koji je informacije dao u poverenju. XVII Javni interes Pitanja iz ta~ke III i V dopu{taju razli~ita tuma~enja re~i ”javni interes“. Iz tog razloga `elimo da razjasnimo da pod tim podrazumevamo slede}e: – otkrivanje i obelodanjivanje zlo~ina ili skandala; – za{titu zdravlja ljudi; – za{titu javnosti od neta~nog predstavljanja izjava i postupaka pojedinaca, organizacija, ustanova, itd.
Novinar mora da vodi ra~una o po{tovanju ovih na~ela. Pona{aju}i se po zakonima svoje zemlje, novinari u profesionalnim pitanjima mogu da dopuste me{anje kolega ili merodavnih lica, ali ne i vlade.
Prevela Ljiljana Nikoli}

Eti~ki kodeksi

Al`ir

Eti~ka povelja al`irskih novinara*
Bez obzira na zvanje, profesionalni novinar je osoba kojoj je novinarstvo osnovno i redovno zanimanje, za koje je pla}ena rade}i za jedan ili vi{e medi*Usvojila Konferencija al`irskih novinara i Nacionalni sindikat novinara (SNJ), Al`ir, Dom {tampe, Tahar D`aut, 13. aprila 2000. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

115

ja tako da ono predstavlja glavni izvor njenih primanja. Pravo na informaciju, slobodno izra`avanje i kritiku jedna je od osnovnih sloboda kojima se brani demokratija i medijski pluralizam. Iz tog prava da se saznaju ~injenice i stavovi, kao i da oni budu objavljeni, proisti~u sve du`nosti i prava novinara. Odgovornost novinara prema javnosti pre~a je od svake druge odgovornosti, posebno one prema poslodavcu i vlastima. Zadatak informisanja nu`no sadr`i ograni~enja koja novinari sebi name}u, primenjuju}i ih slobodno u svom radu. To je i predmet deklaracije o pravima koja se navodi ni`e u tekstu. Ovom eti~kom poveljom – koja nije ni zakon koji obavezuje i ograni~ava, ni propis koji bilo {ta name}e i bilo koga prisiljava – ure|uje se skup pravila pona{anja zasnovanih na op{tim principima. Ona ure|uju odnose me|u novinarima i odnose novinara sa javno{}u. Slobodnom voljom prihva}ena i na demokratski na~in usvojena, ova pravila bi trebalo da slu`e kao vodi~ za vladanje u novinarstvu. Vrhovni sud ~asti sastavljen od ljudi iz struke nadgleda po{tovanje ovih principa.

Eti~ki kodeksi 116

DEKLARACIJA O OBAVEZAMA Obaveza novinara je da: 1. po{tuje istinu, bez obzira na posledice po njega samog, zbog toga {to javnost ima pravo da zna istinu; 2. brani slobodu informisanja, izra`avanja, izno{enja sudova i kritika; 3. razdvaja vest od komentara; 4. po{tuje privatan `ivot pojedinaca i njihovo pravo da ne budu fotografisani; 5. objavljuje isklju~ivo proverene informacije, ne menja informacije i trudi se da pove`e ~injenice stavljaju}i ih u odgovaraju}i kontekst. 6. ne dozvoli sebi da objavljuje glasine; 7. ispravi svaku vest koja se poka`e neta~nom; 8. ~uva profesionalnu tajnu i ne otkriva svoje izvore; 9. ne pribegava plagiranju, ne bavi se ogovaranjem, klevetanjem ili neosnovanim optu`bama; 10. ne me{a novinarstvo sa publicistikom i propagandom; ne prihvata naloge, posredne ili neposredne, od ogla{iva~a; 11. prihvata novinarske zadatke samo od odgovornog urednika u redakciji, i to strogo po{tuju}i klauzulu o savesti; 12. ne veli~a, ni na koji na~in, nasilje, terorizam, zlo~in, fanatizam, rasizam, seksizam i netoleranciju; 13. o pitanjima profesionalne ~asti, po{tuju}i va`e}i zakon svake zemlje, prihvata samo sud svojih kolega, bez ikakvog me{anja vlasti ili neke tre}e strane; 14. ne izvla~i li~nu dobit iz situacija u kojoj bi njegovo zvanje novinara, uticaj i veze mogli da mu budu od koristi;

E

T

I

K

A

15. ne tra`i radno mesto kolege i ne ~ini ni{ta da izazove njegovo otpu{tanje ili smenjivanje tako {to }e ponuditi da umesto njega radi pod manje povoljnim uslovima; 16. ne preuzima ulogu policajca ili sudije; 17. po{tuje pretpostavku nevinosti; i 18. ne slu`i se ne~asnim sredstvima da bi pribavio informacije, fotografije i dokumente.

Eti~ki kodeksi

DEKLARACIJA O PRAVIMA Novinar ima pravo: 1. na slobodan pristup svim izvorima informacija, kao i pravo da slobodno istra`uje sve teme i pojave koje uti~u na javni `ivot; pristup izvorima informacija mo`e mu biti zabranjen samo izuzetno i uz valjano obrazlo`enje; 2. na pozivanje na savest; 3. na obave{tenje o svakoj va`noj odluci koja bi mogla da uti~e na rad njegove medijske ku}e; 4. na profesionalni status: 5. na stalnu obuku i usavr{avanje u okviru svog posla; 6. na dru{tvene i profesionalne uslove koji su neophodni za obavljanje novinarskog zanata; na profesionalni ugovor u sklopu kolektivnih sporazuma koji garantuju materijalnu sigurnost i ekonomsku nezavisnost; 7. na priznavanje autorskih prava i povlastice koje iz njih proizilaze; 8. na po{tovanje novinarskog proizvoda i pouzdanost njegovog sadr`aja;
Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Australija

Novinarski eti~ki kodeks*
Po{tovanje istine i pravo publike da bude informisana osnovna su na~ela novinarstva. Novinari dru{tvu predo~avaju kakvo je. Oni prenose informacije, ideje i mi{ljenja. Oni tragaju, objavljuju, bele`e, pitaju, zabavljaju, komentari{u i – pamte! Oni obave{tavaju gra|ane i ~ine demokratiju `ivom. Oni slobodi izra`avanja daju opipljiv oblik. Oni mo}nike podvrgavaju ispitivanju, ali i sami imaju mo} i stoga treba da budu odgovorni u svom poslu i pola`u ra~une za ono {to ~ine. Novinari se obavezuju da budu: – po{teni, – pravi~ni,
*Usvojilo Australijsko udru`enje novinara, sekcija Medijskog, estradnog i umetni~kog udru`enja, 1998. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

117

Eti~ki kodeksi

– nezavisni, i da – po{tuju prava drugih ljudi. Novinari }e se upoznati sa zna~enjem etike i primenjivati slede}e standarde: 1. Izve{tava}e i tuma~iti podatke po{teno, te`e}i ta~nosti, pravi~nosti i objavljivanju svih bitnih ~injenica. Ne}e prenebregavati bitne ~injenice koje su im na raspolaganju i ne}e stvarati pogre{nu sliku nagla{avanjem onih manje bitnih. Uvek }e dati mogu}nost za odgovor. 2. Ne}e nagla{avati preterano li~na obele`ja, uklju~uju}i rasu, etni~ko poreklo, nacionalnost, pol, godine, seksualno opredeljenje, porodi~ne odnose, versku pripadnost, ili fizi~ke i psihi~ke nedostatke. 3. Trudi}e se da za svaku informaciju imaju izvor. Kada izvor tra`i anonimnost, ne}e prihvatati takav zahtev ako nisu prethodno ispitali razloge ili potra`ili neki drugi izvor koji se mo`e imenovati. Kada obe}aju da }e {tititi poverljivost svog izvora, dr`a}e se obe}anja bez obzira na okolnosti. 4. Ne}e dopustiti da bilo kakav li~ni interes, ube|enje, obaveza, novac, poklon ili korist uti~e na ta~nost, pravi~nost i nezavisnost njihovog izve{tavanja. 5. Saop{ti}e stvarni i prividni sukob interesa koji mo`e uticati na ta~nost, pravi~nost i nezavisnost izve{tavanja. Ne}e zloupotrebljavati ~injenicu {to su novinari za sticanje li~ne koristi. 6. Ne}e dopustiti da se reklamne i druge komercijalne aktivnosti negativno odraze na ta~nost, pravi~nost i nezavisnost njihovog izve{tavanja. 7. Trudi}e se da obelodane da li su neki intervjui, slike, informacije ili pri~e pla}ene na direktan ili indirektan na~in. 8. Koristi}e se pravi~nim, odgovornim i po{tenim sredstvima da prikupe potreban materijal. Predstavi}e se i re}i za koga rade pre uzimanja intervjua. Nikada ne}e zloupotrebiti neza{ti}enost neke osobe ili njeno nepoznavanje novinarskog na~ina rada. 9. Objavljiva}e slike i zvu~ne zapise koji su istiniti i ta~ni. Svako menjanje takvog materijala koje mo`e dovesti do pogre{nog utiska mora biti i navedeno. 10. Ne}e plagirati. 11. Po{tova}e tugu ljudi i njihovu privatnost. Novinari imaju prava da odbiju nalog koji od njih tra`i da za|u u ne~iji privatan `ivot. 12. U~ini}e sve da ispravka gre{ke bude korektna.

Preporuka Osnovne vrednosti mogu ponekad do}i u sukob. Eti~ko novinarstvo zahteva savesno dono{enje odluka u kontekstu situacije. Standardi mogu biti prenebregnuti jedino ako je u pitanju stvar od izuzetnog zna~aja za javni `ivot ili potreba da se umanji {teta koja bi mogla biti naneta ljudima.
Prevela Ana Seli}

118

E

T

I

K

A

BiH
Eti~ki kodeksi

Kodeks za {tampu*
Uvod
Ovaj kodeks, izveden iz postoje}ih evropskih standarda novinarske prakse, ima za cilj da postavi osnove sistema samoure|ivanja koji }e biti smatran moralno obavezuju}im za novinare, urednike, vlasnike i izdava~e novina i periodi~nih izdanja. Novinari i urednici }e tako|e po{tovati op}eprihva}ene principe etike i {tititi profesionalni integritet novinarstva. Pored ovog Kodeksa, zakoni i druga pravila ~ine okvir za rad {tampanih medija u Bosni i Hercegovini. Ovaj kodeks sard`i osnovne principe Memoranduma o razumijevanju potpisanog od Nezavisne unije profesionalnih novinara BiH, Saveza novinara BiH, Nezavisno udru`enje novinara Republike Srpske, Udru`enje novinara Republike Srpske i Sindikata profesionalnih novinara Federacije BiH i kojeg je prihvatila i Udruga hrvatskih novinara u BiH.

^lan 1 Op}e odredbe
Novinari i njihove publikacije imaju obavezu prema javnosti da odr`e visoke eti~ke standarde u bilo kojem trenutku i pod bilo kakvim okolnostima. Du`nost je novinara i izdava~a da po{tuju potrebe gra|ana za korisnim, blagovremenim i relevantnim informacijama, kao i da brane na~ela slobode informisanja i pravo na pravedan komentar i kriti~ko novinarstvo. [tampa Bosne i Hercegovine }e se pridr`avati op}eprihva}enih dru{tvenih standarda pristojnosti i po{tivanja etni~ke, kulturne i religijske raznolikosti Bosne i Hercegovine. [tampa }e {tititi prava pojedinaca dok }e u isto vrijeme podr`avati pravo na informaciju koja slu`i javnom interesu. Ovaj Kodeks treba posmatrati u svjetlu oba pomenuta zna~enja.

^lan 2 Uredni~ka odgovornost
Najva`nija odgovornost novinara i urednika je da osiguraju da cijeli njihov rad bude usmjeren ka po{tivanju istine kao i prava javnosti da zna istinu. Novinari }e u svakom trenutku obavljati svoj posao u duhu pravednosti, istinitosti i pristojnosti pri sakupljanju informacija, izvje{tavanju i predstavljanju mi{ljenja.
*Ovaj kodeks su na sastanku odr`anom 29. aprila 1999. u Sarajevu usvojili: Nezavisna unija profesionalnih novinara BiH, Udru`enje novinara Republike Srpske, Savez novinara Bosne i Hercegovine, Sindikat profesionalnih novinara Federacije Bosne i Hercegovine, Nezavisno udru`enje novinara Republike Srpske i Udruga hrvatskih novinara u BiH.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

119

Eti~ki kodeksi

Plagijati, falsificiranje, namjerno prikrivanje va`nih ~injenica, primanje mita ili usluga koje bi uticale na rad izvje{ta~a ili urednika, najte`i su moralni prekr{aji ove profesije.

^lan 3 Hu{kanje [tampa }e u svakom trenutku biti svjesna opasnosti koja se javlja kada mediji, namjerno ili nehotice, podsti~u diskriminaciju i netoleranciju. Imaju}i u vidu takvu opasnost, {tampa }e dati sve od sebe kako ne bi hu{kala ili podsticala mr`nju ili nejednakost na osnovu etni~ke pripadnosti, nacionalnosti, rase, religije, spola, seksualne orijentacije ili bilo koje fizi~ke ili mentalne bolesti ili onesposobljenosti. [tampa ne}e ni pod kakvim okolnostima podsticati krivi~na djela ili nasilje. ^lan 4 Diskriminacija Novine i periodi~na izdanja moraju izbje}i prejudicirane i uvredljive aluzije na ne~iju etni~ku grupu, nacionalnost, rasu, religiju, spol, seksualnu opredijeljenost, fizi~ku ili mentalnu bolest ili onesposobljenost. Aluzije na ne~iju etni~ku grupu, nacionalnost, rasu, religiju, spol, seksualnu opredijeljenost, fizi~ku ili mentalnu bolest ili onesposobljenost }e se napraviti samo onda kada su u direknoj vezi sa slu~ajem o kojem se izvje{tava. ^lan 5 Ta~nost i fer izvje{tavanje Novine i periodi~na izdanja }e se dobro potruditi da ne {tampaju neta~ne, krivonavode}e i iskrivljene materijale, u vidu slika, tekstova ili drugih materijala. Slike i dokumenti ne smiju biti falsifikovani ili kori{teni na krivonavode}i na~in, niti izdanja smiju prikrivati ili zadr`avati bilo kakve va`ne informacije ~ije bi obznanjivanje moglo materijano uticati na razumijevanje publike i tuma~enje objavljenog izvje{taja. Novinari i njihove publikacije imaju profesionalnu obavezu da blagovremeno isprave bilo koju objavljenu informaciju za koju se utvrdi da je neta~na. Izvinjenje i/ili ispravka }e biti objavljeni sa du`nim isticanjem. Novina ili periodi~no izdanje }e uvijek izvje{tavati istinito i ta~no o ishodu radnje poduzete u vezi s klevetom u koju su bili uklju~eni. Novinar }e izvje{tavati samo na osnovu ~injenica ~ije je porijeklo novinaru poznato. Kod izvje{tavanja i komentiranja kontroverze, novine i periodi~na izdanja }e se potruditi da saslu{aju i predstave sve strane u sporu. Ukoliko jedna strana u kontroverzi odbije da se stavi na raspolaganje novinaru, publikacija mo`e opravdano navesti ovo odbijanje u svom izvje{taju.

120

E

T

I

K

A

^lan 6 Komentar, pretpostavka i ~injenica Novine i periodi~na izdanja, iako slobodni da izraze svoja gledi{ta, moraju napraviti jasnu razliku izme|u komentara, pretpostavke i ~injenice. ^lan 7 Mogu}nost odgovora Pravo na odgovor }e se pro{iriti na relevantne osobe ukoliko publikacija koja je u pitanju odlu~i da takav korak doprinosi ta~nosti i nepristranosti. Ukoliko je ikako mogu}e, bi}e stavljena na raspolaganje mogu}nost neposrednog odgovora u istom izdanju publikacije u kojem je i optu`ba. ^lan 8 Krivo predstavljanje Novinari }e koristiti samo pravedna sredstva da do|u do vijesti, dokumenata ili fotografija. Krivo predstavljanje ne~ijeg identiteta ili namjera, ili kori{tenje mahinacija da se do|e do informacija za objavljivanje, neeti~ki je osim u ekstremnim okolnostima i u zakonitoj formi, kada bi objavljivanje informacije dobijene na takav na~in jasno slu`ilo javnom interesu. Novinari i fotografi ne}e dolaziti do informacija ili slika putem zastra{ivanja ili maltretiranja. ^lan 9 Privatnost [tampa }e izbjegavati uplitanje u ne~iji privatni `ivot, osim ako takva uplitanja nisu potrebna u interesu javnosti. Obrada priloga koji uklju~uju li~ne tragedije }e biti ura|ena obzirno, a pogo|enim licima }e se pri}i diskretno i sa saosje}anjem. ^lan 10 Osobe optu`ene za krivi~na djela Novine i periodi~na izdanja ne}e nikoga tretirati kao kriminalca prije no {to je donesena sudska presuda koja to potvr|uje. Novine i periodi~na izdanja imaju obavezu da ne donose preuranjene sudove o krivici optu`ene osobe i da {tampaju informacije o odbacivanju optu`be ili osloba|anju osobe za koju su ranije objavili da je optu`ena ili da je su|enje po~elo. ^lan 11 Za{tita djece i maloljetnika Novinari ne smiju intervjuisati niti fotografirati djecu mla|u od 15 godina o pitanjima koja se odnose na porodicu djeteta ukoliko roditelji nisu prisutni ili bez dozvole roditelja ili staratelja.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

121

Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeksi

Novine i periodi~na izdanja oprezno i sa odgovorno{}u smiju identifikovati djecu mla|u od 15 godina u slu~ajevima kada su `rtve krivi~nih djela. Novine i periodi~na izdanja ne smiju ni pod kakvim okolnostima identifikovati djecu mla|u od 15 godina koja su umije{ana u kriminalne slu~ajeve kao svjedoci ili optu`eni.

^lan 12 Reklamiranje i sponzorisanje Reklame, politi~ke reklame i sponzorisani materijali (~lanci i dodaci) moraju biti razdvojeni od uredni~kog sadr`aja i jasno ozna~eni kao ono {to jesu. Sponzorisani materijali moraju jasno ukazivati na izvor sponzorisanja. ^lan 13 Povjerljivost izvora informacija Kad god je to mogu}e, novinari se trebaju oslanjati na otvorene, identifikovane izvore informacija. Ovakvi izvori trebaju biti pretpostavljeni anonimnim izvorima, ~ije po{tenje i ta~nost javnost ne mo`e ocijeniti. Novinari i njihova izdanja, me|utim, imaju obavezu da {tite identitet onih koji daju informacije u povjerenju, bez obzira na to da li su ili ne oni izri~ito zahtijevali povjerljivost. ^lan 14 Autorska prava Izdanja mogu koristiti razumne sa`etke, sa ograni~enim citatima, materijale iz drugih publikacija ili imalaca autorskih prava, bez izri~ite dozvole da to urade, sve dok je izvor nazna~en na odgovaraju}i na~in. Zna~ajna upotreba ili reprodukcija materijala za{ti}enog autorskim pravima zahtijeva izri~itu dozvolu imaoca autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu. ^lan 15 Interes javnosti Interes javnosti u zna~enju ovog kodeksa treba biti definisan kao postupak ili informacija kojima je namjera da pomognu javnosti u dono{enju vlastitog mi{ljenja i odluka o pitanjima i doga|ajima, uklju~uju}i i napore da se otkriju krivi~na djela ili ozbiljni prekr{aji, te da se sprije~i da se javnost zavede nekom izjavom ili postupkom pojedinca ili organizacije. ^lan 16 @albe Svako izdanje svake publikacije }e na prigodnom mjestu sadr`ati ime, adresu, telefon i, ukoliko je mogu}e, broj faksa i Internet/e-mail adresu odgovornog izdava~a i urednika kojima mogu biti upu}ene `albe i prigovori.

122

E

T

I

K

A

Urednici i izdava~i }e osigurati da sve relevantno osoblje bude obavije{teno o ovom kodeksu. Urednici i izdava~i }e tako|e osigurati da se odredbe ovog Kodeksa u potpunosti po{tuju. Podnositelj `albe koji tvrdi da je do{lo do kr{enja ovog Kodeksa }e se obratiti izdava~u ili uredniku odgovornom za publikaciju o kojoj se radi.

Eti~ki kodeksi

Brazil - Nacionalni kongres novinara -

Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks novinarske etike diktira norme profesionalnog pona{anja novinara i njihov odnos prema zajednici, izvorima informacija i drugim novinarima.

I. Pravo na informaciju ^lan 1 – Pristup javnoj informaciji op{te je i prirodno ljudsko pravo, koje se ni na koji na~in ne mo`e ograni~avati. ^lan 2 – Odgovornost nezavisnih, javnih medija jeste {irenje ispravnih i ta~nih informacija. ^lan 3 – Informacije koje prenose mediji odre|uju aktuelni doga|aji i javni interes. ^lan 4 – Dru{tvena obaveza novinara jeste da objavljuje informacije o javnim i privatnim ustanovama koje imaju neposrednog uticaja na dru{tvo. ^lan 5 – Neposredno ili posredno ometanje slobodnog {irenja informacija i primena cenzure ili autocenzure predstavlja zlo~in protiv dru{tva. II. O profesionalnom pona{anju novinara ^lan 6 – Bavljenje profesionalnim novinarstvom prirodna je dru{tvena aktivnost od javnog interesa, koja podle`e ovom eti~kom kodeksu. ^lan 7 – Novinar je pre svega i iznad svega privr`en istini i njegova je du`nost da proverava ~injenice i da u medijima daje ta~nu sliku o njima. ^lan 8 – Du`nost je novinara da u svakoj prilici {titi poreklo i identitet svojih izvora informacija. ^lan 9 – Novinar je du`an: a) da pokriva sve {to je od javnog interesa; b) da se bori za slobodu misli i izra`avanja; c) da zastupa slobodno obavljanje novinarske profesije; d) da ceni, po{tuje i uzdi`e profesiju; e) da se suprotstavlja samovolji, autoritarnosti i ugnjetavanju, i da brani principe izra`ene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima;
*Na snazi od 1987. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

123

Eti~ki kodeksi

f) da se bori i osu|uje sve vidove korupcije, naro~ito kada se ona koristi za kontrolu informacija; g) da po{tuje prava gra|ana na privatnost; h) da se obave`e da je za predstavni~ke i demokratske institucije; ^lan 10 – Novinar ne sme: a) da prihvata ponude za pla}en posao ako je to u sukobu sa njegovom osnovnim poslom, kako je predvi|eno ugovorom; b) da prihvata zadatke i nare|enja koja su u suprotnosti sa {irenjem istinitih i ta~nih informacija; c) da ograni~ava raznovrsna mi{ljenja ili slobodnu raspravu; d) da pristaje na dru{tveni, politi~ki, verski, rasni ili seksualni progon ili diskriminaciju; e) da izve{tava o ustanovama, javnim ili privatnim, u kojima je konsultant, radnik ili javni funkcioner;

III. O profesionalnoj odgovornosti novinara ^lan 11 – Novinar je odgovoran za sve informacije koje potpisuje, osim ako je njegov ~lanak ili izve{taj modifikovala ili izmenila tre}a strana. ^lan 12 – Novinar }e imati pomo} i podr{ku istaknutih predstavni~kih organa koji {tite njegova prava i odgovornosti. ^lan 13 – Du`nost je novinara da izbegava izve{tavanje o temama: a) koje se zasnivaju na li~nom interesu ili nude materijalnu dobit, b) koje su senzacionalisti~ke i u suprotnosti sa ljudskim vrednostima. ^lan 14 – Du`nost novinara je: a) da pre izve{tavanja stupi u vezu sa onima koji su izlo`eni neproverenim optu`bama tre}e strane bez dovoljno opravdanja, b) da s po{tovanjem govori o svim licima o kojima izve{tava. ^lan 15 – Kada napravi gre{ku u izve{taju ili ~lanku, novinar treba da onima koji su time o{te}eni omogu}i da odgovore. ^lan 16 – Novinar treba da se bori za politi~ke, ekonomske i socijalne aspekte nacionalnog suvereniteta, i za interese ve}ine stanovni{tva, uz po{tovanje prava manjina. ^lan 17 – Novinar treba da {titi nacionalni jezik i kulturu Brazila. IV. Primena Kodeksa ^lan 18 – Kr{enje ovog Eti~kog kodeksa prati}e i korigovati Eti~ka komisija. Stav 1 – Eti~ka komisija bira se tajnim glasanjem Generalne skup{tine, sazvane specijalno tim povodom. Stav 2 – Eti~ka komisija ima pet ~lanova sa mandatom Saveza novinara (Sindikata). ^lan 19 – Novinari koji se ne povinuju ovom eti~kom kodeksu podle`u slede}im kaznama, koje primenjuje Eti~ka komisija: a) za ~lanove Sindikata – posmatranje, javni ukor, ili privremena ili trajna zabrana u~lanjenja u Sindikat.
124

E

T

I

K

A

Stav 1 – Maksimalna kazna (isklju~enje iz sindikata za ~lanove, ili trajna zabrana ulaska u Sindikat za one koji nisu ~lanovi) primenjiva}e se jedino nakon glasanja putem referenduma na Generalnoj skup{tini. ^lan 20 – Eti~koj komisiji na svaki prekr{aj novinara mo`e ukazati svaki gra|anin, bio on novinar ili ne, ili pak ustanova koja je osetila posledice te gre{ke. ^lan 21 – Nakon {to je putem saslu{anja upoznata sa slu~ajem, Eti~ka komisija donosi odluku u prilog tu`itelja ili, ako slu~aj nema zakonske osnove, podnosi slu~aj na diskusiju i, ako je neophodno, obave{tava javnost o svojoj odluci. ^lan 22 – Obave{tavanju javnosti o kazni mora prethoditi saslu{anje novinara koji je optu`en. U protivnom, kazna se progla{ava neva`e}om. Stav 1 – Eti~ka komisija mora zakazati saslu{anje upu}ivanjem pismenog poziva, i to sistemom koji podrazumeva potvrdu prijema poziva upu}enog novinaru. Saslu{anje se mora odr`ati u roku od deset dana nakon {to je zakazano. Stav 2 – Umesto da se pojavi na saslu{anju, novinar mo`e ponuditi pismeni odgovor na optu`be, ili mo`e izneti svoj slu~aj usmenim putem uz prisustvo javnosti. Stav 3 – Ukoliko se novinar ne pridr`ava zahteva iz ovog ~lana, zna~i da prihvata da slu~aj ide pred Komisiju. ^lan 23 – Bilo da je novinar reagovao ili ne, Komisija mora da obavesti stranke o svojoj odluci u roku od deset dana, po~ev{i od datuma saslu{anja. ^lan 24 – Novinari koji su dobili ukor ili su suspendovani mogu da podnesu `albu na tu odluku Generalnoj skup{tini u roku od deset dana od datuma kada je novinar obave{ten o kazni. Stav 1 – Ako se tu`itelj ne sla`e sa nalazom Komisije, on ima pravo da, u roku od deset dana od datuma kada je obave{ten o odluci, podnese `albu Generalnoj skup{tini. ^lan 25 – Svaki poku{aj da se novinaru na{kodi time {to se slu~aj koji nema zakonsku osnovu iznosi pred Eti~ku komisiju ima}e za posledicu javnu osudu tu`itelja. ^lan 26 – Ovaj Eti~ki kodeks stupa na snagu nakon {to je jednoglasno prihva}en od strane Generalne skup{tine, koja se saziva specijalno u te svrhe. ^lan 27 – Svaka izmena Eti~kog kodeksa mora se prvo podneti Nacionalnom kongresu novinara u vidu pismenog predloga koji je potpisalo bar deset reprezentativnih delegacija Saveza novinara.
Prevela Gordana Komljenovi}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

125

Eti~ki kodeksi

^ile
Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*
Uvod
Etika novinarstva je trajna i obavezna teorijska definicija i prakti~na primena pravila postupanja i delovanja koja pripadnici profesije treba da po{tuju da bi njihova profesionalna delatnost bila ispravna i dru{tveno korisna; njena na~ela su utvr|ena ovim kodeksom. Dru{tvena odgovornost sadr`ana u novinarskom radu pove}ava potrebu da se novinari pridr`avaju op{tih i posebnih eti~kih pravila, i da imaju pristup pogodnim i neophodnim sredstvima za izvr{avanje tog zadatka. Novinari i mediji su va`ni ~inioci socijalizacije. Oni presudno uti~u na formiranje vrednosti, uverenja, navika, mnjenja i pona{anja raznih dru{tvenih slojeva. Masovan, pravovremen i stalan pristup istinitim i pouzdanim informacijama, bez ikakve cenzure, uz po{tovanje individualnih i kolektivnih prava i nacionalnih i me|unarodnih doga|aja, ima za ishod odr`avanje i uzdizanje ljudskog dostojanstva i kvaliteta `ivota. To, sa svoje strane, omogu}uje svim slojevima dru{tva da budu informisani i da u~estvuju u odlukama i postupcima koji se ti~u nacije. Gre{ke nastale usled nepoznavanja jezika ili nedostatka prethodnog znanja o nekoj temi ili pojavi mogu da navedu novinara da uvredi pojedince ili grupe, poka`e predrasudu prema njima ili ih omalova`i. Kao ~inioci koji uti~u na javno mnjenje, novinari i mediji imaju odgovornost da ta~no informi{u o ~injenicama, mi{ljenjima i postupcima istaknutih dru{tvenih aktera, i o njihovim posledicama. To zna~i da novinari i mediji igraju ulogu posrednika izme|u stvarnosti i primalaca poruka koje prenose.

I. Kakav treba da bude novinar 1. Novinari su u slu`bi istine, demokratskih principa i ljudskih prava. U obavljanju svojih profesionalnih du`nosti, novinar }e se rukovoditi principom istinitosti, to jest odgovornog preno{enja ~injenica. Novinari ne}e nanositi uvrede ili sprovoditi diksriminaciju: ideolo{ku, versku ili po osnovu klase, rase, pola, umanjene sposobnosti, ili po bilo kom drugom kriterijumu. 2. Novinar }e objavljivati samo pouzdane informacije, bilo tako {to }e neposredno proveravati ~injenice ili tako {to }e se slu`iti verodostojnim izvorima. Verodostojnost izvora zasniva se na njegovom znanju ili iskustvu
*Ovaj kodeks usvojio je Vanredni nacionalni kongres 26. januara 1994. godine, pod mandatom Nacionalnog ve}a. Ovo izdanje – dovr{eno pod pokroviteljstvom Kancelarije generalnog sekretara vlade – uklju~uje i izmene koje je sugerisao Nacionalni tribunal za etiku i disciplinu (TRINED) i koje su usvojene na IX vanrednom nacionalnom kongresu, avgusta 1999. godine u Konsepsionu.

126

E

T

I

K

A

vezanom za datu oblast i/ili ~injenici da od otkrivanja istine on ne}e imati nikakve li~ne koristi. 3. Novinar je du`an da pribegne svim raspolo`ivim zakonskim sredstvima da bi izbegao sve {to umanjuje, ote`ava ili poni{tava praksu slobode izra`avanja i informisanja. Ako takvi zakoni ili pravila postoje, novinar mora da se zala`e za njihovo ukidanje. 4. Pripadnici novinarske profesije bori}e se za to da njihovi direktori, urednici i drugi rukovodioci u novinama, magazinima, novinskim agencijama, radio i televizijskim stanicama i drugim medijima, budu novinari. Dakle, profesionalni novinari }e javno te`iti ve}oj zastupljenosti novinara u procesu odlu~ivanja o medijima ili drugim oblicima informisanja. 5. Dok ostvaruje svoje pravo na informaciju, novinar treba da brani sve eti~ke obzire i pravila utvr|ena ovim kodeksom, {to zna~i da nikad ne sme da koristi to pravo na {tetu zajednice ili naroda. 6. Nijedan novinar ne}e mo}i da upotrebi zakone koji nanose {tetu slobodi izra`avanja i informisanja ili da se pozove na njihovu primenu, ~ak ni pod izgovorom da to ~ini izvan konteksta svoje profesije. 7. Novinar }e uvek jasno razgrani~avati ~injenice, mi{ljenje i tuma~enja, izbegavaju}i namerno me{anje ili iskrivljavanje. 8. Novinar ne}e pribegavati obmanama – la`nom predstavljanju, skrivenim kamerama ili mikrofonima – da bi pribavio informaciju. 9. Novinar treba da navede svoje izvore jer ~italac ima pravo da sam proceni njihovu verodostojnost. Novinar ne}e otkriti svoj izvor samo ako ovaj zatra`i da ostane neimenovan jer na taj na~in po{tuje poverenje koje mu je poklonio izvor – ali }e prethodno proveriti merodavnost i verodostojnost izvora. 10. Novinar koji je obe}ao da ne}e objaviti neki podatak ili stav ne treba da ih otkriva ni javno ni privatno. To podrazumeva da on ne mo`e da podeli te informacije ni sa jednom osobom koja bi mogla da ih obelodani. 11. Novinar ne sme pre vremena da objavi nijednu informaciju ~iji su dan i ~as objavljivanja prethodno odre|eni.

Eti~ki kodeksi 127

II. O novinaru i njegovim kolegama 12. Novinar mora da bude aktivno solidaran s kolegama koji su izlo`eni progonu ili napadima zbog svoje profesije, i s kolegama kojima se sudi na osnovu zakona koje Udru`enje smatra {tetnim po slobodu izra`avanja. 13. Novinaru je zabranjeno da kleveta druge novinare, bilo tako {to vre|a njihovu li~nost ili na neki drugi na~in koji }e imati za posledicu njihovu profesionalnu diskreditaciju. 14. Ako osnovano sumnja da se postupanje nekog njegovog kolege kosi s novinarskom etikom, novinar treba da upozori nacionalna ili regionalna strukovna tela, koja }e istra`iti slu~aj u odgovaraju}em postupku. Smatra}e se neprili~nim svaki nameran publicitet koji se da prijavi pre nego {to nadle`ni organ odlu~i o krivici.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

15. Novinar treba da izbegava sve pogrdne izraze ili aluzije o organima ili internim normama Udru`enja. Postoje}e neslaganje sa sporazumom koje je usvojilo Nacionalno ve}e ili bilo koji drugi organ mora da se uputi odgovaraju}im kanalima. 16. Novinar treba da bdi nad razvojem i ispunjavanjem ciljeva i zadatka na kojima se zasniva dostojanstvo novinarstva i novinara. 17. Novinar treba da sara|uje i da se bori za ja~anje profesije. 18. Novinari }e priznavati nadle`nost Udru`enja u pitanjima profesionalnog postupanja.

Eti~ki kodeksi 128

III. O novinaru i medijima 19. Grafi~kimaterijali inaslovitrebauvekda budu u vezi saodgovaraju}im tekstom, tako da ~italac, gledalac ili slu{alac ne budu dovedeni u zabunu ili obmanuti. 20. Novinari ne smeju da koriste kompjutere i drugu tehnologiju da bi uneli bitne izmene ili iskrivljenja u sadr`aj novinarskog rada svog kolege, bez izri~ite saglasnosti autora, naro~ito ako rad nosi autorov potpis. 21. Nijedan novinar ne sme da koristi mogu}nosti koje proizlaze iz njegovog posla da bi objavio komercijalne poruke u svom tekstu ili emisiji. Kada objavljuje reklamni sadr`aj na bilo kom informativnom mediju, njihova komercijalna priroda mora biti jasno istaknuta i oni moraju biti odvojeni od vesti. 22. Nijedan novinar ne}e unositi u redakciju u kojoj je zaposlen materijal koji promovi{e neku kompaniju, osobu ili ustanovu u kojoj je on zadu`en za odnose s javno{}u, ima savetodavnu ulogu, i sli~no. 23. Direktori, urednici ili drugi rukovodioci listova, magazina, novinskih agencija, televizijskih i radio stanica i drugih medija koji nekompetentnim osobama dopuste da se bave novinarstvom ili koji druge novinare ohrabruju da kr{e eti~ki kodeks, time ~ine moralni prekr{aj. 24. Novinar }e se boriti za uspostavljanje zakonskog prava Udru`enja da odre|uje plate za profesionalne novinare, a kada postigne taj cilj, utica}e na vlasnike medijskih ku}a da ga sprovedu (bilo da je re~ o preduze}ima ili pojedincima). 25. U svom profesionalnom radu, novinar uvek treba da postupa u skladu sa save{}u i ne sme da bude ka`njen zbog toga. To zna~i da novinar mora da se bori za ustanovljenje klauzule o savesti u odnosu izme|u novinarskih preduze}a i novinara. Po{to postigne taj cilj, novinar }e nastojati da osigura njegovo sprovo|enje od strane vlasnika preduze}a i medija (bilo da je re~ o preduze}ima ili pojedincima). 26. Novinar }e odbiti i raskrinkati svaki poku{aj pritiska koji ima za cilj da ga odvrati od normi ovog kodeksa. 27. Novinar }e se zalagati za u~e{}e javnosti u medijima i, posebno, za njeno zakonsko pravo na odgovor, kao i za to da se ispravke objavljuju u skladu sa zakonom i bez iskrivljavanja, ~ak i kad pogo|ena strana to ne zatra`i.

E

T

I

K

A

28. Slede}i postupci predstavljaju ogre{enja o profesionalnu etiku: – u~estvovanje u kr{enju ljudskih prava; – potkazivanje begunca do koga je novinar dospeo obavljaju}i svoj zadatak; – namerna dezinformacija; – pritisak i cenzura pretpostavljenih; ako je novinar na ne{to prinu|en, Udru`enje }e se bezrezervno boriti za odbranu njegovih prava i po{tovanje ovog kodeksa; – primanje mita i iznu|ivanje; – plagijat i nepo{tovanje intelektualne svojine; – kaljanje ugleda, klevetanje i vre|anje; – objavljivanje fotografija koje vre|aju ljudsko dostojanstvo osobe i pretvaraju je u robu; – kr{enje pravila i preporuka sadr`anih u ovom kodeksu. 29. Novinar }e bezrezervno po{tovati dostojanstvo i privatni `ivot pojedinaca, i ne}e naru{avati njihovu privatnost kori{}enjem novih tehnologija. U tom pogledu, novinar treba da sledi definicije i uslove sadr`ane u ~ileanskom zakonodavstvu i me|unarodnim pravnim instrumentima. Izuzeci od ovog pravila su dopu{teni samo onda kada se proceni da je otkrivanje privatnih postupaka neophodno da bi javnost mogla da proceni pouzdanost vlade i kada se za{tita privatnosti kosi s pravom na fizi~ki ili psihi~ki integritet ili s nekim drugim pravom pojedinca. Novinar }e posebno po{tovati privatnost pojedinca u slu~aju bolesti ili bola, izbegavaju}i naga|anja i neopravdano me{anje u ose}anja i `ivotne okolnosti date osobe. 30. Novinar }e postupati u skladu s pretpostavkom nevinosti optu`enog sve dok nadle`ni sud ne donese presudu. Novinar ne}e otkrivati identitet `rtava, svedoka ili optu`enika bez njihovog dopu{tenja, bez obzira na njihov socijalni polo`aj, naro~ito kada su posredi seksualni delikti i kada su ume{ani maloletnici. Novinar ne}e otkrivati identitet osoba povezanih sa optu`enim ili osu|enim, to jest njegovih ro|aka, prijatelja ili suseda, bez njihovog dopu{tenja. 31. Novinar }e informisati javnost o stanju najosetljivijih sektora dru{tva. On }e sara|ivati i u odbrani prirode kao kolektivnog dobra i ukaziva}e na postupke koji za posledicu imaju zaga|enje i uni{tavanje prirodne sredine. 32. Novinar mo`e da primi samo one novinarske nagrade ili po~asti koje proizlaze iz njegovih profesionalnih zasluga, i koje se dodeljuju uz neposredno ili posredno u~e{}e Udru`enja novinara. 33. Novinari ne}e koristiti svoj profesionalni uticaj ili privilegovanu informaciju koju dobiju tokom rada da bi stekli li~nu korist ili obezbedili korist ~lanovima svoje porodice ili svojim prijateljima. Oni ne}e prihvatiti nikakvu nadoknadu ili nagradu od pojedinaca, kompanija ili ustanova, jer bi to ograni~ilo nezavisnost njihovog izve{tavanja. 34. Novinari koji rade u reklamnim agencijama ili u reklamnim odeljenjima preduze}a, servisa ili ustanova koji su povezani s novinarstvom, moraju da se pridr`avaju principa ovog kodeksa.
Prevela Slavica Mileti}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

129

Eti~ki kodeksi

Egipat - Vrhovni savet {tampe Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*
Mi, egipatski novinari, veruju}i u izuzetnost novinarske profesije i vezu koja postoji izme|u svesti novinara i svesti javnog mnjenja, po~astvovani smo {to mo`emo da objavimo ovu povelju i da prihvatimo obaveze koje iz nje proisti~u.

Prvo
a. Novinarstvo je neodvojivo od slobode {tampe, koju jedino narod mo`e da nadgleda. b. Za{tita ~asti {tampe jeste pravo koje ne mo`e biti razdvojeno od za{tite sloboda koje su ustavom darovane i pojedincu i javnosti u celini. Odbrana prava njenih pripadnika na zajedni{tvo i dostojanstvo neodvojiva je od ~asti {tampe u celini. c. Delatnost novinara treba da se zasniva na izra`avanju istine i na lojalnosti zemlji, narodu, tlu i istoriji, kao i na slobodi, ~asti, vrednostima, principima i interesima zemlje. d. Novinari su odgovorni za istinitost pisane re~i i svakog drugog oblika informacije. Oni imaju pravo da brane tu istinitost kao {to brane ~ast svoje profesije, rukovo|eni pravdom i vladavinom zakona. To je odgovornost koja mora po{tovati sve slobode i vrline egipatske porodice. e. Za{tita javnog mi{ljenja i javnog ukusa sveta je novinarska du`nost. f. Dostojanstvo novinara proisti~e iz dostojanstva njihove zemlje i profesije.

Drugo
Ovih {est osnovnih postavki ~asne {tampe zahtevaju prihvatanje slede}ih obaveza: a. Na kom god polo`aju se nalazili, novinarima je zabranjeno da se me|usobno vre|aju, uskra}uju jedni drugima prava, spre~avaju jedni druge u obavljanju profesionalnih du`nosti ili prinu|uju jedni druge da govore ili ~ine ono {to se mo`e negativno odraziti na njih kao novinare i ~lanove dru{tva, kao i da kr{e svoje pravo da ne otkrivaju izvore informacija. b. Novinari moraju biti stalno posve}eni pravima gra|anina, pre svega njegovom pravu na informaciju. Oni od gra|ana ne smeju sakrivati va`ne ~injenice koje su im poznate, niti ih preuveli~avati. Moraju iznositi ~injenice u potpunosti i bez iskrivljavanja. Ovo podrazumeva i pravo gra|anina na dostojanstvo i pravo da protestuje kada je ono
*Usvojen 1983. godine.

130

E

T

I

K

A

ugro`eno nekim novinskim tekstom, crte`om ili fotografijom ~iji je cilj kleveta ili osuda pre nego {to je gra|anin osu|en pred sudom. c. Novinari ne smeju izvla~iti nezakonitu dobit iz svog posla ili ga obavljati pristrasno, na na~in koji ugro`ava njihovu objektivnost. d. Vesti i komentari koji dolaze do javnosti moraju biti verodostoji i ne smeju biti motivisani `eljom za osvetom ili napisani u nameri da neopravdano poseju sumnju. Stavovi izre~eni u nekoj razmeni suprotstavljenih mi{ljenja moraju se preneti ta~no. e. Odgovornost novinara je potpuna i on je ne sme prebacivati na urednika, pravdaju}i se da je samo slu{ao nare|enja.

Eti~ki kodeksi

Tre}e
Novinar u`iva slede}e privilegije: a. Pravo da izla`e svoje mi{ljenje i po{tuje mi{ljenje drugih u skladu sa zakonom. b. Pravo da sebe {titi od fizi~kih i moralnih nasrtaja. c. Pravo da dobije ta~nu informaciju koju zahteva priroda njegovog posla. d. Pravo da otkrije identitet onih koji su mu davali la`ne informacije u nameri da ga obmanu i onih koji pori~u svoje ranije izjave iz straha da }e zbog njih biti pozvani na odgovornost. e. Pravo da bude za{ti}en od plagiranja. f. Pravo da u`iva sva prava koja mu garantuje zakon, ugovor i profesionalna tradicija.

^etvrto Povelja }e biti primenjivana u meri u kojoj novinarima savest nala`e da prihvate njene principe.
Prevela Ana Seli}

Hrvatska

Kodeks ~asti hrvatskih novinara
Kodeks ~asti hrvatskih novinara op}i je nacrt eti~kog djelovanja hrvatskog novinara. Donosi op}a odre|enja o pravima i du`nostima hrvatskog novinara.

Op}a na~ela Pravo na informaciju, slobodu izra`avanja i kritiku jedno je temeljnih prava svakoga ljudskog bi}a bez obzira na spol, rasu, nacionalnu pripad-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

131

nost, vjeroispovijest i politi~ko opredjeljenje. Iz tog prava javnosti da upoznaje ~injenice i mi{ljenja proizlazi i cjelina obaveza i prava novinara. U svojem radu novinari su du`ni braniti ljudska prava, dostojanstvo i slobodu, uva`avati pluralizam ideja i nazora, pridonositi ja~anju pravne dr`ave i kao demokratski dio javnosti sudjelovati u kontroli nad djelovanjem vlasti i politike. Novinari se pridr`avaju Ustava i pozitivnih zakona Republike Hrvatske, Statuta i akata Me|unarodne federacije novinara (IFJ) kao i akata Savjeta Europe o slobodi izra`avanja i informiranja i ljudskim pravima. Novinari njeguju kulturu i etiku javne rije~i i uva`avaju dostignu}a i vrijednosti napredne civilizacije. Svi ~lanovi HND obavezni su pridr`avati se najvi{ih profesionalnih i eti~kih na~ela. Ovaj kodeks mjerilo je takvih na~ela, te istodobno {titi neotu|iva prava pojedinaca i pravo javnosti na informaciju.

Eti~ki kodeksi 132

Prava i du`nosti 1. U obavljanju svojeg posla i djelovanja novinar se mora rukovoditi op}im na~elima i etikom novinarskog poziva. Polaze}i od na~ela da su u demokratskom dru{tvu javna glasila slobodna, samostalna, istra`iva~ka i otvorena za razli~ita mi{ljenja, novinar za svoj rad snosi odgovornost pred javno{}u, zakonom i pred svojom profesionalnom organizacijom. 2. Izno{enjem samostalnoga i kriti~kog stava u traganju za istinom kao osnovnim na~elom u profesionalnom radu, novinar aktivno sudjeluje u stvaranju javnog mnijenja i kolektivnom rasu|ivanju o stvarima koje se ti~u sviju. 3. Novinar kao i svaki gra|anin ima pravo na svoje politi~ko i drugo opredjeljenje i anga`iranje. U svojem djelovanju on po{tuje profesionalnu distancu prema aktualnim zbivanjima, {to je jedan od uvjeta za objektivno, profesionalno izvje{tavanje o doga|ajima. 4. Novinar je obavezan iznositi istinitu, uravnote`enu i provjerenu informaciju. On navodi osobe ili ustanove od kojih je dobio podatak, informaciju ili izjavu. Ima pravo i da ne otkrije izvor informacije, ali za objavljeni podatak snosi moralnu, materijalnu i krivi~nu odgovornost. 5. Novinar ima pravo pristupa svim izvorima informacija kao i pravo da slobodno istra`uje sve ~injenice koje uvjetuju javni `ivot. Bude li novinar neopravdano sprije~en da do|e do tra`ene informacije, ima pravo o tome obavijestiti javnost. 6. Novinara obvezuje zakonska odredba o ~uvanju, dr`avne tajne. Novinar po{tuje embargo na objavljivanje informacije. Ako su prema njegovoj procjeni, navedena ograni~enja zloupotrebljena za zatvaranje informacija, novinar na to upozorava nadle`ne osobe.

E

T

I

K

A

7. Pri izvje{tavanju, a posebno u komentarima i polemi~kim tekstovima, novinar je du`an po{tivati etiku javne rije~i i kulturu dijaloga, te uva`avati dostojanstvo i integritet osobe s kojom polemizira. 8. Rad novinara podlo`an je kritici javnosti. Novinar i uredni{tva obvezni su da se pa`ljivo odnose prema svim prijedlozima, preporukama, primjedbama i kritikama koje im se upu}uju i o tome su du`ni povremeno obavje{tavati javnost. 9. Pravo je i du`nost novinara da se zauzima za slobodan protok informacija. 10. Novinar po{tuje autorstvo drugih novinara i ostalih sudionika u javnom informiranju. U svojim prilozima navodi imena drugih autora ~ijem se tekstovima koristi. 11. Skra}eni ili izmijenjeni prilozi-tekstovi, koji mijenjaju osnovni smisao teksta mogu se objaviti samo uz znanje i odobrenje autora. Do|e li do nesuglasnosti, autor ima pravo povu}i svoj prilog-tekst i potpis. 12. Prilog-tekst bez imena autora i tekst-prilog objavljen pod pseudonimom smatraju se uredni~kim. 13. Plagijat je nespojiv s novinarskim Kodeksom. 14. U nastojanjima da do|e do informacije, fotografije, snimka ili dokumenta novinar ne smije koristiti nelojalna i nezakonita sredstva. 15. ^lan novinarske organizacije ima pravo odbiti radni zadatak ukoliko je on u suprotnosti s odredbama ovoga Kodeksa, odredbama Statuta novinarske organizacije ili profesionalno-eti~kim standardima novinarskog posla. 16. Novinar treba {tititi ~ovjekovu intimu od neopravdanog ili senzacionalisti~kog otkrivanja u javnosti. Novinar je obavezan po{tivati sva~ije pravo na privatni i obiteljski `ivot, dom, zdravlje i prepisku (intersubjektivnu komunikaciju). Objavljivanje podataka koji naru{avaju ne~iju privatnost, bez ne~ije privole, mora biti opravdano interesom javnosti. Kori{tenje sredstava za snimanje izdaleka osoba u njihovom privatnom okru`enju i privatnom posjedu, a bez njihova odobrenje, neprihvatljivo je. Urednici ne smiju objavljivati materijale suradnika koji ne po{tuju ta pravila. Posebna se pozornost i odgovornost zahtijeva kad izvje{tava o nesre}ama, obiteljskim tragedijama, bolestima, djeci i malodobnicima, u sudskim postupcima, po{tuje pretpostavku (presumpciju) nedu`nosti, integritet, dostojanstvo i osje}anje svih stranaka u sporu. U politi~kim sukobima treba uva`avati gra|anska prava i slobode sudionika te nastojati ostati nepristran. 17. Novinar ne smije intervijuirati ni fotografirati dijete (do 14 godina) o pitanjima njegova `ivota ili `ivota druge djece bez nazo~nosti roditelja ili drugog odraslog odgovornog za dijete. S u~enicima se ne smije razgovarati niti ih se smije fotografirati u {koli bez odobrenja {kolskih slu`bi. Djeci i mla|im maloljetnicima (od 14 do 16 godina) ne smije se pla}ati za obavijesti niti se smije pla}ati njihovim roditeljima ili skrbnicima, osim ako to nije u interesu djeteta.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

133

Eti~ki kodeksi

18. Novinar ne smije otkriti identitet djece upletene u slu~ajeve seksualnog zlostavljanja, bez obzira jesu li svjedoci ili `rtve. U novinskim izvje{tajima (i drugim prilozima) o slu~ajevima seksualnog zlostavljanja djece sve formulacije moraju biti takve da: a) dijete i maloljetnik ne mogu (ni izravno ni neizravno) biti identificirani b) identificirana mo`e biti samo odrasla osoba. 19. Novinari moraju izbjegavati objavljivanje detalja i pejorativne kvalifikacije o rasi, boji ko`e, vjeri, spolu ili seksualnoj orijentaciji kao i o bilo kojoj fizi~koj ili mentalnoj manjkavosti ili bolesti ukoliko to nije relevantno za javni interes. 21. Novinar se ne smije baviti poslovima koji ugro`avaju njegovu samostalnost prosu|ivanja i smanjuju objektivnost u objavljivanju istinitih ~injenica i naru{avaju njegov novinarski dignitet. Novinar ne smije objavljivati informacije radi stjecanja osobne materijalne koristi (mito, korupcija i sli~no). Novinar ne smije biti autor pla}enih reklamnih i drugih propagandnih napisa. 22. Novinar i novinarska organizacija ~uvaju ugled, dostojanstvo i integritet svoje profesije, sura|uju me|u sobom i njeguju kolegijalne i drugarske odnose kao i profesionalnu solidarnost.

Eti~ki kodeksi

Zavr{ne odredbe Novinar koji radi u skladu s ovim kodeksom u`iva podr{ku svojeg uredni{tva i svoje profesionalne novinarske i sindikalne organizacije. Statutom Hrvatskoga novinarskog dru{tva odre|ene su sankcije za povredu Kodeksa. Uredni~kim aktima utvr|uje se i odgovornost u svezi provo|enja Kodeksa za novinare koji nisu ~lanovi Hrvatskoga novinarskog dru{tva, a odnosi se to na autora i urednika svakoga objavljenog teksta, bez obzira na to bio on ~lan uredni{tva, slobodni novinar ili vanjski suradnik. Za za{titu i primjenu Kodeksa nadle`no je Novinarsko vije}e ~asti Hrvatskoga novinarskog dru{tva. Kodeks stupa na snagu danom usvajanja na 41. Skup{tini Hrvatskoga novinarskoga dru{tva odr`anoj 23. studenog 2001. godine u Opatiji.
Predsjednik HND Dragutin Lu~i}

134

E

T

I

K

A

Temeljem ~lanka 25. Statuta Hrvatskog novinarskog dru{tva 43. izvanredna skup{tina Hrvatskoga novinarskog dru{tva, odr`ana 31. svibnja 2003. godine, donosi

Eti~ki kodeksi

Pravilnik o radu Novinarskog vije}a ~asti
^lanak 1. Novinarsko vije}e ~asti je tijelo kojem je temeljna zada}a ~uvanje dostojanstva, ~asti, etike i odgovornosti novinarske profesije. ^lanak 2. Svoju zada}u Novinarsko vije}e ~asti ostvaruje pra}enjem i nadzorom po{tivanja na~ela i odredbi Kodeksa ~asti hrvatskih novinara, Statuta HND i drugih akata koji obvezuju ~lanove HND. Kodeks ~asti hrvatskih novinara obvezuje sve novinare bez obzira na to jesu li ili nisu ~lanovi HND, pa su prema tome du`ni po{tivati postupak i odluke Novinarskog vije}a ~asti. ^lanak 3. Novinarsko vije}e ~asti uz predsjednika bira i njegova zamjenika. Sjednice saziva i vodi predsjednik ili njegov zamjenik. Raspravljati se mo`e ako je nazo~na ve}ina ~lanova Vije}a, a odluke se donose ve}inom svih ~lanova. Manjina ima pravo na izdvojeno mi{ljenje, koje je obvezno sastavni dio odluke. ^lanak 4. Novinarsko vije}e ~asti o svojim stajali{tima i odlukama obvezno obavje{tava ~lanstvo putem glasila Novinar. O svojim stajali{tima i odlukama mo`e obavje{tavati i javnost. ^lanak 5. Postupak pred Vije}em ~asti, bez obzira na to tko ga je pokrenuo, vodi se tako da se utvrde sve ~injenice i na temelju njih ocijeni i odlu~i o kr{enju Kodeksa ~asti ili Statuta HND. Kad se vodi postupak povrede Kodeksa ili Statuta HND koju je u~inio novinar, mora mu se omogu}iti obrana. ^lanak 6. Ako se pred Vije}em ~asti pokrene i vodi postupak izme|u dviju strana, Vije}e }e prije svega poku{ati rije{iti spor tako da se postigne sporazum me|u stranama. Ako sporazumno rje{enje nije mogu}e, Vije}e ~asti donijet }e svoj sud.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

135

^lanak 7. Ako se u postupku pred Vije}em utvrdi da je novinar povrijedio Kodeks ili Statut, Vije}e mo`e izre}i : a) u bla`em slu~aju opomenu novinaru i upozoriti ga na obveze b) u te`em slu~aju, kad se kompromitira dostojanstvo profesije, opomenu koja se objavljuje u glasilu Novinar, a prema ocjeni te`ine povrede i u javnim glasilima. ^lanak 8. Kad je novinar te{ko povrijedio odredbe Kodeksa ~asti hrvatskih novinara ili Statuta HND i te{ko kompromitirao dostojanstvo profesije, Novinarsko vije}e ~asti mo`e donijeti odluku o isklju~enju (brisanju) novinara iz ~lanstva HND. Isklju~eni ~lan mo`e nakon pet godina zatra`iti ponovno primanje u HND. Ako je Kodeks te{ko povrijedio novinar koji nije ~lan HND, Vije}e ~asti }e svoju ocjenu objaviti u javnim glasilima. ^lanak 9. Ako Vije}e uo~i opetovane pojave kojima se kr{e norme i na~ela Kodeksa ~asti hrvatskih novinara, du`no je povesti raspravu o njima, te o svojim stajali{tima i ocjenama obavijestiti ~lanstvo i {iru javnost. Vije}e je du`no takvu raspravu povesti i na prijedlog (zahtjev) pojedinog ~lana Novinarskog vije}a ~asti, Izvr{nog i Sredi{njeg odbora HND, te Nadzornog odbora HND. ^lanak 10. O svom radu i postupku pred Novinarskim vije}em ~asti Vije}e donosi Poslovnik koji potvr|uje Sredi{nji odbor HND.
Predsjednik HND Dragutin Lu~i}

Eti~ki kodeksi 136

Indija - Savet za {tampu -

Pravila pona{anja novinara
Na~ela i etika Osnovni cilj novinarstva je da narodu prenosi vesti, mi{ljenja, komentare i informacije o pitanjima od javnog zna~aja, na pravi~an, ta~an, nepristrasan, trezven i pristojan na~in. Zato se od {tampe o~ekuje da postupa u skladu sa odre|enim op{tepriznatim normama profesionalizma. Pravila navedena u nastavku teksta i druge posebne smernice navedene u prilogu,

E

T

I

K

A

kada se primene s du`nom promi{ljeno{}u i prilagode razli~itim okolnostima svakog slu~aja, pomo}i }e novinaru da sam odredi svoje postupke.

Eti~ki kodeksi 137

Ta~nost i pravi~nost 1) Novinari }e izbegavati objavljivanje neta~nog, neosnovanog, nedoli~nog, obmanju}eg ili iskrivljenog materijala. Izve{taji treba da obuhvate sve strane klju~nog pitanja ili teme. Nepotvr|ene glasine i naga|anja ne smeju se iznositi kao ~injenice. Provera pre objavljivanja 2) Kada dobije izve{taj od javnog interesa koji sadr`i optu`be ili komentare na ra~un nekog gra|anina, urednik treba s du`nom pa`njom da proveri njihovu ta~nost, tako {to }e konsultovati ne samo druge autenti~ne izvore ve} i osobe ili organizacije koje `ele da iznesu svoju verziju, komentare ili reakciju, i da objavi njihovo gledi{te sa eventualnim neophodnim ispravkama. Kada odgovor izostane, izve{taju treba da se doda napomena u kojoj se to jasno ka`e. Oprez sa uvredljivim napisima 3) Mediji ne treba da objavljuju ni{ta {to sadr`i otvorenu uvredu ili klevetanje bilo kog pojedinca ili organizacije, osim kad i nakon pa`ljive provere imaju dovoljan razlog da veruju da je taj materijal istinit i da je njegovo objavljivanje u op{tem interesu. 4) Istina nije opravdanje za objavljivanje pogrdnog, skarednog i uvredljivog materijala protiv privatnih lica, ako to nije u javnom interesu. 5) O mrtvoj osobi ne treba objavljivati li~na zapa`anja koja bi mogla da se shvate ili do`ive kao pogrdna, osim u retkim slu~ajevima kad je re~ o javnom interesu, jer mrtva osoba ne mo`e da odgovori na te stavove ili da ih ospori. 6) [tampa se ne}e pozivati ni na ~ije nedoli~no pona{anje u pro{losti da bi ga napadala povodom sada{njih postupaka. Ako je takvo pozivanje u interesu javnog dobra, novinar }e se prethodno posavetovati sa nadle`nima o pravnim posledicama takvih napada. 7) [tampa ima du`nost, slobodu i pravo da slu`i javnom interesu tako {to }e skretati pa`nju ~italaca na osobe sumnjive pro{losti i sumnjivog karaktera, ali odgovoran novinar treba da poka`e neophodnu odmerenost i opreznost kad se odva`i da iznese sopstveno mi{ljenje ili zaklju~ak progla{avaju}i nekoga ”prevarantom“, ”ubicom“, itd. Osnovno je pravilo da sva~ija krivica mora da se utvrdi na osnovu prikupljenih ~injeni~nih dokaza, a ne na osnovu ocena da optu`eni ima r|av karakter. U svojoj revnosti da otkrije ~injenice, {tampa ne sme da prekora~i granice obzira i pravi~nog komentara. 8) Kada sporni tekstovi nedvosmisleno {tete ugledu osobe koja ula`e `albu, na novinaru je da doka`e da su oni istiniti ili da predstavljaju komentar sa~injen u dobroj nameri i u interesu javnosti.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Granice prava {tampe da komentari{e postupke i pona{anje javnih slu`benika 9) Lokalne vlasti i druga tela i ustanove izvr{ne vlasti nemaju pravo da tra`e od{tetu za tekstove u kojima se kritikuju postupci i pona{anje u slu`bi, osim ukoliko se zvani~no ne utvrdi da objavljena informacija predstavlja grubo ogre{enje o istinu. Izuzeci od ovog pravila jesu pravosu|e, koje je za{ti}eno pravom na kaznu za nepo{tovanje suda, parlament i zakonodavni organi, koji su za{ti}eni ~lanom 105 odnosno 194 indijskog ustava. 10) Objavljivanje vesti ili komentara/informacija o javnim slu`benicima koji sprovode istragu ne treba da bude takvo da poma`e ~injenje krivi~nih dela ili da onemogu}ava spre~avanje i otkrivanje dela ili gonjenje po~inilaca. Istra`na agencija, sa svoje strane, obavezna je da takve informacije ne otkriva i da se ne bavi dezinformisanjem. 11) Zakon o dr`avnoj tajni iz 1923. ili bilo koji sli~an pravni akt ili odredba koji imaju snagu zakona jednako obavezuju {tampu ili medije, iako ne postoji zakon koji dr`avi ili njenim slu`benicima daje pravo da zabrane ili unapred ograni~e rad {tampe/medija. 12) Duhovite crte`e i karikature treba smatrati posebnom vrstom priloga i treba ih tretirati s manje strogosti. Pravo na privatnost 13) [tampa ne}e naru{avati privatnost pojedinca, osim u slu~aju pre~eg i stvarnog javnog interesa, koji nema ni~eg zajedni~kog s preteranom ili bolesnom radoznalo{}u. Me|utim, kada neka tema postane javna, pravo na privatnost vi{e ne postoji i ona postaje legitiman predmet komentarisanja {tampe i medija. Obja{njenje: pojam privatnosti obuhvata dom, porodicu, veru, zdravlje, seksualni `ivot, li~ni `ivot i privatne poslove pojedinca, osim u slu~aju kada ne{to od toga ugro`ava javnost ili javni interes. 14) Upozorenje protiv otkrivanja identiteta: u izve{tajima o zlo~inima silovanja, otmice ili kidnapovanja `ena, seksualnog nasrtaja na decu ili zlo~inima koji mogu imati posledica po ~ast, li~nost ili privatnost `ena, ne}e se objavljivati imena i fotografije `rtava, kao ni druge pojedinosti koje bi mogle da otkriju njihov identitet. 15) Ne}e se otkrivati identitet maloletnika i male dece koja su plod seksualne zloupotrebe, ”prisilnog braka“ ili nezakonitog seksualnog odnosa, a njihove fotografije se ne}e objavljivati. Snimanje intervjua i telefonskih razgovora 16) Novinari ne smeju da snimaju razgovor bez znanja ili saglasnosti sagovornika, osim kada je to neophodno da bi se za{titio novinar na zakonitom zadatku, ili iz drugih uverljivih i valjanih razloga. 17) Novinar ne}e objaviti uvredljive izraze koje koristi njegov sagovornik. 18) Fotografisanje osoba u trenucima li~nog bola smatra se naru{avanjem privatnosti i trega ga izbegavati. Me|utim, fotografije `rtava nesre}a ili prirodnih nepogoda mogu da slu`e {irem javnom interesu.

Eti~ki kodeksi 138

E

T

I

K

A

Naga|anje, komentar i ~injenica 19) Novine ne smeju da prenose pretpostavke, naga|anja ili komentare kao ~injeni~ne iskaze. Uvek treba jasno nazna~iti o kakvoj je vrsti iskaza re~. 20) Mediji treba da izbegavaju sugerisanje krivice na osnovu ro|a~kih ili prijateljskih veza. Ne treba da navode ime ili otkrivaju identitet porodice, ro|aka ili prijatelja osobe koja je optu`ena ili osu|ena za zlo~in, jer su te osobe potpuno nedu`ne i njihovo pominjanje nije bitno za predmet o kojem se izve{tava. 21) Poistove}ivanje s jednom od strana ili zagovaranje jedne od strana u nekoj raspravi/sporu protivno je pravilima novinarstva. Ispravke 22) Kada se otkrije ili potvrdi ~injeni~na gre{ka ili previd, mediji moraju pravovremeno i na vidnom mestu da objave ispravku, uz izvinjenje ili izraze `aljenja u slu~aju ozbiljne oma{ke. Pravo na odgovor 23) Novine treba pravovremeno i na vidnom mestu, u potpunosti ili s neophodnim skra}enjima i o svom tro{ku da objave demanti/odgovor/obja{njenje ili repliku koje, u formi pisma ili bele{ke, po{alje uredniku osoba koja se ose}a pogo|enom ili o{te}enom objavljivanjem spornog teksta. Ako urednik sumnja u istinitost ili ~injeni~nu ta~nost demantija/odgovora/obja{njenja ili replike, slobodan je da na kraju doda, na posebnom mestu, kratak uredni~ki komentar u kome izra`ava sumnju, ali samo ako je ta sumnja zasnovana na nespornom dokumentarnom materijalu ili drugim dokazima kojima on raspola`e. Tim pravom urednik treba da se koristi samo u slu~aju potrebe, s potrebnom diskrecijom i odmereno{}u. 24) Me|utim, kada se odgovor/demanti ili replika objave u skladu s diskrecionim pravom Saveta {tampe, dopu{teno je da se doda kratka uredni~ka napomena o tome. 25) Pravo na repliku ne mo`e se zahtevati na konferenciji za {tampu zato {to je objavljivanje vesti s konferencije diskreciono pravo urednika. 26) Sloboda {tampe podrazumeva pravo ~itaoca da iz raznih uglova sagleda temu koja ima javni zna~aj. Urednik stoga ne}e odbiti da objavi odgovor ili repliku samo zato {to je, po njegovom mi{ljenju, objavljena pri~a istinita. To treba da prepusti sudu ~italaca. Uredniku ne prili~i da iskazuje prezir prema ~itaocu. Pisma uredniku 27) Urednik koji odlu~i da otvori rubriku za pisma ~italaca o spornim temama nije obavezan da objavi sva dobijena pisma. Ima pravo da izabere i objavi samo neka od njih, bilo u celosti ili sa`eta. Me|utim, koriste}i se tom slobodom, on treba da nastoji da izabrana pisma ne budu jednostrana, ve} da uravnote`eno daju pregled suprotstavljenih mi{ljenja. 28) Ako dve strane u sporu po{alju repliku na repliku, urednik ima pravo da odlu~i u kom trenutku }e prekinuti niz replika.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

139

Eti~ki kodeksi

Izbegavanje nepristojnosti i vulgarnosti 29) Novine/novinari ne}e objavljivati ni{ta {to je bestidno, vulgarno ili {to vre|a javni ukus. 30) Novine ne}e objavljivati oglase koji su vulgarni ili koji prikazivanjem `ene bez ode}e ili u nepristojnoj pozi izazivaju po`udu mu{karaca, kao da je ta `ena roba. 31) O pristojnosti slike treba suditi na osnovu tri merila; naime: i) da li je vulgarna ili nedoli~na; ii) da li je posredi puka pornografija, i iii) da li je cilj njenog objavljivanja isklju~ivo ostvarivanje nov~ane dobiti podsticanjem seksualnih ose}anja adolescenata ili onih me|u kojima cirkuli{e. Drugim re~ima, da li predstavlja ru`nu komercijalnu eksploataciju. Drugo {to treba imati na umu ti~e se bitnosti slike za sadr`aj novina. Postavlja se pitanje da li njeno objavljivanje slu`i nekoj va`noj dru{tvenoj ili javnoj svrsi povezanoj sa umetno{}u, slikarstvom, medicinskim istra`ivanjem ili seksualnom reformom. Ne sme se veli~ati nasilje 32) Novine/novinari }e izbegavati prikazivanje nasilnih postupaka, oru`anih plja~ki i teroristi~kih ~inova na na~in koji u o~ima javnosti veli~a postupke, izjave ili smrt po~inilaca. Treba izbegavati veli~anje/podsticanje dru{tvenih zala 33) Novine ne}e dopustiti da njihovi stupci budu zloupotrebljeni za sadr`aje kojima se podsti~u ili veli~aju dru{tvena zla poput Sati Prathe (obi~aja spaljivanja `ene zajedno sa mrtvim mu`em – prim. ur.) ili raskala{nih proslava. Izve{tavanje o etni~kim i verskim razmiricama/sukobima 34) Vesti, mi{ljenja ili komentari o etni~kim ili verskim razmiricama/sukobima ne}e biti objavljeni pre nego {to se temeljno provere ~injenice, a bi}e prikazani sa du`nim oprezom i uzdr`ano{}u, na na~in koji podsti~e harmoniju, prijateljstvo i mir u zajednici. Treba izbegavati senzacionalisti~ke, provokativne i uznemiruju}e naslove. O vandalisti~kim postupcima ili nasilju izve{tava}e se na na~in koji ne}e okrnjiti poverenje naroda u zakon i mehanizme odr`avanja reda u dr`avi. Treba izbegavati objavljivanje neproverenih podataka o broju `rtava etni~kih nemira ili stil pisanja o incidentu koji bi mogao da raspiri strasti sukobljenih strana, da istakne u prvi plan napetost izme|u etni~kih ili verskih grupa, ili zao{tri sukob.

Eti~ki kodeksi 140

E

T

I

K

A

Naslovi ne treba da budu senzacionalisti~ki/provokativni i moraju da budu uskla|eni sa sadr`ajem na koji se odnose 35) Po pravilu, a posebno u kontekstu spora ili sukoba me|u zajednicama: a) treba izbegavati senzacionalisti~ke i provokativne naslove; b) naslovi moraju da odra`avaju i opravdaju sadr`aj na koji se odnose; c) ako je u naslovu citat, mora se navesti izvor ili se tekst mora staviti izme|u znakova navoda. Pominjanje kaste, vere ili zajednice 36) Mediji treba da izbegavaju pominjanje kastinske ili klasne pripadnosti osobe, naro~ito u kontekstu u kome ona sugeri{e ili podrazumeva pona{anje ili obi~aje koji su pogrdni za tu kastu. 37) Novinama se preporu~uje da ne upotrebljavaju izraze ”nedodirljivi“ ili ”Harid`an“, protiv kojih su se neki bunili. 38) Kada se opisuje optu`eno lice ili `rtva, ne}e se pominjati njihova kastinska ili etni~ka pripadnost kada to nije u vezi s prekr{ajem ili zlo~inom i ne igra ulogu u identifikaciji optu`enog ili okrivljenog lica. 39) Novine ne}e objavljivati knji`evne tekstove koji neobjektivno prikazuju verske li~nosti i predstavljaju ih u nepovoljnom svetlu, ogre{uju}i se o norme knji`evnog ukusa, i vre|aju verska ose}anja velikog dela stanovni{tva koje visoko ceni te li~nosti i pripisuje im vrline i uzvi{enost. 40) Komercijalna eksploatacija imena proroka, vidovnjaka ili bo`anstava kosi se s novinarskom etikom i dobrim ukusom. Izve{tavanje o prirodnim nepogodama 41) ^injenice i podaci o {irenju epidemija ili prirodnim nepogodama bi}e temeljno provereni na merodavnom mestu i tek potom objavljeni s du`nom odmereno{}u, bez senzacionalizma, preterivanja i naga|anja. Najvi{i nacionalni interes 42) U okviru samoregulacije, mediji }e pokazivati potrebnu uzdr`anost i oprez kada objavljuju bilo koju vest, komentar ili podatak koji bi mogli da ugroze, dovedu u opasnost ili o{tete najvi{i nacionalni interes dr`ave i dru{tva, ili pravo na slobodu govora i izra`avanja, koje u tim prilikama mo`e biti ograni~eno na osnovu stava 2 ~lana 19 Ustava Indije. 43) Objavljivanje pogre{ne/neta~ne mape vrlo je ozbiljna povreda, bez obzira na razlog, jer nepovoljno uti~e na teritorijalni integritet; ako se to dogodi, mora se pravovremeno i na istaknutom mestu objaviti ispravka, uz izvinjenje. Novine mogu da raskrinkaju zloupotrebu diplomatskog imuniteta 44) Mediji }e ~initi sve {to je u njihovoj mo}i da izgrade mostove saradnje, prijateljske odnose i bolje razumevanje izme|u Indije i drugih dr`ava. Istovremeno, du`nost je novina da uka`u na zloupotrebe ili neprimerenu korist od diplomatskog imuniteta.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

141

Eti~ki kodeksi

Pravila i parametri istra`iva~kog novinarstva 45) Istra`iva~ko izve{tavanje po~iva na tri osnovna pravila: a) izve{ta~ mora da objavi rezultat sopstvenog rada, a ne tu|eg; b) tema treba da ima javni zna~aj da bi se o njoj pisalo; c) postoji poku{aj da se sakrije istina od javnosti. i) Prvo sledi kao nu`na posledica toga da novinar istra`iva~ treba, po pravilu, da zasnuje pri~u na ~injenicama koje je sam istra`io, otkrio i proverio, a ne na glasinama ili posrednom svedo~anstvu koje je dobio od tre}e strane i koje nije sam proverio sa neposrednim, verodostojnim izvorima. ii) Kada postoji sukob izme|u ~inilaca koji zahtevaju otvorenost i onih koji zahtevaju tajnost, novinar istra`iva~ }e u svom izve{taju da uspostavi i odr`ava odgovaraju}u ravnote`u izme|u otvorenosti i tajnosti, stavljaju}i javnu dobrobit na prvo mesto. iii) Novinar istra`iva~ odupre}e se isku{enju brze dobiti ostvarene na osnovu neobra|enih, nepotpunih i sumnjivih ~injenica koje on sam nije do kraja proverio sa verodostojnim izvorima. iv) Treba dosledno izbegavati izmi{ljotine, otkri}a ili pretpostavke o nepostoje}im ljudima ili doga|ajima. ^injenice, ~injenice i samo ~injenice su klju~ne, a one moraju biti proveravane i iznova proveravane kad god je to mogu}e, sve dok tekst ne ode u {tampu. v) Novine moraju da usvoje stroge standarde pravi~nosti i ta~nosti podataka. Nalazi moraju da budu predstavljeni nepristrasno, bez preterivanja ili iskrivljavanja, tako da, u slu~aju potrebe, mogu da se odr`e i na sudu. vi) Izve{ta~ ne sme da pristupi temi koju istra`uje preuzimaju}i na sebe ulogu tu`ioca ili savetnika optu`be. Njegov pristup treba da bude pravi~an, zasnovan na ~injenicama i uravnote`en. Sve ~injenice, i one za i one protiv, treba da budu pa`ljivo proverene, jasno iskazane, bez jednostranog zaklju~ivanja i pristrasnih komenatara. Ton, smisao i jezik izve{taja treba da budu promi{ljeni, pristojni i dostojanstveni, a ne neopravdano uvredljivi, jetki, podsme{ljivi ili preterano kriti~ki, naro~ito kada se komentar odnosi na tvrdnje nekoga ~iji se postupak ili navodni prestup istra`uje. Izve{ta~ ne bi trebalo da vodi proces i da, preuzimaju}i na sebe ulogu suda, izri~e presudu o krivici osobe ~ije navodne prestupe istra`uje. vii) U svim delatnostima, uklju~uju}i i istra`ivanje, pisanje i objavljivanje izve{taja novinar/novine bi trebalo da se rukovode osnovnim pravilom krivi~nog prava da je osoba nevina sve dok se njena krivica nesumnjivo ne doka`e na osnovu nezavisnog, pouzdanog svedo~anstva. viii) Privatni `ivot svake osobe, ~ak i javne li~nosti, pripada toj osobi. Obelodanjivanje ili naru{avanje privatnosti ili privatnog `ivota neke osobe dopu{teno je samo ako postoji nesumnjiv dokaz da je ona zloupotrebila javni polo`aj ili ovla{}enja i time nanela {tetu javnom interesu. ix) Iako se zakonske odredbe o krivi~nom postupku ne odnose na istra`iva~ki rad novinara, na~ela na kojima po~ivaju mogu da budu vodi~ za pravi~no i eti~no izve{tavanje, i ~istu savest.

Eti~ki kodeksi 142

E

T

I

K

A

Poverljive informacije 46) Ako se informacija dobije iz poverljivog izvora, ta poverljivost se mora po{tovati. Savet za {tampu ne mo`e da primora novinara da otkrije takav izvor; me|utim, ne}e se smatrati prekr{ajem novinarske etike ako novinar dobrovoljno otkrije izvor Savetu po{to proceni da je to neophodno da bi sa sebe skinuo optu`be. Pravilo da novine ne objavljuju poverljivu informaciju ne va`i u slede}im slu~ajevima: a) kad se naknadno dobije saglasnost izvora; b) kad urednik u napomeni objasni da se poverljiva informacija objavljuje u interesu javnosti. Komentarisanje sudskih postupaka 47) Osim kada sud zaseda in camera ili izri~ito nalo`i suprotno, novinari mogu da prisustvuju su|enju i da izve{tavaju pravi~no, ta~no i razumno. Ne}e objaviti ni{ta {to: – posredno ili neposredno mo`e ozbiljno da omete postupak, onemogu}i ga ili uti~e na njegov ishod; – u su{tini predstavlja teku}i komentar, raspravu ili nalaze samih novina, naga|anja, razmi{ljanja ili komentare o pitanjima sub judice, koji bi mogli da budu shva}eni kao prisvajanje nadle`nosti suda; – govori o karakteru osobe kojoj se sudi za zlo~in. Novine ne}e objavljivati niti komentarisati dokaze koji su prikupljeni tokom istra`iva~kog rada novinara nakon {to je osumnji~ena osoba uhap{ena i osu|ena, to jest kada je sud preuzeo nadle`nost, i ne}e otkrivati, komentarisati ni vrednovati navodno priznanje optu`enog. 48) Iako u javnom interesu mogu da se bave umerenom kritikom sudskih postupaka ili presude, novine ne smeju da klevetaju sudiju ili da ga optu`uju za nedoli~ne motive ili pristrasnost. One ne smeju da iznose skandale u vezi sa sudom ili sudstvom uop{te ili li~no mi{ljenje o sposobnosti ili integritetu sudija. 49) Mediji }e pa`ljivo izbegavati nepravi~nu i nepotrebnu kritiku kojom se insinuira da se sudija rukovodi neprikladnim interesima u svom poslu, iako takva kritika u strogom smislu ne potpada pod nepo{tovanje suda. [tampani mediji treba da izbegavaju otvoreni komercijalizam 50) Iako imaju pravo da obezbe|uju i ja~aju svoj finansijski polo`aj svim zakonitim sredstvima, novine se ne}e upu{tati u otvoreni komercijalizam ili nedoli~no nadmetanje sa konkurencijom na na~in koji se kosi s profesionalnim standardima i dobrim ukusom. 51) Iniciranje i sprovo|enje bezobzirne konkurencije me|u {tampanim medijima (ratom cenama), pra}eno uzajamnim omalova`avanjem, ostavlja utisak nepo{tenog nadmetanja, {to se kosi s novinarskom etikom. Kada takvo postupanje postaje nemoralno, zavisi od okolnosti svakog konkretnog slu~aja.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

143

Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeksi

Plagijat 52) Kori{}enje ili objavljivanje tu|ih tekstova ili ideja kao sopstvenih, bez navo|enja izvora, predstavlja kr{enje novinarske etike. Preuzimanje vesti 53) Praksa da se preuzimaju vesti iz drugih novina i objavljuju kao sopstvene nesaglasna je s visokim standardima novinarstva. Da ne bi do{lo do kr{enja etike, novine treba da navedu odakle su preuzele neki izve{taj. Status tematskih tekstova razli~it je od statusa vesti: tematski tekstovi ne smeju se preuzimati bez dopu{tenja i imenovanja autora. 54) [tampa ni u kom obliku ne}e objavljivati uvredljive delove ili odlomke iz zabranjene knjige. Nenaru~eni materijal se ne vra}a 55) Novine nisu du`ne da vrate nenaru~en tekst koji im je poslat za objavljivanje. Me|utim, kada je uz tekst prilo`ena koverta s markama i adresom po{iljaoca, novine treba da se potrude da ga vrate. Oglasi
56) Komercijalni oglasi su informacije u istoj meri kao i dru{tvene, ekonomske ili politi~ke informacije. [tavi{e, oglasi formiraju stavove i na~in `ivota bar koliko i druge informacije i komentari. Novinarska etika zahteva da se oglasi jasno odvoje od redakcijskog sadr`aja. 57) Novine ne}e objavljivati nikakav zlonameran material ili sadr`aj koji bi mogao da povredi verska ose}anja bilo koje zajednice ili dela dru{tva. 58) Ne treba objavljivati oglase koji kr{e odredbe Zakona o lekovima i ~udotvornim lekovitim sredstvima (Nedopustivo ogla{avanje), iz 1954. godine. 59) Novine ne}e objaviti oglas nezakonitog ili protivzakonitog sadr`aja, ili bilo {ta {to se kosi s dobrim ukusom, novinarskom etikom ili ~a{}u. 60) Kada objavljuju oglase, novine }e nazna~iti sumu koju su dobile od ogla{ava~a. To }e u~initi zato {to za oglase treba da bude pla}en uobi~ajen iznos i {to bi pla}anje ve}e cene od uobi~ajene zna~ilo subvencionisanje novine. 61) Objavljivanje la`nog oglasa koji ogla{iva~ nije ni platio ni odobrio predstavlja kr{enje novinarske etike. 62) Nameran propust da se objavi oglas u svim primercima novina kosi se sa standardima novinarske etike i predstavlja grubo kr{enje pravila profesije. 63) Izme|u oglasnog odeljenja i redakcije ne sme da bude propusta ili nesuglasica u pogledu odlu~ivanja o podobnosti primljenog oglasa. 64) Urednici treba da insistiraju na svom pravu da imaju poslednju re~ u prihvatanju ili odbijanju oglasa, naro~ito onih koji su na granici pristojnosti i skarednosti ili su tu granicu pre{li. 65) Urednik snosi odgovornost za sve {to se objavljuje u novinama, uklju~uju}i i oglase. Ako odbije tu odgovornost, to mora da se izri~ito i unapred naglasi.
Prevela Slavica Mileti}

144

E

T

I

K

A

Izrael – Ve}e {tampe
Eti~ki kodeksi

Eti~ka pravila novinarske profesije *
Definicije 1. Re~ ”novine“ podrazumeva i elektronska izdanja, ~lanove redakcije, vlasnike, izdava~e i odgovorne urednike. U ”novinare“ spadaju i urednici. ”Lica“ su korporacije, korporativna ili nekorporativna udru`enja i javni organi. Sloboda {tampe i profesionalna odgovornost 2. Novine i novinar verno }e slu`iti slobodi {tampe i pravu javnosti da bude obave{tena tako {to }e pru`ati javnosti profesionalne usluge i ta~no, pravi~no i odgovorno prenositi vesti i mi{ljenja. Integritet i pravi~nost 3. A. Novine i novinar radi}e svoj posao po{teno, pravi~no i bez straha. 3. B. Kada novine ili novinar obe}aju izvoru da ne}e objaviti mi{ljenje ili informaciju koju su od njega dobili, to obe}anje ne}e prekr{iti ~ak ni kad je posredi javni interes. Privr`enost istini 4. A. Novine ili novinar ne}e namerno ili iz nemara objaviti neistinu, neta~nost, obmanljivu ili iskrivljenu informaciju. 4. B. Novine i novinar ne}e se ustezati da objave informaciju od javnog interesa, bez obzira na mogu}e politi~ke, ekonomske ili druge pritiske, i bez obzira na mogu}i bojkot ili pretnju bojkotom ogla{iva~a. 4. C. Izjava koja ne predstavlja direktan i ta~an navod ne~ijih re~i ili teksta dokumenta ne}e nikome biti pripisana. Pismo uredniku mo`e da se objavi u prera|enom obliku ako to njegov autor nije unapred zabranio i ako izmene nisu takve da bitno uti~u na sadr`aj ili implikacije pisma. Proveravanje podataka 5. A. Pre objavljivanja bilo kog teksta, novine i novinar }e proveriti njegovu ta~nost kod najpouzdanijeg izvora i sa obazrivo{}u koju iziskuju okolnosti datog slu~aja. 5. B. Od provere ta~nosti odre|enog podatka ne}e se odustati zbog potrebe da se on {to pre objavi. 5. C. ^injenica da je neki podatak ve} bio objavljen novinara koji `eli da ga upotrebi u svom tekstu ne osloba|a obaveze da proveri njegovu pouzdanost. Objektivnost 6. A. Novine i novinar }e praviti razliku izme|u vesti i mi{ljenja. 6. B. Vest objavljena u okviru teksta u kome se iznosi mi{ljenje podle`e eti~kim pravilima koja se odnose na vesti.
*Poslednje dopune Pravila profesionalne etike Ve}e {tampe autorizovalo je na plenarnoj sednici 16. maja 1996.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

145

Eti~ki kodeksi

6. C. Objavljene vesti moraju biti uravnote`ene i ne smeju navoditi na pogre{an zaklju~ak. 6. D. Naslov ne}e stvarati pogre{nu predstavu o sadr`aju teksta. 6. E. Novine i novinar }e praviti razliku izme|u reklamnog i redakcijskog materijala tako da nijedan oglas ne}e biti objavljen kao redakcijski materijal.

Ispravka, izvinjenje, odgovor 7. Gre{ke, propusti ili nepreciznosti u objavljivanju podataka moraju se ispraviti brzo, a ispravkama treba dati prostor srazmeran onome koji je dobio prvobitni tekst. Privatnost i ugled 8. Novine i novinar ne}e objaviti ni{ta {to se ti~e privatnosti ili ugleda neke osobe bez njene saglasnosti, a {to bi moglo da joj nanese {tetu, osim ukoliko to nije od javnog interesa, a i tada }e to biti u~injeno s merom. Objavljivanju takve informacije po pravilu treba da prethodi razgovor sa osobom o kojoj je re~, a treba ta~no preneti i njenu reakciju. @rtve
9. A. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji otkrivaju identitet osobe koja je poginula, te{ko ranjena ili povre|ena u ratu, saobra}ajnoj ili nekoj drugoj nesre}i pre nego {to ovla{}eno lice o tome obavesti porodicu, osim u vanrednim okolnostima, kada interes javnosti nala`e da informacija bude objavljena bez odlaganja. 9. B. Kada odlu~uju o objavljivanju imena, fotografije i drugih podataka koji mogu da otkriju identitet osobe poginule ili te{ko ranjene ili povre|ene u ratu, saobra}ajnoj ili nekoj drugoj nesre}i, novine i novinar }e voditi ra~una o zahtevu porodice `rtve da se ti podaci ne objave, i pa`ljivo }e odmeriti taj zahtev naspram javnog interesa pre nego {to donesu kona~nu odluku. Takve vesti moraju imati prikladnu formu, obim i ton. 9. C. Kada odlu~uju o objavljivanju imena, fotografije ili drugih podataka koji otkrivaju identitet `rtve zlo~ina, novine i novinar }e voditi ra~una o zahtevu `rtve da se ti podaci ne objave i odmeri}e taj zahtev naspram javnog interesa pre nego {to odlu~e da ih objave. Takve vesti moraju imati prikladnu formu, obim i ton. 9. D. Novine i novinar }e objaviti podatak o zdravstvenom stanju povre|ene osobe, `rtve zlo~ina ili seksualnog nasilja samo ako su konsultovali merodavan medicinski izvor.

Maloletnici 10. A. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji otkrivaju identitet osobe mla|e od 14 godina u okolnostima koje bi mogle da ugroze njen ugled, privatnost i dobrobit, osim uz saglasnost roditelja ili staratelja, ili ukoliko je otkrivanje identiteta u interesu javnosti, a i tada }e to u~initi s merom.
146

E

T

I

K

A

III Bolesne osobe i davaoci organa 11. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji otkrivaju identitet du{evno bolesne osobe, zavisnika od droge ili alkohola, davaoca i primaoca organa ili smrtno bolesne osobe bez njihove saglasnosti ili saglasnosti njihovog najbli`eg ro|aka, u zavisnosti od okolnosti, osim kada postoji javni interes da se ti podaci objave; u tom slu~aju, oni }e biti objavljeni s merom. Osumnji~ene, pritvorene, optu`ene i osu|ene osobe 12. A. U svojim izve{tajima novine i novinar }e po{tovati osnovno na~elo da je osoba nevina dok se njena krivica ne doka`e na sudu. 12. B. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji otkrivaju identitet osobe osumnji~ene za krivi~no delo, pre nego {to se ona izvede na sud, osim uz njenu saglasnost i ukoliko je posredi javni interes. 12. C. Ako su novine i novinar izvestili da je neka osoba osumnji~ena, optu`ena ili osu|ena za krivi~no delo, a zatim su zvani~no obave{teni da je osoba oslobo|ena sumnje, optu`be ili krivice, ili da je podnela `albu na sudsku presudu, toj vesti }e dati odgovaraju}i prostor. Gra|anske parnice 13. Kada izve{tavaju o gra|anskim parnicama, novine i novinar }e prikazati stanovi{ta svih strana. Ako je podnet odgovor na tu`bu, to }e tako|e biti objavljeno. Ako odgovor na tu`bu nije podnet, braniocu }e biti data prilika da iska`e svoj stav. 13. B. Kada se gra|anska tu`ba odbaci ili povu~e, toj vesti bi}e dato pribli`no onoliko prostora u novinama koliko ga je dobila vest o pokretanju postupka. 13. C. Novine ina~e ne}e pisati o tu`bi koja je odba~ena ili povu~ena osim kada je bitno da se objavi sama ta ~injenica. 13. D. Novine i novinar mogu da objave pitanja iz sudskog zapisnika u gra|anskoj parnici, ili bilo kakve pojedinosti iz njega, samo u neposrednoj vezi sa odgovorima na ta pitanja. Diskriminacija i rasizam 14. Novine i novinar ne}e objaviti ni{ta {to podsti~e na rasizam ili protivzakonitu diskriminaciju po rasi, poreklu, boji ko`e, etni~koj pripadnosti, nacionalnosti, veri, polu, zanimanju, seksualnom opredeljenju, bolesti ili fizi~kom ili mentalnom nedostatku, politi~kim ube|enjima ili pogledima i dru{tvenom ili ekonomskom polo`aju. Novine i novinar ne}e pominjati te podatke osim ako su oni bitni za temu teksta. Sukob interesa 15. A. Novine i novinar ne}e davati povoda da se posumnja da postoji sukob interesa izme|u njihovih profesionalnih du`nosti i nekog drugog interesa. 15. B. Izdava~ i vlasnici novina jednom godi{nje objavljiva}e izve{taj o poslovanju i svojim ekonomskim interesima u okviru i izvan novinske delatnosti. 15. C. Kada novine imaju znatan ekonomski ili neki drugi interes u

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

147

Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeksi

novinskoj delatnosti ili izvan nje povezan s predmetom izve{tavanja, one }e to objaviti uz dati tekst. 15. D. Imena izdava~a, vlasnika i urednika novina pojavi}e se u svakom izdanju novina.

Zloupotreba 16. A. Novine i novinar ne}e zloupotrebiti svoj polo`aj, rad ili uticaj da ne{to objave ili ne objave. 16. B. Novine i novinar ne}e zloupotrebiti informacije koje su pribavili obavljaju}i svoj posao. Dopunska zanimanja 17. Novinar ne}e obavljati zanimanje, posao, uslu`nu delatnost, delatnost vezanu za odnose s javno{}u, advertajzing ili zastupanje reklamnih agencija koji bi mogli da uzrokuju stvaran ili prividan sukob interesa, ili da obmanu javnost. Beneficije 18. Novinar ne}e tra`iti i ne}e prihvatati korist u vezi s predmetom svog novinarskog rada, osim od redakcije u kojoj je zaposlen. Nezavisnost 19. Novine i novinar ne}e primati uputstva za rad ni od koga spolja ~ije ime nije poznato, a pogotovo ne od ogla{iva~a i vladinih, privrednih i politi~kih tela. Nedoli~na sredstva 20. Novine i novinar ne}e pribavljati informacije nedoli~nim sredstvima, koja bi mogla da okaljaju ugled novinarske profesije, a u koja spadaju nasilje, iznu|ivanje, pretnje, isku{avanje, nezakonito zadiranje u privatnost, nezakonito prislu{kivanje ili bilo koji drugi na~in koji bi, u datim okolnostima, verovatno ozbiljno poljuljao poverenje javnosti u novinarstvo. Navo|enje izvora 21. Novine ili novinar ne}e objavljivati tekstove drugih novina ili novinara kao svoje. U svakom slu~aju, kad se navodi informacija koju su ve} objavili drugi mediji ili novinska agencija, bi}e nazna~eno odakle je ona preuzeta i ko ju je prvi objavio. Novinarski imunitet 22. Novine i novinar ne}e objaviti poverljivu informaciju i ne}e otkriti identitet poverljivog izvora, osim uz njegovu saglasnost. Pravila pona{anja u redakciji 23. A. Novine }e se postarati da novinari koji rade za njih steknu odgovaraju}e obrazovanje u oblasti novinarske etike.

148

E

T

I

K

A

23. B. Izdava~i i vlasnici novina obezbedi}e uslove koji omogu}uju da se novinarski rad u redakciji obavlja u skladu s eti~kim na~elima novinarske profesije. 23. C. Novine i novinar imaju pravo da od Eti~ke komisije Ve}a {tampe zatra`e mi{ljenje o bitnim eti~kim pitanjima novinarske profesije. Eti~ka komisija }e delovati kao savetodavno telo.

Eti~ki kodeksi

Izdava~ i novinar 24. A. Nijedna vest ili ~lanak koji su pretrpeli znatne uredni~ke izmene ne}e biti objavljeni bez odobrenja novinara koji ih potpisuju. 24. B. Urednik koji je odbio da objavi novinarski tekst ne}e spre~avati novinara da taj tekst ponudi drugim novinama, na {ta ima pravo. Zabrana rada i otkaz 25. A. Novinar koga je dr`ava optu`ila za krivi~no delo bi}e saslu{an pred Eti~kim sudom Ve}a {tampe, koji }e utvrditi da li krivi~no delo za koje je optu`en kalja ugled novinarske profesije. Ako Eti~ki sud utvrdi da to delo kalja ugled novinarske profesije, ima pravo da zahteva od novina da tom novinaru zabrane rad u obimu koji odre|uje Eti~ki sud, na osnovu ukupnih okolnosti, do kona~ne sudske presude. 25. B. Ako je novinaru izre~ena pravosna`na presuda za krivi~no delo za koje je Eti~ki sud utvrdio da kalja ugled novinarske profesije, Eti~ki sud ima pravo da zahteva od novina da novinaru daju otkaz. 25. C. Kada razmatra prekid rada i otkaz na pomenuti na~in, Eti~ki sud }e postupati u skladu s procedurom predvi`enom u Statutu Ve}a {tampe.
Prevela Slavica Mileti}

Japan – Udru`enje novinskih izdava~a i urednika Novinarski kanon*
Potpuno svesni zna~ajne misije koju novine imaju na pragu 21. veka i zala`u}i se za budu}nost obilja i mira, novine ~lanice Japanskog udru`enja novinskih izdava~a i urednika sastavljaju ovaj novinarski kanon. Pravo javnosti da bude obave{tena univerzalni je princip na kome po~iva svako demokratsko dru{tvo. To pravo ne mo`e biti osigurano bez postojanja medija, koji delaju u okviru garantovane slobode govora i izra`avanja, u potpunosti posve}eni visokim moralnim standardima i u potpunosti nezavisni od svih nosilaca mo}i. Novine ~lanice Udru`enja odlu~ni su da u tom smislu igraju ulogu predvodnika.
*Usvojen 21. juna 2000. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

149

U modernom dru{tvu, preplavljenom najrazli~itijim informacijama, od javnosti se stalno zahteva da donosi ispravne i brze odluke o tome {ta je ta~no i koje informacije da prihvati. Odgovornost je novina ~lanica Udru`enja da odgovore takvim zahtevima i ispune svoju javnu i kulturnu misiju tako {to }e izve{tavati ta~no i po{teno, i objavljivati odgovorne komentare. Svi novinari koji rade na ure|ivanju, pravljenju, ogla{avanju i distribuiranju novina treba da podr`avaju slobodu govora i izra`avanja. Oni su tako|e du`ni da se pona{aju ~asno i pristojno kako bi obezbedili da se ta odgovornost ispunjava na pravi na~in, kao i da stalno grade poverenje ~italaca u novine.

Eti~ki kodeksi

Sloboda i odgovornost Sloboda izra`avanja je osnovno ljudsko pravo, a novine imaju punu slobodu i da doga|aje prate i da ih komentari{u. No, u`ivaju}i tu slobodu, novine ~lanice Udru`enja moraju biti svesne i svoje ogromne odgovornosti i voditi ra~una da ne ugroze javne interese. Ta~nost i pravi~nost Novine su prvi hroni~ari istorijskih doga|aja, a misija je izve{ta~a da stalno traga za istinom. Izve{tavanje mora biti ta~no i po{teno i ne sme da bude obojeno li~nim ube|enjima i predrasudama izve{ta~a. Uredni~ki komentari treba da budu izraz iskrenih ube|enja autora i ne smeju biti vo|eni `eljom za sticanjem popularnosti. Nezavisnost i tolerancija Novine ~lanice Udru`enja moraju ~uvati svoju nezavisnost u interesu prava na po{ten komentar i slobodu govora. One ne smeju dopustiti me{anje spoljnih faktora mo}i i moraju stalno imati na umu da postoje ljudi i grupe koji `ele da iskoriste {tampu za sopstvene ciljeve. S druge strane, novinari treba da budu spremni da daju prostora i mi{ljenjima koja se razlikuju od njihovih, pod uslovom da su ta mi{ljenja istinoljubiva, razumna i odgovorna. Po{tovanje ljudskih prava Novine ~lanice Udru`enja treba da bezuslovno uva`avaju dostojanstvo drugih ljudskih bi}a, visoko cene li~nu ~ast pojedinca i ozbiljno uva`avaju njihovo pravo na privatnost. Treba da priznaju gre{ke i da ih odmah isprave, a kada su neki pojedinac ili grupa neopravdano prikazani u lo{em svetlu, treba i da preduzmu odgovaraju}e korake da takvu gre{ku isprave, uklju~uju}i i davanje prilike za odgovor. Pristojnost i umerenost Dok ispunjavaju svoju javnu i kulturnu misiju, novine ~lanice Udru`enja moraju biti dostupne svakom ~itaocu, bilo kada i bilo gde. One se moraju pridr`avati pravila pristojnosti i u tekstovima i u oglasima koje objavljuju, i u svakom trenutku biti umerene i razumne u prodaji.
Prevela Ana Seli}

150

E

T

I

K

A

Makedonija
Eti~ki kodeksi

Pravila pona{anja novinara*
Sloboda medija je nesporna. Glavna du`nost novinara je da po{tuju istinu i pravo javnosti da bude informisana, u skladu sa ~lanom 16 Ustava Republike Makedonije. Zadatak novinara je da prenose informacije, ideje i mi{ljenja; imaju pravo na komentar. Po{tuju}i eti~ke vrednosti i profesionalne standarde izno{enja informacija, novinari }e biti po{teni, nepristrasni i izve{tava}e pravovremeno. Novinari imaju pravo i du`nost da te`e spre~avanju cenzure i iskrivljavanja vesti. Imaju}i na umu svoju ulogu u razvijanju demokratije i gra|anskog dru{tva, novinari }e braniti ljudska prava, dostojanstvo i slobodu, po{tova}e pluralizam ideja i mi{ljenja, doprinosi}e ja~anju pravne dr`ave i u~estvova}e u kontroli vlade i drugih subjekata u javnom `ivotu. Na osnovu tih na~ela i eti~kih vrednosti: 1. Novinari imaju pravo na slobodan pristup svim izvorima informacija od javnog interesa. Novinari }e objavljivati ta~ne, proverene informacije i ne}e prikrivati va`ne informacije niti krivotvoriti dokumenta. Ta~nost informacije mora da bude proverena u najve}oj mogu}oj meri. 2. Ako je novinar spre~en da do|e do informacije, ima pravo da o tome obavesti javnost. 3. Novinar }e nastojati da objavi ispravku, demanti ili odgovor kad se poka`e da je data informacija neta~na. 4. Novinar }e navesti izvor informacije, ali ako izvor zahteva da ostane anoniman, novinar }e da ga za{titi. 5. Novinar }e po{tovati pravni poredak i ne}e objaviti ni{ta {to je u suprotnosti s javnim interesom. 6. Novinar ne sme da koristi sredstvo javnog informisanja u kojem radi za objavljivanje ili prikrivanje informacije radi sopstvene dobiti. Mito, korupcija i iznu|ivanje nespojivi su s novinarskom profesijom. Nedopustivo je da reklama i drugi komercijalni razlozi uti~u na slobodu informisanja. Reklama mora da bude jasno razgrani~ena od novinskog teksta sa ilustracijom. 7. Novinar }e po{tovati privatnost svake osobe, osim u slu~aju kad se to kosi s javnim interesom. Novinar je du`an da uva`i li~ni bol i tugu drugih osoba. 8. Kada informi{e o nesre}nom slu~aju, prirodnoj nepogodi, ratu, porodi~noj tragediji, bolesti i sudskom procesu, novinar ne sme da podlegne senzacionalizmu.
*Ovaj kodeks usvojili su u Skoplju novinari Republike Makedonije, 14. novembra 2001. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

151

Na~ela pretpostavke nevinosti i izve{tavanja o svim stranama u sudskom sporu, bez sugerisanja presude, primenjiva}e se u izve{tavanju o sudskim procesima. 9. Novinar ne sme da intervjui{e ili fotografi{e decu mla|u od {esnaest godina bez saglasnosti njihovih roditelja ili zakonskih staratelja, osim kad je to u skladu s pravima deteta. Isto se odnosi i na ljude s posebnim potrebama, koji nisu sposobni racionalno da odlu~uju. 10. Novinari ne}e namerno proizvoditi ili prera|ivati informacije koje ugro`avaju ljudska prava i slobode, ne}e koristiti govor mr`nje i ne}e ohrabrivati diskriminaciju bilo koje vrste (zasnovanu na nacionalnosti, veri, polu, dru{tvenoj klasi, jeziku, seksualnom opredeljenju, politi~kom opredeljenju, itd.). 11. Novinar }e voditi ra~una o op{tedru{tvenim standardima pristojnosti i po{tova}e etni~ke, kulturne i verske razlike u Republici Makedoniji. 12. Plagijat je neprihvatljiv. Svaki tekst objavljen izme|u navodnika mora se pripisati autoru ili izvoru. 13. Novinar mora da pravi razliku izme|u ~injenica i mi{ljenja, vesti i komentara. 14. Izve{tavanje o politi~kim doga|ajima, naro~ito o izborima, mora da bude nepristrasno, uravnote`eno i pravi~no. Novinar zadr`ava profesionalnu distancu prema politi~kim pitanjima. 15. Novinar mora da neguje kulturu govora i moralne vrednosti. Nepristojno opho|enje s javno{}u kosi se s normama novinarske profesije. 16. Novinar }e braniti ugled i dostojanstvo svoje profesije, zalaga}e se za uzajamnu solidarnost i razlike u mi{ljenjima i ne}e zloupotrebiti sredstvo informisanja u kojem radi za li~nu osvetu protiv drugih osoba, uklju~uju}i i svoje kolege. 17. Novinar ima pravo da odbije zadatak koji mu je poveren ako se on kosi s na~elima ovog kodeksa.

