You are on page 1of 407

ETIKA NOVINARSTVA

NOVINARSTVA
ETIKA
Priru~nik za profesionalne novinare
Stevan Nik{i}
Ana Davi~o

Beograd, 2004.
NOVINARSTVA

A
E T I K A
…U borbi ~ovek po neki put i nehotice suvi{e jako zamah-
ne, ali to jo{ ne zna~i da je hteo da ubije. Takvi se udarci mo-
raju mirno i primati i davati, bez srd`be i bez jetkosti. Kre-
{tavci, svi ljudi slabih nerava, koji dobijaju histeri~ne
napade pri prvom sudaru, treba da ostanu kod ku}e. [ta tra-
`e, kad im mesto nije tu?
Zadatak nezavisne {tampe ne samo {to je vrlo te`ak, nego
je i vrlo nezahvalan. Naro~ito kod nas. Nigde se tako lako
ne zaboravlja, da neko mo`e imati i protivno uverenje, pa
da je ipak to uverenje i po{teno i iskreno. Odmah se pod-
me}u neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji
je drugog mi{ljenja, pa se onda ~udimo otkud tolika ogor-
~enost. Kako je ne bi bilo? I onda u toj op{toj omrazi neza-
visna {tampa prolazi jo{ ponajgore. Usluge, koje ona ~ini,
zaboravljaju se brzo; pamte se samo udarci koje s pravom
zadaje...
Vladislav Ribnikar,
”Zadatak nezavisne {tampe“, Politika, 13. januar 1904.

N O V I N A R S T V A 5
E T I K A
Uvod
Za{to etika
Novinari ne vole ni da ~uju tu njima nerazumljivu re~: etika.
Jedan ameri~ki dobar poznavalac ove materije, ombudsman u redakciji
”Va{ington posta“, dakle osoba zadu`ena da procenjuje da li su u tekstovima
koje objavljuje taj list u dovoljnoj meri po{tovane proklamovane vrednosti i
pravila profesionalnog postupanja, ka`e da etiku kao pojam novinari obi~no
do`ivljavaju kao kakvu mrgodnu nad`ak-babu koja sve vreme tr~kara unaoko-
lo i govori: ”Nemoj ovo, ne sme{ ono...“
Drugi, poznati teoreti~ar medija i predava~ etike novinarstva na presti`nom
ameri~kom univerzitetu, veruje da su dobro znane rezerve i sumnji~avost ve}i-
ne novinara prema tom pojmu i toj disciplini, verovatno, uzrokovane njiho-
vom slutnjom da se pod tim pojmom krije skup normi koje propisuje neko ko
nema blage veze sa novinarstvom, a `eli novinarima da soli pamet... Slede}i,
ni{ta manje zna~ajan razlog poti~e verovatno iz na~ina na koji se novinari {ko-
luju. Ta~nije, iz ~injenice da se u ve}ini savremenih novinarskih {kola etika no-
vinarstva predaje kao zaseban i – dozlaboga dosadan – predmet, umesto da im
se po~ev od same azbuke zanata predo~ava kako da uvek postupaju eti~no.
Novinarstvo koje nije eti~no te{ko da uop{e zavre|uje da nosi to ime. To
mo`e biti neka druga profesija ili zanat, neka druga mo`da korisna i profitabil-
na delatnost, nekome mo`da izazovna ili zanimljiva, ali to svakako nije pravo
profesionalno novinarstvo. Jer, pravo profesionalno novinarstvo se od tih dru-
gih i druga~ijih delatnosti, koje se katkada {vercuju pod imenom novinarstva,
izdvaja pre svega po eti~kim, ali i upotrebnim vrednostima na kojima je sazdan
osnovni novinarski proizvod. I, najlak{e se testira tra`enjem odgovora na pita-
nje – kome, ili ~emu, slu`i to {to je objavljeno? Ako slu`i isklju~ivo ~itaocima,
slu{aocima i gledaocima, zadovoljenju njihovih interasa, i olak{ava ostvarivanje
njihovih ljudskih i ostalih prava, onda je svakako re~ o novinarstvu. Me|utim,
ako je to {to je objavljeno sro~eno ili sa~injeno s namerom da obraduje i zado-
volji nekog drugog, ako to treba prvenstveno da poslu`i nekim drugim i druga-
~ijim posebnim ciljevima i interesima, politi~kim, komercijalnim i sli~nim,
onda je to ve} ne{to sasvim drugo.
Naravno, svaki }e pravi i dobar novinar re}i da u medijima koji pretenduju
da budu eti~ni nije ba{ sve dopu{teno i slobodno. Ba{ kao {to ni u `ivotu nije

N O V I N A R S T V A 7
sve uvek dopu{teno i slobodno, nije sve mogu}e, i nije sve dobro... Novinari su,
me|utim, uvereni da niko, a naro~ito niko izvan njihove profesije, nije u stanju
Uvod

da unapred i ta~no odredi gde su granice slobodnog i dopu{tenog. Da ka`e {ta


je u savremenim medijima ~asno, a {ta nije. [ta je moralno, a {ta ne. Gde su gra-
nice slobode njihovog postupanja, a gde granice slobode i prava drugih ljudi
koje }e oni u svakom slu~aju respektovati.
Novinari u na{em podneblju imaju – ~ini se – i razlog vi{e da budu sumnji-
~avi kada je re~ o etici u medijima i novinarstvu. ^ak i kada se precizira da se
pod etikom podrazumeva skup normi, na~ela ili pravila zanata koje propisuju
sami novinari i njihove organizacije. Taj pojam }e ih, po svemu sude}i, najpre
asocirati na svojevrsno licemerje. Ili, na poziv na samocenzuru: da se sami
anga`uju u propisivanju i ograni~avaju polja slobodnog delovanja, da sami de-
fini{u kriterijume svoje profesije i profesionalizma u novinarstvu, i da potom
javno `igo{u one svoje kolege koji bi se drznuli da prekr{e ta pravila i prekora~e
utvr|ene granice.
Problem je u tome {to u skoro dva i po veka dugoj istoriji srpskog novinar-
stva gotovo da i nije bilo perioda u kojima bi sami novinari i drugi medijski
profesionalci imali punu slobodu da samostalno odlu~uju o svojoj profesiji i
svojim postupcima, da samostalno odre|uju pravila i sistem vrednosti kojim }e
se rukovoditi, i samostalno procenjuju da li su ta pravila i te vrednosti u njiho-
vom radu i pona{anju u dovoljnoj meri po{tovane.
U ovoj zemlji pona{anja medija i pravila postupanja profesionalaca u medi-
jima uvek je propisivao i nametao neko drugi: vlast, dr`ava, vladaju}e politi~ke
stranke ili njima bliski medijski i ostali tajkuni... A, od novinara se o~ekivalo sa-
mo da budu maksimalno prilje`ni: da nametnuta pravila striktno po{tuju. Oni
ve{tiji, koji su umeli da slu`e sa osmehom na licu i posedovali specifi~an talenat
da – poput najboljih prostitutki – mo}nicima ispunjavaju sve `elje, mogli su
mahom da ra~unaju i na njihovu milost. Katakada i na bogatu nagradu... Sve
drugo bilo je manje va`no: obrazovanje, znanje, ili talenat. Trud i rad. ^injenice
pogotovu.
A oni drugi, koji bi se odva`ili i poku{ali da istinski slu`e svojim ~itaocima,
slu{aocima ili gledaocima, da ih snabdevaju korisnim i vrednim informacijama i
hrabre ih da neguju i razvijaju duh slobodnog kriti~kog mi{ljenja, morali su uvek
da ra~unaju sa nevoljama. Oni bi, pre ili kasnije, obi~no udarali glavom u zid: su-
darali bi se sa svakojakim administrativnim preprekama, zabranama, sudskim
progonima. Ako ni to ne bi urodilo plodom, sledile bi bejzbol palice. Ili kidnapo-
vanje i tortura. Najlon kesa na glavu. Mra~na samica u zatvoru po kojoj {etaju pa-
covi. I, na kraju, ”sa~eku{a“ u nekom haustoru i metak u potiljak...
Pravila nametnuta ovda{njim novinarima i medijima znala su da budu i pi-
sana i nepisana. Ona pisana bivala su ponekad, barem naizgled, ve{to i lepo sro-

8 E T I K A
~ena. Nevolja je, me|utim, {to ni takva pravila obi~no nisu va`ila u svakodnev-
nom `ivotu, ili bar ne za sve podjednako. [to su se ~e{}e primenjivala ona dru-

Uvod
ga, nepisana, koja su uvek mogla da se menjaju i prilago|avaju prema `eljama i
potrebama onih koji su ih diktirali.
Kao {to je me|u samim novinarima u takvom dru{tvenom okoli{u uvek us-
pe{no cvetalo podani{tvo i obilato stimulisana intelektualna prostitucija svake
vrste, tako je i me|u ovda{njim tobo`njim medijskim ekspertima, autorima ne-
kih doma}ih medijskih zakona i drugih propisa, uvek bilo onih koji su spremni
da svoje stru~ne usluge stave na raspolaganje vladaju}im garniturama namer-
nim da disciplinuju nepo}udne novinare i da na taj na~in kona~no zavedu red u
medijima.
I su{tina tog anga`mana uvek se najbolje ogledala u vrednosnom sistemu
koji je tako sro~enim propisima trebalo {tititi. Tom vrstom pravila (medijskih
zakona i drugih propisa) obi~no je najpre {ti}en monopol vlasti, dr`ave i raznih
centara mo}i na sve informacije od javnog interesa. Monopol koji je, po pravilu,
bio nelegalan i protivan ~ak i formalno proklamovanim ustavnim normama.
Bezo~no je, dakle, {ti}en interes uzurpatora svih informacija koje bi mogle da
zanimaju javnost i da joj koriste, a to je obi~no kamuflirano navodnom potre-
bom da se ”preciziraju“ i ”reguli{u“ interesi i prava tzv. izvora informacija.
Sve se to, naravno, ogledalo u brojnim odredbama kojima su propisivane
svakojake zabrane i ograni~enja, limitirana mogu}nost novinara i javnosti da
do|u do informacija od javnog interesa, i nametana obaveza medijima da
objavljuju ono {to neko drugi zatra`i ili po`eli.
Ve}ina tih do sada vi|enih pravila koja su bila nametnuta novinarima i
medijima svodila se, zapravo, na poku{aj ozakonjenja prava na manipulaciju
informacijama i prava na uzrurpaciju samih medija. Ma koliko to, mo`da,
zvu~alo paradoksalno, vidljivo je da i iz nekih novijih doma}ih medijskih zako-
na u Srbiji provejava nastojanje da se elementarno pravo ~oveka da bude valja-
no i stru~no informisan ograni~i, potisne i zaba{uri. I, da se umesto toga maksi-
malno afirmi{e nekakvo novo, izmi{ljeno i ve{ta~ki konstruisano pravo, bez
ikakvog utemeljenja u relevantnoj me|unarodnoj pravnoj regulativi ili upore-
nom pravu, kao tobo`e univerzalno i op{te pravo na pisanje ili pojavljivanje u
medijima!
Ne postoji, naravno, nikakvo op{te ili ljudsko pravo na pisanje u ”Njujork
tajmsu“, u ”Mondu“, u ”Politici“... Ili na pojavljivanje u programima ”Bi-Bi-Sija“.
Ba{ kao {to ne postoji ni neko sli~no op{te ili ljudsko pravo na koje bi se mogao
pozvati svako ko, mo`da, po`eli da odr`i predavanje studentima na Pravnom
fakultetu, ili da obavi nekakvu operaciju u univerzitetskoj klinici... Taj problem
se u savremenom demokratskom dru{tvu re{ava tako {to svako mo`e – pod

N O V I N A R S T V A 9
jednakim i zakonom utvr|enim uslovima – da osnuje sopstveni medij. Da po-
krene sopstveni list, ili da konkuri{e za licencu za radio ili televizijsku stanicu.
Uvod

Kao {to mo`e – pod jednakim i zakonom utvr|enim uslovima – da zapo~ne da


se bavi nekom drugom delatno{}u: da osnuje privatnu {kolu, da otvori fabriku,
farmu... Ali, da bi zaista radio to {to je naumio, mora biti u stanju da ispuni sve
neophodne uslove i standarde koje takva delatnost podrazumeva. U slu~aju
medija, naravno, i one koji se ti~u prava ~oveka da bude valjano informisan i da
ga niko ne la`e, prava na za{tititu njegove privatnosti, i za{titu svih drugih os-
novnih ljudskih prava koja bi mogla da budu u vezi sa informacijama.
Nasuprot tradicionalnoj medijskoj regulativi, koja po~iva na naivnom uve-
renju da se ba{ svi problemi u ovoj oblasti mogu re{iti disciplinovanjem neva-
ljalih novinara, pravi eti~ki kodeksi profesionalnih novinara, koje }e uobli~iti
sami novinari, polaze – u na~elu – od za{tite bitno druga~ijih vrednosti i intere-
sa. [tite}i pre svega svoje profesionalne interese, novinari su – po prirodi stvari
– najvi{e zainteresovani za afirmisanje i za{titu osnovnog ljudskog prava svakog
~oveka da bude istinito, blagovremeno i valjano informisan o svemu {to bi mo-
glo da ga se ti~e.
Nevolja je, me|utim, {to mnogi ovda{nji novinari toga ~esto i nisu svesni.
[to uprkos dugoj, bogatoj i burnoj istoriji novinarstva u Srbiji, doma}im novi-
narskim profesionalcima ~esto nedostaju specifi~na znanja i iskustvo neophod-
no za delovanje u stvarno demokratskom ambijentu. Nedostaje im i svest o
zna~aju profesionalnog organizovanja, svest o pravom zna~enju i zna~aju os-
novnih vrednosti na kojima bi trebalo da se temelji novinarska profesija, svest o
pravom smislu eti~ki zasnovanog novinarstva, o neophodnosti utvr|ivanja
pravih i valjanih eti~kih kodeksa, o smislu i dometima principa samoregulative
u ovoj oblasti.
Uostalom, u dru{tvu koje je tokom ~itave svoje moderne istorije – ve} do-
brih dvesta godina – u nekoj vrsti ”tranzicije“, nijedan sistem vrednosti nije bio
trajno i ~vrsto utemeljen. Nije li, uostalom, vidljivo da ni mnogi ovda{nji di~ni
srspki nacionalisti i vajni pravoslavci, koji su uvek i na svakom mestu voljni da
se busaju u juna~ke grudi i pozivaju na iskonske nacionalne i patriotske vred-
nosti, nisu danas u stanju da se dosledno pridr`avaju ~ak ni elementarnog eti~-
kog kodeksa sa~injenog u deset bo`ijih zapovesti!
Eti~ki kodeks novinara i ostalih medijskih profesionalaca samo je drugo
ime za ”pravila igre“ koja utvr|uje i koja je spremna da po{tuje sama novinar-
ska profesija. A, ta pravila imaju smisla jedino ako su proiza{la iz {ireg dru{tve-
nog konteksta koji karakteri{e prihvatanje odre|enog sistema univerzalnih
vrednosti. Ova pri~a se tako vra}a na svoj po~etak: puni i pravi smisao eti~nog
novinarstva mo`e do}i do izra`aja samo ako slu`i ostvarenju temeljnog ljud-
skog prava i slobode svakog ~oveka da poseduje sve informacije od interesa za

10 E T I K A
realizaciju svih ostalih svojih sloboda i prava, za {irenje polja slobode i u`ivanje
u slobodi, i da se energi~no odupire svakoj nezakonitoj uzurpaciji takvih infor-

Uvod
macija.
Dugim re~ima, eti~no novinarstvo mo`e biti samo potpuno slobodno no-
vinarstvo. A, eti~an novinar samo dobar profesionalac, potpuno svestan pravila
profesije, i svestan posledica u slu~ajevima kada se ta pravila zloupotrebljavaju
ili kr{e. U tom pogledu, brojni eti~ki kodeksi nacionalnih i drugih novinarskih
organizacija i udru`enja, kodeksi pojedinih medija, eti~ke norme, standardi i
preporuke me|unarodnih organizacija poput UN, UNESKO, Saveta Evrope i
drugih, sakupljeni u ovoj knjizi, predstavljaju svojevrsnu riznicu razli~itih re{e-
nja i odgovora na pitanje: {ta je to slobodan i dobar novinar? Svima im je, o~ito,
zajedni~ko uverenje da se mediji i novinari prema svojim krajnjim korisnicima
– ~itaocima, slu{aocima i gledaocima – moraju pona{ati ~asno i po{teno. A to
zna~i – profesionalno.
U zavisnosti od kulture, tradicije i svih drugih okolnosti, kriterijumi po`elj-
nog i profesionalnog postupanja novinara ne moraju, naravno, biti uvek i svu-
da isti. Zato odredbe sadr`ane u ovakvim kodeksima sadr`e uglavnom samo
neka op{ta na~ela, i tek tu i tamo poneki slikovit i karakteristi~an primer. Kako
se svet neprestano menja, ponekad dramati~no, jasno je – naravno – da nijedan
dokument ove vrste ne mo`e da predvidi ba{ svaku situaciju i svaku mogu}-
nost. Prema tome, ovu vrstu tekstova trebalo bi razumeti i kao poziv na razmi{-
ljanje o nekim novim re{enjima za stare i nove probleme sa kojima se novinari
u svom radu svakodnevno suo~avaju.
Recimo, da li novinari – kao i sav ostali svet – smeju da se bave politikom?
Negde je to apsolutno nedopustivo, i neprimereno, negde se tako ne{to i ne po-
stavlja kao praoblem... Smeju li oni – pored svog redovnog posla – da se bave i
nekim privatnim biznisom? Da ne{to kupuju ili prodaju, da ne{to reklamiraju?
Mo`e li se to sve danas sasvim precizno razgrani~iti?
Sme li novinar da popije pi}e, da igra golf, da se karta sa politi~arima? Sa
biznismenima? Sa onima o kojima pi{e? Sme li da ima ”blizak odnos“, ~ak ”ro-
manti~nu vezu“ sa izvorom? I, {ta }e se dogoditi kad se tako ne{to dogodi? [ta je
to uop{te ”blizak odnos“, {ta ”romaniti~na veza“? Ko pa`ljivo pro~ita ovu knji-
gu, vide}e kako se ta vrsta problema re{ava u praksi pojedinih zemalja, ili u po-
jedinih medijima.
[ta je to sukob interesa u medijima i novinarstvu? [ta je korupcija? [ta je
la`? [ta je kra|a? Sve su to pojmovi koje je te{ko precizno definisati jednom za
svagda i opisati tako da te definicije mogu da va`e ba{ za svaku konkretnu situa-
ciju. Ali, i to su svakako problemi o kojima profesionalni novinari, ba{ kao i svi
drugi koji dolaze u dodir sa novinarima i njihovim poslom, pre svega njihovi

N O V I N A R S T V A 11
~itaoci, slu{aoci i gledaoci, treba da razmi{ljaju. Jer, sve se na kraju svodi samo
na jedno jedino pitanje: mo`e li se medijima i novinarima verovati? Od toga,
Uvod

naravno, mo`e da zavisi njihova profesionalna sudbina i sam opstanak njihove


profesije.
Ova knjiga zami{ljena je kao priru~nik za profesionalne novinare, i koristi-
}e se prvenstveno za razli~ite obrazovne programe u beogradskom Centru za
profesionalizaciju medija, usredsre|ene na razvijanje i ja~anje profesionalnih
standarda u doma}im medijima. Ali, ona mo`e korisno da poslu`i i budu}im
novinarima, kao i svima ostalima koji se iz razli~itih razloga zanimaju za rad
novinara i za novinarstvo.
Autori su, naravno, svesni da su se upustili u ambiciozan, nezahvalan i sa-
mim tim vrlo rizi~an poduhavat: me|u korice knjige smestili su materiju koje }e
se i nadalje menjati iz dana u dan. Stoga su, prakti~no, unapred preuzeli obavezu
da odmah po izlasku ove knjige po~nu da pripremaju i njeno slede}e, dopunjeno
izdanje. Potom, opet, novo. Kao i druga srodna izdanja koja }e obuhvatiti eti~ke
kodekse i standarde namenjene ostalim medijskim profesionalcima, onima koji
se bave advertajzingom, medijskim menad`mentom i srodnim zanimanjima.
Naravno, autori }e biti naro~ito zahvalni svim ~itaocima koji ovu knjigu
budu ~itali sa olovkom u ruci, da bi nam dostavili sve svoje primedbe, predloge
i sugestije, kako bi se u narednim izdanjima izbegle sve gre{ke i propusti, a do-
ma}oj javnosti na uvid redovno stavljao aktuelan i verodostojan izbor ovakvih
materijala.
Stevan Nik{i}
U Beogradu, jula 2004.

12 E T I K A
1
Me|unarodne organizacije i udru`enja

Eti~ki kodeksi novinarskih organizacija i udru`enja


Me|unarodna federacija novinara
Deklaracija o principima postupanja novinara*
Ova me|unarodna deklaracija obznanjuje se kao standard profesio-
nalnog postupanja novinara, ~iji je posao da prikupljaju, prenose, {ire i
komentari{u vesti i informacije, i opisuju doga|aje.
1. Prva i najva`nija obaveza novinara jeste da po{tuje istinu i pravo
javnosti da zna istinu.
2. Ispunjavaju}i tu obavezu, novinar }e uvek braniti principe slobode
po{tenog prikupljanja i objavljivanja vesti, i prava na korektan komentar i
kritiku.
3. Novinar }e izve{tavati samo u skladu sa ~injenicima ~iji je izvor njemu
poznat. Novinar ne}e skrivati bitne informacije niti falsifikovati dokumente.
4. Novinar }e se koristiti samo ~asnim sredstvima u pribavljanju infor-
macija, fotografija i dokumenata.
5. Novinar }e u~initi sve {to je mogu}e da bi se ispravila objavljena
informacija za koju se utvrdi da zbog neta~nosti mo`e nekoga da povredi
ili da mu nanese {tetu.
6. Novinar }e po{tovati profesionalnu tajnu i ne}e otkriti izvor infor-
macije koji je zahtevao da ostane anoniman.
7. Novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu
da {ire mediji, i u~ini}e sve da izbegne takvu diskriminaciju zasnovanu,
pored ostalog, na rasi, polu, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politi~-
kom i drugom mi{ljenju, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu.
8. Novinar }e ozbiljnim prekr{ajem profesionalnih pravila smatrati
slede}e:
– plagijat,
– zlonamerno izvrtanje ~injenica,
– vre|anje, kaljanje ugleda, klevetu, neosnovane optu`be,
– primanje mita u bilo kojem obliku da bi se ne{to objavilo ili da bi se
spre~ilo objavljivanje.
9. Novinari dostojni tog imena smatra}e svojom obavezom da se verno
pridr`avaju navedenih principa. Po{tuju}i va`e}e zakone, novinari }e u
onome {to se ti~e njihove profesije priznavati samo sud svojih kolega, is-
klju~uju}i svako me{anje vlasti ili bilo koga drugog.
Prevod CPM
*Usvojena na Drugom zasedanju Svetskog kongresa Me|unarodne federacije novinara,
aprila 1954, sa amandmanima usvojenim na XVIII zasedanju Me|unarodne federacije, juna
1986.

N O V I N A R S T V A 13
Minhenska deklaracija o pravima
i obavezama novinara Evropske zajednice*
Eti~ki kodeksi

Deklaracija o du`nostima
Su{tinske obaveze novinara, anga`ovanog na prikupljanju, prire|ivanu
i komentarisanju vesti, jesu:
1) da po{tuje istinu, ma kakve bile posledice po njega, zbog prava
javnosti da istinu dozna;
2) da brani slobodu informisanja, komentara i kritike;
3) da iznosi samo ~injenice iz njemu znanog izvora; da ne zata{kava
bitne informacije i ne menja tekstove i dokumenta;
4) da se ne slu`i ne~asnim metodama radi privabljanja vesti,
fotografija ili dokumenata;
5) da po{tuje privatnost drugih lica;
6) da ispravi svaku objavljenu informaciju za koju se poka`e da je
neta~na;
7) da po{tuje profesionalnu tajnu i ne odaje izvor informacija dobi-
jenih u poverenju;
8) da te{kim povredama profesije smatra slede}e: plagiranje, bla}e-
nje, uvredu, klevetu i neosnovane optu`be, primanje mita svake vrste,
bilo radi objavljivanje ili zata{kavanja informacije;
9) da nikad ne me{a profesiju novinara s profesijom prodavca ogla-
sa ili propagandiste i da odbija sve direktne ili indirektne naloge ogla-
{iva~a;
10) da se opire svakom pritisku i da ure|iva~ke naloge prima samo
od nadle`nih lica iz redakcijskog sastava.

Deklaracija o pravima
1) Novinari pola`u pravo na slobodan pristup svim izvorima infor-
macija, kao i pravo da slobodno istra`uju sva doga|anja od uticaja na
javni `ivot. Stoga, tajne koje se ti~u javnih ili privatnih poslova (poveza-
nih s javnim `ivotom) mogu se pred novinarima skloniti samo u izu-
zetnim slu~ajevima i uz jasno nazna~en motiv.
2) Novinar ima pravo da odbije pot~injavanje bilo ~emu {to je pro-
tivno op{toj politici organa iformisanja ~iji je on saradnik, onome {to je
u njegovom ugovoru o zapo{ljavanju pismeno navedeno i inkorporisa-
no, ili tom op{tom politikom jasno obuhva}eno.
3) Novinar se ne mo`e prisiliti na profesionalni ~in ili izra`avanje
mi{ljenja protivno svojim ube|enjima i savesti.

*Usvojena na sastanku predstavnika sindikata novinara {est zemalja ~lanica EZ u Min-


henu, 1971. godine.

14 E T I K A
4) Redakcijski sastav mora biti informisan o svim va`nim odlukama
koje mogu uticati na `ivot preduze}a. Kao minimum, treba da bude kon-

Eti~ki kodeksi
sultovan pre dono{enja kona~ne odluke o stvarima koje se ti~u sastava re-
dakcije, tj. anga`ovanja, otpu{tanja, restrukturisanja i unapre|enja.
5) S obzirom na svoju funkciju i odgovornost, novinar ima prava ne
samo na prednosti koje proisti~u iz kolektivnih sporazuma nego i na
individualni ugovor s poslovdavcem koji mu obezbe|uje materijalnu i
moralnu sigurnost za rad, kao i mesto u platnom sistemu koje odgovara
njegovom socijalnom polo`aju, i garantuje njegovu ekonomsku neza-
visnost.

(Navedeno prema Rolend Lorimer: ”Masovne komunikacije“,


IP CLIO, 1988. godine, prevod Zorice Babi}.)

Islamska povelja o masovnim medijima*


U skladu sa na{om verom u Alaha i Alahovog apostola i u sprovo|enje
islamskog zakona ({erijata) i sa potpunom sve{}u o neposrednim opasnos-
tima koje pritiskaju muslimansku umu i spre~avaju njeno ponovno versko
bu|enje, i uva`avaju}i zna~ajnu ulogu raznovrsnih vidova masovnih medija
i njihove ~asne ciljeve, integritet profesije i njene tradicije, svesni ciljeva i
te`nji ume, mi, radnici u islamskim medijima koji smo se sada sastali ovde
na Prvoj me|unarodnoj konferenciji o islamskim masovnim medijima,
ovim dajemo svoju podr{ku ovoj povelji o islamskim medijima. Sve~ano se
zavetujemo da }emo je se pridr`avati i smatrati je zvezdom vodiljom u svim
na{im naporima, i izvorom svojih prava i obaveza.

^lan 1
– Ja~anje vere muslimanskog ~oveka u islamske vrednosti i eti~ka na~ela.
– Rad na postizanju integracije islamskog bi}a muslimanskog ~oveka.
– Trud da se iznesu stvarne ~injenice u okviru islamskih pravila pona{anja.
– Trud da se muslimanski ~ovek upozna sa svojim du`nostima prema
drugome i sa svojim osnovnim pravima i slobodama.

^lan 2
– Ljudi iz muslimanskih medija treba da se bore za zbijanje redova mu-
slimana i da zastupaju mudrost, islamsko bratstvo i toleranciju pri re{a-
vanju svojih problema.
*Usvojena na Prvoj me|unarodnoj konferenciji o islamskim masovnim medijima u D`a-
karti, od 1. do 3. septembra 1980. godine, Islamska povelja o masovnim medijima sastavni je
deo Deklaracije iz Dæakarte.

N O V I N A R S T V A 15
– Ljudi iz islamskih medija treba da budu posve}eni slede}em: borbi
protiv svih oblika kolonijalizma, agresije, fa{izma i rasizma.
Eti~ki kodeksi

– Oni treba da se bore protiv cionizma i njegove kolonijalisti~ke politike


stvaranja naselja, kao i njegovog nemilosrdnog tla~enja palestinskog naroda.
– Ljudi u islamskim medijima treba da uvek budno motre na pojavu
antiislamskih ideja i struja.

^lan 3
– Islamski ljudi u medijima treba da cenzuri{u sav emitovan ili objav-
ljen materijal da bi umu za{titili od uticaja koji su {tetni po islamski karak-
ter i islamske vrednosti i da bi predupredili sve opasnosti.
– Islamski radnici u medijima treba da neguju pristojan stil u obavljanju
svojih du`nosti i u o~uvanju integriteta profesije i islamskih tradicija, da iz-
begavaju upotrebu uvredljivih re~i i da se uzdr`avaju od objavljivanja nepri-
stojnog materijala, da se ne prepu{taju cinizmu, klevetanju, izazivanju ”fitne’’
– hu{kanja na intrige i glasine i drugim oblicima klevetni~kog delovanja.
– Da se uzdr`avaju od emitovanja ili objavljivanja svega {to je protivno
javnom moralu i pravilima pristojnog pona{anja. To tako|e zna~i da svako
gledanje kroz prste kada je u pitanju zlo~in, nasilje, samoubistvo ili sve {to
izaziva strah ili raspaljuje niske strasti, bilo neposredno ili posredno, treba
strogo izbegavati.
– Treba strogo spre~avati emitovanje ili objavljivanje komercijalnih
oglasa koji su protivni moralu.

^lan 4
Islamski novinari moraju biti privr`eni {irenju dave, pozivu na tuma-
~enje islamskih pitanja i odbrani muslimanskih stavova. Oni treba da rade
i na me|usobnom upoznavanju muslimanskih naroda. Treba i da su zain-
teresovani za muslimansku istoriju, islamsku civilizaciju i unapre|ivanje
arapskog jezika i njegovo {irenje me|u muslimanima, naro~ito musliman-
skim manjinama. Oni treba da su privr`eni ponovnom uspostavljanju vla-
davine islamskog zakona, umesto ve{ta~kih zakona i na~ela. Oni moraju
biti privr`eni borbi za oslobo|enje Palestine, naro~ito grada Al-kudsa (Je-
rusalima, prim. ur). Oni treba da budu potpuno posve}eni ideji islamske
ume, koja ne sme biti uprljana regionalnim, nacionalnim ili plemenskim
{ovinizmom. Oni moraju odlu~no da poma`u i podr`avaju borbu protiv
nerazvijenosti u svim njenim vidovima i da podr`avaju napore u pravcu
punog razvoja, koji treba da jem~i bolju i mo}niju umu.

Prevela Gordana Komljenovi}

16 E T I K A
Afri~ki kodeks – Proklamacija iz Abud`e*

Eti~ki kodeksi
Novinarska etika i samoregulacija
Regulatorna tela
Novinari }e biti spremni da sara|uju sa tri tipa samoregulatornih tela. To su:
– zvani~ni saveti za {tampu koji su, iako u njima sede vladini predstavnici,
potpuno nezavisni u pogledu izbora ~lanova i finansiranja;
– neformalni saveti za {tampu koje osnivaju novinari i novinarske
organizacije, i
– eti~ki odbori novinarskih organizacija.
Me|utim, uop{teno gledano, slede}i principi }e se primenjivati na re-
gulatorna tela za {tampu:
Njihova ovla{}enja potica}e uz ustava.
Bi}e usvojeni dopunski propisi koji }e pru`iti dodatnu podr{ku
ustavom zagarantovanim pravima.
Pored op{tih odredbi o slobodi izra`avanja, ustavi treba i da izri~ito
garantuju slobodu {tampe.
Sastav regulatornih tela treba da odra`ava sastav imenovanih i
nadle`nih predstavnika najrazli~itijih delova dru{tva, uklju~uju}i pravo-
su|e i druge oblasti za koje su mediji od klju~nog zna~aja.
Rukovodstvo regulatornih tela imenova}e sami ~lanovi, a ne vlade ili
tela sa strane.
Finansiranje }e biti ili nezavisno od vlade, ili garantovano ustavnim
odredbama tako da su tela jedina odgovorna za raspolaganje svojim sred-
stvima.
Sankcije koje }e izricati samoregulatorna tela ne}e biti drakonske, kako
se ne bi podrivala sloboda {tampe. Saveti za {tampu ne treba da imaju man-
dat za izricanje strogih nov~anih ili zatvorskih kazni. To mogu jedino su-
dovi.
Novinarska etika
Konferencija smatra da:
– novinarstvo kao profesija posebno nagla{ava eti~ke principe;
– novinarska etika se poziva, pre svega, na savest pojedinca; novinari stoga
moraju biti dostojanstveni, po{tovati svoju profesiju i, najva`nije, dru{tvo
u kome rade;

*Konferencija o novinarskoj etici i samoregulaciji odræana je u Abudæi, prestonici Nigerije,


3. i 4. aprila 2000. Konferenciju su organizovali Me|unarodna federacija novinara (IFJ) i
Udruæenje zapadnoafri~kih novinara (WAJA), a okupila je novinare i predstavnike regula-
tornih tela iz zapadne Afrike, koji su usvojili ovaj tekst.

N O V I N A R S T V A 17
– profesionalci u oblasti komunikacija moraju u svojim zemljama stvarati
povoljne uslove za obavljanje svoje profesije, kao {to su:
Eti~ki kodeksi

– dono{enje jasnih eti~kih kodeksa,


– stvaranje okvira koji pogoduje svima.
Zvani~ne vlasti du`ne su da stvore zakonski okvir u skladu sa ustavom
koji garantuje osnovna ljudska prava, pre svega slobodu izra`avanja i slo-
bodu medija.
Novinari i drugi profesionalci iz oblasti komunikacija, u saradnji sa
gra|anskim dru{tvom, moraju raditi u saglasnosti sa vlastima na usvajanju
zakona koji }e omogu}iti slobodno obavljanje novinarske profesije.
Novinari i drugi profesionalci iz oblasti komunikacija moraju raditi
svoj posao sa odlu~nom spremno{}u da odbiju svaki pritisak politi~kih,
ekonomskih i finansijskih vlasti, kao i drugih grupa za pritisak.
Na fakultetima na kojima se {koluju novinari i u novinarskim udru-
`enjima moraju postojati predmeti i kursevi koji }e omogu}iti da pitanja
etike pro`imaju sve oblasti obrazovanja novinara.

Kleveta, za{tita privatnosti i {tampa


Posle iscrpne rasprave koja je uzela u obzir trendove u me|unarodnom
zakonodavstvu o ljudskim pravima, me|unarodnom pravu i postoje}im
pravnim sistemima, Konferencija zaklju~uje slede}e:
Svi zakoni koji sputavaju razvoj `ive i sna`ne {tampe, pogotovo oni
koji predvi|aju stroge kazne za novinarski rad, uklju~uju}i i krivi~no go-
njenje za klevetu, moraju biti ukinuti.
Predstavnici vlasti, vladini slu`benici i politi~ari treba da budu pod-
vrgnuti ve}em stepenu provere od strane medija.
Ne treba zahtevati da mi{ljenja ili vrednosni sudovi budu potkrepljeni
~vrstim dokazima.
Treba suzbijati rasprostranjenu praksu da se sudskim putem nala`e
isplata od{tete za klevetu. Od{teta odre|ena sudskom presudom treba da
bude srazmerna nastaloj {teti.
Imaju}i na umu va`nost potrebe da dru{tvo bude dobro informisano,
medijski izve{taji o temama od javnog zna~aja treba da budu za{ti}eni od
tu`benih zahteva za od{tetu.
Treba odr`avati praksu odgovornog novinarstva.
Preporuka i pohvala
Konferencija preporu~uje novinarima u Nigeriji, koji su brojno najja~a
novinarska grupa u podregionu, da stvore pogodnu klimu za razvoj medi-
ja. Organizatori – Me|unarodna federacija novinara i Udru`enje zapad-
noafri~kih novinara – pohvaljuju se za organizovanje ovog skupa koji je
doprineo pro{irenju granica kad je re~ o unapre|enju etike i profesionaliz-

18 E T I K A
ma, uz preporuku da je potrebno organizovati i skup na kome }e biti raz-
motreno {ta je postignuto u me|uvremenu.

Eti~ki kodeksi
Prevela Ana Seli}

Eti~ki kodeks Latinoameri~ke federacije novinara (FELAP)*

Preambula
Kao dru{tveno dobro, informacije se ti~u celog dru{tva. Zato je neop-
hodno da se uspostave moralne norme kojima se reguli{e odgovornost
sredstava masovnih komunikacija.
U Rezoluciji br. 59 (I) Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija, usvoje-
noj 1946. godine, navodi se:
”Neophodan element slobode informisanja jesu volja i sposobnost da
povlastice koje ona daje ne budu zloupotrebljene. Ona kao osnovnu disci-
plinu zahteva moralnu obavezu da se za ~injenicama traga bez predrasuda i
da se ono {to se sazna {iri bez zle namere.“
Nastojanja da se uspostavi univerzalna eti~ka norma bila su tema 20.
zasedanja Generalne skup{tine UNESKO, koja je usvojila specijalnu de-
klaraciju o odgovornostima masovnih medija. ^lan VIII Deklaracije glasi:
”Profesionalne organizacije, kao i u~esnici u profesionalnom razvoju
novinara i drugi ~inioci u vode}im medijima koji im poma`u da svoje za-
datke obavljaju odgovorno, treba da na~elima ove deklaracije daju istaknu-
to mesto u eti~kim kodeksima koje usvajaju i ~iju primenu nadgledaju“.
Kao profesionalni posrednici, novinari su va`an ~inilac u procesu
informisanja, a njihova profesionalna etika zasniva se na valjanom bavlje-
nju profesijom. I novinari doprinose otklanjanju ili smanjivanju izobli~enja
u {irenju informacija. To je od su{tinskog zna~aja u ovom regionu, jer vlas-
nici medija uzurpiraju na{e ime nazivaju}i sebe novinarima, a primenjuju
eti~ka pravila koja se rukovode sticanjem materijalne koristi.
Eti~ke norme navedene u ovom dokumentu zasnivaju se na na~elima
sadr`anim u kodeksima dr`ava ~lanica, deklaracijama i rezolucijama Ujedi-
njenih nacija, i na Deklaraciji o na~elima koju je usvojio FELAP. Njima se
progla{ava slede}e:
– sloboda {tampe je pravo na{ih naroda da budu informisani brzo i
ta~no i da izra`avaju svoje mi{ljenje bez ikakvih ograni~enja osim onih
koji name}u interesi tih istih naroda;
– s obzirom na prirodu svoje profesije, novinari imaju politi~ku i ideo-

*Ovaj kodeks stupio je na snagu sredinom osamdesetih godina pro{log veka, u vreme odr`ava-
nja Drugog kongresa latinoameri~kih novinara. Istra`ivanje koje je FELAP sproveo 1985. godi-
ne pokazalo je da u ve}ini latinoameri~kih zemalja on i dalje ima velik uticaj na medije.

N O V I N A R S T V A 19
lo{ku odgovornost koja uti~e na svest masa, a ta odgovornost je
neizbe`na i ~ini su{tinu dru{tvene uloge novinara.
Eti~ki kodeksi

FELAP je svestan ~injenice da je te{ko primeniti eti~ke standarde na sis-


tem u kome preovla|uje privatno vlasni{tvo nad medijima, gde je vest pre-
tvorena u robu. FELAP gleda na moralnu svest kao na oblik dru{tvene svesti,
konkretan istorijski proizvod odre|en ekonomskim ustrojstvom, i stoga
podlo`an promenama i zavisan od normi koje vladaju u najja~im sektorima.
FELAP je uveren da postoji moralni napredak i smatra da je s
napretkom istorije ~ove~anstvo izrazilo moralna gledi{ta koja izra`avaju
zajedni~ke interese svih ljudi i doprinose ~itavom ljudskom rodu.
Budu}i da je individualna moralna sloboda mogu}a samo ako pojedinci
ula`u svestan napor u unapre|ivanje dru{tvenih interesa, FELAP veruje da
se profesionalna etika mo`e izgraditi u kontekstu borbe za osvajanje istinski
slobodne {tampe u na{im zemljama.
U uverenju da }e profesionalni moralni standardi doprineti ostvarivanju
ovog cilja, FELAP objavljuje slede}i Latinoameri~ki kodeks novinarske etike:

^lan 1.
Novinarstvo treba da bude servis od kolektivnog interesa, sa dru{tve-
nim funkcijama usmerenim ka celovitom razvoju pojedinaca i zajednice.
Novinari moraju aktivno da u~estvuju u dru{tvenom preobra`aju ~iji je cilj
demokratsko unapre|enje dru{tva i da se svesno posvete promovisanju
po{tovanja sloboda i ljudskih prava.

^lan 2.
Novinarstvo mora da doprinosi ja~anju mira, koegzistenciji, samoopre-
deljenju naroda, razoru`anju, me|unarodnoj saradnji i razumevanju me|u
narodima sveta; ono mora da se bori za jednakost me|u ljudskim bi}ima,
bez obzira na rasu, uverenje, poreklo, jezik, veru ili nacionalnost. Neotu|i-
vo je pravo latinoameri~kih novinara da doprinose ekonomskoj, politi~koj i
kulturnoj nezavisnosti na{ih naroda i gradova, uspostavljanju novog me|u-
narodnog ekonomskog poretka, i dekolonizaciji informisanja.

^lan 3.
Novinari imaju i druge nezaobilazne du`nosti:
– da podsti~u, ja~aju i brane slobodu izra`avanja i pravo na informisa-
nje, shva}eno kao pravo ljudi da informi{u i budu informisani;
– da stvaraju neophodne uslove za uspostavljanje slobodnog i ravnoprav-
nog protoka informacija na me|unarodnoj, regionalnoj i lokalnoj sceni;
– da se bore za uspostavljanje novog informacionog poretka koji uzima
u obzir interese naroda i koji }e zameniti ovaj koji danas postoji u ve}ini
zemalja Latinske Amerike i izobli~ava stvarnost;

20 E T I K A
– da se bore za demokratizaciju procesa informisanja tako da novinari
mogu da obavljaju svoju du`nost kao profesionalni posrednici i ~inioci

Eti~ki kodeksi
dru{tvenih promena i da ljudi imaju pristup takvim informacijama;
– da odbacuju propagandu o neizbe`nosti rata, pretnji i upotrebe sile u
me|unarodnim sukobima.

^lan 4.
Novinari }e u svom radu usvojiti na~ela istine i objektivnosti, a po~ini}e
moralni prestup kada pre}ute i falsifikuju ~injenice, i manipuli{u njima.
Oni }e javnost informisati i o kontekstu doga|aja i o razli~itim mi{ljenjima
o tim doga|ajima, tako da onaj kome je informacija namenjena mo`e da
razume uzroke ~injenica i njihove posledice. [ire}i ideje i mi{ljenja, novi-
nari }e proceniti sve okolnosti da bi se mogli iskazati na demokratski na~in i
da ne bi bili ograni~eni komercijalnim, reklamnim i drugim interesima.
^lan 5.
Novinari odgovaraju za informacije i mi{ljenja koja izra`avaju, po{tuju
autorska prava i {tite tajnost svojih izvora.
^lan 6.
Novinari treba da obavljaju svoj posao sa profesionalnim integritetom i
dostojanstvom; radi}e u skladu sa svojim ube|enjima, idejama i stavovima,
kao i gra|om koja je predmet njihovog rada; bori}e se za pravo da u~estvu-
ju u procesu dono{enja odluka o medijima u kojima su zaposleni. [to se ti~e
zakonskih prava, novinari }e tra`iti dono{enje statuta koji }e {tititi njihova
profesionalna prava i obaveze.
^lan 7.
Slede}e delatnosti predstavljaju kr{enje profesionalne etike:
– plagiranje i nepo{tovanje intelektualne svojine;
– podmi}ivanje i iznuda;
– neobjavljivanje informacija od kolektivnog interesa;
– bla}enje i krevetanje,
– senzacionalizam.
^lan 8.
U~estvovanje ili sau~estvovanje novinara u suzbijanju slobode {tampe i
spre~avanju novinara da rade svoj posao smatra se najve}im prekr{ajem
novinarske etike.

^lan 9.
Novinari }e pomo}i organizovanje i ja~anje sindikata, tamo gde oni po-
stoje, i doprineti njihovom stvaranju tamo gde ih nema. Novinari }e po-
dr`avati radni~ke pokrete u svojim zemljama.

N O V I N A R S T V A 21
^lan 10.
Novinari }e unapre|ivati svoje znanje i nastoja}e da brane vrednosti
Eti~ki kodeksi

svog naroda i svoje zemlje, a posebno jezik kao izraz kulture i va`an ~inilac
u novim oblicima kulture.

^lan 11.
Du`nost novinara je da ~uvaju prirodu i raskrinkavaju postupke ~ija su
posledica zaga|ivanje ili uni{tavanje prirodne sredine.

Prevela Ana Seli}

22 E T I K A
2
Novinarska udru`enja u Srbiji i Crnoj Gori

Eti~ki kodeksi
Nezavisno udru`enje novinara Srbije (NUNS)
Novinarski kodeks*
Sadr`aj
Uvodne napomene
Principi i na~ela
Odnos prema ~injenicama
Odnos prema vlastima
Konflikti
Dru{tvene grupe
Li~na etika
Vlasnici, urednici i novinari
Zavr{ne odredbe

1. Uvodne napomene
Ovaj dokument je zasnovan na uva`avanju profesionalnih i eti~kih nor-
mi i vrednosti u obavljanju informativnog rada u medijima. Informativnim
radom ne bave se samo novinari ve} i snimatelji, foto-reporteri, monta`eri,
direktori, vlasnici – svi zaposleni u medijima. Slobodnim prihvatanjem ide-
ja koje se njime preporu~uju, ~lanovi Nezavisnog udru`enja novinara Srbije
(NUNS) ostvaruju programske ciljeve svog udru`enja i preuzimaju obavezu
njihovog promovisanja.
Kodeks va`i podjednako i za ~lanove NUNS-a koji rade u drugim sek-
torima informisanja (PR, agencije, vlade, bilteni i drugo).
NUNS preporu~uje Kodeks i drugim novinarskim udru`enjima, medij-
skim i srodnim organizacijama, a naro~ito predstavnicima svih nivoa vlasti.

2. Principi i na~ela
Du`nost je novinara da sledi najvi{e profesionalne i eti~ke standarde.
Novinar }e u svim situacijama i bez izuzetka braniti na~ela slobode infor-
misanja, {tite}i pravo na informaciju i izra`avanje komentatorskog i kriti~kog
stava, dr`e}i se starog pravila da su ~injenice obavezne, a stavovi slobodni.
Novinar }e se u svakoj prilici boriti za slobodno tra`enje, primanje, i
{irenje informacija i obave{tenja bilo kojim sredstvom bez obzira na granice.
Novinar }e se naro~ito boriti protiv iskrivljavanja ~injenica i protiv cenzure.
Po{tuju}i pravila novinarske profesije novinar je du`an da iznosi istinitu,
proverenu, celovitu i blagovremenu informaciju, navode}i li~nosti i ustano-
ve od kojih je dobio podatke ili izjavu.
*Usvojen na zasedanju Skup{tine NUNS, jula 2003. godine u Beogradu.

N O V I N A R S T V A 23
Ukoliko postupa sa du`nom profesionalnom pa`njom, novinar zadr`a-
va pravo da ne otkrije izvor informacija.
Eti~ki kodeksi

Novinar je du`an da blagovremeno ispravi svaku {tetnu neta~nost putem


ispravke i izvinjenja odre|enoj li~nosti ili ustanovi, omogu}uju}i pravo na od-
govor kritikovanim osobama, ukoliko je re~ o dostojnom predmetu rasprave.
U pribavljanju informacija, fotografija i ilustracija, novinar se ne}e
slu`iti ne~asnim sredstvima, ve} putevima koji odgovaraju dostojanstvu i
tradiciji novinarske profesije, dr`e}i se pri tom na~ela da se ~uju sve strane.
Povreda ovog pravila ceni}e se u skladu sa prete`nim interesom javnosti da
sazna informaciju koja je tako pribavljena.
Vode}i ra~una o opravdanom interesu javnosti da dozna relevantne ~i-
njenice iz svih oblasti `ivota, novinar ne}e iznositi informacije koje vre|aju
privatnost gra|ana.
Novinar }e odbiti sve privilegije koje bi mogle da uti~u na nezavisno
obavljanje njegovih profesionalnih du`nosti.
Podatke koji se odnose na etni~ku pripadnost, rasu, versko opredelje-
nje, novinar ne sme da koristi ukoliko takvi podaci mogu da poslu`e za
diskriminaciju po tom osnovu. Ovakvi podaci o li~nosti mogu se koristiti
samo izuzetno i to ukoliko predstavljaju bitan element sadr`aja teksta ili
priloga, i ni na koji na~in ne povre|uju pravo li~nosti, niti joj mogu pro-
uzrokovati neprilike.
Novinar ne}e privatno koristiti prednosti zasnovane na informacijama
koje je dobio prilikom svog profesionalnog rada, pre nego {to informacija
bude dostupna javnosti.

3. Odnos prema ~injenicama


Osnovni zadatak novinara je da ta~no, objektivno, potpuno i blagovre-
meno izvesti o doga|ajima od interesa za javnost. U izboru ~injenica i stavo-
va koje }e prenositi novinar se rukovodi potrebom javnosti da bude objek-
tivno i blagovremeno obave{tena o doga|ajima od javnog interesa, ili o
doga|ajima koji zanimaju odre|ene dru{tvene grupe, ili pojedince.
Izbor ~injenica mora da bude takav da omogu}ava objektivnu informa-
ciju i uvid u sve relevantne aspekte nekog doga|aja.
Zadatak novinara je da govori istinu. Novinar ne sme slepo da veruje iz-
vorima informacija.
Novinar mora da vodi ra~una o tome da izvori informacija sa kojima je
u kontaktu ~esto slede svoje interese ili interese dru{tvenih grupa kojima
pripadaju, prilago|avaju}i iskaze tim interesima.
Pre objavljivanja informacija novinar je du`an da u {to je mogu}e ve}oj
meri utvrdi sve relevantne ~injenice.
Pre}utkivanje ~injenica koje mogu bitno da uti~u na stav javnosti o nekom
doga|aju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili izno{enju la`i.
Namernim pre}utkivanjem bitnih ~injenica novinar-~lan NUNS-a
grubo povre|uje ovaj kodeks.

24 E T I K A
4. Odnos prema vlastima
Novinari se zala`u za na~elo izve{tavanja u javnom interesu. Zbog toga

Eti~ki kodeksi
nosioci javnih funkcija, na svim nivoima vlasti, ne smeju imati povla{}eni
tretman u informisanju – bez obzira na to {to su objektivno veliki izvor
informacija. Favorizacija takvih informacija i ocena na ra~un drugih izvora
smatra}e se povredom ovog kodeksa.
Vladine informacije podle`u proveri i javnom kriti~kom prosu|ivanju
kao i sve druge informacije iz svih drugih izvora.
Povodom svakog bitnog naru{avanja zakonskih odredbi o dostupnosti
informacija koje u~ini bilo koji organ vlade, novinari }e tra`iti pokretanje
zakonom predvi|enog postupka i o tome }e izvestiti javnost.
Javnost treba da bude obave{tena i o slu~ajevima kada vlada uskra}uje
one informacije koje po zakonu nije obavezna da objavi, kada glasilo proce-
ni da je tim putem naru{en javni interes i kada za takvu ocenu mo`e da izne-
se valjane razloge.
Novinari }e insistirati da informisanje o aktivnosti opozicionih organi-
zacija, grupa i pojedinaca bude adekvatno snazi njihovih argumenata i ve-
li~ini njihovog uticaja u dru{tvu. Pre}utkivanje opozicione aktivnosti povo-
dom vladinih akcija smatra}e se povredom Kodeksa.
Poku{aji pritisaka nosilaca javnih funkcija na glasila i novinare treba da
budu predo~eni javnosti. Javna glasila, vlasnici, urednici i novinari na koje
nosioci javnih funkcija izvr{e pritisak zbog njihovog izve{tavanja dobi}e
javnu podr{ku ~lanova NUNS-a u odbrani od takvih pritisaka.
Novinari ne smeju nosiocima javnih funkcija davati nikakve posebne
informacije o doga|ajima o kojima izve{tavaju, osim kad je re~ o informaci-
jama koje su po zakonu du`ni da im daju.

5. Nasilni konflikti -- terorizam, kriminal, oru`ani sukobi


Teme terorizma, kriminala i oru`anih sukoba, novinari moraju da obra-
|uju sa najve}om profesionalnom pa`njom.
^lanovi NUNS-a ne smeju biti pripadnici, niti na bilo koji na~in pove-
zani sa pripadnicima ili aktivnostima pojedinaca ili grupa koje se zala`u za
upotrebu nasilja.
Ovaj kodeks naro~ito osu|uje svako zalaganje i/ili opravdavanje upotre-
be nasilja u bilo kom cilju.
Novinar ima pravo da u svakom trenutku odbije da obradi temu na na-
~in koji bi kao posledicu imao bilo koju vrstu uplitanja u sukob. U ovakvim
slu~ajevima, NUNS je du`an da ~lanovima koji se na|u u takvoj situaciji
pru`i svaku mogu}u za{titu.
U slu~aju kr{enja pravila profesije i ovog kodeksa prilikom obrada tema
nasilnih konflikata, NUNS u najkra}em mogu}em roku preduzima protiv
po~inilaca takvih prekr{aja sve mere propisane Statutom Udru`enja.

N O V I N A R S T V A 25
6. Dru{tvene grupe i dru{tvene vrednosti
Novinari ne smeju kreirati, koristiti, podsticati ili opravdavati stereotipe
Eti~ki kodeksi

prilikom obrada tema koje se ti~u bilo koje od dru{tvenih grupa (nacija, ma-
njina, grupa formiranih prema politi~kom, verskom, interesnom, rasnom,
istorijskom, seksualnom, ili bilo kom drugom opredeljenju ili uverenju).
Bilo koji oblik diskriminacije bilo koje dru{tvene grupe smatra se te{kim
oblikom povrede ovog Kodeksa. Manipulacija pripadno{}u odre|enoj dru-
{tvenoj grupi smatra se te{kim oblikom povrede ovog kodeksa. Novinari su
du`ni da se u svim prilikama pridr`avaju ovog na~ela.
Pripadnost odre|enoj dru{tvenoj grupi va`na je kao informacija samo
ukoliko je motiv, pozadina ili konsekvenca odre|enog doga|aja.
Najstro`ije se zabranjuje kori{}enje neprimerenih, uznemiravaju}ih,
pornografskih i sadr`aja koji mogu imati {tetan uticaj na decu.
7. Li~na etika
Ovaj kodeks strogo zabranjuje sve oblike korupcije novinara, urednika i
medijskih menad`era.
Novinari }e se zalagati da svaki medij vidno nazna~i ve}inskog vlasnika
medija i da obave{tava javnost o donacijama i poklonima koji pokrivaju
tro{kove njegovog delovanja, kao i o veli~ini udela donacija i poklona u go-
di{njem bud`etu medija.
Svi komercijalni sadr`aji moraju biti vidno odeljeni od ostalih informa-
cija. Novinari ne}e potpisivati sadr`aje koje su sa~inili na komercijalnoj
osnovi kao ni sadr`aje sa komercijalnim porukama, a ne mogu u~estvovati u
bilo kom obliku reklamiranja bilo koje institucije, bilo koje robe ili usluge –
osim kada je re~ o nedvosmileno humanitarnom karakteru.
Novinarima je zabranjeno da u radu promovi{u sopstvene privatne in-
terese. Isto tako, novinari ne mogu izve{tavati sa doga|aja koji mogu izazva-
ti konflikt njihovih li~nih sa javnim interesom.
Novinari ne}e primati poklone od izvora informacija. Ukoliko izvor
informacija snosi tro{kove putovanja i sme{taja novinara, novinar je du`an
da o tome na adekvatan na~in izvesti javnost. U izve{tavanju sa doga|aja
koji su sponzorisani, novinari }e navoditi imena sponzora samo u slu~ajevi-
ma kada je objavljivanje imena sponzora u skladu sa celovitim informisa-
njem javnosti o tom doga|aju.
Novinari imaju prava da prime besplatne primerke knjiga, besplatne karte
za kulturne i sportske manifestacije i druge prigode, ali ne smeju uslovljavati
izve{tavanje ili prikazivanje ovih knjiga ili doga|aja besplatnim pristupom.
NUNS svoje ~lanove obavezuje da ne u~estvuju ni u kakvom obliku nelojal-
ne utakmice na tr`i{tu Srbije, uklju~uju}i i nelojalnu utakmicu me|u medijima.
Nelojalnom utakmicom smatra}e se i svi oblici neovla{}enog kori{}enja
tu|eg autorskog dela.
U skladu sa stavom da je glavni zadatak objektivno i istinito izve{tavanje
javnosti, ~lanovima NUNS-a izri~ito je zabranjeno uklju~ivanje u bilo koji ob-
lik propagande. Izuzetak je uklju~ivanje u kampanje za humanitarne potrebe.

26 E T I K A
8. Vlasnici, urednici i novinari
Novinari bi trebalo da odbiju naloge i zahteve urednika u slu~ajevima kada

Eti~ki kodeksi
su uvereni da se oni kose sa osnovnim pravilima profesije i ovim kodeksom.
Protivno je ovom kodeksu da urednici od novinara zahtevaju da slede
volju i interes vlasnika, ne vode}i ra~una o osnovnom cilju, ta~nom, objek-
tivnom i potpunom izve{tavanju javnosti. Prekr{aj ove odredbe smatra}e se
grubom povredom ovog kodeksa.
Urednici treba da odbiju zahteve vlasnika koji idu za tim da ispune po-
trebe samog vlasnika, njegove kompanije ili dru{tvene grupe kojoj on pripa-
da, ako su ti zahtevi u suprotnosti sa slobodom informisanja i na~elima
ovog kodeksa.
Urednici i novinari su naro~ito du`ni da odbiju zahteve vlasnika koji bi
zna~ili zloupotrebu medija u cilju vre|anja i omalova`avanja drugih.

9. Zavr{ne odredbe
Odredbe ovog kodeksa tuma~i}e se i primenjivati u skladu sa principima
Evropske konvencije za ljudska prava i prakse Evropskog suda za ljudska
prava.
Prihvatanje odredbi ovog kodeksa predstavlja uslov za ~lanstvo u NUNS-u.
Novinar koji obavlja profesiju u duhu ovog kodeksa u`iva podr{ku svoje
profesionalne organizacije.
Statutom NUNS-a odre|ene su mere i sankcije za povrede ovog kodeksa.
Ovaj kodeksstupa na snagu danom usvajanja od strane Skup{tine NUNS-a.

Udru`enje novinara Srbije (UNS)

Kodeks novinara Srbije*


I. Istinitost
1. Najsvetija obaveza novinara je po{tovanje istine.
2. Radi slobodnog i objektivnog informisanja, novinar ima pravo slobod-
nog pristupa svim izvorima informacija i nesmetanog ista`ivanja svih ~injenica i
pojava od zna~aja za javni `ivot, osim onih koje su prethodno zakonski izuzete.
3. Savesno objavljivanje informacija podrazumeva istinito, provereno,
celovito i blagovremeno obave{tavanje javnosti, a tuma~enje i ocenjivanje
~injenica, doga|aja i pojava zahteva pravedan i nepristrasan komentar.
4. Pi{u}i o ~injenicama ~ije poreklo poznaje, novinar je du`an da nazna-
~i izvor saop{tenja, kao i da verodostojno reprodukuje ~injenice i svedo~an-
stva, pri ~emu se jasno moraju ozna~iti fotomonta`e i simboli~ne ilustracije.
5. Novinar ne sme odlagati niti spre~iti objavljivanje bitne informacije.

*Usvojen na Izbornoj skup{tini Udru`enja novinara Srbije, odr`anoj 24. februara 2001. godi-
ne u Aran|elovcu.

N O V I N A R S T V A 27
6. Nedopustivo je skra}ivanje priloga koje izostavljanjem bitnih podataka
iskrivljuje istinu ili pru`a la`nu sliku, kao i svako prepravljanje koje ide na-
Eti~ki kodeksi

u{trb istine. Izmene u tekstovima se mogu objaviti samo uz saglasnost autora.


7. Novinar snosi odgovornost za izbor ~injenica i njihovo pogre{no
predstavljanje i odgovoran je za neta~nost vesti ukoliko nije nazna~io njenu
neproverenost.
8. Pi{u}i o spornim pitanjima, novinar je du`an da ~uje obe strane i iz-
nese njihove stavove, a ako jedna strana odbije da se izjasni, on to dozna~uje
u vesti ili napisu.
9. Novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosno-
vanih optu`bi, kleveta, glasina i ogovaranja, kao i izmi{ljenih pisama ili pi-
sama ~iji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv.
10. Nepotpisani prilozi iprilozi podpseudonimomsmatrajuseredakcijskim.
II. Otpor spoljnim pritiscima
11. Sa novinarstvom je nespojiva uslu`nost prema centrima politi~ke
vlasti i finansijske mo}i. Novinar se dosledno odupire svim spoljnim pri-
tiscima i te`njama za zloupotrebom novinarstva, stavljaju}i odgovornost
prema javnosti iznad odgovornosti prema poslodavcima i javnim vlastima,
bez obzira na ponude i pretnje koje mu otuda dolazile.
12. Novinar se bori za slobodu prikupljanja i objavljivanja vesti, za slo-
bodan protok informacija i protivan je svakom vidu cenzure.
13. Novinar ima pravo pokretanja otvorene rasprave o svim pitanjima
va`nim za dru{tvo.
14. Novinar sene mo`eprisilitina ~inprotivansvojimube|enjima isavesti.
15. Novinar {titi pojedince i grupe izlo`ene nepravdi.
III. Na~ela u radu
16. Dosledno okrenuti istini, novinari neguju kulturu i etiku javne re~i,
po{tuju pravo na odgovor i ispravku i blagovremeno objavljuju ispravke bez
obzira na mogu}e li~ne {tetne posledice.
17. Novinar po{tuje embargo, profesionalnu tajnu i {titi izvor informacija
dobijenih u poverenju, za ~ije objavljivanje i istinitost preuzima odgovornost.
18. Novinar se ne sme la`no predstavljati niti slu`iti ne~asnim meto-
dama radi pribavljanja vesti, fotografija i dokumenata.
19. Novinarstvo ne sme me|u ljude unositi neopravdan strah niti ulivati
la`ne nade.
IV. Po{tovanje li~nosti
20. Polaze}i od jednakosti gra|ana pred zakonom i za{tite li~nih prava
gra|ana, novinar po{tuje ljudsko dostojanstvo i integritet li~nosti o kojoj pi{e.
21. Novinarstvu je strana svaka diskriminacija po etni~koj pripadnosti,
jeziku, veri, rasi, polu, bra~nom statusu, politi~kom opredeljenju, stale{kom
odre|enju, zanimanju, godinama, fizi~kim svojstvima, ideolo{kom uvere-
nju i socijalnom poreklu.

28 E T I K A
22. Novinar ne sme zloupotrebiti ose}anja ljudi niti njihovo neznanje ili
nesposobnost za rasu|ivanje i du`an je da po{tuje pravo na privatnost u iz-

Eti~ki kodeksi
ve{tavanju o nesre}ama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolesti-
ma, porodi~nim tragedijama i optu`enima, kao i prilikom objavljivanja nji-
hovih imena i fotografija, pominjanja nedu`nih srodnika i dono{enja ispo-
vesti prestupnika.
23. U izve{tavanju o istra`nom i sudskom postupku novinar vodi ra~u-
na o stavu da je svaki okrivljeni do sudske presude nevin.

V. Ogla{avanje i uho|enje
24. Novinarstvu su tu|i reklama i prikrivena reklama, kao i svaki vid ko-
mercijalnog ogla{avanja i ekonomske propagande. Ovakvi prilozi u oglasi-
ma moraju biti jasno izdvojeni od novinarskih sadr`aja.
25. Bavljenje novinarstvom je nespojivo sa radom u obave{tajnim
slu`bama.

VI. Nezavisnost i povlastice


26. Sa novinarstvom su nespojivi mito za objavljivanje, prikrivanje ili spre-
~avanje informacija i svi oblici nezakonitog sticanja li~ne materijalne koristi.
Svako u`ivanje privilegija i popusta novinar je du`an da dozna~i javnosti.

VII. Odnos prema kolegama


27. Novinar se ~asno odnosi prema kolegama, gaji po{ten odnos u nad-
metanju sa njima, ne ometa ih u radu, po{tuje njihovo autorstvo i u svakoj
prilici izra`ava profesionalnu solidarnost.
28. Nedopustivi su prisvajanje tu|ih sastava, njihovo plagiranje i falsifi-
kovanje dokumenata.
VIII. Za{tita novinara
29. Novinar koji se pridr`ava ovog kodeksa u`iva punu podr{ku i za{titu
svoje profesionalne organizacije i redakcije.
30. Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredbi ovog ko-
deksa, mo`e se obratiti Sudu ~asti i Savetu javne slu`be Udru`enja novinara
Srbije.
31. U slu~aju povrede Sud ~asti izri~e odgovaraju}u meru ~lanovima
Udru`enja novinara Srbije, a Savet javne slu`be izri~e odgovaraju}u ocenu
pojedincima i drugim u~esnicima u javnom informisanju koji nisu ~lanovi
Udru`enja novinara Srbije, nastoje}i da time potvrdi i uzdigne pravilo
duboke eti~nosti novinarskog poziva.
U Aran|elovcu, 24. februara 2001.
Predsednik Udru`enja novinara Srbije
Nino Brajovi}

N O V I N A R S T V A 29
Crna Gora
Eti~ki kodeksi

Kodeks novinara Crne Gore*


Osnovna na~ela
Novinar je u slu`bi javnog interesa. Kredibilitet novinara i novinarske
profesije po~iva na profesionalnom po{tenju, integritetu i znanju. U inte-
resu je svakog novinara, i njegova je du`nost, da se pridr`ava ovog kodeksa.
Du`nost je novinara da po{tuje istinu i istrajno traga za njom, imaju}i
uvijek u vidu pravo javnosti da zna i ljudsku potrebu za pravi~no{}u i hu-
mano{}u.
Novinar je du`an da brani slobodu i pravo na neometano prikupljanje i
saop{tavanje informacija, kao i na slobodan komentar i kritiku. Novinar
radi u duhu ideje da bude kriti~ki posmatra~ onih koji su mo}ni u dru{tvu,
politici i ekonomiji.
Za novinara su ~injenice neprikosnovene, a njegova obaveza je da ih
stavlja u pravilan kontekst i onemogu}i njihovu zloupotrebu, bilo da se radi
o tekstu, slici ili tonu. Glasine i pretpostavke moraju se nedvosmisleno naz-
na~iti kao takve. Obaveza je da vijest i komentar budu jasno razdvojeni.
Obaveza novinara je da dopuni nepotpunu i ispravi neta~nu informaci-
ju, pogotovo onu koja mo`e na{koditi, pridr`avaju}i se, pri tom, pravila da
ispravka mora biti istaknuta na odgovaraju}i na~in.
Rasu, vjeru, nacionalnost, etni~ku pripadnost, seksualnu orijentaciju i
porodi~ni status ~ovjeka, novinar }e pomenuti samo ako je to neophodno
za informaciju.
Za prikupljanje informacija u bilo kom obliku, novinar koristi profesio-
nalno ~asne i pravno dozvoljene metode. Odstupanje od ovog pravila do-
pu{teno je jedino u slu~ajevima kada te metode nijesu dovoljne, a informa-
cija do koje treba do}i izuzetno je va`na za javnost.
Pravo i obaveza je novinara da {titi povjerljive izvore informacija, ali i da
uvijek provjeri motive povjerljivog izvora prije nego mu obe}a anonimnost i
za{titu.
Novinar je du`an da se krajnje pa`ljivo odnosi prema privatnom `ivotu lju-
di. Pravo na privatnost obrnuto je srazmjerno zna~aju javne funkcije koju poje-
dinac obavlja, ali je i u tim slu~ajevima nu`no po{tovati ljudsko dostojanstvo.
Novinar je du`an da {titi integritet maloljetnih osoba, druga~ijih i
hendikepiranih.
Kada izvje{tava o istra`nim i sudskim postupcima, novinar mora uva`a-
vati pretpostavku da je svako nevin dok se ne doka`e suprotno, i ne smije
ni~im prejudicirati ishod sudskog postupka.
*Usvojen u Institutu za medije Crne Gore 21. maja 2002. godine od strane predstavnika
Udru`enja novinara CG, Udru`enja profesionalnih novinara CG , Udru`enja nezavisnih
{tampanih medija MONTPRESS, Asocijacije mladih novinara CG, Nezavisnog sindika-
ta novinara CG, Udru`enja nezavisnih elektronskih medija – UNEM.

30 E T I K A
Novinar ne smije prihvatati privilegije bilo koje vrste koje bi mogle
ograni~iti ili dovesti u sumnju njegovu autonomnost i nepristrasnost, i nau-

Eti~ki kodeksi
diti slobodi odlu~ivanja izdava~a i redakcije.
Obaveza je novinara da bude solidaran sa kolegama u mjeri koja ga ne}e
onemogu}iti da valjano obavi profesionalni zadatak, niti dovesti u opasnost
da se ogrije{i o osnovne principe novinarskog kodeksa.
Kao {to je spreman da svoj rad neprestano izla`e sudu javnosti, novi-
nar tako treba da bude voljan da se izlo`i sudu nepristrasnog tijela koje
brine o za{titi ugleda profesije.