Eti~ki kodeksi

Zavr{ne odredbe Novinari koji postupaju u skladu s ovim kodeksom u`ivaju podr{ku svojih sredstava javnog informisanja i profesionalnih organizacija. U skladu sa zakonima Republike Makedonije, novinari }e prihvatati samo sud svojih kolega o profesionalnim pitanjima i ne}e podlegati politi~kim i drugim uticajima. Ve}e ~asti odgovorno je za po{tovanje ovog kodeksa.
Prevela Slavica Mileti}

152

E

T

I

K

A

Norve{ka
Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks {tampe, televizije i radija*
Od svakog urednika i ~lana redakcije tra`i se da bude upoznat sa ovim eti~kim standardima novinarstva, i da svoje pona{anje zasniva na ovom kodeksu.

1. Uloga medija u dru{tvu 1.1. Sloboda govora, sloboda informisanja i sloboda {tampe osnovni su elementi demokratije. Slobodna, nezavisna {tampa jedna je od najva`nijih institucija u demokratskom dru{tvu. 1.2. Kao dru{tvena institucija, mediji imaju va`an zadatak da prenose informacije, rasprave i kriti~ke komentare o dru{tvu. Na njima je, dakle, posebna odgovornost da omogu}e da se ~uju razli~ita mi{ljenja. 1.3. Mediji }e {tititi slobodu govora, slobodu {tampe i slobodan pristup zvani~nim dokumentima. Ne}e podlegati ni~ijem pritisku usmerenom na spre~avanje slobodnog protoka informacija, slobodnog pristupa izvorima i otvorene rasprave o bilo kojoj temi va`noj za dru{tvo kao celinu. 1.4. Mediji imaju pravo da prenose informacije o onome {to se doga|a u dru{tvu i da otvaraju i ukazuju na teme i pojave koje treba podvrgnuti kritici. 1.5. Mediji imaju zadatak da {tite pojedince i grupe od nepravde i nemara od strane vlasti i javnih institucija, privatnih ili drugih interesnih grupa. 2. Integritet i odgovornost 2.1. Urednik pred zakonom ima punu li~nu odgovornost za materijal sadr`an u novinama, magazinu ili radijskoj odnosno televizijskoj emisiji. 2.2. Svaka rubrika i svi zaposleni u medijima moraju da ~uvaju svoj integritet kako bi imali slobodu da deluju nezavisno od bilo koje osobe ili grupe koje bi – iz ideolo{kih, ekonomskih ili nekih drugih razloga – `elele da uti~u na ure|iva~ku politiku. 2.3. ^lanovi redakcije ne smeju da prihvataju zadu`enja ili funkcije koje stvaraju sukob interesa u odnosu na njihov novinarski rad. Moraju izbegavati dvojne uloge koje mogu da umanje njihov kredibilitet. 2.4. ^lanovi redakcijenetrebada sekoristesvojimpolo`ajemradi li~ne koristi. 2.5. Novinaru niko ne mo`e da naredi da pi{e ili uradi bilo {ta {to je u suprotnosti sa njegovim li~nim ube|enjima. 2.6. Novinar mora da se odupre svakom nastojanju da se pomuti jasna razlika izme|u oglasa i redakcijskog sadr`aja. Treba odbijati oglase koji podra`avaju ili koriste redakcijski tekst ili prilog, kao i one koji podrivaju poverenje u integritet uredni~ke politike i nezavisnost medija. 2.7. Novinari nikad ne treba da obe}avaju novinarske usluge u zamenu za oglase. Materijal se objavljuje samo u skladu sa uredni~kim odlukama. 2.8. Nedoli~no je dopustiti da sponzori uti~u na uredni~ke odluke, sadr`aj i na~in predstavljanja.
*Usvojilo Udru`enje {tampe decembra 1994. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

153

Eti~ki kodeksi

2.9. ^lanovi redakcije ne smeju da primaju zadu`enja od bilo koga osim svojih urednika.

3. Odnos sa izvorima 3.1. Mediji dobijaju na kredibilitetu kada navode poznate izvore, dok god to nije u sukobu sa obavezom novinara da {titi svoj izvor. 3.2. Novinari treba promi{ljeno da biraju izvore i budu sigurni da je informacija koju su pribavili ta~na. Upotreba anonimnih izvora podrazumeva i potrebu da se izvor podvrgne stro`ijoj proveri. 3.3. Dobra novinarska praksa nala`e i da se intervjui i sli~ni kontakti sa izvorima i sagovornicima ugovaraju pod sasvim jasnim uslovima. 3.4. Novinar treba da ~uva svoje izvore. Za{tita izvora je osnovni princip u slobodnom dru{tvu i preduslov za medije da ispunjavaju svoje obaveze prema dru{tvu i obezbede pristup bitnim informacijama. 3.5. Novinar ne treba da otkrije ime osobe koja je dala informaciju u poverenju osim ako osoba o kojoj je re~ na to izri~ito pristane. 3.6. Iz obzira prema izvorima i radi o~uvanja integriteta medija, zabranjeno je neobjavljen materijal otkrivati bilo kome sa strane. 3.7. Du`nost je medija da u intervjuima ta~no prenose tu|e re~i. Direktni citati moraju biti od re~i do re~i doslovni. 3.8. Izmene dobijenih izjava treba ograni~iti na ispravke materijalnih gre{aka. Niko osim urednika ne sme da interveni{e u prire|ivanju ili predstavljanju takvog materijala. 3.9. Naro~itu pa`nju novinari treba da posvete osobama od kojih se ne mo`e o~ekivati da shvate mogu}e posledice svojih izjava. Novinari nikada ne smeju da zloupotrebe emocije ili ose}anja drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedostatak mo}i rasu|ivanja. 3.10. Skrivene kamere, mikrofoni ili la`no predstavljanje dopu{teni su samo u izuzetnim prilikama, odnosno samo onda kada je to jedini na~in da se otkrije ne{to {to je od su{tinskog dru{tvenog zna~aja. 4. Pravila objavljivanja 4.1. Sadr`aji i na~in na koji su oni predstavljeni treba da budu korektni i promi{ljeni. 4.2. Mora biti sasvim jasno {ta je vest, a {ta komentar. 4.3. Uvek treba po{tovati sva~iju li~nost, identitet, privatnosti, rasu, nacionalnost ili veru. Nikada ne treba isticati li~ne ili privatne podatke ako su oni nebitni. 4.4. Naslovi, podnaslovi i lidovi ne treba da sadr`e ni{ta {to nije u vezi sa tekstom. 4.5. Posebno treba izbegavati pominjanje krivice u izve{tajima o zlo~inima i iz sudnica. Mora biti sasvim jasno da ni~ija krivica, bilo da je re~ o osumnji~enoj, optu`enoj ili okrivljenoj osobi, nije kona~na dok se ne donese pravosna`na presuda. Dobra novinarska praksa nala`e da se izvesti o ishodu sudskog postupka u svim slu~ajevima o kojima se prethodno izve{tavalo. 4.6. Uvek treba imati u vidu kako izve{taji o nesre}ama i zlo~inu mogu da uti~u na `rtve i ro|ake. Ne treba pominjati imena `rtava ili nestalih oso-

154

E

T

I

K

A

ba pre nego {to je rodbina obave{tena. Treba pokazati saose}anje sa ljudima koji trpe veliki du{evni bol ili {ok. 4.7. Treba voditi ra~una prilikom objavljivanja imena, fotografija i drugog materijala koji omogu}uju pozitivnu identifikaciju u izve{tajima o zlo~inima ili iz sudnice. Posebno treba voditi ra~una kada se izve{tava o slu~ajevima koji su pod istragom i kad su po~inioci maloletna lica. Treba se uzdr`avati od identifikovanja osim ako to nije neophodno da bi se zadovoljili opravdani zahtevi za informacijom. 4.8. Po pravilu, identitet dece ne treba otkrivati u izve{tajima o sukobima u porodici ili u slu~ajevima koji su pod istragom socijalnih ustanova ili sudova. 4.9. O samoubistvu i poku{ajima samoubistva po pravilu ne treba izve{tavati. 4.10. Treba oprezno koristiti fotografije van originalnog konteksta. 4.11. Treba ~uvati kredibilitet novinske fotografije. Fotografije koje se koriste kao dokumenti ne smeju se menjati na na~in koji stvara la`an utisak. Fotografije koje su menjane mogu se koristiti kao ilustracije ako je o~igledno da je re~ o nekoj vrsti monta`e. 4.12. Fotografije se moraju koristiti u skladu sa istim kriterijumima opreza koji va`e i za pisani ili usmeni materijal. 4.13. Neta~na informacija mora se ispraviti i, kada je potrebno, uz nju {to hitnije treba objaviti i izvinjenje. 4.14. Osobe izlo`ene ozbiljnim optu`bama dobi}e, ako je to mogu}e, priliku da na njih odgovore. Ali, novinar ne sme da dozvoli da rasprava, kritika i {irenje vesti budu osuje}eni zato {to neko nije voljan da dâ komentar ili u~estvuje u raspravi. 4.15. Osobe izlo`ene napadima dobi}e, {to je mogu}e pre, priliku da odgovore, osim ukoliko napad ili kritika nisu deo neke teku}e razmene mi{ljenja. Takve odgovore nikada ne treba da prati uredni~ki, polemi~ki komentar, a svaki odgovor treba da ima razumnu du`inu, da se odnosi na temu i bude prikladan.
Prevod CPM

Eti~ki kodeksi

SAD

Nacionalno udru`enje fotonovinara SAD Eti~ki kodeks*
Svrha
Nacionalno udru`enje novinskih fotografa, profesionalno udru`enje posve}eno unapredjenju fotonovinarstva, svesno je potrebe da se ima u vidu i
*Usvojen oktobra 1999.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

155

po{tuje prirodni zakon javnosti, pravo na slobodu traganja za istinom i pravo na istinitu i potpunu informaciju o javnim doga|ajima i svetu u kome `ivimo. Udru`enje veruje da nijedan izve{taj nije potpun ako se zna~enje re~i mo`e dodatno poja~ati i pojasniti. Bilo da prikazujemo neki doga|aj, ilustrujemo vest ili poma`emo da se objasni neka javna tema, verujemo da su slike neophodne za ta~no informisanje javnosti i da poma`u svima, nezavisno od godina, da bolje razumeju teme o kojima se govori u javnosti. Udru`enje uva`ava i prihvata da fotonovinari u svakom trenutku treba da se pridr`avaju najvi{ih standarda eti~kog pona{anja dok slu`e javnom interesu.

Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks 1. I kad je zanat i kad je umetnost, na{ posao zaslu`uje da oni kojima je on profesija u njega ula`u svoje najbolje ideje i trud. 2. Fotonovinarstvo pru`a priliku da se slu`i javnom interesu kao retko koji poziv, i svi ~lanovi ove profesije treba da te`e da svojim primerom i uticajem ispunjavaju visoke standarde eti~kog pona{anja li{enog bilo kakvih pla}eni~kih pobuda. 3. Li~na odgovornost svakog fotonovinara jeste da u svakom trenutku nastoji da svojim fotografijama izve{tava istinito, po{teno i objektivno. 4. Kao novinari, verujemo da je kredibilitet na{ najve}i kapital. U dokumentarnom fotonovinarstvu, nepo`eljno je menjanje sadr`aja fotografije na bilo koji na~in (elektronski ili u laboratoriji) kojim se obmanjuje javnost. Verujemo da smernice pravi~nog i istinitog izve{tavanja treba da budu merilo za ono {to je dozvoljeno elektronskim sredstvima menjati na fotografiji. 5. Brojni oblici profesionalne promocije jesu neophodni, ali falsifikati bilo koje vrste nisu dostojni profesionalnog fotonovinara. Svaku takvu praksu strogo osu|ujemo. 6. Na{a je du`nost da podsti~emo i poma`emo sve ~lanove svoje profesije, pojedina~no i kolektivno, tako da kvalitet fotonovinarstva uvek stremi najvi{im standardima. 7. Du`nost je svakog fotonovinara da se zala`e za o~uvanje zakonom utvr|enog prava na slobodu {tampe, i za slobodu pristupa svim izvorima vesti i vizuelne informacije. 8. Na{i standardi koji se ti~u poslovnih prilika, ambicija i poslovnih odnosa nosi}e u sebi op{teljudsko sau~e{}e i uvek }e imati u vidu najuzvi{enije du`nosti koje imamo kao ~lanovi dru{tva. U svakoj prilici u na{em profesionalnom `ivotu, u svakom izazovu pred kojim se na|emo, na{a glavna misao bi}e da odgovorimo na taj izazov i ispunimo svoju du`nost tako da, kada je zadatak zavr{en, znamo da smo se trudili da podignemo nivo ljudskih ideala i postignu}a stepen vi{e od onoga na kome je bio. 9. Nijedan eti~ki kodeks ne mo`e da obuhvati sve situacije. Zato se u primeni eti~kih na~ela treba osloniti i na zdrav razum i dobru procenu.
Prevod CPM

156

E

T

I

K

A

Ameri~ko dru{tvo novinskih urednika (ASNE)
Eti~ki kodeksi

Izjava o na~elima
Izjava o na~elima ASNE usvojena je prvi put 1922. godine pod nazivom ”Kanoni novinarstva“. Ovaj dokument je izmenjen i preimenovan u ”Izjavu o na~elima“ 1975. godine.

Preambula Na osnovu Prvog amandmana, kojim se sloboda izra`avanja {titi od uskra}ivanja po osnovu bilo kog zakona, narodu se putem njegove {tampe jem~i ustavno pravo, {to pred novinare postavlja posebnu odgovornost. Prema tome, novinarstvo zahteva od onih koji se njime bave ne samo marljivost i znanje ve} i privr`enost standardima integriteta srazmernim vanredno va`noj obavezi novinara. U tom cilju, Ameri~ko dru{tvo novinskih urednika predstavlja ovu izjavu o na~elima kao standard koji podsti~e na najvi{i eti~ki i profesionalni u~inak. ^lan I - Odgovornost Prvenstveni cilj prikupljanja i {irenja vesti i stavova jeste slu`enje op{tem dobru informisanjem naroda i time {to mu se omogu}ava da donosi sudove o va`nim pitanjima svoga vremena. Novinari koji zloupotrebe mo} svoje profesionalne uloge iz sebi~nih razloga ili u nedostojne svrhe, izdaju poverenje javnosti. Ameri~ka {tampa je slobodna ne samo zato da bi informisala, niti samo da bi slu`ila kao forum za javnu raspravu, ve} i da bi obezbedila nezavisnu kontrolu snaga koje imaju mo} u dru{tvu, uklju~uju}i i pona{anje zvani~ne vlasti na svim nivoima. ^lan II - Sloboda {tampe Sloboda {tampe pripada narodu. Ona se mora braniti od kr{enja ili napada iz koje god oblasti oni dolazili, javne ili privatne. Novinari moraju uvek budno da prate da li se javni posao i obavlja javno. Moraju biti oprezni sa svakim ko bi hteo da iskoristi {tampu za sebi~ne ciljeve. ^lan III - Nezavisnost Novinari moraju da izbegavaju nedoli~nost i ono {to deluje nedoli~no, kao i svaki stvarni ili prividni sukob interesa. Oni ne smeju da prime ni{ta {to bi moglo stvarno ili na izgled da ugrozi njihov integritet, niti da se bave aktivno{}u koja bi mogla da ima takve posledice. ^lan IV - Istina i ta~nost Otvorenost prema ~itaocu osnova je dobrog novinarstva. Novinar uvek mora da nastoji da sadr`aj vesti bude ta~an, li{en pristrasnosti i sme{ten u kontekst, i da su sve strane pravi~no prikazane. Za uvodnike, analiti~ke ~lanke i komentari va`e isti standardi ta~nosti podataka kao i za vesti. Sve krupnije ~injeni~ne gre{ke, kao i propusti, treba odmah i na vidnom mestu da budu ispravljeni.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

157

Eti~ki kodeksi

^lan V - Nepristrasnost Uslov nepristasnosti ne tra`i od {tampe da ne postavlja pitanja ili da se uzdr`ava od izno{enja mi{ljenja. Me|utim, dobra praksa zahteva da ~itaocu bude potpuno jasna razlika izme|u vesti i mi{ljenja. Tekstovi u kojima se iznosi li~ni stav ili tuma~enje treba da budu lako prepoznatljivi. ^lan VI - Pravi~nost Novinari treba da po{tuju prava ljudi koji se pominju u vestima, da se pridr`avaju uobi~ajenih standarda pristojnosti i odgovaraju javnosti za pravi~nost i ta~nost svojih novinskih izve{taja. Licima koja su javno napadnuta treba {to pre dati priliku za odgovor. Obe}anje dato poverljivom izvoru da ne}e biti otkriven mora se ispuniti po svaku cenu, i zato ga ne treba davati olako. Osim u slu~aju jasne i preke potrebe za poverljivo{}u, izvor informacije treba imenovati. Svrha ovih na~ela je da se ~uva, {titi i ja~a spona poverenja i uva`avanja izme|u ameri~kih novinara i ameri~kog naroda, spona koja je klju~na za o~uvanje slobode koju su osniva~i nacije zave{tali i jednima i drugima.
Copyright 2004 American Society of Newspaper Editors
Prevela Gordana Komljenovi}

Dru{tvo profesionalnih novinara SAD Eti~ki kodeks
Preambula ^lanovi Dru{tva profesionalnih novinara veruju da je prosve}ivanje javnosti preduslov za pravdu i osnova demokratije. Du`nost novinara je da, tragaju}i za istinom i izve{tavaju}i nepristrasno i sveobuhvatno, te ciljeve unapre|uju. Savesni novinari iz svih medija, specijalizovani za najrazli~itije oblasti, trudi}e se da slu`e javnosti po{teno i potpuno. Profesionalni integritet je kamen temeljac poverenja javnosti. ^lanovi Dru{tva dele posve}enost eti~ki ispravnom pona{anju i usvajaju ovaj kodeks da bi obznanili na~ela i norme kojima }e se Dru{tvo rukovoditi u svom radu. Tra`i i pi{i istinu Novinari moraju biti po{teni, pravi~ni i hrabri u prikupljanju informacija, izve{tavanju i tuma~enju. Novinari su obavezni da ~ine slede}e: Da ispitaju ta~nost informacija iz svih izvora i nastoje da izbegnu nehoti~nu gre{ku. Namerno iskrivljavanje ~injenica nikad nije dozvoljeno; Da se uporno trude da dospeju do onih o kojima pi{u kako bi im dali priliku da odgovore na kritiku. Da navode svoje izvore kad god je to izvodljivo. Javnost ima pravo na onoliko informacija iz pouzdanih izvora koliko je to mogu}e. Da uvek razmotre motive nekog izvora pre nego {to
158

E

T

I

K

A

obe}aju da ne}e navoditi njegovo ime. Da jasno navedu uslove za svako takvo obe}anje dato u zamenu za informaciju. Da ispunjavaju obe}anja. Da se uvere da naslovi, najave vesti, promotivni materijal, fotografije, video i audio materijal i ilustracije, kao i zvu~ni prilozi ne iskrivljuju vest. Da ne pojednostavljuju i ne isti~u preterano neke doga|aje van konteksta. Da nikada ne menjaju sadr`aj fotografije ili video snimka koji idu uz vest. Poo{travanje fotografija radi tehni~ke jasno}e uvek je dopu{teno. Da upadljivo ozna~e svaku monta`u ili foto ilustraciju. Da izbegavaju zbunjuju}e rekonstrukcije doga|aja i ne re`iraju doga|aje koji su vest. Ako je rekonstrukcija neophodna da bi se ispri~ala pri~a, to treba jasno nazna~iti. Da izbegavaju tajne i druge nedozvoljene na~ine prikupljanja informacija, osim kada uobi~ajenim na~inima ne mogu da dobiju informaciju koja je od posebnog javnog zna~aja. Upotreba takvih metoda treba da bude obja{njena u sastavu pri~e. Plagiranje je nedozvoljeno. Da hrabro pri~aju pri~u o raznolikosti i razmerama ljudskog iskustva, ~ak i kada je to nepopularno. Da preispituju svoje kulturne vrednosti i ne name}u ih drugima. Da izbegavaju stereotipno pisanje o ljudima na osnovu rase, pola, `ivotnog doba, verske i etni~ke pripadnosti, geografskog porekla, seksualnog opredeljenja, nekog nedostatka, fizi~kog izgleda ili dru{tvenog statusa. Da podr`avaju otvorenu razmenu mi{ljenja, ~ak i onih prema kojima ose}aju odbojnost. Da daju glas obespravljenima; zvani~ni i nezvani~ni izvori mogu biti jednako vredni. Da prave razliku izme|u zagovaranja nekog stava i izve{tavanja. Analize i komentari moraju biti ozna~eni i ne smeju izvrtati ~injenice i kontekst. Da prave razliku izme|u vesti i reklame i izbegavaju hibridne tekstovi u kojima granica izme|u njih nije jasna. Da su svesni svoje posebne obaveze da obezbede da se poslovi koji se ti~u javnosti vode otvoreno i da javnost ima uvid u rad vlade.

Eti~ki kodeksi 159

Neka {teta bude {to manja Moralni novinari odnose se prema svojim izvorima, onima o kojima pi{u i kolegama kao prema ljudskim bi}ima dostojnim po{tovanja. Novinari treba: Da imaju saose}anja za one koje njihovo izve{tavanje mo`e pogoditi. Da budu posebno pa`ljivi u kontaktu sa decom i ljudima koji nisu vi~ni razgovoru s novinarima. Da imaju obzira kada tra`e ili koriste intervjue ili fotografije ljudi koji su pogo|eni tragedijom ili bolom. Da su svesni da prikupljanje informacija i izve{tavanje nekom mo`e da nanese {tetu ili neprijatnosti. Potraga za informacijama nikome ne daje pravo na aroganciju. Da shvate da obi~ni ljudi imaju ve}e pravo da ne daju podatke o sebi nego javne li~nosti i ljudi koji `ele da steknu mo}, uticaj ili privuku pa`nju. Jedino preka javna potreba mo`e da opravda zala`enje u ne~iji privatan `ivot. Da poka`u da imaju mere. Da izbegavaju podila`enje boles-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

noj radoznalosti. Da vode ra~una kada identifikuju maloletne prestupnike i `rtve seksualnih delikata. Da budu oprezni kad imenuju osumnji~ene za krivi~na dela pre zvani~nog podizanja optu`nice. Da na|u pravu meru izme|u prava na pravi~no su|enje osumnji~enog za zlo~in i prava javnosti da bude informisana.

Budite nezavisni Novinari ne treba da budu obavezani ijednim drugim interesom osim pravom javnosti da zna. Novinari treba da: Izbegavaju stvaran ili prividan sukob interesa. Izbegavaju pripadnost ili delatnost koje mogu da dovedu u pitanje njihov integritet ili naru{e autoritet. Da odbijaju poklone, usluge, honorare, besplatna putovanja i poseban tretman i klone se drugih poslova, politi~kog rada, javnih funkcija i rada u lokalnim organizacijama ukoliko to ugro`ava njihov profesionalni integritet. Otkrivaju neizbe`ne sukobe. Savesno i hrabro pozivaju na odgovornost ljude na vlasti. Uskra}uju povla{}en tretman ogla{iva~ima i interesnim grupama i odupiru se njihovim nastojanjima da uti~u na na~in izve{tavanja. S oprezom se odnose prema izvorima koji nude informacije u zamenu za usluge ili novac; izbegavaju da pla}aju za vest. Budite odgovorni Novinari imaju odgovornost prema svojim ~itaocima, gledaocima i slu{aocima, i jedni prema drugima. Novinari treba da: Razja{njavaju i obja{njavaju pokrivanje vesti i pozivaju na dijalog sa javno{}u o pona{anju novinara. Da podsti~u javnost da upu}uje kritike medijima. Da priznaju pogre{ke i odmah ih isprave. Da razotkrivaju nemoralne postupke novinara i medija. Pona{aju se u skladu sa istim onim visokim standardima koje o~ekuju od drugih.
Eti~ki kodeks Dru{tva profesionalnih novinara dobrovoljno prihvataju hiljade novinara, urednika i drugih profesionalaca u novinarstvu. Ovu verziju kodeksa usvojila je sveameri~ka konvencija Dru{tva profesionalnih novinara 1996. godine, posle vi{emese~nog istra`ivanja i rasprave me|u ~lanstvom. Prvi eti~ki kodeks organizacije Sigma Delta Kaj (prvobitno ime Dru{tva profesionalnih novinara, pod kojim je osnovano 1909. godine, prim. prev.) pozajmljen je od Ameri~kog dru{tva novinskih urednika iz 1926. godine. Godine 1973. Sigma Delta Kaj usvojio je sopstveni kodeks, koji je dopunjavan i menjan 1984, 1987. i 1996.
Copyright Society of Professional Journalists
Prevela Ana Seli}

160

E

T

I

K

A

5
Eti~ki kodeksi medija
Eti~ki kodeksi

Statut AFP (odlomci)*
^lan 1 - Ciljevi AFP AFP ima za cilj: – da traga, u Francuskoj i u inostranstvu, za podacima koje }e vest u~initi celovitom i objektivnom; – da tu vest u zamenu za nov~anu naknadu stavi korisnicima na raspolaganje.

^lan 2 - Obaveze AFP Delatnost Agencije Frans Pres podle`e slede}im osnovnim obavezama: 1. Agencija Frans Pres ne mo`e ni u kom slu~aju da vodi ra~una o uticajima ili mi{ljenjima koja bi mogla da okrnje ta~nost ili objektivnost informacije. Ona ne sme, ni pod kakvim uslovima, da potpadne pod pravnu ili fakti~ku vlast bilo koje ideolo{ke, politi~ke ili ekonomske grupacije. 2. Agencija Frans Pres mora da, koliko je to u njenoj mo}i, razvija svoju delatnost i usavr{ava svoju organizaciju kako bi bila u stanju da francuskom ili stranom korisniku nudi redovno i bez prekida informaciju verodostojnu, nepristrasnu i dostojnu poverenja. 3. Agencija Frans Pres mora da, koliko je to u njenoj mo}i, obezbedi postojanje mre`e ustanova koja }e joj omogu}iti da postane svetska informativna ku}a.
Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Izvodi iz francuskog zakona o novinskoj agenciji AFP**
/.../

25. Odgovornost novinara pred zakonom Neta~na informacija povla~i zakonsku odgovornost novinara. Zakon, me|utim, zabranjuje i objavljivanje nekih ta~nih informacija. Sledi kratak pregled onoga {to je zakonom dozvoljeno, mogu}e i zabranjeno, a odnosi se i na tekst i na fotografije.
*Statut proizilazi iz zakona od 10. januara 1957. kojim je AFP postao samostalna organizacija, ni dru{tvena ni privatna. Zakonom se garantuje njena nezavisnost. **Zakon je usvojen 10. januara 1957. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

161

Eti~ki kodeksi

Za dodatne informacije konsultovati detaljan izve{taj pravne slu`be AFP o slobodi izve{tavanja.

Zakonom je zabranjeno objavljivanje: – informacija o eventualnoj krivici neke osobe pre dono{enja presude. Re~ je o osnovnom na~elu pretpostavke nevinosti; – izve{taja sa sudskog procesa zbog klevete ako ima veze sa privatnim `ivotom ili doga|ajima starijim od deset godina, amnestiranim ili zastarelim; – klevetni~kih govora, i kad su preuzeti sa drugih medija. Tri izuzetka od tog pravila: govori javno izre~eni u parlamentu, pred sudom, ili ako novinar poseduje dokumente koji mogu da potvrde doti~ni klevetni~ki govor; – vojnih informacija bez dozvole nadle`nih vlasti; – spisa parlamentarnih anketnih komisija koji nisu namenjeni javnosti; – imena i prezimena `rtve silovanja bez njenog pristanka; – optu`nice ili akta koji se odnose na krivi~ne ili prekr{ajne prijave; – sudske nagodbe; – neta~ne vesti; demantijem se ni{ta ne menja; – vre|anje ~asti i ugleda; – uvrede; – imena i prezimena maloletnika (lica mla|eg od 18 godina) koji je ume{an u neki doga|aj.
Napomena: novinar treba da zna i shvata dokle mora dosledno da se pridr`ava ovih okvira.

Za potrebe teksta, on mo`e da se pozove na tu`bu ”koja ne mo`e da bude navedena„, ili na sudsko saslu{anje pred istra`nim sudijom, ”koje tako|e ne mo`e da bude navedeno„. Me|utim, novinar mora da zna da nije oslobo|en krivi~nog gonjenja ako neki sudija ili advokat ne po{tuju tajnost istra`nog postupka. Takvi su slu~ajevi retki. Ukoliko je u nedoumici, novinaru stoje na raspolaganju uprava, odgovorni urednici i pravna slu`ba Agencije.

Podaci koji se mogu objaviti nakon provere Svako ima pravo na po{tovanje privatnog `ivota (~lan 9 Gra|anskog zakonika). Uz saglasnost zainteresovane strane, mogu se objaviti: – ~injenice o porodi~nom, bra~nom i sentimentalnom `ivotu; – podaci o imovini; – podaci o zdravstvenom stanju i verskoj pripadnosti. Saglasnost zainteresovane strane nije potrebna ako je re~ o javnoj li~nosti.
Napomena: ako postoji nedoumica, treba se obratiti upravi i/ili odgovornom uredniku i/ili pravnoj slu`bi Agencije.

162

E

T

I

K

A

Pravo na fotografisanje Zabranjeno je fotografisati i objavljivati fotografije: – saslu{anja, bez odobrenja predsednika sudskog ve}a; – bilo ~ijeg pritvaranja; – osobe sa lisicama na rukama, bez njenog odobrenja; – okolnosti nekog zlo~ina ili prekr{aja koje bi mogle da {tete ugledu `rtava. Svaka osoba nosilac je vlastitog prava na fotografisanje. To pravo se odnosi i na dobra kojima ta osoba raspola`e. Tako|e, za svako fotografisanje neophodno je njeno odobrenje. Pravo na informisanje opravdava pre}utni dogovor. Me|utim, nikakva dozvola nije potrebna: – kada javna li~nost nastupa u javnosti; – kada je javna ili privatna osoba deo nekog aktuelnog doga|aja.
Napomena: ako postoji nedoumica, treba se obratiti upravi, odgovornom uredniku ili pravnoj slu`bi Agencije.

Eti~ki kodeksi

Al D`azira Eti~ki kodeks**
Kao medijski servis koji prati zbivanja u celom svetu, Al D`azira }e spremno prihvatiti eti~ki kodeks da bi se prema njemu ravnala u ostvarivanju vizije i zadatka koje je sebi postavila: 1. Po{tuj novinarske vrednosti – po{tenje, hrabrost, pravi~nost, uravnote`enost, nezavisnost, istinoljubivost i raznovrsnost – i ne stavljaj komercijalne ili politi~ke interese iznad profesionalnih. 2. Nastoj da dopre{ do istine i objavljuj je u na{im izve{tajima, programima i vestima bez ustupaka, tako da nema mesta sumnji u njenu valjanost i ta~nost. 3. Postupaj prema na{oj publici s du`nim uva`avanjem i posveti se svakoj temi ili izve{taju nastoje}i da da{ jasnu, ~injeni~ku i ta~nu sliku i uz puno uva`avanje ose}anja `rtava zlo~ina, rata, progona i nesre}a, njihovih ro|aka i na{ih gledalaca, i privatnosti pojedinca i javne pristojnosti. 4. Prihvati pravednu i ~asnu medijsku konkurenciju ne dopu{taju}i da ona iskvari ne{e profesionalne standarde, tako da trka za vestima postane sama sebi cilj. 5. Predstavi razli~ita stanovi{ta i mi{ljenja bez predrasuda i pristrasnosti.
*Usvojen jula 2004. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

163

6. Budi u stanju da prepozna{ {arolikost ljudskog dru{tva, sa svim njegovim rasama, kulturama i verovanjima, kao i razli~ite vrednosti i osobene individualnosti, da bi mogao da ih predstavi{ objektivno i verno. 7. Priznaj gre{ku kad je napravi{, brzo je ispravi i potrudi se da je ne ponovi{. 8. Neka sve bude otvoreno u tvom radu sa vestima i izvorima, ali se istovremeno pridr`avaj me|unarodno ustanovljenih pravila o za{titi izvora. 9. Pravi razliku izme|u vesti, mi{ljenja i analize da bi izbegao zamke naga|anja i propagande. 10. Stani uz kolege i kad je potrebno pru`i im podr{ku, imaju}i u vidu da su novinari ponekad izlo`eni nasilju i progonu. Sara|uj sa arapskim i me|unarodnim sindikatima i udru`enjima novinara u odbrani slobode {tampe.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi

SAD Eti~ki kodeks i pravila pona{anja novinara Nacionalnog javnog radija
Svrha Na koga se odnosi i {ta obuhvata Izjava o na~elima Sukob interesa Honorarni i dopunski rad, javni nastupi Li~na dobit, pokloni, besplatne usluge, pozajmljena oprema i proizvodi, i sli~no VII Pravila pona{anja VIII Politi~ki, dru{tveni i drugi anga`man novinara IX Finansijska podr{ka, sponzorstvo, reklamiranje, marketing i promocija X Primena i sprovo|enje ovog kodeksa XI Razno I II III IV V VI

I Svrha Poverenje. Kao novinska ku}a, mi stalno proveravamo i ispitujemo koliko su drugi vredni poverenja. I sami prolazimo takvu proveru. Svrha kodeksa etike i pona{anja jeste da se o~uva poverenje slu{alaca u izve{tavanje NPR tako {to }e se postaviti visoki standardi po{tenja, integriteta, nepristrasnosti i pona{anja zaposlenih. To posti`emo (a) postavljaju}i eti~ke standarde kojih se pridr`avamo dok skupljamo i emitujemo vesti i
164

E

T

I

K

A

priloge, (b) utvr|ivanjem pravila za spre~avanje sukoba interesa, (c) utvr|ivanjem pravila koja se odnose na poslove van redakcije koji se mogu odraziti na NPR i (d) uvo|enjem pravila i procedure koji }e obezbediti da aktivnosti NPR koje izlaze iz okvira novinarstva – kao {to su podr{ka korporacija i fondacija, marketin{ke i promotivne aktivnosti – ne ugro`avaju na{u novinarsku nezavisnost i ne dovode izve{ta~e, urednike, voditelje ili producente NPR u vezu sa aktivnostima koje se kose sa njihovom novinarskom ulogom.

Eti~ki kodeksi 165

II Na koga se odnosi i {ta obuhvata Ovaj kodeks se odnosi na sve novinare NPR, dakle izve{ta~e (uklju~uju}i voditelje i spikere), urednike i producente vesti. Tu spadaju i svi direktori informativnih programa, ali ne i administrativno osoblje. Kodeks va`i i za sve ostale na~ine plasiranja informativnih sadr`aja NPR, uklju~uju}i i onlajn izdanje. Kodeks se odnosi i na sav materijal koji NPR dobija od nezavisnih produkcija, izve{ta~a drugih stanica koje su ~lanice NPR i slobodnih novinara. NPR o~ekuje od svojih spoljnih saradnika da svojim prilozima ne ulaze u sukob interesa, da budu pravi~ni i precizni i da svoje priloge prave u skladu sa na~elima novinarske etike izlo`enim u ovom kodeksu. Postoje okolnosti u kojima odredbe ovog kodeksa ne va`e za spoljne saradnike (slobodni novinari koji pokrivaju umetnost, na primer, u nekim prilikama ne podle`u zabrani davanja nov~anih priloga politi~kim kampanjama). De`urni urednici }e odlu~ivati o svakom slu~aju pojedina~no a, ukoliko je to potrebno, konsultova}e se i sa zamenikom glavnog urednika informativnog programa. Budu}i da spoljni saradnici nisu stalno zaposleni u NPR, ako takav saradnik ima sukob interesa ili prekr{i neko drugo na~elo navedeno u Kodeksu, preporu~uje se da se njegov prilog odbije i prekine budu}a saradnja koja mo`e da izazove sukob interesa. Kada spoljni saradnici, kao i stalno zaposleni na NPR, prihvataju neki zadatak ili nude pri~u, moraju urednicima da predo~e mogu}nost sukoba interesa, a urednici su du`ni da se detaljno raspitaju o budu}im saradnicima kako bi bili sigurni da oni postupaju u skladu sa ovim kodeksom. III Izjava o na~elima Na{e izve{tavanje mora biti pravi~no, nepristrasno, ta~no, potpuno i po{teno. Od nas kao novinara NPR o~ekuje se da se pona{amo tako da na{a nezavisnost i pravi~nost nikada ne budu dovedene u pitanje. Prema ljudima o kojima izve{tavamo i prema na{im slu{aocima moramo se odnositi s po{tovanjem. 1. Pravi~nost zna~i da uvek dajemo sve bitne poglede na jednu temu – i da ih tretiramo ravnopravno. Razli~iti pogledi mogu se na}i u jednom prilogu ili ih mo`emo predstaviti u nekoliko priloga o jednoj temi ili seriji komentara. U svakom slu~aju, obaveza da ih sve predo~imo mora biti svesna i aktivna, ali i pravovremena ako je re~ o seriji priloga.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

2. Nepristrasnost zna~i da odvajamo svoje li~ne stavove – verske ili politi~ke, na primer – od onoga o ~emu pi{emo. Ne prilazimo nijednom novinarskom zadatku sa otvorenom ili skrivenom namerom da postignemo odre|eni cilj. 3. Ta~nost zna~i da svakodnevno nastojimo, na svim nivoima prikupljanja informacija i pripremanja emisija, da ~injenice u njima budu ne samo ta~ne ve} i predstavljene u pravom kontekstu. Trudimo se u najve}oj meri da na{i komentari verno predstavljaju ~injenice. Nastojimo da proverimo ta~nost onoga {to saznamo od svojih izvora i zvani~nika, kada su podaci sporni ili se mogu tuma~iti razli~ito. Skepti~ni smo prema svim podacima koje prikupimo, a unosimo ih u izve{taje samo kada smo dovoljno sigurni da su ta~ni. Vodimo ra~una da ne izostavimo ne{to i time pogre{no informi{emo slu{aoce. Jezik koji koristimo treba ~injenice da predstavlja u pravom svetlu i da ne navodi ni na kakav podatak za koji nemamo potvrdu. 4. Po{tenje zna~i da ne obmanjujemo ljude ili ustanove o kojima izve{tavamo u pogledu na{eg identiteta i namera, i da ne obmanjujemo na{e slu{aoce. Ne obmanjujemo slu{aoce predstavljaju}i tu| rad kao svoj (plagiranje), skra}ivanjem intervjua tako da se menja njihov smisao, niti manipuli{emo snimkom tako da menjamo smisao ili stvaramo pogre{an utisak o tome kako je i kada napravljen. Isto va`i i za fotografije koje se objavljuju na Internet servisima NPR. Po{tenje zna~i i javno i brzo priznavanje gre{aka koje napravimo. 5. Odnos po{tovanja prema sagovornicima i slu{aocima zna~i da smo svesni raznovrsnosti na{e zemlje i sveta o kome izve{tavamo, kao i raznovrsnosti interesovanja, stavova i iskustva na{e publike. Svojim sagovornicima pristupamo otvoreno, sa sluhom i uljudno.

Eti~ki kodeksi 166

IV Sukob interesa 1. Ako izbegavamo stvarni ili prividni sukob interesa, anga`ovanje mimo redovnog posla, javno izno{enje stavova ili pisanje koje mo`e baciti senku na na{u sposobnost da o nekoj temi izve{tavamo pravi~no, osigura}emo poverenje javnosti kao nezavisni i objektivni novinari. 2. Prema re~niku, sukob interesa je sukob izme|u privatnog interesa i profesionalnih odgovornosti neke osobe koja zauzima polo`aj od poverenja. Klju~na re~ u tom odre|enju je ”poverenje’’. Svi mi se nalazimo na polo`aju od poverenja u odnosu na na{u publiku ili ljude i ustanove koje pokrivamo. Da bi se to poverenje odr`alo, ne sme da postoji stvarno ili prividno preklapanje privatnih interesa i stavova novinara zaposlenih na NPR sa njihovim profesionalnim odgovornostima. 3. Zaposleni koji su obuhva}eni ovim kodeksom imaju obavezu da prijave mogu}i sukob interesa. Ako se otkrije da je u ne~ijem izve{tavanju bilo stvarnog ili prividnog sukoba interesa, to mo`e ozbiljno da naru{i ugled NPR. Onog trenutka kada izve{ta~ dobije zadatak, on svom uredniku mora da predo~i sve svoje poslovne, komercijalne, finansijske ili druge interese

E

T

I

K

A

koji mogu da izazovu stvarni ili prividni sukob interesa sa njegovim du`nostima. Ovo se odnosi na slu~ajeve u kojima supru`nik, ~lan porodice ili blizak prijatelj aktivno u~estvuje u delatnosti o kojoj novinar NPR izve{tava. U oblasti finansija to ne uklju~uje ulaganja novinara u penzione i druge fondove, u koje ula`u i menad`eri fondova u mnogim kompanijama. Pretpostavljeni }e odlu~iti da li neki interes predstavlja stvarnu ili prividnu prepreku. Kad donosi takve odluke, pretpostavljeni mo`e da se konsultuje sa glavnim urednikom informativnog programa i/ili pravnim savetnikom.

Eti~ki kodeksi 167

V Rad van redakcije, dopunski rad i javni nastupi 1. Osnovna obaveza novinara NPR jeste da prikupljaju, pi{u, ure|uju ili proizvode vesti za NPR i da ne rade za redakcije koje su direktna konkurencija NPR. Primer prekr{aja Kodeksa bilo bi nu|enje najnovije vesti nekoj drugoj redakciji pre nego {to je objavljena na NPR. 2. Novinari NPR moraju da imaju pismeno odobrenje za sve honorarne i novinarske poslove van redakcije. Zahtevi za odobrenje podnose se u pisanoj formi neposrednom pretpostavljenom. Takvi zahtevi ne}e biti odbijeni ukoliko ne ugro`avaju ugled NPR, ne dolaze u sukob sa interesima NPR, ne izazivaju kod autora sukob interesa i ne idu na u{trb obaveza zaposlenih na NPR. Pretpostavljeni moraju da odgovore na zahtev u roku od sedam dana od dana prijema takvog zahteva. 3. Novinari NPR ne mogu da se bave poslovima odnosa s javno{}u, bilo za platu, bilo besplatno. Izuzetak se mo`e napraviti kada su u pitanju dobrovoljne, neprofitne aktivnosti koje nemaju veze sa politikom, kao {to je rad u crkvi, sinagogi ili dobrotvornoj organizaciji, ukoliko ne postoji mogu}nost sukoba interesa (u vezi sa izve{tavanjem o radu te dobrotvorne organizacije, na primer). Ako nisu sigurni da li njihovo delovanje van NPR mo`e da izazove takav sukob, novinari treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenim. 4. U na~elu, novinari NPR ne mogu da rade poslove za vladu ili agencije koje ve}im delom finansira vlada, niti za privatne organizacije o ~ijem radu NPR redovno izve{tava. Ovo se odnosi i na rad za vreme odsustva. U nekim slu~ajevima takav rad mo`e biti odobren, posle konsultacije sa pretpostavljenim. 5. Novinari NPR ne mogu da pi{u knjige ili ~lanke za ljude o kojima izve{tavaju ili zajedno sa njima, niti mogu da pi{u izve{taje – kao {to su godi{nji izve{taji – za vladine agencije, ustanove ili kompanije o kojima izve{tavamo. 6. Novinari NPR mogu da dobiju dopu{tenje izvr{nog urednika ili zamenika urednika informativnog programa da se obrate grupama koje su u nekoj vezi sa temom koju NPR pokriva. U na~elu, novinari NPR ne mogu da govore na zvani~nim skupovima korporacija i industrijskih udru`enja. Novinari NPR, tako|e, ne mogu da nastupaju na skupovima gde njihovo prisustvo neka organizacija mo`e da iskoristi za reklamiranje svojih usluga i proizvoda, osim ako se tu ne promovi{u interesi NPR ili njegovih ~lanica, a i

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

tada jedino u skladu sa odredbama navedenim u Odeljku IX, ta~ka 5 (koji sledi). Novinari NPR mogu da u~estvuju u promociji svoje knjige (u nekoj promotivnoj turi), mada se o~ekuje da tra`e dozvolu pretpostavljenog za termin takvog doga|aja. 7. Novinari NPR mogu da dobiju honorar za svoj nastup pred obrazovnim i neprofitnim grupama koje se ne bave lobiranjem i politi~kim aktivnostima velikih razmera. Na novinaru je da proceni prirodu tih aktivnosti i da sve {to o tome zna saop{ti svom pretpostavljenom. 8. Novinari NPR ne mogu da govore na nekom skupu kada takav javni nastup mo`e da dovede u pitanje njihovu objektivnost. Tu su uklju~ene i prilike u kojima se pojavljivanje novinara NPR mo`e protuma~iti kao davanje podr{ke nekoj grupi ili organizaciji. 9. Novinari NPR moraju da dobiju dopu{tenje od izvr{nog urednika ili zamenika urednika informativnog programa za pojavljivanje na televiziji ili u drugim medijima. Nije potrebno tra`iti dopu{tenje za svaki pojedina~ni nastup ukoliko je novinar redovni u~esnik emisije za koju je dopu{tenje ve} dobijeno. Dopu{tenje za nastup mo`e biti povu~eno ukoliko NPR oceni da nastupi mogu da dovedu u pitanje nepristrasnost novinara. 10. U nastupima na televiziji ili u drugim medijima, novinari NPR ne treba da izra`avaju mi{ljenja koja ne bi izrazili i kao novinari u emisijama NPR. Ne treba da u~estvuju u emisijama koja se bave procenama i spekulacijama, umesto analizama zasnovanim na ~injenicama. 11. Novinari NPR koji `ele da napi{u dokumentarnu knjigu ili scenario za TV, film ili sli~an proizvod koji nije namenjen radiju, a zasnovan je delom ili u celini na podacima do kojih su do{li tokom svog rada za NPR, treba da u pisanom obliku obaveste NPR o svojim planovima pre nego {to sklope bilo kakav ugovor o takvom poslu. NPR }e odgovoriti u roku od ~etrnaest dana da li ima primedbe na takav projekat. 12. Novinari NPR koji nameravaju da pi{u knjigu ili scenario za TV ili film zasnovan na prilozima koje prave moraju voditi ra~una da ne ostave ni najmanji utisak da bi mogli imati nov~anu korist od ishoda doga|aja koji pokrivaju.

Eti~ki kodeksi 168

VI Li~na dobit, pokloni, besplatne usluge, pozajmljivanje opreme i robe, i sli~no 1. Novinari NPR ne smeju da prihvate naknadu, uklju~uju}i imovinu ili bilo kakve povlastice, od ljudi ili ustanova o kojima izve{tavaju. Mogu primati samo simboli~ne poklone (kape, {olje, majice, i sli~no). Vredni predmeti samoinicijativno poslati novinarima bi}e vra}eni po{iljaocu uz pismo zahvalnosti, u kome }e biti obja{njena pravila ku}e o poklonima. Novinari NPR kad god mogu pla}aju ra~une, to jest, ne dozvoljavaju da ih izvori ~a{}avaju. Novinari NPR pla}aju svoja slu`bena putovanja u skladu sa pravilima ku}e o putovanjima. Postoje neke situacije, kao {to su konferencije i skupovi, kada je ishrana obezbe|ena za sve predstavnike {tampe, i tada je dopu{teno prihvatiti pla}en obed. Osim toga, novinari NPR mogu da prih-

E

T

I

K

A

vate pla}eno putovanje i boravak ~iji je cilj neki javni nastup ili sve~ana dodela nagrada, ako je prisustvo na takvim skupovima u skladu sa standardima izlo`enim u odeljku IV ovog dokumenta. 2. Novinari NPR u svakom trenutku moraju da se pona{aju tako da ne daju povoda za verovanje da im podaci koje prikupljaju tokom rada mogu poslu`iti za pribavljanje li~ne koristi, finansijske ili neke druge. 3. Novinari NPR ne mogu da koriste nejavne podatke koje su prikupili tokom rada za pribavljanje li~ne dobiti, niti da u tu svrhu koriste ~injenicu da rade za NPR. Podatke do kojih je NPR do{ao nijedan novinar NPR ne sme da otkrije osobama u NPR ili izvan njega u nameri da ih upotrebi za sticanje dobiti za sebe ili za neku ustanovu. Ova zabrana ne odnosi se na uobi~ajenu novinarsku saradnju, kakva je, na primer, razmena informacija u okviru novinarskog pula. 4. Novinari NPR pla}aju svoje tro{kove tokom prikupljanja informacija, osim u izuzetnim okolnostima, kao {to je odlazak na rati{te sa vojskom. Izuzetke od ovog pravila odobrava izvr{ni urednik ili zamenik urednika informativnog programa. Novinari NPR mogu da prihvate besplatne ulaznice za filmske projekcije, pozori{ne predstave i sli~ne doga|aje da bi sa~inili prikaz ili izvestili o njihovom odr`avanju. 5. Novinari NPR ne mogu da prodaju knjige, CD i sli~ne proizvode koje NPR dobija da bi ih prikazao slu{aocima. Takvi predmeti su svojina NPR. Oni mogu biti poklonjeni zaposlenima ili dobrotvornim organizacijama tek po{to vi{e nisu potrebni. 6. Novinari NPR ne mogu da prisvajaju opremu ili vredne predmete dobijene na probu od neke kompanije radi izve{tavanja. Takvi predmeti moraju biti prijavljeni pretpostavljenima i sa njima treba postupati u skladu sa pravilima navedenim u ovom dokumentu, {to uglavnom zna~i da ih treba vratiti po{iljaocu.

Eti~ki kodeksi 169

VII Pravila pona{anja 1. Plagiranje je neoprostiv prekr{aj. Novinari NPR ne prikazuju tu| rad kao svoj. 2. Informativni program NPR najvi{e ceni vesti iz prve ruke i potvr|ene podatke, i ne oslanja se previ{e na materijal iz drugih izvora (”Aso{iejted pres“, druge novine i TV stanice). 3. Novinari NPR moraju vrlo pa`ljivo da koriste izve{taje novinskih agencija ili elektronskih medija, novinske ise~ke ili ~lanke objavljene u drugim publikacijama. Materijal pribavljen na takav na~in ne mo`e da se navodi doslovno, ili mahom doslovno, bez navo|enja izvora. – Agencije: u jednom slu~aju citiranje novinskih agencija dozvoljeno je bez pominjanja izvora. To su Rojtersovi ili AP izve{taji o nekim javnim doga|ajima, kao {to su konferencije za {tampu, govori zvani~nika na javnim skupovima, zvani~no saop{tenje neke vladine

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

ustanove, istrage u Kongresu i tome sli~no. U takvim slu~ajevima s razlogom o~ekujemo da su AP i Rojters izvori jednako pouzdani kao i slu`be od kojih dobijamo transkripte takvih govora i izjava. Izve{ta~i i urednici, me|utim, moraju da budu oprezni i provere izvorni tekst ukoliko se javi i najmanja sumnja da navod nije prenet ta~no ili da je istrgnut iz pravog konteksta. – Kada koriste materijal iz novinskih ~lanaka, novinari NPR moraju podrobno da provere sve navode u njima. Pre~esto se doga|a da neta~ne informacije putuju iz jednog teksta u drugi, jer se redakcija koja ih je prva pomenula nije pobrinula da utvrdi pravo stanje stvari. NPR nikada ne sme da prenosi gre{ke na takav na~in. 4. Novinari NPR rado pripisuju zasluge drugim medijskim ku}ama za priloge koji su plod velikog truda ili sadr`e ekskluzivne informacije. Ako nas takav prilog podstakne na sli~an trud, treba pripisati zaslugu ~ak i kad koristimo druge izvore i materijal. Ako novinar nije siguran da li da pripi{e zasluge drugoj medijskoj ku}i, treba da konsultuje izvr{nog urednika. 5. Novinari NPR moraju da se odnose prema ljudima o kojima izve{tavaju pravi~no i sa po{tovanjem. Uvek treba da imaju na umu da prikupljanje i preno{enje informacija nekoga mo`e da povredi ili mu nanese neprijatnost, i to valja odmeriti prema zna~aju pri~e. Novinari NPR pokazuju saose}anje kada tra`e intervju ili razgovaraju sa onima koji su pogo|eni tragedijom ili velikim bolom. Posebno su pa`ljivi u opho|enju s decom i ljudima koji nisu vi~ni davanju informacija, ili ljudima koji ne poznaju dovoljno dobro jezik na kome su intervjuisani. 6. Postoje i zakonska ograni~enja u razgovoru sa maloletnicima, tj. osobama mla|im od 18 godina. Ukoliko intervjui{ete maloletnike, morate pribaviti pismeno ili snimljeno dopu{tenje roditelja ili zakonitog staratelja pre emitovanja audio zapisa. Maloletnika ni na koji na~in ne smete da identifikujete – imenom, opisom, boravi{tem, itd. – bez dozvole. Jedino ako maloletnik ne mo`e pojedina~no da se prepozna – recimo, u de~jem `agoru na igrali{tu – nije potrebno tra`iti dozvolu. Ukoliko je re~ o nekim drugim, obi~nijim okolnostima u kojima izve{ta~ `eli da iskoristi audio snimak razgovora sa maloletnikom koji je identifikovan bez dozvole, on i njegov pretpostavljeni treba da se posavetuju s pravnim savetnikom i utvrde da li je to dopu{teno. 7. Novinari NPR treba da vode ra~una o granici koja razdvaja legitimno obavljanje novinarskog posla i pravo pojedinca na privatnost. Smatramo da obi~ni ljudi imaju ve}e pravo da kontroli{u informacije o sebi nego javne li~nosti i druge osobe koje `ele mo}, uticaj i pa`nju javnosti. Jedino nu`ni interes javnosti da s ne~im bude upoznata mo`e da opravda zala`enje u ne~iji privatan `ivot. 8. Novinari NPR ~ine sve da ~injenice, navodi i parafraziranje ne~ijih izjava budu ta~ni i upotrebljeni u odgovaraju}em kontekstu. Izjava intervjuisane osobe ili sagovornika treba da predstavlja ta~an odgovor na

Eti~ki kodeksi 170

E

T

I

K

A

postavljeno pitanje. Ako koristimo materijal iz nekog ranijeg priloga, to mora da bude jasno nazna~eno. Slu{aocima saop{tavamo okolnosti u kojima je neki intervju nastao, ukoliko je to bitno (kao, na primer, vreme intervjua, ~injenicu da je na{ sagovornik razgovarao sa nama za vreme leta avionom, i tome sli~no). Kad god nije jasno kako je intervju dobijen, treba navesti sve potrebne podatke. Slu{aoci zaslu`uju da dobiju {to vi{e podataka, a ne {to manje. Novinar NPR je obavezan da osigura da na~in na koji koristi takav materijal bude u skladu sa onim {to su osobe koje je intervjuisao ili govornici zaista hteli da ka`u. 9. Rad novinara treba da bude neprikriven. Novinari NPR se ne predstavljaju la`no niti kriju ko su; ne predstavljaju se kao policajci, istra`ni organi i sli~no. U nekim prilikama ne}emo morati da otkrivamo ko smo, ve} }emo prikupljati informacije u svojstvu obi~nog gra|anina, kao, na primer, na mestima koja su dostupna svima – u prodavnicama, javnim zgradama, itd. 10. Novinari NPR ne koriste skrivene mikrofone, diktafone ili fotoaparate, osim u izuzetnim okolnostima. Povremeno se informacija koja ima veliku novinarsku vrednost, na primer kada se izve{tava o ilegalnim, dru{tveno devijantnim i protivzakonitim aktivnostima, ne mo`e pribaviti na otvoren na~in. U takvim okolnostima neophodna je dozvola vi{eg rukovodioca ili pravnog savetnika za audio snimanje i fotografije. Novinari NPR ne snimaju telefonske razgovore bez dozvole. 11. Ukoliko iskrsne pitanje vezano za pravni aspekt neke pri~e, novinari treba da se konsultuju sa svojim pretpostavljenim i sa pravim savetnikom. NPR ima advokate koji su na raspolaganju 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedelji, da bi se u takvim prilikama na{li pri ruci. Ako imate bilo kakvih pitanja o tome da li je va{e postupanje zakonito ili ne, stupite u vezu sa svojim pretpostavljenim, koji }e stupiti u vezu sa advokatom. Ukoliko ne mo`ete da dobijete pretpostavljenog, potra`ite advokata direktno. Operativa informativnog programa ima brojeve fiksnih i mobilnih telefona pravnika koji rade za NPR. 12. Novinari NPR ne pla}aju informacije koje dobijaju od svojih izvora i u~esnika javnih doga|aja. Ne dopu{taju izvorima i sagovornicima da diktiraju kako }e neka tema biti obra|ena, niti koja druga mi{ljenja i osobe treba uklju~iti u priloge koje prave. Oni ne pristaju da pitanja {alju unapred, osim ako to nije odobrio izvr{ni urednik, zamenik urednika informativnog programa ili osoba koja ih u tom svojstvu zastupa. Ukoliko su pitanja dostavljena unapred, to treba naglasiti u izve{taju. 13. Novinari NPR ne}e potpisivati ugovor o ~uvanju poslovne tajne, osim u sasvim retkim prilikama. Odstupanje od ovog pravila mora da odobri ili zamenik urednika inormativnog programa ili pravni savetnik. Novinari NPR po{tuju embargo na neku vest, osim ako okolnosti u vezi sa embargom ne poka`u da je po{tovanje embarga izli{no, na primer, ako je vest negde ve} objavljena ili ako izuzetan javni interes zahteva da se infor-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

171

Eti~ki kodeksi

macija pod embargom emituje da bi se neke druge vesti stavile u odgovaraju}i kontekst. 14. Mada novinari NPR prihvataju, kada je to neophodno, da razgovaraju sa izvorima nezvani~no, NPR uvek nastoji da dobije zvani~ne izjave. Pre nego {to se prihvati bilo kakva informacija koja se ne mo`e pripisati ijednom izvoru, izve{ta~i se moraju potruditi da je dobiju zvani~no. Ukoliko to nije mogu}e, treba da je potra`e na drugom mestu. 15. Kada novinari citiraju anonimne izvore, urednik ili producent priloga obavezan je da se uveri da je taj izvor verodostojan i pouzdan, i da se ~injenica da nije naveden mo`e opravdati novinarskim razlozima. Ova obaveza odnosi se i na situacije u kojima pojedinci tra`e da se ne objavi njihovo pravo ime. Urednik i producent tada imaju dvojaku obavezu: (1) da procene da li je uredni~ki opravdano dopustiti toj osobi da govori anonimno, pod pseudonimom, ili uz delimi~no predstavljanje, i (2) da se uvere da je ta osoba zaista ona za koju se izdaje. Urednik se nikada ne sme na}i u situaciji da proverava ovakve stvari tek po{to je prilog ve} objavljen i po{to je problem nastao. Ako se u prilogu koristi pseudonim, novinar to mora i da ka`e. 16. Kada novinari NPR pripi{u neku informaciju ”izvoru’’ ili ”izvorima’’, smatra se da su to izvori novinara NPR, a da su informacije dobijene iz prve ruke. Ukoliko to nije slu~aj, a izvori su zapravo oni koje navode drugi mediji, onda se mora nazna~iti da je re~ o izvorima drugih medija. 17. Novinari NPR ne pokazuju scenarija emisija ili nemontiran materijal nikome izvan NPR. Novinar NPR mo`e da razgovara o delovima scenarija za svoj prilog ili da pro~ita neke navode kako bi se uverio da su ta~ni. Novinar NPR mo`e, tako|e, da objavi snimak ne~ije izjave ili pro~ita delove transkripta nekog razgovora tre}oj osobi s namerom da dobije njenu reakciju na ono {to je neko izjavio. 18. Kada je re~ o ispravkama, na{e je pravilo da se ozbiljne ~injeni~ne gre{ke ispravljaju odmah. Ukoliko izve{ta~, voditelj, urednik ili producent smatraju da je NPR ne{to pogre{no objavio ili da je u nekom prilogu napravljen ozbiljan propust, du`ni su da to istra`e i eventualno daju ispravku. NPR ~esto saznaje za svoje gre{ke tek po{to nam neko sa strane skrene pa`nju. To je jedan od uobi~ajenih na~ina na koji se gre{ka uo~ava. Ali, ako novinari NPR imaju osnovanog razloga da smatraju da je po~injena velika gre{ka, ne treba da ~ekaju da im drugi na to skrene pa`nju. Pre nego {to emituju ispravku ili neko obja{njenje ili ih postave na Internet, ili pre nego {to povuku neku vest, novinari NPR treba da sa pravnim savetnikom podrobno razmotre da li takav materijal mo`e da ima zakonske posledice. 19. Izve{ta~ ili voditelj treba jasno da nazna~e kada po~inje i kada zavr{ava neki razgovor, kako ne bi bilo nikakve zabune o tome {ta je za emitovanje, a {ta nije, ili {ta je zvani~no, a {ta nije.

Eti~ki kodeksi 172

E

T

I

K

A

20. Arhivski snimci ili snimci iz nekog ranijeg priloga moraju biti jasno ozna~eni kao takvi ako se koriste u novom prilogu. Slu{aoci ne treba da pomisle da je neki arhivski ili stariji snimak napravljen u kontekstu nove pri~e. Na primer, bila bi prevara u novom prilogu o spornoj pri~i o nekoj osobi koristiti nove ~injeni~ne podatke, a objaviti samo stare izjave te osobe, a da pri tom to nije jasno nagla{eno. 21. U na~elu, isti eti~ki i uredni~ki standardi koji va`e za radio novinarstvo va`e i za vesti objavljene na Internetu, mada Internet servisi imaju svoje posebnosti. Ti specifi~ni vidovi Internet servisa bi}e definisani u posebnom dokumentu, koji }e Internet redakcija NPR sastaviti sa informativnim programom NPR. 22. Politika NPR, u pogledu navo|enja mesta izve{tavanja, jeste da se navede mesto doga|aja ili, ukoliko se izve{ta~ vi{e tamo ne nalazi, da se navede samo ime izve{ta~a i program za koji se javlja (D`o Smit, vesti NPR), a da se mesto izve{tavanja pomene ili u najavi vesti ili u samom prilogu. 23. NPR ne navodi imena `rtava seksualnih napada. Ponekad postoje izuzeci od tog pravila, recimo onda kada je sama `rtva ve} otkrila svoj identitet. Urednici NPR }e o tim izuzecima odlu~ivati od slu~aja do slu~aja.

Eti~ki kodeksi 173

VIII Politi~ki, dru{tveni i drugi anga`man novinara 1. Novinari NPR ne mogu da se kandiduju na izborima, podr`avaju kandidate ili se na bilo koji drugi na~in aktivno bave politikom. Budu}i da je visina nov~anog priloga za kandidate javni podatak, novinari NPR ne mogu da daju priloge za izborne kampanje, jer bi to moglo da baci sumnju na njihovu nepristrasnost u izve{tavanju. 2. Novinari NPR ne mogu da u~estvuju u protestima i skupovima posve}enim temama i pitanjima koje NPR prati, ne mogu da potpisuju peticije ili na drugi na~in dovode svoje ime u vezu sa takvim pitanjima, niti za takve svrhe mogu da daju priloge. 3. Novinari NPR ne mogu biti ~lanovi vladinih odbora i komisija. 4. Novinari NPR mogu biti ~lanovi lokalnih savetodavnih odbora, odbora u obrazovnim institucijama, odbora u verskim ili neprofitnim organizacijama dokle god NPR ne pokriva njihovo delovanje i ukoliko se takve organizcije ne bave lobiranjem i politi~kim radom velikih razmera. Novinar je du`an da o takvom svom radu obavesti izvr{nog urednika ili nekoga ko ga zamenjuje, a NPR mo`e da mu uskrati dopu{tenje za takav rad ukoliko smatra da on mo`e da izazove stvaran ili prividan sukob interesa. 5. Kada je supru`nik, ~lan porodice ili blizak prijatelj novinara NPR politi~ki aktivan, novinar mora imati na umu ~injenicu da to mo`e da izazove prividan ili stvaran sukob interesa. Novinar NPR mora da upozna svog pretpostavljenog sa takvim okolnostima, kako bi se utvrdilo da li je potrebno da se novinar povu~e sa odre|enog zadatka.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

IX Finansijska podr{ka, donacije, reklamiranje, marketing i promocija 1. Izme|u novinara NPR i donatora mora da postoji nepremostiva barijera. Iako }e zaposleni neizbe`no razgovarati sa stru~njacima i zvani~nicima koji rade u fondacijama koje nas finansiraju (i sa onima koji dobijaju njihove donacije), ne smemo da raspravljamo o na{im prilozima sa slu`benicima koji odobravaju donacije. 2. Zamenik urednika informativnog programa odredi}e osobe koje }e odr`avati vezu sa finansijerima radi dogovora o donacijama i druge saradnje. 3. Novinari NPR ne}e navoditi imena donatora u programu. 4. Ukoliko NPR bude izve{tavao o organizaciji ili pojedincu koji nas finansira, to }e biti jasno nazna~eno u programu ukoliko je tema programa u direktnoj vezi sa donacijom koju smo dobili. 5. S dopu{tenjem zamenika urednika informativnog programa, novinari NPR mogu da u~estvovuju ili prihvate ponudu za u~e{}e u promotivnim aktivnostima ili drugim doga|ajima koje organizuju na{i donatori, kao {to su zajedni~ke kampanje za prikupljanje priloga ili inicijative ~iji je cilj sticanje nove publike. X Primena i sprovo|enje Kodeksa 1. Primena i sprovo|enje ovog kodeksa prvenstveno po~iva na odgovornosti svakog pojedinog novinara NPR. Ova odgovornost ti~e se pojedinaca, ali i svih njihovih kolega. Slobodni smo da savetujemo svoje kolege i pomognemo im da rade u skladu sa svojim obavezama iz ovog kodeksa. 2. Urednici i producenti imaju posebnu odgovornost u primeni ovog kodeksa na materijal koji ure|uju ili produkuju. Oni treba da budu sigurni da su standardi Kodeksa primenjeni u svakom pojedina~nom prilogu. 3. Protiv novinara NPR koji ne postupaju u skladu sa ovim kodeksom mo`e biti pokrenut disciplinski postupak, a mogu}e je da zbog toga budu i otpu{teni s posla. Disciplinski postupak protiv novinara koji su ~lanovi organizacije AFTRA vodi}e se u skladu sa odredbama njihovog ugovora o ~lanstvu. XI Razno 1. Ne u~estvujemo u konkursima za novinarske nagrade koje organizuju grupe kojima je u interesu da uti~u na na{e izve{tavanje. Slanje priloga na konkurse i takmi~enja mora da odobri izvr{ni urednik ili osoba koju on odredi. 2. Novinari NPR ne treba da govore u ime NPR, niti o politici ili delatnosti NPR, osim ako ih za to nisu ovlastili odgovaraju}i predstavnici kompanije. Sva pitanja o politici kompanije i njenoj delatnosti treba da budu upu}ena Odseku za odnose sa javno{}u NPR. 3. Po pravilu, novinari NPR ne promovi{u proizvode, niti pi{u preporuke za knjige, filmove ili pozori{ne predstave, u svojstvu novinara NPR. Zamenik urednika informativnog programa mo`e da napravi izuzetak od ovog pravila kada kolega novinar pi{e preporuku. Dopu{tenje }e u drugim

Eti~ki kodeksi 174

E

T

I

K

A

prilikama biti uskra}eno, recimo kada je autor knjige politi~ar ili neka druga osoba ~iju delatnost novinar pokriva. Dopu{tene su preporuke napisane ta~no i u odgovaraju}em kontekstu na osnovu materijala iz priloga koje je NPR emitovao. 4. Novinari NPR ne smeju predstavnicima vlade, stranama u sporu ili stranama koje razmatraju pokretanje sudskog spora da daju svoje bele{ke, snimke i drugi radni materijal, niti da otkrivaju informacije koje su prikupili. Ako se predavanje takvog materijala zahteva na osnovu zakona, od strane vlasti ili administrativnim putem, novinari NPR moraju smesta da potra`e savet od svojih pretpostavljenih i pravnog savetnika. 5. NPR je vlasnik materijala koji su prikupili i pripremili novinari NPR, bez obzira da li je odmah emitovan, i on se ne mo`e objavljivati nigde drugde bez dopu{tenja NPR. 6. Odredbe ovog kodeksa moraju biti u skladu sa pravilima o zapo{ljavanju NPR i drugim propisima koji se odnose na zaposlene u Nacionalnom javnom radiju.
Prevela Ana Seli}

Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks agencije ,,Aso{iejted pres” (AP)*
Ova na~ela nude model prema kome ~lanovi redakcije mogu da se ravnaju kad procenjuju svoj rad. Formulisana su u uverenju da novine i oni koji ih stvaraju treba da se pridr`avaju najvi{ih standarda eti~kog i profesionalnog pona{anja. Neprikosnoveno je pravo javnosti da bude upoznata sa va`nim pitanjima. Novine su posebno odgovorne da, kao predstavnik svojih ~italaca, vode ra~una o njihovim javnim interesima. Nijednom izjavom o na~elima ne mogu se propisati odluke koje odgovaraju svakoj prilici. Kad se primenjuju eti~ka na~ela, treba se rukovoditi zdravim razumom i dobrim prosu|ivanjem o realnostima u novinarstvu. S razvojem novih tehnologija ova na~ela mogu pomo}i urednicima i voditi ih ka tome da obezbede pouzdanost vesti i informacija koje objavljuju. Podsti~u se listovi da ove smernice prilagode svojim prilikama.

Odgovornost Dobre novine su pravi~ne, precizne, po{tene, odgovorne, nezavisne i pristojne. Istina je njihov vode}i princip. Dobre novine izbegavaju praksu koja je u sukobu sa sposobno{}u izve{tavanja i predstavljanja vesti na pravi~an, ta~an i nepristrasan na~in.
*Prepravljen i usvojen 1995. godine. Ovaj kodeks namenjen je pre svega urednicima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

175

Novine treba da budu konstruktivan kriti~ar svih delova dru{tva. One treba da u razumnoj meri, sastavom osoblja i izborom tema, odra`avaju raznovrsnost svoje publike. One treba energi~no da razotkrivaju prestupe, dvoli~nost ili zloupotrebu vlasti, javne ili privatne. Sa ta~ke gledi{ta ure|ivanja, one treba da zastupaju neophodne reforme i inovacije od javnog interesa. Izvore vesti treba imenovati, osim kada postoji ubedljiv razlog da se to ne ~ini. Ako je neophodno za{tititi identitet izvora, treba objasniti za{to. Novine treba podr`avaju pravo na slobodu govora i na slobodu {tampe, i da po{tuju pravo pojedinca na privatnost. Na otvorenim sastancima i preko svojih arhiva, novine treba energi~no da se bore da javnosti budu dostupne vesti o vladi.

Eti~ki kodeksi 176

Ta~nost Novine treba da se ~uvaju neta~nosti, nemara, pristrasnosti ili iskrivljavanja uz pomo} nagla{avanja, izostavljanja ili tehnolo{ke manipulacije. Novine treba da priznaju ozbiljnije gre{ke i isprave ih bez odlaganja i na vidnom mestu. Integritet Novine treba da nastoje da se temama bave objektivno, a kontroverznim temama da pristupaju stalo`eno. One treba da budu forum za razmenu komentara i mi{ljenja, naro~ito kada su ti komentari druga~iji od stava redakcije. Uvodnici i li~ni komentari izve{ta~a i urednika treba da su jasno nazna~eni. Oglasi se moraju razlikovati od vesti. Novine treba da izve{tavaju ne obaziru}i se na sopstvene interese, imaju}i na umu potrebu da se uka`e na mogu}e sukobe. One ne treba da daju povoljniji tretman oglasima ili grupama koje imaju specijalne interese. Novine treba da izve{tavaju o pitanjima koja se ti~u njih samih ili ~lanova redakcije sa istom odlu~no{}u i otvoreno{}u kao {to to ~ine kad izve{tavaju o drugim ustanovama ili pojedincima. Briga za interese zajednice, kompanija ili za li~ne interese ne sme da ih navede da izvr}u ili pogre{no tuma~e ~injenice. Novine treba da imaju iskren odnos sa ~itaocima i onima o kojima pi{u. Uvek treba da ispunjavaju svoja obe}anja. Novine ne smeju da objavljuju plagijate, bilo u re~i ili slici. Nezavisnost Novine i novinari treba da su oslobo|eni obaveza prema izvorima vesti i prema onima o kojima pi{u. Treba izbegavati ~ak i privid obaveze ili sukoba interesa. Novine ne smeju primati stvari od vrednosti, bilo od izvora ili od nekoga izvan profesije. Ne smeju se primati pokloni, besplatne ili sni`ene putne karte, odmori i zabava, proizvodi i sme{taj. Tro{kove izve{tavanja treba da pla}a sam list. Novinari treba da izbegavaju posebne usluge i poseban tretman.

E

T

I

K

A

Novinari se podsti~u da budu aktivni u svojoj zajednici, u meri u kojoj te aktivnosti ne dovode do sukoba interesa. Treba izbegavati politi~ki rad, demonstracije i javne akcije koji mogu da izazovu stvaran ili prividan sukob interesa. ^lanovi redakcije treba da izbegavaju da rade za ljude ili ustanove o kojima pi{u. ^lanovi redakcije treba da izbegavaju finansijska ulaganja i druge poslove van redakcije koji mogu da stvore utisak o postojanju sukoba interesa. Tekstove ne treba pisati ili ure|ivati prvenstveno sa ciljem da se dobiju pohvale i nagrade. Treba izbegavati takmi~enja i nagrade u novinarstvu koji su samima sebi svrha i nepovoljno se odra`avaju na novine ili profesiju.
Prevela Gordana Komljenovi}

Eti~ki kodeksi

,,Los An|eles tajms” Eti~ki kodeks*
Smernice Novinarima ”Los An|eles tajmsa“ nudi se sve vi{e prilika da svoje znanje iskoriste rade}i i za druge publikacije, elektronske medije i onlajn servise. Takve ponude mogu doneti napredak u karijeri i li~no zadovoljstvo, i mi ne `elimo da ih obeshrabrujemo. Da biste izbegli da drugi poslovi koje radite do|u u sukob sa va{im profesionalnim obavezama prema ”Tajmsu“, i odgovorili na pitanja koja povremeno iskrsavaju, evo nekoliko op{tih smernica kojima potvr|ujemo i poja{njavamo na{a postoje}a pravila pona{anja. Budu}i da je re~ o op{tim smernicama, najzna~ajnija od njih verovatno je preporuka da svako pitanje definicije ili primenljivosti ovih smernica treba razre{iti razgovorom o konkretnom slu~aju. Dakle, ako bilo koja situacija izaziva ma i najmanju sumnju, porazgovarajte sa svojim pretpostavljenim. Pisanje za druge novine 1. Ne pi{emo za konkurentske publikacije, uklju~uju}i onlajn servise, ne pi{emo tekstove koje pla}a izvor niti pla}amo izvoru za informaciju. 2. Na{i izve{ta~i i urednici ekonomske rubrike ne pi{u za poslovne i trgovinske publikacije. Kad ne znate kako da postupite u konkretnom slu~aju, pitajte. 3. Nema pla}enog objavljivanja sportskih rezultata.
*Objavljen 29. januara 1999. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

177

Eti~ki kodeksi 178

Pokloni 1. Ljubazno odbijte poklon koji vam nude osobe koje su va{ izvor ili o kojima pi{ete, osim ako su neznatne vrednosti. 2. Novinar ne sme da proda knjige, trake, diskove i sli~an material koji je dobio da bi napisao prikaz. Besplatna putovanja 1. U razumnoj meri i u granicama pristojnosti, novinari mogu da prihvate besplatan prevoz, putovanje po sni`enoj ceni ili besplatan sme{taj. Ako je do izvora informacije najlak{e do}i avionom ili o tro{ku izvora, nadoknadi}emo taj iznos kasnije, u nekom povoljnijem trenutku, po stvarnoj ceni nastalih tro{kova. Obroci 1. Kao i u prethodnom slu~aju, treba se rukovoditi ose}ajem za meru i pristojnost. Obrok ili pi}e sa izvorom mogu biti sasvim prihvatljivi, ali toj osobi treba staviti do znanja da }e biti uzvra}eni o tro{ku redakcije odgovaraju}om prilikom. 2. Novinar u ve}ini slu~ajeva mo`e da prihvati bon za obrok kada pokriva neki politi~ki ili dru{tveni doga|aj. Ulaznice, pristup javnim doga|ajima 1. Novinari koji izve{tavaju o nekom sportskom ili zabavnom doga|aju mogu da prihvate da ih neko uvede ili da dobiju mesto u novinarskoj lo`i. Kada prisustvujete doga|aju o kome ne izve{tavate, ali je va{ urednik procenio da mo`e biti od koristi za va{ rad, platite ulaznicu i sa~uvajte ra~un. 2. U svakoj drugoj prilici, pitajte. Sklapanje poslova 1. Novinari ne smeju da stupaju u poslovne ili finansijske odnose sa svojim izvorima. 2. Novinari koji imaju kapital ili akcije u nekoj kompaniji treba da izbegavaju da pi{u o tim kompanijama. Ako to ne mogu da izbegnu, o mogu}em sukobu interesa treba da razgovaraju sa urednikom. 3. Po pravilu, ekonomski novinari ne bi trebalo da se bave berzanskim poslovima. Drugim re~ima, novinar ne sme da se bavi arbitra`om ili spekulativnom trgovinom radi materijalne dobiti. Politi~ki rad 1. Novinari ne treba da u~estvuju u politi~kim ili vladinim aktivnostima o kojima }e mo`da izve{tavati ili ~ije pokrivanje nadgledaju u svojstvu urednika. 2. Nijedan novinar ne}e raditi ili primati platu u bilo kojoj politi~koj kampanji ili organizaciji.

E

T

I

K

A

3. Samo kada nema opasnosti od sukoba interesa novinar mo`e da se kandiduje za javnu funkciju ili volontira u nekoj politi~koj kampanji ili organizaciji. 4. Ako novinar ima bliskog ro|aka ili li~nog prijatelja koji je anga`ovan u nekoj politi~koj kampanji ili organizaciji, treba da se uzdr`i od pisanja ili dono{enja uredni~kih odluka o toj kampanji ili organizaciji.

Eti~ki kodeksi

Nastupi na elektronskim medijima i drugi vidovi novinarskog rada van redakcije 1. Sve pla}ene nastupe mora prethodno da odobri urednik i treba ih pa`ljivo razmotriti iz ugla mogu}ih sukoba interesa novinara ili redakcije. Ako novinar relativno redovno daje intervjue u vestima ili u~estvuje u politi~kim emisijama, nije neophodno da ima odobrenje za svako pojavljivanje po{to urednik da na~elni pristanak. 2. Kada dr`e predavanja, novinari ne treba da prihvataju honorare od poslovnih udru`enja, ali je dopu{teno da prime honorar za predavanja na univerzitetima i u drugim neprofitnim organizacijama. 3. U svim nastupima mora da bude jasno da je novinar pre svega ~lan redakcije ”Tajmsa“. Pravi~nost U svakom slu~aju, treba uvek da nastojimo da postignemo ravnote`u i budemo pravi~ni u izve{tavanju i uredni~kim odlukama. Pravi~nosti mora biti kad biramo izvor, prire|ujemo i prelamamo tekst, biramo fotografije i pi{emo naslove. Najmanji zahtev je da sve strane u pri~i budu zastupljene. O~uvanje integriteta novina na{ je glavni zadatak.
Prevod CPM

,,Mond” Pravila i praksa*
Optu`ba Vidi: inkriminacija. Deoni~ari Kad god se u novinama pomene kompanija koja ima vlasni~ki udeo u ”Mondu“, taj podatak }e biti pomenut u uvodu, tekstu ~lanka ili antrfileu.
*Objavljena u knjizi ”Le Style du Monde“, 2002. godine, pod op{tim naslovom ”La dÔontologie“, to jest profesionalna etika. Zadr`an je redosled odredbi u izvorniku, odnosno abecedni redosled francuskih podnaslova.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

179

Novinske agencije Izve{taji novinskih agencija moraju da slu`e kao poziv na akciju u informativnoj redakciji. Kada se direktno prenose, u obliku kratkih priloga ili ~lanaka, bi}e potpisane imenom agencije (AFP, Rojters, itd.). Ovo pravilo va`i i za unutra{nju i za spoljnu rubriku. ^lanovi redakcije uvek nastoje da provere ta~nost agencijske vesti koju objavljuju. ”Mond“ objavljuje (potpisane) agencijske izve{taje kada nema izve{ta~a na licu mesta. Napomena: agencijski izve{taj se ne potpisuje kad ga ”Mond“ objavljuje sa vestima iz drugih izvora. U tom slu~aju list prihvata odgovornost za celinu. Amnestija O amnestiji govorimo kada zakon poni{ti krivi~ni element nekog dela i povu~e izre~enu kaznu, ne negiraju}i same ~injenice. Francuski zakon zabranjuje medijima da pominju amnestirana dela. To je osnovna garancija individualnih prava u pravnoj dr`avi, koje doprinosi resocijalizaciji osu|enih lica. Samo jaki razlozi mogu da nas navedu da, u izuzetnim prilikama i na osnovu odluke uredni~kog kolegijuma, prekr{imo ovo pravilo. Pokloni Svaki poklon ~ija procenjena vrednost prema{uje 70 evra vra}a se darodavcu. ”Mond“ smatra da preko te granice vi{e nije re~ o poklonu, ve} o poslovnom manevru. Uz vra}eni poklon, novinari prila`u tipsko pismo koje se ~uva u sekretarijatu redakcije. Navodi Samo u izuzetnim slu~ajevima ”Mond“ }e objaviti navode koji nisu nikome pripisani. Citiranje javnih li~nosti ili anonimnih osoba podle`e malom broju jednostavnih pravila: – govornikov stil se po{tuje i sledi koliko god je to mogu}e, a posebno se vodi ra~una o tome da se osoba koju citiramo ne izvrgne podsmehu; ~lanovi redakcije klone se prepri~avanja i iskrivljavanja onoga {to je re~eno. ”Mond“ dopu{ta samo izostavljanje po{tapalica i onomatopeja, i ispravljanje o~igledno pogre{no upotrebljenih re~i koje bi mogle da izazovu nesporazum; – iz navoda ne izdvajamo re~i koje mogu da uvrede i povrede tre}a lica ili osobu koja ih je izrekla; – stari navod bi}e objavljen jedino ako je ta~no datiran; – navod iz rasprave na radiju ili televiziji, knjige, izve{taja ili ~lanka ne sme se ispravljati. Njegov izvor mora biti jasno nazna~en. Ako novinar nema vremena ili na~ina da proveri njegovu istinitost, du`an je da na to upozori redaktora u bele{ci na po~etku teksta.
Va`na napomena: na svaki prekid u navodu ~itaocu se skre}e pa`nja oznakom [...] Ponekad je boljeodustati od navoda negogaobjaviti sa previ{e prekida.

Eti~ki kodeksi 180

E

T

I

K

A

Pisanje za druge redakcije Novinari }e u pisanom obliku zatra`iti dopu{tenje glavnog urednika kad `ele da sara|uju u drugim publikacijama. Oni su du`ni da obaveste upravu o svim svojim drugim profesionalnim delatnostima (predavanjima, seminarima, knjigama, fimovima, itd.). O svakoj spoljnoj saradnji, ako je redovna i pla}ena, mora da se postigne dogovor s novinama. Komentar Svaki novinar mo`e da ponudi da napi{e analizu ili komentar iz oblasti za koju je stru~an. Pravilo je da u vest nikada ne sme da prokrijum~ari svoje li~no mi{ljenje. Pripadnost manjinskim grupama Novinari }e navesti grupu kojoj pripadaju ljudi pomenuti u njihovim ~lancima kada je taj podatak potreban da bi se razumeo kontekst doga|aja o kojem se izve{tava. Pona{anje Odnose novinara prema ~itaocima i raznim akterima javnog `ivota treba da odlikuje pristojnost. Isto va`i i za odnose u redakciji. Pogodbeni na~in Upotreba pogodbenog na~ina kada objavljujemo neproverene vesti treba da bude ograni~ena. Sukob interesa Novinar }e se prihvatiti nekog zadatka samo ako ne postoji sukob interesa. Primeri – novinar ne sme da pokriva polje u kojem ~lan njegove porodice ili prijatelj ima mo} odlu~ivanja; – novinar ne}e kupiti deonice u kompaniji o kojoj pi{e za novine. Ako ve} ima neku kompaniju, proda}e je ili }e upravljanje kompanijom poveriti brokerskoj firmi. Dopisnici Novinari koji odu u francusku provinciju ili u stranu zemlju radi odre|enog zadatka ili da prisustvuju nekoj konferenciji obavesti}e o tome lokalnog dopisnika ”Monda“. Skra}enja Kada skra}uje tekst, urednik }e nastojati da ne naru{i njegov sklad. Posebno }e voditi ra~una o tome da ne izbaci navode ili delove koji su dati kao protivte`a drugim iznesenim stanovi{tima. Kad god je to mogu}e, urednik }e obavestiti novinara da je skratio tekst.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

181

Eti~ki kodeksi

Pisma ~italaca Pisma koja nam {alju ~itaoci, s dopunama, ispravkama, izlivima odu{evljenja ili gneva, izra`avaju njihovu privr`enost ”Mondu“. Na{a je du`nost da na njih odgovorimo, makar i sasvim kratkom porukom. Ni{ta nije neprijatnije od }utanja, koje se do`ivljava kao znak prezira. ”Svako pismo zaslu`uje odgovor“, govorio je Iber Bev-Meri. Na ve}inu pisama mo`e se odgovoriti u nekoliko rukom napisanih redova. Neka pisma iziskuju slo`enije odgovore. Ako novinar ne mo`e da odgovori zbog radnih obaveza, zamoli}e sekretaricu da privremeno preuzme njegovu korespondenciju (svaki sekretarijat opremljen je velikim izborom tipskih odgovora). Najzanimljivija pisma treba da budu dostavljena ”medijatoru“ radi eventualnog objavljivanja. Pokrivanje vesti Novinar koji pokriva neki doga|aj (demonstracije, su|enje, itd.) ne treba da napusti mesto zbivanja pre nego {to se doga|aj zavr{i. Ru~kovi Novinari }e voditi ra~una da uzvrate na pozive koje su prihvatili. Odbi}e ponovljene pozive ~ija je svrha nejasna. Profesionalna diskrecija Videti: peticije. U javnim kontaktima novinari }e nastojati da ne izra`avaju svoja uverenja (politi~ka, verska, filozofska, itd.) na previ{e upadljiv na~in. Po{tova}e profesionalnu diskreciju, {to je najbolje jemstvo da }e ~uti i razumeti druge kako treba i da }e drugi ~uti i razumeti njih. Dokumentacija Novinari treba da budu upoznati sa onim {to su novine prethodnih nekoliko godina objavljivale o temi kojom se trenutno bave. Pravo na odgovor Zahtevi ~italaca da iskoriste svoje pravo na odgovor bi}e odmah dostavljeni upravi i pravnom odeljenju. Uvodnici Dnevni uvodnik pi{e ~lan redakcije. Objavljuje se bez potpisa. Proveravaju ga glavni urednik i izvr{ni urednik, koji imaju pravo da izmene njegovu formu i sadr`aj. Uvodnik koji pi{e izvr{ni urednik potpisuje se njegovim incijalima.

Eti~ki kodeksi 182

E

T

I

K

A

Izbori
Novinari koji nisu raspore|eni na zadatke tokom izbornih ve~eri ili no}i pomaga}e kolegama iz unutra{nje rubrike. Novinari se ne}e kandidovati na op{tinskim, regionalnim ili parlamentarnim izborima.
Eti~ki kodeksi

Embargo Novinar }e po{tovati embargo na dokumenta ili izve{taje koji su stavile institucije ili kompanije. Ovo pravilo ne va`i ako su ~lanovi redakcije svojim kanalima pribavili informaciju. Intervju ”Mond“ }e dopustiti intervjuisanim osobama da pro~itaju transkript samo kad je re~ o duga~kom intervjuu (poput onih koji se objavljuju ponedeljkom). Cilj ove mere je da se preduprede nesporazumi. Ako intervjuisana osoba ubla`i ton teksta svojim ispravkama, novine zadr`avaju pravo da intervju ne objave. Gre{ke Uvek ih treba ispravljati. Li~ne pri~e Ime i prezime maloletnika se ne objavljuju, osim uz saglasnost njihovih porodica ili ako su njihova imena postala op{tepoznata. Ime i prezime `rtava silovanja se ne objavljuju, osim na izri~it zahtev `rtve. Ime i prezime osoba osumnji~enih za zlo~ine ili prestupe objavljuju se samo ako su one punoletne. Lekcije Lekcije su nedopustive. Uloga ”Monda“ nije da ikoga u~i pameti. Otvorena pisma ”Mond“ ne bjavljuje otvorena pisma. Knjige
Prikazi knjiga koje su objavili novinari ili povremeni saradnici ”Monda“ zavr{ava}e se, ispod potpisa prikaziva~a, napomenom o statusu autora.

Inkriminacija (fr. mise en cause) Bilo koja osoba, firma ili ustanova koja je inkriminisana u ”Mondu“ mora da bude prethodno obave{tena o tome. Njeni argumenti ili odbijanje da komentari{e moraju bezuslovno da budu pomenuti na na{im stupcima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

183

Eti~ki kodeksi

Obustava postupka (fr. non lieu) ”Mond“ }e neizostavno objaviti vest da je sudski postupak obustavljen ako je prethodno izvestio o njegovom pokretanju. Obustava postupka osloba|a osobu svake sumnje ~im se donese kona~na odluka. Prostor posve}en toj informaciji (ako je mogu}e na prvoj strani) bi}e srazmeran pa`nji koju je ”Mond“ posvetio postupku. Brisanje iz kaznene evidencije Ovim sudija obznanjuje da presuda ne}e biti upisana u dosije optu`enog. U tom slu~aju ne treba da se navodi ime osobe ~iju rehabilitaciju sudija `eli da potpomogne. Peticije Novinari ne smeju da potpisuju peticije. Oni mogu da iska`u svoj stav tako {to }e napisati analizu ili komentar u novinama. Plagijat Da bi se izbegla opasnost od nesvesnog plagiranja, novinari nastoje da ne koriste agencijski izve{taj ili objavljen ~lanak kao potku za svoj tekst. @albe
Pre nego {to pomenete da je podneta `alba, uvek proverite taj podatak kod sudskih izvora.

Predrasude Novinari }e se kloniti upotrebe fraza ili kli{ea koji imaju seksisti~ke ili rasisti~ke konotacije (”{armantna mati~arka“, ”vrlo orijentalna vrsta surovosti“) ili sadr`e dru{tveni prezir (”sin skromnog u~itelja“). Ispravke Ispravke koje stignu u redakciju bi}e predate upravi u najkra}em mogu}em roku. Objavljivanje ispravke u ”Mondu“ ne}e biti pra}eno komentarom ~lanova redakcije. Reference Svaki dokument (izve{taj, knjiga, video, itd.) iz kojeg poti~e znatan deo pri~e mora da bude ta~no naveden. Potpisi
U slu~aju neslaganja sa skra}enjem ili izmenom, novinar mo`e da povu~e svoj potpis.

Napomene – kada ~lanak potpisuje nekoliko novinara, njihova imena bi}e navedena abecednim redom;
184

E

T

I

K

A

– kada novinar potpi{e nekoliko ~lanaka na istoj strani, samo glavni ~lanak bi}e potpisan njegovim punim imenom; – kada novinar objavi ~lanak i intervju na istoj strani, ~lanak }e biti potpisan njegovim punim imenom, a intervju inicijalima (na primer, iskaze prikupio E.J.); – kada redaktor spoji tekstove dvojice dopisnika u jedan, to }e nazna~iti ovako: ”Frederik Boben (u Pekingu) i Filip Pons (u Tokiju)“; – novinari }e izbegavati da potpisuju kombinovane ~lanke svojim imenom uz dodavanje imena drugih izvora ”u saradnji sa AFP“, ili ”u saradnji sa Rojtersom“), itd.

Eti~ki kodeksi

Ispitivanja javnog mnjenja Tekstovi koji prenose rezultate ispitivanja javnog mnjenja moraju neizostavno da sadr`e nekoliko napomena: – ime agencije za istra`ivanje javnog mnjenja; – ime kompanije ili institucije koja je naru~ila i finansirala ispitivanje; – datum kada je obavljeno ispitivanje; – veli~inu uzorka ispitanika. Izvori
Novinari }e bri`ljivo {tititi svoje izvore informacija. ^lan 109 Zakona o krivi~nom postupku nala`e: ”Svaki novinar koji se saslu{ava kao svedok o podacima koje je prikupio u toku svog rada ima pravo da ne otkrije njihov izvor“. Kada se nalaze u zemljama sa autoritarnom ili diktatorskom vladom, izve{ta~i }e posebno paziti da ne ugroze svoje izvore. Zbog toga }e preduzimati mere opreza, kao {to su uzdr`anost tokom telefonskih razgovora, sasvim svedene bele{ke, brisanje imena iz adresara, itd. Du`nost da se za{titi izvor informacije mora da ide ruku podruku sa obavezom da se proveri dobijena informacija. To {to izvor postoji nije dovoljno jemstvo da je informacija ta~na. Kriti~ki stav prema izvoru mora biti stalna praksa.

Samoubistvo ”Mond“ postupa veoma pa`ljivo kada izve{tava o samoubistvu va`nih li~nosti ili obi~nih ljudi. ^lanovi redakcije izbegava}e da daju uop{tena i kategori~na tuma~enja. Putovanja Novinar ne}e prihvatiti besplatan put pre nego {to dobije dozvolu urednika ili njegovog zamenika. On po{tuje slede}e neprikosnoveno pravilo: podrobno se priprema da bi bio kadar da proceni vrednost informacija koje bude pribavio tokom puta.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

185

,,Mondova” povelja o ogla{avanju (1997.) 1. Na stranicama ”Monda“, i dnevnih novina i dodataka, redakcijski sadr`aj jasno se razlikuje od oglasa. Izvr{ni urednik je odgovoran za po{tovanje tog principa, sprovo|enjem nekoliko neprikosnovenih pravila: – dnevne novine i svaki njihov dodatak imaju logo ”Monda“ na prvoj strani; – na svakoj strani novina ili dodataka pi{e ime ”Monda“ pored broja strane; – fontovi, dizajn i prelom oglasa treba da budu takvi da ih nije mogu}e pome{ati sa redakcijskim materijalom. Svaka grafi~ka sli~nost koja bi mogla da zavede ~itaoca dovoljan je razlog da se oglas odbije, i u novinama, i u dodacima; – tekstualni oglasi objavljuju se ispod dvostruke horizontalne crte. Oglasi u okviru tabela (berzanskog izve{taja, programa televizijskih i kulturnih doga|aja, itd.) tako|e se razliku od svog okru`enja druga~ijim izgledom; – cele oglasne strane objavljuju se ispod linije iznad koje na sredini, u ravni s brojem strane, pi{e ”Oglasi“; – reklamni tekstovi, tzv. advertorijali, koji su me{avina reklame i novinarskog ~lanka, zabranjeni su i u dnevnim novinama i u dodacima. 2. Sadr`aj oglasa koji se objavljuju u ”Mondu“ i dodacima bi}e u skladu sa zakonskim propisima: – ”Mond“ koristi usluge BVP (nezavisnog udru`enja ogla{iva~a – prim. ur.) – i ta ~injenica se svakodnevno pominje u novinama – da ne bi objavio oglas kojim se obmanjuju ~itaoci ili oglas koji nije u skladu s pravilima fer konkurencije; – glavni urednik vodi ra~una da se u novinama i dodacima ne objavi nijedan oglas koji bi mogao da izazove tu`bu zbog opscenosti, podsticanja na ubistvo ili izazivanja rasne mr`nje. Zbog toga se svi oglasi koje oglasno odeljenje ili redakcija smatraju sumnjivim podnose njemu na odobrenje. Glavni urednik }e se posavetovati s pravnim odeljenjem novina ili bilo kojim drugim stru~njakom po svom izboru. 3. Za oglase ili delove reklamne kampanje koje ”Mond“ distribuira, ali koji nisu objavljeni u novinama ili dodacima (katalozi, posebna izdanja magazine, reklamni predmeti, pokloni, itd.) va`e ista pravila o sadr`aju kao i za oglase objavljene u novinama i dodacima: glavni urednik se stara da u njima ne bude opscenosti, podsticanja na ubistvo ili rasnu mr`nju. Ni u jednom od tih oglasa ili delova reklamne kampanje ne sme da se pomene ”Mond“, osim – kada postoji takva potreba – da bi bio oslobo|en svake odgovornosti za njihov sadr`aj. 4. Sredstva komunikacije koja ”Mond“ reklamira u oglasima u svom listu ili dodacima (Minitel, vebsajt multimedijske mre`e, 800 besplatnih telefonskih poziva, itd.) objavljuju se na prostoru koji je o~igledno predvi|en samo za oglase. Kada se ta ista sredstva komunikacije pomenu u

Eti~ki kodeksi 186

E

T

I

K

A

novinarskim ~lancima, neizostavno se mora pomenuti ogla{iva~ ili reklamirani proizvod. 5. Izdava~/izvr{ni urednik novina, koji snosi krivi~nu i gra|ansku odgovornost, intuitu personae, za ceo sadr`aj Monda, mo`e da odbije da objavi bilo koji oglas u novinama ili dodacima, kao i da distribuira bilo koji reklamni materijal, bilo da se on deli s primercima novina ili zasebno (katalog, magazin, reklamni predmeti, itd.). 6. Stalni saradnici ”Monda“ ne smeju da u~estvuju, ni posredno ni neposredno, ~ak ni anonimno, ~ak i bez honorara, u oblikovanju, pisanju, ilustrovanju ili prelamanju oglasa koji se objavljuje u novinama ili bilo kom njihovom dodatku, ili se distribuira s novinama.
Prevela Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi

,,Njujork tajms” Eti~ko novinarstvo*
Priru~nik za izve{ta~e i urednike o profesionalnim vrednostima i pravilima ”Zajedni~ki i glavni interes svih izve{ta~a, urednika, fotoreportera i ~lanova redakcije ”Njujork tajmsa“ jeste za{tita integriteta novina. Urednici i direktori lista zajedno su izjavili 1998: ”Autoritet i ugled ‘Tajmsa’ na{a su najve}a snaga. Ne smemo da ~inimo ni{ta {to bi ih podrilo ili umanjilo, a treba da ~inimo sve {to mo`emo da ih uve}amo.“ ”Smernice integriteta“, maj 1999.

1 UVOD I SVRHA 1. Cilj ”Njujork tajmsa“ je da izve{tava {to nepristrasnije – ”bez mane i straha“, kako je govorio Adolf Oks, na{ osniva~ – i da se prema ~itaocima, izvorima, ogla{iva~ima i drugima ophodi ravnopravno i otvoreno, i da se zna da je tako. Ugled ”Tajmsa“ po~iva na ovim pretpostavkama, ba{ kao i profesionalni ugled njegovih zaposlenih. Zajedni~ki je interes ”Tajmsa“ i ~lanova njegove redakcije da izbegavaju stvaran ili prividan sukob interesa. 2. Vi{e od jednog veka, mu{karci i `ene iz ”Tajmsa“ ljubomorno ~uvaju integritet lista. Kakav god da je na{ doprinos ”Tajmsu“, na{a je prva briga da njegov integritet ostane netaknut i pod na{im kormilom. 3. Sukob interesa, stvaran ili prividan, mo`e da nastane u mnogim oblastima. Podlo`ni su mu odnosi ~lanova redakcije sa ~itaocima, izvorima, grupama za podr{ku, ogla{iva~ima, ili konkurencijom; me|usobni odnosi novinara, ili odnosi redakcije sa poslovnim rukovodstvom. Danas, kada je
*Objavljeno maja 2004. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

187

porodica u kojoj su oba roditelja ili partnera zaposlena postala uobi~ajena, dru{tvene i profesionalne aktivnosti bra~nih drugova, ~lanova porodice i partnera mogu da izazovu stvaran ili prividan sukob interesa. 4. U skladu sa sve~anom obavezom koju ima po osnovu Prvog amandmana, ”Tajms“ te`i da odr`i najvi{e standarde novinarske etike. Uvereni smo da svi zaposleni u ”Tajmsu“ dele ovaj cilj. ”Tajms“ istovremeno razume da njegovi novinari treba da imaju slobodu da se bave kreativnim, dru{tvenim i privatnim poslovima koji }e im doneti dodatnu zaradu, mimo posla u ”Tajmsu“. Me|utim, pre nego {to prihvate posao van redakcije, treba da odlu~e kao zreli profesionalci, uzimaju}i u obzir jedinstveni ugled ”Tajmsa“, u kome svi mi imamo svoj ulog.