SMJERNICE ZA TUMA^ENJE I PRIMJENU OSNOVNIH NA^ELA KODEKSA


Smjernice za na~elo 1
1.1 Op{ti standardi
Novinari moraju da njeguju najvi{e profesionalne i eti~ke standarde. Oni
moraju da preduzmu sve razlo`ne korake kako bi bili sigurni da objavljuju is-
klju~ivo ta~ne informacije, i da su njihovi komentari ~estiti. Novinari nikada
ne smiju da objave informaciju za koju znaju da je la`na ili zlonamjerna i ne-
osnovanu optu`bu na ra~un drugih, koja ima za cilj da ugrozi njihovu reputa-
ciju. Pravo je novinara da odbije zadatak koji je u suprotnosti sa eti~kim ko-
deksom.
1.2 Ta~nost
(a) Prije objavljivanja izvje{taja, novinar treba da bude siguran da su
preduzete sve odgovaraju}e mjere kako bi se provjerila njegova ta~nost. No-
vinari moraju te`iti da obezbijede cjelovite izvje{taje o doga|ajima i ne smi-
ju pre}utkivati ili potiskivati su{tinske informacije.
(b) Pravo javnosti da zna ne mo`e biti opravdanje za senzacionalisti~ko iz-
vje{tavanje. Stoga, novinari ne smiju iskrivljivati informacije pretjerivanjem,
neadekvatnim nagla{avanjem jednog aspekta pri~e ili jednostranim izvje{tava-
njem. Novinari moraju izbjegavati naslove ili reklamne slogane koji bi mogli
navesti na pogre{an zaklju~ak o su{tini doga|aja ili pojave. ^injenice ne smiju
biti iskrivljivane tako {to }e biti stavljene van konteksta u kome su se desile.
1.3 Saop{tenje za medije
Saop{tenja za medije data od predstavnika vlasti, politi~kih partija, jav-
nih slu`bi, udru`enja, klubova i ostalih interesnih grupa moraju biti jasno
ozna~ena kao takva.
1.4 Skupovi u toku izborne kampanje
Prilikom izvje{tavanja o skupovima sa izbornih kampanja, novinari }e
izvje{tavati i o onim stavovima sa kojima se ne sla`u i vrijednostima koje ne
dijele. Takav pristup pitanje je novinarske korektnosti, slu`i pravu gra|ana
na slobodu informisanja, i podr`ava princip jednakih {ansi za sve politi~ke
partije i druge u~esnike u izbornom procesu.

N O V I N A R S T V A 31
Smjernice za na~elo 3
Eti~ki kodeksi

3.1 Komentar
Mi{ljenja i ocjene u komentaru moraju biti zasnovani na ~injenicama.
Komentar ne smije da bude prezentiran tako da stvara utisak da se radi o
utvr|enoj ~injenici.
3.2 Intervju
(a) Intervju se mo`e smatrati potpuno ispravnim sa novinarskog stano-
vi{ta ako je autorizovan od intervjuisane osobe, njegovog/njenog predstav-
nika, ili je o~igledno da postoji saglasnost intervjuisanog sa namjerom
objavljivanja neautorizovanog intervjua. Korektno je, tako|e, objaviti neau-
torizovan intervju ako je jasno i intervjuisanom i osobi koja intervjui{e da }e
njihov razgovor u cjelini ili djelimi~no biti publikovan u pisanoj ili audio-
vizuelnoj formi. Ako je sadr`aj intervjua prenesen u cjelosti ili djelimi~no,
medij koji ga objavljuje mora da navede i njegov izvor. Ako se parafrazira
osnovni sadr`aj ne~ijih usmeno izra`enih misli, pitanje je novinarske ~asti
da navede izvor.
(b) U slu~aju kada intervjuu prethodi izvje{taj, kao forma najavljivanja,
mora se voditi ra~una da najava ne odudara od sadr`aja programskog kon-
teksta koji se najavljuje. I u ovom slu~aju se mora voditi ra~una da se
intervjuisana osoba za{titi od bilo kakvih neistina ili bilo ~ega drugog {to bi
moglo da ugrozi njegovo/njeno dostojanstvo ili pravne interese.
3.3 Simboli~ke slike
(a) Ako neka ilustracija, naro~ito fotografija, na prosje~nog ~itaoca
mo`e ostaviti utisak da se radi o autenti~nom dokumentu, uprkos ~injenici
da je u pitanju simboli~ka slika, takav slu~aj se mora pojasniti. Foto monta`a
ili druge intervencije na autenti~nim dokumentima moraju biti jasno ozna-
~ene kao takve u propratnom tekstu ili na neki drugi, odgovaraju}i na~in.
(b) Ako medij prilikom emitovanja/{tampanja koristi rekonstruisane
scene, takav postupak mora biti jasan publici ili to mora biti nedvosmisleno
ozna~eno glasom ili tekstom.
(c) Arhivski materijali na televiziji moraju biti jasno ozna~eni kao takvi,
a tonski inserti koji se koriste iz arhive radija moraju biti glasom najavljeni
kao takvi.
3.4 Embargo
Nametanje embarga, tokom kojeg je odre|ena informacija zadr`ana,
opravdano je samo ako je to su{tinski va`no za objektivno i pa`ljivo izvje{ta-
vanje. U principu, embargo predstavlja slobodan dogovor izme|u informa-
tora i medija. Embargo treba po{tovati samo ako postoji objektivno oprav-
danje za to, kao {to je slu~aj govora koji tek treba da budu odr`ani, unapri-
jed datih izvje{taja o poslovnoj i drugim vrstama aktivnosti ili informacija o
budu}im doga|ajima (sastanci, odluke, sve~ane ceremonije, itd.). Mediji ne
smiju koristiti embargo za sticanje prednosti u odnosu na konkurente.

32 E T I K A
3.5 Rezultati istra`ivanja javnog mnjenja
Kada objavljuju rezultate agencija za ispitivanje javnog mnjenja, mediji

Eti~ki kodeksi
treba da navedu broj ispitanika, datum sprovo|enja istra`ivanja, identitet
naru~ioca istra`ivanja, kao i pitanja postavljena u anketi. Ako niko nije na-
ru~io istra`ivanje, mediji treba da istaknu da je ono sprovedeno na inicija-
tivu same agencije.
3.6 Dnevne ankete
U slu~aju dnevnog, ad-hoc, anketiranja gra|ana o kontroverznim
dru{tvenim pitanjima, neophodno je ispoljiti posebnu dozu opreza i izbje}i
mogu}nost manipulacija.
3.7 Pisma uredniku
(a) Pisma uredniku su, po formi i sadr`aju, pogodna da pru`e ~itaoci-
ma/slu{aocima/gledaocima mogu}nost da izraze vlastito mi{ljenje i tako
u~estvuju u procesu kreiranja javnog mnjenja. Du`nost je medija da pri
objavljivanju tih pisama vode ra~una da njihov sadr`aj ni na koji na~in ne
bude u suprotnosti sa novinarskim kodeksom.
(b) Prepiska sa izdava~ima i uredni{tvima mo`e biti publikovana u vidu
pisama uredniku, ako iz njene forme i sadr`aja proizilazi da je to u skladu sa
`eljama po{iljaoca. Saglasnost se mo`e podrazumijevati ako se pisma odno-
se na izvje{taje i pri~e koje je objavio medij o kojem je rije~, ili na pitanja od
op{teg interesa. Mediji nijesu zakonom obavezani da objave takva pisma.
(c) Uobi~ajena je praksa da pisma uredniku budu objavljena sa imenom
autora. Samo u izuzetnim slu~ajevima, na zahtjev autora, njegovo ime se
mo`e izostaviti, uz napomenu: ”Ime poznato redakciji“. Mediji ne treba da
objavljuju adresu autora pisma. Ako postoji bilo kakva sumnja u pravi iden-
titet po{iljaoca, pisma ne treba objaviti. Nespojivo je sa ulogom medija
objavljivanje pisama ~ije autorstvo nije pouzdano utvr|eno.
(d) Skra}ivanje pisama je mogu}e ukoliko rubrika ”Pisma uredniku“
sadr`i stalnu napomenu da urednik zadr`ava pravo skra}ivanja pisama, a da
se, pri tom, ne promijeni njihovo zna~enje. Ukoliko po{iljalac izri~ito
zabranjuje promjene ili skra}enja, uredni{tvo se mora ili povinovati toj `elji
ili odbiti da objavi pismo.
(e) Sva pisma ~italaca/slu{alaca/gledalaca poslata uredniku tretiraju se
kao uredni~ka tajna. Ona se nikada ne smiju dostaviti tre}im licima.

Smjernice za na~elo 4
4.1 Ispravke
(a) Ako medij utvrdi da je objavio izvje{taj koji sadr`i bitno iskrivljene
~injenice, taj medij mora u najkra}em roku objaviti ispravku. Ispravka mo-
ra biti plasirana tako da odgovara plasmanu izvje{taja na koji se odnosi. Pri
tom se mora jasno nazna~iti da se ispravka odnosi na prethodni nekorektni
izvje{taj.

N O V I N A R S T V A 33
(b) Ako medij utvrdi da je objavio pogre{an izvje{taj i time ugrozio re-
putaciju neke osobe ili institucije, mora, u najkra}em roku, objaviti izvinje-
Eti~ki kodeksi

nje. Izvinjenje mora biti plasirano tako da odgovara plasmanu izvje{taja na


koji se odnosi.
(c) ”Odgovara plasmanu“ u ovom kontekstu zna~i objavljivanje isprav-
ke na istom mjestu (u slu~aju {tampanih medija) ili u istoj emisiji (u slu~aju
elektronskih medija).
(d) U slu~aju kada su neke osobe ili organizacije uvjerene da izvje{taj
medija sadr`i neta~ne informacije ili neutemeljene kritike na njihov ra~un,
one mogu od medija koji je objavio takav izvje{taj da zahtijevaju mogu}nost
odgovora i ispravke neta~nih navoda. Medij treba da uva`i to pravo ukoliko
se slo`i da je izvje{taj sadr`ao neta~ne informacije ili neutemeljene kritike.
4.2 Dokumentacija
U slu~ajevima navedenim u smjernicama 4.1, mediji moraju neta~nosti
ispraviti i u svojim arhivama, dokumentacijama i bazama podataka.
Smjernice za na~elo 5
5.1 Govor mr`nje
(a) Mediji ne smiju da objavljuju materijal koji je namijenjen {irenju
neprijateljstva ili mr`nje prema osobama zbog njihove rase, etni~kog pori-
jekla, nacionalnosti, pola, fizi~kih nedostataka, vjere ili politi~ke pripadnos-
ti. Isto va`i i ako postoji velika vjerovatno}a da }e objavljivanje nekog mate-
rijala izazvati prethodno navedeno neprijateljstvo i mr`nju.
(b) Novinari posebno moraju voditi ra~una da ni~im ne doprinesu {irenju
etni~ke mr`nje kada izvje{tavaju o doga|ajima i pojavama koji u sebi sadr`e
elemente etni~ke mr`nje. Obaveza je novinara da po{tuje druge dr`ave i nacije.
5.2 Izvje{tavanje o zlo~inu
Kada se izvje{tava o zlo~inu, nije dozvoljeno da se pominje vjerska, et-
ni~ka ili druga manjinska pripadnost osumnji~enog, osim ako ta informaci-
ja mo`e biti va`na da javnost shvati doga|aj. Naro~ito se mora imati na umu
da pominjanje vjerske, etni~ke i druge manjinske pripadnosti osumnji~e-
nog, mo`e izazvati ili produbiti predrasude prema manjinskim grupama,
kojima je, ina~e, potrebna za{tita.

Smjernice za na~elo 6
6.1 Istra`ivanje
(a) Novinarsko istra`ivanje je nezamjenljiv instrument profesionalne
obaveze da se poslu pristupa sa du`nom pa`njom i marljivo{}u.
(b) U normalnim okolnostima novinari bi trebalo da koriste otvorene
metode prikupljanja informacija, {to podrazumijeva njihovu jasnu profe-
sionalnu identifikaciju. Nije u skladu sa profesijom novinara i ulogom me-
dija da se novinari tokom istra`ivanja la`no predstavljaju i daju pogre{ne
informacije o svom radu.

34 E T I K A
(c) Tajnom pribavljanju informacija mo`e se pribje}i samo onda kada
one ne mogu da se dobiju kori{}enjem otvorenih metoda, a od izuzetnog su

Eti~ki kodeksi
zna~aja za javnost. Te metode se, na primjer, mogu koristiti u slu~ajevima
otkrivanja kriminalnih radnji, zloupotreba polo`aja ili u slu~ajevima otkriva-
nja ne~ega {to predstavlja opasnu prijetnju po zdravlje i bezbjednost gra|ana.
(d) U slu~ajevima nesre}a i prirodnih katastrofa, novinari moraju imati
u vidu da pru`anje hitne pomo}i `rtvama i osobama u opasnosti ima prio-
ritet u odnosu na pravo javnosti da zna.
6.2 Istra`ivanje me|u ljudima koji tra`e za{titu
Novinarsko istra`ivanje treba da bude sprovedeno sa du`nim saosje-
}anjem i diskrecijom u slu~ajevima gdje postoji li~na `alost ili {ok, kada su u
pitanju ljudi sa fizi~kim i mentalnim o{te}enjima, kao i djeca i mladi uop{te.
Ograni~ena mo} rasu|ivanja ili posebna situacija u kojoj se nalaze takvi lju-
di, ne smije se zloupotrebljavati radi dobijanja informacija.
6.3 Ekskluzivne informacije
Uobi~ajena je novinarska praksa da se objavljuju ekskluzivne informa-
cije i pri~e. Do njih se dolazi jedino procesom prikupljanja podataka, a ne
tra`enjem monopola na informacije koje se dobijaju od javnih li~nosti.
Javne li~nosti treba da daju informacije ne favorizuju}i ograni~eni broj no-
vinara, odnosno medija.
6.4 Pla}anje informacija
Novinari ne bi trebalo da pla}aju ljudima kako bi do{li do informacija,
osim u slu~ajevima kada je vrijednost informacije od izuzetnog zna~aja za
javnost.

Smjernice za na~elo 7
7.1 Povjerljivost
(a) U slu~aju kada je neka osoba pristala da pru`i informacije samo pod
uslovom da se njen identitet ne otkrije i novinar se slo`i sa tim uslovom, on
mora da po{tuje tu odluku i odbije da otkrije identitiet izvora informacija.
Novinar, me|utim, treba da ka`e osobi koja je izvor informacija da }e njen/
njegov identitet morati da bude otkriven pred sudom ako je ta informacija
neophodna za razrje{enje ili osuje}ivanje te{kog krivi~nog djela.
(b)Elektronski mediji }e odgovaraju}im tehni~kim postupcima (distor-
zija glasa i zamagljivanje lica) obezbijediti tajnost identiteta osobe koja daje
izjavu pod uslovom anonimnosti.
(c) Dokumenti ozna~eni kao tajni mogu se objaviti ako se, poslije pa`lji-
vog razmatranja, utvrdi da potreba javnosti da zna ima prevagu nad razlozi-
ma kojima se opravdava tajnost.

N O V I N A R S T V A 35
7.2 Djelatnost tajnih slu`bi
Aktivnosti novinara i izdava~a u tajnim slu`bama nespojivi su sa ulo-
Eti~ki kodeksi

gom medija u dru{tvu i njihovim presti`om. Informacije tajnih slu`bi ne


smiju se dovoditi u vezu sa pravom novinara na profesionalnu tajnu.

Smjernice za na~elo 8
8.1 Pravo na privatnost
(a) Novinar ne smije da zadire u privatni `ivot neke osobe i izvje{tava o
njemu bez dozvole te osobe. Pravo javnosti da zna mora se uvijek pa`ljivo
odmjeriti u odnosu na li~na prava ljudi.
(b) Izvje{tavanje o privatnom `ivotu neke osobe mo`e biti opravdano
samo u slu~ajevima od posebnog interesa za javnost. Takvi slu~ajevi su, na
primjer, radnje koje ugro`avaju zdravlje i bezbjednost gra|ana i dru{tva
(kriminalne i teroristi~ke radnje, korupcija, itd.). Izvje{tavanje o privatnom
`ivotu neke osobe, opravdano je i ako se time sprje~ava da javnost bude zave-
dena izjavom ili postupkom nekog pojedinca, kao, recimo, u slu~aju kada
neka osoba radi odre|ene stvari u privatnom `ivotu, a javno ih osu|uje.
(c) Novinari imaju pravo da istra`uju privatni `ivot nekoga ko obavlja ili
namjerava da obavlja javnu funkciju. Korektno se postupa onda kada se time
`eli utvrditi pogodnost te osobe za posao koji obavlja ili `eli da ga obavlja.
(d) @rtve nesre}a ili zlo~ina imaju pravo na posebnu za{titu svojih ime-
na. Nije uvijek pravilo da se otkrije identitet `rtve radi toga da bi javnost bo-
lje razumjela nesre}u ili zlo~in. Izuzeci se mogu tolerisati ako je doti~na oso-
ba javna li~nost ili u slu~aju posebnih okolnosti.
(e) Kada su u pitanju ~lanovi porodice i drugi ljudi koji su indirektno
pogo|eni nesre}om ili koji nemaju ni{ta sa zlo~inom i nesre}om, mora se
biti krajnje obazriv pri objavljivanju njihovih imena i slika.
(f) Privatne adrese ljudi u`ivaju posebnu za{titu.
(g) Fizi~ke ili mentalne bolesti, kao i povrede, pripadaju sferi privatnosti
pogo|enih osoba. Iz obzira prema takvim osobama i ~lanovima njihovih po-
rodica, u takvim slu~ajevima mediji ne treba da objavljuju imena i fotografije, i
treba da izbjegavaju omalova`avaju}e izraze da bi opisali bolest i patnju. Tako
se treba vladati ~ak i kada su pomenuti izrazi u svakodnevnoj upotrebi.
(h) Izvje{tavanje o samoubistvima od novinara zahtijeva krajnju
uzdr`anost i odmjerenost. U takvim situacijama ne treba objavljivati imena i
detaljan opis okolnosti u kojima se samoubistvo desilo. Izuzeci su oprav-
dani samo ako je to od izuzetnog interesa za javnost.
(i) Izvje{taj je neadekvatno senzacionalan ako se osoba na koju se on
odnosi tretira kao objekat. Ovo se naro~ito ti~e slu~ajeva kada izvje{taji o
osobama koje umiru, fizi~ki ili mentalno pate, prevazilaze interes javnosti i
potrebu publike za informacijom.
(j) Prihvatljiva granica, prilikom izvje{tavanja o nesre}ama i prirodnim
katastrofama, jeste ona koja zna~i po{tovanje prema patnji `rtava i osje-

36 E T I K A
}anjima ~lanova njihovih porodica. @rtve nesre}e ne smiju se dovesti u si-
tuaciju da po drugi put pate zbog prikazivanja u medijima.

Eti~ki kodeksi
(k) Sve smjernice koje se ti~u prava na privatnost va`e – gdje je to mogu-
}e – i kada se radi o pokojnicima.
8.2 Medicinska istra`ivanja i terapija
(a) Izvje{taji o navodnim uspjesima ili neuspjesima medicinskih ili far-
maceutskih istra`ivanja u borbi protiv ozbiljnih bolesti zahtijevaju obazri-
vost i pove}an osje}aj odgovornosti. Stoga, ni tekst, ni prezentacija, ne treba
da obuhvate bilo {ta {to bi moglo da podgrije neosnovane nade bolesnima i
~lanovima njihovih porodica u mogu}nost izlje~enja u dogledno vrijeme,
ako to nije u skladu sa stvarnim stanjem medicinskih istra`ivanja. Nasuprot
tome, kriti~ki intonirani ili jednostrani izvje{taji ne bi trebalo da dovedu
ozbiljno bolesne osobe u situaciju koja pove}ava njihovu nesigurnost i do-
datno podsti~e sumnju u mogu}i uspjeh terapeutskih mjera.
(b) Kada izvje{tava o aktivnostima samozvanih iscjelitelja i nadriljekara,
novinar mora iskazati posebnu dozu razlo`ne sumnje i uzdr`anosti.
(c) Izvje{tavaju}i o {irenju zaraznih i drugih boesti, novinar mora imati
u vidu ~injenicu da pravo na progla{avanje epidemija ima samo za to nadle-
`an dr`avni organ.

Smjernice za na~elo 9
9.1 Interesi djece
(a) Mediji su obavezni da postupaju u skladu sa na~elima Konvencije
Ujedinjenih nacija o pravima djece i da sa posebnom pa`njom istra`uju
informacije koje zadiru u interese djece.
(b) Mediji su obavezni da iska`u poseban obzir kada intervjui{u,
fotografi{u ili snimaju maloljetnike.

Smjernice za na~elo 10
10.1 Izvje{tavanje iz sudnice i o zlo~inu
(a) Izvje{taji o istrazi i sudskim slu~ajevima slu`e da na pa`ljiv na~in
obavijeste javnost o zlo~inu, krivi~nom gonjenju i sudskoj presudi. Pretpo-
stavlja se da je osoba nevina sve dok sud ne doka`e suprotno, ~ak i ako je
on/ona priznala krivicu. ^ak i u slu~ajevima kada je krivica o~igledna za
javnost, optu`ena osoba ne mo`e se predstavljati krivom u okviru sudske
procjene sve do dono{enja presude.
(b) Portretisanje li~nosti kojim se prejudicira njen karakter, kao i optu`-
be na njegov/njen ra~un naru{avaju ustavni princip za{tite ljudskog dosto-
janstva, i to pravilo tako|e va`i za one koji mogu biti progla{eni kriminalci-
ma. Cilj izvje{tavanja iz sudnice ne smije biti da se okrivljeni kazni sa dru-
{tvenog aspekta, tako {to }e mediji biti kori{}eni kao ”stub srama“.
(c) Kada medij po~ne da izvje{tava o odre|enom krivi~nom slu~aju,
mora ga pratiti i u kontinuitetu izvje{tavati o njemu. Kada medij izvje{tava o

N O V I N A R S T V A 37
optu`enom ~ije je ime naveo ili je ono poznato {irem krugu javnosti, mora
da informi{e i o eventualnoj osloba|aju}oj presudi ili ubla`avanju optu`be.
Eti~ki kodeksi

Ovo se ti~e i slu~ajeva odustajanja od istrage.


(d) Kritika i komentar u vezi sa odre|enim slu~ajem moraju se jasno
razlikovati od izvje{tavanja o sudskoj proceduri.
(e) Mediji ne smiju da otkrivaju identitet `rtava seksualnog nasilja ili da
objavljuju materijal koji bi mogao da doprinese otkrivanju njihovog identi-
teta. Druga~ije se mo`e postupati samo ako su `rtve saglasne da im se otkrije
identitet ili ako zakon ovla{}uje medije da to u~ine.
(f) Mediji bi, generalno gledano, trebali da izbjegavaju objavljivanje
identiteta ro|aka ili prijatelja optu`enih ili osu|enih za zlo~in. Druga~ije se
mo`e postupati ako je to neophodno za kompletno, pravi~no i ta~no izvje-
{tavanje o zlo~inu ili zakonskom postupku.
(g) Kada se izvje{tava o istrazi i krivi~nom sudskom postupku protiv
mladih osoba i njihovom pojavljivanju na sudu, mediji moraju biti posebno
obazrivi, imaju}i u vidu budu}nost takvih osoba. Ovo se tako|e odnosi i na
mlade koji su `rtve zlo~ina.
10.2 Izvje{tavanje o nasilju
Izvje{tavaju}i o stvarnom ili prijete}em ~inu nasilja, mediji treba da
pa`ljivo odvagaju interes javnosti za informacijom i interes `rtava i drugih
ljudi koji su uklju~eni. U takvim slu~ajevima treba se posebno truditi da iz-
vje{tavanje bude nepristrasno, i ne smije se dozvoliti da medij postane
instrument kriminalaca. Mediji ne treba da samoinicijativno poku{avaju da
posreduju izme|u policije i kriminalaca. Ne smiju se intervjuisati izvr{ioci
nasilnih radnji, ukoliko nije apsolutno neophodno pokriti doga|aj korekt-
no i neutralno u vi{em interesu javnosti.
10.3 Koordinacija sa vlastima/„restrikcije“ vijesti
U principu, mediji ne prihvataju ”restrikcije“ vijesti. Koordinacija izme-
|u medija i policije mogu}a je samo u slu~ajevima kada novinari svojim
~injenjem ili ne~injenjem mogu pomo}i da se za{titi ili spasi `ivot i zdravlje
`rtve i drugih uklju~enih osoba. Mediji }e, po zahtjevu policije, uvesti djeli-
mi~ni ili kompletni embargo na vijesti na odre|eno vrijeme u cilju rje{ava-
nja zlo~ina, ako je zahtjev uvjerljivo opravdan.
Smjernice za na~elo 11
11.1 Pozivi i pokloni
Sloboda odlu~ivanja i nezavisnog procjenjivanja medija i njihovih ured-
ni{tava bi}e ugro`ena u slu~ajevima primanja poklona ~ija vrijednost pre-
ma{uje uobi~ajeni simboli~ni nivo. Novinari, stoga, ne treba da prihvataju
nikakva pla}anja, nadoknadu tro{kova, popuste, donacije, besplatna ljeto-
vanja, poslovna putovanja, poklone ili bilo koje druge beneficije koje bi mo-
gle da nanesu {tetu njihovom profesionalnom kredibilitetu, kao i reputaciji
medija za koji rade.

38 E T I K A
U slu~aju prihvatanja bilo kakvih beneficija, novinar mora prethodno
da obezbijedi saglasnost glavnog urednika ili direktora medija u kojem radi.

Eti~ki kodeksi
11.2 Pritisak ili uticaj
Novinari ne smiju da podlegnu pritiscima i uticaju osoba koje imaju po-
liti~ki, akcionarski ili zastupni~ki interes u medijima za koje rade i prikriju
ili iskrivljuju informacije koje javnost ima pravo da zna.
11.3 Podjela funkcija
Ako novinar ili izdava~ obavljaju i neku drugu funkciju uz novinarski
posao, na primjer u vladi, organima javne uprave ili preduze}u, oni moraju
strogo voditi ra~una da odijele te funkcije. Isti princip va`i i ako je u pitanju
obrnut slu~aj. Treba stalno imati na umu da sukob interesa nanosi {tetu po-
ziciji medija.

11.4 Razlika izme|u informativnog sadr`aja i reklama


Reklame, novinske strane ili programi koje pla}aju sponzori, moraju se
jasno razlikovati od informativnog sadr`aja i moraju biti tako kreirane i
predstavljene da ih ~italac/slu{alac/gledalac prepozna kao takve. Novinar ne
smije da se bavi reklamno-propagandnim poslovima.

11.5 Materijal namijenjen za odnose sa javno{}u


Potreba za stalnim sticanjem i odr`avanjem kredibiliteta medija iziskuje
posebnu pa`nju kada se radi o propagandnim i reklamnim sadr`ajima.
Tekstovi, tv i radio prilozi ili programi koji se odnose na preduze}a, njihove
proizvode, usluge ili doga|aje u vezi sa preduze}ima ne smiju da prekora~e
granicu prikrivene reklame. Rizik da se to u~ini naro~ito je veliki ako pri~a
prevazilazi opravdani interes javnosti ili interesovanje publike za tu infor-
maciju. Ovo se tako|e odnosi na reklamne tekstove, fotografije, tv i radio
priloge i ilustracije koji nijesu pro{li ure|iva~ku obradu.

Smjernice za ne~elo 12
12.1 Solidarnost
Novinari treba da budu solidarni i {tite me|usobno svoja prava bez
obzira na razlike u politi~kim ili drugim uvjerenjima.
12.2 Plagijat
Novinar ne smije da se bavi plagiranjem. Pod plagijatom se podrazumi-
jeva kori{}enja tu|ih informacija, rije~i, ideja i slika bez odgovaraju}eg
navo|enja izvora.
Ove smjernice nijesu definitivne, ve} se mogu dora|ivati u skladu sa eti~-
kim dilemama koje bude donosila praksa. Samoregulatorno tijelo koje }e bri-
nuti o po{tovanju Kodeksa novinara Crne Gore bi}e ovla{}eno da, u duhu
op{tih eti~kih normi Kodeksa, predla`e nove smjernice ili dopunu postoje}ih.

N O V I N A R S T V A 39
Eti~ki kodeks elektronskih medija*
Eti~ki kodeksi

Preambula
Ustavi Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srbije, Republike Crne
Gore i me|unarodni pravni dokumenti garantuju slobodu informisanja,
izra`avanja mi{ljenja i pravo na nezavisan kriti~ki stav. Urednici, novinari i
ostali programski stvaraoci u elektronskim medijima ne smeju dozvoliti da
na njihov rad uti~u li~na uverenja, problemi i pritisci – politi~ki, ekonomski
ili neki drugi.
Ovi principi odraz su profesionalne etike medija. Oni obuhvataju
du`nosti, u granicama ustava i me|unarodnih obaveza.
Ovim principima izra`ava se obaveza medija da budu odgovorni prema
javnosti, da slu`e interesima dru{tva i pru`e mogu}nost izbora.
Mediji bi trebalo da se pridr`avaju navedenih principa kako bi sa~uvali
svoju slobodu.

Du`nosti novinara
Ta~nost
1. Izve{tavanje mora da bude zasnovano na ~injenicama koje su pot-
krepljene dokazima. Najmanje dva izvora trebalo bi da potvrde informaciju
pre nego {to ona bude objavljena. Ta~nost podrazumeva ne samo puko
proveravanje ~injenica. Sve informacije trebalo bi dobro odmeriti kako bi se
do{lo do istine.
2. Va`nije je da informacija bude proverena nego da bude brzo saop{te-
na, posebno kada su u pitanju ljudski `ivoti.
3. Izvor se mora objaviti kada su informacije i mi{ljenja sporni.
4. Ako postoje zakonska ili neka druga ograni~enja za objavljivanje
informacija, javnosti se to mora staviti do znanja.
5. Novinari treba da budu nepristrasni u izve{tavanju i da u izve{taj
uklju~e svako mi{ljenje koje obja{njava doga|aj. U situacijama kada je ne-
mogu}e do}i do informacije ili mi{ljenja nekog od u~esnika u doga|ajima o
kojima se izve{tava novinari moraju o tome obavestiti javnost. Tako|e, ako
neko od u~esnika odbije da sara|uje, to mora biti nazna~eno.
6. Elektronski mediji se moraju suprotstaviti u~esnicima u `ivom pro-
gramu koji se uvredljivo izra`avaju.
7. Ako je, iz bilo kog razloga, emitovana pogre{na informacija, stanica bi
trebalo u {to kra}em roku da objavi ispravku i da se, na odgovaraju}i na~in,
izvini pojedincu ili organizaciji koji su pogo|eni dezinformacijom.
8. Arhivski materijal treba da bude jasno ozna~en prilikom emitovanja ka-
ko auditorijum ne bi stekao pogre{an utisak da se radi o aktuelnom doga|aju.
*Ovaj kodeks prvi je takav dokument u Jugoslaviji. Usvojen je u Beogradu, 22. februara
2002. godine. U izradi teksta Kodeksa u~estvovali su, izme|u ostalih, ANEM, NUNS,
RTS/Radio Beograd 202 i Novosadska {kola novinarstva.

40 E T I K A
Pravednost
1. Urednici i novinari moraju se postarati da vest (~injeni~no izve{tava-

Eti~ki kodeksi
nje) bude jasno odvojena od mi{ljenja.
2. Novinari se moraju postarati da sporna informacija bude potpuno
razja{njena.
3. Li~no uverenje i mi{ljenje novinara ne smeju da uti~u na izbor teme i
na~in na koji se ona predstavlja. Javnost ne bi trebalo u izve{tavanju da
prepozna li~no ube|enje ili mi{ljenje novinara.
4. Novinari se moraju suprotstaviti onima koji ne priznaju ljudska prava
ili se zala`u za diskriminaciju bilo koje vrste prema nekoj etni~koj ili
dru{tvenoj grupi.
5. Novinari imaju obavezu da za{tite izvor informacija. Oni moraju da
po{tuju obe}anja data svom izvoru informacija. Ako je izvor dao ”nezva-
ni~nu“ informaciju, ona ne sme biti upotrebljena tako da otkrije identitet
izvora.

Li~na etika
1. Novinari bi trebalo da odbiju da izve{tavaju o pojedincima ili
organizacijama sa kojima su interesno povezani. Ukoliko uprava ili vlasnik
stanice imaju veze sa bilo kojim pojedincem ili organizacijom o kojima se
izve{tava, to treba u izve{taju jasno staviti do znanja.
2. Novinari ne bi trebalo da prihvataju li~ne poklone ili usluge od bilo
kog pojedinca ili organizacije o kojima se izve{tava.
3. Novinari ne smeju koristiti svoj polo`aj radi li~ne koristi bilo koje vrste.
4. Elektronski mediji treba da budu vrlo oprezni kada je u pitanju
ponuda za poslovna putovanja. Finansijer (ekonomski ili bilo koji drugi) ne
sme odre|ivati koji }e novinar biti odabran u takvom slu~aju, na koji }e
na~in izve{tavati, odnosno da li }e uop{te izve{tavati.

Vlada, politika i interesne grupe -- nezavisnost ure|iva~ke politike


1. Urednici i novinari ne smeju da izve{tavaju o politi~kim ili drugim
zbivanjima koja se ti~u njihove li~ne pripadnosti nekoj politi~koj partiji,
ekonomskoj, verskoj ili interesnoj grupi.
2. Urednici moraju da zadr`e potpunu kontrolu nad sadr`ajem i
kontekstom informacija koje se objavljuju. Niko ne sme odre|ivati uslove
svog u~e{}a u programu.
3. Urednici i novinari moraju biti otvoreni i po{teni prema javnosti. U
slu~aju da postoje neke posebne okolnosti prilikom emitovanja programa,
moraju joj to staviti do znanja. Na primer, ako politi~ar iz bilo kog razloga
odbije da u~estvuje u zajedni~koj debati, planirani program se mora
emitovati, ali se mora i objasniti za{to je taj u~esnik odsutan.
4. Urednici i novinari moraju svim u~esnicima u programu objasniti
okolnosti i kontekst njihovog u~e{}a. Ako se snimljeni materijal montira pre
prikazivanja, trebalo bi obratiti posebnu pa`nju na to da stavovi u~esnika

N O V I N A R S T V A 41
budu odgovaraju}e prikazani. Me|utim, u~esnici nemaju pravo da odre|u-
ju na~in na koji }e materijal biti montiran ili predstavljen.
Eti~ki kodeksi

5. Politi~ki program, bez obzira na to da li je pla}en ili se emituje besplat-


no, mora biti vremenski strogo ograni~en, emitovan u odgovaraju}im
terminima i sa obaveznom naznakom da se radi o politi~kom programu.
6. Ukoliko je politi~ki program pla}en, to mora biti jasno potpisano
(TV) ili najavljeno (radio). Ovo se ti~e svih oblika pla}enog programa, bilo
da je re~ o politi~kim partijama, politi~arima ili nekim drugim interesnim
grupama.
7. Mediji bi trebalo jedinstveno da pru`e otpor pritisku vlade, politi~kih
partija i drugih interesnih grupa, kao i komercijalnom pritisku.
8. Urednici i novinari moraju da pru`e otpor vladi u nastojanjima da
pod izgovorom za{tite nacionalnog interesa spre~i da se izve{tava o
odre|enim doga|ajima, jer interesi vlade nisu nu`no i nacionalni interesi.
9. Cenzura je izri~ito zabranjena ustavima i me|unarodnim dokumen-
tima i urednici i novinari bi trebalo da se odupru poku{ajima me{anja u
njihov rad u normalnim okolnostima.
10. Elektronski mediji pre svega imaju odgovornost prema javnosti. [to
je stepen njihove odgovornosti ve}i, to su oni manje podlo`ni uticajima.

Izve{tavanje o etni~kim i drugim dru{tvenim zajednicama


1. Elektronski mediji moraju da budu nepristrasni, verodostojni svedoci
vremena i da jasno razdvajaju ~injenice od mi{ljenja kada izve{tavaju o
rasizmu, verskoj netrpeljivosti i drugim oblicima diskriminacije.
2. Stanice moraju da insistiraju na zabrani svih oblika diskriminacije,
zasnovanih na razli~itostima kao {to su etni~ke, verske, politi~ke, polne,
rasne, seksualne, fizi~ke, mentalne i zdravstvene.
3. Elektronski mediji moraju da izbegnu stereotipe i predrasude kada
izve{tavaju o nekoj grupi. Oni treba da se suprotstave sagovornicima kada u
intervjuima i diskusiji izra`avaju stereotipe i predrasude.
4. Elektronski mediji moraju da izbegavaju uvredljivo izra`avanje.
Terminologija i jezik koji se koriste ne smeju biti uvredljivi za pripadnike
grupa o kojima se govori.
5. Ako sagovornici u svojoj izjavi koriste uvredljive izraze i karakteriza-
ciju, stvaraoci programa trebalo bi dobro da razmisle o tome da li da emituju
takav materijal. Ako je takva izjava klju~na za izve{tavanje, mora se navesti
njen izvor.
6. Etni~ku pripadnost ili neku drugu karakteristiku grupe ne bi trebalo
pominjati ako nije va`na za izve{tavanje. U izve{tajima o kriminalu to je
retko kad va`no.
7. Elektronski mediji trebalo bi da budu vrlo odre|eni u imenovanju
grupa koje su po~inile nasilje i moraju voditi ra~una o tome da ne izjedna-
~avaju naciju, etni~ku grupu ili bilo koju drugu grupu sa aktivnostima
odre|enog dela zajednice.

42 E T I K A
8. Elektronski mediji treba da izbegavaju kori{}enje opisnih prideva ili
priloga kada govore o nekoj grupi ili organizaciji, jer opisni pridevi ili prilozi

Eti~ki kodeksi
ukazuju na njihov odnos prema grupi ili organizaciji o kojoj je re~.
9. Elektronski mediji trebalo bi da daju prostor za odgovor grupi kojoj je
naneta uvreda, ~ak i onda kada je uvredu naneo sagovornik, a ne predstav-
nik stanice.
10. Elektronski mediji ne treba da izjedna~avaju dr`avu sa nacijom i
verom.
11. Elektronski mediji, urednici i novinari moraju da omogu}e svim
grupama i delovima dru{tva pravedno i ravnopravno izve{tavanje u svojim
programima, te da im tako i pristupe.

Javni interes
1. Elektronski mediji moraju da upozore auditorijum pre nego {to
emituju slike masakra i druge uznemiruju}e sadr`aje.
2. Elektronski mediji ne bi trebalo da pominju identitet nastradalih pre
nego {to nadle`ni organi o tome obaveste porodicu.
3. Elektronski mediji treba da po{tuju pravo na privatnost, pod uslovom
da se ne radi o pitanjima od javnog interesa.
4. Treba obratiti posebnu pa`nju na programe koji se emituju u termini-
ma koje mogu pratiti deca.
5. Pre 22 sata ne bi trebalo emitovati materijal koji mo`e uznemiriti decu.
Ovo se posebno odnosi na pornografiju, nasilje i neprimereno izra`avanje.
6. Pojavljivanje dece u programu mora biti posebno pa`ljivo regulisano i
podrazumeva prethodno odobrenje roditelja ili staratelja.

Odnos medija prema terorizmu i nasilju


1. Novinari su du`ni da obaveste policiju kada dobiju informaciju
odnosno upozorenje o mogu}em ugro`avanju ljudskih `ivota. Nakon
konsultacija, prema takvoj informaciji trebalo bi se posebno pa`ljivo
odnositi.
2. Elektronski mediji ne bi smeli da pru`aju mogu}nost da se javnosti
obra}aju oni koji promovi{u ili podsti~u nasilje. Oni bi trebalo da izbegavaju
senzacionalizam i glorifikaciju nasilja.
3. Odluka o emitovanju informacije o grupama i pojedincima koje
koriste nezakonita sredstva za postizanje svojih ciljeva trebalo bi da bude
motivisana javnim interesom.
4. Uobi~ajena procedura je da se objavi identitet intervjuisane osobe
ukoliko bezbednost te osobe nije dovedena u pitanje. Ako je anonimnost
zagarantovana, ona mora biti po{tovana u potpunosti.
5. Kada novinari izve{tavaju o nezakonitim politi~kim aktivnostima, ne
smeju zaboraviti na svoju odgovornost da izve{tavaju o ~injenicama istinito
i da se suprotstave ekstremnim stavovima.

N O V I N A R S T V A 43
Preporu~uje se da sva profesionalna tela, medijske organizacije,
elektronski mediji i novinari usvoje ovaj kodeks. Kodeks bi trebalo da bude
Eti~ki kodeksi

osnova za edukaciju zaposlenih u elektronskim medijima i za odgovoran


odnos medija prema dru{tvenoj zajednici.

44 E T I K A
3
Organizacije i udru`enja u zemljama EU

Eti~ki kodeksi
Austrija -- Savet za {tampu

Osnove za novinarski rad*


Preambula
Novinarstvo zahteva slobodu i odgovornost. Izdava~i novina, izdava~i
uop{te, odgovorni ljudi na radiju i televiziji, kao i novinari, snose u demokra-
tiji posebnu odgovornost za `ivotno potrebnu slobodu medija. Od vode}ih
snaga u jednoj redakciji posebno se tra`i: na vama je da brinete o o~uvanju
osnova za novinarski rad u svakoj posebnoj oblasti. Austrijski savet za {tam-
pu predstavlja platformu za sve koji se javno obavezuju na primenu slobode
{tampe u skladu sa traganjem za istinom i korektno{}u, i koji su spremni da
se u tome konkretnim povodima podvrgnu proveri Saveta za {tampu. Stalna
i dobrovoljna samoregulacija primeren je na~in ispravnog odnosa prema
obavezama novinarstva. Otuda je Austrijski savet za {tampu, za sve one koji
se bave pravljenjem, {irenjem i komentarisanjem vesti u novinskim preduze-
}ima, ustanovio slede}a pravila (Kodeks ~asti u austrijskom novinarstvu),
koja se prema potrebi mogu dopunjavati ili tuma~iti. Ove osnove va`e za sve
delove jednog lista koji potpadaju pod redakcijsku odgovornost. Novine i
~asopisi koji izraze spremnost da se pridr`avaju Kodeksa ~asti obavezuju se
da u svakom slu~aju objavljuju saznanja Austrijskog saveta za {tampu i kad
su na {tetu njih samih, ako on odlu~i da ta saznanja treba obnarodovati.

1. Sloboda
1.1. Sloboda u izve{tavanju i komentarisanju, u re~i i slici, bitan je deo
slobode {tampe. Sakupljanje i {irenje vesti i komentara ne sme se ometati.
1.2. Granice ove slobode, kad je re~ o delovanju Saveta za {tampu,
nalaze se u samoregulaciji zasnovanoj na odredbama ovog Kodeksa ~asti.
2. Ta~nost
2.1. Savesno i korektno pribavljanje i prezentiranje vesti i komentara
jesu vrhunska obaveza novinara.
2.2. Navodi obele`eni znacima navoda moraju da budu {to doslovniji.
Navod po smislu ne sme da bude pod znacima navoda. Anonimne navode
treba izbegavati, osim kada je u pitanju bezbednost te osobe ili spre~avanje
neke velike {tete koja bi mogla da joj bude nanesena.
2.3. Optu`be ne smeju da se izri~u bez dokaza da je postojao bar poku{aj
da se dobije stav okrivljenog lica ili institucije. Ako je re~ o preno{enju javno
podignute optu`nice, to mora jasno da se nazna~i.
*Stanje na dan 21. 1. 1999.

N O V I N A R S T V A 45
2.4. Ako se objavi neta~an podatak, dobrovoljna ispravka je ne{to {to se
u novinarstvu smatra prirodnim i {to se samo po sebi razume.
Eti~ki kodeksi

2.5. Kad povodom nekog izve{taja ~italac po{alje osnovanu ispravku,


ona treba da bude objavljena {to pre i u {to {irem obimu.
2.6. Ako se u slu~aju koji se prati donese va`na sudska ili administrativ-
na odluka, ili se pojave nova saznanja bitna za slu~aj, to se mora objaviti.

3. Raznolikosti
3.1. ^itaocima mora da bude jasno da li neki tekst prikazuje ~injeni~no
stanje, prenosi tu|a mi{ljenja, ili je re~ o komentaru.
3.2. Pre nego {to se prenese tu|e mi{ljenje, mora da bude proverena nje-
gova osnovanost, pogotovo ako postoji osnovana sumnja u ta~nost navoda.
3.3. Fotomonta`e i obra|ene slike koje povr{ni ~itaoci mogu da shvate
kao dokumentarne snimke moraju biti jasno ozna~ene kao monta`e ili
obrade.

4. Uticaji
4.1. Uticaj osoba sa strane na sadr`inu ili vrstu redakcijskog priloga nije do-
pustiv.
4.2. Nedopustivi poku{aji da se ostvari uticaj ne javljaju se samo u vidu
intervencija ili pritisaka ve} i u nu|enju povlastica koje prevazilaze delokrug
neposredne profesionalne delatnosti.
4.3. Ko u vezi sa svojom novinarskom delatno{}u prima poklone ili dru-
ge stvari li~ne namene kojima bi moglo da se uti~e na novinarsku interpre-
taciju, ogre{uje se o novinarsku etiku.
4.4. Li~ni materijalni interesi ne smeju da uti~u na novinarski rad.
4.5. Ekonomski interesi izdava~a ne smeju da uti~u na ure|iva~ku poli-
tiku na na~in koji bi imao za posledicu pogre{no informisanje ili prikrivanje
zna~ajnih informacija.
4.6. Kada izve{tava o putovanjima na koja je pozvan, novinar to mora i
da nazna~i.

5. Za{tita li~nosti
5.1. Svaki ~ovek poziva se na o~uvanje svojih prava i dostojanstva li~nosti.
5.2. Li~na klevetanja, uvrede i ismevanja u neskladu su s novinarskom eti-
kom.
5.3. Osobe ~iji su `ivoti ugro`eni ne smeju da budu identifikovane u me-
dijskim izve{tajima ako se time mo`e uve}ati postoje}a opasnost.
5.4. Pau{alna sumnji~enja i pau{alne uvrede lica ili grupe lica treba u
svakom slu~aju izbegavati.
5.5. Nedopustiva je bilo kakva diskriminacija na rasnim, verskim, nacio-
nalnim ili drugim osnovama.
5.6. Nedopustiva su omalova`avanja ili vre|anja verskih u~enja ili pri-
znatih crkava i verskih zajednica koja mogu da izazovu opravdan gnev.

46 E T I K A
5.7. Nedopustivo je objavljivanje ”iskrivljenih„ fotografija kojima se
omalova`avaju neka lica ili grupa lica.

Eti~ki kodeksi
6. Oblast intime
6.1. Intiman deo `ivota svake li~nosti po pravilu je za{ti}en.
6.2. Kada je re~ o deci, za{tita intimne sfere ima prednost nad vredno{}u
informacije.
6.3. Pre objavljivanja slika i izve{taja o mladima, treba pa`ljivo razmisliti
da li je to od javnog interesa.
6.4. Izve{taji o mladala~kim prestupima ne smeju da ote`avaju, ili ~ak da
spre~avaju, mogu}e uklju~ivanje mladih ljudi u dru{tvenu zajednicu. U
takvim slu~ajevima treba izostaviti puna imena.
6.5. Preporu~uje se posebna uzdr`anost pri ispitivanju ili fotografisanju
dece u izve{tavanju koje bi moglo na njih negativno da uti~e.
7. Prikupljanje informacija
7.1. Usmeni ili pisani podaci, kao i fotografije, ne smeju se pribavljati na
ne~astan na~in.
7.2. Ne~asni na~ini su, na primer, dovo|enje u zabludu, pritisak, zastra-
{ivanje, brutalno iskori{}avanje emotivno stresnih situacija, ili kori{}enje
skrivenih prislu{nih ure|aja.
7.3. Za objavljivanje privatnih fotografija treba tra`iti saglasnost lica o
kojima je re~, a u slu~aju maloletnika njihovih tutora, sem kada je objavlji-
vanje takvih fotografija od javnog interesa.
8. Posebne rubrike
8.1. Izve{taji sa putovanja i turisti~ki izve{taji treba na prigodan na~in da
upu}uju i na dru{tvene i politi~ke okvirne uslove i pozadine (npr. na ozbilj-
na kr{enja ljudskih prava).
8.2. U izve{taj koji govori o putovanju automobilom treba da bude unet
i ekolo{ki saobra}ajni i energentski kontekst.
8.3. Turisti~ki, automobilski i gastronomski izve{taji, kao i sve ocene
konzumnih dobara i usluga, treba da prate razumljive kriterijume, kao da su
ih sa~inile novinarski stru~ne osobe.
9. Javni interes
9.1. U konkretnim slu~ajevima, pogotovo kad je re~ o javnim li~nostima,
bi}e potrebno bri`ljivo odmeriti interes te li~nosti da se odre|eni izve{taj od-
nosno fotografija ne objavi, nasuprot interesu javnosti da to bude objavljeno.
9.2. Javni interes, u smislu Kodeksa ~asti u austrijskom novinarstvu,
postoji pogotovo kad je re~ o rasvetljavanju te{kih prekr{aja (zlo~ina),
za{titi javne bezbednosti ili zdravlja, ili kad se javnost dovodi u zabludu.
9.3. Fotografije kojenevode ra~una o privatnosti snimljene osobe (npr. iz za-
sede) mogu se objaviti samo kada je javni interes o~igledan i kad nisu voajerske.
Preveo sa nema~kog \or|e Dimitrijevi}

N O V I N A R S T V A 47
Belgija
Eti~ki kodeksi

Kodeks novinarskih na~ela


Sloboda izra`avanja jedno je od osnovnih prava ~oveka, neophodan us-
lov za prosve}ivanje i informisanje javnog mnjenja. U nastojanju da sa~uvaju
integritet i slobodu {tampe, Belgijska asocijacija novinskih izdava~a, Op{ta
asocijacija profesionalnih novinara Belgije i Nacionalna federacija informa-
tivnih biltena usvojile su slede}i kodeks principa novinarstva 1982. godine.

1. Sloboda {tampe
Sloboda {tampe je temeljna odbrana slobode izra`avanja, bez koje je
nemogu}e osigurati za{titu drugih osnovnih gra|anskih prava. Radi slo-
bodnog oblikovanja javnog mnjenja, novinari moraju imati pravo da bez
smetnji sakupljaju i objavljuju informacije i komentare.

2. ^injenice
^injenice se moraju prikupljati i o njima se mora izve{tavati bez predra-
suda.

3. Razdvajanje vesti od komentara


Razdvajanje ~injenica o kojima se izve{tava od komentara mora biti o~i-
gledno. Ovaj princip ne sme ometati novinara/list da predstavi sopstvena
mi{ljenja, niti mi{ljenja drugih.

4. Po{tovanje razli~itih mi{ljenja


Novinarstvu je svojstveno da prepoznaje i po{tuje raznolikost mi{ljenja,
brani slobodu objavljivanja razli~itih gledi{ta. Ono se protivi svakoj diskri-
minaciji na osnovu pola, rase, nacionalnosti, jezika, veroispovesti, ideologi-
je, kulture, klase ili ube|enja, pod uslovom da tako predstavljena ube|enja
nisu u suprotnosti sa po{tovanjem osnovnih ljudskih prava.

5. Po{tovanje ljudskog dostojanstva


Izdava~i, glavni i odgovorni urednici i novinari moraju po{tovati dosto-
janstvo i pravo na privatni `ivot svakog pojedinca, moraju izbegavati svako
zadiranje u fizi~ku ili moralnu patnju, izuzev kada to zahteva sloboda {tampe.

6. Predstavljanje nasilja
Ne smeju se veli~ati zlo~ini i terorizam, kao ni druge surove i neljudske
aktivnosti.

7. Ispravka pogre{nih informacija


Ukoliko se doka`e da su podaci i informacije neta~ni, moraju biti isprav-
ljeni bez ograni~avanja i bez obzira na zakonske odredbe o pravu na repliku.

48 E T I K A
8. Za{tita izvora informacija
Ne mogu se otkriti izvori poverljivih informacija bez eksplicitnog odo-

Eti~ki kodeksi
brenja tih izvora.

9. Tajnost
Tajnost javnih i privatnih poduhvata, po zakonskoj odredbi, ne mo`e
spre~iti slobodu {tampe.

10. Ljudska prava


U slu~aju kada je sloboda izra`avanja u konfliktu sa drugim osnovnim pra-
vima, ostavlja se pravo urednicima da donesu odluku (posle konsultacije sa od-
govornim novinarima) o pre~em pravu u okvirima sopstvene odgovornosti.

11. Nezavisnost
Novine i novinari ne smeju podle}i spoljnim pritiscima.

12. Reklamiranje
Reklame se moraju predstaviti na na~in koji }e ih jasno odvojiti od novi-
narskog teksta.

Preveo Ljubomir Vukosavljevi}


Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“ Nezavisnog udru`enja novinara Srbije

^e{ka Republika

Kodeks {tampe (izdava~ki principi)*


Na Kodeksu {tampe Udru`enja izdava~a zasnovan je sistem samokon-
trole u delatnosti izdavanja periodi~ne {tampe u ^e{koj Republici.
Principi navedeni u Kodeksu imaju za cilj negovanje profesionalne etike
i ne povla~e zakonsku odgovornost. Izdava~i i novinari moraju strogo da ih
se pridr`avaju i da se pona{aju u skladu sa zna~enjem pojedina~nih odredbi.
O kr{enju principa, njihovom tuma~enju i bilo kakvom menjanju Kodeksa
odlu~uje ^e{ko ve}e {tampe, koje je poseban organ Udru`enja izdava~a.
Eti~ko pona{anje podrazumeva po{tovanje i objavljivanje odluka
^e{kog ve}a {tampe.
Sadr`aj:
1. Sloboda {tampe, njena uloga i javni interes
2. Istinitost i ta~nost
3. Za{tita li~nosti
*Kodeks je usvojila generalna skup{tina Udru`enja izdava~a 5. septembra 2000. godine.

N O V I N A R S T V A 49
4. Za{tita privatnosti
5. Pretpostavka nevinosti
Eti~ki kodeksi

6. Uticaji
7. Deca

1. Sloboda {tampe, njena uloga i javni interes


1.1. Sloboda {tampe podrazumeva nezavisnost i slobodu informisanja i
mogu}nost izra`avanja mi{ljenja i kritike.
1.2. Sloboda {tampe ograni~ena je pravima i slobodama gra|ana i na~e-
lima samokontrole u skladu sa odredbama Kodeksa {tampe.
1.3. Uloga {tampe je da objavljuje ne samo pozitivne, prijatne ili
dru{tveno neutralne informacije i ideje ve} i informacije koje izazivaju
zabrinutost, pozivaju na raspravu i izazivaju sukobe mi{ljenja ili {ok. Ali ~ak
i u takvim slu~ajevima, izve{taj ne sme biti sam sebi svrha i ne sme biti
uvredljiv ili vulgaran.
1.4. U principima Kodeksa {tampe javni interes podrazumeva doga|aje
koji iziskuju obja{njenje kriminalnog ~ina, za{titu javne bezbednosti, mo-
rala ili zdravlja i zabranu dezinformisanja javnosti.

2. Istinitost i ta~nost
2.1. Traganje za istinom, savesno prikupljanje i objavljivanje informa-
cija, obezbe|ivanje istinite i ta~ne informacije i komentara, verno preno-
{enje tu|ih izjava i dokumenata, i ~uvanje ljudskog dostojanstva najvi{e su
vrednosti koje novinar mora da po{tuje.
2.2. Istinitost informacija namenjenih objavljivanju u {tampi mora da se
proveri s du`nom profesionalnom pa`njom u meri u kojoj se to mo`e zahte-
vati u datim okolnostima. Ne smeju se koristiti nedoli~ni na~ini prikupljanja
informacija.
2.3. Novinar ne sme da ugrozi istinitost informacija ni na jedan od
slede}ih na~ina: izostavljanjem, prera|ivanjem, iskrivljavanjem, krivotvo-
renjem, prate}im fotografijama i drugim slikama ili opisom.
2.4. Objavljivanje nepotvr|enih vesti i optu`bi, naro~ito na uvredljiv
na~in, kosi se s novinarskom etikom. Ako se u izuzetnom slu~aju, kad za to
postoje ozbiljni razlozi, objave nepotvr|ene informacije ili pretpostavke, to
se mora nedvosmisleno nazna~iti.
2.5. Tu|i stavovi moraju se ta~no preneti ili verno protuma~iti i ozna~iti
kao takvi. Izjave koje se prenose pod znacima navoda moraju ta~no odgova-
rati iskazu izvora, a tuma~enja tu|ih iskaza ne smeju se prenositi pod zna-
cima navoda; u oba slu~aja mora da se o~uva zna~enje izjava. Preuzeti na-
vodi ne~ije izjave, kao i navodi iz prve ruke u kojima sagovornik citira
nekog drugog uvek moraju da imaju jasno nazna~en prvobitni izvor.
2.6. Prate}e fotografije ili druge slike koje se koriste kao ilustracija teksta
moraju da budu nedvosmisleno ozna~ene kao takve.

50 E T I K A
2.7. Ako se naknadno poka`e da je objavljena informacija neta~na, ne-
potpuna ili da na neki drugi na~in odstupa od istine, etika zahteva da se bez

Eti~ki kodeksi
odlaganja dobrovoljno objavi ispravka.
2.8. Ako se dobije nova va`na informacija o nekom pitanju o kojem se
ranije raspravljalo u {tampi, etika obavezuje da se ona dobrovoljno stavi na
raspolaganje.
2.9. Kada se izve{tava o uskostru~nim temama, posebno iz oblasti
medicine, treba izbegavati neodgovaraju}a tuma~enja, koja bi mogla da
izazovu prekomernu zabrinutost ili o~ekivanja ~italaca.

3. Za{tita li~nosti
Svaka vrsta diskriminacije ili uvrede s obzirom na pol, rasu, boju ko`e,
jezik, veru, politi~ke ili druge stavove, nacionalno ili socijalno poreklo,
pripadnost nacionalnoj ili etni~koj manjini, imovno stanje ili neku drugu
osobinu, kosi se sa etikom.

4. Za{tita privatnosti
4.1. [tampa po{tuje privatnost, uklju~uju}i i intimnu sferu.
4.2. Ako je privatnost neke osobe povezana s javnim interesom, i ako je
ta osoba zahvaljuju}i svojoj dru{tvenoj delatnosti ili polo`aju postala javna
li~nost, o njenom privatnom `ivotu mo`e se, u pojedinim slu~ajevima,
raspravljati u {tampi. Ipak, treba voditi ra~una da se pri tom ne kr{e li~na
prava drugih ljudi.
4.3. Mora se pru`iti posebna za{tita `rtvama kriminalnih dela i nesre}a.
Obzirnost prema `rtvama i njihovim porodicama ima prednost nad objav-
ljivanjem podataka o njihovom identitetu ili njihovih fotografija.

5. Pretpostavka nevinosti
Informacije o saslu{anju na sudu ili u nekom drugom dr`avnom organu
ili organu javne uprave moraju se prenositi bez predrasuda. Zato {tampa pre
po~etka ili tokom trajanja takvih procesa treba da izbegava objavljivanje gle-
di{ta koja sadr`e bilo kakvu predrasudu. [tampa mora da bude svesna ~inje-
nice da samo sud mo`e da odlu~i o krivici i izrekne kaznu za krivi~no delo.
Svaka osoba protiv koje se vodi krivi~ni postupak mora da bude tretirana,
~ak i u {tampi, kao nevina, sve dok sud ne izrekne presudu ili dok neki drugi
vladin organ ili organ javne uprave ne odlu~i o njenoj krivici.

6. Uticaji
6.1. Odgovornost prema javnosti iziskuje da na {tampu ne uti~u li~ni ili
poslovni interesi. [tampa mora da se odupre takvim poku{ajima i mora
uvek nastojati da povu~e jasnu razliku izme|u novinarskog teksta i tekstova
~ija je svrha ogla{avanje ili reklama.
6.2. Prihvatanje ili nu|enje bilo kakve koristi koja bi mogla da uti~e na
sadr`aj ili formu izve{taja kosi se s nezavisno{}u {tampe i njenom ulogom u

N O V I N A R S T V A 51
dru{tvu. Prihvatanje bilo kakve vrste koristi u zamenu za uticaj na objavlji-
vanje ili neobjavljivanje bilo koje vrste informacija suprotno je etici.
Eti~ki kodeksi

7. Deca
7.1. Za{tita privatnosti dece ima prednost nad va`no{}u informacije.
[tampa mora uvek da vodi ra~una o interesima dece i maloletnika.
7.2. Izve{tavanje o prekr{ajima maloletnika ne sme da ote`a ili spre~i
njihov mogu}i povratak u du{tvo.
Prevela Slavica Mileti}

Danska
Nacionalni kodeks pona{anja*
Osnovni stavovi
U Danskoj je ~uvanje slobode govora tesno povezano s pravom {tampe
da slobodono sakuplja informacije i vesti, kao i da ih objavljuje {to je ta~nije
mogu}e. Sloboda komentara deo je izra`avanja slobode govora. Pored toga,
{tampa priznaje gra|aninu kao pojedincu pravo na po{tovanje njegovog
li~nog integriteta i neprikosnovenost njegovog privatnog `ivota, a tako|e i
pravo na za{titu od neopravdanog uznemiravanja.
Povreda dobre novinarske prakse ogleda se u spre~avanju korektnog
objavljivanja informacija koje su bitne za javnost i u uslu`nosti prema onima
izvan profesije, ukoliko to mo`e da izazove sumnju u stepen slobode i neza-
visnosti masovnih medija. Tako|e, smatra se povrednom takve novinarske
prakse ako se novinaru postave zadaci koji su u sukobu s ovim pravilima.
Novinar ne treba da obavlja zadatke koji se kose sa njegovom save{}u ili
ube|enjima.

Sadr`aj Kodeksa:
A. Ta~nost informacija:
1. Du`nost je svakog novinara da objavi ta~nu i pravovremenu
informaciju. Ta~nost informacija treba kontrolisati koliko god je to mogu}e.
2. Prema izvoru vesti treba se odnositi kriti~ki, naro~ito kada izjave
mogu biti obojene li~nim interesima ili skrivenim namerama.
3. Informacije koje mogu biti obojene predrasudama ili se mogu sma-
trati uvredljivim za nekoga, ili pak ako sadr`e mi{ljenje koje na drugi na~in
mo`e naneti {tetu izvesnoj osobi, treba da budu bri`ljivo podvrgnute
kontroli.
*Ovaj kodeks usvojen je u parlamentu Danske, uz saglasnost Nacionalnog sindikata novina-
ra, 1992. godine.

52 E T I K A
4. U slu~ajevima kada je njihovo objavljivanje prihvatljivo, napade i re-
plike treba publikovati dosledno i na isti na~in.

Eti~ki kodeksi
5. ^injenice treba razgrani~iti od komentara.
6. Naslove i podnaslove potrebno je uskladiti, u pogledu oblika i sadr`a-
ja, sa tekstom na koji se odnose i sa publikacijom u kojoj se objavljuju. Isto
pravilo va`i i za sadr`aje tekstova.
7. Neta~ne informacije treba ispraviti na inicijativu samog urednika ~im
se sazna da sadr`e krupne gre{ke. Ispravka mora biti objavljena na takav na-
~in da je ~itaoci jasno i s lako}om uo~e.
B. Pona{anje koje je u suprotnosti sa dobrom novinarskom praksom
1. Moraju se izbegavati informacije koje mogu naru{iti neprikosnove-
nost privatnog `ivota, osim ako o~igledan javni interes ne zahteva njihovo
objavljivanje. Svaki pojedinac ima pravo na za{titu sopstvenog ugleda.
2. Samoubistva i poku{aje samoubistva ne treba spominjati, sem u
slu~ajevima u kojima to zahteva ili opravdava o~igledan javni interes, ali i
tada to treba ~initi na {to pa`ljiviji na~in.
3. @rtvama zlo~ina ili nesre}a potrebno je ukazati najve}u mogu}u pa`-
nju. Ista pravila se odnose na svedoke i rodbinu tih osoba. Sakupljanje i re-
produkovanje vizuelnog materijala sprovodi se na takti~an na~in i s merom.
4. Treba povu}i jasnu liniju razgrani~enja izme|u reklame i novinarskog
teksta. Tekstovi i slike u kojima su sadr`ani neposredni ili posredni trgova~-
ki interesi mogu biti publikovani jedino u slu~ajevima u kojima njihovo
objavljivanje opravdava jasan novinarski kriterijum.
5. Ne sme se zloupotrebiti poverenje drugih ljudi. Posebna pa`nja mora
se posvetiti osobama od kojih nije mogu}e o~ekivati da shvate posledice
sopstvenih izjava. Ose}anja drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedostatak
samokontrole ne treba zloupotrebiti.
C. Izve{tavanje iz suda
1. Op{ta eti~ka pravila za novinare, navedena pod ta~kama A i B, va`e i
za izve{tavanje iz suda.
2. Pravila izve{tavanja iz suda va`e i za pripremni period tu`be ili su-
|enja, uklju~uju}i istra`ne radnje policije i tu`ila{tva.
3. Sudsko izve{tavanje treba da bude objektivno. U bilo kojoj fazi istrage
i su|enja, kao i pre zasedanja suda, cilj novinara mora biti kvalitativno pod-
jednako predstavljanje gledi{ta svih strana – u krivi~nim parnicama to se
odnosi i na tu`ila{tvo i na odbranu. Spominjanje krivi~nog postupka treba
uvek propratiti obave{tenjem o ishodu postupka, bilo da je u pitanju
povla~enje optu`be, osloba|anje il krivi~na presuda.
4. Navo|enje porodi~ne istorije, zanimanja, rase, nacionalnosti, vere ili
~lanstva u raznim organizacijama mora se izbegavati, izuzev u slu~ajevima
njihove neposredne veze s parnicom.
5. Sve do pravosna`nog dono{enja kona~ne odluke u krivi~nim postupci-
ma ili povla~enja optu`be, nije dozvoljeno objavljivanje informacija koje mogu

N O V I N A R S T V A 53
da ometaju razja{njavanje slu~aja ili da doprinesu progla{avanju krivice
osumnji~enog, tj. optu`enog. U izve{tajima o krivi~nom postupku treba da bu-
Eti~ki kodeksi

de jasno nazna~eno da li je osumnji~eni, tj. optu`eni izjavio da je kriv ili nevin.


6. Najve}a mogu}a objektivnost bi}e vodilja pri dono{enju odluke o
tome koji }e se slu~ajevi pominjati i kada }e se navoditi imena ume{anih
osoba. Kad javni interes ne zahteva suprotno, imena i drugi znaci
prepoznavanja osumnji~enog ili optu`enog ne}e se spominjati.
7. Neophodno je biti oprezan s objavljivanjem izjava u smislu da je po-
licija primila informaciju kako su zlo~in po~inile osobe ~ija se imena navo-
de. Po pravilu, takve informacije ne treba objavljivati sve dok ne dovedu do
akcije policije ili tu`ila{tva. Ovo se pravilo, me|utim, ne mora po{tovati ako
je podatak o kome je policija obave{tena u {irim krugovima poznat odranije
ili se smatra javnim interesom, ili ako se na osnovu postoje}ih ~injenica
mo`e pretpostaviti da je dojava policiji osnovana.
8. Osumnji~ena, optu`ena ili osu|ena osoba treba da bude po{te|ena
podse}anja na ranije presude u slu~aju da one nisu zna~ajne za sada{nje
sumnje, optu`be ili presude. U ostalim vestima, ranije krivi~ne postupke
protiv imenovane osobe, po pravilu, ne treba pominjati.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi}
Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Estonija
Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks slu`i kao osnova za rad Saveta za {tampu, koji se sastoji od
predstavnika sedam grupa: Udru`enja novina, Udru`enja za radiodifuziju,
Saveza novinara, Estonskog radija, TV Estonije, Udru`enja medijskih
edukatora i Dru{tva za za{titu potro{a~a.

1. Op{te odredbe
1.1. Sloboda komunikacije osnovna je premisa demokratskog dru{tva, a
slobodna {tampa sredstvo za postizanje takvog dru{tva i njegov preduslov.
1.2. [tampa i ostali mediji slu`e pravu javnosti da dobija istinite, pra-
vi~ne i celovite informacije. Kriti~ko posmatranje sprovo|enja politi~ke i
ekonomske vlasti osnovna je obaveza {tampe.
1.3. Pod uslovom da deluju u granicama zakona, slobodna {tampa i
ostali mediji ne smeju se ograni~avati niti ometati u prikupljanju i objavlji-
vanju informacija.
*Prvi eti~ki kodeks {tampe Estonije, koji Savetu za {tampu slu`i kao osnova za dono{enje
internih propisa, usvojen je na Forumu za etiku {tampe u Talinu, 29. januara 1998. godine. Na
kraju Foruma, Udru`enje novinara Estonije, Udru`enje za radiodifuziju Estonije i Savet za
{tampu Estonije potpisali su izjavu o prihvatanju Kodeksa i usvojili njegova na~ela.

54 E T I K A
1.4. Novinar je odgovoran za svoje li~ne izjave i rad. Medijske organi-
zacije obavezuju se da }e spre~avati objavljivanje neta~nih, iskrivljenih i

Eti~ki kodeksi
obmanjuju}ih informacija.
1.5. Ne sme se nepotrebno nanositi {teta ugledu bilo kog pojedinca uko-
liko nema dovoljno dokaza da je otkrivanje informacija o njemu u javnom
interesu.
1.6. Javnim li~nostima smatraju se lica koja imaju politi~ku ili ekonom-
sku mo} i informacije koje su od zna~aja za javnost; njihove aktivnosti
podle`u stro`ijoj proveri i kritici. Za medije, javne li~nosti su lica koja zara-
|uju za `ivot javnom promocijom svoje li~nosti ili svog rada.

2. Nezavisnost
2.1. Novinari ne smeju prihvatati radno mesto, mito ili sli~ne poticaje
koji mogu biti u sukobu sa njihovom novinarskim radom i dovesti u pitanje
njihov kredibilitet.
2.2. Novinari koji pokrivaju finansije i privredu ne smeju informacije iz
tih oblasti da {ire privatno ili ih koriste za sopstvenu dobit.
2.3. Novinari ne smeju raditi za ustanovu ~ije aktivnosti pokrivaju.
2.4. Poslodavac ne sme tra`iti od novinara da pi{u o nekoj temi ili obav-
ljaju bilo kakvu sli~nu delatnost ako je to u suprotnosti sa njihovim li~nim
uverenjima.

3. Izvori
3.1. Kad nekoga intervjui{u, novinari uvek moraju da otkriju svoj
identitet i identitet medija koji predstavljaju. Preporu~uje se i da novinar
ta~no navede u koje svrhe namerava da upotrebi informacije koje prikuplja.
3.2. Novinari ne smeju iskori{}avati ljude koji nemaju iskustva u
opho|enju sa medijima. Njima se pre razgovora mora ukazati na mogu}e
posledice do kojih mogu dovesti njihove izjave.
3.3. Novinari se moraju strogo pridr`avati svakog obe}anja koje su dali
svom izvoru i moraju izbegavati da daju obe}anja koja ne mogu da ispune.
3.4. Mediji imaju moralnu obavezu da {tite identitet poverljivih izvora
informacija.
3.5. Urednici moraju, naro~ito ako je re~ o nekom kontroverznom
materijalu, da potvrde ta~nost informacije i pouzdanost izvora. Izdava~i
moraju da provere i ta~nost svih bitnih podataka ukoliko autor materijala
koji }e biti objavljen nije ~lan redakcije.
3.6. Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili
uz pristanak roditelja ili staratelja. Od ovog pravila ima izuzetaka jedino ako
intervju treba da {titi interese deteta, ili ako je dete ve} u `i`i javnosti.
3.7. Audio i video snimke i informacije novinar mora da pribavlja
~asnim sredstvima, osim u izuzetnim slu~ajevima kada javnost ima pravo da
bude upoznata sa informacijom koja se ne mo`e pribaviti na taj na~in.