Eti~ki kodeksi 188

Polje Kodeksa 5. Ove smernice se odnose na sve ~lanove redakcije ~iji rad neposredno uti~e na sadr`inu novina, uklju~uju}i i one koji su na odsustvu. To su izve{ta~i, urednici, komentatori, fotoreporteri, urednici fotografije, karikaturisti, dizajneri, grafi~ki urednici i istra`iva~i. Na ovu grupu profesionalnih novinara se misli kada ka`emo ”zaposleni“ ili ”~lanovi redakcije“. 6. Ove smernice, po pravilu, ne obavezuju redakcijske slu`benike, administrativno osoblje, sekretarice i ostalo pomo}no osoblje, uz dva bitna izuzetka: prvo, nijedan zaposleni u redakciji ne sme da iskoristi za li~nu dobit nijednu nejavnu informaciju koju je saznao na poslu, niti da svoju vezu sa “Tajmsom” upotrebi radi sticanja povlastica ili prednosti. I drugo, niko ne sme da u~ini ni{ta {to {teti ugledu ”Tajmsa“ i njegovoj bespogovornoj nepristrasnosti u izve{tavanju o politici i vladi; naro~ito, niko ne sme da nosi bed` stranke u vreme kampanje ili na bilo koji na~in pokazuje politi~ku pripadnost dok je na poslu. 7. Na{i spoljni saradnici ugovorom se obavezuju da }e izbegavati sukob interesa, bilo stvaran ili prividan. U skladu sa tim, oni moraju da po{tuju ove smernice dok rade za ”Tajms“, kako je predvi|eno u odeljku 14. 8. ”Tajms“ je potpuno uveren da vrednosti koje ovaj kodeks treba da {titi njegovi zaposleni ose}aju kao svoje. ”Tajms“ je do sada re{avao razlike u mi{ljenjima o primeni ovih vrednosti gotovo bez izuzetka na prijateljski na~in, razgovorom. Imamo sve razloge da verujemo da }e tako biti i ubudu}e. Ipak, ”Tajms“ smatra da je svako namerno kr{enje ovog kodeksa te`ak prekr{aj koji povla~i i disciplinske kazne, {to mo`e da zna~i i otpu{tanje s posla, shodno uslovima ugovora o radu. 9. Na{ je osnovni cilj da za{titimo nepristrasnost i neutralnost ”Tajmsa“ i integritet izve{tavanja. U mnogim slu~ajevima, malo zdravog razuma bi}e dovoljno da se na|e eti~ki put. Ponekad je odgovor o~igledan. ^esto je dovoljno da se upitamo da li bi neki postupak mogao da nanese {tetu ugledu lista pa da procenimo da li je takav postupak primeren. 10. Od svakog ~lana redakcije o~ekuje se da ovaj kodeks pa`ljivo pro~ita i razmisli kako bi mogao da se primeni na njegove du`nosti. Nedovoljno

E

T

I

K

A

poznavanje odredbi Kodeksa ne mo`e biti opravdanje za njegovo kr{enje; naprotiv, tim je prekr{aj ve}i. Odredbe koje slede mogu da ponude samo op{ta na~ela i neke primere. Na{ svet se neprestano menja, ponekad dramati~no. Nijedan pisani dokument ne mo`e da predvidi ba{ svaku mogu}nost. Zato o~ekujemo da se ~lanovi redakcije savetuju sa de`urnim urednicima, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara ako imaju ikakve sumnje povodom neke odre|ene situacije ili mogu}nosti pokrivene ovim kodeksom. U ve}ini slu~ajeva, razmena e-mail poruka trebalo bi da bude dovoljna. 11. Prema tome, ovaj priru~nik nije sveobuhvatni skup svih situacija koje mogu izazvati stvaran ili prividan konflikt interesa. On ne isklju~uje okolnosti u kojima takvi sukobu mogu da nastanu samo zato {to ih ne pominje izrikom, niti ovaj kodeks ili neka njegova odredba predstavljaju implicitan ili izri~it ugovor o sklapanju radnog odnosa sa bilo kim na koga se ove smernice odnose. ”Tajms“ zadr`ava pravo da povremeno modifikuje i pro{iruje ove smernice, po potrebi. 12. Pravo da tuma~e i primenjuju ove smernice imaju {efovi odeljenja i urednici visokog ranga, pre svega urednik za standarde i zamenik urednika redakcijskog komentara. Oni mogu da prenesu ovo pravo na svoje zamenike, ali ostaju odgovorni za odluke koje se donose u njihovo ime.

Eti~ki kodeksi 189

Ostali standardi pona{anja 13. Pored ovog priru~nika, pridr`avamo se i Izjave o integritetu redakcije, usvojene 1999. godine, koja se ti~e osnovnih pravila profesije kao {to je neophodnost proveravanja podataka, ta~nost navoda, celovitost fotografija i na{a odbojnost prema neimenovanim izvorima; i Pravila o upotrebi poverljivih izvora, objavljenih 2004. godine. Ovi dokumenti mogu se na}i u kancelariji zamenika glavnog urednika za administriranje vesti, ili na naslovnoj strani na{eg veb sajta, pod odrednicom ”Policies“. 14. Kao slu`benici Kompanije Njujork tajms, pridr`avamo se Pravila puta, aksiomatskih standarda pona{anja prema kolegama i odnosa prema poslu. Pravila se mogu nabaviti u kancelariji zamenika glavnog urednika za administriranje vesti. Zajedno sa izjavom o dodatnim na~elima, Pravila su i na Internetu, na adresi http://insite.nytco.com/OUR_COMPANY/ our_company.html Pridr`avamo se i kompanijskih pravila protiv uznemiravanja, i o kompjuterskoj i elektronskoj komunikaciji, koja tako|e postoje na Internetu, na adresi http://insite.nytco.com/OUR_COMPANY/POLICIES/policies.html. 2 NA[A DU@NOST PREMA ^ITAOCIMA 15. ”Tajms“ se prema svojim ~itaocima odnosi pravi~no i otvoreno koliko god je to mogu}e. U {tampanim i onlajn izdanjima, svojim ~itaocima nudimo potpunu istinu, bez ulep{avanja, i ne skrivamo ni{ta {to smo saznali. Na{e je pravilo da ispravljamo svoje gre{ke, i velike i male, ~im ih primetimo.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

16. Prema ~itaocima nismo ni{ta manje pravi~ni privatno nego javno. Od svakoga ko radi sa ~itaocima o~ekuje se da po{tuje ovo na~elo, svestan da su oni, u krajnjem ishodu, na{i poslodavci. Na{a komunikacija sa ~itaocima uvek je uljudna, bilo da je re~ o li~nim kontaktima ili o komunikaciji telefonom, pismima ili kompjuterom. U~tivost nala`e da ne otu|ujemo svoje ~itaoce ignorisanjem njihovih pisma i e-mail poruka u kojima tra`e odgovor. 17. ”Tajms“ prikuplja informacije u korist svojih ~italaca. ^lanovi redakcije ne smeju koristiti svoj polo`aj u ”Tajmsu“ da bi saznali bilo {ta {to nije u vezi sa poslom. Kako je re~eno u stavu 6, oni ne smeju da sti~u korist za sebe ili druge time {to }e potupiti na osnovu informacije ili otkriti informaciju do koje su do{li na poslu, a koja jo{ nije dostupna ~itaocima. 18. ^lanovi redakcije koji plagiraju ili namerno ili neoprezno daju neta~ne informacije za objavljivanje izneverili su na{ osnovni savez sa ~itaocima. Takvo pona{anje ne}emo tolerisati.

Eti~ki kodeksi 190

3 PRA]ENJE VESTI 19. Sa svojim izvorima ”Tajms“ ima jednako pravi~an i otvoren odnos kao i sa ~itaocima. Mi ni u ~iji privatan `ivot ne ulazimo bez razloga. ^lanovi redakcije ne smeju da prete nekooperativnim izvorima da }e im na{koditi. Ne smeju da obe}avaju da }e povoljno izve{tavati u zamenu za informacije. Ne smeju da pla}aju intervjue ili neobjavljene dokumente. 20. ^lanovi redakcije treba da se predstave ljudima o kojima pi{u (bilo u ~etiri oka ili na drugi na~in), mada ne moraju uvek da ka`u da su novinari kada tra`e informacije koje su i ina~e dostupne javnosti. ^lanovi redakcije ne smeju se predstavljati kao policajci, advokati, poslovni ljudi ili bilo ko drugi dok rade kao novinari. (U retkim prilikama kada poku{avaju da u|u u zemlje koje ne primaju novinare, mogu da se predstave se kao poslovni ljudi na slu`benom putu ili turisti, da bi izbegli neodre|enost). 21. Pozori{ni, muzi~ki i umetni~ki kriti~ari i ostali novinari koji pi{u prikaze proizvoda i usluga koji se nude javnosti mogu da pre}ute svoju vezu sa ”Tajmsom“, ali se ina~e ne smeju la`no predstavljati ili svrstavati. Izuzetak su gastronomski izve{ta~i, kojima je dopu{teno da rezervi{u sto pod la`nim imenom da bi za{titili svoj identitet. Gastronomski izve{ta~i i oni koji pi{u o putovanjima moraju sakriti svoju pripadnost ”Tajmsu“ da bi izbegli mogu}nost posebnog tretmana. Li~ni odnosi sa izvorima 22. Odnosi sa izvorima zahtevaju kranje izo{treno prosu|ivanje i samodisciplinu da bi se izbegla stvarna ili prividna pristrasnost. Negovanje izvora je veliko ume}e, koje ~esto najbolje dolazi do izra`aja u neformalnom ambijentu van radnog vremena. Pa ipak, ~lanovi redakcije, naro~ito oni vezani za odre|ene rubrike, moraju znati da li~ni odnosi sa izvorima umeju da prerastu u stvarno ili prividno pristrasan odnos. I obrnuto, ~lanovi redakcije moraju znati da izvor ima svojih razloga da se trudi da nas pridobije.

E

T

I

K

A

23. Iako ovi odnosi izmi~u strogim i ~vrstim pravilima, bitno je da sa~uvamo profesionalnu objektivnost, oslobo|eni ma i najmanjeg nagove{aja pristrasnosti. ^lanovi redakcije mogu sa izvorom neformalno da odu na obrok ili pi}e, ali moraju imati na umu razliku izme|u posla i li~nog prijateljstva. Izve{ta~ iz gradske skup{tine koji jednom nedeljno igra golf sa nekim odbornikom, na primer, izla`e se opasnosti da stvori privid bliskosti, ~ak i ako oni na terenu razgovaraju i o poslu. Isti utisak odaje i izve{ta~ koji se pridru`uje redovnoj partiji karata, redovno se mo`e videti u kompanijskoj lo`i na utakmicama ili provodi vikende u dru{tvu ljudi o kojima pi{e. Stroga praksa nala`e da se povremeno trgnemo i dobro razmislimo da li smo se suvi{e pribli`ili izvorima sa kojima redovno sara|ujemo. Lakmus test za nepristrasnost je sposobnost da odr`imo dobre radne odnose sa svim stranama u nekom sporu. 24. Jasno je da bi romanti~na veza sa izvorom doprinela utisku o pristrasnosti. Stoga ~lanovi redakcije koji razviju blizak odnos sa osobama koje bi mogle da se pojave u tekstu koji pi{u, ure|uju, opremaju ili nadgledaju, moraju o tome obavestiti urednika za standarde, zamenika glavnog urednika za administriranje vesti ili zamenika urednika redakcijskog komentara. U nekim slu~ajevima, to je dovoljno. Ali, ponekad }e ~lan redakcije mo`da morati da se povu~e sa odre|enog zadatka. Ili }e, u nekim drugim slu~ajevima, dobiti drugi zadatak ili pre}i u drugu rubriku. Mo`e se desiti i da ~lan redakcije bude preme{ten u neko drugo odeljenje – recimo, iz ekonomske redakcije u kulturnu – da bi se izbegao privid sukoba interesa.

Eti~ki kodeksi 191

Po{tovanje zakona 25. ^lanovi redakcije moraju po{tovati zakon dok idu za vestima. Oni ne smeju da provaljuju u zgrade, ku}e, stanove ili kancelarije. Ne smeju da kradu podatke, dokumente i drugu imovinu, uklju~uju}i i elektronsku imovinu kao {to su baze podataka, elektronska po{ta ili tonske poruke. Ne smeju da prislu{kuju telefonske razgovore, otvaraju tu|e kompjuterske fajlove ili elektronski prislu{kuju izvore. Ukratko, ne smeju preduzimati nezakonite radnje. 26. ^lanovi redakcije ne smeju koristiti li~ne kartice ili specijalne registarske tablice koje je izdala policija ili druga ovla{}ena agencija osim za potrebe svog posla. ^lanovi redakcije koji su podneli zahtev za policijsku ili neku drugu specijalnu tablicu, ili je ve} imaju, moraju o tome da obaveste zamenika glavnog urednika za administriaranje vesti ili zamenika urednika redakcijskog komentara. ^lanovi redakcije ~ije du`nosti ne zahtevaju specijalne tablice moraju ih vratiti. 27. ^lanovi redakcije ne smeju da prave tonske snimske razgovora bez saglasnosti svih u~esnika. ^ak i kada zakon dozvoljava snimanje, i dalje je re~ o prevari ako je samo jedan u~esnik obave{ten o snimanju. Uredni~ki kolegijum mo`e da dopusti retke izuzetke od ove zabrane na mestima gde je tajno snimanje legalno.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Prihvatanje gostoprimstva izvora 28. ”Tajms“ pokriva tro{kove kada njegovi predstavnici goste svoje izvore (uklju~uju}i i vladine funkcionere) ili idu na put da bi pisali o njima. U nekim zvani~nim prilikama i u nekim kulturama nije mogu}e izbe}i obrok ili pi}e na ra~un izvora. Na primer, izve{ta~ ”Tajmsa“ ne treba da odbije svaki poziv da intervjui{e nekog zvani~nika za ru~kom u privatnoj trpezariji kompanije, gde ne dolazi u obzir da izve{ta~ plati. Me|utim, kad god je to izvodljivo, on treba da predlo`i ve~eru na mestu gde ”Tajms“ mo`e da plati. Jednostavno poslu`enje u vidu peciva i kafe na konferenciji za novinare, na primer, sasvim je bezazleno, ali ~lan redakcije ne treba da prisustvuje doru~ku ili ru~ku koji za novinare periodi~no prire|uje neko ko je stalno u `i`i pa`nje medija, osim ako ”Tajms“ pla}a te obroke. 29. ^lanovi redakcije ne smeju da prihvataju besplatan ili jeftiniji prevoz i sme{taj, osim kada su okolnosti takve da nema drugog izbora. To je slu~aj sa nekim vojnim ili nau~nim ekspedicijama i drugim putovanjima gde bi svaki drugi aran`man bio neprakti~an. Primer je let privatnim avionom tokom kojeg se intervjui{e neki direktor. ^lanovi redakcije treba da konsultuju svoje pretpostavljene i urednika za standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara kada iskrsnu posebne okolnosti. 30. Pozori{ni kriti~ari, sportski i drugi izve{ta~i koji pokrivaju doga|aje za koje se napla}uje ulaznica (na primer, Salon automobila u Njujorku) mogu da prihvate novinarske propusnice ili ulaznice koje im obi~no stoje na raspolaganju. Niko drugi iz redakcije, ~ak ni urednik kulturne ili sportske rubrike, ne sme da prihvati besplatne ulaznice. ^ak i kada plati redovnu cenu ulaznice, ~lan redakcije ne}e se koristiti svojom pozicijom u ”Tajmsu“ da bi mogao da bira ili dobije najbolja mesta, sem ukoliko je taj doga|aj bitan za njegov posao. Konkurencija 31. ^lanovi redakcije se svojski trude da preteknu konkurenciju, ali to rade otvoreno i po{teno. Ne razmi{ljamo kako da osujetimo rad konkurencije. Kada se koristimo podacima koje su pre nas objavile neke druge novine, mi i navedemo od koga smo ih preuzeli. 32. ^lanovi redakcije ne smeju da se pridru`uju timovima izve{ta~a neke druge novinske ku}e, i ne smeju da primaju novac od konkurencije za dojavu vesti. Njihovo ime ne sme da pi{e u zaglavlju ijedne publikacije koja ne pripada ”Tajmsu“, osim onih koje izdaju organizacije opisane u stavu 70. Naj~e{}i primeri su bilten crkve ili sinagoge, izdanja o biv{im |acima ili klupski bilten. 4 ^UVANJE NEUTRALNOSTI LISTA 33. ^lanovi redakcije ne primaju poklone, ulaznice, popuste, povra}aj novca ili sli~ne podsticaje ni od jednog pojedinca ili organizacije o kojima ”Tajms“ izve{tava ili bi mogao da izve{tava. (Izuzeci su dopu{teni kada je

Eti~ki kodeksi 192

E

T

I

K

A

re~ o sitnicama ~ija vrednost ne prelazi 25 dolara, kao {to je {olja ili kapa sa logom kompanije). Poklone treba vratiti uz ljubazno obja{njenje. 34. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati posao ili naknadu bilo koje vrste od pojedinaca ili organizacija o kojima trenutno pi{u ili }e pisati, ure|ivati, opremati ili nadgledati tekstove o njima. 35. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati bilo {ta {to se mo`e shvatiti kao isplata za povoljno pisanje o nekome ili kao podsticaj da izmene ili izbegnu nepovoljno izve{tavanje. Mogu dobiti deo sredstava koja drugi mediji pla}aju ”Tajmsu“ za pre{tampavanje materijala, prema uslovima na{eg ugovora sa Udru`enjem novinara. Mogu dobiti i deo sredstava koje nenovinarske organizacije pla}aju ”Tajmsu“ za preuzimanje njegovih tekstova u oglasima ili promocijama, mada njihov deo ne mo`e da bude ve}i od 200 dolara po ~lanku. 36. ^lanovi redakcije mogu da prihvataju poklone ili popuste koji su na raspolaganju {iroj javnosti. Mogu slobodno da koriste i prednosti uobi~ajenih korporativnih popusta koje Kompanija Njujork tajms nudi svim svojim slu`benicima (na primer, za iznajmljivanje automobila). ^lanovi redakcije mogu prihvatati besplatne ulaznice za muzeje ili druge beneficije koje va`e za sve slu`benike ”Tajmsa“ zahvaljuju}i podr{ci Fondacije kompanije raznim kulturnim institucijama. 37. Me|utim, ~lanovi redakcije moraju imati na umu da veliki popusti – ~ak i oni koje je obezbedila Kompanija Tajms – mogu da stvore privid neobjektivnosti, naro~ito onih koji izve{tavanju o kompaniji ili industriji koja nudi popust. Na primer, ako D`eneral motors nudi velik popust svim slu`benicima ”Tajmsa“, dopisnik iz Detroita ne treba da ga prihvati pre nego {to sa nadle`nim urednicima raspravi da li bi to moglo da stvori pogre{an utisak o njegovoj objektivnosti. Ako takva sni`enja izazivaju sumnje, ~lanovi redakcije treba na to da upozore {efa odeljenja i urednika za standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara pre nego {to prihvate takvu ponudu. 38. ^lanovi redakcije ne smeju kupovati akcije u inicijalnim javnim ponudama preko akcija ”za prijatelje i porodicu“ osim pod posebnim uslovima koje nudi Kompanija Njujork tajms ili neki njen ogranak ili sestrinska kompanija, kad god postoji mogu}nost stvarnog ili prividnog sukoba interesa. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati dojave od brokerskih firmi.

Eti~ki kodeksi 193

Novinari kao savetnici 39. ^lanovi redakcije ”Tajmsa“ ne smeju da se bave poslovima odnosa s javno{}u, pla}enim ili ne, jer oni obavezno podrazumevaju sukob interesa. Oni ne smeju da budu savetnici pojedincima ili organizacijama za odnose s medijima (ali, naravno, mogu da im objasne kako novine funckioni{u iznutra i upute ih na odgovaraju}u osobu u ”Tajmsu“). Ne smeju, na primer, da budu savetnici kandidatima za javne funkcije, da pi{u ili ure|uju godi{nje izve{taje ili pi{u priloge za programe sportskih timova. Ne treba da u~estvu-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

ju u radionicama za odnose s javno{}u koje se pla}aju ili za ljude iz ”Tajmsa“ obezbe|uju besplatan pristup, kao ni u anketama u kojima se tra`i njihovo mi{ljenje o odnosima neke organizacije sa {tampom ili o njenom javnom imid`u. Me|utim, slobodni su da u razumnim granicama nude pomo} ustanovama kao {to su {kola koju poha|a njihovo dete, neki manji muzej, lokalna dobrotvorna organizacija ili bogomolja kojoj pripadaju. (Videti stav 70, koji podrobnije navodi dozvoljene oblike rada van redakcije). 40. ^lanovi redakcije ne smeju anonimno da pi{u za druge niti u saradnji sa osobama o kojima trenutno pi{u ili }e pisati, ure|ivati tekstove o njima, opremati ih ili nadgledati. Ne smeju da rade te poslove ni za organizacije koje otvoreno zastupaju neki cilj. 41. ^lanovi redakcije ne smeju da se prihvataju posla finansijskog savetnika (osim u tekstovima koje pi{u). Ne smeju da ula`u novac za druge, nude savete o ulaganjima, niti vode bilo kakvu investicionu kompaniju ili poma`u u njenom vo|enju, za novac ili besplatno. Ne smeju se baviti poslovima za koje je potrebno biti registrovani finansijski savetnik. Mogu, me|utim, da poma`u ~lanovima svoje porodice u svakodnevnom finansijskom planiranju, upravljaju imovinom ro|aka i prijatelja, i budu zakonski zastupnici i staratelji.

Eti~ki kodeksi 194

Javni nastupi 42. ”Tajms“ otvoreno priznaje da vanredakcijski nastupi njegovih novinara doprinose ugledu lista i da su u njihovom interesu. Pa ipak, nijedan ~lan redakcije ne sme da nastupi pred nekom grupom ako bi to moglo da stvori utisak stvarnog ili prividnog sukoba interesa ili da podrije veru javnosti u na{u nepristrasnost. Nijedan ~lan redakcije koji u~estvuje u nekoj radio ili TV emisiji, objavljuje na Internetu, u~estvuje u javnom forumu ili panel diskusiji, ne sme da pi{e ili ure|uje novinske tekstove o tom doga|aju. 43. ^lanovi redakcije treba posebno da vode ra~una o mogu}oj pristasnosti kada se obra}aju grupama koje bi mogle da budu tema tekstova koje pi{u, ure|uju, opremaju ili nadziru, naro~ito ako je ambijent takav da odaje utisak prisnosti izme|u njega i grupe. Pre nego {to takav poziv prihvati, ~lan redakcije mora da se posavetuje sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. Uop{teno gledano, izve{ta~ koji se upravo vratio s Bliskog istoka mo`e da govori u nekoj sinagogi ili d`amiji u predgra|u, ali ne treba da se pojavljuje pred grupom koja lobira za Izrael ili arapske dr`ave. Sasvim je prikladno da izve{ta~ koji pokriva ekologiju govori na sastanku ljubitelja ba{tovanstva, ali ne i pred grupom za za{titu `ivotne sredine koja se aktivno zala`e za promenu zvani~ne politike u toj oblasti. 44. ^lanovi redakcije ne smeju pristajati da govore na skupu samo jedne kompanije ili skupu privrednika iz samo jedne grane industrije, osim ukoliko ”Tajms“ ne zaklju~i da je takvo pojavljivanje korisno i da ne}e {tetiti objektivnosti novina. ”Tajms“ }e tada platiti tro{kove, a novinar ne}e uzeti honorar za svoj govor. ^lan redakcije koji je pozvan da u~estvuje treba da se

E

T

I

K

A

posavetuje sa de`urnim urednikom, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 45. ^lanovi redakcije ne treba da govore na skupovima na koje su pozvani da bi privukli klijente na neki komercijalni doga|aj. 46. ^lanovi redakcije mogu da prihvate novac za svoj govor, honorar, nadokandu tro{kova i besplatan prevoz jedino od obrazovnih ili drugih neprofitnih grupa kojima lobiranje i politi~ko delovanje nisu u prvom planu. Ako je honorar za govor ve}i od 5000 dolara, ~lan redakcije mora da se posavetuje sa urednikom za standarde, pomo}nikom urednika za administriranje vesti ili zamenikom urednika redakcijskog komentara pre nego {to prihvati tu sumu. 47. ^lanovi redakcije koji prime novac, honorar ili nadoknadu tro{kova za javno izlaganje moraju do 31. januara svake godine da prijave zameniku urednika za administriranje vesti ili zameniku urednika redakcijskog komentara broj svojih javnih nastupa u prethodnoj godini. Ako je ukupni honorar manji od 5000 dolara, godi{nje prijave nisu potrebne. Honorar zara|en pod pokroviteljstvom ”Tajmsa“ u promotivne ili druge dozvoljene svrhe nije potrebno prijaviti. 48. ^lanovi redakcije koji pi{u knjige i `ele da ih li~no promovi{u moraju svom pretpostavljenom podneti plan nastupa. Oni mogu prihvatati rutinske tro{kove i honorare za promotivne nastupe, ali moraju strogo voditi ra~una da njihovi nastupi budu u skladu sa duhom ovog kodeksa i da nisu u raskoraku sa njihovim odgovornostima prema listu. Ako imaju nekih sumnji u pogledu svog nastupa, moraju se posavetovati sa svojim pretpostavljenim i urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 49. Govori i drugi pla}en ili nepla}en vanredakcijski anga`man ~lanova redakcije ne treba ni po ~emu da odaju utisak da list stoji iza njih (osim ako ne stoji). Naprotiv, ~lan redakcije treba na elegantan na~in da obavesti publiku da su stavovi koje izla`e njegovi li~ni. Spoljne obaveze ne treba da idu na {tetu obaveza koje ~lanovi redakcije imaju u ”Tajmsu“. Stoga nijedan ~lan redakcije ne treba da prihvati neki du`i javni anga`man bez odobrenja svog pretpostavljenog.

Eti~ki kodeksi

Konkursi i takmi~enja
50. ^lanovi redakcije ne treba da u~estvuju u konkursima koje organizuju pojedinci i grupe kojima je u direktnom interesu da ”Tajms“ izve{tava o njihovim aktivnostima. U takvim konkursima oni ne treba da u~estvuju ni kao ~lanovi `irija, niti da prihvataju nagrade. Uobi~ajeni primeri su takmi~enja za najbolji tekst o nekom komercijalnom, politi~kom ili profesionalnom udru`enju u organizaciji samog tog udru`enja. Urednik za standarde ili zamenik urednika redakcijskog komentara mogu napraviti izuzetak ako je re~ o takmi~enjima koja finansiraju velike kompanije, koja su tematski raznovrsna, a o nagradama odlu~uje nezavisan `iri.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

195

51. ^lanovi redakcije mogu da u~estvuju u takmi~enjima ~iji su sponzori grupe sastavljene isklju~ivo od novinara ili od ljudi koji nemaju nikakvog o~iglednog interesa od toga kako novine pokrivaju temu koju takmi~enje obuhvata. ^lanovi redakcije ”Tajmsa“ mogu biti i ~lanovi `irija i da primaju nagrade. Na primer, ~lan redakcije mo`e da u~estvuje na takmi~enju za najbolji tekst o ekonomskim ili spoljnopoliti~kim temama koje organizuje neki univerzitet, ali ne sme da primi nagradu za najbolji tekst iz oblasti ekologije koju daje grupa ekolo{kih aktivista. 52. Ova zabrana u~e{}a na sponzorisanim takmi~enjima odnosi se i na filmske festivale ili nagradne konkurse u kojima se od novinara kriti~ara tra`i da glasaju, kao i na takmi~enja kao {to su pozori{na nagrada Toni i sportska nagrada Hajsmanov trofej, takmi~enja za najboljeg igra~a, i sli~na. Saradnja ovakve vrste dovodi u pitanje nezavisnost novina. 53. Spisak nekih takmi~enja koja ”Tajms“ odobrava nalazi se na veb sajtu redakcije pod odrednicom ”Policies“. ^lanovi redakcije koji `ele da u~estvuju u nekim drugim takmi~enjima treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenima, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. Faktor koji odlu~uje u takvim prilikama, bez obzira na to ko su organizatori, jeste objektivnost `irija i spremnost da se nagradi kriti~ko novinarstvo. 54. ^lanovi redakcije kojima grupe koje ne zadovoljavaju ove uslove samoinicijativno dodele nagradu treba u~tivo da je odbiju. 55. Po pravilu, ~lanovi redakcije mogu da prihvataju po~asna zvanja, medalje i nagrade koje dodeljuju kolege, univerziteti i obrazovne ustanove. Me|utim, izve{ta~i i urednici rubrike o visokom {kolstvu treba tom prilikom da vode ra~una da se izbegne svaki znak prisnosti i navijanja. U slu~aju nedoumice treba se posavatovati sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.

Eti~ki kodeksi 196

Pozajmljena oprema 56. ^lanovi redakcije koji pozajmljuju opremu, vozila ili druge proizvode da bi ih isprobali ili prikazali moraju da ih vrate {to pre. I predmeti koji se pozajmljuju da bi bili fotografisani, kao {to su modni odevni predmeti ili ku}ni name{taj, tako|e treba na vreme da budu vra}eni. 57. ^lanovi redakcije mogu zadr`ati za sebe, ali ne i prodati ili umno`avati, knjige, plo~e, trake, kompakt diskove i kompjuterske programe koje su dobili da bi ih prikazali. Takvi predmeti isto su {to i zvani~na saop{tenja za {tampu. Snimci ili digitalni snimci, kao {to su trake ili diskovi, moraju biti uni{teni ili vra}eni po{iljaocu ako onaj koji ih je dobio ne `eli da ih zadr`i. Takvi predmeti ne daju se nikome niti se ostavljaju na mestu sa kojeg mogu biti uzeti i iskori{}eni za nezakonito umno`avanje.

E

T

I

K

A

Saradnja i pisanje preporuka 58. ^lanovi redakcije ne mogu u~estvovati u akcijama u kojima u~estvuju pojedinci ili organizacije o kojima oni pi{u tekstove, ure|uju ih, opremaju ili nadgledaju, ili se mogu na}i u prilici da to ~ine. Ova zabrana se, pored ostalog, odnosi i na saradnju u pisanju knjiga, pamfleta, izve{taja, scenarija, muzi~kih partitura ili nekog sli~nog materijala, kao i na snimanje fotografija ili neki drugi umetni~ki rad. 59. Osim u prikazima ili komentarima objavljenim u ”Tajmsu“ ili na ”Tajmsovom“ veb sajtu, ili na prikladan na~in u dozvoljenim javnim nastupima, ~lanovi redakcije ne smeju da podr`avaju, preporu~uju ili reklamiraju knjige, filmove, televizijske programe ili bilo koje druge programe. Urednici ~ija imena su navedena u impresumu lista mogu povremeno napraviti izuzetak od ovog pravila (na primer, kada je ~lan redakcije stru~njak u oblasti koja nije povezana sa njegovim poslom u ”Tajmsu“). Ovo ograni~enje ne va`i kada se daje dopu{tenje za pre{tampavanje materijala objavljenih u ”Tajmsu“. 5 U^ESTVOVANJE U JAVNOM @IVOTU 60. Osim {to su novinari ”Tajmsa“, ~lanovi redakcije su i porodi~ni ljudi i odgovorni gra|ani. ”Tajms“ uva`ava ~injenicu da oni vaspitavaju svoju decu, upra`njavaju svoju veru, glasaju na izborima u aktivno u~estvuju u `ivotu zajednice. U ovom kodeksu nema ni~eg {to bi moglo da dovede u pitanje ta prava. No, koliko god ~asne bile njihove namere, ~lanovi redakcije ”Tajmsa“ du`ni su da izbegavaju sukob interesa. U svojim privatnim poslovima oni nikada ne treba da se pozivaju na ”Tajms“. 61. Kako je navedeno u paragrafu 6, neki od ovih zahteva va`e za sve one koji su zaposleni u rubrici vesti i komentara, bilo da je re~ o novinarima ili o pomo}nom osoblju. Nijedan zaposleni u rubrici vesti ili komentara ne sme u~initi ni{ta {to mo`e da naru{i ugled koji ”Tajms“ u`iva zbog svoje nepokolebljive neutralnosti u izve{tavanju o politi~kim doga|ajima i aktivnostima vlade. Podvla~imo da nijedan ~lan redakcije, dok je na poslu, ne sme da nosi partijsku zna~ku ili neku drugu oznaku politi~ke pripadnosti. Ina~e, izraz ”~lanovi redakcije“ u ovom delu teksta odnosi se samo na profesionalne novinare, kako su definisani u paragrafu 5. Glasanje, kampanje i javne teme 62. Novinarima nije mesto u politi~koj areni. ^lanovi redakcije imaju pravo da glasaju, ali ne smeju ~initi ni{ta {to bi dovelo u sumnju njihovu profesionalnu neutralnost ili neutralnost ”Tajmsa“. Podvla~imo da oni ne mogu u~estvovati u kampanji ili javnim skupovima ili se izja{njavati u korist nekog kandidata, va`ne politi~ke teme ili usvajanja nekog zakona. Ne smeju nositi partijske zna~ke ili druge partijske oznake. ^lanovi redakcije moraju biti svesni da nalepnica sa politi~kom porukom na braniku njihovog privatnog automobila ili poster na travnjaku ispred njihove ku}e mogu biti shva}eni kao njihov li~ni stav, bez obzira na to ko ih je od uku}ana tu stavio.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

197

Eti~ki kodeksi

63. ^lanovi redakcije ne mogu davati niti prikupljati nov~ane priloge za nekog politi~kog kandidata ili izbornu kampanju. S obzirom da se preko Interneta vrlo lako mogu saznati imena darodavaca u politi~kim kampanjama, prilog novinara koji je ~lan redakcije ”Tajmsa“ otvara mogu}nost da se zaklju~i da su na{e novine stale na ne~iju stranu. 64. Nijedan ~lan redakcije ”Tajmsa“ ne mo`e se kandidovati za javnu funkciju. Javna funkcija u direktnoj je suprotnosti sa objektivno{}u koja se o~ekuje od novinara. Ona otvara mogu}nost da se politi~ki stavovi ~lana redakcije pripi{u i ”Tajmsu“, a mogla bi da poseje sumnju da ”Tajms“ izve{tava pristrasno o politi~kim zbivanjima ako u njima aktivno u~estvuje neki njegov novinar. 65. ^lanovi redakcije ne mogu u~estvovati u mar{evima ili skupovima podr{ke nekom javnom cilju ili pokretu, potpisivati objave u kojima se zauzima stav o nekoj javnoj temi, niti se pojavljivati u kampanjama, na dobrotvornim ve~erama i sli~nim doga|ajima ako to mo`e da podstakne sumnju u njihovu sposobnost i sposobnost ”Tajmsa“ da budu objektivni posmatra~i u svom izve{tavanju. ^lanovi redakcije moraju imati na umu da ih susedi i drugi koji ih znaju do`ivljavaju kao predstavnike ”Tajmsa“. 66. ^lanovi redakcije mogu se s vremena na vreme pojavljivati u radio i televizijskim emisijama posve}enim dru{tvenim pitanjima, ali treba da izbegavaju da izla`u mi{ljenja koja prevazilaze ono {to bi im bilo dozvoljeno da objave u svojim novinama. Kolumnisti i uvodni~ari u javnim nastupima u`ivaju ne{to vi{e slobode od ostalih novinara, jer njihov posao i jeste da iznose mi{ljenje. No, ”Tajms“ i od njih zahteva da pa`ljivo biraju gde }e nastupiti i da se u svemu pridr`avaju standarda i na~ela nepristrasnosti na{ih novina. 67. ^lanovi redakcije treba da budu svesni da sasvim legitimna politi~ka aktivnost njihovih supru`nika, ~lanova porodice ili bliskih osoba ipak mo`e da izazove stvaran ili prividan sukob interesa. Kada se to desi, ~lan redakcije treba da obavesti urednika rubrike, urednika za standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara. Zavisno od okolnosti, ~lan redakcije }e mo`da morati da se povu~e sa izve{tavanja o nekim temama ili ~ak pre|e na drugi posao koji nema nikakvih dodirnih ta~aka sa spornom aktivno{}u. 68. ^lan redakcije koji ima bilo kakvih nedoumica povodom predlo`ene politi~ke aktivnosti treba da se posavetuje sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. Smisao ovih ograni~enja jeste da za{tite su{tinu na{e novinarske misije. Mada }e ”Tajms“ o svakom slu~aju odlu~ivati pojedina~no, podrobno }e razmisliti pre nego {to dopusti ijedan izuzetak.

Eti~ki kodeksi 198

Dru{tveni anga`man 69. ^lanovi redakcije ne mogu biti ~lanovi vladinih odbora i komisija, bilo da su za to pla}eni ili ne. Oni ne mogu biti ni ~lanovi nadzornih odbora, savetodavnih tela ili sli~nih grupa, osim novinarskih organizacija ili organi-

E

T

I

K

A

zacija koje slu`e edukaciji novinara. Ako imaju nedoumice povodom u~e{}a u takvim organizacijama, ~lanovi redakcije treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. Zavisno od okolnosti, ~lanovima redakcije mo`e izuzetno biti dopu{teno da postanu ~lanovi nadzornih odbora i drugih tela u {koli u kojoj su diplomirali (ili u {koli u kojoj su diplomirala njihova deca), ako su u pitanju {kole koje se retko ili nikada ne pojavljuju u vestima koje objavljuje ”Tajms“. 70. ”Tajms“ ne `eli da spre~ava i~iji dru{tveni rad u okviru zajednice. Ograni~enja u pogledu ~lanstva u nadzornim i savetodavnim odborima ne odnose se na organizacije za koje je malo verovatno da }e se na}i u vestima koje ”Tajms“ objavljuje i koje po pravilu ne nastoje da uti~u na javnu politiku. To su razne bogomolje, dobrotvorna dru{tva, lokalne biblioteke, grupe likovnih umetnika, hobisti~ke grupe, omladinske sportske lige, dru{tveni klubovi i udru`enja biv{ih studenata. ^lanovi redakcije mogu u razumnoj meri da pomognu takvim grupama u prikupljanju sredstava skromnijih razmera. Oni u tome ne treba da imaju vode}u ulogu niti da ikada navedu donatora da poveruje da }e za svoj prilog dobiti ne{to za uzvrat. Nikada ne treba da tra`e prilog od nekog sa kim su oni ili “Tajms” u profesionalnim odnosima. ^lanovi redakcije koji nisu sigurni {ta je dopu{teno a {ta nije treba da se posavetuju sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 71. ^lanovi redakcije ne treba da prikupljaju priloge za politi~ke, dru{tvene, verske, obrazovne, filantropske ili neke druge ciljeve u ime grupa koje nisu navedene u paragrafu 70. Tra`enje dobrovoljnih priloga od takvih grupa moglo bi da stvori uverenje da }e donator dobiti ne{to za uzvrat. ^lanovi redakcije trebalo bi dobro da razmisle da li i sami treba da daju prilog za neku svrhu, svesni da moraju imati neutralan stav o pitanjima oko kojih je javnost podeljena. ^lanovi redakcije koji nisu sigurni kako da postupe treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.

Eti~ki kodeksi 199

6 OGLA[IVA^I, MARKETING, PROMOCIJA 72. ”Tajms“ se odnosi prema ogla{iva~ima pravi~no i otvoreno, kao i prema svojim ~itaocima i izvorima. Odnos izme|u ”Tajmsa“ i ogla{iva~a po~iva na dogovoru – kojeg se godinama pridr`avaju sve rubrike – da su vesti i oglasi strogo odvojeni, da oni koji pi{u vesti i oni koji se bave oglasima imaju razli~ite obaveze i interese i da ne}e poku{ati da uti~u jedni na druge. 73. ^lanovi redakcije treba da ostanu nezavisni i objektivni tako {to }e izbegavati razgovore o potrebama, ciljevima i problemima ogla{avanja, osim u slu~ajevima kada se oni direktno ti~u poslovanja redakcije. U mnogim prilikama, na primer, novinari i njihove kolege iz oglasnog odeljenja mogu slobodno da razgovaraju o prelomu i rasporedu tekstova i oglasa u novinama, ili o vremenu objavljivanja specijalnih dodataka.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

74. Kada to odobri izvr{ni direktor, novinari mogu da u~estvuju u radu odbora koji odlu~uju o pitanjima koja se istovremeno ti~u raznih odeljenja novina, uklju~uju}i i odeljenje vesti. Koliko god je to mogu}e, treba da prepuste pitanja ogla{avanja svojim kolegama iz poslovnog odeljenja. 75. S vremena na vreme, kada to odobre izvr{ni direktor ili urednik redakcijskog komentara, ~lanovi redakcije mogu u~estvovati u marketin{kim i promotivnim akcijama koje organizuje ”Tajms“. No, oni treba da se dr`e svog polja rada i uzdr`avaju se od izjava koje zvu~e kao prodajna ponuda. 76. Nijedan ~lan odeljenja vesti ~ije se ime ne pojavljuje u impresumu (osim ako nema ovla{}enje izvr{nog urednika) ne sme da razmenjuje informacije sa oglasnim odeljenjem ili ogla{iva~ima o vremenu objavljivanja ili sadr`aju oglasa i ~lanaka, niti o tome koji ~lan redakcije, spoljni saradnik, urednik, prelama~, dizajner ili fotoreporter radi na kom zadatku.

Eti~ki kodeksi 200

7 OBAVEZE PREMA ,,TAJMSU” 77. ”Tajmsov“ ugled ne pripada nikome od nas. Niko nema pravo da ga prisvaja u privatne svrhe. 78. ^lanovi redakcije ne mogu se koristiti novinarskim iskaznicama u bilo koju drugu svrhu osim za posao koji obavljaju u ”Tajmsu“. Iskaznice nisu osnov za poseban tretman ili povlastice vladinih, poslovnih i drugih ustanova (osim kada su one ulaznica za neku dobrotvornu akciju za sve zaposlene u Kompaniji Njujork tajms, na osnovu dobrotvornih aran`mana Kompanije sa tim institucijama (na primer, sa Muzejom Metropoliten, koji zaposlenima omogu}ava besplatan ulaz). 79. ^lanovi redakcije ne mogu koristiti papir i koverte sa zaglavljem ”Tajmsa“, kao ni posetnice, obrasce i drugi materijal za bilo koji posao koji nema veze sa poslovima novina. Izjave u ime ,,Tajmsa” 80. ^lanovi redakcije ne smeju otkrivati poverljive informacije o poslovanju, politici ili planovima ”Tajmsa“ i kompanija koje deluju u sklopu korporacije. 81. [efovi odeljenja kao i urednici i direktori ~ija su imena navedena u impresumu mogu ovlastiti ~lanove redakcije da javno govore o politici i planovima iz domena njihove nadle`nosti i stru~nosti. Ukoliko se ~lanovima redakcije obrate predstavnici drugih medija ili neke druge osobe sa pitanjima koja se ti~u sadr`aja ”Tajmsa“ i politike lista, treba ih uputiti na rukovodioce ~ija su imena u impresumu, ili na odeljenje za odnose s javno{}u. 82. ^lanovi redakcije mogu slobodno da govore u javnosti o svojim aktivnostima, pod uslovom da se njihove izjave ne mogu protuma~iti kao nedostatak novinarske nepristrasnosti ili kao stav ”Tajmsa“. 83. Nijedno od ovih ograni~enja ne treba protuma~iti kao poku{aj da se ~lanovi redakcije spre~e da otvoreno i po{teno odgovaraju na razumna

E

T

I

K

A

pitanja ~italaca o svom novinarskom radu. Ukoliko ~italac tra`i ispravku, takav zahtev treba odmah proslediti pretpostavljenom. Ako se u takvom zahtevu preti tu`bom ili on dolazi od advokata, treba ga odmah proslediti pravnom odeljenju preko urednika rubrike.

Eti~ki kodeksi 201

8 KNJIGE, FILMOVI, REPRINT IZDANJA I AUTORSKA PRAVA 84. ^lan redakcije koji namerava da napi{e knjigu na osnovu ~injeni~nog materijala prikupljenog tokom redovnog rada mora unapred da obavesti ”Tajms“ kako bi list mogao da odlu~i da li mo`da on `eli da bude izdava~. ^lanovi redakcije ne treba da prihvate ponudu drugog izdava~a da objavi takvu knjigu pre nego {to ”Tajms“ razmotri `eli li da ostvari svoje pre~e pravo na objavljivanje. ^lanovi redakcije obavezni su da obaveste ”Tajms“ o svakom takvom projektu ili predlogu, u pisanom obliku, pismom ili e-mail porukom uredniku rubrike, kao i uredniku za standarde i zameniku urednika redakcijskog komentara. Obave{tenje treba da sadr`i sve podatke o trajanju projekta, uklju~uju}i (kada je to mogu}e) i rok koji je neki drugi izdava~ odredio za svoju ponudu. 85. U razumnom roku, imaju}i u vidu vremenski okvir predvi|en za ostvarivanje projekta, ”Tajms“ }e u pisanom obliku obavestiti ~lana redakcije o tome da li list `eli da da svoju ponudu. Ukoliko `eli, ”Tajms“ }e ~lanu redakcije saop{titi svoje uslove. ^lan redakcije ili njegov agent nemaju nikakvu obavezu da prihvate ponudu ”Tajmsa“. Smisao ovog postupka je u tome da omogu}i ”Tajmsu“ u~e{}e u svim pregovorima, uklju~uju}i i aukcije, koji se ti~u knjiga zasnovanih na materijalu prikupljenom na zadacima ili tokom redovnog posla za ”Tajms“. 86. Ova uputstva ne odnose se na predloge za knjige i projekte u kojima se reprodukuju ~lanci, komentari, fotografije, umetni~ki radovi i drugi materijal koji je proizvod rada ~lanova redakcije i koji je objavljen u ”Tajmsu“ ili postavljen na sajtu nytimes.com. Takav materijal je vlasni{tvo ”Tajmsa“ i on ne mo`e biti pre{tampan bez prethodnog pisanog dopu{tenja ”Tajmsa“. ^lanovima redakcije ~esto se obra}aju agenti, producenti, studiji i drugi pojedinci i organizacije tra`e}i prava na ”Tajmsov“ materijal. Svi takvi zahtevi treba da odmah budu prosle|eni uredniku za standarde ili zameniku urednika redakcijskog komentara, kao i pravnoj slu`bi. Ako ~lan redakcije koga zastupa Novinarski sindikat ima pitanja u vezi sa svojim pravima da bude pla}en za svoje ~lanke koji se pre{tampavaju, treba da pogleda kolektivni ugovor koji je ”Tajms“ sklopio sa ovim udru`enjem. U na~elu, taj ugovor predvi|a podelu prihoda na pola. 87. Kad nameravaju da pi{u knjigu – ili da se prihvate bilo kog posla pored onog u ”Tajmsu“ – ~lanovi redakcije nikada ne smeju da poka`u da o~ekuju materijalnu dobit od ishoda nekog doga|aja. ^lanovi redakcije ne mogu pregovarati, ni sa pojedincima ni sa organizacijama, o pravima na neki ~lanak ili ideju za ~lanak pre nego {to je on objavljen u ”Tajmsu“. ^lanovi redakcije koji pokrivaju doga|aj koji je u toku ne mogu pregovarati

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

o knjigama, ~lancima, filmovima, emisijama ili drugim medijskim projektima zasnovanim na tom doga|aju dok se izve{tavanje o njemu ne zavr{i, osim ako nemaju pisano dopu{tenje urednika za standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara. 88. Nijedan ~lan redakcije ne mo`e pisati knjigu za nekoga ili sa nekim ko jeste ili mo`e da postane tema teksta koji pi{e, ure|uje, oprema ili nadgleda. 89. Nijedan ~lan redakcije ne mo`e uzeti pla}eno ili nepla}eno odsustvo da bi napisao knjigu bez izri~itog dopu{tenja izvr{nog urednika ili urednika redakcijskog komentara. U idealnim okolnostima, ~lan redakcije koji smatra da }e mu biti potrebno odsustvo da bi zavr{io knjigu treba da obavesti ”Tajms“ o svojoj nameri da tra`i odsustvo ~im mu prvi put ponudi projekat knjige. Odluka da se odsustvo za pisanje knjige odobri ili uskrati – kao, uostalom, i odluka o svakom drugom odsustvu – zavisi}e od mnogih ~inilaca i uze}e u obzir prethodna odsustva za pisanje knjige ili druge olak{ice koje su bile odobrene; kako se odsustvo mo`e odraziti na rad rubrike i koliko }e, po ”Tajmsovom“ uverenju, knjiga doprineti interesima lista. Ako ~lan redakcije koga predstavlja Novinarsko udru`enje ima neka pitanja u vezi sa tra`enim odsustvom, treba da pogleda ugovor koji je ”Tajms“ sklopio sa ovim udru`enjem. 90. ^lan redakcije nikada ne sme dati bele{ke, intervjue, dokumente ili drugi radni materijal nekoj tre}oj strani, uklju~uju}i agente, producente, studije ili neke druge produkcijske agencije, niti im otkriti njihov sadr`aj, osim ako nije zakonom na to prinu|en. ^lanovima redakcije se savetuje da u takvim slu~ajevima potra`e pomo} od pravne slu`be ”Tajmsa“. (^lanovi redakcije koji su i ~lanovi Novinarskog udru`enja treba da pogledaju ugovor o okvirima takve pomo}i.) Politika ”Tajmsa“ je da komercijalnim producentima i izdava~ima ne ustupa radni materijal nimalo radije nego {to bi ga predao dr`avnim tu`iocima koji `ele da ga iskoriste na sudu. 91. Ovaj paragraf odnosi se samo na televiziju i film: ~lanovi redakcije koje agenti, producenti, studiji ili druge organizacije tra`e za ”savetnike“ moraju da se posavetuju sa urednikom za standarde ili urednikom redakcijskog komentara pre nego {to prihvate ponudu. Nijedan ~lan redakcije ne mo`e se pojaviti u svojstvu savetnika za film ili program za koji unapred zna da je tendenciozan i da iskrivljuje ~injenice. Uloga savetnika ni na koji na~in ne treba da se dovede u vezu sa ”Tajmsom“ niti da podrazumeva da ”Tajms“ podr`ava projekat o kome je re~ ili u njemu u~estvuje.

Eti~ki kodeksi 202

9 RAD ZA DRUGE MEDIJE 92. ^lanovi redakcije u na~elu imaju pravo da prihvataju honorarne poslove koji nisu direktna konkurencija onome {to nudi ”Tajms“. Rad za konkurenciju, naravno, nije dopu{ten. Kada se to, u retkim slu~ajevima, dozvoli, dopu{tenje }e biti ograni~eno na tekstove ili projekte za koje ”Tajms“ nije zainteresovan da anga`uje svog novinara.

E

T

I

K

A

93. ”Tajms“ se danas takmi~i na mnogo ve}em tr`i{tu nego u pro{losti. [tampano izdanje novina i dalje je na{a prva briga, kao {to je to u me|unarodnim razmerama ”Interne{enal herald tribjun“, ali do miliona ~italaca dopiremo i preko Internet izdanja. Tako|e, polako se u~imo kvalitetnom televizijskom novinarstvu. Objavljujemo brojne knjige, i sasvim originalne, i one koje su zasnovane na objavljenim tekstovima; nudimo arhivske fotografije vrhunskog kvaliteta. Na Internetu objavljujemo integralnu verziju na{eg lista. Na{a ~vrsto utemeljena misija jeste da slu`imo obrazovanoj publici koja ceni ”Tajmsovo“ novinarstvo, preko bilo kog medija. 94. Na{i konkurenti su sve novine, ~asopisi i drugi {tampani mediji, bez obzira na vrstu, ~iji su uredni~ki fokus grad Njujork i vesti i informacije od op{teg interesa. Ako je konkurentski status neke publikacije, veb sajta ili televizijskog programa nejasan, ~lan redakcije treba da se posavetuje sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 95. Podsti~emo ~lanove redakcije (ali to od njih ne tra`imo) da svoj honorarni posao ponude prvo ”Tajmsu“ ili, ako je re~ o onlajn projektima, ”Tajmsu“ na Internetu, pre nego {to poku{aju da ga prodaju nekom drugom. ”Tajms“ ima niz izdanja, kao i mno{tvo specijalnih dodataka, koja nude mogu}nosti za dodatnu zaradu. (Kako je navedeno u paragrafu 84, me|utim, svaki materijal zasnovan na izve{tavanju ili radu za ”Tajms“ mora biti najpre ponu|en ”Tajmsu“ pa tek onda nekom drugom.) 96. ^lanovi redakcije se moraju pobrinuti da njihov honorarni posao ne stoji na putu obavezama u ”Tajmsu“ i da je u skladu sa izlo`enom politikom i uputstvima. U slu~aju nedoumice, ~lanovi redakcije moraju se posavetovati sa svojim pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara pre nego {to prihvate posao van redakcije. 97. Pre nego {to prihvate neki honorarni posao, ~lanovi redakcije moraju utvrditi da li su ton i sadr`aj publikacije, veb sajta ili programa sa kojima sara|uju u skladu sa ”Tajmsovim“ standardima. U na~elu, ~lanovi redakcije ne treba da pi{u ni{ta {to ne bi mogli da objave i u ”Tajmsu“ ili iza ~ega ”Tajms“ ne bi mogao da stane bez oklevanja. Publikacija, veb sajt ili program u kome sara|uju ~lanovi redakcije ”Tajmsa“ mogu navesti da je saradnik ~lan redakcije ”Tajmsa“, ali samo na uobi~ajen na~in. 98. Po{to je njihov primarni anga`man rad za ”Tajms“, ~lanovi redakcije koji prihvate honorarni posao treba da se u i obavljanju tog posla rukovode ovim kodeksom. Tako na primer, ~lan redakcije na honorarnom zadatku ne mo`e da prihvati nadoknadu, pla}ene tro{kove, popuste, poklone ili druge beneficije i privilegije od izvora informacija. Isto tako, ~lanovi redakcije koji ustanove svoje sajtove na Internetu moraju voditi ra~una da njihovo pona{anje bude u skladu sa ovim uputstvima. 99. U~estalost nije bez zna~aja. Honorarni posao mo`e da izazove sukob interesa ukoliko je njegov obim toliki da ide na {tetu posla u ”Tajmsu“ ili ugro`ava ”Tajmsov“ integritet i nezavisnost. Honorarni posao mo`e tako|e

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

203

Eti~ki kodeksi

da stvori sukob interesa ukoliko ~lan redakcije “Tajmsa” po~inje da se dovodi u vezu sa nekom drugom publikacijom i veb sajtom u istoj meri kao i sa ”Tajmsom“. Kriti~ar koji redovno pi{e za neki ~asopis o umetnosti mo`e da stvori utisak da posao u ”Tajmsu“ nije njegov osnovni posao. Kori{}enje pseudonima ne uti~e na obavezu da se ova odredba po{tuje. 100. Redovna saradnja u drugom preduze}u dopu{tena je ukoliko ne uti~e na zadatke u ”Tajmsu“, ne proisti~e iz njih i ne zadire u intelektualnu svojinu ”Tajmsa“ i njegovih ~italaca. Primeri prihvatljive saradnje u drugom preduze}u mogli bi biti slede}i: redaktor u spoljnoj rubrici pi{e mese~nu kolumnu o sakupljanju maraka ili crta~ mapa honorarno radi kao ilustrator. ^lanovi redakcije koji razmatraju takve dugoro~ne honorarne anga`mane moraju o tome da obaveste svog de`urnog urednika i urednika za standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara.

Eti~ki kodeksi 204

10 POJAVLJIVANJE U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA 101. ^lanovi redakcije mogu da daju intervjue ili u~estvuju u razgovorima na radiju, televiziji ili Internetu, pla}enim ili nepla}enim, koji se bave njihovim ~lancima ili temama tekstova koje su oni napisali, uredili, opremili ili nadzirali. Takva povremena pojavljivanja ne moraju da podrazumevaju sponzorstvo ili podr{ku ”Tajmsa“ (ali mogu da ih imaju). ^lanovi redakcije moraju da vode ra~una o tome kako se koristi njihovo ime i ime novina u materijalima kojima se najavljuje njihovo pojavljivanje. Stvar je pristojnosti da obaveste urednika o svojim planovima da se pojave u elektronskim medijima. 102. Kada odlu~uje o tome da li da se pojavi na radiju, televiziji ili Internetu, ~lan redakcije treba da se pobrine da ton i sadr`aj njegovog nastupa budu u skladu sa standardima ”Tajmsa“. ^lanovi redakcije treba da izbegavaju napadne, teatralne forume kojima su svojstveni povi{en ton i neodgovorno {irenje glasina. Umesto toga, treba da ponudimo promi{ljenu i sveobuhvatnu analizu. ^lan redakcije ne treba na radiju, televiziji ili Internetu da ka`e ni{ta {to ne bi moglo da se pojavi pod njegovim imenom u ”Tajmsu“. 103. Televizija Njujork tajms anga`uje ~lanove novinske redakcije za proizvodnju programa koji se emituju na kanalu ~iji je ona suvlasnik – Diskaveri tajms – i na mre`ama i kanalima koji su u vlasni{tvu druge strane, na primer Javne televizije i Kanala Diskaveri. ^lanovi redakcije ne smeju da se pojavljuju u programima koji direktno konkuri{u ”Tajmsovoj“ ponudi na televiziji ili Internetu. Oni ne smeju bez odobrenja da prihvataju poslove od ”Tajmsovih“ TV klijenata ili potencijalnih klijenata. Kako list bude dublje zalazio u ta nova polja, njegovi direktni takmaci, klijenti ili potencijalni klijenti bez sumnje }e biti sve brojniji. ^lan redakcije koji ima bilo kakvih nedoumica o statusu odre|enog programa treba da se posavetuje sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 104. Pojavljivanja u elektronskim medijima mogu da izazovu sukob interesa ako su toliko ~esta da uti~u na radne zadatke u ”Tajmsu“ ili ugro`avaju integritet ili nezavisnost ”Tajmsa“.

E

T

I

K

A

Ona mogu izazvati sukob ako postoji opasnost da javnost poistoveti ~lana redakcije ”Tajmsa“ s nekim spoljnim radio ili televizijskim programom ili veb sajtom isto koliko i sa ”Tajmsom“. Izve{ta~ iz Va{ingtona koji se pojavljuje jednom nedeljno u televizijskom programu mo`e uskoro da postane poznatiji po tom programu nego po svom radu u ”Tajmsu“. Povremena pojavljivanja na istom programu ne predstavljaju tu opasnost. 105. ^lanovi redakcije koji `ele da promovi{u svoje knjige pojavljivanjem u elektronskim medijima moraju da po{tuju zahteve sadr`ane u paragrafu 48.

Eti~ki kodeksi 205

11 PORODI^NE VEZE 106. U vreme kada ve}ina porodica nastoji da uskladi dve karijere, legitimna delatnost bliskih osoba, supru`nika i ro|aka ponekad mo`e da izazove stvarni ili prividni sukob interesa. Takvi sukobi mogu da iskrsnu u dru{tvenom ili politi~kom `ivotu, profesionalnoj i finansijskoj delatnosti. Supru`nik ili partner koji se kandiduje za javnu slu`bu svakako }e stvoriti prividni sukob interesa za politi~kog izve{ta~a ili urednika koji pokriva izbore. Ako izve{ta~ ili urednik koji se bave poslovnim transakcijama imaju brata ili k}er na istaknutom mestu u njujor{koj berzi, to mo`e da stvori privid sukoba interesa. 107. Da bi se izbegli takvi sukobi, ~lanovi redakcije ne smeju da pi{u o osobama s kojima su u krvnom srodstvu, braku ili bliskim porodi~nim odnosima, niti smeju da ure|uju tekstove o takvim ljudima ili da iznose sudove o njima. Iz sli~nih razloga, ~lanovi redakcije ne treba da anga`uju ili direktno nadziru ~lanove svoje porodice ili bliske prijatelje. Dopu{teni su neki izuzeci – u stranom dopisni{tvu, na primer, gde bra~ni par obrazuje tim, ili kad novinarka koja ina~e pi{e o restoranima sada pi{e biografiju svoj brata koji je ko{arka{ka zvezda, jer u takvom slu~aju srodstvo samo poja~ava vrednost teksta. Sukob interesa 108. ^lanovi redakcije moraju da imaju sluha za ovakvu mogu}nost. Svaki ~lan redakcije koji uo~i mogu}i sukob – ili ne{to {to bi moglo da dovede u pitanje ugled lista – u delatnostima svog supru`nika, partnera ili ro|aka, mora da razgovara o tome sa svojim pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 109. U nekim slu~ajevima obave{tenje je dovoljno. Ali, ako ”Tajms“ smatra da je problem ozbiljan, ~lan redakcije }e mo`da morati da se povu~e sa izve{tavanja o odre|enim temama. Ponekad mogu da se promene radni zadatak ili rubrika. U malobrojnim slu~ajevima, ~lan redakcije }e mo`da morati da bude preme{ten u drugo odeljenje – na primer, iz poslovnih i finansijskih vesti u kulturu rubriku – da bi se izbegao sukob interesa. 110. Iako ovaj kodeks nu`no uvodi ograni~enja, ”Tajms“ ne `eli da se me{a u privatni `ivot ~lanova svoje redakcije i njihovih porodica. Ni{ta u

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

ovom kodeksu ne zabranjuje partneru, surpu`niku ili ro|acima ~lana redakcije ”Tajmsa“ da u~estvuju u bilo kojoj politi~koj, finansijskoj, trgovinskoj, verskoj ili dru{tvenoj delatnosti. ”Tajms“ razume da prijatelji i ro|aci ~lanova redakcije imaju puno pravo da vode bogat i aktivan `ivot na li~nom i profesionalnom planu. Ako su ograni~enja neophodna, ona se odnose samo na zaposlenog u ”Tajmsu“. Me|utim, bilo koji poku{aj ~lana redakcije da prikrije svoje u~e{}e u zabranjenim delatnostima kori{}enjem imena ro|aka ili pseudonima (ili tako {to deluje anonimno) smatra}e se kr{enjem ove odredbe. 111. U svim slu~ajevima ”Tajms“ se oslanja na to da }e ~lanovi redakcije pravovremeno otkriti mogu}e probleme tako da mo`emo zajedno da spre~imo neprijatnosti kojima mogu biti izlo`eni ~lan redakcije i ”Tajms“.

Eti~ki kodeksi 206

12 INVESTICIJE I FINANSIJSKI POSLOVI 112. Svaki ~lan redakcije ”Tajmsa“ uvek mora voditi ra~una da ne ostavi utisak da zloupotrebljava neobjavljenu informaciju radi sticanja finansijske koristi. Taj imperativ odnosi se na sva odeljenja. 113. Iako svaki ~lan redakcije ”Tajmsa“ mora da prihvati izvesna ograni~enja svog prava da investira novac, ovaj kodeks ipak ostavlja {irok prostor za investicije. Svaki ~lan redakcije, bez obzira na svoj radni zadatak, ima pravo da poseduje akcije diversifikovanih zajedni~kih fondova, fondova tr`i{ta novca i druge hartije od vrednosti koje izve{ta~ ili urednik ne kontroli{u. Svaki ~lan mo`e da poseduje i blagajni~ke zapise, obeznice i druge hartije od vrednosti, osim spekulativnih, i hartije od vrednosti koje izdaje Kompanija Njujork tajms. Naravno, ~lanovi redakcije imaju pravo i da poseduju kapital koji nema nikakve veze sa njihovim poslovima u ”Tajmsu“. 114. Nijedan ~lan redakcije ne sme da poseduje kapital ili da ima bilo kakav drugi finansijski interes u kompaniji, preduze}u ili delatnosti o kojima redovno pi{e, ili redovno ure|uje, oprema ili nadgleda tekstove o njima, ili postoji velika verovatno}e da }e to ~initi. Urednik rubrike o knjigama, na primer, ne sme da investira u izdava~ku ku}u, novinar koji pokriva zdravstvo ne sme da investira u farmaceutsku kompaniju, a izve{ta~ iz Pentagona u fondove vojske i odbrane. Zbog toga je svaka industrija {iroko definisana; na primer, izve{ta~ koji pokriva medije ne sme da poseduje kapital u medijskoj industriji. Pod ”kapitalom“ se podrazumevaju fju~ersi, opcije, prava i spekulativni dug, kao i ”sektorski“ zajedni~ki fondovi (specijalizovani za jednu industriju). 115. ^lanovi redakcije ne smeju da kupuju ili prodaju hartije od vrednosti ili se bave drugim ulaganjima dok ”Tajms“ ne objavi tekst koji sadr`i podatke o tom ulaganju. Op{teuzev{i, ~lanovi redakcije ne smeju za svoje poslove da iskoriste takve informacije pre nego {to pro|e podne po isto~nom vremenu na dan objavljivanja teksta u ”Tajmsu“. Ovo ograni~enje ne va`i za agencijske vesti ili vesti koje poti~u iz drugog izvora. Te informacije su javne.

E

T

I

K

A

Izjava o dobrim namerama 116. Prilikom stupanja na posao, od svakog zaposlenog u svim na{im odeljenjima tra`i}e se da potvrdi da ne poseduje investicije koje se kose s paragrafom 114. Ako on to ne mo`e da potvrdi, mo`e da odlu~i da proda spornu imovinu (videti paragraf 128). Ako to ne `eli da u~ini, mo`e da bude raspore|en na drugi posao, gde takav sukob interesa ne postoji. 117. ^lanovi redakcije moraju da budu potpuno svesni da ulaganja i poslovni interesi njihovog supru`nika, ~lanova porodice i partnera mogu da pokrenu pitanje nepotizma i time izazovu stvarne ili prividne sukobe interesa. Od ~lanova redakcije tra`i}e se da pri stupanju na posao potvrde da nemaju saznanja da njihov supru`nik, ~lan porodice ili partner imaju finansijsku imovinu koja bi mogla da pobudi opravdanu sumnju u to da }e kao izve{ta~i ili urednici mo}i da budu objektivni. U odre|enim okolnostima, novi ~lan redakcije mo`da }e morati da se povu~e sa pojedinih poslova ili prihvati drugi radni zadatak koji nije povezan sa spornom imovinom. 118. Zamenik glavnog urednika za administriranje vesti ili zamenik urednika redakcijskog komentara mo`e s vremena na vreme da zatra`i od ~lanova osoblja u bilo kom odeljenju da potvrde da ne poseduju investicije koje se kose s paragrafom 114. Takav zahtev mo`e se o~ekivati, na primer, kada ~lan redakcije dobije nov zadatak ili po~ne da radi na ~lanku o posebno osetljivoj temi. 119. Tako|e, od ~lanova redakcije povremeno se mo`e zatra`iti da potvrde da nemaju saznanja da njihov supru`nik, ~lan porodice ili partner poseduju finansijsku imovinu koja bi mogla da pobudi opravdanu sumnju u njihovu objektivnost. Ako nastupe takve okolnosti, ~lan redakcije mora da upozori svog urednika i urednika za standarde. U zavisnosti od okolnosti, ~lan redakcije }e mo`da morati da se povu~e sa nekih zadataka ili prihvati drugi posao, na koji sporna imovima ne mo`e da ima uticaj. 120. Ako izve{ta~ koji poseduje akcije neke kompanije dobije zadatak da izvan svoje redovne rubrike napi{e ~lanak o toj kompaniji ili sektoru kome ona pripada, on o tome mora da razgovara s de`urnim urednikom pre nego {to po~ne da radi. Isto tako, urednici va`nih ~lanaka ili serija ~lanaka o kompanijama ili sektorima u kojima imaju investicije moraju da obaveste svoje de`urne urednike o mogu}im sukobima interesa pre nego {to se prihvate uredni~kog posla. U ve}ini slu~ajeva ne}e biti razloga da se posao ne nastavi, ali izve{ta~ ili urednik koji rade na takvom ~lanku ili seriji ~lanaka ne}e mo}i da kupe ili prodaju deonice u toj kompaniji ili sektoru dok ne pro|u najmanje dve nedelje od objavljivanja ~lanka. Poslovno-finansijske, tehnolo{ke i medijske vesti 121. ^lanovi redakcije zadu`eni za poslovno-finansijske vesti redovno imaju posla sa osetljivim informacijama koje uti~u na kretanja na finansijskom tr`i{tu. Zbog toga su izlo`eni dodatnim i stro`ijim zahtevima. ^lanovi redakcije koji rade u rubrikama tehnolo{kih i medijskih vesti podle`u istim pravilima kao i oni u poslovno-finansijskoj rubrici, iz istih razloga.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

207

Eti~ki kodeksi

122. Novinari ove tri redakcije ne smeju da se bave tr`i{nim spekulacijama. Drugim re~ima, zabranjena im je kupovina i prodaja istih hartija od vrednosti u roku od tri meseca. Oni ne smeju da kupuju ili prodaju opcije ili fju~erse, niti da prodaju hartije od vrednosti odjednom. Takvi postupci mogli bi da stvore utisak da ~lan redakcije spekuli{e na osnovu informacija koje nisu dostupne javnosti. 123. U posebnim okolnostima – kao {to je, na primer, porodi~na finansijska kriza – zamenik glavnog urednika za administriranje vesti mo`e da povu~e tromese~nu zabranu trgovine akcijama. 124. Glavni urednici poslovno-finansijske, tehnolo{ke ili medijske redakcije treba da budu posebno oprezni kada investiraju jer mogu da o~ekuju da }e u~estvovati u izve{tavanju o bilo kojoj kompaniji u bilo kom trenutku. Njihove kolege u drugim odeljenjima trebalo bi da budu jednako osetljive na mogu}e sukobe interesa kada rade na tekstovima o kompanijama iz svoje oblasti. 125. Zbog osetljivosti svojih zadataka, neki novinari poslovno-finansijske redakcije ne smeju da imaju akcije ni u jednoj kompaniji (osim u Kompaniji Njujork tajms). U tu grupu spadaju berzanski izve{ta~, kolumnisti koji pi{u o tr`i{tu, autor dnevnih kolumni o berzi, izve{ta~i koji prate pripajanja i akvizicije kompanija, urednik dnevnih berzanskih izve{taja, urednik istra`ivanja u vikend izdanju, urednik nedeljnog ekonomskog dodatka, urednik ekonomske i finansijske rubrike i njegov zamenik. 126. Urednici ~ija se imena navode u impresumu i drugi urednici koji igraju va`nu ulogu u odlu~ivanju o rasporedu poslovnih i finansijskih vesti, uklju~uju}i i one na strani 1, ne smeju da poseduju kapital ni u jednoj kompaniji (osim u Kompaniji Njujork tajms). 127. Urednik redakcijskog komentara, zamenik urednika redakcijskog komentara i urednik kolumne ne smeju da poseduju akcijski kapital ni u jednoj kompaniji (osim u Kompaniji Njujork tajms). Ovo se odnosi i na uvodni~are i kolumniste koji redovno pokrivaju poslovanje, finansije i privredu.

Eti~ki kodeksi 208

Prelazni aran`mani 128. ^lan redakcije koji poseduje akcije, a preme{ten je na du`nost sa kojom je posedovanje takve imovine nespojivo, mora da proda akcije. Oni kojima odskora nije dozvoljeno da poseduju bilo kakve akcije (na primer, oni koji su unapre|eni u zamenika urednika poslovne i finansijske rubrike) mogu da se oslobode svojih deonica u nekoliko faza, prema razumnom planu sa~injenom u saradnji sa zamenikom glavnog urednika za administriranje vesti. Ali to se ne odnosi na izve{ta~e i urednike koji poseduju akcije u specifi~nim delatnostima koje odnedavno pokrivaju. Na primer, jasno je da novi urednik rubrike o automobilima ne sme da poseduje akcije ni u jednoj automobilskoj kompaniji i da mora brzo da ih proda. 129. Kad god ovaj kodeks zahteva prodaju akcija, ~lan redakcije mo`e da zadovolji taj zahtev pola`u}i deonice u trast fond (ili nekim sli~nim

E

T

I

K

A

finansijskim aran`manom kojim se posti`e isti cilj: spre~avanje pojedinca da u bilo kom trenutku zna stanje na ra~unu i odre|uje kada }e raspolagati tim kapitalom). Ako ”Tajms“ rasporedi nekog ~lana redakcije na posao na kojem je neophodno da se re{i svojih akcija, i ako ga time dovede u neopravdano te`ak finansijski polo`aj, ”Tajms“ }e nadoknaditi ~lanu redakcije realne tro{kove osnivanja trast fonda.

Eti~ki kodeksi

Godi{nji izve{taji odgovornih urednika 130. Da bi se izbegao konflikt interesa, pojedini urednici moraju svake godine da potvrde finansijskom direktoru Kompanije Njujork tajms da nemaju finansijsku imovinu zabranjenu paragrafima 125-127 ili bilo kojom drugom odredbom ovog kodeksa. To se odnosi na izvr{nog urednika, glavnog urednika, zamenika i pomo}nika glavnog urednika, zamenike izvr{nog urednika, urednika poslovne i finansijske rubrike i urednika nedeljnog poslovnog dodatka, kao i urednika redakcijskog komentara, njegovog zamenika i urednika kolumne. 13 PRAVILA ZA POSEBNE REDAKCIJE Sport 131. Da bi se izbegla ikakva sumnja u objektivnost, nijedan ~lan sportske redakcije ne sme da se bavi sportskim kla|enjem; izuzetak je povremeno neobavezno kla|enje na sportskim trkama (trkama pasa ili d`ai-alai takmi~enjima). Ovaj izuzetak ne va`i za ~lanove redakcije koji pokrivaju takve trke ili redovno ure|uju izve{taje o njima. 132. Osim u slu~ajevima predvi|enim paragrafom 30, ~lanovi sportskog odeljenja ne smeju da prihvataju ulaznice, nadoknadu putnih tro{kova, obroke, poklone ili bilo kakve druge povlastice od timova ili sponzora. 133. Izve{ta~i koji pokrivaju sportske utakmice ne smeju da se pojavljuju kao sudije. ^lanovi sportske redakcije ne smeju da u~estvuju u glasanju za Trofej Hajsman, godi{nju nagradu za najboljeg igra~a i najboljeg novajliju u profesionalnom sportu, ulazak u Baseball Hall of Fame, i sli~ne po~asti. Kultura, zabava, restorani 134. ”Tajms“ ima izuzetan uticaj u podru~jima kao {to su pozori{te, muzika, likovna umetnost, balet, izdava{tvo, moda i restorani. Javnost stalno motri na nas u potrazi za i najmanjim tragom pristrasnosti. Zato novinari ovih redakcija moraju posebno da se ~uvaju stvarnih ili prividnih sukoba interesa. 135. Izve{ta~i, prikaziva~i, kriti~ari i njihovi urednici u knji`evnom dodatku Book Review, magazinu ”Tajms“ i kulturnoj, medijskoj i zabavnoj rubrici, pored toga {to moraju da po{tuju i sve druge odredbe ovog kodeksa, ne smeju nikome da poma`u da stvori, plasira na tr`i{te ili reklamira likovna, knji`evna ili druga dela.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

209

136. Oni ne smeju da preporu~uju agente, izdava~e, producente ili galerije umetnicima koji poku{avaju da se probiju – piscima, scenaristima, kompozitorima ili likovnim umetnicima. Ne smeju da preporu~uju kuvare vlasnicima restorana ili dizajnere proizvo|a~ima ode}e. Oni ne smeju da preporu~uju autore, dramske pisce, kompozitore ili druge umetnike agentima, izdava~ima, producentima ili galerijama. 137. Oni ne smeju da daju predloge ili ideje ljudima o kojima pi{u ili }e uskoro pisati ili u tekstu koji ure|uju, opremaju ili nadziru. Ne smeju da ula`u u pozori{ne predstave i filmove o kojima trenutno pi{u ili }e pisati. (Izve{ta~i i urednici rubrike o hrani ne smeju da ula`u u restorane.) Ne smeju da se izja{njavaju, ~ak ni nezvani~no, o delu koje tek nastaje pre nego {to se objavi prikaz o njemu. 138. Ne smeju da budu ~lanovi savetodavnih odbora, nagradnih `irija i drugih tela u organizaciji osoba o kojima pi{u ili ure|uju tekstove o njima. Ne smeju da primaju nagrade od njih. Pored toga, ne smeju da tra`e dodatne primerke knjiga, traka ili drugog materijala koji se uobi~ajeno daje na prikazivanje. 139. Izve{ta~ ili urednik rubrike o umetnosti koji poseduje umetni~ka dela izlo`benog kvaliteta (te je finansijski zainteresovan za reputaciju umetnika) mogao bi da izazove sumnje u objektivnost svog kriti~kog suda ili ure|iva~ke odluke. Zato ~lanovi kulturne redakcije koji sakupljaju vredna dela vizuelnih umetnosti (slike, fotografije, skulpture, rukotvorine, i sli~no) moraju jednom godi{nje da podnesu zameniku glavnog urednika za administriranje vesti spisak dela koja su kupili i prodali. 140. ”Tajms“ je svestan da me|u njegovim nadarenim novinarima ima onih koji pi{u knjge, opere i pozori{ne komade; prave skulpture i prire|uju pesni~ke ve~eri. Svestan je i toga da je za ostvarivanje takvih poduhvata potrebna nov~ana podr{ka. Piscu je potreban izdava~, scenaristi producentska ku}a. 141. Me|utim, te komercijalne veze mogu da budu plodno tlo za stvarnu ili prividnu pristrasnost. ^lanovi redakcije koji stupe u takve odnose moraju o tome da obaveste svoje urednike, koji mogu da tra`e od njih da prestanu da izve{tavaju o spornim stranama. Na primer, ~lan redakcije koji sklopi izdava~ki ili filmski ugovor mora strogo da vodi ra~una da ne ostavi utisak pristrasnosti kada izve{tava o drugim izdava~ima ili filmskim studijima. Ako imaju nedoumice u vezi sa predlo`enim aran`manom, ~lanovi redakcije treba da se posavetuju sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara. 142. Neki polo`aji, na primer mesto urednika knji`evnog dodatka ili kulturne rubrike, nose opasnost od sukoba interesa. Zato ti urednici ne smeju da sklapaju komercijalne ugovore sa izdava~ima, studijima i producentima bez pisanog dopu{tenja odgovornog urednika.

Eti~ki kodeksi 210

E

T

I

K

A

Dizajn, ilustracije, tehnologija 143. Pored toga {to moraju da po{tuju sve druge odredbe ovog kodeksa, fotografi, grafi~ki urednici, urednici fotografije, laboratorijsko osoblje i tehni~ki urednici ne smeju da prihvataju poklone ili opremu, programe ili materijal od proizvo|a~a ili prodavaca. Ne smeju da preporu~uju opremu, programe ili materijal niti da daju savete o dizajnu proizvoda. Svrha ovog uputstva nije da ograni~i saradnju ”Tajmsa“ s prodavcima na unapre|ivanju svojih sistema ili opreme. 144. Uz saglasnost grafi~kog urednika, direktora dizajna, tehni~kog urednika ili poslovnog direktora, ~lanovi redakcije mogu da testiraju opremu ili materijal pozajmljene od proizvo|a~a ili dobavlja~a, pod uslovom da se takvo testiranje nadgleda. Oprema ili materijal treba da budu vra}eni ubrzo posle testiranja, osim ako ih je ”Tajms“ otkupio. Automobili 145. Na{e je pravilo da niko ne sme da testira neko vozilo ili o njemu objavi prikaz u ”Tajmsu“ osim ukoliko novine nisu platile vlasniku vozila uobi~ajenu tr`i{nu cenu rentiranja ili njen ekvivalent. Retki izuzeci su dopu{teni kada je ekvivalent tog iznosa te{ko odrediti, na primer kada je re~ o vojnim vozilima, retkim primercima starih automobila ili trka~kim automobilima. 146. Prikaziva~i su du`ni da brzo obave testiranje i vrate vozilo. Razumna mera li~ne upotrebe dozvoljena je pod uslovom da doprinosi tekstu. Putovanja 147. Nijedan izve{ta~ ili urednik rubrike o putovanjima, bilo da je na zadatku ili ne, ne sme da prihvata besplatne usluge ili sni`enja od bilo koga iz turisti~ke industrije. To uklju~ujue hotele, odmarali{ta, restorane, organizatore turisti~kih obilazaka, vazduhoplovne i `elezni~ke kompanije, kompanije za putovanja brodom, kompanije za iznajmljivanje automobila i turisti~ke atrakcije. (Videti paragraf 33, koji se odnosi na sve ~lanove redakcije.) Ova zabrana odnosi se na besplatna putovanja koja se obi~no dodeljuju `rebom na turisti~kim promocijama. Ne odnosi se na ostvarivanje prava na bonus ~estih korisnika avionskog prevoza. 148. Urednici rubrike o turizmu koji imaju posla sa spoljnim saradnicima redakcije imaju posebnu obavezu da vode ra~una o stvarnom ili prividnom sukobu interesa. Moraju imati na umu da je na{e pravilo da ne anga`ujemo saradnike koji su prethodno prihvatali besplatne usluge. U zavisnosti od okolnosti, urednik turisti~ke rubrike mo`e retko da napravi izuzetak, na primer kad je re~ o autoru koji je pre mnogo godina prestao to da radi, ili je nadoknadio tro{kove za prethodno prihva}ene besplatne usluge. Na{e pravilo je, tako|e, da ne anga`ujemo predstavnike putni~kih ili turisti~kih agencija, zaposlene u Ministarstvu turizma ili publiciste. Urednik ove rubrike mo`e ponekad da napravi izuzetak, na primer kad je re~ o piscu koji je poznat kao poznavalac odre|ene kulture.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

211

Eti~ki kodeksi

149. Kad su na zadatku, izve{ta~i rubrike o turizmu treba da kriju svoju povezanost s ”Tajmsom“. Valjanost njihovih izve{taja po~iva upravo na tome {to putuju u istim uslovima kao i bilo koji turista ili putnik. Ako se veza s ”Tajmsom“ obelodani, pisac mora da razgovara sa urednikom o tome da li ima smisla da nastavi izve{tavanje. U retkim prilikama, veza s ”Tajmsom“ mo`e da bude obelodanjena, na primer kada je potrebna posebna dozvola za ulazak u neko zatvoreno podru~je. 150. Nijedan izve{ta~ rubrike o turizmu ne sme da pi{e o putni~kim ili turisti~kim uslugama koje mu je pru`io ~lan porodice ili blizak prijatelj. (Videti paragraf 107.) 151. Ova pravila se odnose i na pisce i urednike posebnih dodataka o putovanjima i turizmu. 152. ^itaoci ”Tajmsa“ primenjuje visoke standarde na sve {to objavljujemo. Oni ne prave razliku izme|u tekstova ~lanova redakcije i onih koje dobijamo od spoljnih saradnika. Zato }e se od saradnika ”Tajmsa“, iako nisu zaposleni u novinama, tra`iti da dok rade za ”Tajms“, koliko god je to mogu}e po{tuju iste standarde kao i ~lanovi redakcije, uklju~uju}i i one koji pi{u za ”Magazin tajms“ Sa onima koji prekr{e ovaj kodeks saradnja }e biti prekinuta. 153. Pre nego {to otpo~nu saradnju, saradnici moraju da potpi{u ugovor s ”Tajmsom“. Ugovor ih obavezuje da izbegavaju stvarne ili prividne sukobe interesa. Dok rade za ”Tajms“, saradnici }e odbijati besplatan prevoz, sme{taj, poklone, izlete, porud`bine ili poslovne ponude od svojih trenutnih ili budu}ih izvora informacija. Osim toga, ne}e objaviti sli~an ~lanak u konkurentskim novinama (videti paragraf 94) dve nedelje posle objavljivanja u ”Tajmsu“, osim ako za to dobiju saglasnost. 154. Sa`ete odredbe ugovora ne mogu da pokriju sve okolnosti koje bi mogle da iskrsnu. De`urni urednici treba da upute saradnike u ovaj kodeks i stave im do znanja da, dok sara|uju s ”Tajmsom“, moraju da po{tuju njegove odredbe. Svaki nesporazum u pogledu toga da li se konkretna odredba odnosi na spoljnog saradnika treba da bude re{en pre nego {to se on anga`uje. 155. De`urni urednici poslovnih i finansijskih vesti koji rade sa spoljnim saradnicima moraju posebno da vode ra~una o izbegavanju stvarnih ili prividnih sukoba interesa. Oni treba da se postaraju da spoljni saradnici po{tuju stroge standarde opisane u odeljku 12, koji se odnose na ~lanove redakcije u rubrikama poslovnih i finansijskih vesti.
Prevele Gordana Komlenovi}, Ana Seli} i Slavica Mileti}

Eti~ki kodeksi 212

E

T

I

K

A

Rojters
Eti~ki kodeksi

Ure|iva~ka politika
Rojtersova informativna delatnost zasnovana je na Na~elima poverenja ove kompanije, koja propisuju da uvek mora da se po{tuje integritet, nezavisnost i nepristrasnost Rojtersa. Rojters je utvrdio stroge procedure da bi osigurao po{tovanje tih na~ela. Mi smo privr`eni ta~nom i uravnote`enom izve{tavanju. ^injeni~ne gre{ke uvek se brzo ispravljaju i objavljuju na vidnom mestu. Rojters je najve}a me|unarodna multimedijska informativna agencija, koja detaljno izve{tava iz celog sveta o najrazli~itijim temama, od finansijskih tr`i{ta do op{tih i politi~kih vesti. Neke Rojtersove reporta`e, uklju~uju}i fotografije i video, imaju za temu ratove ili sukobe u kojima svaka strana aktivno zagovara svoja stanovi{ta i razloge. Mi smo ~vrsto opredeljeni za prikazivanje ~injenica i u svakoj prilici izbegavamo upotrebu emocionalno obojenih re~i. Jedini izuzetak je kada navodimo ne~ije re~i u upravnom ili neupravnom govoru. Te`imo da objektivno izve{tavamo o postupcima, identitetu i kontekstu, i posve}ujemo posebnu pa`nju svim svojim izve{tajima iz krajnje osetljivih regiona. Ne stajemo ni na ~iju stranu i u na{im tekstovima, fotografijama ili video zapisima nastojimo da odrazimo stanovi{ta svih strana. Ne veli~amo nijednu stranu i ne {irimo propagandu. Novinari Rojtersa ne saop{tavaju svoja li~na mi{ljenja ili stanovi{ta. Svetska javnost se uzda u to da }e novinari Rojtersa pru`iti ta~an prikaz doga|aja, s jasno navedenim izvorima, onako kako su se dogodili i gde su se dogodili, tako da pojedinci, organizacije i vlade mogu da donose odluke zasnovane na ~injenicama. Copyright Reuters Ltd.
Prevela Slavica Mileti}

,,Va{ington post” Standardi i etika
”Va{ington post“ se obavezuje da }e uvek istrajno, odgovorno i nepristrasno tragati za istinom, bez straha i navijanja. Izve{ta~i i urednici ”Va{ington posta“ obavezuju se da svakom zadatku prilaze pravi~no i otvoreno, bez predube|enja. Tra`enje suprotstavljenih mi{ljenja mora da bude rutina. Komentar osobe koja je optu`ena ili prozvana u tekstu tako|e mora da bude uklju~en. Motivi onih koji nam nude

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

213

svoje izjave moraju se stalno preispitivati, sa sve{}u da mogu biti plemeniti i niski, o~igledni i skriveni. Potpuno smo svesni da uticaj koji smo nasledili kao vode}e dnevne novine u prestonici slobodnog sveta nosi i posebne odgovornosti: – da slu{amo obespravljene, – da izbegavamo svaki vid sujete, – da pred javno{}u budemo pristojni i otvoreni.

Eti~ki kodeksi 214

Nacionalni i javni interes Nacionalni i javni interes na{a su prva briga. Verujemo da se tim interesima najbolje slu`i {irenjem informacija u najve}oj mogu}oj meri. Kada dr`avni zvani~nik ne{to proglasi nacionalnim interesom, ne zna~i da to stvarno jeste nacionalni interes. Kada lokalni zvani~nik ne{to proglasi javnim interesom svoje zajednice, ne zna~i da to i jeste javni interes. Me|utim, ”Va{ington post“ ne}e namerno otkrivati indentitet slu`benika tajnih slu`bi SAD, osim pod iznimnim okolnostima, ~iju ozbiljnost treba da procene stariji urednici. Uloga izve{ta~a Mada je to na{im novinama, i {tampi uop{te, sve te`e nakon ”Votergejta“, izve{ta~i moraju u~initi sve da ostanu u publici, da budu scenski radnici, a ne glavne zvezde, da saop{tavaju vesti, ne da ih proizvode. Dok skupljaju informacije, izve{ta~i se ne}e la`no predstavljati. Ne}e se predstavljati kao policajci, lekari ili bilo {ta osim novinara. Sukob interesa Ove novine izbegava}e sukob interesa ili prividni sukob interesa gde god i kad god je to mogu}e. Usvojili smo strogu politiku o ovim pitanjima, svesni da je ona mo`da restriktivnija nego {to je uobi~ajeno u svetu privatnog biznisa. Posebno podvla~imo slede}e: Sami pla}amo svoje ra~une. Ne primamo poklone od izvora. Ne prihvatamo besplatan put. Ne tra`imo i ne prihvatamo da se prema nama bilo ko ophodi na na~in koji proizlazi iz na{eg zvanja. Izuzetaka od pravila da ne primamo poklone ima malo i oni su o~igledni – pozive u restoran, na primer, mo`emo prihvatiti kada su povremeni i nevini, ali ne i kada se ponavljaju i imaju svesno prora~unate motive. Zabranjeno je besplatno prisustvovanje bilo kom doga|aju zatvorenom za javnost. Jedini izuzetak su sedi{ta koja nisu na prodaju, kao ona u novinarskoj lo`i. Kad god je mogu}e, mi }emo ta mesta platiti. Ne radimo ni za koga osim za ”Va{ington post“ bez dozvole urednika. Mnoge spoljne delatnosti i poslovi nisu u skladu sa samim na~inom rada u nezavisnim novinama. Veze sa vladom ubrajaju se u najspornije. Da bi se izbegao stvaran ili prividan sukob interesa kada pi{emo o poslovnim ili fi-

E

T

I

K

A

nansijskim tr`i{tima, od svih ~lanova ekonomske redakcije tra`i se da prijave svoj finansijski imetak i investicije zameniku odogovornog urednika te rubrike. Mogu}nost da se pojavi sukob interesa nije, me|utim, ograni~ena na novinare ekonomskih rubrika. Od svih izve{ta~a i urednika, gde god radili, tra`i se da uredniku svoje rubrike prijave svaki finansijski interes koji bi mogao stvarno ili prividno da bude u sukobu sa njihovim novinarskim ili uredni~kim du`nostima. Urednici rubrika svoje finansijsko stanje prijavi}e odgovornom uredniku. Ne radimo honorarno ni za koga i ne prihvatamo javne nastupe bez dozvole urednika rubrike. Pisanje za drugog dozvoljeno je samo u slu~aju da ”Post“ nije zainteresovan za pri~u i samo ako }e biti objavljena u mediju koji nije na{a konkurencija. Va`no je da na{i novinari ne prihvataju poslove za druge medije niti honorare koji bi se mogli protuma~iti kao preru{eni pokloni ili usluge. ^inimo sve {to mo`emo da ne budemo u obavezi prema svojim izvorima i posebnim interesima. Moramo se ~uvati povezivanja sa onima koji su na polo`aju na kojem mogu biti predmet novinarskog interesovanja ili istra`ivanja. Na{e pona{anje, privatno kao i profesionalno, ne sme da {teti ugledu na{e profesije ili ”Posta“. Izbegavamo da aktivno u~estvujemo u bilo kakvom udru`enom delovanju – politici, javnim poslovima, dru{tvenim akcijama, demonstracijama – koje bi moglo stvarno ili na izgled da ugrozi na{u sposobnost da posao izve{ta~a ili urednika obavljamo pravi~no. Ro|ake mo`da i mo`emo na korektan na~in da podrvrgnemo op{tim pravilima ”Posta“, ali moramo znati da njihovo zapo{ljavanje ili u~e{}e mogu barem na izgled da ugroze na{ integritet. Uredniku rubrike moramo da prijavimo poslovne ili profesionalne veze sa bliskim ~lanovima porodice ili drugim ~lanovima na{eg doma}instva.

Eti~ki kodeksi 215

Pravi~nost Izve{ta~i i urednici ”Posta“ posve}eni su pravi~nosti. Dok mi{ljenja o objektivnosti ima bezbroj, pojam pravi~nosti uredinci i izve{ta~i mogu lako da razumeju i primene. Pravi~nost proizlazi iz nekoliko jednostavnih ~injenica: Nijedan tekst nije pravi~an ako su u njemu izostavljene najzna~ajnije i najvrednije ~injenice. Pravi~nost podrazumeva celovitost. Nijedan tekst nije pravi~an ako svesno ili nesvesno navodi na pogre{an zaklju~ak ili ~ak obmanjuje ~itaoca. Pravi~nost podrazumeva iskrenost prema ~itaocima. Nijedan tekst nije pravi~an ako izve{ta~i skrivaju svoju pristrasnost ili ose}anja iza suptilno pogrdnih re~i kao {to su ”odbio“, ”uprkos“, ”mirno“, ”priznaje“, ili ”masovno“. Korektnost pre zahteva otvorenost nego nacifranost.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

Plagijat i autorstvo Obavezno navodimo autora materijala koji preuzimamo od drugih novina i medija. Plagiranje je jedan od smrtnih novinarskih grehova. Na{a je politika da potpisujemo druge publikacije ~ije ekskluzivne tekstove po mi{ljenju ”Posta“ treba preneti. Ukus
Kao dnevne novine, ”Va{ington post“ uva`ava ukus i pristojnost, znaju}i da se pojmovi ukusa i pristojnosti u dru{tvu neprestano menjaju. Re~ koja jednoj generaciji zvu~i uvredljivo mo`e da postane deo svakodnevnog govora slede}e generacije. Ali, svakako }emo izbegavati lascivne re~i. Izbegava}emo proste i opscene re~i osim ukoliko je njihova upotreba toliko potrebna u nekom va`nom tekstu da on bez njih ne bi imao smisla. Ni u kom slu~aju ne}emo upotrebljavati opscenosti bez dozvole izvr{nog urednika, odgovornog urednika ili njegovog zamenika.

Na~ela ,,Posta” Kad je Jud`in Mejer kupio ”Va{ington post“ 1933. godine i zapo~eo porodi~no vlasni{tvo nad novinama koje traje i danas, objavio je ”Na~ela“:
GLAVNI JE ZADATAK NOVINA DA GOVORE ISTINU ONOLIKO TA^NO KOLIKO JE ISTINU MOGU]E UTVRDITI. NOVINE ]E RE]I SVU ISTINU KOJU SU USPELE DA SAZNAJU, VODE]I RA^UNA O POSLOVIMA AMERIKE I SVETA. KAO RASADNIK VESTI, NOVINE ]E UVA@AVATI PRISTOJNOST KOJA SE DUGUJE SVAKOJ PRIVATNOJ LI^NOSTI. ONO [TO JE U NJIMA OD[TAMPANO BI]E PRIKLADNO [TIVO I ZA MLADE I ZA STARE. NOVINE SU ODGOVORNE SVOJIM ^ITAOCIMA I OP[TOJ JAVNOSTI, A NE VLASNIKU I NJEGOVIM PRIVATNIM INTERESIMA. U TRAGANJU ZA ISTINOM, NOVINE ]E BITI SPREMNE DA @RTVUJU SVOJE MATERIJALNO BOGATSTVO, AKO JE TAKAV PUT NEOPHODAN ZA OP[TU DOBROBIT. NOVINE NE]E BITI SAVEZNIK NIJEDNOM POSEBNOM INTERESU, ALI ]E NEGOVATI PRAVI^AN, SLOBODAN I SVEOBUHVATAN PRISTUP JAVNIM POSLOVIMA I JAVNIM LJUDIMA. Ovim potvr|ujemo svoju privr`enost ”Na~elima“.
Prevod CPM

216

E

T

I

K

A

Pravila ,,Va{ington posta” o izvorima, citatima, navo|enju imena sagovornika, mesta i datuma
”Va{ington post“ predano te`i da svojim ~itaocima otkrije {to vi{e o izvorima informacija koje objavljuje. @elimo da na{e izve{tavanje bude {to otvorenije da bi ~itaoci znali kako smo i gde do{li do informacije. Otvorenost je znak po{tenja i pravi~nosti, a to su vrednosti do kojih dr`imo. Kad god se pojavi pitanje kako da zadr`ite otvorenost u izve{tavanju prema ~itaocima, posavetujte se sa urednicima.

Eti~ki kodeksi 217

Poverljivi izvori Izvori ~esto insistiraju na saglasnosti da im ne}emo navesti ime u novinama pre nego {to prihvate da s nama razgovaraju. Treba da nastojimo da ne udovoljavamo takvim `eljama. Kada navodimo neimanovan izvor, o~ekujemo od ~italaca da odu korak dalje u poverenju u informacije koje im pru`amo. Tada moramo biti potpuno sigurni da je dobit ~italaca vredna `rtvovanja kredibiliteta. Ponekad nema drugog izbora osim da izvoru obe}amo da ga ne}emo imenovati. Svesni smo da u nekim slu~ajevima ~itaocima mo`emo da damo i bolju i potpuniju informaciju ako izvor ostane neimenovan nego ako insistiramo da ga imenujemo. Razumljivo je da u mnogim slu~ajevima izvor ne}e `eleti da dostavi informacije o, recimo, korupciji u organizaciji u kojoj radi, ili o osetljivim politi~kim pitanjima, ako bi otkrivanje njegovog identiteta moglo da ga ko{ta posla ili da ga ugrozi na neki drugi na~in. Pa ipak, anonimnost ne treba obe}avati ni olako, ni po automatizmu. Imenovani izvori neuporedivo su prihvatljiviji od neimenovanih. Izve{ta~ treba da ubedi izvor da javno govori. Iz dugogodi{njeg iskustva znamo da uporno ube|ivanje daje rezultate – ne uvek, naravno, ali mnogo ~e{}e nego {to mnogi izve{ta~i na po~etku o~ekuju. Ukoliko izvor odbija da nam dopusti da ga imenujemo, izve{ta~ treba da razmotri i mogu}nost da potra`i informaciju na drugom mestu. Obaveza urednika je da zna identitet neimenovanih izvora u nekom tekstu, tako da sa izve{ta~em mo`e da proceni koliko je prikladno da ih navedu. Neki izvori mogu da tra`e od izve{ta~a da njihov identitet ne otkriju ni uredniku; to treba odbiti. Izve{ta~ treba jasno da predo~i da se tako dobijene informacije ne objavljuju. Izvor svake informacije koja se pojavi u novinama mora biti poznat bar jednom uredniku. ”Va{ington post“ nastoji da ima bar dva izvora ~injeni~nih informacija kada je re~ o tekstovima zasnovanim na poverljivim izvorima, i oni moraju da budu nezavisni jedan od drugog. Skloniji smo izvorima koji imaju informacije iz prve ruke ili neposredna saznanja o onome o ~emu govore. Ponekad i neki bitan dokument mo`e da poslu`i kao drugi izvor. U nekim prilikama objavi}emo informaciju iz samo jednog izvora, ali tek po{to se potra`i i mi{ljenje izvr{nog urednika, glavnog urednika ili njegovog zamenika.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Odluka o tome da li }e se prihvatiti samo jedan izvor zavisi od pouzdanosti tog izvora i vrednosti same informacije. Moramo da nastojimo da svojim ~itaocima {to bolje objasnimo zbog ~ega neimenovani izvori zaslu`uju na{e poverenje. Na{a obaveza je da slu`imo ~itaocima, a ne izvorima. To zna~i da treba da izbegavamo pripisivanje informacije ”izvorima“ ili ”obave{tenim izvorima“. Umesto toga, moramo da se potrudimo da ~itaocima pru`imo ne{to vi{e, na primer ”izvori kojima je poznato {ta advokati odbrane misle o celom slu~aju“, ili ”izvori koji su profesionalno povezani sa mesnim vlastima“, ili ”izvori iz guvernerovog tima koji se ne sla`u sa njegovom politikom“. U dobu kontrolisanih informacija neke vladine agencije i privatne kompanije zabranjuju zaposlenima razgovor sa novinarima. U politici, i na mesnom i na dr`avnom nivou, bliski saradnici istaknutih li~nosti ~esto ne `ele da daju zvani~ne izjave u ime svojih pretpostavljenih. Ali, i tada mo`emo da pomognemo ~itaocima vrlo odre|enim, mada anonimnim, navo|enjem sagovornika. Tako formulacija ”visoki saradnik demokratskog senatora iz Komiteta za trgovinu“ ~itaocu otkriva vi{e nego formulacija ”izvor blizak demokratskim krugovima u Senatu“. Kada izvor odbija da bude imenovan, ~esto ima smisla objasniti ~itaocima da smo poku{ali da ga imenujemo, i za{to nismo uspeli. Treba, na primer, da napi{emo da je izvor ”pristao da govori jedino pod uslovom da mu se ne objavi ime“, a ne samo da je ”tra`io da ostane anoniman“. Samo to {to neko tra`i da ostane anoniman ne treba da bude dovoljno da mu to i omogu}imo. Gotovo uvek je mogu}e da se objavi neki koristan podatak o poverljivom izvoru. U retkim slu~ajevima kada vam se ~ini da je to nemogu}e u~initi, potrebno je zatra`iti dopu{tenje zamenika glavnog urednika ili samog glavnog ili izvr{nog urednika pre nego {to se objavi informacija iz potpuno anonimnog izvora. Imena portparola, zbog prirode njihovog posla, treba uvek da se navedu kada daju informacije na konferencijama za novinare ili telefonom. Ako oni tra`e da ne budu imenovani u takvim prilikama, treba da se usprotivimo, zatra`imo obja{njenje koje mo`emo da objavimo i, ako je potrebno, ~itaocima saop{timo {ta se dogodilo. Kada se mi obra}amo portparolima tra`e}i od njih smernice za tekst ili potvrdu neke informacije, mo`emo da iskoristimo te informacije kao pomo}ne i da ih nikome ne pripi{emo. Kada izvor uporno poku{ava da nas ubedi da ne{to objavimo, ali odbija da mu se pomene ime, treba da zahtevamo da nam navede razloge za skrivanje identiteta koje mo`emo da navedemo u tekstu. U vremenu u kome sve vi{e ljudi s kojima dolazimo u dodir `eli da ostane skriveno od javnosti mo`emo da pomognemo ~itaocima tako {to }emo im objasniti za{to nema vi{e zvani~nih izjava i imenovanih izvora. To je jedno od na{ih najja~ih oru`ja protiv preterane tajnosti. Re~enica koja, na primer, podse}a ~itaoca da od-

Eti~ki kodeksi 218

E

T

I

K

A

re|ena vladina agencija ima interna pravila koja zabranjuju ve}ini zaposlenih da daju izjave za {tampu, ali odbija da javno objasni takvu svoju politiku, dobar je dodatak svakom ~lanku, kad je to potrebno. Naravno, vrlo je va`no da obavestitimo ~itaoce o neposrednoj koristi koju na{i izvori mogu imati od objavljivanja teksta. Ako izvor `eli s nekim da se obra~una, ~itaoce moramo da obavestimo o tome. Ve{ti izvori, posebno u vladi, a sve vi{e i u poslovnim krugovima, znaju kako da novinare dovedu u isku{enje obe}avaju}i dobru pri~u. Ve{ti izve{ta~i i urednici znaju kako da ne dozvole da nas takvi izvori iskoriste za svoje ciljeve. Imenovanje izvora mora da bude istinito. Ako ~lanak govori o izvorima u mno`ini, njih zaista mora biti nekoliko. Ako u tekstu ka`emo da je neko odbio da komentari{e, i to mora biti istina. Mi ne nudimo za{titu izvorima tako {to }emo re}i da je neko odbio s nama da razgovara, iako to nije ta~no. Ovo nije uvek lako; pametni izvori ponekad poku{avaju da nas navedu da napi{emo ne{to {to je neta~no ili {to obmanjuje da bi za{titili svoj identitet. Tome moramo da se odupremo. Ponekad moramo da izbegnemo bilo kakvo pozivanje na izvor koji nam je pomogao, ali je odbio da ga imenujemo. Ponekad }emo uspeti da prona|emo formulaciju koja {titi izvor, ali da bi obaveza prema ~itaocima bila ispunjena, poreklo informacije mora da bude istinito navedeno. Novinari i urednici treba da razgovaraju o takvim slu~ajevima pre nego {to se bilo {ta objavi. Po pravilu, kad god mu se u~ini da bi ~itaoca mogao i nehotice da obmane u pogledu izvora informacija, izve{ta~ je du`an da o tome porazgovara sa svojim urednikom.