N O V I N A R S T V A 55
4. Uredni~ke smernice
4.1. Vesti, stavovi i naga|anja moraju se jasno razgrani~iti. Vesti se mo-
Eti~ki kodeksi

raju zasnivati na proverljivim ~injeni~nim dokazima.


4.2. Kada izve{tava o nekoj kontroverznoj temi, novinar mora da ~uje
sve strane.
4.3. Ne preporu~uje se isticanje nacionalnosti, rase, verskog ili politi~-
kog ube|enja i pola, sem ukoliko je to va`no za samu vest.
4.4. Mediji ne smeju nikoga da proglase kriminalcem pre nego {to sud
donese presudu.
4.5. Valjanost vesti o samoubistvu ili poku{aju samoubistva treba rigo-
rozno ispitati.
4.6. Informacije i naga|anja o ne~ijem mentalnom ili fizi~kom zdravlju
ne smeju se objavljivati osim ako je sama osoba o kojoj je re~ saglasna da se
to u~ini, ili ako je ta informacija u javnom interesu.
4.7. O borbi za starateljstvo nad detetom po pravilu se ne pi{e.
4.8. Kada pi{e o zlo~inima, sudskim procesima i nesre}ama, novinar
mora da razmisli da li je potrebno da otkrije identitet strana u slu~aju i
koliku {tetu time mo`e da im nanese. Po pravilu, identitet `rtava i malolet-
nih prestupnika ne sme se otkrivati.
4.9. Podaci kojima se naru{ava privatnost pojedinca mogu se objavlji-
vati jedino ako javni interes prete`e nad pravom na privatnost.
4.10. Citate, fotografije, i audio i video materijal koji se stavljaju u nov
kontekst, druga~iji od prvobitnog, treba pa`ljivo koristiti. Upotreba ne~ijeg
iskaza na na~in koji mo`e da stvori pogre{an utisak, kao i menjanje zvu~nog
snimka, mora se nazna~iti odgovaraju}om napomenom ili obave{tenjem.
4.11. Fotografije, legende, naslovi, lidovi i najave na radiju i TV ne smeju
da budu takvi da obmanjuju javnost.
Sadr`aj, kontekst i predvi|eno vreme objavljivanja izve{taja spoljnog
saradnika ne smeju se menjati bez znanja i pristanka autora.

5. Pravo na odgovor
5.1. Lice izlo`eno ozbiljnim optu`bama mora imati priliku da odmah
odgovori u istom izdanju ili programu.
5.2. Odgovor treba da ispravi svaku faktografsku gre{ku ili pogre{an
citat. Prostor/vreme koje zauzima odgovor ne sme biti ve}e od
prostora/vremena uvredljive izjave. Odgovor mora biti objavljen bez odla-
ganja i na vidnom mestu, bez ikakvog komentara urednika.
5.3. Ako mu promakne neta~an podatak, novinar mora objaviti ispravku.

6.Ogla{avanje
6.1. Mora da postoji jasna razlika izme|u oglasa i promotivnog materi-
jala, s jedne strane, i novinarskog materijala, s druge.
6.2. Novinari i redovni spoljni saradnici nesmejudaemituju reklameutoku
svojihemisija,nitida pi{u reklamne~lankepod svojimimenomu istoj publikaciji.

56 E T I K A
6.3. Proizvod ili robna marka mogu se pomenuti ili prikazati u vestima i
drugim tekstovima jedino ako su bitni za tekst.

Eti~ki kodeksi
6.4. U tekstovima namenjenim potro{a~ima, javnost mora biti
obave{tena o tome kako su proizvodi odabrani i kako su testirani.
Prevela Gordana Komljenovi}

Finska -- Savez novinara


Smernice dobre profesionalne prakse u novinarstvu*
Uvod
Osnova dobre novinarske prakse jeste pravo gra|anina na ta~nu i bitnu
informaciju pomo}u koje mo`e da stekne stvarnu sliku o svetu i dru{tvu
oko sebe.
Profesionalna etika novinara podrazumeva po{tovanje osnovnih ljud-
skih vrednosti kao {to su ljudska prava, demokratija, mir i me|unarodno
razumevanje.
Novinar mora da bude svestan svoje odgovornosti prema okru`enju i
posledica koje pitanja kojima se bavi imaju po okru`enje. Dobra novinarska
praksa ne sme da ograni~ava slobodu izra`avanja ni samog novinara, ni jav-
nosti. Njen cilj je unapre|enje rasprave i protoka informacija, a podrazume-
va odgovornost za na~ela i politiku komunikacije.
Smernice za novinare odnose se na celokupan novinarski rad, bez
obzira na to o kom je mediju re~. Ipak, one ne obuhvataju sve okolnosti koje
postoje u praksi. Odluke i na~elne primedbe Saveta za masovne medije
tuma~e i dopunjuju ove smernice.
Dobra praksa tako|e podrazumeva da je novinar dobro upu}en u naj-
va`nije zakone, propise, me|unarodne sporazume i rezolucije koje se ti~u
njegovog posla.

Profesionalni status
1. Odluke o sadr`aju informacija moraju se donositi na osnovu novi-
narskih razloga. To ovla{}enje se ni u kom slu~aju ne sme prepustiti nekome
izvan redakcije.
2. Novinar je, pre svega, odgovoran svojim ~itaocima, slu{aocima i gledaoci-
ma. Ne bi trebalo da se bavi temama koje bi mogle da mu obezbede li~nu dobit.
3. Novinar ima pravo i obavezu da odbije pritisak ili navo|enje kojim bi
neko poku{ao da usmeri, spre~i ili ograni~i objavljivanje vesti.
4. Novinar ne sme da zloupotrebi svoj polo`aj ili polo`aj svog medija,
niti da prihvati korist koja bi mogla da ugrozi njegovu nezavisnost ili mo-
gu}nost da radi u skladu sa na~elima svoje profesionalne etike.
*Usvojene novembra 1991. godine, stupile na snagu 1. januara 1992. godine.

N O V I N A R S T V A 57
5. Novinar ne sme da radi protivno svojim uverenjima ili dobroj novinar-
skoj praksi. On mo`e da odbije zadatke koji nisu u skladu sa ovim na~elom.
Eti~ki kodeksi

6. Dobra novinarska praksa mora se po{tovati i kada se koristimo tu|im


radom. Iako on ne mora uvek da bude za{ti}en autorskim pravom, dobar je
obi~aj da se nazna~i izvor kad god se slu`imo podacima koje je mahom
pribavio i objavio neko drugi.
7. U tekstu treba izbegavati sve oblike reklamiranja. Materijal koji se mo-
`e povezati s komercijalnim interesima treba ozbiljno razmotriti. Takav ma-
terijal mo`e se objaviti samo ako za to postoje ~vrsti novinarski argumenti.
Granica izme|u reklamnog i redakcijskog materijala mora da bude jasna.

Ta~na informacija
8. Novinar u svom radu mora da te`i istinitom i nepristrasnom informi-
sanju o bitnim temama.
9. Izvori informacija moraju se pa`ljivo proveravati. Ovo je naro~ito
va`no kada je re~ o spornim pitanjima: izvor mo`e imati li~ni interes ili
nameru da nanese {tetu.
10. ^injeni~ni podaci moraju se proveriti {to temeljnije i onda kada su
ve} prethodno objavljeni.
11. Javnosti se mora omogu}iti da vidi razliku izme|u ~injenica, mi{lje-
nja i fikcije koja se koristi kao pozadina pri~e. Ovo na~elo ne ograni~ava
izbor novinarskog stila ili forme.
12. Naslovi, podnaslovi, naslovne strane i potpisi ispod slika/fotografija,
prodajni posteri za publikacije i drugi reklamni materijal moraju imati
opravdanje u tekstu.
13. Osim toga, slike i zvuk moraju se koristiti verno. Primaocu se mora
re}i da li je materijal dokumentarne ili fiktivne prirode.

Pribavljanje informacija
14. Informacije se moraju pribavljati otvoreno i po{tenim sredstvima.
Posebnim na~inima mo`e se pribe}i jedino ako se informacija od op{teg
zna~aja za javnost ne mo`e pribaviti uobi~ajenim sredstvima.
15. Osoba koju novinar intervjui{e ima pravo da zna u kom }e mediju i u
vezi sa ~im njena izjava biti upotrebljena. Dobra praksa nala`e i da se nazna~i
da li }e intervju biti objavljen ili upotrebljen samo kao op{ta informacija.
16. Ukoliko je to opravdano, novinar treba da pristane na zahtev sago-
vornika da proveri svoju izjavu pre objavljivanja i uveri se u ta~nost podataka.
To, me|utim, ne zna~i da novinar sme da prepusti novinarski deo posla
ikome van redakcije.
17. Izvori informacija moraju biti za{ti}eni. Identitet lica koje daje po-
verljivu informaciju ne mo`e se otkriti bez dozvole. Isto va`i za identitet lica
koje koristi pseudonim ili umetni~ko ime u redakciji u kojoj radi novinar.

58 E T I K A
Ispravka i pravo na odgovor
18. Neta~na informacija mora da se ispravi bez odlaganja, bilo na inici-

Eti~ki kodeksi
jativu samog novinara, bilo na zahtev osobe o kojoj je re~.
19. Osobi koja je izlo`ena ozbiljnoj kritici mora se dati pravo na odgovor
ako ima osnova da ga zatra`i. Razlika u mi{ljenju nije uvek dovoljan osnov
za pravo na odgovor.
20. Ako je zahtev za pravo na odgovor opravdan, odgovor se mora
objaviti u formi u kojoj to `eli osoba koja ga daje, bez odlaganja i na na~in
koji }e primaocima prvobitne informacije omogu}iti da ga lako uo~e.
21. Ako odgovor nije pogodan za objavljivanje, o izmenama treba
razgovarati sa autorom. Ako se ne mo`e stupiti u vezu sa njim u razumnom
roku, preporu~uje se da odgovor bude objavljen u izmenjenom obliku.
Me|utim, njegova su{tina ne sme da bude promenjena.
22. Ako je neko izlo`en o{troj kritici medija, dobra novinarska praksa
nala`e da mu se, kad je to mogu}e, omogu}i da izlo`i svoj stav.

Za{tita pojedinca
23. Ljudsko dostojanstvo i ugled svakog pojedinca moraju biti za{ti}eni.
Boja ko`e, nacionalnost, poreklo, verska ili politi~ka ube|enja, pol ili druga
li~na obele`ja ne smeju se objavljivati ako nisu bitna za temu ili ako su
uvredljiva.
24. Podatke kojima se nanosi {teta privatnom `ivotu odre|ene osobe ili
njenoj porodici ne treba objavljivati, osim ako su od velikog javnog zna~aja.
25. Fotografije treba objavljivati pa`ljivo. Ne smeju se upotrebiti na na~in
koji navodi na uvredljiv ili pogre{an zaklju~ak o onome koga prikazuje.
Treba biti naro~ito pa`ljiv prilikom objavljivanja fotografija `rtava nesre}a ili
zlo~ina.
26. Kada se izve{tava o zlo~inu, objavljivanje imena ili drugih prepo-
znatljivih podataka opravdano je samo u slu~ajevima kada je to u javnom
interesu. Po pravilu, identitet osobe ne treba otkrivati pre po~etka sudskog
postupka, osim ukoliko priroda zlo~ina ili polo`aj osobe o kojoj je re~ ne
daju dovoljno uverljive razloge za to.
27. Ne treba unapred iznositi pretpostavke o ne~ijoj krivici, niti pred-
vi|ati odluku suda ili nekog drugog organa vlasti.
28. Ako se objavi vest o krivi~nom delu, hap{enju, zatvaranju, optu`bi ili
`albi, dobra novinarska praksa nala`e da se slu~aj prati do okon~anja
postupka.
29. Na~ela za{tite pojedinca jednako se ti~u i informacija sadr`anih u
javnim dokumentima i drugim javnim izvorima kojima se novinar koristi.
^injenica da su informacije dostupne javnosti ne podrazumeva da se one
mogu slobodno i objavljivati.
Prevela Ljiljana Nikoli}

N O V I N A R S T V A 59
Francuska
Eti~ki kodeksi

Kodeks profesionalnih obaveza francuskih novinara*


Novinar dostojan tog imena odgovoran je za sve {to napi{e, pa i kad je to
ura|eno anonimno;
– najte`im ogre{enjima o profesiju smatra klevete, optu`be bez dokaza,
krivotvorenje dokumenata, izvrtanje ~injenica, la`i;
– priznaje samo sud svojih kolega, nezavisan kada je re~ o
profesionalnoj ~asti;
– prihvata samo one zadatke koji prili~e ugledu profesije;
– ne dopu{ta sebi da se pozove na izmi{ljenu osobu ili polo`aj, da se
koristi nepo{tenim sredstvima kako bi dobio informaciju, ili da zloupotrebi
ne~ije poverenje;
– ne prima novac od dr`avnog organa ili od privatnog preduze}a koji bi
mogli da iskoriste ~injenicu da je on novinar, kao i njegov uticaj i poznanstva;
– ne potpisuje svojim imenom reklamne ~lanke, bilo da su finansijski ili
trgovinski;
– ne koristi se plagijatom, ve} navodi imena kolega ~iji je tekst preuzeo;
– ne tra`i za sebe radno mesto kolege i ne uzrokuje njegovo otpu{tanje
nude}i se da radi pod nepovoljnijim uslovima;
– ~uva profesionalnu tajnu;
– ne koristi slobodu {tampe iz koristoljubivih pobuda;
– zahteva slobodu da njegove vesti budu ta~no objavljene;
– smatra savesnost i te`nju za pravdom svojim osnovnim na~elima;
– ne zamenjuje svoju ulogu ulogom policajca.
Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Gr~ka
Principi medijske etike**
Novinarstvo je misija.
Istina i objavljivanje istine glavni su zadatak novinara.
Svuda i u svim okolnostima, novinar brani pravo na slobodu govora, slobo-
dno i neograni~eno {irenje ideja i informacija, kao i pravo na suprotno mi{ljenje.

*Usvojen jula 1918. u Parizu, redigovan 1935. godine.


**Ovaj dokument usvojilo je 31. okrobra 1988. Udru`enje novinara atinskih dnevnih listova,
Udru`enje novinara dnevnih listova Makedonije -Trakije, Udru`enje novinara dnevnih listo-
va Peloponeza, Epira i ostrva, Udru`enje novinara dnevnih listova Tesalije, Steree, Evije i
Udru`enje novinara periodi~ne {tampe. Godine 1990. on je postao deo ugovora izme|u atin-
skih novinara i uprave dr`avne radio-televizije ERT.

60 E T I K A
Verska ube|enja, institucije, navike i obi~aji dru{tvenih grupa, kao i
privatnost gradana i privatnost porodi~nog `ivota moraju se po{tovati i ne

Eti~ki kodeksi
smeju se naru{avati.
Glavne du`nosti novinara jesu odbrana demokratije, javnih sloboda i
unapre|ivanje dru{tvenih ustanova i udru`enja.
Po{tovanje nacionalnih i dru{tvenih vrednosti treba da motivi{e novi-
nara u obavljanju njegove misije.
Dok radi svoj posao, novinar }e odbiti svako uplitanje koje ima za cilj da
se prikrije ili iskrivi istina.
Novinar ima slobodan pristup informacijama i du`an je da ~uva profe-
sionalnu tajnu i {titi svoj izvor.
Novinarska misija ne sme se obavljati iz koristoljublja.
Novinar ne prihvata nikakvu povlasticu, poklon ili obe}anu dobit u
zamenu za to da ograni~i svoju profesionalnu nezavisnost.

Prevela Slavica Mileti}

Holandija
Principi pona{anja novinara

(Holandski novinari pridr`avaju se teksta Deklaracije o principima pos-


tupanja novinara, usvojene na Drugom svetskom kongresu Me|unarodne
federacije novinara, odr`anom u Bordou, od 25. do 28. aprila 1954. i dopun-
jeni na Osamnaestom kongresu iste organizacije odr`anom u Helsingoru,
od 2. do 6. juna 1986. Videti str. 13.)

Irska -- Unija novinara Velike Britanije i Irske


Kodeks pona{anja*
1. Novinar je du`an da odr`ava najvi{e profesionalne i eti~ke standarde.
2. Novinar }e u svakom trenutku braniti pravo slobode {tampe i drugih
medija da prikupljaju informacije, izra`avaju mi{ljenja i kritikuju. On }e se
boriti protiv iskrivljavanja i ograni~avanja vesti, i protiv cenzure.
3. Novinar }e se truditi da informacije koje objavljuje budu pravi~ne i
ta~ne, izbegava}e da komentare i pretpostavke predstavlja kao nepobitne
*Prvi put usvojen 1936. godine, poslednji put dopunjen 1998. Ovaj kodeks prihvataju novi-
nari u Republici Irskoj i u Velikoj Britaniji.

N O V I N A R S T V A 61
~injenice i da falsifikuje ~injenice iskrivljavanjem, selektivnim navo|enjem
ili neta~nim predstavljanjem.
Eti~ki kodeksi

4. Novinar }e odmah ispraviti sve {tetne neta~ne informacije, pobrinu}e


se da ispravka i izvinjenje dobiju istaknuto mesto, i po{tova}e pravo na
odgovor onih koji su se na{li na udaru kritike, ako je tema o kojoj je re~ do-
voljno va`na.
5. Novinar }e pribavljati informacije, fotografije i ilustracije samo ~as-
nim sredstvima. Kori{}enje drugih sredstava opravdano je jedino u slu~aju
posebnog javnog interesa. Novinar ima pravo da na osnovu prigovora
savesti odbije da se koristi tim sredstvima.
6. Novinar ne}e ~initi ni{ta {to predstavlja zala`enje u ne~iji privatan
`ivot, bol ili nesre}u, ali }e takvo pona{anje biti opravdano u okolnostima u
kojima javni interes to zahteva.
7. Novinar }e {tititi poverljive izvore informacija.
8. Novinar ne}e primati mito, niti }e dopustiti da se sli~nim podsticaji-
ma uti~e na njegov profesionalni rad.
9. Novinar ne}e la`no prikazivati ili prikrivati istinu iz reklamnih ili
drugih pobuda.
10. Novinar }e navoditi starost, pol, rasu, boju ko`e, veru, podatak o tome
da li je osoba ro|ena u braku ili ne, da li ima fizi~ki ili mentalni nedostatak i ka-
kvog je bra~nog stanja ili seksualnog opredeljenja samo ako je taj podatak za-
ista bitan. Novinar ne}e pisati niti prire|ivati materijal kojim se podsti~u dis-
kriminacija, podsmeh, predrasude ili mr`nja po nekom od pomenutih
osnova.
11. Nijedan novinar ne}e svesno prouzrokovati ili dopustiti
objavljivanje fotografije koja je na bilo koji na~in menjana, osim ukoliko to
nije jasno nazna~eno. Menjanje ne podrazumeva uobi~ajenu obradu –
zadr`avanje, dosvetljavanje, doterivanje boja, isticanje pojedinih delova,
kontrastiranje, opsecanje i o~igledno sakrivanje ne~ijeg lika iz poznatih
zakonskih ili bezbednosnih razloga.
12. Novinar ne}e pribavljati li~nu korist zahvaljuju}i informacijama
koje dobije tokom rada pre nego {to one postanu poznate javnosti.
13. Novinar ne}e ni na koji na~in – izjavom, zalaganjem ili nastupom –
stati iza nekog oglasa, komercijalnog proizvoda ili usluge osim radi
promocije svog posla ili medija u kome je zaposlen.
Prevela Ana Seli}

62 E T I K A
Italija

Eti~ki kodeksi
Povelja o du`nostima novinara*
Uvod
Novinarski rad nadahnjuje se na~elima slobode informisanja i mi{ljenja,
koja utvr|uju italijanski ustav i ~lan 2. italijanskog zakona 1969, usvojenog
3. februara 1963. godine:
”Sloboda pru`anja informacija i kritike neotu|ivo je pravo svih novinara;
to pravo je ograni~eno zakonskim normama koje {tite li~nost drugih osoba, a
osnovna je obaveza novinara da po{tuju materijalnu istinitost ~injenica i
ispunjavaju du`nosti koje name}u lojalnost i ~ast. Novinari moraju nastojati
da isprave neta~ne informacije i eventualne gre{ke. Novinari i izdava~i du`ni
su da po{tuju poverljivost izvora i neguju kolegijalni duh, saradnju izme|u
novinara i izdava~a, i uzajamno poverenje medija i ~italaca.“
Rad svakog novinara po~iva na odnosu poverenja izme|u sredstava
informisanja i gra|ana. Da bi razvili i u~vrstili takav odnos, italijanski no-
vinari potpisali su slede}u Povelju o du`nostima.

Na~ela
Novinar mora da po{tuje, neguje i brani pravo svih gra|ana da budu
informisani; zato on traga za svakom informacijom koja po njegovom mi-
{ljenju ima javni zna~aj i nastoji da je objavi, te`e}i pri tom istini i najve}oj
mogu}oj preciznosti.
Novinar traga za informacijama od op{teg interesa, {iri ih bez obzira na
prepreke koje mogu iskrsnuti u njegovom radu i ula`e sve napore da gra-
|anima obezbedi saznanje o svim javnim poslovima i kontrolu nad njima.
Odgovornost novinara prema gra|anima uvek odnosi prevagu nad
svim drugim interesima. Novinar nikad ne sme da podredi tu odgovornost
interesima drugih, a posebno izdava~a, vlade i drugih dr`avnih organa.
Osnovna obaveza novinara jeste da po{tuje li~nost, njeno dostojanstvo i
pravo na privatnost i da nikad nikog ne podvrgava diskriminaciji na osnovu
rase, vere, pola, fizi~kog ili mentalnog stanja i politi~kih stavova.
Novinar pravovremeno i precizno ispravlja svoje gre{ke ili nepreciznosti
u skladu sa obavezom ispravljanja i na na~in utvr|en zakonom, i zala`e se za
mogu}nost odgovora.
Novinar uvek i u svim okolnostima po{tuje pravilo pretpostavke nevinosti.
Novinar je du`an da po{tuje profesionalnu tajnu kada to zahteva
poverljiv karakter njegovog izvora informacija. U svakom drugom slu~aju
novinar mora da se zala`e za javnost izvora.
Novinar ne sme da pripada tajnim ili drugim dru{tvima u smislu ~lana
18 Ustava.
*Povelju su usvojili Nacionalno udru`enje novinara italijanskih medija i Nacionalno stale{ko
ve}e novinara u Rimu, 8. jula 1993.

N O V I N A R S T V A 63
Novinar ne sme da prihvata privilegije, usluge ili zadatke koji bi mogli
da ugroze njegovu nezavisnost i profesionalni kredibilitet. Novinar ne sme
Eti~ki kodeksi

da izostavi va`ne podatke ili pojedinosti iz izve{taja o nekom doga|aju.


Naslovi, najave, fotografije i podnaslovi ne smeju pogre{no da prika`u ili
zasene sadr`aj ~lanaka i informacija.
Novinar ne sme da objavi posebno mu~ne slike ili fotografije ljudi koji su
ume{ani u doga|aje o kojima izve{tava, ni slike i fotografije koje bi mogle da
ugroze dostojanstvo tih osoba; on ne sme da se zadr`ava na detaljima nasilja
ili brutalnosti, osim u slu~aju kada je to opravdano dru{tvenim interesom.
Novinar ne sme da menja sliku stvarnosti ili da se oslanja na uobrazilju.
Komentari i mi{ljenja obuhva}eni su pravom na slobodu govora, {to
zna~i da su slobodni od svih obaveza osim onih koje utvr|uje zakon protiv
uvrede i klevete.
Du`nosti
Odgovornost novinara
Novinar je odgovoran gra|anima za svoj rad i mora da podsti~e njihov
dijalog sa sredstvom informisanja. On mora da stvori pogodne uslove (ga-
rancije ~itaocima, prostor za komentare ~italaca, prostor za odgovore, itd.)
za izra`avanje mi{ljenja ~italaca.
Novinar prihvata sugestije i uputstva samo od nadre|enih urednika
svog sredstva informisanja, i samo ukoliko se oni ne kose sa zakonima
profesije, s Nacionalnim ugovorom o radu i s Poveljom o du`nostima.
Novinar ne sme da podvaja ljude na osnovu rase, vere, pola, fizi~kog ili
mentalnog stanja i politi~kih stavova. Objavljivanje podataka iz privatne
sfere dopu{teno je samo onda kad su oni bitni za javni interes, ali i tada sa-
mo pod uslovom da nisu diskriminatorni, uvredljivi i klevetni~ki.
Novinar po{tuje pravo gra|anina na privatnost i ne sme da objavi infor-
macije o njegovom privatnom `ivotu osim kada je to o~igledno u javnom inte-
resu, ali zato saop{tava svoje ime i profesiju kada pribavlja takve informacije.
Imena ~lanova porodica osoba koje su ume{ane u nesre}ne slu~ajeve ili
kriminalne radnje mogu da se objave samo kada to opravdava javni interes;
ona se ne mogu objaviti ako dovode u opasnost `ivot i zdravlje tih osoba,
niti se smeju objaviti drugi elelmenti koji omogu}uju identifikaciju
(fotografije, slike, itd). Novinar ne sme da objavi imena `rtava seksualnog
nasilja, kao ni pojedinosti koje omogu}uju njihovu identifikaciju, osim ako
to tra`e same `rtve iz pobuda koje su povezane sa op{tim interesom.
Novinar mora biti izuzetno oprezan kad objavljuje imena ili podatke
koji omogu}uju identifikaciju saradnika sudskih vlasti ili slu`be javne
bezbednosti ako postoji mogu}nost da time dovede u opasnost te osobe ili
~lanove njihovih porodica.
Ispravka i odgovor
Novinar po{tuje neotu|ivo pravo svakog gra|anina na ispravku podat-
ka koji je neta~an ili neopravdano uvredljiv tako {to pravovremeno, na

64 E T I K A
vidnom mestu i u skladu sa konkretnim zahtevom ispravlja podatak koji se
posle objavljivanja pokazao neta~nim ili pogre{nim, naro~ito ako gre{ka

Eti~ki kodeksi
mo`e da nanese {tetu pojedincima, organizacijama, grupama, udru`enjima
ili ~itavim zajednicama.
Kada se sprema da objavi podatke kojima kalja ne~iji ugled, novinar mo-
ra da pru`i o{te}enom priliku da odgovori. Ako to nije mogu}e (zato {to se ne
mo`e stupiti u vezu sa tom osobom ili ona ne}e da odgovori), novinar o tome
obave{tava javnost. U svakom slu~aju, pre nego {to objavi poverljivu infor-
maciju, novinar mora da se uveri da je osoba o kojoj je re~ obave{tena o tome.
Pretpostavka nevinosti
Kad izve{tava o nekoj istrazi ili sudskom postupku, novinar mora uvek
da ima na umu da je svaka optu`ena osoba nevina dok se ne izrekne kona~-
na presuda, i ne sme da konstrui{e informacije tako da okrivi osobe kojima
jo{ nije izre~ena presuda u krivi~nom postupku.
Novinar ne sme da objavi slike koje namerno prikazuju kao krivce
osobe kojima nije izre~ena presuda u sudskom postupku. Ako je optu`eno
lice ili lice pod istragom oslobo|eno, novinar uvek treba da istakne tu
~injenicu na odgovaraju}i na~in i da ispravi prethodno objavljene podatke.
Novinar mora da bude krajnje oprezan kada objavljuje imena i slike
osoba okrivljenih za lak{a krivi~na dela ili osu|enih na najbla`e kazne, osim
kada je to opravdano javnim interesom.
Izvori
Novinar mora uvek da proveri istinitost informacija dobijenih od izvora
i informacija koje kru`e u javnosti, i da uvek strogo vodi ra~una o materijal-
noj ta~nosti podataka. Kada izvor zahteva da ostane neimenovan, novinar
mora da po{tuje profesionalnu tajnu i da o tome obavesti ~itaoce.
U svakom drugom slu~aju, novinar treba da po{tuje na~elo potpune
javnosti izvora informacije i da obavesti ~itaoce ili slu{aoce o svom izvoru na
najprecizniji mogu}i na~in.
Novinar je du`an da navede izvor ~ak i kad koristi materijal neke
agencije ili nekog drugog sredstva informisanja, osim kada je sam ispravio
ili pro{irio informaciju ili promenio njen smisao i sadr`aj. Novinar nikad ne
prihvata uslove koje postavlja izvor informacije u pogledu objavljivanja ili
neobjavljivanja neke informacije.
Informacija i reklama
Gra|ani imaju pravo da dobiju ta~nu informaciju koja je jasno razgrani-
~ena od reklamne poruke i koja nikog ne vre|a. Reklame moraju uvek jasno
da se razdvoje od novinarskih tekstova i budu ozna~ene kao takve. Novinar je
obavezan da po{tuje na~ela utvr|ena Sporazumnim protokolom o javnosti
informacija i Nacionalnim ugovorom o novinarskom radu; on mora uvek da
izdvoji reklamnu poruku i da omogu}i javnosti da pravi razliku izme|u
novinarskog teksta i propagandne poruke.

N O V I N A R S T V A 65
Sukob interesa
Novinar nikad ne sme da iskoristi dobijene ekonomske i finansijske
Eti~ki kodeksi

informacije u svoju korist ili korist tre}eg lica, i ne sme da poremeti kretanja
na tr`i{tu objavljuju}i ~injenice i okolnosti koje su povezane s njegovom
li~nom koristi. Novinar ne sme da pi{e ~lanke ili informacije o deonicama
~ije mu kotiranje donosi neposrednu ili posrednu finansijsku korist i ne sme
da prodaje niti kupuje akcije o kojima je pisao ili }e uskoro pisati.
Novinar odbija pla}anje, nadoknadu tro{kova, poklone, besplatan
odmor, prevoz, pozive i putovanja, olak{ice ili posebne prihode od
privatnih lica i javnih entiteta koji bi mogli da uti~u na njegov novinarski i
uredni~ki rad ili da na{kode njegovoj profesionalnoj verodostojnosti i ~asti.
Novinar ne prihvata zadatke i odgovornosti koji se kose s nezavisnim
profesionalnim radom i ne ustupa svoje ime, glas ili lik za reklamne
kampanje nespojive sa profesionalnom nezavisno{}u. Me|utim, takav
anga`man je dopu{ten, pod uslovom da je besplatan, kad su posredi javne
inicijative koje imaju dru{tveni, humanitarni, kulturni, verski, umetni~ki ili
sindikalni cilj, i nisu komercijalnog karatkera.

Maloletnici i nejake osobe


Novinar po{tuje na~ela utvr|ena Konvencijom o pravima deteta UN, iz
1989. godine, i propise sadr`ane u Povelji iz Treviza o za{titi li~nosti malo-
letnika koji su po~inioci ili `rtve krivi~nog dela. Posebno: a) ne objavljuje
ime ni druge podatke koji omogu}uju identifikaciju maloletnika ume{anih
u kriminal; b) izbegava mogu}u instrumentalizaciju od strane odraslih koji
stavljaju u prvi plan sopstvene interese; c) uvek procenjuje da li objavljivanje
informacije koja se ti~e maloletne osobe mo`e da {teti njenim interesima.
Novinar {titi pravo i dostojanstvo nejakih osoba, fizi~ki i mentalno
hendikepiranih, po analogiji sa onim {to je utvrdila Povelja iz Treviza o
maloletnicima.
Novinar {titi prava bolesnika izbegavaju}i senzacionalizam kad iznosi
medicinske podatke jer bi to moglo da izazove neopravdane strahove ili
nade. Posebno: a) ne objavljuje informacije koje se ne mogu proveriti kod
uglednih nau~nih izvora; b) ne navodi komercijalno ime lekova i drugih
proizvoda u kontekstu koji bi mogao da podstakne njihovu upotrebu; c)
pravovremeno objavljuje komercijalno ime farmaceutskih proizvoda koji
su privremeno ili trajno povu~eni s tr`i{ta zato {to su {tetni po zdravlje.
Novinar se obavezuje da }e u svakoj prilici pokazati najve}e po{tovanje
prema osobama iz svakodnevnog `ivota koje su socijalno, ekonomski ili
kulturno u podre|enom polo`aju.
Kr{enje ovih pravila sadr`anih u duhu ~lana 2 Zakona 1969 od 3.
februara 1963. godine povla~i primenu normi utvr|enih u Tre}em delu
navedenog zakona.
Prevela Slavica Mileti}

66 E T I K A
Kipar -- Dru{tvo kiparskih novinara
i Udru`enja izdava~a dnevnih listova i magazina

Eti~ki kodeksi
Kodeks pona{anja*
Ovaj kodeks se odnosi na sve medije ({tampane i elektronske, polu-
dr`avne ili privatne) i na one koji rade u njima.
Svi mediji i novinari su du`ni da po{tuju istinu i pravo gra|ana na
objektivno, potpuno i pouzdano informisanje.
Po{tovanje prava novinara na neometan pristup izvorima informacija i
otvorenost neophodan je preduslov dobrog informisanja.
Pona{anje, dostojanstvo, po{tenje i profesionalizam novinara moraju da
zadovoljavaju najvi{e standarde.
Novinari su du`ni da brane svoju nezavisnost i da ne dopuste uplitanje u
svoj rad.
U obavljanju svojih zadataka, novinari: a) po{tuju i razvijaju demo-
kratiju i druge univerzalne vrednosti. Oni po{tuju i unapre|uju ljudska
prava i osnovnu slobodu svih ljudi; (b) pokazuju potrebnu osetljivost u
pitanjima koja se ti~u nacionalne bezbedenosti i posebno su pa`ljivi kad
izve{tavaju o nasilju, zlo~inu, ljudskoj `alosti i smrti, i kad iznose infomacije
ili slike koje bi mogle da izazovu paniku, velik strah ili ga|enje; (c) uvek rade
savesno i po{tuju slovo i duh ovog kodeksa.
Novinarska eti~ka komisija
Eti~ka komisija osnovana je sa zadatkom da nadgleda sprovo|enje ovog
kodeksa.
Ta~nost
Mediji se staraju da ne budu objavljene neta~ne, obmanjuju}e, izmi{lje-
ne ili iskrivljene informacije ili komentari. Ako se to dogodi, du`ni su da
objave ispravku ili izvinjenje.
Iako imaju pravo da podr`avaju odre|ene stavove, mediji su du`ni da
povuku jasnu razliku izme|u ~injenice i komentara ili naga|anja.
Pravo na odgovor
Mediji omogu}avaju zainteresovanima, onima protiv kojih se vodi sud-
ski postupak ili koji su napadnuti, da odgovore.
Privatni `ivot
Novinari moraju da po{tuju ugled i privatni `ivot svake osobe. Zadiran-
je u privatni `ivot osoba i njegovo istra`ivanje bez njihove saglasnosti,
uklju~uju}i i fotografisanje privatnog poseda i prikupljanje informacija
pomo}u prislu{nih ure|aja, nisu dopu{teni, a objavljivanje takvih informa-
*Novinarski kodeks pona{anja usvojili su aprila 1997. godine Udru`enje kiparskih novinara,
Udru`enje izdava~a dnevnih listova i magazina i vlasnici elektronskih medija.

N O V I N A R S T V A 67
cija mo`e da se opravda samo u krajnjim slu~ajevima i samo u op{tedru{tve-
nom interesu.
Eti~ki kodeksi

Istra`ivanje i fotografisanje i objavljivanje fotografija ljudi i prizora u


bolnicama i sli~nim ustanovama mora da se obavlja diskretno, uz dozvolu u
kojoj je to nazna~eno i nakon {to se novinar nedvosmisleno predstavio.
@alost i bol
U slu~aju `alosti, velikog bola ili {oka, novinar treba da nastupi
nenametljivo i sa sau~e{}em, i da izbegava svaki postupak koji bi mogao da
uve}a ne~iji bol.
Prikupljanje informacija
Novinar u na~elu ne sme la`no da se predstavlja ili se koristi nekim
drugim vidom prevare da bi dobavio informacije ili fotografije.
Novinar ne sme da prikuplja informacije ili fotografije slu`e}i se
zastra{ivanjem ili ucenom, i ne sme to ni da poku{a.
Autorska prava
Mediji i novinari po{tuju i primenjuju va`e}e zakonodavstvo u pogledu
za{tite autorskih prava. Kada se dobije dopu{tenje za reprodukciju iz dru-
gog izvora, to se ~ini uz uva`avanje autora/stvaraoca i navo|enje izvornika.
Ekonomska korist
Novinari ne smeju da koriste i prenose jo{ neobjavljene informacije
ekonomske prirode radi sticanja li~ne koristi.
Profesionalna tajna
Novinari imaju moralnu obavezu da ~uvaju profesionalnu tajnu u po-
gledu izvora informacije koja je dobijena u poverenju. Novinar nije du`an
da otkrije svoj izvor informacije.
Javni interes
U skladu sa ovim kodeksom, slede}i slu~ajevi opravdavaju odstupanje
od pravila pozivanjem na javni interes: a) pomaganje u otkrivanju ili
raskrinkavanju zlo~ina; b) za{tita javne bezbednosti ili zdravlja; c) za{tita
ljudskih prava; d) spre~avanje da javnost bude zavedena postupcima ili
izjavama pojedinaca ili organizacija.
Zavr{na odredba
Ovaj kodeks mo`e da se menja ili dopunjava samo na osnovu dogovora
ili konsenzusa svih ~lanova koji su ga usvojili.

Prevela Slavica Mileti}

68 E T I K A
Letonija -- Udru`enje novinara

Eti~ki kodeksi
Eti~ki kodeks*
1. Uloga masovnih medija u dru{tvu
1.1. Sloboda govora i sloboda {tampe osnovni su elementi demokratije.
Slobodna, nezavisna {tampa, radio i TV najva`niji su garanti demokratskog
razvoja dru{tva.
1.2. Masovni mediji moraju da brane slobodu govora i slobodu {tampe.
Oni ne smeju da podle`u nikakvom uticaju koji bi mogao da ograni~i slobo-
dan protok informacija i slobodnu upotrebu izvora ili javnu raspravu.
1.3. Du`nost masovnih medija je da {tite ljudska prava.
2. Integritet i odgovornost
2.1. Glavni zadatak novinara je da pru`a dru{tvu istinitu i potvr|enu
informaciju.
2.2. ^injenice treba da budu prikazane objektivno i jasno, na logi~an
na~in i bez iskrivljavanja.
2.3. Novinar je li~no odgovoran za iznesene informacije i njihovo tuma-
~enje.
2.4. Novinar ne mora daprihvatazadatke kojisekose snjegovimuverenjima.
2.5. Novinar trebadapo{tuje intelektualnu svojinu i da izbegava plagijat.
3. Uredni~ka odgovornost
3.1. Kao {to se ka`e u Zakonu o {tampi, urednik je odgovoran za informa-
cije koje se emituju na radiju ili televiziji ili objavljuju u {tampi. On treba da
obezbedi protok slobodnih i ta~nih informacija, kao i slobodnu razmenu
mi{ljenja.
3.2. Uredni{tvo treba da ~uva svoj integritet da bi moglo da obavlja svoju
delatnost nezavisno od svih osoba ili grupa koje bi mogle da uti~u na njega.
4. Odnos prema izvorima
4.1. Novinar nema pravo da otkrije svoj izvor bez njegovog dopu{tenja,
osim ako mu to ne nalo`i sud.
4.2. Treba pokazati posebne obzire prema ljudima od kojih se ne mo`e
o~ekivati da razumeju vrednost informacije ili izjave koju daju.
Novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili ose}anja drugih ljudi,
njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasu|ivanja.
5. Pravila objavljivanja
5.1. Novinar treba da bude oprezan kad bira svoje izvore. Podatke i
navode treba uvek proveriti.
5.2. Novinar mora uvek da po{tuje privatni `ivot drugih osoba, njihovu
nacionalnost, rasu, identitet i verska ube|enja.
*Usvojen na konferenciji Udru`enja novinara, 28. aprila 1992.

N O V I N A R S T V A 69
5.3. ^injenice moraju da budu jasno i nedvosmisleno odvojene od
komentara.
Eti~ki kodeksi

5.4. Oglasi moraju nedvosmisleno da budu odvojeni od autorskog


materijala. Autorski tekst ne sme da li~i na oglas, jer bi to moglo da izazove
sumnju u objektivnost urednika i medija.
5.5. Treba obratiti posebnu pa`nju kad se fotografije objavljuju van
prvobitnog konteksta. Manipulacija je nedopustiva zato {to stvara zabludu.
5.6. Novinar mora da bude veoma pa`ljiv kada izve{tava iz suda. Niko
nije kriv dok krivica nije zvani~no utvr|ena.
5.7. Ako se objavi neta~na informacija, mora da usledi brzo izvinjenje na
istaknutom mestu.
5.8. Prostor za odgovore osoba ili institucija koje su napadnute u mediji-
ma mora brzo da se obezbedi.
5.9. Autor ima pravo da pregleda svoj materijal i posle uredni~kih inter-
vencija, a tada materijal mo`e da bude objavljen samo uz saglasnost autora.
6. Novinar i dru{tvo
6.1. Novinar mora da po{tuje demokratske ustanove i moralne standarde.
6.2. Novinar treba da se zala`e za ljudske vrednosti – mir, demokratiju,
ljudska prava i pravo naroda na samoopredeljenje.
6.3. Pored toga {to uva`ava tu|e nacionalne vrednosti, letonski novinar
treba da po{tuje istoriju, kulturu, nacionalne simbole, nezavisnost i slobodu
Letonije.

Prevela Slavica Mileti}

Litvanija

Eti~ki kodeks*
(izvodi)

I. Istina, po{tenje i civilnost


1. Ni izdava~i ni novinari nemaju pravo da vesti smatraju sopstvenom
svojinom. Organizatori javnih glasila ne smeju informacije da smatraju ro-
bom. Mogu}nost da prima i {iri informacije jedna je od najva`nijih sloboda
svakog ~oveka.
2. Glasine i izve{taje neimenovanih izvora ne treba objavljivati, izuzev u
slu~ajevima u kojima je vest od vitalnog interesa za javnost, i tada mora da
bude objavljena kao nepotvr|ena.
*Usvojio Litvanski sindikat novinara, Udru`enje novinara, Udru`enje izdava~a periodi~ne
{tampe, Litvansko udru`enje radio i TV stanica i Litvanski centar za novinarstvo, 25. marta
1996. godine.

70 E T I K A
3. Novinar i izdava~ ne}e kr{iti ljudska prava i vre|ati dostojanstvo drugih
ljudi.

Eti~ki kodeksi
4. Novinar se ne}e rugati porodi~nom imenu, rasi, nacionalnosti, vero-
ispovesti, godinama, polu ili fizi~kim nedostacima, niti ih poni`avati, ~ak i u
onim slu~ajevima kad takva osoba po~ini zlo~in.

II. Nezavisnost novinarstva i profesionalna odgovornost


5. Novinar nema pravo da prima poklone i da putuje besplatno, da ide na
odmor koji neko drugi pla}a, niti da prima bilo kakve druge znake naklonosti
koji bi mogli uticati na njegovu nezavisnost. U izuzetnim prilikama, ako no-
vinar putuje besplatno (slu`beno), on to mora spomenuti u svom radu.
6. Novinar ne sme dobijati povlastice, sem od svog uredni{tva, profesio-
nalnog sindikata i od neprofitnih javnih organizacija.

IV. Odnosi me|u novinarima


7. U svojim poslovnim odnosima novinari treba da odr`avaju ravnote`u
po{tenog nadmetanja i profesionalne solidarnosti.
8. Novinar ne}e ometati svoje kolege u prikupljanju informacija, ne}e ih
namerno pogre{no uputiti, niti }e ih prijavljivati vlastima.
9. Ni pojedini novinari ni redakcije ne}e se prepucavati preko mas-me-
dija zbog starih ra~una. Takvo pona{anje ne samo da {teti ugledu njihove
profesije ve} i njihovom profesionalnom ugledu.
10. Plagijat }e se smatrati jednim od najte`ih prekr{aja u novinarskoj pro-
fesiji.
11. Novinar ne treba da radi u ustanovi koja toleri{e ne~asno novinar-
stvo i nepo{teno nadmetanje.
12. Novinar nema pravo da svoj rad ponudi drugim mas-medijima bez
saglasnosti svog glavnog i odgovornog urednika.
13. Kada novinar slobodnjak ponudi isti rad u nekoliko redakcija, du-
`an je da ih o tome i obavesti.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi}
Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Luksemburg -- Savet za {tampu


Eti~ki kodeks*
1. Odgovornost novinara i izdava~a proisti~e iz prava na informisanje i
slobodu govora, onako kako su garantovani Ustavom i potvr|eni Deklara-
cijom o ljudskim pravima.
*Usvojen na plenarnom zasedanju Saveta za {tampu, 4. decembra 1995. godine.

N O V I N A R S T V A 71
Ta odgovornost podrazumeva:
a) po{tovanje istine, slobode mi{ljenja drugih, ljudskog dostojanstva
Eti~ki kodeksi

i privatnosti;
b) obavezu da se objavljuju samo informacije iz pouzdanih izvora,
da se informacije iz nepouzdanih izvora ozna~e kao takve i da se ~uva
profesionalna tajna, {to uklju~uje i pravo da se ne otkrije izvor. Ta odgo-
vornost podrazumeva i potrebu da se razdvoji vest od mi{ljenja;
c) zabranu plagiranja, nepristojnog govora, vre|anja, javne i druge
klevete, rasne, etni~ke, verske i ideolo{ke diskriminacije;
d) obavezu da se {to pre ispravi informacija za koju se ispostavi da je
neistinita;
e) uzdr`avanje od svakog preterivanja u izlaganju utvr|enih ~inje-
nica, pre svega onih koje mogu da podstaknu nasilje, svirepost, pre-
kr{aje i krivi~na dela;
f) neprihvatanje mita u obavljanju du`nosti i odbijanje kori{}enja
li~nog uticaja u bilo koje druge svrhe osim za obave{tavanje javnosti i
oblikovanje javnog mnjenja;
g) po{tovanje zakona o autorskom pravu.

2. Odgovornost novinara i izdava~a zavisi od odre|enih prava koja su


neophodna za njihov rad u struci.
To podrazumeva pravo na:
a) pristup svim izvorima informacija potrebnim za obavljanje posla;
b) odbijanje nare|enja koja su suprotna li~nim uverenjima novina-
ra, ili postoje}oj politici medijske ku}e, ili onoj koju su utvrdili novinari
ili izdava~;
c) odbijanje svakog pritiska ili uticaja ogla{iva~a, ~iji oglasi moraju
biti predstavljeni tako da se izbegne svaka mogu}nost da ih javnost
zabunom shvati kao vest.
3. Odgovornost novinara i izdava~a podrazumeva po{tovanje zabrana,
osim kada postoje izuzetni i legitimni razlozi da se to ne u~ini.

Prevela Ljiljana Nikoli}

Ma|arska -- Nacionalno novinarsko udru`enje (MUOSZ)

Eti~ki kodeks
Cilj ovog kodeksa jeste da {titi i unapre|uje aktivnosti moralnih i sa-
vesnih novinara u okviru ljudskih prava, demokratskog javnog `ivota i
ustavnog poretka. Kodeks obavezuje ~lanove MUOSZ, a Udru`enje predla-
`e da ga primenjuju i njegove norme po{tuju i oni koji nisu ~lanovi Udru`e-

72 E T I K A
nja. U slu~aju sudskog spora nadle`ni su sudovi i drugi pravni forumi, ali
oni mogu i izostaviti eti~ka razmatranja na koja se odnose pravila Kodeksa.

Eti~ki kodeksi
Polje primene
Odeljak 1
1. Odredbe o pona{anju va`e za sve osobe koje se bave novinarskim ili
uredni~kim poslovima. U polje Kodeksa ulazi svaka individualna i kolektiv-
na delatnost pru`anja informacija koja se obavlja u polju {tampanih (pisa-
nih i fotografskih) i elektronskih publikacija.
2. U toku eti~kih procesa bi}e, izme|u ostalog, ispitana i utvr|ena
odgovornost osobe koja se nalazi na ~elu uredni{tva.
3. Eti~ka komisija mo`e ustanoviti ogre{enje o pravila pona{anja novi-
nara ~ak i kad je re~ o nekome ko nije ~lan MUOSZ, i to mo`e da saop{ti
javnosti.

Slobode i du`nosti novinara


Odeljak 2
1. Novinari imaju pravo da prikupljaju informacije, objavljuju i kritikuju.
Novinari moraju da po{tuju ustavni poredak Ma|arske. Ne smeju da kr{e
ljudska prava, raspiruju mr`nju prema nekom narodu, naciji, narodnosti,
veroispovesti i rasi, podsti~u kr{enje njihovih zakonskih prava, {ire klevete o
njima i omalova`avaju bilo koju osobu zato {to pripada nekoj od ovih grupa.
2. Novinari }e se posebno pa`ljivo baviti temama koje se ti~u ljudskih
prava, ljudske li~nosti i dostojanstva i ugleda privatnih lica i pravnih entiteta.
3. Novinari su du`ni da:
– se pridr`avaju pravila kulturnog opho|enja u odnosima sa organiza-
cijama i osobama koje im pru`aju informacije i o kojima pi{u;
– provere ~injenice i podatke i objave ih tako da oni istinito prikazuju
stvarno stanje stvari;
– po{tuju autorska prava drugih osoba, uklju~uju}i i novinare koji s
njima rade; obrate punu pa`nju na kritike i `albe osoba koje im se
obrate zbog pitanja koja se ti~u novina ili programa itd., i da savesno
razmotre njihova pitanja i `albe.
4. Ako verno prika`e neku pojavu, novinar ne sme biti kritikovan zato
{to se nije bavio nekom drugom pojavom.
5. Novinari imaju pravo na svoje mi{ljenje i uverenje, i na njihovo
izra`avanje. Me|utim, sopstveno mi{ljenje oni ne smeju da predstavljaju
kao mi{ljenje poslodavca-uredni{tva ili zvani~nih krugova.

N O V I N A R S T V A 73
Kr{enje pravila pona{anja
Eti~ki kodeksi

Odeljak 3
Pored kr{enja normi predvi|enih u odeljku 2, slede}i postupci tako|e }e
se smatrati kr{enjem pravila novinarskog pona{anja:
1. Smatra se da novinar ili urednik kr{i pravila ta~nog i korektnog
informisanja ako:
a) namerno ili usled svoje povr{nosti tvrdi neistinu u pisanom
izve{taju ili programu, ili ako ometa otkrivanje istine;
b) na bilo koji na~in uti~e na rad svojih kolega u smislu navedenom
pod a), odugovla~i ili ote`ava otkrivanje ~injenica i zaustavlja brz protok
informacija;
c) tra`i ili prihvata neposrednu ili posrednu finansijsku korist za
prikrivanje ili objavljivanje ~injenica o datoj temi;
d) propu{ta, odugovla~i, ometa ili odbija da izvr{i dobrovoljnu i
blagovremenu ispravku uprkos opravdanom zahtevu da to u~ini;
e) namerno ometa objavljivanje ispravke koju je nalo`io sudija ili,
kad je posredi publikacija, prepravlja tekst ili dodaje svoje komentare.
2. Novinar ~ini zloupotrebu kad koristi informaciju za koju je izvor
izri~ito naglasio da nije za objavljivanje.
3. Ogre{uje se o autorska prava ako:
a) objavi ili poku{a da objavi tu| rad (intelektualni proizvod) kao
svoj (plagijat);
b) navodi delove tu|eg rada (intelektualnog proizvoda) na takav
na~in da iskrivljuje izvorno zna~enje teksta, objavljuje iskrivljen tekst
kao izvorni, ili namerno navodi drugu osobu kao autora;
c) objavi kao svoj tu| tekst o nekoj originalnoj temi – koju je neko
drugi istra`io i objavio – ne navode}i izvornik;
d) istovremeno daje svoje delo na objavljivanje kod dva ili vi{e
izdava~a – ne obave{tavaju}i ih o tome – ili daje ve} objavljen rad ne
upozoravaju}i drugog izdava~a na to;
e) objavljuje tu| rad bez saglasnosti autora ili ga, tako|e bez sa-
glasnosti autora, stavlja u nedostojno okru`enje (kompoziciju ili sliku),
ili u okru`enje razli~ito od prethodno dogovorenog.
4. Ogre{uje se o prava i dostojanstvo li~nosti ako:
a) izri~e ili {iri neistinite glasine koje mogu da ukaljaju ugled i ~ast
osobe na koju se odnose ili koristi uvredljive izraze;
b) neopravdano osu|uje neku osobu izostavljaju}i njeno ime ili
navode}i la`no ime, ali tako da ona mo`e da se prepozna;
c) izve{tava o krivici kao utvr|enoj ~injenici, iako sudski proces jo{
nije odr`an;
d) neopravdano prikazuje subjekt svog izve{taja ili tvr|enja (u kon-
tekstu ili na slici) na takav na~in da to kalja njegov ugled i druga prava
povezana s njegovom li~no{}u;

74 E T I K A
e) otkriva bez njene saglasnosti identitet osobe koja mu je dala infor-
maciju;

Eti~ki kodeksi
f) zloupotrebljava iskaz, intervju, izve{taj, to jest:
– ne pokazuje sagovorniku tekst uprkos njegovom zahtevu i/ili se ne
obazire na njegovo povla~enje;
– unosi velike izmene u tekst bez saglasnosti sagovornika ili se
oglu{uje o njegov zahtev da se izmeni kontekst i tekst svejedno
objavljuje ili organizuje njegovo objavljivanje;
– u iskazu ili mi{ljenju sagovornika sugeri{e ne{to {to ovaj nije rekao
novinaru;
– objavljuje iskaz osobe za koju zna da je nesposobna da prosu|uje
o zna~aju i posledicama svog iskaza.

Ogre{enje o slobodu rasprave i kritike


Odeljak 4
Novinar kr{i pravila pona{anja ako:
a) u napadu na protivnika u novinskoj debati povredi njegova li~na
prava;
b) izrazi svoje mi{ljenje, a ne navede stav protivnika;
c) ugrozi kredibilnost drugog novinara da bi mu se osvetio za kritiku.

Zloupotreba novinarske slobode


Odeljak 5
Novinar zloupotrebljava svoju profesiju ako:
a) pominje svoje li~ne stvari kao pitanje od javnog zna~aja radi
sopstvene koristi;
b) preti objavljivanjem ili neobjavljivanjem teksta radi sticanja
nezakonite dobiti.
Novinar se ogre{uje o etiku ako koristi svoje mogu}nosti da dobije in-
formacije radi neposredne ili posredne li~ne koristi i reklamiranja proizvo-
da, usluga i preduze}a na na~in koji se kosi sa zahtevima objektivne slu`be
javnog informisanja ili ugro`ava njenu kredibilnost.
Kada po narud`bini ili u okviru redovnog posla pi{e manje ili vi{e otvo-
ren reklamni tekst, novinar to treba da ~ini tako da publici bude jasno da je
re~ o reklami.

Drugi slu~ajevi ogre{enja o etiku


Odeljak 6
Pored slu~ajeva navedenih u prethodnim odeljcima, novinar se ogre{uje
o etiku ako:
a) svojim pona{anjem krnji ugled profesije, bez obzira na zakonske
posledice;

N O V I N A R S T V A 75
b) ima isto ime kao i neki autor koji je pre njega zapo~eo karijeru a
ne koristi distinktivno ime ili oznaku, iako to stariji kolega zahteva.
Eti~ki kodeksi

Odluke eti~ke komisije


Odeljak 7
1. Eti~ka komisija je dru{tveni organ ~asti. Osnovni zadatak Komisije nije
da ka`njava, ve} da podsti~e razumevanje izme|u suprotstavljenih strana, da
te`i sporazumu, da smiruje suprotstavljene strane i da im pru`i zadovoljenje.
2. Eti~ka komisija pru`a}e za{titu ~lanovima MUOSZ u postupcima koji
se vode na njihov zahtev i u slu~ajevima kada je njihov rad predmet nepra-
vednih napada.
3. U slu~aju kr{enja Kodeksa, Eti~ka komisija
a) mo`e da izrekne meru:
– zadovoljenja (pojedina~nog ili uzajamnog izvinjenja), koja se
unosi u zapisnik;
– javnog izvinjenja u profesionalnoj {tampi i/ili pomirenja u
zainteresovanim novinama i sredstvima informisanja;
– pokretanja postupka za utvr|ivanje odgovornosti (u redakciji ili
nekom drugom merodavnom organu);
b) mo`e da izrekne kaznu:
– opomene;
– zabrane objavljivanja;
– stroge zabrane objavljivanja;
– suspenzije prava koja proizlaze iz ~lanstva do godinu dana;
– isklju~enja.
4. Eti~ka komisija mo`e da objavi svoje odluke i stavove na na~in koji
smatra odgovaraju}im, daju}i time tuma~enje nekih pravila Kodeksa u
praksi.
5. U slu~aju neopozivog isklju~enja, o{te}eni ~lan mo`e da podnese
`albu Odboru MUOSZ.

Razne odredbe
Odeljak 8
1. Eti~ka komisija mo`e da otpo~ne postupak na sopstvenu inicijativu ili
po `albi.
2. Ako se kr{enje pravila pona{anja istovremeno smatra krivi~nim
delom, povredom ili disciplinskim prekr{ajem, i ako se zbog toga pokrene i
neki drugi postupak protiv po~initelja, to ne}e biti prepreka za vo|enje
postupka pred Komisijom; me|utim – u opravdanom slu~aju – potupak
pred Komisijom mo`e da bude obustavljen dok se ne donese pravosna`na
presuda.

76 E T I K A
Odeljak 9
Ovaj eti~ki kodeks usvojila je Skup{tina MUOSZ, ona ga mo`e menjati

Eti~ki kodeksi
ili opozvati, a za proceduralna pravila nadle`na je Eti~ka komisija.

Prevela Slavica Mileti}

Malta -- Novinarski klub Malte i Institut elektronskih medija

Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks slu`i kao putokaz svim novinarima.
Pravo na informaciju jedno je od osnovnih ljudskih prava u slobodnom
i demokratskom dru{tvu. Stoga svi novinari, i oni zaposleni u {tampi i oni u
elektronskim medijima, treba da obavljaju svoju du`nost sa velikim ose}a-
jem odgovornosti, rukovode}i se pravom javnosti da bude informisana.

1. Uravnote`enost, ta~nost i po{teno predstavljanje


U obavljanju svog posla novinari se moraju pobrinuti da informacije
koje objavljuju budu ta~ne, da poti~u od izvora koji je najkvalifikovaniji da
ih saop{ti, da budu uravnote`ene, po{teno predstavljene i pribavljene na
otvoren na~in (bez obmanjivanja).

2. Poverljivost izvora informacije


Novinari po{tuju poverljivost izvora informacije, kada se to od njih
tra`i. Obe}anje da se ne}e otkriti izvor informacije daje se samo onda kada
zaista postoji namera da se to obe}anje i odr`i. Ukoliko nema nikakve jasne
i preke potrebe da se poverljivost izvora po{tuje, svaki izvor informacije tre-
ba identifikovati. Novinari su tako|e obavezni da, u najve}oj meri, osigura-
ju da informacija koja se daje bude istinita u najvi{em op{tem interesu.

3. Proveravanje podataka
Novinari moraju uvek proveriti podatke, priznati gre{ke i smesta ih
ispraviti. U zavisnosti od okolnosti svakog pojedina~nog slu~aja, ispravku
treba objaviti na uo~ljivom mestu. Novinari treba da prave jasnu razliku
izme|u vesti i stavova.

4. Pritisak i sukob interesa


Novinari ne smeju suzbijati informacije radi li~nih interesa ili pod pri-
tiskom nekog lica koje u tome ima svoje privatne, komerijalne ili neke druge
interese, a {to bi moglo biti u suprotnosti sa op{tim javnim interesom. Isto
tako, treba da odole pritisku onih lica koja nastoje da pribave nezaslu`en
*Usvojen novembra 1991. godine.

N O V I N A R S T V A 77
publicitet. U tom smislu, novinari treba da se postaraju da njihova pripad-
nost nekim udru`enjima ne predstavlja prepreku njihovom poslu.
Eti~ki kodeksi

5. Te{ki prekr{aji pravila profesije


Plagiranje, namerno iskrivljavanje ~injenica, kleveta i objavljivanje kle-
vetni~kih navoda i/ili la`ni i neosnovani navodi, mito u novcu ili nekom
drugom vidu sa ciljem da se izvesna informacija objavi ili sakrije, smatraju
se te{kim prestupima protiv novinarske profesije i izneveravanjem povere-
nja javnosti u profesiju.
6. Po{tovanje li~nosti
U obavljanju svojih du`nosti novinari moraju po{tovati pravo svakog
gra|anina na pravedno su|enje, na dostojanstvo, privatnost i zdravlje.
7. Protiv diskriminacije
Novinari moraju biti odbrambeni {tit za sva osnovna ljudska prava. Sto-
ga oni ne mogu pomagati da se u dru{tvu uvede diskriminacija zasnovana
na polu, rasnoj i verskoj pripadnosti, i razlikama u politi~kim stavovima.
Oni uvek moraju braniti slobodu izra`avanja i po{tenog komentara.
8. Po{tovanje Kodeksa
Novinari moraju postovati ovaj kodeks i osu|ivati kr{enje njegovih
odredbi. Oni moraju nastojati da svi novinari, bez obzira da li jesu ili nisu
~lanovi neke organizacije, prihvate ovaj kodeks.
Eti~ki savet koji }e {tititi ovaj kodeks i donositi odluke o njegovom po-
{tovanju radi unapre|ivanja ugleda profesije, bi}e stalno telo. Savet }e sa-
~injavati jedan penzionisani sudija i dva ~lana upu}ena u novinarstvo ali ne
vi{e aktivna u profesiji. Savet }e imenovati po~asnog sekretara koji ne}e
imati pravo glasa, ali }e mo}i sam da utvr|uje svoj na~in rada.
Preveo Ljubomir Vukosavljevi}
Tekst je preuzet iz priru~nika ”Eti~ki kodeksi“, NUNS, Beograd 1999.

Nema~ka -- Savet za {tampu

Novinarski kodeks
sa osnovnim smernicama za rad novinara prema preporukama Nema~kog
saveta za {tampu*
Osnovna novinarska na~ela
Novinarska na~ela usvojio je Nema~ki savet za {tampu u saradnji sa
novinarskim udru`enjima, a predsedniku Savezne Republike Nema~ke
*Izmenjena i dopunjena verzija od 20. juna 2001. godine.

78 E T I K A
Gustavu V. Hajnemanu tekst ovog kodeksa uru~en je 12. decembra 1973.
godine u Bonu. Prvobitna verzija Kodeksa izmenjena je i dopunjena

Eti~ki kodeksi
20.06.2001. godine.
Sloboda {tampe, garantovana Ustavom Savezne Republike Nema~ke,
obuhvata nezavisno i slobodno informisanje, pravo na izra`avanje mi{ljenja
i kritiku. Izdava~i i novinari moraju biti svesni odgovornosti prema javnosti
i sopstvene obaveze da ~uvaju ugled {tampe. Novinari obavljaju zadatke
prema sopstvenom znanju i savesti, ne dozvoljavaju}i da na njih uti~u li~ni
interesi i neprofesionalne pobude.
Osnovna novinarska na~ela konkretizuju profesionalnu etiku {tampe.
Profesionalna etika nala`e da se ~uva ugled {tampe i obavezuje na zalaganje
za slobodu, u okviru ustavnih re{enja i zakona koji su u skladu sa Ustavom.
Pravilo o za{titi podataka neke li~nosti od strane redakcije va`e ukoliko
se ti podaci pribavljaju, obra|uju ili koriste za potrebe novinara i redakcije.
Od istra`ivanja, preko redakcijskog rada, objavljivanja, dokumentovanja
podataka, pa do njihovog arhiviranja, {tampa vodi ra~una o privatnom
`ivotu ljudi, njihovoj intimnoj sferi i pravu svakog ~oveka da odlu~uje o
objavljivanju podataka vezanih za sopstvenu li~nost.
Profesionalni kodeks omogu}ava svakome da se `ali na napise u {tampi.
@albe su opravdane ukoliko je povre|ena profesionalna etika.

^LAN 1. Po{tovanje istine, za{tita ljudskih prava i objektivno informisanje


javnosti najuzvi{enija su na~ela {tampe.
Uputstvo 1.1 Ekskluzivni ugovori
Obave{tavanje javnosti o procesima ili doga|ajima koji su po svom zna-
~enju i ozbiljnosti bitni za formiranje javnog mnjenja ne smeju se ograni~a-
vati ili spre~avati ekskluzivnim ugovorima sa nosiocima informacija ili za-
{titnim merama izvora informacija. Onaj ko te`i informativnom monopolu
onemogu}ava ostali deo {tampe da do|e do va`nih vesti i deluje protiv slo-
bode informisanja.

Uputstvo 1.2 Pra}enje izbornih kampanja


Novinarskoj etici je svojstveno da slu`i informativnoj slobodi gra|ana i
{titi podjednake {anse demokratskih partija, i u slu~ajevima kada {tampa u
svojim izve{tajima o predizbornim kampanjama saop{tava stavove sa koji-
ma se ne sla`e.

Uputstvo 1.3 Saop{tenja za {tampu


Saop{tenja za {tampu organa vlasti, partija, saveza, udru`enja ili drugih
interesnih grupa moraju da budu ozna~ena kao takva kada se objavljuju bez
redakcijske obrade.

N O V I N A R S T V A 79
^LAN 2. Vesti i informacije namenjene objavljivanju, re~ju i slikom, moraju
biti pa`ljivo proverene u pogledu ta~nosti i okolnosti. Njihov smisao se ne
Eti~ki kodeksi

sme iskrivljavati niti falsifikovati redigovanjem, davanjem naslova ili izbo-


rom na~ina snimanja. Dokumenta moraju biti verodostojno reprodukovana.
Kada se objavljuju neproverene vesti, glasine i pretpostavke, to treba nazna~iti.
Simboli~ne fotografije moraju, kao takve, da budu prepoznatljive ili
ozna~ene.

Uputstvo 2.1 Rezultati ispitivanja javnog mnjenja


Nema~ki Savet za {tampu preporu~uje glasilima da se prilikom objavlji-
vanja rezultata istra`ivanja agencija za ispitivanje javnog mnjenja navodi i
broj ispitanika, vreme obavljanja istra`ivanja, naru~ilac, kao i pitanja koja su
postavljena.
Ukoliko naru~ioca nema, treba da se istakne da je istra`ivanje sprovede-
no na osnovu inicijative agencija za ispitivanje javnog mnjenja.

Uputstvo 2.2 Simboli~ne fotografije


Ukoliko neka ilustracija, posebno fotografija, ve} na prvi pogled mo`e
da se shvati kao dokumentarna, potrebno je dati odgovaraju}e razja{njenje.
Zbog toga:
– zamenjene ili pomo}ne ilustracije (isti motiv u drugoj prilici, drugi
motiv u istoj prilici itd),
– simboli~ne ilustracije (rekonstruisana scena, ve{ta~ki rekonstruisani
doga|aji kako bi odgovarali tekstu, itd.) i
– fotomonta`e ili druge promene moraju da budu jasno ozna~ene kao
takve bilo u potpisu, bilo u tekstu uz koji se prila`u.

Uputstvo 2.3 Kratke vesti i najave


[tampa snosi odgovornost za preuzimanje agencijskih vesti. Onaj ko
prenosi agencijske izve{taje, uz navo|enje agencije kao izvora informacija,
mora u osnovi da se osloni na njihovu istinitost. Skra}ivanjem ili dopunama
bitnih elemenata izve{taja ne sme se sugerisati druga~ije zna~enje ili neta~ni
zaklju~ci kojima }e biti povre|eni opravdani interesi tre}ih lica.

Uputstvo 2.4 Intervju


Intervju je potpuno korektan ako ga je autorizovala intervjuisana osoba
ili lice koje je ona ovlastila. Kada za to nema vremena, tako|e je ispravno
objaviti neautorizovan intervju, ako je sagovornicima jasno da }e izjave biti
citirane ili objavljene u verziji koja je po smislu verna sadr`aju. Pitanja i
iskazi novinara u intervjuu treba da budu jasno ozna~eni.
Ako se intervju preuzima u potpunosti ili se navode njegovi bitni de-
lovi, mora se navesti i njegov izvor. Ukoliko se bitan sadr`aj izre~enih misli
reprodukuje sopstvenim re~ima, navo|enje izvora je pitanje novinarske
~asti.

80 E T I K A
Pri najavi intervjua u skra}enoj verziji treba voditi ra~una o tome da in-
tervjuisana osoba bude za{ti}ena od iskrivljavanja ~injenica ili nano{enja

Eti~ki kodeksi
{tete kojom bi se ugro`avali njeni opravdani interesi.
Uputstvo 2.5 Embargo na objavljivanje informacija
Odre|ivanje roka do ~ijeg isteka objavljivanje odre|ene informacije nije
dozvoljeno (embargo) opravdano je samo ako je u slu`bi objektivnog i pre-
ciznog izve{tavanja. Na~elno, embargo je stvar slobodnog dogovora izme|u
izvora informacija i medija. Rok do kojeg informacija ne treba da se objavi
opravdan je i treba ga po{tovati samo ukoliko za to postoji uverljiv razlog,
kao na primer u slu~aju teksta govora koji jo{ nije odr`an, unapred podelje-
nog poslovnog izve{taja ili informacije o doga|aju koji se jo{ nije odigrao
(sastanku, rezoluciji, sve~anoj ceremoniji i dr.). Po{tovanje rokova za neo-
bjavljivanje informacija ne sme da se koristi u propagandne svrhe.

Uputstvo 2.6 Pisma ~italaca


1) ^itaocima treba pru`iti mogu}nost da u pismima (ukoliko su po for-
mi i sadr`aju za to pogodni) iznesu svoje mi{ljenje i tako u~estvuju u stvara-
nju javnog mnjenja. Du`nost je novinara da prilikom objavljivanja pisama
~italaca vodi ra~una o na~elima novinarske etike.
2) Dopisi upu}eni izdava~koj ku}i ili redakciji mogu da budu objavljeni
kao pisma ~italaca ako iz njihove forme i sadr`aja jasno mo`e da se zaklju~i
da je to volja po{iljaoca. Pristanak se podrazumeva ukoliko se dopis odnosi
na ~lanke objavljene u novinama i kada su u pitanju teme od op{teg zna~aja.
Autori ove vrste pisama redakciji nemaju zakonsko pravo da zahtevaju
objavljivanje svog dopisa.
3) Uobi~ajena je praksa da se uz tekst pisma ~itaoca objavi njegovo ime.
Samo u izuzetnim slu~ajevima tekst mo`e, po `elji autora, da bude potpisan
druga~ije. Adresa po{iljaoca ne bi trebalo da se objavi. Ako postoji sumnja u
identitet po{iljaoca, treba odustati od objavljivanja. Objavljivanje izmi{lje-
nih pisama ~italaca nespojivo je sa misijom {tampe.
4) Izmene ili skra}enja pisama poznatih autora bez njihove saglasnosti
na~elno nisu dozvoljena. Skra}enja su dopu{tena ako ova rubrika sadr`i na-
pomenu da redakcija, kada je re~ o pismima koja su njoj poslata, zadr`ava
pravo na skra}enja. Ukoliko po{iljalac izri~ito zabranjuje menjanje ili skra-
}ivanje, redakcija treba toga da se pridr`ava ~ak i kada je zadr`ala pravo na
skra}ivanje, ili treba da odustane od objavljivanja.
5) Sva pisma ~italaca koja dospeju u redakciju predstavljaju redakcijsku
tajnu. Ona ni u kom slu~aju ne smeju da se predaju tre}em licu.

^LAN 3. Ako se objavljene vesti ili tvrdnje (posebno one koje se odnose na
neku li~nost) poka`u kao neistinite, sredstva informisanja koja su ih objavi-
la treba odmah da daju primerenu ispravku.

N O V I N A R S T V A 81
Uputstvo 3.1 Ispravka
^itaocu mora da bude jasno predo~eno da je prethodna informacija bila
Eti~ki kodeksi

potpuno ili delimi~no neta~na. Zato, prilikom objavljivanja ispravke, treba


podsetiti na prethodnu, neta~nu informaciju. Ispravke podataka objavljuju
se ~ak i kada je gre{ka u javnosti ve} ispravljena na drugi na~in.
Uputstvo 3.2 Dokumentovanje podataka
Ukoliko novinarsko-redakcijsko istra`ivanje, obrada ili kori{}enje
podataka o nekoj li~nosti u medijima dovede do objavljivanja ispravki,
demantija, polemi~kih napisa ili ukora Nema~kog saveta za {tampu, potreb-
no je da sredstva informisanja koja su ih objavila uvrste ove napise u memo-
risane podatke i ~uvaju ih kao dokument onoliko dugo koliko i same
podatke.
Uputstvo 3.3 Informacija
Ukoliko je nekome prilikom novinskog izve{tavanja povre|eno li~no
pravo, sredstvo informisanja koje je to objavilo treba da na zahtev o{te}enog
lica preda sa~uvane podatke. To mo`e biti uskra}eno:
– ako se na osnovu podataka mo`e zaklju~iti da je ta osoba u~estvovala u
istra`ivanju, obradi podataka i objavljivanju teksta i da profesionalno
sara|uje ili je sara|ivala na stvaranju istog;
– ako se na osnovu podataka mo`e zaklju~iti da je ta osoba po{iljalac,
svedok ili izvor informacija na osnovu kojih su nastali prilozi, predlo{ci i
saop{tenja redakcije;
– ako je novinarski posao ugro`en saop{tavanjem podataka priku-
pljenih istra`ivanjem ili dobijenih na neki drugi na~in;
– ako se nametne potreba da se usklade pravo na privatnost i sloboda
izra`avanja sopstvenog mi{ljenja na osnovu va`e}ih propisa.

^LAN 4. Pri prikupljanu podataka ili pribavljanju vesti, informacija i slika


koje se odnose na neku li~nost ne smeju se koristiti ne~asni metodi.
Uputstvo 4.1 Osnovna na~ela istra`ivanja
Istra`ivanje je, u cilju pribavljanja {to ta~nijih informacija, neizbe`ni deo
novinarske delatnosti. Novinari se, po pravilu, moraju predstaviti. La`no
predstavljanje prilikom istra`ivanja i neta~no identifikovanje sredstva
informisanja za koje novinar radi, nespojivo je sa ugledom i funkcijom
{tampe.
Tajna potraga za informacijama opravdana je u pojedinim slu~ajevima,
ako se time pribavljaju informacije od posebnog javnog zna~aja koje na dru-
gi na~in ne bi bile dostupne.
Za vreme nesre}a i prirodnih katastrofa {tampa mora da nastoji da daje
prednost slu`bama za spasavanje `rtava i ugro`enima pred pravom javnosti
da bude informisana.

82 E T I K A
Uputstvo 4.2 Istra`ivanje o osobama
sa posebnim potrebama

Eti~ki kodeksi
Pri istra`ivanju o osobama sa posebnim potrebama preporu~uje se na-
ro~ita uzdr`anost. To se, pre svega, odnosi na ljude koji ne vladaju svojim
duhovnim i fizi~kim sposobnostima ili se nalaze u vrlo osetljivoj `ivotnoj
situaciji, ali i na decu i omladinu. Ne~ije ograni~ene sposobnosti ili speci-
fi~an polo`aj u kome se neko nalazi ne smeju se namerno koristiti radi pri-
bavljanja informacija.

Uputstvo 4.3 Zabrana pristupa


ili uni{tavanje podataka koji se odnose na li~nost
Sredstva informisanja treba da stave zabranu na kori{}enje ili da uni{te
podatke o nekoj li~nosti koji su objavljeni protivno novinarskom kodeksu.

^LAN 5. Treba se dosledno pridr`avati uzajamne poverljivosti.


Upustvo 5.1 Poverljivost
Ako je izvor informacija svoje saop{tenje uslovio time da ostane nepoznat
ili da ne bude doveden u opasnost, onda ovaj uslov treba po{tovati. Poverlji-
vost ne treba da se po{tuje samo ukoliko se informacija odnosi na planiranje
nekog zlo~ina i tada ona podle`e obavezi dojave policiji. Poverljivost ne mora
da se {titi ni ako, nakon bri`ljivog razmatranja koristi i interesa, prevagnu va-
`ni dr`avnopoliti~ki razlozi, posebno ako je napadnut ili ugro`en ustavni
poredak.
Dopu{teno je izve{tavati o doga|ajima i planovima koji su ozna~eni kao
poverljivi ako se posle pa`ljivog razmatranja utvrdi da je pravo javnosti da
bude informisana zna~ajnije od razloga zbog kojih je ta informacija dr`ana
u tajnosti.

^LAN 6. Svaka osoba koja radi u {tampi du`na je da {titi ugled medija i po-
{tuje poslovnu tajnu koriste}i se u potpunosti pravom da odbije da svedo~i i
oda izvor informacija bez njegovog izri~itog pristanka.
Upustvo 6.1 Razdvajanje funkcija
Svi novinari ili izdava~i koji pored svog publicisti~kog rada imaju i neku
drugu funkciju, na primer u vladi, upravi ili privrednom preduze}u, moraju
da vode ra~una o tome da te delatnosti strogo razdvoje. Isto va`i i u obrnu-
tom slu~aju. Sukob interesa {teti ugledu {tampe.
Uputstvo 6.2 Rad u obave{tajnoj slu`bi
Novinari i izdava~i koji pristupe obave{tajnoj slu`bi ~ine ne{to nespoji-
vo sa pojmom novinarske tajne i podrivaju osnove poverenja u novinarstvo.

^LAN 7. Odgovornost {tampe prema javnosti nala`e da na redakcijske izve-


{taje ne uti~u privatni ili poslovni interesi tre}eg lica ili novinara. Izdava~i i

N O V I N A R S T V A 83
urednici spre~i}e svaki takav poku{aj i vodi}e brigu o tome da novinarski
tekst bude jasno odvojen od reklamnih tekstova.
Eti~ki kodeksi

Uputstvo 7.1 Razlikovanje redakcijskog teksta i oglasa


Za pla}ene napise va`i zakonska regulativa o reklamiranju. Na osnovu
tih propisa prilozi moraju da se objavljuju tako da ~italac mo`e da prepozna
reklamni sadr`aj.

Uputstvo 7.2 Prikrivena reklama


Redakcijski prilozi o preduze}ima, njihovim proizvodima ili uslugama ne
smeju da prekora~e granicu prikrivenog reklamiranja. Prela`enjem te granice
lako se prema{i i mera opravdanih javnih interesa ili interesa ~itaoca.
Kredibilitet {tampe kao informativnog izvora nala`e oprez u postupanju s
tekstovima iz oblasti odnosa s javno{}u, kao i pri pisanju redakcijskih komen-
tara. Ovo va`i i za neredigovane reklamne tekstove, fotografije i ilustracije.

Uputstvo 7.3 Specijalna izdanja


Specijalna izdanja podle`u istoj odgovornosti redakcije kao i sva ostala
njena izdanja.

^LAN 8. [tampa uva`ava privatni `ivot i intimnu sferu ljudi. Me|utim, ako
je privatno pona{anje povezano sa javnim interesom, o njemu se mo`e izve-
{tavati. Pri tome treba nastojati da objavljivanjem ne budu povre|ena li~na
prava osoba koja u tome ne sudeluju.
[tampa uva`ava pravo svakog ~oveka da odlu~uje o objavljivanju podataka
vezanih za sopstvenu li~nost i garantuje za{titu podataka u okviru redakcije.
Uputstvo 8.1 Objavljivanje imena i fotografija
1) Tokom izve{tavanja o nesre}ama, krivi~nim delima, istra`nom i sud-
skom postupku (videti ~lan 13 Novinarskog kodeksa), objavljivanje imena i
fotografija `rtava i po~inilaca u na~elu nije dozvoljeno. Uvek treba pa`ljivo
proceniti interes javnosti da bude informisana i individualna prava li~nosti
koje u tome u~estvuju. @elja za senzacionalizmom ne mo`e da se opravdava
pravom javnosti na informisanje.
2) @rtve nesre}a ili krivi~nih dela imaju pravo na posebnu za{titu svog
imena. Po pravilu, objavljivanje imena `rtve nije bitno za bolje razumevanje
nesre}e, odnosno krivi~nog dela. Izuzeci mogu biti opravdani ako je re~ o
poznatoj li~nosti ili ako postoje posebne propratne okolnosti.
3) Objavljivanje imena i fotografija ~lanova porodice i drugih osoba koje
nisu povezane sa nesre}om ili krivi~nim delom uop{te nije dozvoljeno.
4) Objavljivanje punog imena i/ili fotografije osumnji~enih za te`ak zlo-
~in opravdano je u izuzetnim slu~ajevima, ako je to u interesu rasvetljavanja
zlo~ina, ukoliko je izdat nalog za hap{enje ili ako je zlo~in po~injen pred o~i-
ma javnosti.

84 E T I K A
5) Ako ima razloga da se veruje da je optu`eni nevin, ne treba objavljiva-
ti ni njegovo ime ni fotografiju.

Eti~ki kodeksi
6) Kada su po~inioci maloletnici, ukoliko nisu u pitanju te{ka krivi~na
dela, treba iz obzira prema njihovoj budu}nosti u najve}oj mogu}oj meri
izbegavati pominjanje njihovih imena i objavljivanje fotografija.
7) Kada je re~ o nosiocima javnih funkcija i izabranim funkcionerima,
objavljivanje imena i fotografije dozvoljeno je ako postoji veza izme|u
funkcije i zvanja, s jedne strane, i po~injenog zlo~ina, s druge. Isto va`i i za
poznate osobe, pogotovo ako je delo za koje se terete u suprotnosti sa pred-
stavom javnosti o njima.
8) Imena i slike nestalih lica smeju da se objave, ali samo u dogovoru sa
nadle`nim organom.

Uputstvo 8.2 Za{tita mesta boravka


Mesto stanovanja, kao i ostala mesta boravka, npr. bolnice, domovi, ba-
nje, pritvor i rehabilitacione ustanove u`ivaju posebnu za{titu.
Uputstvo 8.3 Resocijalizacija
Objavljivanje imena i fotografija po okon~anju krivi~nog postupka
na~elno se izbegava pri izve{tavanju u interesu resocijalizacije.
Uputstvo 8.4 Bolest
Fizi~ka i psihi~ka oboljenja ili o{te}enja spadaju u privatnu sferu. Iz ob-
zira prema osobi na koju se to odnosi i njenoj porodici, {tampa u takvim
slu~ajevima treba da odustane od objavljivanja imena i fotografija, da izbe-
gava poni`avaju}e primedbe povodom bolesti ili hospitalizacije, i u slu~aje-
vima kada neko postane predmet glasina.
^ak su i poznate li~nosti zakonom za{ti}ene od diskrimini{u}ih otkri}a i
posle smrti.
Uputstvo 8.5 Samoubistvo
Izve{tavanje o samoubistvu nala`e uzdr`anost. Ovo se posebno odnosi
na objavljivanje imena i detaljan opis propratnih okolnosti. Izuzetak je
opravdan samo kada je re~ o slu~aju od javnog interesa.
Uputstvo 8.6 Opozicija i poku{aj bekstva
Prilikom izve{tavanja o zemljama u kojima pripadnost politi~koj opozi-
ciji mo`e da podrazumeva i opasnost po `ivot, treba uvek dobro proceniti
da li bi objavljivanje imena ili fotografije doti~nu osobu dovelo u opasnost
da bude identifikovana i progonjena. Isto se odnosi i na izve{tavanje o be-
guncima. Zatim, treba stalno imati na umu da objavljivanje pojedinosti o
beguncima, o pripremama i opisu njihovog bekstva mo`e da dovede u opa-
snost rodbinu i prijatelje koji su ostali u zemlji ili da onemogu}i njihovo
bekstvo.

N O V I N A R S T V A 85
Uputstvo 8.7 Obele`avanje jubileja
Izve{tavanje o jubileju osoba koje, ina~e, nisu mnogo prisutne u javnosti
Eti~ki kodeksi

mogu}e je ukoliko redakcija prethodno proveri da li su saglasne sa objavlji-


vanjem u novinama, ili ho}e da budu po{te|ene pa`nje javnosti.
Uputstvo 8.8 Dostavljanje podataka
Svi podaci o nekoj osobi koji se pribavljaju, obra|uju i koriste za
potrebe novinara i redakcije smatraju se redakcijskom tajnom. Dostavljanje
podataka drugoj redakciji dozvoljeno je pod uslovom da se oni koriste
isklju~ivo za potrebe novinara i redakcije. Dostavljanje podataka treba da
izostane do kraja formalnog `albenog postupka za za{titu podataka. Pri
njihovom dostavljanju potrebno je upozoriti da ti podaci smeju da se
koriste isklju~ivo za interne potrebe novinara i redakcije.
^LAN 9. Suprotno je novinarskoj etici da se objavljuju neosnovane tvrdnje i
optu`be, posebno one koje vre|aju ljudsko dostojanstvo.

^LAN 10. Objavljivanje slike i teksta koji po svom obliku i sadr`aju mogu u
velikoj meri da povrede moralna ili verska ose}anja ljudi nespojivo je sa od-
govorno{}u {tampe.

^LAN 11. [tampa treba da izbegava neprimereno, senzacionalisti~ko prika-


zivanje nasilja i brutalnosti. Tokom izve{tavanja treba voditi ra~una o za{titi
mladih.
Uputstvo 11.1 Neprimereno prikazivanje
Neprimereno, senzacionalisti~ko prikazivanje omalova`ava ~oveka i
~ini ga pukim objektom. Ovo naro~ito dolazi do izra`aja kada se ljudi koji
umiru ili trpe fizi~ku ili duhovnu patnju prikazuju na na~in koji prevazilazi
javni interes i potrebu ~italaca da budu informisani.
Uputstvo 11.2 Izve{tavanje o nasilju
Kada izve{tava o nasilju, ~ak i {okantnom, {tampa treba pa`ljivo da od-
meri potrebu javnosti za informacijom i interes `rtava i ljudi koji su pogo-
|eni. [tampa o takvim doga|ajima treba da izve{tava nezavisno i autenti~no
i da ne dozvoli da bude zloupotrebljena od strane prestupnika. [tampa ne}e
igrati ulogu posrednika izme|u prestupnika i policije.
Ne smeju se intervjuisati po~inioci tokom trajanja krivi~nog dela.
Uputstvo 11.3 Nesre}e i katastrofe
Kada izve{tava o nesre}ama i katastrofama, {tampa treba da vodi ra~una o
meri u kojoj }e prikazati patnju `rtava i ~lanova njihovih porodica. @rtve ne-
sre}nih okolnosti ne smeju biti izlo`ene ponovnoj patnji zbog pisanja {tampe.

86 E T I K A
Uputstvo 11.4 Saradnja sa vlastima prilikom zabrane informacija
Zabranjivanje vesti {tampa u na~elu ne prihvata. Saradnja izme|u medi-

Eti~ki kodeksi
ja i policije dozvoljena je samo ako delovanjem novinara mo`e da se za{titi
`ivot i zdravlje `rtava ili drugih u~esnika u doga|aju. Kada organi krivi~nog
gonjenja tra`e da se u odre|enom periodu potpuno ili delimi~no izostavi iz-
ve{tavanje, {tampa treba to da po{tuje ukoliko je takav zahtev zasnovan na
uverljivim razlozima i ako je to u interesu rasvetljavanja krivi~nog dela.
Uputstvo 11.5 Memoari prestupnika
Objavljivanjem takozvanih memoara prestupnika kr{e se osnovna novi-
narska na~ela. Ako se na taj na~in nezakonite radnje naknadno opravdavaju
ili relativizuju, njihovim detaljnim opisom samo se zadovoljava potreba za
senzacionalizmom, a `rtve neopravdano uznemiravaju.

Uputstvo 11.6 Droga


U`ivanje droge ne sme se prikazivati bezazlenijim nego {to jeste.

^LAN 12. Niko ne sme da bude diskriminisan zbog svog pola, rasne, etni~ke,
verske, socijalne ili nacionalne pripadnosti.

Uputstvo 12.1 Izve{tavanje o krivi~nim delima


Kada se izve{tava o krivi~nim delima, pripadnost osumnji~enog ili
okrivljenog razli~itim verskim, etni~kim ili drugim manjinama pominje se
samo ako je taj podatak potreban za bolje razumevanje dela.
Naro~ito treba voditi ra~una o tome da takvo pisanje mo`e da pod-
stakne predrasude o manjinama kojima je potrebna za{tita.

^lan 13. Izve{tavanje o istra`nim, sudskim i drugim proceduralnim postup-


cima mora da bude li{eno predrasuda. Pre po~etka i tokom sudskog postup-
ka, u naslovima i komentarima treba izbegavati jednostranost i preuranjene
zaklju~ke. Bez ozbiljnih i opravdanih razloga osumnji~eni ne sme da bude
progla{en krivim pre kona~ne sudske presude. O odlukama suda ne treba iz-
ve{tavati pre dono{enja pravosna`ne presude.

Uputstvo 13.1 Preuranjeni zaklju~ci i naknadno izve{tavanje


Izve{tavanje o istra`nim i sudskim postupcima treba da slu`i pa`ljivom i
nepristrasnom obave{tavanju javnosti o krivi~nim delima, njihovom ka-
`njavanju i presudama. Do sudske presude mora da se uva`ava pretpostav-
ka nevinosti okrivljenog, ~ak i u slu~aju priznanja krivice. Tako|e, kada je
ne~ija krivica o~igledna za javnost, okrivljeni sve do sudske presude ne sme
da bude progla{en krivim.
Preuranjeni sudovi i tvrdnje pre dono{enja presude ne smeju ni na koji
na~in da povrede ljudsko dostojanstvo. Ono je za{ti}eno Ustavom i u`iva ga
i po~inilac krivi~nog dela.

N O V I N A R S T V A 87
U pravnoj dr`avi cilj izve{tavanja iz sudova ne sme da bude dodatna ka-
zna dru{tva nad okrivljenim uz pomo} medijskog lin~a. Zato u izve{tajima
Eti~ki kodeksi

mora da postoji jasna razlika izme|u sumnje i dokazane krivice.


Ako {tampa, izve{tavaju}i o presudi koja nije postala pravosna`na, na-
vede ne~ije ime i time otkrije njegov identitet velikom ~itala~kom krugu,
novinarska na~ela nala`u da naknadno izvesti i o pravosna`noj presudi koja
ga osloba|a krivice ili je ubla`ava, ukoliko interesi te osobe ne zahtevaju su-
protno. Ova preporuka se odnosi i na obustavu istra`nog postupka.
Kritika i komentari o krivi~nom postupku moraju da budu jasno
razgrani~eni od izve{tavanja o samom procesu.
Uputstvo 13.2 Krivi~na dela maloletnika
Kada izve{tava o krivi~nim delima mladih, kao i o njihovim istupima
pred sudom, {tampa treba da bude vrlo uzdr`ana, s obzirom na njihovu bu-
du}nost. Ista preporuka se odnosi i na mlade koji su `rtve krivi~nog dela.

^LAN 14. Izve{taji o medicinskim temama ne treba da budu neprimereno


senzacionalisti~ki, jer kod ~italaca mogu da pobude neosnovana strahova-
nja ili nade. Istra`ivanja koja su jo{ u po~etnoj fazi ne treba predstavljati kao
zavr{ena ili gotovo zavr{ena.
Uputstvo 14.1 Medicinska ili farmakolo{ka istra`ivanja
Izve{tavanje o navodnim uspesima ili neuspesima medicinskih ili far-
makolo{kih istra`ivanja u borbi protiv te{kih bolesti zahteva opreznost i ose-
}aj odgovornosti. U tekstu i prikazu treba izostaviti sve {to kod bolesnih lju-
di i njihovih bli`njih mo`e da izazove neosnovane nade o ozdravljenju u do-
gledno vreme, pogotovo ako to ne odgovara stvarnom stanju medicinskih
istra`ivanja. S druge strane, kriti~ko ili jednostrano izve{tavanje o kontro-
verznim mi{ljenjima o ovom pitanju ne bi trebalo da kod ozbiljno bolesnih
ljudi stvara nesigurnost i tako pove}ava sumnju u mogu}i uspeh terapije.

^LAN 15. Prihvatanje i odobravanje privilegija bilo koje vrste koje bi moglo
da naudi slobodi odlu~ivanja izdava~a i redakcije, nespojivo je sa ugledom,
nezavisno{}u i zadatkom {tampe. Novinar koji se mo`e podmititi radi {irenja
ili neobjavljivanja vesti postupa protiv ~asti i profesionalizma novinarstva.
Uputstvo 15.1 Pozivi i pokloni
Ako urednici i saradnici prihvataju pozive ili poklone ~ija vrednost preva-
zilazi uobi~ajene dru{tvene i poslovne manire, postoji opasnost da se naudi
slobodi odlu~ivanja izdava~ke ku}e i redakcije, kao i nezavisnom rasu|ivanju
novinara. Treba izbegavati i samu mogu}nost da se prihvati poziv ili poklon,
jer se time nanosi {teta slobodi odlu~ivanja izdava~ke ku}e i redakcije.
Pod poklonima se podrazumevaju ekonomske i posredne povlastice
svake vrste. Nedopustivo je prihvatanje reklamnih artikala za svakodnevnu
upotrebu ili drugih predmeta ispod njihove cene u uobi~ajenim prilikama.

88 E T I K A
Davanje ili prihvatanje poklona, popusta ili poziva ne sme da uti~e na
traganje za informacijama i izve{tavanje, da ga ometa ili spre~ava. Izdava~ka

Eti~ki kodeksi
ku}a i novinari treba da insistiraju na tome da informacije moraju biti
objavljene bez obzira na prihva}ene pozive ili poklone.

^LAN 16. Ispravno izve{tavanje podrazumeva i objavljivanje javno izre~e-


nih opomena Saveta za {tampu, naro~ito u glasilima na koja se to odnosi.
Uputstvo 16.1 Objavljivanje opomena
Za glasilo na koje se to odnosi va`i slede}e:
^italac mora da sazna {ta je bio razlog za izricanje opomene i koje na~e-
lo novinarske etike je bilo povre|eno.
1. Pravo podno{enja `albe
1) Svako ima pravo da Savetu za {tampu podnese `albu zbog objavlje-
nog teksta ili napisa u {tampi.
2) Savet za {tampu mo`e i samoinicijativno da pokrene postupak.
2. Nadle`nost Komisije za `albe
1) Komisija za `albe Saveta za {tampu razmatra `albe u okviru druge i
tre}e ta~ke ovog paragrafa.
2) @albe koje su od su{tinskog zna~aja iznose se na plenumu Saveta za
{tampu.
3) Na zahtev najmanje dva ~lana Komisije `alba, tako|e, mo`e da se iz-
nese na plenumu Saveta za {tampu.
3. Nadle`nost plenuma Saveta za {tampu
1) U nadle`nosti plenuma Saveta za {tampu su one `albe koje imaju su-
{tinski zna~aj.
2) Savet je du`an da razmotri i sve ostale `albe koje mu prosledi Komisija.
3) Plenum Saveta za {tampu mo`e da preuzme svaku `albu do kona~ne
odluke Komisije za `albe.
4) Takvo preuzimanje mora da se saop{ti pismenim putem licima koja
u~estvuju u procesu.
4. Razmatranje `albe
1) @alba se podnosi u pismenoj formi. Mora se navesti razlog njenog pod-
no{enja, a uz to mo`e da se dostavi i zahtev za pokretanje postupka. Uz `albu
treba prilo`iti i odgovaraju}u publikaciju u originalu ili njenu fotokopiju.
2) Generalni sekretar Saveta za {tampu potvr|uje prijem `albe i prosle-
|uje je predsedniku Komisije za `albe. On izve{tava plenum Saveta za {tam-
pu o podnesenoj `albi.
3) Na zahtev predsednika Komisije za `albe, generalni sekretar {alje `al-
bu okrivljenom, sa molbom da se pismeno izjasni o njoj u odre|enom roku.
4) Okrivljenom se pru`a mogu}nost da u odre|enom zakonskom roku
doka`e da li postoji povreda Novinarskog kodeksa i da li u~injenu gre{ku ”u
datom slu~aju“ mo`e da ispravi.

N O V I N A R S T V A 89
5) Po isteku roka, Komisija za `albe razmatra slu~aj i utvr|uje da li je
okrivljeni ispravio gre{ku. Ako, po njenom mi{ljenju, ispravka gre{ke nije
Eti~ki kodeksi

dovoljna, postupak se nastavlja.


6) @albe koje su potpuno neosnovane ne prosle|uju se okrivljenom, ve}
predsednik Komisije mo`e da ih odbaci bez prethodnog razmatranja Komi-
sije za `albe.
7) @alba se po pravilu ne razmatra ukoliko time mo`e da se uti~e na od-
luku u istra`nom ili sudskom postupku.
5. Priprema usmenog razmatranja
1) Predsednik Komisije koja odlu~uje o `albi, priprema sednicu (tra`i
dodatna mi{ljenja i informacije) i zakazuje vreme i mesto usmenog razma-
tranja `albe.
2) Na usmeno razmatranje obavezno se pozivaju ~lanovi Komisije,
predstavnici i pravni zastupnici obe strane.
3) Predsednik Komisije mo`e da pozove jednu ili sve strane koje u~e-
stvuju u postupku (podnosioca `albe, okrivljenog, svedoke). Uz odobrenje
Komisije, a na zahtev nekoga od u~esnika ili svedoka u postupku, njegovi
tro{kovi mogu da budu nadokna|eni.
4) Pozivi se {alju u pisanoj formi. Neophodno je da u njima bude
nazna~eno mesto i vreme po~etka sednice. Poziv se mora poslati najmanje
~etiri nedelje pre odr`avanja sednice.
5) U svim slu~ajevima usmenog razmatranja `albe u~esnici u postupku
(podnosilac `albe i okrivljeni) dobijaju obave{tenje koje mora da sadr`i:
1. mesto i vreme odr`avanja sednice;
2. imena ~lanova Komisije koja odlu~uju o `albi;
3. upozorenje da ~lan odbora zbog neobjektivnosti mo`e biti izuzet;
4. upozorenje da se i u odsustvu onih koji su pozvani da u~estvuju u
postupku mo`e doneti odluka;
5. upozorenje da i ako okrivljeni ne iznese svoje mi{ljenje o `albi, ona
mo`e biti razmatrana;
6. imena svedoka (ukoliko su pozvani);
7. ukazivanje na mogu}nost nadoknade tro{kova.
6) Izme|u slanja obave{tenja i sednice mora da pro|e najmanje tri ne-
delje. Rok mo`e da bude skra}en u dogovoru sa stranama koje treba da bu-
du obave{tene.
7) Na zahtev nekog od pozvanih u~esnika u postupku (podnosioca `al-
be, okrivljenog), predsednik Komisije dopu{ta prisustvo advokata.
6. Neobjektivnost
1) ^lanovi Komisije koji donose odluku mogu da izuzmu bilo kog u~e-
snika u postupku iz bojazni da }e biti pristrasan ili se i sami odre}i u~e{}a,
ako je posredi razlog li~ne prirode ili sumnja u sopstvenu objektivnost.
2) Zahtev za izuze}e mora da se preda u pismenoj formi Savetu za {tam-
pu u roku od deset dana od slanja obave{tenja uz prilo`eno obrazlo`enje.

90 E T I K A
3) Ukoliko se u toku postupka pojavi podatak koji bi mogao da oprav-
da zahtev za izuze}em, on mora da se navede pre nego {to se nastavi sa izno-

Eti~ki kodeksi
{enjem stavova.
4) O razlozima za izuze}e odlu~uje Komisija bez prisustva ~lana na koga
se izuze}e odnosi. O svakom izuze}u se odlu~uje zasebno. Odluka se ne mo-
`e osporiti.
7. Usmeno razmatranje
1) Predsednik Komisije vodi sednicu na kojoj se razmatra `alba. U slu-
~aju da se njegovim odlukama mo`e prigovoriti, kona~nu odluku donosi
Komisija.
2) Ukoliko je neko od u~esnika u procesu pozvan na usmeno razmatra-
nje, on ima priliku da obrazlo`i svoje mi{ljenje pre i posle saslu{anja svedo-
ka.
3) O toku sednice sa~injava se zapisnik koji se odnosi na njenu su{tinu.
Eventualni zahtevi u~esnika u razmatranju i odluke Komisije doslovno se
zavode i prila`u uz zapisnik.
4) Svaki ~lan Komisije mo`e zahtevati da se pojedini iskazi doslovno za-
vedu u zapisnik.
5) Zapisnik potpisuju predsednik i generalni sekretar Saveta za {tampu,
koji ga i sa~injavaju.
8. Preporuke i upozorenja
1) Upozorenja i preporuke koji dovode do razja{njenja i prijateljskog
sporazuma me|u u~esnicima u procesu, dopu{teni su tokom celog postupka.
9. Faze u postupku
1) Pre odlu~ivanja o `albi ~lanovi Saveta za {tampu se javno izja{njavaju,
a da pri tom ne bude o~igledno kako }e glasati.
2) Pri razmatranju `albe dozvoljeno je jedino prisustvo ~lanova Saveta
za {tampu, generalnog sekretara, pravnika koji zastupaju obe strane i slu`-
benika udru`enja Saveta za {tampu. Oni su obavezni da dr`e u tajnosti raz-
matranje `albe i dokumenta koja se ti~u me|usobnih odnosa u~esnika u
postupku. Savet za {tampu izve{tava o postupku koji je u toku samo na
osnovu ~injenica.
3) Kada odlu~uje o `albi, Komisija ni na koji na~in ne zavisi od zahteva
koje podnose u~esnici u postupku. Ona potpuno samostalno ocenjuje prilo-
`ena dokumenta, prikupljene informacije i iskaze svedoka.
4) Pri odlu~ivanju plenuma Saveta za {tampu svoje mi{ljenje mogu da
iznesu i ~lanovi ~iji stavovi odstupaju od odluke plenuma, po{to dato obra-
zlo`enje odluke predstavlja mi{ljenje ve}ine koje oni ne dele. Ovo ne va`i za
~lanove Saveta za {tampu koji su u~estvovali u formulisanju prihva}enog
kompromisa. Istupanje predstavnika Saveta za {tampu pred generalnim se-
kretarom je uslovljeno stavom manjine i njenim obrazlo`enjem.

N O V I N A R S T V A 91
10. Odluka
1) @alba mo`e biti odba~ena kao neosnovana.
Eti~ki kodeksi

2) Na osnovu obrazlo`enja `albe mo`e biti izre~eno:


1. upozorenje;
2. neodobravanje;
3. opomena.
3) Kona~nu, pismenu odluku Komisije potpisuje predsednik i ona se {a-
lje u~esnicima u postupku najkasnije tri nedelje po okon~anju sednice.
4) Odluka mora biti obrazlo`ena.
11. Zasnovanost odluke
1) Pri proceni izricanja neodobravanja, opomene ili samo upozorenja
treba, izme|u ostalog, uzeti u obzir i te`inu gre{ke, posledice izazvane obja-
vljivanjem publikacije, kao i eventualne korake koje je glasilo preduzelo radi
ubla`avanja posledica i/ili spre~avanja ponavljanja istog. Ukoliko do|e do
izmena, u praksi izricanja presude Saveta za {tampu i Komisije za `albe, na
to se mo`e samo ukazati.

12. Saop{tenje o donetoj odluci


1) Odbacivanje `albe, upozorenje, neodobravanje i opomena dostavlja-
ju se u~esnicima u procesu pismenim putem uz obrazlo`enje.
2) Predstavnici Saveta za {tampu objavljuju opomenu u glasilu svog
udru`enja prema ta~ki 13.
13. Obaveza objavljivanja
1) Opomene se objavljuju prema ~lanu 16 Novinarskog kodeksa u glasi-
lima na koja se odnose. Odbor mo`e odustati od objavljivanja ukoliko to
nala`e za{tita interesa podnosioca `albe.
2) Neodobravanja i upozorenja ne moraju da se objavljuju u glasilima
na koje se odnose.
14. Ponovno pokretanje postupka
1) Odluka koju donese Komisija za `albe ili plenum Saveta za {tampu ne
mo`e da bude osporena. Ponovno pokretanje postupka za `albu dopu{teno
je samo:
1. ukoliko to zahtevaju podnosilac `albe ili okrivljeni i
2. ako se pojave novi dokazi koji mogu da dovedu do dono{enja su{tin-
ski druga~ije presude.

PRIMERI
Etni~ke grupe
Lokalne novine su izvestile da je jedan prosjak besramno iskoristio sve-
{tenika koji je `eleo da mu pomogne. Sve{tenik mu je dao bon za hranu u
vrednosti od 15 DM. Prosjak je taj iznos falsifikovao na 150 DM i bon pro-

92 E T I K A
dao. Novine po~inioca opisuju kao ”~oveka ju`nja~kog izgleda“. Mogu}e je
da je re~ o pripadniku romske narodnosti. Glavno ve}e nema~kih Roma za-

Eti~ki kodeksi
merilo je zbog ove pretpostavke u `albi podnetoj Savetu za {tampu, smatra-
ju}i da je u pitanju povreda zabrane diskriminacije. Redakcija lista je dopu-
stila da se odstupi od osnovnih smernica Saveta za {tampu. Istovremeno se
u `albi nagla{ava da je ovo redak slu~aj i skre}e se pa`nja redakciji da u sli~-
nim slu~ajevima postupa s najve}om obazrivo{}u. (1995)
Savet za {tampu smatra da je ovim povre|en ~lan 12 Novinarskog ko-
deksa. Po{to je redakcija dozvolila da se u~ini gre{ka, prepu{ta se Savetu za
{tampu da izrekne odgovaraju}e upozorenje.
Fotografije
Jedan bulevarski list opisuje re~ju i slikom te{ku saobra}ajnu nesre}u koja
je prouzrokovala smrt ~etvoro dece. Fotografija velikog formata prikazuje de-
~ija tela kako le`e u `bunju pored puta. Crte lica jednog deteta jasno su uo~lji-
ve. Smatraju}i da je objavljivanjem ove slike povre|en ~lan 8 Novinarskog ko-
deksa, jedan novinar ula`e `albu Savetu za {tampu. Redakcija je uverena da
zbog tragi~nih okolnosti nesre}e fotografija mo`e da poslu`i kao opomena.
Dvadesetjednogodi{nji voza~ je uzeo decu iz de~ijeg doma i doveo ih u opa-
snost. Nije imao voza~ku dozvolu, a auto je koristio bez maj~inog znanja.
(1995)
Savet za {tampu je na ovu `albu reagovao javnom opomenom, smatra-
ju}i objavljivanje slike te{kom povredom li~nih prava `rtava nesre}e (~lan 8
Novinarskog kodeksa). Ne mo`e se prihvatiti obja{njenje redakcije da foto-
grafija mo`e da se shvati kao opomena. Po dubokom uverenju Saveta za
{tampu do povrede li~nih prava `rtava dolazi ukoliko se ne navedu razlozi
zbog kojih je do{lo do nesre}e.
Uzimanje talaca
Nedeljne novine objavljuju na naslovnoj strani sliku kidnapovanog Jana
Philippa Reemtsma kome otmi~ar preti automatskom pu{kom. Jedan novi-
nar misli da ova fotografija obezvre|uje ~oveka i veli~a nasilje. Novine su
smatrale svojom du`no{}u da sliku objave. Ona je, po njihovom mi{ljenju,
dokument o kome javnost treba da se informi{e i na osnovu kojeg }e otmi-
~ar, pri razmatranju slu~aja pred istra`nim organima, biti u znatno te`em
polo`aju. (1996)
Savet za {tampu utvr|uje da je slika otmi~ara dokument. Njeno objavlji-
vanje ne predstavlja povredu li~nih prava prema ~lanu 8 Novinarskog ko-
deksa, po{to se interes javnosti da bude informisana i li~na prava pogo|ene
osobe u ovom slu~aju podudaraju. Po mi{ljenju Saveta za {tampu ne postoji
ni povreda ~lana 11, kojim se odre|uje da {tampa treba da se uzdr`i od ne-
primerenih, senzacionalisti~kih prikaza nasilja i brutalnosti. Fotografija nije
ni diskriminiraju}a ni omalova`avaju}a, ve} samo dokumentuje situaciju u
kojoj se na{ao otmi~ar. @alba je odba~ena kao neosnovana.

N O V I N A R S T V A 93
Objavljivanje imena
Hotelski name{tenik odgovara pred sudom. Osu|en je se na nov~anu i
Eti~ki kodeksi

zatvorsku kaznu zato {to je tokom godinu dana pokrao skupoceni hotelski
inventar u vrednosti od 100.000 DM. Jedan bulevarski list o procesu i presu-
di izve{tava pod naslovom Isfrustrirani hotelski name{tenik opusto{io hotel
Park. Objavljeno je puno ime i prezime po~inioca. ^italac je tu`io novine
Savetu za {tampu zato {to je takav postupak nespojiv sa Novinarskim ko-
deksom. List uvi|a gre{ku i izvinjava se. Na~elno se u sudskom izve{taju na-
vode samo inicijali. (1995)
Procena interesa javnosti da bude informisana i li~nog prava pogo|ene
osobe mora dovesti do toga da se odustane od objavljivanja punog imena i
prezimena osu|enog po~inioca. To je precizirano ~lanovima 8 i 13 Novinar-
skog kodeksa, a istovremeno je i mi{ljenje Saveta za {tampu. On izri~e novi-
nama odgovaraju}e upozorenje. Pri odlu~ivanju se uzima u obzir i to da re-
dakcija `ali zbog navo|enja imena i da se zbog toga izvinjava.
Samoubistvo
”^ovek nije vi{e znao kako }e dalje“, pi{e bulevarski list i opisuje kako je
tridesetsedmogodi{njak usred saobra}ajnog {pica, u jednom nema~kom
gradu, zario sebi no` u vrat. Ljudi koji su se nalazili u blizini uop{te nisu
obra}ali pa`nju na telo koje le`i na zemlji. Tek posle 45 minuta neko se zau-
stavio. Na fotografiji se vidi kako lekar hitne pomo}i poku{ava da pomogne
~oveku. ”Uzaludno“, pi{e na kraju teksta. Pokrajinska skup{tina nema~kog
udru`enja novinara obave{tava o tome Savet za {tampu. Objavljivanje foto-
grafije je neukusno. Novine obja{njavaju da se na snimku ne mo`e prepo-
znati `rtva. Zato je potpuno razumljivo {to je slika stavljena pored ~lanka.
^itaocima se pokazuje kako se sugra|ani u jednoj takvoj situaciji pona{aju:
potpuno nezainteresovano i bezdu{no. (1996)
Savet za {tampu kritikuje objavljivanje fotografije kao neprimereno sen-
zacionalisti~ko, zato {to takvo izve{tavanje o umrlom daleko prevazilazi jav-
ni interes. Argumentaciju novina da se fotografijom pokazuje nezaintereso-
vano i bezdu{no pona{anje sugra|ana Savet za {tampu ne mo`e da podr`i.
Time se posti`e upravo suprotno: `rtva se omalova`ava, a ose}anja njenih
bli`njih povre|uju. Savet za {tampu smatra `albu osnovanom i iskazuje
neodobravanje zbog povrede ~lana 11 Novinarskog kodeksa.
Reklama
”Ve} mesecima se ljutim zbog reklame u sportskoj rubrici novina“, pi{e
jedan ~italac Nema~kom savetu za {tampu. ”Tu se na prvoj strani, uvek na
istom mestu, izve{tava o fudbalu. Nije to ni{ta posebno. Ali se veoma ve{to
~lanak povezuje sa reklamom o pivu. ^italac bi mogao pomisliti da su slika
ili reklama deo sportskog izve{taja. Nedostaje upozorenje da je re~ o pla}e-
noj reklami.“
Reklama za pivo mo`e da se primeti me|u zastavama na slici stadiona.
Odeljenje za pravna pitanja izdava~a smatra da se na osnovu rasporeda i ob-

94 E T I K A
lika predmeta koji se reklamira, ovaj pla}eni oglas mo`e odmah prepoznati.
Oznaka da je u pitanju reklama prema tome nije potrebna. (1996)

Eti~ki kodeksi
Savet za {tampu je na `albu o povredi ~lana 7 Novinarskog kodeksa reago-
vao upozorenjem. Pored oglasa bi morala da stoji primedba da je u pitanju
pla}eni oglas, jer pri letimi~nom ~itanju nije uo~ljivo da se na ilustraciji uz
tekst reklamira pivo. Teren, tribine, krov stadiona i reflektori daju predstavlje-
nom motivu karakter autenti~ne fotografije. Pri posmatranju reklame sti~e se
utisak da je u pitanju originalna fotografija sa fudbalskog stadiona. Utisak se
jo{ poja~ava time {to izgleda kao da je reklama sastavni deo ~lanka o fudbalu.
Prevela sa nema~kog Gordana Pilipovi}

Poljska – Udru`enje poljskih novinara


i Udru`enje novinara Republike Poljske
Eti~ki kodeks
I
Osnovna je obaveza novinara da traga za istinom i da je objavljuje.
Manipulacija ~injenicama je protivzakonita. Svaki komentar i pretpostavka
autora trebalo bi da budu jasno odvojeni od informacije. Pribavljanje infor-
macija zahteva posebnu ta~nost. Autor je obavezan da na svoju inicijativu
ispravi informaciju za koju se ispostavi da je la`na ili neta~na. Nikakav motiv,
pritisak ili uticaj ne opravdavaju izno{enje la`ne ili neproverene informacije.
II
Novinar je obavezan da ~uva profesionalnu tajnu ako njegov izvor `eli
da ostane anoniman.
III
Informacije iz privatnog `ivota za{ti}ene su pravom na privatnost, koje
se mora po{tovati. Me|utim, postoje i dozvoljene informacije o privatnom
`ivotu osoba na javnim funkcijama ili onih koje svoju privatnost uvode u
javni `ivot. Nije dopu{teno: koristiti re~i kojima se vre|a ljudsko dostojan-
stvo; stavljati primedbe koje uni`avaju li~nost u o~ima javnosti ili je izla`u
opasnosti da bude diskreditovana; pribegavati uceni.
IV
Nije dopu{teno pretpostavljati krivicu optu`enog pre dono{enja presude.
V
Strogo je zabranjeno objavljivanje bilo kakvog sadr`aja kojim se propa-
gira rat, nasilje ili izgredi, vre|aju ose}anja vernika ili onih koji to nisu,
nacionalna ose}anja, ljudska prava ili kulturna osobenost, ili se propagira
pornografija.

N O V I N A R S T V A 95
VI
Da bi sa~uvali profesionalnu nezavisnost, novinari ne smeju da ostvaru-
Eti~ki kodeksi

ju bilo kakvu dobit za sebe ili svoju porodicu od objavljivanja ili neobjavlji-
vanja ponu|enog materijala. Objavljivanje materijala koji su, zapravo,
prikriveni reklamni sadr`aji nije dozvoljeno.
VII
Za{tita autorskog prava predstavlja osnovnu eti~ku normu. Otvoreno i
prikriveno plagiranje, i unutra{nje i spolja{nje, nedopustivo je kr{enje ove
norme. Za delo ~iji je autor novinar va`e ista pravila kao i za dela pripadnika
drugih profesija. Za{ti}eno je autorsko pravo svojine. Nije dozvoljeno pre-
ra|ivanje teksta ili upotreba materijala i radova bez dozvole autora, ni
kori{}enje ideja drugih novinara kao svojih.
VIII
Zabranjena je svaka aktivnost kojom se nanosi profesionalna {teta kole-
gi ili je profesionalno nelojalna. Novinaru nije dopu{teno da zlonamerno
ote`ava objavljivanje materijala drugog novinara.
IX
Postupanje po naredbi kojom se kr{e eti~ke norme novinarske struke
zaslu`uje osudu.
X
Kr{enje Statuta Udru`enja kojim se ono izla`e tro{ku ili {teti podle`e
proceni novinarskog suda.
XI
Pona{anje ili aktivnosti koje {tete ugledu novinarske profesije nisu
dopu{tene.
XII
Nepo{tovanje ovog kodeksa povla~i odgovornost prekr{ioca. Ako je
prekr{ilac nepoznat, ili redakcija ne `eli da otkrije o kome je re~, odgovorno
je lice koje je prihvatilo da materijal bude objavljen.
XIII
Postupci koji nisu u skladu sa Kodeksom podle`u ka`njavanju u roku
od pet godina od otkrivanja, ukoliko Vrhovni novinarski sud u odre|enom
slu~aju druga~ije ne odlu~i.
XIV
Sve nedoumice u vezi sa tuma~enjem normi Kodeksa re{avaju se
odlukom Vrhovnog novinarskog suda.

96 E T I K A
XV
U slu~ajevima nepo{tovanja na~ela i normi Kodeksa, nadle`ni novinars-

Eti~ki kodeksi
ki sud u skladu sa te`inom prekr{aja i utvr|enom krivicom odlu~uje o
kazni, koja se kre}e od upozorenja, preko ukora, do uskra}ivanja prava koja
proizlaze iz ~lanstva.

Medijska eti~ka povelja


Na~elo istinitosti
– zna~i da novinari, urednici, producenti i emiteri ~ine sve {to je u
njihovoj mo}i da informacije koje prenose odra`avaju istinu; oni su du`ni
da o ~injenicama izve{tavaju u njihovom pravom kontekstu i da, u slu~aju
objavljivanja la`ne informacije, odmah daju ispravku.
Na~elo objektivnosti
– zna~i da autor opisuje stvarnost nezavisno od svojih stavova i verno
izve{tava o druga~ijim gledi{tima.
Na~elo razdvajanja informacije i komentara
– zna~i da je struktura poruke takva da omogu}ava primaocu da jasno
razdvoji ~injenice od stavova i mi{ljenja.
Na~elo po{tenja
– zna~i da }e novinar postupati u skladu sa sopstvenom save{}u i za
dobro primaoca, da ne}e podle}i ni~ijem uticaju, da }e biti nepodmitljiv i
odbiti da postupi protivno svojim ube|enjima.
Na~elo po{tovanja i tolerancije
– zna~i po{tovanje ljudskog dostojanstva, prava, li~ne svojine i, naro~i-
to, privatnosti i ugleda li~nosti.
Na~elo prvenstva dobrobiti primaoca
– zna~i da }e osnovna prava ~italaca, gledalaca i slu{alaca imati prednost
nad interesima redakcije, novinara, urednika, producenata i emitera.
Na~elo slobode i odgovornosti
– zna~i da sloboda medija nala`e novinarima, urednicima, producenti-
ma i emiterima odgovornost za oblik i sadr`aj poruke, kao i za posledice
koje iz nje proisti~u.
Potpisnici Povelje imenuju savet koji }e se starati o pomenutim
na~elima, javno presu|ivati o pitanjima po{tovanja Povelje i tuma~iti njene
odredbe. Potpisnici se tako|e obavezuju da }e objaviti sadr`aj Povelje kao i
informacije o pravu na podno{enje `albi Savetu, i da }e odmah oglasiti
odluke Saveta.

Prevela Ljiljana Nikoli}

N O V I N A R S T V A 97
Portugalija
Eti~ki kodeksi

Kodeks pona{anja novinara*


1. Novinar mora da prenosi ~injenice dosledno i ta~no, i da ih predstav-
lja objektivno. ^injenice treba da budu proverene i treba uzeti u obzir sve
strane koje imaju veze sa ve{}u. Treba napraviti jasnu razliku izme|u
~injenica i mi{ljenja.
2. Novinar treba da se bori protiv cenzure i senzacionalizma, a
neosnovane optu`be i plagijat da smatra te{kim profesionalnim gre{kama.
3. Novinar treba da se bori protiv ograni~avanja izvora informacija i
poku{aja ograni~avanja slobode izra`avanja, kao i prava na pru`anje
informacija. Obaveza novinara je da objavi kr{enja ovih prava.
4. Novinar treba da prikuplja informacije, slike ili dokumenta legalnim
putem i ne sme da zloupotrebi ni~iju dobru volju. Pravilo je da se predstavi
kao novinar, a izbegavanje ovog pravila mo`e da se opravda samo ukoliko je
to nedvojbeno u~injeno u javnom interesu.
5. Novinar mora da preuzme odgovornost za svoj profesionalni rad, kao
i da obezbedi {to br`e objavljivanje ispravke informacija koje se poka`u kao
neta~ne ili la`ne. Tako|e, novinar treba da odbije da ~ini ono {to se kosi sa
njegovom save{}u.
6. Identifikacija izvora osnovno je novinarsko pravilo. Me|utim,
novinar ne treba da otkriva, ~ak ni na sudu, poverljive izvore informacija,
niti da kr{i postignute dogovore sa osobama koje su mu bile izvor
informacija, osim ukoliko ga nisu koristile da bi poturile la`ne informacije.
Li~na mi{ljenja uvek treba jasno navesti.
7. Novinar uvek mora da radi pod pretpostavkom nevinosti optu`enih
sve dok se ne doka`e njihova krivica na sudu. Novinar ne treba da identifiku-
je, direktno ili indirektno, `rtve seksualnih zlo~ina i maloletne prestupnike.
Tako|e, ne sme sebi da dozvoli da poni`ava ljude ili da im nanosi bol.
8. Novinar ne sme da podr`ava diskriminaciju ljudi na rasnoj, verskoj,
nacionalnoj ili polnoj osnovi.
9. Novinar mora da po{tuje privatnost gra|ana, osim ukoliko je u pitanju
javni interes, ili ukoliko je pona{anje pojedinca izri~ito protiv vrednosti i na~ela
za koje se javno zala`e. Novinar se obavezuje da pre nego {to prikupi izjave i
fotografije, ima u vidu mir, slobodu i odgovornost osoba o kojima izve{tava.
10. Novinar mora da odbije funkcije, zadatke i beneficije koji bi mogli
da ugroze njegovu nezavisnost i profesionalni integritet. Novinar ne sme da
koristi svoju profesiju da bi objavljivao vesti od kojih ima li~nu dobit.

Preveo sa portugalskog Jovan Tati}

*Usvojio Portuglaski sindikat novinara 4. maja 1993. godine.

98 E T I K A
Slova~ka -- Sindikat novinara

Eti~ki kodeksi
Eti~ki kodeks*
”Svako ima pravo na slobodu mi{ljenja i izra`avanja; to pravo
podrazumeva neometanu slobodu mi{ljenja i slobodu tra`enja, primanja i
{irenja informacija i ideja putem svih medija i bez obzira na granice.“
(Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 1948, ~lan 19)
Prava i obaveze novinara proisti~u iz gore navedenog prava javnosti da
bude upoznata sa ~injenicama i mi{ljenjima. Odgovornost novinara prema
javnosti ve}a je od svih drugih odgovornosti, naro~ito od one prema poslo-
davcima i vlastima.
”U ostvarivanju tih prava i sloboda, svako je podvrgnut samo onim
ograni~enjima koje propisuje zakon u cilju osiguravanja i po{tovanja prava i
sloboda drugih ljudi i u cilju po{tovanja opravdanih moralnih zahteva,
javnog reda i op{te dobrobiti demokratskog dru{tva.’’
(Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ~lan 29, stav 2.)
U skladu sa tim pravilima (sa ~lanovima Deklaracije i sa duhom i slo-
vom Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim slobodama) novinari
Slova~ke utvr|uju slede}a profesionalno obavezuju}a eti~ka ograni~enja:

I. Novinar i javnost
Novinari }e u~initi sve {to je u njihovoj mo}i da javnosti predo~e ta~ne,
precizne, potvr|ene, potpune i profesionalne informacije. Da bi informacija
bila istinita, ~injenice na kojima se zasniva moraju biti predstavljene {to je
mogu}e objektivnije, u svom pravom kontekstu, bez iskrivljavanja ili pre-
}utkivanja okolnosti, a novinari u tom smislu moraju adekvatno koristiti
svoje stvarala~ke sposobnosti. Ukoliko neke ~injenice ne mogu biti potvr|e-
ne, neophodno je da to bude i pomenuto. Novinari mogu slobodno izra`a-
vati li~na mi{ljenja ili mi{ljenja neke grupe u kontekstu pluralizma ideja pod
uslovom da se time ne kr{e gra|anska prava drugih pojedinaca ili grupa i ne
ugro`ava javni moral. Istovremeno, novinari moraju po{tovati principe
slobodne razmene mi{ljenja i slobodnog protoka informacija. Novinari }e
uvek pokazivati dobar ukus i koristiti samo primerena sredstva izra`avanja.
Novinari imaju pravo i moralnu obavezu da odbiju objavljivanje in-
formacija za koje veruju da su neta~ne, poluistinite (iskrivljene), zasnovane
na pretpostavkama, nepotpune i podstaknute komercijalnim interesom (ta-
kozvano prikriveno reklamiranje).
Ukoliko novinar objavi informaciju koja je neta~na, poluistinita (iskriv-
ljena), zasnovana na pretpostavkama i nepotpuna, mora objaviti ispravku ili

*Usvojen 19. oktobra 1990. na skup{tini Slova~kog sindikata novinara.

N O V I N A R S T V A 99
odgovor. Ispravka mora biti prezentirana na pribli`no isti na~in kao i neta~-
na informacija i, po mogu}stvu, objavljena na istom mestu. Eventualni
Eti~ki kodeksi

odgovor autora prvobitne informacije ne mo`e biti objavljen uz ispravku,


jer nijedna strana ne bi smela da ima stalnu prednost.
Optu`be bez dokaza, zloupotreba poverenja, profesije ili medija u cilju
sticanja koristi za sebe li~no ili za ra~un neke grupe, falsifikovanje dokume-
nata, iskrivljavanje ~injenica, la` ili pre}utkivanje informacija o kr{enju
zakona i javnog morala smatraju se najve}im profesionalnim prekr{ajem.

II. Novinar i predmet njegovog interesovanja


Novinari odgovaraju za ono {to objave. Oni u svom poslu ne mogu bez
dopu{tenja neke osobe govoriti o njoj ru`no ili zalaziti u njen privatni `ivot,
osim ako ta osoba nije prekr{ila zakon ili u~inila neki javni prekr{aj.
Pri pisanju svog priloga a u cilju objektivnosti, novinari moraju dopustiti
svim osobama koje su deo takvog priloga da slobodno govore ono {to misle.

III. Novinar i izvor informacija


Novinari imaju neotu|ivo pravo na slobodan pristup svim izvorima
informacija. Novinari su du`ni da odmah upoznaju izvor sa svojim namera-
ma. U procesu prikupljanja informacija ne sme se koristiti nikakav pritisak.
Novinarima nije dopu{teno da zloupotrebljavaju doga|aje kojima pri-
sustvuju, kao ni izjave svojih izvora ili dokumente.
Novinari su du`ni da {tite poverljivost svojih izvora sve dok ih sam izvor
ili sud ne oslobodi takve obaveze.

IV. Novinari, urednici i izdava~i


Novinari imaju pravo da potpisuju ugovor koji im garantuje materijalnu
nadoknadu i {titi njihovu profesionalnu ~ast.
Novinari imaju pravo da odbiju svaki pritisak na njih da rade protiv
svojih ube|enja. Novinari prihvataju jedino naloge svojih pretpostavljenih
koji su u tom svojstvu navedeni u ugovoru.
Novinar ima pravo na zakonsku i svaku drugu za{titu od strane svog ne-
posrednog pretpostavljenog i izdava~a, uklju~uju}i i pravo da se koristi
pseudonimom. Novinari ne smeju raditi za svoj privatni li~ni interes ili ma-
terijalnu korist. Oni ne}e stavljati svoj potpis ispod komercijalnih i pla}enih
oglasa.
Uredni~ki ili izdava~ki savet konsultova}e novinare o svakoj odluci koja
se odnosi na njihov rad.

V. Odnos prema kolegama


Novinari ne}e potpisivati ni punim imenom ni inicijalima priloge dru-
gih autora.
Novinari ne}e navoditi podatke iz nekog izvora a da ga pri tom i ne
imenuju.

100 E T I K A
Novinari ne}e nuditi svoj prilog raznim urednicima u isto vreme.
Novinari ne}e prepravljati priloge svojih kolega bez njihovog dopu-

Eti~ki kodeksi
{tenja.
Novinari ne}e ni re~ju ni delom umanjivati autoritet i sposobnosti svo-
jih kolega; kada rade u timu, po{tova}e potrebe i stavove kolega.

VI. Novinari i javni interes


Novinari }e po{tovati ustavni poredak zemlje, njene demokratske
institucije, va`e}e zakone i op{teprihva}ene moralne principe u dru{tvu.
Oni ne smeju zagovarati agresivne ratove, nasilje i silu kao na~in re{avanja
me|unarodnih sukoba, niti politi~ku, gra|ansku, rasnu, nacionalnu, versku
netoleranciju ili druge vidove netolerancije. Novinari }e po{tovati druge
zemlje i narode i njihovu demokratsku tradiciju.

Prevod Ana Seli}

Slovenija

Novi eti~ki kodeks*


Preambula
Prvo na~elo kojim novinari moraju da se rukovode u svom radu jeste
pravo javnosti da bude informisana. Obave{tenost javnosti osnova je za do-
bro delovanje modernih dru{tava i preduslov za uspe{an rad demokratskih
sistema. Da bi obezbedili pravo javnosti na informacije, novinari uvek mo-
raju da brane na~ela slobode prikupljanja i objavljivanja informacija i pravo
na izra`avanje mi{ljenja. Novinari moraju podrobno da izve{tavaju o doga-
|ajima i da precizno i savesno obavljaju svoj zadatak, uz po{tovanje prava
drugih ljudi. Rad koji se obavlja na taj na~in jeste kamen temeljac novinar-
skog kredibiliteta. Ovaj kodeks odnosi se na tekst, fotografiju, zvu~ni zapis i
video zapis.

Novinarski rad
1. Novinar mora da proveri ta~nost prikupljenih informacija i da nastoji
da ne pravi gre{ke. Ako ipak pogre{i – koliko god to bilo nenamerno – mora
da prizna gre{ku i ispravi je.
2. Kada objavi informacije kojim nekog ozbiljno optu`uje, novinar
mora da se potrudi da saslu{a i optu`enu stranu.
3. Kad objavi nepotvr|enu informaciju ili naga|anje, novinar je du`an
da to izri~ito naglasi.
4. Novinar mora da navede izvor informacije kad god je to mogu}e.
*Usvojilo Udru`enje i Sindikat novinara Slovenije, u Izoli, 10. oktobra 2002.

N O V I N A R S T V A 101
Javnost ima pravo da bude obave{tena o izvoru kako bi na pravi na~in mogla
da proceni zna~aj i verodostojnost informacije. Ako informacija ne mo`e da
Eti~ki kodeksi

se dobije druga~ije, novinar mo`e da pristane na to da izvor ostane neimeno-


van.
5. Novinar mo`e da odbije da svedo~i ako bi tada morao da otkrije
izvor.
6. Novinar mora da izbegava pla}anje za informaciju i da se kloni izvora
koji o~ekuju novac ili povlastice u zamenu za informaciju.
7. Novinar ne sme da pre}uti va`nu informaciju, niti da krivotvori doku-
menta.
8. Monta`a, najava, naslov i podnaslov ne smeju pogre{no da prikazuju
sadr`aj. Simboli~ki i arhivski video zapisi moraju da budu ozna~eni na
odgovaraju}i na~in.
9. Plagijat je nedopustiv.
10. Novinar mora da izbegava zabranjene metode prikupljanja informa-
cija. Ako informacija od velikog javnog zna~aja ne mo`e da se dobije na
drugi na~in, novinar je du`an da objasni javnosti svoj postupak.
11. Novinar mora da razdvoji komentar od informacije. Granica izme|u
~injeni~nog prikaza i komentara mora da bude jasno povu~ena.
12. Ako je ume{an u doga|aje o kojima izve{tava, novinar mora da
obelodani tu ~injenicu ili se povu~e sa tog zadatka.
Sukob interesa
13. Nedopustivo je preplitanje ili kombinovanje novinarskih i
reklamnih tekstova.
14. Propagandne poruke, pla}eni oglasi i reklame moraju biti jasno i
nesumnjivo odvojeni od novinarskih tekstova. Ako postoji ikakva
mogu}nost nesporazuma, reklame se moraju nedvosmisleno ozna~iti kao
takve. Nedopustiv je spoj reklamnog i novinarskog sadr`aja.
15. Novinar mora da izbegava situacije koje bi mogle da dovedu do su-
koba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da
kompromituje svoj ugled ili ugled profesije.
16. Da bi izbegao stvaran ili prividan sukob interesa, novinar mora da
odbije poklone, usluge, honorare, besplatna putovanja i posebne povlastice, i
da se kloni dodatnih poslova, politi~kog rada, rada u dr`avnoj slu`bi ili
dru{tvenim ustanovama, ako to mo`e da umanji njegov kredibilitet ili kre-
dibilitet profesije.
17. Novinar ne sme da zloupotrebi finansijske informacije do kojih do|e
u toku rada radi ostvarivanja li~ne koristi. Ako trguje akcijama o kojima
izve{tava, tu ~injenicu mora da saop{ti javnosti.
18. Novinar mora da odbije povlastice koje mu nude ogla{iva~i ili interesne
grupe i da se odupre njihovim poku{ajima da uti~u na njegovo izve{tavanje.
19. Novinar mora da otkrije javnosti neizbe`ne sukobe interesa ili da se
povu~e sa zadatka koji zahteva izve{tavanje i komentare o njima.

102 E T I K A
Op{te eti~ke norme
20. Novinar mora da po{tuje pravo pojedinca na privatnost i da izbegava

Eti~ki kodeksi
senzacionalisti~ko i neopravdano otkrivanje privatne sfere pojedinca jav-
nosti. Naru{avanje privatne sfere pojedinca dopu{teno je samo kad je posredi
javni interes. Javnost ima ve}e pravo da bude informisana o javnim li~nosti-
ma i onima koji nastoje da osvoje vlast, uticaj i pa`nju. Novinar mora da bude
svestan toga da prikupljanjem i objavljivanjem informacija i fotografija mo`e
da nanese {tetu pojedincima koji nisu naviknuti na medijsku i javnu pa`nju.
21. Kada izve{tava o sudskom postupku, novinar mora da ima na umu
da niko nije kriv dok se njegova krivica ne doka`e na sudu. Novinar mora
da bude oprezan kad objavljuje imena i fotografije po~inilaca nedela, `rtava
i njihovih porodica, kada izve{tava o nesre}nom slu~aju i pretkrivi~nom
postupku.
22. Novinar mora da poka`e poseban obzir kada prikuplja informacije i
izve{tava o deci i maloletnicima koji su do`iveli nesre}u ili porodi~nu trage-
diju, o osobama koje su fizi~ki ili psihi~ki o{te}ene ili imaju te`ak nedostatak
ili bolest, i kada objavljuje njihove fotografije i prenosi njihove iskaze.
23. Novinar mora da se kloni stereotipnih iskaza o rasi, polu, starosti,
veri, etni~kom poreklu, geografskom poreklu, seksualnom opredeljenju, in-
validitetu, fizi~kom izgledu i dru{tvenom statusu. Nedopustive su seksual-
na, etni~ka, verska i socijalna diskriminacija, diskriminacija na osnovu na-
cionalnosti, kao i povrede verskih ose}anja i obi~aja i podsticanje neprija-
teljstva me|u pripadnicima razli~itih nacionalnosti.

Prava novinara i njihova odgovornost pred javno{}u


24. Novinar ima pravo da odbije svaki zadatak koji je u suprotnosti sa
ovim kodeksom ili s njegovim li~nim ube|enjima.
25. Niko ne sme da promeni ili preradi sadr`aj koji je predao novinar
bez njegove saglasnosti. Novinar ima pravo da potpi{e sadr`aj koji preda.
Novinar ne sme biti potpisan bez svog znanja ili protiv svoje volje.
26. Ako je pozvan na zasedanje Suda ~asti, novinar mora da se odazove i
povinuje pravilima Suda. Jedini sud o svom pona{anju koji novinar priznaje
kao merodavan jeste sud njegovih kolega.
27. Novinar je du`an da i sam po{tuje standarde koje primenjuje na
druge.
Prevela Slavica Mileti}

N O V I N A R S T V A 103
[panija
Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks novinarske profesije*


Preambula
U okviru gra|anskih prava, koja su utvr|ena Ustavom i ~ine osnov
~itavog demokratskog dru{tva, novinarstvo je va`no dru{tveno sredstvo za
ostvarivanje slobodnog i uspe{nog razvoja osnovnog prava svih gra|ana na
slobodu informisanja i slobodu izra`avanja mi{ljenja.
Kao subjekt i instrument slobode izra`avanja, novinari priznaju i
garantuju da je novinarstvo osnova na kojoj se javno mnjenje slobodno
ispoljava u pluralizmu pravne demokratske dr`ave. Me|utim, novinari
moraju da imaju u vidu i to da, dok se u radu koriste svojim ustavnim
pravom na slobodu izra`avanja i pravom na informaciju, njihovo pona{anje
podle`e ograni~enjima koja spre~avaju kr{enje drugih osnovnih prava.
Prema tome, preuzimaju}i na sebe te du`nosti, novinari su svesni da moraju
da odr`avaju, skupno ili pojedina~no, besprekorno pona{anje u pogledu etike
informisanja. Tako oni pru`aju istinsku garanciju {panskom dru{tvu, kome
slu`e.
U tom smislu, novinari koji ~ine deo Saveza novinarskih udru`enja
[panije obavezuju se da }e po{tovati eti~ka na~ela kada obavljaju svoje
profesionalne zadatke. Generalna skup{tina Saveza objavljuje slede}a na~ela
i norme koji obavezuju pripadnike novinarske profesije:
I. Op{ta na~ela
1. Novinar }e uvek imati na umu na~ela profesionalizma i eti~ka pravila
ovog kodeksa. Novinar mora da izrazi saglasnost sa ovim na~elima ako `eli
da se upi{e u profesionalni registar novinara i savezno udru`enje {tampe.
Oni koji se posle upisivanja u registar i pristupanja odgovaraju}em
udru`enju pona{aju na na~in koji je nespojiv sa ovim na~elima podle`u
kaznama koje se razmatraju u ovom pravilniku.
2. Prva obaveza novinara jeste da po{tuje istinu.
3. U skladu sa tim, novinar }e uvek braniti na~elo slobode istra`ivanja i
po{tenog {irenja informacija, kao i slobodu da komentari{e i kritikuje.
4. Ne ogre{uju}i se o pravo gra|ana da budu informisani, novinar }e
po{tovati pravo pojedinca na privatnost, imaju}i na umu da:
a) jedino odbrana javnih interesa opravdava zala`enje u privatni
`ivot pojedinca ili njegovo istra`ivanje bez prethodne saglasnosti;
b) kada se bavi temom koja mo`e da izazove ili ve} nanosi bol ili
`alost, novinar }e izbegavati grubo uplitanje i nepotrebna naga|anja o
ose}anjima i prilikama osoba o kojima je re~;
c) novinar mora posebno da vodi ra~una o ograni~enjima koja se
ti~u privatnosti kad ima posla sa osobama u bolnicama ili sli~nim
ustanovama,
*Usvojio Savez {panskih novinara u Sevilji, 28. novembra 1993.

104 E T I K A
d) novinar }e biti posebno pa`ljiv kada se bavi temama koje se ti~u
dece i mladih. On }e po{tovati pravo maloletnika na privatnost.

Eti~ki kodeksi
5. Novinar mora da po{tuje na~elo da se svaka osoba smatra nevinom
dok se ne doka`e suprotno i mora da nastoji, koliko god je to mogu}e, da ne
nanese {tetu dok obavlja svoj posao. Ovo je naro~ito bitno kada se bavi
slu~ajevima koji su dospeli pred sud.
a) Novinar mora da izbegava pominjanje imena ~lanova porodice i
prijatelja osobe koja je optu`ena ili osu|ena za zlo~in, osim kada je to
neophodno da bi informacija bila potpuna i pravi~na.
b) Treba izbegavati pominjanje imena `rtve zlo~ina, kao i
objavljivanje materijala koji bi mogao da doprinese njenoj identifikaciji.
Novinar }e postupati s posebnom pa`njom kada se bavi temama koje su
povezane sa seksualnim deliktom.
6. Kriterijumi navedeni u dva prethodna na~ela bi}e izrazito strogo
primenjivani kada se informacija odnosi na maloletnike. Novinar naro~ito
mora da se uzdr`i od intervjuisanja, fotografisanja ili snimanja maloletnika
kada se bavi pitanjima vezanim za kriminalne radnje ili privatan `ivot.
7. Novinar u najve}oj meri pokazuje profesionalnu savesnost kada
po{tuje prava najslabijih i `rtava diskriminacije. Zato mora pa`ljivo i s
posebnim sluhom da se bavi diskriminatorskim podacima ili stavovima, ili
onim podacima i stavovima koji podsti~u nasilje i ne~ove~ne ili
poni`avaju}e oblike pona{anja.
a) Novinar mora izbegavati da na pogrdan na~in ili s predrasudama
pominje ne~iju rasu, boju ko`e, veru, pripadnost dru{tvenoj klasi ili pol,
kao i bilo koju bolest, fizi~ki ili mentalni neodstatak.
b) Mora se izbegavati objavljivanje takvih podataka, osim ako su oni
u neposrednoj vezi s temom o kojoj se pi{e.
c) Na kraju, novinar mora da izbegava tvrdnje o ne~ijem li~nom stanju
i fizi~kom ili moralnom integritetu koje bi toj osobi mogle da nanesu {tetu.

Prevela Slavica Mileti}

[vedska
Eti~ki kodeks {tampe i elektronskih medija*
[tampa, radio i televizija u`iva}e najve}u mogu}u slobodu u okviru
Zakona o slobodi {tampe i ustavom zagarantovanog prava slobode govora,
da bi mogli {iriti vesti i podvrgavati ispitivanju javne poslove. Me|utim, u
vezi s tim treba voditi ra~una o tome da pojedinac bude za{ti}en od neovla{-
}enog publiciteta koji mu mo`e naneti {tetu.
*Usvojen septembra 1995. Prvobitni tekst Kodeksa napisan je 1978. godine.