Eti~ki kodeksi 219

Opho|enje sa izvorima Nastojimo da imamo pravi~an odnos sa svojim izvorima. To zna~i da njihove izjave stavljamo u kontekst i da, kada ukratko prepri~avamo ono {to su rekli, to ~inimo pravi~no i ta~no. Izjave javnih i ostalih li~nosti koje mogu da budu sporne treba navesti u celim re~enicama ili pasusima kada je to mogu}e, i u odgovaraju}em kontekstu. U nekim slu~ajevima to zna~i da treba jasno da se navede na koje su pitanje odgovorili tom izjavom. Kada se tra`i komentar osoba o kojima pi{emo, moramo im pru`iti razumnu priliku za odgovor. To zna~i da im se ne treba javljati u poslednji ~as pre isteka roka, osim ako nije bilo drugog izbora. Ne obe}avamo izvorima da }emo da se uzdr`imo od dodatnog izve{tavanja o nekoj temi ili da ne}emo na drugom mestu proveravati informacije koje smo od njih dobili. Ne treba da objavljujemo anonimne izjave ad hominem. Ko `eli da nekog napadne sa na{ih stranica, neka to u~ini pod svojim imenom. Treba da izbegavamo citiranje re~i koje nisu nikom pripisane, a ~iji je jedini cilj da o`ive pri~u. Ne koristimo pseudonime, i ne obmanjujemo ~itaoce o identitetu ljudi koji se pominju u na{im ~lancima. U retkim prilikama kada odlu~imo da nekoga predstavimo imenom koje nije njegovo puno ime, to ~inimo na jed-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

nostavan na~in – koriste}i, na primer, samo li~no ime. Urednici moraju da u~estvuju u takvim odlukama, a ~itaocima moramo da objasnimo za{to ne objavljujemo puno ime i prezime. Ne varamo i ne obmanjujemo na{e izvore. Kada se predstavljamo, ka`emo da smo novinari ”Va{ington posta“. Izve{tavamo ~asno, treba da budemo spremni da javno objasnimo sve {to ~inimo da bismo pribavili informacije i napisali tekst.

Eti~ki kodeksi

Citati
Moramo pa`ljivo da upotrebljavamo izraz ”rekao je“. Bez dodatnih podataka, upotrebljavamo ga kada je izve{ta~ ~uo da izvor izgovara re~i koje navodi, bilo li~no, bilo na radiju ili televiziji. Kada navodimo neko pisano saop{tenje, moramo ta~no da objasnimo na osnovu ~ega citiramo izvor (na primer, ”rekla je Bela ku}a u pisanom saop{tenju“). Kada re~i izvora stavljamo izme|u navodnika, to zna~i da ih je on upravo tako izgovorio. Ponekad }emo hteti da nekog govornika po{tedimo poni`enja parafraziraju}i gramati~ki pravilno njegovu nepravilnu izjavu, ili }emo u obliku prikladnom za objavljivanje da prepri~amo izvorni iskaz koji sadr`i proste re~i. U tom slu~aju ne koristimo navodnike. Parafraza nije isto {to i navod. Istovremeno, na{e ~itaoce ne treba da li{avamo izjava legitimnih novinarskih izvora koji govore nepravilno ili koriste proste re~i, te ne mo`emo doslovno da ih citiramo. Ovo zna~i da }emo povremeno da odstupimo od pravila i objavimo i proste re~i, koje ina~e izbegavamo. Kada niste sigurni kako da citirate neki izvor, posavetujte se sa urednikom. Moramo biti posebno oprezni kad citiramo govornike kojima engleski nije maternji jezik. Ako ta~an navod ~ini da takva osoba deluje glupo ili sme{no, bolje je da prepri~amo njene re~i, naravno bez navodnika. Ako je potrebno, treba i re}i da izvor ne govori dobro engleski jezik.

Navo|enje izvora Moramo da budemo precizni kada je re~ o izvorima informacija. Moramo da navedemo od koga smo dobili podatke i ~ije su re~i koje citiramo. ^itaocima treba da bude jasna razlika izme|u onoga {ta je izve{ta~ li~no video i onoga {to je saznao iz drugih izvora, kao {to su agencije, novinarski pulovi, elektronska po{ta, veb sajtovi, itd. Najvi{e cenimo izve{tavanje iz prve ruke. O~ekujemo od izve{ta~a ”Va{ington posta“ da li~no prisustvuju doga|ajima o kojima pi{u i razgovaraju sa {to vi{e prisutnih. Izve{ta~i treba da su svesni prednosti izve{tavanja sa mesta doga|aja i da to ~ine kad god je mogu}e. Ukoliko novinar nije prisustvovao doga|aju koji opisuje, to iz ~lanka mora da bude sasvim jasno. Tvrdnja da se ne{to dogodilo mada to novinar nije li~no video treba da se pripi{e izvorima, {to zna~i da ako ~lanak prepri~ava svedo~enja onih koji su prisustvovali doga|aju, izvori podataka moraju da budu navedeni. Ukoliko prenosimo izjave ili razgovore na osnovu se220

E

T

I

K

A

}anja samih u~esnika, ta se}anja moraju jasno da budu pripisana odre|enim ljudima. Ukoliko niste sigurni kako u odre|enoj prilici da primenite ova uputstva, posavetujte se sa svojim urednicima. Kada nam neki izvor omogu}i uvid u ne{to do ~ega novinar ina~e ne bi mogao da do|e, mogu da iskrsnu te{ko}e sa navo|enjem izvora. U takvom slu~aju uvek se treba posavetovati sa urednicima. Nije neophodno da se tok pri~e stalno prekida da bi se i najsitnije pojedinosti pripisale izvorima. Ponekad je dovoljno to u~initi samo u jednoj re~enici ili jednom pasusu. Navodimo dva primera kratkog i jasnog navo|enja izvora. Oba su objavljena u na{im novinama: ”Podaci u ovom tekstu dobijeni su u razgovorima sa nekoliko vladinih zvani~nika, neposrednim pra}enjem samog doga|aja i u razgovorima sa savetnicima izvan vlade upu}enim u rasprave koje se vode u vladi“. ”Ovaj izve{taj zasnovan je na razgovorima obavljenim novembra i decembra u Mogadi{u sa dvanaestoricom Somalijaca, od kojih su gotovo polovina bili pripadnici milicije, i tridesetoricom ameri~kih vojnika. Osim toga, ovog meseca vi{e od dvadeset pripadnika specijalnih jedinica poslatih u Somaliju da uhvate Ajdida prihvatilo je da ih intervjui{emo u Sjedinjenim Dr`avama, a razgovori sa nekolicinom vojnika obavljeni su oktobra u ameri~koj vojnoj bolnici u Land{tulu, u Nema~koj. U nekim slu~ajevima, na{i sagovornici pristali su na razgovor pod uslovom da im se ne navode imena. Mada se ameri~ka i somalijska verzija doga|aja u velikoj meri podudaraju, za neke izjave bilo je te{ko dobiti nezavisnu potvrdu.“ Ovakav grupni na~in navo|enja izvora nije uobi~ajen za izve{taje, ali u tekstovima koji daju kontekst ili istorijat va`nih teku}ih doga|aja, u istra`iva~kim i drugim specijalnim tekstovima, on mo`e da bude od znatne koristi ~itaocima. Me|utim, pre nego {to pribegnete ovakvom re{enju, treba da se posavetujete sa urednikom. Takvo navo|enje izvora uvek mora biti po{teno, potpuno i primereno. Svaki du`i prilog spoljnog saradnika, na{eg izve{ta~a ili bilo kog drugog ko radi za ”Va{ington post“ treba da bude potpisan ili ispod naslova ili ispod teksta. Nije potrebno potpisati one koji su doprineli izve{taju tako {to su pravili bele{ke o doga|ajima na osnovu izve{taja sa radija ili televizije, prikupljali osnovne podatke ili rutinski proveravali ~injenice.

Eti~ki kodeksi 221

Osnovna pravila Osnovna pravila novinarstva mogu da budu zbunjuju}a, ali na{ cilj je da sa izvorima i ~itaocima imamo sasvim jasne odnose. To zna~i da svojim izvorima obja{njavamo osnovna pravila, a ~itaocima dajemo {to je mogu}e vi{e podataka o tome kako smo prikupili informacije. Ako izvor ne `eli da govori zvani~no, ve} na samom po~etku razgovora treba da utvrdimo osnovna pravila. Kada snimamo razgovor, korisno je da se snime i osnovna pravila. Najvi{e nam odgovara da imamo zvani~ne izjave i poznate izvore, ali smo svesni da to nije uvek mogu}e. Kad to nije mogu}e, ~itaocima dugujemo obja{njenje, o ~emu je ve} bilo re~i.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Sve razgovore treba zapo~eti pretpostavljaju}i da }e izvor da pristane da se identifikuje i javno govori. Izvorima koji nemaju iskustva – obi~nim ljudima koji slu~ajno dospeju u vesti – mora da bude jasno da ste novinar i ne treba da se iznenade kada pro~itaju svoju izjavu u novinama. Kada uspostavljamo osnovna pravila, treba imati na umu slede}e izraze koje ”Va{ington post“ koristi pri pripisivanju informacija izvorima. Ti izrazi tuma~e se razli~ito, a ako va{ odnos sa izvorom ne mo`e da se podvede pod kategoriju ”zvani~nog“, treba s njim porazgovarati i predo~iti mu pre po~etka razgovora na{e tuma~enje odre|enih izraza. Zvani~no (eng. on the record): za objavljivanje, izvor se mo`e imenovati. Za va{u informaciju, neimenovan izvor (eng. on background, ili not for attribution): izjava koja se mo`e pripisati ”predstavniku policije“ ili ”~lanu tima“ ~ije se ime ne navodi. Kada razgovaramo sa izvorima koji ka`u da }e ne{to re}i ”za na{u informaciju“ treba im re}i da za nas to zna~i da mo`emo da citiramo izjavu, ali da }e izvor ostati poverljiv. Neki izvori poku{a}e da se poga|aju o onome {to ”za va{u informaciju“ zna~i – recimo, predstavnik Stejt departmenta mo`e da tra`i da ga navedemo kao ”zvani~nika vlade“. Interes ~italaca na{ je osnovni cilj. U ~lanku koji govori o sukobu izme|u Pentagona i Stejt departmenta, na primer, citiranje izjave ”predstavnika vlade“ za ~itaoca nije ni od kakve koristi. Na novinarima je da se slu`e zdravom pame}u i insistiraju na tome da o svojim izvorima mogu da objave {to vi{e podataka. Bez izvora (eng. deep background): ovo je neugodna kategorija, koju treba izbegavati kad god je mogu}e. Informacija koja se dobije pod ovim uslovima mo`e da se pojavi u tekstu, ali se izvor ne navodi. To zna~i da nema na~ina da obavestimo ~itaoce odakle ona poti~e, pa zato tako uslovljenu informaciju vrlo nerado prihvatamo. Informacije dobijene na ovaj na~in mo`ete da koristite kao polazi{te za dalje istra`ivanje. Nije za objavljivanje (eng. off the record): ova kategorija je najneugodnija od svih, jer mnogi ovaj izraz upotrebljavaju pogre{no. Prema na{oj definiciji, ovakva informacija nije za objavljivanje niti mo`e da se koristi za dalje istra`ivanje. Mnogo izvora, me|utim, uklju~uju}i i neke vrlo upu}ene zvani~nike, koristi ovaj izraz podrazumevaju}i da on zna~i ”nemojte ga pripisati meni“. Moramo zato da budemo vrlo pa`ljivi kada imamo posla sa izvorom koji pripada ovoj kategoriji. Ukoliko on tra`i samo da informacija ne bude pripisana njemu, moramo mu objasniti razliku i dogovoriti se s njim na koji na~in }e biti pomenut u tekstu. Ako izvor pod formulacijom ”nije za objavljivanje“ podrazumeva isto {to i mi, onda i ne treba da ~ujemo {ta ima da ka`e. Ne `elimo da nam ruke budu vezane time {to nam je izvor saop{tio ne{to {to ne mo`emo da upotrebimo, jer je dobijeno uz napomenu ”nije za objavljivanje“.

Eti~ki kodeksi 222

E

T

I

K

A

Alternativa kategoriji ”nije za objavljivanje“ jeste ”usmeravanje“ (eng. for guidance). Izvor mo`e da bude spreman da nam da informaciju koja }e nas usmeriti ili podsta}i da tragamo u odre|enom pravcu, pod uslovom da njegove komentare ne koristimo kao osnov da ne{to objavimo. Takav je, na primer, bio odnos izme|u Dubokog grla i Boba Vudvorda i Karla Bernstina. Takvo usmeravanje mo`e da bude korisno, iako ne mo`emo odmah da ga upotrebimo u tekstu. Ne dozvoljavamo izvorima da promene osnovna pravila o citiranju izjave po{to su izjavu ve} dali. Izjava data zvani~no ostaje zvani~na. Ponekad izvori pristaju na razgovor jedino ako obe}amo da }emo im pre objavljivanja pro~itati delove teksta u kojima ih direktno citiramo. Ovo mo`e da stvori te{ko}e. Ne `elimo da izvori promene prvobitnu izjavu, ali to nekada ne mo`emo da izbegnemo ili mo`emo da izbegnemo samo po cenu da izgubimo zvani~nu informaciju iz va`nog izvora. Ako se na|ete u takvoj sivoj zoni, posavetujte se sa urednikom. Neki novinari ~itaju izvorima tekst pre objavljivanja da bi bili sigurni da su ta~no naveli tehni~ke pojedinosti ili da bi ispravili sve gre{ke. Rutinska je pojava da izve{ta~ koji pokriva nauku sagovornicima pro~ita ceo tekst ili delove o nekoj uskostru~noj temi. Me|utim, nije na{e pravilo da to ~inimo redovno niti da tekst pokazujemo bilo kome van redakcije pre nego {to smo zavr{ili s pisanjem. Novinar koji nije siguran da li izvoru treba ne{to da pro~ita pre objavljivanja treba najpre da se posavetuje sa svojim urednikom.

Eti~ki kodeksi 223

Mesto i datum Mesto se navodi da bismo nazna~ili gde smo prikupili najva`nije informacije iz teksta, a ne gde su se odvijali doga|aji o kojima pi{emo. Na po~etku teksta ne pi{emo ”Hagerstaun“ zato {to smo razgovarali s tamo{njim stanovnicima telefonom; da bismo mogli da navedemo gradi} Hagerstaun kao mesto odakle se izve{tava, treba i da budemo u Hagerstaunu. Ime mesta i datum mogu da se navedu samo onda kada je bar jedan od dva ili vi{e autora nekog teksta bio u navedenom mestu pomenutog dana. Novinar koji se nalazi u jednom gradu, a pi{e o doga|ajima koji su se zbili negde drugde ne mo`e da navede ime grada o kome pi{e kao mesto iz kog izve{tava. Tako, na primer, novinar koji radi u na{em ~ika{kom dopisni{tvu, a pi{e o doga|ajima u Mi~igenu, mora da navede ^ikago kao mesto odakle izve{tava, ili i ne treba da navodi mesto. Urednici treba da odlu~e {ta je prikladnije. Ako tekst ima dva autora i ako je na po~etku navedeno ime mesta, sa datumom ili bez njega, onda je va`no da je bar jedan novinar bio u navedenom mestu i tamo obavio znatan deo svog izve{ta~kog posla. U tom slu~aju, prvo treba potpisati njega, i to u vrhu teksta. Ako izve{ta~ sa lica mesta nije obavio dovoljno posla da bi zaslu`io da bude potpisan kao prvi, onda mesto izve{tavanja i ne treba da se navodi. Takvi tekstovi treba da budu propra}eni bele{kom u kurzivu u kojoj }e biti navedeno ko je odakle izve{tavao. Bele{ka u kurzivu koristi se i da bi se ~itaocima saop{tila imena i mesto izve{tavanja

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

drugih va`nijih saradnika na tekstu, uklju~uju}i spoljne saradnike, stalne izve{ta~e i druge zaposlene u ”Postu“. Ako novinar mora da napusti mesto izve{tavanja pre nego {to po{alje tekst, {to se ~esto doga|a tokom rata ili politi~ke kampanje, mesto i datum mogu se navesti ako je novinar toga datuma jo{ bio u pomenutom mestu. Ako se tekst objavi kasnije, ime mesta u kome je izve{taj napravljen mo`emo da zadr`imo, ali ne i datum.
Prevela Ana Seli}

224

E

T

I

K

A

6
Dokumenta Saveta Evrope
Dokumenta Saveta Evrope

Evropska konvencija o ljudskim pravima
Rim, 4. novembra 1950.

1. Svako ima pravo na slobodu izra`avanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dr`ave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se mo`e podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

^lan 10. Sloboda izra`avanja

Parlamentarna skup{tina

Preporuka br. 1407 (1999)* Mediji i demokratska kultura
Skup{tina isti~e da mediji igraju klju~nu ulogu u stvaranju i razvoju demokratske kulture u svim zemljama. Informi{u}i javnost, oni oblikuju javno mnjenje i uti~u na pona{anje ljudi, a time i na njihove politi~ke stavove. Stoga mediji moraju biti slobodni, pluralisti~ki orijentisani i nezavisni, ali i dru{tveno odgovorni. To su i uslovi kojima oni sti~u op{te poverenje. Skup{tina u tom smislu podse}a na svoju rezoluciju br. 1003 (1993) o novinarskoj etici. Slobodni mediji ne mogu se razvijati u nedemokratskoj zemlji. Zato su politi~ari obavezni da obezbede politi~ke i zakonske uslove u kojima }e mediji delovati slobodno, i da garantuju individualne slobode i druga osnovna ljudska prava. Sama po sebi, koli~ina medijskih informacija, pogotovo kada medija ima mnogo, ne garantuje njihovu raznovrsnost i kvalitet, kao {to ni intenzitet komunikacije ne garantuje da }e ljudi samo zahvaljuju}i tome postati sposobniji i pozvaniji da donose odluke i uti~u na proces odlu~ivanja.
*Debata u Skup{tini odr`ana 29. aprila 1999. (15. zasedanje). (Pogledati Dokument br. 8355, izve{taj Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. D`arab). Skup{tina je usvojila tekst 29. aprila 1999, na 15. zasedanju.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

225

Medijska situacija u Evropi razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od kulturne tradicije, ekonomske mo}i, snage demokratskih institucija i stepena profesionalizma. Otvaranjem gotovo svih zemalja na kontinentu i pove}anjem saradnje i integracionih procesa, uz stalno unapre|ivanje informacionih tehnologija, mediji se sve vi{e suo~avaju sa istovetnim problemima, bez obzira na zemlju u kojoj se nalaze. Re{avanje tih problema zahteva uskla|en pristup. Nezavisnost medija i dalje predstavlja jedno od najte`ih pitanja. ^ak i u zemljama sa duboko ukorenjenom demokratskom tradicijom, pravo na izno{enje ~injenica i mi{ljenja ponekad biva ograni~eno. Metodi kojima se to posti`e variraju od blagog ograni~avanja pristupa informacijama zahvaljuju}i dr`avnom monopolu na papir i distribuciju {tampe, uskra}ivanja dozvola za rad radio i TV stanicama (ili uvo|enja ozbiljnih ograni~enja na njihovo izdavanje), do krivi~nog gonjenja, zatvaranja {tampanih i elektronskih medija, fizi~kih pretnji i nasilja. Delikatan odnos izme|u slobode izra`avanja i prava gra|anina na objektivnu i ta~nu informaciju predstavlja jo{ jedan stalan i ozbiljan problem. Mediji se i dalje koriste kao sredstvo za li~ne i politi~ke obra~une. Rastu}a komercijalizacija i konkurencija u medijskoj oblasti primorava ~ak i ozbiljne medije da se priklone takozvanoj standardizaciji i senzacionalizmu, povr{nom tretiranju ozbiljnih tema i davanju velikog prostora doga|ajima iz crne hronike. Po pravilu, smatra se da javni servisi (koje ne treba poistove}ivati sa dr`avnim medijima) samim tim {to su javni ve} predstavljaju garanciju da }e svi segmenti javnosti, uklju~uju}i i manjinske grupe, imati pristup programima koji su raznovrsni i li{eni predrasuda, da na njih ne}e uticati ni vlasti ni politi~ke partije, i da }e u njima informativne, obrazovne, kulturne i zabavne emisije biti zastupljene u po`eljnoj razmeri. I javni servisi, me|utim, izlo`eni su politi~kim i ekonomskim pritiscima i ugro`eni u konkurenciji sa komercijalnim programima koji, zahvaljuju}i modernim informacionim tehnologijama, postaju sve jeftiniji i dostupniji. Imaju}i u vidu da se jednom dru{tvu demokratska kultura ne mo`e nametnuti, i da su neophodni svesni i stalni napori da bi se ona razvila i osposobila da primereno reaguje na nove izazove, Skup{tina preporu~uje Komitetu ministara da podrobno prati stanje slobode {tampe i u zemljama ~lanicama i u onima koje to nisu, sa slede}im ciljem: – da se vr{i moralni i politi~ki pritisak na vlade koje kr{e slobodu izra`avanja; – da se odbrane i za{tite novinari koji su `rtve kr{enja slobode izra`avanja; – da se nastavi pomo} i programi saradnje usmereni na reformu medijskih zakona, a posebno u pogledu slede}eg: – usvajanja jasnih uputstava o dostupnosti informacija i funkcionisanju vladinih servisa za {tampu i obezbe|ivanja da se ta uputstva po{tuju na svim nivoima; – razrade uputstava koja se odnose na pravo na privatnost i objavljivanje informacija o nosiocima javnih i politi~kih funkcija u skladu sa pred-

Dokumenta Saveta Evrope 226

E

T

I

K

A

lozima iz skup{tinske rezolucije br. 1165 (1998) o pravu na privatnost; – metodolo{ke i prakti~ne pomo}i zemljama ~lanicama i onima koje to nisu, a kojima je ona potrebna u obezbe|ivanju ravnopravnog medijskog tretmana tokom predizbornih kampanja; – da se obezbedi primena zakona i pravila za za{titu slobode izra`avanja i drugih osnovnih ljudskih prava, uklju~uju}i i prava dece, u skladu sa principima Saveta Evrope, a posebno ~lana 10 Evropske povelje o ljudskim pravima; – da se osna`e oni aspekti medijskih programa posve}eni demokratskom gra|anskom obrazovanju i razvoju i u~vr{}ivanju demokratske stabilnosti; – da se nastavi pomo} u razvoju javnih servisa u Centralnoj i Isto~noj Evropi u skladu sa Preporukom br. R (96) 10 i nastavi pra}enje razvoja u ovoj oblasti {irom Evrope; – da se podstakne razvoj regulacionih mehanizama u samim medijima time {to bi se posebno isticali i navodili pozitivni primeri i da se ustanovi poseban okvir za informisanje o propisima i internim propisima koji se ti~u novih komunikacionih i informacionih servisa; – da se posveti ve}a pa`nja pitanju nezavisnosti medija u kontekstu tr`i{ne konkurencije i globalizacije na slede}e na~ine: – razmatranjem na~ina za obezbe|ivanje ure|iva~ke nezavisnosti u zemljama u kojima ekonomski uslovi ne dozvoljavaju medijskim ku}ama da nezavisno funkcioni{u; – nastavljenjem rada na ukrupnjavanju medija, pru`anjem prakti~ne pomo}i zemljama ~lanicama u skladu s postoje}im preporukama, sa naglaskom na pitanja vidljivosti vlasni{tva i finansiranja; – razvijanjem obrazovanja o medijima i onog koje mogu omogu}iti sami mediji, tako {to }e se vlasti podsticati da ~ine slede}e: – stvarati uslove za obrazovanje i obu~avanje novinara kako bi oni dostigli najvi{e standarde profesionalizma i novinarske etike; – razvijati medijsku pismenost u {kolama, i onu vezanu za {tampane medije i onu vezanu za elektronske medije, u skladu sa Preporukom br. 1276 (1995) o snazi dejstva slike, na primer tako {to }e upoznavati |ake sa etikom novinarskog pona{anja i podsticati ih da prave {kolske novine i radio i TV emisije u saradnji sa profesionalnim novinarima; – obezbediti bolju koordinacija izme|u pojedinih tela Saveta Evrope koja se bave saradnjom i programima pomo}i u medijskoj sferi i unaprediti saradnju sa medijskim udru`enjima i nezavisnim telima kao {to su komisije za `albe i nevladine organizacije, uklju~uju}i i one koje predstavljaju medijske korisnike; – podsticati unapre|enje saradnje i komplementarnost medijskih programa koje sprovode me|unarodne organizacije, posebno Evropska unija, UNESKO i OEBS.
Prevela Ana Seli}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

227

Dokumenta Saveta Evrope

Parlamentarna skup{tina
Dokumenta Saveta Evrope

Preporuka 1277 (1955) Migranti, etni~ke manjine i mediji*
1. Imigranti i etni~ke manjine deo su evropskog identiteta. Velike zajednice imigrantskog porekla stalno su naseljene u evropskim zemljama i doprinose njihovom bogatstvu i raznolikosti. 2. Na~in na koji se mediji bave temama posve}enim imigrantima i etni~kim grupama ima velik uticaj na javno mnjenje. Mada mediji predstavljaju va`an instrument u borbi protiv rasizma, ksenofobije, predrasuda i stereotipa, oni mogu bitno da uti~u i na pojavljivanje i ja~anje takvih pogleda. 3. Migranti i etni~ke manjine imaju pravo da u medijima budu predstavljeni sveobuhvatno i nepristrasno. To je preduslov da svi gra|ani imaju racionalniji pogled na imigraciju i multikulturalizam i prihvate osobe imigrantskog porekla i pripadnike etni~kih manjina kao ravnopravne ~lanove svog dru{tva. Objektivna slika o njima pre svega se mo`e posti}i odgovornim pristupom profesionalaca u medijima i omogu}avanjem da migranti i etni~ke manjine imaju bolji pristup medijima na svim nivoima. Skup{tina smatra da je od ogromne va`nosti da mediji i nadle`ne vlasti u~ine sve {to je u njihovoj mo}i da se ti ciljevi postignu. 4. Mediji su, tako|e, va`no sredstvo za informisanje migranata o zemlji doma}inu, njenoj kulturi i jeziku, i mogu da doprinesu uspostavljanju spona izmedju migranata i dru{tva u koje su do{li. Isto tako, oni mogu da omogu}e migrantima da budu u vezi sa zemljom porekla, da se iska`u i komuniciraju sa ostalim pripadnicima svoje zajednice. 5. Stoga, Skup{tina preporu~uje da Komitet ministara u~ini slede}e: i. da podstakne, preko nadle`nih tela Saveta Evrope, udru`enja koja okupljaju profesionalce iz medija da, ukoliko to ve} nisu u~inila, pripreme kodekse pona{anja sa eti~kim na~elima kojima }e se ti profesionalci rukovoditi u svom radu; ii. pru`i institucionalnu i finansijsku podr{ku za uspostavljanje godi{nje evropske nagrade medijskim profesionalcima i organima koji su se istakli u borbi protiv netolerancije i rasizma, predstavljaju}i migrante i etni~ke manjine na nepristrasan i uravnote`en na~in; iii. nalo`i Evropskom komitetu protiv rasizma i netolerancije da obrati posebnu pa`nju na zakone i politiku u borbi protiv rasizma i netolerancije u medijima u zemljama ~lanicama; iv. pozove zemlje ~lanice da: a) dosledno sprovode zakone koji zabranjuju podstrekavanje rasizma i fa{izma umedijimai, gdeje topotrebno,donesu ili dopune takvezakone;
*Skup{tinska debata od 30. juna 1995. (24. zasedanje). (Videti Dokument 7322, izve{taj Komiteta za migracije, izbeglice i demografiju, izvestioci: g-|a Agijar i g-din Vaskes). Skup{tina je usvojila tekst 30. juna 1995, na 24. zasedanju.

228

E

T

I

K

A

b) omogu}e pripadnicima imigrantskih zajednica i etni~kih manjina bolji pristup obrazovanju i tr`i{tu rada; c) uspostave, u saradnji sa medijskom industrijom, programe obrazovanja i obu~avanja namenjene osobama imigrantskog porekla i pripadnicima etni~kih manjina, i tako im pru`e pravu {ansu da se zaposle u medijskom sektoru; d) podstaknu organizaciju seminara i kurseva za obuku pripadnika medijske profesije na temu interkulturalnog obrazovanja i uvo|enje nastave u obrazovnim ustanovama na kojima se novinari {koluju o eti~kim pitanjima vezanim za problem netolerancije; e) procenjuju s vremena na vreme kvalitet medijskih ostvarenja o imigrantima i etni~kim manjinama i dodeljuju nagrade onima koji su se u pokrivanju tema iz ove oblasti posebno istakli; f) podsti~u i javne i privatne medije da preuzmu odgovornu ulogu u borbi protiv rasizma i ksenofobije, tako {to }e objektivno obra|ivati teme koje se odnose na migrante i etni~ke manjine, i da pru`aju odgovaraju}em broju predstavnika ovih grupa priliku da se zaposle u ve}im radio i TV stanicama; g) uporno nastoje da zvani~ne slu`be za odnose s javno{}u daju potpune i nepristrasne informacije o temama vezanim za migrante i etni~ke manjine; h) pomognu u stvaranju i emitovanju programa o odnosima izme|u razli~itih zajednica i imigraciji, uklju~uju}i i programe na jezicima migranata; i) podsti~u lokalne medije da prave programe ~iji je cilj da se pospe{i integracija migranata i njihovo u~e{}e u `ivotu lokalne zajednice; j) promovi{u, preko Fondacije ”Jurimid`is“ (Eurimages Fund), na osnovu Evropske konvencije o kinematografskoj koprodukciji, koprodukciju filmova ~iji su producenti iz zemalja iz kojih migranti poti~u, kao i filmova ~ija su tema migranti i etni~ke manjine; k) ratifikuju, ukoliko to ve} nisu u~inile, Evropsku konvenciju o prekograni~noj televiziji.
Prevela Ana Seli}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

229

Dokumenta Saveta Evrope

Parlamentarna skup{tina
Dokumenta Saveta Evrope

Rezolucija 1142 (1997) Parlamenti i mediji*
1. Skup{tina je svesna te{ko}a s kojima se parlamenti suo~avaju u nastojanju da o~uvaju svoju ulogu najzna~ajnije institucije demokratskog dru{tva. Ve}ina gra|ana u gotovo svim evropskim zemljama smatra da ne u~estvuje u dovoljnoj meri u radu parlamenta ili da je ~ak potpuno isklju~ena iz rasprava koje se u njima vode, da nije obave{tena o pitanjima koja su na dnevnom redu, niti o radu parlamenta uop{te. 2. Komunikacija je od su{tinskog zna~aja za prevazila`enje jaza koji deli izabrane predstavnike od samih gra|ana. U cilju boljeg dijaloga sa gra|anima, parlamenti bi trebalo da vi{e sara|uju sa medijima. 3. U trci za zaradom, me|utim, ve}ina sredstava masovnih komunikacija prinu|ena je da se prikloni temama iz oblasti zabave ili spektakularnim doga|ajima, zbog ~ega rad parlamenta te{ko dobija medijsku pa`nju. 4. Osim toga, parlamenti u brojnim evropskim zemljama – za razliku od vlada – sporije preuzimaju inicijativu i donose politi~ke odluke, te ih mediji zapostavljaju daju}i vi{e prostora vladama, {to naru{ava poverenje u parlament kao instituciju. 5. Po prirodi svog posla, parlamenti ne mogu reagovati na doga|aje istom brzinom kao vlade. Isto va`i i za parlamentarnu proceduru, koja mora biti duga da bi se predlozi zakona mogli podrobno razmotriti, i koja ne mo`e da dr`i korak sa protokom informacija koji, zahvaljuju}i novim komunikacionim tehnologijama, postaje sve br`i. 6. Zna~aj parlamenata kao centralnih politi~kih foruma u poslednjih nekoliko godina je opao. Razlog tome je to {to se mediji opredeljuju za kratke i nekonvencionalne debate i komentare. 7. Slika medijske oblasti krajnje je slo`ena. Uz senzacionalisti~ke medije, koji ugro`avaju uspostavljanje konstruktivnog javnog dijaloga, kvalitetne novine i ~asopisi i ozbiljni elektronski javni servisi i dalje objektivno pokrivaju {irok spektar dogadjaja, uklju~uju}i i rad parlamenata. Oni odr`avaju visok profesionalni nivo te`e}i da {to bolje ostvare osnovne ciljeve svoje profesije: da informi{u, komentari{u, omogu}e komunikaciju izme|u razli~itih dru{tvenih grupa, omogu}e javnosti da razvije sopstveni kriti~ki sud. 8. Te`nja takvih medija da odr`e kvalitet, me|utim, ~esto biva ugro`ena zakonima tr`i{ta, te se raznovrsnost u medijskoj oblasti, neophodna za stvarno funkcionisanje demokratije, dovodi u pitanje. Parlamenti bi stoga trebalo da razmotre mere ~iji je cilj sa se o~uva uloga medija koji vode ra~una o kvalitetu svog proizvoda.
*Tekst je, u ime Skup{tine, usvojio Stalni komitet 7. novembra 1997. Videti Dokument 7905, izve{taj Komiteta za parlamentarne odnose i odnose s javno{}u, izvestilac: g. Lekberg.

230

E

T

I

K

A

9. Ukoliko se parlamenti ne prilagode modernim metodima komunikacije, drugi posrednici, koji koriste nove instrumente za izra`avanje volje gra|ana, mogu preuzeti njihovu ulogu. Zato parlamenti treba da prate realnosti dru{tva globalnih komunikacija. 10. Slu`be za informisanje u parlamentima trebalo bi da, u interesu javne rasprave, razmotre {to {iru primenu novih informacionih tehnologija u sklopu svojih aktivnosti. To, me|utim, zahteva velika ulaganja i mnogi parlamenti za to nemaju sredstava. 11. Skup{tina pozivanacionalne parlamenteda hitnorazmotreslede}emere: i. obezbe|ivanje ve}e javnosti rada parlamenata, ~ak i pojedinih odbora, i to pitanje posmatrati ne samo kao stavku u svojoj politici komunikacija, ve} i kao politi~ko pitanje od prvorazrednog zna~aja, od koga direktno zavisi delovanje demokratije; ii. uspe{nije kori{}enje klasi~ne komunikacione metode i nove informacione tehnologije, a posebno time {to }e: a. omogu}iti najbolje mogu}e uslove za rad novinara, pre svega skup{tinskih izve{ta~a; b. osigurati brzo izve{tavanje o raspravama, pored ostalog i tako {to }e zapisnici i transkripti rasprava biti objavljivljeni {to je mogu}e pre; c. otvarati stalne i direktne elektronske komunikacione veze sa javno{}u i novinarima; d. stavljati na uvid javnosti sva dokumenta o kojima se u parlamentu raspravlja, da bi se pre njihovog usvajanja podstakla javna rasprava o njima. iii. koristiti savete stru~njaka za komunikacije; iv. pripremati stru~ne pravne tekstove na jeziku koji prose~na publika lako razume; v. po~eti sa preuzimanjem inicijative u javnoj raspravi i utvr|ivati na~ine da se procedura pojednostavi, a proces dono{enja odluka ubrza; vi. podsticati svoje slu`be za informisanje i komunikacije da pripremaju saop{tenja o zakonima koji su na dnevnom redu u kojima }e u sa`etoj formi obave{tavati one novinare i profesionalne krugove za koje su ti zakoni zna~ajni o njihovoj prirodi i karakteru; vii. organizovati seminare za novinare o radu parlamenta sa ciljem da ih upoznaju sa zakonodavnom procesom, parlamentarnom procedurom, kao i o odnosima izme|u parlamenata i me|unarodnih institucija. Posebnu pa`nju treba posvetiti novinarima iz lokalnih i regionalnih novina i ~asopisa; viii. stvarati mre`u na Internetu koja omogu}ava gra|anima da interaktivno komuniciraju sa predstavnicima u parlamentu i slu`bama za informisanje u parlamentima; ix. iznalaziti na~ine da se podstakne otvaranje nezavisnih TV kanala koji }e pratiti rad parlamenta, kao {to se radi u nekoliko evropskih zemalja, Sjedinjenim Dr`avama i Kanadi;

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

231

Dokumenta Saveta Evrope

Dokumenta Saveta Evrope

x. pomagati fiskalnim i drugim merama one medije koji nastoje da izve{tavaju kvalitetno i nepristrasno, a koje tr`i{na utakmica dovodi u krajnje nepovoljan polo`aj.
Prevela Ana Seli}

Parlamentarna skup{tina

Rezolucija br. 1003 (1993) Novinarska etika*
Skup{tina potvr|uje slede}a eti~ka na~ela novinarstva i smatra da ova profesija treba da ih primenjuje {irom Evrope.

Vest i stav 1. Osim zakonskih prava i obaveza po osnovi va`e}ih pravnih normi, mediji imaju moralnu odgovornost prema gra|anima i dru{tvu, {to se mora ista}i u dana{nje vreme, kada informacije i komunikacije igraju veoma va`nu ulogu u oblikovanju li~nih stavova gra|ana i u razvoju dru{tva i demokratskog `ivota. 2. Novinarska profesija podrazumeva prava i obaveze, slobode i odgovornosti. 3. Osnovno na~elo svakog eti~kog promi{ljanja novinarstva jeste da se izme|u vesti i stavova mora povu}i jasna granica, kako bi se onemogu}ilo da budu pobrkani. Vest je informacija o ~injenicama i podacima, a stavovi prenose misli, ideje, verovanja ili vrednosne sudove medijskih kompanija, izdava~a ili novinara. 4. Emitovanje vesti treba da se zasniva na istinitosti, koja se obezbe|uje odgovaraju}im sredstvima provere i dokazima, nepristrasnim predstavljanjem, opisivanjem i izlaganjem. Glasine se ne smeju me{ati sa ve{}u. Novinski naslovi i podnaslovi moraju {to vernije da odra`avaju su{tinu iznesenih ~injenica i podataka. 5. Izra`avanje mi{ljenja mo`e da podrazumeva stavove ili komentare o op{tim idejama ili primedbe na vesti o aktuelnim doga|ajima. Iako su stavovi nu`no subjektivni i stoga ne mogu i ne treba da budu podvrgnuti kriterijumu istinitosti, moramo obezbediti da se izra`avaju iskreno i eti~ki. 6. Mi{ljenja u vidu komentara o doga|ajima ili postupcima koji se ti~u pojedinaca ili institucija ne treba da nastoje da negiraju ili skrivaju stvarne ~injenice ili podatke.
*Rasprava u Skup{tini, 1. juli 1993. godine (42. zasedanje) (videti Dokument 6854, izve{taj Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. Nunjes Enkabo). Tekst usvojen na Skup{tini, 1. jula 1993. godine (42. zasedanje).

232

E

T

I

K

A

Pravo na informaciju kao osnovno ljudsko pravo – izdava~i, vlasnici i novinari 7. Posao medija je ”medijacija“, pru`anje usluge informisanja, a prava koja im pripadaju u sferi slobode informisanja zavise od onih kojima se obra}aju, to jest od gra|ana. 8. Pravo na informaciju osnovno je pravo koje je podr`ano praksom Evropske komisije i Suda za ljudska prava na osnovu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, i priznato u ~lanu 9 Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji, kao i u svim demokratskim ustavima. Nosilac ovog prava je gra|anin, koji ima i izvedeno pravo da zahteva da se informacija koju pribavljaju novinari prenosi istinito, u slu~aju vesti, i iskreno, u slu~aju mi{ljenja, bez uplitanja bilo javnih organa vlasti, bilo privatnog sektora. 9. Javni organi vlasti ne smeju smatrati da je informacija njihovo vlasni{tvo. Reprezentativnost tih organa obezbe|uje pravnu osnovu nastojanjima da se jem~i i {iri pluralizam u medijima i osigura stvaranje neophodnih uslova za slobodu izra`avanja, prava na informisanje i za spre~avanje cenzure. Komitet ministara je svestan ove ~injenice, {to je pokazao i Deklaracijom o slobodi izra`avanja i informisanja, koju je usvojio 29. aprila 1982. godine. 10. Kada je re~ o novinarstvu, mora se imati na umu da se ono oslanja na medije, koji su deo korporativne strukture u okviru koje se mora praviti razlika izme|u izdava~a, vlasnika i novinara. U tom cilju, pored o~uvanja slobode medija, treba {tititi i slobodu u samim medijima, koji se moraju ~uvati od unutra{njih pritisaka. 11. Medijske organizacije moraju se smatrati posebnim dru{tvenoekonomskim agencijama ~iji poslovni ciljevi moraju da budu ograni~eni uslovima za obezbe|ivanje pristupa osnovnim pravima. 12. Novinske organizacije moraju biti otvorene u pogledu vlasni{tva i upravljanja, a gra|anima treba omogu}iti da jasno ustanove identitet vlasnika i obim njihovog ekonomskog interesa u medijima. 13. U okviru novinskih organizacija, izdava~i i novinari moraju da sara|uju, imaju}i na umu da je legitimno uva`avanje ideolo{ke orijentacije izdava~a i vlasnika ograni~eno apsolutnim zahtevima za istinitim izve{tavanjem i eti~kim stavovima. Ovo je od su{tinskog zna~aja ako ho}emo da po{tujemo osnovno pravo gra|ana na informaciju. 14. Pomenuti zahtevi su takvi da moramo bolje za{tititi slobodu izra`avanja novinara, jer oni, kona~no, i jesu glavni izvor informacija. U skladu s tim, obavezni smo da zakonski pro{irimo i razjasnimo prirodu klauzule o savesti i za{tite poverljivih izvora uskla|uju}i nacionalne odredbe o tome, kako bi bile primenljive u {irem kontekstu demokratske Evrope. 15. Ni izdava~i i vlasnici, ni novinari ne treba da smatraju da je informacija njihovo vlasni{tvo. Novinske organizacije ne treba da se odnose prema informaciji kao prema robi, ve} kao prema osnovnom pravu gra|ana. Zato mediji ne treba da eksploati{u ni kvalitet, ni sadr`aj vesti ili mi{ljenja radi uve}avanja broja ~italaca ili slu{alaca/gledalaca, sa ciljem da pove}aju prihod od ogla{avanja.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

233

Dokumenta Saveta Evrope

Dokumenta Saveta Evrope

16. Ako ho}emo da obezbedimo eti~an odnos prema informaciji, treba da imamo u vidu da su njena ciljna publika pojedinci, a ne masa.

Uloga novinarstva i njegova eti~ka aktivnost 17. Informacija i komunikacija, onako kako ih novinarstvo prenosi putem medija, uz sna`nu podr{ku novih tehnologija, od odlu~uju}eg je zna~aja za razvoj pojedinca i dru{tva. Ovo je neophodno za demokratski `ivot, jer ako }e se demokratija razvijati u potpunosti, gra|anima mora da se jem~i u~e{}e u javnim poslovima. Dovoljno je re}i da to u~e{}e ne bi bilo mogu}e da gra|ani o javnim poslovima ne primaju informacije koje su im potrebne i koje su mediji du`ni da plasiraju. 18. Zna~aj informacija, posebno radio i televizijskih vesti, za kulturu i obrazovanje istaknut je u skup{tinskoj preporuci 1067. Njeni efekti na javno mnjenje o~igledni su. 19. Bilo bi pogre{no na osnovu zna~aja ove uloge zaklju~iti da mediji, zapravo, predstavljaju javno mnjenje ili da bi trebalo da zamene odre|ene funkcije javnih organa vlasti ili institucija obrazovnog ili kulturnog karaktera, kao {to su {kole. 20. To bi zna~ilo transformisanje medija i novinarstva u vlast ili kontravlast (”mediokratiju’’), iako oni ne bi predstavljali gra|ane ili podlegali istoj demokratskoj kontroli kao javni organi vlasti, niti bi posedovali stru~no znanje odgovaraju}ih kulturnih ili obrazovnih ustanova. 21. Prema tome, novinarstvo ne treba da menja istinite, nepristrasne informacije ili iskrene stavove, niti da ih koristi za potrebe medija u poku{aju stvaranja ili oblikovanja javnog mnenja, jer njegova legitimnost po~iva na prakti~nom po{tovanju osnovnog prava gra|ana na informaciju kao delu po{tovanja demokratskih vrednosti. U tom smislu, legitimno istra`iva~ko novinarstvo ograni~eno je ta~no{}u podataka i iskreno{}u mi{ljenja, i nespojivo sa novinarskim kampanjama koje se vode na osnovu prethodno usvojenih stavova i posebnih interesa. 22. U novinarstvu vesti i mi{ljenja moraju uva`avati pretpostavku nevinosti, naro~ito u slu~ajevima koji su jo{ sub judice, i moraju da se uzdr`avaju od dono{enja sudova. 23. Pravo pojedinca na privatnost mora se po{tovati. Osobe na javnim funkcijama imaju pravo na za{titu svoje privatnosti, osim u slu~ajevima kada njihov privatni `ivot mo`e da uti~e na njihov javni `ivot. ^injenica da neko ima javnu funkciju ne li{ava ga prava na po{tovanje njegove privatnosti. 24. Poku{aj uspostavljanja ravnote`e izme|u prava na po{tovanje privatnosti iz ~lana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobode izra`avanja iz ~lana 10, valjano je dokumentovan nedavnim slu~ajem iz sudske prakse Evropske komisije i Suda za ljudska prava. 25. U novinarskoj profesiji cilj ne opravdava sredstvo, stoga se do informacije mora dolaziti legalnim i eti~nim sredstvima. 26. Na zahtev zainteresovanih lica, mediji moraju ispraviti, bezuslovno i hitno, svaku la`nu ili pogre{nu vest ili mi{ljenje koje su preneli, sa svim bit-

234

E

T

I

K

A

nim informacijama. Nacionalnim zakonodavstvom treba predvideti odgovaraju}e sankcije i, gde je to primenljivo, i od{tetu. 27. Sa ciljem da se primena i upra`njavanje ovog prava usklade u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope, moramo primenjivati Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor – polo`aju pojedinca u odnosu na {tampu, koju je usvojio Komitet ministara 2. jula 1974. godine, i relevantne odredbe Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji. 28. Kako bi se obezbedio visok kvalitet rada i nezavisnost novinara, mora im se jem~iti pristojna plata, odgovaraju}i radni uslovi i olak{ice. 29. U odnosima koje novinar tokom svog rada odr`ava sa javnim organima vlasti ili razli~itim sektorima privrede treba izbegavati bilo kakvo u~e{}e koje mo`e da na{kodi nezavisnosti i nepristrasnosti novinarstva. 30. Sporne ili senzacionalne vesti u novinarstvu ne smeju se me{ati sa temama o kojima je bitno dati informaciju. Novinar ne sme da radi svoj posao sa prevashodnom namerom da osigura sebi ugled ili li~ni uticaj. 31. S obzirom na slo`enost procesa obezbe|ivanja informacija, koji se sve vi{e zasniva na kori{}enju novih tehnologija, brzini i sa`etosti, od novinara se mora tra`iti da imaju odgovaraju}e profesionalno obrazovanje.

Dokumenta Saveta Evrope 235

Pravila koja se odnose na ~lanove redakcije 32. U novinarskom poslu izdava~i, vlasnici i novinari `ive jedni pored drugih. Zato je potrebno da se uspostave pravila koja se odnose na ~lanove redakcije, ~ime bi se uredili profesionalni odnosi novinara, izdava~a i vlasnika u medijima, nezavisno od uobi~ajenih pravila iz oblasti radnih odnosa. Tim pravilima moglo bi se predvideti i osnivanje redakcijskih odbora. Sukobi i slu~ajevi posebne za{tite 33. U dru{tvu ponekad, pod pritiskom okolnosti, kao {to su terorizam, diskriminacija manjina, ksenofobija ili rat, nastaju napetosti i sukobi. U takvim situacijama, mediji imaju moralnu obavezu da brane demokratske vrednosti: po{tovanje dostojanstva ~oveka, re{avanje problema mirnim, tolerantnim sredstvima i, shodno tome, da se suprotstavljaju nasilju i jeziku mr`nje i sukobljavanja, odbacuju}i svaki vid diskriminacije na osnovu kulture, pola ili veroispovesti. 34. Niko ne treba da ostane neutralan kada je re~ o odbrani demokratskih vrednosti. U tom cilju, mediji su du`ni da igraju zna~ajnu ulogu u spre~avanju napetosti i moraju da podsti~u uzajamno razumevanje, toleranciju i poverenje izme|u razli~itih zajednica u regionima u kojima prevladavaju sukobi, kao {to je Generalni sekretar Saveta Evrope re{ena da u~ini svojim merama za ja~anje poverenja u biv{oj Jugoslaviji. 35. Uzimaju}i u obzir veoma specifi~an uticaj medija, naro~ito televizije, na stavove dece i mladih ljudi, mora se nastojati da se ne emituju emisije, poruke ili slike kojima se veli~a nasilje, prikazuje seks i potro{a~ki mentalitet ili se namerno koristi neprikladan jezik.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Etika i samoregulativa u novinarstvu 36. Uzimaju}i u obzir nu`ne uslove i osnovna na~ela pobrojane u prethodnom tekstu, mediji se moraju obavezati na po{tovanje ~vrstih eti~kih na~ela kojima se jem~i sloboda izra`avanja i osnovno pravo gra|ana da primaju istinite informacije i iskrene stavove. 37. Radi nadgledanja primene ovih na~ela, moraju se formirati organi ili mehanizmi samoregulative koji bi uklju~ivali izdava~e, novinare, udru`enja korisnika medija, stru~njake iz akademskih krugova i sudije. Oni }e biti odgovorni za dono{enje odluka o po{tovanju eti~kih uputstava u novinarstvu, uz prethodno obavezivanje medija da }e bitne odluke objaviti. Time bi se omogu}ilo gra|aninu, koji ima pravo na informaciju, da donese pozitivan ili negativan sud o radu i kredibilitetu novinara. 38. Organi i mehanizmi samoregulative, kao i udru`enja korisnika medija i odgovaraju}e univerzitetske katedre, mogli bi svake godine da objavljuju a posteriori istra`ivanja o istinitosti informacija koje su preneli mediji, porede}i vesti sa ~injenicama. To bi poslu`ilo kao barometar verodostojnosti, {to bi gra|ani ubudu}e mogli da koriste kao vodi~ za eti~ki standard koji je dostigao svaki pojedina~ni medij ili svaka rubrika, ili ~ak svaki novinar ponaosob. Odgovaraju}i korektivni mehanizmi mogli bi, istovremeno, da pomognu da se unapredi na~in na koji se obavlja novinarska profesija.
Prevela Gordana Komljenovi}

Dokumenta Saveta Evrope

Parlamentarna skup{tina

Rezolucija br. 1165 (1998) Pravo na privatnost*
Skup{tina podse}a na raspravu o aktuelnim pitanjima koju je vodila o pravu na privatnost tokom zasedanja u septembru 1997, nekoliko nedelja posle nesre}e u kojoj je Princeza od Velsa izgubila `ivot. Tom prilikom, neki predstavnici tra`ili su da se pravo na privatnost, posebno kada je re~ o javnim li~nostima, dodatno za{titi novom konvencijom na nivou Evrope, dok su drugi smatrali da je privatnost u dovoljnoj meri za{ti}ena nacionalnim zakonodavstvima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i da slobodu izra`avanja ne bi trebalo dovoditi u opasnost.
*Skup{tinska rasprava odr`ana 26. juna 1998. godine (24. zasedanje) (Videti Dokument 8130, izve{taj Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava, izvestilac: g. [vimer; Dokument 8147, mi{ljenje Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. Stas, i Dokument 8146, mi{ljenje Komiteta za socijalna, zdravstvena i porodi~na pitanja, izvestilac: g. Miteran). Skup{tina je usvojila tekst 26. juna 1998, na 24. zasedanju.

236

E

T

I

K

A

Da bi se to pitanje dublje prou~ilo, Komitet za pravna pitanja i ljudska prava organizovao je u Parizu 16. decembra 1996. javnu raspravu na kojoj su u~estvovale javne li~nosti ili njihovi zastupnici, kao i predstavnici medija. Pravo na privatnost, zagarantovano ~lanom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Skup{tina je ve} definisala u Deklaraciji o sredstvima masovnih komunikacija i ljudskim pravima, koja je deo Rezolucije br. 428 (1970), kao ”pravo na li~ni `ivot sa miminumom ometanja“. Imaju}i u vidu nove komunikacione tehnologije koje omogu}avaju prikupljanje i upotrebu li~nih podataka, postoje}a definicija trebalo bi da bude pro{irena tako da uklju~i i pravo li~nosti da ima kontrolu nad podacima koji se na nju odnose. Skup{tina je svesna da se pravo na privatnost ~esto kr{i, ~ak i u zemljama koje imaju zakone koji {tite privatnost, zato {to je privatni `ivot ljudi postao za odre|eni tip medija unosna roba. @rtve su uglavnom javne li~nosti, jer pojedinosti iz njihovog privatnog `ivota prodaju novine i pove}avaju gledanost i slu{anost elektronskih medija. U isto vreme, javne li~nosti moraju da shvate da poseban polo`aj koji zauzimaju u javnom `ivotu – u najve}em broju slu~ajeva po sopstvenom izboru – neizbe`no podrazumeva i ve}i pritisak na njihov privatan `ivot. Javne li~nosti su osobe imenovane na neku javnu funkciju i/ili osobe koje koriste javne resurse, a u {irem smislu i svi oni koji igraju neku ulogu u javnom `ivotu, bilo u politici, privredi, umetnosti, dru{tvenim delatnostima, sportu ili nekim drugim oblastima. Mediji vrlo ~esto ugro`avaju pravo na privatnost zaklanjaju}i se iza jednostranog tuma~enja prava na slobodu izra`avanja, zagarantovanog ~lanom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, i tvrdnje da njihova publika ima pravo da zna sve o javnim li~nostima. Izvesne ~injenice iz `ivota javnih li~nosti, naro~ito politi~ara, zaista su od interesa za gra|ane, te je stoga legitimno pravo publike, koja se sastoji od glasa~a, da bude informisana o tim ~injenicama. Stoga je potrebno na}i na~in da se usklade ta dva osnovna prava – pravo da ne~iji privatan `ivot bude za{ti}en i pravo na slobodu izra`avanja – oba zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Skup{tina jo{ jednom nagla{ava da ta dva osnovna prava – pravo svake osobe da se njen privatan `ivot po{tuje i pravo na slobodu izra`avanja – predstavljaju osnovna prava u svakom demokratskom dru{tvu. Ta prava nisu ni apsolutna, niti je i jedno od njih ve}e od drugog, jer su ona istovetne vrednosti. Skup{tina, me|utim, isti~e da pravo na privatnost, zagarantovano ~lanom 8. Evropske povelje o ljudskim pravima, omogu}ava nekoj osobi ne samo da bude za{ti}ena od ometanja od strane vlasti ve} i od ometanja od strane drugih pojedinaca i institucija, uklju~uju}i i sredstva masovnih komunikacija. Skup{tina smatra da sada, po{to su sve zemlje ~lanice ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i po{to mnogi nacionalni zakoni

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

237

Dokumenta Saveta Evrope

sadr`e odredbe koje garantuju takvu za{titu, nema nikakve potrebe da se usvaja nova konvencija koja bi garantovala pravo na privatnost. Skup{tina poziva sve vlade dr`ava ~lanica da, ukoliko u njihovim zemljama takvi zakoni ne postoje, usvoji zakone koji }e garantovati pravo na privatnost, ili da postoje}e zakone dopune rukovode}i se slede}im smernicama: – osoba ~ije je pravo na privatnost povre|eno mora imati zagarantovano pravo da podnese tu`bu u gra|anskoj parnici i tra`i nadoknadu {tete koju je pretrpela; – urednici i novinari mogu biti tu`eni za povredu prava na privatnost, pod istim uslovima kao i za klevetu; – kada objave podatke za koje se ispostavi da su neta~ni, urednici bi trebalo da budu obavezni da objave jednako upadljivu ispravku na zahtev onih kojih se to ti~e; – treba predvideti nov~ane kazne za one medije koji sistematski kr{e pravo na privatnost; zakonom treba zabraniti pra}enje i uporno nasrtanje na ljude da bi se oni fotografisali ili snimili kamerom na na~in koji ih ometa da `ive normalno i mirno ili ih i fizi~ki ugro`ava; – treba omogu}iti ljudima ~ije je pravo na privatnost povre|eno da u gra|anskoj parnici tu`e fotoreportere i druge direktno ume{ane osobe, za video i audio snimke i fotografije koji ne bi mogli biti napravljeni da fotoreporteri nisu neovla{}eno u{li na privatan posed; – treba omogu}iti osobi koja je saznala da }e o njoj biti objavljeni privatni podaci ili snimci iz njenog privatnog `ivota da pokrene hitan sudski postupak i tra`i zabranu {irenja tih podataka i snimaka, dok sud ne donese odluku da li je njen zahtev za za{titu privatnosti osnovan ili ne; – treba podsticati medije da donesu interne propise o objavljivanju takvih podataka i snimaka i ustanove telo kome `rtve kr{enja prava na privatnost mogu podneti `albu i od koga mogu tra`iti da njihova ispravka bude objavljena. Skup{tina poziva vlade onih zemalja koje jo{ nisu ratifikovale Konvenciju Saveta Evrope o za{titi pojedinaca u pogledu automatske obrade li~nih podataka da to u~ine bez odlaganja. Skup{tina tako|e poziva vlade zemalja ~lanica da u~ine slede}e: – podstaknu novinarska udru`enja da usvoje kriterijume za ~lanove profesije, kao i standarde za interne medijske propise i kodeks novinarskog pona{anja; – zatra`e da se u kurseve za obuku novinara uklju~i i kurs iz oblasti prava ~iji }e naglasak biti zna~aj prava na privatnost u odnosu na dru{tvo u celini; – podsti~u razvoj {ireg medijskog obrazovanja, kao deo obrazovanja o ljudskim pravima i odgovornostima, kako bi se u javnosti razvila svest o tome {ta pravo na privatnost zapravo podrazumeva; – omogu}e lak{i pristup sudovima i pojednostave zakonsku proceduru u vezi sa prekr{ajima koji se ti~u {tampe, kako bi prava ljudi ~ije je pravo na privatnost ugro`eno bila bolje za{ti}ena.
Prevela Ana Seli}

Dokumenta Saveta Evrope 238

E

T

I

K

A

Komitet ministara
Dokumenta Saveta Evrope

Preporuka br. (2003)13 Medijska distribucija informacija u vezi sa krivi~nim postupcima*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, smatraju}i da je cilj Saveta Evrope ostvarivanje ve}eg jedinstva izme|u njegovih ~lanica da bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko naslje|e; podse}aju}i na obaveze preuzete od strane dr`ava ~lanica prema osnovnom pravu na slobodu izra`avanja i informisanja koje garantuje ~lan 10. Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu ”Konvencija“), koje predstavlja jedan od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova napretka dru{tva i razvoja svakog pojedinca; podse}aju}i da mediji imaju pravo da obave{tavaju javnost zahvaljuju}i pravu javnosti da dobija informacije, uklju~uju}i informacije o pitanjima od op{teg interesa, na osnovu ~lana 10. Konvencije, i da imaju profesionalnu obavezu da to ~ine; podse}aju}i da prava na pretpostavku nevinosti, pravi~no su|enje i po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota po ~lanovima 6. i 8. Konvencije postavljaju su{tinske zahteve koji se mora,ju po{tovati u svakom demokratskom dru{tvu; isti~u}i zna~aj medijskog izve{tavanja u informisanju javnosti o krivi~nim postupcima, ~ine}i preventivnu funkciju krivi~nog prava vidljivom, i pru`anjem javnosti uvida u funkcionisanje pravosudnog krivi~nog sistema; imaju}i u vidu mogu}nost sukoba interesa koje {tite ~lanovi 6, 8. i 10. Konvencije i potrebu obezbje|ivanja ravnote`e izme|u ovih prava prema okolnostima svakog pojedina~nog slu~aja, kao i kontrolnu ulogu Evropskog suda za ljudska prava u garantovanju po{tovanja obaveza ugovorenih Konvencijom; podse}aju}i, pored toga, na pravo medija i novinara da formiraju stru~na udru`enja, u skladu sa pravom na slobodu udru`ivanja koje garantuje ~lan 11. Konvencije, koje ~ini jednu od osnova samoregulacije u oblasti medija; svestan brojnih inicijativa medija i novinara u Evropi za promovisanje odgovornog obavljanja novinarskog posla, bilo putem samoregulacije, bilo u saradnji sa dr`avom kroz okvir ko-regulacije; u `elji da promovi{e jasnu debatu o za{titi prava i interesa u okviru medijskog izve{tavanja o krivi~nim postupcima, kao i da podsti~e pozitivnu praksu u Evropi, omogu}avaju}i pristup medija krivi~nim postupcima; podse}aju}i na svoju Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor – polo`aju pojedinca u odnosu na {tampu, svoju Preporuku R (85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, svoju Preporuku R (97) 13 o
*Usvojio Komitet ministara 10. jula 2003, na 848. sastanku zamenika ministara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

239

zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane, i na svoju Preporuku R (97) 21 o medijima i promovisanju kulture tolerancije; isti~u}i zna~aj za{tite novinarskih izvora informisanja u okviru krivi~nih postupaka, u skladu sa svojom Preporukom R (2000) 7 o pravu novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija; imaju}i u vidu Rezoluciju br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima koja je usvojena na IV Evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih komunikacija (Prag, decembar 1994.) kao i Deklaraciju o budu}oj politici komunikacije koja je usvojena na VI Evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih komunikacija (Krakov, jun 2000.); podse}aju}i da cilj ove preporuke nije ograni~avanje normi za za{titu slobode izra`avanja koje su ve} na snazi u dr`avama ~lanicama, preporu~uje vladama dr`ava ~lanica, uz priznavanje razli~itosti nacionalnih pravnih sistema u pogledu krivi~nog postupka da: 1. preduzmu, ili, u slu~aju potrebe, oja~aju sve mjere koje smatraju neophodnim za sprovo|enje principa dodatih ovoj preporuci, u okviru njihovih ustavnih pravila, 2. obave naj{iru raspodelu ove preporuke i njoj dodatih principa, da ih u slu~aju potrebe prevedu, i 3. da sa njima posebno upoznaju sudske vlasti i policijske slu`be, kao i da ih stave na raspolaganje reprezentativnim organizacijama pravnika i i medijskih profesionalaca.

Dokumenta Saveta Evrope 240

Aneks Preporuke (2003) 13 Na~ela vezana za medijsku distribuciju informacija o krivi~nim postupcima Na~elo 1. - Informisanje javnosti putem medija Javnost treba da bude obavije{tena putem medija o aktivnostima sudskih vlasti i policijskih slu`bi. U skladu sa tim, novinari treba da slobodno izve{tavaju i da iznose komentare o funkcionisanju sudskog i krivi~nopravnog sistema, pri ~emu primjena dolje navedenih principa predstavlja jedina predvi|ena ograni~enja. Na~elo 2. - Pretpostavka nevinosti Po{tovanje principa pretpostavke nevinosti je sastavni dio prava na pravedan proces. Prema tome, mi{ljenja i informacije vezane za krivi~ne postupke koji su u toku mogu se iznositi ili pronositi u medijima samo ako se njima ne povrije|uje pravo osumnji~enog ili optu`enog da se smatra nevinim do dono{enja presude o krivici. Na~elo 3. - Istinitost informacije Sudske vlasti i policijske slu`be treba da pru`aju medijima samo potvr|ene informacije i one informacije koje se zasnivaju na razumnim

E

T

I

K

A

pretpostavkama. Ako se radi o drugom navedenom slu~aju, to treba jasno naglasiti sredstvima informisanja.

Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 4. - Pristup informaciji Kada novinari dobiju informaciju na zakonit na~in u okviru krivi~nih postupaka koji su u toku, od strane sudskih vlasti ili policijskih slu`bi, te vlasti i slu`be moraju staviti na raspolaganje takvu informaciju bez razlike svim novinarima koji ula`u ili su ulo`ili isti zahtev. Na~elo 5. - Sredstva za pru`anje informacija medijima Kad sudske vlasti i policijske slu`be same odlu~e da informi{u medije u okviru krivi~nih postupaka koji su u toku, one te informacije moraju pru`iti bez diskriminacije i, kad god je to mogu}e, to treba da rade ovla{}eni slu`benici putem saop{tenja za javnost ili konferencija za {tampu ili sli~nih dozvoljenih sredstava. Na~elo 6. - Redovno informisanje tokom krivi~nih postupaka U okviru krivi~nih postupaka od javnog interesa ili ostalih krivi~nih postupaka koji privla~e pa`nju javnosti, sudske vlasti i policijske slu`be bi trebale da obave{tavaju medije o svojim najva`nijim aktivnostima, pod uslovom da to ne naru{ava tajnost istrage niti policijsku istragu i da ne usporava postupak niti ometa postizanje rezultata. U slu~aju dugotrajnih krivi~nih postupaka, ovo informisanje treba da bude redovno. Na~elo 7. - Zabrana iskori{tavanja informacije Sudske vlasti i policijske slu`be ne treba da koriste informacije koje se odnose na krivi~ne postupke u toku u cilju sticanja profita ili u bilo kojem drugom cilju osim doprino{enja primjeni zakona. Na~elo 8. - Za{tita privatnosti u kontekstu krivi~nih postupaka koji su u toku Pri pru`anju informacija o osumnji~enim, optu`enim ili osu|enim licima, kao i o ostalim u~esnicima u krivi~nom postupku, mora se po{tovati njihovo pravo na za{titu privatnosti u skladu sa ^lanom 8. Konvencije. Posebna za{tita mora biti pru`ena maloljetnnim i drugim ranjivim licima, kao i `rtvama, svedocima i porodicama osumnji~enih, optu`enih i osu|enih lica. U svakom slu~aju, treba obratiti posebnu pa`nju na {tetne posljedice koje odavanje informacija koje omogu}avaju njihovu identifikaciju mo`e imati po lica navedena u ovom na~elu. Na~elo 9. - Pravo na ispravku ili pravo na odgovor Ne gube}i druge mogu}nosti `albe, svaka osoba koja je bila predmet neta~nog medijskog izve{tavanja ili klevete u okviru krivi~nih postupaka, mora imati pravo na ispravku ili odgovor, u zavisnosti od okolnosti, od strane

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

241

Dokumenta Saveta Evrope

datog medija. Pravo na ispravku se mo`e tako|e iskoristiti i za saop{tenja za javnost sudskih vlasti ili policijskih slu`bi koja sadr`e neta~ne informacije.

Na~elo 10. - Za{tita od pristrasnog uticaja U okviru krivi~nih postupaka, a posebno onih koje uklju~uju, ne-profesionalne porotnike i sudije, sudske vlasti i policijske slu`be treba da se uzdr`avaju od javnog izno{enja informacija koje nose rizik zna~ajnog prejudiciranja na pravi~nost postupka. Na~elo 11. - Negativni publicitet prije procesa Kad optu`eno lice mo`e da poka`e da je izno{enje informacija izazvalo ili }e vrlo verovatno izazvati kr{enje njegovog / njenog prava na pravedan proces, on/a mora imati mogu}nost za efikasnu sudsku `albu. Na~elo 12. - Prijem novinara Novinari moraju biti prihva}eni bez diskriminacije i bez prethodnog tra`enja akreditacije za sudska saslu{anja i progla{enja presude koja su otvorena za javnost. Oni ne smiju biti isklju~eni sa su|enja, osim ako ono nije zatvoreno za javnost u skladu sa ^lanom 6. Konvencije. Na~elo 13. - Pristup novinara sudnici Nadle`ne vlasti treba, osim ako to nije o~igledno neizvodljivo, da obezbijede novinarima dovoljno mjesta sudnicama u skladu sa njihovim zahtevima, ne isklju~uju}i prisustvo op{te javnosti. Na~elo 14. - Direktno izve{tavanje i snimanje u sudnicama Direktno izve{tavanje ili snimanje u sudnicama treba da bude omogu}eno sredstvima informisanja samo ako zakon ili nadle`ne sudske vlasti to eksplicitno dopu{taju. Ovakvo izve{tavanje mo`e biti dozvoljeno samo tamo gde ne nosi opasnost od uticaja na `rtve, svedoke, suprotstavljene strane u krivi~nom postupku, porotu ili sudije. Na~elo 15. - Podr{ka izve{tajima sredstava informisanja Nadle`ne vlasti treba da u dogledno vrijeme i na obi~an zahtev stave na raspolaganje novinarima najave planiranih sudskih rasprava, sadr`aj optu`bi i sve ostale informacije koje su zna~ajne za sudsku hroniku, osim u slu~ajevima kada je to neivodljivo. Novinarima mora biti dozvoljeno da, bez diskriminacije, prave ili primaju kopije javno objavljenih presuda. Oni moraju imati mogu}nost distribucije i preno{enja ovih presuda javnosti. Na~elo 16. - Za{tita svedoka Identitet svedoka se ne sme otkrivati, osim ako se svedok nije prethodno slo`io/la, ako identifikacija svedoka nije od javnog interesa ili ako svedo~enje ve} nije obavljeno pred javno{}u. Identitet svedoka se nikad ne sme

242

E

T

I

K

A

otkriti ako ih dovodi u `ivotnu opasnost ili predstavlja prijetnju njihovoj sigurnosti. Programi za{tite svedoka se moraju strogo po{tovati, posebno u okviru krivi~nih postupaka koje se vode protiv organizovanog kriminala ili povodom zlo~ina po~injenih u okviru porodice.

Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 17. - Medijsko izve{tavanje o izvr{enju sudskih kazni Novinarima treba omogu}iti kontakt sa osobama koje na odslu`enju sudske kazne, pod uslovom da to ne naru{ava sprovo|enje pravde, prava zatvorenika i zatvorskog osoblja ili sigunost u zatvorima. Na~elo 18. - Medijsko izve{tavanje nakon odslu`enja sudske kazne Da bi se lica koja su odslu`ila kaznu mogla neometano ponovo uklju~iti u dru{tvo, pravo na za{titu privatnosti na osnovu ^lana 8. Konvencije treba da obuhvata pravo na za{titu identiteta ovih lica u vezi sa prethodno po~injenim prekr{ajem za koji su odslu`ili kaznu, osim ako se ta lica nijesu eksplicitno slo`ila sa otkrivanjem identiteta ili ako su ta lica ili njihovi prethodno po~injeni prekr{aji bili predmet javnog interesovanja ili su to ponovo postali. OBRAZLO@ENJE Preporuke br. Rec(2003)13 Komiteta Ministara dr`avama ~lanicama o medijskoj distribuciji informacija u vezi sa krivi~nim postupcma I. Uvod 1. Konvencija o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu nazvana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili EKLjP) garantuje slobodu izra`avanja i informisanja u svom ^lanu 10, pravo pretpostavke nevinosti i pravo na pravi~an proces u svom ^lanu 6. i pravo na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota u svom ^lanu 8. 2. Pru`anje informacija u vezi sa sudskim procedurama, a posebno krivi~nim postupcima, je u skladu sa pravom javnosti da bude informisana o temama od javnog interesa, uklju~uju}i pravdu. Pravo na pravi~an proces prema ^lanu 6. EKLjP obuhvata otvorenost su|enja za javnost i javno progla{avanje presuda. Tu otvorenost za javnost mogu da obezbijede sredstva javnog informisanja. Me|utim, ^lan 6. omogu}ava zabranu pristupa sudskoj sali za sredstva javnog informisanja tokom cijelog trajanja procesa ili jednog njegovog dijela, u ograni~enom broj navedenih slu~ajeva. Pri isklju~enju sredstava javnog informisanja bi tako|e trebalo po{tovati strogo definisana ograni~enja slobode izra`avanja i informisanja koja omogu}ava primjena ^lana 10. EKLjP. Ako se u toku procesa pro{ire privatne informacije, mo`e se tra`iti za{tita privatnosti informacija na osnovu ^lana 8. EKLjP. 3. Poznati slu~ajevi u nekoliko dr`ava ~lanica u vezi sa medijima i sudovima privukle su veliku pa`nju javnosti i podstakle {iroke rasprave o

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

243

pitanjima poput tajnosti istrage, uticaja medija na svedoke i sudije, prisustva medija u sudskim salama ili snimanja procesa audiovizuelnim sredstvima. 4. S obzirom na prethodno izneseno, Upravni odbor za sredstva masovnih komunikacija (CDMM) je 1996. identifikovao pitanje medijskog izve{tavanja u vezi sa krivi~nim postupcima kao pitanje od zajedni~kog interesa za sve dr`ave ~lanice, i predlo`io formiranje Ekspertske grupe za medijsko pravo i ljudska prava (MM-S-HR) u cilju razrade zajedni~kih na~ela za za{titu slobode medija kao i drugih osnovnih prava pojedinca koja su prethodno pomenuta, tokom i nakon krivi~nih postupaka. Nakon analize nacionalnuh zakonodavstava i praksi, kao i odgovaraju}e sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, MM-S-HR je razradio nacrt Preporuke o medijskoj distribuciji informacija u vezi sa krivi~nim postupcima, koji su dovr{ili Upravni odbor i njegova Ekspertska grupa za slobodu izra`avanja i ostala osnovna prava (MM-S-FR) 2003. godine. 5. Komitet ministara je usvojio Preporuku Rec(2003)13 na 848. sastanku zamjenika ministara 10. jula 2003.

Dokumenta Saveta Evrope 244

II. Op{ti komentar 6. Ova preporuka je upu}ena vladama dr`ava ~lanica i njihovim javnim vlastima, uklju~uju}i i sudove. Svaka preporuka Saveta ministara je instrument politi~kog anga`ovanja, a ne izvr{ni sudski instrument. Usvojene od strane Komiteta ministara, one obavezuju sve dr`ave ~lanice. 7. Cilj preporuke nije direktno obra}anje privatnom sektoru ili posebno medijima i novinarima. Kao {to je nazna~eno u ovoj preporuci, dr`ave ~lanice treba da koriste mjere koje ocijene kao odgovaraju}e za o~uvanje i za{titu prava i interesa svih u kontekstu krivi~nih postupaka, u zavisnosti od situacije i pravne tradicije svake dr`ave. 8. Ova preporuka obezbje|uje javnim vlastima smjernice u skladu sa ^lanovima 6, 8. i 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Njena namjera nije da mijenja ove odredbe niti obaveze dr`ava ~lanica prema Konvenciji. Pored toga, ova preporuka nema za cilj da ograni~i va`e}e norme u dr`avama ~lanicama kojima se {titi sloboda izra`avanja. 9. U Preambuli preporuke podse}a se na druge srodne preporuke i jednu rezoluciju. Rezolucija (74) 26 o pravu na odgovor preporu~uje dr`avama ~lanicama da priznaju pravo na odgovor i ispravku ako su izve{taji medija bili neta~ni ili su na drugi na~in naru{ili prava pojedinca. Preporuka br. R (85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka preporu~uje, izme|u ostalog, da: ” Politike informisanja i odnosa sa javno{}u u okviru istrage i su|enja o prekr{ajima treba da imaju u vidu neophodnu za{titu `rtve od objavljivanja informacija koje bi povrijedile njenu privatnost ili dostojanstvo. Ako vrsta prekr{aja, poseban status, situacija ili li~na sigurnost `rtve zahtijevaju posebnu za{titu, onda krivi~ni proces koji prethodi presudi treba da se odvija iza zatvorenih vrata, ili {irenje informacija li~ne prirode o `rtvi treba da bude predmet adekvatnog ograni~enja“. U

E

T

I

K

A

Preporuci br. R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane, dr`avama ~lanicama se preporu~uje da preduzmu odgovaraju}e zakonske i prakti~ne mjere da bi svedocima omogu}ili da slobodno svedo~e, bez podvrgavanja bilo kakvoj vrsti zastra{ivanja. U kontekstu organizovanog kriminala, mo`e se predvideti isklju~enje medija i/ili javnosti iz cijelog procesa ili jednog njegovog dijela. Na kraju, Preporuka br. R (97) 21 o medijima i promovisanju kulture tolerancije iznosi principe za medijsko izve{tavanje bez podsticanja etni~ke netrpeljivosti. 10. Na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na novinarske izvore, MM-S-FR je napravio Preporuku (2000) 7 o pravu novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija, koju je Komitet ministara usvojio 8. marta 2000. Iako je glavni predmet interesovanja ove Preporuke pravo medija da izve{tavaju o krivi~nim postupcima, MM-S-FR je procijenio da u tom kontekstu treba pomenuti i Preporuku (2000) 7, jer novinari tokom izve{tavanja o krivi~nim procesima mogu iznijeti i informacije dobijene iz poverljivih izvora. Preporuka (2000) 7 i ^lan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u tuma~enju Evropskog suda za ljudska prava, pru`aju u tim slu~ajevima op{tu za{titu izvora. 11. Dr`ave ~lanice treba da ”distribuiraju ovu preporuku i njoj pridru`ene principe, uz odgovaraju}i prevod u slu~aju potrebe“, jer je distribuiranje ove preporuke preduslov za njenu dobru primjenu.

Dokumenta Saveta Evrope 245

III. Komentar Preporuke 12. U Aneksu Preporuke se nalaze posebne preporuke ili na~ela. Taj Aneks je sastavni dio same Preporuke. Samo radi postizanja ve}e jasno}e ”razli~ita na~ela medijske distribucije informacija u vezi sa krivi~nim postupcima“ se nalaze u aneksu. 13. U cilju ove Preporuke, izraz ”krivi~ni postupci„ treba razumjeti kao svaku aktivnost sudskih vlasti i policijskih slu`bi, kao i istr`nih organa, u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka. Na~elo 1. (Informisanje javnosti putem medija) 14. ^lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje pravo javnosti da dobija informacije od javnog interesa. Ovo na~elo potvr|uje i ~lan 6 EKLjP koji garantuje svakoj osobi pravo da se njen glas ~uje u javnosti i da se presuda javno proglasi, i doprinosi dobrom upravljanju pravosu|em. Obzirom da mediji imaju posebnu ulogu u distribuciji informacija javnosti, oni moraju imati mogu}nost da informi{u o aktivnostima sudskih vlasti i policijskih slu`bi. Pravo javnosti da dobija informacije o pitanjima od javnog interesa je u tom kontekstu posebno va`no; ono uklju~uje pravo medija da slobodno izve{tavaju i komentari{u funkcionisanje pravosudnog krivi~nog sistema. Evropski sud za ljudska prava je, na primjer, istakao da su mediji jedno od sredstava preko kojih politi~ari i javno mnjenje mogu da kontroli{u i

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

proveravaju da li sudije obavljaju svoju te{ku du`nost na na~in prikladan osnovnom cilju misije koja im je poverena.

Na~elo 2. (Pretpostavka nevinosti) 15. ^lan 6, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje pravo na pretpostavku nevinosti. Radi se, prije svega, o proceduralnom pravu u odnosu na sudske vlasti, kojim se defini{e te`ina dokaza u krivi~nim postupcima. Me|utim, dobro upravljanje pravosu|em zahtijeva da ne do|e ni do indirektne povrede pretpostavke nevinosti izno{enjem mi{ljenja i informacija u medijima u vezi sa krivi~nim postupcima u toku. Evropski sud za ljudska prava je istakao da ”novinari koji pi{u ~lanke o krivi~nim postupcima u toku treba da paze da ne pre|u granice postavljene u cilju dobrog upravljanja pravosu|em, i treba da po{tuju pravo osobe koja je predmet optu`be da se smatra nevinom„ (Du Roy and Malaurie protiv Francuske (2000) stav 34). Zato Sud smatra da apsolutna i op{ta zabrana medijima da izve{tavaju o krivi~nim postupcima nije neophodna i da bi ona naru{ila pravo {tampe da informi{e javnost o pitanjima koja mogu biti od op{teg interesa, ~ak iako se odnose na krivi~ne postupke (ibid., stav 35 i 36). Na~elo 3. (Ta~nost informacije) 16. Ta~nost informacije je va`na za kredibilitet sudskih vlasti i policijskih slu`bi, kao i za kredibilitet medija. Zato Na~elo 3. preporu~uje da se pru`aju samo ta~ne informacije, odnosno informacije zasnovane na ~injenicama ili razumnim pretpostavkama. Ako se informacija zasniva na takvim pretpostavkama, to treba da bude jasno nazna~eno. Iako istinitost informacije u krajnjoj liniji mo`e da procijeni samo sud, ovo Na~elo omogu}ava izbjegavanje svesnog ili namjernog {irenja neta~nih informacija, jer one naru{avaju autoritet instanci zadu`enih za primjenu zakona i sudske vlasti, a pored toga mogu i da povrijede prava strana u krivi~noj proceudri. Na~elo 4. (Pristup informaciji) 17. Na~elo 4. preporu~uje da se pristup novinara informaciji ne sprije~ava na proizvoljan na~in, na primjer iz li~nih, politi~kih ili drugih razloga, ako su drugi novinari ve} dobili te informacije legalnim putem. 18. Nacionalni pravni sistemi mogu u tom kontekstu zabraniti pristup zvani~nim dokumentima, u skladu sa ^lanovima 6. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na~elo 5. (Sredstva za pru`anje informacija medijima) 19. Prema Na~elu 5, sudske vlasti i policijske slu`be treba da informi{u medije na organizovan i dozvoljen na~in umjesto da to rade sudski ili policijski slu`benici na li~noj osnovi. Termin ”ovla{}eni slu`benici„ se shvata u naj{irem smislu i ozna~ava da vlast treba da imenuje slu`benika koji }e se time baviti. Ostala ”sli~na dozvoljena sredstva“ koja se pominju u ovom

246

E

T

I

K

A

Na~elu mogu obuhvatati, na primjer, usmeno informisanje od strane zvani~nih portparola na licu mjesta, kao i pisane dokumente sa informacijama o pojedinim krivi~nim postupcima koji se daju novinarima prije procesa. 20. Neke nacionalne sudske vlasti i policijski organi su definisali interne smjernice za kontakt sa medijima, uklju~uju}i i pravila za sastavljanje saop{tenja za javnost. Takve interne smjernice mogu biti korisne za obezbje|ivanje primjene zajedni~kih normi koje su utvrdile nacionalne vlasti. To bi trebalo da uve}a verodostojnost informacije i doprinese kvalitetu medijskog izve{tavanja. Policijske slu`be mogu na osnovu nacionalnih zakona u`ivati manju slobodu od sudskih vlasti kada je u pitanju informisanje medija o njihovom radu.

Dokumenta Saveta Evrope 247

Na~elo 6. (Redovno informisanje tokom krivi~nih postupaka) 21. Ako novinari i mediji nijesu informisani o krivi~nim postupcima, naro~ito ako oni privla~e posebno interesovanje javnog mnjenja zbog uklju~enih osoba, ozbiljnosti ~injenica ili drugih okolnosti od javnog interesa, oni }e verovatno sprovesti sopstvena novinarska istra`ivanja. Ta novinarska istra`ivanja koja se sprovode paralelno sa sudskom istragom mogu, u odre|enim okolnostima, nositi rizik negativnog efekta po sudsku istragu, na primjer, zbog javnog objavljivanja informacija, opisivanja svedoka ili kontaktiranja sa po~iniocima krivi~nih dela. Paralelna novinarska istra`ivanja mogu, s druge strane, imati i pozitivnih efekata kao {to su pronala`enje svedoka ili osumnji~enih. 22. Na osnovu internog zakonodavstva nekih dr`ava ~lanica, tajna sudske i policijske istrage je osnovni proceduralni princip. Me|utim, kao {to je istakao Evropski sud za ljudska prava u presudi Du Roy i Malaurie od 3. oktobra 2000, apsolutna tajnost sudskih istraga nije u skladu sa ^lanom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. 23. Zato Na~elo 6. preporu~uje da u tim okolnostima, sudske vlasti i policijske slu`be informi{u medije za vrijeme sudskih istraga, u onoj mjeri u kojoj to ne povrije|uje tajnost sudske i policijske istrage niti usporava ili ometa rezultat postupka. Ako nema novih informacija, sudske vlasti i policijske slu`be treba to da istaknu. Na~elo 7. (Zabrana iskori{tavanja informacije) 24. Komercijalno iskori{tavanje informacije u vezi sa krivi~nim postupkom u toku od strane sudskih vlasti ili policijskih slu`bi bi moglo da uti~e na nepristrasnost sudstva i policije. Pored toga, ono bi moglo onemogu}iti novinarima i medijima pristup tim informacijama zbog njihove cijene. U tom smislu, informacije se mogu koristiti samo u svrhe koje doprinose primjeni zakona. 25. U svakom slu~aju, ovo Na~elo ne isklju~uje mogu}nost da sudske vlasti ili policijske slu`be naplate pru`anje informacija da bi pokrile tro{kove izrade i distribucije tih informacija.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Na~elo 8. (Za{tita privatnosti u kontekstu krivi~nih postupaka) 26. Svako ima pravo na za{titu svog privatnog i porodi~nog `ivota na osnovu ^lana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na~elo 8. podse}a na ovu za{titu za osumnji~ene, optu`ene, osu|ene i ostale strane uklju~ene u krivi~ne postupke kojima ovo pravo ne sme biti oduzeto zbog u~e{}a u postupku. Obi~no otkrivanje imena optu`enog ili osu|enog mo`e povla~iti stro`iju kaznu od one koju odredi krivi~ni sud. Pored toga, ono mo`e da omete ponovno uklju~enje date osobe u dru{tvo. Isti princip se primjenjuje i kada je u pitanju slika o optu`enom ili osu|enom. Prema tome, potrebno je posvetiti posebnu pa`nju na {tetne efekte {irenja informacija koje omogu}avaju identifikovanje osoba na koje se ovo Na~elo odnosi. 27. Za strane u krivi~nom postupku koje su maloljetne, `rtve krivi~nih prekr{aja, svedoke ili porodice osumnji~enih, osu|enih ili optu`enih predvi|ena je jo{ ve}a za{tita. Dr`ave ~lanice se po tom pitanju mogu pozvati i na Preporuku R (85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka kao i na Preporuku R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane. Na~elo 9. (Pravo na ispravku ili pravo na odgovor ) 28. Dr`avama ~lanicama se preporu~uje da u svom nacionalnom zakonodavstvu i praksi priznaju pravo na ispravku ili odgovor ili mogu}nost ulaganja `albe pred savetom za medije, kao {to predvi|a Rezolucija (74) 26 o pravu na odgovor. Na~elo 9. podse}a na ovo pravo u vezi sa krivi~nim postupkom, kada neta~ne informacije mogu npr da naru{e pretpostavku nevinosti. Osim toga, Na~elo 9. preporu~uje da se ovo pravo primijeni i u slu~ajevima neta~nih saop{tenja za {tampu od strane sudskih vlasti ili policijskih slu`bi koja na drugi na~in ne bi bila obuhva}ena Rezolucijom (74) 26. Sudske vlasti i policijske slu`be bi trebalo da imaju na umu da je opasnost od {tetnih uticaja ve}a ako ne pru`aju informacije medijima. Na~elo 10. (Za{tita od pristrasnog uticaja) 29. Mi{ljenja i informacije u vezi sa aferama koje su predmet krivi~nih postupaka mogu, ako su javno objavljeni u medijima, imati {tetan uticaj na pretpostavku nevinosti kao {to je istaknuto u Na~elu 2. Taj rizik je posebno visok kada su neprofesionalni porotnici ili sudije uklju~eni u krivi~ni postupak. Stoga, Na~elo 10. preporu~uje sudskim vlastima i policijskim slu`bama da se uzdr`e od objelodanjivanja informacije ~ija sadr`ina mo`e imati {tetan uticaj na pravi~nost postupka. U ovom kontekstu, izraz ”sudske vlasti„ obuhvata i tu`ioce i istra`ne sudije. Procjena opasnosti od {tetnog uticaja se vr{i za svaki slu~aj pojedina~no, u svijetlu okolnosti svakog predmeta. Na~elo 11. (Negativni publicitet prije procesa) 30. Zlonamjerno medijsko izve{tavanje moglo bi, u izuzetnim i rijetkim slu~ajevima, negativno uticati na dati krivi~ni postupak, posebno na porotnike, neprofesionalne sudije ili svedoke. Predmet ove Preporuke nije har-

Dokumenta Saveta Evrope 248

E

T

I

K

A

monizacija mogu}ih sudskih `albi okrivljenih u ovim okolnostima. Me|utim, MM-S-FR je ocijenio da Preporuka sa principima medijskog informisanja u vezi sa krivi~nim postupcima treba da sadr`i i princip kojim se dr`avama ~lanicama preporu~uje da predvide mogu}nost efikasne sudske `albe za slu~aj {irenja informacija koje mo`e da dovede, ili je ve} dovelo do kr{enja prava na pravedan postupak.

Dokumenta Saveta Evrope 249

Na~elo 12. (Prijem novinara) 31. ^lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje osnovno pravo na otvorenost zasijedanja suda i javno progla{avanje presuda. Ova otvorenost se obezbje|uje dozvoljavanjem javnosti da prisustvuje zasijedanjima suda i progla{avanju presuda u skladu sa svojim `eljama i kapacitetom sudske sale. Ako u sudskoj sali nema dovoljno mjesta za sve zainteresovane osobe, sudske vlasti mogu da predvide i audiovizuelni prenos zasijedanja u drugoj sudskoj sali, ako postoji za to potrebna oprema. 32. Pristup medija javnim sudskim zasijedanjima i progla{avanjima presuda obezbje|uje ve}i publicitet. Me|utim, u odre|enim okolnostima, dobro upravljanje pravosu|em mo`e zahtijevati isklju~ivanje javnosti iz cijelog toka ili jednog dijela sudskog zasijedanja, na osnovu ^lana 6. EKLjP. 33. Na~elo 12 preporu~uje da novinari budu prihva}eni na javnim zasijedanjima suda i progla{enjima presuda bez diskriminacije i prethodnog zahteva za formalnom i unaprijed pripremljenom akreditacijom. Bilo kakva diskriminacija bi bila suprotna slobodi medija koju garantuje ^lan 10. EKLjP i mogla bi da dovede do gubitka javnog karaktera su|enja koji zahtijeva ^lan 6. EKLjP. Uop{te uzev{i, medije ne treba isklju~ivati iz zasijedanja suda, osim slu~ajeva isklju~enja javnosti u skladu sa ^lanom 6. EKLjP. Na~elo 13. (Pristup novinara sudnici) 34. Budu}i da mediji svojim izve{tavanjem obezbje|uju ve}e interesovanje javnosti za zasijedanja suda, sudnice treba da imaju dovoljan broj sjedi{ta za novinare. U skladu sa interesovanjem javnosti za dato zasijedanje, treba obezbijediti ve}e sudnice koje imaju ve}i broj sjedi{ta i omogu}avaju pristup ve}eg broja ljudi. Ovo, naravno, zavisi od okolnosti i oslobo|enosti sudnica. Me|utim, prisustvo medija ne treba da isklju~i u~e{}e javnosti. Na~elo 14. (Direktno izve{tavanje i snimanje u sudnicama) 35. Direktno izve{tavanje i snimanje glasa ili slike osoba za vrijeme zasijedanja suda bi moglo da ima negativan uticaj na te osobe. Svedoci, na primjer, mogu biti uznemireni zbog kamera i medija ili pozirati pred njima, {to mo`e imati uticaj na njihovo istinito izve{tavanje o ~injenicama. I `rtve mogu biti uznemirene time. Ovom pojavom se bavi Preporuka R (85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, kao i Preporuka R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane. Fotografisanje je, na primjer, dozvoljeno pred po~etak postupka. Prema tome, dr`ave ~la-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

nice su ovla{}ene da preduzmu sve korisne pravne mjere za za{titu kategorija kao {to su maloljetna lica ili optu`eni kojima su stavljene lisice. 36. Na~elo 14. skre}e dr`avama ~lanicama pa`nju na mogu}nost takvog uticaja i preporu~uje da mediji ne izve{tavaju direktno niti snimaju u sudnicama osim ako to izri~ito ne dozvoli zakon ili nadle`ne sudske vlasti. Ove izri~ite i izuzetne sudske dozvole obezbje|uju predvidljiv i nediskriminatorni pravni okvir. Mo`e se, na primjer, odlu~iti o zvu~nom ili vizuelnom snimanju procesa od istorijskog zna~aja i njihovom kasnijem prenosu. Ista odluka se mo`e donijeti za krivi~ne postupke ve}eg stepena jurisdikcije, posebno kada predstavljaju jednostavno ispitivanje zakona ili se zasnivaju na pismenim izjavama strana.

Dokumenta Saveta Evrope 250

Na~elo 15. (Podr{ka izve{tajima sredstava informisanja) 37. Sudskim vlastima mo`e biti u interesu da podr`e profesionalno izve{tavanje o krivi~nim postupcima tako {to }e na obi~an zahtev i u granicama svojih mogu}nosti staviti medijima na raspolaganje najave planiranih ro~i{ta, predmete optu`bi i ostale potrebne informacije. Kada mediji dobiju ove informacije, manja je mogu}nost pogre{nog izve{tavanja, vr{enja negativnog uticaja na porotnike i neprofesionalne sudije ili povrede pretpostavke nevinosti. Zato Na~elo 15. preporu~uje da se ovakve najave naprave, kada je to mogu}e, u dogledno vrijeme. Ustupanje ovih dokumenata ne treba da zavisi od akreditacije. Jedan predstavnik suda bi trebalo da tokom postupka bude, koliko je to mogu}e, na raspolaganju medijima da bi mogao da odgovori na njihove zahteve za poja{njenjem. Kona~no, novinari treba da {ire ili prenose presude javnosti, ne dovode}i u pitanje za{titu privatnosti prema ^lanu 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na~elo 16. (Za{tita svedoka) 38. Kao {to je prethodno navedeno, izve{tavanje medija o svedocima mo`e imati uznemiruju}i efekat na njih, naro~ito kada se otkrije identitet svedoka. To bi moglo i da bude u suprotnosti sa za{titom svedoka koju predvi|a Preporuka R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane. Zato Na~elo 16. preporu~uje da vlasti ne otkrivaju identitet svedoka medijima niti da to ~ine sami mediji, osim ako svedok nije dao/dala prethodnu saglasnost za to, ako identitet svedoka nije od javnog interesa ili ako je svedo~enje ve} bilo javno. Na~elo 17. (Medijsko izve{tavanje o izvr{enju sudskih kazni) 39. Javnost u najve}oj mjeri kontroli{e dobro upravljanje pravosu|em preko medija. Izvr{enje sudskih kazni tako|e proisti~e iz dobrog upravljanja pravosu|em. Zato sloboda medija treba da obuhvata mogu}nost da novinari stupe u kontakt sa osobama koje odslu`uju sudsku kaznu, pod uslovom da to ne naru{ava dobro upravljanje pravosu|em, prava zatvorenika i zatvorskog osoblja ili sigurnost u zatvorima.

E

T

I

K

A

Na~elo 18. (Medijsko izve{tavanje nakon odslu`enja sudske kazne) 40. Omogu}avanje dru{tvene reintegracije osobama koje su odslu`ile svoju kaznu je dio dobrog upravljanja pravnim sistemom. Izve{tavanje medija o procesima i zatvorenicima nakon isteka kazne nosi opasnost onemogu}avanja te reintegracije. Stoga Na~elo 18. preporu~uje da pravo na za{titu privatnog `ivota koje garantuje ^lan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima obuhvati identitet ovih osoba i prekr{aj koji su prethodno po~inile, osim ako te osobe ili njihovi prethodni prekr{aji predstavljaju ili su postali predmet javnog interesovanja. Obi~na godi{njica nekog zlo~ina ne predstavlja dovoljno jak razlog za to. Me|utim, pojedinici i njihovi zlo~ini mogu biti predmet javnog interesa ako su, na primjer, te osobe ponovo prekr{ile zakon ili njihov prethodni prekr{aj spada u nezastarljive zlo~ine, kao {to su zlo~ini protiv ~ove~nosti ili genocid. Ovi zlo~ini su definisani Evropskom konvencijom o nezastarljivosti zlo~ina protiv ~ove~nosti i ratnih zlo~ina iz 1974.
Izvor: www.coe.int

Dokumenta Saveta Evrope

Komitet ministara

Preporuka br. R (97) 21 Mediji i promovisanje kulture tolerancije*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, Imaju}i u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica kako bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko nasle|e i olak{ao njihov ekonomski i dru{tveni napredak; nagla{avaju}i svoju privr`enost garantovanju jednakog dostojanstva svim pojedincima i u`ivanja prava i sloboda bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja, jezik, vera, politi~ko ili drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovinsko stanje, ro|enje ili neki drugi status; podse}aju}i na to da su {efovi dr`ava i vlada dr`ava ~lanica Saveta Evrope izrazili svoje uverenje na Konferenciji na najvi{em nivou u Be~u (oktobar, 1993. godine) da je na~elo tolerancije garancija o~uvanja otvorenog dru{tva u kome se po{tuje kulturna raznolikost u Evropi; re{en da intenzivira aktivnosti protiv netolerancije, na osnovu Plana akcije usvojenog na Konferenciji na najvi{em nivou u Be~u; pozdravljaju}i inicijative me|unarodnih organizacija, vlada i razli~itih sektora dru{tva za promovisanje kulture tolerancije, a posebno one koje preduzimaju medijski poslenici, i isti~u}i da su oni u naro~ito dobrom
*Usvojio Komitet ministara 30. oktobra 1997, na 607. sastanku zamenika ministara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

251

polo`aju da promovi{u te inicijative i obezbede njihovo op{te prihvatanje u svim medijskim sektorima; konstatuju}i da mediji mogu da daju pozitivan doprinos borbi protiv netolerancije, posebno kada neguju kulturu razumevanja me|u razli~itim etni~kim, kulturnim i verskim grupama u dru{tvu; isti~u}i, u skladu s ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, nezavisnost i samostalnost medijskih poslenika i medijskih organizacija, kao i potrebu da se izbegnu mere koje bi se kosile s tim na~elima; imaju}i u vidu da bi bilo korisno pozvati medijske poslenike da vi{e razmisle o problemu netolerancije u dr`avama ~lanicama ~iji je sastav u sve ve}oj meri multikulturalan i multietni~ki i o merama koje bi mogli da preduzmu za promovisanje tolerancije i razumevanja; ube|en da se takve mere mogu primeniti na vi{e nivoa, uklju~uju}i {kole novinarstva, medijske organizacije, kao i prilikom obavljanja medijskih profesija; ube|en tako|e da uspeh takvih mera umnogome zavisi od stepena anga`ovanja razli~itih kategorija profesionalaca u medijskim sektorima, a naro~ito vlasnika medija, menad`era, urednika, pisaca, autora programa, novinara i zaposlenih u marketingu; imaju}i na umu Preporuku 1277 (1995) Parlamentarne skup{tine o migrantima, etni~kim manjinama i medijima; Preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica: 1. upoznaju slede}e ciljne grupe sa na~inima delovanja iznetim u aneksu ove preporuke: – {tampu, radio i televizijske ku}e, kao i nove sektore komunikacija i ogla{avanja; – predstavni~ka tela medijskih poslenika u tim sektorima; – regulatorna i samoregulatorna tela u tim sektorima; – {kole novinarstva i institute za obuku za rad u medijima. 2. razmotre u pozitivnom duhu svaki zahtev za podr{ku inicijativama preduzetim radi spovo|enja ciljeva iz ove preporuke.

Dokumenta Saveta Evrope 252

Aneks Preporuke br. (97) 21 Polje primene Na~ini delovanja koji se ovde navode imaju za cilj da uka`u samo na neke od primera profesionalne delatnosti koji doprinose promovisanju kulture tolerancije i zaslu`uju da se {ire primenjuju u razli~itim, gore pomenutim, medijskim sektorima. Profesionalne delatnosti koje doprinose promovisanju kulture tolerancije 1. Obuka Po~etna obuka [kole novinarstva i instituti za obuku za rad u medijima mogli bi, ukoliko to ve} nisu u~inili, da uvedu specijalisti~ke kurseve u svoje osnovne nas-

E

T

I

K

A

tavne programe u cilju razvijanja ose}aja za profesionalizam, imaju}i pri tom na umu: – anga`ovanje medija u multietni~kim i multikulturalnim dru{tvima; – doprinos medija boljem razumevanju me|u razli~itim etni~kim, kulturnim i verskim zajednicama.

Dokumenta Saveta Evrope 253

Kasnija obuka Obuku o profesionalnim standardima kada je re~ o toleranciji i netoleranciji za zaposlene na svim nivoima, medijske ku}e bi mogle da obezbede u svojim prostorijama ili da omogu}e obuku van njih. 2. Medijske ku}e Problem netolerancije zahteva razmatanje kako u javnosti, tako i unutar medijskih ku}a. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova pokazuje da bi bilo korisno da medijske ku}e razmisle o slede}em: – izve{tavanju zasnovanom na ~injenicama i istinitim podacima o rasizmu i netoleranciji; – opreznom izve{tavanju kada je o re~ o napetosti me|u zajednicama; – izbegavanju pogrdnog stereotipnog opisivanja pripadnika kulturnih, etni~kih ili verskih zajednica u svojim publikacijama i programima; – prikazivanju pona{anja nekog pojedinca bez dovo|enja u vezu sa pripadno{}u nekoj zajednici onda kada je to irelevantno; – prikazivanju kulturnih, etni~kih i verskih zajednica u uravnote`enom i objektivnom svetlu i na na~in koji tako|e odra`ava poglede tih zajednica; – skretanju pa`nje javnom mnjenju na zla netolerancije; – produbljivanju razumevanja javnosti i po{tovanje razli~itosti; – osporavanju pretpostavki koje su sadr`ane u netolerantnim primedbama sagovornika prilikom intervjua, u izve{tajima, diskusionim programima, itd; – uticaju izvora informacija na izve{tavanje; – raznolikosti radne snage u medijskim ku}ama i meru do koje ona odra`ava multietni~ki, multikulturalni karakter ~italaca, slu{alaca ili gledalaca. 3. Predstavni~ka tela medijskih poslenika Bilo bi korisno da predstavni~ka tela razli~itih kategorija medijskih poslenika usvoje programe akcija ili preduzmu prakti~ne inicijative za promovisanje kulture tolerancije. 4. Kodeksi pona{anja Takve inicijative i akcije mogu da idu ruku pod ruku s profesionalnim kodeksima pona{anja koji su usvojeni u razli~itim medijskim sektorima i koji se bave problemima diskriminacije i netolerancije putem ohrabrivanja

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Eti~ki kodeksi

medijskih poslenika da daju pozitivan doprinos razvoju tolerancije i uzajamnom razumevanju me|u razli~itim verskim, etni~kim i kulturnim grupama u dru{tvu.

5. Radio-difuzija Dok radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju posebnu obavezu da promovi{u kulturu tolerancije i razumevanja, radio-difuzni mediji u celini predstavljaju mo}no sredstvo za stvaranje atmosfere za suzbijanje netolerancije. Oni bi mogli da se rukovode primerom radio-difuznih organizacija koje, na primer: – ula`u odgovaraju}e napore da, i u najgledanijim terminima, imaju emisije koje doprinose integraciji svih pojedinaca, grupa i zajednica i da obezbede srazmernu programsku zastupljenost razli~itih etni~kih, verskih i drugih zajednica; – razvijaju multikulturalni pristup programskom sadr`aju, kao {to je, na primer primer, izbegavanje programa koji predstavljaju dru{tvo u jednokulturalnom i jednojezi~kom smislu; – promovi{u multikulturalni pristup u programima koji su posebno namenjeni deci i mladima kako bi im omogu}ili da odrastu sa saznanjem da je kulturna, verska i etni~ka razli~itost prirodan i pozitivan element u dru{tvu; – stvaraju uslove za razmenu, na regionalnom, nacionalnom ili evropskom nivou, programskih materijala koji su se pokazali delotvornim za mobilisanje javnog mnjenja protiv zala netolerancije ili su doprineli boljim odnosima me|u zajednicama u multietni~kim i multikulturalnim dru{tvima. 6. Ogla{avanje Iako se multienti~ki i multikulturalni karakter potro{a~kog dru{tva ve} ogleda u izvesnim komercijalnim reklamama i mada pojedini ljudi iz marketinga ula`u napore da naprave reklamu na na~in koji stvara pozitivnu sliku o kulturnoj, verskoj i etni~koj raznolikosti, zainteresovani profesionalni krugovi bi mogli da prihvate dolenavedenu praksu. U nekim zemljama postoje kodeksi pona{anja u marketingu koji zabranjuju diskriminaciju na osnovu rase, boje, nacionalnog porekla, itd. Postoje medijske ku}e koje odbijaju da prenose reklamne poruke koje prikazuju kulturne, verske ili etni~ke razli~itosti na negativan na~in, na primer nagla{avanjem stereotipa. Pojedine javne i privatne organizacije su razvile reklamne kampanje koje su osmi{ljene tako da promovi{u toleranciju. Mediji bi mogli da budu pozvani da aktivno sara|uju na {irenju takvih reklama.

254

E

T

I

K

A

Obrazlo`enje Uvod 1. Ova preporuka, zajedno s preporukom broj R (97) 20 o ”govoru mr`nje“ jedan je od konkretnih rezultata me|uvladinog rada Saveta Evrope u sektoru medija tokom 1995-1996. godine. 2. Tolerancija i po{tovanje jednakog dostojanstva svakog ljudskog bi}a predstavljaju samu osnovu demokratskog i pluralisti~kog dru{tva. Ovo obja{njava za{to je Savet Evrope uvek poklanjao najve}u pa`nju o~uvanju i ostvarivanju ovih ideala i na~ela. 3. Na samitu {efova dr`ava i vlada zemalja ~lanica Saveta Evrope, odr`anom u Be~u 8. i 9. oktobra 1993. godine, izra`ena je zabrinutost zbog o`ivljavanja rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, sve ~e{}ih akata nasilja, posebno uperenih protiv migranata i osoba imigrantskog porekla, i razvoja novih izraza ksenofobije u obliku agresivnog nacionalizma i etnocentrizma. [efovi dr`ava i vlada su izrazili uverenje da su ovi oblici netolerancije pretnja demokratskim dru{tvima i njihovim osnovnim vrednostima. 4. Na be~kom samitu je usvojen Plan akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Plan akcije je ustanovio {irok niz mera za mobilisanje javnosti i pobolj{anje i delotvornu primenu garancija i politike ~iji je cilj borba protiv tih pojava. Mediji su jedan od sektora obuhva}enih Planom akcije. U stavu 5 Plana od medijskih profesija se tra`i ”da izve{tavaju o delima i komentari{u dela koja spadaju u rasizam i netoleranciju na istinit i odgovoran na~in i da nastave da razvijaju profesionalne eti~ke kodekse koji odra`avaju ove zahteve“. 5. Zna~aj medija u borbi protiv rasizma i netolerancije tako|e je istaknut u Preporuci 1277 (1995) Parlamentarne skup{tine o migrantima, etni~kim manjinama i medijima. Stav 2 ove preporuke glasi: ”Prikazivanje tema vezanih za imigrante i etni~ke manjine u medijima ima veliki uticaj na javno mnjenje. Iako mediji predstavljaju va`no sredstvo u borbi protiv rasisti~kih i ksenofobi~nihpogleda, predrasuda i predube|enja, oni tako|e mogu imati ulogu u stvaranju ili poja~avanju takvih pogleda“. 6. U poruci Upravnim komitetima i ad hoc Komitetima za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (januar 1994), Komitet ministara je pozvao te komitete da, prilikom izno{enja principa svog delovanja, uzmu u obzir stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu s tim istupaju, prilago|avaju svoje teku}e aktivnosti u pomenutim oblastima ili predla`u nove. 7. Na ^etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri dr`ava u~esnica osudili su u svojoj Deklaraciji o medijima u demokratskom dru{tvu sve vidove izra`avanja koji podsti~u rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam i sve vidove netolerancije, po{to to podriva demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam. Osim toga, Plan akcije, kojim su ustanovljene strategije za promovisanje medija u demokratskom dru{tvu i koji su ministri uputili Komitetu ministara Saveta Evrope, zahteva od Saveta Evrope da

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

255

Dokumenta Saveta Evrope

”prou~i, u tesnoj saradnji sa medijskim poslenicima i regulatornim organima, mogu}e smernice koje bi pomogle medijskim poslenicima da se suprotstavljaju netoleranciji u svim njenim vidovima“ (ta~ka 6 Plana akcije). 8. Shodno tome, Upravni komitet za masovne medije (CDMM) nalo`io je Grupi stru~njaka za medije i netoleranciju (MM-S-IN) da razmotre, izme|u ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju u propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, kao i doprinos koji bi mogli da daju u borbi protiv tih zala. 9. Analiziraju}i ove oblasti, MM-S-IN je uzeo u obzir odredbe sadr`ane u me|unarodnim pravnim instrumentima (naro~ito Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute konvencije) kao i u zakonodavstvu dr`ava ~lanica Saveta Evrope. [to se ti~e ovog drugog, radu MM-S-IN umnogome je doprinela studija {vajcarskog Insituta za uporedno pravo (Pravne mere za borbu protiv rasizma i netolerancije u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart 1995. godine, dokument CRI (95) 2), sa~injana pod pokroviteljstvom Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI). 10. Pored toga, MM-S-IN je naru~io uporednu studiju Katedre za novinarstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o eti~kom kodeksu koji se ti~e medija i netolerancije (dokument MM-S-IN (95) 21; .. tako|e objavljena kao: Kolehmainen/Pietilainen, Comparative Study on Codes of Ethics Dealing with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.), Reports on Media Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995). 11. Tokom svog rada MM-S-IN je do{ao do zaklju~ka da ne bi bilo preporu~ljivo da se pripreme pravno obavezuju}i instrumenti koji se ti~u pitanja medija i netolerancije izvan postoje}eg me|unarodnog pravnog okvira (na najrelevantnije od njih upu}uje preambula preporuke). S obzirom na poseban polo`aj medija, kao i na klju~ni zna~aj slobode medija i na~ela ure|iva~ke nezavisnosti i samostalnosti, do{lo se do zaklju~ka da je i po`eljnije i svrsishodnije usredsrediti se na neobavezuju}e pravne instrumente, naime na skup na~ela koji bi Komitet ministara Saveta Evrope mogao da predlo`i vladama dr`ava ~lanica kao osnovu za njihove zakonodavne i druge mere ili politiku na ovom polju. 12. Pored toga, produbljuju}i ta na~ela, MM-S-IN je stao na stanovi{te da je najva`nije napraviti razliku izme|u: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, i (2) mogu}eg doprinosa medija borbi protiv tih zala. Bilo je neophodno napraviti ovu razliku po{to se polje primene i opravdanost nametanja pravno obavezuju}ih mera veoma razlikuju u svakoj pojedina~noj oblasti. Kada je u pitanju propagiranje rasizma i netolerancije, postoji, u na~elu, okvir za nametanje pravno obavezuju}ih standarda bez kr{enja slobode izra`avanja i na~ela ure|iva~ke nezavisnosti. Me|utim, kada je u pitanju promovisanje pozitivnog doprinosa medija, treba obratiti posebnu pa`nju da se ne naru{e ta na~ela. Ovo polje vi{e zahteva mere podsticanja nego pravne mere.

Dokumenta Saveta Evrope 256

E

T

I

K

A

13. Iz tog razloga, MM-S-IN i CDMM su odlu~ili da sa~ine dve odvojene preporuke: ovu o medijima i promovisanju kulture tolerancije i drugu o ”govoru mr`nje„ (videti Preporuku broj R (97) 20). 14. U razli~itim etapama sastavljanja ovih preporuka, MM-S-IN se konsultovao s razli~itim predstavni~kim organizacijama u sektoru medija, kao i sa zainteresovanim nevladinim organizacijama da bi dobio njihove komentare o tekstovima u pripremi. Ti komentari bitno su doprineli sadr`aju ova dva instrumenta. 15. Ova preporuka tako|e dopunjuje pravne mere iz ~lana 9, stav 4 Okvirne konvencije za za{titu nacionalnih manjina. Ova odredba zahteva od dr`ava potpisnica da usvoje, u okviru svojih pravnih sistema, odgovaraju}e mere koje bi pripadnicima nacionalnih manjina olak{ale pristup medijima, promovisale toleranciju i omogu}ile kulturni pluralizam. 16. Tekst preporuke je predat Komitetu ministara koji ga je usvojio na 607. sastanku zamenika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio objavljivanje Obrazlo`enja.

Dokumenta Saveta Evrope 257

Operativni deo preporuke 17. Operativni deo preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica obaveste medijske ku}e, uklju~uju}i agencije, organizacije, tela i pomenute institucije o izvesnim na~inima delovanja. Cilj preporuke je da ponudi primere delovanja koji su dokazali svoju vrednost i koji su promovisali kulturu tolerancije i stoga zaslu`ili {iru primenu u razli~itim medijskim sektorima. 18. Ovaj deo jasno odra`ava op{ti pristup izlo`en u ovoj preporuci u pogledu podele uloga i odgovornosti vlada i organa vlasti, s jedne strane, i razli~itih medijskih sektora, s druge strane. Kada je re~ o ”govoru mr`nje“, obavezuju}e mere organa vlasti mogu biti pogodne za suzbijanje ekscesa, dok su aktivnosti koje vlade mogu preduzeti kada je re~ o mogu}em doprinosu medija promovisanju kulture tolerancije u su{tini nepravne prirode, zbog samostalnosti i nezavisnosti medija. Stoga, nezavisno od akcije koju mediji i razli~iti medijski sektori mogu sami da preduzmu, mere koje vlade mogu da preduzmu uglavnom }e se sastojati u pru`anju pomo}i i podsticaja medijima. Ovu preporuku bi trebalo shvatiti u tom svetlu. 19. Takvi podsticaji i mere ohrabrivanja mogu dobiti razli~ite oblike koji zavise, izme|u ostalog, od doti~nog medijskog sektora. [irenje va`nih informacija, naro~ito o ovoj preporuci, jedan je primer, ali ima i drugih: organizovanje kampanja, naru~ivanje, objavljivanje, {irenje i razmena studija i istra`ivanja koji bi mogli da pomognu pokretanju rasprave u medijskim sektorima; podr{ka organizacijama ili institucijama koje rade na pove}anju svesti u medijskim krugovima o potrebi promovisanja tolerancije. Ovo je smisao drugog stava operativnog dela preporuke. 20. Mora se naglasiti da su neki pojedina~ni mediji, obrazovne ustanove i predstavni~ka tela medijskih poslenika ve} pokrenuli izvesne inicijative u ovom smislu. Mnoge od njih, kao i predlozi za nove inicijative, spomenute

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

su na konsultacijama koje je Savet Evrope odr`ao 20. i 21. oktobra 1994. godine s predstavnicima medijskih poslenika. Na tim konsultacijama, organizovanim radi primene Plana akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, medijski poslenici iz svih klju~nih medijskih sektora – kako javnih tako i privatnih – priznali su odgovornost tih sektora kada je re~ o doprinosu borbi protiv rasizma i netolerancije. Rezultat sastanka bila je bogata zbirka inicijativa i predloga (Council of Europe document H/ONG (95) 2, Appendix V) koja mo`e poslu`iti kao izvor inspiracije za budu}e inicijative medija na tom polju. Ona je tako|e poslu`ila kao uzor za veliki deo sadr`aja ove preporuke.

Aneks Preporuke Profesionalne delatnosti koje doprinose promovisanju kulture tolerancije 1. Obuka Po~etna obuka 21. Prvi susret s na~elima i praksom profesije u obrazovnim institucijama predstavlja najva`nije iskustvo u karijeri profesionalca. Ve{tine i znanja koja se kasnije razvijaju u profesionalnom `ivotu u~e se i sti~u. Uloga {kola novinarstva ili drugih institucija za obuku za rad u medijima jeste da postave ~vrste temelje na kojima se gradi profesionalizam. Iz tog razloga, tekst nagla{ava zna~aj faze obrazovanja/obuke u karijeri profesionalca za usa|ivanje svesti o zna~aju uklju~ivanja medija u multietni~ka i multikulturalna dru{tva, i naro~ito za doprinos koji mediji i medijski poslenici mogu da daju promovisanju kulture tolerancije. 22. Istra`ivanje pokazuje da se u {kolama novinarstva i institutima za obuku za rad u medijima posve}uje nedovoljna pa`nja stvaranju svesti i uvi|anju zna~aja uloge koju mediji mogu da imaju u tom kontekstu. Ovo se smatra upadljivim nedostatkom obrazovnog procesa. Tekst zato podsti~e razvoj specijalisti~kih kurseva koji omogu}avaju da budu}i medijski poslenici shvate realnost razli~itosti i razgovaraju o njoj, a naro~ito uvide velike mogu}nosti medija da podsti~u ve}u tolerantnost u dru{tvu, zasnovanu na jednakom dostojanstvu svih njegovih ~lanova. Da bi se doprinelo pobolj{anju kvaliteta rada medijskih poslenika, neophodno je obezbediti studentima zdravo istorijsko i dru{tveno-kulturolo{ko razumevanje imigracije, te{ko}a koje prate integraciju etni~kih, kulturnih i verskih manjina u dru{tvo, {irenja ekstremizma, veza izme|u dru{tvene stabilnosti i tolerancije i ~injenice da razlike oboga}uju. 23. Istra`ivanje je pokazalo da postoji nedostatak adekvatnog nastavnog materijala u ovoj oblasti. U `elji da to popravi, Savet Evrope je naru~io priru~nik koji sadr`i detaljnu analizu raznih slu~ajeva. Ose}a se potreba da se dalje ohrabruju takve inicijative kako bi se pove}ala dostupnost nastavnih sredstava. U ovom smislu, profesionalne organizacije mogu da pomognu

258

E

T

I

K

A

onima koji se bave obu~avanjem drugih, naro~ito dostavljanjem primeraka eti~kih kodeksa koji se bave problemima netolerancije ili pisanih i audiovizulnih materijala koji prikazuju razli~ite na~ine obrade tema kao {to su napetost izme|u zajednica, kriminal u imigrantskoj zajednici, itd.

Dokumenta Saveta Evrope 259

Kasnija obuka 24. Obuka o doprinosu koji mediji mogu dati promovisanju kulture tolerancije mora se smatrati stalnom strategijom. Iz tog razloga tekst podsti~e medijske ku}e da obezbede internu obuku ili u~e{}e na obrazovnim seminarima, u radionicama itd, organizovanim izvan doti~ne medijske ku}e. Naro~ito je va`no da se ovo omogu}i onim zaposlenima za koje postoji verovatno}a da }e u odre|enoj fazi imati uticaja na operativnu strategiju medijske ku}e po{to takve osobe mogu da budu pristalice promena i olak{aju njihovo sprovo|enje. 2. Medijske ku}e 25. Promovisanje kulture tolerancije zahteva sistematski i stalni rad s medijskim poslenicima. Pouke ste~ene tokom obuke moraju se primenjivati u svakodnevnom radu medijskih ku}a. 26. Iz tog razloga, tekst nagla{ava zna~aj razmatranja ovih pitanja u samoj medijskoj ku}i. Interna rasprava ima brojne prednosti. Na prvom mestu, ona stalno odr`ava aktuelnost anga`ovanja medija u ovoj oblasti. Drugo, poma`e u stvaranju radnog okru`enja koje ima razumevanja za toleranciju. Tre}e, mo`e da pomogne u uspostavljanju standarda i prepoznavanju nedostataka. 27. Tekst nabraja teme inspirisane najboljom profesionalnom praksom koja je uticala na eti~ke kodekse, standarde itd. Istra`ivanje je pokazalo da mnogi takvi kodeksi nagla{avaju odgovornost medija kada je re~ o promovisanju kulture tolerancije. Va`no je da se obezbedi da oni postupaju u skladu sa njima. Interna rasprava o tome kako dosti}i ciljeve i standarde predstavlja zna~ajan na~in da se obezbedi da ti standardi prodru u profesionalni `ivot. 28. Inicijativa da se organizuje rasprava i razmatranje doprinosa koji odre|ene medijske ku}e mogu dati promovisanju kulture tolerancije mo`e da potekne od samih medijskih poslenika ili od rukovodstva. Pri tom je va`no da rukovodstvo i medijski poslenici zajedni~ki donesu zaklju~ke. Naro~ito treba voditi ra~una o potrebi da se po{tovanje profesionalnih standarda spoji sa saznanjem o zna~aju kvalitetnog obra}anja ~itaocima, gledaocima i slu{aocima. 29. Nabrojane teme mogu se posmatrati kao reperi. Rasprava bi mogla da poka`e da politika obra}anja medijske ku}e nije u skladu s nekim ili svim standardima. Mogu se preduzeti inicijative u cilju otklanjanja nedostataka. 3. Predstavni~ka tela medijskih poslenika 30. Tekst upu}uje na programe delovanja i prakti~ne inicijative koje mogu da slede predstavni~ka tela medijskih poslenika, kao {to su udru`enja

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

ili unije novinara, izdava~a, urednika, elektronskih medija, zaposlenih u marketingu itd. I ovde se opet mo`e ukazati na neke novije primere koji pokazuju da su neke organizacije, naro~ito udru`enja novinara, preduzele konkretne korake da pokrenu i odr`e diskusiju me|u svojim ~lanovima o njihovom mogu}em doprinosu promovisanju kulture tolerancije. Na primer, 1995. godine slede}e organizacije su organizovale konferencije i seminare o tom pitanju uop{te ili o nekim njegovim vidovima: Nacionalna unija novinara (National Union of Journalists, Ujedinjeno Kraljevstvo), Holandska unija novinara (Dutch Union of Journalists – NVJ), Nordijske unije novinara (Nordic Unions of Journalists), Javna radio-difuzija za multikulturalnu Evropu (Public Broadcasting for a Multicultural Europe – PBME), Me|unarodna federacija novinara (International Federation of Journalists – IFJ), CIRCOM Regional, itd. Za mnoge od ovih organizacija takvi sastanci nisu samo pojedina~ni doga|aji nego sastavni deo {ireg programa akcija koje oni spovode, na primer putem radnih gupa osnovanih u tu svrhu. 31. Mo`e se tako|e pomenuti me|unarodna medijska radna grupa za borbu protiv rasizma i ksenofobije, koju je okupila Me|unarodna federacija novinara (IFJ), u saradnji s Evropskom unijom radio-difuzije (EBU) i Svetskim udru`enjem novina (WAN), koja razvija i primenjuje me|unarodni program aktivnosti na tom polju od 1994. godine. 32. Pomenute aktivnosti mogu da poslu`e kao koristan izvor inspiracije drugim predstavni~kim telima medijskih poslenika.

Dokumenta Saveta Evrope 260

4. Kodeksi pona{anja 33. Kako je istaknuto u stavu 27, mnoge organizacije medijskih poslenika u evropskim zemljama usvojile su kodekse pona{anja, tako|e nazvane kodeksima delovanja ili eti~kim kodeksima. Velika ve}ina tih kodeksa, iako ne svi, sadr`e odredbe o zabrani rasne diskriminacije. U mnogim, mada ne svim, evropskim zemljama uspostavljena su samoregulatorna tela, kao {to su medijski saveti, kako bi nadzirala po{tovanje profesionalnog kodeksa pona{anja. Iako se delotvornost tih kodeksa i samoregulatornih tela ponekad dovodi u pitanje, mo`da delimi~no s pravom, vrlo je te{ko stvoriti vernu sliku o njihovoj efikasnosti. Ne radi se samo o tome da se studije uglavnom odnose samo na ekstremne slu~ajeve i zanemaruju uobi~ajeno pona{anje koje je u skladu s kodeksom, ve} s pravom mo`emo da se zapitamo do koje je mere pona{anje u skladu s kodeksom stvarni rezultat kodeksa (uporediti odeljak 6.1 uporedne studije navedene u stavu 10 u gornjem delu teksta). 34. S druge strane, mogu se preduzeti izvesni koraci kako bi se pove}ala delotvornost kodeksa pona{anja. Bilo bi izuzetno po`eljno da u pripremu tih kodeksa budu uklju~eni ne samo medijski poslenici, ve} i ~lanovi najvi{eg rukovodstva. Neke medijske ku}e su ~ak sastavile svoje vlastite kodekse pona{anja. Ovaj pristup ima tu prednost {to pribli`ava kodeks radnom mestu i svakodnevnom dono{enju odluka. 35. Bez obzira na delotvornost, neosporno je da razrada kodeksa pona{anja ima tu prednost {to se na taj na~in postavljaju standardi ili ”reperi„ koji

E

T

I

K

A

mogu da poslu`e kao osnova za odgovorno i profesionalno pona{anje. Na taj na~in oni mogu da igraju korisnu ulogu, na primer u domenu obuke i internih diskusija u okviru medijskih ku}a (videti komentare navedene gore u stavovima 23 i 27), ali i kao platforma za raspravu koju bi organizovala predstavni~ka tela medijskih poslenika (videti stavove 30-31).

Dokumenta Saveta Evrope 261

5. Radio-difuzija 36. Ovaj tekst se posebno odnosi na radio-difuziju zbog {irokog dometa i neposrednog i sna`nog uticaja koji naro~ito audio-vizuelni mediji imaju na javnost. 37. Iako se tekst odnosi kako na javne tako i na privatne radio-difuzne organizacije, jasno je, kao {to je istaknuto i na ^etvrtoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), da su radiodifuzne organizacije javnog servisa preuzele posebne obaveze s obzirom na zadatke koje imaju. U Rezoluciji br. 1 o budu}nosti radio-difuzije javnog servisa, dr`ave potpisnice su se slo`ile da se osnovni zadaci radio-difuznih organizacija javnog servisa sastoje u tome da: – ”obezbede, kroz svoje programe, repere za sve pripadnike javnosti i faktor za dru{tvenu koheziju i integraciju svih pojedinaca, grupa i zajednica. Posebno moraju da odbace svaku diskriminaciju na osnovu kulture, pola, vere ili rase i svaki vid dru{tvene segregacije; – razvijaju i prave programsku {emu tako da ona bude od interesa za {iroku javnost, vode}i ipak ra~una o potrebama manjinskih grupa; – odra`avaju razli~ite filozofske ideje i verska uverenja u dru{tvu, u cilju ja~anja uzajamnog razumevanja i tolerancije i promovisanja odnosa izme|u razli~itih zajednica u multietni~kim i multikulturalnim dru{tvima.“ 38. Stru~njaci iz radio-difuznih ku}a priznaju da je, iako specifi~na programska politika za manjinske grupe ostaje va`na (na primer, radi o~uvanja manjinske kulture, informisanja o zemljama porekla, poznavanja jezika, obave{tavanja o njihovim pravima itd), i mo`da ~ak zahteva dalji razvoj u slu~ajevima kad se ne zadovoljavaju sve potrebe odre|enih zajednica (na primer, nedovoljno predstavljanje nekih veroispovesti u okviru emisija o religiji u mnogim zemljama), ”uklju~uju}a“ i multikulturalna programska politika neophodna za promovisanje boljeg razumevanja razli~itih kultura i zajednica u dru{tvu kao celini i izbegavanje marginalizacije grupa i zajednica. U istom duhu, Preporuka 1277 (1995) Parlamentarne Skup{tine o migrantima, etni~kim manjinama i medijima isti~e va`nost ve}eg anga`ovanja, kako javnih tako i privatnih medija, u objektivnom izve{tavanju o stvarima koje se ti~u migranata i etni~kih manjina i omogu}avanja uravnote`enog uklju~ivanja predstavnika zajednica migranata i etni~kih manjina u glavne tokove radio i televizijskih programa (stav 5.iv.f Preporuke). Ovo je tako|e istaknuto na Konferenciji o ulozi medija u promovisanju integracije i jednakih mogu}nosti za imigrante, koju je organizovao Savet Evrope u Solingenu (Nema~ka) od 30. novembra do 2. decembra 1994. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

39. [to se ti~e pojma ”multikulturalne programske politike“, mora se ista}i da je Programski Komitet EBU 26. oktobra 1994. godine usvojio deklaraciju o namerama koja je odgovor na Deklaraciju usvojenu na be~kom samitu Saveta Evrope. U deklaraciji o namerama, radio-difuzne organizacije javnog servisa priznaju da su svesne zna~ajne ulogu koju moraju da imaju u vi{erasnoj, multikulturalnoj i multikonfesionalnoj Evropi i priznaju da je od klju~nog zna~aja da ulo`e sve mogu}e napore da bi njihovi programi verno odra`avali kulturne, rasne i jezi~ke razli~itosti u dru{tvu. 40. Slede}i EBU deklaraciju o namerama, PBME je 1995. godine usvojio skup preporuka za radio-difuzne organizacije o pravi~nom prikazivanju etni~kih manjina u evropskim dru{tvima. Ove preporuke nagla{avaju zna~aj multikulturalne programske politike i nude op{te preporuke za emisije i posebne vrste programa. 41. Iako postoji mnogo vrsta programa kojima radio-difuzne organizacije mogu da daju vidan doprinos promovisanju klime tolerancije u kojoj je ”razli~itost“ prihva}ena kao normalni element multikulturalnog dru{tva, sportski programi prvenstveno pru`aju odli~nu mogu}nost da se {irokoj javnosti sport i sportski doga|aji prika`u kao prilika da se pojedinci i narodi sastaju bez diskriminacije i u duhu fer-pleja. Ovo je tako|e nagla{eno u Rezoluciji o toleranciji i sportu koja je usvojena na Osmoj konferenciji evropskih ministara za sport (Lisabon, 17. i 18. maj 1995. godine). 42. U odnosu na poslednji paragraf ovog odeljaka, mo`e se navesti primer koji je dao EBU osnivanjem radne grupe preko koje programi vezani za toleranciju ili promovisanje odnosa me|u zajednicama mogu da se razmenjuju izme|u radiodifuznih organizacija u evropskim zemljama.

Dokumenta Saveta Evrope

6. Ogla{avanje 43. Ovaj tekst je delimi~no inspirisan i Preporukom br. R (84) 3 o na~elima ogla{avanja preko televizije, koju je usvojio Komitet Ministara 23. februara 1984. godine, i predstavlja njenu detaljnu razradu. 44. Reklame su po samoj svojoj prirodi obi~no kratke, brze i upadljive. U njima se obi~no upotrebljavaju kli{ei i stereotipi. Iz tog razloga, njihove mogu}nosti za {irenje negativnih stereotipa su velike i trebalo bi povesti ra~una da se to izbegne. 45. Poslednji stav teksta se odnosi, izme|u ostalog, na kampanje koje organizuju javne ili privatne organizacije u cilju promovisanja tolerancije i boljeg upoznavanja javnosti s opasnostima netolerancije
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 161-174.

262

E

T

I

K

A

Komitet ministara
Dokumenta Saveta Evrope

Preporuka br. R (99) 15 Mere u vezi sa izve{tavanjem medija o predizbornim kampanjama*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, isti~u}i zna~ajnu ulogu medija u savremenim dru{tvima, naro~ito u vreme izbora; nagla{avaju}i da osnovno na~elo ure|iva~ke nezavisnosti medija dobija poseban zna~aj u periodu izbora; svestan potrebe da se vodi ra~una o zna~ajnim razlikama koje postoje izme|u {tampe i radio-difuznih medija; nagla{avaju}i da izve{tavanje o izborima od strane radio-difuznih medija treba da bude pravi~no, uravnote`eno i nepristrasno; imaju}i u vidu da radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju posebnu odgovornost da obezbede u svojim programima pravi~no i sveobuhvatno izve{tavanje o izborima, {to mo`e da podrazumeva davanje besplatnog termina politi~kim strankama i kandidatima; isti~u}i da naro~itu pa`nju treba pokloniti izvesnim posebnim elementima izve{tavanja o predizbornim kampanjama, kao {to su objavljivanje rezultata ispitivanja javnog mnjenja, pla}ene politi~ke reklame, pravo na odgovor, dani izborne ti{ine i odredbe koje se odnose na predizborne periode; nagla{avaju}i zna~ajnu ulogu samoregulatornih mera koje medijski poslenici sami donose – na primer, u obliku kodeksa pona{anja – i koje postavljaju smernice dobrih obi~aja u cilju odgovornog, ta~nog i pravi~nog izve{tavanja o predizbornim kampanjama; uvi|aju}i komplementarni karakter regulatornih i samoregulatornih mera u ovoj oblasti; ube|en u korisnost odgovaraju}ih okvira za izve{tavanje medija o izborima kako bi se doprinelo slobodnim i demokratskim izborima, imaju}i na umu razli~ite pravne i prakti~ne pristupe dr`ava ~lanica u tom domenu i ~injenicu da on mo`e da podle`e razli~itim granama prava; uvi|aju}i da svaki regulatorni okvir vezan za izve{tavanje medija o izborima treba da po{tuje osnovno na~elo slobode izra`avanja koju {titi ~lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tuma~i Evropski sud za ljudska prava; podse}aju}i na osnovna na~ela sadr`ana u Rezoluciji br. 2 usvojenoj na ^etvrtoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, decembar 1994), kao i u Preporuci br. R (96) 10 Komiteta ministara o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije,
*Usvojena 9. septembra 1999, na 678. sastanku zamenika ministara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

263

Dokumenta Saveta Evrope

preporu~uje vladama dr`ava ~lanica da razmotre na~ine za obezbe|ivanje po{tovanja na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti u izve{tavanju medija o predizbornim kampanjama, kao i da razmotre usvajanje mera za sprovo|enje tih na~ela u okviru svog nacionalnog zakonodavstva ili prakse kada je to prikladno i u skladu sa ustavnim pravom.

Aneks Preporuke (99) 15 Polje primene Na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti u izve{tavanju medija o predizbornim kampanjama treba da se primenjuju na izve{tavanje o svim vrstama politi~kih izbora koji se odr`avaju u dr`avama ~lanicama, to jest na predsedni~ke, parlamentarne, regionalne i, tamo gde je to mogu}e, lokalne izbore i politi~ke referendume. Ta na~ela tako|e treba da se primenjuju, tamo gde je to prikladno, na izve{tavanje medija o izborima koji se odr`avaju u inostranstvu, naro~ito kada se ti mediji obra}aju gra|anima zemlje u kojoj se izbori odr`avaju. I Mere koje se odnose na {tampu 1. Sloboda {tampe Regulatorni okviri koji se odnose na izve{tavanje medija o izborima ne smeju da zadiru ni u ure|iva~ku nezavisnost listova ili ~asopisa, niti u njihovo pravo da izra`avaju bilo kakve politi~ke sklonosti. 2. Listovi u vlasni{tvu organa vlasti Dr`ave ~lanice treba da usvoje mere ~ijom primenom listovi u vlasni{tvu organa vlasti prilikom izve{tavanja o predizbornim kampanjama to treba da ~ine na pravi~an, uravnote`en i nepristrasan na~in, bez diskriminacije ili podr{ke odre|enoj politi~koj stranci ili kandidatu. Ako ti listovi prihvate pla}ene politi~ke oglase u svojim publikacijama, treba da se postaraju da svi politi~ki kandidati i stranke koji zahtevaju da kupe oglasni prostor budu tretirani ravnoparno i bez diskriminacije. II Mere koje se odnose na oblast radio-difuzije 1. Op{ti okvir Za vreme predizbornih kampanja, regulatorni okviri treba da podsti~u i olak{avaju pluralisti~ko izra`avanje mi{ljenja preko radio-difuznih medija. Uz strogo nastojanje da po{tuju ure|iva~ku nezavisnost radio-difuznih organizacija, ti regulatorni okviri tako|e treba da predvide obavezu da se o predizbornim kampanjama izve{tava na pravi~an, uravnote`en i nepristrasan na~in u svim programskim servisima radio-difuznih organizacija. Ta obaveza treba da se odnosi kako na radio-difuzne organizacije javnog servisa, tako i na privatne radio-difuzne organizacije u njihovim zonama

264

E

T

I

K

A

emitovanja programa. U dr`avama ~lanicama u kojima je pojam ”predizbornog perioda“ definisan na osnovu doma}ih zakona, pravila koja se odnose na pravi~nost, uravnote`nost i nepristrasnost izve{tavanja o predizbornim kampanjama od strane radio-difuznih medija tako|e treba da se primenjuju na taj period.

Dokumenta Saveta Evrope 265

2. Informativne emisije i vesti Ukoliko to nije predvi|eno samoregulativom, dr`ave ~lanice treba da usvoje mere zahvaljuju}i ~ijoj primeni javne i privatne radio-difuzne organizacije u predizbornim periodima treba da budu naro~ito pravi~ne, uravnote`ene i nepristrasne u svojim informativnim emisijama i vestima, uklju~uju}i i emisije posve}ene diskusijama, kao {to su intervjui ili debate. Radio-difuzne organizacije ne treba da obezbe|uju povla{}en tretman organima vlasti u takvim programima. To pitanje prvenstveno treba da se re{ava odgovoraju}im samoregulatornim merama. U slu~aju potrebe, dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre da li, tamo gde je to izvodljivo, vlasti nadle`ne za kontrolu izve{tavanja o izborima treba da imaju ovla{}enje da interveni{u kako bi se otklonili eventualni propusti. 3. Ostali programi Posebnu pa`nju treba pokloniti programima koji ne spadaju u informativne emisije i vesti i koji nisu direktno vezani za predizbornu kampanju, ali tako|e mogu da uti~u na stav bira~a. 4. Besplatan termin za politi~ke stranke/kandidate u oblasti javne radiodifuzije Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre shvrsishodnost uklju~ivanja u svoje regulatorne okvire odredaba na osnovu kojih se besplatan termin u javnim radiodifuznim servisima stavlja na raspolaganje politi~kim strankama/kandidatima u predizbornom periodu. Kad god se dodeljuje taj termin, to treba da se radi na pravi~an na~in i bez diskriminacije, na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma. 5. Pla}ena politi~ka reklama U dr`avama ~lanicama u kojima je politi~kim strankama i kandidatima dozvoljeno da kupe oglasni prostor u predizborne svrhe, regulatorni okviri treba da obezbede da: – mogu}nost kupovine oglasnog prostora bude dostupna svim strankama koje u~estvuju na izborima, pod istim uslovima i na osnovu istih tarifa; – javnost zna da poruka predstavlja pla}enu politi~ku reklamu. Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre mogu}nost uvo|enja u svoje regulatorne okvire odredbe koja ograni~ava reklamni prostor koji politi~ke stranke ili kandidati mogu da kupe.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

III Mere koje se odnose i na {tampu i radio-difuzne medije
Dokumenta Saveta Evrope 266

1. ,,Dan izborne ti{ine” Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre prednosti uklju~ivanja u regulatorne okvire odredbe koja zabranjuje {irenje strana~kih predizbornih poruka na dan uo~i izbora. 2. Ispitivanje javnog mnjenja Regulatorni ili samoregulatorni okviri treba da obezbede da mediji prilikom objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja daju javnosti informacije koje su dovoljne da se donese sud o vrednosti tih ispitivanja javnog mnjenja. Te informacije bi naro~ito mogle da: – imenuju politi~ku stranku ili neku drugu organizaciju ili lice koje je naru~ilo i platilo ispitivanje javnog mnjenja; – navedu naziv organizacije koja je sprovela ispitivanje javnog mnjenja i metodologiju koja je primenjena; – navedu na kom je uzorku sprovedeno ispitivanje javnog mnjenja i kolika su mogu}a odstupanja; – navedu datum i/ili period kada je ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno. Sva druga pitanja koja se ti~u na~ina na koji mediji prezentiraju rezultate ispitivanja javnog mnjenja treba da ostanu u njihovoj nadle`nosti. Sva ograni~enja koja primenjuju dr`ave ~lanice da bi zabranile objavljivanje/ emitovanje rezultata ispitivanja javnog menjanja (o raspolo`enju bira~a) na dan izbora ili nekoliko dana pre izbora treba da budu u skladu sa ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tuma~i Evropski sud za ljudska prava. Isto tako, kada je re~ o ispitivanjima javnog mnjenja sprovedenim prilikom izlaska sa birali{ta da bi se pokazalo kako su bira~i glasali, dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre mogu}nost zabrane izno{enja rezultata tih anketa u medijima pre zatvaranja svih bira~kih mesta u zemlji. 3. Pravo na odgovor S obzirom na kratko trajanje predizbornih kampanja, svakom kandidatu ili politi~koj stranci koja ima pravo na odgovor na osnovu nacionalnih zakona ili sistema treba omogu}iti da to pravo iskoristi za vreme predizbornog perioda. IV Mere za za{titu medija u vreme izbora 1. Neuplitanje organa vlasti Organi vlasti treba da se uzdr`e od uplitanja u aktivnosti medija ili novinara i drugih zaposlenih u medijima u cilju uticanja na izbore.

E

T

I

K

A

2. Za{tita od napada, zastra{ivanja ili drugih nezakonitih pritisaka na medije Dr`avne vlasti treba da preduzmu odgovaraju}e mere u cilju obezbe|ivanja efikasne za{tite novinara i ostalih zaposlenih u medijima i njihovih prostorija, s obzirom na to da ona poprima ve}i zna~aj za vreme izbora. Istovremeno, ta za{tita ne treba da ih ometa u obavljanju posla. Obrazlo`enje Uvod
1. ^injenica je da mediji igraju zna~ajnu ulogu u savremenom dru{tvu kao sredstvo za {irenje informacija. Ta uloga dobija posebnu dimenziju u periodima izbora, s obzirom na to da, obavljaju}i svoje aktivnosti na pravi~an na~in, mediji doprinose slobodnim i demokratskim izborima. 2. Slobodni i pravi~ni izbori su temelj svih demokratskih dr`ava. Privr`enost Saveta Evrope svim pitanjima vezanim za ljudska prava i demokratiju dovela je do toga da me|uvladina Grupa stru~njaka za medije u panevropskoj perspektivi (MM-S-EP) razmotri pitanje medija i izbora. 3. Op{te nadle`nosti MM-S-EP, na osnovu kojih je pripremljena ova preporuka, imale su za cilj otkrivanje i prou~avanje tema koje bi mogle da doprinesu integraciji novih dr`ava ~lanica u domenu medija. Zadatak grupe se stoga sastojao u tome da radi na pravu medija i op{tepoliti~kim pitanjima koja su relevantna kako za nove demokratije, tako i za starije dr`ave ~lanice Saveta Evrope. 4. Godine 1996, tokom rasprave o svom budu}em programu rada, MM-S-EP je odlu~ila da razradi temu medija i izbora, po{to se ona savr{eno uklapala u njenu nadle`nost i imala panevropsku dimenziju relevantnu za zemlje centralne, isto~ne i zapadne Evrope. 5. Prva mera koju je preduzela MM-S-EP, kako bi stekla sveobuhvatnu sliku o tom pitanju, bila je uspostavljanje kontakata i odr`avanje sastanaka sa svim relevantnim stru~njacima, koji su obuhvatali predstavnike regulatornih tela u oblasti radio-difuzije, nevladine organizacije za odbranu slobode izra`avanja, istra`iva~ke institute, novinare i politi~ke savetnike s prakti~nim iskustvom u domenu izve{tavanja o izborima. 6. Na tom sastanku je postalo o~igledno da je pitanje izve{tavanja medija o izborima kompleksno i da se mo`e re{avati regulatornom intervencijom, ili samoregulativom, ili da ~ak mo`e da ostane neregulisano, kao {to je to slu~aj u nekim dr`avama ~lanicama. Stoga postoje velike razlike u pristupu tom pitanju. 7. U mnogim zemljama postoje regulatorni okviri sa odredbama o ravnopravnom tretmanu politi~kih stranaka u medijima. Ipak, u praksi, generalno gledano, mo`e da se konstatuje da ti mehanizmi nisu u potpunosti efikasni. To je bio jedan od razloga koji je naveo MM-S-EP da donese odluku o pripremi Preporuke o izve{tavanju medija o izborima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

267

Dokumenta Saveta Evrope

8. Grupa je zaklju~ila da bi izvestan broj op{tih na~ela o tom pitanju, u vidu Preporuke Komiteta ministara, mogao da bude koristan za o~uvanje slobode izra`avanja u vreme izbora i poslu`i kao vodi~ za novinare, politi~are i sudove koji u~estvuju u izbornom procesu. Pored toga, nagla{eno je da bi takav instrument tako|e mogao da doprinese za{titi novinara od politi~kih pritisaka za vreme predizborne kampanje. 9. Potreba za jasnim regulatornim okvirom, koji se odnosi na pona{anje medija za vreme izbora, posebno se ose}a u nekim novim demokratijama. Smatra se da su takvi okviri neophodni da bi se obezbedilo da se izbori odvijaju u skladu sa minimalnim demokratskim normama. 10. Jo{ jedna prednost dobro osmi{ljenih propisa u tom domenu sastoji se u tome {to oni mogu da doprinesu tome da medijski poslenici koji izve{tavaju o izborima razrade odre|ene standarde. 11. Prilikom pripreme Preporuke, MM-S-EP je posmatrala stvari iz {ire perspektive da bi obuhvatila razli~ite nacionalne situacije i posebno je vodila ra~una o tome da izbegava svaku vrstu uplitanja u ure|iva~ku nezavisnost medija. Osim toga, zna~aj samoregulatornih mera samih medijskih poslenika, kao {to su kodeksi pona{anja, priznat je u celoj Preporuci. 12. U tom kontekstu, MM-S-EP je pripremila Preporuku o izve{tavanju medija o predizbornim kampanjama. Taj posao je obavljen na pet sastanaka kojima je predsedavala g-|a Carolyn Morrison (Ujedinjeno Kraljevstvo). Grupa stru~njaka za medije u panevropskoj perspektivi zavr{ila je posao u martu 1999. i, po{to je tekst odobrio Upravni komitet za masovne medije (CDMM), usvojio ga je i Komitet ministara 9. septembra 1999. kao Preporuku br. R (99) 15.

Dokumenta Saveta Evrope 268

Komentari o odredbama Preporuke Preambula 13. U preambuli su postavljeni glavni ciljevi i na~ela Preporuke. Ve}ina ideja koje se pojavljuju u preambuli razra|ena je podrobnije u dispozitivu Preporuke. 14. U preambuli se spominje neophodnost da se uspostavi pravedna ravnote`a izme|u po{tovanja ure|iva~ke nezavisnosti medija i potrebe za izvesnim pravilima da bi se osigurala pravi~nost medija u vreme izbora. Obezbe|ivanje te ravnote`e jedan je od glavnih ciljeva koji se provla~i kroz ceo tekst Preporuke. 15. U preambuli je tako|e nagla{en zna~aj samoregulative da bi se osigurala pravi~nost medija za vreme izbora. Priznato je da mere koje doborovoljno usvoje sami medijski poslenici, naro~ito u vidu kodeksa pona{anja tokom kampanje ili internih smernica o dobrim obi~ajima u cilju odgovornog i pravi~nog izve{tavanja o predizbornim kampanjama, predstavljaju korisnu i neophodnu dopunu nacionalnom zakonodavstvu ili pravilima u tom domenu.

E

T

I

K

A

16. Imaju}i na umu zna~aj radio-difuznih servisa i njihov uticaj na bira~e, ve}ina na~ela iz ove preporuke odnosi se na radio-difuzne medije. U preambuli se isti~e da du`nu pa`nju treba pokloniti zna~ajnim razlikama koje postoje izme|u {tampe i radio-difuzije. 17. U preambuli se tako|e podse}a na osnovna na~ela pravi~nog, uravnote`enog i nepristrasnog izve{tavanja medija o izborima. U preambuli se spominju i druga pitanja, kao {to su dodeljivanje besplatnih termina politi~kim strankama, pribegavanje stranaka pla}enim reklamama ili kori{}enje ispitivanja javnog mnjenja u medijima.

Dokumenta Saveta Evrope 269

Preporuka 18. [to se ti~e na~ina na koji je sro~ena ova preporuka, zaklju~eno je da od dr`ava ~lanica treba zatra`iti da analiziraju na~ine za osiguranje po{tovanja na~ela pravi~nog, uravnote`enog i nepristrasnog izve{tavanja medija o predizbornim kampanjama i da razmotre usvajanje mera za uno{enje tih na~ela u svoja nacionalna zakonodavstva ili praksu tamo gde je to prikladno i u skladu sa ustavnim pravom. Smatralo se da je ova poslednja primedba neophodna kao garancija, s obzirom na razlike izme|u dr`ava ~lanica u tom domenu. Polje primene Preporuke 19. U principu, sve vrste medija, {tampani ili radio-difuzni, javni ili privatni, obuhva}ene su u izvesnoj meri ovom preporukom. Kada se to uzme u obzir, ve}ina odredaba ti~e se radio-difuznih organizacija, kako javnih tako i privatnih. Preporuka svaki put konkretno ukazuje na koju se vrstu medija odnosi pojedino na~elo ili odredba. 20. [to se ti~e vrste izbora obuhva}enih preporukom, navedeni su u principu svi politi~ki izbori koji se odr`avaju u dr`avama ~lanicama, to jest, predsedni~ki, parlamentarni (uklju~uju}i izbore za Evropski parlament), regionalni i lokalni, kao i politi~ki referendumi. Ipak, priznato je da izvesne odredbe ne}e biti direktno primenjene na sve te izbore, po{to bi, na primer, neka od na~ela te{ko mogla da se primene na lokalne izbore. 21. Smatra se da, tamo gde je to prikladno, na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti treba da budu primenjena na izve{tavanje o izborima koji se odr`avaju u nekoj drugoj zemlji a ne u onoj u kojoj je doti~no medijsko preduze}e osnovano. 22. Iako je prirodno i legitimno da doma}i radio-difuzni servisi (to jest, servisi koji se ne obra}aju gra|anima zemlje u kojoj se odr`avaju izbori) izve{tavaju o izborima u inostranstvu iz nacionalne perspektive, trebalo bi da to ~ine na uravnote`en na~in, naro~ito ako mogu da dopru do znatnog dela stanovni{tva zemlje u kojoj se izbori odr`avaju. 23. S druge strane, radio-difuzni servisi koji se obra}aju gra|anima zemlje u kojoj se izbori odr`avaju treba u ve}oj meri da po{tuju na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti. To se prvenstveno odnosi na dva slu~aja: (a) tamo gde se radio-difuzni servis obra}a publici u zemlji u kojoj se izbori odr`avaju i (b) tamo gde se radio-difuzni servis obra}a pripadnicima

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

zajednice iseljenika (na primer, radnicima na privremenom radu) koji imaju pravo da glasaju u zemlji u kojoj se izbori odr`avaju.

Mere koje se odnose na {tampu 24. Generalno gledano, u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope ne postoje posebni propisi za {tampu kada je re~ o izve{tavanju ili ure|iva~koj politici vezanoj za izve{tavanje o izborima. S obzirom na tradiciju i razli~itu prirodu {tampanih i radio-difuznih medija, {tampa je slobodna da ima jasnu politi~ku orijentaciju. Na~in na koji javnost ima pristup {tampi i na~in na koji {tampa na nju uti~e znatno su druga~iji nego kada je re~ o medijima u oblasti radio-difuzije. 25. Uprkos tome, postoji barem jedna situacija u kojoj je regulatorni okvir za {tampu u vreme izbora opravdan: kada je organ vlasti vlasnik novinskog preduze}a. Po{to se takvi mediji nalaze pod kontrolom organa vlasti, logi~no je da imaju obavezu da ponude {iroku perspektivu koja zastupa ~itav spektar politi~kih stavova. To ne uklju~uje zvani~ne dr`avne listove, koji objavljuju samo zakone, statisti~ke podatke ili druge ~injenice. 26. Pla}ene reklame u {tampi predstavljaju uobi~ajenu praksu u Evropi i, kao posledica toga, vlasnici listova su u principu slobodni da prihvate ili odbiju zahteve politi~kih stranaka za objavljivanje reklama, pod uslovom da se po{tuju relevantna op{ta pravila, posebno ona vezana za konkurenciju. Preporuka ipak smatra da kada je organ vlasti vlasnik nekog lista, ravnopravan tretman i nediskriminativne tarife treba da se primenjuju na sve politi~ke stranke koje `ele da kupe prostor za ogla{avanje. I u ovom slu~aju razlog kojim se opravdava taj izuzetak le`i u tome {to ti listovi treba da obavljaju “misiju javnog servisa“ i tretiraju razli~ite politi~ke stranke na ravnopravnoj osnovi u pogledu pla}enih reklama.
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 175-183 (do podnaslova ”Mere koje se odnose na medije u oblasti radio-difuzije“).

Komitet ministara

Preporuka br. R (96) 4 Za{tita novinara u situacijama sukoba i napetosti*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, nagla{avaju}i da su sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novinarstvom od klju~nog zna~aja u demokratskom dru{tvu, naro~ito za informisanje
*Usvojena 3. maja 1996, na 98. zasedanju.

270

E

T

I

K

A

javnosti, za slobodno formiranje i izra`avanje mi{ljenja i ideja i za pra}enje rada organa vlasti; potvr|uju}i da sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novinarstvom moraju da se po{tuju u situacijama sukoba i napetosti, po{to je pravo pojedinaca i {iroke javnosti da budu obave{teni o svim pitanjima od javnog interesa i da budu u mogu}nosti da ocenjuju postupke organa vlasti i drugih zainteresovanih strana naro~ito va`no u ovakvim situacijama; nagla{avaju}i zna~aj uloge novinara i medija u informisanju javnosti o kr{enju doma}eg i me|unarodnog prava i ljudskoj patnji u situacijama sukoba i napetosti, kao i ~injenicu da oni na taj na~in mogu da pomognu da se spre~e nova kr{enja i patnje; konstatuju}i da, u takvim situacijama, sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novinarstvom mogu da budu ozbiljno ugro`eni, kao i da `ivoti novinara i njihov fizi~ki integritet dolaze u opasnost i da se njihovo pravo na slobodno i nezavisno izve{tavanje podvrgava ograni~enjima; konstatuju}i da napadi na fizi~ku bezbednost novinara i ograni~enja pri izve{tavanju mogu da imaju razne oblike, po~ev od zaplene njihovih sredstava za komunikaciju do uznemiravanja, pritvaranja i ubistva; potvr|uju}i zna~aj me|unarodnih instrumenata o ljudskim pravima, kako na svetskom, tako i na evropskom nivou, za za{titu novinara koji rade u situacijama sukoba i napetosti, naro~ito Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Me|unarodnog sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima; potvr|uju}i zna~aj ~lana 79 Prvog dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949, usvojenog 8. juna 1977, koji propisuje da se novinari smatraju civilima i da kao takvi moraju da budu za{ti}eni; imaju}i u vidu da ova obaveza tako|e va`i za sukobe koji nemaju me|unarodni karakter; ube|en da je neophodno da se ove postoje}e garancije rea. rmi{u, da postanu {ire poznate i da se obezbedi njihovo puno po{tovanje radi ja~anja za{tite novinara u situacijama sukoba i napetosti; nagla{avaju}i da svako uplitanje u rad novinara u ovakvim situacijama mora biti izuzetak i da ono mora da bude minimalno i striktno u skladu s uslovima propisanim u odgovaraju}im me|unarodnim instrumentima o ljudskim pravima; konstatuju}i da medijske organizacije, profesionalne organizacije i sami novinari tako|e mogu da doprinesu pove}anju fizi~ke bezbednosti novinara, konkretno tako {to }e preduzimati i podsticati prakti~nu prevenciju i mere li~ne za{tite; imaju}i u vidu da za potrebe ove preporuke izraz ”novinar” mora da se shvati tako da podrazumeva sve predstavnike medija, to jest sve one koji se bave sakupljanjem, primanjem i {irenjem vesti i informacija, uklju~uju}i kamermane i fotografe i pomo}no osoblje, kao {to su voza~i i prevodioci, preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica:

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

271

Dokumenta Saveta Evrope

Dokumenta Saveta Evrope

1. u svojim postupcima i politici slede osnovna na~ela za{tite novinara koji rade u situacijama sukoba i napetosti, izlo`ena u aneksu ove preporuke, i primenjuju ih bez razlike na strane dopisnike i doma}e novinare i bez diskriminacije po bilo kom osnovu; 2. {ire ovu preporuku i posebno na nju skrenu pa`nju medijskim organizacijama, novinarima i profesionalnim organizacijama, kao i organima vlasti i njihovim funkcionerima, kako civilnim tako i vojnim.

Aneks Preporuke br. R (96) 4 Osnovna na~ela koja se odnose na za{titu novinara u situacijama sukoba i napetosti Poglavlje A: Za{tita fizi~ke bezbednosti novinara Na~elo 1 Prevencija 1. Medijske organizacije, novinari i profesionalne organizacije mogu da preduzmu zna~ajne preventivne mere koje doprinose za{titi fizi~ke bezbednosti novinara. Treba razmotriti slede}e mere radi odgovaraju}e pripreme za opasne misije u situacijama sukoba i napetosti: a. obezbe|ivanje prakti~nih informacija i obuke za sve novinare, bilo da su stalno zaposleni ili slobodni novinari, uz pomo} iskusnih novinara i kompetentnih specijalizovanih organa i organizacija, kao {to su policija ili oru`ane snage; b. {iroko distribuiranje postoje}ih ”vodi~a za pre`ivljavanje“ pripadnicima novinarske profesije; c. {iroko distribuiranje informacija pripadnicima profesije o dostupnosti odgovaraju}e za{titne opreme. 2. Dok su za ove mere u prvom redu odgovorne medijske organizacije, novinari i profesionalne organizacije, organi i nadle`ne specijalizovane organizacije dr`ava ~lanica treba da sara|uju kada se od njih zatra`i pru`anje informacija ili obuke. Na~elo 2 Osiguranje 1. Novinari koji rade u situacijama sukoba i napetosti treba da imaju odgovaraju}e osiguranje u slu~aju bolesti, povrede, repatrijacije i smrti. Medijske organizacije treba to da obezbede pre nego {to po{alju svoje novinare u opasne misije. Slobodni novinari treba sami da sklope ugovore o osiguranju. 2. Dr`ave ~lanice i medijske organizacije treba da razmotre na~ine da odredba o osiguranju za sve novinare koji odlaze u opasne misije postane standardni deo pojedina~nih i kolektivnih ugovora.

272

E

T

I

K

A

3. Medijske i profesionalne organizacije u dr`avama ~lanicama treba da razmotre osnivanje fondova solidarnosti za obe{te}enje novinara ili njihovih porodica za pretrpljene povrede u slu~ajevima kada je osiguranje nedovoljno ili ne postoji.

Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 3 „De`urne linije“ 1. Pokazalo se da je hitna de`urna linija koju odr`ava Me|unarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) od neprocenjivog zna~aja pri pronala`enju nestalih novinara. Druge organizacije, kao {to su Me|unarodna federacija novinara (IFJ) i Me|unarodna razmena slobode izra`avanja (IFEX), odr`avaju uspe{ne de`urne linije koje skre}u pa`nju na slu~ajeve napada na fizi~ku bezbednost novinara i njihove novinarske slobode. Medijske i profesionalne organizacije se podsti~u da preduzimaju korake kako bi ove de`urne linije postale poznatije me|u pripadnicima profesije. Dr`ave ~lanice treba da podr`e ovakve inicijative. 2. Novinari koji rade u situacijama sukoba i napetosti treba da razmisle da li je preporu~ljivo da, u poverenju, obave{tavaju lokalne kancelarije ICRC na terenu o tome gde se nalaze kako bi pobolj{ali uspe{nost de`urne linije u pronala`enju novinara i preduzimanju koraka radi pobolj{anja njihove bezbednosti. Poglavlje B: Prava i radni uslovi novinara koji rade u situacijama sukoba i napetosti Na~elo 4 Informacije, kretanje i prepiska Dr`ave ~lanice priznaju da novinari imaju puno pravo na slobodno ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda zagarantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (ECHR) i protokolima uz nju i me|unarodnim instrumentima ~ije su potpisnice, uklju~uju~i slede}a prava: a. pravo svakog pojedinca da tra`i, saop{tava i prima informacije i ideje bez obzira na granice; b. pravo svakog pojedinca da na zakonit na~in u okviru dr`avne teritorije ima slobodu kretanja i slobodu izbora svog prebivali{ta, kao i pravo svakog pojedinca da napusti bilo koju zemlju; c. pravo svakog pojedinca na poverljivost prepiske u njenim razli~itim oblicima. Na~elo 5 Poverljivost izvora Imaju}i na umu zna~aj poverljivosti izvora koje koriste novinari u situacijama sukoba i napetosti, dr`ave ~lanice }e obezbediti da se ona po{tuje.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

273

Na~elo 6
Dokumenta Saveta Evrope 274

Sredstva za komunikaciju Dr`ave ~lanice ne}e ograni~avati novinarima kori{}enje sredstava za komunikaciju za me|unarodni ili doma}i prenos vesti, mi{ljenja, ideja i komentara. One ne}e odlagati takve prenose ili ih na bilo koji drugi na~in ometati. Na~elo 7 Kontrola ograni~enja 1. Nije dozvoljeno uplitanje u ostvarivanje prava i sloboda zagarantovanih na~elima od 4 do 6, osim u skladu sa uslovima izlo`enim u odgovaraju}im odredbama instrumenata o ljudskim pravima, onako kako su ih protuma~ila njihova nadzorna tela. Stoga svako uplitanje mora da: – bude propisano zakonom i formulisano jasnim i preciznim izrazima; – te`i legitimnom cilju onako kako je to navedeno u odgovaraju}im odredbama instrumenata o ljudskim pravima; u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava, za{titom nacionalne bezbednosti u smislu ECHR, pri ~emu se postojanje takvog legitimnog cilja ne mo`e shvatiti ili koristiti kao blanko obrazlo`enje za ograni~avanje osnovnih prava i sloboda; – bude neophodno u demokratskom dru{tvu, to jest da odgovara neodlo`noj dru{tvenoj potrebi, bude zasnovano na razlozima koji su relevantni i dovoljni i bude srazmerno legitimnom cilju kome se te`i. 2. U situacijama rata ili drugim vanrednim situacijama koje ugro`avaju `ivot nacije i ~ije je postojanje zvani~no progla{eno, mere koje umanjuju obaveze dr`ave da obezbedi ova prava i slobode dozvoljene su do stepena do koga su striktno potrebne zbog zahteva situacije, pod uslovom da nisu protivre~ne drugim obavezama na osnovu me|unarodnog prava i da ne uklju~uju diskriminaciju samo na osnovu rase, boje, pola, jezika, vere ili dru{tvenog porekla. 3. Dr`ave ~lanice uzdr`a}e se od preduzimanja bilo kakvih restriktivnih mera prema novinarima, kao {to su oduzimanje akreditacija ili proterivanje, zbog obavljanja njihovih profesionalnih aktivnosti ili sadr`aja izve{taja i informacija koje su preneli njihovi mediji. Na~elo 8 Za{tita i pomo} 1. Dr`ave ~lanice treba da nalo`e svojim vojnim i policijskim snagama da pru`e neophodnu i razumnu za{titu i pomo} novinarima kada oni to zahtevaju i da prema njima postupaju kao prema civilima. 2. Dr`ave ~lanice ne}e koristiti za{titu novinara kao izgovor za ograni~avanje njihovih prava.

E

T

I

K

A

Na~elo 9
Dokumenta Saveta Evrope

Nediskriminacija Dr`ave ~lanice }e obezbediti da u odnosima s novinarima, stranim ili doma}im, organi vlasti postupaju bez diskriminacije i samovolje. Na~elo 10 Pristup teritoriji neke dr`ave 1. Dr`ave ~lanice treba da olak{aju novinarima pristup teritoriji koja je njihovo odredi{te brzim izdavanjem viza i drugih neophodnih dokumenata. 2. Dr`ave ~lanice treba, isto tako, da olak{aju uvoz i izvoz profesionalne opreme. Na~elo 11 Kori{}enje sistema akreditacija Sistemi za akreditovanje novinara treba da se uvedu samo ako su neophodni u odre|enim situacijama. Kada postoji sistem akreditacija, u normalnim okolnostima akreditaciju treba izdati. Dr`ave ~lanice }e obezbediti da: a. akreditacija olak{a bavljenje novinarskom profesijom u situacijama sukoba i napetosti; b. bavljenje novinarskom profesijom i novinarske slobode ne zavise od akreditacije; c. akreditacija ne bude kori{}ena za ograni~avanje slobode kretanja novinara ili njegovog pristupa informacijama; s obzirom da neizdavanje akreditacije mo`e da ograni~i ova prava, ovakva ograni~enja moraju da budu striktno u skladu s uslovima navedenim u na~elu 7; d. dodela akreditacija ne zavisi od ustupaka novinara koji bi ograni~ili njihova prava i slobode u ve}oj meri nego {to je predvi|eno u na~elu 7; e. svako odbijanje akreditacije koje novinarima ograni~ava slobodu kretanja ili pristup informacijama bude obrazlo`eno. Poglavlje C: Istraga Na~elo 12 1. U situacijama sukoba i napetosti, dr`ave ~lanice }e sprovesti istragu o napadima na fizi~ku bezbednost novinara koji su se dogodili na teritoriji pod njihovom jurisdikcijom. Posveti}e du`nu pa`nju izve{tajima novinara, medijskih organizacija i profesionalnih organizacija koji su skrenuli pa`nju na takve napade i, tamo gde je to potrebno, preduze}e odgovaraju}e mere. 2. Dr`ave ~lanice }e koristiti sva odgovaraju}a sredstva da izvedu pred lice pravde one koji su odgovorni za takve napade, bez obzira na to da li su ih planirala, podstakla ili u~inila lica koja pripadaju teroristi~kim ili nekim drugim organizacijama, lica koja rade za vladu ili druge organe vlasti, ili lica koja deluju kao pojedinci.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

275

Dokumenta Saveta Evrope

3. Dr`ave ~lanice }e obezbediti neophodnu me|usobnu saradnju u krivi~nim predmetima u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i drugim evropskim i me|unarodnim instrumentima.
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 91-97.

Komitet ministara

Preporuka br. R (97) 20 „Govor mr`nje“*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, imaju}i u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica kako bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko nasle|e; podse}aju}i na Deklaraciju {efova dr`ava i vlada dr`ava ~lanica Saveta Evrope usvojenu u Be~u 9. oktobra 1993. godine; podse}aju}i da je Be~ka deklaracija ukazala na veliku zabrinutost u vezi sa o`ivljavanjem rasizma, ksenofobije i antisemitizma i razvojem klime netolerancije, i da je u njoj istaknuta spremnost za borbu protiv svih ideologija, politika i praksi koje imaju za cilj raspirivanje rasne mr`nje, nasilja i diskriminacije, kao i svakog delovanja ili jezika koji mo`e da poja~a strah i napetost me|u grupama razli~itog rasnog, etni~kog, nacionalnog, verskog ili dru{tvenog porekla; potvr|uju}i duboku privr`enost slobodi izra`avanja i informisanja, onako kako je to utvr|eno u Deklaraciji o slobodi izra`avanja i informisanja od 29. aprila 1982. godine; osu|uju}i, u skladu sa Be~kom deklaracijom i Deklaracijom o medijima u demokratskom dru{tvu, usvojenom na ^etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994.), sve oblike izra`avanja koji raspiruju rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike netolerancije, budu}i da oni potkopavaju demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam; konstatuju}i da takvi oblici izra`avanja mogu da imaju ve}i i {tetniji uticaj kada se {ire putem medija; ube|en da je potreba za borbom protiv takvih oblika izra`avanja hitnija u situacijama napetosti i u vremenima rata i drugih oblika oru`anih sukoba; ube|en da je neophodno dati smernice za vlade dr`ava ~lanica o tome kako da se odnose prema ovim oblicima izra`avanja, priznaju}i u isto vreme da ve}ina medija ne mo`e biti odgovorna za ovakve oblike izra`avanja;
*Usvojena 30. oktobra 1997, na 607. sastanku zamenika ministara.

276

E

T

I

K

A

imaju}i na umu ~lan 7, stav 1, Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji, kao i sudsku praksu organa Evropske konvencije o ljudskim pravima u skladu sa ~lanovima 10 i 17 ove konvencije; uzimaju}i u obzir Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Rezoluciju 68 (30) Komiteta ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne i verske mr`nje; konstatuju}i da ovu konvenciju nisu potpisale, ratifikovale i primenile sve dr`ave ~lanice posredstvom svog nacionalnog zakonodavstva; svestan potrebe da se borba protiv rasizma i netolerancije pomiri sa potrebom da se za{titi sloboda izra`avanja da bi se izbegla opasnost od podrivanja demokratije, pod izgovorom da se ona brani; svestan potrebe da se u potpunosti po{tuju ure|iva~ka nezavisnost i samostalnost medija, preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica: 1. preduzmu odgovaraju}e korake u borbi protiv govora mr`nje na osnovu na~ela sadr`anih u ovoj preporuci; 2. obezbede da takvi koraci ~ine deo sveobuhvatnog pristupa ovoj pojavi, koji je tako|e uperen protiv njenih dru{tvenih, ekonomskih, politi~kih, kulturnih i drugih uzroka; 3. tamo gde to nisu u~inile, potpi{u, ratifikuju i ugrade u svoje doma}e zakonodavstvo Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije u skladu s Rezolucijom (68) 30 Komiteta ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne i verske mr`nje; 4. preispitaju svoje doma}e zakonodavstvo i praksu da bi obezbedile njihovu podudarnost s na~elima sadr`anim u aneksu ove preporuke.

Dokumenta Saveta Evrope

Aneks Preporuke br. (97) 20 Polje primene Na~ela koja slede odnose se na govor mr`nje, naro~ito na govor mr`nje koji se {iri posredstvom medija. Za potrebe primene ovih na~ela, izraz ”govor mr`nje“ podrazumeva sve oblike izra`avanja koji {ire, raspiruju, podsti~u ili pravdaju rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mr`nje zasnovane na netoleranciji, uklju~uju}i tu i netoleranciju izra`enu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diksrimininacije i neprijateljstva prema manjinama, migranatima i ljudima imigrantskog porekla. Na~elo 1 Vlade dr`ava ~lanica, organi vlasti i javne institucije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i dr`avni slu`benici, imaju posebnu odgovornost da se naro~ito u medijima uzdr`e od izjava koje mogu da se shvate kao govor mr`nje ili kao govor koji bi mogao da ima za posledicu pravdanje, {irenje ili podsticanja rasne mr`nje, ksenofobije, antisemitizma i

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

277

Dokumenta Saveta Evrope

ostalih oblika diskriminacije ili mr`nje zasnovane na netoleranciji. Takve izjave treba da se zabrane i javno osude kad god se pojave.

Na~elo 2 Vlade dr`ava ~lanica treba da uspostave i odr`avaju celovit pravni okvir koji se sastoji od odredaba gra|anskog, krivi~nog i upravnog prava o govoru mr`nje i koji omogu}ava dr`avnim i sudskim vlastima da u svim slu~ajevima usklade po{tovanje slobode s po{tovanjem ljudskog dostojanstva i za{tite ugleda ili prava drugih. U tom cilju, vlade dr`ava ~lanica treba da razmotre na~ine i sredstva kako bi: – stimulisale i koordinirale istra`ivanje o efikasnosti postoje}eg pravnog sistema i sudske i upravne prakse; – preispitale postoje}i pravni okvir da bi obezbedile da se on adekvatno primenjuje na razli~ite nove medije i komunikacione servise i mre`e; – razvile uskla|enu politiku krivi~nog gonjenja zasnovanu na nacionalnim smernicama koje po{tuju na~ela sadr`ana u ovoj preporuci; – na listu mogu}ih krivi~nih sankcija dodale nalog za obavljanje dru{tveno korisnog rada; – pove}ale mogu}nosti za borbu protiv govora mr`nje kroz gra|ansko pravo dozvoljavaju}i zainteresovanim nevladinim organizacijama da podnose gra|anske tu`be, omogu}avaju}i od{tetu `rtvama govora mr`nje i omogu}avaju}i sudske odluke koje `rtvama daju pravo na odgovor ili nala`u ispravke; – upoznale javnost i medijske poslenike s pravnim odredbama koje se odnose na govor mr`nje. Vlade dr`ava ~lanica treba da obezbede da, u pravnom okviru pomenutom u na~elu 2, uplitanje u slobodu izra`avanja bude usko ograni~eno i da se primenjuje na zakonit i nearbitraran na~in, na osnovu objektivnih kriterijuma. Osim toga, u skladu s osnovnim zahtevima vladavine prava, svako ograni~avanje slobode izra`avanja ili uplitanje u nju mora biti podlo`no nezavisnoj sudskoj kontroli. Ovaj zahtev je posebno va`an u slu~ajevima kada sloboda izra`avanja mora da pomiri ideal slobode s po{tovanjem ljudskog dostojanstva i za{tite ugleda ili prava drugih. Na~elo 4 Nacionalno zakonodavstvo i praksa dr`ava ~lanica treba da omogu}e sudovima da imaju na umu da su konkretni slu~ajevi govora mr`nje toliko uvredljivi za pojedince ili grupe da ne u`ivaju stepen za{tite koji drugi vidovi izra`avanja u`ivaju na osnovu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. To je slu~aj kada govor mr`nje ima za cilj ga`enje prava i sloboda navedenih u Konvenciji ili njihovo ograni~avanje u ve}em obimu od onog koje ona predvi|a.

278

E

T

I

K

A

Na~elo 5 Nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da omogu}e nadle`nim organima gonjenja da obrate posebnu pa`nju, koliko to njihova diskreciona prava dozvoljavaju, na slu~ajeve govora mr`nje. U tom pogledu, ta tela treba posebno da razmotre slobodu izra`avanja osumnji~enog, uzimaju}i u obzir da uvo|enje krivi~nih sankcija predstavlja ozbiljno ograni~avanje te slobode. Prilikom nametanja krivi~nih sankcija licima osu|enim za prekr{aj govora mr`nje nadle`ni sudovi bi trebalo da obezbede striktno po{tovanje na~ela proporcionalnosti. Na~elo 6 Nacionalno zakonodavstvo i praksa u oblasti govora mr`nje treba da uzmu u obzir ulogu medija u preno{enju informacija i ideja koje izla`u, analiziraju i razja{njavaju karakter konkretnih slu~ajeva govora mr`nje i tu pojavu u celini, kao i pravo javnosti da prima takve informacije i ideje. U tom cilju, nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da naprave jasnu razliku izme|u odgovornosti autora govora mr`nje, s jedne strane, i odgovornosti medija i medijskih poslenika koji doprinose njegovom {irenju u okviru svog zadatka da prenose informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, s druge strane. Na~elo 7 Kao dopuna na~elu 6 nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da uzmu u obzir ~injenicu: – da je izve{tavanje o rasizmu, ksenofobiji, antisemitizmu ili drugim oblicima netolerancije u potpunosti za{ti}eno ~lanom 10, stav 1, Evropske konvencije o ljudskim pravima i da se ono mo`e ograni~iti samo pod uslovima koji se mogu na}i u stavu 2 te odredbe; – da standardi koje nacionalne vlasti primenjuju za procenjivanje neophodnosti ograni~avanja slobode izra`avanja moraju da budu u skladu s na~elima sadr`anim u ~lanu 10, kako je ustanovljeno sudskom praksom organa Konvencije, uzimaju}i u obzir, izme|u ostalog, na~in, sadr`aj, kontekst i svrhu izve{tavanja; – da po{tovanje novinarskih sloboda podrazumeva da sudovi ili organi vlasti ne mogu medijima da name}u svoje poglede kada se radi o vrstama ili tehnikama izve{tavanja koje su novinari usvojili. Obrazlo`enje Uvod
1. Ova preporuka, zajedno s Preporukom br. R (97) 21 o medijima i promovisanju kulture tolerancije, jedan je od konkretnih rezultata me|uvladinog rada Saveta Evrope u oblasti medija tokom 1995. i 1996. godine. 2. Tolerancija i po{tovanje jednakog dostojanstva svih ljudskih bi}a predstavlja samu osnovu demokratskog i pluralisti~kog dru{tva. To

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

279

Dokumenta Saveta Evrope

obja{njava zbog ~ega je Savet Evrope oduvek pridavao najve}i zna~aj za{titi i ostvarenju tih ideala i na~ela. 3. Na samitu {efova dr`ava i vlada dr`ava ~lanica Saveta Evrope, odr`anom u Be~u 8. i 9. oktobra 1993. godine, izra`ena je zabrinutost zbog o`ivljavanja rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, sve ~e{}ih akata nasilja, naro~ito onih uperenih protiv migranata i osoba imigrantskog porekla, kao i zbog razvoja novih vidova ksenofobije u obliku agresivnog nacionalizma i etnocentrizma. [efovi dr`ava smatraju da te manifestacije netolerancije ugro`avaju demokratska dru{tva i njihove osnovne vrednosti. 4. Na be~kom samitu je usvojen Plan akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Plan akcije je ustanovio {irok niz mera za mobilisanje javnosti i pobolj{anje i delotvornu primenu garancija i politike ~iji je cilj borba protiv tih pojava. Mediji su jedna od oblasti obuhva}enih Planom akcije. U stavu 5 Plana od medijskih profesija se tra`i ”da izve{tavaju i komentari{u dela koja spadaju u rasizam i netoleranciju na istinit i odgovoran na~in i da nastave da razvijaju profesionalne eti~ke kodekse koji odra`avaju ove zahteve“. 5. Zna~aj medija u borbi protiv rasizma i netolerancije tako|e je istaknut u Preporuci 1277 (1995) Parlamentarne skup{tine o migrantima, etni~kim manjinama i medijima. Stav 2 ove preporuke glasi: ”Prikazivanje tema vezanih za imigrante i etni~ke manjine u medijima ima veliki uticaj na javno mnjenje. Iako mediji predstavljaju va`no sredstvo u borbi protiv rasisti~kih i ksenofobi~nih pogleda, predrasuda i predube|enja, oni tako|e mogu imati ulogu u stvaranju ili poja~avanju takvih pogleda“. 6. U poruci Upravnim komitetima i ad hoc Komitetima za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (januar 1994.), Komitet ministara je pozvao te komitete da, prilikom izno{enja na~ela svog delovanja, uzmu u obzir stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu s tim istupaju, prilago|avaju svoje teku}e aktivnosti u pomenutim oblastima ili predla`u nove. 7. Na ^etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri dr`ava u~esnica osudili su u svojoj Deklaraciji o medijima u demokratskom dru{tvu sve vidove izra`avanja koji podsti~u rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam i sve vidove netolerancije, po{to to podriva demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam. Osim toga, Plan akcije, kojim su ustanovljene strategije za promovisanje medija u demokratskom dru{tvu i koji su ministri uputili Komitetu ministara Saveta Evrope, zahteva od Saveta Evrope da ”prou~i, u tesnoj saradnji sa medijskim poslenicima i regulatornim organima, mogu}e smernice koje bi pomogle medijskim poslenicima da se suprotstavljaju netoleranciji u svim njenim vidovima“ (ta~ka 6 Plana akcije). 8. Shodno tome, Upravni komitet za masovne medije (CDMM) nalo`io

Dokumenta Saveta Evrope 280

E

T

I

K

A

je Grupi stru~njaka za medije i netoleranciju (MM-S-IN) da razmotri, izme|u ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju u propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, kao i doprinos koji bi mogli da daju u borbi protiv tih pojava. 9. Analiziraju}i ove oblasti, MM-S-IN je uzela u obzir postoje}e odredbe sadr`ane u me|unarodnim pravnim instrumentima (naro~ito Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute konvencije) kao i u zakonodavstvu dr`ava ~lanica Saveta Evrope. [to se ti~e ovog drugog, radu MM-S-IN umnogome je doprinela studija [vajcarskog insituta za uporedno pravo (Pravne mere za borbu protiv rasizma i netolerancije u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart 1995. godine, dokument CRI (95) 2), sa~injena pod pokroviteljstvom Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI). 10. Pored toga, MM-S-IN je naru~ila uporednu studiju Katedre za novinarstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o eti~kom kodeksu koji se ti~e medija i netolerancije (dokument MM-S-IN .. (95) 21; tako|e objavljena kao: Kolehmainen/Pietilainen, Comparative Study on Codes of Ethics Dealing with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.), Reports on Media Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995). 11. Tokom svog rada MM-S-IN je do{la do zaklju~ka da ne bi bilo preporu~ljivo pripremiti pravno obavezuju}e instrumente koji se ti~u pitanja medija i netolerancije pored postoje}eg me|unarodnog pravnog okvira (na najrelevantnije od njih upu}uje preambula preporuke). S obzirom na poseban polo`aj medija, kao i na klju~ni zna~aj slobode medija i na~ela ure|iva~ke nezavisnosti i samostalnosti, do{lo se do zaklju~ka da je i po`eljnije i svrsishodnije usredsrediti se na neobavezuju}e pravne instrumente, naime na na~ela koja bi Komitet ministara Saveta Evrope mogao da preporu~i vladama dr`ava ~lanica kao osnovu za njihove zakonodavne i druge mere ili politiku na ovom polju. 12. Pored toga, produbljuju}i ta na~ela, MM-S-IN je stala na stanovi{te da je najva`nije napraviti razliku izme|u: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije i (2) mogu}eg doprinosa medija borbi protiv tih pojava. Bilo je neophodno napraviti ovu razliku po{to se okvir delovanja i opravdanost nametanja pravno obavezuju}ih mera veoma razlikuju u svakoj pojedina~noj oblasti. Kada je u pitanju propagiranje rasizma i netolerancije, postoji, u na~elu, okvir za nametanje pravno obavezuju}ih standarda bez kr{enja slobode izra`avanja i na~ela ure|iva~ke nezavisnosti. Me|utim, kada je u pitanju promovisanje pozitivnog doprinosa medija, treba obratiti posebnu pa`nju da se ne naru{e ta na~ela. Ovo polje vi{e zahteva mere podsticanja nego pravne mere. 13. Iz tog razloga, MM-S-IN i CDMM su odlu~ili da sa~ine dve odvojene preporuke: ovu o ”govoru mr`nje“ i drugu o medijima i promovisanju kulture tolerancije (videti Preporuku broj R (97) 21).

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

281

Dokumenta Saveta Evrope

Dokumenta Saveta Evrope

14. U razli~itim etapama sastavljanja ovih preporuka, MM-S-IN se konsultovala s razli~itim predstavni~kim organizacijama u oblasti medija, kao i sa zainteresovanim nevladinim organizacijama da bi dobila njihove komentare o tekstovima u pripremi. Ti komentari bitno su doprineli sadr`aju ova dva instrumenta. 15. Tekst preporuke je predat Komitetu ministara koji ga je usvojio na 607. sastanku zamenika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio objavljivanje obrazlo`enja.

Operativni deo preporuke 16. Stavovi 1 i 2 odra`avaju svest o tome da, iako je u borbi protiv govora mr`nje nu`no preduzeti korake kroz pravne mere (videti gorenavedeni stav 12), samo pravne mere ne}e biti dovoljne u borbi protiv ovog zla ako se imaju na umu potreba za globalnim pristupom i ograni~enja koja sloboda izra`avanja i ure|iva~ka nezavisnost name}u delovanju dr`ave. Krajnji cilj nacionalnih mera protiv govora mr`nje treba da bude iskorenjivanje rasizma i drugih oblika netolerancije u dru{tvu. To ne mo`e da se postigne samo usredsre|ivanjem na govor mr`nje. U tom pogledu, govor mr`nje se mo`e smatrati samo jednom manifestacijom netolerancije (me|u ostale se mogu ubrojiti, na primer, rasno motivisano krivi~no delo, diskriminatorska praksa, itd.). Osim toga, ovo su manifestacije pojave (netolerancija) koja ima dublje korene i koja je povezana s razli~itim dru{tvenim, ekonomskim, kulturnim, istorijskim i drugim faktorima. To ne zna~i da mere protiv govora mr`nje mogu da se odbace, ve} samo ilustruje potrebu za uklju~ivanjem takvih mera u sveobuhvatniji pristup koji, osim pravnih mera, uklju~uje i usvajanje odre|ene strategije – na primer u oblasti obrazovanja i podizanja svesti, kulture, socijalne politike, istra`ivanja, itd. 17. Stav 3 preporu~uje da one vlade dr`ava ~lanica koje to jo{ nisu uradile potpi{u, ratifikuju (ili joj pristupe) i efikasno sprovode Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD). U stvari, neke dr`ave ~lanice Saveta Evrope jo{ uvek nisu postale potpisnice ove Konvencije. 18. CERD sadr`i nekoliko odredbi koje su va`ne kada je re~ o rasisti~kom govoru i raspirivanju rasne mr`nje. Naro~ito ~lan 4, izme|u ostalog, obavezuje dr`ave potpisnice da ”zakonom sankcioni{u {irenje ideja zasnovanih na rasnoj superiornosti i mr`nji, raspirivanje rasne diskrminacije, akte nasilja i navo|enja na delovanje usmereno protiv bilo koje rase ili grupe osoba druga~ije boje ko`e ili druga~ijeg etni~kog porekla, kao i potpomaganje rasisti~kih aktivnosti, uklju~uju}i i njihovo finansiranje„. Ova obaveza je, me|utim, uslovljena time {to dr`ave potpisnice moraju da vode ra~una o na~elima sadr`anim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i pravima koja su izri~ito navedena u ~lanu 5 CERD. Osnovno pravo na slobodu izra`avanja jedno je od onih prava koja su tako|e priznata ~lanom 19 Univerzalne deklaracije.

282

E

T

I

K

A

19. Potreba da se borba protiv rasizma i netolerancije uskladi s potrebom da se za{tite ostala osnovna prava tako|e je nagla{ena u Rezoluciji (68) 30 Komiteta ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne i verske mr`nje, o ~emu se govori u stavu 3 Preporuke. Konkretnije re~eno, Evropski sud za ljudska prava je u svojoj presudi u slu~aju Jersild protiv Danske od 23. septembra 1994. godine (Serija A, tom 298, stav 30) zaklju~io da, prema ~lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda izra`avanja), obaveze tu`enog moraju da se protuma~e, u najve}oj mogu}oj meri, kao spojive s njegovim obavezama na osnovu CERD.

Dokumenta Saveta Evrope

Aneks Preporuke Polje primene 20. Za potrebe ove preporuke, ovaj odeljak defini{e izraz ”govor mr`nje“. Tu se tako|e razja{njava da se ova preporuka primenjuje na govor mr`nje uop{te. Me|utim, neka od na~ela koja slede bave se konkretnije govorom mr`nje koji se {iri kroz medije (uporediti na~ela 1, 6 i 7). Treba naglasiti da ova preporuka nema nameru da uvede posebne pravne obaveze za medije. 21. Razlog za stavljanje izvesnog naglaska na govor mr`nje koji se {iri posredstvom medija, suprotno drugim vidovima izra`avanja, ne le`i u tome {to su mediji posebno odgovorni za {irenje govora mr`nje. U stvari, kao {to je obja{njeno u preambuli, najve}i broj medija ne mo`e da se optu`i za {irenje takvih oblika izra`avanja, iako su inicijative za obu~avanje medijskih poslenika korisne da bi se izbegli nenamerni izrazi netolerancije. Pre se mo`e re}i da na~ela koja se konkretnije bave izra`avanjem govora mr`nje putem medija odra`avaju svest da poruke mr`nje kada se prenose putem medija, mogu da budu poja~ane i nanesu ve}u {tetu s obzirom da je uticaj medija na javno mnjenje ve}i nego bilo koji drugi pojedina~ni oblik izra`avanja (uporediti na~elo 1). U tom pogledu, mo`e se re}i da lokalni ili manji mediji s manjim stepenom profesionalizma ~e{}e prenose netolerantne poruke. Potencijalna {teta prouzrokovana porukama mr`nje u medijima mo`da je ve}a u situacijama napetosti ili (~ak) oru`anog sukoba. Stoga preambula nagla{ava hitnu potrebu za borbom protiv ovih oblika izra`avanja u takvim situacijama. Osim toga, na~ela imaju za cilj za{titu medijskih sloboda, posebno u pogledu izve{tavanja o rasizmu ili drugim oblicima netolerancije (uporediti na~ela 6 i 7). 22. U principu, pojam netolerancije podrazumeva {irok obim stavova i mi{ljenja koji se odnose na isto tako {irok obim osnova na kojima je mogu}e praviti diskriminaciju me|u ljudima. Me|utim, mora se imati na umu da ova preporuka mora da se shvati u svetlu pomenute Be~ke deklaracije. Deklaracija o borbi protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije sadr`i neke korisne savete u tom pogledu. Oni su preneti u definiciju govora mr`nje sadr`anu u ovom odeljku. Smatralo se da je neophodno da se izbegne rasplinjavanje teksta tako {to bi se razmotrili svi oblici netolerancije

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

283

(na primer, netolerancija na osnovu pola, seksualne orijentacije, godina, hendikepiranosti, itd.). Mo`e se tako|e primetiti da je, {to se ti~e medija, o netoleranciji na osnovu pola bilo re~i u Preporuci br. R (84) 17 o jednakosti izme|u `ena i mu{karaca u medijima, koju je Komitet ministara usvojio 25. septembra 1984. godine. 23. Najzad, Preporuka sadr`i mnogobrojne za{titne mehanizme usmerene na za{titu slobode izra`avanja koji mogu da stvore utisak da osnovni cilj ovog teksta nije borba protiv govora mr`nje ili pomo} u iskorenjivanju rasizma i netolerancije, ve} pre unapre|enje slobode izra`avanja. Me|utim, kako je razja{njeno u preambuli, borba protiv rasizma i netolerancije i za{tita slobode izra`avanja od su{tinskog su zna~aja za demokratsko dru{tvo i bilo bi neprihvatljivo da se da prednost jednom na u{trb drugog. Osim toga, argument da je suvi{e drakonska za{tita od netolerantnog govora ne samo opasna, ve} i kontraproduktivna, tako|e ima smisla. Preporuka je tako|e usmerena na to da obezbedi elemente koji mogu da doprinesu da zakonodavna tela, upravni organi i sudovi uspostave odgovaraju}u ravnote`u.

Dokumenta Saveta Evrope 284

Na~ela 24. Na~elo 1 odra`ava posebnu odgovornost organa vlasti i javnih institucija na svim nivoima dr`ave da se, naro~ito u medijima, uzdr`e od usmenog ili pisanog izra`avanja koje bi moglo da opravdava, raspiruje ili podsti~e rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike diskriminacije ili mr`nje zasnovane na netoleranciji. Prva i najvi{a du`nost dr`ave jeste da spre~i da njeni organi i njeni slu`benici doprinose {irenju mr`nje. ^lan 2, stavovi 1 i 4, stav c, CERD sadr`e izri~ite pravne obaveze u tom pogledu. 25. Iako se ~ini da je ovo na~elo samo po sebi o~igledno, bilo je, na`alost, skora{njih primera u evropskim zemljama koji pokazuju da opasnosti od naru{avanja ovog na~ela jo{ uvek postoje. 26. Tekst ne pominje ni{ta o prirodi sankcija koje treba da se primene u slu~ajevima povrede ovog na~ela. O tome se govori u na~elima 2 i 5. U ovom posebnom slu~aju mo`da su prikladne disciplinske sankcije, bilo same bilo u kombinaciji sa drugim sankcijama. Budu}i da dr`avni slu`benici imaju pravo na punu za{titu u pogledu slobode govora zagarantovane ~lanom 10 ECHR svako ograni~avanje ove slobode mora da bude u saglasnosti sa zahtevima sadr`anim u ~lanu 10, stav 2, ECHR. Na~ela 2 i 5 pru`aju dodatno uputstvo o ovom problemu. 27. Na~elo 2 nagla{ava potrebu da se u borbi protiv rasizma i netolerancije u konkretnim slu~ajevima sloboda izra`avanja uskladi s po{tovanjem ljudskog dostojanstva i za{titom ugleda ili prava drugih. ^lan 10 ECHR pru`a osnovni okvir za to. Relevantna sudska praksa organa Konvencije pokazuje da na pitanje da li je, u datom slu~aju, ograni~avanje slobode izra`avanja ”neophodno u demokratskom dru{tvu“, mo`e da se odgovori samo ako se imaju u vidu sve konkretne okolnosti u doti~nom slu~aju. Iako takva pitanja ne mogu da se re{avaju apstraktno, na nacionalnim zakono-

E

T

I

K

A

davstvima je da obezbede odgovaraju}e propise koji omogu}avaju doma}im sudovima i upravnim organima da procenjuju – imaju}i u vidu okolnosti svakog pojedina~nog slu~aja – ”potrebu“ uplitanja u slobodu izra`avanja, kao i proporcionalnost izme|u ”formalnosti, uslova, restrikcija i kazni“ koje se razmatraju ili su nametnute, s jedne strane, i legitimnih ciljeva, s druge. Na~ela 4 i 7 daju dalja uputstva o faktorima koje treba uzeti u obzir prilikom procene neophodnosti takvih kr{enja. 28. Iako nacionalno zakonodavstvo treba da ostavi dovoljno prostora za uspostavljanje ravnote`e izme|u slobode izra`avanja i za{tite drugih prava, ono ne treba da pru`i neograni~eno diskreciono pravo organima nadle`nim za primenu zakona. To bi bilo suprotno na~elu pravne sigurnosti i, jo{ konkretnije, zahtevu sadr`anom u ~lanu 10, stav 2, ECHR, po kome ograni~enja slobode izra`avanja moraju da budu ”propisana zakonom“. To, izme|u ostalog, zna~i da ograni~enja treba da imaju upori{te u nacionalnom zakonodavstvu i da ti zakoni moraju da budu dovoljno dostupni i jasno i precizno formulisani (”predvidivost“). Komentar na~ela 4 pru`a dodatne informacije u tom pogledu. Ovi zahtevi dobijaju poseban zna~aj kada je re~ o ograni~avanju slobode izra`avanja medija, po{to mediji ne treba da budu obeshrabrivani, iz straha od krivi~nih ili drugih sankcija, da prenose informacije i mi{ljenja o pitanjima od javnog interesa. Mogu}nosti za ograni~avanje slobode izra`avanja koje su formulisane na neodre|en ili previ{e uop{ten na~in lako mogu da proizvedu negativan efekat na slobodu medija. 29. Ove napomene su zna~ajnije tamo gde krivi~ne sankcije mogu da se nametnu u svetlu na~ela nullum crimen, nulla poena sine lege, kao i na~ela da se krivi~no pravo ne sme {iroko tuma~iti na {tetu optu`enog, na primer analogijom. Ova na~ela su deo garancije iz ~lana 7 ECHR i stoga proisti~e da ka`njivo delo mora da bude jasno definisano zakonom. (Videti, na primer, Evropski sud za ljudska prava, S. V. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 22. novembra 1995. godine, Serija A, br. 335-B, stavovi 34-36). 30. Na~elo 2 izri~ito navodi po{tovanje ljudskog dostojanstva i za{titu ugleda ili prava drugih kao legitimne ciljeve za ograni~avanje slobode izra`avanja u oblasti govora mr`nje. Ovo je u skladu s gorenavedenom presudom Jersild. ”Prava drugih“ uklju~uju pravo na fizi~ki i psihi~ki integritet pojedinca. Me|utim, takva ograni~enja mogu u posebnim slu~ajevima da imaju i druge ciljeve koje ~lan 10, stav 2, ECHR priznaje kao legitimne. Sudska praksa Evropske komisije za ljudska prava pokazuje da, u zavisnosti od slu~aja do slu~aja, spre~avanje nereda i zlo~ina tako|e mo`e biti relevantno. 31. Na~elo 2 tako|e nabraja mere koje se vladama dr`ava ~lanica preporu~uju za razmatranje. Ve}ina njih razumljiva je sama po sebi. 32. Mera koje se navodi pod drugom crticom predstavlja odgovor na nedavne primere u nekoliko dr`ava ~lanica koji su, na nesre}u, pokazali da poruke mr`nje mogu tako|e da se prenose putem novih medija, servisa i mre`a. Svaki pravni odgovor mora da bude adekvatan, to jest da uzme u obzir razli~ite karakteristike takvih medija, servisa i mre`a, kao i razli~ite

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

285

Dokumenta Saveta Evrope

na~ine na koje ih javnost mo`e koristiti: razli~ite vrste pristupa (slobodan pristup/pretplata, kodiran/nekodiran, itd.); njihovu upotrebu za privatnu ili javnu komunikaciju itd. U ovom trenutku Savet Evrope razmatra ova pitanja u perspektivi koja je daleko {ira od one koja se nalazi u ovoj preporuci. 33. Mera koja se pominje pod ~etvrtom crticom inspirisana je sve{}u da izricanje kazne zatvora ili nov~ane kazne licu osu|enom za govor mr`nje mo`e u mnogim slu~ajevima biti neefikasno kada je re~ o promeni stavova i ideja tog lica. Sankcija dru{tveno korisnog rada, koja mo`e biti prilago|ena specifi~noj prirodi prestupa (recimo, prinudni rad u zajednici koju je pojedinac uvredio), mo`e da ima edukativne aspekte koji imaju ve}e izglede da promene stav i shvatanja osu|ene osobe na taj na~in {to }e doprineti boljem razumevanju i po{tovanju doti~ne grupe ili doti~nih grupa. 34. Mere koje se pominju pod petom crticom usmerene su na mobilisanje civilnog dru{tva i `rtava govora mr`nje u borbi protiv ove pojave. Ove mere imaju u vidu ~itav niz pravnih instrumenata kojima se pove}avaju mogu}nosti predvi|ene gra|anskim pravom. Kako se navodi u dolenavedenom stavu 38, krivi~no pravo ne mora uvek biti prikladno za konkretne slu~ajeve govora mr`nje, dok gra|ansko pravo na~elno nudi ve}u fleksibilnost u tom pogledu. Ako to nacionalno zakonodavstvo dopu{ta, organizacije koje zastupaju `rtve govora mr`nje treba da imaju pravo da pokre}u gra|anske parnice. 35. Na~elo 3 nagla{ava ulogu sudova u obezbe|ivanju efikasne i nezavisne kontrole nad uplitanjem izvr{nih organa u pravo pojedinca na slobodu izra`avanja. To odra`ava zahteve vladavine prava koja predstavlja osnovno na~elo demokratskog dru{tva (uporediti Evropski sud za ljudska prava, Klas i drugi protiv Nema~ke, presuda od 6. septembra 1978. godine, Serija A, tom 28, stav 55, str. 25-26). Isto tako, iz zahteva ”propisano zakonom“ i zahteva ”neophodnosti“ iz ~lana 10, stav 2, ECHR proizlazi da nacionalno zakonodavstvo mora da obezbedi pravnu za{titu od samovoljnog uplitanja i odgovaraju}u za{titu od zloupotrebe. Tamo gde su ugro`eni ljudsko dostojanstvo i osnovna prava, kao {to je sloboda izra`avanja, sudovi su pravo mesto za dono{enje odluka na osnovu pa`ljive procene razli~itih prava, vrednosti i interesa. 36. Na~elo 4 odra`ava sudsku praksu organa Evropske konvencije koja se odnosi na ~lanove 10 i 17 Konvencije. 37. Na~elo 5 nagla{ava da organi gonjenja moraju da ispolje poseban oprez kad se bave slu~ajevima govora mr`nje. U nekoliko evropskih zemalja praksa je pokazala da mo`e biti veoma te{ko da se dostigne nivo dokaza koje zahteva krivi~no pravo. Umesto sni`avanja tog nivoa, {to bi ozbiljno naru{ilo slobodu izra`avanja, predla`e se da ti organi bri`ljivo utvrde da li je prikupljeno dovoljno dokaza pre nego {to nalo`e gonjenje. To, naravno, zavisi od toga da li organi gonjenja u dr`avama ~lanicama u`ivaju odre|en stepen diskrecionih ovla{}enja u tom pogledu. Bilo bi korisno usredsrediti napore na one problemati~ne slu~ajeve u kojima }e se krivi~no gonjenje

Dokumenta Saveta Evrope 286

E

T

I

K

A

najverovatnije zavr{iti osudom. U oblasti govora mr`nje postoji realna opasnost da osumnji~eni sebe predstave javnosti kao ”mu~enike“ ili ”`rtve“, ili da, u slu~aju osloba|aju}e presude, ishod slu~aja predstave kao pobedu svojih stavova. Preporu~uje se da se usvoje nacionalne smernice koje bi slu`ile kao osnova za uskla|enu politiku gonjenja u toj oblasti (videti na~elo 2, tre}a crtica). Krivi~ne sankcije u ovoj oblasti treba striktno da po{tuju na~elo proporcionalnosti ne samo kao op{te na~elo prava koje reguli{e odmeravanje kazni, ve} i kao zahtev koji proisti~e iz ~lana 10, stav 2, ECHR. Kazne zatvora za govor mr`nje treba da budu izuzetak. 38. Na~elo 6, koje se zasniva na presudi Jersild (stav 31) u principu je samo po sebi razumljivo. Tamo gde se, na primer, govor mr`nje opisuje ili je ~ak citiran u izve{tajima ili uvodnicima, pravna odgovornost medijskih poslenika je potpuno druga~ija od odgovornosti autora tih izjava. Dok autor mora da snosi direktnu odgovornost za sadr`aj svojih izjava, bez obzira na njihovo {irenje putem medija, ako bi se mediji smatrali pravno odgovornim za puko preno{enje takvih informacija, to bi samo sputalo njihovu ulogu. Postoje dodatni uslovi koji moraju da se ispune pre nego {to se pitanje takve odgovornosti pokrene, kako bi se izbeglo kr{enje prava na slobodu izra`avanja. Ti zahtevi su sadr`ani u na~elu 7. 39. Ovo ne zna~i da mediji i medijski poslenici ne treba da vode ra~una prilikom izve{tavanja o govoru mr`nje ili netoleranciji, budu}i da postoji rizik da publika njihov rad protuma~i kao izraz podr{ke pogledima koji su za osudu. To je, me|utim, pitanje profesionalizma, naro~ito profesionalne etike, kojim treba da se pozabave sami mediji i medijski poselnici, a ne organi vlasti. Po{tovanje profesionalnih pravila i na~ela od strane medija nije stvar koju treba da reguli{u dr`ave ~lanice, budu}i da bi to predstavljalo veliku opasnost za slobodu izra`avanja i ure|iva~ku nezavisnost i samostalnost. Druga je stvar {to odre|ene odredbe nacionalnog zakonodavstva koje ograni~avaju slobodu izra`avanja mogu da odgovaraju izvesnim pravilima pona{anja kojih se pridr`avaju medijski poslenici. 40. U tom pogledu, mo`e se obratiti pa`nja na studiju pomenutu u gorenavedenom stavu 10. Prema tom nedavnom pregledu eti~kih kodeksa koje su usvojili medijski poslenici u evropskim zemljama, ”zabrana diskriminacije na osnovu rasne ili nacionalne pripadnosti jedno je od najra{irenijih obele`ja profesionalnog eti~kog kodeksa“. Od 31 kodeksa koji su trenutno na snazi, 26 sadr`e takvu zabranu. Osim toga, u ~lanu 7 Propisa Me|unarodne federacije novinara (usvojeni 1954. godine i revidirani 1986.) ka`e se da }e ”novinari biti svesni opasnosti od diskriminacije koju promovi{u mediji i da }e uraditi sve {to je u njihovoj mo}i da izbegnu potpomaganje takve diskriminacije zasnovane na rasi, polu, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politi~kim ili drugim mi{ljenjima, i nacionalnom ili dru{tvenom poreklu“. 41. Naravno, gorenavedena razmatranja koja se ti~u posebne odgovornosti medija u pogledu govora mr`nje, za razliku od odgovornosti autora takvih izjava, ne primenjuju se ako govor mr`nje poti~e direktno od samih

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

287

Dokumenta Saveta Evrope

medija ili medijskih poslenika (to jest, ako je govor mr`nje posledica stavova novinara ili redakcije, a ne samo izve{tavanja ili preno{enja onoga {to su drugi rekli). U takvim slu~ajevima mediji ili medijski poslenici moraju se smatrati autorima poruke mr`nje u smislu navedenom u na~elu 6. Moglo bi se re}i da isto va`i i kada medijski poslenici bezrezervno i aktivno podr`avaju izjave koje se svode na govor mr`nje koje je izrekao neko drugi, iako to nije mogu}e lako ustanoviti. Jo{ te`e su situacije kada je stav medijskih poslenika izlo`en kritici zato {to nisu expressis verbis osudili prenete izjave ili im obezbedili protivte`u. Budu}i da postoji skala razli~itih mogu}ih stavova, smatra se po`eljnim da se one razmotre u svetlu na~ela 7, koje predstavlja reper za utvr|ivanje stepena odgovornosti medijskih poslenika. 42. Na~elo 7 Preporuke dalje razra|uje na~elo 6 rezimiraju}i klju~ne elemente koje organi vlasti, naro~ito sudovi, moraju da uzmu u obzir kada se bave govorom mr`nje koji {ire mediji. Ti elementi su uglavnom zasnovani na presudi Jersild (naro~ito stav 31). 43. Tekst pod prvom crticom podse}a da ~lan 17 ECHR ne treba da igra bilo kakvu ulogu u pogledu pravnog pristupa novinarskom izve{tavanju o rasizmu i netoleranciji, uklju~uju}i mogu}e izve{taje i preno{enje izjava drugih osoba koje se svode na govor mr`nje (videti komentar na~ela 4 i 6). 44. Uslovi odre|eni ~lanom 10, stav 2, ECHR za bilo koje naru{avanje slobode izra`avanja, kako je protuma~eno i sudskom praksom organa Konvencije, mogu da se rezimiraju na slede}i na~in. Svako takvo naru{avanje mora da: a. bude predvi|eno potpunom i iscrpnom listom ograni~enja odre|enih ~lanom 10, stav 2, Evropske konvencije koja mora usko da se tuma~i; b. bude regulisano zakonom i formulisano jasnim i preciznim izrazima; c. bude neophodno u demokratskom dru{tvu i odgovara neodlo`noj dru{tvenoj potrebi; d. bude srazmerno cilju kome se te`i. 45. U skladu sa relevatnom sudskom praksom Suda, ”neophodnost“ naru{avanja slobode izra`avanja mora da bude dokazana na ubedljiv na~in. 46. Tekst pod drugom crticom nabraja odre|eni broj faktora koje nacionalne vlasti, naro~ito sudovi, moraju da uzmu u obzir prilikom procene da li je ograni~avanje slobode izra`avanja u toj oblasti ”neophodno u demokratskom dru{tvu“. Ovi faktori ne moraju uvek da budu jasno predvi|eni pisanim pravom, pod uslovom da se primenjuju u konkretnim slu~ajevima. Sadr`aj nacionalnog zakonodavstva u toj oblasti treba da obezbedi da upravni organi i sudovi budu u mogu}nosti da primene standarde koji su u skladu s na~elima sadr`anim u ~lanu 10 ECHR. U slu~aju medijskog izve{tavanja o rasizmu i netoleranciji, bilo u obliku intervjua ili nekom drugom obliku, klju~ni faktor u proceni ”neophodnosti“ naru{avanja slobode izra`avanja jeste da li je medijski izve{taj objektivno imao za svrhu propagiranje rasisti~kih ili netolerantnih pogleda i ideja. Me|u relevantnim faktorima koje je naveo Sud u presudi Jersild mogu se pomenuti:

Dokumenta Saveta Evrope 288

E

T

I

K

A

– na~in na koji je medijski izve{taj pripremljen; – sadr`aj izve{taja; – kontekst izve{taja (na primer, vrsta medija ili programa; du`ina izve{taja i priroda publike kojoj je namenjen); – svrha izve{taja (na primer, informisanje javnosti o stvarima od javnog interesa, kao {to je pojava ili stepen netolerancije ili, nasuprot tome, stvaranje platforme za govor mr`nje). 47. [to se ti~e svrhe izve{taja, ona mora da se procenjuje, kao {to je gore navedeno, objektivno. Bez obzira na to, tamo gde nema sumnje da cilj novinara odgovornog za izve{taj nije bilo pru`anje podr{ke rasisti~kim ili netolerantnim gledi{tima ili idejama, to }e se uzeti u obzir kao relevantan faktor. 48. Priroda sankcija koje mogu da se izreknu predstavlja dodatni va`an faktor za utvr|ivanje proporcionalnosti uplitanja u slobodu medija. Ve}a je verovatno}a da }e naro~ito sankcije predvi|ene krivi~nim pravom imati efekat odvra}anja i zato postoji opasnost da obeshrabre medije da raspravljaju o pitanjima od javnog interesa. Takve sankcije moraju, stoga, da se primenjuju s oprezom. 49. Tekst pod tre}om crticom nagla{ava da se sloboda novinarskog izra`avanja odnosi tako|e na oblik u kome se informacije ili ideje prenose. Medijski poslenici treba da imaju diskreciono pravo ne samo u pogledu na~ina na koji je izve{taj predstavljen ve} i u pogledu procene vesti ili informacija koje su u njemu sadr`ane.
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 150-160.