N O V I N A R S T V A 105
Eti~ko novinarstvo nije primena krutog sistema pravila, ve} odgovorno
obavljanje novinarskog posla. Eti~ki kodeks za {tampu, radio i televiziju tre-
Eti~ki kodeksi

ba da poslu`i tom cilju.

I Pravila izve{tavanja
Prenosite ta~ne vesti
1. Uloga koju sredstva masovnih komunikacija igraju u dru{tvu i
poverenje koje javnost u celini poklanja medijima zahtevaju da izve{tavanje
bude ta~no i objektivno.
2. Odnosite se kriti~ki prema izvorima informacija. Proveravajte
~injenice pa`ljivo i sagledavajte ih u kontekstu, ~ak i ako su ve} objavljene.
Omogu}ite ~itaocima, slu{aocima i gledaocima da uo~e razliku izme|u
~injenica i komentara.
3. Najave vesti, naslovi i antrfilei moraju biti u saglasnosti sa tekstom.
4. Uverite se u autenti~nost fotografija. Pobrinite se da fotografije i
ostale ilustracije uz tekst budu ta~ne i da se ne koriste na pogre{an na~in.

Ne {krtarite na ispravkama
5. ^injeni~ne gre{ke treba da budu ispravljene kad je to nu`no. Svakome
ko `eli da odbaci neku izjavu treba za to pru`iti priliku, ako je njegov zahtev
legitiman. Ispravke i demantiji bi}e objavljeni odmah i u odgovaraju}oj for-
mi, i na takav na~in da oni koji su pro~itali informaciju na koju se odnose
mogu da ih primete. Treba napomenuti da demanti ne tra`i uvek i komen-
tar uredni{tva.
6. Bez odlaganja objavljujte odluke [vedskog saveta za {tampu kada se
odnose na va{e novine.

Po{tujte privatnost pojedinca


7. Trudite se da u svojim prilozima ne zalazite u privatni `ivot
pojedinaca. Klonite se toga, osim kad je posredi o~igledan javni interes.
8. Budite oprezni kad izve{tavate o samoubistvima ili poku{ajima samo-
ubistva, pre svega iz obzira prema rodbini i imaju}i u vidu ono {to je re~eno
o pravu na privatnost.
9. Prema `rtvama zlo~ina i nesre}a odnosite se sa {to vi{e takta. Pa`ljivo
proverite imena i odaberite fotografije za objavljivanje imaju}i na umu `rtve
i njihove porodice.
10. Ne isti~ite rasu, pol, nacionalnost, zanimanje i politi~ku ili versku
pripadnost ljudi ukoliko to nije bitno za kontekst ili se mo`e shvatiti u
pogrdnom smislu.

Pazite kad objavljujete fotografije


11. Ista pravila, kada ih je mogu}e primeniti, va`e i za objavljivanje
fotografija.

106 E T I K A
12. Monta`a, elektronsko doterivanje ili potpisi ispod fotografija ne tre-
ba da navedu ~itaoca na pogre{an zaklju~ak ili da ga obmanu. Ako je foto-

Eti~ki kodeksi
grafija menjana i doterivana, to uvek i navedite negde u blizini. Isto se
odnosi i na fotografije koje se stavljaju u arhivu.
Saslu{ajte i drugu stranu
13. Potrudite se da ljudima koji su kritikovani u nekom prilogu date
priliku za odgovor. Poku{ajte da navedete stavove svih strana koje se pomi-
nju. Imajte na umu da je nekim izvorima jedini cilj da nanesu {tetu ljudima i
grupama koji se pominju u izve{taju.
14. Zapamtite da je, u o~ima zakona, svaka osoba nevina dok se ne
doka`e suprotno. Treba izvestiti i o kona~nom ishodu svakog slu~aja o kom
se prethodno izve{tavalo.
Budite oprezni kad objavljujete imena
15. Dobro razmislite o mogu}im {tetnim posledicama po osobe ~ija se
imena objavljuju u medijima. Nemojte objavljivati imena osim ako to nije u
o~iglednom javnom interesu.
16. Ako ime neke osobe ne treba objaviti, nemojte objavljivati ni njene
fotografije, niti podatke o njenom poslu, zvanju, godinama, nacionalnosti,
polu i sli~ne podatke na osnovu kojih bi tu osobu bilo mogu}e identifikovati.
17. Imajte na umu da sva odgovornost za objavljivanje imena i fotografi-
ja le`i na onome ko takav materijal objavljuje.
Komentari na odeljak I
Kada je u pitanju {tampa, [vedski savet za {tampu prevashodno je odgo-
voran da tuma~i da li je neki novinar prekr{io kodeks novinarske ~asti ili ne;
u sporovima koje ne razmatra Savet za {tampu, nadle`an je ombudsman za
{tampu. Treba ista}i da Savet za {tampu i ombudsman za {tampu ne razma-
traju odstupanja od pravila koja va`e za radio i televizijske programe. Raz-
matranje eventualnih odstupanja od ”dobre novinarske prakse“ u progra-
mima elektronskih medija u nadle`nosti je Komisije za radiodifuziju, koju
imenuje {vedska vlada.
Osim u novinama na koje se direktno odnose, odluke Saveta za {tampu
objavljuju se, u sa`etoj formi, i u listovima Pressens Tiding i Journalisten. Ko
`eli da dobija izve{taje o odlukama Saveta za {tampu, mo`e se na njih pret-
platiti kod [vedskog udru`enja novinskih izdava~a.
Odluke Komisije za radiodifuziju mogu se dobiti u sekretarijatu Komisije.
II Profesionalna pravila
Integritet novinara
1. Ne prihvatajte zadatke ni od koga van redakcije.
2. Ni dok ste na zadatku, ni van posla ne prihvatajte zadatak ili poziv,
besplatan put ili bilo kakav drugi poklon koji bi mogao da dovede u pitanje
va{ status nezavisnog novinara.

N O V I N A R S T V A 107
3. Ne koristite se svojim polo`ajem da biste obezbedili korist ili profit za
sebe ili nekog drugog, ili stekli li~ne povlastice.
Eti~ki kodeksi

4. Ne koristite za sticanje sopstvene ili tu|e koristi neobjavljene


ekonomske podatke ili mere vlade, op{tine, neke organizacije, kompanije ili
privatnog lica.
5. Imajte na umu odredbe Koletkivnog ugovora za novinare, po kome se
novinaru ne mo`e narediti da pi{e protiv svojih ube|enja ili da prihvati
poni`avaju}i zadatak.
Pribavljanje materijala
6. Udovoljite razumnim `eljama svojih sagovornika da unapred znaju
kako }e i gde njihove izjave biti objavljene.
7. Sa posebnom pa`njom razgovarajte sa ljudima koji nisu navikli da
budu intervjuisani. Recite im da li }e razgovor biti objavljen ili samo priku-
pljate informacije.
8. Ne falsifikujte ni intervjue ni fotografije.
9. Vodite ra~una kad fotografije pravite i objavljujete, posebno ako je re~
o snimcima nesre}a ili zlo~ina.
10. Ne podle`ite pritisku spolja ~iji je cilj da spre~i ili ograni~i objavlji-
vanje va{ih legitimnih izve{taja.
11. Po{tujte autorska prava, pravila o citatima i pravo na fotografisanje.
12. Uvek navedite izvor kada se objavljeni material zasniva mahom na
podacima iz drugih medija.
Vreme objavljivanja saop{tenja za {tampu
13. Po{tujte dogovorene rokove za objavljivanje.

Prevela Ana Seli}

Velika Britanija -- @albena komisija britanske {tampe

Kodeks prakse*
Svi pripadnici {tampe du`ni su da neguju najvi{e profesionalne stan-
darde. Ovaj kodeks postavlja merilo za te eti~ke standarde, {tite}i i prava
pojedinca i pravo javnosti da bude obave{tena. On je kamen temeljac sis-
tema samoregulacije, na koji se novinska industrija obavezala.
Od su{tinske je va`nosti da se uva`ava ne samo tekst usvojenog kodeksa
ve} i njegov duh. Ne treba ga tuma~iti ni usko, da se ne bi ugrozila njegova
*@albena komisija britanske {tampe zadu`ena je za sprovo|enje ovog kodeksa, koji je usvojila
novinska industrija, a ratifikovala @albena komisija 28. aprila 2004. godine. Kodeks je stupio
na snagu 1. juna 2004. godine.

108 E T I K A
posve}enost po{tovanju prava pojedinca, niti previ{e slobodno, da se ne bi
nepotrebno zadiralo u slobodu izra`avanja ili spre~avalo objavljivanje vesti

Eti~ki kodeksi
od javnog interesa.
Urednici i izdava~i su odgovorni za primenu Kodeksa; du`ni su da osi-
guraju da ga se strogo pridr`avaju i svi ~lanovi redakcije i spoljni saradnici,
uklju~uju}i i one koji nisu novinari, u {tampanim i onlajn izdanjima publi-
kacija od javnog interesa.
Urednici treba blagovremeno da sara|uju sa Komisijom na re{avanju `albi.
Svaka publikacija za koju se oceni da je prekr{ila Kodeks mora da objavi pre-
sudu u celini i na vidnom mestu i da u naslovu pomene Komisiju za `albe.

1. Ta~nost
i) Novine moraju voditi ra~una da ne objavljuju neta~ne, obmanjuju}e
ili iskrivljene podatke, uklju~uju}i i fotografije.
ii) ^im se uo~i krupna neta~nost, obmanjuju}a izjava ili bilo kakvo izvr-
tanje ~injenica, mora da usledi ispravka na vidnom mestu i, ako je potrebno,
da se objavi izvinjenje.
iii) Mada je dopu{teno da {tampa bude opredeljena, ona je obavezna da
pravi jasnu razliku izme|u komentara, naga|anja i ~injenica.
iv) Novine su du`ne da izve{tavaju pravi~no i ta~no o ishodu tu`be za
klevetu u kojoj su one jedna od strana, osim ako nije druga~ije predvi|eno
sporazumnim poravnanjem, ili treba da se objavi zajedni~ka izjava.

2. Mogu}nost odgovora
Kada postoji razumna potreba, o{te}enoj strani mora se dati prilika da
odgovori na neta~ne navode.

3. *Privatnost
i) Svako ima pravo na privatnost porodi~nog `ivota, doma, zdravstvenog
stanja i prepiske, uklju~uju}i i elektronsku komunikaciju. Od urednika se o~e-
kuje da opravdaju uplitanje u privatni `ivot bilo kog pojedinca bez dopu{tenja.
ii) Neprihvatljivo je fotografisanje pojedinaca na privatnim mestima bez
njihovog pristanka.

Napomena: Privatna mesta su javni ili privatni posedi na kojima se u razumnoj meri mo-
`e o~ekivati da se ima privatnost.

4. *Uznemiravanje
i) Novinari ne smeju nikoga da zastra{uju, uznemiravaju ili uporno
proganjaju.
ii) Novinari ne smeju da nastave da postavljaju pitanja, telefoniraju,
proganjaju ili fotografi{u pojedince po{to su zamoljeni da odustanu, ne
smeju da ostanu na ne~ijem posedu nakon {to su zamoljeni da odu, niti
smeju da prate osobu koja se tome protivi.

N O V I N A R S T V A 109
Ova zabrana traje sve do bezuslovnog osloba|anja osumnji~enog od
strane policije bez podizanja optu`nice ili polaganja kaucije, ako se postu-
Eti~ki kodeksi

pak iz nekog drugog razloga obustavlja, ako se osumnji~eni izjasnio da je


kriv ili je, ako se izjasnio da nije kriv, sud izrekao presudu.
*ii) U slu~aju da krivi~ni postupak jo{ nije zapo~eo, ali je verovatan ili
izvestan, urednici ne smeju nuditi novac nikome za koga se s razlogom
o~ekuje da }e biti pozvan da svedo~i, osim ukoliko informaciju o kojoj je re~
o~igledno treba objaviti u javnom interesu, i ako postoji preka potreba da se
nekome da ili obe}a novac da bi to bilo u~injeno, a preduzeti su svi oprav-
dani koraci kako bi se obezbedilo da nikakvi finansijski aran`mani ne uti~u
na svedo~enje ovih svedoka. Ova isplata ni pod kojim okolnostima ne sme
zavisiti od ishoda su|enja.
*iii) Svaka isplata ili ponuda isplate licu koje je kasnije pozvano da sve-
do~i u postupku mora se obelodaniti tu`ila{tvu i odbrani. Svedok mora biti
obave{ten o ovom zahtevu.
16. *Pla}anje kriminalaca
i) Pla}anje ili nu|enje novca za pri~u, sliku ili informaciju kojim se nas-
toji iskoristiti neki odre|eni zlo~in ili veli~ati i slaviti zlo~in kao takav, ne
sme da ide direktno ili preko posrednika kriminalcima koji su osu|eni ili su
priznali krivicu, niti njihovim saradnicima – u koje mo`e da spada porodi-
ca, prijatelji i kolege.
ii) Urednici koji se pozivaju na javni interes da bi opravdali pla}anje ili
nu|enje novca morali bi da doka`u da su imali ~vrstih razloga da veruju da
su radili u korist javnog interesa. Ako se, uprkos isplati, nije saznalo ni{ta {to
je od javnog interesa, materijal ne treba objaviti.
Javni interes
Izuzeci u odnosu na stavove obele`ene asteriskom (*) dozvoljeni su
kada je mogu}e dokazati da postoji javni interes.
1. Javni interes uklju~uje, ali se ne ograni~ava na:
i) otkrivanje ili raskrinkavanje zlo~ina ili ozbiljne nedoli~nosti;
ii) za{titu javnog zdravlja i bezbednosti;
iii) spre~avanje da javnost bude obmanuta bilo kojim postupkom ili
izjavom nekog pojedinca ili organizacije.
2. Javni interes je sadr`an u samoj slobodi izra`avanja.
3. Kad god se neko pozove na javni interes, @albena komisija tra`i}e od
urednika da bez ostatka poka`u da je javni interes zadovoljen.
4. Komisija }e uzeti u obzir meru u kojoj neki novinski materijal ve}
jeste ili }e biti u javnom domenu.
5. U slu~ajevima u koje su ume{ana deca mla|a od 16 godina urednici su
obavezni da doka`u da postoji vanredan javni interes da se prenebregne
interes deteta, koji je ina~e najva`niji.

Prevela Gordana Komljenovi}

110 E T I K A
iii) Urednici moraju da se postaraju da oni koji za njih rade primenjuju
ova na~ela; nije dopu{teno kori{~enje materijala iz drugih izvora koji nije u

Eti~ki kodeksi
skladu sa ovim na~elima.
5. Nasrtljivost u okolnostima velikog bola ili {oka
U slu~ajevima velikog li~nog bola ili {oka, novinarska pitanja i pristup
moraju da odra`avaju duh saose}anja i diskrecije. U takvim trenucima treba
bri`ljivo odlu~ivati {ta }e biti objavljeno. Ipak, ovo ne bi trebalo da ograni~i
pravo na izve{tavanje o istrazi i sudskom postupku.
6. *Deca
i) Mladi ljudi bi trebalo da slobodno provode vreme u {koli bez nepo-
trebnog ometanja.
ii) Dete mla|e od 16 godina ne sme da bude fotografisano ili ispitivano o
pitanjima koja se ti~u njegovih interesa ili interesa nekog drugog deteta,
osim uz pristanak roditelja, staratelja ili druge odgovorne odrasle osobe.
iii) U~enicima se ne sme prilaziti, niti se smeju fotografisati u {koli bez
dozvole {kolskih vlasti.
iv) Maloletnicima se ne pla}a za bilo kakve informacije koje se ti~u intere-
sa dece, niti se roditeljima ili starateljima sme pla}ati za informacije o njihovoj
deci ili {ti}enicima, osim u slu~aju kada je o~igledno da je to u interesu deteta.
v) Urednici ne smeju da navode slavne, ozlogla{ene ili poznate roditelje ili
staratelje kao opravdanje za objavljivanje pojedinosti iz privatnog `ivota deteta.
7. *Deca i seksualni delikti
1. [tampa ne sme, ~ak ni kada to zakon ne zabranjuje, da otkrije iden-
titet deteta mla|eg od 16 godina koje je `rtva ili svedok seksualnog delikta.
2. U izve{taju o seksualnom deliktu u koji je ume{ano dete :
i) ne sme se otkriti identitet deteta;
ii) mo`e da se otkrije identitet odrasle osobe;
iii) re~ ”incest“ ne sme se upotrebiti ako se njome otkriva identitet
o{te}enog deteta;
iv) mora se voditi ra~una da u izve{taju ni{ta ne ukazuje na odnos
izme|u optu`enog i deteta.
8. *Bolnice
i) Novinari su du`ni da se predstave i dobiju dozvolu od ovla{}enog lica
pre nego {to stupe u delove bolnica zatvorene za javnost ili sli~ne institucije
radi pribavljanja podataka.
ii) Ograni~enja u ometanju ne~ije privatnosti posebno su va`na kada je
re~ o pribavljanju podataka o osobama u bolnicama i sli~nim ustanovama.
9. *Izve{tavanje o kriminalu
i) [tampa treba da izbegava da, bez njihove saglasnosti, otkriva identitet
ro|aka i prijatelja osoba koje su osu|ene ili optu`ene za zlo~in, osim kada je
to od neposrednog zna~aja za pri~u.

N O V I N A R S T V A 111
ii) Treba voditi ra~una o mogu}oj ugro`enosti dece koja se pominju kao
svedoci ili `rtve zlo~ina. Ovo ne treba da ograni~i pravo na izve{tavanje o
Eti~ki kodeksi

sudskom postupku.
10. *Tajni ure|aji i obmanjivanje
i) Novinari ne smeju poku{avati da dobiju ili objave materijal koji je
pribavljen pomo}u skrivenih kamera ili tajnih prislu{nih ure|aja; presreta-
njem privatnih ili mobilnih telefonskih razgovora, poruka ili elektronske
po{te ili neovla{}enim uzimanjem dokumenata ili fotografija.
ii) La`no predstavljanje ili obmanjivanje po pravilu se mogu opravdati
jedino kada je re~ o javnom interesu, a i tada samo ako materijal nije bilo
mogu}e dobiti drugim sredstvima.
11. @rtve seksualnog napada
[tampa ne sme da otkriva identitet `rtava seksualnog napada, niti da ob-
javljuje materijal koji bi mogao da doprinese otkrivanju identiteta, osim ako
postoji odgovaraju}e opravdanje i ako zakon tu mogu}nost dopu{ta.
12. Diskriminacija
i) [tampa mora da izbegava re~i koje sadr`e predrasude ili pogrdne re~i
koje se odnose na ne~iju rasu, boju ko`e, veroispovest, pol, seksualno
opredeljenje ili bilo kakvu fizi~ku ili mentalnu bolest ili nedostatak.
ii) Pojedinosti o ne~ijoj rasi, boji ko`e, veroispovesti, seksualnom
opredeljenju, fizi~koj ili mentalnoj bolesti treba izbegavati osim ako su od
neposrednog zna~aja za pri~u.
13. Finansijsko novinarstvo
i) Novinari ne smeju radi svoje dobiti da koriste finansijske podatke pre
nego {to ih prvi put objave, niti ih smeju prenositi drugima, ~ak i kada to
nije zakonom zabranjeno.
ii) Novinari ne smeju da pi{u o deonicama ili hartijama od vrednosti od
~ijeg kotiranja zavise veliki finansijski interesi, njihovi li~ni ili interesi nji-
hove u`e porodice, ako o tom interesu nisu obavestili glavnog urednika ili
urednika finansijske rubrike.
iii) Novinari ne smeju da kupuju ili prodaju, bilo neposredno ili preko
opunomo}enika ili agenata, deonice ili hartije od vrednosti o kojima su
pisali u nedavnoj pro{losti ili nameravaju da pi{u u bliskoj budu}nosti.

14. Poverljivi izvori


Novinari imaju moralnu obavezu da {tite poverljive izvore informacija.
15. Pla}anje svedoka u krivi~nim postupcima
i) Nedopustivo je pla}anje svedoka ili nu|enje novca svedoku – ili bilo
kom licu za koje se s razlogom mo`e o~ekivati da }e biti pozvano da svedo~i
– po{to je su|enje po~elo, kako je predvi|eno Zakonom o nepo{tovanju
suda, iz 1981. godine.

112 E T I K A
4
Udru`enja novinara
u drugim zemljama

Eti~ki kodeksi
Albanija -- Institut za medije i Udru`enje novinara

Eti~ki kodeks novinara*


Po{tovanje istine i prava na objavljivanje istine prva je du`nost novinara.
I Ta~nost
Novinari moraju da se trude da ne dopuste objavljivanje neta~nih ili
zbunjuju}ih sadr`aja, ili onih koji bi se mogli pogre{no protuma~iti.
Treba pa`ljivo proveriti istinitost objavljene vesti i teksta ispod
fotografija. Falsifikovanje prilikom obrade, uredni~kih intervencija i potpi-
sivanja fotografija nije dozvoljeno.
Kada je re~ o fotomonta`i, u potpisu fotografije to mora biti jasno nazna-
~eno.
Ukoliko novine objave neta~an podatak, ispravka se mora objaviti odmah.
Javno izvinjenje mora se objaviti ako se proceni da je potrebno. Novine
moraju ~itaocima jasno da predo~e posledice neta~no objavljene informacije.
Novinari moraju da se pridr`avaju pravila albanskog pravopisa i, gde
god je to mogu}e, da izbegavaju strane re~i.

II Pravo na odgovor
U skladu sa novinarskim pravilima, mora se ostaviti prostor za odgovor
pojedincu ili instituciji koji smatraju da im je neposredno ili posredno nane-
ta {teta u nekom tekstu.

III Privatni `ivot


[tampa mora da po{tuje privatni `ivot i intimnu sferu pojedinca.
Istra`ivanje ne~ijeg privatnog `ivota i opaske u vezi s tim nisu dopu{teni.
Upotreba teleobjektiva za snimanje fotografija iz privatnog `ivota nije u
skladu sa profesionalnom etikom.
Privatni podaci obelodanjuju se samo ako je to u javnom interesu.
Privatno okru`enje ne sme se fotografisati bez odobrenja osobe o kojoj je re~.

IV Tajni snimci
Novinarima nije dopu{teno da snimaju ili bele`e telefonske razgovore
bez dozvole govornika.

*Usvojen u Tirani 1997. godine.

N O V I N A R S T V A 113
V Predstavljanje
Novinar ne sme da napravi ili dobije fotografiju na prevaru.
Eti~ki kodeksi

Izuzev ako to nije u javnom interesu, novinar mora da pribavi informa-


ciju ili fotografiju uz odobrenje osobe o kojoj je re~.
Kr{enje navedenih odredbi mo`e se prihvatiti samo ako je u javnom
interesu i ako materijal nije mogu}e pribaviti ni na koji drugi na~in.

VI Pritisak
Novinari ne smeju da iznude ili tra`e informaciju uz pretnju.
Novinari ne smeju da insistiraju na dobijanju informacije telefonom ili
na drugi na~in, ako je njihov prvobitni zahtev odbijen.

VII Li~ne stvari


U slu~aju da novinar nai|e na problem koji ga neposredno ili posredno
poga|a, on takav problem mora da obradi pa`ljivo i smireno. O tome treba
da obavesti odgovaraju}eg urednika. U takvom slu~aju po`eljno je da ured-
nik odredi drugog novinara za taj zadatak.

VIII Bolnice
Novinari i fotoreporteri koji `ele da dobiju informacije o bolesnim lici-
ma, moraju da se predstave osobi koja je odgovorna za pacijenta i unapred
da zatra`e dozvolu za ulazak u bolnicu.

IX Sudovi
a) U vestima o nezavr{enim istragama i sudskim postupcima ne sme da
bude pretpostavki ili predrasuda. Uhap{eno ili optu`eno lice ne sme da
bude predstavljeno kao krivac sve do dono{enja presude.

X Prijatelji i ro|aci
[tampa, po pravilu, mora da izbegava da otkrije indentitet ro|aka i pri-
jatelja osobe koja je optu`ena za zlo~in, osim u slu~ajevima kada se to kosi sa
javnim interesom.

XI @rtve zlo~ina
[tampa ne sme da imenuje `rtve nasilnih seksualnih radnji (silovanja) i
ne sme da objavljuje materijale koji mogu da omogu}e njihovu identifikaciju.

XII Seksualno nasilje nad decom


[tampa ne sme da imenuje decu mla|u od petnaest godina kao `rtve,
svedoke ili branjenike.
Pri izve{tavanju o seksualnom zlostavljanju dece, novinarima je
dopu{teno da imenuju odrasle, ali moraju biti obazrivi u opisivanju doga|aja i
izboru re~i.

114 E T I K A
XIII Intervjuisanje i fotografisanje dece
Pod uobi~ajenim okolnostima, novinari ne smeju da intervjui{u decu

Eti~ki kodeksi
mla|u od ~etrnaest godina u vezi sa li~nim temama, bez saglasnosti ili protiv
volje odgovornog lica.

XIV Diskriminacija
Novinari na svaki na~in moraju da izbegavaju diskriminaciju po osnovu
rase, pola, jezika, vere, politi~kog mi{ljenja, fizi~kog nedostatka, socijalnog
ili nacionalnog porekla.

XV Finansiranje novinara
Novinari ne smeju da primaju mito.
Odgovornost {tampe prema javnosti zahteva da se tekstovi ne pi{u pod
uticajem privatnih ili poslovnih interesa tre}ih strana.
Izdava~i i urednici moraju da zabrane takve poku{aje i jasno da izdvoje
tekstove pisane u reklamne svrhe.

XVI Poverljivi izvori


Novinari se moraju profesionalno odnositi prema izvoru koji je infor-
macije dao u poverenju.

XVII Javni interes


Pitanja iz ta~ke III i V dopu{taju razli~ita tuma~enja re~i ”javni interes“.
Iz tog razloga `elimo da razjasnimo da pod tim podrazumevamo slede}e:
– otkrivanje i obelodanjivanje zlo~ina ili skandala;
– za{titu zdravlja ljudi;
– za{titu javnosti od neta~nog predstavljanja izjava i postupaka pojedi-
naca, organizacija, ustanova, itd.
Novinar mora da vodi ra~una o po{tovanju ovih na~ela.
Pona{aju}i se po zakonima svoje zemlje, novinari u profesionalnim pi-
tanjima mogu da dopuste me{anje kolega ili merodavnih lica, ali ne i vlade.

Prevela Ljiljana Nikoli}

Al`ir

Eti~ka povelja al`irskih novinara*


Bez obzira na zvanje, profesionalni novinar je osoba kojoj je novinarstvo
osnovno i redovno zanimanje, za koje je pla}ena rade}i za jedan ili vi{e medi-
*Usvojila Konferencija al`irskih novinara i Nacionalni sindikat novinara (SNJ), Al`ir, Dom
{tampe, Tahar D`aut, 13. aprila 2000. godine.

N O V I N A R S T V A 115
ja tako da ono predstavlja glavni izvor njenih primanja. Pravo na informaciju,
slobodno izra`avanje i kritiku jedna je od osnovnih sloboda kojima se brani
Eti~ki kodeksi

demokratija i medijski pluralizam. Iz tog prava da se saznaju ~injenice i


stavovi, kao i da oni budu objavljeni, proisti~u sve du`nosti i prava novinara.
Odgovornost novinara prema javnosti pre~a je od svake druge odgovor-
nosti, posebno one prema poslodavcu i vlastima. Zadatak informisanja
nu`no sadr`i ograni~enja koja novinari sebi name}u, primenjuju}i ih slo-
bodno u svom radu. To je i predmet deklaracije o pravima koja se navodi
ni`e u tekstu. Ovom eti~kom poveljom – koja nije ni zakon koji obavezuje i
ograni~ava, ni propis koji bilo {ta name}e i bilo koga prisiljava – ure|uje se
skup pravila pona{anja zasnovanih na op{tim principima. Ona ure|uju
odnose me|u novinarima i odnose novinara sa javno{}u. Slobodnom
voljom prihva}ena i na demokratski na~in usvojena, ova pravila bi trebalo
da slu`e kao vodi~ za vladanje u novinarstvu.
Vrhovni sud ~asti sastavljen od ljudi iz struke nadgleda po{tovanje ovih
principa.

DEKLARACIJA O OBAVEZAMA
Obaveza novinara je da:
1. po{tuje istinu, bez obzira na posledice po njega samog, zbog toga {to
javnost ima pravo da zna istinu;
2. brani slobodu informisanja, izra`avanja, izno{enja sudova i kritika;
3. razdvaja vest od komentara;
4. po{tuje privatan `ivot pojedinaca i njihovo pravo da ne budu fotogra-
fisani;
5. objavljuje isklju~ivo proverene informacije, ne menja informacije i
trudi se da pove`e ~injenice stavljaju}i ih u odgovaraju}i kontekst.
6. ne dozvoli sebi da objavljuje glasine;
7. ispravi svaku vest koja se poka`e neta~nom;
8. ~uva profesionalnu tajnu i ne otkriva svoje izvore;
9. ne pribegava plagiranju, ne bavi se ogovaranjem, klevetanjem ili
neosnovanim optu`bama;
10. ne me{a novinarstvo sa publicistikom i propagandom; ne prihvata
naloge, posredne ili neposredne, od ogla{iva~a;
11. prihvata novinarske zadatke samo od odgovornog urednika u
redakciji, i to strogo po{tuju}i klauzulu o savesti;
12. ne veli~a, ni na koji na~in, nasilje, terorizam, zlo~in, fanatizam,
rasizam, seksizam i netoleranciju;
13. o pitanjima profesionalne ~asti, po{tuju}i va`e}i zakon svake zemlje,
prihvata samo sud svojih kolega, bez ikakvog me{anja vlasti ili neke tre}e
strane;
14. ne izvla~i li~nu dobit iz situacija u kojoj bi njegovo zvanje novinara,
uticaj i veze mogli da mu budu od koristi;

116 E T I K A
15. ne tra`i radno mesto kolege i ne ~ini ni{ta da izazove njegovo
otpu{tanje ili smenjivanje tako {to }e ponuditi da umesto njega radi pod

Eti~ki kodeksi
manje povoljnim uslovima;
16. ne preuzima ulogu policajca ili sudije;
17. po{tuje pretpostavku nevinosti; i
18. ne slu`i se ne~asnim sredstvima da bi pribavio informacije, fotografi-
je i dokumente.

DEKLARACIJA O PRAVIMA
Novinar ima pravo:
1. na slobodan pristup svim izvorima informacija, kao i pravo da slobod-
no istra`uje sve teme i pojave koje uti~u na javni `ivot; pristup izvorima
informacija mo`e mu biti zabranjen samo izuzetno i uz valjano obrazlo`enje;
2. na pozivanje na savest;
3. na obave{tenje o svakoj va`noj odluci koja bi mogla da uti~e na rad
njegove medijske ku}e;
4. na profesionalni status:
5. na stalnu obuku i usavr{avanje u okviru svog posla;
6. na dru{tvene i profesionalne uslove koji su neophodni za obavljanje
novinarskog zanata; na profesionalni ugovor u sklopu kolektivnih sporazu-
ma koji garantuju materijalnu sigurnost i ekonomsku nezavisnost;
7. na priznavanje autorskih prava i povlastice koje iz njih proizilaze;
8. na po{tovanje novinarskog proizvoda i pouzdanost njegovog sadr`aja;
Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Australija
Novinarski eti~ki kodeks*
Po{tovanje istine i pravo publike da bude informisana osnovna su
na~ela novinarstva. Novinari dru{tvu predo~avaju kakvo je. Oni prenose
informacije, ideje i mi{ljenja. Oni tragaju, objavljuju, bele`e, pitaju, zabavl-
jaju, komentari{u i – pamte! Oni obave{tavaju gra|ane i ~ine demokratiju
`ivom. Oni slobodi izra`avanja daju opipljiv oblik. Oni mo}nike podvr-
gavaju ispitivanju, ali i sami imaju mo} i stoga treba da budu odgovorni u
svom poslu i pola`u ra~une za ono {to ~ine.
Novinari se obavezuju da budu:
– po{teni,
– pravi~ni,
*Usvojilo Australijsko udru`enje novinara, sekcija Medijskog, estradnog i umetni~kog udru-
`enja, 1998. godine.

N O V I N A R S T V A 117
– nezavisni, i da
– po{tuju prava drugih ljudi.
Eti~ki kodeksi

Novinari }e se upoznati sa zna~enjem etike i primenjivati slede}e stan-


darde:
1. Izve{tava}e i tuma~iti podatke po{teno, te`e}i ta~nosti, pravi~nosti i
objavljivanju svih bitnih ~injenica. Ne}e prenebregavati bitne ~injenice koje
su im na raspolaganju i ne}e stvarati pogre{nu sliku nagla{avanjem onih
manje bitnih. Uvek }e dati mogu}nost za odgovor.
2. Ne}e nagla{avati preterano li~na obele`ja, uklju~uju}i rasu, etni~ko
poreklo, nacionalnost, pol, godine, seksualno opredeljenje, porodi~ne
odnose, versku pripadnost, ili fizi~ke i psihi~ke nedostatke.
3. Trudi}e se da za svaku informaciju imaju izvor. Kada izvor tra`i
anonimnost, ne}e prihvatati takav zahtev ako nisu prethodno ispitali
razloge ili potra`ili neki drugi izvor koji se mo`e imenovati. Kada obe}aju da
}e {tititi poverljivost svog izvora, dr`a}e se obe}anja bez obzira na okolnosti.
4. Ne}e dopustiti da bilo kakav li~ni interes, ube|enje, obaveza, novac,
poklon ili korist uti~e na ta~nost, pravi~nost i nezavisnost njihovog izve{ta-
vanja.
5. Saop{ti}e stvarni i prividni sukob interesa koji mo`e uticati na
ta~nost, pravi~nost i nezavisnost izve{tavanja. Ne}e zloupotrebljavati ~inje-
nicu {to su novinari za sticanje li~ne koristi.
6. Ne}e dopustiti da se reklamne i druge komercijalne aktivnosti nega-
tivno odraze na ta~nost, pravi~nost i nezavisnost njihovog izve{tavanja.
7. Trudi}e se da obelodane da li su neki intervjui, slike, informacije ili
pri~e pla}ene na direktan ili indirektan na~in.
8. Koristi}e se pravi~nim, odgovornim i po{tenim sredstvima da
prikupe potreban materijal. Predstavi}e se i re}i za koga rade pre uzimanja
intervjua. Nikada ne}e zloupotrebiti neza{ti}enost neke osobe ili njeno
nepoznavanje novinarskog na~ina rada.
9. Objavljiva}e slike i zvu~ne zapise koji su istiniti i ta~ni. Svako menjanje
takvog materijala koje mo`e dovesti do pogre{nog utiska mora biti i navedeno.
10. Ne}e plagirati.
11. Po{tova}e tugu ljudi i njihovu privatnost. Novinari imaju prava da
odbiju nalog koji od njih tra`i da za|u u ne~iji privatan `ivot.
12. U~ini}e sve da ispravka gre{ke bude korektna.

Preporuka
Osnovne vrednosti mogu ponekad do}i u sukob. Eti~ko novinarstvo
zahteva savesno dono{enje odluka u kontekstu situacije. Standardi mogu
biti prenebregnuti jedino ako je u pitanju stvar od izuzetnog zna~aja za javni
`ivot ili potreba da se umanji {teta koja bi mogla biti naneta ljudima.

Prevela Ana Seli}

118 E T I K A
BiH

Eti~ki kodeksi
Kodeks za {tampu*
Uvod
Ovaj kodeks, izveden iz postoje}ih evropskih standarda novinarske
prakse, ima za cilj da postavi osnove sistema samoure|ivanja koji }e biti
smatran moralno obavezuju}im za novinare, urednike, vlasnike i izdava~e
novina i periodi~nih izdanja. Novinari i urednici }e tako|e po{tovati
op}eprihva}ene principe etike i {tititi profesionalni integritet novinarstva.
Pored ovog Kodeksa, zakoni i druga pravila ~ine okvir za rad {tampanih
medija u Bosni i Hercegovini.
Ovaj kodeks sard`i osnovne principe Memoranduma o razumijevanju pot-
pisanog od Nezavisne unije profesionalnih novinara BiH, Saveza novinara
BiH, Nezavisno udru`enje novinara Republike Srpske, Udru`enje novinara
Republike Srpske i Sindikata profesionalnih novinara Federacije BiH i kojeg
je prihvatila i Udruga hrvatskih novinara u BiH.

^lan 1
Op}e odredbe
Novinari i njihove publikacije imaju obavezu prema javnosti da odr`e
visoke eti~ke standarde u bilo kojem trenutku i pod bilo kakvim okolnosti-
ma. Du`nost je novinara i izdava~a da po{tuju potrebe gra|ana za korisnim,
blagovremenim i relevantnim informacijama, kao i da brane na~ela slobode
informisanja i pravo na pravedan komentar i kriti~ko novinarstvo.
[tampa Bosne i Hercegovine }e se pridr`avati op}eprihva}enih
dru{tvenih standarda pristojnosti i po{tivanja etni~ke, kulturne i religijske
raznolikosti Bosne i Hercegovine.
[tampa }e {tititi prava pojedinaca dok }e u isto vrijeme podr`avati pravo
na informaciju koja slu`i javnom interesu. Ovaj Kodeks treba posmatrati u
svjetlu oba pomenuta zna~enja.

^lan 2
Uredni~ka odgovornost
Najva`nija odgovornost novinara i urednika je da osiguraju da cijeli nji-
hov rad bude usmjeren ka po{tivanju istine kao i prava javnosti da zna
istinu. Novinari }e u svakom trenutku obavljati svoj posao u duhu praved-
nosti, istinitosti i pristojnosti pri sakupljanju informacija, izvje{tavanju i
predstavljanju mi{ljenja.
*Ovaj kodeks su na sastanku odr`anom 29. aprila 1999. u Sarajevu usvojili: Nezavisna unija
profesionalnih novinara BiH, Udru`enje novinara Republike Srpske, Savez novinara Bosne i
Hercegovine, Sindikat profesionalnih novinara Federacije Bosne i Hercegovine, Nezavisno
udru`enje novinara Republike Srpske i Udruga hrvatskih novinara u BiH.

N O V I N A R S T V A 119
Plagijati, falsificiranje, namjerno prikrivanje va`nih ~injenica, primanje
mita ili usluga koje bi uticale na rad izvje{ta~a ili urednika, najte`i su moral-
Eti~ki kodeksi

ni prekr{aji ove profesije.

^lan 3
Hu{kanje
[tampa }e u svakom trenutku biti svjesna opasnosti koja se javlja kada
mediji, namjerno ili nehotice, podsti~u diskriminaciju i netoleranciju. Ima-
ju}i u vidu takvu opasnost, {tampa }e dati sve od sebe kako ne bi hu{kala ili
podsticala mr`nju ili nejednakost na osnovu etni~ke pripadnosti, nacional-
nosti, rase, religije, spola, seksualne orijentacije ili bilo koje fizi~ke ili men-
talne bolesti ili onesposobljenosti.
[tampa ne}e ni pod kakvim okolnostima podsticati krivi~na djela ili
nasilje.

^lan 4
Diskriminacija
Novine i periodi~na izdanja moraju izbje}i prejudicirane i uvredljive
aluzije na ne~iju etni~ku grupu, nacionalnost, rasu, religiju, spol, seksualnu
opredijeljenost, fizi~ku ili mentalnu bolest ili onesposobljenost.
Aluzije na ne~iju etni~ku grupu, nacionalnost, rasu, religiju, spol, seksual-
nu opredijeljenost, fizi~ku ili mentalnu bolest ili onesposobljenost }e se na-
praviti samo onda kada su u direknoj vezi sa slu~ajem o kojem se izvje{tava.

^lan 5
Ta~nost i fer izvje{tavanje
Novine i periodi~na izdanja }e se dobro potruditi da ne {tampaju
neta~ne, krivonavode}e i iskrivljene materijale, u vidu slika, tekstova ili
drugih materijala. Slike i dokumenti ne smiju biti falsifikovani ili kori{teni
na krivonavode}i na~in, niti izdanja smiju prikrivati ili zadr`avati bilo kakve
va`ne informacije ~ije bi obznanjivanje moglo materijano uticati na razumi-
jevanje publike i tuma~enje objavljenog izvje{taja.
Novinari i njihove publikacije imaju profesionalnu obavezu da
blagovremeno isprave bilo koju objavljenu informaciju za koju se utvrdi da
je neta~na. Izvinjenje i/ili ispravka }e biti objavljeni sa du`nim isticanjem.
Novina ili periodi~no izdanje }e uvijek izvje{tavati istinito i ta~no o
ishodu radnje poduzete u vezi s klevetom u koju su bili uklju~eni.
Novinar }e izvje{tavati samo na osnovu ~injenica ~ije je porijeklo novi-
naru poznato.
Kod izvje{tavanja i komentiranja kontroverze, novine i periodi~na
izdanja }e se potruditi da saslu{aju i predstave sve strane u sporu. Ukoliko
jedna strana u kontroverzi odbije da se stavi na raspolaganje novinaru, pub-
likacija mo`e opravdano navesti ovo odbijanje u svom izvje{taju.

120 E T I K A
^lan 6
Komentar, pretpostavka i ~injenica

Eti~ki kodeksi
Novine i periodi~na izdanja, iako slobodni da izraze svoja gledi{ta,
moraju napraviti jasnu razliku izme|u komentara, pretpostavke i ~injenice.

^lan 7
Mogu}nost odgovora
Pravo na odgovor }e se pro{iriti na relevantne osobe ukoliko publikacija
koja je u pitanju odlu~i da takav korak doprinosi ta~nosti i nepristranosti.
Ukoliko je ikako mogu}e, bi}e stavljena na raspolaganje mogu}nost
neposrednog odgovora u istom izdanju publikacije u kojem je i optu`ba.

^lan 8
Krivo predstavljanje
Novinari }e koristiti samo pravedna sredstva da do|u do vijesti, doku-
menata ili fotografija. Krivo predstavljanje ne~ijeg identiteta ili namjera, ili
kori{tenje mahinacija da se do|e do informacija za objavljivanje, neeti~ki je
osim u ekstremnim okolnostima i u zakonitoj formi, kada bi objavljivanje
informacije dobijene na takav na~in jasno slu`ilo javnom interesu.
Novinari i fotografi ne}e dolaziti do informacija ili slika putem zastra{ivanja
ili maltretiranja.

^lan 9
Privatnost
[tampa }e izbjegavati uplitanje u ne~iji privatni `ivot, osim ako takva
uplitanja nisu potrebna u interesu javnosti.
Obrada priloga koji uklju~uju li~ne tragedije }e biti ura|ena obzirno, a
pogo|enim licima }e se pri}i diskretno i sa saosje}anjem.

^lan 10
Osobe optu`ene za krivi~na djela
Novine i periodi~na izdanja ne}e nikoga tretirati kao kriminalca prije no
{to je donesena sudska presuda koja to potvr|uje. Novine i periodi~na
izdanja imaju obavezu da ne donose preuranjene sudove o krivici optu`ene
osobe i da {tampaju informacije o odbacivanju optu`be ili osloba|anju
osobe za koju su ranije objavili da je optu`ena ili da je su|enje po~elo.

^lan 11
Za{tita djece i maloljetnika
Novinari ne smiju intervjuisati niti fotografirati djecu mla|u od 15 godi-
na o pitanjima koja se odnose na porodicu djeteta ukoliko roditelji nisu
prisutni ili bez dozvole roditelja ili staratelja.

N O V I N A R S T V A 121
Novine i periodi~na izdanja oprezno i sa odgovorno{}u smiju identifi-
kovati djecu mla|u od 15 godina u slu~ajevima kada su `rtve krivi~nih djela.
Eti~ki kodeksi

Novine i periodi~na izdanja ne smiju ni pod kakvim okolnostima identi-


fikovati djecu mla|u od 15 godina koja su umije{ana u kriminalne slu~ajeve
kao svjedoci ili optu`eni.

^lan 12
Reklamiranje i sponzorisanje
Reklame, politi~ke reklame i sponzorisani materijali (~lanci i dodaci) mo-
raju biti razdvojeni od uredni~kog sadr`aja i jasno ozna~eni kao ono {to jesu.
Sponzorisani materijali moraju jasno ukazivati na izvor sponzorisanja.

^lan 13
Povjerljivost izvora informacija
Kad god je to mogu}e, novinari se trebaju oslanjati na otvorene, identi-
fikovane izvore informacija. Ovakvi izvori trebaju biti pretpostavljeni anon-
imnim izvorima, ~ije po{tenje i ta~nost javnost ne mo`e ocijeniti.
Novinari i njihova izdanja, me|utim, imaju obavezu da {tite identitet
onih koji daju informacije u povjerenju, bez obzira na to da li su ili ne oni
izri~ito zahtijevali povjerljivost.

^lan 14
Autorska prava
Izdanja mogu koristiti razumne sa`etke, sa ograni~enim citatima, ma-
terijale iz drugih publikacija ili imalaca autorskih prava, bez izri~ite dozvole
da to urade, sve dok je izvor nazna~en na odgovaraju}i na~in.
Zna~ajna upotreba ili reprodukcija materijala za{ti}enog autorskim
pravima zahtijeva izri~itu dozvolu imaoca autorskog prava, osim ako takva
dozvola nije navedena u samom materijalu.

^lan 15
Interes javnosti
Interes javnosti u zna~enju ovog kodeksa treba biti definisan kao postu-
pak ili informacija kojima je namjera da pomognu javnosti u dono{enju
vlastitog mi{ljenja i odluka o pitanjima i doga|ajima, uklju~uju}i i napore
da se otkriju krivi~na djela ili ozbiljni prekr{aji, te da se sprije~i da se javnost
zavede nekom izjavom ili postupkom pojedinca ili organizacije.

^lan 16
@albe
Svako izdanje svake publikacije }e na prigodnom mjestu sadr`ati ime, adre-
su, telefon i, ukoliko je mogu}e, broj faksa i Internet/e-mail adresu odgo-
vornog izdava~a i urednika kojima mogu biti upu}ene `albe i prigovori.

122 E T I K A
Urednici i izdava~i }e osigurati da sve relevantno osoblje bude obavije-
{teno o ovom kodeksu.

Eti~ki kodeksi
Urednici i izdava~i }e tako|e osigurati da se odredbe ovog Kodeksa u
potpunosti po{tuju.
Podnositelj `albe koji tvrdi da je do{lo do kr{enja ovog Kodeksa }e se
obratiti izdava~u ili uredniku odgovornom za publikaciju o kojoj se radi.

Brazil -- Nacionalni kongres novinara

Eti~ki kodeks*
Ovaj kodeks novinarske etike diktira norme profesionalnog pona{anja
novinara i njihov odnos prema zajednici, izvorima informacija i drugim
novinarima.

I. Pravo na informaciju
^lan 1 – Pristup javnoj informaciji op{te je i prirodno ljudsko pravo,
koje se ni na koji na~in ne mo`e ograni~avati.
^lan 2 – Odgovornost nezavisnih, javnih medija jeste {irenje ispravnih i
ta~nih informacija.
^lan 3 – Informacije koje prenose mediji odre|uju aktuelni doga|aji i
javni interes.
^lan 4 – Dru{tvena obaveza novinara jeste da objavljuje informacije o
javnim i privatnim ustanovama koje imaju neposrednog uticaja na dru{tvo.
^lan 5 – Neposredno ili posredno ometanje slobodnog {irenja informa-
cija i primena cenzure ili autocenzure predstavlja zlo~in protiv dru{tva.

II. O profesionalnom pona{anju novinara


^lan 6 – Bavljenje profesionalnim novinarstvom prirodna je dru{tvena
aktivnost od javnog interesa, koja podle`e ovom eti~kom kodeksu.
^lan 7 – Novinar je pre svega i iznad svega privr`en istini i njegova je
du`nost da proverava ~injenice i da u medijima daje ta~nu sliku o njima.
^lan 8 – Du`nost je novinara da u svakoj prilici {titi poreklo i identitet
svojih izvora informacija.
^lan 9 – Novinar je du`an:
a) da pokriva sve {to je od javnog interesa;
b) da se bori za slobodu misli i izra`avanja;
c) da zastupa slobodno obavljanje novinarske profesije;
d) da ceni, po{tuje i uzdi`e profesiju;
e) da se suprotstavlja samovolji, autoritarnosti i ugnjetavanju, i da
brani principe izra`ene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima;
*Na snazi od 1987. godine.

N O V I N A R S T V A 123
f) da se bori i osu|uje sve vidove korupcije, naro~ito kada se ona
koristi za kontrolu informacija;
Eti~ki kodeksi

g) da po{tuje prava gra|ana na privatnost;


h) da se obave`e da je za predstavni~ke i demokratske institucije;
^lan 10 – Novinar ne sme:
a) da prihvata ponude za pla}en posao ako je to u sukobu sa njego-
vom osnovnim poslom, kako je predvi|eno ugovorom;
b) da prihvata zadatke i nare|enja koja su u suprotnosti sa {irenjem
istinitih i ta~nih informacija;
c) da ograni~ava raznovrsna mi{ljenja ili slobodnu raspravu;
d) da pristaje na dru{tveni, politi~ki, verski, rasni ili seksualni pro-
gon ili diskriminaciju;
e) da izve{tava o ustanovama, javnim ili privatnim, u kojima je kon-
sultant, radnik ili javni funkcioner;

III. O profesionalnoj odgovornosti novinara


^lan 11 – Novinar je odgovoran za sve informacije koje potpisuje, osim
ako je njegov ~lanak ili izve{taj modifikovala ili izmenila tre}a strana.
^lan 12 – Novinar }e imati pomo} i podr{ku istaknutih predstavni~kih
organa koji {tite njegova prava i odgovornosti.
^lan 13 – Du`nost je novinara da izbegava izve{tavanje o temama:
a) koje se zasnivaju na li~nom interesu ili nude materijalnu dobit,
b) koje su senzacionalisti~ke i u suprotnosti sa ljudskim vrednostima.
^lan 14 – Du`nost novinara je:
a) da pre izve{tavanja stupi u vezu sa onima koji su izlo`eni
neproverenim optu`bama tre}e strane bez dovoljno opravdanja,
b) da s po{tovanjem govori o svim licima o kojima izve{tava.
^lan 15 – Kada napravi gre{ku u izve{taju ili ~lanku, novinar treba da
onima koji su time o{te}eni omogu}i da odgovore.
^lan 16 – Novinar treba da se bori za politi~ke, ekonomske i socijalne
aspekte nacionalnog suvereniteta, i za interese ve}ine stanovni{tva, uz
po{tovanje prava manjina.
^lan 17 – Novinar treba da {titi nacionalni jezik i kulturu Brazila.

IV. Primena Kodeksa


^lan 18 – Kr{enje ovog Eti~kog kodeksa prati}e i korigovati Eti~ka komisija.
Stav 1 – Eti~ka komisija bira se tajnim glasanjem Generalne
skup{tine, sazvane specijalno tim povodom.
Stav 2 – Eti~ka komisija ima pet ~lanova sa mandatom Saveza nov-
inara (Sindikata).
^lan 19 – Novinari koji se ne povinuju ovom eti~kom kodeksu podle`u
slede}im kaznama, koje primenjuje Eti~ka komisija:
a) za ~lanove Sindikata – posmatranje, javni ukor, ili privremena ili traj-
na zabrana u~lanjenja u Sindikat.

124 E T I K A
Stav 1 – Maksimalna kazna (isklju~enje iz sindikata za ~lanove, ili trajna
zabrana ulaska u Sindikat za one koji nisu ~lanovi) primenjiva}e se jedino

Eti~ki kodeksi
nakon glasanja putem referenduma na Generalnoj skup{tini.
^lan 20 – Eti~koj komisiji na svaki prekr{aj novinara mo`e ukazati svaki
gra|anin, bio on novinar ili ne, ili pak ustanova koja je osetila posledice te
gre{ke.
^lan 21 – Nakon {to je putem saslu{anja upoznata sa slu~ajem, Eti~ka
komisija donosi odluku u prilog tu`itelja ili, ako slu~aj nema zakonske
osnove, podnosi slu~aj na diskusiju i, ako je neophodno, obave{tava javnost
o svojoj odluci.
^lan 22 – Obave{tavanju javnosti o kazni mora prethoditi saslu{anje
novinara koji je optu`en. U protivnom, kazna se progla{ava neva`e}om.
Stav 1 – Eti~ka komisija mora zakazati saslu{anje upu}ivanjem pis-
menog poziva, i to sistemom koji podrazumeva potvrdu prijema poziva
upu}enog novinaru. Saslu{anje se mora odr`ati u roku od deset dana
nakon {to je zakazano.
Stav 2 – Umesto da se pojavi na saslu{anju, novinar mo`e ponuditi
pismeni odgovor na optu`be, ili mo`e izneti svoj slu~aj usmenim putem
uz prisustvo javnosti.
Stav 3 – Ukoliko se novinar ne pridr`ava zahteva iz ovog ~lana, zna~i
da prihvata da slu~aj ide pred Komisiju.
^lan 23 – Bilo da je novinar reagovao ili ne, Komisija mora da obavesti
stranke o svojoj odluci u roku od deset dana, po~ev{i od datuma saslu{anja.
^lan 24 – Novinari koji su dobili ukor ili su suspendovani mogu da pod-
nesu `albu na tu odluku Generalnoj skup{tini u roku od deset dana od datu-
ma kada je novinar obave{ten o kazni.
Stav 1 – Ako se tu`itelj ne sla`e sa nalazom Komisije, on ima pravo
da, u roku od deset dana od datuma kada je obave{ten o odluci, podnese
`albu Generalnoj skup{tini.
^lan 25 – Svaki poku{aj da se novinaru na{kodi time {to se slu~aj koji
nema zakonsku osnovu iznosi pred Eti~ku komisiju ima}e za posledicu
javnu osudu tu`itelja.
^lan 26 – Ovaj Eti~ki kodeks stupa na snagu nakon {to je jednoglasno
prihva}en od strane Generalne skup{tine, koja se saziva specijalno u te
svrhe.
^lan 27 – Svaka izmena Eti~kog kodeksa mora se prvo podneti Nacio-
nalnom kongresu novinara u vidu pismenog predloga koji je potpisalo bar
deset reprezentativnih delegacija Saveza novinara.

Prevela Gordana Komljenovi}

N O V I N A R S T V A 125
^ile
Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*
Uvod
Etika novinarstva je trajna i obavezna teorijska definicija i prakti~na pri-
mena pravila postupanja i delovanja koja pripadnici profesije treba da
po{tuju da bi njihova profesionalna delatnost bila ispravna i dru{tveno
korisna; njena na~ela su utvr|ena ovim kodeksom.
Dru{tvena odgovornost sadr`ana u novinarskom radu pove}ava potre-
bu da se novinari pridr`avaju op{tih i posebnih eti~kih pravila, i da imaju
pristup pogodnim i neophodnim sredstvima za izvr{avanje tog zadatka.
Novinari i mediji su va`ni ~inioci socijalizacije. Oni presudno uti~u na
formiranje vrednosti, uverenja, navika, mnjenja i pona{anja raznih
dru{tvenih slojeva.
Masovan, pravovremen i stalan pristup istinitim i pouzdanim informaci-
jama, bez ikakve cenzure, uz po{tovanje individualnih i kolektivnih prava i
nacionalnih i me|unarodnih doga|aja, ima za ishod odr`avanje i uzdizanje
ljudskog dostojanstva i kvaliteta `ivota. To, sa svoje strane, omogu}uje svim
slojevima dru{tva da budu informisani i da u~estvuju u odlukama i postupci-
ma koji se ti~u nacije. Gre{ke nastale usled nepoznavanja jezika ili nedostatka
prethodnog znanja o nekoj temi ili pojavi mogu da navedu novinara da uvre-
di pojedince ili grupe, poka`e predrasudu prema njima ili ih omalova`i.
Kao ~inioci koji uti~u na javno mnjenje, novinari i mediji imaju odgo-
vornost da ta~no informi{u o ~injenicama, mi{ljenjima i postupcima istaknu-
tih dru{tvenih aktera, i o njihovim posledicama. To zna~i da novinari i mediji
igraju ulogu posrednika izme|u stvarnosti i primalaca poruka koje prenose.

I. Kakav treba da bude novinar


1. Novinari su u slu`bi istine, demokratskih principa i ljudskih prava. U
obavljanju svojih profesionalnih du`nosti, novinar }e se rukovoditi prin-
cipom istinitosti, to jest odgovornog preno{enja ~injenica. Novinari ne}e
nanositi uvrede ili sprovoditi diksriminaciju: ideolo{ku, versku ili po
osnovu klase, rase, pola, umanjene sposobnosti, ili po bilo kom drugom kri-
terijumu.
2. Novinar }e objavljivati samo pouzdane informacije, bilo tako {to }e
neposredno proveravati ~injenice ili tako {to }e se slu`iti verodostojnim
izvorima. Verodostojnost izvora zasniva se na njegovom znanju ili iskustvu
*Ovaj kodeks usvojio je Vanredni nacionalni kongres 26. januara 1994. godine, pod manda-
tom Nacionalnog ve}a. Ovo izdanje – dovr{eno pod pokroviteljstvom Kancelarije generalnog
sekretara vlade – uklju~uje i izmene koje je sugerisao Nacionalni tribunal za etiku i disciplinu
(TRINED) i koje su usvojene na IX vanrednom nacionalnom kongresu, avgusta 1999. godine
u Konsepsionu.

126 E T I K A
vezanom za datu oblast i/ili ~injenici da od otkrivanja istine on ne}e imati
nikakve li~ne koristi.

Eti~ki kodeksi
3. Novinar je du`an da pribegne svim raspolo`ivim zakonskim sredstvi-
ma da bi izbegao sve {to umanjuje, ote`ava ili poni{tava praksu slobode
izra`avanja i informisanja. Ako takvi zakoni ili pravila postoje, novinar
mora da se zala`e za njihovo ukidanje.
4. Pripadnici novinarske profesije bori}e se za to da njihovi direktori,
urednici i drugi rukovodioci u novinama, magazinima, novinskim agencija-
ma, radio i televizijskim stanicama i drugim medijima, budu novinari. Dak-
le, profesionalni novinari }e javno te`iti ve}oj zastupljenosti novinara u pro-
cesu odlu~ivanja o medijima ili drugim oblicima informisanja.
5. Dok ostvaruje svoje pravo na informaciju, novinar treba da brani sve
eti~ke obzire i pravila utvr|ena ovim kodeksom, {to zna~i da nikad ne sme
da koristi to pravo na {tetu zajednice ili naroda.
6. Nijedan novinar ne}e mo}i da upotrebi zakone koji nanose {tetu slo-
bodi izra`avanja i informisanja ili da se pozove na njihovu primenu, ~ak ni
pod izgovorom da to ~ini izvan konteksta svoje profesije.
7. Novinar }e uvek jasno razgrani~avati ~injenice, mi{ljenje i tuma~enja,
izbegavaju}i namerno me{anje ili iskrivljavanje.
8. Novinar ne}e pribegavati obmanama – la`nom predstavljanju, skrive-
nim kamerama ili mikrofonima – da bi pribavio informaciju.
9. Novinar treba da navede svoje izvore jer ~italac ima pravo da sam pro-
ceni njihovu verodostojnost. Novinar ne}e otkriti svoj izvor samo ako ovaj
zatra`i da ostane neimenovan jer na taj na~in po{tuje poverenje koje mu je
poklonio izvor – ali }e prethodno proveriti merodavnost i verodostojnost
izvora.
10. Novinar koji je obe}ao da ne}e objaviti neki podatak ili stav ne treba
da ih otkriva ni javno ni privatno. To podrazumeva da on ne mo`e da podeli
te informacije ni sa jednom osobom koja bi mogla da ih obelodani.
11. Novinar ne sme pre vremena da objavi nijednu informaciju ~iji su
dan i ~as objavljivanja prethodno odre|eni.

II. O novinaru i njegovim kolegama


12. Novinar mora da bude aktivno solidaran s kolegama koji su izlo`eni
progonu ili napadima zbog svoje profesije, i s kolegama kojima se sudi na
osnovu zakona koje Udru`enje smatra {tetnim po slobodu izra`avanja.
13. Novinaru je zabranjeno da kleveta druge novinare, bilo tako {to vre-
|a njihovu li~nost ili na neki drugi na~in koji }e imati za posledicu njihovu
profesionalnu diskreditaciju.
14. Ako osnovano sumnja da se postupanje nekog njegovog kolege kosi
s novinarskom etikom, novinar treba da upozori nacionalna ili regionalna
strukovna tela, koja }e istra`iti slu~aj u odgovaraju}em postupku. Smatra}e
se neprili~nim svaki nameran publicitet koji se da prijavi pre nego {to nad-
le`ni organ odlu~i o krivici.

N O V I N A R S T V A 127
15. Novinar treba da izbegava sve pogrdne izraze ili aluzije o organima
ili internim normama Udru`enja. Postoje}e neslaganje sa sporazumom koje
Eti~ki kodeksi

je usvojilo Nacionalno ve}e ili bilo koji drugi organ mora da se uputi odgo-
varaju}im kanalima.
16. Novinar treba da bdi nad razvojem i ispunjavanjem ciljeva i zadatka
na kojima se zasniva dostojanstvo novinarstva i novinara.
17. Novinar treba da sara|uje i da se bori za ja~anje profesije.
18. Novinari }e priznavati nadle`nost Udru`enja u pitanjima profesion-
alnog postupanja.

III. O novinaru i medijima


19. Grafi~kimaterijali inaslovitrebauvekda budu u vezi saodgovaraju}im
tekstom, tako da ~italac, gledalac ili slu{alac ne budu dovedeni u zabunu ili
obmanuti.
20. Novinari ne smeju da koriste kompjutere i drugu tehnologiju da bi
uneli bitne izmene ili iskrivljenja u sadr`aj novinarskog rada svog kolege,
bez izri~ite saglasnosti autora, naro~ito ako rad nosi autorov potpis.
21. Nijedan novinar ne sme da koristi mogu}nosti koje proizlaze iz nje-
govog posla da bi objavio komercijalne poruke u svom tekstu ili emisiji. Kada
objavljuje reklamni sadr`aj na bilo kom informativnom mediju, njihova ko-
mercijalna priroda mora biti jasno istaknuta i oni moraju biti odvojeni od
vesti.
22. Nijedan novinar ne}e unositi u redakciju u kojoj je zaposlen materi-
jal koji promovi{e neku kompaniju, osobu ili ustanovu u kojoj je on
zadu`en za odnose s javno{}u, ima savetodavnu ulogu, i sli~no.
23. Direktori, urednici ili drugi rukovodioci listova, magazina, novin-
skih agencija, televizijskih i radio stanica i drugih medija koji nekompetent-
nim osobama dopuste da se bave novinarstvom ili koji druge novinare
ohrabruju da kr{e eti~ki kodeks, time ~ine moralni prekr{aj.
24. Novinar }e se boriti za uspostavljanje zakonskog prava Udru`enja da
odre|uje plate za profesionalne novinare, a kada postigne taj cilj, utica}e na
vlasnike medijskih ku}a da ga sprovedu (bilo da je re~ o preduze}ima ili
pojedincima).
25. U svom profesionalnom radu, novinar uvek treba da postupa u
skladu sa save{}u i ne sme da bude ka`njen zbog toga. To zna~i da novinar
mora da se bori za ustanovljenje klauzule o savesti u odnosu izme|u nov-
inarskih preduze}a i novinara. Po{to postigne taj cilj, novinar }e nastojati da
osigura njegovo sprovo|enje od strane vlasnika preduze}a i medija (bilo da
je re~ o preduze}ima ili pojedincima).
26. Novinar }e odbiti i raskrinkati svaki poku{aj pritiska koji ima za cilj
da ga odvrati od normi ovog kodeksa.
27. Novinar }e se zalagati za u~e{}e javnosti u medijima i, posebno, za
njeno zakonsko pravo na odgovor, kao i za to da se ispravke objavljuju u skla-
du sa zakonom i bez iskrivljavanja, ~ak i kad pogo|ena strana to ne zatra`i.

128 E T I K A
28. Slede}i postupci predstavljaju ogre{enja o profesionalnu etiku:
– u~estvovanje u kr{enju ljudskih prava;

Eti~ki kodeksi
– potkazivanje begunca do koga je novinar dospeo obavljaju}i svoj zadatak;
– namerna dezinformacija;
– pritisak i cenzura pretpostavljenih; ako je novinar na ne{to prinu|en,
Udru`enje }e se bezrezervno boriti za odbranu njegovih prava i
po{tovanje ovog kodeksa;
– primanje mita i iznu|ivanje;
– plagijat i nepo{tovanje intelektualne svojine;
– kaljanje ugleda, klevetanje i vre|anje;
– objavljivanje fotografija koje vre|aju ljudsko dostojanstvo osobe i
pretvaraju je u robu;
– kr{enje pravila i preporuka sadr`anih u ovom kodeksu.
29. Novinar }e bezrezervno po{tovati dostojanstvo i privatni `ivot poje-
dinaca, i ne}e naru{avati njihovu privatnost kori{}enjem novih tehnologija.
U tom pogledu, novinar treba da sledi definicije i uslove sadr`ane u ~ilean-
skom zakonodavstvu i me|unarodnim pravnim instrumentima. Izuzeci od
ovog pravila su dopu{teni samo onda kada se proceni da je otkrivanje pri-
vatnih postupaka neophodno da bi javnost mogla da proceni pouzdanost
vlade i kada se za{tita privatnosti kosi s pravom na fizi~ki ili psihi~ki
integritet ili s nekim drugim pravom pojedinca. Novinar }e posebno
po{tovati privatnost pojedinca u slu~aju bolesti ili bola, izbegavaju}i
naga|anja i neopravdano me{anje u ose}anja i `ivotne okolnosti date osobe.
30. Novinar }e postupati u skladu s pretpostavkom nevinosti optu`enog
sve dok nadle`ni sud ne donese presudu. Novinar ne}e otkrivati identitet `rta-
va, svedoka ili optu`enika bez njihovog dopu{tenja, bez obzira na njihov soci-
jalni polo`aj, naro~ito kada su posredi seksualni delikti i kada su ume{ani ma-
loletnici. Novinar ne}e otkrivati identitet osoba povezanih sa optu`enim ili osu-
|enim, to jest njegovih ro|aka, prijatelja ili suseda, bez njihovog dopu{tenja.
31. Novinar }e informisati javnost o stanju najosetljivijih sektora dru{tva.
On }e sara|ivati i u odbrani prirode kao kolektivnog dobra i ukaziva}e na
postupke koji za posledicu imaju zaga|enje i uni{tavanje prirodne sredine.
32. Novinar mo`e da primi samo one novinarske nagrade ili po~asti koje
proizlaze iz njegovih profesionalnih zasluga, i koje se dodeljuju uz
neposredno ili posredno u~e{}e Udru`enja novinara.
33. Novinari ne}e koristiti svoj profesionalni uticaj ili privilegovanu
informaciju koju dobiju tokom rada da bi stekli li~nu korist ili obezbedili
korist ~lanovima svoje porodice ili svojim prijateljima. Oni ne}e prihvatiti
nikakvu nadoknadu ili nagradu od pojedinaca, kompanija ili ustanova, jer
bi to ograni~ilo nezavisnost njihovog izve{tavanja.
34. Novinari koji rade u reklamnim agencijama ili u reklamnim odelje-
njima preduze}a, servisa ili ustanova koji su povezani s novinarstvom,
moraju da se pridr`avaju principa ovog kodeksa.
Prevela Slavica Mileti}

N O V I N A R S T V A 129
Egipat -- Vrhovni savet {tampe
Eti~ki kodeksi

Eti~ki kodeks*

Mi, egipatski novinari, veruju}i u izuzetnost novinarske profesije i vezu


koja postoji izme|u svesti novinara i svesti javnog mnjenja, po~astvovani
smo {to mo`emo da objavimo ovu povelju i da prihvatimo obaveze koje iz
nje proisti~u.

Prvo
a. Novinarstvo je neodvojivo od slobode {tampe, koju jedino narod
mo`e da nadgleda.
b. Za{tita ~asti {tampe jeste pravo koje ne mo`e biti razdvojeno od
za{tite sloboda koje su ustavom darovane i pojedincu i javnosti u celini.
Odbrana prava njenih pripadnika na zajedni{tvo i dostojanstvo neodvojiva
je od ~asti {tampe u celini.
c. Delatnost novinara treba da se zasniva na izra`avanju istine i na lojal-
nosti zemlji, narodu, tlu i istoriji, kao i na slobodi, ~asti, vrednostima, prin-
cipima i interesima zemlje.
d. Novinari su odgovorni za istinitost pisane re~i i svakog drugog oblika
informacije. Oni imaju pravo da brane tu istinitost kao {to brane ~ast svoje
profesije, rukovo|eni pravdom i vladavinom zakona. To je odgovornost
koja mora po{tovati sve slobode i vrline egipatske porodice.
e. Za{tita javnog mi{ljenja i javnog ukusa sveta je novinarska du`nost.
f. Dostojanstvo novinara proisti~e iz dostojanstva njihove zemlje i pro-
fesije.

Drugo
Ovih {est osnovnih postavki ~asne {tampe zahtevaju prihvatanje
slede}ih obaveza:
a. Na kom god polo`aju se nalazili, novinarima je zabranjeno da se
me|usobno vre|aju, uskra}uju jedni drugima prava, spre~avaju jedni
druge u obavljanju profesionalnih du`nosti ili prinu|uju jedni druge da
govore ili ~ine ono {to se mo`e negativno odraziti na njih kao novinare i
~lanove dru{tva, kao i da kr{e svoje pravo da ne otkrivaju izvore infor-
macija.
b. Novinari moraju biti stalno posve}eni pravima gra|anina, pre
svega njegovom pravu na informaciju. Oni od gra|ana ne smeju sakri-
vati va`ne ~injenice koje su im poznate, niti ih preuveli~avati. Moraju
iznositi ~injenice u potpunosti i bez iskrivljavanja. Ovo podrazumeva i
pravo gra|anina na dostojanstvo i pravo da protestuje kada je ono
*Usvojen 1983. godine.

130 E T I K A
ugro`eno nekim novinskim tekstom, crte`om ili fotografijom ~iji je cilj
kleveta ili osuda pre nego {to je gra|anin osu|en pred sudom.

Eti~ki kodeksi
c. Novinari ne smeju izvla~iti nezakonitu dobit iz svog posla ili ga
obavljati pristrasno, na na~in koji ugro`ava njihovu objektivnost.
d. Vesti i komentari koji dolaze do javnosti moraju biti verodostoji i
ne smeju biti motivisani `eljom za osvetom ili napisani u nameri da neo-
pravdano poseju sumnju. Stavovi izre~eni u nekoj razmeni suprotstav-
ljenih mi{ljenja moraju se preneti ta~no.
e. Odgovornost novinara je potpuna i on je ne sme prebacivati na
urednika, pravdaju}i se da je samo slu{ao nare|enja.

Tre}e
Novinar u`iva slede}e privilegije:
a. Pravo da izla`e svoje mi{ljenje i po{tuje mi{ljenje drugih u skladu
sa zakonom.
b. Pravo da sebe {titi od fizi~kih i moralnih nasrtaja.
c. Pravo da dobije ta~nu informaciju koju zahteva priroda njegovog
posla.
d. Pravo da otkrije identitet onih koji su mu davali la`ne informacije
u nameri da ga obmanu i onih koji pori~u svoje ranije izjave iz straha da
}e zbog njih biti pozvani na odgovornost.
e. Pravo da bude za{ti}en od plagiranja.
f. Pravo da u`iva sva prava koja mu garantuje zakon, ugovor i profe-
sionalna tradicija.

^etvrto
Povelja }e biti primenjivana u meri u kojoj novinarima savest nala`e da
prihvate njene principe.

Prevela Ana Seli}

Hrvatska

Kodeks ~asti hrvatskih novinara


Kodeks ~asti hrvatskih novinara op}i je nacrt eti~kog djelovanja hrvatskog
novinara. Donosi op}a odre|enja o pravima i du`nostima hrvatskog novi-
nara.

Op}a na~ela
Pravo na informaciju, slobodu izra`avanja i kritiku jedno je temeljnih
prava svakoga ljudskog bi}a bez obzira na spol, rasu, nacionalnu pripad-

N O V I N A R S T V A 131
nost, vjeroispovijest i politi~ko opredjeljenje. Iz tog prava javnosti da upoz-
naje ~injenice i mi{ljenja proizlazi i cjelina obaveza i prava novinara.
Eti~ki kodeksi

U svojem radu novinari su du`ni braniti ljudska prava, dostojanstvo i


slobodu, uva`avati pluralizam ideja i nazora, pridonositi ja~anju pravne
dr`ave i kao demokratski dio javnosti sudjelovati u kontroli nad djelova-
njem vlasti i politike.
Novinari se pridr`avaju Ustava i pozitivnih zakona Republike Hrvatske,
Statuta i akata Me|unarodne federacije novinara (IFJ) kao i akata Savjeta
Europe o slobodi izra`avanja i informiranja i ljudskim pravima.
Novinari njeguju kulturu i etiku javne rije~i i uva`avaju dostignu}a i vri-
jednosti napredne civilizacije.
Svi ~lanovi HND obavezni su pridr`avati se najvi{ih profesionalnih i
eti~kih na~ela.
Ovaj kodeks mjerilo je takvih na~ela, te istodobno {titi neotu|iva prava
pojedinaca i pravo javnosti na informaciju.

Prava i du`nosti
1. U obavljanju svojeg posla i djelovanja novinar se mora rukovoditi
op}im na~elima i etikom novinarskog poziva.
Polaze}i od na~ela da su u demokratskom dru{tvu javna glasila slobod-
na, samostalna, istra`iva~ka i otvorena za razli~ita mi{ljenja, novinar za svoj
rad snosi odgovornost pred javno{}u, zakonom i pred svojom profesional-
nom organizacijom.
2. Izno{enjem samostalnoga i kriti~kog stava u traganju za istinom kao
osnovnim na~elom u profesionalnom radu, novinar aktivno sudjeluje u stva-
ranju javnog mnijenja i kolektivnom rasu|ivanju o stvarima koje se ti~u sviju.
3. Novinar kao i svaki gra|anin ima pravo na svoje politi~ko i drugo
opredjeljenje i anga`iranje.
U svojem djelovanju on po{tuje profesionalnu distancu prema aktual-
nim zbivanjima, {to je jedan od uvjeta za objektivno, profesionalno
izvje{tavanje o doga|ajima.
4. Novinar je obavezan iznositi istinitu, uravnote`enu i provjerenu
informaciju. On navodi osobe ili ustanove od kojih je dobio podatak, infor-
maciju ili izjavu. Ima pravo i da ne otkrije izvor informacije, ali za objavljeni
podatak snosi moralnu, materijalnu i krivi~nu odgovornost.
5. Novinar ima pravo pristupa svim izvorima informacija kao i pravo da
slobodno istra`uje sve ~injenice koje uvjetuju javni `ivot.
Bude li novinar neopravdano sprije~en da do|e do tra`ene informacije,
ima pravo o tome obavijestiti javnost.
6. Novinara obvezuje zakonska odredba o ~uvanju, dr`avne tajne. Nov-
inar po{tuje embargo na objavljivanje informacije.
Ako su prema njegovoj procjeni, navedena ograni~enja zloupotrebljena
za zatvaranje informacija, novinar na to upozorava nadle`ne osobe.

132 E T I K A
7. Pri izvje{tavanju, a posebno u komentarima i polemi~kim tekstovima,
novinar je du`an po{tivati etiku javne rije~i i kulturu dijaloga, te uva`avati

Eti~ki kodeksi
dostojanstvo i integritet osobe s kojom polemizira.
8. Rad novinara podlo`an je kritici javnosti. Novinar i uredni{tva
obvezni su da se pa`ljivo odnose prema svim prijedlozima, preporukama,
primjedbama i kritikama koje im se upu}uju i o tome su du`ni povremeno
obavje{tavati javnost.
9. Pravo je i du`nost novinara da se zauzima za slobodan protok infor-
macija.
10. Novinar po{tuje autorstvo drugih novinara i ostalih sudionika u
javnom informiranju. U svojim prilozima navodi imena drugih autora
~ijem se tekstovima koristi.
11. Skra}eni ili izmijenjeni prilozi-tekstovi, koji mijenjaju osnovni
smisao teksta mogu se objaviti samo uz znanje i odobrenje autora. Do|e li
do nesuglasnosti, autor ima pravo povu}i svoj prilog-tekst i potpis.
12. Prilog-tekst bez imena autora i tekst-prilog objavljen pod pseudo-
nimom smatraju se uredni~kim.
13. Plagijat je nespojiv s novinarskim Kodeksom.
14. U nastojanjima da do|e do informacije, fotografije, snimka ili doku-
menta novinar ne smije koristiti nelojalna i nezakonita sredstva.
15. ^lan novinarske organizacije ima pravo odbiti radni zadatak ukoliko
je on u suprotnosti s odredbama ovoga Kodeksa, odredbama Statuta novinar-
ske organizacije ili profesionalno-eti~kim standardima novinarskog posla.
16. Novinar treba {tititi ~ovjekovu intimu od neopravdanog ili senza-
cionalisti~kog otkrivanja u javnosti. Novinar je obavezan po{tivati sva~ije
pravo na privatni i obiteljski `ivot, dom, zdravlje i prepisku (intersubjek-
tivnu komunikaciju). Objavljivanje podataka koji naru{avaju ne~iju privat-
nost, bez ne~ije privole, mora biti opravdano interesom javnosti. Kori{tenje
sredstava za snimanje izdaleka osoba u njihovom privatnom okru`enju i
privatnom posjedu, a bez njihova odobrenje, neprihvatljivo je. Urednici ne
smiju objavljivati materijale suradnika koji ne po{tuju ta pravila.
Posebna se pozornost i odgovornost zahtijeva kad izvje{tava o
nesre}ama, obiteljskim tragedijama, bolestima, djeci i malodobnicima, u
sudskim postupcima, po{tuje pretpostavku (presumpciju) nedu`nosti,
integritet, dostojanstvo i osje}anje svih stranaka u sporu. U politi~kim suko-
bima treba uva`avati gra|anska prava i slobode sudionika te nastojati ostati
nepristran.
17. Novinar ne smije intervijuirati ni fotografirati dijete (do 14 godina) o
pitanjima njegova `ivota ili `ivota druge djece bez nazo~nosti roditelja ili
drugog odraslog odgovornog za dijete.
S u~enicima se ne smije razgovarati niti ih se smije fotografirati u {koli
bez odobrenja {kolskih slu`bi. Djeci i mla|im maloljetnicima (od 14 do 16
godina) ne smije se pla}ati za obavijesti niti se smije pla}ati njihovim
roditeljima ili skrbnicima, osim ako to nije u interesu djeteta.

N O V I N A R S T V A 133
18. Novinar ne smije otkriti identitet djece upletene u slu~ajeve seksu-
alnog zlostavljanja, bez obzira jesu li svjedoci ili `rtve.
Eti~ki kodeksi

U novinskim izvje{tajima (i drugim prilozima) o slu~ajevima seksu-


alnog zlostavljanja djece sve formulacije moraju biti takve da:
a) dijete i maloljetnik ne mogu (ni izravno ni neizravno) biti identi-
ficirani
b) identificirana mo`e biti samo odrasla osoba.
19. Novinari moraju izbjegavati objavljivanje detalja i pejorativne kvali-
fikacije o rasi, boji ko`e, vjeri, spolu ili seksualnoj orijentaciji kao i o bilo
kojoj fizi~koj ili mentalnoj manjkavosti ili bolesti ukoliko to nije relevantno
za javni interes.
21. Novinar se ne smije baviti poslovima koji ugro`avaju njegovu
samostalnost prosu|ivanja i smanjuju objektivnost u objavljivanju istinitih
~injenica i naru{avaju njegov novinarski dignitet. Novinar ne smije objavljivati
informacije radi stjecanja osobne materijalne koristi (mito, korupcija i sli~no).
Novinar ne smije biti autor pla}enih reklamnih i drugih propagandnih
napisa.
22. Novinar i novinarska organizacija ~uvaju ugled, dostojanstvo i
integritet svoje profesije, sura|uju me|u sobom i njeguju kolegijalne i dru-
garske odnose kao i profesionalnu solidarnost.

Zavr{ne odredbe
Novinar koji radi u skladu s ovim kodeksom u`iva podr{ku svojeg ured-
ni{tva i svoje profesionalne novinarske i sindikalne organizacije. Statutom
Hrvatskoga novinarskog dru{tva odre|ene su sankcije za povredu Kodeksa.
Uredni~kim aktima utvr|uje se i odgovornost u svezi provo|enja
Kodeksa za novinare koji nisu ~lanovi Hrvatskoga novinarskog dru{tva, a
odnosi se to na autora i urednika svakoga objavljenog teksta, bez obzira na
to bio on ~lan uredni{tva, slobodni novinar ili vanjski suradnik.
Za za{titu i primjenu Kodeksa nadle`no je Novinarsko vije}e ~asti
Hrvatskoga novinarskog dru{tva.
Kodeks stupa na snagu danom usvajanja na 41. Skup{tini Hrvatskoga
novinarskoga dru{tva odr`anoj 23. studenog 2001. godine u Opatiji.

Predsjednik HND
Dragutin Lu~i}

134 E T I K A
Temeljem ~lanka 25. Statuta Hrvatskog novinarskog dru{tva 43.
izvanredna skup{tina Hrvatskoga novinarskog dru{tva, odr`ana

Eti~ki kodeksi
31. svibnja 2003. godine, donosi

Pravilnik
o radu Novinarskog vije}a ~asti
^lanak 1.
Novinarsko vije}e ~asti je tijelo kojem je temeljna zada}a ~uvanje dosto-
janstva, ~asti, etike i odgovornosti novinarske profesije.
^lanak 2.
Svoju zada}u Novinarsko vije}e ~asti ostvaruje pra}enjem i nadzorom
po{tivanja na~ela i odredbi Kodeksa ~asti hrvatskih novinara, Statuta HND i
drugih akata koji obvezuju ~lanove HND. Kodeks ~asti hrvatskih novinara
obvezuje sve novinare bez obzira na to jesu li ili nisu ~lanovi HND, pa su
prema tome du`ni po{tivati postupak i odluke Novinarskog vije}a ~asti.

^lanak 3.
Novinarsko vije}e ~asti uz predsjednika bira i njegova zamjenika.
Sjednice saziva i vodi predsjednik ili njegov zamjenik.
Raspravljati se mo`e ako je nazo~na ve}ina ~lanova Vije}a, a odluke se
donose ve}inom svih ~lanova.
Manjina ima pravo na izdvojeno mi{ljenje, koje je obvezno sastavni dio
odluke.

^lanak 4.
Novinarsko vije}e ~asti o svojim stajali{tima i odlukama obvezno obav-
je{tava ~lanstvo putem glasila Novinar.
O svojim stajali{tima i odlukama mo`e obavje{tavati i javnost.

^lanak 5.
Postupak pred Vije}em ~asti, bez obzira na to tko ga je pokrenuo, vodi
se tako da se utvrde sve ~injenice i na temelju njih ocijeni i odlu~i o kr{enju
Kodeksa ~asti ili Statuta HND.
Kad se vodi postupak povrede Kodeksa ili Statuta HND koju je u~inio
novinar, mora mu se omogu}iti obrana.

^lanak 6.
Ako se pred Vije}em ~asti pokrene i vodi postupak izme|u dviju strana,
Vije}e }e prije svega poku{ati rije{iti spor tako da se postigne sporazum
me|u stranama. Ako sporazumno rje{enje nije mogu}e, Vije}e ~asti donijet
}e svoj sud.

N O V I N A R S T V A 135
^lanak 7.
Ako se u postupku pred Vije}em utvrdi da je novinar povrijedio Kodeks
Eti~ki kodeksi

ili Statut, Vije}e mo`e izre}i :


a) u bla`em slu~aju opomenu novinaru i upozoriti ga na obveze
b) u te`em slu~aju, kad se kompromitira dostojanstvo profesije, opo-
menu koja se objavljuje u glasilu Novinar, a prema ocjeni te`ine povrede i u
javnim glasilima.

^lanak 8.
Kad je novinar te{ko povrijedio odredbe Kodeksa ~asti hrvatskih novi-
nara ili Statuta HND i te{ko kompromitirao dostojanstvo profesije, Novi-
narsko vije}e ~asti mo`e donijeti odluku o isklju~enju (brisanju) novinara iz
~lanstva HND.
Isklju~eni ~lan mo`e nakon pet godina zatra`iti ponovno primanje u
HND.
Ako je Kodeks te{ko povrijedio novinar koji nije ~lan HND, Vije}e ~asti
}e svoju ocjenu objaviti u javnim glasilima.

^lanak 9.
Ako Vije}e uo~i opetovane pojave kojima se kr{e norme i na~ela Kodek-
sa ~asti hrvatskih novinara, du`no je povesti raspravu o njima, te o svojim
stajali{tima i ocjenama obavijestiti ~lanstvo i {iru javnost.
Vije}e je du`no takvu raspravu povesti i na prijedlog (zahtjev)
pojedinog ~lana Novinarskog vije}a ~asti, Izvr{nog i Sredi{njeg odbora
HND, te Nadzornog odbora HND.

^lanak 10.
O svom radu i postupku pred Novinarskim vije}em ~asti Vije}e donosi
Poslovnik koji potvr|uje Sredi{nji odbor HND.

Predsjednik HND
Dragutin Lu~i}

Indija -- Savet za {tampu

Pravila pona{anja novinara


Na~ela i etika
Osnovni cilj novinarstva je da narodu prenosi vesti, mi{ljenja,
komentare i informacije o pitanjima od javnog zna~aja, na pravi~an, ta~an,
nepristrasan, trezven i pristojan na~in. Zato se od {tampe o~ekuje da postu-
pa u skladu sa odre|enim op{tepriznatim normama profesionalizma. Pravi-
la navedena u nastavku teksta i druge posebne smernice navedene u prilogu,

136 E T I K A
kada se primene s du`nom promi{ljeno{}u i prilagode razli~itim okolnosti-
ma svakog slu~aja, pomo}i }e novinaru da sam odredi svoje postupke.

Eti~ki kodeksi
Ta~nost i pravi~nost
1) Novinari }e izbegavati objavljivanje neta~nog, neosnovanog, nedoli~-
nog, obmanju}eg ili iskrivljenog materijala. Izve{taji treba da obuhvate sve
strane klju~nog pitanja ili teme. Nepotvr|ene glasine i naga|anja ne smeju
se iznositi kao ~injenice.

Provera pre objavljivanja


2) Kada dobije izve{taj od javnog interesa koji sadr`i optu`be ili komen-
tare na ra~un nekog gra|anina, urednik treba s du`nom pa`njom da proveri
njihovu ta~nost, tako {to }e konsultovati ne samo druge autenti~ne izvore
ve} i osobe ili organizacije koje `ele da iznesu svoju verziju, komentare ili
reakciju, i da objavi njihovo gledi{te sa eventualnim neophodnim ispravka-
ma. Kada odgovor izostane, izve{taju treba da se doda napomena u kojoj se
to jasno ka`e.
Oprez sa uvredljivim napisima
3) Mediji ne treba da objavljuju ni{ta {to sadr`i otvorenu uvredu ili
klevetanje bilo kog pojedinca ili organizacije, osim kad i nakon pa`ljive pro-
vere imaju dovoljan razlog da veruju da je taj materijal istinit i da je njegovo
objavljivanje u op{tem interesu.
4) Istina nije opravdanje za objavljivanje pogrdnog, skarednog i
uvredljivog materijala protiv privatnih lica, ako to nije u javnom interesu.
5) O mrtvoj osobi ne treba objavljivati li~na zapa`anja koja bi mogla da se
shvate ili do`ive kao pogrdna, osim u retkim slu~ajevima kad je re~ o javnom
interesu, jer mrtva osoba ne mo`e da odgovori na te stavove ili da ih ospori.
6) [tampa se ne}e pozivati ni na ~ije nedoli~no pona{anje u pro{losti da
bi ga napadala povodom sada{njih postupaka. Ako je takvo pozivanje u in-
teresu javnog dobra, novinar }e se prethodno posavetovati sa nadle`nima o
pravnim posledicama takvih napada.
7) [tampa ima du`nost, slobodu i pravo da slu`i javnom interesu tako
{to }e skretati pa`nju ~italaca na osobe sumnjive pro{losti i sumnjivog ka-
raktera, ali odgovoran novinar treba da poka`e neophodnu odmerenost i
opreznost kad se odva`i da iznese sopstveno mi{ljenje ili zaklju~ak progla-
{avaju}i nekoga ”prevarantom“, ”ubicom“, itd. Osnovno je pravilo da
sva~ija krivica mora da se utvrdi na osnovu prikupljenih ~injeni~nih dokaza,
a ne na osnovu ocena da optu`eni ima r|av karakter. U svojoj revnosti da
otkrije ~injenice, {tampa ne sme da prekora~i granice obzira i pravi~nog
komentara.
8) Kada sporni tekstovi nedvosmisleno {tete ugledu osobe koja ula`e
`albu, na novinaru je da doka`e da su oni istiniti ili da predstavljaju komen-
tar sa~injen u dobroj nameri i u interesu javnosti.

N O V I N A R S T V A 137
Granice prava {tampe da komentari{e postupke
i pona{anje javnih slu`benika
Eti~ki kodeksi

9) Lokalne vlasti i druga tela i ustanove izvr{ne vlasti nemaju pravo da


tra`e od{tetu za tekstove u kojima se kritikuju postupci i pona{anje u slu`bi,
osim ukoliko se zvani~no ne utvrdi da objavljena informacija predstavlja
grubo ogre{enje o istinu. Izuzeci od ovog pravila jesu pravosu|e, koje je
za{ti}eno pravom na kaznu za nepo{tovanje suda, parlament i zakonodavni
organi, koji su za{ti}eni ~lanom 105 odnosno 194 indijskog ustava.
10) Objavljivanje vesti ili komentara/informacija o javnim slu`benicima
koji sprovode istragu ne treba da bude takvo da poma`e ~injenje krivi~nih
dela ili da onemogu}ava spre~avanje i otkrivanje dela ili gonjenje po~inilaca.
Istra`na agencija, sa svoje strane, obavezna je da takve informacije ne otkri-
va i da se ne bavi dezinformisanjem.
11) Zakon o dr`avnoj tajni iz 1923. ili bilo koji sli~an pravni akt ili
odredba koji imaju snagu zakona jednako obavezuju {tampu ili medije, iako
ne postoji zakon koji dr`avi ili njenim slu`benicima daje pravo da zabrane
ili unapred ograni~e rad {tampe/medija.
12) Duhovite crte`e i karikature treba smatrati posebnom vrstom prilo-
ga i treba ih tretirati s manje strogosti.
Pravo na privatnost
13) [tampa ne}e naru{avati privatnost pojedinca, osim u slu~aju pre~eg
i stvarnog javnog interesa, koji nema ni~eg zajedni~kog s preteranom ili bo-
lesnom radoznalo{}u. Me|utim, kada neka tema postane javna, pravo na
privatnost vi{e ne postoji i ona postaje legitiman predmet komentarisanja
{tampe i medija. Obja{njenje: pojam privatnosti obuhvata dom, porodicu,
veru, zdravlje, seksualni `ivot, li~ni `ivot i privatne poslove pojedinca, osim
u slu~aju kada ne{to od toga ugro`ava javnost ili javni interes.
14) Upozorenje protiv otkrivanja identiteta: u izve{tajima o zlo~inima
silovanja, otmice ili kidnapovanja `ena, seksualnog nasrtaja na decu ili
zlo~inima koji mogu imati posledica po ~ast, li~nost ili privatnost `ena, ne}e
se objavljivati imena i fotografije `rtava, kao ni druge pojedinosti koje bi
mogle da otkriju njihov identitet.
15) Ne}e se otkrivati identitet maloletnika i male dece koja su plod
seksualne zloupotrebe, ”prisilnog braka“ ili nezakonitog seksualnog
odnosa, a njihove fotografije se ne}e objavljivati.
Snimanje intervjua i telefonskih razgovora
16) Novinari ne smeju da snimaju razgovor bez znanja ili saglasnosti
sagovornika, osim kada je to neophodno da bi se za{titio novinar na
zakonitom zadatku, ili iz drugih uverljivih i valjanih razloga.
17) Novinar ne}e objaviti uvredljive izraze koje koristi njegov sagovornik.
18) Fotografisanje osoba u trenucima li~nog bola smatra se naru{avan-
jem privatnosti i trega ga izbegavati. Me|utim, fotografije `rtava nesre}a ili
prirodnih nepogoda mogu da slu`e {irem javnom interesu.

138 E T I K A
Naga|anje, komentar i ~injenica
19) Novine ne smeju da prenose pretpostavke, naga|anja ili komentare

Eti~ki kodeksi
kao ~injeni~ne iskaze. Uvek treba jasno nazna~iti o kakvoj je vrsti iskaza re~.
20) Mediji treba da izbegavaju sugerisanje krivice na osnovu ro|a~kih ili
prijateljskih veza. Ne treba da navode ime ili otkrivaju identitet porodice, ro|a-
ka ili prijatelja osobe koja je optu`ena ili osu|ena za zlo~in, jer su te osobe pot-
puno nedu`ne i njihovo pominjanje nije bitno za predmet o kojem se izve{tava.
21) Poistove}ivanje s jednom od strana ili zagovaranje jedne od strana u
nekoj raspravi/sporu protivno je pravilima novinarstva.
Ispravke
22) Kada se otkrije ili potvrdi ~injeni~na gre{ka ili previd, mediji moraju
pravovremeno i na vidnom mestu da objave ispravku, uz izvinjenje ili izraze
`aljenja u slu~aju ozbiljne oma{ke.
Pravo na odgovor
23) Novine treba pravovremeno i na vidnom mestu, u potpunosti ili s
neophodnim skra}enjima i o svom tro{ku da objave demanti/odgo-
vor/obja{njenje ili repliku koje, u formi pisma ili bele{ke, po{alje uredniku
osoba koja se ose}a pogo|enom ili o{te}enom objavljivanjem spornog teks-
ta. Ako urednik sumnja u istinitost ili ~injeni~nu ta~nost demantija/odgovo-
ra/obja{njenja ili replike, slobodan je da na kraju doda, na posebnom mestu,
kratak uredni~ki komentar u kome izra`ava sumnju, ali samo ako je ta sum-
nja zasnovana na nespornom dokumentarnom materijalu ili drugim dokaz-
ima kojima on raspola`e. Tim pravom urednik treba da se koristi samo u
slu~aju potrebe, s potrebnom diskrecijom i odmereno{}u.
24) Me|utim, kada se odgovor/demanti ili replika objave u skladu s
diskrecionim pravom Saveta {tampe, dopu{teno je da se doda kratka ured-
ni~ka napomena o tome.
25) Pravo na repliku ne mo`e se zahtevati na konferenciji za {tampu
zato {to je objavljivanje vesti s konferencije diskreciono pravo urednika.
26) Sloboda {tampe podrazumeva pravo ~itaoca da iz raznih uglova
sagleda temu koja ima javni zna~aj. Urednik stoga ne}e odbiti da objavi
odgovor ili repliku samo zato {to je, po njegovom mi{ljenju, objavljena pri~a
istinita. To treba da prepusti sudu ~italaca. Uredniku ne prili~i da iskazuje
prezir prema ~itaocu.
Pisma uredniku
27) Urednik koji odlu~i da otvori rubriku za pisma ~italaca o spornim
temama nije obavezan da objavi sva dobijena pisma. Ima pravo da izabere i
objavi samo neka od njih, bilo u celosti ili sa`eta. Me|utim, koriste}i se tom
slobodom, on treba da nastoji da izabrana pisma ne budu jednostrana, ve}
da uravnote`eno daju pregled suprotstavljenih mi{ljenja.
28) Ako dve strane u sporu po{alju repliku na repliku, urednik ima pra-
vo da odlu~i u kom trenutku }e prekinuti niz replika.

N O V I N A R S T V A 139
Izbegavanje nepristojnosti i vulgarnosti
29) Novine/novinari ne}e objavljivati ni{ta {to je bestidno, vulgarno ili
Eti~ki kodeksi

{to vre|a javni ukus.


30) Novine ne}e objavljivati oglase koji su vulgarni ili koji prikazivan-
jem `ene bez ode}e ili u nepristojnoj pozi izazivaju po`udu mu{karaca, kao
da je ta `ena roba.
31) O pristojnosti slike treba suditi na osnovu tri merila; naime:
i) da li je vulgarna ili nedoli~na;
ii) da li je posredi puka pornografija, i
iii) da li je cilj njenog objavljivanja isklju~ivo ostvarivanje nov~ane
dobiti podsticanjem seksualnih ose}anja adolescenata ili onih me|u koji-
ma cirkuli{e. Drugim re~ima, da li predstavlja ru`nu komercijalnu
eksploataciju.
Drugo {to treba imati na umu ti~e se bitnosti slike za sadr`aj novina.
Postavlja se pitanje da li njeno objavljivanje slu`i nekoj va`noj dru{tvenoj ili
javnoj svrsi povezanoj sa umetno{}u, slikarstvom, medicinskim istra`ivan-
jem ili seksualnom reformom.

Ne sme se veli~ati nasilje


32) Novine/novinari }e izbegavati prikazivanje nasilnih postupaka, oru-
`anih plja~ki i teroristi~kih ~inova na na~in koji u o~ima javnosti veli~a po-
stupke, izjave ili smrt po~inilaca.

Treba izbegavati veli~anje/podsticanje dru{tvenih zala


33) Novine ne}e dopustiti da njihovi stupci budu zloupotrebljeni za
sadr`aje kojima se podsti~u ili veli~aju dru{tvena zla poput Sati Prathe
(obi~aja spaljivanja `ene zajedno sa mrtvim mu`em – prim. ur.) ili
raskala{nih proslava.

Izve{tavanje o etni~kim i verskim razmiricama/sukobima


34) Vesti, mi{ljenja ili komentari o etni~kim ili verskim razmiricama/su-
kobima ne}e biti objavljeni pre nego {to se temeljno provere ~injenice, a
bi}e prikazani sa du`nim oprezom i uzdr`ano{}u, na na~in koji podsti~e
harmoniju, prijateljstvo i mir u zajednici. Treba izbegavati senzacionalisti~-
ke, provokativne i uznemiruju}e naslove. O vandalisti~kim postupcima ili
nasilju izve{tava}e se na na~in koji ne}e okrnjiti poverenje naroda u zakon i
mehanizme odr`avanja reda u dr`avi. Treba izbegavati objavljivanje nepro-
verenih podataka o broju `rtava etni~kih nemira ili stil pisanja o incidentu
koji bi mogao da raspiri strasti sukobljenih strana, da istakne u prvi plan
napetost izme|u etni~kih ili verskih grupa, ili zao{tri sukob.

140 E T I K A
Naslovi ne treba da budu senzacionalisti~ki/provokativni i moraju da
budu uskla|eni sa sadr`ajem na koji se odnose

Eti~ki kodeksi
35) Po pravilu, a posebno u kontekstu spora ili sukoba me|u zajednicama:
a) treba izbegavati senzacionalisti~ke i provokativne naslove;
b) naslovi moraju da odra`avaju i opravdaju sadr`aj na koji se odnose;
c) ako je u naslovu citat, mora se navesti izvor ili se tekst mora staviti
izme|u znakova navoda.

Pominjanje kaste, vere ili zajednice


36) Mediji treba da izbegavaju pominjanje kastinske ili klasne pripad-
nosti osobe, naro~ito u kontekstu u kome ona sugeri{e ili podrazumeva
pona{anje ili obi~aje koji su pogrdni za tu kastu.
37) Novinama se preporu~uje da ne upotrebljavaju izraze ”nedodirljivi“
ili ”Harid`an“, protiv kojih su se neki bunili.
38) Kada se opisuje optu`eno lice ili `rtva, ne}e se pominjati njihova
kastinska ili etni~ka pripadnost kada to nije u vezi s prekr{ajem ili zlo~inom
i ne igra ulogu u identifikaciji optu`enog ili okrivljenog lica.
39) Novine ne}e objavljivati knji`evne tekstove koji neobjektivno pri-
kazuju verske li~nosti i predstavljaju ih u nepovoljnom svetlu, ogre{uju}i se
o norme knji`evnog ukusa, i vre|aju verska ose}anja velikog dela stanovni-
{tva koje visoko ceni te li~nosti i pripisuje im vrline i uzvi{enost.
40) Komercijalna eksploatacija imena proroka, vidovnjaka ili bo`ansta-
va kosi se s novinarskom etikom i dobrim ukusom.
Izve{tavanje o prirodnim nepogodama
41) ^injenice i podaci o {irenju epidemija ili prirodnim nepogodama
bi}e temeljno provereni na merodavnom mestu i tek potom objavljeni s
du`nom odmereno{}u, bez senzacionalizma, preterivanja i naga|anja.
Najvi{i nacionalni interes
42) U okviru samoregulacije, mediji }e pokazivati potrebnu uzdr`anost
i oprez kada objavljuju bilo koju vest, komentar ili podatak koji bi mogli da
ugroze, dovedu u opasnost ili o{tete najvi{i nacionalni interes dr`ave i
dru{tva, ili pravo na slobodu govora i izra`avanja, koje u tim prilikama
mo`e biti ograni~eno na osnovu stava 2 ~lana 19 Ustava Indije.
43) Objavljivanje pogre{ne/neta~ne mape vrlo je ozbiljna povreda, bez
obzira na razlog, jer nepovoljno uti~e na teritorijalni integritet; ako se to
dogodi, mora se pravovremeno i na istaknutom mestu objaviti ispravka, uz
izvinjenje.
Novine mogu da raskrinkaju zloupotrebu diplomatskog imuniteta
44) Mediji }e ~initi sve {to je u njihovoj mo}i da izgrade mostove sarad-
nje, prijateljske odnose i bolje razumevanje izme|u Indije i drugih dr`ava.
Istovremeno, du`nost je novina da uka`u na zloupotrebe ili neprimerenu
korist od diplomatskog imuniteta.

N O V I N A R S T V A 141
Pravila i parametri istra`iva~kog novinarstva
45) Istra`iva~ko izve{tavanje po~iva na tri osnovna pravila:
Eti~ki kodeksi

a) izve{ta~ mora da objavi rezultat sopstvenog rada, a ne tu|eg;


b) tema treba da ima javni zna~aj da bi se o njoj pisalo;
c) postoji poku{aj da se sakrije istina od javnosti.
i) Prvo sledi kao nu`na posledica toga da novinar istra`iva~ treba, po
pravilu, da zasnuje pri~u na ~injenicama koje je sam istra`io, otkrio i pro-
verio, a ne na glasinama ili posrednom svedo~anstvu koje je dobio od tre}e
strane i koje nije sam proverio sa neposrednim, verodostojnim izvorima.
ii) Kada postoji sukob izme|u ~inilaca koji zahtevaju otvorenost i
onih koji zahtevaju tajnost, novinar istra`iva~ }e u svom izve{taju da
uspostavi i odr`ava odgovaraju}u ravnote`u izme|u otvorenosti i
tajnosti, stavljaju}i javnu dobrobit na prvo mesto.
iii) Novinar istra`iva~ odupre}e se isku{enju brze dobiti ostvarene
na osnovu neobra|enih, nepotpunih i sumnjivih ~injenica koje on sam
nije do kraja proverio sa verodostojnim izvorima.
iv) Treba dosledno izbegavati izmi{ljotine, otkri}a ili pretpostavke o
nepostoje}im ljudima ili doga|ajima. ^injenice, ~injenice i samo
~injenice su klju~ne, a one moraju biti proveravane i iznova proveravane
kad god je to mogu}e, sve dok tekst ne ode u {tampu.
v) Novine moraju da usvoje stroge standarde pravi~nosti i ta~nosti
podataka. Nalazi moraju da budu predstavljeni nepristrasno, bez
preterivanja ili iskrivljavanja, tako da, u slu~aju potrebe, mogu da se
odr`e i na sudu.
vi) Izve{ta~ ne sme da pristupi temi koju istra`uje preuzimaju}i na
sebe ulogu tu`ioca ili savetnika optu`be. Njegov pristup treba da bude
pravi~an, zasnovan na ~injenicama i uravnote`en. Sve ~injenice, i one za i
one protiv, treba da budu pa`ljivo proverene, jasno iskazane, bez jednos-
tranog zaklju~ivanja i pristrasnih komenatara. Ton, smisao i jezik izve-
{taja treba da budu promi{ljeni, pristojni i dostojanstveni, a ne neoprav-
dano uvredljivi, jetki, podsme{ljivi ili preterano kriti~ki, naro~ito kada se
komentar odnosi na tvrdnje nekoga ~iji se postupak ili navodni prestup
istra`uje. Izve{ta~ ne bi trebalo da vodi proces i da, preuzimaju}i na sebe
ulogu suda, izri~e presudu o krivici osobe ~ije navodne prestupe istra`uje.
vii) U svim delatnostima, uklju~uju}i i istra`ivanje, pisanje i objavlji-
vanje izve{taja novinar/novine bi trebalo da se rukovode osnovnim
pravilom krivi~nog prava da je osoba nevina sve dok se njena krivica
nesumnjivo ne doka`e na osnovu nezavisnog, pouzdanog svedo~anstva.
viii) Privatni `ivot svake osobe, ~ak i javne li~nosti, pripada toj osobi.
Obelodanjivanje ili naru{avanje privatnosti ili privatnog `ivota neke oso-
be dopu{teno je samo ako postoji nesumnjiv dokaz da je ona zloupotre-
bila javni polo`aj ili ovla{}enja i time nanela {tetu javnom interesu.
ix) Iako se zakonske odredbe o krivi~nom postupku ne odnose na
istra`iva~ki rad novinara, na~ela na kojima po~ivaju mogu da budu
vodi~ za pravi~no i eti~no izve{tavanje, i ~istu savest.

142 E T I K A
Poverljive informacije
46) Ako se informacija dobije iz poverljivog izvora, ta poverljivost se

Eti~ki kodeksi
mora po{tovati. Savet za {tampu ne mo`e da primora novinara da otkrije
takav izvor; me|utim, ne}e se smatrati prekr{ajem novinarske etike ako
novinar dobrovoljno otkrije izvor Savetu po{to proceni da je to neophodno
da bi sa sebe skinuo optu`be. Pravilo da novine ne objavljuju poverljivu
informaciju ne va`i u slede}im slu~ajevima:
a) kad se naknadno dobije saglasnost izvora;
b) kad urednik u napomeni objasni da se poverljiva informacija
objavljuje u interesu javnosti.
Komentarisanje sudskih postupaka
47) Osim kada sud zaseda in camera ili izri~ito nalo`i suprotno, novinari
mogu da prisustvuju su|enju i da izve{tavaju pravi~no, ta~no i razumno.
Ne}e objaviti ni{ta {to:
– posredno ili neposredno mo`e ozbiljno da omete postupak, onemo-
gu}i ga ili uti~e na njegov ishod;
– u su{tini predstavlja teku}i komentar, raspravu ili nalaze samih novi-
na, naga|anja, razmi{ljanja ili komentare o pitanjima sub judice, koji bi
mogli da budu shva}eni kao prisvajanje nadle`nosti suda;
– govori o karakteru osobe kojoj se sudi za zlo~in.
Novine ne}e objavljivati niti komentarisati dokaze koji su prikupljeni
tokom istra`iva~kog rada novinara nakon {to je osumnji~ena osoba uhap-
{ena i osu|ena, to jest kada je sud preuzeo nadle`nost, i ne}e otkrivati, ko-
mentarisati ni vrednovati navodno priznanje optu`enog.
48) Iako u javnom interesu mogu da se bave umerenom kritikom sud-
skih postupaka ili presude, novine ne smeju da klevetaju sudiju ili da ga
optu`uju za nedoli~ne motive ili pristrasnost. One ne smeju da iznose skan-
dale u vezi sa sudom ili sudstvom uop{te ili li~no mi{ljenje o sposobnosti ili
integritetu sudija.
49) Mediji }e pa`ljivo izbegavati nepravi~nu i nepotrebnu kritiku kojom
se insinuira da se sudija rukovodi neprikladnim interesima u svom poslu,
iako takva kritika u strogom smislu ne potpada pod nepo{tovanje suda.

[tampani mediji treba da izbegavaju otvoreni komercijalizam


50) Iako imaju pravo da obezbe|uju i ja~aju svoj finansijski polo`aj svim
zakonitim sredstvima, novine se ne}e upu{tati u otvoreni komercijalizam ili
nedoli~no nadmetanje sa konkurencijom na na~in koji se kosi s profesional-
nim standardima i dobrim ukusom.
51) Iniciranje i sprovo|enje bezobzirne konkurencije me|u {tampanim
medijima (ratom cenama), pra}eno uzajamnim omalova`avanjem, ostavlja
utisak nepo{tenog nadmetanja, {to se kosi s novinarskom etikom. Kada takvo
postupanje postaje nemoralno, zavisi od okolnosti svakog konkretnog slu~aja.

N O V I N A R S T V A 143
Plagijat
52) Kori{}enje ili objavljivanje tu|ih tekstova ili ideja kao sopstvenih,
Eti~ki kodeksi

bez navo|enja izvora, predstavlja kr{enje novinarske etike.


Preuzimanje vesti
53) Praksa da se preuzimaju vesti iz drugih novina i objavljuju kao sop-
stvene nesaglasna je s visokim standardima novinarstva. Da ne bi do{lo do
kr{enja etike, novine treba da navedu odakle su preuzele neki izve{taj. Status
tematskih tekstova razli~it je od statusa vesti: tematski tekstovi ne smeju se
preuzimati bez dopu{tenja i imenovanja autora.
54) [tampa ni u kom obliku ne}e objavljivati uvredljive delove ili
odlomke iz zabranjene knjige.

Nenaru~eni materijal se ne vra}a


55) Novine nisu du`ne da vrate nenaru~en tekst koji im je poslat za
objavljivanje. Me|utim, kada je uz tekst prilo`ena koverta s markama i
adresom po{iljaoca, novine treba da se potrude da ga vrate.
Oglasi
56) Komercijalni oglasi su informacije u istoj meri kao i dru{tvene, eko-
nomske ili politi~ke informacije. [tavi{e, oglasi formiraju stavove i na~in
`ivota bar koliko i druge informacije i komentari. Novinarska etika zahteva
da se oglasi jasno odvoje od redakcijskog sadr`aja.
57) Novine ne}e objavljivati nikakav zlonameran material ili sadr`aj koji
bi mogao da povredi verska ose}anja bilo koje zajednice ili dela dru{tva.
58) Ne treba objavljivati oglase koji kr{e odredbe Zakona o lekovima i ~u-
dotvornim lekovitim sredstvima (Nedopustivo ogla{avanje), iz 1954. godine.
59) Novine ne}e objaviti oglas nezakonitog ili protivzakonitog sadr`aja,
ili bilo {ta {to se kosi s dobrim ukusom, novinarskom etikom ili ~a{}u.
60) Kada objavljuju oglase, novine }e nazna~iti sumu koju su dobile od
ogla{ava~a. To }e u~initi zato {to za oglase treba da bude pla}en uobi~ajen iz-
nos i {to bi pla}anje ve}e cene od uobi~ajene zna~ilo subvencionisanje novine.
61) Objavljivanje la`nog oglasa koji ogla{iva~ nije ni platio ni odobrio
predstavlja kr{enje novinarske etike.
62) Nameran propust da se objavi oglas u svim primercima novina kosi se
sa standardima novinarske etike i predstavlja grubo kr{enje pravila profesije.
63) Izme|u oglasnog odeljenja i redakcije ne sme da bude propusta ili
nesuglasica u pogledu odlu~ivanja o podobnosti primljenog oglasa.
64) Urednici treba da insistiraju na svom pravu da imaju poslednju re~ u
prihvatanju ili odbijanju oglasa, naro~ito onih koji su na granici pristojnosti
i skarednosti ili su tu granicu pre{li.
65) Urednik snosi odgovornost za sve {to se objavljuje u novinama,
uklju~uju}i i oglase. Ako odbije tu odgovornost, to mora da se izri~ito i
unapred naglasi.
Prevela Slavica Mileti}

144 E T I K A
Izrael – Ve}e {tampe

Eti~ki kodeksi
Eti~ka pravila novinarske profesije *
Definicije
1. Re~ ”novine“ podrazumeva i elektronska izdanja, ~lanove redakcije,
vlasnike, izdava~e i odgovorne urednike. U ”novinare“ spadaju i urednici. ”Li-
ca“ su korporacije, korporativna ili nekorporativna udru`enja i javni organi.
Sloboda {tampe i profesionalna odgovornost
2. Novine i novinar verno }e slu`iti slobodi {tampe i pravu javnosti da
bude obave{tena tako {to }e pru`ati javnosti profesionalne usluge i ta~no,
pravi~no i odgovorno prenositi vesti i mi{ljenja.
Integritet i pravi~nost
3. A. Novine i novinar radi}e svoj posao po{teno, pravi~no i bez straha.
3. B. Kada novine ili novinar obe}aju izvoru da ne}e objaviti mi{ljenje ili
informaciju koju su od njega dobili, to obe}anje ne}e prekr{iti ~ak ni kad je
posredi javni interes.
Privr`enost istini
4. A. Novine ili novinar ne}e namerno ili iz nemara objaviti neistinu,
neta~nost, obmanljivu ili iskrivljenu informaciju.
4. B. Novine i novinar ne}e se ustezati da objave informaciju od javnog
interesa, bez obzira na mogu}e politi~ke, ekonomske ili druge pritiske, i bez
obzira na mogu}i bojkot ili pretnju bojkotom ogla{iva~a.
4. C. Izjava koja ne predstavlja direktan i ta~an navod ne~ijih re~i ili tek-
sta dokumenta ne}e nikome biti pripisana. Pismo uredniku mo`e da se
objavi u prera|enom obliku ako to njegov autor nije unapred zabranio i ako
izmene nisu takve da bitno uti~u na sadr`aj ili implikacije pisma.
Proveravanje podataka
5. A. Pre objavljivanja bilo kog teksta, novine i novinar }e proveriti nje-
govu ta~nost kod najpouzdanijeg izvora i sa obazrivo{}u koju iziskuju okol-
nosti datog slu~aja.
5. B. Od provere ta~nosti odre|enog podatka ne}e se odustati zbog
potrebe da se on {to pre objavi.
5. C. ^injenica da je neki podatak ve} bio objavljen novinara koji `eli da ga
upotrebi u svom tekstu ne osloba|a obaveze da proveri njegovu pouzdanost.
Objektivnost
6. A. Novine i novinar }e praviti razliku izme|u vesti i mi{ljenja.
6. B. Vest objavljena u okviru teksta u kome se iznosi mi{ljenje podle`e
eti~kim pravilima koja se odnose na vesti.
*Poslednje dopune Pravila profesionalne etike Ve}e {tampe autorizovalo je na plenarnoj sed-
nici 16. maja 1996.

N O V I N A R S T V A 145
6. C. Objavljene vesti moraju biti uravnote`ene i ne smeju navoditi na
pogre{an zaklju~ak.
Eti~ki kodeksi

6. D. Naslov ne}e stvarati pogre{nu predstavu o sadr`aju teksta.


6. E. Novine i novinar }e praviti razliku izme|u reklamnog i redakcijskog
materijala tako da nijedan oglas ne}e biti objavljen kao redakcijski materijal.

Ispravka, izvinjenje, odgovor


7. Gre{ke, propusti ili nepreciznosti u objavljivanju podataka moraju se
ispraviti brzo, a ispravkama treba dati prostor srazmeran onome koji je
dobio prvobitni tekst.

Privatnost i ugled
8. Novine i novinar ne}e objaviti ni{ta {to se ti~e privatnosti ili ugleda
neke osobe bez njene saglasnosti, a {to bi moglo da joj nanese {tetu, osim
ukoliko to nije od javnog interesa, a i tada }e to biti u~injeno s merom.
Objavljivanju takve informacije po pravilu treba da prethodi razgovor sa
osobom o kojoj je re~, a treba ta~no preneti i njenu reakciju.
@rtve
9. A. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji
otkrivaju identitet osobe koja je poginula, te{ko ranjena ili povre|ena u
ratu, saobra}ajnoj ili nekoj drugoj nesre}i pre nego {to ovla{}eno lice o tome
obavesti porodicu, osim u vanrednim okolnostima, kada interes javnosti
nala`e da informacija bude objavljena bez odlaganja.
9. B. Kada odlu~uju o objavljivanju imena, fotografije i drugih podataka
koji mogu da otkriju identitet osobe poginule ili te{ko ranjene ili povre|ene
u ratu, saobra}ajnoj ili nekoj drugoj nesre}i, novine i novinar }e voditi
ra~una o zahtevu porodice `rtve da se ti podaci ne objave, i pa`ljivo }e
odmeriti taj zahtev naspram javnog interesa pre nego {to donesu kona~nu
odluku. Takve vesti moraju imati prikladnu formu, obim i ton.
9. C. Kada odlu~uju o objavljivanju imena, fotografije ili drugih podata-
ka koji otkrivaju identitet `rtve zlo~ina, novine i novinar }e voditi ra~una o
zahtevu `rtve da se ti podaci ne objave i odmeri}e taj zahtev naspram javnog
interesa pre nego {to odlu~e da ih objave. Takve vesti moraju imati priklad-
nu formu, obim i ton.
9. D. Novine i novinar }e objaviti podatak o zdravstvenom stanju
povre|ene osobe, `rtve zlo~ina ili seksualnog nasilja samo ako su konsulto-
vali merodavan medicinski izvor.
Maloletnici
10. A. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke
koji otkrivaju identitet osobe mla|e od 14 godina u okolnostima koje bi
mogle da ugroze njen ugled, privatnost i dobrobit, osim uz saglasnost
roditelja ili staratelja, ili ukoliko je otkrivanje identiteta u interesu javnosti, a
i tada }e to u~initi s merom.

146 E T I K A
III Bolesne osobe i davaoci organa
11. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji

Eti~ki kodeksi
otkrivaju identitet du{evno bolesne osobe, zavisnika od droge ili alkohola,
davaoca i primaoca organa ili smrtno bolesne osobe bez njihove saglasnosti
ili saglasnosti njihovog najbli`eg ro|aka, u zavisnosti od okolnosti, osim
kada postoji javni interes da se ti podaci objave; u tom slu~aju, oni }e biti
objavljeni s merom.
Osumnji~ene, pritvorene, optu`ene i osu|ene osobe
12. A. U svojim izve{tajima novine i novinar }e po{tovati osnovno na~elo da
je osoba nevina dok se njena krivica ne doka`e na sudu.
12. B. Novine i novinar ne}e objaviti ime, fotografiju i druge podatke koji
otkrivaju identitet osobe osumnji~ene za krivi~no delo, pre nego {to se ona
izvede na sud, osim uz njenu saglasnost i ukoliko je posredi javni interes.
12. C. Ako su novine i novinar izvestili da je neka osoba osumnji~ena,
optu`ena ili osu|ena za krivi~no delo, a zatim su zvani~no obave{teni da je
osoba oslobo|ena sumnje, optu`be ili krivice, ili da je podnela `albu na sud-
sku presudu, toj vesti }e dati odgovaraju}i prostor.
Gra|anske parnice
13. Kada izve{tavaju o gra|anskim parnicama, novine i novinar }e
prikazati stanovi{ta svih strana. Ako je podnet odgovor na tu`bu, to }e
tako|e biti objavljeno. Ako odgovor na tu`bu nije podnet, braniocu }e biti
data prilika da iska`e svoj stav.
13. B. Kada se gra|anska tu`ba odbaci ili povu~e, toj vesti bi}e dato pribli`-
no onoliko prostora u novinama koliko ga je dobila vest o pokretanju postupka.
13. C. Novine ina~e ne}e pisati o tu`bi koja je odba~ena ili povu~ena
osim kada je bitno da se objavi sama ta ~injenica.
13. D. Novine i novinar mogu da objave pitanja iz sudskog zapisnika u
gra|anskoj parnici, ili bilo kakve pojedinosti iz njega, samo u neposrednoj
vezi sa odgovorima na ta pitanja.
Diskriminacija i rasizam
14. Novine i novinar ne}e objaviti ni{ta {to podsti~e na rasizam ili pro-
tivzakonitu diskriminaciju po rasi, poreklu, boji ko`e, etni~koj pripadnosti,
nacionalnosti, veri, polu, zanimanju, seksualnom opredeljenju, bolesti ili
fizi~kom ili mentalnom nedostatku, politi~kim ube|enjima ili pogledima i
dru{tvenom ili ekonomskom polo`aju. Novine i novinar ne}e pominjati te
podatke osim ako su oni bitni za temu teksta.

Sukob interesa
15. A. Novine i novinar ne}e davati povoda da se posumnja da postoji su-
kob interesa izme|u njihovih profesionalnih du`nosti i nekog drugog interesa.
15. B. Izdava~ i vlasnici novina jednom godi{nje objavljiva}e izve{taj o po-
slovanju i svojim ekonomskim interesima u okviru i izvan novinske delatnosti.
15. C. Kada novine imaju znatan ekonomski ili neki drugi interes u

N O V I N A R S T V A 147
novinskoj delatnosti ili izvan nje povezan s predmetom izve{tavanja, one }e
to objaviti uz dati tekst.
Eti~ki kodeksi

15. D. Imena izdava~a, vlasnika i urednika novina pojavi}e se u svakom


izdanju novina.
Zloupotreba
16. A. Novine i novinar ne}e zloupotrebiti svoj polo`aj, rad ili uticaj da
ne{to objave ili ne objave.
16. B. Novine i novinar ne}e zloupotrebiti informacije koje su pribavili
obavljaju}i svoj posao.
Dopunska zanimanja
17. Novinar ne}e obavljati zanimanje, posao, uslu`nu delatnost, delatnost
vezanu za odnose s javno{}u, advertajzing ili zastupanje reklamnih agencija
koji bi mogli da uzrokuju stvaran ili prividan sukob interesa, ili da obmanu
javnost.

Beneficije
18. Novinar ne}e tra`iti i ne}e prihvatati korist u vezi s predmetom svog
novinarskog rada, osim od redakcije u kojoj je zaposlen.
Nezavisnost
19. Novine i novinar ne}e primati uputstva za rad ni od koga spolja ~ije
ime nije poznato, a pogotovo ne od ogla{iva~a i vladinih, privrednih i poli-
ti~kih tela.

Nedoli~na sredstva
20. Novine i novinar ne}e pribavljati informacije nedoli~nim sredstvi-
ma, koja bi mogla da okaljaju ugled novinarske profesije, a u koja spadaju
nasilje, iznu|ivanje, pretnje, isku{avanje, nezakonito zadiranje u privatnost,
nezakonito prislu{kivanje ili bilo koji drugi na~in koji bi, u datim okolnosti-
ma, verovatno ozbiljno poljuljao poverenje javnosti u novinarstvo.

Navo|enje izvora
21. Novine ili novinar ne}e objavljivati tekstove drugih novina ili nov-
inara kao svoje. U svakom slu~aju, kad se navodi informacija koju su ve}
objavili drugi mediji ili novinska agencija, bi}e nazna~eno odakle je ona
preuzeta i ko ju je prvi objavio.
Novinarski imunitet
22. Novine i novinar ne}e objaviti poverljivu informaciju i ne}e otkriti
identitet poverljivog izvora, osim uz njegovu saglasnost.
Pravila pona{anja u redakciji
23. A. Novine }e se postarati da novinari koji rade za njih steknu odgo-
varaju}e obrazovanje u oblasti novinarske etike.

148 E T I K A
23. B. Izdava~i i vlasnici novina obezbedi}e uslove koji omogu}uju da se
novinarski rad u redakciji obavlja u skladu s eti~kim na~elima novinarske

Eti~ki kodeksi
profesije.
23. C. Novine i novinar imaju pravo da od Eti~ke komisije Ve}a {tampe
zatra`e mi{ljenje o bitnim eti~kim pitanjima novinarske profesije. Eti~ka
komisija }e delovati kao savetodavno telo.
Izdava~ i novinar
24. A. Nijedna vest ili ~lanak koji su pretrpeli znatne uredni~ke izmene
ne}e biti objavljeni bez odobrenja novinara koji ih potpisuju.
24. B. Urednik koji je odbio da objavi novinarski tekst ne}e spre~avati
novinara da taj tekst ponudi drugim novinama, na {ta ima pravo.
Zabrana rada i otkaz
25. A. Novinar koga je dr`ava optu`ila za krivi~no delo bi}e saslu{an
pred Eti~kim sudom Ve}a {tampe, koji }e utvrditi da li krivi~no delo za koje
je optu`en kalja ugled novinarske profesije. Ako Eti~ki sud utvrdi da to delo
kalja ugled novinarske profesije, ima pravo da zahteva od novina da tom
novinaru zabrane rad u obimu koji odre|uje Eti~ki sud, na osnovu ukupnih
okolnosti, do kona~ne sudske presude.
25. B. Ako je novinaru izre~ena pravosna`na presuda za krivi~no delo za
koje je Eti~ki sud utvrdio da kalja ugled novinarske profesije, Eti~ki sud ima
pravo da zahteva od novina da novinaru daju otkaz.
25. C. Kada razmatra prekid rada i otkaz na pomenuti na~in, Eti~ki sud
}e postupati u skladu s procedurom predvi`enom u Statutu Ve}a {tampe.

Prevela Slavica Mileti}

Japan – Udru`enje novinskih izdava~a i urednika


Novinarski kanon*
Potpuno svesni zna~ajne misije koju novine imaju na pragu 21. veka i
zala`u}i se za budu}nost obilja i mira, novine ~lanice Japanskog udru`enja
novinskih izdava~a i urednika sastavljaju ovaj novinarski kanon.
Pravo javnosti da bude obave{tena univerzalni je princip na kome
po~iva svako demokratsko dru{tvo. To pravo ne mo`e biti osigurano bez
postojanja medija, koji delaju u okviru garantovane slobode govora i
izra`avanja, u potpunosti posve}eni visokim moralnim standardima i u pot-
punosti nezavisni od svih nosilaca mo}i. Novine ~lanice Udru`enja odlu~ni
su da u tom smislu igraju ulogu predvodnika.
*Usvojen 21. juna 2000. godine.

N O V I N A R S T V A 149
U modernom dru{tvu, preplavljenom najrazli~itijim informacijama, od
javnosti se stalno zahteva da donosi ispravne i brze odluke o tome {ta je ta~no
Eti~ki kodeksi

i koje informacije da prihvati. Odgovornost je novina ~lanica Udru`enja da


odgovore takvim zahtevima i ispune svoju javnu i kulturnu misiju tako {to }e
izve{tavati ta~no i po{teno, i objavljivati odgovorne komentare.
Svi novinari koji rade na ure|ivanju, pravljenju, ogla{avanju i distribuira-
nju novina treba da podr`avaju slobodu govora i izra`avanja. Oni su tako|e
du`ni da se pona{aju ~asno i pristojno kako bi obezbedili da se ta odgovornost
ispunjava na pravi na~in, kao i da stalno grade poverenje ~italaca u novine.
Sloboda i odgovornost
Sloboda izra`avanja je osnovno ljudsko pravo, a novine imaju punu slobo-
du i da doga|aje prate i da ih komentari{u. No, u`ivaju}i tu slobodu, novine
~lanice Udru`enja moraju biti svesne i svoje ogromne odgovornosti i voditi
ra~una da ne ugroze javne interese.
Ta~nost i pravi~nost
Novine su prvi hroni~ari istorijskih doga|aja, a misija je izve{ta~a da stalno
traga za istinom. Izve{tavanje mora biti ta~no i po{teno i ne sme da bude
obojeno li~nim ube|enjima i predrasudama izve{ta~a. Uredni~ki komentari
treba da budu izraz iskrenih ube|enja autora i ne smeju biti vo|eni `eljom
za sticanjem popularnosti.
Nezavisnost i tolerancija
Novine ~lanice Udru`enja moraju ~uvati svoju nezavisnost u interesu prava
na po{ten komentar i slobodu govora. One ne smeju dopustiti me{anje spolj-
nih faktora mo}i i moraju stalno imati na umu da postoje ljudi i grupe koji
`ele da iskoriste {tampu za sopstvene ciljeve. S druge strane, novinari treba da
budu spremni da daju prostora i mi{ljenjima koja se razlikuju od njihovih,
pod uslovom da su ta mi{ljenja istinoljubiva, razumna i odgovorna.
Po{tovanje ljudskih prava
Novine ~lanice Udru`enja treba da bezuslovno uva`avaju dostojanstvo dru-
gih ljudskih bi}a, visoko cene li~nu ~ast pojedinca i ozbiljno uva`avaju nji-
hovo pravo na privatnost. Treba da priznaju gre{ke i da ih odmah isprave, a
kada su neki pojedinac ili grupa neopravdano prikazani u lo{em svetlu, tre-
ba i da preduzmu odgovaraju}e korake da takvu gre{ku isprave, uklju~uju}i
i davanje prilike za odgovor.
Pristojnost i umerenost
Dok ispunjavaju svoju javnu i kulturnu misiju, novine ~lanice Udru`enja
moraju biti dostupne svakom ~itaocu, bilo kada i bilo gde. One se moraju
pridr`avati pravila pristojnosti i u tekstovima i u oglasima koje objavljuju, i
u svakom trenutku biti umerene i razumne u prodaji.
Prevela Ana Seli}

150 E T I K A
Makedonija

Eti~ki kodeksi
Pravila pona{anja novinara*
Sloboda medija je nesporna.
Glavna du`nost novinara je da po{tuju istinu i pravo javnosti da bude
informisana, u skladu sa ~lanom 16 Ustava Republike Makedonije.
Zadatak novinara je da prenose informacije, ideje i mi{ljenja; imaju pravo
na komentar. Po{tuju}i eti~ke vrednosti i profesionalne standarde izno{enja
informacija, novinari }e biti po{teni, nepristrasni i izve{tava}e pravovremeno.
Novinari imaju pravo i du`nost da te`e spre~avanju cenzure i iskrivlja-
vanja vesti.
Imaju}i na umu svoju ulogu u razvijanju demokratije i gra|anskog
dru{tva, novinari }e braniti ljudska prava, dostojanstvo i slobodu, po{tova}e
pluralizam ideja i mi{ljenja, doprinosi}e ja~anju pravne dr`ave i u~estvova}e
u kontroli vlade i drugih subjekata u javnom `ivotu.
Na osnovu tih na~ela i eti~kih vrednosti:
1. Novinari imaju pravo na slobodan pristup svim izvorima informacija
od javnog interesa.
Novinari }e objavljivati ta~ne, proverene informacije i ne}e prikrivati
va`ne informacije niti krivotvoriti dokumenta.
Ta~nost informacije mora da bude proverena u najve}oj mogu}oj meri.
2. Ako je novinar spre~en da do|e do informacije, ima pravo da o tome
obavesti javnost.
3. Novinar }e nastojati da objavi ispravku, demanti ili odgovor kad se
poka`e da je data informacija neta~na.
4. Novinar }e navesti izvor informacije, ali ako izvor zahteva da ostane
anoniman, novinar }e da ga za{titi.
5. Novinar }e po{tovati pravni poredak i ne}e objaviti ni{ta {to je u
suprotnosti s javnim interesom.
6. Novinar ne sme da koristi sredstvo javnog informisanja u kojem radi
za objavljivanje ili prikrivanje informacije radi sopstvene dobiti.
Mito, korupcija i iznu|ivanje nespojivi su s novinarskom profesijom.
Nedopustivo je da reklama i drugi komercijalni razlozi uti~u na slobodu
informisanja.
Reklama mora da bude jasno razgrani~ena od novinskog teksta sa
ilustracijom.
7. Novinar }e po{tovati privatnost svake osobe, osim u slu~aju kad se to
kosi s javnim interesom.
Novinar je du`an da uva`i li~ni bol i tugu drugih osoba.
8. Kada informi{e o nesre}nom slu~aju, prirodnoj nepogodi, ratu, poro-
di~noj tragediji, bolesti i sudskom procesu, novinar ne sme da podlegne
senzacionalizmu.
*Ovaj kodeks usvojili su u Skoplju novinari Republike Makedonije, 14. novembra 2001. godine.

N O V I N A R S T V A 151
Na~ela pretpostavke nevinosti i izve{tavanja o svim stranama u
sudskom sporu, bez sugerisanja presude, primenjiva}e se u izve{tavanju o
Eti~ki kodeksi

sudskim procesima.
9. Novinar ne sme da intervjui{e ili fotografi{e decu mla|u od {esnaest
godina bez saglasnosti njihovih roditelja ili zakonskih staratelja, osim kad je
to u skladu s pravima deteta.
Isto se odnosi i na ljude s posebnim potrebama, koji nisu sposobni
racionalno da odlu~uju.
10. Novinari ne}e namerno proizvoditi ili prera|ivati informacije koje
ugro`avaju ljudska prava i slobode, ne}e koristiti govor mr`nje i ne}e
ohrabrivati diskriminaciju bilo koje vrste (zasnovanu na nacionalnosti, veri,
polu, dru{tvenoj klasi, jeziku, seksualnom opredeljenju, politi~kom
opredeljenju, itd.).
11. Novinar }e voditi ra~una o op{tedru{tvenim standardima
pristojnosti i po{tova}e etni~ke, kulturne i verske razlike u Republici
Makedoniji.
12. Plagijat je neprihvatljiv.
Svaki tekst objavljen izme|u navodnika mora se pripisati autoru ili izvoru.
13. Novinar mora da pravi razliku izme|u ~injenica i mi{ljenja, vesti i
komentara.
14. Izve{tavanje o politi~kim doga|ajima, naro~ito o izborima, mora da
bude nepristrasno, uravnote`eno i pravi~no.
Novinar zadr`ava profesionalnu distancu prema politi~kim pitanjima.
15. Novinar mora da neguje kulturu govora i moralne vrednosti.
Nepristojno opho|enje s javno{}u kosi se s normama novinarske profesije.
16. Novinar }e braniti ugled i dostojanstvo svoje profesije, zalaga}e se za
uzajamnu solidarnost i razlike u mi{ljenjima i ne}e zloupotrebiti sredstvo
informisanja u kojem radi za li~nu osvetu protiv drugih osoba, uklju~uju}i i
svoje kolege.
17. Novinar ima pravo da odbije zadatak koji mu je poveren ako se on
kosi s na~elima ovog kodeksa.

Zavr{ne odredbe
Novinari koji postupaju u skladu s ovim kodeksom u`ivaju podr{ku
svojih sredstava javnog informisanja i profesionalnih organizacija.
U skladu sa zakonima Republike Makedonije, novinari }e prihvatati
samo sud svojih kolega o profesionalnim pitanjima i ne}e podlegati
politi~kim i drugim uticajima.
Ve}e ~asti odgovorno je za po{tovanje ovog kodeksa.

Prevela Slavica Mileti}

152 E T I K A
Norve{ka

Eti~ki kodeksi
Eti~ki kodeks {tampe, televizije i radija*
Od svakog urednika i ~lana redakcije tra`i se da bude upoznat sa ovim eti~-
kim standardima novinarstva, i da svoje pona{anje zasniva na ovom kodeksu.
1. Uloga medija u dru{tvu
1.1. Sloboda govora, sloboda informisanja i sloboda {tampe osnovni su
elementi demokratije. Slobodna, nezavisna {tampa jedna je od najva`nijih
institucija u demokratskom dru{tvu.
1.2. Kao dru{tvena institucija, mediji imaju va`an zadatak da prenose
informacije, rasprave i kriti~ke komentare o dru{tvu. Na njima je, dakle,
posebna odgovornost da omogu}e da se ~uju razli~ita mi{ljenja.
1.3. Mediji }e {tititi slobodu govora, slobodu {tampe i slobodan pristup
zvani~nim dokumentima. Ne}e podlegati ni~ijem pritisku usmerenom na
spre~avanje slobodnog protoka informacija, slobodnog pristupa izvorima i
otvorene rasprave o bilo kojoj temi va`noj za dru{tvo kao celinu.
1.4. Mediji imaju pravo da prenose informacije o onome {to se doga|a u
dru{tvu i da otvaraju i ukazuju na teme i pojave koje treba podvrgnuti kritici.
1.5. Mediji imaju zadatak da {tite pojedince i grupe od nepravde i nemara
od strane vlasti i javnih institucija, privatnih ili drugih interesnih grupa.
2. Integritet i odgovornost
2.1. Urednik pred zakonom ima punu li~nu odgovornost za materijal
sadr`an u novinama, magazinu ili radijskoj odnosno televizijskoj emisiji.
2.2. Svaka rubrika i svi zaposleni u medijima moraju da ~uvaju svoj
integritet kako bi imali slobodu da deluju nezavisno od bilo koje osobe ili
grupe koje bi – iz ideolo{kih, ekonomskih ili nekih drugih razloga – `elele
da uti~u na ure|iva~ku politiku.
2.3. ^lanovi redakcije ne smeju da prihvataju zadu`enja ili funkcije koje
stvaraju sukob interesa u odnosu na njihov novinarski rad. Moraju izbega-
vati dvojne uloge koje mogu da umanje njihov kredibilitet.
2.4. ^lanovi redakcijenetrebada sekoristesvojimpolo`ajemradi li~ne koristi.
2.5. Novinaru niko ne mo`e da naredi da pi{e ili uradi bilo {ta {to je u
suprotnosti sa njegovim li~nim ube|enjima.
2.6. Novinar mora da se odupre svakom nastojanju da se pomuti jasna
razlika izme|u oglasa i redakcijskog sadr`aja. Treba odbijati oglase koji
podra`avaju ili koriste redakcijski tekst ili prilog, kao i one koji podrivaju
poverenje u integritet uredni~ke politike i nezavisnost medija.
2.7. Novinari nikad ne treba da obe}avaju novinarske usluge u zamenu
za oglase. Materijal se objavljuje samo u skladu sa uredni~kim odlukama.
2.8. Nedoli~no je dopustiti da sponzori uti~u na uredni~ke odluke,
sadr`aj i na~in predstavljanja.
*Usvojilo Udru`enje {tampe decembra 1994. godine.

N O V I N A R S T V A 153
2.9. ^lanovi redakcije ne smeju da primaju zadu`enja od bilo koga osim
svojih urednika.
Eti~ki kodeksi

3. Odnos sa izvorima
3.1. Mediji dobijaju na kredibilitetu kada navode poznate izvore, dok
god to nije u sukobu sa obavezom novinara da {titi svoj izvor.
3.2. Novinari treba promi{ljeno da biraju izvore i budu sigurni da je
informacija koju su pribavili ta~na. Upotreba anonimnih izvora
podrazumeva i potrebu da se izvor podvrgne stro`ijoj proveri.
3.3. Dobra novinarska praksa nala`e i da se intervjui i sli~ni kontakti sa
izvorima i sagovornicima ugovaraju pod sasvim jasnim uslovima.
3.4. Novinar treba da ~uva svoje izvore. Za{tita izvora je osnovni prin-
cip u slobodnom dru{tvu i preduslov za medije da ispunjavaju svoje
obaveze prema dru{tvu i obezbede pristup bitnim informacijama.
3.5. Novinar ne treba da otkrije ime osobe koja je dala informaciju u
poverenju osim ako osoba o kojoj je re~ na to izri~ito pristane.
3.6. Iz obzira prema izvorima i radi o~uvanja integriteta medija, zabra-
njeno je neobjavljen materijal otkrivati bilo kome sa strane.
3.7. Du`nost je medija da u intervjuima ta~no prenose tu|e re~i. Di-
rektni citati moraju biti od re~i do re~i doslovni.
3.8. Izmene dobijenih izjava treba ograni~iti na ispravke materijalnih
gre{aka. Niko osim urednika ne sme da interveni{e u prire|ivanju ili pred-
stavljanju takvog materijala.
3.9. Naro~itu pa`nju novinari treba da posvete osobama od kojih se ne
mo`e o~ekivati da shvate mogu}e posledice svojih izjava. Novinari nikada
ne smeju da zloupotrebe emocije ili ose}anja drugih ljudi, njihovo neznanje
ili nedostatak mo}i rasu|ivanja.
3.10. Skrivene kamere, mikrofoni ili la`no predstavljanje dopu{teni su
samo u izuzetnim prilikama, odnosno samo onda kada je to jedini na~in da
se otkrije ne{to {to je od su{tinskog dru{tvenog zna~aja.
4. Pravila objavljivanja
4.1. Sadr`aji i na~in na koji su oni predstavljeni treba da budu korektni i
promi{ljeni.
4.2. Mora biti sasvim jasno {ta je vest, a {ta komentar.
4.3. Uvek treba po{tovati sva~iju li~nost, identitet, privatnosti, rasu, nacional-
nost ili veru. Nikada ne treba isticati li~ne ili privatne podatke ako su oni nebitni.
4.4. Naslovi, podnaslovi i lidovi ne treba da sadr`e ni{ta {to nije u vezi sa
tekstom.
4.5. Posebno treba izbegavati pominjanje krivice u izve{tajima o zlo~inima
i iz sudnica. Mora biti sasvim jasno da ni~ija krivica, bilo da je re~ o osumnji~e-
noj, optu`enoj ili okrivljenoj osobi, nije kona~na dok se ne donese pravo-
sna`na presuda. Dobra novinarska praksa nala`e da se izvesti o ishodu sud-
skog postupka u svim slu~ajevima o kojima se prethodno izve{tavalo.
4.6. Uvek treba imati u vidu kako izve{taji o nesre}ama i zlo~inu mogu
da uti~u na `rtve i ro|ake. Ne treba pominjati imena `rtava ili nestalih oso-

154 E T I K A
ba pre nego {to je rodbina obave{tena. Treba pokazati saose}anje sa ljudima
koji trpe veliki du{evni bol ili {ok.