Dokumenta Saveta Evrope

Komitet ministara

Preporuka br. R (2000) 7 Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, imaju}i u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica kako bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko nasle|e; podse}aju}i na to da su dr`ave ~lanice privr`ene osnovnom pravu na slobodu izra`avanja, onako kako je to zagarantovano ~lanom 10 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda;
*Usvojena 8. marta 2000, na 701. sastanku zamenika ministara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

289

potvr|uju}i da pravo na slobodu izra`avanja i informisanja predstavlja jedan od klju~nih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj svakog pojedinca, kako je to istaknuto u Deklaraciji o slobodi izra`avanja i informisanja iz 1982; potrvr|uju}i potrebu demokratskih dru{tava da obezbede odgovaraju}e na~ine za promovisanje razvoja slobodnih, nezavisnih i pluralisti~kih medija; uvi|aju}i da je slobodno i neometano bavljenje novinarstvom utemeljeno u pravu na slobodu izra`avanja i da predstavlja osnovni preduslov za pravo javnosti da bude obave{tena o stvarima od javnog interesa; ube|en da za{tita izvora informacija novinara predstavlja osnovni uslov za novinarski rad i slobodu, kao i za slobodu medija; podse}aju}i da su mnogi novinari u svojim profesionalnim kodeksima pona{anja predvideli obavezu da ne otkriju svoje izvore informacija u slu~aju da su te informacije dobili u poverenju; podse}aju}i da je za{tita novinara i njihovih izvora uneta u pravosudne sisteme nekih dr`ava ~lanica; podse}aju}i, tako|e, da ostvarivanje prava novinara da ne otkriju svoje izvore informacija povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, kako je nazna~eno u ~lanu 10 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda; imaju}i na umu Rezoluciju Evropskog parlamenta iz 1994. o poverljivosti novinarskih izvora informacija i pravu dr`avnih slu`benika da otkriju informacije kojima raspola`u; imaju}i na umu Rezoluciju br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima sa ^etvrte evropske ministarske konferencije o politici masovnih medija odr`ane u Pragu u decembru 1994. i podse}aju}i na Preporuku br. R (96) 4 o za{titi novinara u situacijama sukoba i napetosti; preporu~uje vladama dr`ava ~lanica da: 1. sprovode u okviru svog doma}eg prava i prakse na~ela prilo`ena uz ovu preporuku, 2. {ire ovu preporuku i prilo`ena na~ela, zajedno sa prevodom tamo gde je to potrebno, i 3. posebno skrenu na njih pa`nju organima vlasti, policiji i sudstvu i da ih u~ine dostupnim novinarima, medijima i njihovim profesionalnim organizacijama.

Dokumenta Saveta Evrope 290

Aneks Preporuke br. R (2000) 7 Na~ela vezana za pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija Definicije Za potrebe ove preporuke: a. izraz ”novinar“ ozna~ava svako fizi~ko ili pravno lice koje se redovno ili profesionalno bavi prikupljanjem i {irenjem informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija;

E

T

I

K

A

b. izraz ”informacija“ ozna~ava svako izno{enje ~injenice, mi{ljenja ili ideje u vidu teksta, zvuka i/ili slike; c. izraz ”izvor“ ozna~ava svaku osobu koja pru`a informacije novinaru; d. izraz ”informacija koja identifikuje izvor“ ozna~ava, u onoj meri u kojoj to mo`e da dovede do identifikacije izvora: i. ime i li~ne podatke, kao i glas i lik izvora, ii. konkretne okolnosti pod kojima je novinar do{ao do informacije od izvora, iii. neobjavljeni sadr`aj informacije koju je novinar dobio od izvora, i iv. li~ne podatke o novinarima i njihovim poslodavcima vezane za njihov profesionalni rad.

Dokumenta Saveta Evrope 291

Na~elo 1 (Pravo novinara na neotkrivanje) Doma}i zakoni i praksa dr`ava ~lanica treba da obezbede eksplicitnu i jasnu za{titu prava novinara da ne otkriju informacije koje bi mogle da uka`u na identitet izvora u skladu sa ~lanom 10 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu Konvencija) i ovde ustanovljenim na~elima, koja treba smatrati minimalnim standardima za po{tovanje tog prava. Na~elo 2 (Pravo drugih lica na neotkrivanje) Druga lica koja se, preko svojih profesionalnih veza sa novinarima, upoznaju s informacijama koje bi mogle da uka`u na identitet izvora putem prikupljanja, uredni~ke obrade ili objavljivanja informacija, tako|e treba da u`ivaju istu za{titu na osnovu ovde navedenih na~ela. Na~elo 3 (Ograni~enja prava na neotkrivanje) a. Pravo novinara da ne otkrije informacije koje identifikuju izvor ne sme da bude predmet drugih ograni~enja osim onih pomenutih u ~lanu 10, stav 2 Konvencije. Prilikom utvr|ivanja da li legitimni interes za otkrivanje informacija, koji potpada pod ~lan 10, stav 2 Konvencije, odnosi prevagu nad javnim interesom da se informacija o identitetu izvora ne otkrije, nadle`ni organi dr`ava ~lanica }e obratiti posebnu pa`nju na zna~aj prava na neotkrivanje i prednost koja mu se daje u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava i mogu da narede otkrivanje informacija samo ako, u skladu sa stavom b, postoji vi{i imperativ u javnom interesu i ako postoje okolnosti dovoljno zna~ajne i ozbiljne prirode. b. Otkrivanje informacija koje identifikuju izvor treba smatrati neophodnim samo ako se na ubedljiv na~in mo`e utvrditi da: i. ne postoje razumne mere koje su alternativa otkrivanju ili su ih iscrpla lica ili organi vlasti koji tra`e njihovo otkrivanje, i ii. legitimni interes za otkrivanje o~igledno odnosi prevagu nad javnim interesom za neotkrivanje, imaju}i na umu:

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

– da je dokazano postojanje vi{eg imperativa kad je re~ o neophodnosti otkrivanja, – da su okolnosti dovoljno zna~ajne i ozbiljne prirode, – da se neophodnost otkrivanja informacije smatra odgovorom na neodlo`nu dru{tvenu potrebu, i – da zemlje ~lanice u`ivaju izvesnu slobodu u procenjivanju te potrebe, ali je ta sloboda podlo`na kontroli Evropskog suda za ljudska prava. c. Gorenavedeni zahtevi treba da se primenjuju u svim fazama svakog postupka u kome je mogu}e pozivanje na pravo na neotkrivanje.

Na~elo 4 (Dokazi koji su alternativa novinarskim izvorima) U sudskom postupku protiv novinara zbog navodne povrede ~asti ili ugleda neke li~nosti, nadle`ni organi treba da razmotre, radi utvr|ivanja istinitosti ili neistinitosti tih tvrdnji, sve dokaze koji im stoje na raspolaganju na osnovu nacionalnog procesnog prava i ne treba u tom cilju da zahtevaju od novinara da otkrije informacije koje mogu da uka`u na identitet izvora. Na~elo 5 (Uslovi vezani za otkrivanje) a. Predlog ili zahtev za pokretanje bilo kakve akcije nadle`nih organa radi otkrivanja informacija koje identifikuju izvor mogu da podnesu samo osobe ili organi vlasti u ~ijem je direktnom legitimnom interesu otkrivanje tih informacija. b. Nadle`ni organi treba da obaveste novinare o njihovom pravu da ne otkriju informacije koje identifikuju izvor, kao i o ograni~enjima tog prava pre nego {to se zatra`i otkrivanje tih informacija. c. O izricanju sankcije novinarima zbog neotkrivanja informacija koje mogu da uka`u na identitet izvora mogu da odlu~e samo pravosudni organi tokom sudskog postupka koji predvi|a saslu{anje doti~nih novinara u skladu sa ~lanom 6 Konvencije. d. Novinari treba da imaju pravo da neki drugi pravosudni organ preispita odluku da im se izreknu sankcije zbog neotrkivanja informacija koje identifikuju izvor. e. U slu~aju kad se novinari odazovu zahtevu ili nalogu da otkriju informaciju koja identifikuje izvor, nadle`ni organi treba da razmotre mogu}nost primene mera za ograni~avanje obima otkrivanja tra`enih informacija, na primer, na taj na~in {to javnost ne}e prisustvovati otkrivanju, u skladu sa ~lanom 6 Konvencije, tamo gde je to mogu}e, i na taj na~in {to }e i sami ispo{tovati poverljivost tog otkrivanja. Na~elo 6 (Nadzor nad komunikacijama, prismotra i sudski pretres i oduzimanje) a. Slede}e mere ne treba primenjivati ako je njihova svrha da se ne po{tuje pravo novinara, u skladu s ovim na~elima, da ne otkriju informacije koje identifikuju njihove izvore:

292

E

T

I

K

A

i. nalozi ili akcije koji se odnose na nadzor nad komunikacijama novinara ili njihovih poslodavaca; ii. nalozi ili akcije koji se odnose na prismotru novinara, njihovih kontakata ili njihovih poslodavaca; ili iii. nalozi za pretres ili oduzimanje ili akcije pretresa ili oduzimanja koje se odnose na privatne ili slu`bene prostorije, li~ne stvari ili prepisku novinara ili njihovih poslodavaca ili li~ne podatke koji su vezani za njihov profesionalni rad. b. Tamo gde su policija ili pravosudni organi na regularan na~in do{li do informacija koje identifikuju izvor putem bilo koje od gorenavedenih akcija, ~ak i ako to mo`da nije bio cilj tih akcija, treba preduzeti mere da se spre~i kasnije kori{}enje tih informacija kao dokaza na sudu, osim ako je otkrivanje informacije opravdano na osnovu na~ela 3.

Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 7 (Za{tita od samooptu`ivanja) Na~ela koja su ovde ustanovljena ne smeju ni na koji na~in da ograni~e nacionalne zakone vezane za za{titu od samooptu`ivanja u krivi~nim postupcima i, ukoliko se ti zakoni primenjuju, novinari treba da u`ivaju za{titu kad je re~ o otkrivanju informacija koje identifikuju izvor. Obrazlo`enje Uvod
1. Na ^etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija, odr`anoj u Pragu u decembru 1994, ministri u~esnici su se dogovorili, u okviru na~ela 3 (d) Rezolucije br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima, da ”za{tita poverljivosti izvora koje koriste novinari“ ima su{tinski zna~aj za omogu}avanje novinarima da se bave svojim poslom i da doprinose o~uvanju i razvoju istinske demokratije. Shodno tome, oni su pozvali Komitet ministara Saveta Evrope da razmotri nacionalne i me|unarodne zakone i praksu vezane za poverljivost novinarskih izvora informacija. U tom kontekstu, Upravni komitet za medije (CDMM) odlu~io je 1996. da oformi komitet eksperata nazvan Grupa stru~njaka za pravo medija i ljudska prava (MM-S-HR), s ovla{}enjem da, izme|u ostalog, radi na tom pitanju. Pored vladinih eksperata, Me|unarodna federacija novinara, Me|unarodni centar za borbu protiv cenzure/^lan 19 i Evropska unija za radio-difuziju u~estvovali su, kao posmatra~i, u radu Grupe koji je doveo do ove preporuke i obrazlo`enja. Komitet ministara je usvojio Preporuku 8. marta 2000. i ovlastio generalnog sekretara da objavi ovo obrazlo`enje. 2. Treba ista}i da se Evropski parlament tako|e pozabavio ovim pitanjem u svojoj Rezoluciji od 18. januara 1994. o poverljivosti izvora informacija novinara i pravu dr`avnih slu`benika da otkriju informacije (videti Slu`beni list Evropskih zajednica, br. C, 44/34). 3. ^lan 10 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu ”Evropska konvencija o ljudskim pravima“ ili ”Konvencija“)

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

293

predstavlja osnovu ove preporuke. Evropski sud za ljudska prava priznao je u svojoj presudi u slu~aju Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva (27. mart 1996) da ~lan 10 Konvencije obuhvata pravo novinara da ne otkriju svoj izvor informacija. Sud je tako|e naglasio da ”za{tita novinarskih izvora predstavlja jedan od osnovnih uslova za slobodu {tampe, kao {to to proisti~e iz zakona i profesionalnih kodeksa pona{anja u izvesnom broju dr`ava potpisnica (...)“ (videti Evropski sud za ljudska prava, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 39). Sud je dalje istakao da bi ”odsustvo takve za{tite moglo da odvrati izvore od pru`anja pomo}i {tampi da obave{tava javnost o pitanjima od javnog interesa. Kao rezultat toga, klju~na uloga {tampe kao javnog kontrolora mogla bi da bude potkopana, a to bi negativno uticalo na sposobnost {tampe da pru`i ta~ne i pouzdane informacije. Imaju}i na umu zna~aj za{tite novinarskih izvora za slobodu {tampe u demokratskom dru{tvu i potencijalno obeshrabruju}i efekat koji bi nare|enje da se otkrije izvor informacija imao na tu slobodu, takva mera nije u skladu sa ~lanom 10 Konvencije, osim ako je opravdana vi{im imperativom u javnom interesu“ (ibid.). 4. MM-S-HR je zaklju~ila da je po`eljno da se kroz preporuku oja~aju i dopune na~ela utemeljene presudom u slu~aju Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva. U dr`avi koja se rukovodi vladavinom prava, policija i sudski organi neminovno zasnivaju svoje akcije na zakonu i koriste svoje diskreciono pravo u okvirima i duhu zakona. U tom pogledu, preporuka upu}ena dr`avama ~lanicama obezbe|uje osnovu za minimum zajedni~kih evropskih standarda vezanih za pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija. 5. Akcenat u ovoj preporuci stavljen je na zahteve za adekvatnu za{titu prava novinara da ne otkriju izvore informacija da bi se sa~uvala sloboda novinarstva i pravo javnosti da bude informisana putem medija. Za{tita profesionalnog odnosa novinara i njihovih izvora u tom pogledu ima ve}i zna~aj od stvarne vrednosti tih informacija za javnost, kao {to je zaklju~io Evropski sud za ljudska prava (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 37 in fine). Otkrivanje izvora bi moglo da ima obeshrabruju}i efekat na spremnost budu}ih izvora da pru`aju novinarima informacije bez obzira na vrstu informacije koju daje izvor. Stoga smernice koje su prilo`ene uz ovu preporuku postavljaju zajedni~ka na~ela u vezi sa pravom novinara da ne otkriju svoje izvore informacija u svetlu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. 6. U skladu sa ~lanom 10 Konvencije, ovo pravo novinara nije apsolutno pravo. ^lan 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima predvi|a mogu}a ograni~enja sli~no ~lanovima 19 i 29, stav 2 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i ~lanu 19, stav 3 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Obja{njenje tih ograni~enja dato je u na~elu 3 ove preporuke i u odgovaraju}im poglavljima ovog obrazlo`enja. 7. Neke dr`ave ~lanice Saveta Evrope unele su u svoje nacionalno

Dokumenta Saveta Evrope 294

E

T

I

K

A

zakonodavstvo striktnu obavezu da ~uvaju poverljivost novinarskih izvora, koja obavezuje ~ak i same novinare. Imaju}i u vidu preporuku, MM-H-HR je smatrala da ne postoji potreba da se zakonski ka`njavaju novinari koji odlu~e da otkriju svoje izvore, recimo iz novinarskih razloga. Novinari su generalno profesionalno veoma zainteresovani da zadr`e svoje izvore u tajnosti da ne bi zapla{ili svoje budu}e izvore i tako potkopali svoj budu}i rad. Tako|e je prihva}eno da neki profesionalni kodeksi pona{anja novinara obuhvataju obavezu samih novinara da ne otkriju izvor informacija koji ih je kontaktirao u poverenju. Stoga je ova preporuka ograni~ena na pravo novinara da ne otkriju svoje izvore, a ne na obavezu novinara da to ne ~ine. To ne bi trebalo da spre~i dr`ave ~lanice da u svoje nacionalno zakonodavstvo unesu ve}u za{titu izvora, uklju~uju}i tu i za{titu od novinara. 8. Preporuka tako|e uzima u obzir nacionalne sisteme za{tite ustanovljene u nekim dr`avama ~lanicama u okviru zakona ili sudske prakse, na primer, kroz posebno pravo novinara da odbiju da svedo~e na sudu o svom profesionalnom radu. Preporuka nema za cilj da propisuje posebna ograni~enja takvih prava novinara ili sni`ava standarde za{tite koji ve} postoje na nacionalnom nivou. Naprotiv, ona ima za cilj da pove}a ta prava.

Dokumenta Saveta Evrope

Komentar Definicije 9. Radi precizne primene Preporuke, neophodno je konkretno odrediti zna~enje nekih izraza. Definicije koje su ovde sadr`ane ne poku{avaju da defini{u te izraze kao takve, ve} su date samo za potrebe ove preporuke. a. Novinar 10. Definicija izraza ”novinar“ je preduslov za ovu preporuku. Za{tita poverljivosti izvora informacija je ograni~ena na novinare zbog njihove uloge i zna~aja u procesu informisanja i prava javnosti da bude informisana putem medija i, dakle, indirektno putem rada novinara. Shodno na~elu 2, pojedinci koji nisu novinari nisu obuhva}eni ovom preporukom. 11. Op{te je prihva}eno da pravo na slobodu izra`avanja podrazumeva slobodan pristup novinarskoj profesiji, to jest odsustvo obaveze da se dobije zvani~no odobrenje dr`avnih organa ili uprava. To na~elo se odra`ava u na~elu 11 (b) Preporuke br. R (96) 4 o za{titi novinara u situacijama sukoba i napetosti, koji zahteva da, ~ak i u situacijama sukoba i napetosti, ”bavljenje novinarstvom i ostvarivanje novinarskih sloboda ne zavise od akreditacije“. U istom duhu, Rezolucija br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima sa ^etvrte evropske ministarske konferencije o politici masovnih medija (Prag, 1994.) predvi|a u na~elu 3 (a) da ”neograni~en pristup novinarskoj profesiji“ omogu}ava novinarstvu da doprinosi o~uvanju i razvoju istinske demokratije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

295

12. Evropski sud za ljudska prava nije konkretno izneo uslove pod kojima se neko smatra novinarom po ~lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U presudi u slu~aju Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva (27. mart 1996.), Sud je prihvatio da je gospodin Gudvin, novinar pripravnik koji je bio zaposlen tri meseca kada ga je kontaktirao njegov izvor, bio ”novinar“. 13. U nekim dr`avama ~lanicama, doma}i zakoni daju definiciju ko je novinar. Preporuka ne namerava da menja te zakone, ali postavlja niz konkretnih zahteva za potrebe ove preporuke: i. Novinar je po pravilu fizi~ko lice. Lica koja poseduju informacije koje im je dao izvor ne moraju, me|utim, da budu samo novinari, ve} i njihovi poslodavci. Stoga pravna lica, poput izdava~kih preduze}a ili novinskih agencija, tako|e treba da budu za{ti}ena ovom preporukom kao ”novinari“. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj presudi u slu~aju De Haes i Gijsels protiv Belgije (24. februar 1997) prihvatio da urednik ~asopisa i novinar koji radi za taj ~asopis podjednako imaju pravo da ne otkriju izvor informacija u skladu sa ~lanom 10 Konvencije. ii. MM-S-HR je smatrala da treba da se zahteva izvestan profesionalni karakter, to jest da novinar, u principu, redovno radi i prima izvesnu nadoknadu za svoj rad. Stoga se u Preporuci koriste izrazi ”redovno i profesionalno anga`ovan(a)“. Time, me|utim, ne smeju da budu isklju~eni novinari koji rade kao slobodni novinari ili honorarci, koji se nalaze na po~etku profesionalne karijere ili neko vreme rade na nezavisnoj istrazi. Profesionalna akreditacija ili ~lanstvo nisu potrebni. Ipak, pojedinci koji ina~e sebe ne bi smatrali novinarima ne ozna~avaju se kao novinari za potrebe ove preporuke. Ova poslednja kategorija, me|utim, mogla bi da obuhvati, na primer, pojedince koji pi{u pisma uredni{tvu u {tampanim medijima, pojavljuju se kao gosti u radio i TV emisijama ili u~estvuju u debatama u medijima dostupnim preko kompjutera. MMS-HR je uzela u obzir istorijat te za{tite i obratila pa`nju na ~injenicu da je za{tita izvora klju~ni preduslov za rad medija u demokratskom dru{tvu, ali ne i za sve vidove komunikacije pojedinaca. Ograni~enje ove za{tite novinara u gorepomenutom smislu tako|e }e olak{ati uspostavljanje ravnote`e, kako je predvi|eno na~elom 3, izme|u prava i vrednosti koji mogu da budu opre~ni. iii. Izraz ”prikupljanje i {irenje (...) putem bilo kog vida masovnih komunikacija“ primalaca informacija, kao {to su pretplatnici, kupci ili ~lanovi. Tu ne spadaju lica koja u~estvuju u pisanju i {irenju li~ne prepiske ili oglasa. Mogu da se koriste sve vrste komunikacione tehnike, uklju~uju}i neperiodi~ne publikacije i audio-vizuelne priloge. Stoga su ovim podjednako obuhva}eni novinari {tampanih medija, fotoreporteri, radio-novinari, TV novinari i novinari koji rade za medije dostupne preko kompjutera.

Dokumenta Saveta Evrope 296

E

T

I

K

A

14. U onim dr`avama ~lanicama u kojima sistemi za{tite izvora ve} postoje, za{tita se prvobitno odnosila na novinare zaposlene u tradicionalnim masovnim medijima (listovima, radio-difuznim organizacijama). Me|utim, ni{ta ne opravdava ograni~avanje te za{tite na ta lica i primenu druga~ijeg re`ima na one ~ije se zanimanje sastoji u prikupljanju i {irenju informacija putem novih sredstava komunikacija, kao {to je Internet. S obzirom na to, dr`avama ~lanicama }e mo`da biti te`e da defini{u karakteristike profesionalnog rada novinara koji isklju~ivo koriste ta nova sredstva komunikacije da bi se opravdala ista za{tita, s obzirom na razvoj novih zanimanja u tom domenu. U takvim uslovima, {ira definicija ima za cilj da se izbegne potreba za uno{enjem izmena i dopuna u Preporuku u bliskoj budu}nosti. Treba ipak naglasiti da se dr`avama ~lanicama preporu~uje postepen pristup u sprovo|enju na~ela izlo`enih u Preporuci u pogledu novih sredstava komunikacija.

Dokumenta Saveta Evrope 297

b. Informacija 15. Pravo javnosti da dobija informacije i ~injenica da za{tita odnosa izme|u novinara i njihovih izvora odgovara javnom interesu predstavljaju razloge za za{titu identiteta onih lica koja daju novinarima te informacije. Vrednost informacije za javnost ili stepen javnog interesa za tu informaciju nisu odlu~uju}i za za{titu prava novinara da ne otkriju svoje izvore, kao {to je zaklju~io Evropski sud za ljudska prava (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 37). Mogu}nost da sami novinari donesu odluku o potencijalnoj medijskoj vrednosti dobijene informacije stoga spada u okvir za{tite slobode novinara zagarantovane ~lanom 10 Konvencije. 16. Izvori informacija bi mogli da imaju interes da ostanu nepoznati za javnost, na primer zbog toga {to su se obavezali da ne}e otkriti informaciju ili zbog toga {to bi mogli da budu izlo`eni nekom vidu zakonske ili fakti~ke sankcije zbog otkrivanja informacije. Preporuka se ne odnosi samo na izlaganje ~injenica ve} se primenjuje i na izlaganje mi{ljenja i ideja. Priroda te informacije nije relevantna i mo`e da obuhvata usmene ili pismene izjave, tonske zapise ili slike. c. Izvor 17. Svako lice koje novinaru daje informacije smatra}e se njegovim ili njenim ”izvorom“. Za{tita odnosa izme|u novinara i izvora je cilj ove preporuke zbog ”potencijalno obeshrabruju}eg efekta“ koji bi nalog da se otkrije izvor imao na ostvarenje slobode {tampe (videti, Evropski sud za ljudska prava, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. marta 1996, stav 39). Novinari mogu da primaju informacije iz svih vrsta izvora. Stoga je neophodno da taj izraz ima {iroko tuma~enje. U praksi, pru`anje informacija novinarima mo`e da bude rezultat akcije izvora, na primer kad izvor pozove novinara ili mu se obrati pismenim putem ili mu po{alje snimljene informacije ili slike. Mo`e se tako|e smatrati da je informacija ”data“ kad je izvor pasivan i kad se zadovoljava time da novinar uzme informaciju, recimo putem filmskog i audio-snimka uz pristanak izvora.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

d. Informacija koja identifikuje izvor 18. Da bi se na adekvatan na~in za{titio izvor informacije, neophodno je za{tititi sve vrste informacija koje bi mogle da dovedu do identifikacije izvora. Mogu}nost da se identifikuje izvor odre|uje stoga vrstu za{ti}ene informacije i razmere te za{tite. U onoj meri u kojoj njeno otkrivanje mo`e da dovede do identifikacije izvora, slede}a informacija }e biti za{ti}ena ovom preporukom: i. ime izvora i njegova ili njena adresa, broj telefona i telefakasa, ime poslodavca i drugi li~ni podaci, kao i glas izvora i fotografije na kojima se on vidi; ii. ”konkretne okolnosti pod kojima je dobijena ta informacija“, na primer, vreme i mesto sastanka s izvorom, na~in prepiske ili pojedinosti dogovorene izme|u izvora i novinara; iii. ”neobjavljen sadr`aj informacije koju je izvor dao novinaru“, na primer druge ~injenice, podaci, tonski zapisi ili slike koji bi mogli da uka`u na identitet izvora i koje novinar jo{ nije objavio; iv. ”li~ni podaci o novinarima i njihovim poslodavcima koji su vezani za njihov profesionalni rad“, to jest li~ni podaci vezani za rad novinara koji mogu da se na|u, na primer, u adresarima, izve{tajima o telefonskim pozivima i komunikaciji preko kompjutera, dokumentima vezanim za putovanja ili izvodima iz banke. 19. Ovaj spisak ne mora da bude potpun. Stav c mora da se pro~ita i protuma~i na na~in koji omogu}ava adekvatnu za{titu izvora u datom slu~aju. Odlu~uju}i faktor je da li postoji verovatno}a da dodatna informacija dovede do identifikacije izvora. Na~elo 1 (Pravo novinara na neotkrivanje) 20. Na~elo 1 preporu~uje dr`avama ~lanicama da u svojim doma}im zakonima i praksi predvide eksplicitnu i jasnu podr{ku pravu novinara da ne otkriju izvore, na primer usvajanjem novog zakona ili preispitivanjem postoje}eg sa ciljem njegove izmene i dopune, ako je potrebno. Izraz ”doma}i zakon i praksa“ odgovara izrazu ”propisan zakonom“ u ~lanu 10, stav 2 Konvencije, onako kako ga tuma~i Evropski sud za ljudska prava. On bi stoga mogao da obuhvati trajnu i preciznu sudsku praksu koju bi uveli vi{i nacionalni sudovi primenjuju}i op{ta na~ela svog doma}eg prava (videti tako|e na~elo 3.a). 21. Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore sastavni je deo njihovog prava na slobodu izra`avanja u skladu sa ~lanom 10 Konvencije. ^lan 10 Konvencije, onako kako ga tuma~i Evropski sud za ljudska prava, obavezuju}i je za sve dr`ave potpisnice. S obzirom na zna~aj za{tite poverljivosti novinarskih izvora za medije u demokratskom dru{tvu, nacionalno zakonodavstvo treba da obezbedi dostupnu, preciznu i predvidljivu za{titu. U interesu novinara, kao i u interesu njihovih izvora i organa vlasti jeste da u tom domenu postoje precizne i jasne zakonske norme. Te norme treba da se

Dokumenta Saveta Evrope 298

E

T

I

K

A

rukovode ~lanom 10, onako kako ga tuma~e Evropski sud za ljudska prava i ova preporuka. Preporuka ne isklju~uje ve}u za{titu poverljivosti novinarskih izvora informacija u skladu sa doma}im zakonodavstvom. Ako postoji pravo na neotkrivanje izvora, novinari mogu legitimno da odbiju da otkriju informaciju koja identifikuje izvor, a da pri tom ne budu pozvani na gra|ansku ili krivi~nu odgovornost ili na bilo koji na~in ka`njeni zbog tog odbijanja.

Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 2 (Pravo drugih lica na neotkrivanje) 22. ”Druga lica“ koja nisu novinari, a aktivna su u oblasti medija, tako|e treba da imaju pravo da ne otkriju izvor informacije ako su saznala za taj izvor za vreme prikupljanja informacija, ure|iva~kog procesa ili {irenja informacije. Neophodno je da su ta tre}a lica saznala za izvor u okviru svojih ”profesionalnih odnosa sa novinarima“. Sekretarsko osoblje, kolege novinara, osoblje uklju~eno u {tampanje, urednik ili poslodavac novinara mogu da imaju pristup informaciji koja identifikuje izvor. Novinarski rad i {irenje informacija putem medija mogu ~ak da zahtevaju od novinara da otkrije tu poverljivu informaciju u svojoj kancelariji, a da je pri tom ne obelodani javnosti. Stoga je neophodno da se za{tita pro{iri i na ta lica da bi se sa~uvala tajnost izvora u odnosu na tre}a lica ili javnost, ako ve} nisu obuhva}ena definicijom novinara u nacionalnom sistemu za{tite. Osoblje novinskih agencija bi tako|e moglo da se ubroji u tu kategoriju ako aktivno u~estvuje u prikupljanju i {irenju informacija. Dr`ave ~lanice koje nameravaju da ponude ve}u za{titu izvorima slobodno mogu da preduzmu mere da bi obavezale gorenavedena ”druga lica“ da po{tuju poverljivost izvora. 23. U presudi u slu~aju De Haes i Gijsels protiv Belgije (27. februar 1997, stav 55), na primer, Evropski sud za ljudska prava je pro{irio pravo na neotkrivanje informacije koja identifikuje izvor kako na urednika, tako i na novinara. Na~elo 3 (Ograni~enja prava na neotkrivanje) a. Legitimni cilj po ~lanu 10 Konvencije 24. Evropski sud za ljudska prava je vi{e puta naglasio zahtev iz ~lana 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima po kome ograni~enja vezana za ~lan 10 moraju biti ”propisana zakonom“. Sud je zaklju~io da ”relevantan nacionalni zakon mora biti formulisan dovoljno pecizno da bi se doti~nim licima omogu}ilo – ako treba uz odgovaraju}i pravni savet – da predvide, u meri koja je razumna u datim okolnostima, posledice koje dati postupci mogu da povuku za sobom“, i da bude formuslisan dovoljno jasno da pojedincu pru`i ”adekvatnu za{titu od proizvoljnog uplitanja“ organa vlasti putem neograni~enog diskrecionog prava (videti, na primer, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 31). 25. Osim toga, Evropski sud za ljudska prava je naglasio da svako ograni~avanje sloboda zagarantovanih ~lanom 10, stav 1 Evropske konvencije o

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

299

ljudskim pravima mora te`iti legitimnom cilju po ~lanu 10, stav 2 Konvencije. ^lan 10, stav 2 Konvencije nabraja razloge za ograni~avanje slobode izra`avanja, bez uspostavljanja hijerarhije me|u njima. Svako ograni~avanje prava novinara da ne otkriju informaciju koja identifikuje njihov izvor i svaka povreda javnog 201 interesa neotkrivanja izvora moraju da se zasnivaju na legitimnom interesu koji odgovara jednom od tih razloga. U tom smislu, ~lan 10, stav 2 mora da se tuma~i usko, u skladu sa postoje}om sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Stoga legitimnost interesa mora da se uspostavi pozivanjem na te razloge, koji eventualno mogu da prevagnu nad pravima i interesima vezanim za za{titu poverljivosti novinarskih izvora informacija. 26. Kao tre}e, da bi ustanovio da li odre|eni legitimni interes po ~lanu 10, stav 2 Konvencije opravdava ograni~avanje prava na slobodu izra`avanja, Evropski sud za ljudska prava primenjuje test odmeravanja interesa, koji odre|uje da li je ograni~enje ”neophodno u demokratskom dru{tvu“ (videti Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991, stav 50). Da se ne bi odstupilo od ~lana 10, stav 2 Konvencije, MM-SHR je odlu~ila da ne nabraja niz specifi~nih legitimnih interesa koji bi mogli da opravdaju obavezno otkrivanje izvora. Umesto toga, tekst Preporuke uklju~uje ~itav niz provera i kriterijuma koji moraju da se uzmu u obzir prilikom procene legitimnog interesa. 27. Preporuka potvr|uje privr`enost testu koji koristi Evropski sud za ljudska prava prilikom utvr|ivanja da li je neko ograni~enje ”neophodno u demokratskom dru{tvu“ u skladu sa ~lanom 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima (videti Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991, stav 50). Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore i interes javnosti da bude obave{tena putem medija treba smatrati klju~nim u svakom demokratskom dru{tvu. Evropski sud za ljudska prava je zaklju~io da mediji nemaju samo zadatak da {ire informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, ve} i da javnost ima pravo da ih dobija (videti Fressoz i Roire protiv Francuske, 21. januar 1999, stav 51). Obeshrabruju}i efekat otkrivanja izvora od strane novinara osujeti}e tu ulogu medija. Stoga }e nacionalni sudovi i organi obra}ati posebnu pa`nju na zna~aj prava novinara da ne otkriju svoje izvore. 28. Otkrivanje elemenata koji omogu}avaju identifikovanje izvora mora stoga da bude ograni~eno na izuzetne okolnosti kad su ugro`eni javni ili li~ni interesi, koji mogu da se ustanove na ubedljiv na~in (videti Evropski sud za ljudska prava, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 37). Samo u slu~aju da postoji vi{i javni interes i da su okolnosti klju~nog i ozbiljnog karaktera, otkrivanje se mo`e smatrati neophodnim u demokratskom dru{tvu u skladu sa ~lanom 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Stav b ovog na~ela navodi koji kriterijumi mogu da se primene u proceni te neophodnosti. U tom kontekstu treba podsetiti da neki od interesa pojedinaca mogu biti za{ti}eni drugim pravima iz Konvencije (recimo, pravom na pravi~no su|enje).

Dokumenta Saveta Evrope 300

E

T

I

K

A

b. Neophodnost otkrivanja 29. Kao {to se isti~e u stavu a ovog na~ela, nadle`ni nacionalni organi imaju zadatak da izvr{e odmeravanje i uspostave adekvatnu ravnote`u izme|u legitimnog interesa otkrivanja izvora i prava novinara da sa~uvaju poverljivost svojih izvora, kao i javnog interesa neotkrivanja. Stav c postavlja uslove za utvr|ivanje neophodnosti otkrivanja. 30. Potreba za bilo kakvim ograni~avanjem slobode izra`avanja mora da bude ubedljivo ustanovljena, u skladu sa redovnom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava (videti Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991, stav 50). Stav b stoga zahteva da na ubedljiv na~in mo`e da se ustanovi da postoji legitimni interes za otkrivanje i da on o~igledno odnosi prevagu nad javnim interesom za neotkrivanje. U ovom kontekstu izraz ”na ubedljiv na~in“ ozna~ava da procena ~injenica u datom slu~aju i primena diskrecionog prava moraju biti podlo`ni kasnijoj proveri. Nadle`nim vlastima se preporu~uje da navedu konkretne razloge za{to ozbiljan interes nadma{uje interes za neotkrivanje. Ovo otvoreno uspostavljanje ravnote`e osigurava ne samo javnu kontrolu, ve} i omogu}ava kasnije eventualno preispitivanje nametanja sankcija novinarima zbog neotkrivanja izvora u skladu sa na~elom 5, stav d Preporuke. i. Odsustvo razumnih alternativnih mera 31. Pored postojanja vi{eg legitimnog interesa za otkrivanje, neophodnost u smislu ovog stava zahteva da taj vi{i interes ne mo`e da se ostvari bez otkrivanja; potrebno je, drugim re~ima, ustanoviti uzro~no-posledi~nu vezu izme|u otkrivanja i ostvarenja legitimnog interesa. 32. Otkrivanje treba da bude opravdano samo ako su i nakon {to su sve strane koje su u~estvovale u procesu otkrivanja bezuspe{no iscrpele sve druge na~ine i sredstva. Te mere bi, na primer, mogle da obuhvate internu istragu slu~aja kada je otkrivena poverljiva interna informacija o preduze}u ili upravi, intenziviranje ograni~enja vezanih za pristup izvesnim poverljivim informacijama, op{tu policijsku istragu ili {irenje opre~nih informacija kao protivmere. Strane u postupku otkrivanja tako|e treba prvo da iscrpe druge nenovinarske izvore pre nego {to od novinara zatra`e da otkrije izvor. Alternativni izvori koji bi mogli da budu podvrgnuti alternativnoj istrazi mogli bi da obuhvate, na primer, zaposlene, kolege, partnere na osnovu ugovora ili poslovne partnere lica koje zahteva otkrivanje. U zemljama koje {tite poverljivost izvora kao takvih mo`da nije mogu}e, na osnovu doma}eg prava, zahtevati informacije od alternativnih lica. Me|utim, druga lica koja su povezana sa radom novinara i stoga su upoznata s njegovim izvorom za{ti}ena su na~elom 2 ove preporuke. 33. Informacija postaje relevantna, u ve}ini slu~ajeva, zahvaljuju}i svojoj {irokoj rasprostranjenosti. Davanje informacija novinaru mo`e da povredi izvesna prava ili interese, ali se kasnije objavljivanje te informacije od strane novinara u mnogo ve}oj meri doti~e tih prava ili interesa. Stoga potpuno ili

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

301

Dokumenta Saveta Evrope

delimi~no ograni~avanje {irenja te informacije od strane novinara mo`e dovoljno da za{titi doti~na prava i interese. To je bio slu~aj u presudi Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, kojom je Evropski sud za ljudska prava odlu~io da interes kompanije da sazna ko je od njenih zaposlenih novinaru otkrio relevantnu informaciju nije dovoljan da prevagne nad javnim interesom da se izvor ne otkrije, dok je interes kompanije da ograni~i eventualne negativne ili ~ak finansijski pogubne posledice javnog objavljivanja te informacije u medijima mogao u dovoljnoj meri da se ostvari sudskim nalogom kojim bi se zabranilo objavljivanje informacije bez otkrivanja izvora. Evropski sud za ljudska prava je zaklju~io da je ”svrha naloga za otkrivanje bila u velikoj meri ista kao svrha koja je ve} bila postignuta nalogom da se spre~i {irenje poverljive informacije (...)“ (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 42). Ako takvo ograni~enje {irenja dovoljno {titi prava i interese strana koje tra`e otkrivanje, dodatno otkrivanje izvora nije opravdano. 34. Stoga lica ili organi vlasti koji tra`e otkrivanje treba pre svega da tra`e i primene druge srazmerne alternativne mere koje adekvatno {tite njihova prava i interese i istovremeno predstavljaju manje uplitanje u za{titu prava novinara da ne otkriju svoje izvore. Postojanje razumnih alternativnih mera za za{titu legitimnog interesa isklju~uje neophodnost da novinar otkrije svoj izvor, a strane koje tra`e otkrivanje moraju prvo da iscrpe te alternative.

Dokumenta Saveta Evrope

ii. Prevaga nad legitimnim interesom 35. Imaju}i u vidu stalnu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, svako ograni~avanje ~lana 10 Konvencije mora da bude srazmerno legitimnom cilju kome se te`i (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 39). Evropski sud za ljudska prava je odlu~io da mora postojati ”razuman odnos proporcionalnosti izme|u legitimnog cilja kome te`i nalog za otkrivanje izvora i sredstava upotrebljenih da se do tog cilja do|e“ (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 46). Konkretan interes lica ili dr`avnog organa za otkrivanje izvora mora biti ”dovoljan da prevagne nad vitalnim javnim interesom za{tite izvora novinara“ (ibid, stav 45). 36. S obzirom na zna~aj slobode izra`avanja i slobode medija za svako demokratsko dru{tvo i svakog pojedinca i imaju}i u vidu potencijalno obeshrabruju}i efekat koji bi otkrivanje izvora moglo da ima na spremnost budu}ih izvora da daju informacije novinarima, samo izuzetni slu~ajevi, u kojima su ugro`eni vitalni li~ni ili javni interesi, mogu da opravdaju otkrivanje izvora i budu u skladu sa kriterijumom proporcionalnosti. Stav c, alineja ii odnosi se na to opravdano kori{}enje diskrecionog prava nadle`nih organa i zahteva (1) da legitimni interes odnese prevagu nad javnim interesom da se ne otkrije izvor i da taj legitimni interes bude dokazan; (2) da vitalni karakter i ozbiljnost okolnosti opravdavaju to otkrivanje; i (3) da nadle`ni organi zaklju~e da oni odgovaraju prekoj dru{tvenoj potrebi; (4) da procena neophodnosti otkrivanja po ~lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima bude podlo`na nadzoru i kontroli Evropskog suda za ljudska prava.
302

E

T

I

K

A

37. Ova preporuka nema za cilj da dopuni ~lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ona preporu~uje zajedni~ke standarde koje bi trebalo da primenjuju nacionalne vlasti u dr`avama ~lanicama. Me|u razlozima spomenutim u ~lanu 10, stav 2 Konvencije i s obzirom na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava vezanu za usku primenu ~lana 10, stav 2 Konvencije, Grupa stru~njaka za pravo medija i ljudska prava (MM-S-HR) smatrala je da neki ciljevi mogu da predstavljaju legitimne interese koji bi mogli da opravdaju otkrivanje novinarskih izvora, pod uslovom da zadovoljavaju kriterijume izlo`ene u na~elu 3.b. Drugi razlozi su prima facie ocenjeni kao nedovoljni da opravdaju otkrivanje izvora, iako bi to otkrivanje moglo da bude opravdano u zavisnosti od svih okolnosti. 38. Javni interes za neotkrivanje mogao bi da bude manje va`an tamo gde je otkrivanje izvora neophodno za ”za{titu ljudskog `ivota“, ”spre~avanje te{kog zlo~ina“ ili ”odbranu, u okviru sudskog postupka, osobe optu`ene ili osu|ene za ozbiljan zlo~in“, pod uslovom da su zadovoljeni kriterijumi izlo`eni u na~elu 3.b. MM-S-HR je dala slede}e obrazlo`enje za svoju procenu, vode}i ra~una o tome da ti slu~ajevi zahtevaju odgovaraju}u analizu konkretnih ~injenica i uspostavljanje odgovaraju}e ravnote`e izme|u osnovnih prava priznatih u ~lanu 10 i ostalim ~lanovima Konvencije:

Dokumenta Saveta Evrope 303

Za{tita ljudskog `ivota 39. Za{tita ljudskog `ivota je najzna~ajnije pravo ljudskih bi}a po{to su mu sva druga ljudska prava i osnovne slobode logi~no podre|eni. MM-S-HR je smatrala da taj dominantni polo`aj za{tite ljudskog `ivota mo`e da opravda otkrivanje novinarskog izvora. Spre~avanje te{kog zlo~ina 40. Nacionalni krivi~ni zakon uglavnom pravi razliku izme|u prekr{aja ili manjeg prestupa i ”te{kog“ ili ozbiljnog krivi~nog dela. U ovu drugu kategoriju po pravilu spadaju aktivnosti koje mogu da doprinesu takvim zlo~inima ili potpomognu takve zlo~ine, kao {to su ubistvo, ubistvo iz nehata, te{ka telesna povreda, zlo~ini protiv nacionalne bezbednosti ili ozbiljni organizovani kriminal. Spre~avanje takvih zlo~ina moglo bi da opravda otkrivanje novinarskog izvora. Odbrana lica optu`enog ili osu|enog za te`ak zlo~in 41. ^lan 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje u stavu 1 pravo na pravi~no su|enje, a u stavu 3 d pravo na saslu{anje svedoka protiv ili u korist lica optu`enog za krivi~no delo. U svetlu tog osnovnog prava, mogu postojati slu~ajevi u kojima je otkrivanje novinarskog izvora neophodno za odbranu optu`enog ili osu|enog lica u toku sudskog postupka. Me|utim, nacionalni zakoni mogu da garantuju novinarima pravo da ne svedo~e u krivi~nom postupku, a ova preporuka nema za cilj da izmeni tu {iru za{titu. Imaju}i u vidu zahtev da otkrivanje mora da bude ograni~eno na izuzetne okolnosti u kojima su ugro`eni vitalni interesi, MM-S-HR je

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

smatrala za shodno da istakne da bi pravo na odbranu lica optu`enog ili osu|enog za te`ak zlo~in eventualno moglo da opravda otkrivanje novinarskog izvora.

c. Primena na sve etape svakog postupka 42. Zahteve predvi|ene ovim na~elom treba da po{tuju i primenjuju svi organi vlasti u svim etapama svakog postupka u kome bi novinari mogli da se pozovu na pravo na neotkrivanje izvora. Te etape bi mogle da obuhvate istragu policije ili javnog tu`ioca, sudski postupak, istragu u parlamentu ili politi~kim odborima i drugim telima s ovla{}enjem da pozovu svedoke, kao i obnovljene postupke posle ulaganja `albe ili prebacivanja slu~aja na vi{u instancu. Na~elo 4 (Dokazi koji su alternativa novinarskim izvorima) 43. U svojoj presudi u slu~aju De Haes i Gijsels protiv Belgije (24. februar 1997, stavovi 55, 58), Evropski sud za ljudska prava je primenio pravo novinara da ne otkriju svoje izvore na konkretan slu~aj klevete. Urednik i novinar su bili osu|eni za klevetu zbog toga {to su odbili da doka`u istinitost klevetni~ke informacije otkrivanjem svog izvora. Informacija se, me|utim, zasnivala na izjavama sudskih ve{taka u drugim ranijim slu~ajevima. Evropski sud za ljudska prava je zaklju~io da po ~lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, nacionalni sudovi ne mogu da odbiju zahtev optu`enog novinara da se razmotri alternativni dokaz umesto otkrivanja izvora tog novinara ako sud ima pristup takvom alternativnom dokazu koji bi potvrdio istinitost izjava novinara. Zna~aj slu~ajeva klevete za novinare i njihov rad nagnao je MM-SHR da u Preporuku uklju~i odgovaraju}e na~elo. 44. U ”zakonskoj proceduri protiv novinara zbog navodne povrede ~asti i ugleda lica“ putem izno{enja navodno la`nih ~injenica, novinari bi mogli da utvrde istinitost svoje izjave otkrivanjem svog izvora informacije. 45. Pravo novinara da ne otkriju svoj izvor na osnovu ove preporuke podrazumeva da nadle`ni organi treba da razmotre sve dokaze ”koji im stoje na raspolaganju na osnovu nacionalnog procesnog prava“ umesto da tra`e od novinara da otkriju svoj izvor. Nadle`ni organ mo`e da utvrdi da li je taj dokaz ekvivalentan, uzimaju}i u obzir javni interes kad je re~ o poverljivosti novinarskih izvora, onako kako je istaknuto o ovoj preporuci. Potpuno odbacivanje takvog alternativnog dokaza bilo bi ne samo u suprotnosti s pravom novinara da ne otkriju svoje izvore po ~lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, nego bi tako|e povredilo pravo na pravi~no su|enje po ~lanu 6 Konvencije. Kao u slu~aju De Haes i Gijsels protiv Belgije, takav alternativni dokaz bi, konkretno, mogao da obuhvati informacije koje postoje u drugim sli~nim sudskim ili policijskim dosijeima dostupnim doti~nom nadle`nom organu.

304

E

T

I

K

A

Na~elo 5 (Uslovi vezani za otkrivanje)
Dokumenta Saveta Evrope 305

a. Direktan legitimni interes 46. Na~elo 3 preporu~uje uslove vezane za legitimni interes da se otkriju novinarski izvori informacija. Dalekose`an i obeshrabruju}i efekat otkrivanja izvora tako|e name}e izvesne uslove da bi nadle`ni organi mogli da pokrenu akciju u cilju otkrivanja izvora. Da bi se izbegli suvi{ni, proizvoljni ili neosnovani zahtevi za otkrivanje, u ovom stavu se preporu~uje da samo lica ili organi vlasti koji imaju ”direktan legitimni interes za otkrivanje“ imaju pravo da podnesu takav zahtev. Taj uslov treba da se primenjuje u svim etapama postupaka koji se ti~u novinarskih izvora. b. Pravo na informisanost 47. Dr`avni organi treba da izbegavaju situcije u kojima bi novinari gre{kom mogli da otkriju svoje izvore informacija zbog nedovoljnog poznavanja svojih prava. Pravi~no sprovo|nje pravde pretpostavlja da lica koja se na|u pred organom ovla{}enim da poziva svedoke budu obave{tena o svojim osnovnim pravima vezanim za tu proceduru ili drugim pravima od strane tog organa. U skladu sa na~elima ustanovljenim u ovoj preporuci, niko ne mo`e da se poziva na apsolutno pravo na neotkrivanje. Stoga novinari treba da budu informisani o svom pravu na neotkrivanje izvora u skladu sa ~lanom 10 Konvencije. Da bi bila efikasna, ta informacija mora da im se da pre nego {to se zatra`i otkrivanje izvora. c. Sankcije za neotkrivanje 48. Iznu|eno otkrivanje novinarskog izvora ima prili~no ”negativan“ ili obeshrabruju}i efekat na budu}e izvore i rad novinara i stoga se mora smatrati prili~no dalekose`nim ograni~avanjem slobode informisanja. ^lan 6, stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima zahteva da ”u utvr|ivanju gra|anskih prava i obaveza (...) svako ima pravo da bude pravi~no i javno saslu{an, u razumnom vremenskom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog suda, formiranog u skladu sa zakonom“. Stav c vodi ra~una o tom zahtevu i preporu~uje da bilo kakvu sankciju protiv novinara za neotkrivanje izvora izri~u samo sudske vlasti u smislu ~lana 6 Konvencije. Osnova za izricanje sankcije }e biti sudski postupak koji omogu}ava ”pravi~no i javno saslu{anje“ doti~nog novinara. Time se tako|e osigurava da javnost nadgleda taj proces i sankcije. d. Preispitivanje sankcija 49. Stav d preporu~uje dr`avama ~lanicama da novinarima daju pravo da uvo|enje sankcija za neotkrivanje izvora preispita drugi sudski organ. Zahtev za pravi~no sprovo|enje pravde po ~lanu 6, stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima ne obuhvata izri~ito pravo na preispitivanje od strane vi{e instance, dok ~lan 2 Protokola br. 7 od 22. novembra 1984. predvi|a to pravo kad je re~ o osudama ili presudama u krivi~nim postupcima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Svaka odluka nacionalnog organa koja ograni~ava pravo novinara da ne otkriju svoje izvore po ~lanu 10 Konvencije potpada, generalno gledano, pod eventualnu kontrolu Evropskog suda za ljudska prava. Pravi~no i efikasno sprovo|enje pravde na nacionalnom nivou moglo bi stoga da podrazumeva mogu}nost nacionalnog preispitivanja naloga za otkrivanje izvora uop{te i posebno sankcija zbog neotkrivanja informacija koje identifikuju izvor.

Eti~ki kodeksi

e. Ograni~avanje obima otkrivanja 50. Javna priroda saslu{anja u sudu u skladu sa ~lanom 6 Konvencije predstavlja osnovno na~elo pravi~nog sprovo|enja pravde. Me|utim, u slu~aju da nadle`ni organ donese odluku da se otkrije informacija koja identifikuje izvor, negativan efekat tog otkrivanja na novinara ili doti~ni izvor, kao i na novinarski rad uop{te, treba da bude ograni~en u najve}oj mogu}oj meri. Stoga bi bilo prikladno da javnost bude isklju~ena iz celokupnog ili samo jednog dela procesa otkrivanja izvora od strane novinara da bi se izbeglo da se identitet izvora obelodani javno i u kontekstu koji prevazilazi strane koje u~estvuju u procesu otkrivanja. U svojstvu izuzetka od na~ela ustanovljenog u ~lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, nadle`ni organi stoga treba da razmotre da li je po`eljno isklju~ivanje javnosti iz procesa otkrivanja. 51. Nadle`ni organi tako|e treba da po{tuju poverljivost otkrivanja informacija koje identifikuju izvor, na primer na taj na~in {to sami ne}e otkriti te informacije. Na~elo 6 (Nadzor nad komunikacijama, prismotra i sudski pretres i oduzimanje) 52. Preporuka postavlja norme za za{titu prava novinara da ne otkriju svoje izvore. Najdirektniji uticaj na poverljivost izvora ima iznu|eno otkrivanje. Pored prisilnih mera koje su direktno usmerene na otkrivanje izvora, drugi policijski ili sudski postupci mogu tako|e da povrede poverljivost izvora na indirektan na~in. a. Isklju~ivanje mera zloupotrebe 53. Na~elo 6 ima za cilj da osigura da obi~an nalog za nadzor nad komunikacijama, nalog za prismotru ili nalog za pretres i oduzimanje ne osujeti za{titu novinarskih izvora, koja je ovde preporu~ena, i da ne bude primenjen na na~in koji umanjuje tu za{titu. Princip 6 je stoga logi~na posledica za{tite prava novinara da ne otkriju svoje izvore. U skladu sa nacionalnim zakonom, nalog za nadzor nad komunikacijama, nalog za prismotru ili nalog za pretres i oduzimanje mogli bi da budu objedinjeni u jednu odluku sa nalogom za otkrivanje koji je u skladu sa ~lanovima 8 i 10 Konvencije o ljudskim pravima i sa na~elima ove preporuke. 54. Nadzor nad komunikacijama novinara i njihovom prepiskom, njihova prismotra i mere pretresa i oduzimanja mogu da narede nacionalne
306

E

T

I

K

A

vlasti iz razloga koji ne obuhvataju otkrivanje novinarskih izvora. Te mere }e, me|utim, vrlo verovatno dovesti do otkrivanja izvora koji su u kontaktu sa doti~nim novinarom u trenutku prislu{kivanja, prismotre ili pretresa i oduzimanja. Stoga pravo novinara da ne otkriju svoj izvor treba da obuhvati za{titu novinara od nadzora nad komunikacijama, prismotre i mera pretresa i oduzimanja ako je cilj tih mera da se ne ispo{tuje to pravo. To, me|utim, ne isklju~uje mogu}nost da nacionalne vlasti primene mere nadzora nad komunikacijama, prismotre ili pretresa i oduzimanja u druge legitimne svrhe u skladu sa ~lanovima 8 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Dokumenta Saveta Evrope 307

i. Nadzor nad komunikacijama 55. U mnogim slu~ajevima novinari moraju da komuniciraju sa svojim izvorima pismenim putem, telefonom, telefaksom ili i-mejlom ili drugim sredstvima telekomunikacija. Nadzor nad tim komunikacijama novinara ili njihovih poslodavaca mo`e da otkrije identitet izvora. Poverljivost komunikacije i prepiske novinara za{ti}ena je ~lanom 8, kao i ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sudski organi koji nare|uju nadzor nad komunikacijama ili prepiskom novinara treba tako da ograni~e svoje naloge da se sa~uva poverljivost novinarskih izvora. Sam ~in nadzora nad komunikacijama treba tako|e da po{tuje tu poverljivost. U praksi bi to moglo da zahteva da nadzor bude ograni~en na komunikaciju ili prepisku sa svim drugim licima osim sa novinarskim izvorima ili da se primeni poseban postupak u skladu s kojim bi informacije koje identifikuju izvor bile odvojene od nadziranih komunikacija i ne bi bile registrovane. ii. Prismotra 56. Prismotra novinara mora ne samo da bude u skladu sa normama iz ~lana 8 Konvencije, ve} i s onima iz ~lana 10 u vezi sa za{titom prava novinara da ne otkriju svoje izvore. Policijski ili sudski organi mogu da stave novinare pod prismotru iz razloga sudske prirode koji nemaju veze sa njihovim izvorima. U tom slu~aju nalog za prismotru i radnja koja iz toga proisti~e ne smeju da otkriju bilo kakvu informaciju koja identifikuje izvor. To bi moglo da bude te{ko izvodljivo u praksi i moglo bi da zahteva, na primer, primenu specijalnih mehanizama kontrole prismotre novinara, kao {to je kontrola prismotre od strane drugog organa koja bi osigurala da se registruju samo one informacije koje ne identifikuju izvor a koje su dostupne tokom akcije prismotre. iii. Sudski pretres i oduzimanje 57. Privatne ili poslovne prostorije novinara, stvari ili prepiska ili li~ni podaci vezani za njihov rad mogu da sadr`e informacije koje bi mogle da dovedu do otkrivanja izvora. Isto va`i za poslovne prostorije, stvari, prepisku, arhive ili li~ne podatke poslodavca doti~nog novinara. Svaki pretres ili oduzimanje mogli bi da otkriju informacije koje identifikuju izvor.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

58. Sudske vlasti koje izdaju te naloge za pretres ili oduzimanje treba da ograni~e taj nalog za pretres i oduzimanje vode}i ra~una o otkrivanju novinarskog izvora, a sudski i policijski organi koji postupaju po tom nalogu treba da po{tuju poverljivost izvora prilikom pretresa i oduzimanja u skladu sa ~lanom 8 i ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. To bi, na primer, podrazumevalo da pretres ili oduzimanje budu ograni~eni na materijal koji ne sadr`i informacije koje identifikuju izvor. Kao prakti~an primer mo`e da se navede oduzimanje pokretnih stvari, ali ne i informacija u slu~aju zaplene zbog nov~anih potra`ivanja prema novinaru ili pretres u potrazi za ilegalnim predmetima koji bi bio ograni~en samo na te predmete, bez uzimanja u obzir bilo kakvih informacija koje bi mogle da identifikuju izvor.

Dokumenta Saveta Evrope 308

b. Mere protiv naknadnog kori{}enja informacija 59. Policijski ili sudski organi bi mogli da do|u do informacije koja identifikuje izvor posredstvom mera izlo`enih u stavu a na~ela 6, iako to mo`da nije bila svrha tih mera. U takvim slu~ajevima, pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija treba da podrazumeva da ”treba preduzeti mere da bi se spre~ilo naknadno kori{}enje tih informacija kao dokaza na sudu“. Te mere bi, na primer, mogle da obuhvate uni{tavanje fotografija ili dosijea koji identifikuju izvor ili vra}anje oduzetih predmeta. 60. Kasnije kori{}enje informacija koje identifikuju izvor bi, ipak, trebalo da bude dopu{teno ako je otkrivanje izvora opravdano u skladu sa na~elom 3. Na~elo 7 (Za{tita od samooptu`ivanja) 61. Ova preporuka utvr|uje izvestan broj na~ela za za{titu ili otkrivanje novinarskih izvora informacija. [to se otkrivanja izvora ti~e, ova na~ela ne ograni~avaju ostala prava novinara kad je re~ o davanju informacija ili svedo~enju koji su u skladu sa nacionalnim zakonima i predvi|aju ve}i stepen za{tite. Na~ela otkrivanja izvora koja su ovde utvr|ena odnose se na otkrivanje novinarskih izvora samo u skladu sa ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. O~evicima, osumnji~enima ili licima optu`enim za krivi~ne prestupe ili zlo~ine generalno se priznaje pravo da nisu obavezni da svedo~e ako bi to svedo~enje moglo da ih inkrimini{e. Na~elo 7 nagla{ava da }e novinari, ako takvo pravo postoji, mo}i da se pozovu na njega nezavisno od prava da ne otkriju svoje izvore informacija. Mo`emo da zamislimo situaciju u kojoj }e novinari biti obavezni da otkriju svoj izvor u skladu sa na~elom 3.b, dok }e ih na~elo 7 jo{ uvek {tititi u slu~aju da je protiv njih pokrenut krivi~ni postupak mart 1996) da ~lan 10 Konvencije obuhvata pravo novinara da ne otkriju svoj izvor informacija. Sud je tako|e naglasio da ”za{tita novinarskih izvora predstavlja jedan od osnovnih uslova za slobodu {tampe, kao {to to proisti~e iz zakona i profesionalnih kodeksa pona{anja u izvesnom broju dr`ava potpisnica (...)“ (videti Evropski sud za ljudska prava, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 39). Sud je

E

T

I

K

A

dalje istakao da bi ”odsustvo takve za{tite moglo da odvrati izvore od pru`anja pomo}i {tampi da obave{tava javnost o pitanjima od javnog interesa. Kao rezultat toga, klju~na uloga {tampe kao javnog kontrolora mogla bi da bude potkopana, a to bi negativno uticalo na sposobnost {tampe da pru`i ta~ne i pouzdane informacije. Imaju}i na umu zna~aj za{tite novinarskih izvora za slobodu {tampe u demokratskom dru{tvu i potencijalno obeshrabruju}i efekat koji bi nare|enje da se otkrije izvor informacija imao na tu slobodu, takva mera nije u skladu sa ~lanom 10 Konvencije, osim ako je opravdana vi{im imperativom u javnom interesu“ (ibid.).
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 191-212.

Dokumenta Saveta Evrope

Komitet ministara

Rezolucija br. (74) 26 Pravo na odgovor – polo`aj pojedinca u odnosu na {tampu*
Komitet ministara, imaju}i u vidu da pravo na slobodu izra`avanja obuhvata slobodu primanja i {irenja informacija i ideja bez uplitanja organa vlasti i bez obzira na granice, kako je to predvi|eno ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima; imaju}i u vidu da na osnovu te odredbe ostvarivanje te slobode podrazumeva du`nosti i odgovornosti, naro~ito u vezi sa za{titom ugleda ili prava drugih; imaju}i u vidu da je po`eljno da se pojedincu stave na raspolaganje odgovaraju}a sredstva da se za{titi od informacija koje sadr`e neta~ne ~injenice koje se na njega odnose i da mu se obezbedi pravno sredstvo protiv objavljivanja informacija – uklju~uju}i ~injenice i mi{ljenja – koje predstavljaju uplitanje u njegov privatni `ivot ili napad na njegovo dostojanstvo, ~ast ili ugled, koje su stavljene na raspolaganje javnosti bilo putem {tampe, radija i televizije, bilo putem nekog drugog javnog glasila periodi~nog karaktera; imaju}i u vidu da je tako|e u interesu javnosti da dobija informacije iz razli~itih izvora, ~ime se garantuje da }e primiti potpunu informaciju; imaju}i u vidu da, u te svrhe, ista na~ela treba da se primenjuju na sve medije, iako sredstva stavljena na raspolaganje pojedincu mogu da se razlikuju u zavisnosti od toga da li je re~ o {tampi, radiju ili televiziji; imaju}i u vidu da u ovom trenutku treba voditi ra~una samo o polo`aju pojedinca u odnosu na medije periodi~nog karaktera, kao {to su {tampa,
*Usvojio Komitet ministara 2. jula 1974, na 233. sastanku zamenika ministara.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

309

radio i televizija, i da treba posebno razmotriti za{titu pojedinca od uplitanja u njegov privatni `ivot ili od napada na njegovo dostojanstvo, ~ast ili ugled, preporu~uje vladama ~lanicama da, kao minimum, polo`aj pojedinca u odnosu na medije bude u skladu sa slede}im na~elima: 1. Kada je re~ o informacijama koje se odnose na pojedince i koje je objavio bilo koji medij, doti~ni pojedinac }e imati ostvarivu mogu}nost da objavi, bez nepotrebnog odlaganja, ispravku neta~nih ~injenica koje se na njega odnose, a za koje je on opravdano zainteresovan da budu ispravljene, s tim da te ispravke dobiju, u meri u kojoj je to mogu}e, isti zna~aj koji je imala prvobitno objavljena informacija. 2. Kada je re~ o informacijama koje se odnose na pojedince i koje je objavio bilo koji medij, doti~ni pojedinac }e imati na raspolaganju efikasno pravno sredstvo protiv objavljivanja ~injenica i mi{ljenja koji predstavljaju: i. uplitanje u privatni `ivot, osim ako vi{i, legitimni javni interes to ne pravdava, ako je pojedinac izri~ito ili pre}utno odobrio objavljivanje ili ako je objavljivanje u datim okolnostima u skladu sa praksom koja je op{teprihva}ena i nije u suprotnosti sa zakonom; ii. napad na njegovo dostojanstvo, ~ast ili ugled, osim ako informacija nije objavljena uz izri~ito ili pre}utno odobrenje doti~nog pojedinca, ili ako objavljivanje opravdava vi{i, legitimni javni interes i ako je re~ o opravdanoj kritici zasnovanoj na ta~nim ~injenicama. 3. Nijedno od navedenih na~ela ne mo`e da se tuma~i kao opravdanje za cenzuru. 4. U gorenavedenim na~elima: i. izraz ”pojedinac“ podrazumeva svako fizi~ko i pravno lice, kao i sva druga tela, bez obzira na dr`avljanstvo ili prebivali{te, sa izuzetkom dr`ave i drugih organa vlasti; ii. izraz ”medij“ se odnosi na sva sredstva komunikacije periodi~nog karaktera namenjena za {irenje informacija javnosti, kao {to su novine, radio i televizija; iii. izraz ”ostvariva mogu}nost ispravke“ zna~i svaku mogu}nost koja mo`e da bude iskori{}ena kao sredstvo za{tite, bilo pravno bilo druga~ije, kao {to su pravo na ispravku, pravo na odgovor ili pravo na podno{enje `albe savetima za {tampu; iv. izraz ”pravno sredstvo“ podrazumeva oblik za{tite, bilo pravne bilo druga~ije, predvi|en zakonom o kleveti, ili pravo na `albu savetima za {tampu, kojim raspola`e svaki pojedinac bez neopravdanih ograni~enja, kao {to su, na primer, nerazumno visoki tro{kovi. 5. Gorenavedena na~ela treba da se odnose na sve medije bez razlike. To ne isklju~uje razlike u primeni tih na~ela na posebne medije, kao {to su radio i televizija, kada je to neophodno ili opravdano zbog njihove razli~ite prirode. Preporu~uje vladama dr`ava ~lanica da, kada pristupe usvajanju zakonskih mera u vezi sa pravom na odgovor, predvide pravo na odgovor u

Dokumenta Saveta Evrope 310

E

T

I

K

A

{tampi, na radiju i televiziji i u svakom drugom mediju periodi~nog karaktera, u skladu sa gorepomenutim na~elima, po ugledu na minimalna pravila u aneksu ove rezolucije.

Dokumenta Saveta Evrope 311

Aneks Rezolucije (74) 26 Minimalna pravila u vezi sa pravom na odgovor u {tampi, na radiju i televiziji i u drugim medijima periodi~nog karaktera 1. Svako fizi~ko ili pravno lice, kao i svako drugo telo, bez obzira na dr`avljanstvo ili prebivali{te, pomenuto u nekim novinama, periodi~noj {tampi, u radio ili televizijskoj emisiji, ili u nekom drugom mediju periodi~nog karaktera, u vezi s kojim ili o kome su javnosti postale dostupne informacije za koje ono tvrdi da su neta~ne, mo`e da ostvari svoje pravo na odgovor kako bi ispravilo ~injenice koje se na njega odnose. 2. Na zahtev zainteresovanog lica doti~ni medij je du`an da objavi odgovor koji mu je to lice dostavilo. 3. Doma}i zakon mo`e da predvidi izuzetke od tog pravila tako da medij mo`e da odbije da objavi odgovor u slede}im slu~ajevima: i. ako zahtev za objavljivanje odgovora nije dostavljen mediju u razumno kratkom roku; ii. ako je odgovor du`i nego {to je potrebno da se ispravi informacija koja sadr`i ~injenice za koje se tvrdi da su neta~ne; iii. ako se odgovor ne ograni~ava na ispravljanje osporenih ~injenica; iv. ako predstavlja ka`njivo delo; v. ako je u suprotnosti sa pravno za{ti}enim interesima tre}eg lica; vi. ako doti~ni pojedinac ne doka`e postojanje legitimnog interesa. 4. Odgovor mora da bude objavljen bez neopravdanog odlaganja i mora da dobije, u meri u kojoj je to mogu}e, isti zna~aj kao informacija koja je sadr`ala ~injenice za koje se tvrdi da su neta~ne. 5. Da bi se obezbedilo prakti~no ostvarivanje prava na odgovor, na osnovu doma}eg zakona }e biti odre|eno lice koje }e zastupati svaku publikaciju, izdava~ku ku}u, radio ili televizijsku stanicu ili drugi medij na ~iju adresu treba da bude upu}en zahtev za objavljivanje odgovora. Na isti na~in }e biti odre|eno i lice koje }e biti odgovorno za objavljivanje odgovora i to lice ne}e u`ivati nikakav imunitet. 6. Gorenavedena pravila }e se odnositi na sve medije bez razlike. To ne isklju~uje razlike u primeni tih na~ela na posebne medije, kao {to su radio i televizija, u onoj meri u kojoj je to potrebno ili opravdano zbog njihove razli~ite prirode. 7. Svako osporavanje primene gorenavedenih pravila bi}e izneto pred sud koji }e mo}i da nalo`i hitno objavljivanje odgovora.
Izvor: www.coe.int

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Komitet ministara
Dokumenta Saveta Evrope

Deklaracija o slobodi izra`avanja i informisanja*
Dr`ave ~lanice Saveta Evrope, 1. imaju}i u vidu da na~ela istinske demokratije, vladavine prava i po{tovanja ljudskih prava predstavljaju osnovu njihove saradnje i da je sloboda izra`avanja i informisanja osnovni element ovih na~ela; 2. imaju}i u vidu da je ova sloboda proklamovana dr`avnim ustavima i me|unarodnim instrumentima, a posebno ~lanom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima; 3. podse}aju}i da su ovom konvencijom ministri preduzeli korake za kolektivno primenjivanje slobode izra`avanja i informisanja tako {to su poverili kontrolu njene primene organima ~ije je osnivanje predvi|eno ovom konvencijom; 4. imaju}i u vidu da je sloboda izra`avanja i informisanja neophodna za dru{tveni, ekonomski, kulturni i politi~ki razvoj svakog ljudskog bi}a i da predstavlja uslov za harmoni~an napredak dru{tvenih i kulturnih grupa, nacija i me|unarodne zajednice; 5. ube|ene da neprekidan razvoj informativne i komunikacione tehnologije, bez obzira na granice, treba da slu`i unapre|ivanju prava da se izra`avaju, tra`e, primaju i saop{tavaju informacije i ideje, bez obzira na njihov izvor; 6. ube|ene da dr`ave imaju obavezu da spre~e naru{avanje slobode izra`avanja i informisanja i da usvoje politiku koja podsti~e, u najve}oj mogu}oj meri, raznovrsnost medija i mnogobrojnost izvora informacija, ~ime se omogu}ava pluralizam ideja i mi{ljenja; 7. konstatuju}i da su profesionalne organizacije u oblasti masovnih medija, pored zakonski propisanih mera pomenutih u stavu 2 ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, dobrovoljno usvojile i primenjuju eti~ke kodekse; 8. svesne da slobodan protok i {iroko cirkulisanje svih vrsta informacija preko granica predstavljaju va`an faktor za me|unarodno sporazumevanje, uspostavljanje veza me|u narodima, kao i za uzajamno oboga}ivanje kultura, I potvr|uju ~vrstu privr`enost na~elima slobode izra`avanja i informisanja kao osnovnom elementu demokratskog i pluralisti~kog dru{tva; II saop{tavaju da u domenu informisanja i masovnih medija nastoje da ostvare slede}e ciljeve:
*Usvojio Komitet ministara 29. aprila 1982, na 70. zasedanju.

312

E

T

I

K

A

a. za{titu prava svakog pojedinca, bez obzira na granice, da izrazi svoje mi{ljenje, da tra`i i prima informacije i ideje iz bilo kog izvora, kao i da ih saop{tava pod uslovima navedenim u ~lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima; b. odsustvo cenzure ili bilo kakve samovoljne kontrole ili ograni~avanja aktivnosti u~esnika u informativnom procesu, medijskog sadr`aja ili preno{enja i {irenja informacija; c. sprovo|enje otvorene informativne politike u javnom sektoru, uklju~uju}i pristup informacijama da bi se pove}ala sposobnost pojedinca da razume politi~ka, dru{tvena, ekonomska i kulturna pitanja i o njima slobodno raspravlja; d. postojanje velike raznolikosti nezavisnih i samostalnih medija, ~ime se omogu}ava izra`avanje razli~itih ideja i mi{ljenja; e. dostupnost, pod razumnim uslovima, odgovaraju}ih sredstava za preno{enje i {irenje informacija i ideja na doma}em i me|unarodnom planu i pristup tim sredstvima; f. unapre|enje me|unarodne saradnje i pomo}i, posredstvom javnih i privatnih kanala, sa ciljem da se obezbedi slobodan protok informacija i unapredi komunikaciona infrastruktura i ekspertiza; III odlu~uju da intenziviraju svoju saradnju u nameri da: a. odbrane pravo svakog pojedinca da ostvari slobodu izra`avanja i informisanja; b. unapre|uju, kroz podu~avanje i obrazovanje, efikasno ostvarivanje slobode izra`avanja i informisanja; c. unapre|uju slobodan protok informacija i na taj na~in doprinose me|unarodnom razumevanju, boljem poznavanju uverenja i tradicija drugih, po{tovanju razli~itosti mi{ljenja i uzajamnom oboga}ivanju kultura; d. podele svoje iskustvo i znanje u oblasti medija; e. obezbede, tamo gde je to mogu}e, efikasno kori{}enje novih komunikacionih i informacionih tehnika i servisa u cilju {irenja obima slobode izra`avanja i informisanja.
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str. 9-11.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

313

Dokumenta Saveta Evrope

Komitet ministara
Dokumenta Saveta Evrope

Deklaracija o slobodi politi~ke debate u medijima*
Komitet ministara Saveta Evrope, imaju}i u vidu da je pro{lo vi{e od 50 godina od otvaranja za potpisivanje zemljama ~lanicama Saveta Evrope Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, u daljem tekstu ”Konvencije“, najva`nijeg instrumenta u ~itavoj Evropi za za{titu prava i sloboda sadr`anih u njoj; smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg zajedni{tva izme|u ~lanica, radi o~uvanja i ostvarivanja ideala i na~ela koji predstavljaju njihovo zajedni~ko nasle|e; podse}aju}i na obavezu svih zemalja ~lanica da po{tuju osnovna na~ela pluralisti~ke demokratije, ljudska prava i vladavinu prava, koja je ponovo potvr|ena od strane {efova dr`ava i vlada na Drugom samitu u Strazburu 11. oktobra 1997. godine; potvr|uju}i da osnovno pravo na slobodu izra`avanja i informisanja, zagarantovano ~lanom 10. Konvencije, predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova za napredak i razvoj svakog pojedinca, kao {to je izra`eno u Deklaraciji o slobodi izra`avanja i informisanja iz 1982. godine; pozivaju}i se na Deklaraciju o medijskoj politici sutra{njice usvojenoj na [estoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici mas-medija u Krakovu 15. i 16. juna 2000. godine; podse}aju}i na Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor– polo`aj pojedinca u odnosu na {tampu i Preporuku broj R (99) 15 o merama u vezi sa izve{tavanjem medija o predizbornim kampanjama: podse}aju}i i na Preporuku broj R (97) 20 o ”govoru mr`nje“ i nagla{avaju}i da sloboda politi~ke debate ne obuhvata i slobodu izra`avanja rasisti~kih stavova ili stavova koji podsti~u mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike netolerancije; svestan Rezolucije 1165 (1998) Parlamentarne skup{tine o pravu na privatnost; potvr|uju}i izuzetni zna~aj slobode izra`avanja i informisanja, posebno putem slobodnih i nezavisnih medija, za garantovanje prava javnosti da bude informisana o pitanjima od javnog zna~aja i da sprovodi javni nadzor nad javnim i politi~kim poslovima, kao i za obezbe|ivanje odgovornosti i transparentnosti politi~kih organa i javnih organa, {to je neophodno u demokratskom dru{tvu, bez predrasuda prema unutra{njim pravilima zemalja ~lanica koja se odnose na status i odgovornost javnih funkcionera; podse}aju}i da ostvarivanje prava na slobodu izra`avanja sa sobom nosi obaveze i odgovornosti, o kojima zaposleni u medijima moraju voditi ra~una i da ono mo`e legitimno biti ograni~eno radi odr`avanja ravnote`e
*Usvojio Komitet ministara, 12. februara 2004, na 872. zasedanju predstavnika ministara.

314

E

T

I

K

A

izme|u ostvarivanja ovog prava i po{tovanja drugih fundamentalnih prava, sloboda i interesa za{ti}enih Konvencijom; svestan da fizi~ka lica koja su kandidati za politi~ke organe, ili koja su izabrana, ili su se povukla sa politi~ke funkcije, koja se nalaze na politi~koj funkciji na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili me|unarodnom nivou ili imaju politi~ki uticaj, u daljem tekstu ”politi~ke li~nosti“, kao i fizi~ka lica koja se nalaze na javnim polo`ajima ili obavljaju funkcije na tim nivoima, u daljem tekstu ”javni funkcioneri“, u`ivaju osnovna prava koja bi mogla biti povre|ena objavljivanjem informacija i mi{ljenja o njima u medijima; svestan da neki nacionalni pravni sistemi jo{ uvek pru`aju zakonske privilegije politi~kim li~nostima i javnim funkcionerima protiv objavljivanja informacija i mi{ljenja o njima u medijima, {to nije u skladu sa pravom na slobodu izra`avanja i informisanja zagarantovanih ~lanom 10. Konvencije; svestan da pravo na sprovo|enje javnog nadzora nad javnim poslovima mo`e podrazumevati objavljivanje informacija i mi{ljenja o pojedincima koji nisu politi~ke li~nosti i javni funkcioneri; poziva dr`ave ~lanice da {to {ire podele ovu deklaraciju, da je prevedu ako je to potrebno, i da na nju naro~ito skrenu pa`nju politi~kim i javnim organima i sudstvu, kao i da je u~ine dostupnom novinarima, medijima i njihovim profesionalnim organizacijama; skre}e posebnu pa`nju na slede}a na~ela koja se odnose na objavljivanje informacija i mi{ljenja o politi~kim li~nostima i javnim funkcionerima u medijima:

Dokumenta Saveta Evrope 315

1. Sloboda izra`avanja i informisanja putem medija Pluralisti~ka demokratija i sloboda politi~ke debate zahtevaju da javnost bude informisana o pitanjima od javnog zna~aja, {to podrazumeva i pravo medija da objavljuju negativne informacije i kriti~ka mi{ljenja koja se odnose na politi~ke li~nosti i javne funkcionere, kao i pravo javnosti da ih prima. 2. Sloboda kritikovanja dr`ave ili javnih institucija Dr`ava, vlada ili bilo koja druga institucija u oblasti izvr{ne, zakonodavne ili sudske vlasti, mo`e biti predmet kritike u medijima. Zbog svoje dominantne pozicije ove institucije kao takve ne bi trebalo da budu za{ti}ene krivi~nim zakonom od klevete ili uvredljivih izjava. Me|utim, u slu~ajevima kada ove institucije u`ivaju takvu za{titu, nju bi trebalo primenjivati na restriktivan na~in, izbegavaju}i u svakoj prilici njeno kori{}enje da se ograni~i sloboda kritikovanja. Pojedinci koji predstavljaju ove institucije ostaju i dalje za{ti}eni kao individue. 3. Javna debata i nadzor javnosti nad politi~kim li~nostima Politi~ke li~nosti su odlu~ile da apeluju na poverenje javnosti i prihvatile su da postanu predmet javne politi~ke debate, a time i predmet nadzora javnosti i potencijalno sna`ne javne kritike putem medija u pogledu na~ina na koji su obavljale ili obavljaju svoje funkcije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Dokumenta Saveta Evrope

4. Nadzor javnosti nad javnim funkcionerima Javni funkcioneri moraju da prihvate da }e biti predmet nadzora i kritike javnosti, naro~ito putem medija, u pogledu na~ina na koji su obavljali ili obavljaju svoje funkcije, u onoj meri u kojoj je to neophodno radi obezbe|enja transparentnosti i odgovornog obavljanja njihove funkcije. 5. Sloboda satire Humoristi~ki i satiri~ni `anr, na na~in za{ti}en ~lanom 10. Konvencije, dozvoljava ve}i stepen preterivanja, ~ak i provokacije, sve dok se javnost ne obmanjuje u vezi sa ~injenicama. 6. Ugled politi~kih li~nosti i javnih funkcionera Politi~ke li~nosti ne bi trebalo da u`ivaju ve}u za{titu ugleda i drugih prava nego drugi pojedinci i zbog toga nacionalno pravo ne bi trebalo da predvi|a izricanje stro`ijih sankcija medijima kada kritikuju politi~ke li~nosti. Ovo na~elo se primenjuje i na javne funkcionere; odstupanje od ovog na~ela bi trebalo da bude dozvoljeno samo onda kada je to apsolutno neophodno da bi javnim funkcionerima omogu}ilo da obavljaju funkcije na odgovaraju}i na~in. 7. Privatnost politi~kih li~nosti i javnih funkcionera Privatni `ivot i porodi~ni `ivot politi~kih li~nosti i javnih funkcionera trebalo bi da bude za{ti}en od izve{tavanja medija u skladu sa ~lanom 8. Konvencije. Uprkos tome, informacije o njihovom privatnom `ivotu mogu biti objavljene kada je to od direktnog zna~aja za javnost zbog na~ina na koji su obavljali ili obavljaju svoje funkcije, uzimaju}i u obzir potrebu da se izbegne nano{enje nepotrebne {tete tre}im licima. U slu~ajevima kada politi~ke li~nosti i javni funkcioneri skre}u sami pa`nju javnosti na pojedine delove svog privatnog `ivota, mediji imaju pravo da to podvrgnu nadzoru. 8. Pravna sredstva protiv kr{enja prava od strane medija Politi~ke li~nosti i javni funkcioneri trebalo bi da imaju pravo na pristup samo onim pravnim sredstvima protiv medija na koja imaju i privatna lica u slu~aju kr{enja njihovih prava od strane medija. Od{tete i nov~ane kazne za klevetu ili uvredu moraju da budu u proporcionalnom odnosu sa kr{enjem prava ili ugro`avanjem ugleda drugih, uzimaju}i u obzir sva mogu}a delotvorna i adekvatna dobrovoljna pravna sredstva koja su ponudili mediji, a prihvatile doti~ne osobe. Kleveta ili uvreda od strane medija ne bi trebalo da vodi izricanju zatvorske kazne, osim ukoliko ozbiljnost kr{enja prava ili ugro`avanja kaznu ~ini apsolutno neophodnom i proporcionalnom, naro~ito kada je do{lo do ozbiljnog kr{enja drugih osnovnih prava putem kleveta ili uvredljivih izjava u medijima, poput govora mr`nje.
Izvor: www.coe.int

316

E

T

I

K

A

7
Dokumenta Ujedinjenih nacija
Dokumenta Ujedinjenih nacija

Op{ta deklaracija o pravima ~oveka
Generalna skup{tina, decembra 1948.
Svako ima pravo na slobodu mi{ljenja i izra`avanja, {to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mi{ljenja, kao i pravo da tra`i, prima i {iri obave{tenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

^lan 19.

UNESKO Me|unarodna na~ela profesionalne etike u novinarstvu
(pripremljena pod pokroviteljstvom UNESKO na sastancima me|unarodnih i regionalnih organizacija novinara od 1978. do 1983. godine, objavljena na ~etvrtom konsultativnom sastanku*, koji je predstavljao 400 000 aktivnih novinara u svim delovima sveta, u Parizu 20. novembra 1983. godine)

Na~elo I: Pravo naroda na istinitu informaciju Narod i pojedinci imaju pravo na objektivnu sliku stvarnosti na osnovu ta~nog i potpunog informisanja, i na slobodno iskazivanje svog mi{ljenja u razli~itim kulturnim i komunikacijskim medijima. Na~elo II: Novinarska posve}enost objektivnoj stvarnosti Glavni zadatak novinara jeste da slu`i pravu naroda na istinitu i verodostojnu informaciju tako {to }e biti posve}en objektivnoj stvarnosti, {to zna~i da }e savesno izve{tavati o ~injenicama i postavljati ih u odgovaraju}i kontekst, ukazuju}i na njihovu povezanost i ne iskrivljuju}i ih, koriste}i svoje novinarske kreativne sposobnosti na takav na~in da pru`i javnosti odgovaraju}u gra|u koja }e olak{ati stvaranje ta~ne i obuhvatne slike sveta, u kojoj su poreklo, priroda i su{tina doga|aja, procesa i stanja shva}eni onoliko objektivno koliko je to mogu}e. Na~elo III: Dru{tvena odgovornost novinara U novinarstvu, informacija se shvata kao dru{tveno dobro a ne kao roba, {to zna~i da novinar deli odgovornost za informaciju koju prenosi i da
*U~estvovale su slede}e organizacije: Me|unarodna organizacija novinara (IOJ), Me|unarodna federacija novinara (IFJ), Me|unarodno katoli~ko udru`enje novinara (UCIP), Latinoameri~ka federacija novinara (FELAP), Latinoameri~ka federacija radnika u medijima (FELATRAP), Udru`enje afri~kih novinara (UJA), Konfederacija novinara ASEAN (CAJ).

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

317

Dokumenta Ujedinjenih nacija

je stoga odgovoran ne samo onima koji kontroli{u medije ve}, u krajnjoj liniji, naj{iroj javnosti, uklju~uju}i i razne dru{tvene interese. Dru{tvena odgovornost novinara iziskuje da on u svim okolnostima postupa u skladu sa sopstvenom save{}u.

Na~elo IV: Profesionalni integritet novinara Dru{tvena uloga novinara zahteva da profesija odr`ava visoke standarde integriteta, uklju~uju}i i pravo novinara da ne prihvati zadatak koji se kosi s njegovim ube|enjem ili da ne imenuje izvor informacije, kao i pravo da u~estvuje u odlu~ivanju u mediju u kojem je zaposlen. Profesionalni integritet ne dopu{ta novinaru da prihvati bilo koji oblik mita ili unapre|enje li~nog interesa koji je u suprotnosti sa op{tim dobrom. Isto tako, profesionalna etika nala`e da se po{tuje intelektualna svojina i, posebno, da se izbegava pragijat. Na~elo V: Dostupnost informacija i u~e{}e javnosti Priroda profesije zahteva da se novinar zala`e za to da informacije budu dostupne javnosti i da se javnosti omogu}i u~e{}e u medijima, uklju~uju}i i pravo na ispravku i pravo na odgovor. Na~elo VI: Po{tovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva Sastavni deo novinarskih profesionalnih standarda jeste po{tovanje prava pojedinca na privatnost i ljudsko dostojanstvo, u saglasnosti sa odredbama me|unarodnih i nacionalnih zakona koji {tite pravo i ugled drugih osoba, i zabranjuju klevetu, ocrnjivanje, kaljanje ugleda i bla}enje. Na~elo VII: Po{tovanje javnog interesa Novinarski profesionalni standardi propisuju du`no po{tovanje prema nacionalnoj zajednici, njenim demokratskim ustanovama i javnom moralu. Na~elo VIII: Po{tovanje univerzalnih vrednosti i raznovrsnosti kultura Pravi novinar zala`e se za univerzalne vrednosti humanizma, pre svega za mir, demokratiju, ljudska prava, dru{tveni napredak i nacionalno oslobo|enje, po{tuju}i pri tom osobeni karakter, vrednost i dostojanstvo svake kulture, kao i pravo svakog naroda da slobodno izabere i razvija svoj politi~ki, ekonomski i kulturni sistem. Dakle, novinar aktivno u~estvuje u dru{tvenoj transformaciji u pravcu demokratskog pobolj{anja dru{tva i doprinosi, putem dijaloga, klimi poverenja u me|unarodnim odnosima, koja vodi ka miru i pravdi u celom svetu, ka detantu, razoru`anju i nacionalnom razvoju. Profesionalna etika zahteva da novinar bude svestan svih bitnih odredbi sadr`anih u me|unarodnim konvencijama, deklaracijama i rezolucijama. Na~elo IX: Suzbijanje rata i drugih velikih zala s kojima se suo~ava ~ove~anstvo Eti~ka posve}enost univerzalnim vrednostima humanizma zahteva od novinara da se uzdr`i od opravdavanja i podstrekavanja ratne agresije i trke

318

E

T

I

K

A

u naoru`anju, naro~ito u nuklearnom naoru`anju, i svih drugih oblika nasilja, mr`nje i diskriminacije, a naro~ito rasizma i aparthejda, ugnjetavanja od strane tiranskih re`ima, kolonijalizma i neokolonijalizma, kao i drugih velikih zala koja poga|aju ~ove~anstvo, kao {to su siroma{tvo, glad i bolest. Postupaju}i tako, novinar mo`e da pomogne da se iskorene neznanje i nerazumevanje me|u narodima, da se pove}a osetljivost nacionalnih zajednica za potrebe i `elje drugih i da se obezbedi po{tovanje i dostojanstvo za sve nacije, sve narode i sve pojedince, bez obzira na rasu, pol, jezik, nacionalnost, veru ili filozofsko ube|enje. Na~elo X: Unapre|ivanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka Novinar obavlja svoj zadatak u savremenom svetu u okviru kretanja ka novim me|unarodnim odnosima uop{te i, posebno, ka novom informacionom poretku. Taj novi poredak, shva}en kao integralni deo Novog me|unarodnog ekonomskog poretka, usmeren je – i nacionalno i internacionalno – ka dekolonizaciji i demokratizaciji oblasti informacija i komunikacija na temelju mirnog su`ivota naroda i uz puno po{tovanje njihovog kulturnog identiteta. Novinar ima posebnu obavezu da unapre|uje proces demokratizacije me|unarodnih odnosa u oblasti informacija, posebno tako {to }e ~uvati i podsticati mirne i prijateljske odnose me|u dr`avama i narodima.
Prevela Slavica Mileti}

Dokumenta Ujedinjenih nacija

UNICEF Izve{tavanje o deci
(Ove eti~ke smernice za izve{tavanje o deci sa~inio je Tim za medije UNICEF.)

Izve{tavanje o deci i mladima postavlja posebne izazove. U nekim slu~ajevima, izve{tavanje o deci dovodi njih i drugu decu u opasnost od odmazde ili obele`avanja. UNICEF je postavio ova na~ela s namerom da pomogne novinarima da izve{tavaju o pitanjima koja se ti~u dece. Ponu|ena su kao smernice za koje UNICEF veruje da }e pomo}i medijima da izve{tavaju o deci shodno njihovom uzrastu i sa sluhom. Smernice treba da podupru najbolje namere moralnih izve{ta~a: da slu`e javnom interesu ne ugro`avaju}i de~ja prava.

I. Na~ela 1. Dostojanstvo i prava svakog deteta moraju se po{tovati u svim okolnostima. 2. Kada se intervjui{u deca ili kada se o njima izve{tava, mora da se posveti posebna pa`nja pravu svakog deteta na privatnost i poverljivost, na

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

319

sopstveno mi{ljenje, na u~estvovanje u odlukama koje ga se ti~u i na za{titu od stvarne kao i mogu}e patnje i odmazde. 3. Za{tita najboljeg interesa svakog deteta prethodi svim drugim obzirima, uklju~uju}i i borbu za de~ja pitanja i unapre|ivanje de~jih prava. 4. Kada se odre|uje {ta je najbolji interes deteta, mora se dati odgovaraju}a te`ina njegovom pravu da se njegovo mi{ljenje uzme u obzir, u skladu s uzrastom i zrelo{}u. 5. O politi~kim, dru{tvenim i kulturnim posledicama svake reporta`e treba konsultovati osobe koje najbolje poznaju prilike u kojima dete `ivi, i koje su najsposobnije da ih procene. 6. Ne objavljujte pri~u ili sliku koja bi mogla da dovede dete, njegovu bra}u i sestre ili vr{njake u opasnost, ~ak i kad im se imena i lik uop{te ne koriste, ili se promene, odnosno zamagle.

Dokumenta Ujedinjenih nacija 320

II. Smernice za intervjuisanje dece 1. Ne nanosite {tetu nijednom detetu; izbegavajte pitanja, stavove ili komentare koji u sebi sadr`e osudu, ne uva`avaju kulturne vrednosti deteta, izla`u ga opasnosti ili poni`enju, ili o`ivljavaju njegov bol i tugu izazvane nekim traumati~nim doga|ajem. 2. Ne podvajajte decu na osnovu pola, rase, uzrasta, veroispovesti, statusa, obrazovanja ili fizi~kih sposobnosti kada odlu~ujete koje da intervjui{ete. 3. Nema name{tanja: ne tra`ite od dece da ispri~aju pri~u ili u~ine ne{to {to nije deo njihove li~ne pri~e. 4. Jasno dajte do znanja detetu ili njegovom staratelju da razgovaraju s novinarom. Objasnite {ta je cilj intervjua i kako }e biti upotrebljen. 5. Potrudite se da dobijete dopu{tenje od deteta ili njegovog staratelja za svaki intervju, video snimak i, kad je to mogu}e, za dokumentarne fotografije. Kad je to mogu}e i prikladno, nabavite pisano dopu{tenje. Ono se mora dobiti u okolnostima koje garantuju da dete i staratelj ni na koji na~in nisu prinu|eni i da razumeju da su deo pri~e koja mo`e da bude objavljena lokalno ili globalno. To se obi~no posti`e samo ako se dopu{tenje dobije na maternjem jeziku deteta i ako se odluka donese u dogovoru sa odraslom osobom kojoj dete veruje. 6. Obratite pa`nju na to gde i kako intervjui{ete dete. Ograni~ite broj onih koji postavljaju pitanja, kao i fotografa. Poku{ajte da se uverite da je detetu ugodno i da je u stanju da ispri~a svoju pri~u bez i~ijeg spoljnog pritiska, pa i bez pritiska onoga koji postavlja pitanja. Kad je re~ o filmskim, video i radio intervjuima, vodite ra~una o tome {ta izbor vizuelne ili zvu~ne pozadine mo`e dodatno da govori o detetu i njegovom `ivotu i pri~i. Morate biti sigurni da mu ne preti opasnost ili neprijatnost zato {to su prikazane njegova ku}a, zajednica ili okru`enje.

E

T

I

K

A

III. Smernice za izve{tavanje o deci 1. Nemojte dodatno obele`avati ijedno dete; izbegavajte svrstavanje ili opise zbog kojih ono mo`e biti izlo`eno kazni – uklju~uju}i i dodatnu fizi~ku ili psihi~ku patnju, ili trajnoj zloupotrebi, podvajanju ili odbacivanju od strane lokalne zajednice u kojoj `ivi. 2. Detetovu pri~u i sliku uvek stavljajte u ta~an kontekst. 3. Uvek promenite ime i zamutite lik deteta za koje znate da je: a) `rtva seksualnog zlostavljanja ili iskori{}avanja; b) po~inilac fizi~ke ili seksualne zloupotrebe; c) HIV pozitivno, obolelo od side ili je umrlo od side, osim ako dete, roditelj ili staratelj potpuno svesno daju saglasnost; d) optu`eno ili osu|eno za zlo~in. 4. U okolnostima u kojima postoji stvarna ili mogu}a opasnost od patnje ili odmazde, promenite ime i zamaglite lik svakog deteta za koje je utvr|eno da je: a) dete borac, sada{nji ili biv{i, b) tra`ilac azila, izbeglica ili interno raseljeno lice. 5. U nekim slu~ajevima, kori{}enje detetovog identiteta – imena i/ili prepoznatljive slike – najbolje slu`i interesu deteta. Me|utim, i kada se koristi njegov stvarni identitet, detetu treba obezbediti za{titu od patnje i podr`ati ga u slu~aju bilo kakvog obele`avanja ili odmazde. Primeri takvih posebnih slu~ajeva jesu: a) kada dete stupi u kontakt sa izve{ta~em u `elji da ostvari svoje pravo na slobodu izra`avanja i pravo da se ~uje njegovo mi{ljenje; b) kada je dete deo neke teku}e kampanje ili dru{tvenog pokreta i `eli da bude identifikovano kao takvo, c) kada je dete obuhva}eno psihosocijalnim programom i kada je javno predstavljanje imenom i likom deo njegovog zdravog razvoja. 6. Proverite ta~nost onoga {to dete ima da ka`e, ili u razgovoru sa drugom decom ili nekom odraslom osobom, a najbolje i s jednima i s drugima. 7. Kada niste sigurni da li je dete u opasnosti, izve{tavajte o op{tim prilikama u kojima deca `ive umesto o pojedina~nom detetu, bez obzira na to koliko je pri~a privla~na s novinarskog stanovi{ta.
Prevela Slavica Mileti}

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

321

Dokumenta Ujedinjenih nacija

Konvencija o pravima deteta*
Dokumenta Ujedinjenih nacija

/.../

^lan 13. Deca imaju pravo na slobodu izra`avanja. To pravo uklju~uje i slobodu da tra`e, dobijaju i {ire informacije i ideje svake vrste, bez obzira na granice, usmeno, u pisanom ili {tampanom obliku, u umetni~koj formi, ili na bilo koji drugi na~in, po svom izboru. Ovo pravo mo`e biti podvrgnuto izvesnim ograni~enjima, ali samo onima koja su u skladu sa zakonom i nu`na da se ne bi ugrozili: a) prava i ugled drugih ljudi, ili b) nacionalna bezbednost ili javni poredak, kao i javno zdravlje i moral.
/.../

^lan 17. Dr`ave potpisnice prihvataju zna~ajnu ulogu koju imaju sredstva masovnih komunikacija i obezbedi}e deci pristup informacijama i drugom materijalu koji poti~e iz doma}ih i me|unarodnih izvora, pre svega onom ~iji je cilj unapre|enje dru{tvene, duhovne, moralne i fizi~ke dobrobiti i mentalnog zdravlja deteta. U tom cilju dr`ave potpisnice }e: a) podsticati sredstva masovnih komunikacija na {irenje informacija i drugog materijala namenjenog dru{tvenoj i moralnoj dobrobiti dece, u skladu sa duhom ~lana 29; b) podsticati me|unarodnu saradnju u pravljenju, razmeni i {irenju takvih informacija i drugog materijala koji poti~e iz raznovrsnih kulturnih, nacionalnih i me|unarodnih izvora; c) podsticati pisanje i {irenje knjiga za decu; d) podsticati sredstva masovnih komunikacija da posebnu pa`nju obra}aju na jezi~ke potrebe dece koja pripadaju nekoj manjinskoj ili domoroda~koj grupi; e) podsticati ustanovljavanje pravila za za{titu dece od informacija i drugog materijala koji im mo`e naneti {tetu, imaju}i na umu odredbe navedene u ~lanovima 13. i 18.
Prevela Ana Seli}
*Konvencija o pravima deteta usvojena je i otvorena za potpisivanje, ratifikaciju i pristupanje Rezolucijom br. 44/25, koju je Generalna skup{tina UN usvojila 20. novembra 1989. Stupila je na snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49. Konvenciju su ratifikovale 192 zemlje. Samo dve zemlje to nisu u~inile – Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Somalija, ali su svojim zvani~nim potpisom iskazale nameru da je ratifikuju.