Eti~ki kodeksi
4.7. Treba voditi ra~una prilikom objavljivanja imena, fotografija i dru-
gog materijala koji omogu}uju pozitivnu identifikaciju u izve{tajima o
zlo~inima ili iz sudnice. Posebno treba voditi ra~una kada se izve{tava o
slu~ajevima koji su pod istragom i kad su po~inioci maloletna lica. Treba se
uzdr`avati od identifikovanja osim ako to nije neophodno da bi se zado-
voljili opravdani zahtevi za informacijom.
4.8. Po pravilu, identitet dece ne treba otkrivati u izve{tajima o sukobima u
porodici ili u slu~ajevima koji su pod istragom socijalnih ustanova ili sudova.
4.9. O samoubistvu i poku{ajima samoubistva po pravilu ne treba izve-
{tavati.
4.10. Treba oprezno koristiti fotografije van originalnog konteksta.
4.11. Treba ~uvati kredibilitet novinske fotografije. Fotografije koje se
koriste kao dokumenti ne smeju se menjati na na~in koji stvara la`an utisak.
Fotografije koje su menjane mogu se koristiti kao ilustracije ako je o~igled-
no da je re~ o nekoj vrsti monta`e.
4.12. Fotografije se moraju koristiti u skladu sa istim kriterijumima
opreza koji va`e i za pisani ili usmeni materijal.
4.13. Neta~na informacija mora se ispraviti i, kada je potrebno, uz nju
{to hitnije treba objaviti i izvinjenje.
4.14. Osobe izlo`ene ozbiljnim optu`bama dobi}e, ako je to mogu}e,
priliku da na njih odgovore. Ali, novinar ne sme da dozvoli da rasprava,
kritika i {irenje vesti budu osuje}eni zato {to neko nije voljan da dâ komen-
tar ili u~estvuje u raspravi.
4.15. Osobe izlo`ene napadima dobi}e, {to je mogu}e pre, priliku da
odgovore, osim ukoliko napad ili kritika nisu deo neke teku}e razmene
mi{ljenja. Takve odgovore nikada ne treba da prati uredni~ki, polemi~ki
komentar, a svaki odgovor treba da ima razumnu du`inu, da se odnosi na
temu i bude prikladan.
Prevod CPM

SAD
Nacionalno udru`enje fotonovinara SAD
Eti~ki kodeks*
Svrha
Nacionalno udru`enje novinskih fotografa, profesionalno udru`enje
posve}eno unapredjenju fotonovinarstva, svesno je potrebe da se ima u vidu i
*Usvojen oktobra 1999.

N O V I N A R S T V A 155
po{tuje prirodni zakon javnosti, pravo na slobodu traganja za istinom i pravo
na istinitu i potpunu informaciju o javnim doga|ajima i svetu u kome `ivimo.
Eti~ki kodeksi

Udru`enje veruje da nijedan izve{taj nije potpun ako se zna~enje re~i


mo`e dodatno poja~ati i pojasniti. Bilo da prikazujemo neki doga|aj, ilu-
strujemo vest ili poma`emo da se objasni neka javna tema, verujemo da su
slike neophodne za ta~no informisanje javnosti i da poma`u svima, nezavis-
no od godina, da bolje razumeju teme o kojima se govori u javnosti.
Udru`enje uva`ava i prihvata da fotonovinari u svakom trenutku treba da
se pridr`avaju najvi{ih standarda eti~kog pona{anja dok slu`e javnom interesu.

Eti~ki kodeks
1. I kad je zanat i kad je umetnost, na{ posao zaslu`uje da oni kojima je
on profesija u njega ula`u svoje najbolje ideje i trud.
2. Fotonovinarstvo pru`a priliku da se slu`i javnom interesu kao retko
koji poziv, i svi ~lanovi ove profesije treba da te`e da svojim primerom i uti-
cajem ispunjavaju visoke standarde eti~kog pona{anja li{enog bilo kakvih
pla}eni~kih pobuda.
3. Li~na odgovornost svakog fotonovinara jeste da u svakom trenutku
nastoji da svojim fotografijama izve{tava istinito, po{teno i objektivno.
4. Kao novinari, verujemo da je kredibilitet na{ najve}i kapital. U doku-
mentarnom fotonovinarstvu, nepo`eljno je menjanje sadr`aja fotografije na
bilo koji na~in (elektronski ili u laboratoriji) kojim se obmanjuje javnost.
Verujemo da smernice pravi~nog i istinitog izve{tavanja treba da budu mer-
ilo za ono {to je dozvoljeno elektronskim sredstvima menjati na fotografiji.
5. Brojni oblici profesionalne promocije jesu neophodni, ali falsifikati
bilo koje vrste nisu dostojni profesionalnog fotonovinara. Svaku takvu
praksu strogo osu|ujemo.
6. Na{a je du`nost da podsti~emo i poma`emo sve ~lanove svoje profesi-
je, pojedina~no i kolektivno, tako da kvalitet fotonovinarstva uvek stremi
najvi{im standardima.
7. Du`nost je svakog fotonovinara da se zala`e za o~uvanje zakonom
utvr|enog prava na slobodu {tampe, i za slobodu pristupa svim izvorima
vesti i vizuelne informacije.
8. Na{i standardi koji se ti~u poslovnih prilika, ambicija i poslovnih
odnosa nosi}e u sebi op{teljudsko sau~e{}e i uvek }e imati u vidu najuzvi-
{enije du`nosti koje imamo kao ~lanovi dru{tva. U svakoj prilici u na{em
profesionalnom `ivotu, u svakom izazovu pred kojim se na|emo, na{a glav-
na misao bi}e da odgovorimo na taj izazov i ispunimo svoju du`nost tako
da, kada je zadatak zavr{en, znamo da smo se trudili da podignemo nivo
ljudskih ideala i postignu}a stepen vi{e od onoga na kome je bio.
9. Nijedan eti~ki kodeks ne mo`e da obuhvati sve situacije. Zato se u pri-
meni eti~kih na~ela treba osloniti i na zdrav razum i dobru procenu.

Prevod CPM

156 E T I K A
Ameri~ko dru{tvo novinskih urednika (ASNE)

Eti~ki kodeksi
Izjava o na~elima
Izjava o na~elima ASNE usvojena je prvi put 1922. godine pod nazivom
”Kanoni novinarstva“. Ovaj dokument je izmenjen i preimenovan u ”Izjavu
o na~elima“ 1975. godine.
Preambula
Na osnovu Prvog amandmana, kojim se sloboda izra`avanja {titi od
uskra}ivanja po osnovu bilo kog zakona, narodu se putem njegove {tampe
jem~i ustavno pravo, {to pred novinare postavlja posebnu odgovornost.
Prema tome, novinarstvo zahteva od onih koji se njime bave ne samo
marljivost i znanje ve} i privr`enost standardima integriteta srazmernim
vanredno va`noj obavezi novinara. U tom cilju, Ameri~ko dru{tvo novin-
skih urednika predstavlja ovu izjavu o na~elima kao standard koji podsti~e
na najvi{i eti~ki i profesionalni u~inak.
^lan I -- Odgovornost
Prvenstveni cilj prikupljanja i {irenja vesti i stavova jeste slu`enje op{tem
dobru informisanjem naroda i time {to mu se omogu}ava da donosi sudove
o va`nim pitanjima svoga vremena. Novinari koji zloupotrebe mo} svoje
profesionalne uloge iz sebi~nih razloga ili u nedostojne svrhe, izdaju pove-
renje javnosti. Ameri~ka {tampa je slobodna ne samo zato da bi informisala,
niti samo da bi slu`ila kao forum za javnu raspravu, ve} i da bi obezbedila
nezavisnu kontrolu snaga koje imaju mo} u dru{tvu, uklju~uju}i i pona{anje
zvani~ne vlasti na svim nivoima.
^lan II -- Sloboda {tampe
Sloboda {tampe pripada narodu. Ona se mora braniti od kr{enja ili
napada iz koje god oblasti oni dolazili, javne ili privatne. Novinari moraju
uvek budno da prate da li se javni posao i obavlja javno. Moraju biti oprezni
sa svakim ko bi hteo da iskoristi {tampu za sebi~ne ciljeve.
^lan III -- Nezavisnost
Novinari moraju da izbegavaju nedoli~nost i ono {to deluje nedoli~no,
kao i svaki stvarni ili prividni sukob interesa. Oni ne smeju da prime ni{ta
{to bi moglo stvarno ili na izgled da ugrozi njihov integritet, niti da se bave
aktivno{}u koja bi mogla da ima takve posledice.
^lan IV -- Istina i ta~nost
Otvorenost prema ~itaocu osnova je dobrog novinarstva. Novinar uvek mo-
ra da nastoji da sadr`aj vesti bude ta~an, li{en pristrasnosti i sme{ten u kontekst, i
da su sve strane pravi~no prikazane. Za uvodnike, analiti~ke ~lanke i komentari
va`e isti standardi ta~nosti podataka kao i za vesti. Sve krupnije ~injeni~ne
gre{ke, kao i propusti, treba odmah i na vidnom mestu da budu ispravljeni.

N O V I N A R S T V A 157
^lan V -- Nepristrasnost
Uslov nepristasnosti ne tra`i od {tampe da ne postavlja pitanja ili da se
Eti~ki kodeksi

uzdr`ava od izno{enja mi{ljenja. Me|utim, dobra praksa zahteva da ~itaocu


bude potpuno jasna razlika izme|u vesti i mi{ljenja. Tekstovi u kojima se iz-
nosi li~ni stav ili tuma~enje treba da budu lako prepoznatljivi.
^lan VI -- Pravi~nost
Novinari treba da po{tuju prava ljudi koji se pominju u vestima, da se pri-
dr`avaju uobi~ajenih standarda pristojnosti i odgovaraju javnosti za pravi~nost i
ta~nost svojih novinskih izve{taja. Licima koja su javno napadnuta treba {to pre
dati priliku za odgovor. Obe}anje dato poverljivom izvoru da ne}e biti otkriven
mora se ispuniti po svaku cenu, i zato ga ne treba davati olako. Osim u slu~aju
jasne i preke potrebe za poverljivo{}u, izvor informacije treba imenovati.
Svrha ovih na~ela je da se ~uva, {titi i ja~a spona poverenja i uva`avanja
izme|u ameri~kih novinara i ameri~kog naroda, spona koja je klju~na za
o~uvanje slobode koju su osniva~i nacije zave{tali i jednima i drugima.
Copyright 2004 American Society of Newspaper Editors
Prevela Gordana Komljenovi}

Dru{tvo profesionalnih novinara SAD


Eti~ki kodeks
Preambula
^lanovi Dru{tva profesionalnih novinara veruju da je prosve}ivanje
javnosti preduslov za pravdu i osnova demokratije. Du`nost novinara je da,
tragaju}i za istinom i izve{tavaju}i nepristrasno i sveobuhvatno, te ciljeve
unapre|uju. Savesni novinari iz svih medija, specijalizovani za najrazli~itije
oblasti, trudi}e se da slu`e javnosti po{teno i potpuno. Profesionalni inte-
gritet je kamen temeljac poverenja javnosti. ^lanovi Dru{tva dele posve}e-
nost eti~ki ispravnom pona{anju i usvajaju ovaj kodeks da bi obznanili na-
~ela i norme kojima }e se Dru{tvo rukovoditi u svom radu.
Tra`i i pi{i istinu
Novinari moraju biti po{teni, pravi~ni i hrabri u prikupljanju informaci-
ja, izve{tavanju i tuma~enju.
Novinari su obavezni da ~ine slede}e:
Da ispitaju ta~nost informacija iz svih izvora i nastoje da izbegnu ne-
hoti~nu gre{ku. Namerno iskrivljavanje ~injenica nikad nije dozvoljeno;
Da se uporno trude da dospeju do onih o kojima pi{u kako bi im dali
priliku da odgovore na kritiku. Da navode svoje izvore kad god je to
izvodljivo. Javnost ima pravo na onoliko informacija iz pouzdanih izvora
koliko je to mogu}e. Da uvek razmotre motive nekog izvora pre nego {to

158 E T I K A
obe}aju da ne}e navoditi njegovo ime. Da jasno navedu uslove za svako
takvo obe}anje dato u zamenu za informaciju. Da ispunjavaju obe}anja.

Eti~ki kodeksi
Da se uvere da naslovi, najave vesti, promotivni materijal, fotografije,
video i audio materijal i ilustracije, kao i zvu~ni prilozi ne iskrivljuju vest.
Da ne pojednostavljuju i ne isti~u preterano neke doga|aje van konteksta.
Da nikada ne menjaju sadr`aj fotografije ili video snimka koji idu uz
vest. Poo{travanje fotografija radi tehni~ke jasno}e uvek je dopu{teno.
Da upadljivo ozna~e svaku monta`u ili foto ilustraciju.
Da izbegavaju zbunjuju}e rekonstrukcije doga|aja i ne re`iraju
doga|aje koji su vest. Ako je rekonstrukcija neophodna da bi se ispri~ala
pri~a, to treba jasno nazna~iti.
Da izbegavaju tajne i druge nedozvoljene na~ine prikupljanja infor-
macija, osim kada uobi~ajenim na~inima ne mogu da dobiju informaci-
ju koja je od posebnog javnog zna~aja. Upotreba takvih metoda treba da
bude obja{njena u sastavu pri~e. Plagiranje je nedozvoljeno.
Da hrabro pri~aju pri~u o raznolikosti i razmerama ljudskog iskust-
va, ~ak i kada je to nepopularno. Da preispituju svoje kulturne vrednosti
i ne name}u ih drugima.
Da izbegavaju stereotipno pisanje o ljudima na osnovu rase, pola, `i-
votnog doba, verske i etni~ke pripadnosti, geografskog porekla, seksual-
nog opredeljenja, nekog nedostatka, fizi~kog izgleda ili dru{tvenog statusa.
Da podr`avaju otvorenu razmenu mi{ljenja, ~ak i onih prema koji-
ma ose}aju odbojnost.
Da daju glas obespravljenima; zvani~ni i nezvani~ni izvori mogu biti
jednako vredni. Da prave razliku izme|u zagovaranja nekog stava i izve-
{tavanja. Analize i komentari moraju biti ozna~eni i ne smeju izvrtati
~injenice i kontekst.
Da prave razliku izme|u vesti i reklame i izbegavaju hibridne teksto-
vi u kojima granica izme|u njih nije jasna.
Da su svesni svoje posebne obaveze da obezbede da se poslovi koji
se ti~u javnosti vode otvoreno i da javnost ima uvid u rad vlade.
Neka {teta bude {to manja
Moralni novinari odnose se prema svojim izvorima, onima o kojima
pi{u i kolegama kao prema ljudskim bi}ima dostojnim po{tovanja.
Novinari treba:
Da imaju saose}anja za one koje njihovo izve{tavanje mo`e pogoditi.
Da budu posebno pa`ljivi u kontaktu sa decom i ljudima koji nisu vi~ni
razgovoru s novinarima. Da imaju obzira kada tra`e ili koriste intervjue ili
fotografije ljudi koji su pogo|eni tragedijom ili bolom. Da su svesni da pri-
kupljanje informacija i izve{tavanje nekom mo`e da nanese {tetu ili nepri-
jatnosti. Potraga za informacijama nikome ne daje pravo na aroganciju.
Da shvate da obi~ni ljudi imaju ve}e pravo da ne daju podatke o sebi
nego javne li~nosti i ljudi koji `ele da steknu mo}, uticaj ili privuku pa`-
nju. Jedino preka javna potreba mo`e da opravda zala`enje u ne~iji pri-
vatan `ivot. Da poka`u da imaju mere. Da izbegavaju podila`enje boles-

N O V I N A R S T V A 159
noj radoznalosti. Da vode ra~una kada identifikuju maloletne prestup-
nike i `rtve seksualnih delikata.
Eti~ki kodeksi

Da budu oprezni kad imenuju osumnji~ene za krivi~na dela pre


zvani~nog podizanja optu`nice.
Da na|u pravu meru izme|u prava na pravi~no su|enje osumnji~e-
nog za zlo~in i prava javnosti da bude informisana.
Budite nezavisni
Novinari ne treba da budu obavezani ijednim drugim interesom osim
pravom javnosti da zna.
Novinari treba da:
Izbegavaju stvaran ili prividan sukob interesa. Izbegavaju pripad-
nost ili delatnost koje mogu da dovedu u pitanje njihov integritet ili
naru{e autoritet. Da odbijaju poklone, usluge, honorare, besplatna
putovanja i poseban tretman i klone se drugih poslova, politi~kog rada,
javnih funkcija i rada u lokalnim organizacijama ukoliko to ugro`ava
njihov profesionalni integritet.
Otkrivaju neizbe`ne sukobe.
Savesno i hrabro pozivaju na odgovornost ljude na vlasti.
Uskra}uju povla{}en tretman ogla{iva~ima i interesnim grupama i
odupiru se njihovim nastojanjima da uti~u na na~in izve{tavanja. S
oprezom se odnose prema izvorima koji nude informacije u zamenu za
usluge ili novac; izbegavaju da pla}aju za vest.
Budite odgovorni
Novinari imaju odgovornost prema svojim ~itaocima, gledaocima i
slu{aocima, i jedni prema drugima.
Novinari treba da:
Razja{njavaju i obja{njavaju pokrivanje vesti i pozivaju na dijalog sa
javno{}u o pona{anju novinara. Da podsti~u javnost da upu}uje kritike
medijima. Da priznaju pogre{ke i odmah ih isprave. Da razotkrivaju
nemoralne postupke novinara i medija. Pona{aju se u skladu sa istim
onim visokim standardima koje o~ekuju od drugih.
Eti~ki kodeks Dru{tva profesionalnih novinara dobrovoljno prihvataju hi-
ljade novinara, urednika i drugih profesionalaca u novinarstvu. Ovu verziju
kodeksa usvojila je sveameri~ka konvencija Dru{tva profesionalnih novinara
1996. godine, posle vi{emese~nog istra`ivanja i rasprave me|u ~lanstvom.
Prvi eti~ki kodeks organizacije Sigma Delta Kaj (prvobitno ime Dru{tva
profesionalnih novinara, pod kojim je osnovano 1909. godine, prim. prev.)
pozajmljen je od Ameri~kog dru{tva novinskih urednika iz 1926. godine.
Godine 1973. Sigma Delta Kaj usvojio je sopstveni kodeks, koji je dopunja-
van i menjan 1984, 1987. i 1996.
Copyright Society of Professional Journalists
Prevela Ana Seli}

160 E T I K A
5
Eti~ki kodeksi medija

Eti~ki kodeksi
Statut AFP (odlomci)*
^lan 1 -- Ciljevi AFP
AFP ima za cilj:
– da traga, u Francuskoj i u inostranstvu, za podacima koje }e vest
u~initi celovitom i objektivnom;
– da tu vest u zamenu za nov~anu naknadu stavi korisnicima na
raspolaganje.

^lan 2 -- Obaveze AFP


Delatnost Agencije Frans Pres podle`e slede}im osnovnim obavezama:
1. Agencija Frans Pres ne mo`e ni u kom slu~aju da vodi ra~una o uti-
cajima ili mi{ljenjima koja bi mogla da okrnje ta~nost ili objektivnost in-
formacije. Ona ne sme, ni pod kakvim uslovima, da potpadne pod pravnu
ili fakti~ku vlast bilo koje ideolo{ke, politi~ke ili ekonomske grupacije.
2. Agencija Frans Pres mora da, koliko je to u njenoj mo}i, razvija
svoju delatnost i usavr{ava svoju organizaciju kako bi bila u stanju da
francuskom ili stranom korisniku nudi redovno i bez prekida informa-
ciju verodostojnu, nepristrasnu i dostojnu poverenja.
3. Agencija Frans Pres mora da, koliko je to u njenoj mo}i, obezbedi
postojanje mre`e ustanova koja }e joj omogu}iti da postane svetska
informativna ku}a.

Preveo s francuskog Goran Laki}evi}

Izvodi iz francuskog zakona o novinskoj agenciji AFP**


/.../

25. Odgovornost novinara pred zakonom


Neta~na informacija povla~i zakonsku odgovornost novinara. Zakon,
me|utim, zabranjuje i objavljivanje nekih ta~nih informacija.
Sledi kratak pregled onoga {to je zakonom dozvoljeno, mogu}e i
zabranjeno, a odnosi se i na tekst i na fotografije.
*Statut proizilazi iz zakona od 10. januara 1957. kojim je AFP postao samostalna organizacija,
ni dru{tvena ni privatna. Zakonom se garantuje njena nezavisnost.
**Zakon je usvojen 10. januara 1957. godine.

N O V I N A R S T V A 161
Za dodatne informacije konsultovati detaljan izve{taj pravne slu`be AFP
o slobodi izve{tavanja.
Eti~ki kodeksi

Zakonom je zabranjeno objavljivanje:


– informacija o eventualnoj krivici neke osobe pre dono{enja presude.
Re~ je o osnovnom na~elu pretpostavke nevinosti;
– izve{taja sa sudskog procesa zbog klevete ako ima veze sa privatnim
`ivotom ili doga|ajima starijim od deset godina, amnestiranim ili zastarelim;
– klevetni~kih govora, i kad su preuzeti sa drugih medija. Tri izuzetka
od tog pravila: govori javno izre~eni u parlamentu, pred sudom, ili ako nov-
inar poseduje dokumente koji mogu da potvrde doti~ni klevetni~ki govor;
– vojnih informacija bez dozvole nadle`nih vlasti;
– spisa parlamentarnih anketnih komisija koji nisu namenjeni javnosti;
– imena i prezimena `rtve silovanja bez njenog pristanka;
– optu`nice ili akta koji se odnose na krivi~ne ili prekr{ajne prijave;
– sudske nagodbe;
– neta~ne vesti; demantijem se ni{ta ne menja;
– vre|anje ~asti i ugleda;
– uvrede;
– imena i prezimena maloletnika (lica mla|eg od 18 godina) koji je
ume{an u neki doga|aj.
Napomena: novinar treba da zna i shvata dokle mora dosledno da se pridr`ava ovih okvira.

Za potrebe teksta, on mo`e da se pozove na tu`bu ”koja ne mo`e da bu-


de navedena„, ili na sudsko saslu{anje pred istra`nim sudijom, ”koje tako|e
ne mo`e da bude navedeno„. Me|utim, novinar mora da zna da nije oslo-
bo|en krivi~nog gonjenja ako neki sudija ili advokat ne po{tuju tajnost
istra`nog postupka. Takvi su slu~ajevi retki. Ukoliko je u nedoumici, novi-
naru stoje na raspolaganju uprava, odgovorni urednici i pravna slu`ba
Agencije.

Podaci koji se mogu objaviti nakon provere


Svako ima pravo na po{tovanje privatnog `ivota (~lan 9 Gra|anskog
zakonika). Uz saglasnost zainteresovane strane, mogu se objaviti:
– ~injenice o porodi~nom, bra~nom i sentimentalnom `ivotu;
– podaci o imovini;
– podaci o zdravstvenom stanju i verskoj pripadnosti. Saglasnost
zainteresovane strane nije potrebna ako je re~ o javnoj li~nosti.
Napomena: ako postoji nedoumica, treba se obratiti upravi i/ili odgovornom uredniku
i/ili pravnoj slu`bi Agencije.

162 E T I K A
Pravo na fotografisanje
Zabranjeno je fotografisati i objavljivati fotografije:

Eti~ki kodeksi
– saslu{anja, bez odobrenja predsednika sudskog ve}a;
– bilo ~ijeg pritvaranja;
– osobe sa lisicama na rukama, bez njenog odobrenja;
– okolnosti nekog zlo~ina ili prekr{aja koje bi mogle da {tete ugledu
`rtava.
Svaka osoba nosilac je vlastitog prava na fotografisanje. To pravo se
odnosi i na dobra kojima ta osoba raspola`e. Tako|e, za svako fotografisan-
je neophodno je njeno odobrenje. Pravo na informisanje opravdava pre-
}utni dogovor.
Me|utim, nikakva dozvola nije potrebna:
– kada javna li~nost nastupa u javnosti;
– kada je javna ili privatna osoba deo nekog aktuelnog doga|aja.
Napomena: ako postoji nedoumica, treba se obratiti upravi, odgovornom uredniku ili
pravnoj slu`bi Agencije.

Al D`azira

Eti~ki kodeks**
Kao medijski servis koji prati zbivanja u celom svetu, Al D`azira }e
spremno prihvatiti eti~ki kodeks da bi se prema njemu ravnala u ostvariva-
nju vizije i zadatka koje je sebi postavila:
1. Po{tuj novinarske vrednosti – po{tenje, hrabrost, pravi~nost,
uravnote`enost, nezavisnost, istinoljubivost i raznovrsnost – i ne stavljaj
komercijalne ili politi~ke interese iznad profesionalnih.
2. Nastoj da dopre{ do istine i objavljuj je u na{im izve{tajima, pro-
gramima i vestima bez ustupaka, tako da nema mesta sumnji u njenu
valjanost i ta~nost.
3. Postupaj prema na{oj publici s du`nim uva`avanjem i posveti se
svakoj temi ili izve{taju nastoje}i da da{ jasnu, ~injeni~ku i ta~nu sliku i uz
puno uva`avanje ose}anja `rtava zlo~ina, rata, progona i nesre}a, nji-
hovih ro|aka i na{ih gledalaca, i privatnosti pojedinca i javne pristojnosti.
4. Prihvati pravednu i ~asnu medijsku konkurenciju ne dopu{taju}i
da ona iskvari ne{e profesionalne standarde, tako da trka za vestima po-
stane sama sebi cilj.
5. Predstavi razli~ita stanovi{ta i mi{ljenja bez predrasuda i pristras-
nosti.
*Usvojen jula 2004. godine.

N O V I N A R S T V A 163
6. Budi u stanju da prepozna{ {arolikost ljudskog dru{tva, sa svim
njegovim rasama, kulturama i verovanjima, kao i razli~ite vrednosti i oso-
Eti~ki kodeksi

bene individualnosti, da bi mogao da ih predstavi{ objektivno i verno.


7. Priznaj gre{ku kad je napravi{, brzo je ispravi i potrudi se da je ne
ponovi{.
8. Neka sve bude otvoreno u tvom radu sa vestima i izvorima, ali se is-
tovremeno pridr`avaj me|unarodno ustanovljenih pravila o za{titi izvora.
9. Pravi razliku izme|u vesti, mi{ljenja i analize da bi izbegao zamke
naga|anja i propagande.
10. Stani uz kolege i kad je potrebno pru`i im podr{ku, imaju}i u
vidu da su novinari ponekad izlo`eni nasilju i progonu. Sara|uj sa arap-
skim i me|unarodnim sindikatima i udru`enjima novinara u odbrani
slobode {tampe.
Prevela Slavica Mileti}

SAD
Eti~ki kodeks i pravila pona{anja novinara
Nacionalnog javnog radija
I Svrha
II Na koga se odnosi i {ta obuhvata
III Izjava o na~elima
IV Sukob interesa
V Honorarni i dopunski rad, javni nastupi
VI Li~na dobit, pokloni, besplatne usluge, pozajmljena oprema i
proizvodi, i sli~no
VII Pravila pona{anja
VIII Politi~ki, dru{tveni i drugi anga`man novinara
IX Finansijska podr{ka, sponzorstvo, reklamiranje, marketing i promocija
X Primena i sprovo|enje ovog kodeksa
XI Razno

I Svrha
Poverenje.
Kao novinska ku}a, mi stalno proveravamo i ispitujemo koliko su drugi
vredni poverenja. I sami prolazimo takvu proveru.
Svrha kodeksa etike i pona{anja jeste da se o~uva poverenje slu{alaca u
izve{tavanje NPR tako {to }e se postaviti visoki standardi po{tenja, integrite-
ta, nepristrasnosti i pona{anja zaposlenih. To posti`emo (a) postavljaju}i
eti~ke standarde kojih se pridr`avamo dok skupljamo i emitujemo vesti i

164 E T I K A
priloge, (b) utvr|ivanjem pravila za spre~avanje sukoba interesa, (c) utvr|i-
vanjem pravila koja se odnose na poslove van redakcije koji se mogu odraziti

Eti~ki kodeksi
na NPR i (d) uvo|enjem pravila i procedure koji }e obezbediti da aktivnosti
NPR koje izlaze iz okvira novinarstva – kao {to su podr{ka korporacija i fon-
dacija, marketin{ke i promotivne aktivnosti – ne ugro`avaju na{u novi-
narsku nezavisnost i ne dovode izve{ta~e, urednike, voditelje ili producente
NPR u vezu sa aktivnostima koje se kose sa njihovom novinarskom ulogom.

II Na koga se odnosi i {ta obuhvata


Ovaj kodeks se odnosi na sve novinare NPR, dakle izve{ta~e (uklju~uju}i
voditelje i spikere), urednike i producente vesti. Tu spadaju i svi direktori in-
formativnih programa, ali ne i administrativno osoblje. Kodeks va`i i za sve
ostale na~ine plasiranja informativnih sadr`aja NPR, uklju~uju}i i onlajn
izdanje.
Kodeks se odnosi i na sav materijal koji NPR dobija od nezavisnih pro-
dukcija, izve{ta~a drugih stanica koje su ~lanice NPR i slobodnih novinara.
NPR o~ekuje od svojih spoljnih saradnika da svojim prilozima ne ulaze u
sukob interesa, da budu pravi~ni i precizni i da svoje priloge prave u skladu
sa na~elima novinarske etike izlo`enim u ovom kodeksu. Postoje okolnosti
u kojima odredbe ovog kodeksa ne va`e za spoljne saradnike (slobodni
novinari koji pokrivaju umetnost, na primer, u nekim prilikama ne podle`u
zabrani davanja nov~anih priloga politi~kim kampanjama). De`urni ured-
nici }e odlu~ivati o svakom slu~aju pojedina~no a, ukoliko je to potrebno,
konsultova}e se i sa zamenikom glavnog urednika informativnog progra-
ma. Budu}i da spoljni saradnici nisu stalno zaposleni u NPR, ako takav
saradnik ima sukob interesa ili prekr{i neko drugo na~elo navedeno u
Kodeksu, preporu~uje se da se njegov prilog odbije i prekine budu}a sarad-
nja koja mo`e da izazove sukob interesa. Kada spoljni saradnici, kao i stalno
zaposleni na NPR, prihvataju neki zadatak ili nude pri~u, moraju urednici-
ma da predo~e mogu}nost sukoba interesa, a urednici su du`ni da se
detaljno raspitaju o budu}im saradnicima kako bi bili sigurni da oni postu-
paju u skladu sa ovim kodeksom.

III Izjava o na~elima


Na{e izve{tavanje mora biti pravi~no, nepristrasno, ta~no, potpuno i
po{teno. Od nas kao novinara NPR o~ekuje se da se pona{amo tako da na{a
nezavisnost i pravi~nost nikada ne budu dovedene u pitanje. Prema ljudima
o kojima izve{tavamo i prema na{im slu{aocima moramo se odnositi s po-
{tovanjem.
1. Pravi~nost zna~i da uvek dajemo sve bitne poglede na jednu temu – i
da ih tretiramo ravnopravno. Razli~iti pogledi mogu se na}i u jednom pri-
logu ili ih mo`emo predstaviti u nekoliko priloga o jednoj temi ili seriji
komentara. U svakom slu~aju, obaveza da ih sve predo~imo mora biti sves-
na i aktivna, ali i pravovremena ako je re~ o seriji priloga.

N O V I N A R S T V A 165
2. Nepristrasnost zna~i da odvajamo svoje li~ne stavove – verske ili po-
liti~ke, na primer – od onoga o ~emu pi{emo. Ne prilazimo nijednom
Eti~ki kodeksi

novinarskom zadatku sa otvorenom ili skrivenom namerom da postignemo


odre|eni cilj.
3. Ta~nost zna~i da svakodnevno nastojimo, na svim nivoima prikupl-
janja informacija i pripremanja emisija, da ~injenice u njima budu ne samo
ta~ne ve} i predstavljene u pravom kontekstu. Trudimo se u najve}oj meri
da na{i komentari verno predstavljaju ~injenice. Nastojimo da proverimo
ta~nost onoga {to saznamo od svojih izvora i zvani~nika, kada su podaci
sporni ili se mogu tuma~iti razli~ito. Skepti~ni smo prema svim podacima
koje prikupimo, a unosimo ih u izve{taje samo kada smo dovoljno sigurni
da su ta~ni. Vodimo ra~una da ne izostavimo ne{to i time pogre{no infor-
mi{emo slu{aoce. Jezik koji koristimo treba ~injenice da predstavlja u
pravom svetlu i da ne navodi ni na kakav podatak za koji nemamo potvrdu.
4. Po{tenje zna~i da ne obmanjujemo ljude ili ustanove o kojima
izve{tavamo u pogledu na{eg identiteta i namera, i da ne obmanjujemo na{e
slu{aoce. Ne obmanjujemo slu{aoce predstavljaju}i tu| rad kao svoj (plagi-
ranje), skra}ivanjem intervjua tako da se menja njihov smisao, niti manip-
uli{emo snimkom tako da menjamo smisao ili stvaramo pogre{an utisak o
tome kako je i kada napravljen. Isto va`i i za fotografije koje se objavljuju na
Internet servisima NPR. Po{tenje zna~i i javno i brzo priznavanje gre{aka
koje napravimo.
5. Odnos po{tovanja prema sagovornicima i slu{aocima zna~i da smo
svesni raznovrsnosti na{e zemlje i sveta o kome izve{tavamo, kao i
raznovrsnosti interesovanja, stavova i iskustva na{e publike. Svojim sagov-
ornicima pristupamo otvoreno, sa sluhom i uljudno.

IV Sukob interesa
1. Ako izbegavamo stvarni ili prividni sukob interesa, anga`ovanje
mimo redovnog posla, javno izno{enje stavova ili pisanje koje mo`e baciti
senku na na{u sposobnost da o nekoj temi izve{tavamo pravi~no,
osigura}emo poverenje javnosti kao nezavisni i objektivni novinari.
2. Prema re~niku, sukob interesa je sukob izme|u privatnog interesa i
profesionalnih odgovornosti neke osobe koja zauzima polo`aj od povere-
nja. Klju~na re~ u tom odre|enju je ”poverenje’’. Svi mi se nalazimo na
polo`aju od poverenja u odnosu na na{u publiku ili ljude i ustanove koje
pokrivamo. Da bi se to poverenje odr`alo, ne sme da postoji stvarno ili pri-
vidno preklapanje privatnih interesa i stavova novinara zaposlenih na NPR
sa njihovim profesionalnim odgovornostima.
3. Zaposleni koji su obuhva}eni ovim kodeksom imaju obavezu da pri-
jave mogu}i sukob interesa. Ako se otkrije da je u ne~ijem izve{tavanju bilo
stvarnog ili prividnog sukoba interesa, to mo`e ozbiljno da naru{i ugled
NPR. Onog trenutka kada izve{ta~ dobije zadatak, on svom uredniku mora
da predo~i sve svoje poslovne, komercijalne, finansijske ili druge interese

166 E T I K A
koji mogu da izazovu stvarni ili prividni sukob interesa sa njegovim du`nos-
tima. Ovo se odnosi na slu~ajeve u kojima supru`nik, ~lan porodice ili

Eti~ki kodeksi
blizak prijatelj aktivno u~estvuje u delatnosti o kojoj novinar NPR izve{tava.
U oblasti finansija to ne uklju~uje ulaganja novinara u penzione i druge fon-
dove, u koje ula`u i menad`eri fondova u mnogim kompanijama. Pret-
postavljeni }e odlu~iti da li neki interes predstavlja stvarnu ili prividnu
prepreku. Kad donosi takve odluke, pretpostavljeni mo`e da se konsultuje
sa glavnim urednikom informativnog programa i/ili pravnim savetnikom.

V Rad van redakcije, dopunski rad i javni nastupi


1. Osnovna obaveza novinara NPR jeste da prikupljaju, pi{u, ure|uju ili
proizvode vesti za NPR i da ne rade za redakcije koje su direktna konkuren-
cija NPR. Primer prekr{aja Kodeksa bilo bi nu|enje najnovije vesti nekoj
drugoj redakciji pre nego {to je objavljena na NPR.
2. Novinari NPR moraju da imaju pismeno odobrenje za sve honorarne
i novinarske poslove van redakcije. Zahtevi za odobrenje podnose se u pisa-
noj formi neposrednom pretpostavljenom. Takvi zahtevi ne}e biti odbijeni
ukoliko ne ugro`avaju ugled NPR, ne dolaze u sukob sa interesima NPR, ne
izazivaju kod autora sukob interesa i ne idu na u{trb obaveza zaposlenih na
NPR. Pretpostavljeni moraju da odgovore na zahtev u roku od sedam dana
od dana prijema takvog zahteva.
3. Novinari NPR ne mogu da se bave poslovima odnosa s javno{}u, bilo
za platu, bilo besplatno. Izuzetak se mo`e napraviti kada su u pitanju dobro-
voljne, neprofitne aktivnosti koje nemaju veze sa politikom, kao {to je rad u
crkvi, sinagogi ili dobrotvornoj organizaciji, ukoliko ne postoji mogu}nost
sukoba interesa (u vezi sa izve{tavanjem o radu te dobrotvorne organizacije,
na primer). Ako nisu sigurni da li njihovo delovanje van NPR mo`e da izazo-
ve takav sukob, novinari treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenim.
4. U na~elu, novinari NPR ne mogu da rade poslove za vladu ili agencije
koje ve}im delom finansira vlada, niti za privatne organizacije o ~ijem radu
NPR redovno izve{tava. Ovo se odnosi i na rad za vreme odsustva. U nekim
slu~ajevima takav rad mo`e biti odobren, posle konsultacije sa pretpostav-
ljenim.
5. Novinari NPR ne mogu da pi{u knjige ili ~lanke za ljude o kojima izve-
{tavaju ili zajedno sa njima, niti mogu da pi{u izve{taje – kao {to su godi{nji
izve{taji – za vladine agencije, ustanove ili kompanije o kojima izve{tavamo.
6. Novinari NPR mogu da dobiju dopu{tenje izvr{nog urednika ili
zamenika urednika informativnog programa da se obrate grupama koje su
u nekoj vezi sa temom koju NPR pokriva. U na~elu, novinari NPR ne mogu
da govore na zvani~nim skupovima korporacija i industrijskih udru`enja.
Novinari NPR, tako|e, ne mogu da nastupaju na skupovima gde njihovo
prisustvo neka organizacija mo`e da iskoristi za reklamiranje svojih usluga i
proizvoda, osim ako se tu ne promovi{u interesi NPR ili njegovih ~lanica, a i

N O V I N A R S T V A 167
tada jedino u skladu sa odredbama navedenim u Odeljku IX, ta~ka 5 (koji
sledi). Novinari NPR mogu da u~estvuju u promociji svoje knjige (u nekoj
Eti~ki kodeksi

promotivnoj turi), mada se o~ekuje da tra`e dozvolu pretpostavljenog za


termin takvog doga|aja.
7. Novinari NPR mogu da dobiju honorar za svoj nastup pred obra-
zovnim i neprofitnim grupama koje se ne bave lobiranjem i politi~kim
aktivnostima velikih razmera. Na novinaru je da proceni prirodu tih
aktivnosti i da sve {to o tome zna saop{ti svom pretpostavljenom.
8. Novinari NPR ne mogu da govore na nekom skupu kada takav javni
nastup mo`e da dovede u pitanje njihovu objektivnost. Tu su uklju~ene i
prilike u kojima se pojavljivanje novinara NPR mo`e protuma~iti kao
davanje podr{ke nekoj grupi ili organizaciji.
9. Novinari NPR moraju da dobiju dopu{tenje od izvr{nog urednika ili
zamenika urednika informativnog programa za pojavljivanje na televiziji ili
u drugim medijima. Nije potrebno tra`iti dopu{tenje za svaki pojedina~ni
nastup ukoliko je novinar redovni u~esnik emisije za koju je dopu{tenje ve}
dobijeno. Dopu{tenje za nastup mo`e biti povu~eno ukoliko NPR oceni da
nastupi mogu da dovedu u pitanje nepristrasnost novinara.
10. U nastupima na televiziji ili u drugim medijima, novinari NPR ne
treba da izra`avaju mi{ljenja koja ne bi izrazili i kao novinari u emisijama
NPR. Ne treba da u~estvuju u emisijama koja se bave procenama i speku-
lacijama, umesto analizama zasnovanim na ~injenicama.
11. Novinari NPR koji `ele da napi{u dokumentarnu knjigu ili scenario
za TV, film ili sli~an proizvod koji nije namenjen radiju, a zasnovan je
delom ili u celini na podacima do kojih su do{li tokom svog rada za NPR,
treba da u pisanom obliku obaveste NPR o svojim planovima pre nego {to
sklope bilo kakav ugovor o takvom poslu. NPR }e odgovoriti u roku od
~etrnaest dana da li ima primedbe na takav projekat.
12. Novinari NPR koji nameravaju da pi{u knjigu ili scenario za TV ili film
zasnovan na prilozima koje prave moraju voditi ra~una da ne ostave ni najma-
nji utisak da bi mogli imati nov~anu korist od ishoda doga|aja koji pokrivaju.

VI Li~na dobit, pokloni, besplatne usluge,


pozajmljivanje opreme i robe, i sli~no
1. Novinari NPR ne smeju da prihvate naknadu, uklju~uju}i imovinu ili
bilo kakve povlastice, od ljudi ili ustanova o kojima izve{tavaju. Mogu pri-
mati samo simboli~ne poklone (kape, {olje, majice, i sli~no). Vredni pred-
meti samoinicijativno poslati novinarima bi}e vra}eni po{iljaocu uz pismo
zahvalnosti, u kome }e biti obja{njena pravila ku}e o poklonima. Novinari
NPR kad god mogu pla}aju ra~une, to jest, ne dozvoljavaju da ih izvori
~a{}avaju. Novinari NPR pla}aju svoja slu`bena putovanja u skladu sa prav-
ilima ku}e o putovanjima. Postoje neke situacije, kao {to su konferencije i
skupovi, kada je ishrana obezbe|ena za sve predstavnike {tampe, i tada je
dopu{teno prihvatiti pla}en obed. Osim toga, novinari NPR mogu da prih-

168 E T I K A
vate pla}eno putovanje i boravak ~iji je cilj neki javni nastup ili sve~ana
dodela nagrada, ako je prisustvo na takvim skupovima u skladu sa stan-

Eti~ki kodeksi
dardima izlo`enim u odeljku IV ovog dokumenta.
2. Novinari NPR u svakom trenutku moraju da se pona{aju tako da ne
daju povoda za verovanje da im podaci koje prikupljaju tokom rada mogu
poslu`iti za pribavljanje li~ne koristi, finansijske ili neke druge.
3. Novinari NPR ne mogu da koriste nejavne podatke koje su prikupili
tokom rada za pribavljanje li~ne dobiti, niti da u tu svrhu koriste ~injenicu
da rade za NPR. Podatke do kojih je NPR do{ao nijedan novinar NPR ne
sme da otkrije osobama u NPR ili izvan njega u nameri da ih upotrebi za sti-
canje dobiti za sebe ili za neku ustanovu. Ova zabrana ne odnosi se na
uobi~ajenu novinarsku saradnju, kakva je, na primer, razmena informacija
u okviru novinarskog pula.
4. Novinari NPR pla}aju svoje tro{kove tokom prikupljanja informacija,
osim u izuzetnim okolnostima, kao {to je odlazak na rati{te sa vojskom. Izu-
zetke od ovog pravila odobrava izvr{ni urednik ili zamenik urednika infor-
mativnog programa. Novinari NPR mogu da prihvate besplatne ulaznice za
filmske projekcije, pozori{ne predstave i sli~ne doga|aje da bi sa~inili prikaz
ili izvestili o njihovom odr`avanju.
5. Novinari NPR ne mogu da prodaju knjige, CD i sli~ne proizvode koje
NPR dobija da bi ih prikazao slu{aocima. Takvi predmeti su svojina NPR.
Oni mogu biti poklonjeni zaposlenima ili dobrotvornim organizacijama tek
po{to vi{e nisu potrebni.
6. Novinari NPR ne mogu da prisvajaju opremu ili vredne predmete
dobijene na probu od neke kompanije radi izve{tavanja. Takvi predmeti
moraju biti prijavljeni pretpostavljenima i sa njima treba postupati u skladu
sa pravilima navedenim u ovom dokumentu, {to uglavnom zna~i da ih treba
vratiti po{iljaocu.

VII Pravila pona{anja


1. Plagiranje je neoprostiv prekr{aj. Novinari NPR ne prikazuju tu| rad
kao svoj.
2. Informativni program NPR najvi{e ceni vesti iz prve ruke i potvr|ene
podatke, i ne oslanja se previ{e na materijal iz drugih izvora (”Aso{iejted
pres“, druge novine i TV stanice).
3. Novinari NPR moraju vrlo pa`ljivo da koriste izve{taje novinskih
agencija ili elektronskih medija, novinske ise~ke ili ~lanke objavljene u
drugim publikacijama. Materijal pribavljen na takav na~in ne mo`e da se
navodi doslovno, ili mahom doslovno, bez navo|enja izvora.
– Agencije: u jednom slu~aju citiranje novinskih agencija dozvo-
ljeno je bez pominjanja izvora. To su Rojtersovi ili AP izve{taji o nekim
javnim doga|ajima, kao {to su konferencije za {tampu, govori
zvani~nika na javnim skupovima, zvani~no saop{tenje neke vladine

N O V I N A R S T V A 169
ustanove, istrage u Kongresu i tome sli~no. U takvim slu~ajevima s raz-
logom o~ekujemo da su AP i Rojters izvori jednako pouzdani kao i
Eti~ki kodeksi

slu`be od kojih dobijamo transkripte takvih govora i izjava. Izve{ta~i i


urednici, me|utim, moraju da budu oprezni i provere izvorni tekst uko-
liko se javi i najmanja sumnja da navod nije prenet ta~no ili da je
istrgnut iz pravog konteksta.
– Kada koriste materijal iz novinskih ~lanaka, novinari NPR moraju
podrobno da provere sve navode u njima. Pre~esto se doga|a da
neta~ne informacije putuju iz jednog teksta u drugi, jer se redakcija koja
ih je prva pomenula nije pobrinula da utvrdi pravo stanje stvari. NPR
nikada ne sme da prenosi gre{ke na takav na~in.
4. Novinari NPR rado pripisuju zasluge drugim medijskim ku}ama za
priloge koji su plod velikog truda ili sadr`e ekskluzivne informacije. Ako nas
takav prilog podstakne na sli~an trud, treba pripisati zaslugu ~ak i kad koris-
timo druge izvore i materijal. Ako novinar nije siguran da li da pripi{e
zasluge drugoj medijskoj ku}i, treba da konsultuje izvr{nog urednika.
5. Novinari NPR moraju da se odnose prema ljudima o kojima
izve{tavaju pravi~no i sa po{tovanjem. Uvek treba da imaju na umu da
prikupljanje i preno{enje informacija nekoga mo`e da povredi ili mu nanese
neprijatnost, i to valja odmeriti prema zna~aju pri~e. Novinari NPR pokazu-
ju saose}anje kada tra`e intervju ili razgovaraju sa onima koji su pogo|eni
tragedijom ili velikim bolom. Posebno su pa`ljivi u opho|enju s decom i
ljudima koji nisu vi~ni davanju informacija, ili ljudima koji ne poznaju
dovoljno dobro jezik na kome su intervjuisani.
6. Postoje i zakonska ograni~enja u razgovoru sa maloletnicima, tj.
osobama mla|im od 18 godina. Ukoliko intervjui{ete maloletnike, morate
pribaviti pismeno ili snimljeno dopu{tenje roditelja ili zakonitog staratelja
pre emitovanja audio zapisa. Maloletnika ni na koji na~in ne smete da iden-
tifikujete – imenom, opisom, boravi{tem, itd. – bez dozvole. Jedino ako
maloletnik ne mo`e pojedina~no da se prepozna – recimo, u de~jem `agoru
na igrali{tu – nije potrebno tra`iti dozvolu. Ukoliko je re~ o nekim drugim,
obi~nijim okolnostima u kojima izve{ta~ `eli da iskoristi audio snimak raz-
govora sa maloletnikom koji je identifikovan bez dozvole, on i njegov pret-
postavljeni treba da se posavetuju s pravnim savetnikom i utvrde da li je to
dopu{teno.
7. Novinari NPR treba da vode ra~una o granici koja razdvaja legitimno
obavljanje novinarskog posla i pravo pojedinca na privatnost. Smatramo da
obi~ni ljudi imaju ve}e pravo da kontroli{u informacije o sebi nego javne
li~nosti i druge osobe koje `ele mo}, uticaj i pa`nju javnosti. Jedino nu`ni
interes javnosti da s ne~im bude upoznata mo`e da opravda zala`enje u ne-
~iji privatan `ivot.
8. Novinari NPR ~ine sve da ~injenice, navodi i parafraziranje ne~ijih
izjava budu ta~ni i upotrebljeni u odgovaraju}em kontekstu. Izjava inter-
vjuisane osobe ili sagovornika treba da predstavlja ta~an odgovor na

170 E T I K A
postavljeno pitanje. Ako koristimo materijal iz nekog ranijeg priloga, to
mora da bude jasno nazna~eno. Slu{aocima saop{tavamo okolnosti u koji-

Eti~ki kodeksi
ma je neki intervju nastao, ukoliko je to bitno (kao, na primer, vreme inter-
vjua, ~injenicu da je na{ sagovornik razgovarao sa nama za vreme leta
avionom, i tome sli~no). Kad god nije jasno kako je intervju dobijen, treba
navesti sve potrebne podatke. Slu{aoci zaslu`uju da dobiju {to vi{e podata-
ka, a ne {to manje. Novinar NPR je obavezan da osigura da na~in na koji
koristi takav materijal bude u skladu sa onim {to su osobe koje je inter-
vjuisao ili govornici zaista hteli da ka`u.
9. Rad novinara treba da bude neprikriven. Novinari NPR se ne pred-
stavljaju la`no niti kriju ko su; ne predstavljaju se kao policajci, istra`ni
organi i sli~no. U nekim prilikama ne}emo morati da otkrivamo ko smo,
ve} }emo prikupljati informacije u svojstvu obi~nog gra|anina, kao, na
primer, na mestima koja su dostupna svima – u prodavnicama, javnim
zgradama, itd.
10. Novinari NPR ne koriste skrivene mikrofone, diktafone ili fotoa-
parate, osim u izuzetnim okolnostima. Povremeno se informacija koja ima
veliku novinarsku vrednost, na primer kada se izve{tava o ilegalnim,
dru{tveno devijantnim i protivzakonitim aktivnostima, ne mo`e pribaviti
na otvoren na~in. U takvim okolnostima neophodna je dozvola vi{eg
rukovodioca ili pravnog savetnika za audio snimanje i fotografije. Novinari
NPR ne snimaju telefonske razgovore bez dozvole.
11. Ukoliko iskrsne pitanje vezano za pravni aspekt neke pri~e, novinari
treba da se konsultuju sa svojim pretpostavljenim i sa pravim savetnikom.
NPR ima advokate koji su na raspolaganju 24 ~asa dnevno, sedam dana u
nedelji, da bi se u takvim prilikama na{li pri ruci. Ako imate bilo kakvih
pitanja o tome da li je va{e postupanje zakonito ili ne, stupite u vezu sa svo-
jim pretpostavljenim, koji }e stupiti u vezu sa advokatom. Ukoliko ne
mo`ete da dobijete pretpostavljenog, potra`ite advokata direktno. Operati-
va informativnog programa ima brojeve fiksnih i mobilnih telefona pravni-
ka koji rade za NPR.
12. Novinari NPR ne pla}aju informacije koje dobijaju od svojih izvora i
u~esnika javnih doga|aja. Ne dopu{taju izvorima i sagovornicima da dikti-
raju kako }e neka tema biti obra|ena, niti koja druga mi{ljenja i osobe treba
uklju~iti u priloge koje prave. Oni ne pristaju da pitanja {alju unapred, osim
ako to nije odobrio izvr{ni urednik, zamenik urednika informativnog pro-
grama ili osoba koja ih u tom svojstvu zastupa. Ukoliko su pitanja dostavlje-
na unapred, to treba naglasiti u izve{taju.
13. Novinari NPR ne}e potpisivati ugovor o ~uvanju poslovne tajne,
osim u sasvim retkim prilikama. Odstupanje od ovog pravila mora da
odobri ili zamenik urednika inormativnog programa ili pravni savetnik.
Novinari NPR po{tuju embargo na neku vest, osim ako okolnosti u vezi sa
embargom ne poka`u da je po{tovanje embarga izli{no, na primer, ako je
vest negde ve} objavljena ili ako izuzetan javni interes zahteva da se infor-

N O V I N A R S T V A 171
macija pod embargom emituje da bi se neke druge vesti stavile u odgovara-
ju}i kontekst.
Eti~ki kodeksi

14. Mada novinari NPR prihvataju, kada je to neophodno, da razgo-


varaju sa izvorima nezvani~no, NPR uvek nastoji da dobije zvani~ne izjave.
Pre nego {to se prihvati bilo kakva informacija koja se ne mo`e pripisati
ijednom izvoru, izve{ta~i se moraju potruditi da je dobiju zvani~no. Uko-
liko to nije mogu}e, treba da je potra`e na drugom mestu.
15. Kada novinari citiraju anonimne izvore, urednik ili producent prilo-
ga obavezan je da se uveri da je taj izvor verodostojan i pouzdan, i da se
~injenica da nije naveden mo`e opravdati novinarskim razlozima. Ova
obaveza odnosi se i na situacije u kojima pojedinci tra`e da se ne objavi nji-
hovo pravo ime. Urednik i producent tada imaju dvojaku obavezu: (1) da
procene da li je uredni~ki opravdano dopustiti toj osobi da govori anonim-
no, pod pseudonimom, ili uz delimi~no predstavljanje, i (2) da se uvere da je
ta osoba zaista ona za koju se izdaje. Urednik se nikada ne sme na}i u
situaciji da proverava ovakve stvari tek po{to je prilog ve} objavljen i po{to
je problem nastao. Ako se u prilogu koristi pseudonim, novinar to mora i da
ka`e.
16. Kada novinari NPR pripi{u neku informaciju ”izvoru’’ ili
”izvorima’’, smatra se da su to izvori novinara NPR, a da su informacije
dobijene iz prve ruke. Ukoliko to nije slu~aj, a izvori su zapravo oni koje
navode drugi mediji, onda se mora nazna~iti da je re~ o izvorima drugih
medija.
17. Novinari NPR ne pokazuju scenarija emisija ili nemontiran materijal
nikome izvan NPR. Novinar NPR mo`e da razgovara o delovima scenarija
za svoj prilog ili da pro~ita neke navode kako bi se uverio da su ta~ni. Novi-
nar NPR mo`e, tako|e, da objavi snimak ne~ije izjave ili pro~ita delove tran-
skripta nekog razgovora tre}oj osobi s namerom da dobije njenu reakciju na
ono {to je neko izjavio.
18. Kada je re~ o ispravkama, na{e je pravilo da se ozbiljne ~injeni~ne
gre{ke ispravljaju odmah. Ukoliko izve{ta~, voditelj, urednik ili producent
smatraju da je NPR ne{to pogre{no objavio ili da je u nekom prilogu
napravljen ozbiljan propust, du`ni su da to istra`e i eventualno daju
ispravku. NPR ~esto saznaje za svoje gre{ke tek po{to nam neko sa strane
skrene pa`nju. To je jedan od uobi~ajenih na~ina na koji se gre{ka uo~ava.
Ali, ako novinari NPR imaju osnovanog razloga da smatraju da je po~injena
velika gre{ka, ne treba da ~ekaju da im drugi na to skrene pa`nju. Pre nego
{to emituju ispravku ili neko obja{njenje ili ih postave na Internet, ili pre
nego {to povuku neku vest, novinari NPR treba da sa pravnim savetnikom
podrobno razmotre da li takav materijal mo`e da ima zakonske posledice.
19. Izve{ta~ ili voditelj treba jasno da nazna~e kada po~inje i kada
zavr{ava neki razgovor, kako ne bi bilo nikakve zabune o tome {ta je za emi-
tovanje, a {ta nije, ili {ta je zvani~no, a {ta nije.

172 E T I K A
20. Arhivski snimci ili snimci iz nekog ranijeg priloga moraju biti jasno
ozna~eni kao takvi ako se koriste u novom prilogu. Slu{aoci ne treba da po-

Eti~ki kodeksi
misle da je neki arhivski ili stariji snimak napravljen u kontekstu nove pri~e.
Na primer, bila bi prevara u novom prilogu o spornoj pri~i o nekoj osobi
koristiti nove ~injeni~ne podatke, a objaviti samo stare izjave te osobe, a da
pri tom to nije jasno nagla{eno.
21. U na~elu, isti eti~ki i uredni~ki standardi koji va`e za radio novi-
narstvo va`e i za vesti objavljene na Internetu, mada Internet servisi imaju
svoje posebnosti. Ti specifi~ni vidovi Internet servisa bi}e definisani u
posebnom dokumentu, koji }e Internet redakcija NPR sastaviti sa informa-
tivnim programom NPR.
22. Politika NPR, u pogledu navo|enja mesta izve{tavanja, jeste da se
navede mesto doga|aja ili, ukoliko se izve{ta~ vi{e tamo ne nalazi, da se
navede samo ime izve{ta~a i program za koji se javlja (D`o Smit, vesti NPR),
a da se mesto izve{tavanja pomene ili u najavi vesti ili u samom prilogu.
23. NPR ne navodi imena `rtava seksualnih napada. Ponekad postoje
izuzeci od tog pravila, recimo onda kada je sama `rtva ve} otkrila svoj iden-
titet. Urednici NPR }e o tim izuzecima odlu~ivati od slu~aja do slu~aja.

VIII Politi~ki, dru{tveni i drugi anga`man novinara


1. Novinari NPR ne mogu da se kandiduju na izborima, podr`avaju
kandidate ili se na bilo koji drugi na~in aktivno bave politikom. Budu}i da je
visina nov~anog priloga za kandidate javni podatak, novinari NPR ne mogu
da daju priloge za izborne kampanje, jer bi to moglo da baci sumnju na nji-
hovu nepristrasnost u izve{tavanju.
2. Novinari NPR ne mogu da u~estvuju u protestima i skupovima
posve}enim temama i pitanjima koje NPR prati, ne mogu da potpisuju peti-
cije ili na drugi na~in dovode svoje ime u vezu sa takvim pitanjima, niti za
takve svrhe mogu da daju priloge.
3. Novinari NPR ne mogu biti ~lanovi vladinih odbora i komisija.
4. Novinari NPR mogu biti ~lanovi lokalnih savetodavnih odbora, od-
bora u obrazovnim institucijama, odbora u verskim ili neprofitnim organi-
zacijama dokle god NPR ne pokriva njihovo delovanje i ukoliko se takve
organizcije ne bave lobiranjem i politi~kim radom velikih razmera. Novinar
je du`an da o takvom svom radu obavesti izvr{nog urednika ili nekoga ko ga
zamenjuje, a NPR mo`e da mu uskrati dopu{tenje za takav rad ukoliko sma-
tra da on mo`e da izazove stvaran ili prividan sukob interesa.
5. Kada je supru`nik, ~lan porodice ili blizak prijatelj novinara NPR
politi~ki aktivan, novinar mora imati na umu ~injenicu da to mo`e da iza-
zove prividan ili stvaran sukob interesa. Novinar NPR mora da upozna svog
pretpostavljenog sa takvim okolnostima, kako bi se utvrdilo da li je potreb-
no da se novinar povu~e sa odre|enog zadatka.

N O V I N A R S T V A 173
IX Finansijska podr{ka, donacije, reklamiranje, marketing i promocija
1. Izme|u novinara NPR i donatora mora da postoji nepremostiva bari-
Eti~ki kodeksi

jera. Iako }e zaposleni neizbe`no razgovarati sa stru~njacima i zvani~nicima


koji rade u fondacijama koje nas finansiraju (i sa onima koji dobijaju nji-
hove donacije), ne smemo da raspravljamo o na{im prilozima sa slu`benici-
ma koji odobravaju donacije.
2. Zamenik urednika informativnog programa odredi}e osobe koje }e
odr`avati vezu sa finansijerima radi dogovora o donacijama i druge saradnje.
3. Novinari NPR ne}e navoditi imena donatora u programu.
4. Ukoliko NPR bude izve{tavao o organizaciji ili pojedincu koji nas
finansira, to }e biti jasno nazna~eno u programu ukoliko je tema programa
u direktnoj vezi sa donacijom koju smo dobili.
5. S dopu{tenjem zamenika urednika informativnog programa, novi-
nari NPR mogu da u~estvovuju ili prihvate ponudu za u~e{}e u promotiv-
nim aktivnostima ili drugim doga|ajima koje organizuju na{i donatori, kao
{to su zajedni~ke kampanje za prikupljanje priloga ili inicijative ~iji je cilj sti-
canje nove publike.

X Primena i sprovo|enje Kodeksa


1. Primena i sprovo|enje ovog kodeksa prvenstveno po~iva na odgov-
ornosti svakog pojedinog novinara NPR. Ova odgovornost ti~e se pojedi-
naca, ali i svih njihovih kolega. Slobodni smo da savetujemo svoje kolege i
pomognemo im da rade u skladu sa svojim obavezama iz ovog kodeksa.
2. Urednici i producenti imaju posebnu odgovornost u primeni ovog
kodeksa na materijal koji ure|uju ili produkuju. Oni treba da budu sigurni
da su standardi Kodeksa primenjeni u svakom pojedina~nom prilogu.
3. Protiv novinara NPR koji ne postupaju u skladu sa ovim kodeksom mo-
`e biti pokrenut disciplinski postupak, a mogu}e je da zbog toga budu i otpu-
{teni s posla. Disciplinski postupak protiv novinara koji su ~lanovi organizaci-
je AFTRA vodi}e se u skladu sa odredbama njihovog ugovora o ~lanstvu.
XI Razno
1. Ne u~estvujemo u konkursima za novinarske nagrade koje organizuju
grupe kojima je u interesu da uti~u na na{e izve{tavanje. Slanje priloga na kon-
kurse i takmi~enja mora da odobri izvr{ni urednik ili osoba koju on odredi.
2. Novinari NPR ne treba da govore u ime NPR, niti o politici ili delat-
nosti NPR, osim ako ih za to nisu ovlastili odgovaraju}i predstavnici kom-
panije. Sva pitanja o politici kompanije i njenoj delatnosti treba da budu
upu}ena Odseku za odnose sa javno{}u NPR.
3. Po pravilu, novinari NPR ne promovi{u proizvode, niti pi{u pre-
poruke za knjige, filmove ili pozori{ne predstave, u svojstvu novinara NPR.
Zamenik urednika informativnog programa mo`e da napravi izuzetak od
ovog pravila kada kolega novinar pi{e preporuku. Dopu{tenje }e u drugim

174 E T I K A
prilikama biti uskra}eno, recimo kada je autor knjige politi~ar ili neka druga
osoba ~iju delatnost novinar pokriva. Dopu{tene su preporuke napisane

Eti~ki kodeksi
ta~no i u odgovaraju}em kontekstu na osnovu materijala iz priloga koje je
NPR emitovao.
4. Novinari NPR ne smeju predstavnicima vlade, stranama u sporu ili
stranama koje razmatraju pokretanje sudskog spora da daju svoje bele{ke,
snimke i drugi radni materijal, niti da otkrivaju informacije koje su priku-
pili. Ako se predavanje takvog materijala zahteva na osnovu zakona, od
strane vlasti ili administrativnim putem, novinari NPR moraju smesta da
potra`e savet od svojih pretpostavljenih i pravnog savetnika.
5. NPR je vlasnik materijala koji su prikupili i pripremili novinari NPR,
bez obzira da li je odmah emitovan, i on se ne mo`e objavljivati nigde
drugde bez dopu{tenja NPR.
6. Odredbe ovog kodeksa moraju biti u skladu sa pravilima o zapo{lja-
vanju NPR i drugim propisima koji se odnose na zaposlene u Nacionalnom
javnom radiju.
Prevela Ana Seli}

Eti~ki kodeks agencije ,,Aso{iejted pres” (AP)*


Ova na~ela nude model prema kome ~lanovi redakcije mogu da se rav-
naju kad procenjuju svoj rad. Formulisana su u uverenju da novine i oni
koji ih stvaraju treba da se pridr`avaju najvi{ih standarda eti~kog i profe-
sionalnog pona{anja.
Neprikosnoveno je pravo javnosti da bude upoznata sa va`nim pitanji-
ma. Novine su posebno odgovorne da, kao predstavnik svojih ~italaca, vode
ra~una o njihovim javnim interesima.
Nijednom izjavom o na~elima ne mogu se propisati odluke koje odgo-
varaju svakoj prilici. Kad se primenjuju eti~ka na~ela, treba se rukovoditi
zdravim razumom i dobrim prosu|ivanjem o realnostima u novinarstvu. S
razvojem novih tehnologija ova na~ela mogu pomo}i urednicima i voditi ih
ka tome da obezbede pouzdanost vesti i informacija koje objavljuju. Pod-
sti~u se listovi da ove smernice prilagode svojim prilikama.

Odgovornost
Dobre novine su pravi~ne, precizne, po{tene, odgovorne, nezavisne i
pristojne.
Istina je njihov vode}i princip.
Dobre novine izbegavaju praksu koja je u sukobu sa sposobno{}u
izve{tavanja i predstavljanja vesti na pravi~an, ta~an i nepristrasan na~in.
*Prepravljen i usvojen 1995. godine. Ovaj kodeks namenjen je pre svega urednicima.

N O V I N A R S T V A 175
Novine treba da budu konstruktivan kriti~ar svih delova dru{tva. One
treba da u razumnoj meri, sastavom osoblja i izborom tema, odra`avaju
Eti~ki kodeksi

raznovrsnost svoje publike. One treba energi~no da razotkrivaju prestupe,


dvoli~nost ili zloupotrebu vlasti, javne ili privatne. Sa ta~ke gledi{ta ure|iva-
nja, one treba da zastupaju neophodne reforme i inovacije od javnog intere-
sa. Izvore vesti treba imenovati, osim kada postoji ubedljiv razlog da se to ne
~ini. Ako je neophodno za{tititi identitet izvora, treba objasniti za{to.
Novine treba podr`avaju pravo na slobodu govora i na slobodu {tampe,
i da po{tuju pravo pojedinca na privatnost. Na otvorenim sastancima i
preko svojih arhiva, novine treba energi~no da se bore da javnosti budu
dostupne vesti o vladi.

Ta~nost
Novine treba da se ~uvaju neta~nosti, nemara, pristrasnosti ili iskrivlja-
vanja uz pomo} nagla{avanja, izostavljanja ili tehnolo{ke manipulacije.
Novine treba da priznaju ozbiljnije gre{ke i isprave ih bez odlaganja i na
vidnom mestu.

Integritet
Novine treba da nastoje da se temama bave objektivno, a kontroverz-
nim temama da pristupaju stalo`eno. One treba da budu forum za razmenu
komentara i mi{ljenja, naro~ito kada su ti komentari druga~iji od stava
redakcije. Uvodnici i li~ni komentari izve{ta~a i urednika treba da su jasno
nazna~eni. Oglasi se moraju razlikovati od vesti.
Novine treba da izve{tavaju ne obaziru}i se na sopstvene interese, ima-
ju}i na umu potrebu da se uka`e na mogu}e sukobe. One ne treba da daju
povoljniji tretman oglasima ili grupama koje imaju specijalne interese.
Novine treba da izve{tavaju o pitanjima koja se ti~u njih samih ili ~lano-
va redakcije sa istom odlu~no{}u i otvoreno{}u kao {to to ~ine kad
izve{tavaju o drugim ustanovama ili pojedincima. Briga za interese zajed-
nice, kompanija ili za li~ne interese ne sme da ih navede da izvr}u ili
pogre{no tuma~e ~injenice.
Novine treba da imaju iskren odnos sa ~itaocima i onima o kojima pi{u.
Uvek treba da ispunjavaju svoja obe}anja.
Novine ne smeju da objavljuju plagijate, bilo u re~i ili slici.

Nezavisnost
Novine i novinari treba da su oslobo|eni obaveza prema izvorima vesti i
prema onima o kojima pi{u. Treba izbegavati ~ak i privid obaveze ili sukoba
interesa.
Novine ne smeju primati stvari od vrednosti, bilo od izvora ili od nekoga
izvan profesije. Ne smeju se primati pokloni, besplatne ili sni`ene putne karte,
odmori i zabava, proizvodi i sme{taj. Tro{kove izve{tavanja treba da pla}a sam
list. Novinari treba da izbegavaju posebne usluge i poseban tretman.

176 E T I K A
Novinari se podsti~u da budu aktivni u svojoj zajednici, u meri u kojoj te
aktivnosti ne dovode do sukoba interesa. Treba izbegavati politi~ki rad,

Eti~ki kodeksi
demonstracije i javne akcije koji mogu da izazovu stvaran ili prividan sukob
interesa.
^lanovi redakcije treba da izbegavaju da rade za ljude ili ustanove o
kojima pi{u.
^lanovi redakcije treba da izbegavaju finansijska ulaganja i druge poslo-
ve van redakcije koji mogu da stvore utisak o postojanju sukoba interesa.
Tekstove ne treba pisati ili ure|ivati prvenstveno sa ciljem da se dobiju
pohvale i nagrade. Treba izbegavati takmi~enja i nagrade u novinarstvu koji
su samima sebi svrha i nepovoljno se odra`avaju na novine ili profesiju.

Prevela Gordana Komljenovi}

,,Los An|eles tajms”

Eti~ki kodeks*

Smernice
Novinarima ”Los An|eles tajmsa“ nudi se sve vi{e prilika da svoje znan-
je iskoriste rade}i i za druge publikacije, elektronske medije i onlajn servise.
Takve ponude mogu doneti napredak u karijeri i li~no zadovoljstvo, i mi ne
`elimo da ih obeshrabrujemo.
Da biste izbegli da drugi poslovi koje radite do|u u sukob sa va{im pro-
fesionalnim obavezama prema ”Tajmsu“, i odgovorili na pitanja koja
povremeno iskrsavaju, evo nekoliko op{tih smernica kojima potvr|ujemo i
poja{njavamo na{a postoje}a pravila pona{anja.
Budu}i da je re~ o op{tim smernicama, najzna~ajnija od njih verovatno
je preporuka da svako pitanje definicije ili primenljivosti ovih smernica tre-
ba razre{iti razgovorom o konkretnom slu~aju. Dakle, ako bilo koja situacija
izaziva ma i najmanju sumnju, porazgovarajte sa svojim pretpostavljenim.

Pisanje za druge novine


1. Ne pi{emo za konkurentske publikacije, uklju~uju}i onlajn servise, ne
pi{emo tekstove koje pla}a izvor niti pla}amo izvoru za informaciju.
2. Na{i izve{ta~i i urednici ekonomske rubrike ne pi{u za poslovne i
trgovinske publikacije. Kad ne znate kako da postupite u konkretnom
slu~aju, pitajte.
3. Nema pla}enog objavljivanja sportskih rezultata.
*Objavljen 29. januara 1999. godine.

N O V I N A R S T V A 177
Pokloni
1. Ljubazno odbijte poklon koji vam nude osobe koje su va{ izvor ili o
Eti~ki kodeksi

kojima pi{ete, osim ako su neznatne vrednosti.