322

E

T

I

K

A

8
Medijski zakoni
Medijski zakoni

Republika Srbija Zakon o javnom informisanju*
I Uvodna odredba ^lan 1.
Ovim zakonom ure|uje se pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izra`avanja mi{ljenja, kao i prava i obaveze u~esnika u procesu javnog informisanja. Pravo na javno informisanje obuhvata naro~ito slobodu izra`avanja misli, slobodu prikupljanja, istra`ivanja, objavljivanja i {irenja ideja, informacija i mi{ljenja, slobodu {tampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i mi{ljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem.

II Na~ela javnog informisanja Sloboda javnog informisanja ^lan 2. Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti. Javno informisanje ne podle`e cenzuri. Niko ne sme, ni na posredan na~in, da ograni~ava slobodu javnog informisanja, naro~ito zloupotrebom dr`avnih ili privatnih ovla{}enja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za {tampanje i distribuciju javnih glasila ili nad ure|ajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim na~inom podesnim da ograni~i slobodan protok ideja, informacija i mi{ljenja. Niko ne sme da vr{i bilo kakav fizi~ki ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje, kao ni uticaj podesan da ih omete u obavljanju posla. O povredama slobode javnog informisanja odlu~uje sud, po hitnom postupku. Obaveze novinarske pa`nje ^lan 3. Novinar i odgovorni urednik javnog glasila su obavezni da pre objavljivanja informacije koja sadr`i podatke o odre|enom doga|aju, pojavi ili li~nosti, sa pa`njom primerenom okolnostima provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Novinar i odgovorni urednik javnog glasila su obavezni da tu|e informacije, ideje i mi{ljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno.
*Objavljen u ”Slu`benom glasniku RS“ br. 43, od 22. aprila 2003. godine.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

323

Informisanje o stvarima od interesa za javnost
Medijski zakoni 324

^lan 4. U javnim glasilima slobodno se objavljuju ideje, informacije i mi{ljenja o pojavama, doga|ajima i li~nostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je druga~ije odre|eno zakonom. Odredba stava 1. ovog ~lana primenjuje se bez obzira na na~in na koji je pribavljena informacija. Ostvarivanje prava posebnih kategorija lica ^lan 5. Radi ostvarivanja prava nacionalnih manjina i etni~kih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika obezbe|uje deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etni~kih zajednica. Radi za{tite interesa invalida, hendikepiranih lica i drugih lica sa posebnim potrebama, Republika obezbe|uje deo sredstava ili drugih uslova za nesmetano kori{}enje prava ovih lica u javnom informisanju, a posebno slobode primanja ideja, informacija i mi{ljenja. Prava stranaca u oblasti javnog informisanja ^lan 6. Strana fizi~ka i pravna lica imaju u oblasti javnog informisanja ista prava i obaveze kao i doma}a lica, osim ako je druga~ije predvi|eno zakonom ili potrv|enim me|unarodnim ugovorom. Zabrana monopola u oblasti javnog informisanja ^lan 7. Radi za{tite na~ela slobodne utakmice i pluralizma ideja i mi{ljenja, zabranjen je svaki vid minopola u oblasti javnog informisanja. Niko ne mo`e imati monopol na osnivanje, odnosno distribuciju javnog glasila. Niko ne mo`e imati monopol na objavljivanje ideja, informacija i mi{ljenja u javnom glasilu. Primena i tuma~enje odredbi ovog zakona ^lan 8. Nijedna odredba ovog zakona ne mo`e se tuma~iti i primeniti na na~in koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon garantuje ili do njegovog ograni~avanja u ve}oj meri od one koja je propisana. Polo`aj nosilaca dr`avnih i politi~kih funkcija ^lan 9. Nosiocima dr`avnih i politi~kih funkcija ograni~ena su prava na za{titu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, ako je informacija

E

T

I

K

A

va`na za javnost s obzirom na ~injenicu da lice na koje se odnosi informacija vr{i odre|enu funkciju. Prava lica iz stava 1. ovog ~lana ograni~ena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slu~aju.

Medijski zakoni

III Javna glasila Pojam javnog glasila ^lan 10. Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomo}u re~i, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mi{ljenja namenjene javnoj distribuciji i neodre|enom broju korisnika. Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica. ^lan 11. Ne smatraju se javnim glasilom, u smislu ovog zakona, periodi~no izdanje iz odre|ene stru~ne oblasti namenjeno isklju~ivo informisanju ili obrazovanju odre|ene profesionalne grupe, publikacije, katalozi i programi koji sadr`e isklju~ivo oglase, reklame i informacije namenjene tr`i{tu, novine, bilteni i sli~ne publikacije namenjene internom informisanju koje se ne distribuiraju javno, slu`bena glasila dr`ave, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao ni druga slu`bena glasila, a takode ni leci, plakati i sli~ni oblici javnog obave{tavanja. ^lan 12. Svake novine sa posebnim nazivom smatraju se posebnim javnim glasilom. Sva izdanja jednih novina koja izlaze pod istim nazivom smatraju se jednim javnim glasilom. Svaki pojedini program radija ili televizije smatra se jednim javnim glasilom i u slu~aju kada se emitovanje vr{i na vi{e od jedne radiofrekvencije. Ako se na razli~itim radiofrekvencijama emituju razli~iti radio ili televizijski programi istog osniva~a javnog glasila, svaki program se smatra posebnim javnim glasilom. Svaki servis novinske agencije koji se posebno distribuira, smatra se posebnim javnim glasilom. Osniva~ javnog glasila ^lan 13. Osniva~ pravnog lica koje je osniva~ javnog glasila mo`e biti svako doma}e ili strano pravno ili fizi~ko lice, u skladu sa zakonom. Osniva~i javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, dr`ava i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduze}e i drugo pravno lice koje je u prete`nom delu u dr`avnoj svojini ili koje se u celini ili prete`nim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predvi|eno posebnim zakonom kojim se ure|uje oblast radiodifuzije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

325

IV Distribucija javnih glasila
Medijski zakoni 326

Sloboda distribucije javnih glasila ^lan 14. Distribucija doma}ih i stranih javnih glasila je slobodna. Zabrana diskriminacije na tr`i{tu javnih glasila ^lan 15. Lice koje se bavi distribucijom javnih glasila ne sme da odbije da distribuira ne~ije javno glasilo bez opravdanog komercijalnog razloga, kao ni da za distribuciju javnog glasila postavlja uslove koji su suprotni tr`i{nim principima. Distribucija javnog glasila bez impresuma ^lan 16. Distributer ima pravo da odbije da distribuira javno glasilo bez impresuma. Ako do|e do spora povodom informacije, ideje ili mi{ljenja objavljenih u javnom glasilu koje je distrubuter prihvatio da distribuira bez impresuma, odgovornost snosi i distributer. V Impresum Obaveza objavljivanja impresuma ^lan 17. U svakom javnom glasilu obavezno se objavljuje impresum i skra}eni impresum. Pod impresumom se, u smislu ovog zakona, podrazumeva skup osnovnih podataka o javnom glasilu. Impresum i skra}eni impresum javnog glasila ^lan 18. Impresum javnog glasila obavezno sadr`i: naziv javnog glasila, firmu i sedi{te osniva~a i li~na imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine. Pored podataka iz stava 1. ovog ~lana impresum televizijskog, odnosno radio programa obavezno sadr`i i datum emitovanja programa i oznake radiofrekvencije na kojima se program emituje, a impresum novinske agencije – datum dostavljanja informacija. Skra}eni impresum novina obavezno sadr`i naziv i datum izdavanja novina. Skra}eni impresum televizijskog programa obavezno sadr`i karakteristi~nu oznaku televizijskog programa. Skra}eni impresum radio programa obavezno sadr`i naziv radio programa i radiofrekvenciju na kojoj se program emituje. Skra}eni impresum novinske agencije obavezno sadr`i naziv servisa i datum dostavljanja informacije.

E

T

I

K

A

Na~in objavljivanja impresuma
Medijski zakoni

^lan 19. Impresum mora biti integralno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadr`aja javnog glasila. Impresum i skra}eni impresum novina objavljuju se u svakom broju i na svakom primerku novina. Skra}eni impresum novina objavljuje se na margini svake stranice. Impresum televizijskog i radio programa objavljuje se na po~etku i na kraju programa, svakog dana kada se program emituje, a ukoliko se program neprekidno emituje, svakoga dana izmedu pono}i i dva ~asa. Skra}eni impresum televizijskog programa objavljuje se sve vreme trajanja programa. Skra}eni impresum radio programa objavljuje se najmanje jednom u svaka dva sata trajanja programa. Impresum novinske agencije objavljuje se najmanje jednom dnevno. Skra}eni impresum novinske agencije objavljuje se uz svaku objavljenu informaciju. Impresum ostalih javnih glasila objavljuje se na pogodan na~in, shodno odredbama ovog ~lana. VI Urednici i novinari i profesionalna udru`enja novinara Urednici ^lan 20. Javno glasilo mora imati odgovornog urednika. Glavni urednik javnog glasila ima svojstvo odgovornog urednika tog javnog glasila. Javno glasilo mo`e imati i odgovorne urednike za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu. Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr`aj koji ure|uje. Odgovorni urednik ne mo`e biti lice koje u`iva imunitet od odgovornosti. Za odgovornog urednika mo`e biti imenovano lice koje ima prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. Za{tita novinara ^lan 21. Novinar ne mo`e trpeti {tetne posledice u pogledu svog radnopravnog statusa u javnom glasilu i prava koja ima po ovom osnovu, odnosno u pogledu svog polo`aja u redakciji javnog glasila, ako je u svom radu u svemu postupao u skladu sa zakonom, eti~kim pravilima novinarske profesije i ure|iva~kom koncepcijom javnog glasila u kome radi. Novinarska tajna ^lan 22. Novinar nije du`an da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacije, osim ako se podaci odnose na krivi~no delo, odnosno u~inioca krivi~nog dela za koje je zapre}ena kazna zatvora najmanje pet godina.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

327

Sloboda profesionalnog udru`ivanja
Medijski zakoni 328

^lan 23. Novinari mogu slobodno organizovati svoja profesionalna udru`enja, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ure|uje udru`ivanje gra|ana. Prava udru`enja u sudskim postupcima ^lan 24. Profesionalno udru`enje novinara ima pravni interes za me{anje u radnom sporu koji je pokrenuo ~lan tog udru`enja. VII Posebna prava i obaveze u javnom informisanju Privremeno ~uvanje zapisa javnog glasila ^lan 25. Osniva~ javnog glasila obavezan je da ~uva jedan primerak zapisa javnog glasila (svaki broj svakog izdanja novina i drugog {tampanog javnog glasila, snimak celog jednodnevnog emitovanog televizijskog ili radio programa i drugi zapis ostalih javnih glasila), i to: novina i drugog {tampanog javnog glasila, {ezdeset dana od dana objavljivanja, snimak emitovane radio ili televizijske emisije, trideset dana od dana emitovanja, zapis ostalih javnih glasila, trideset dana od dana njihovog javnog objavljivanja. Pravo na uvid u zapis javnog glasila ^lan 26. Osniva~ javnog glasila je obavezan da ~uvane zapise javnog glasila stavi na uvid ili dostavi njihovu kopiju na zahtev suda ili organa nadle`nog za unutra{nje poslove bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema pismenog zahteva. Obaveza iz stava 1. ovog ~lana postoji i prema svakom licu koje ima pravni interes, ako u pisanoj formi zatra`i uvid, odnosno kopiranje i predujmi stvarne tro{kove stavljanja na uvid, odnosno kopiranja. Pretpostavka nevinosti ^lan 27. U javnom glasilu niko se ne sme ozna~iti u~iniocem kakvog ka`njivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosna`ne odluke suda ili drugog nadle`nog organa. Zabrana „govora mr`nje“ ^lan 28. Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mi{ljenja kojima se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog

E

T

I

K

A

njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etni~koj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem u~injeno krivi~no delo.

Medijski zakoni

Tu`ba zbog povrede zabrane „govora mr`nje“ ^lan 29. Lice na koje se kao pripadnika grupe li~no odnosi informacija iz ~lana 28. ovog zakona ima pravo da podnese tu`bu sudu protiv autora informacije i protiv odgovornog urednika javnog glasila u kome je informacija objavljena, kojom mo`e da zahteva zabranu njenog ponovnog objavljivanja i objavljivanje presude na tro{ak tu`enih. Protiv autora i odgovornog urednika tu`bu mo`e podneti i svako pravno lice ~iji je cilj za{tita sloboda i prava ~oveka i gra|anina, kao i organizacija ~iji je cilj za{tita interesa grupa iz ~lana 28. ovog zakona. Ako se informacija iz ~lana 28. ovog zakona li~no odnosi na odre|eno lice, pravno lice odnosno organizacija iz stava 2. ovog ~lana mo`e podneti tu`bu samo uz pristanak lica na koga se informacija odnosi. U parnicama po tu`bama iz stavova 1. do 3. ovog ~lana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uje parni~ni postupak. Oslobo|enje od odgovornosti ^lan 30. Ne}e postojati povreda zabrane ”govora mr`nje“ ako je informacija iz ~lana 28. ovog zakona deo nau~nog ili novinarskog teksta, a objavljena je: 1) bez namere da se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz ~lana 28. ovog zakona, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izve{taja; 2) s namerom da se kriticki uka`e na diskriminaciju, mr`nju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz ~lana 28. ovog zakona ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo pona{anje. Za{tita maloletnika ^lan 31. Radi za{tite prava maloletnika, u javnim glasilima mora se posebno voditi ra~una da sadr`aj javnog glasila i na~in distribucije ne na{kode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika. Sadr`aj javnog glasila koji mo`e ugroziti razvoj maloletnika, u smislu stava 1. ovog ~lana, mora biti unapred jasno i vidno ozna~en kao takav i distribuiran na na~in za koji je najmanje verovatno da }e ga maloletnik koristiti. Maloletno lice se ne sme u~initi prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

329

Zabrana javnog izlaganja pornografije
Medijski zakoni 330

^lan 32. Ne sme se, na na~in dostupan maloletnicima, javno izlagati {tampana stvar sa pornografskim sadr`ajem. Pornografska {tampana stvar na naslovnoj i poslednjoj strani ne sme da sadr`i pornografiju, a mora imati vidno upozorenje da sadr`i pornografiju, kao i upozorenje da nije namenjena maloletnim licima. Na pornografske sadr`aje na televizijskim i radio programima primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ure|uje oblast radiodifuzije. IX Prava lica na koje se odnosi informacija 1. Objavljivanje informacija iz privatnog `ivota i li~nih zapisa Informacije iz privatnog `ivota i li~ni zapisi ^lan 33. Informacija iz privatnog `ivota, odnosno li~ni pisani zapis (pismo, dnevnik, zabele{ka, digitalni zapis i sli~no), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sli~no) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sli~no), ne mo`e se objaviti bez pristanka lica ~ijeg se privatnog `ivota informacija tice, odnosno lica ~ije re~i, lik odnosno glas sadr`i, ako se pri objavljivanju mo`e zaklju~iti koje je to lice. Pristanak je potreban i za neposredno preno{enje lika ili glasa (putem televizije, radija i sli~no). Informacije i zapisi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu se objaviti ni bez pristanka onoga kome su namenjeni odnosno onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povre|eno pravo na privatnost ili koje drugo pravo tog lica. Pristanak dat za jedno objavljivanje, za odre|eni na~in objavljivanja, odnosno za objavljivanje u odre|enom cilju ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi na~in, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve. Ako je za pristanak za pribavljanje informacije, odnosno za pribavljanje ili uvid u zapis primljena naknada, smatra se da je dat i pristanak za objavljivanje. Pristanak drugih lica ^lan 34. Ako je lice iz ~lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona umrlo, pristanak daju bra~ni drug umrlog, deca od navr{ene {esnaeste godine `ivota samostalno, roditelji ili bra}a i sestre, pravno lice ~iji je umrli bio u~esnik (organ, ~lan, zaposleni) kada se informacija odnosno zapis ti~e njegovog u{e{}a u tom pravnom licu, odnosno lice koje je za to odredio umrli. Prestankom pravnog lica ne prestaje pravo u~esnika pravnog lica koga se li~no ti~e informacija odnosno zapis. Smatra se da je pristanak dat ~im ga je dalo neko od lica iz stava 1. ovog ~lana, bez obzira da li su druga lica odbila da ga daju.

E

T

I

K

A

Kada nije potreban pristanak za objavljivanje
Medijski zakoni

^lan 35. Izuzetno od ~lana 33. ovog zakona informacija iz privatnog `ivota, odnosno li~ni zapis mogu se objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ako: 1) je to lice informaciju, odnosno zapis namenilo javnosti; 2) se informacija, odnosno zapis odnosi na li~nost, pojavu ili doga|aj od interesa za javnost, naro~ito ako se odnosi na nosioca dr`avne ili politi~ke funkcije, a objavljivanje je va`no s obzirom na ~injenicu da lice obavlja tu funkciju; 3) je lice svojim pona{anjem dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa; 4) je informacija saop{tena, odnosno zapis na~injen u javnoj skup{tinskoj raspravi ili javnoj raspravi u nekom skup{tinskom telu; 5) je objavljivanje u interesu pravosu|a, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti; 6) se lice nije protivilo pribavljanju informacije, odnosno pravljenju zapisa, iako je znalo da se to ~ini radi objavljivanja; 7) je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja; 8) je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (prevencija zarazne bolesti, pronala`enje nestalog lica, prevare i sli~no); 9) se zapis odnosi na mno{tvo likova ili glasova (navija~a, koncertne publike, demonstranata, uli~nih prolaznika i sli~no); 10) se radi o zapisu sa javnog skupa; 11) je lice prikazano kao deo pejza`a, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga, ulice ili sli~nog prizora. Za{tita prava na privatni `ivot, odnosno prava na li~ni zapis ^lan 36. U slu~aju povrede prava na privatni `ivot odnosno prava na li~ni zapis, lice ~ije je pravo povre|eno mo`e tu`bom protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati: 1) propu{tanje objavljivanja informacije, odnosno zapisa; 2) predaju zapisa, uklanjanje ili uni{tenje objavljenog zapisa (brisanje video zapisa, brisanje audio zapisa, uni{tenje negativa, odstranjenje iz publikacije i sli~no); 3) naknadu materijalne i nematerijalne {tete; 4) objavljivanje presude. Ako je objavljenom informacijom neovla{}eno upotrebljen li~ni zapis ili podatak iz privatnog `ivota, povre|eni mo`e od osniva~a javnog glasila tu`bom zahtevati deo dobiti ostvarene objavljivanjem, srazmerno tome koliko je upotreba njegovog li~nog zapisa ili podatka iz privatnog `ivota doprinela ostvarenju dobiti. Tu`be iz stava 1. i 2. ovog ~lana podnose se okru`nom sudu na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te osniva~a javnog glasila. Pravo na pod-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

331

Medijski zakoni

no{enje tu`bi iz stava 1. i 2. ovog ~lana nema lice bez ~ijeg pristanka je objavljena informacija iz njegovog privatnog `ivota, odnosno li~ni zapis, ako se naknadno saglasilo sa izvr{enim objavljivanjem. Ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno, u parnicama radi povrede prava na privatni `ivot, odnosno prava na li~ni zapis primenjuju se odredbe zakona kojim se ure|uje parni~ni postupak.

2. Odgovor na informaciju i ispravka informacije Pravo na odgovor i pravo na ispravku ^lan 37. Lice na koje se li~no odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes, mo`e od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili neta~no preneta. Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, a ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje, odre|en ovim zakonom, kao i ako odgovor objavi na nepropisan na~in, imalac prava na odgovor mo`e protiv odgovornog urednika podneti tu`bu za objavljivanje odgovora. U parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja se samo o ~injenicama, odre|enim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor. Lice ~iji su pravo ili interes povre|eni neistinitom, nepotpunom ili neta~no prenetom informacijom, mo`e tu`bom zahtevati da sud odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi njegovu ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili neta~no prenete. U parnici radi objavljivanja ispravke, raspravlja se o neistinitosti, nepotpunosti ili neta~nosti prenosa informacije, kao i o tome da li je informacijom povre|eno pravo ili interes tu`ioca. Pravo ostalih lica na odgovor, odnosno ispravku ^lan 38. Za lice nesposobno da se samo stara o svojim interesima odgovor, odnosno tu`bu za objavljivanje ispravke podnosi njegov zakonski zastupnik, a za pravno lice – organ pravnog lica. U~esnik pravnog lica (~lan, organ, zaposleni) ima pravo na samostalan odgovor, odnosno ispravku, ako se objavljena informacija odnosi kako na pravno lice tako i li~no na u~esnika. Ako je umrlo lice na koje se odnosi informacija, pravo na odgovor, odnosno na ispravku imaju bra~ni drug; deca; roditelji; pravno lice ~iji je u~esnik bio umrli, kada se informacija ti~e njegovog u~e{}a u pravnom licu; druga lica ~iju uspomenu na umrlog mo`e da povredi, odnosno povre|uje objavljena informacija. Ako je pravno lice na koje se informacija odnosi prestalo da postoji, pravo na odgovor, odnosno ispravku imaju u~esnici pravnog lica. Objavljivanjem odgovora, odnosno ispravke jednog od lica iz st. 3. i 4. ovog ~lana prestaje pravo na odgovor, odnosno ispravku ostalih lica kada se zahtevani odgovor, odnosno ispravka ostalih lica odnosi na delove informacije
332

E

T

I

K

A

~ija je istinitost, potpunost odnosno ta~nost prenosa ve} osporena u objavljenom odgovoru, odnosno ispravljena u objavljenoj ispravci.

Medijski zakoni

Rok za zahtev za objavljivanje odgovora ^lan 39. Zahtev za objavljivanje odgovora podnosi se odgovornom uredniku u roku od trideset dana od dana objavljivanja informacije u dnevnoj {tampi ili dnevnoj radiodifuznoj emisiji, odnosno {ezdeset dana od dana objavljivanja informacije u povremenoj {tampi ili povremenoj radiodifuznoj emisiji. Ako odgovor podnosi lice koje prebiva ili boravi u inostranstvu, rok iznosi {ezdeset dana. Rok za objavljivanje odgovora i rok za tu`bu za objavljivanje odgovora ^lan 40. Odgovorni urednik je du`an da odgovor objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne {tampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispe}a odgovora, a ina~e, u prvom narednom broju odnosno prvoj narednoj emisiji od prispe}a odgovora. Ako se informacija na koju se odgovara odnosi na u~esnika u predizbornoj utakmici, odgovor se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispe}a odgovora. Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, tu`ba za objavljivanje odgovora podnosi se u roku od trideset dana od dana isteka roka za objavljivanje odgovora iz stava. ova 1. i 2. ovog ~lana. Rok za tu`bu za objavljivanje ispravke i rok za objavljivanje ispravke ^lan 41. Tu`ba za objavljivanje ispravke podnosi se u roku od tri meseca od dana objavljivanja informacije. Odgovorni urednik je du`an da ispravku objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne {tampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispe}a presude koja sadr`i ispravku, a ina~e, u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispe}a presude koja sadr`i ispravku. Ako se informacija koja se ispravlja odnosi na u~esnika u predizbornoj utakmici, ispravka se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispe}a presude koja sadr`i ispravku. Rokovi u slu~aju smrti, odnosno prestanka pravnog lica ^lan 42. Ako je lice na koje se odnosi informacija umrlo, odnosno prestalo da postoji u toku roka za tra`enje objavljivanja odgovora, odnosno roka za tu`bu za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, rok te~e iznova od dana smrti, odnosno prestanka pravnog lica.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

333

Tu`ba za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke
Medijski zakoni 334

^lan 43. Tu`ba se podnosi okru`nom sudu na ~ijem podru~ju se nalazi sedi{te osniva~a. Tu`ilac mo`e tra`iti da sud tu`enom naredi objavljivanje odgovora, odnosno ispravke pod pretnjom pla}anja odre|ene primerene nov~ane svote tu`iocu za slu~aj neobjavljivanja. Uz tu`bu se obavezno prila`e primerak ili kopija {tampane stvari u kojoj je objavljena informacija odnosno, po mogu}nosti, tonski ili video zapis emisije u kojoj je objavljena informacija. Ako se posle podno{enja tu`be promeni odgovorni urednik, a tu`ilac ne preina~i tu`bu do zaklju~enja glavne rasprave, sud odbacuje tu`bu. Za preina~enje tu`be iz stava 4. ovog ~lana nije potreban pristanak ni prvobitno tu`enog ni novog odgovornog urednika. Do zaklju~enja glavne rasprave tu`ilac mo`e preina~iti sadr`inu teksta ispravke bez pristanka tu`enog. Sud ne}e dozvoliti preina~enje ako na|e da se njime zloupotrebljavaju procesna ovla{}enja, a naro~ito ako je do{lo do ve}eg broja preina~enja, o ~emu sud donosi posebno re{enje protiv koga je dozvoljena posebna `alba. Nalog dostavljanja tonskog odnosno video zapisa ^lan 44. Odgovorni urednik radiodifuznog javnog glasila koje je objavilo informaciju du`an je da po dostavljanju tu`be za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, a na zahtev suda, neodlo`no dostavi sudu tonski odnosno video zapis emisije, pod pretnjom odlu~ivanja na njegovu {tetu ako to ne u~ini bez opravdanih razloga. Podno{enje vi{e odgovora ^lan 45. Ako ovla{}eno lice u roku podnese vi{e sadr`inski razli~itih odgovora, bilo istovremeno, bilo jedan za drugim, odgovorni urednik }e objaviti onaj koji je ozna~en kao merodavan. Ako nijedan odgovor nije ozna~en kao merodavan, odgovorni urednik }e objaviti poslednji prispeli odgovor, a ako su odgovori prispeli istovremeno, objavi}e onaj koji je najpotpuniji. Na~elo jednakosti informacije i odgovora, odnosno ispravke ^lan 46. Odgovor, odnosno ispravka se objavljuje u istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao {to je bila objavljena informacija na koju se odgovara, i to pod istim naslovom a uz oznaku ”odgovor“, odnosno ”ispravka“. Ako oprema informacije na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja sadr`i ilustracije (tabele, fotografije, crte`e, video zapis i drugo), i odgovor, odnosno ispravka mo`e sadr`ati ilustracije. Odgovor, odnosno ispravka se objavljuje odjednom iscela, osim ako je informacija na koju se odgovara, odnosno koja

E

T

I

K

A

se ispravlja objavljivana u nastavcima, a obim odgovora, odnosno ispravke iziskuje objavljivanje u nastavcima. Ako je emisija u kojoj je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja bila jedina ili poslednja u seriji, odgovor, odnosno ispravka }e se objaviti u najsrodnijoj emisiji ili u najpribli`nijem terminu. Ako je glasilo u kome je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja prestalo da postoji, odgovor, odnosno ispravka se objavljuje u najsrodnijem glasilu ili putem drugog sredstva javnog informisanja na tro{ak lica na koje su pre{la prava i obaveze glasila, a ako nema pravnog sledbenika, objavljuje se u najsrodnijem glasilu ili putem drugog javnog glasila na tro{ak lica koje je bilo osniva~ ili odgovorni urednik u vreme objavljivanja informacije na koju se odgovara. Ako se u istom glasilu ponovo objavljuje informacija za koju je objavljen odgovor, odnosno ispravka, ili ako se objavljuje informacija za koju je u drugom glasilu ve} objavljen odgovor, odnosno ispravka, mora se istovremeno ozna~iti ~iji je odgovor odnosno ispravka objavljen, kada i gde, a na zahtev, objaviti odgovor, odnosno ispravku. Odgovor, odnosno ispravka se objavljuje na jeziku na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja. Ako je odgovor, odnosno ispravka sastavljena na jeziku koji je razli~it od jezika na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja, odgovorni urednik je du`an da objavi odgovor, odnosno ispravku ako lice koje ima pravo na odgovor, odnosno ispravku odgovor, odnosno ispravku o svom tro{ku prevede na jezik na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja.

Medijski zakoni

Zabrana preina~enja i komentarisanja odgovora, odnosno ispravke ^lan 47. Odgovor, odnosno ispravka se objavljuje bez izmena, izostavljanja i dopuna. Dozvoljene su najneophodnije lektorske izmene koje ne menjaju smisao. Ako je javno glasilo odgovor, odnosno ispravku objavilo preina~iv{i je u celosti ili delom, odgovorni urednik je du`an, na zahtev, da objavi izvorni tekst odgovora, odnosno ispravke, odnosno izvorne delove odgovora, odnosno ispravke. Nije dopu{teno komentarisati odgovor, odnosno ispravku u istom broju glasila, odnosno u istoj emisiji u kojoj se objavljuje odgovor, odnosno ispravka, niti u drugim emisijama na dan objavljivanja odgovora, odnosno ispravke. Lice ima pravo odgovora na komentar, odnosno pravo ispravke komentara. Razlozi za neobjavljivanje odgovora ^lan 48. Odgovorni urednik nije du`an da objavi odgovor, odnosno sud ne}e narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor ako: 1. je odgovor podnelo lice na koje se informacija ne odnosi li~no ili drugo neovla{}eno lice; 2. je ve} objavljen odgovor iste sadr`ine nekog od ovla{}enih lica,

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

335

3. je u istom glasilu u drugom, jednako vrednom obliku ve} objavljena reakcija ovla{}enog lica iste sadr`ine (kao intervju, izjava i drugo); 4. jo{ nije pravnosna`no okon~ana parnica radi objavljivanja ranije podnetog odgovora na istu informaciju; 5. u zahtevu za objavljivanje odgovora podnosilac nije naveo svoje ime i adresu, odnosno naziv i sedi{te, a nedostaju}i podatak nije poznat redakciji, kao i ako nije potpisao odgovor; 6. se odgovor ne odnosi na informaciju na koju podnosilac tvrdi da odgovara; 7. nije ozna~ena informacija na koju se odgovara (naslov informacije, broj i stranica glasila gde je objavljena, naziv emisije i vreme emitovanja i sl.), a odgovorni urednik ne mo`e jednostavno da utvrdi na koju se informaciju odnosi; 8. se odgovor odnosi na mi{ljenje, a ne na tvrdnju o ~injenicama, kao i ako odgovor ne sadr`i tvrdnju o ~injenicama, ve} mi{ljenje; 9. se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili ta~nost prenosa informacije, kao i ako se odgovor odnosi na informaciju koja, i da je neistinita, nepotpuna ili neta~no preneta, nije podesna da povredi pravo ili interes lica; 10. odgovor nije sastavljen na jeziku na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, niti je naknadno preveden na taj jezik; 11. je odgovor neprimereno du`i od informacije, a podnosilac ga ne primeri u roku za podno{enje odgovora; 12. je odgovor podnet po isteku roka za podno{enje odgovora; 13. je odgovor ne~itljiv, nerazumljiv ili besmislen, a nije ure|en pre isteka roka za podno{enje odgovora; 14. bi zbog sadr`ine odgovora njegovo objavljivanje moglo izazvati zabranu objavljivanja informacije, krivi~nu ili prekr{ajnu odgovornost, ili gra|anskopravnu odgovornost prema tre}im licima; 15. je ve} objavljena ispravka ili opoziv iste informacije na koju se odgovara ili je na drugi na~in postignut u~inak radi koga se tra`i objavljivanje odgovora odnosno dela odgovora, osim ako se radi o ponovljenom objavljivanju informacije; 16. je istinitost, potpunost ili ta~nost prenosa informacije na koju se odgovara o~igledna, op{te poznata ili utvr|ena pravnosna`nim aktom nadle`nog organa; 17. se sadr`ina informacije na koju se odgovara podudara sa sadr`inom informacije koju je autorizovalo lice koje zahteva objavljivanje odgovora; 18. je neistinitost, nepotpunost ili neta~nost prenosa informacije na koju se odgovara bezna~ajna; 19. se odgovor odnosi na informaciju saop{tenu u javnoj skup{tinskoj raspravi, javnoj raspravi u nekom skup{tinskom telu, ili u sudskom postupku. Razlozi za neobjavljivanje odgovora va`e i za neobjavljivanje dela odgovora.

Medijski zakoni 336

E

T

I

K

A

Obave{tavanje o razlogu neobjavljivanja odgovora ^lan 49. Ako se javno glasilo, odnosno emisija u kojoj je objavljena informacija na koju se odgovara, objavljuje u razmacima du`im od trideset dana, odgovorni urednik je du`an da u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za objavljivanje odgovora obavesti podnosioca zahteva o razlogu zbog koga odbija da objavi odgovor. Razlozi da sud ne naredi objavljivanje ispravke ^lan 50. Sud ne}e narediti odgovornom uredniku da objavi ispravku, odnosno deo ispravke ako tu`ilac ne doka`e da je objavljena informacija neistinita, nepotpuna ili neta~no preneta; ako je informacija neistinita ili nepotpuna, a sud na|e da ne vre|a pravo lica na koje se odnosi; kao i: ako postoji neki od razloga za neobjavljivanje navedenih u ~lanu 48. st. 1. ta~. 1– 2, 4, 6-18 ovog zakona, koji shodno va`e za ispravku. Hitnost sudskog postupka ^lan 51. Postupak u parnicama za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke je hitan. U parnici za objavljivanje odgovora, predmet se dodeljuje sudiji istog ili slede}eg dana po prijemu tu`be u sudu. Glavna rasprava u postupku za objavljivanje odgovora ^lan 52. U parnicama radi objavljivanja odgovora ne zakazuje se pripremno ro~i{te, niti se od tu`enoga tra`i da podnese odgovor na tu`bu, a ro~i{ta se zakazuju u razmacima koji ne smeju biti du`i od osam dana. Prvo ro~i{te za glavnu raspravu odr`a}e se u roku od osam dana od dana prijema tu`be u sudu. Na prvo ro~i{te za glavnu raspravu sud poziva tu`ioca, tu`enog i eventualno svedoke. U pozivu tu`iocu nazna~uje se da }e se u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ro~i{ta smatrati da je tu`bu povukao, a u pozivu tu`enom – da se presuda mo`e doneti u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ro~i{ta, kao i da se u slu~aju njegovog izostanka sa kasnijeg ro~i{ta presuda donosi na osnovu do tada utvr|enog ~injeni~nog stanja. U parnicama radi objavljivanja odgovora nema mirovanja postupka. Povra}aj u pre|a{nje stanje mo`e se tra`iti u roku od jednog dana od prestanka izuzetnih okolnosti. Povra}aj u pre|a{nje stanje ne mo`e se tra`iti po isteku roka od pet dana od dana propu{tanja procesne radnje.
Medijski zakoni 337

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Glavna rasprava u postupku za objavljivanje ispravke
Medijski zakoni 338

^lan 53. U parnicama radi objavljivanja ispravke ne zakazuje se pripremno ro~i{te. Sud nala`e tu`enom da odgovori na tu`bu u roku od osam dana od dana dostavljanja tu`be. Prvo ro~i{te za glavnu raspravu odr`a}e se u roku od petnaest dana od prijema odgovora na tu`bu, odnosno od isteka roka za odgovor na tu`bu. Na prvo ro~i{te za glavnu raspravu sud poziva tu`ioca, tu`enog i eventualno svedoke. U pozivu tu`iocu nazna~uje se da }e se u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ro~i{ta smatrati da je tu`bu povukao, a u pozivu tu`enom – da se presuda mo`e doneti u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ro~i{ta, kao i da se u slu~aju njegovog izostanka sa kasnijeg ro~i{ta presuda donosi na osnovu do tada utvr|enog ~injeni~nog stanja. U parnicama radi objavljivanja ispravke nema mirovanja postupka. Dono{enje presude i presuda ^lan 54. Sud donosi i javno objavljuje presudu odmah po zaklju~enju glavne rasprave. Overeni prepis presude dostavlja se strankama u roku od tri dana od dana dono{enja presude. Ako usvoji tu`beni zahtev za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke sud presudom nare|uje tu`enom da odgovor, odnosno ispravku objavi u roku iz ~l. 40-41. i na na~in iz ~l. 46. ovog zakona. @alba i predlog za ponavljanje postupka u postupku za objavljivanje odgovora ^lan 55. Protiv presude stranke mogu izjaviti `albu u roku od pet dana od dana dostavljanja prepisa presude. @alba se ne dostavlja protivnoj strani na odgovor. U parnici radi objavljivanja odgovora ne primenjuje se odredba o predaji podneska telegrafskim putem predvi|ena posebnim zakonom kojim se ure|uje parni~ni postupak. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja apelacionom sudu u roku od dva dana od dana prijema `albe. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi u roku od pet dana od dana prijema `albe sa spisima. Predlog za ponavljanje postupka mo`e se izjaviti iz razloga odre|enih u ~lanu 421. ta~. 1, 2, 4, 5. i 6. Zakona o parni~nom postupku (”Slu`beni list SFRJ“ broj 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i ”Slu`beni list SRJ“, broj 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002) i izjavljuje se u roku od osam dana od dana saznanja za razlog zbog koga se ponavljanje tra`i, a najdocnije u roku od trideset dana od dana pravnosna`nosti presude. Protiv presude drugostepenog suda ne mo`e se izjaviti revizija.

E

T

I

K

A

@alba, predlog za ponavljanje postupka i revizija u postupku za objavljivanje ispravke ^lan 56. Protiv presude stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. @alba se dostavlja protivnoj strani na odgovor bez odlaganja, a najdocnije u roku od tri dana od prijema `albe. Rok za odgovor na `albu iznosi tri dana od dana prijema. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja vrhovnom sudu u roku od pet dana od dana prijema odgovora na `albu, odnosno po isteku roka za odgovor na `albu. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi u roku od osam dana od dana prijema `albe sa spisima. Predlog za ponavljanje postupka mo`e se izjaviti iz razloga odre|enih u ~lanu 421. ta~. 1, 2, 4, 5. i 6. Zakona o parni~nom postupku, i izjavljuje se u roku od osam dana od dana saznanja za razlog zbog koga se ponavljanje tra`i, a najdocnije u roku od trideset dana od dana pravnosna`nosti presude. Revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tu`beni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od petnaest dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Dostavljanje pravnosna`ne presude osniva~u ^lan 57. Overeni prepis pravnosna`ne presude kojom je nare|eno objavljivanje odgovora, odnosno ispravke dostavlja se odmah i osniva~u javnog glasila. Promena odgovornog urednika posle dono{enja presude ^lan 58. Ako se odgovorni urednik promeni posle dono{enja pravnosna`ne presude, kojom je nare|eno objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, obaveza objavljivanja, utvr|ena u presudi, prelazi na novog odgovornog urednika. Posledice prekora~enja rokova ^lan 59. Ako sud prekora~i rokove iz ~l. 52. stav 2, 54. stav 2, 55. stav 4. i 57, odnosno iz ~l. 53. i 56. ovog zakona, predsednik suda, na predlog tu`ioca, bez odlaganja dodeljuje predmet u rad drugom ve}u. Radnje koje je preduzelo ve}e kome je predmet prvobitno dodeljen u rad i radnje stranaka koje su pred tim ve}em preduzete, ostaju u va`nosti i ne moraju se ponavljati. Shodna primena zakona o parni~nom postupku ^lan 60. Ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno, u parnicama radi obavljivanja odgovora, odnosno ispravke shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uje parni~ni postupak.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

339

Medijski zakoni

3. Propu{tanje objavljivanja informacije Tu`ba za propu{tanje objavljivanja informacije ^lan 61. Ako postoji konkretna opasnost ponovnog objavljivanja, lice mo`e tu`bom zahtevati da sud zabrani odgovornom uredniku da ponovo objavi neistinitu, nepotpunu ili drugu nedopu{tenu informaciju koja vre|a njegovo pravo, kao i da mu zapreti pla}anjem primerene svote novca predlaga~u za slu~aj da postupi protivno zabrani. Sud mo`e, na zahtev lica iz st. 1. ovog ~lana, narediti odgovornom uredniku da, bez naknade, u roku iz ~lana 41. st. 2. i 3. ovog zakona objavi presudu kojom je zabranio ponovno objavljivanje informacije, ako nije ve} objavljena ispravka ili opoziv ili presudom ve} nare|eno objavljivanje ispravke ili opoziva. Tu`eni snosi tro{kove parni~nog postupka ako je opasnost od objavljivanja prestala posle podno{enja tu`be. Primena drugih odredaba ovog zakona ^lan 62. Na propu{tanje objavljivanja informacije shodno se primenjuju odredbe ~l. 38, 43. st. 3, 4. i 5, 44, 50, 51. stav 1, 53, 54, 56, 58, 59. i 60. ovog zakona. Na objavljivanje presude iz ~lana 61. st. 2. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ~l. 43. st. 2, 46-47. ovog zakona. Privremena zabrana ponovnog objavljivanja informacije ^lan 63. Lice ~ije bi pravo bilo povre|eno objavljivanjem neistinite, nepotpune ili druge nedopu{tene informacije mo`e zahtevati da sud privremenom merom, do pravnosna`nog okon~anja postupka, zabrani odgovornom uredniku da ponovo objavi informaciju, kao i da mu zapreti pla}anjem primerene svote novca predlaga~u za slu~aj da postupi protivno toj zabrani. Predlaga~ mora u~initi verovatnim da postoji konkretna opasnost da }e informacija biti ponovo objavljena, da je informacija neistinita, nepotpuna ili da bi ina~e njeno objavljivanje bilo nedopu{teno, kao i da od objavljivanja preti znatnija materijalna ili nematerijalna {teta. Sud o predlogu za odre|ivanje privremene mere mora odlu~iti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od podno{enja predloga. Prigovor protiv odluke o odre|ivanju privremene mere izjavljuje se u roku od 48 sati od prijema odluke, a sud o prigovoru odlu~uje u roku od 48 sati. 4. Informacija o ishodu krivi~nog postupka Pravo na objavljivanje informacije ^lan 64. Ako je javno glasilo objavilo da je protiv odre|enog lica pokrenut krivi~ni postupak, to lice ima pravo, kada se postupak okon~a, da od odgovornog

Medijski zakoni 340

E

T

I

K

A

urednika zahteva da, bez naknade, objavi informaciju o pravnosna`nom obustavljanju postupka, odbijanju optu`be odnosno osloba|anju od optu`be.

Medijski zakoni

Rok za podno{enje zahteva i sadr`aj informacije ^lan 65. Zahtev se podnosi odgovornom uredniku najkasnije u roku od trideset dana od dana pravnosna`nog okon~anja krivi~nog postupka. Informacija ~ije se objavljivanje tra`i mo`e da sadr`i samo ~injenice koje se odnose na pravnosna`no okon~anje postupka, a ne i mi{ljenja i komentare povodom prvobitne informacije. Rok za objavljivanje informacije ^lan 66. Informacija se objavljuje u prvom broju odnosno emisiji po prispe}u zahteva za njeno objavljivanje. Razlozi za neobjavljivanje ^lan 67. Odgovorni urednik nije du`an da objavi informaciju, odnosno deo informacije iz ~lana 65. ovog zakona ako: 1) objavljivanje zahteva neovla{}eno lice; 2) je u istom javnom glasilu ve} objavljena sadr`inski istovetna istinita i potpuna informacija o okon~anju krivi~nog postupka; 3) ovla{}eno lice u zahtevu za objavljivanje nije navelo ime i adresu, a nedostaju}i podatak nije poznat redakciji, kao i ako ovla{}eno lice nije potpisalo zahtev; 4) u zahtevu nije ozna~ena prvobitna informacija, a ne mo`e se jednostavno utvrditi na koju se informaciju odnosi; 5) informacija sadr`i samo mi{ljenja ili komentare povodom prvobitne informacije; 6) je informacija ili deo informacije o pravnosna`nom obustavljanju postupka, odbijanju optu`be, odnosno osloba|anju od optu`be, neistinit; 7) je informacija ili deo te informacije neprimerene du`ine, a podnosilac, na zahtev javnog glasila, ne primeri njenu du`inu u roku od petnaest dana od dana kada mu za to javno glasilo uputi zahtev; 8) je zahtev za objavljivanje podnet po isteku roka; 9) je sadr`ina informacije, odnosno dela informacije takva da bi njeno objavljivanje izazvalo krivi~nu ili prekr{ajnu odgovornost ili gra|anskopravnu odgovornost prema tre}im licima.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

341

Primena drugih odredaba ovog zakona
Medijski zakoni 342

^lan 68. Na objavljivanje informacije o ishodu krivi~nog postupka shodno se primenjuju odredbe ~l. 46. i 47.ovog zakona. 5. Nov~ana naknada {tete Pravo na naknadu {tete ^lan 69. Svako lice na koje se odnosi neta~na, nepotpuna ili druga informacija ~ije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija ~ije objavljivanje u skladu sa ovim zakonom ima pravo da tra`i od javnog glasila, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi {tetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne {tete u skladu sa op{tim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju. Solidarna odgovornost ^lan 70. Novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osniva~ javnog glasila koji su pre objavljivanja s pa`njom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije, solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu {tetu prouzrokovanu objavljivanjem informacije. Ista obaveza postoji kada je {teta prouzrokovana nedopu{tenim objavljivanjem istinite informacije (iz privatnog `ivota, prebacivanje za izvr{eno krivi~no delo i drugo), kao i u drugim slu~ajevima nedopu{tenog objavljivanja informacija. Odgovornost novinara ^lan 71. Autor informacije koji je novinar odgovara za {tetu nastalu objavljivanjem neistinite, nepotpune ili druge informacije ~ije je objavljivanje nedopu{teno, ako se doka`e da je {teta nastala njegovom krivicom. Isklju~enje odgovornosti ^lan 72. Novinar, odgovorni urednik i osniva~ pravnog lica koje je osniva~ javnog glasila ne odgovaraju za {tetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skup{tinske rasprave ili javne rasprave u skup{tinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz materijala nadle`nog dr`avnog organa. Pro{irenje odgovornosti iz ~lana 198. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

E

T

I

K

A

^lan 73. Autor, odgovorni urednik i osniva~ pravnog lica koje je osniva~ javnog glasila koji su pre objavljivanja s pa`njom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije odgovaraju za {tetu. Objektivna odgovornost dr`ave ^lan 74. Za {tetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja poti~e od dr`avnog organa uvek odgovara dr`ava, bez obzira na krivicu. Rok za tu`bu za naknadu {tete ^lan 75. Tu`ba za naknadu {tete podnosi se u roku od {est meseci od dana objavljivanja informacije. Hitnost sudskog postupka ^lan 76. Postupak u parnicama za naknadu {tete je hitan. Glavna rasprava u postupku za naknadu {tete ^lan 77. U parnicama za naknade {tete ne zakazuje se pripremno ro~i{te. Sud nala`e tu`enom da odgovori na tu`bu u roku od osam dana od dana dostavljanja tu`be. Prvo ro~i{te za glavnu raspravu odr`a}e se u roku od petnaest dana od prijema odgovora na tu`bu, odnosno od isteka roka za odgovor na tu`bu. Na prvo ro~i{te za glavnu raspravu sud poziva tu`ioca, tu`enog i eventualno svedoke. U pozivu tu`iocu nazna~uje se da }e se u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ro~i{ta smatrati da je tu`bu povukao, a u pozivu tu`enom – da se presuda mo`e doneti u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ro~i{ta, kao i da se u slu~aju njegovog izostanka sa kasnijeg ro~i{ta presuda donosi na osnovu do tada utvr|enog ~injeni~nog stanja. U parnicama za naknadu {tete nema mirovanja postupka. Dono{enje presude ^lan 78. Sud donosi i javno objavljuje presudu odmah po zaklju~enju glavne rasprave. Overeni prepis presude dostavlja se strankama u roku od tri dana od dana dono{enja presude.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

343

Medijski zakoni

Medijski zakoni 344

@alba, predlog za ponavljanje postupka i revizija u postupku za naknadu {tete ^lan 79. Protiv presude stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. @alba se dostavlja protivnoj strani na odgovor bez odlaganja, a najdocnije u roku od tri dana od prijema `albe. Rok za odgovor na `albu iznosi tri dana od dana prijema. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja vrhovnom sudu u roku od pet dana od dana prijema odgovora na `albu, odnosno po isteku roka za odgovor na `albu. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi u roku od osam dana od dana prijema `albe sa spisima. Revizija se izjavljuje u roku od petnaest dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Objavljivanje presude u javnom glasilu ^lan 80. Odgovorni urednik je du`an da presudu, kojom je izre~ena obaveza naknade {tete, objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne {tampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od pravnosna`nosti presude. Ako odgovorni urednik ne postupi u skladu sa odredbom iz stava 1. ovog ~lana, sud nadle`an za dono{enje re{enja o izvr{enju presude }e, na predlog tu`ioca, izre}i odgovornom uredniku nov~anu kaznu, po odredbama zakona kojim se ure|uje izvr{ni postupak, i doneti re{enje o izvr{enju odluke o toj nov~anoj kazni. Nadzor ^lan 81. Nadzor nad sprovo|enjem ovog zakona vr{i republi~ki organ dr`avne uprave nadle`an za poslove javnog informisanja. XI Kaznene odredbe Privredni prestup ^lan 82. Nov~anom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za privredni prestup lice pravno lice koje se bavi distribucijom javnih glasila koje odbije da distribuira ne~ije javno glasilo bez opravdanog razloga, odnosno za distribuciju postavi uslove suprotne tr`i{nim principima (~lan 15). Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana, nov~anom kaznom od 10.000 dinara do 200.000 dinara, kazni}e se i odgovorno lice u pravnom licu koje je distributer javnih glasila.

E

T

I

K

A

Prekr{aji ^lan 83. Nov~anom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj osniva~ javnog glasila koji je pravno lice: 1) ako javno glasilo objavi bez impresuma propisane sadr`ine ili ga ne objavi na propisani na~in (~l. 17-19); 2) ako nije imenovan odgovorni urednik, ako glavni urednik nema i svojstvo odgovornog urednika, ako je za odgovornog urednika imenovano lice koje u`iva imunitet od odgovornosti, odnosno lice koje nema prebivali{te na teritoriji Republike Srbije (~lan 20); 3) ako ne ispunjava obavezu ~uvanja zapisa (~lan 25); 4) ako ne stavi zapis javnog glasila na uvid u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 26). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, nov~anom kaznom od 10.000 dinara do 200.000 dinara, kazni}e se i odgovorno lice osniva~a javnog glasila koje je pravno lice. ^lan 84. Nov~anom kaznom od 5.000 do 60.000 dinara kazni}e se za prekr{aj odgovorni urednik javnog glasila, ako istovremeno sa odgovorom, ispravkom, naknadnom informacijom o ishodu krivi~nog postupka, odnosno presudom objavi njihov komentar (~l. 47. i 80). ^lan 85. Nov~anom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazni}e se za prekr{aj odgovorni urednik javnog glasila: 1) ako se u objavljenoj informaciji neko ozna~i u~iniocem kakvog ka`njivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravnosna`ne odluke suda ili drugog nadle`nog organa (~lan 27); 2) ako sadr`aj javnog glasila koji mo`e ugroziti razvoj maloletnika nije jasno i vidno ozna~en, odnosno ako je maloletnik u~injen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes (~lan 31. st. 2. i 3); 3) ako odgovor, ispravku, naknadnu informaciju o ishodu krivi~nog postupka, odnosno presudu ne objavi po pravnosna`noj sudskoj odluci, ili ne objavi u rokovima i na na~in predvi|en ovim zakonom (~l. 29. st. 1, 40 st. 2. i 3, 41 st. 2. i 3, 46, 54, 61. st. 2, 66, 80. st. 1); 4) ako objavljivanje odgovora, ispravke, naknadne informacije o ishodu krivi~nog postupka, odnosno presude uslovljava pla}anjem naknade (~lan 29. st. 1, 37. st. 1, 61. st. 2, 64. st. 1, 80. st. 1). ^lan 86. Nov~anom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazni}e se za prekr{aj distributer javnog glasila koji na na~in dostupan maloletnicima starijim od
Medijski zakoni 345

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Medijski zakoni

14 godina javno izlo`i {tampanu stvar sa pornografskim sadr`ajem, odnosno {tampanu stvar koja na naslovnoj ili poslednjoj strani sadr`i pornografiju i koja nema vidno upozorenje da sadr`i pornografiju, kao i upozorenje da nije namenjena maloletnicima (^lan 32). Ako je distributer javnog glasila pravno lice, za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, nov~anom kaznom od 3.000 do 20.000 dinara, kazni}e se i odgovorno lice distributera.

^lan 87. Nov~anom kaznom od 20.000 dinara do 400.000 dinara kazni}e se za prekr{aj distributer-preduzetnik koji odbije da distribuira ne~ije javno glasilo bez opravdanog razloga ili koji za distribuciju ne~ijeg javnog glasila postavi uslove suprotne tr`i{nim principima (~lan 15). ^lan 88. Nov~anom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje osnuje javno glasilo a da nije osnovalo pravno lice kao osniva~a javnog glasila (~lan 13). ^lan 89. Nov~anom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje kao autora informacije objavljene u javnom glasilu ozna~i lice koje nije njen autor. XII Prelazne i zavr{ne odredbe ^lan 90. Osniva~i javnih glasila du`ni su da svoju organizaciju i op{ta akta usklade sa odredbama ovog zakona u roku od devedeset dana od dana njegovog stupanja na snagu. Javna glasila ~iji su osniva~i dr`ava i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduze}e koje je u prete`nom delu u dr`avnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili prete`nim delom finansira iz javnih prihoda, a na koja se ne primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lan 91. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da va`e odredbe Zakona o javnom informisanju (”Slu`beni glasnik RS“ broj 36/98 i ”Slu`beni list SRJ“ broj 1/ 2001) koje se odnose na upis u registar javnih glasila i objavljivanje odgovora i ispravke, Zakon o osnovama sistema javnog informisanja (”Slu`beni list SFRJ“, broj 84/90 i ”Slu`beni list SRJ“, broj 11/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), kao i Zakon o uno{enju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti u Jugoslaviji (”Slu`beni list SFRJ“, broj 39/74 i 74/87 i ”Slu`beni list SRJ“, broj 24/94 i 28/96).
346

E

T

I

K

A

^lan 92. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Slu`benom glasniku Republike Srbije“.

Medijski zakoni

Crna Gora Zakon o medijima
I Osnovne odredbe ^lan 1
Mediji u Republici Crnoj Gori su slobodni. U Republici Crnoj Gori zabranjena je cenzura medija. Republika Crna Gora obezbje|uje i jam~i slobodu informisanja na nivou standarda koji su sadr`ani u me|unarodnim dokumentima o ljudskim pravima i slobodama (OUN, OEBS, Savjet Evrope, EU). Ovaj zakon treba tuma~iti u skladu sa principima Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uz kori{cenje prakse precedentnog prava Evropskog suda za ljudska prava.

^lan 2
Republika Crna Gora (u daljem tekstu: Republika) garantuje pravo na slobodno osnivanje i nesmetan rad medija zasnovan na: slobodi izra`avanja mi{ljenja; slobodi istra`ivanja, prikupljanja, {irenja, objavljivanja i primanja informacija; slobodnom pristupu svim izvorima informacija; za{titi ~ovjekove li~nosti i dostojanstva i slobodnom protoku informacija. Republika garantuje ravnopravno u~e{}e u informisanju doma}im i stranim pravnim i fizi~kim licima u skladu sa ovim i Zakonom o radio-difuziji.

^lan 3
Republika obezbje|uje dio finansijskih sredstava za ostvarivanje Ustavom i zakonom zajem~enih prava gradana na informisanje, bez diskriminacije, po osnovu programskih sadr`aja koji su zna~ajni za: – razvoj nauke i obrazovanja; – razvoj kulture; – informisanje osoba o{te}enog sluha i vida; radi ostvarivanja prava iz stava 1 ovog ~lana, Republika obezbje|uje dio finansijskih sredstava za programske sadr`aje na albanskom i jezicima drugih nacionalnih i etni~kih grupa. Obim neophodnih finansijskih sredstava iz ovog ~lana utvr|uje se bud`etom Republike, a na~in i uslovi raspodjele propisuju se aktom republi~kog organa uprave nadle`nog za poslove informisanja (u daljem tekstu: nadle`ni republi~ki organ).

^lan 4
U medijima se slobodno objavljuju informacije i mi{ljenja o pojavama, doga|ajima i li~nostima po{tuju}i Ustav, zakon i eti~ka pravila novinarske

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

347

Medijski zakoni

profesije. O kr{enju Ustavom i zakonom ustanovljene slobode informisanja odlu~uje sud, po hitnom postupku.

^lan 5
Monopol u informisanju nije dozvoljen. Za{tita od monopola u informisanju obezbje|uje se posebnim zakonima.

^lan 6
Medijima, u smislu ovog zakona, smatraju se {tampa, radio i televizija, servisi informativnih agencija, elektronske publikacije, teletekst i drugi oblici periodi~nog objavljivanja uredni~ki oblikovanih programskih sadr`aja sa prenosom zapisa zvuka ili slike na na~in koji je dostupan javnosti. Programskim sadr`ajima, u smislu ovog zakona, smatraju se sve vrste informacija (vijesti, obavje{tenja, mi{ljenja, izvje{taji i druge informacije) i autorski radovi, koji se objavljuju posredstvom medija sa ciljem informisanja i zadovoljavanja kulturnih, obrazovnih i drugih potreba javnosti. Medijima, u smislu ovog zakona, ne smatraju se bilteni, katalozi i druge publikacije, namijenjeni isklju~ivo reklamiranju, poslovnim komunikacijama, obrazovnom procesu ili internom radu pravnih lica, vjerskih, nevladinih i drugih organizacija, {kolska glasila, ”Slu`beni list Republike Crne Gore’’, slu`bena glasila jedinica lokalne samouprave i druga slu`bena glasila, kao i plakati, leci, prospekti, transparenti i video strane bez `ive slike.

^lan 7
Republika, jedinica lokalne samouprave i pravno lice koje je ve}inski u dr`avnoj svojini ili koje se, u cjelini ili ve}inski, finansira iz javnih prihoda ne mo`e biti osniva~ medija, osim pod uslovima propisanim Zakonom o radio-difuziji.

II Osnivanje medija ^lan 8
Medij se osniva aktom o osnivanju, slobodno i bez odobrenja i upisuje u Evidenciju medija (u daljem tekstu: Evidencija), koju vodi nadle`ni republi~ki organ. Elektronski medij se osniva na na~in i po postupku propisanim Zakonom o radio-difuziji. Svako pravno i fizi~ko lice ima pravo uvida i pravo na izvod iz Evidencije.

^lan 9
Prijavu za upis u Evidenciju podnosi osniva~ ili ovla{}ena osoba. Uz prijavu se podnosi akt o osnivanju medija i sljede}i podaci: – naziv medija; – prebivali{te odnosno sjedi{te osniva~a medija. Osniva~ medija du`an je da o svakoj promjeni podataka iz stava 2 ovog ~lana pismeno obavijesti nadle`ni republi~ki organ, u roku od 15 dana od dana nastale promjene. Postupak
348

E

T

I

K

A

prijavljivanja i na~in vo|enja Evidencije propisuje nadle`ni republi~ki organ bez dopunskih uslova od onih koje propisuje ovaj zakon.

Medijski zakoni

III Distribucija medija ^lan 10 Distribucija doma}ih i stranih medija u Republici je slobodna. Osniva~ medija ili {tamparija du`ni su da od prvih primjeraka svake {tampane stvari odmah dostave po jedan primjerak organu uprave nadle`nom za poslove arhiva. ^lan 11 Nadle`ni sud mo`e, na predlog dr`avnog tu`ioca, zabraniti distribuciju objavljenog programskog sadr`aja medija kojim se poziva na nasilno ru{enje ustavnog poretka, naru{avanje teritorijalne cjelokupnosti Republike, kr{enje zajam~enih sloboda i prava ~ovjeka i gra|anina ili izazivanje nacionalne, rasne ili vjerske netrpeljivosti ili mr`nje. ^lan 12 Nadle`ni sud mo`e, na predlog dr`avnog tu`ioca, a u skladu sa ~lanom 11 ovog zakona, donijeti rje{enje o privremenoj zabrani distribucije objavljenog programskog sadr`aja medija do pravosna`nosti odluke o zabrani. Po predlogu iz stava 1 ovog ~lana sud odlu~uje u roku od 24 sata od njegovog podno{enja. Nadle`ni sud je du`an da rje{enje o privremenoj zabrani odmah dostavi osniva~u, {tampariji i distributeru. ^lan 13 Postupak po predlogu za zabranu je hitan. Pretres se mora odr`ati u roku od 48 sati od prijema predloga. Pretres u postupku po predlogu za zabranu mo`e se odr`ati i bez prisustva uredno pozvanih stranaka, na {ta se stranke u pozivu na pretres izri~ito upozoravaju. Rje{enje po predlogu za zabranu sud donosi odmah po zavr{enom pretresu, objavljuje ga bez odlaganja i dostavlja strankama u roku od 48 sati. ^lan 14 Ukoliko sud odbije predlog za zabranu ili poni{ti rje{enje o privremenoj zabrani distribucije objavljenog programskog sadr`aja, rje{enjem }e odrediti da se sve preduzete mjere ukinu i to najkasnije u roku od 12 sati. @alba dr`avnog tu`ioca protiv rje{enja suda, iz stava 1 ovog ~lana, ne odla`e izvr{enje rje{enja. ^lan 15 Ukoliko sud odbije predlog za zabranu, du`an je da odredi visinu nov~ane naknade {tete koja je prouzrokovana neosnovanom privremenom

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

349

Medijski zakoni

zabranom. Prinudno izvr{enje odluke o naknadi {tete mo`e se tra`iti u roku od 30 dana od dana izvr{nosti odluke. [teta iz stava 1 ovog ~lana nadoknaduje se iz bud`eta Republike. O{te}eno lice mo`e u parni~nom postupku zahtijevati razliku do visine stvarno pretrpljene {tete.

^lan 16 @alba protiv rje{enja prvostepenog suda po predlogu za zabranu podnosi se u roku od 48 sati od dostavljanja prepisa rje{enja. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja Apelacionom sudu u roku od 48 sati od prijema `albe. Apelacioni sud mo`e pozvati i saslu{ati stranke. Apelacioni sud odlu~uje o `albi u roku od tri dana od dana prijema `albe sa spisima. ^lan 17 Ukoliko ovim zakonom nije druga~ije odre|eno, u postupku za zabranu distribucije objavljenog programskog sadr`aja shodno se primenjuju odredbe Zakona o krivi~nom postupku. IV Obavezno objavljivanje podataka Impresum i skra}eni impresum ^lan 18 Impresum medija sadr`i naziv medija, ime, odnosno firmu i prebivali{te odnosno sjedi{te osniva~a i mora biti jasno odvojen od ostalog sadr`aja medija. Impresum {tampanog medija obavezno sadr`i naziv i sjedi{te {tamparije, datum izdavanja ili ponovnog izdavanja i broj {tampanih primjeraka. Impresum radija i televizije objavljuje se na po~etku i na kraju dnevnog emitovanja programa, odnosno izme|u pono}i i dva ~asa ukoliko se program emituje neprekidno. Impresum servisa informativne agencije objavljuje se najmanje jedanput dnevno. Skra}eni impresum {tampanog medija nalazi se na margini svake stranice i sadr`i naziv medija i datum izdavanja. Skra}eni impresum televizijskog programa mora da sadr`i identifikacioni znak televizijskog programa i objavljuje se cijelo vrijeme trajanja programa. Skra}eni impresum radio-programa mora da sadr`i naziv radio programa i objavljuje se najmanje jedanput u svaka dva sata trajanja programa. Skra}eni impresum informativne agencije mora da sadr`i naziv servisa, datum i vrijeme dostavljanja informacije i objavljuje se uz svaku objavljenu informaciju. Skra}eni impresum ostalih medija, kao i publikacija i nosilaca informacija koji nijesu mediji objavljuje se na pogodan na~in, saglasno prethodnim stavovima ovog ~lana. ^lan 19 Medij je du`an da na odgovaraju}em mjestu svakog pojedina~nog nosioca programskog sadr`aja objavi sljede}e podatke: – datum produkcije (mjesec i godinu), kada se radi o programskim sadr`ajima elektronskih

350

E

T

I

K

A

medija; – ime autora objavljenog priloga, osim ako autor druga~ije odredi; – naziv pravnog ili fizi~kog lica vlasnika autorskih prava; – naziv pravnog ili fizi~kog lica koje ~uva upotrijebljeni predmet kulturne ba{tine ili arhivski materijal odnosno odgovaraju}u reprodukciju; – naziv medija od koga je preuzet programski sadr`aj ili njegov dio, osim ako je me|usobnim ugovorom druk~ije odre|eno.

Medijski zakoni

V Prava i obaveze u informisanju ^lan 20 Osniva~ medija odgovoran je za objavljene programske sadr`aje, ukoliko ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Ako medij objavi programski sadr`aj kojim se naru{ava zakonom za{ti}en interes lica na koje se informacija odnosi ili kojim se vrije|a ~ast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom `ivotu, znanju i sposobnostima, zainteresovano lice ima pravo na tu`bu nadle`nom sudu za naknadu {tete protiv autora i osniva~a medija. ^lan 21 Informacije prikupljene na nedozvoljen na~in mogu se objaviti samo u interesu nacionalne bezbijednosti, za{tite teritorijalnog integriteta ili javne bezbijednosti, sprje~avanja nereda ili kriminala i za{tite zdravlja i morala, za{tite ugleda ili prava drugih, sprje~avanja otkrivanja obavje{tenja dobijenih u povjerenju radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Novinar ili mediji nisu odgovorni ukoliko u svom radu pribave ili objave informaciju koja predstavlja dr`avnu, vojnu, slu`benu ili poslovnu tajnu, ako postoji opravdani interes javnosti da bude upoznata. Novinar i druga lica koja se u toku prikupljanja, uredni~ke obrade ili objavljivanja programskog sadr`aja upoznaju sa informacijama koje bi mogle da uka`u na identitet izvora nijesu du`ni zakonodavnoj, sudskoj ili izvr{noj vlasti ili bilo kom drugom fizi~kom ili pravnom licu otkriti izvor informacije koji `eli ostati nepoznat. ^lan 22 Mediji moraju {tititi integritet maloljetnih osoba. Programski sadr`aj medija koji mo`e ugroziti zdravstveni, moralni, intelektualni, emotivni i socijalni razvoj djeteta, mora biti unaprijed jasno i vidno ozna~en kao takav i distribuiran na na~in za koji je najmanje vjerovatno da }e ga dijete koristiti. Mediji ne smiju objavljivati identitet maloljetnih osoba umije{anih u krivi~na djela, bilo kao `rtve ili kao optu`eni. Izuzetno od stava 3 ovog ~lana, identitet maloljetne osobe pravosna`no osu|ene za krivi~no djelo mo`e se objaviti, ukoliko postoji opravdan interes javnosti da bude upoznata. ^lan 23 Zabranjeno je objavljivanje informacija i mi{ljenja kojima se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje protiv osoba ili grupe osoba zbog njihovog pripa-

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

351

danja ili nepripadanja nekoj rasi, vjeri, naciji, etni~koj grupi, polu ili seksualnoj opredijeljenosti. Osniva~ medija i autor ne}e odgovarati ako su objavljene informacije i mi{ljenja iz stava 1 ovog ~lana dio nau~nog ili autorskog rada koji se bavi javnom stvari a objavljeni su: – bez namjere da se podsti~e na diskriminaciju, mr`nju ili nasilje i dio su objektivnog novinarskog izvje{taja; – s namjerom da se kriti~ki uka`e na diskriminaciju, mr`nju ili nasilje ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo pona{anje.

Medijski zakoni 352

^lan 24 Zabranjeno je ogla{avanje prodaje i kupovine organa ili tkiva ljudskog tijela za transplantaciju ili transfuziju. Medij ne smije reklamirati oru`je, opojne droge, duvanske proizvode, promet roba i pru`anje usluga zabranjenih zakonom. Ljekove i medicinske tretmane koji su jedino dostupni uz medicinski recept, postupke i metode lije~enja nesaglasne posebnom zakonu o zdravstvenoj za{titi. Reklame za sve druge ljekove i medicinske tretmane moraju biti jasno prepoznatljive kao takve i istinite. Prilikom reklamiranja alkoholnih pi}a, mediji moraju po{tovati odredbe posebnog zakona. ^lan 25 Mediji i novinari du`ni su da objektivno i ta~no izvje{tavaju o sudskim postupcima. Ukoliko je medij objavio da je protiv odre|ene osobe pokrenut krivi~ni postupak, ta osoba ima pravo, kada se postupak okon~a, da zahtijeva objavljivanje informacije o pravosna`nom obustavljanju postupka, odbijanju optu`be odnosno osloba|anju od optu`be. Zahtjev iz stava 2 ovog ~lana se podnosi mediju najkasnije 30 dana od dana pravosna`nog obustavljanja, odnosno okon~anja krivi~nog postupka. Medij nije du`an da objavi informaciju ili dio informacije iz stava 2 ovog ~lana, ukoliko uz zahtjev za objavljivanje informacije nije prilo`eno pravosna`no rje{enje o obustavi krivi~nog postupka odnosno pravosna`na presuda kojom se optu`ba odbija ili optu`eni osloba|a od optu`be, a ovla{}ena osoba ih ne dostavi prije isteka roka za podno{enje zahtjeva. Za sva ostala pitanja vezana za objavljivanje informacije, iz stava 2 ovog ~lana, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na pravo na ispravku i odgovor. VI Pravo na ispravku i odgovor ^lan 26 Svako fizi~ko i pravno lice ima pravo na ispravku i odgovor kada smatra da je, putem objavljenog programskog sadr`aja, povrije|eno neko njegovo Ustavom ili zakonom ustanovljeno pravo. Objavljivanje ispravke ili odgovora mo`e se tra`iti u roku od 30 dana od dana objavljivanja programskog sadr`aja. Kada se tra`i objavljivanje ispravke ili odgovora mora se navesti programski sadr`aj na koji se odgovor ili ispravka odnose i datum njegovog objavljivanja. Ispravka i odgovor se objavljuju bez naknade.

E

T

I

K

A

^lan 27 Pod ispravkom, u smislu ovog zakona, podrazumjeva se informacija kojom se ispravljaju pogre{ni ili neistiniti navodi u objavljenom programskom sadr`aju. Pod odgovorom, u smislu ovog zakona, podrazumjeva se informacija kojom se argumentovanim navodima pobijaju, su{tinski ispravljaju ili dopunjuju navodi u objavljenom programskom sadr`aju. ^lan 28 Ispravka ili odgovor se moraju objaviti bez izmjena i dopuna, na istoj strani {tampe, odnosno u istoj emisiji elektronskog medija u kojima je objavljen programski sadr`aj na koji se ispravka ili odgovor odnosi. Ispravka ili odgovor objavljuju se u prvom, a najkasnije u drugom broju {tampe, odnosno prvoj, a najkasnije drugoj narednoj emisiji elektronskog medija, po prijemu ispravke ili odgovora. Ispravka ili odgovor ne smiju biti nesrazmjerno du`i od programskog sadr`aja, odnosno od dijela programskog sadr`aja na koji se odnose. ^lan 29 Objavljivanje ispravke ili odgovora mo`e se tra`iti ako je programski sadr`aj bio objavljen i posredstvom medija koji je prestao da radi. Podnosilac ispravke ili odgovora mo`e od osniva~a medija iz stava 1 ovog ~lana ili njegovog pravnog sljedbenika tra`iti da, o svom tro{ku, obezbijedi objavljivanje ispravke ili odgovora u odre|enom drugom mediju, koji je, po obimu i kvalitetu distribucije programskih sadr`aja, kao medij koji je prestao da radi. ^lan 30 Medij je du`an da objavi ispravku ili odgovor na objavljeni programski sadr`aj, osim ako: 1) se ispravka ili odgovor ne odnose na programski sadr`aj zbog kojeg se zahtijeva njihovo objavljivanje ili ne sadr`e podatke u vezi sa navodima u programskom sadr`aju; 2) se ispravkom ili odgovorom pobijaju navodi ~ija je istinitost utvr|ena pravosna`nim aktom nadle`nog organa; 3) je ispravku ili odgovor podnijela osoba na koju se programski sadr`aj ne odnosi li~no; 4) je ve} objavljena ispravka ili odgovor na isti programski sadr`aj po zahtjevu ovla{}enog lica ili je u istom mediju, u drugom jednako vrijednom obliku (intervju, izjava i drugo), ve} objavljena reakcija ovla{}enog lica iste sadr`ine kao podne{ena ispravka ili odgovor; 5) je na isti programski sadr`aj podne{ena nova ispravka ili odgovor, iste sadr`ine kao ranija, a spor radi objavljivanja ranije podnijete ispravke ili odgovora nije okon~an; 6) se ispravka ili odgovor ne odnosi na programski sadr`aj za koji lice tvrdi da ga ispravlja ili na njega odgovara; 7) je sadr`ina ispravke ili odgovora takva da bi njihovo objavljivanje izazvalo zabranu distribucije medija, krivi~nu ili prekr{ajnu odgovornost, ili gra|anskopravnu odgovornost prema tre}im licima; 8) ispravku ili odgovor nije potpisala ovla{}ena osoba pravnog lica, odnosno ukoliko fizi~ko lice, kao podnosilac ispravke ili

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

353

Medijski zakoni

odgovora, nije navelo broj li~ne karte i adresu stanovanja; 9) su ispravka ili odgovor nesrazmjerno du`i od programskog sadr`aja na koji se odnose, a podnosilac odbije pismeni zahtjev odgovornog urednika medija da ispravku ili odgovor skrati. Ukoliko medij odbije da objavi ispravku ili odgovor na programski sadr`aj kojim je povrije|eno ne~ije pravo; istovremeno objavi komentar ispravke ili odgovora; ispravku ili odgovor ne objavi na na~in i u roku propisanom ovim zakonom, podnosilac ispravke ili odgovora ima pravo na tu`bu nadle`nom sudu protiv osniva~a medija.

Medijski zakoni 354

^lan 31 Postupak po tu`bi za objavljivanje ispravke ili odgovora je hitan. Tu`ba se podnosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za objavljivanje ispravke ili odgovora. Uz tu`bu se prila`e primjerak ili kopija {tampane stvari odnosno, po mogu}nosti, tonski ili video zapis emisije u kojoj je objavljen programski sadr`aj. Osniva~ elektronskog medija koji je objavio programski sadr`aj du`an je da po dostavljanju tu`be, na zahtjev suda neodlo`no dostavi tonski ili video zapis emisije, pod prijetnjom odlu~ivanja na njegovu {tetu ako to, bez opravdanih razloga, ne u~ini. ^lan 32 U sporovima radi objavljivanja ispravke ili odgovora raspravljanje je ograni~eno na utvr|ivanje ~injenica od kojih zavisi obaveza medija da objavi ispravku ili odgovor. Sud odbacuje tu`bu, odnosno odbija tu`beni zahtjev, ukoliko utvrdi da postoje okolnosti kada medij nije du`an da objavi ispravku ili odgovor, u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko sud usvoji tu`beni zahtjev, nare|uje tu`enom da objavi ispravku ili odgovor u roku i na na~in utvr|en u ~lanu 28 ovog zakona. ^lan 33 Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude suda, u roku od pet dana od dana dostavljanja. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja Apelacionom sudu u roku od dva dana od dana prijema `albe o kojoj Apelacioni sud odlu~uje u roku od pet dana. Ovjereni prepis pravosna`ne presude kojom je nare|eno objavljivanje ispravke ili odgovora dostavlja se mediju bez odlaganja. ^lan 34 Medij je du`an da ~uva tekstove, odnosno snimke informacija, najmanje 30 dana poslije objavljivanja, i da ih daje na uvid licima koja, po odredbama ovog zakona, imaju pravo na ispravku ili odgovor. ^lan 35 U sporovima radi objavljivanja ispravke ili odgovora shodno se primjenjuju odredbe Zakona o parni~nom postupku, ukoliko ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

E

T

I

K

A

VII Inostrana informativna djelatnost ^lan 36 Dopisni{tva inostranih medija i inostrane informativne ustanove obavljaju inostranu informativnu djelatnost na na~in i pod uslovima propisanim ovim zakonom. ^lan 37 Dopisni{tvom inostranog medija, u smislu ovog zakona, smatra se pravno lice u kojem najmanje dva dopisnika obavljaju informativnu djelatnost. Osniva~ inostranog medija odgovara solidarno za obaveze koje nastanu u vezi sa njegovim poslovanjem, {to se obavezno ure|uje aktom o osnivanju. ^lan 38 Dopisni{tva inostranih medija upisuju se u Evidenciju dopisni{tava inostranih medija koju vodi nadle`ni republi~ki organ. Prijavu za upis u Evidenciju dopisni{tava inostranih medija podnosi osniva~. Uz prijavu za evidentiranje dopisni{tva dostavlja se: 1) akt o osnivanju dopisni{tva; 2) naziv i sjedi{te inostranog medija; 3) sjedi{te dopisni{tva u Republici; 4) ime i prezime osobe koja }e rukovoditi dopisni{tvom. Rukovodilac dopisni{tva inostranog medija du`an je da o svakoj promjeni podataka iz stava 3 ovog ~lana pismeno obavijesti nadle`ni republi~ki organ, u roku od 15 dana od dana nastale promjene. ^lan 39 Inostrane dr`ave, me|unarodne organizacije i fondacije mogu u Republici osnivati svoje informativne ustanove na osnovu ugovora zaklju~enog izme|u inostrane dr`ave, me|unarodne organizacije ili fondacije i Vlade Republike Crne Gore. ^lan 40 Inostrana informativna ustanova ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u Evidenciju inostranih informativnih ustanova koju vodi nadle`ni republi~ki organ. Uz prijavu za upis u Evidenciju inostranih informativnih ustanova podnosi se: 1) ugovor o osnivanju; 2) naziv i sjedi{te ustanove; 3) ime i prezime rukovodioca ustanove i ovla{}ene osobe koja zastupa ustanovu; 4) vrsta i obim djelatnosti ustanove. Rukovodilac inostrane informativne ustanove du`an je da o svakoj promjeni podataka iz stava 2 ovog ~lana pismeno obavijesti nadle`ni republi~ki organ u roku od 15 dana od dana nastale promjene. ^lan 41 Nadzor nad zakonito{}u obavljanja inostrane informativne djelatnosti vr{i nadle`ni republi~ki organ. Nadle`ni republi~ki organ prije pokretanja postupka za zabranu rada dopisni{tva inostranog medija ili inostrane informativne ustanove du`an je da ih pismeno upozori da se u objavljivanju inforMedijski zakoni 355

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Medijski zakoni

mativne djelatnosti ne pridr`avaju akta o osnivanju, doma}ih ili me|unarodnih pozitivno-pravnih propisa kojima je ure|ena ova oblast, uz odre|ivanje roka da se nepravilnosti otklone. Nadle`ni sud, na predlog nadle`nog republi~kog organa, mo`e zabraniti rad dopisni{tvu inostranog medija ili inostranoj informativnoj ustanovi, ukoliko utvrdi da je njegova djelatnost u suprotnosti sa aktom o osnivanju, me|unarodnim ugovorom ili ovim zakonom.

VIII Kaznene odredbe ^lan 42 Nov~anom kaznom od desetostrukog do tridesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici, kazni}e se za prekr{aj osniva~ medija, ako: 1) na zakonom propisan na~in ne objavi podatke iz ~l. 18 i 19 ovog zakona; 2) ne ~uva tekstove, odnosno snimke informacija, najmanje 30 dana poslije objavljivanja, i ne da ih na uvid licima koja, po odredbama ovog zakona, imaju pravo na ispravku ili odgovor (~lan 34). ^lan 43 Nov~anom kaznom od dvadesetostrukog do padesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici kazni}e se za prekr{aj osniva~ medija, ako: 1) objavi informacije prikupljene na nezakonit na~in suprotno ~lanu 21 stav 1 ovog zakona; 2) ne {titi integritet maloljetnih lica u smislu ~lana 22 ovog zakona; 3) objave informacije i mi{ljenja suprotno ~lanu 23 ovog zakona; 4) objave reklamu suprotno ~lanu 24 ovog zakona; 5) na osnovu pravosna`ne presude ne objavi informaciju o ishodu krivi~nog postupka (~lan 25 stav 2); pod uslovima predvi|enim ovim zakonom ne objavi ili obezbijedi objavljivanje ispravke ili odgovora fizi~kog ili pravnog liva kada je objavljenim programskim sadr`ajem povrije|eno neko njegovo Ustavom ili zakonom ustanovljeno pravo (~l. 26 i 29). ^lan 44 Nov~anom kaznom od petostrukog do desetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici kazni}e se za prekr{aj osniva~ {tampanog medija ili {tamparija, ako od prvih primjeraka svake {tampane stvari odmah ne dostavi jedan primjerak Dr`avnom arhivu Republike (~lan 10, stav 2). ^lan 45 Nov~anom kaznom od desetostrukog do dvadesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici kazni}e se za prekr{aj inostrana informativna ustanova, ako pismeno ne obavijesti nadle`ni republi~ki organ o promjeni podataka iz ~lana 40 stav 3 ovog zakona. Za prekr{aj iz stava 1 ovog ~lana kazni}e se i odgovorna osoba u ustanovi iznosom od petostrukog do desetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici.

356

E

T

I

K

A

IX Prelazne i zavr{ne odredbe ^lan 46 Dopisni{tva inostranih medija i inostrane informativne ustanove du`ni su da usklade svoju djelatnost sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu. ^lan 47 Svojinska i upravlja~ka transformacija pravnih lica koja obavljaju novinsko-izdava~ku djelatnost, a ~iji je osniva~ Republika ili jedinica lokalne samouprave izvr{i}e se u roku od 12 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a prema odredbama Zakona o svojinskoj i upravlja~koj transformaciji i Zakona o privatizaciji. Bud`etom Republike ili jedinice lokalne samouprave obezbijedice se sredstva za pokri}e tro{kova programa transformacije preduze}a iz stava 1 ovog ~lana. Uskladivanje organizacije i djelatnosti pravnih lica koja obavljaju radio-difuznu djelatnost ~iji je osniva~ Republika ili jedinica lokalne samouprave izvr{i}e se u rokovima i na na~in propisan posebnim zakonom o radio-difuziji. ^lan 48 Upravne i nadzorne odbore pravnih lica koja obavljaju novinsko-izdava~ku djelatnost, a ~iji je osniva~ Republika ili jedinica lokalne samouprave, imenova}e nadle`na skup{tina, na predlog Vlade Republike Crne Gore, odnosno nadle`nog organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lanovi upravnih i nadzornih odbora pravnih lica iz stava 1 ovog ~lana ne mogu biti: poslanici ili odbornici; funkcioneri politi~kih stranaka; osobe imenovane od strane Vlade Republike Crne Gore ili izvr{ne vlasti jedinica lokalne samouprave; osobe koje imaju interes u pravnim licima koja obavljaju novinsko-izdava~ku djelatnost i ~ije bi ~lanstvo u ovim organima moglo da dovede do sukoba interesa. Upravni odbori pravnih lica, iz stava 1 ovog ~lana, imaju sedam, a nadzorni odbori tri ~lana, od cega 1/3 ~ine predstavnici zaposlenih. Upravni odbori pravnih lica, iz stava 1 ovog ~lana, du`ni su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu javnog konkursa, tajnim glasanjem izme|u vi{e kandidata, izaberu direktore pravnih lica i odgovorne urednike medija. Programsku koncepciju medija ~iji je osniva~ pravno lice iz stava 1 ovog ~lana usvaja upravni odbor, na predlog odgovornog urednika medija. Odgovorni urednik medija iz stava 5 ovog ~lana odgovoran je za ostvarivanje programske koncepcije u upravnom odboru. Mandat ~lanova upravnih i nadzornih odbora, direktora i odgovornih urednika medija prestaje danom okon~anja svojinske i upravlja~ke transformacije pravnih lica iz stava 1 ovog ~lana.
Medijski zakoni 357

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

^lan 49 Ukoliko se u pravnim licima koja obavljaju novinsko-izdava~ku djelatnost, a ~iji je osniva~ Republika ili jedinice lokalne samouprave ne izaberu organi upravljanja i odgovorna lica u rokovima propisanim ovim zakonom, uve{}e se mjere za{tite javnog interesa koje }e prestati imenovanjem organa upravljanja i odgovornih lica ili sprovo|enjem svojinske i upravlja~ke transformacije. ^lan 50 Podzakonski akti za sprovo|enje ovog zakona donije}e se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lan 51 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da va`e: – Zakon o javnom informisanju (”Slu`beni list RCG“, br. 4/98 i 41/02); – Uredba o uslovima za obavljanje inostrane informativne djelatnosti u Republici Crnoj Gori (”Sl.list RCG“, br. 39/98); – Pravilnik o postupku prijavljivanja, upisu i vo|enju evidencije javnih glasila u Republici Crnoj Gori (”Sl.list RCG“, br. 8/98). ^lan 52 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Slu`benom listu Republike Crne Gore“, a primjenjiva}e se od 1. maja 2003. godine.

Medijski zakoni 358

Republika Slovenija Zakon o javnim glasilima
Glava I OP[TE ODREDBE Odeljak 1 UVODNE ODREDBE Predmet Zakona ^lan 1 Ovim Zakonom se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizi~kih lica i javni interes Republike Slovenije u oblasti javnih glasila.

E

T

I

K

A

Javna glasila ^lan 2 Prema ovom Zakonu javna glasila su novine i ~asopisi, radio i televizijski programi, elektronske publikacije, teletekst i drugi oblici uredni~ki oblikovanih sadr`aja koji se svakodnevno ili periodi~no objavljuju putem pisanog materijala, glasovnog materijala, tona ili slike, na na~in koji je dostupan javnosti. Prema ovom Zakonu, ”sadr`aj“ obuhvata sve vrste informacija (vesti, mi{ljenja, saop{tenja, izve{taje i druge informacije) i autorska dela koja se objavljuju putem javnih glasila radi informisanja javnosti, zadovoljavanja kulturnih, obrazovnih i drugih potreba javnosti, kao i komuniciranja na masovnoj osnovi. Javnim glasilima ne smatraju se bilteni, katalozi, ostali oblici objavljivanja informacija namenjenih isklju~ivo ogla{avanju, poslovnoj komunikaciji, obrazovnim procesima ili unutra{njem radu kompanija, institucija i fondacija, dru{tava, politi~kih stranaka, crkve i drugih organizacija, kao ni {kolski glasnici, Slu`beni list Republike Slovenije i slu`beni glasnici lokalnih zajednica, ostale slu`bene publikacije, plakati, bro{ure, slajdovi i video stranice bez kino-filmova (nepla}ene informacije), osim kad je Zakonom druga~ije predvi|eno. Objavljivanje sadr`aja ^lan 3
Objavljivanje sadr`aja obuhvata izdavanje novina i ~asopisa, radio i televizijske programe i izdavanje elektronskih publikacija, bez obzira na tehni~ki oblik glasila na kome su izdate.

Medijski zakoni

Javni interes u oblasti javnih glasila ^lan 4
Republika Slovenija }e podr`avati javna glasila u objavljavanju sadr`aja od zna~aja za: – ostvarivanje prava javnog informisanja i op{te informisanosti dr`avljana Republike Slovenije, Slovenaca {irom sveta, pripadnika slovena~ke manjine u Austriji, Ma|arskoj i Italiji, ma|arskih i italijanskih etni~kih zajednica u Sloveniji i romske zajednice koja `ivi u Sloveniji; – za{titu slovena~kog nacionalnog i kulturnog identiteta; – unapre|ivanje kulturnog stvarala{tva u oblasti sredstava javnog informisanja; – kulturu javnog dijaloga; – konsolidovanje socijalne dr`ave zasnovane na vladavini prava; – razvoj prosvete i nauke. Republika Slovenija }e podr`avati razvoj tehni~ke infrastrukture u oblasti javnih glasila.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

359

Republika Slovenija }e posebno podr`avati objavljivanje sadr`aja namenjenih slepima i gluvonemima primenom tehnike prilago|ene toj svrsi, kao i razvoju odgovaraju}e tehni~ke infrastrukture. Na predlog ministra nadle`nog za kulturu (u daljem tekstu ”nadle`ni ministar“), vlada }e utvrditi uslove, kriterijume i postupak sprovo|enja redovnog godi{njeg tendera za sufinansiranje stvaranja sadr`aja i razvoj tehni~ke infrastrukture navedene u ovom ~lanu, putem kori{}enja sredstava iz nacionalnog bud`eta, u skladu sa odredbama propisa koji ure|uju ostvarivanje javnog interesa u oblasti kulture.

Medijski zakoni

Odeljak 2 OP[TA NA^ELA Za{tita slovena~kog jezika ^lan 5
Izdava~i koji su osnovani i registrovani u Republici Sloveniji moraju da objavljuju sadr`aje na slovena~kom jeziku ili da ih na odgovaraju}i na~in prevode na slovena~ki, osim kad je sadr`aj prvenstveno namenjen ~itaocima, slu{aocima ili gledaocima neke druge jezi~ke grupe. Sadr`aj namenjen jezi~kom obrazovanju izdava~i mogu da objavljuju na stranom jeziku. Razlog za objavljivanje sadr`aja na stranom jeziku ili svrha toga moraju posebno da budu izlo`eni na vidnom mestu u/na na glasilu kojim se sadr`aj objavljuje, uz upotrebu jasnih grafi~kih, vizuelnih ili zvu~nih simbola na slovena~kom jeziku. Ako je sadr`aj namenjen ma|arskoj ili italijanskoj etni~koj zajednici, izdava~i mogu da objavljuju sadr`aj na jeziku etni~ke zajednice. Ukoliko se, zbog hitnosti, neposrednosti i autenti~nosti informisanja javnosti, ili usled kratkog roka, tehni~kih smetnji ili drugih nepredvi|enih smetnji, sadr`aj izuzetno objavljuje na stranom jeziku, primenjuje se odredba stava 3) ovog ~lana. Odredbe stava 1) ovog ~lana se primenjuju u skladu s njim i na javna glasila koja objavljuju informacije navedene u stavu 3) ~lana 2. ovog zakona.

Sloboda izra`avanja ^lan 6
Delatnost javnih glasila zasniva se na slobodi izra`avanja, nepovredivosti i za{titi ljudske li~nosti i dostojanstva, slobodnom protoku informacija, na otvorenosti javnih glasila za razli~ita mi{ljenja i uverenja i raznovrsnost sadr`aja, na samostalnost urednika, izve{ta~a ostalih autora u stvaranju sadr`aja u skladu sa programskim koncepcijama i profesionalnim kodeksima pona{anja, kao i na li~noj odgovornosti novinara, ostalih autora priloga i ~lanova redakcije za posledice njihovog rada.
360

E

T

I

K

A

Sloboda objavljavanja sadr`aja iz drugih zemalja
Medijski zakoni

^lan 7
Republika Slovenija je du`na da na svojoj teritoriji obezbedi slobodu emitovanja programa iz drugih zemalja, a u pojedina~nim slu~ajevima mo`e ove slobode da ograni~i samo u skladu sa me|unarodnim sporazumom koji obavezuje Republiku Sloveniju i u skladu sa ovim zakonom.

Zabrana podstrekavanja na nejednakost i netrpeljivost ^lan 8
Zabranjena je distribucija sadr`aja koji podstrekuje na nacionalnu, rasnu, versku, polnu ili bilo koju drugu nejednakost ili nasilje i rat, ili zagovara nacionalnu, versku, polnu ili bilo koju drugu mr`nju i netrpeljivost.

Odeljak 3 PRAVA I OBAVEZE IZDAVA^A Izdava~ javnog glasila ^lan 9
Izdava~ javnog glasila (u daljem tekstu ”izdava~“) je pravno ili fizi~ko lice koje distribuira sadr`aj u skladu sa ovim zakonom. Izdava~ je du`an da nezavisno formuli{e programsku koncepciju javnog glasila i da snosi glavnu odgovornost za njeno ostvarivanje. Delatnost izdava~a mo`e da obuhvata i kreiranje ili proizvodnju sadr`aja.

Posebni uslovi za osnivanje i upis izdava~a u sudski registar ^lan 10 Pravno ili fizi~ko lice navedeno u prethodnom ~lanu mo`e da se, radi objavljivanja sadr`aja, osnuje ili upi{e u sudski registar u Republici Sloveniji ako, pored op{tih uslova, ispunjava i slede}e posebne uslove: – da se sedi{te ili prebivali{te lica nalazi u Republici Sloveniji; – da se uredni{tvo nalazi u Republici Sloveniji. Uslovi iz prethodnog stava ne va`e ako Ministarstvo kulture Republike Slovenije (u daljem tekstu ”nadle`no ministarstvo“) izda pisano odobrenje za to. Pri izdavanju odobrenja iz prethodnog ~lana, nadle`no ministarstvo je du`no da ima u vidu zna~aj javnog glasila za javno informisanje i slovena~ku kulturu. Nadle`nost Republike Slovenije ^lan 11 Izuzetno od odredaba prethodnog ~lana, pretpostavlja se da je izdava~ televizijske stanice u nadle`nosti Republike Slovenije ako se sedi{te izdava~a

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

361

ili samo uredni{tvo nalazi u Republici Sloveniji a stanica se nalazi u dr`avi ~lanici Evropske unije (u daljem tekstu ”EU“) ili u tre}oj zemlji, pod uslovom da se sadr`aj objavljuje prvenstveno radom lica koja su zaposlena ili anga`ovana ugovorom u Republici Sloveniji. Ako televizijska stanica objavljuje znatan deo sadr`aja radom lica koja su zaposlena ili ugovorno anga`ovana u Republici Sloveniji, a drugi znatan deo sadr`aja objavljuju lica koja su zaposlena ili ugovorno anga`ovana u nekoj dr`avi EU, va`i pretpostavka da je izdava~ stanice u nadle`nosti Republike Slovenije, ako je sedi{te izdava~a u Republici Sloveniji, bez obzira na to gde se nalazi uredni{tvo. Ako se znatan deo sadr`aja televizijske stanice objavljuju putem rada lica koja su zaposlena ili ugovorno anga`ovana u tre}im zemljama, va`i pretpostavka da je izdava~ stanice u nadle`nosti Republike Slovenije, ako je stanica po~ela objavljivanje sadr`aja u skladu sa slovena~kim pravom i ako se odr`ava postojana veza izme|u nje i slovena~ke privrede. Ako odredbe prethodnih stavova ovog ~lana ne mogu da se primene na izdava~a televizijske stanice, a izdava~ televizijske stanice nije u nadle`nosti neke druge dr`ave ~lanice EU ili potpisnice Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji, smatra}e se da je izdava~ televizijske stanice u nadle`nosti Republike Slovenije ako izdava~: – koristi frekvenciju koju mu je za to dodelio nadle`ni organ Republike Slovenije; – ne koristi frekvenciju navedenu u prethodnoj ta~ki, ali koristi satelitske kapacitete koji pripadaju Republici Sloveniji; – ne koristi ni frekvenciju, niti satelitske kapacitete iz prethodna dve ta~ke, ali koristi zemaljsku satelitsku stanicu koja se nalazi u Republici Sloveniji.

Medijski zakoni 362

Registar javnih glasila ^lan 12 Izdava~ mora da registruje javno glasilo radi upisa u registar javnih glasila u nadle`nom ministarstvu pre nego {to po~ne da obavlja delatnosti. U zahtevu za upis u registar javnih glasila navodi se slede}e: – naziv javnog glasila; – li~no ime ili poslovni naziv i sedi{te ili prebivali{te izdava~a; – odgovorno lice kod izdava~a ako je izdava~ pravno lice, – vrsta javnog glasila i u~estalost objavljivanja; – ime i prezime odgovornog urednika; – adresa uredni{tva ili odgovornog urednika; – na~in i predvi|eno podru~je pokrivenosti za objavljivanje sadr`aja; – jezik na kome se sadr`aj objavljuje; – izvori i na~in finansiranja; – informacije o licima koje poseduju najmanje 5% upravlja~kih

E

T

I

K

A

akcija ili najmanje 5% akcija sa pravom glasa u imovini izdava~a op{teg informativnog {tampanog dnevnika ili nedeljnika ili radio ili televizijske stanice. Uz zahtev za upis u registar javnih glasila prila`u se: dokaz o ispunjenju posebnih uslova navedenih u ~lanu 10. ovog zakona, dokaz o upisu u sudski registar, osnovni pravni akt izdava~a u skladu sa ovim zakonom i pojedinosti o programskoj koncepciji u skladu sa ovim zakonom. Pre po~etka emitovanja izdava~i radio ili televizijske stanice moraju da podnesu kopije ugovora zaklju~enih sa kolektivnim organizacijama za za{titu autorskih i srodnih prava o delima koja }e se emitovati na njihovim stanicama. Izdava~ ne mo`e da registruje javno glasilo ~iji je naziv istovetan sa nazivom javnog glasila koje je ve} upisano u registar.

Medijski zakoni 363

^lan 13 Nadle`no ministarstvo mora da upi{e javno glasilo u registar ako podnosilac zahteva ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i du`no je da izda re{enje o upisu u registar javnih glasila u roku od petnaest dana od prijema zahteva ili u da istom roku zatra`i dopunske informacije u vezi sa zahtevom. Ako zahtev ne ispunjava uslove za upis u registar sredstava javnog informisanja, nadle`no ministarstvo donosi re{enje o odbijanju upisa. Upravljanje registrom javnih glasila ^lan 14 Izdava~ je du`an da obavesti nadle`no ministarstvo o svakoj promeni informacija navedenih u stavovima 2) i 3) ~lana 12. ovog zakona i o prestanku poslovanja, u roku od petnaest dana od nastanka promene ili prestanka. Izdava~i moraju da dostave nadle`nom ministarstvu i sve druge informacije koje ono zahteva radi sprovo|enja pozitivnih propisa u oblasti sredstava javnog informisanja. Do kraja marta svake godine izdava~i radio ili televizijske stanice moraju da dostave pisani izve{taj o obavljenim aktivnostima i sprovo|enju programske koncepcije Agenciji Republike Slovenije za telekomunikacije i radiodifuziju (u daljem tekstu ”Agencija“). Izdava~i {tampanih javnih glasila obavezni su da dostavljaju po jedan primerak svakog izdanja Nacionalnoj univerzitetskoj biblioteci. Informacije iz registra javnih glasila, izuzev informacija o izvorima i na~inima finansiranja i programskim koncepcijama radio i televizijskih stanica koje tek treba da po~nu emitovanje, moraju da budu dostupne licima koja imaju pravni interes. Na~in upravljanja registrom, postupak upisa u registar i obelodanjivanja informacija iz njega bli`e utvr|uje nadle`ni ministar.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Brisanje iz registra
Medijski zakoni 364

^lan 15 Nadle`no ministarstvo }e izbrisati javno glasilo iz registra u slede}im slu~ajevima: – ako, u roku od dvadeset ~etiri meseca od upisa u registar, izdava~ ne pribavi dozvolu za obavljanje delatnosti iz ~lana 105. ovog zakona ukoliko je prema ovom zakonu potrebna dozvola, ili ako se dozvola trajno ukine ili joj istekne va`nost; – ako, uprkos opomeni, izdava~ uporno i ozbiljno kr{i Zakon; – ako javno glasilo ne radi u periodu du`im od {est meseci, osim kad se objavljuje u du`im intervalima; – ako izdava~ vi{e ne ispunjava uslove za upis u registar javnih glasila. Nadle`no ministarstvo mo`e da izbri{e iz registra radio ili televizijsku stanicu samo na osnovu odluke Agencije ili prethodne saglasnosti Agencije. Nadle`no ministarstvo je du`no da u roku od osam dana obavesti Agenciju o izdavanju re{enja o brisanju radio ili televizijske stanice iz registra. Zabrana obavljanja delatnosti ^lan 16 Izdava~i ne mogu da objavljuju sadr`aje putem javnog glasila koje nije upisano u registar javnih glasila kod nadle`nog ministarstva. U slu~aju kr{enja ovog zakona nadle`ni inspektor mo`e da izda re{enje o otklanjanju utvr|enih nedostataka ili nepravilnosti i odredi rok za njihovo otklanjanje. Izdava~u koji rastura sadr`aje putem javnog glasila bez upisa u registar nadle`ni inspektor mo`e da zabrani obavljanje delatnosti i mo`e mu oduzeti radne nacrte, proizvode i materijale koji se koriste za obavljanje delatnosti. Programska koncepcija ^lan 17 Izdava~ je du`an da programskom koncepcijom utvrdi svrhu objavljivanja i osnovne bitne smernice za rad javnog glasila. Programska koncepcija radio ili televizijske stanice mora da sadr`i i programsku {emu, koja odre|uje: – vrstu sadr`aja i/ili njegovo razvrstavanje u programske celine; predvi|eni kvantitativni odnos izme|u pojedina~nih programskih celina; – najve}u predvi|enu koli~inu oglasnog sadr`aja; – predvi|enu koli~inu sopstvene proizvodnje i proizvodnje slovena~kih audio-vizuelnih dela. Izdava~ televizijske stanice mora, tako|e, da utvrdi u programskoj koncepciji po~etne srazmere dela evropske audio-vizuelne produkcije, evrop-

E

T

I

K

A

skih audio-vizuelnih dela nezavisnih proizvo|a~a i slovena~kih audiovizuelnih dela. Izdava~ mora da pribavi mi{ljenje uredni{tva pre temeljne promene ili zna~ajnog preina~enja programske koncepcije. Za temeljnu promenu ili znatne izmene i dopune programske koncepcije radio ili televizijske stanice izdava~ mora da pribavi prethodnu saglasnost Agencije i podnese mi{ljenje uredni{tva o nameravanim izmenama ili dopunama. Programska koncepcija je sastavni deo ugovora o radnom odnosu izme|u izdava~a i ~lanova redakcije i izme|u izdava~a i novinara. Posebna prava ~lanova redakcije i novinara koja proizilaze iz izmena ili dopuna programske koncepcije utvr|uju se granskim kolektivnim sporazumom. Odredba stava 2) ovog ~lana ne primenjuje se na izdava~e televizijskih stanica iz ~lanova 77, 79 i 80 ovog zakona ako je odre|ena stanica namenjena lokalnom stanovni{tvu i nije uklju~ena u nacionalnu mre`u. Odredbe ovog ~lana ne primenjuju se na televizijske stanice koje su specijalizovane za teleprodaju ili samoreklamu iz ~lana 96 ovog zakona.

Medijski zakoni

Odeljak 4 PRAVA I OBAVEZE UREDNI[TVA Odgovorni urednik ^lan 18 Svako javno glasilo mora da ima odgovornog urednika, koga postavlja i razre{ava izdava~ u skladu sa ovim zakonom i osnovnim pravnim aktom izdava~a. Pre nego {to postavi ili razre{i odgovornog urednika, izdava~ mora da pribavi mi{ljenje uredni{tva, osim kad je osnovnim pravnim aktom predvi|en ve}i uticaj uredni{tva. Odgovorni urednik je odgovoran za sprovo|enje programske koncepcije i izvr{avanje ostalih zadataka predvi|enih osnovnim pravnim aktom izdava~a. Odgovorni urednik je odgovoran za sve objavljene informacije, osim kad je to ovim zakonom druga~ije predvi|eno. Ako javno glasilo ima vi{e od jednog odgovornog urednika, svaki od njih je odgovoran za objavljivanje informacija u okviru programske celine za koju je odgovoran. Postavljanje odgovornih urednika radio i televizijskih stanica Radiotelevizije Slovenije uredi}e se posebnim aktom. ^lan 19 Odgovorni urednik mo`e da bude svako lice koje ispunjava slede}e uslove: – da poseduje potvrdu o aktivnom znanju slovena~kog jezika, ako nije dr`avljanin Republike Slovenije;

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

365

– da poseduje potvrdu o aktivnom znanju ma|arskog ili italijanskog jezika, ako je javno glasilo namenjeno ma|arskoj ili italijanskoj etni~koj zajednici; – da je poslovno sposobno; – da mu nije izre~ena zabrana rada u struci, obavljanja delatnosti ili javnih nastupa. Odredbe prve i druge ta~ke prethodnog stava ne primenjuju se ako se sadr`aj objavljuje na stranom jeziku u skladu sa stavom 1) ~lana 5. ovog zakona. Odgovorni urednik ne mo`e da bude lice koje u`iva imunitet u skladu sa Ustavom ili zakonom.

Medijski zakoni 366

Uredni{tvo ^lan 20 Uredni{tvo sa~injavaju odgovorni urednik ili odgovorni urednici, ostali ~laanovi redakcije i novinari, a mogu ga, u skladu sa osnovnim pravnim aktom izdava~a, sa~injavati i drugi autori dela u okviru programske celine i programski saradnici. Pravni odnosi izme|u izdava~a i uredni{tva i osnovni me|usobni odnosi u uredni{tvu utvr|uju se osnovnim pravnim aktom izdava~a, u skladu sa ovim zakonom, pri ~emu ovaj zakon utvr|uje stepen samostalnosti uredni{tva u ure|ivanju odnosa u okviru uredni{tva. Ako izdava~ ne zaposli odgovaraju}i broj ~lanova uredni{tva ili novinara, odgovorni urednik mo`e sam da obavlja funkciju uredni{tva. Uredni{tvo, ~lanovi redakcije, novinari i autori ostalih priloga nezavisni su u svom radu u okviru programske koncepcije, u skladu sa osnovnim pravnim aktom izdava~a. Novinari ^lan 21 Prema ovom zakonu, novinar je svako lice koje u~estvuje u prikupljanju, obradi, sastavljanju ili razvrstavanju informacija radi objavljivanja u javnim glasilima, a zaposleno je kod izdava~a ili mu je zanimanje nezavisno obavljanje novinarske delatnosti (slobodan novinar). Redakcijsko osoblje, novinari i autori dela nisu du`ni da otkriju izvor informacije, osim u slu~ajevima kad je to predvi|eno krivi~nim propisima. Urednicima ne mo`e da prestane radni odnos, otka`e im se ugovor, umanji plata ili promeni status u redakciji, ili da im se na bilo koji drugi na~in pogor{a polo`aj zbog izra`avanja mi{ljenja i stavova u skladu sa programskom koncepcijom i pravilima, kriterijumima i standardima profesije. ^lan 22 Status slobodnog novinara sti~e se upisom u registar slobodnih novinara u nadle`nom ministarstvu, po pribavljanju mi{ljenja registrovane

E

T

I

K

A

profesionalne organizacije novinara. Odluku o upisu u registar donosi nadle`ni ministar. U registar iz prethodnog stava mo`e da bude upisano svako lice koje ispunjava slede}e uslove: – da poseduje potvrdu o aktivnom znanju slovena~kog jezika, ako nije dr`avljanin Republike Slovenije; – da mu je novinarstvo isklju~ivo ili glavno zanimanje; – da poseduje dokaze o objavljivanju u javnim glasilima upisanim u registar naveden u ~lanu 12. ovog zakona; – da mu obavljanje te delatnosti nije zabranjeno pravosna`nom sudskom odlukom. Nadle`no ministarstvo }e izbrisati iz registra lice koje vi{e ne ispunjava uslove iz prethodnog stava. Na predlog nadle`nog ministarstva, Vlada Republike Slovenije uredbom propisuje postupak i bli`e kriterijume za sticanje statusa slobodnog novinara i upravljanje registrom slobodnih novinara kao javnim spisom. Na~in i postupak periodi~ne provere zadovoljavanja uslova iz stava 2) ovog ~lana, koje slobodan novinar mora da ispunjava za upis u registar, utvr|uju se uredbom iz prethodnog stava.

Medijski zakoni

Odeljak 5 OBAVEZNI SADR@AJ Impresum ^lan 23 Izdava~ je du`an da obezbedi objavljivanje slede}ih informacija na vidljivom mestu u/na svakom pojedina~nom javnom glasilu (npr. izdanje {tampanog javnog glasila ili televizijski program) u kome se donosi sadr`aj: – ime ili poslovni naziv i sedi{te ili prebivali{te izdava~a; – ime i prezime odgovornog urednika ili imena i prezimena odgovornih urednika i imena i prezimena urednika pojedina~nih programskih celina, ako je to u skladu sa unutra{njim organizacionim ustrojstvom uredni{tva; – ime ili poslovni naziv i sedi{te {tampara i datum {tampanja ili pre{tampavanja, ako je re~ o {tampanom javnom glasilu; – datum proizvodnje (mesec i godina) ako je re~ o radio ili televizijskoj stanici. Odredbe prethodnog stava shodno se primenjuju i na javna glasila iz stava 3) ~lana 2. ovog zakona. Odredbe stava 1) ovog ~lana ne primenjuju se na javna glasila koja objavljuju sadr`aj formulisan ili reprodukovan u Republici Sloveniji, a namenjen je distribuciji u inostranstvu.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

367

Medijski zakoni

Najmanje jednom u toku svakog sata emitovanja mora da se objavi naziv ili logo radio ili televizijske stanice.

Obavezno objavljivanje ostalih informacija ^lan 24 Izdava~ mora da obezbedi dosledno objavljivanje slede}ih informacija na odgovaraju}im mestima u/na svakom javnom glasilu koje objavljuje sadr`aj: – imena autora objavljenih dela, osim kad je autor druga~ije odredio; – imena ili poslovni nazivi vlasnika materijalnog autorskog prava za sav objavljeni sadr`aj, izuzev u {tampanim medijima i na radio stanicama; – naziv pravnog lica ili ime fizi~kog lica koje ~uva upotrebljeni ili arhivirani predmet kulturne ba{tine ili odgovaraju}i reprodukovani materijal; – naziv javnog glasila iz kojeg je sadr`aj ili deo sadr`aja preuzet, osim kad je to druga~ije odre|eno bilateralnim ugovorom. Objavljivanje hitne informacije ^lan 25 Na zahtev dr`avnih organa ili javnih preduze}a i javnih institucija, javno glasilo mora, neodlo`no i bez naknade, da objavi hitnu informaciju u vezi sa ozbiljnim ugro`avanjem `ivota, zdravlja ili imovine gra|ana, prirodne ili kulturne ba{tine ili bezbednosti dr`ave. Za verodostojnost i ta~nost informacije odgovorno je lice koje ju je dostavilo javnom glasilu. Odeljak 6 PRAVO NA ISPRAVKU ILI ODGOVOR Pravo na ispravku objavljene informacije ^lan 26 Svako ima pravo da od odgovornog urednika zahteva da bez naknade objavi njegovu ispravku bilo koje objavljene informacije kojom su povre|ena njegova prava ili interesi. Objavljivanje ispravke mo`e da se zahteva u roku od trideset dana od dana objavljivanja informacije, ili od dana kad je doti~no lice saznalo za informaciju, ako usled objektivnih razloga nije bilo u mogu}nosti da za nju sazna u pomenutom roku. Izraz ”informacija“ ozna~ava svaku objavljenu informaciju kojom mogu da se povrede prava ili interesi pojedinca, organizacije ili organa. Izraz ”ispravka“ ozna~ava ne samo ispravku u u`em smislu, tj. ispravku pogre{nih ili neistinitih navoda u objavljenoj informaciji, ve} i svako navo|enje ~injenica i okolnosti kojima povre|eno lice negira navode iz objavljene informacije ili kojima bitno doprinosi njihovom pobijanju.

368

E

T

I

K

A

^lan 27 Ispravka mora da bude objavljena bez preina~avanja, na istom mestu ili na odgovaraju}em mestu u programskoj celini, na isti na~in na koji je objavljena informacija na koji se ispravka odnosi. Ispravka ne mo`e da bude nesrazmerno du`a od informacije ili dela informacije na koju se odnosi. ^lan 28 Svako ko zahteva objavljivanje ispravke mora da navede informaciju na koju se ispravka odnosi i datum njenog objavljivanja. Ispravka mora da bude objavljena u prvom narednom izdanju, ili u drugom narednom izdanju ako je prekasno primljena, odnosno u prvom izdanju po prijemu ispravke. Komentar ili odgovor na ispravku ne smeju da budu objavljeni istovremeno, u istom izdanju ili programu javnog glasila. ^lan 29 Odgovorni urednik je du`an da vodi pisanu evidenciju o svim objavljenim sadr`ajima najmanje petnaest dana od njihovog objavljivanja i da licu koje ima pravni interes, na zahtev tog lica, dostavi odgovaraju}i primerak te evidencije u roku od tri dana od prijema pisanog zahteva u tom smislu. Primerak iz prethodnog stava mo`e da se dostavi licima koja imaju pravni interes, isklju~ivo za li~nu upotrebu. Nije dopu{teno da se reprodukuje ili objavljuje bez saglasnosti izdava~a, osim u okviru sudskog postupka. ^lan 30 Objavljivanje ispravke mo`e da se zahteva i kad je informacija objavljena u javnom glasilu koje je u me|uvremenu prestalo sa radom. Podnosilac zahteva mo`e da zahteva da tada{nji izdava~ javnog glasila ili njegov pravni naslednik, objave ispravku o tro{ku izdava~a u nekom drugom odre|enom javnom glasilu koje je uporedivo sa prethodnim u pogledu obima i kvaliteta distribucije. ^lan 31 Odgovorni urednik je du`an da objavi ispravku, osim u slede}im slu~ajevima: – ako se zahtev za ispravku ne odnosi na informaciju na koju se podnosilac zahteva poziva; – ako se u zahtevu za ispravku ne navode ~injenice i okolnosti u vezi sa navodima u informaciji; – ako je objavljivanje ispravke u suprotnosti sa Zakonom; – ako zahtev dr`avnog organa ili pravnog lica nije potpisalo ovla{}eno lice; – ako je ispravka uvredljivo sro~ena; – ako je zahtev za ispravku nesrazmerno du`i od informacije koja sadr`i navode zbog kojih se ispravka zahteva, ili je du`a od dela informacije na koji se neposredno odnosi,

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

369

Medijski zakoni

Medijski zakoni

– ako je zahtev za objavljivanje ispravke podnet po isteku roka utvr|enog ovim zakonom; – ako je sadr`aj zahteva za ispravku jednak sadr`aju zahteva za ispravku radi koje je u toku sudski postupak zbog odbijanja da se objavi, ili zbog neodgovaraju}eg oblika objavljivanja.

^lan 32 Ako u roku od osam dana od objavljivanja informacije lice na koje se ona odnosi uputi pisani zahtev za objavljivanje ispravke, odgovorni urednik mora da vodi pisanu evidenciju o informaciji povodom koje se zahteva ispravka, sve do okon~anja sudskog postupka. ^lan 33 Podnosilac zahteva za ispravku ima pravo da podnese tu`bu protiv odgovornog urednika parni~nom sudu nadle`nom na podru~ju gde se nalazi sedi{te, odnosno prebivali{te izdava~a javnog glasila koje je objavilo informacija na koju se ispravka odnosi, ako odgovorni urednik ne objavi ispravku u roku i na na~in predvi|en ovim zakonom. Tu`ba mo`e da se podnese u roku od trideset dana od isteka roka za objavljivanje ispravke, ili od dana objavljivanja ispravke koja nije u skladu sa ovim zakonom. ^lan 34 U parnicama radi objavljivanje ispravke prvo ro~i{te mora da se odr`i u roku od osam dana od dana prijema tu`be u sudu. Tu`eni je du`an da odgovori na tu`bu u toku glavne rasprave. U pozivu tu`iocu nazna~uje se da }e se, u slu~aju njegovog izostanka sa prvog ro~i{ta, smatrati da je tu`bu povukao, a u pozivu tu`enom nazna~uje se da presuda mo`e da se donese i u slu~aju njegovog izostanka. ^lan 35 Parnice radi objavljivanja ispravke ograni~ene su na izno{enje ~injenica na kojima se zasniva obaveza tu`enog da objavi ispravku. U parnicama radi objavljivanja ispravke sud }e odbaciti tu`bu ako utvrdi da nisu povre|ena prava ili interesi tu`ioca ili ako su iznete druge okolnosti, zbog kojih po Zakonu ispravka ne mora da bude objavljena. ^lan 36 Pokretanjem krivi~nog postupka za delo po~injeno objavljivanjem informacije na koju se ispravka odnosi ne prekida se postupak objavljivanja ispravke. ^lan 37 Ako se posle podno{enja tu`be promeni odgovorni urednik javnog glasila, tu`ilac mo`e preina~iti tu`bu do zaklju~enja glavne rasprave i tu`iti

370

E

T

I

K

A

novog odgovornog urednika umesto prvobitno tu`enog. Za preina~enje tu`be nije potreban pristanak ni prvobitnog tu`enog, ni novog odgovornog urednika.

Medijski zakoni

^lan 38 Sud donosi presudu u roku od tri dana od zaklju~enja glavne rasprave. Sud dostavlja strankama overen prepis presude u roku od tri dana od dono{enja presude. Ako sud usvoji tu`beni zahtev, presudom nare|uje tu`enom da ispravku objavi u roku i na na~in predvi|en ovim zakonom. Pri objavljivanju ispravke odgovorni urednik mora da navede da se ispravka objavljuje na osnovu sudske presude i da citira presudu. ^lan 39 Stranke mogu da izjave `albu vi{em sudu protiv presude prvostepenog suda, u roku od tri dana od dostavljanja presude. @alba se ne dostavlja protivni~koj strani na odgovor. Blagovremenu i dozvoljenu `albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu u roku od dva dana od dana prijema `albe. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi u roku od tri dana od dana prijema `albe sa spisima. Dozvoljena je revizija drugostepene presude. ^lan 40 Overeni prepis pravosna`ne presude, kojom sud nare|uje objavljivanje ispravke, dostavlja se odmah odgovornom uredniku javnog glasila u kome ispravka mora da se objavi. ^lan 41 Ako se promeni odgovorni urednik javnog glasila posle pravosna`ne naredbe da se objavi ispravka, obaveza objavljivanja ispravke utvr|ena u presudi prelazi na novog odgovornog urednika. Pravo na odgovor na objavljenu informaciju ^lan 42 Pravo na odgovor ima za cilj da obezbedi interes javnosti u pogledu objektivnih, sveobuhvatnih i blagovremenih informacija kao jednog od bitnih uslova za demokratsko odlu~ivanje u javnim pitanjima. Svako lice ima pravo da zahteva da odgovorni urednik bez naknade objavi odgovor na objavljenu informaciju, u kome to lice, dokazivim izjavama pobija, znatno ispravlja ili bli`e izla`e ~injenice i brojke iz objavljene informacije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

371

^lan 43 Odgovor mora da se objavi bez bitnog preina~avanja, osim gramati~kih ispravki. Odgovorni urednik ima pravo da pre objavljivanja zahteva od autora da skrati odgovor. Na odgovor se shodno primenjuju odredbe ~lana 31 ovog zakona, na osnovu kojih odgovorni urednik mo`e odbiti da objavi odgovor koji ima isti sadr`aj kao ve} objavljeni odgovor. Odgovorni urednik mo`e, tako|e, da odbije objavljivanje odgovora, ako se u njemu navode neistinite ili nedokazive informacije ili tvrdnje. Ako su, prema mi{ljenju odgovornog urednika, samo neke od informacija ili tvrdnji neistinite ili nedokazive, odgovorni urednik ne mo`e da odbije objavljivanje odgovora bez prethodnog poziva autoru da iz odgovora povu~e takve informacije ili tvrdnje. ^lan 44 U parnicama, odredbe iz ovog odeljka o proceduri u vezi prava na ispravku, primenjiva}e se i na pravo na odgovor. Ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno, u parnicama radi objavljivanja odgovora odnosno ispravke, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uje parni~ni postupak. Odeljak 7 JAVNO INFORMISANJE Pristup javnim informacijama ^lan 45 Dr`avni organi, organi lokalne vlasti, pojedinci koji vr{e javnu funkciju, javne institucije i javna preduze}a i druga pravna i fizi~ka lica koja obavljaju javnu funkciju (u daljem tekstu ”javne li~nosti“) moraju da pru`aju istinite, potpune i aktuelne informacije o pitanjima iz svoje oblasti rada, radi objavljivanja u javnim glasilima. Informacije pomenute u ovom ~lanu mogu, radi objavljivanja, da prikupljaju: ~lanovi redakcije, osoblje, novinari i ostali autori programskih sadr`aja. Javne li~nosti su du`ne da pravnim aktima urede na~in informisanja javnosti i odrede lice odgovorno za javno informisanje o radu. Lica navedena u stavu 2) ovog ~lana imaju pravo na pristup informacijama pod jednakim uslovima. Javna li~nost mo`e odbiti da da informaciju samo u slede}im slu~ajevima: – ako je zatra`ena informacija ozna~ena kao dr`avna, vojna, slu`bena ili poslovna tajna;

Medijski zakoni 372

E

T

I

K

A

– ako bi to predstavljalo povredu poverljivosti li~nih podataka predvi|enu zakonom, osim ako bi se objavljivanjem informacije spre~ilo te{ko krivi~no delo ili neposredno ugro`avanje ljudskih `ivota ili javne imovine; – ako bi time javna li~nost bila izlo`ena krivi~nom gonjenju. Javna li~nost koja odbije da da tra`enu informaciju du`na je da, do zavr{etka narednog radnog dana, u pisanom obliku objasni razloge odbijanja, ako to zahteva urednik javnog glasila. Javna li~nost mo`e da zahteva nadoknadu stvarnih tro{kova prepisa zatra`ene informacije. Autor programskog sadr`aja koji dobije informaciju od odgovornog funkcionera iz stava 3) ovog ~lana i odgovorni urednik nisu krivi~no odgovorni ili odgovorni za {tetu za objavljivanje informacije koja je prete`no ta~na. Javna li~nost koja je dala informaciju odgovorna je za njenu verodostojnost i ta~nost. Ljubljana, 25. aprila 2001. Br. 010-01/99-8/3 Borut Pahor predsednik Narodna skup{tina Republike Slovenije
Preveo sa engleskog Branko Petrovi}

Medijski zakoni

Republika Hrvatska Zakon o javnom priop}avanju
(N.N. 69/03, pro~i{}eni tekst)

I. Op}e odredbe Sadr`aj ^lanak 1. Ovim se Zakonom ure|uju pretpostavke za ostvarivanje na~ela slobode tiska i drugih sredstava javnoga priop}avanja, pravo novinara i drugih sudionika u javnome priop}avanju na slobodu izvje{}ivanja i pristupa informaciji i druga prava ovih osoba, te njihova odgovornost za objavljene informacije, naknada {tete u~injene objavljenom informacijom, objavljivanje priop}enja i ispravka informacije.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

373

Odre|enje pojmova
Medijski zakoni 374

^lanak 2. (1) Djelatnosti javnoga priop}avanja, u smislu ovoga Zakona, su djelatnosti izdavanja novina i drugih povremenih izdanja, djelatnosti proizvodnje i emitiranja radijskoga i televizijskoga programa i djelatnost novinskih agencija. (2) Javno priop}avanje ostvaruje se posredstvom javnih glasila. (3) Javna glasila su tisak, radio, televizija, programi novinskih agencija i druga javna glasila te elektroni~ki mediji. (4) Tisak su novine i druga povremena izdanja koja izlaze u razmacima od najvi{e {est mjeseci, a u nakladi ve}oj od 500 primjeraka. (5) Tiskano djelo naklada kojega je manja od 500 primjeraka, a izlazi povremeno, smatrat }e se tiskom ako je namijenjeno raspa~avanju. (6) Druga javna glasila su plakati, letci, slikovni prikazi s tekstom ili bez njega i druga izdanja umno`ena bilo kojim mehani~kim, kemijskim ili elektroni~kim postupkom, filmovi, videokasete, nosa~i zvuka i druga glasila koja sadr`e obavijesti o nekom doga|aju, pojavi, osobi, predmetu ili djelatnosti. (7) Intervju je razgovor i izjava u pisanome ili usmenome obliku, namijenjen objavljivanju u javnome glasilu. (8) Autorizacija je odobrenje za objavljivanje dano u pisanome obliku ili u usmenome obliku, ako postoji tonski zapis o usmenoj autorizaciji. (9) Informacija je podatak, tekst, fotografija, crte`, karikatura, film, usmeno izvje{}e ili drugi prilog objavljen u javnome glasilu. (10) Privatnost je osobni i obiteljski `ivot. Pravo na po{tivanje privatnosti razumijeva, prije svega, pravo na `ivot po vlastitom izboru i opredjeljenju. Odnosi se na privatni, obiteljski i ku}ni `ivot, fizi~ki i moralni integritet, ~ast i ugled, na neobjavljivanje nepotrebnih i neugodnih podataka i neovla{teno objavljivanje privatnih fotografija, na za{titu od {pijuna`e i neopravdanih ili neprihvatljivih indiskrecija, na za{titu od zlonamjernoga kori{tenja privatnih razgovora, na za{titu od {irenja informacija priop}enih ili primljenih od pojedinca u povjerenju. (11) Nakladnik je fizi~ka ili pravna osoba koja izdaje javno glasilo. (12) Novinski nakladnik je fizi~ka ili pravna osoba koja izdaje tisak. Sloboda javnoga priop}avanja ^lanak 3. (1) Jam~i se sloboda javnoga priop}avanja. (2) Sloboda javnoga priop}avanja obuhva}a osobito slobodu izra`avanja misli, slobodu prikupljanja, istra`ivanja, objavljivanja i {irenja informacija, slobodu tiskanja i raspa~avanja tiska i drugih javnih glasila, te proizvodnje i emitiranja radijskoga i televizijskoga programa, slobodu primanja ideja i informacija, kao i slobodu osnivanja pravnih osoba za obavljanje djelatnosti javnoga priop}avanja.

E

T

I

K

A

(3) Izdavanjem tiska, proizvodnjom i emitiranjem radijskoga i televizijskoga programa te izdavanjem drugih javnih glasila mogu se baviti fizi~ke i pravne osobe, sukladno uvjetima propisanim Zakonom o telekomunikacijama, Zakonom o Hrvatskoj radioteleviziji i Zakonom o izdava~koj djelatnosti.

Medijski zakoni

Zabrana ograni~avanja slobode javnoga priop}avanja ^lanak 4. (1) Nitko nema pravo prisilom ili zlouporabom polo`aja utjecati na sadr`aj i tijek javnoga priop}avanja, ni na bilo koji drugi na~in nezakonito ograni~avati slobodu javnoga priop}avanja. (2) O povredama slobode javnoga priop}avanja odlu~uje sud. Dostupnost izvorima informacija ^lanak 5. (1) Informacije u posjedu tijela zakonodavne, izvr{ne i sudbene vlasti i pravnih osoba koje imaju javne ovlasti te tijela jedinica lokalne i podru~ne (regionalne) samouprave (u daljnjem tekstu: tijela javne vlasti) dostupne su novinarima pod jednakim uvjetima, u skladu s propisima o radu tih tijela. (2) Ovla{tena osoba u tijelu javne vlasti du`na je u primjerenom roku novinarima dati informacije iz djelokruga toga tijela. (3) Ovla{tena osoba u tijelu javne vlasti ne}e dati informaciju koja je radi za{tite javnih interesa zakonom ili drugim propisom utvr|ena dr`avnom ili vojnom tajnom. (4) Ako odbije dati informaciju, ovla{tena osoba u tijelu javne vlasti mora pisano ili usmeno obrazlo`iti razloge odbijanja. (5) U slu~aju iz stavka 4. ovoga ~lanka novinar ima pravo podnijeti `albu tijelu odre|enom posebnim zakonom. (6) Ovla{tena osoba u tijelu javne vlasti odgovorna je za to~nost i potpunost danih informacija. Za{tita privatnosti ^lanak 6. (1) Svaka osoba ima pravo na za{titu privatnosti, dostojanstva, ugleda i ~asti. (2) Javne osobe imaju pravo na za{titu privatnosti, osim u slu~ajevima koji su u svezi s njihovim javnim `ivotom. (3) Ne mo`e se na jednaka prava glede za{tite privatnosti pozivati osoba koja svojim izjavama, pona{anjem i drugim djelima u svezi s njezinim osobnim ili obiteljskim `ivotom sama privla~i pozornost javnosti.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

375

Obveze dr`ave
Medijski zakoni 376

^lanak 7. (1) Dr`ava }e poticati raznovrsnost tiska, radija, televizije i drugih javnih glasila. (2) Odluke o nov~anoj pomo}i tisku, radiju, televiziji i drugim javnim glasilima radi ostvarenja zada}e iz stavka 1. ovoga ~lanka su javne. (3) Dr`ava }e, sukladno uvjetima propisanim posebnim zakonom, materijalno pomagati izdavanje tiska i drugih javnih glasila te proizvodnju i emitiranje programa radijskih i televizijskih programa u jeziku i pismu etni~kih i nacionalnih zajednica ili manjina te osigurati uvjete za izdavanje sredstava javnoga priop}avanja namijenjenih izvje{}ivanju osoba s posebnim potrebama, kao i pripadnika drugih dru{tvenih i kulturnih skupina. II. Prava i obveze novinara Statut javnoga glasila ^lanak 8. (1) Odnosi izme|u novinara, glavnoga urednika i nakladnika te njihova me|usobna prava i obveze utvr|uju se statutom javnoga glasila. (2) Statutom se utvr|uje osobito na~in sudjelovanja novinara u postupku imenovanja i razrje{enja glavnoga urednika te sloboda rada i odgovornost novinara. (3) Statut donose nakladnik i predstavnik novinara uz prethodnu suglasnost ve}ine ukupnoga broja novinara javnoga glasila. Novinari biraju svojega predstavnika ve}inom glasova. (4) Na~ela statuta mogu se utvrditi kolektivnim ugovorom. (5) Ako nakladnik i predstavnik novinara statut ne donesu u roku od {est mjeseci od po~etka izdavanja, odnosno rada javnoga glasila, statut }e na zahtjev nakladnika ili predstavnika novinara, u roku od tri mjeseca od dana primitka zahtjeva, donijeti arbitra`a sastavljena od paritetno zastupljenih predstavnika Udruge nakladnika i Hrvatskoga novinarskog dru{tva, pod predsjedanjem predstavnika dr`avnog tijela {to obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja. (6) ^elnik dr`avnoga tijela {to obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o javnom priop}avanju (”Narodne novine“, br. 96/01.) donijet }e pravilnik kojim }e se utvrditi sastav i postupak arbitra`e iz prethodnog stavka ovoga ~lanka. Pravo novinara na izra`avanje stajali{ta ^lanak 9. (1) Novinar ima pravo izra`avati stajali{te o svim doga|ajima, pojavama, osobama, predmetima i djelatnostima.

E

T

I

K

A

(2) Novinaru se ne mo`e otkazati ugovor o radu, umanjiti pla}a ili izmijeniti polo`aj u uredni{tvu zbog izno{enja stajali{ta u skladu sa stavkom 1. ovoga ~lanka.

Medijski zakoni

Pravo novinara da odbije izvr{iti nalog ^lanak 10. (1) Novinar ima pravo odbiti napisati, odnosno pripremiti, ili sudjelovati u oblikovanju priloga kojega se sadr`aj protivi pravilima novinarskoga zanimanja i etike. (2) Stavak 1. ovoga ~lanka ne odnosi se na tehni~ko-redaktorsku obradu priloga. (3) Ako novinar odbije izvr{iti nalog jer bi izvr{enjem naloga kr{io pravila novinarskoga zanimanja, poslodavac mu ne mo`e otkazati ugovor o radu, umanjiti pla}u ili izmijeniti polo`aj u uredni{tvu. Za{tita ugleda autora ^lanak 11. (1) Prilog kojega je smisao promijenjen u postupku uredni~ke obrade ne smije se objaviti pod imenom autora bez njegova pristanka. (2) Za prilog objavljen suprotno stavku 1. ovoga ~lanka odgovara glavni urednik. (3) Ako je prilogom objavljenim suprotno stavku 2. ovoga ~lanka povrije|en ugled autora, autor mo`e zahtijevati naknadu {tete. (4) Stavak 1. ovoga ~lanka vrijedi i za pseudonim kojim se slu`i pojedini autor. Za{tita izvora informacije ^lanak 12. (1) Novinar nije du`an tijelu javne vlasti dati podatke o izvoru objavljene informacije ili informacije koju namjerava objaviti. (2) Pravo novinara iz stavka 1. ovoga ~lanka odnosi se i na urednike, tiskare, autore knjiga i autore objavljenih priloga koji nisu novinari. III. Obveze javnih glasila Obveza objavljivanja to~nih, cjelovitih i pravodobnih informacija ^lanak 13. (1) Javna glasila du`na su objavljivati to~ne, cjelovite i pravodobne informacije, po{tuju}i pravo javnosti da bude upoznata o doga|ajima, pojavama, osobama, predmetima ili djelatnostima, kao i druga pravila novinarskoga zanimanja i etike. (2) Javna glasila du`na su po{tovati privatnost, dostojanstvo, ugled i ~ast gra|ana, a poglavito djece, mlade`i i obitelji.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

377

Medijski zakoni

(3) Zabranjeno je objavljivati informacije prikupljene na nezakonit na~in (prislu{nim ure|ajima, skrivenim kamerama, kra|om, protupravnom uporabom sredstava automatske obrade podataka i sli~no) te informacije koje su zakonom odre|ene dr`avnom ili vojnom tajnom.

Glavni urednik ^lanak 14. (1) Novine i druga povremena izdanja, radijske i televizijske postaje, te programi novinskih agencija moraju imati glavnoga urednika. (2) Glavni urednik odgovoran je, u skladu sa zakonom, za sve objavljene informacije. (3) Odgovornost glavnoga urednika iz stavka 2. ovoga ~lanka odnosi se i na uredni~ku obradu objavljene informacije (izbor naslova, podnaslova, teksta ispod fotografije i sli~no). Uvjeti za imenovanje glavnoga urednika ^lanak 15. (1) Glavnim urednikom mo`e biti imenovana osoba koja osim op}ih uvjeta predvi|enih zakonom ispunjava i sljede}e posebne uvjete: 1. da je hrvatski dr`avljanin, 2. da ima prebivali{te na teritoriju Republike Hrvatske. (2) Glavnim urednikom ne mo`e biti imenovana osoba koja ima imunitet od kaznene odgovornosti. Naznaka izvora informacije koja se prenosi ^lanak 16. Uz informacije koje se prenose iz drugih doma}ih i inozemnih javnih glasila mora biti nazna~eno glasilo iz kojega se informacija prenosi. Zabrana izlaganja pornografskih tiskovina ^lanak 17. (1) Zabranjena je promid`ba i javno izlaganje tiskovina s naslovnicama pornografskoga sadr`aja. (2) Tiskovine s naslovnicama pornografskoga sadr`aja koje se javno izla`u oduzet }e se bez naknade na temelju rje{enja Ministarstva unutarnjih poslova. (3) Zabrana iz stavka 1. ovoga ~lanka ne odnosi se na prodaju u posebnim prodavaonicama. (4) Protiv rje{enja iz stavka 2. ovoga ~lanka mo`e se pokrenuti upravni spor.

378

E

T

I

K

A

IV. Obveze nakladnika Prijava tiska ^lanak 18. (1) Nakladnik je du`an prije po~etka izdavanja novina ili drugoga javnoga glasila prijaviti te novine ili pak drugo javno glasilo dr`avnome tijelu koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja. (2) Prijava novina ili drugoga javnog glasila treba sadr`avati ove podatke: 1. tvrtku i sjedi{te, odnosno ime, prezime i prebivali{te nakladnika, 2. naziv novina ili drugoga javnog glasila. 3. sadr`ajnu posebnost (politika, gospodarstvo, kultura, {port i drugo), 4. jezik, pismo i periodiku izdavanja, 5. planiranu prosje~nu nakladu, 6. tvrtku i sjedi{te, odnosno ime, prezime i prebivali{te tiskara, 7. ime, prezime i prebivali{te glavnoga urednika, 8. podatke o strukturi vlasni{tva javnoga glasila u skladu sa ~lankom 19. ovoga Zakona. (3) Prijavi iz stavka 2. ovoga ~lanka prila`e se izvadak iz sudskoga registra nakladnika. (4) Dr`avno tijelo koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja ne smije odbiti izdati nakladniku potvrdu o prijavi novina ili drugoga javnoga glasila ako prijava sadr`i sve podatke iz stavka 2. ovoga ~lanka. (5) Dr`avno tijelo koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja du`no je potvrdu iz stavka 4. ovoga ~lanka izdati u roku od tri dana od dana primitka prijave, ako prijava sadr`i sve podatke iz stavka 2. ovoga ~lanka, ili u istom roku pozvati nakladnika da prijavu dopuni. (6) Ako dr`avno tijelo koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja ne postupi sukladno stavku 5. ovoga ~lanka, smatra se da je izdana potvrda o prijavi novina ili drugoga javnog glasila. (7) Nakladnik je du`an dr`avnome tijelu koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja prijaviti svaku promjenu podataka navedenih u prijavi novina ili drugoga javnog glasila u roku od osam dana od dana nastanka promjene. (8) Nakladnik je du`an dr`avno tijelo koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja obavijestiti o odluci o prestanku izdavanja novina ili drugoga javnog glasila trideset dana prije prestanka izdavanja tih novina, odnosno drugoga javnog glasila. (9) Ako u razdoblju du`em od {est mjeseci od dana podno{enja prijave, odnosno od dana izdavanja posljednjega broja, nakladnik ne izda novi broj novina ili drugoga javnog glasila, smatrat }e se da je odustao od izdavanja tih novina ili drugoga javnog glasila. (10) Obveze nakladnika iz ovoga ~lanka odgovaraju}e se primjenjuju i na programe novinskih agencija.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

379

Medijski zakoni

Javnost vlasni{tva
Medijski zakoni 380

^lanak 19. (1) Pravne osobe koje obavljaju djelatnost javnoga priop}avanja du`ne su do 31. sije~nja svake kalendarske godine dr`avnome tijelu {to obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja dostaviti podatke o tvrtki i sjedi{tu, odnosno imenu i prezimenu te prebivali{tu svih pravnih i fizi~kih osoba koje neposredno ili posredno imaju u vlasni{tvu dionice ili udjele u toj pravnoj osobi s podatkom o postotku dionica ili udjela. (2) Pravnoj osobi koja ne izvr{i obvezu iz stavka 1. ovoga ~lanka, dr`avno tijelo {to obavlja poslove iz podru~ja javnog priop}avanja, uputit }e pisano upozorenje s obrazlo`enjem mogu}ih sankcija za neizvr{enje obveze. Impresum ^lanak 20. (1) Na svakome primjerku tiska moraju biti otisnuti: tvrtka i sjedi{te, odnosno ime, prezime i prebivali{te novinskoga nakladnika; ime i prezime direktora novinskoga nakladnika i glavnoga urednika; tvrtka i sjedi{te, odnosno ime, prezime i prebivali{te tiskara te mjesto i datum tiskanja. (2) Na svakome primjerku drugoga tiskanoga javnog glasila moraju biti otisnuti: tvrtka i sjedi{te, odnosno ime, prezime i prebivali{te nakladnika i tiskara, ili pravne ili fizi~ke osobe koja je tiskovinu izradila i umno`ila nekim drugim mehani~kim, kemijskim, elektroni~kim ili drugim postupkom, visina naklade te mjesto i datum tiskanja, odnosno umno`avanja. V. Odgovornost za {tetu Odgovornost za {tetu ^lanak 21. (1) Nakladnik koji informacijom objavljenom u javnome glasilu prouzro~i drugome {tetu du`an ju je naknaditi. (2) [teta je umanjenje ne~ije imovine ili sprije~avanje njezina pove}anja (materijalna {teta) te nano{enje drugome fizi~koga ili psihi~koga bola ili straha (nematerijalna {teta). (3) Materijalna {teta nakna|uje se uspostavom stanja koje je bilo prije nego je {teta nastala, odnosno isplatom naknade u novcu ako uspostava prija{njega stanja nije mogu}a ili ne otklanja {tetu potpuno, sukladno op}im propisima obveznoga prava. (4) Nematerijalna {teta nakna|uje se ispravljanjem neto~ne informacije, objavljivanjem ispravka informacije i isprikom te isplatom pravi~ne nov~ane naknade za pretrpljene bolove i strah, ako jakost i trajanje bolova i straha to opravdavaju, sukladno op}im propisima obveznoga prava. (5) Nematerijalnu {tetu du`an je naknaditi nakladnik koji informacijom o osobnom ili obiteljskom `ivotu, ili nekom drugom informacijom objavl-

E

T

I

K

A

jenom u javnome glasilu povrijedi privatnost, dostojanstvo, ugled, ~ast ili koje drugo Ustavom ili zakonom za{ti}eno pravo osobe. (6) Ako osoba na koju se informacija odnosi nije `iva, sud mo`e dosuditi naknadu {tete djeci, posvojeniku, bra~nom drugu ili roditeljima za njihove du{evne bolove i strah, a bra}i i sestrama ako je izme|u njih i umrloga postojala trajnija `ivotna zajednica. (7) Pri odlu~ivanju o visini naknade nematerijalne {tete sud }e voditi ra~una o stupnju odgovornosti nakladnika, zna~enju povrije|enoga dobra i jakosti pretrpljene boli ili straha, cilju koji se naknadom `eli posti}i, nakladi, odnosno broju slu{atelja ili gledatelja na podru~ju koje svojim programom pokriva radijska ili televizijska postaja koja je objavila informaciju kojom je {teta u~injena, nastojanju nakladnika da drugim sredstvima naknadi u~injenu {tetu te drugim okolnostima slu~aja ali i o tome da se njome ne pogoduje te`njama koje nisu spojive s njezinom prirodom i dru{tvenom svrhom.

Medijski zakoni 381

Oslobo|enje nakladnika od odgovornosti za naknadu {tete ^lanak 22. (1) Nakladnik se osloba|a odgovornosti za naknadu {tete: 1. ako je informacija kojom je {teta u~injena to~no i potpuno izvje{}e s rasprave na sjednici tijela javne vlasti ili javnome skupu, ili je prenesena iz isprave pribavljene od tijela javne vlasti, a njezin smisao nije promijenjen uredni~kom obradom, 2. ako je informacija kojom je {teta u~injena autorizirani intervju, 3. ako se informacija kojom je {teta u~injena temelji na istinitim ~injenicama, ili na ~injenicama za koje je autor imao osnovani razlog povjerovati da su istinite i poduzeo je sve potrebite mjere za provjeru njihove istinitosti a postojalo je opravdano zanimanje javnosti za objavu te informacije i ako je postupano u dobroj vjeri, 4. ako je informacija kojom je {teta u~injena fotografija o{te}enika snimljena na javnome mjestu ili fotografija o{te}enika snimljena uz njegovo znanje i pristanak radi objavljivanja, a o{te}enik nije zabranio objavljivanje, odnosno ograni~io pravo autora fotografije na iskori{tavanje djela, 5. ako je informacija kojom je {teta u~injena istinita, a iz okolnosti slu~aja proizlazi da je novinar sa sigurno{}u mogao zaklju~iti da se o{te}enik sla`e s njezinim objavljivanjem, 6. ako se sporne informacije odnose na vrijednosne sudove autora ~ije je objavljivanje bilo u javnom interesu i ako su te informacije dane u dobroj vjeri. (2) Postojanje pretpostavki odgovornosti za {tetu iz ~lanka 21. ovoga Zakona dokazuje tu`itelj, a postojanje pretpostavki za oslobo|enje od odgovornosti za {tetu iz stavka 1. ovoga ~lanka, dokazuje tu`enik. (3) Ako je informacija autorizirana, a pojedini dijelovi sadr`e o~evidne uvrede ili klevete, autorizacija ne isklju~uje i solidarnu odgovornost nakladnika i glavnoga urednika javnoga glasila, ako nisu postupali u dobroj vjeri.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Medijski zakoni

(4) Stavak 1. ovoga ~lanka ne odnosi se na osobne podatke tajnost kojih je propisana zakonom, informacije o maloljetnim osobama te informacije prikupljene na nezakonit na~in.

Sud op}emjesnoga djelokruga ^lanak 23. U sporovima zbog naknade {tete tu`ba se mo`e podnijeti sudu op}emjesnoga djelokruga, sudu na ~ijem podru~ju tu`itelj ima sjedi{te, prebivali{te ili boravi{te, ili sudu na ~ijem je podru~ju {tetna radnja u~injena. Postupanje suda ^lanak 24. Sporovi o naknadi {tete rje{avaju se po hitnom postupku. Rok za podno{enje tu`be ^lanak 25. Tu`ba radi naknade {tete mo`e se podi}i najkasnije u roku od {est mjeseci od dana objave informacije kojom je {teta prouzro~ena. Odgovornost izvora informacije za {tetu ^lanak 26. (1) Ako je izvor informacije kojom je u~injena {teta iz ~lanka 21. ovoga Zakona novinska agencija, drugo javno glasilo ili tijelo javne vlasti, a smisao dobivene informacije nije promijenjen uredni~kom obradom, za {tetu su solidarno odgovorni nakladnik i izvor informacije. (2) Nakladnik ima pravo od izvora informacije zahtijevati naknadu ispla}enoga iznosa. (3) Pravo iz stavka 2. ovoga ~lanka zastarijeva u roku od {est mjeseci od dana ispla}ene naknade {tete. Odgovornost autora i glavnoga urednika za naknadu ispla}enoga iznosa ^lanak 27. (1) Ako je {tetu iz ~lanka 21. ovoga Zakona autor informacije ili glavni urednik prouzro~io namjerno ili zbog grube nepa`nje, nakladnik ima pravo od autora, odnosno glavnoga urednika zahtijevati naknadu ispla}enoga iznosa. (2) Pravo iz stavka 1. ovoga ~lanka zastarijeva u roku od {est mjeseci od dana ispla}ene naknade {tete.

382

E

T

I

K

A

Obveza objave presude ^lanak 28. Nakladnik je du`an u prvome sljede}em broju novina ili druge povremene tiskovine, odnosno u prvoj emisiji radija ili televizije objaviti bez komentara cijelu pravomo}nu presudu kojom je osu|en na naknadu {tete. VI. Objavljivanje priop}enja i ispravka Objavljivanje priop}enja ^lanak 29. (1) Novine i druga povremena izdanja te radijske i televizijske postaje obvezne su na zahtjev tijela javne vlasti objaviti, bez naknade, priop}enje o izvanrednim okolnostima, a osobito o opasnostima za `ivot i zdravlje ljudi, sigurnost zemlje, javni red i mir. (2) Obveza iz stavka 1. ovoga ~lanka odgovaraju}e se primjenjuje i na programe novinskih agencija. Objavljivanje ispravka ^lanak 30. (1) Novine i druga povremena izdanja te radijske i televizijske postaje du`ne su objaviti ispravak objavljene informacije. (2) Pravo na objavljivanje ispravka informacije ima fizi~ka ili pravna osoba ~ije je dostojanstvo, ugled i ~ast, neko drugo pravo ili interes povrije|eno neto~nom ili nepotpunom informacijom, a ako su ta prava ili interesi povrije|eni uvredljivom informacijom fizi~ka ili pravna osoba ima pravo odgovora na objavljenu uvredljivu informaciju. (3) Ako je osoba na koju se odnosi informacija umrla, pravo na objavljivanje ispravka i pravo odgovora imaju njezina djeca, posvojenik, bra~ni drug, roditelji, bra}a i sestre, ili pravna osoba ako se informacija odnosi na djelatnost pokojnika u svezi s tom pravnom osobom. ^uvanje tonskih i videozapisa ^lanak 31. Radijske i televizijske postaje du`ne su ~uvati tonske i videozapise sukladno odredbama posebnoga zakona. Obveza podnositelja ispravka ^lanak 32. Podnositelj ispravka du`an je u ispravku navesti podatke o informaciji na koju se ispravak odnosi.
Medijski zakoni 383

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

Kad glavni urednik nije du`an objaviti ispravak
Medijski zakoni 384

^lanak 33. Glavni urednik nije du`an objaviti ispravak informacije: 1) ako je informacija istinita, 2) ako podnositelj ispravka nije naveo, a nije o~ito na koju se informaciju ispravak odnosi, 3) ako ispravak nije potpisala ovla{tena osoba, 4) ako je ispravak podnesen nakon trideset dana od dana objavljivanja informacije na koju se ispravak odnosi, 5) ako je druga ovla{tena osoba ranije podnijela ispravak istoga sadr`aja na istu informaciju, koji nije objavljen, a spor pred sudom radi objavljivanja toga ispravka nije dovr{en, 6) ako je objavljen ispravak istoga sadr`aja na istu informaciju koji je podnijela druga ovla{tena osoba, 7) ako bi objavljivanje ispravka prouzro~ilo odgovornost nakladnika za {tetu, 8) ako je ispravak dulji od informacije na koju se odnosi, a podnositelj ispravka nije pristao da se skrati u roku od 3 dana od dana kada je glavni urednik predlo`io skra}ivanje, 9) ako postoji koja od pretpostavki za oslobo|enje nakladnika od odgovornosti za naknadu {tete iz ~lanka 22. ovoga Zakona. Na~in i rokovi objavljivanja ispravka ^lanak 34. (1) Ako ne postoji razlog da se odbije objavljivanje, ispravak se mora objaviti bez izmjena i dopuna u prvome sljede}em broju novina ili drugoga povremenog izdanja, na istome mjestu, istom veli~inom slova naslova i teksta kojima je objavljena informacija na koju se ispravak odnosi, odnosno u prvoj sljede}oj emisiji radija ili televizije koja odgovara mjestu, vremenu i na~inu objavljivanja informacije. (2) Ispravak se mo`e objaviti u izmijenjenom obliku samo ako na to pristane podnositelj ispravka. (3) Nije dopu{teno istodobno objaviti komentar ispravka. Tu`ba radi objavljivanja ispravka ^lanak 35. (1) Ako glavni urednik odbije objaviti ispravak ili ga ne objavi na na~in i u roku iz ~lanka 34. ovoga Zakona, podnositelj ispravka ima pravo podnijeti tu`bu protiv glavnoga urednika radi objavljivanja ispravka. (2) Tu`ba iz stavka 1. ovoga ~lanka podnosi se op}inskom sudu na podru~ju kojega je sjedi{te, odnosno prebivali{te nakladnika ili sjedi{te, odnosno prebivali{te ili boravi{te tu`itelja.

E

T

I

K

A

(3)Uparnici povodom tu`be iz stavka 1.ovoga ~lanka sudi sudac pojedinac. (4) Uz tu`bu se prila`e prijepis objavljene informacije i ispravak. (5) Tu`ba se podnosi u roku od trideset dana od isteka roka za objavljivanje ispravka.

Medijski zakoni

Sudski postupak zbog objavljivanja ispravka ^lanak 36. (1) U sporovima zbog objavljivanja ispravka informacije prvo ro~i{te za glavnu raspravu mora se odr`ati u roku od petnaest dana od dana kad je tu`ba primljena u sudu. (2) U sporovima zbog objavljivanja ispravka informacije ne}e se odre|ivati pripremno ro~i{te, niti }e se od tu`enika tra`iti da podnese odgovor na tu`bu. (3) Ako tu`itelj ne opravda izostanak s prvoga ro~i{ta, smatrat }e se da je tu`bu povukao, o ~emu tu`itelj mora biti upozoren u pozivu na ro~i{te za glavnu raspravu. (4) U sporovima zbog objavljivanja ispravka informacije sud }e odbiti tu`beni zahtjev ako utvrdi da postoje razlozi iz ~lanka 33. ovoga Zakona ili da je glavni urednik ispunio svoju obvezu time {to je objavio ispravak u smislu ~lanka 34. ovoga Zakona. (5) Ako prihvati tu`beni zahtjev, sud }e presudom narediti tu`eniku da ispravak informacije objavi u roku i na na~in utvr|en ~lankom 34. ovoga Zakona. (6) Sud je du`an javno objaviti presudu odmah po zaklju~enju glavne rasprave. (7) Presudu }e sud dostaviti strankama u roku od tri dana od dana dono{enja presude. (8) Ako se osim postupka po tu`bi radi objavljivanja ispravka informacije vodi kazneni postupak zbog kaznenoga djela u~injenoga informacijom na koju se ispravak odnosi, sud pred kojim se vodi postupak po tu`bi radi objavljivanja ispravka informacije ne}e prekidati taj postupak. @alba protiv presude ^lanak 37. (1) Protiv presude op}inskoga suda mo`e se podnijeti `alba `upanijskom sudu u roku od tri dana od dana dostavljanja presude. (2) @alba se ne dostavlja suprotnoj strani na odgovor. (3) Op}inski sud dostavit }e `albu `upanijskom sudu u roku od dva dana od dana primitka `albe u sudu. (4) @upanijski sud du`an je odlu~iti o `albi u roku od tri dana od dana primitka `albe. (5) Pravomo}nu presudu kojom se nala`e objavljivanje ispravka informacije, op}inski sud }e odmah dostaviti glavnom uredniku.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

385

Revizija
Medijski zakoni 386

^lanak 38. Protiv pravomo}ne presude donesene u drugome stupnju dopu{tena je revizija. Obveza novoga glavnoga urednika ^lanak 39. (1) Ako se nakon podno{enja tu`be radi objavljivanja ispravka informacije promijeni glavni urednik, tu`itelj mo`e do zaklju~enja glavne rasprave tu`bu preina~iti i umjesto prvotnoga tu`enika tu`iti novoga glavnog urednika. Za tu preinaku nije potreban pristanak prvotno tu`enoga glavnog urednika niti novoga glavnog urednika, koji mora stupiti u parnicu na njegovo mjesto i parnicu primiti u onom stanju u kojem je ona kad on u nju stupa. (2) Ako se nakon zaklju~enja glavne rasprave promijeni glavni urednik, obveza objavljivanja ispravka utvr|ena u presudi prelazi na novoga glavnog urednika. ^lanak 40. Odredbe ovoga Zakona koje se odnose na ispravak informacije odgovaraju}e se primjenjuju i na pravo odgovora na uvredljivu informaciju. VII. Kaznene odredbe ^lanak 41. (1) Nov~anom kaznom od 10.000,00 do 40.000,00 kuna kaznit }e se za prekr{aj: 1. ovla{tena osoba u tijelu javne vlasti koja novinaru uskrati informaciju iz djelokruga toga tijela (~lanak 5. stavak 2.), 2. glavni urednik ako uredni~kom obradom teksta, a poglavito naslovom bitno promijeni sadr`aj ili smisao informacije objavljene u javnome glasilu (~lanak 14. stavak 3.), 3. nakladnik koji promi~e tiskovinu s naslovnicom pornografskoga sadr`aja, te fizi~ka ili pravna osoba koja javno izlo`i tiskovinu s naslovnicom pornografskoga sadr`aja (~lanak 17. stavak 1.), 4. nakladnik koji prije po~etka izdavanja novina ili drugoga javnog glasila ne prijavi te novine ili drugo javno glasilo dr`avnome tijelu koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja (~lanak 18.), 5. novinski nakladnik, odnosno nakladnik druge tiskovine, koji na svakome primjerku novina ili druge tiskovine ne otisne impresum (~lanak 20.), 6. nakladnik koji u prvome sljede}em broju novina ili drugoga povremenog izdanja, odnosno u prvoj sljede}oj emisiji radija ili televizije

E

T

I

K

A

ne objavi bez komentara cijelu pravomo}nu presudu kojom je osu|en na naknadu {tete (~lanak 28.), 7. nakladnik koji na zahtjev tijela javne vlasti ne objavi bez naknade priop}enje o izvanrednim okolnostima (~lanak 29.), 8. odgovorna osoba u radijskoj ili televizijskoj postaji koja ne sa~uva tonski ili videozapis u roku propisanom posebnim zakonom (~lanak 31.), 9. glavni urednik koji na temelju pravomo}ne presude ne objavi ispravak informacije (~lanak 36. stavak 5. i ~lanak 37. stavak 5.), (2) Za prekr{aj iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se nov~anom kaznom od 3.000,00 do 8.000,00 kuna odgovorna osoba u pravnoj osobi.

Medijski zakoni

^lanak 42. (1) Nov~anom kaznom od 8.000,00 do 30.000,00 kuna kaznit }e se za prekr{aj: 1. nakladnik koji uz informaciju prenesenu iz drugih doma}ih i inozemnih javnih glasila ne nazna~i izvor (~lanak 16.), 2. novinski nakladnik koji dr`avnome tijelu koje obavlja upravne poslove iz podru~ja javnoga priop}avanja ne prijavi promjenu podataka navedenih u prijavi novina ili drugoga javnog glasila u roku od osam dana od dana nastanka promjene (~lanak 18. stavak 7.). (2) Za prekr{aj iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se nov~anom kaznom od 2.000,00 do 6.000,00 kuna odgovorna osoba u pravnoj osobi. ^lanak 43. (1) Pravna osoba koja ni nakon 15 dana od dana primitka upozorenja iz ~lanka 19. stavka 2. ovoga Zakona, nadle`nom dr`avnom tijelu ne dostavi podatke iz stavka 1. istoga ~lanka kaznit }e se nov~anom kaznom od 80.000,00 do 300.000,00 kuna. (2) Protiv odgovorne osobe u pravnoj osobi iz stavka 1. ovoga ~lanka pokrenut }e se postupak za utvr|ivanje odgovornosti za kazneno djelo utvr|eno ~lankom 336. Kaznenog zakona. (3) Protiv odgovorne osobe u pravnoj osobi koja u svezi sa ~lankom 19. ovoga Zakona nadle`nom dr`avnom tijelu dostavi neistinite podatke pokrenut }e se postupak za utvr|ivanje odgovornosti za kazneno djelo utvr|eno ~lankom 312. Kaznenog zakona. VIII. Prijelazne i zaklju~ne odredbe Supsidijarna primjena ovoga Zakona na odre|ena javna glasila ^lanak 44. Odredbe ovoga Zakona odnose se i na radio, televiziju i programe stranih novinskih agencija ako posebnim zakonom za ova javna glasila nije druk~ije propisano.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

387

Upis inozemnih predstavni{tava
Medijski zakoni

^lanak 45. Ministarstvo vanjskih poslova vodi upisnik i obavlja sve poslove u svezi s upisom, odnosno brisanjem upisa inozemnih dopisni{tava, stalnih inozemnih dopisnika i stalnih slu`benika inozemnih dopisni{tava, propisanih posebnim zakonom. Primjena ovoga Zakona u parnicama koje su u tijeku ^lanak 46. Odredbe ovoga Zakona o odgovornosti nakladnika za {tetu i o objavljivanju ispravka informacije primjenjuju se i na slu~ajeve u kojima do dana stupanja na snagu Zakona o javnom priop}avanju (”Narodne novine“, br. 83/96.) nije donesena pravomo}na presuda. ———————————————————————————— Odbor za zakonodavstvo Hrvatskog sabora
Na temelju ~lanka 59. Poslovnika Hrvatskoga sabora, Odbor za zakonodavstvo Hrvatskoga sabora na 110. sjednici 9. travnja 2003., utvrdio je pro~i{}eni tekst Zakona o javnom priop}avanju. Pro~i{}eni tekst Zakona o javnom priop}avanju obuhva}a Zakon o javnom priop}avanju (”Narodne novine“, br. 83/96.) te njegove izmjene i dopune objavljene u ”Narodnim novinama“, br. 105/97., 143/98., 20/00. i 96/01. u kojima je nazna~eno vrijeme njihova stupanja na snagu. Klasa: 008-02/01-01/01 Zagreb, 9. travnja 2003. Predsjednik Odbora za zakonodavstvo Hrvatskoga sabora Josip Leko, dipl. iur., v. r.

Federacija Bosne i Hercegovine Zakon o za{titi od klevete
^lan 1: Cilj zakona ^lan 2: Principi koji se ostvaruju zakonom ^lan 3: Tuma~enje ^lan 4: Zna~enje naziva koji se koriste u zakonu ^lan 5: Okvir djelovanja zakona ^lan 6: Odgovornost za klevetu ^lan 7: Izuzeci od odgovornosti
388

E

T

I

K

A

^lan 8: Obaveza ubla`avanja {tete ^lan 9: Za{tita povjerljivih izvora ^lan 10: Obe{te}enje ^lan 11: Mirenje stranaka ^lan 12: Rokovi zastarjelosti ^lan 13: Nadle`ni sud ^lan 14: Efikasnost sudske za{tite ^lan 15: Odnos ovog zakona prema drugim zakonima ^lan 16: Prelazne odredbe ^lan 17: Stupanje na snagu

Medijski zakoni

Cilj zakona ^lan 1
Ovim zakonom ure|uje se gra|anska odgovornost za {tetu nanesenu ugledu fizi~kog ili pravnog lica izno{enjem ili prono{enjem izra`avanja neistinitih ~injenica identifikovanjem tog pravnog ili fizi~kog lica tre}em licu.

Principi koji se ostvaruju zakonom ^lan 2 Ure|ivanjem gra|anske odgovornosti iz ~lana 1. ovog zakona `eli se posti}i da: a) pravo na slobodu izra`avanja, zajam~eno Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (”Slu`beni glasnik BiH“, broj 6/99) predstavlja jedan od bitnih osnova demokratskog dru{tva, posebno kada se radi o pitanjima od politi~kog i javnog interesa; b) pravo na slobodu izra`avanja {titi sadr`aj izra`avanja, kao i na~in na koji je iznesen i ne primjenjuje se samo na izra`avanja koja se smatraju pohvalnim ili neuvredljivim, nego i na izra`avanja koja mogu uvrijediti, ogor~iti ili uznemiriti; c) sredstva javnog informiranja imaju zna~ajnu ulogu u demokratskom procesu kao javni promatra~i i prenosioci informacija javnosti. Tuma~enje ^lan 3
Ovaj Zakon se tuma~i na takav na~in da se primjenom njegovih odredbi u najve}oj mjeri obezbje|uje princip slobode izra`avanja.

Zna~enje naziva koji se koriste u zakonu ^lan 4
Nazivi koji se koriste u ovom zakonu imaju slijede}a zna~enja: a) izra`avanje – svaka izjava, a naro~ito svaki usmeni, pismeni, audio, vizuelni ili elektronski materijal bez obzira na sadr`aj, oblik ili na~in izno{enja ili prono{enja;

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

389

b) javni organ – organ odnosno pravno lice u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacija) i to: – organ zakonodavne vlasti, – organ izvr{ne vlasti, – organ sudske vlasti, – organ uprave, – pravno lice sa javnim ovla{tenjima koje je osnovano u skladu sa zakonom, – pravno lice koje je u vlasni{tvu ili pod kontrolom Federacije, kantona, op}ine ili grada ili nad ~ijim radom javni organ vr{i nadzor. c) javni slu`benik – svako lice koje je zaposleno u javnom organu; d) kleveta – radnja nano{enja {tete ugledu fizi~kog ili pravnog lica izno{enjem ili prono{enjem izra`avanja neistinitih ~injenica identifikovanjem tog fizi~kog ili pravnog lica tre}em licu.

Medijski zakoni

Okvir djelovanja zakona ^lan 5
(1) Ovaj zakon primjenjuje se na zahtjeve za naknadu {tete zbog klevete, bez obzira kako je zahtjev ozna~en. (2) Javnom organu nije dozvoljeno da podnese zahtjev za naknadu {tete zbog klevete. (3) Javni slu`benik mo`e privatno i isklju~ivo u li~nom svojstvu podnijeti zahtjev za naknadu {tete zbog klevete.

Odgovornost za klevetu ^lan 6
(1) Svako lice koje prouzrokuje {tetu ugledu fizi~kog ili pravnog lica izno{enjem ili prono{enjem izra`avanja neistinite ~injenice, identificiraju}i to pravno odnosno fizi~ko lice tre}em licu, odgovorno je za klevetu (2) Za klevetu izenesenu u sredstvima javnog informiranja odgovorni su autor, odgovorni urednik, izdava~, kao i lice koje je na drugi na~in vr{ilo nadzor nad sadr`ajem tog izra`avanja. (3) Lice iz stavova 1. i 2. ovog ~lana (u daljem tekstu: {tetnik) odgovorno je za {tetu ako je namjerno ili iz nepa`nje iznijelo ili pronijelo izra`avanje neistinite ~injenice. (4) Kada se izra`avanje neistinite ~injenice odnosi na pitanja od politi~kog ili javnog interesa, {tetnik je odgovoran za {tetu izazvanu izno{enjem ili prono{enjem tog izra`avanja ako je znao da je izra`avanje neistinito ili je nepa`njom zanemario neistinitost izra`avanja. (5) Standard odgovornosti iz stava 4. ovog ~lana primjenjuje se i ako je o{te}eni javni slu`benik ili je bio javni slu`benik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako, prema op}em shvatanju javnosti, vr{i zna~ajan uticaj na pitanja od politi~kog ili javnog interesa. (6) Kada se izra`avanje neistinite ~injenice odnosi na umrlo lice, nasljednik prvog reda tog lica mo`e podnijeti zahtjev, u smislu ovog zakona, pod uslovom da je takvo izra`avanje nanijelo {tetu ugledu nasljednika.

390

E

T

I

K

A

Izuzeci od odgovornosti ^lan 7
(1) Ne postoji odgovornost za klevetu: a) ako je izra`avanjem izneseno mi{ljenje ili ako je to izra`avanje u su{tini istinito, a neta~no samo u nebitnim elementima; b) ako je {tetnik po zakonu obavezan da iznosi ili pronosi izra`avanje ili je iznosio odnosno pronosio izra`avanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka; (c) ako je izno{enje odnosno prono{enje izra`avanja bilo razumno. (2) Prilikom dono{enja odluke iz razloga predvi|enih u ta~ki c) stava 1. ovog ~lana sud uzima u obzir sve okolnosti slu~aja, a naro~ito: – na~in, oblik i vrijeme izno{enja ili prono{enja izra`avanja, – prirodu i stepen prouzrokovane {tete, – dobronamjernost i pridr`avanje {tetnika op}e prihva}enih profesionalnih standarda, – pristanak o{te}enog, – vjerovatnost nastanka {tete i u slu~aju da izra`avanje nije izneseno ili proneseno, – ~injenicu da li izra`avanje predstavlja objektivnu i ta~nu informaciju o izra`avanju drugih lica, – te da li se odnosi na pitanja iz privatnog `ivota o{te}enog ili na pitanja od politi~kog ili javnog zna~aja.
Medijski zakoni

Obaveza ubla`avanja {tete ^lan 8
O{te}eni je du`an da poduzme sve potrebne mjere da ubla`i {tetu uzrokovanu izra`avanjem neistinite ~injenice, a naro~ito da {tetniku podnese zahtjev za ispravku tog izra`avanja.

Za{tita povjerljivih izvora ^lan 9
(1) Novinar i drugo fizi~ko lice koje je redovno ili profesionalno uklju~eno u novinarsku djelatnost tra`enja, primanja ili saop}avanja informacija javnosti, koje je dobilo informaciju iz povjerljivog izvora ima pravo da ne otkrije identitet tog izvora. Ovo pravo uklju~uje i pravo da ne otkrije bilo koji dokument ili ~injenicu koji bi mogli razotkriti identitet izvora, a naro~ito usmeni, pismeni, audio, vizuelni ili elektronski materijal. Pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora nije ni pod kakvim okolnostima ograni~eno u postupku koji se vodi u smislu ovog zakona. (2) Pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora ima i svako drugo fizi~ko lice koje u~estvuje u postupku u smislu ovog zakona, a koje kao rezultat svog profesionalnog odnosa sa novinarom ili drugim licem u smislu stava 1. ovog ~lana, sazna identitet povjerljivog izvora informacija.

Obe{te}enje ^lan 10 (1) Obe{te}enje treba da bude u srazmjeri sa nanesenom {tetom ugledu o{te}enog i odre|uje se isklju~ivo radi naknade {tete. Prilikom odre|ivanja

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

391

obe{te}enja sud je du`an da cijeni sve okolnosti slu~aja, a naro~ito sve mjere koje je poduzeo {tetnik radi ubla`avanja {tete, kao {to su: – objavljivanje ispravke i opozivanje izra`avanja neistinite ~injenice ili izvinjenje; – ~injenicu da je {tetnik stekao nov~anu korist izno{enjem ili prono{enjem tog izra`avanja, kao i – ~injenicu da li bi iznos dodjeljene {tete mogao dovesti do velikih materijalnih pote{ko}a ili ste~aja {tetnika. (2) Sudska mjera o zabrani ili ograni~avanju izno{enja ili prono{enja izra`avanja neistinite ~injenice nije dozvoljena prije objavljivanja tog izra`avanja. (3) Privremena sudska mjera o zabrani prono{enja ili daljnjeg prono{enja izra`avanja neistinite ~injenice mo`e se odrediti samo ako o{te}eni sa najve}om sigurno{}u mo`e u~initi vjerovatnim da je to izra`avanje prouzrokovalo {tetu njegovom ugledu i da }e o{te}eni trpjeti nepopravljivu {tetu kao rezultat prono{enje ili daljnjeg prono{enja tog izra`avanja. Stalna sudska mjera o zabrani prono{enja ili daljnjeg prono{enja izra`avanja neistinite ~injenice mo`e se odnositi samo na odre|eno izra`avanje za koje je utvr|eno da je klevetni~ko i na odre|eno lice za koje je utvr|eno da je odgovorno za izno{enje ili prono{enje tog izra`avanja.

Medijski zakoni 392

Mirenje stranaka ^lan 11 ^im sud procjeni da su se stekli uvjeti, ispitat }e mogu}nost mirenja stranaka. Rokovi zastarjelosti ^lan 12 (1) Rok za podno{enje zahtjeva za naknadu {tete u smislu ovog zakona iznosi tri (3) mjeseca od dana kada o{te}eni sazna ili je trebao saznati za izra`avanje neistinite ~injenice i za identitet {tetnika i taj se rok ni u kom slu~aju ne mo`e produ`iti nakon isteka jedne (1) godine od dana kada je to izra`avanje izneseno tre}em licu. (2) Ako o{te}eni umre nakon po~etka ali prije okon~anja postupka, njegov nasljednik prvog reda mo`e nastaviti postupak u ime umrlog ako podnese zahtjev sudu u roku od tri (3) mjeseca od dana smrti o{te}enog i izjavi da `eli nastaviti postupak. Nadle`ni sud ^lan 13 Za zahtjev za naknadu {tete zbog klevete iznesene u sredstvima javnog informiranja nadle`an je kantonalni sud.

E

T

I

K

A

Efikasnost sudske za{tite ^lan 14 (1) Postupak po tu`bama za naknadu {tete zbog klevete iznesene u sredstvima javnog informiranja smatra se hitnim. (2) Sud je du`an postupiti po tu`bi za naknadu {tete zbog klevete iznesene u sredstvima javnog informiranja u roku od trideset (30) dana od dana prijema tu`be u nadle`ni sud. Odnos ovog zakona prema drugim zakonima ^lan 15 U odnosu na pitanja koja nisu ure|ena ovim zakonom, primjenjuju se odgovaraju}e odredbe zakona kojim su ure|eni obligacioni odnosi, Zakona o parni~nom postupku (”Slu`bene novine Federacije BiH“, broj 42/98 i 3/99) i zakona kojim je ure|en izvr{ni postupak u Federaciji Bosne i Hercegovine. Prijelazne odredbe ^lan 16 (1) Obustavljaju se svi krivi~ni postupci zapo~eti prema Glavi XX, Krivi~na djela protiv ~asti i ugleda (~lanovi od 213. do 220.) Krivi~nog zakona Federacije Bosne i Hercegovine do dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Danom stupanja na snagu ovog zakona obustavlja se izvr{enje krivi~nih sankcija koje su izre~ene pravosna`nom presudom za krivi~na djela iz gore pomenutih ~lanova Krivi~nog zakona Federacije Bosne i Hercegovine. (3) O{te}eni ima pravo da u roku od tri (3) mjeseca od dana obustavljanja krivi~nog postupka iz stava 1. ovog ~lana, odnosno od dana obustavljanja izvr{enja krivi~nih sankcija iz stava 2. ovog ~lana podnese zahtjev za naknadu {tete u smislu ovog zakona, ako taj zahtjev ispunjava uvjete propisane ovim zakonom. (4) Parni~ni postupak koji se odnosi na pitanja ure|ena ovim zakonom, koji je pokrenut i nije pravosna`no okon~an do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavit }e se u skladu sa zakonom koji je bio na snazi u vrijeme pokretanja postupka, ako to nije na {tetu tu`enog. Stupanje na snagu ^lan 17 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ”Slu`benim novinama Federacije BiH“.
Medijski zakoni 393

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

394

E

T

I

K

A

Pogovor

Kako smo radili
”Na{i standardi /.../ nosi}e u sebi op{teljudsko sau~e{}e i uvek }e imati u vidu najuzvi{enije du`nosti koje imamo kao ~lanovi dru{tva. U svakoj prilici u na{em profesionalnom `ivotu, u svakom izazovu pred kojim se na|emo, na{a glavna misao bi}e da odgovorimo na taj izazov i ispunimo svoju du`nost tako da, kada je zadatak zavr{en, znamo da smo se trudili da podignemo nivo ljudskih ideala i postignu}a stepen vi{e od onoga na kome je bio.“ Iz eti~kog kodeksa Udru`enja fotonovinara SAD Ova knjiga mogla je da izgleda i sasvim druga~ije. Njena tema – moral jedne tako va`ne profesije kao {to je novinarstvo – {iroka je koliko i more gra|e koje nam se otvorilo kada smo po~eli da radimo. Imaju}i na umu svrhu knjige – da na jednom mestu, prvi put na srpskom jeziku, saberemo pravila pona{anja u novinarstvu iz raznih zemalja i u~inimo ih dostupnim profesionalcima u tom poslu – a tu ubrajam i zahtevne, razma`ene i iskusne ~itaoce – nastojali smo da izaberemo tekstove koji ta pravila sme{taju u {iri kontekst komunikacija i ljudskih prava i, istovremeno, one koji }e dati sasvim konkretna uputstva za postupanje u svakodnevnim prilikama. Svesni smo da neki od tekstova u ovoj knjizi nisu preterano zabavno {tivo, ali zabavnost i nije bila na{ glavni kriterijum. ^italac }e lako prepoznati sa koliko je iskrenosti i posve}enosti pisan koji tekst. No, ~inilo nam se va`nim da ovim izborom poka`emo da gotovo da nema zemlje na ovom svetu gde novinari nisu barem poku{ali da propi{u neka pravila profesionalnog pona{anja. Stil i iskrenost dolaze kasnije, upornim ve`banjem. Ima i tekstova koji odi{u `eljom svojih autora da se profesija obavlja sa sve{}u o dru{tvenoj bitnosti i odgovornosti, ~asno, d`entlmenski, u formi koja poma`e da se disciplinuje sadr`aj. ^inilo nam se o~iglednim da knjigu treba otvoriti sa devet novinarskih zapovesti, ”Deklaracijom o principima postupanja novinara“ Me|unarodnog udru`enja novinara (International Federation of Journalists, IFJ). Ovo

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

395

Pogovor 396

esnafsko vjeruju danas potpisuje 114 zemalja ~lanica, me|u kojima i Srbija i Crna Gora, a ve}ina nacionalnih novinarskih kodeksa polazi od tog teksta. U isto poglavlje u{lo je jo{ ~etiri dokumenta koji pokrivaju velike kulturalne i geografske celine: Minhenska deklaracija, prete~a dana{njeg kodeksa Saveta Evrope, Islamska povelja o masovnim medijima, jedan afri~ki kodeks i jedan latinoameri~ki kodeks. U poglavlje ”Srbija i Crna Gora“ uvrstili smo sve {to nam se nudilo, odnosno sva tri postoje}a teksta koja se ti~u i {tampanih medija: kodeks Nezavisnog udru`enja novinara Srbija (NUNS), Udru`enja novinara Srbije (UNS) i Kodeks novinara Crne Gore. Na trenutak smo se dvoumili da li da uvrstimo i Eti~ki kodeks elektronskih medija, s obzirom na to da su {tampani mediji na{e glavno polje zanimanja. Odlu~ili smo da odstupimo od formalnih kriterijuma. Ovaj uzoran tekst, prvi te vrste u Jugoslaviji, nastao je u na inicijativu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Radija B92, medijskih institucija koje imaju va`nu ulogu u istoriji jugoslovenskog novinarstva. U ovoj knjizi prvi put na jednom mestu na{li su se svi kodeksi novinarskih organizacija dr`ava ~lanica Evropske unije u najnovijem sastavu. Hronologija tih tekstova – od 1918, kada je napisan i danas va`e}i francuski kodeks, preko britanskog i irskog, iz 1936, pa do sasvim skora{njih, kakav je slovena~ki, od pre nepune dve godine – govori i politi~koj i dru{tvenoj istoriji i sazrevanju tih dru{tava. Drugim re~ima, {to starija demokratija, to stariji kodeks novinarske profesije. I bolji stil. I vi{e te iskrenosti. Neka dokumenta koja se nalaze u ovom poglavlju, poput nema~kog kodeksa, prevo|ena su i objavljivana kod nas i ranije. Potrudili smo se da potra`imo nove, dopunjene verzije. U nekim evropskim kodeksima pominju se tela samoregulative koja kod nas jo{ ne postoje i detaljno opisuju postupci dono{enja odluka pred takvim telima. Izbor drugih evropskih i vanevropskih zemalja posledica je na{e `elje da budu zastupljene one sa dugom tradicijom {tampe, bez obzira na kontinent i politi~ku tradiciju. S druge strane, ~inilo nam se va`nim i da poka`emo {ta se na planu kodifikovanja profesije radi u nama na mnogo na~ina bliskim balkanskim zemljama. Tako su se ovde na{le Albanija i Indija, Al`ir i Bosna, Brazil i Rumunija, Hrvatska i Izrael, Makedonija i ^ile, Egipat i Australija. Prire|uju}i ovo poglavlje, osetili smo snagu gravitacionog polja angloameri~kog novinarstva, kao i prilikom izbora kodeksa pojedina~nih redakcija. Otud dominacija ameri~kih tekstova. Re{ili smo da se toj snazi ne

E

T

I

K

A

opiremo, iz jednostavnog razloga {to je re~ o odli~nom i danas najmo}nijem novinarstvu, od kojeg svi u~imo, i kao pisci, i kao ~itaoci. Iako nije re~ o {tampanom mediju, ovde se nalazi i kodeks Ameri~kog javnog radija ”NPR“, koji nas je privukao dobrim spojem op{tosti i detaljnosti. Iz sli~nih razloga objavili smo i ve}i deo najnovijeg teksta Eti~ko novinarstvo ”Njujork tajmsa“, iz maja ove godine. Pravila i praksa pariskog ”Monda“ i statut i kodeks AFP jedini su ali dostojni predstavnici kontinentalnog evropskog novinarstva. Povodom kodeksa ”Njujork tajmsa“, jedna napomena. Nakon skandala u jesen pro{le godine, kada se otkrilo da je jedan od novinara mesecima objavljivao tekstove zasnovane na izmi{ljotinama i tu|em materijalu, {to je i njega i dvojicu starijih urednika ko{talo karijere, ova redakcija je imenovala svog prvog ”urednika za standarde“ (eng. standards editor) i sastavila nov, veoma detaljan eti~ki kodeks, ovaj koji objavljujemo. ^italac }e primetiti koliko ~esto se u tekstu kodeksa novinaru savetuje da se u spornim situacijama obrati tom uredniku. Namera poglavlja sa dokumentima Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija koji se ti~u medija o~igledna je: da skrene pa`nju na{im profesionalcima na teme kojima se bave Evropa i svet, i standarde i preporuke evropske i svetske novinarske zajednice i najva`nijih tela, ne bismo li ih i mi ovde presadili i negovali. Koliko nam je poznato, neki od dokumenata kao, na primer, Rezolucija o pravu na privatnost ili Rezolucija o novinarskoj etici, prvi put su prevedena i objavljena upravo u ovoj knjizi. Poslednje poglavlje ~ine medijski zakoni Srbije i Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Po{li smo od pretpostavke da je korisno da se na jednom mestu na|u zakoni pod ~iji udar mogu do}i novinari koji se kre}u u obnovljenom-nekada-zajedni~kom tzv. medijskom prostoru. [to se izvora dokumenata ti~e, Internet se pokazao dragocenim. Ve}ina kodeksa skupljena je na nekoliko mesta, i u velikom broju slu~ajeva bilo je dovoljno na nekom od pretra`iva~a ukucati temu koju tra`imo. Sajtovi ijnet.org, al-bab.com, asne.org, presswise.com, poynter. org bili su nam od velike koristi. Ve}ina tekstova prevedena je sa engleskog, a kad god je to bilo mogu}e, i sa originalnog jezika i tada je to i nazna~eno pored imena prevodioca. Tako|e, kad god smo mogli, nedovoljno dobre prevode na engleski upore|ivali smo sa izvornikom. Da bismo izbegli ponavljanja, samo kod tekstova koji nisu sa pomenutih sajtova naveden je drugi izvor.

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

397

Pogovor

Odlu~ili smo da iz prevoda na srpski izbacimo `enski oblik imenice novinar, kao i `enski oblik prisvojne zamenice ili prisvojnog prideva tre}eg lica kada se govori o `enama u novinarskoj profesiji, i to iz dva razloga: ra~unamo da na{i ~itaoci pod re~ju novinar ve} sasvim spontano podrazumevaju i `ene (ako gre{imo, molimo ih da od sad po~nu da spontano podrazumevaju), i drugi, da bismo izbegli bezgrani~na ponavljanja oba oblika za rod, koji su u nekim slu~ajevima, zbog na{ih pade`a, re~enicu pretvarali u aljkav niz politi~ki korektnih a rogobatnih poruka. Pravopisna neujedna~enost posledica je odluke da ne interveni{emo u tekstovima zakona, posebno onih iz Hrvatske i BiH, i u dokumentima Saveta Evrope preuzetim iz drugih publikacija, budu}i da je re~ o zvani~nim verzijama. I, da ponovimo: ova knjiga mogla je i sasvim druga~ije da izgleda. Nedostaju, recimo, va`ne zemlje – va`ne po veli~ini i snazi {tampe – kao {to su Meksiko, Kina, Rusija ili Nigerija – koje }e mo`da u}i u neko od narednih izdanja. Van knjige ostale su i mnoge bitne preporuke Saveta Evrope. Ovo je tek prva ruka. ^italac }e u nekim tekstovima na}i bizarna uputstva – na primer, novine ne}e dopustiti da njihovi stupci budu zloupotrebljeni za objavljivanje sadr`aja kojima se podsti~u ili veli~aju dru{tvena zla poput Sati Prathe, obi~aja spaljivanja `ene zajedno sa mrtvim mu`em ili raskala{nih proslava (indijski kodeks) ili da treba da podr`avaju radni~ke pokrete i sindikalnu borbu u svojim zemljama (Latinoameri~ka federacija novinara) ili se bore protiv cionizma (Islamska povelja). Raznorodni i na izgled nespojivi, iza{li iz raznih politi~kih, socijalnih i kulturalnih i ostalih prilika, geografski udaljeni, ~ini nam se da ovi kodeksi skupljeni na jednom mestu donose dobru vest: svet jeste povezan vrednostima jedne profesije, novinarske, u sistem u kome je pristojna komunikacija mogu}a. Dr`imo da to nije malo. Ana Davi~o U Beogradu, avgusta 2004. godine

Pogovor 398

E

T

I

K

A

Indeks pojmova
Indeks pojmova
agencija novinska 65; 149; 161; 169; 180; 213; 296; 299; 325; 348; 374; 378-379; 382-383; 387 PR (vidi i odnosi sa javno{}u) 23 vladina 167; 218-219 akcije, hartije od vrednosti, deonice 66; 112; 178; 181; 193; 206-208 anoniman izvor (vidi i poverljiv izvor) 95; 118; 122; 151; 172; 217-218 arhiva (vidi i dokumentacija) 32; 34; 40; 79; 102; 107; 173; 307; 349; 351; 356 automobil 47; 193; 197; 208; 211

A

105; 112; 115; 120; 124; 126; 147; 152; 235; 241-242; 249; 251; 253-254; 256; 260-262; 264-265; 272; 275-276; 278; 282-284;287; 319; 326;328-329; 351-352 dizajn 211 dizajner 188; 200 dokumentacija (vidi i arhiva) 34; 182 donator, donacija 26; 38; 174; 199

E

edukacija 44; 54; 199; 286 elektronska po{ta (e-mail) 112; 122; 189-191; 201; 220; 307 epidemija 37; 141

B

background 222 berza 178; 208 bezbednost nacionalna 43; 45; 62; 271-273; 275 javna 47; 50; 64; 67-68; 110; 225; 271; 274; 303; 322; 331; 368 bolest 29; 36-37; 85; 88; 103; 105; 112; 120; 129; 133-134; 147; 152; 319; 331 bolnica 68; 85; 104; 111; 114 brak, bra~ni par (vidi i supru`nici) 62; 138; 162; 188; 205 broker 181; 193

F

falsifikat (krivotvorenje) 13; 21; 29; 50; 60; 62; 80; 100; 102; 108; 113; 120; 151; 156 farmaceutska istra`ivanja 37; 88 fotografija 29; 32; 36; 39; 47; 50-51; 56; 5859; 62; 64; 67-68; 70; 73; 80; 84-85; 9395; 98; 101; 103; 105-109; 111-115; 117; 121; 129; 131; 133; 138; 146-147; 152; 156, 159; 161; 163; 166; 171; 179; 187; 189; 197; 200-201; 210-211; 238; 249; 271; 298; 308; 320; 330; 334; 374; 378; 381 fotomonta`a 27; 46; 80; 113

C

cenzura 16; 23; 28; 42; 61; 98; 123; 126; 129; 151; 233; 310; 313; 323; 347 citat (vidi i navod) 50; 56; 108; 122; 141; 154; 169; 172; 180; 217; 219-220; 222-223; 371

G

D

govor mr`nje 34; 152; 235; 276-279; 282289; 316; 328-329 gre{ka 53; 63; 65; 77; 82; 90; 92-93; 98; 101; 106; 118; 126; 139; 146; 150; 157-158; 166; 170; 172; 176; 183; 189; 213; 223

datum 217; 223-224; 326; 350; 352; 367; 369; 380 deca, dete, dijete, de~ja prava (vidi i prava deteta) 26; 29; 35; 37; 43; 47; 50; 52; 55; 66; 83; 103; 105; 110-112 114-115; 121-122; 133-134; 138; 152; 155; 159; 170; 197; 199; 227; 235; 254; 319-322; 330; 351; 377 diskriminacija 13; 24; 26; 28; 41-42; 46; 48; 51; 62-64; 72; 78; 85; 87; 93; 98; 103;

H

hendikepirana lica (vidi i lica s posebnim potrebama) 30; 66; 83; 152; 284; 324; 376 honorar 102; 160; 168; 179; 187; 194-195; 215 honorarno 164; 167; 202-203; 215; 296 hu{kanje 16; 120

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

399

identitet 28; 35-36; 38; 41; 43; 51; 55-56; 58-59; 69; 75; 81; 88; 111-112; 121-123; 129; 131; 134; 138-139; 146-148; 154-155; 173; 176; 190; 213; 217-219; 228; 233; 242-243; 250-251; 291-292; 297-298; 306-307; 319; 321; 324; 351; 359; 391-392 ilustracija (vidi fotografija) 27; 32; 39; 50; 62; 80; 84; 106; 151; 155; 159; 187; 211; 282; 334 impresum 197; 200; 208; 326-327; 345; 350; 367; 380; 386 Internet 122; 166; 172-173; 194; 203-204; 325 intervju 32; 37-38; 42-43; 55; 58; 80-81; 86; 105; 108; 115; 118; 121; 133; 138; 152; 159; 166; 170-171; 183; 190; 192; 202; 204; 221; 253; 265; 319-320; 336; 353; 374; 381 invalidi (vidi hendikepirana lica) 103 ispravka 13-14; 24; 28; 30; 33-34; 40; 46; 48; 51; 53; 56; 59; 62-65; 67; 72; 74; 77; 81-82; 89-90; 95; 97-101; 106; 109; 113; 116; 118; 120; 128; 137; 139; 141; 146; 150-151; 155; 157; 160; 164; 172; 176; 180; 182-184; 189; 201; 213; 223; 234; 238; 241-242; 244; 248; 278; 310-311; 318; 332-340; 342; 345-346; 352-354; 356; 368-373; 380; 383-388; 391-392 istra`ivanje (ispitivanje) javnog mnjenja 33; 80; 185; 258-259; 263; 266; 269 izbori 31; 79; 152; 173; 183; 197-198; 205; 227; 263-270; 314; 333

I

K

kampanja 31; 66; 79; 165; 173-174; 178-179; 186; 188; 197-198; 224; 227; 234; 254; 257; 262-266; 268-269; 321 karikatura 138; 374 katastrofa 35-36; 82; 86 kleveta 13-14; 16; 18; 28; 46; 60; 64; 72-73; 78; 109; 116; 120; 127;129; 137; 143; 162; 238; 241; 304; 310; 315-316; 318; 381; 388; 390-393 kolega 13; 29; 31; 60; 71; 74; 76; 96; 100-101; 103; 110; 115-117; 127-128; 152; 159; 164; 183; 189; 196; 199-200; 208; 299; 301 komentar 30; 32; 38; 95; 102; 121; 139; 142-143; 176; 181 konflikt interesa (vidi i sukob interesa) 26; 209 konkurencija 32; 143; 163; 167; 177; 186-187; 192; 202-203; 212; 270 krivi~no delo (vidi pretpostavka nevinosti) krivica 37; 51; 54; 56; 59; 70; 74; 87-88; 95; 97-98; 103; 110; 121; 127; 137; 139; 142; 147; 154; 156; 162; 240; 342

Indeks pojmova

L

la`no predstavljanje 28; 34; 68; 74; 82; 112; 127; 154; 190; 214 lekovi 66; 144; 352

M

J

javna funkcija 25; 30; 36; 85; 95; 124; 160; 179; 193; 198; 226; 234; 237; 314-316; 372 javni interes (vidi i javni zna~aj)9; 24-26; 30; 43; 47; 51; 54-56; 59; 62-65; 77; 82; 84-85; 98; 104; 107; 109-110; 112-114; 119; 121; 123; 136-139; 142-143; 145-147; 150-151; 156; 175-176; 214; 241-243; 245; 247; 250-251; 271; 279; 285; 290-291; 294; 297; 300-302;309;314-315; 318-319; 358; 360; 381; 389-391 jezik 16; 22; 124; 126; 170; 220; 229; 231; 335-336; 347; 360; 362; 365-367

maloletnici 29; 47; 52; 55-56; 66; 85; 88; 98; 105; 111; 129; 138; 146; 155; 160; 162; 170; 183; 329-330; 345-346 manjine 16; 87; 124; 181; 226; 228-229; 257-258; 261-262; 277; 322; 324; 359; 376 mito 13-14; 21; 29; 55; 62; 72; 78; 115; 120; 129; 134; 151; 318 monta`a 46; 102; 107; 159; 172

N

nagrada 129; 174; 177; 195-196; 210 naslov 31; 53; 56; 58; 64; 80; 87; 102; 106; 128; 140-141; 146; 154; 159; 179; 232; 334; 378; 384; 386 navod (vidi i citat) 45; 50; 69; 74; 78; 80; 145; 148; 170; 180-181; 189; 220 nedostatak (vidi i osobe sa posebnim potrebama, hendikepirana lica, invali-

400

E

T

I

K

A

ditet) 34; 62; 71; 103; 112; 115; 118; 147; 154; 159 nesre}a 29; 35-37; 51; 53; 56; 59; 62; 64; 82; 84; 86; 106; 108; 133; 138; 146; 151; 163 nevinost (vidi i pretpostavka nevinosti) 29-30; 37; 51; 54; 65; 85; 105; 107; 142; 147; 152; 240; 246 novac 60; 78; 102; 110; 112; 118; 140; 160161; 192; 194-195; 198; 206

O

obave{tajna slu`ba (vidi i tajna slu`ba) 29; 83 odgovor (vidi ispravka) odnosi s javno{}u 39; 84; 128; 148; 167; 193-194 odobrenje 43; 49; 113-114; 133; 149; 163; 167; 179; 295; 310; 374 off the record (nije za objavljivanje) 74; 222-223 ogla{iva~ 14; 72; 102; 116; 144-145; 148; 160; 187; 199 oglas (vidi i reklama)14;16;29;56; 62; 70; 72; 84; 95; 100; 102; 140; 144; 146; 150; 153; 176; 186-187; 193; 199-200; 264-265; 296 on the record 222 onlajn 109; 165; 177; 189; 203 otvoreno pismo 183

222; 233; 245; 273; 290; 292-293; 295; 298-301; 304; 306-308; 389; 391 prava deteta (vidi i deca) 66; 152; 319; 322 pravopis 113; 398 pretnja 28; 114; 145; 148; 226; 334 pretpostavka nevinosti 50-51; 63; 65; 87; 98; 117; 129; 152; 162; 234; 239-240; 243; 246; 248; 250; 328 prikrivena reklama 29; 39; 84; 99 prislu{kivanje 47; 67; 112; 148; 191; 307; 378 privatnost, privatan, privatni `ivot 14; 18; 24; 29-30; 36-37; 43; 48; 50-53; 56; 59; 61-64; 67; 69; 72; 78-79; 82; 84-85; 95; 97-98; 100; 103-106; 109; 111; 113; 116; 118; 121; 124; 129; 133; 138; 142; 146; 148; 150-151; 159; 162-163; 170; 176; 190; 205; 215; 226-227; 234; 236239; 241; 243-244; 248; 250-251; 309310; 314; 316; 318-319; 324; 330-332; 342; 374-375; 377; 381; 391; 397 putovanja 26; 38; 41; 46-47; 66; 102; 160; 168-169; 178; 185; 190; 192; 211-212

Indeks pojmova

R

P

pisanje za druge 177; 181 pismo 33; 81; 139; 145; 182; 296 plagijat 13-14; 21; 29; 39; 60; 69; 71-72; 74; 78; 96; 98; 102; 116; 118; 120; 129; 131; 133; 144; 152; 159; 166; 169; 176; 184; 190; 216 poklon 26; 38; 41; 46; 61; 66; 71; 88-89; 102; 107; 118; 160; 164; 168; 176; 178; 180; 192-193; 203; 209; 211-212; 214-215 pornografija 26; 43; 95; 140; 330; 346; 378; 386 portparol 218; 247 poslodavac 28; 55; 73; 99; 116; 190; 291; 293; 296; 298-299; 307; 377 potpis 26; 28; 58; 60; 80-81; 100; 103; 124; 128; 133; 149; 180; 183-185; 221; 223; 336 poverljiv izvor (vidi i anoniman izvor) 30; 35; 49; 55; 58; 62-63; 77; 98; 100; 112; 115; 118; 122; 143; 148; 154; 158; 189; 217-218;

ra~uni 168; 178; 192; 214 rat (oru`ani sukob) 21; 25; 95; 101; 146; 151; 163; 169; 213; 224; 235; 274; 276; 283; 318; 361 reklama (vidi i oglas)29; 39; 49; 51; 53; 56; 65; 75;84; 94-95; 102; 122; 152; 159; 164; 174; 186-187; 197; 209; 254; 262-263; 265; 269-270; 325; 348; 352; 356; 365 reklamna agencija 129; 148 religija (vidi i vera) 119; 261 restoran 209-211 ro|ak 38; 111; 114; 129; 139; 154; 179; 194; 205-206; 215 robna marka 57 roditelj 43; 55; 111; 121; 133; 146; 152; 170; 188 romanti~na veza (vidi i sentimentalni `ivot)191

S

samoubistvo 16; 36; 53; 56; 85; 94; 106; 155; 185 satira 316 seksualni delikt, zlo~in, nasilje, zlostavljanje 38; 64; 98; 105; 111-112; 114; 129; 134; 138; 146; 160; 173; 321

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

401

sentimentalni `ivot (vidi i romanti~na veza) 162 snimanje 37; 80; 105; 108; 113; 133; 138; 171; 191; 197; 221; 238; 242; 244; 249-250; 320; 328; 354; 356; 381 staratelj 43; 55; 111; 121; 146; 152; 170; 194; 320-321 sud 29; 35; 37-38; 51; 53; 65; 70; 87-88; 94; 103; 105; 110-112; 114; 121; 131; 133; 138; 142-143; 147; 151-152; 154-155; 162; 184; 242-244; 246-251 sud ~asti 29; 103; 116; 134-136; sukob interesa (vidi i konflikt interesa) 39; 66; 77; 83; 102; 118; 124; 147-148; 153; 157; 160; 164-167; 173; 176-179; 181; 187-188; 191; 193-194; 197-198; 203-205; 207-212; 214-215; 357 supru`nik (vidi i brak, bra`ni par) 167; 173; 198; 205; 207 svedok, svedo~enje 53; 102; 110-112; 114; 129; 185; 241-244; 247-250; 295; 303; 308

U

ulaznica 169; 178; 192-193; 200; 209 uvodnik, uvodni~ar 157; 176; 182; 198; 208; 287 uvreda, uvredljiv 14; 42-43; 46; 50-52; 56; 59; 64; 120; 126; 137-138; 142; 144; 162; 180; 216; 278; 315-316; 369; 381; 383; 386; 389

Indeks pojmova

V

veb sajt 197; 203-205; 220 vera (vidi i religija) 15; 28; 41; 43; 53; 56; 59; 62; 66; 69; 106; 138; 166; 173; 182; 199; 206 vlada, vladin 17-18; 23; 25; 41-42; 63; 108; 115; 129; 148; 151; 159; 167; 173; 175-176; 178; 192; 198; 213-214; 219; 226; 315 vojska,vojni 162; 272; 274; 351; 372; 375; 378

Z

T

tajna 13-14; 21; 28; 33; 35-36; 49; 60-61; 63; 65; 68; 72; 81; 83; 86; 95; 116; 132; 138; 142; 159; 162; 171; 241; 244; 295; 299; 327; 351; 372; 375; 378 tajno dru{tvo 63 tajna slu`ba (vidi i obave{tajna slu`ba) 36; 214 turizam, turisti~ki 47; 211-212

zatvor 17; 243; 250; 316; 327 zdrav razum 156; 175; 188 zdravlje 35-36; 38; 64; 66; 78; 87; 133; 138; 322; 383 `ena 138; 140; 284 zlo~in 16; 34; 36-38; 47-48; 53-54; 56; 59; 67-68; 71; 83-85; 105-106; 108; 110-112; 114-116; 123; 139; 141; 143; 146; 154-155; 160; 163; 183; 243; 251; 285; 303-304; 321 zvezda 214

402

E

T

I

K

A

Sadr`aj
Sadr`aj Uvod: Za{to etika? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1 Me|unarodne organizacije i udru`enja
Me|unarodna federacija novinara (IFJ) – Deklaracija o principima postupanja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Minhenska deklaracija o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Islamska povelja o masovnim medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Afri~ki kodeks – Proklamacija iz Abud`e – Etika i samoregulacija . . . . . . . . 17 Eti~ki kodeks Latinoameri~ke federacije novinara (FELAP) . . . . . . . . . . . . 19

2 Novinarska udru`enja u Srbiji i Crnoj Gori
NUNS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 UNS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Kodeks novinara Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Eti~ki kodeks elektronskih medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

3 Organizacije i udru`enja u zemljama EU
Austrija – Kodeks ~asti i osnove za novinarski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Belgija – Kodeks novinarskih na~ela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 ^e{ka – Kodeks {tampe (izdava~ka na~ela) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Danska – Nacionalni kodeks pona{anja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Estonija – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Finska – Smernice za dobru profesionalnu praksu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Francuska – Kodeks profesionalnih obaveza francuskih novinara . . . . . . . . . 60 Gr~ka – Na~ela medijske etike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Holandija – Na~ela pona{anja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Irska – Kodeks pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Italija – Povelja o du`nostima novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Kipar – Kodeks pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Letonija – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Litvanija – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Luksemburg – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Ma|arska – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Malta – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Nema~ka – Novinarski kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Poljska – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Portugalija – Kodeks pona{anja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Slova~ka – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

N

O

V

I

N

A

R

S

T

V

A

403

Slovenija – Novi eti~ki kodeks novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 [panija – Eti~ki kodeks novinarske profesije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 [vedska – Eti~ki kodeks {tampe i elektronskih medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Velika Britanija – Kodeks prakse @albene komisije britanske {tampe . . . . . 108

Sadr`aj 404

4 Udru`enja novinara u drugim zemljama
Albanija – Eti~ki kodeks novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Al`ir – Eti~ka povelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Australija – Novinarski eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Bosna i Hercegovina – Kodeks za {tampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Brazil – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 ^ile – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Egipat – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Hrvatska: Kodeks ~asti hrvatskih novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Pravilnik o radu Vije}a ~asti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Indija – Pravila pona{anja za novinare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Izrael – Eti~ka pravila novinarske profesije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Japan – Novinarski kanon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Makedonija – Pravila pona{anja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Norve{ka - Eti~ki kodeks {tampe, televizije i radija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 SAD Nacionalno udru`enje fotonovinara – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . 155 Ameri~ko dru{tvo novinskih urednika– Izjava o na~elima . . . . . . . . . . 157 Dru{tvo profesionalnih novinara – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

5 Eti~ki kodeksi medija
AFP: Statut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Izvod iz francuskog zakona o osnivanju AFP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Al D`azira – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Nacionalni javni radio (NPR) — Eti~ki kodeks i pravila pona{anja novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Aso{iejted pres (AP) – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Los An|eles tajms – Eti~ki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Mond – Pravila i praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Njujork tajms – Eti~ko novinarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Rojters – Ure|iva~ka politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Va{ington post: Standardi i etika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Pravila o izvorima, citatima, navo|enju imena sagovornika, mesta i datuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

E

T

I

K

A

6 Dokumenta Saveta Evrope
Sadr`aj ^lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Mediji i demokratska kultura – Preporuka Parlamentarne skup{tine br. 1407 (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Migranti, etni~ke manjine i mediji – Preporuka Parlamentarne skup{tine br. 1277 (1955) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 Parlamenti i mediji – Rezolucija Parlamentarne skup{tine br. 1142 (1997) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 Novinarska etika – Rezolucija Parlamentarne skup{tine br. 1003 (1993) . . . 232 Pravo na privatnost – Rezolucija Parlamentarne skup{tine br. 1165 (1998) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 Medijska distribucija informacija u vezi sa krivi~nim postupcima – Preporuka Komiteta ministara br. (2003) 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 Mediji i promovisanje kulture tolerancije – Preporuka Komiteta ministara br. R (97) 21 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 Mere u vezi sa izve{tavanjem medija o predizbornim kampanjama – Preporuka Komiteta ministara br. R (99) 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 Za{tita novinara u situacijama sukoba i napetosti – Preporuka Komiteta ministara br. R (96) 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 ,,Govor mr`nje“ – Preporuka Komiteta ministara br. R (97) 20 . . . . . . . . . . 276 Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija – Preporuka Komiteta ministara br. R (2000) 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Pravo na odgovor, polo`aj pojedinca u odnosu na {tampu – Rezolucija br. (74) 26 . . . . . . .