2. Novinar ne sme da proda knjige, trake, diskove i sli~an material koji je
dobio da bi napisao prikaz.

Besplatna putovanja
1. U razumnoj meri i u granicama pristojnosti, novinari mogu da prih-
vate besplatan prevoz, putovanje po sni`enoj ceni ili besplatan sme{taj. Ako
je do izvora informacije najlak{e do}i avionom ili o tro{ku izvora, nadokna-
di}emo taj iznos kasnije, u nekom povoljnijem trenutku, po stvarnoj ceni
nastalih tro{kova.

Obroci
1. Kao i u prethodnom slu~aju, treba se rukovoditi ose}ajem za meru i
pristojnost. Obrok ili pi}e sa izvorom mogu biti sasvim prihvatljivi, ali toj
osobi treba staviti do znanja da }e biti uzvra}eni o tro{ku redakcije odgova-
raju}om prilikom.
2. Novinar u ve}ini slu~ajeva mo`e da prihvati bon za obrok kada pokri-
va neki politi~ki ili dru{tveni doga|aj.

Ulaznice, pristup javnim doga|ajima


1. Novinari koji izve{tavaju o nekom sportskom ili zabavnom doga|aju
mogu da prihvate da ih neko uvede ili da dobiju mesto u novinarskoj lo`i.
Kada prisustvujete doga|aju o kome ne izve{tavate, ali je va{ urednik proce-
nio da mo`e biti od koristi za va{ rad, platite ulaznicu i sa~uvajte ra~un.
2. U svakoj drugoj prilici, pitajte.

Sklapanje poslova
1. Novinari ne smeju da stupaju u poslovne ili finansijske odnose sa svo-
jim izvorima.
2. Novinari koji imaju kapital ili akcije u nekoj kompaniji treba da izbe-
gavaju da pi{u o tim kompanijama. Ako to ne mogu da izbegnu, o
mogu}em sukobu interesa treba da razgovaraju sa urednikom.
3. Po pravilu, ekonomski novinari ne bi trebalo da se bave berzanskim
poslovima. Drugim re~ima, novinar ne sme da se bavi arbitra`om ili speku-
lativnom trgovinom radi materijalne dobiti.

Politi~ki rad
1. Novinari ne treba da u~estvuju u politi~kim ili vladinim aktivnostima
o kojima }e mo`da izve{tavati ili ~ije pokrivanje nadgledaju u svojstvu
urednika.
2. Nijedan novinar ne}e raditi ili primati platu u bilo kojoj politi~koj
kampanji ili organizaciji.

178 E T I K A
3. Samo kada nema opasnosti od sukoba interesa novinar mo`e da se
kandiduje za javnu funkciju ili volontira u nekoj politi~koj kampanji ili

Eti~ki kodeksi
organizaciji.
4. Ako novinar ima bliskog ro|aka ili li~nog prijatelja koji je anga`ovan
u nekoj politi~koj kampanji ili organizaciji, treba da se uzdr`i od pisanja ili
dono{enja uredni~kih odluka o toj kampanji ili organizaciji.

Nastupi na elektronskim medijima


i drugi vidovi novinarskog rada van redakcije
1. Sve pla}ene nastupe mora prethodno da odobri urednik i treba ih
pa`ljivo razmotriti iz ugla mogu}ih sukoba interesa novinara ili redakcije.
Ako novinar relativno redovno daje intervjue u vestima ili u~estvuje u poli-
ti~kim emisijama, nije neophodno da ima odobrenje za svako pojavljivanje
po{to urednik da na~elni pristanak.
2. Kada dr`e predavanja, novinari ne treba da prihvataju honorare od
poslovnih udru`enja, ali je dopu{teno da prime honorar za predavanja na
univerzitetima i u drugim neprofitnim organizacijama.
3. U svim nastupima mora da bude jasno da je novinar pre svega ~lan
redakcije ”Tajmsa“.

Pravi~nost
U svakom slu~aju, treba uvek da nastojimo da postignemo ravnote`u i
budemo pravi~ni u izve{tavanju i uredni~kim odlukama. Pravi~nosti mora
biti kad biramo izvor, prire|ujemo i prelamamo tekst, biramo fotografije i
pi{emo naslove. Najmanji zahtev je da sve strane u pri~i budu zastupljene.
O~uvanje integriteta novina na{ je glavni zadatak.

Prevod CPM

,,Mond”
Pravila i praksa*
Optu`ba
Vidi: inkriminacija.
Deoni~ari
Kad god se u novinama pomene kompanija koja ima vlasni~ki udeo u
”Mondu“, taj podatak }e biti pomenut u uvodu, tekstu ~lanka ili antrfileu.

*Objavljena u knjizi ”Le Style du Monde“, 2002. godine, pod op{tim naslovom ”La dÔonto-
logie“, to jest profesionalna etika. Zadr`an je redosled odredbi u izvorniku, odnosno abeced-
ni redosled francuskih podnaslova.

N O V I N A R S T V A 179
Novinske agencije
Izve{taji novinskih agencija moraju da slu`e kao poziv na akciju u infor-
Eti~ki kodeksi

mativnoj redakciji. Kada se direktno prenose, u obliku kratkih priloga ili


~lanaka, bi}e potpisane imenom agencije (AFP, Rojters, itd.). Ovo pravilo
va`i i za unutra{nju i za spoljnu rubriku.
^lanovi redakcije uvek nastoje da provere ta~nost agencijske vesti koju
objavljuju.
”Mond“ objavljuje (potpisane) agencijske izve{taje kada nema izve{ta~a
na licu mesta.
Napomena: agencijski izve{taj se ne potpisuje kad ga ”Mond“ objavljuje
sa vestima iz drugih izvora. U tom slu~aju list prihvata odgovornost za celinu.
Amnestija
O amnestiji govorimo kada zakon poni{ti krivi~ni element nekog dela i
povu~e izre~enu kaznu, ne negiraju}i same ~injenice. Francuski zakon
zabranjuje medijima da pominju amnestirana dela. To je osnovna garancija
individualnih prava u pravnoj dr`avi, koje doprinosi resocijalizaciji osu-
|enih lica. Samo jaki razlozi mogu da nas navedu da, u izuzetnim prilikama
i na osnovu odluke uredni~kog kolegijuma, prekr{imo ovo pravilo.
Pokloni
Svaki poklon ~ija procenjena vrednost prema{uje 70 evra vra}a se daro-
davcu. ”Mond“ smatra da preko te granice vi{e nije re~ o poklonu, ve} o
poslovnom manevru. Uz vra}eni poklon, novinari prila`u tipsko pismo koje
se ~uva u sekretarijatu redakcije.
Navodi
Samo u izuzetnim slu~ajevima ”Mond“ }e objaviti navode koji nisu
nikome pripisani. Citiranje javnih li~nosti ili anonimnih osoba podle`e
malom broju jednostavnih pravila:
– govornikov stil se po{tuje i sledi koliko god je to mogu}e, a
posebno se vodi ra~una o tome da se osoba koju citiramo ne izvrgne
podsmehu; ~lanovi redakcije klone se prepri~avanja i iskrivljavanja
onoga {to je re~eno. ”Mond“ dopu{ta samo izostavljanje po{tapalica i
onomatopeja, i ispravljanje o~igledno pogre{no upotrebljenih re~i koje
bi mogle da izazovu nesporazum;
– iz navoda ne izdvajamo re~i koje mogu da uvrede i povrede tre}a
lica ili osobu koja ih je izrekla;
– stari navod bi}e objavljen jedino ako je ta~no datiran;
– navod iz rasprave na radiju ili televiziji, knjige, izve{taja ili ~lanka
ne sme se ispravljati. Njegov izvor mora biti jasno nazna~en. Ako
novinar nema vremena ili na~ina da proveri njegovu istinitost, du`an je
da na to upozori redaktora u bele{ci na po~etku teksta.
Va`na napomena: na svaki prekid u navodu ~itaocu se skre}e pa`nja oznakom [...]
Ponekad je boljeodustati od navoda negogaobjaviti sa previ{e prekida.

180 E T I K A
Pisanje za druge redakcije
Novinari }e u pisanom obliku zatra`iti dopu{tenje glavnog urednika

Eti~ki kodeksi
kad `ele da sara|uju u drugim publikacijama. Oni su du`ni da obaveste
upravu o svim svojim drugim profesionalnim delatnostima (predavanjima,
seminarima, knjigama, fimovima, itd.). O svakoj spoljnoj saradnji, ako je
redovna i pla}ena, mora da se postigne dogovor s novinama.
Komentar
Svaki novinar mo`e da ponudi da napi{e analizu ili komentar iz oblasti
za koju je stru~an.
Pravilo je da u vest nikada ne sme da prokrijum~ari svoje li~no
mi{ljenje.
Pripadnost manjinskim grupama
Novinari }e navesti grupu kojoj pripadaju ljudi pomenuti u njihovim
~lancima kada je taj podatak potreban da bi se razumeo kontekst doga|aja o
kojem se izve{tava.
Pona{anje
Odnose novinara prema ~itaocima i raznim akterima javnog `ivota
treba da odlikuje pristojnost. Isto va`i i za odnose u redakciji.
Pogodbeni na~in
Upotreba pogodbenog na~ina kada objavljujemo neproverene vesti
treba da bude ograni~ena.

Sukob interesa
Novinar }e se prihvatiti nekog zadatka samo ako ne postoji sukob interesa.
Primeri
– novinar ne sme da pokriva polje u kojem ~lan njegove porodice ili
prijatelj ima mo} odlu~ivanja;
– novinar ne}e kupiti deonice u kompaniji o kojoj pi{e za novine. Ako
ve} ima neku kompaniju, proda}e je ili }e upravljanje kompanijom poveriti
brokerskoj firmi.
Dopisnici
Novinari koji odu u francusku provinciju ili u stranu zemlju radi
odre|enog zadatka ili da prisustvuju nekoj konferenciji obavesti}e o tome
lokalnog dopisnika ”Monda“.
Skra}enja
Kada skra}uje tekst, urednik }e nastojati da ne naru{i njegov sklad.
Posebno }e voditi ra~una o tome da ne izbaci navode ili delove koji su dati
kao protivte`a drugim iznesenim stanovi{tima.
Kad god je to mogu}e, urednik }e obavestiti novinara da je skratio tekst.

N O V I N A R S T V A 181
Pisma ~italaca
Pisma koja nam {alju ~itaoci, s dopunama, ispravkama, izlivima
Eti~ki kodeksi

odu{evljenja ili gneva, izra`avaju njihovu privr`enost ”Mondu“. Na{a je


du`nost da na njih odgovorimo, makar i sasvim kratkom porukom. Ni{ta
nije neprijatnije od }utanja, koje se do`ivljava kao znak prezira. ”Svako
pismo zaslu`uje odgovor“, govorio je Iber Bev-Meri.
Na ve}inu pisama mo`e se odgovoriti u nekoliko rukom napisanih
redova. Neka pisma iziskuju slo`enije odgovore. Ako novinar ne mo`e da
odgovori zbog radnih obaveza, zamoli}e sekretaricu da privremeno
preuzme njegovu korespondenciju (svaki sekretarijat opremljen je velikim
izborom tipskih odgovora).
Najzanimljivija pisma treba da budu dostavljena ”medijatoru“ radi
eventualnog objavljivanja.

Pokrivanje vesti
Novinar koji pokriva neki doga|aj (demonstracije, su|enje, itd.) ne
treba da napusti mesto zbivanja pre nego {to se doga|aj zavr{i.

Ru~kovi
Novinari }e voditi ra~una da uzvrate na pozive koje su prihvatili. Odbi}e
ponovljene pozive ~ija je svrha nejasna.

Profesionalna diskrecija
Videti: peticije.
U javnim kontaktima novinari }e nastojati da ne izra`avaju svoja
uverenja (politi~ka, verska, filozofska, itd.) na previ{e upadljiv na~in.
Po{tova}e profesionalnu diskreciju, {to je najbolje jemstvo da }e ~uti i razu-
meti druge kako treba i da }e drugi ~uti i razumeti njih.

Dokumentacija
Novinari treba da budu upoznati sa onim {to su novine prethodnih
nekoliko godina objavljivale o temi kojom se trenutno bave.

Pravo na odgovor
Zahtevi ~italaca da iskoriste svoje pravo na odgovor bi}e odmah
dostavljeni upravi i pravnom odeljenju.

Uvodnici
Dnevni uvodnik pi{e ~lan redakcije. Objavljuje se bez potpisa. Provera-
vaju ga glavni urednik i izvr{ni urednik, koji imaju pravo da izmene njegovu
formu i sadr`aj.
Uvodnik koji pi{e izvr{ni urednik potpisuje se njegovim incijalima.

182 E T I K A
Izbori
Novinari koji nisu raspore|eni na zadatke tokom izbornih ve~eri ili no}i

Eti~ki kodeksi
pomaga}e kolegama iz unutra{nje rubrike.
Novinari se ne}e kandidovati na op{tinskim, regionalnim ili parlamen-
tarnim izborima.

Embargo
Novinar }e po{tovati embargo na dokumenta ili izve{taje koji su stavile
institucije ili kompanije.
Ovo pravilo ne va`i ako su ~lanovi redakcije svojim kanalima pribavili
informaciju.

Intervju
”Mond“ }e dopustiti intervjuisanim osobama da pro~itaju transkript
samo kad je re~ o duga~kom intervjuu (poput onih koji se objavljuju
ponedeljkom). Cilj ove mere je da se preduprede nesporazumi. Ako
intervjuisana osoba ubla`i ton teksta svojim ispravkama, novine zadr`avaju
pravo da intervju ne objave.

Gre{ke
Uvek ih treba ispravljati.

Li~ne pri~e
Ime i prezime maloletnika se ne objavljuju, osim uz saglasnost njihovih
porodica ili ako su njihova imena postala op{tepoznata.
Ime i prezime `rtava silovanja se ne objavljuju, osim na izri~it zahtev `rtve.
Ime i prezime osoba osumnji~enih za zlo~ine ili prestupe objavljuju se
samo ako su one punoletne.

Lekcije
Lekcije su nedopustive. Uloga ”Monda“ nije da ikoga u~i pameti.

Otvorena pisma
”Mond“ ne bjavljuje otvorena pisma.

Knjige
Prikazi knjiga koje su objavili novinari ili povremeni saradnici ”Monda“
zavr{ava}e se, ispod potpisa prikaziva~a, napomenom o statusu autora.

Inkriminacija (fr. mise en cause)


Bilo koja osoba, firma ili ustanova koja je inkriminisana u ”Mondu“
mora da bude prethodno obave{tena o tome. Njeni argumenti ili odbijanje
da komentari{e moraju bezuslovno da budu pomenuti na na{im stupcima.

N O V I N A R S T V A 183
Obustava postupka (fr. non lieu)
”Mond“ }e neizostavno objaviti vest da je sudski postupak obustavljen
Eti~ki kodeksi

ako je prethodno izvestio o njegovom pokretanju. Obustava postupka


osloba|a osobu svake sumnje ~im se donese kona~na odluka. Prostor
posve}en toj informaciji (ako je mogu}e na prvoj strani) bi}e srazmeran
pa`nji koju je ”Mond“ posvetio postupku.

Brisanje iz kaznene evidencije


Ovim sudija obznanjuje da presuda ne}e biti upisana u dosije optu`e-
nog. U tom slu~aju ne treba da se navodi ime osobe ~iju rehabilitaciju sudija
`eli da potpomogne.

Peticije
Novinari ne smeju da potpisuju peticije. Oni mogu da iska`u svoj stav
tako {to }e napisati analizu ili komentar u novinama.

Plagijat
Da bi se izbegla opasnost od nesvesnog plagiranja, novinari nastoje da
ne koriste agencijski izve{taj ili objavljen ~lanak kao potku za svoj tekst.

@albe
Pre nego {to pomenete da je podneta `alba, uvek proverite taj podatak
kod sudskih izvora.

Predrasude
Novinari }e se kloniti upotrebe fraza ili kli{ea koji imaju seksisti~ke ili
rasisti~ke konotacije (”{armantna mati~arka“, ”vrlo orijentalna vrsta suro-
vosti“) ili sadr`e dru{tveni prezir (”sin skromnog u~itelja“).

Ispravke
Ispravke koje stignu u redakciju bi}e predate upravi u najkra}em mogu-
}em roku. Objavljivanje ispravke u ”Mondu“ ne}e biti pra}eno
komentarom ~lanova redakcije.

Reference
Svaki dokument (izve{taj, knjiga, video, itd.) iz kojeg poti~e znatan deo
pri~e mora da bude ta~no naveden.

Potpisi
U slu~aju neslaganja sa skra}enjem ili izmenom, novinar mo`e da
povu~e svoj potpis.

Napomene
– kada ~lanak potpisuje nekoliko novinara, njihova imena bi}e navede-
na abecednim redom;

184 E T I K A
– kada novinar potpi{e nekoliko ~lanaka na istoj strani, samo glavni
~lanak bi}e potpisan njegovim punim imenom;

Eti~ki kodeksi
– kada novinar objavi ~lanak i intervju na istoj strani, ~lanak }e biti
potpisan njegovim punim imenom, a intervju inicijalima (na primer, iskaze
prikupio E.J.);
– kada redaktor spoji tekstove dvojice dopisnika u jedan, to }e nazna~iti
ovako: ”Frederik Boben (u Pekingu) i Filip Pons (u Tokiju)“;
– novinari }e izbegavati da potpisuju kombinovane ~lanke svojim
imenom uz dodavanje imena drugih izvora ”u saradnji sa AFP“, ili ”u
saradnji sa Rojtersom“), itd.

Ispitivanja javnog mnjenja


Tekstovi koji prenose rezultate ispitivanja javnog mnjenja moraju neizo-
stavno da sadr`e nekoliko napomena:
– ime agencije za istra`ivanje javnog mnjenja;
– ime kompanije ili institucije koja je naru~ila i finansirala ispitivanje;
– datum kada je obavljeno ispitivanje;
– veli~inu uzorka ispitanika.

Izvori
Novinari }e bri`ljivo {tititi svoje izvore informacija. ^lan 109 Zakona o
krivi~nom postupku nala`e: ”Svaki novinar koji se saslu{ava kao svedok o
podacima koje je prikupio u toku svog rada ima pravo da ne otkrije njihov
izvor“. Kada se nalaze u zemljama sa autoritarnom ili diktatorskom vladom,
izve{ta~i }e posebno paziti da ne ugroze svoje izvore. Zbog toga }e predu-
zimati mere opreza, kao {to su uzdr`anost tokom telefonskih razgovora,
sasvim svedene bele{ke, brisanje imena iz adresara, itd.
Du`nost da se za{titi izvor informacije mora da ide ruku podruku sa
obavezom da se proveri dobijena informacija. To {to izvor postoji nije
dovoljno jemstvo da je informacija ta~na. Kriti~ki stav prema izvoru mora
biti stalna praksa.

Samoubistvo
”Mond“ postupa veoma pa`ljivo kada izve{tava o samoubistvu va`nih
li~nosti ili obi~nih ljudi. ^lanovi redakcije izbegava}e da daju uop{tena i
kategori~na tuma~enja.

Putovanja
Novinar ne}e prihvatiti besplatan put pre nego {to dobije dozvolu
urednika ili njegovog zamenika. On po{tuje slede}e neprikosnoveno pra-
vilo: podrobno se priprema da bi bio kadar da proceni vrednost informacija
koje bude pribavio tokom puta.

N O V I N A R S T V A 185
,,Mondova” povelja o ogla{avanju (1997.)
1. Na stranicama ”Monda“, i dnevnih novina i dodataka, redakcijski
Eti~ki kodeksi

sadr`aj jasno se razlikuje od oglasa. Izvr{ni urednik je odgovoran za


po{tovanje tog principa, sprovo|enjem nekoliko neprikosnovenih pravila:
– dnevne novine i svaki njihov dodatak imaju logo ”Monda“ na
prvoj strani;
– na svakoj strani novina ili dodataka pi{e ime ”Monda“ pored broja
strane;
– fontovi, dizajn i prelom oglasa treba da budu takvi da ih nije
mogu}e pome{ati sa redakcijskim materijalom. Svaka grafi~ka sli~nost
koja bi mogla da zavede ~itaoca dovoljan je razlog da se oglas odbije, i u
novinama, i u dodacima;
– tekstualni oglasi objavljuju se ispod dvostruke horizontalne crte.
Oglasi u okviru tabela (berzanskog izve{taja, programa televizijskih i
kulturnih doga|aja, itd.) tako|e se razliku od svog okru`enja
druga~ijim izgledom;
– cele oglasne strane objavljuju se ispod linije iznad koje na sredini,
u ravni s brojem strane, pi{e ”Oglasi“;
– reklamni tekstovi, tzv. advertorijali, koji su me{avina reklame i no-
vinarskog ~lanka, zabranjeni su i u dnevnim novinama i u dodacima.
2. Sadr`aj oglasa koji se objavljuju u ”Mondu“ i dodacima bi}e u skladu
sa zakonskim propisima:
– ”Mond“ koristi usluge BVP (nezavisnog udru`enja ogla{iva~a –
prim. ur.) – i ta ~injenica se svakodnevno pominje u novinama – da ne
bi objavio oglas kojim se obmanjuju ~itaoci ili oglas koji nije u skladu s
pravilima fer konkurencije;
– glavni urednik vodi ra~una da se u novinama i dodacima ne objavi
nijedan oglas koji bi mogao da izazove tu`bu zbog opscenosti,
podsticanja na ubistvo ili izazivanja rasne mr`nje. Zbog toga se svi oglasi
koje oglasno odeljenje ili redakcija smatraju sumnjivim podnose njemu
na odobrenje. Glavni urednik }e se posavetovati s pravnim odeljenjem
novina ili bilo kojim drugim stru~njakom po svom izboru.
3. Za oglase ili delove reklamne kampanje koje ”Mond“ distribuira, ali
koji nisu objavljeni u novinama ili dodacima (katalozi, posebna izdanja
magazine, reklamni predmeti, pokloni, itd.) va`e ista pravila o sadr`aju kao
i za oglase objavljene u novinama i dodacima: glavni urednik se stara da u
njima ne bude opscenosti, podsticanja na ubistvo ili rasnu mr`nju. Ni u
jednom od tih oglasa ili delova reklamne kampanje ne sme da se pomene
”Mond“, osim – kada postoji takva potreba – da bi bio oslobo|en svake
odgovornosti za njihov sadr`aj.
4. Sredstva komunikacije koja ”Mond“ reklamira u oglasima u svom
listu ili dodacima (Minitel, vebsajt multimedijske mre`e, 800 besplatnih
telefonskih poziva, itd.) objavljuju se na prostoru koji je o~igledno
predvi|en samo za oglase. Kada se ta ista sredstva komunikacije pomenu u

186 E T I K A
novinarskim ~lancima, neizostavno se mora pomenuti ogla{iva~ ili
reklamirani proizvod.

Eti~ki kodeksi
5. Izdava~/izvr{ni urednik novina, koji snosi krivi~nu i gra|ansku
odgovornost, intuitu personae, za ceo sadr`aj Monda, mo`e da odbije da
objavi bilo koji oglas u novinama ili dodacima, kao i da distribuira bilo koji
reklamni materijal, bilo da se on deli s primercima novina ili zasebno
(katalog, magazin, reklamni predmeti, itd.).
6. Stalni saradnici ”Monda“ ne smeju da u~estvuju, ni posredno ni
neposredno, ~ak ni anonimno, ~ak i bez honorara, u oblikovanju, pisanju,
ilustrovanju ili prelamanju oglasa koji se objavljuje u novinama ili bilo kom
njihovom dodatku, ili se distribuira s novinama.

Prevela Slavica Mileti}

,,Njujork tajms”

Eti~ko novinarstvo*
Priru~nik za izve{ta~e i urednike o profesionalnim vrednostima i pravilima

”Zajedni~ki i glavni interes svih izve{ta~a, urednika, fotoreportera i ~lanova


redakcije ”Njujork tajmsa“ jeste za{tita integriteta novina. Urednici i direk-
tori lista zajedno su izjavili 1998: ”Autoritet i ugled ‘Tajmsa’ na{a su najve}a
snaga. Ne smemo da ~inimo ni{ta {to bi ih podrilo ili umanjilo, a treba da
~inimo sve {to mo`emo da ih uve}amo.“
”Smernice integriteta“, maj 1999.

1 UVOD I SVRHA
1. Cilj ”Njujork tajmsa“ je da izve{tava {to nepristrasnije – ”bez mane i
straha“, kako je govorio Adolf Oks, na{ osniva~ – i da se prema ~itaocima,
izvorima, ogla{iva~ima i drugima ophodi ravnopravno i otvoreno, i da se
zna da je tako. Ugled ”Tajmsa“ po~iva na ovim pretpostavkama, ba{ kao i
profesionalni ugled njegovih zaposlenih. Zajedni~ki je interes ”Tajmsa“ i
~lanova njegove redakcije da izbegavaju stvaran ili prividan sukob interesa.
2. Vi{e od jednog veka, mu{karci i `ene iz ”Tajmsa“ ljubomorno ~uvaju
integritet lista. Kakav god da je na{ doprinos ”Tajmsu“, na{a je prva briga da
njegov integritet ostane netaknut i pod na{im kormilom.
3. Sukob interesa, stvaran ili prividan, mo`e da nastane u mnogim
oblastima. Podlo`ni su mu odnosi ~lanova redakcije sa ~itaocima, izvorima,
grupama za podr{ku, ogla{iva~ima, ili konkurencijom; me|usobni odnosi
novinara, ili odnosi redakcije sa poslovnim rukovodstvom. Danas, kada je
*Objavljeno maja 2004. godine.

N O V I N A R S T V A 187
porodica u kojoj su oba roditelja ili partnera zaposlena postala uobi~ajena,
dru{tvene i profesionalne aktivnosti bra~nih drugova, ~lanova porodice i
Eti~ki kodeksi

partnera mogu da izazovu stvaran ili prividan sukob interesa.


4. U skladu sa sve~anom obavezom koju ima po osnovu Prvog amand-
mana, ”Tajms“ te`i da odr`i najvi{e standarde novinarske etike. Uvereni
smo da svi zaposleni u ”Tajmsu“ dele ovaj cilj. ”Tajms“ istovremeno razume
da njegovi novinari treba da imaju slobodu da se bave kreativnim, dru{tven-
im i privatnim poslovima koji }e im doneti dodatnu zaradu, mimo posla u
”Tajmsu“. Me|utim, pre nego {to prihvate posao van redakcije, treba da od-
lu~e kao zreli profesionalci, uzimaju}i u obzir jedinstveni ugled ”Tajmsa“, u
kome svi mi imamo svoj ulog.

Polje Kodeksa
5. Ove smernice se odnose na sve ~lanove redakcije ~iji rad neposredno
uti~e na sadr`inu novina, uklju~uju}i i one koji su na odsustvu. To su
izve{ta~i, urednici, komentatori, fotoreporteri, urednici fotografije, karika-
turisti, dizajneri, grafi~ki urednici i istra`iva~i. Na ovu grupu profesionalnih
novinara se misli kada ka`emo ”zaposleni“ ili ”~lanovi redakcije“.
6. Ove smernice, po pravilu, ne obavezuju redakcijske slu`benike,
administrativno osoblje, sekretarice i ostalo pomo}no osoblje, uz dva bitna
izuzetka: prvo, nijedan zaposleni u redakciji ne sme da iskoristi za li~nu
dobit nijednu nejavnu informaciju koju je saznao na poslu, niti da svoju
vezu sa “Tajmsom” upotrebi radi sticanja povlastica ili prednosti. I drugo,
niko ne sme da u~ini ni{ta {to {teti ugledu ”Tajmsa“ i njegovoj bespogov-
ornoj nepristrasnosti u izve{tavanju o politici i vladi; naro~ito, niko ne sme
da nosi bed` stranke u vreme kampanje ili na bilo koji na~in pokazuje poli-
ti~ku pripadnost dok je na poslu.
7. Na{i spoljni saradnici ugovorom se obavezuju da }e izbegavati sukob
interesa, bilo stvaran ili prividan. U skladu sa tim, oni moraju da po{tuju ove
smernice dok rade za ”Tajms“, kako je predvi|eno u odeljku 14.
8. ”Tajms“ je potpuno uveren da vrednosti koje ovaj kodeks treba da
{titi njegovi zaposleni ose}aju kao svoje. ”Tajms“ je do sada re{avao razlike
u mi{ljenjima o primeni ovih vrednosti gotovo bez izuzetka na prijateljski
na~in, razgovorom. Imamo sve razloge da verujemo da }e tako biti i
ubudu}e. Ipak, ”Tajms“ smatra da je svako namerno kr{enje ovog kodeksa
te`ak prekr{aj koji povla~i i disciplinske kazne, {to mo`e da zna~i i
otpu{tanje s posla, shodno uslovima ugovora o radu.
9. Na{ je osnovni cilj da za{titimo nepristrasnost i neutralnost ”Tajmsa“
i integritet izve{tavanja. U mnogim slu~ajevima, malo zdravog razuma bi}e
dovoljno da se na|e eti~ki put. Ponekad je odgovor o~igledan. ^esto je
dovoljno da se upitamo da li bi neki postupak mogao da nanese {tetu ugledu
lista pa da procenimo da li je takav postupak primeren.
10. Od svakog ~lana redakcije o~ekuje se da ovaj kodeks pa`ljivo pro~ita
i razmisli kako bi mogao da se primeni na njegove du`nosti. Nedovoljno

188 E T I K A
poznavanje odredbi Kodeksa ne mo`e biti opravdanje za njegovo kr{enje;
naprotiv, tim je prekr{aj ve}i. Odredbe koje slede mogu da ponude samo

Eti~ki kodeksi
op{ta na~ela i neke primere. Na{ svet se neprestano menja, ponekad drama-
ti~no. Nijedan pisani dokument ne mo`e da predvidi ba{ svaku mogu}nost.
Zato o~ekujemo da se ~lanovi redakcije savetuju sa de`urnim urednicima,
urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara
ako imaju ikakve sumnje povodom neke odre|ene situacije ili mogu}nosti
pokrivene ovim kodeksom. U ve}ini slu~ajeva, razmena e-mail poruka tre-
balo bi da bude dovoljna.
11. Prema tome, ovaj priru~nik nije sveobuhvatni skup svih situacija
koje mogu izazvati stvaran ili prividan konflikt interesa. On ne isklju~uje
okolnosti u kojima takvi sukobu mogu da nastanu samo zato {to ih ne po-
minje izrikom, niti ovaj kodeks ili neka njegova odredba predstavljaju
implicitan ili izri~it ugovor o sklapanju radnog odnosa sa bilo kim na koga
se ove smernice odnose. ”Tajms“ zadr`ava pravo da povremeno modifikuje
i pro{iruje ove smernice, po potrebi.
12. Pravo da tuma~e i primenjuju ove smernice imaju {efovi odeljenja i
urednici visokog ranga, pre svega urednik za standarde i zamenik urednika
redakcijskog komentara. Oni mogu da prenesu ovo pravo na svoje zameni-
ke, ali ostaju odgovorni za odluke koje se donose u njihovo ime.

Ostali standardi pona{anja


13. Pored ovog priru~nika, pridr`avamo se i Izjave o integritetu
redakcije, usvojene 1999. godine, koja se ti~e osnovnih pravila profesije kao
{to je neophodnost proveravanja podataka, ta~nost navoda, celovitost
fotografija i na{a odbojnost prema neimenovanim izvorima; i Pravila o
upotrebi poverljivih izvora, objavljenih 2004. godine. Ovi dokumenti mogu
se na}i u kancelariji zamenika glavnog urednika za administriranje vesti, ili
na naslovnoj strani na{eg veb sajta, pod odrednicom ”Policies“.
14. Kao slu`benici Kompanije Njujork tajms, pridr`avamo se Pravila
puta, aksiomatskih standarda pona{anja prema kolegama i odnosa prema
poslu. Pravila se mogu nabaviti u kancelariji zamenika glavnog urednika za
administriranje vesti. Zajedno sa izjavom o dodatnim na~elima, Pravila su i
na Internetu, na adresi http://insite.nytco.com/OUR_COMPANY/
our_company.html Pridr`avamo se i kompanijskih pravila protiv uznemi-
ravanja, i o kompjuterskoj i elektronskoj komunikaciji, koja tako|e postoje
na Internetu, na adresi http://insite.nytco.com/OUR_COMPANY/POLI-
CIES/policies.html.

2 NA[A DU@NOST PREMA ^ITAOCIMA


15. ”Tajms“ se prema svojim ~itaocima odnosi pravi~no i otvoreno
koliko god je to mogu}e. U {tampanim i onlajn izdanjima, svojim ~itaocima
nudimo potpunu istinu, bez ulep{avanja, i ne skrivamo ni{ta {to smo saznali.
Na{e je pravilo da ispravljamo svoje gre{ke, i velike i male, ~im ih primetimo.

N O V I N A R S T V A 189
16. Prema ~itaocima nismo ni{ta manje pravi~ni privatno nego javno. Od
svakoga ko radi sa ~itaocima o~ekuje se da po{tuje ovo na~elo, svestan da su
Eti~ki kodeksi

oni, u krajnjem ishodu, na{i poslodavci. Na{a komunikacija sa ~itaocima


uvek je uljudna, bilo da je re~ o li~nim kontaktima ili o komunikaciji telefo-
nom, pismima ili kompjuterom. U~tivost nala`e da ne otu|ujemo svoje ~i-
taoce ignorisanjem njihovih pisma i e-mail poruka u kojima tra`e odgovor.
17. ”Tajms“ prikuplja informacije u korist svojih ~italaca. ^lanovi
redakcije ne smeju koristiti svoj polo`aj u ”Tajmsu“ da bi saznali bilo {ta {to
nije u vezi sa poslom. Kako je re~eno u stavu 6, oni ne smeju da sti~u korist
za sebe ili druge time {to }e potupiti na osnovu informacije ili otkriti infor-
maciju do koje su do{li na poslu, a koja jo{ nije dostupna ~itaocima.
18. ^lanovi redakcije koji plagiraju ili namerno ili neoprezno daju
neta~ne informacije za objavljivanje izneverili su na{ osnovni savez sa
~itaocima. Takvo pona{anje ne}emo tolerisati.

3 PRA]ENJE VESTI
19. Sa svojim izvorima ”Tajms“ ima jednako pravi~an i otvoren odnos
kao i sa ~itaocima. Mi ni u ~iji privatan `ivot ne ulazimo bez razloga. ^lanovi
redakcije ne smeju da prete nekooperativnim izvorima da }e im na{koditi.
Ne smeju da obe}avaju da }e povoljno izve{tavati u zamenu za informacije.
Ne smeju da pla}aju intervjue ili neobjavljene dokumente.
20. ^lanovi redakcije treba da se predstave ljudima o kojima pi{u (bilo u
~etiri oka ili na drugi na~in), mada ne moraju uvek da ka`u da su novinari
kada tra`e informacije koje su i ina~e dostupne javnosti. ^lanovi redakcije
ne smeju se predstavljati kao policajci, advokati, poslovni ljudi ili bilo ko
drugi dok rade kao novinari. (U retkim prilikama kada poku{avaju da u|u u
zemlje koje ne primaju novinare, mogu da se predstave se kao poslovni ljudi
na slu`benom putu ili turisti, da bi izbegli neodre|enost).
21. Pozori{ni, muzi~ki i umetni~ki kriti~ari i ostali novinari koji pi{u
prikaze proizvoda i usluga koji se nude javnosti mogu da pre}ute svoju vezu
sa ”Tajmsom“, ali se ina~e ne smeju la`no predstavljati ili svrstavati. Izuze-
tak su gastronomski izve{ta~i, kojima je dopu{teno da rezervi{u sto pod
la`nim imenom da bi za{titili svoj identitet. Gastronomski izve{ta~i i oni
koji pi{u o putovanjima moraju sakriti svoju pripadnost ”Tajmsu“ da bi
izbegli mogu}nost posebnog tretmana.

Li~ni odnosi sa izvorima


22. Odnosi sa izvorima zahtevaju kranje izo{treno prosu|ivanje i samo-
disciplinu da bi se izbegla stvarna ili prividna pristrasnost. Negovanje izvora
je veliko ume}e, koje ~esto najbolje dolazi do izra`aja u neformalnom ambi-
jentu van radnog vremena. Pa ipak, ~lanovi redakcije, naro~ito oni vezani za
odre|ene rubrike, moraju znati da li~ni odnosi sa izvorima umeju da pre-
rastu u stvarno ili prividno pristrasan odnos. I obrnuto, ~lanovi redakcije
moraju znati da izvor ima svojih razloga da se trudi da nas pridobije.

190 E T I K A
23. Iako ovi odnosi izmi~u strogim i ~vrstim pravilima, bitno je da
sa~uvamo profesionalnu objektivnost, oslobo|eni ma i najmanjeg

Eti~ki kodeksi
nagove{aja pristrasnosti. ^lanovi redakcije mogu sa izvorom neformalno da
odu na obrok ili pi}e, ali moraju imati na umu razliku izme|u posla i li~nog
prijateljstva. Izve{ta~ iz gradske skup{tine koji jednom nedeljno igra golf sa
nekim odbornikom, na primer, izla`e se opasnosti da stvori privid bliskosti,
~ak i ako oni na terenu razgovaraju i o poslu. Isti utisak odaje i izve{ta~ koji
se pridru`uje redovnoj partiji karata, redovno se mo`e videti u kompani-
jskoj lo`i na utakmicama ili provodi vikende u dru{tvu ljudi o kojima pi{e.
Stroga praksa nala`e da se povremeno trgnemo i dobro razmislimo da li
smo se suvi{e pribli`ili izvorima sa kojima redovno sara|ujemo. Lakmus
test za nepristrasnost je sposobnost da odr`imo dobre radne odnose sa svim
stranama u nekom sporu.
24. Jasno je da bi romanti~na veza sa izvorom doprinela utisku o
pristrasnosti. Stoga ~lanovi redakcije koji razviju blizak odnos sa osobama
koje bi mogle da se pojave u tekstu koji pi{u, ure|uju, opremaju ili nad-
gledaju, moraju o tome obavestiti urednika za standarde, zamenika glavnog
urednika za administriranje vesti ili zamenika urednika redakcijskog
komentara. U nekim slu~ajevima, to je dovoljno. Ali, ponekad }e ~lan
redakcije mo`da morati da se povu~e sa odre|enog zadatka. Ili }e, u nekim
drugim slu~ajevima, dobiti drugi zadatak ili pre}i u drugu rubriku. Mo`e se
desiti i da ~lan redakcije bude preme{ten u neko drugo odeljenje – recimo,
iz ekonomske redakcije u kulturnu – da bi se izbegao privid sukoba interesa.

Po{tovanje zakona
25. ^lanovi redakcije moraju po{tovati zakon dok idu za vestima. Oni ne
smeju da provaljuju u zgrade, ku}e, stanove ili kancelarije. Ne smeju da kradu
podatke, dokumente i drugu imovinu, uklju~uju}i i elektronsku imovinu kao
{to su baze podataka, elektronska po{ta ili tonske poruke. Ne smeju da pris-
lu{kuju telefonske razgovore, otvaraju tu|e kompjuterske fajlove ili elektron-
ski prislu{kuju izvore. Ukratko, ne smeju preduzimati nezakonite radnje.
26. ^lanovi redakcije ne smeju koristiti li~ne kartice ili specijalne regis-
tarske tablice koje je izdala policija ili druga ovla{}ena agencija osim za
potrebe svog posla. ^lanovi redakcije koji su podneli zahtev za policijsku ili
neku drugu specijalnu tablicu, ili je ve} imaju, moraju o tome da obaveste
zamenika glavnog urednika za administriaranje vesti ili zamenika urednika
redakcijskog komentara. ^lanovi redakcije ~ije du`nosti ne zahtevaju speci-
jalne tablice moraju ih vratiti.
27. ^lanovi redakcije ne smeju da prave tonske snimske razgovora bez
saglasnosti svih u~esnika. ^ak i kada zakon dozvoljava snimanje, i dalje je
re~ o prevari ako je samo jedan u~esnik obave{ten o snimanju. Uredni~ki
kolegijum mo`e da dopusti retke izuzetke od ove zabrane na mestima gde je
tajno snimanje legalno.

N O V I N A R S T V A 191
Prihvatanje gostoprimstva izvora
28. ”Tajms“ pokriva tro{kove kada njegovi predstavnici goste svoje
Eti~ki kodeksi

izvore (uklju~uju}i i vladine funkcionere) ili idu na put da bi pisali o njima.


U nekim zvani~nim prilikama i u nekim kulturama nije mogu}e izbe}i
obrok ili pi}e na ra~un izvora. Na primer, izve{ta~ ”Tajmsa“ ne treba da
odbije svaki poziv da intervjui{e nekog zvani~nika za ru~kom u privatnoj
trpezariji kompanije, gde ne dolazi u obzir da izve{ta~ plati. Me|utim, kad
god je to izvodljivo, on treba da predlo`i ve~eru na mestu gde ”Tajms“ mo`e
da plati. Jednostavno poslu`enje u vidu peciva i kafe na konferenciji za nov-
inare, na primer, sasvim je bezazleno, ali ~lan redakcije ne treba da pris-
ustvuje doru~ku ili ru~ku koji za novinare periodi~no prire|uje neko ko je
stalno u `i`i pa`nje medija, osim ako ”Tajms“ pla}a te obroke.
29. ^lanovi redakcije ne smeju da prihvataju besplatan ili jeftiniji prevoz
i sme{taj, osim kada su okolnosti takve da nema drugog izbora. To je slu~aj
sa nekim vojnim ili nau~nim ekspedicijama i drugim putovanjima gde bi
svaki drugi aran`man bio neprakti~an. Primer je let privatnim avionom
tokom kojeg se intervjui{e neki direktor. ^lanovi redakcije treba da konsul-
tuju svoje pretpostavljene i urednika za standarde ili zamenika urednika
redakcijskog komentara kada iskrsnu posebne okolnosti.
30. Pozori{ni kriti~ari, sportski i drugi izve{ta~i koji pokrivaju doga|aje
za koje se napla}uje ulaznica (na primer, Salon automobila u Njujorku)
mogu da prihvate novinarske propusnice ili ulaznice koje im obi~no stoje na
raspolaganju. Niko drugi iz redakcije, ~ak ni urednik kulturne ili sportske
rubrike, ne sme da prihvati besplatne ulaznice. ^ak i kada plati redovnu
cenu ulaznice, ~lan redakcije ne}e se koristiti svojom pozicijom u ”Tajmsu“
da bi mogao da bira ili dobije najbolja mesta, sem ukoliko je taj doga|aj
bitan za njegov posao.

Konkurencija
31. ^lanovi redakcije se svojski trude da preteknu konkurenciju, ali to
rade otvoreno i po{teno. Ne razmi{ljamo kako da osujetimo rad konkuren-
cije. Kada se koristimo podacima koje su pre nas objavile neke druge
novine, mi i navedemo od koga smo ih preuzeli.
32. ^lanovi redakcije ne smeju da se pridru`uju timovima izve{ta~a
neke druge novinske ku}e, i ne smeju da primaju novac od konkurencije za
dojavu vesti. Njihovo ime ne sme da pi{e u zaglavlju ijedne publikacije koja
ne pripada ”Tajmsu“, osim onih koje izdaju organizacije opisane u stavu 70.
Naj~e{}i primeri su bilten crkve ili sinagoge, izdanja o biv{im |acima ili
klupski bilten.

4 ^UVANJE NEUTRALNOSTI LISTA


33. ^lanovi redakcije ne primaju poklone, ulaznice, popuste, povra}aj
novca ili sli~ne podsticaje ni od jednog pojedinca ili organizacije o kojima
”Tajms“ izve{tava ili bi mogao da izve{tava. (Izuzeci su dopu{teni kada je

192 E T I K A
re~ o sitnicama ~ija vrednost ne prelazi 25 dolara, kao {to je {olja ili kapa sa
logom kompanije). Poklone treba vratiti uz ljubazno obja{njenje.

Eti~ki kodeksi
34. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati posao ili naknadu bilo koje
vrste od pojedinaca ili organizacija o kojima trenutno pi{u ili }e pisati,
ure|ivati, opremati ili nadgledati tekstove o njima.
35. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati bilo {ta {to se mo`e shvatiti
kao isplata za povoljno pisanje o nekome ili kao podsticaj da izmene ili
izbegnu nepovoljno izve{tavanje. Mogu dobiti deo sredstava koja drugi
mediji pla}aju ”Tajmsu“ za pre{tampavanje materijala, prema uslovima
na{eg ugovora sa Udru`enjem novinara. Mogu dobiti i deo sredstava koje
nenovinarske organizacije pla}aju ”Tajmsu“ za preuzimanje njegovih tek-
stova u oglasima ili promocijama, mada njihov deo ne mo`e da bude ve}i od
200 dolara po ~lanku.
36. ^lanovi redakcije mogu da prihvataju poklone ili popuste koji su na
raspolaganju {iroj javnosti. Mogu slobodno da koriste i prednosti uobi~a-
jenih korporativnih popusta koje Kompanija Njujork tajms nudi svim svo-
jim slu`benicima (na primer, za iznajmljivanje automobila). ^lanovi redak-
cije mogu prihvatati besplatne ulaznice za muzeje ili druge beneficije koje
va`e za sve slu`benike ”Tajmsa“ zahvaljuju}i podr{ci Fondacije kompanije
raznim kulturnim institucijama.
37. Me|utim, ~lanovi redakcije moraju imati na umu da veliki popusti –
~ak i oni koje je obezbedila Kompanija Tajms – mogu da stvore privid neob-
jektivnosti, naro~ito onih koji izve{tavanju o kompaniji ili industriji koja
nudi popust. Na primer, ako D`eneral motors nudi velik popust svim
slu`benicima ”Tajmsa“, dopisnik iz Detroita ne treba da ga prihvati pre
nego {to sa nadle`nim urednicima raspravi da li bi to moglo da stvori
pogre{an utisak o njegovoj objektivnosti. Ako takva sni`enja izazivaju sum-
nje, ~lanovi redakcije treba na to da upozore {efa odeljenja i urednika za
standarde ili zamenika urednika redakcijskog komentara pre nego {to pri-
hvate takvu ponudu.
38. ^lanovi redakcije ne smeju kupovati akcije u inicijalnim javnim
ponudama preko akcija ”za prijatelje i porodicu“ osim pod posebnim uslo-
vima koje nudi Kompanija Njujork tajms ili neki njen ogranak ili sestrinska
kompanija, kad god postoji mogu}nost stvarnog ili prividnog sukoba
interesa. ^lanovi redakcije ne smeju prihvatati dojave od brokerskih firmi.

Novinari kao savetnici


39. ^lanovi redakcije ”Tajmsa“ ne smeju da se bave poslovima odnosa s
javno{}u, pla}enim ili ne, jer oni obavezno podrazumevaju sukob interesa.
Oni ne smeju da budu savetnici pojedincima ili organizacijama za odnose s
medijima (ali, naravno, mogu da im objasne kako novine funckioni{u iznu-
tra i upute ih na odgovaraju}u osobu u ”Tajmsu“). Ne smeju, na primer, da
budu savetnici kandidatima za javne funkcije, da pi{u ili ure|uju godi{nje
izve{taje ili pi{u priloge za programe sportskih timova. Ne treba da u~estvu-

N O V I N A R S T V A 193
ju u radionicama za odnose s javno{}u koje se pla}aju ili za ljude iz ”Tajmsa“
obezbe|uju besplatan pristup, kao ni u anketama u kojima se tra`i njihovo
Eti~ki kodeksi

mi{ljenje o odnosima neke organizacije sa {tampom ili o njenom javnom


imid`u. Me|utim, slobodni su da u razumnim granicama nude pomo}
ustanovama kao {to su {kola koju poha|a njihovo dete, neki manji muzej,
lokalna dobrotvorna organizacija ili bogomolja kojoj pripadaju. (Videti stav
70, koji podrobnije navodi dozvoljene oblike rada van redakcije).
40. ^lanovi redakcije ne smeju anonimno da pi{u za druge niti u sarad-
nji sa osobama o kojima trenutno pi{u ili }e pisati, ure|ivati tekstove o nji-
ma, opremati ih ili nadgledati. Ne smeju da rade te poslove ni za organizaci-
je koje otvoreno zastupaju neki cilj.
41. ^lanovi redakcije ne smeju da se prihvataju posla finansijskog savet-
nika (osim u tekstovima koje pi{u). Ne smeju da ula`u novac za druge, nude
savete o ulaganjima, niti vode bilo kakvu investicionu kompaniju ili
poma`u u njenom vo|enju, za novac ili besplatno. Ne smeju se baviti
poslovima za koje je potrebno biti registrovani finansijski savetnik. Mogu,
me|utim, da poma`u ~lanovima svoje porodice u svakodnevnom finansi-
jskom planiranju, upravljaju imovinom ro|aka i prijatelja, i budu zakonski
zastupnici i staratelji.

Javni nastupi
42. ”Tajms“ otvoreno priznaje da vanredakcijski nastupi njegovih nov-
inara doprinose ugledu lista i da su u njihovom interesu. Pa ipak, nijedan
~lan redakcije ne sme da nastupi pred nekom grupom ako bi to moglo da
stvori utisak stvarnog ili prividnog sukoba interesa ili da podrije veru
javnosti u na{u nepristrasnost. Nijedan ~lan redakcije koji u~estvuje u nekoj
radio ili TV emisiji, objavljuje na Internetu, u~estvuje u javnom forumu ili
panel diskusiji, ne sme da pi{e ili ure|uje novinske tekstove o tom doga|aju.
43. ^lanovi redakcije treba posebno da vode ra~una o mogu}oj pristas-
nosti kada se obra}aju grupama koje bi mogle da budu tema tekstova koje
pi{u, ure|uju, opremaju ili nadziru, naro~ito ako je ambijent takav da odaje
utisak prisnosti izme|u njega i grupe. Pre nego {to takav poziv prihvati, ~lan
redakcije mora da se posavetuje sa urednikom za standarde ili zamenikom
urednika redakcijskog komentara. Uop{teno gledano, izve{ta~ koji se upra-
vo vratio s Bliskog istoka mo`e da govori u nekoj sinagogi ili d`amiji u pred-
gra|u, ali ne treba da se pojavljuje pred grupom koja lobira za Izrael ili arap-
ske dr`ave. Sasvim je prikladno da izve{ta~ koji pokriva ekologiju govori na
sastanku ljubitelja ba{tovanstva, ali ne i pred grupom za za{titu `ivotne sre-
dine koja se aktivno zala`e za promenu zvani~ne politike u toj oblasti.
44. ^lanovi redakcije ne smeju pristajati da govore na skupu samo jedne
kompanije ili skupu privrednika iz samo jedne grane industrije, osim uko-
liko ”Tajms“ ne zaklju~i da je takvo pojavljivanje korisno i da ne}e {tetiti
objektivnosti novina. ”Tajms“ }e tada platiti tro{kove, a novinar ne}e uzeti
honorar za svoj govor. ^lan redakcije koji je pozvan da u~estvuje treba da se

194 E T I K A
posavetuje sa de`urnim urednikom, urednikom za standarde ili zamenikom
urednika redakcijskog komentara.

Eti~ki kodeksi
45. ^lanovi redakcije ne treba da govore na skupovima na koje su poz-
vani da bi privukli klijente na neki komercijalni doga|aj.
46. ^lanovi redakcije mogu da prihvate novac za svoj govor, honorar, na-
dokandu tro{kova i besplatan prevoz jedino od obrazovnih ili drugih neprof-
itnih grupa kojima lobiranje i politi~ko delovanje nisu u prvom planu. Ako je
honorar za govor ve}i od 5000 dolara, ~lan redakcije mora da se posavetuje sa
urednikom za standarde, pomo}nikom urednika za administriranje vesti ili
zamenikom urednika redakcijskog komentara pre nego {to prihvati tu sumu.
47. ^lanovi redakcije koji prime novac, honorar ili nadoknadu tro{kova
za javno izlaganje moraju do 31. januara svake godine da prijave zameniku
urednika za administriranje vesti ili zameniku urednika redakcijskog ko-
mentara broj svojih javnih nastupa u prethodnoj godini. Ako je ukupni ho-
norar manji od 5000 dolara, godi{nje prijave nisu potrebne. Honorar zara-
|en pod pokroviteljstvom ”Tajmsa“ u promotivne ili druge dozvoljene
svrhe nije potrebno prijaviti.
48. ^lanovi redakcije koji pi{u knjige i `ele da ih li~no promovi{u mora-
ju svom pretpostavljenom podneti plan nastupa. Oni mogu prihvatati ruti-
nske tro{kove i honorare za promotivne nastupe, ali moraju strogo voditi
ra~una da njihovi nastupi budu u skladu sa duhom ovog kodeksa i da nisu u
raskoraku sa njihovim odgovornostima prema listu. Ako imaju nekih sum-
nji u pogledu svog nastupa, moraju se posavetovati sa svojim pretpostavl-
jenim i urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog
komentara.
49. Govori i drugi pla}en ili nepla}en vanredakcijski anga`man ~lanova
redakcije ne treba ni po ~emu da odaju utisak da list stoji iza njih (osim ako
ne stoji). Naprotiv, ~lan redakcije treba na elegantan na~in da obavesti pub-
liku da su stavovi koje izla`e njegovi li~ni. Spoljne obaveze ne treba da idu
na {tetu obaveza koje ~lanovi redakcije imaju u ”Tajmsu“. Stoga nijedan
~lan redakcije ne treba da prihvati neki du`i javni anga`man bez odobrenja
svog pretpostavljenog.

Konkursi i takmi~enja
50. ^lanovi redakcije ne treba da u~estvuju u konkursima koje orga-
nizuju pojedinci i grupe kojima je u direktnom interesu da ”Tajms“ izve{ta-
va o njihovim aktivnostima. U takvim konkursima oni ne treba da u~estvu-
ju ni kao ~lanovi `irija, niti da prihvataju nagrade. Uobi~ajeni primeri su
takmi~enja za najbolji tekst o nekom komercijalnom, politi~kom ili profe-
sionalnom udru`enju u organizaciji samog tog udru`enja. Urednik za stan-
darde ili zamenik urednika redakcijskog komentara mogu napraviti izuze-
tak ako je re~ o takmi~enjima koja finansiraju velike kompanije, koja su
tematski raznovrsna, a o nagradama odlu~uje nezavisan `iri.

N O V I N A R S T V A 195
51. ^lanovi redakcije mogu da u~estvuju u takmi~enjima ~iji su sponzo-
ri grupe sastavljene isklju~ivo od novinara ili od ljudi koji nemaju nikakvog
Eti~ki kodeksi

o~iglednog interesa od toga kako novine pokrivaju temu koju takmi~enje


obuhvata. ^lanovi redakcije ”Tajmsa“ mogu biti i ~lanovi `irija i da primaju
nagrade. Na primer, ~lan redakcije mo`e da u~estvuje na takmi~enju za naj-
bolji tekst o ekonomskim ili spoljnopoliti~kim temama koje organizuje neki
univerzitet, ali ne sme da primi nagradu za najbolji tekst iz oblasti ekologije
koju daje grupa ekolo{kih aktivista.
52. Ova zabrana u~e{}a na sponzorisanim takmi~enjima odnosi se i na
filmske festivale ili nagradne konkurse u kojima se od novinara kriti~ara
tra`i da glasaju, kao i na takmi~enja kao {to su pozori{na nagrada Toni i
sportska nagrada Hajsmanov trofej, takmi~enja za najboljeg igra~a, i sli~na.
Saradnja ovakve vrste dovodi u pitanje nezavisnost novina.
53. Spisak nekih takmi~enja koja ”Tajms“ odobrava nalazi se na veb saj-
tu redakcije pod odrednicom ”Policies“. ^lanovi redakcije koji `ele da u~e-
stvuju u nekim drugim takmi~enjima treba da se posavetuju sa svojim pret-
postavljenima, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redakcij-
skog komentara. Faktor koji odlu~uje u takvim prilikama, bez obzira na to
ko su organizatori, jeste objektivnost `irija i spremnost da se nagradi kriti~-
ko novinarstvo.
54. ^lanovi redakcije kojima grupe koje ne zadovoljavaju ove uslove
samoinicijativno dodele nagradu treba u~tivo da je odbiju.
55. Po pravilu, ~lanovi redakcije mogu da prihvataju po~asna zvanja,
medalje i nagrade koje dodeljuju kolege, univerziteti i obrazovne ustanove.
Me|utim, izve{ta~i i urednici rubrike o visokom {kolstvu treba tom pri-
likom da vode ra~una da se izbegne svaki znak prisnosti i navijanja. U
slu~aju nedoumice treba se posavatovati sa urednikom za standarde ili
zamenikom urednika redakcijskog komentara.

Pozajmljena oprema
56. ^lanovi redakcije koji pozajmljuju opremu, vozila ili druge
proizvode da bi ih isprobali ili prikazali moraju da ih vrate {to pre. I pred-
meti koji se pozajmljuju da bi bili fotografisani, kao {to su modni odevni
predmeti ili ku}ni name{taj, tako|e treba na vreme da budu vra}eni.
57. ^lanovi redakcije mogu zadr`ati za sebe, ali ne i prodati ili
umno`avati, knjige, plo~e, trake, kompakt diskove i kompjuterske pro-
grame koje su dobili da bi ih prikazali. Takvi predmeti isto su {to i zvani~na
saop{tenja za {tampu. Snimci ili digitalni snimci, kao {to su trake ili diskovi,
moraju biti uni{teni ili vra}eni po{iljaocu ako onaj koji ih je dobio ne `eli da
ih zadr`i. Takvi predmeti ne daju se nikome niti se ostavljaju na mestu sa
kojeg mogu biti uzeti i iskori{}eni za nezakonito umno`avanje.

196 E T I K A
Saradnja i pisanje preporuka
58. ^lanovi redakcije ne mogu u~estvovati u akcijama u kojima u~estvu-

Eti~ki kodeksi
ju pojedinci ili organizacije o kojima oni pi{u tekstove, ure|uju ih, oprema-
ju ili nadgledaju, ili se mogu na}i u prilici da to ~ine. Ova zabrana se, pored
ostalog, odnosi i na saradnju u pisanju knjiga, pamfleta, izve{taja, scenarija,
muzi~kih partitura ili nekog sli~nog materijala, kao i na snimanje fotografija
ili neki drugi umetni~ki rad.
59. Osim u prikazima ili komentarima objavljenim u ”Tajmsu“ ili na
”Tajmsovom“ veb sajtu, ili na prikladan na~in u dozvoljenim javnim nastu-
pima, ~lanovi redakcije ne smeju da podr`avaju, preporu~uju ili reklamiraju
knjige, filmove, televizijske programe ili bilo koje druge programe. Urednici
~ija imena su navedena u impresumu lista mogu povremeno napraviti izuze-
tak od ovog pravila (na primer, kada je ~lan redakcije stru~njak u oblasti koja
nije povezana sa njegovim poslom u ”Tajmsu“). Ovo ograni~enje ne va`i ka-
da se daje dopu{tenje za pre{tampavanje materijala objavljenih u ”Tajmsu“.

5 U^ESTVOVANJE U JAVNOM @IVOTU


60. Osim {to su novinari ”Tajmsa“, ~lanovi redakcije su i porodi~ni ljudi
i odgovorni gra|ani. ”Tajms“ uva`ava ~injenicu da oni vaspitavaju svoju
decu, upra`njavaju svoju veru, glasaju na izborima u aktivno u~estvuju u
`ivotu zajednice. U ovom kodeksu nema ni~eg {to bi moglo da dovede u
pitanje ta prava. No, koliko god ~asne bile njihove namere, ~lanovi redakcije
”Tajmsa“ du`ni su da izbegavaju sukob interesa. U svojim privatnim poslo-
vima oni nikada ne treba da se pozivaju na ”Tajms“.
61. Kako je navedeno u paragrafu 6, neki od ovih zahteva va`e za sve one
koji su zaposleni u rubrici vesti i komentara, bilo da je re~ o novinarima ili o
pomo}nom osoblju. Nijedan zaposleni u rubrici vesti ili komentara ne sme
u~initi ni{ta {to mo`e da naru{i ugled koji ”Tajms“ u`iva zbog svoje nepo-
kolebljive neutralnosti u izve{tavanju o politi~kim doga|ajima i aktivnosti-
ma vlade. Podvla~imo da nijedan ~lan redakcije, dok je na poslu, ne sme da
nosi partijsku zna~ku ili neku drugu oznaku politi~ke pripadnosti. Ina~e,
izraz ”~lanovi redakcije“ u ovom delu teksta odnosi se samo na profesional-
ne novinare, kako su definisani u paragrafu 5.

Glasanje, kampanje i javne teme


62. Novinarima nije mesto u politi~koj areni. ^lanovi redakcije imaju
pravo da glasaju, ali ne smeju ~initi ni{ta {to bi dovelo u sumnju njihovu
profesionalnu neutralnost ili neutralnost ”Tajmsa“. Podvla~imo da oni ne
mogu u~estvovati u kampanji ili javnim skupovima ili se izja{njavati u korist
nekog kandidata, va`ne politi~ke teme ili usvajanja nekog zakona. Ne smeju
nositi partijske zna~ke ili druge partijske oznake. ^lanovi redakcije moraju
biti svesni da nalepnica sa politi~kom porukom na braniku njihovog pri-
vatnog automobila ili poster na travnjaku ispred njihove ku}e mogu biti
shva}eni kao njihov li~ni stav, bez obzira na to ko ih je od uku}ana tu stavio.

N O V I N A R S T V A 197
63. ^lanovi redakcije ne mogu davati niti prikupljati nov~ane priloge za
nekog politi~kog kandidata ili izbornu kampanju. S obzirom da se preko
Eti~ki kodeksi

Interneta vrlo lako mogu saznati imena darodavaca u politi~kim kampanja-


ma, prilog novinara koji je ~lan redakcije ”Tajmsa“ otvara mogu}nost da se
zaklju~i da su na{e novine stale na ne~iju stranu.
64. Nijedan ~lan redakcije ”Tajmsa“ ne mo`e se kandidovati za javnu
funkciju. Javna funkcija u direktnoj je suprotnosti sa objektivno{}u koja se
o~ekuje od novinara. Ona otvara mogu}nost da se politi~ki stavovi ~lana
redakcije pripi{u i ”Tajmsu“, a mogla bi da poseje sumnju da ”Tajms“ izve-
{tava pristrasno o politi~kim zbivanjima ako u njima aktivno u~estvuje neki
njegov novinar.
65. ^lanovi redakcije ne mogu u~estvovati u mar{evima ili skupovima
podr{ke nekom javnom cilju ili pokretu, potpisivati objave u kojima se
zauzima stav o nekoj javnoj temi, niti se pojavljivati u kampanjama, na
dobrotvornim ve~erama i sli~nim doga|ajima ako to mo`e da podstakne
sumnju u njihovu sposobnost i sposobnost ”Tajmsa“ da budu objektivni
posmatra~i u svom izve{tavanju. ^lanovi redakcije moraju imati na umu da
ih susedi i drugi koji ih znaju do`ivljavaju kao predstavnike ”Tajmsa“.
66. ^lanovi redakcije mogu se s vremena na vreme pojavljivati u radio i
televizijskim emisijama posve}enim dru{tvenim pitanjima, ali treba da izbe-
gavaju da izla`u mi{ljenja koja prevazilaze ono {to bi im bilo dozvoljeno da
objave u svojim novinama. Kolumnisti i uvodni~ari u javnim nastupima
u`ivaju ne{to vi{e slobode od ostalih novinara, jer njihov posao i jeste da
iznose mi{ljenje. No, ”Tajms“ i od njih zahteva da pa`ljivo biraju gde }e na-
stupiti i da se u svemu pridr`avaju standarda i na~ela nepristrasnosti na{ih
novina.
67. ^lanovi redakcije treba da budu svesni da sasvim legitimna politi~ka
aktivnost njihovih supru`nika, ~lanova porodice ili bliskih osoba ipak mo`e
da izazove stvaran ili prividan sukob interesa. Kada se to desi, ~lan redakcije
treba da obavesti urednika rubrike, urednika za standarde ili zamenika
urednika redakcijskog komentara. Zavisno od okolnosti, ~lan redakcije }e
mo`da morati da se povu~e sa izve{tavanja o nekim temama ili ~ak pre|e na
drugi posao koji nema nikakvih dodirnih ta~aka sa spornom aktivno{}u.
68. ^lan redakcije koji ima bilo kakvih nedoumica povodom predlo`ene
politi~ke aktivnosti treba da se posavetuje sa urednikom za standarde ili za-
menikom urednika redakcijskog komentara. Smisao ovih ograni~enja jeste
da za{tite su{tinu na{e novinarske misije. Mada }e ”Tajms“ o svakom slu-
~aju odlu~ivati pojedina~no, podrobno }e razmisliti pre nego {to dopusti
ijedan izuzetak.

Dru{tveni anga`man
69. ^lanovi redakcije ne mogu biti ~lanovi vladinih odbora i komisija,
bilo da su za to pla}eni ili ne. Oni ne mogu biti ni ~lanovi nadzornih odbora,
savetodavnih tela ili sli~nih grupa, osim novinarskih organizacija ili organi-

198 E T I K A
zacija koje slu`e edukaciji novinara. Ako imaju nedoumice povodom u~e{}a
u takvim organizacijama, ~lanovi redakcije treba da se posavetuju sa svojim

Eti~ki kodeksi
pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom urednika redak-
cijskog komentara. Zavisno od okolnosti, ~lanovima redakcije mo`e izuzet-
no biti dopu{teno da postanu ~lanovi nadzornih odbora i drugih tela u {koli
u kojoj su diplomirali (ili u {koli u kojoj su diplomirala njihova deca), ako su
u pitanju {kole koje se retko ili nikada ne pojavljuju u vestima koje objavlju-
je ”Tajms“.
70. ”Tajms“ ne `eli da spre~ava i~iji dru{tveni rad u okviru zajednice.
Ograni~enja u pogledu ~lanstva u nadzornim i savetodavnim odborima ne
odnose se na organizacije za koje je malo verovatno da }e se na}i u vestima
koje ”Tajms“ objavljuje i koje po pravilu ne nastoje da uti~u na javnu poli-
tiku. To su razne bogomolje, dobrotvorna dru{tva, lokalne biblioteke, grupe
likovnih umetnika, hobisti~ke grupe, omladinske sportske lige, dru{tveni
klubovi i udru`enja biv{ih studenata. ^lanovi redakcije mogu u razumnoj
meri da pomognu takvim grupama u prikupljanju sredstava skromnijih raz-
mera. Oni u tome ne treba da imaju vode}u ulogu niti da ikada navedu do-
natora da poveruje da }e za svoj prilog dobiti ne{to za uzvrat. Nikada ne tre-
ba da tra`e prilog od nekog sa kim su oni ili “Tajms” u profesionalnim
odnosima. ^lanovi redakcije koji nisu sigurni {ta je dopu{teno a {ta nije tre-
ba da se posavetuju sa urednikom za standarde ili zamenikom urednika
redakcijskog komentara.
71. ^lanovi redakcije ne treba da prikupljaju priloge za politi~ke,
dru{tvene, verske, obrazovne, filantropske ili neke druge ciljeve u ime grupa
koje nisu navedene u paragrafu 70. Tra`enje dobrovoljnih priloga od takvih
grupa moglo bi da stvori uverenje da }e donator dobiti ne{to za uzvrat.
^lanovi redakcije trebalo bi dobro da razmisle da li i sami treba da daju
prilog za neku svrhu, svesni da moraju imati neutralan stav o pitanjima oko
kojih je javnost podeljena. ^lanovi redakcije koji nisu sigurni kako da pos-
tupe treba da se posavetuju sa svojim pretpostavljenim, urednikom za stan-
darde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.

6 OGLA[IVA^I, MARKETING, PROMOCIJA


72. ”Tajms“ se odnosi prema ogla{iva~ima pravi~no i otvoreno, kao i pre-
ma svojim ~itaocima i izvorima. Odnos izme|u ”Tajmsa“ i ogla{iva~a po~iva
na dogovoru – kojeg se godinama pridr`avaju sve rubrike – da su vesti i oglasi
strogo odvojeni, da oni koji pi{u vesti i oni koji se bave oglasima imaju razli-
~ite obaveze i interese i da ne}e poku{ati da uti~u jedni na druge.
73. ^lanovi redakcije treba da ostanu nezavisni i objektivni tako {to }e
izbegavati razgovore o potrebama, ciljevima i problemima ogla{avanja,
osim u slu~ajevima kada se oni direktno ti~u poslovanja redakcije. U mno-
gim prilikama, na primer, novinari i njihove kolege iz oglasnog odeljenja
mogu slobodno da razgovaraju o prelomu i rasporedu tekstova i oglasa u
novinama, ili o vremenu objavljivanja specijalnih dodataka.

N O V I N A R S T V A 199
74. Kada to odobri izvr{ni direktor, novinari mogu da u~estvuju u radu
odbora koji odlu~uju o pitanjima koja se istovremeno ti~u raznih odeljenja
Eti~ki kodeksi

novina, uklju~uju}i i odeljenje vesti. Koliko god je to mogu}e, treba da pre-


puste pitanja ogla{avanja svojim kolegama iz poslovnog odeljenja.
75. S vremena na vreme, kada to odobre izvr{ni direktor ili urednik
redakcijskog komentara, ~lanovi redakcije mogu u~estvovati u
marketin{kim i promotivnim akcijama koje organizuje ”Tajms“. No, oni
treba da se dr`e svog polja rada i uzdr`avaju se od izjava koje zvu~e kao pro-
dajna ponuda.
76. Nijedan ~lan odeljenja vesti ~ije se ime ne pojavljuje u impresumu
(osim ako nema ovla{}enje izvr{nog urednika) ne sme da razmenjuje infor-
macije sa oglasnim odeljenjem ili ogla{iva~ima o vremenu objavljivanja ili
sadr`aju oglasa i ~lanaka, niti o tome koji ~lan redakcije, spoljni saradnik,
urednik, prelama~, dizajner ili fotoreporter radi na kom zadatku.

7 OBAVEZE PREMA ,,TAJMSU”


77. ”Tajmsov“ ugled ne pripada nikome od nas. Niko nema pravo da ga
prisvaja u privatne svrhe.
78. ^lanovi redakcije ne mogu se koristiti novinarskim iskaznicama u
bilo koju drugu svrhu osim za posao koji obavljaju u ”Tajmsu“. Iskaznice
nisu osnov za poseban tretman ili povlastice vladinih, poslovnih i drugih
ustanova (osim kada su one ulaznica za neku dobrotvornu akciju za sve
zaposlene u Kompaniji Njujork tajms, na osnovu dobrotvornih aran`mana
Kompanije sa tim institucijama (na primer, sa Muzejom Metropoliten, koji
zaposlenima omogu}ava besplatan ulaz).
79. ^lanovi redakcije ne mogu koristiti papir i koverte sa zaglavljem
”Tajmsa“, kao ni posetnice, obrasce i drugi materijal za bilo koji posao koji
nema veze sa poslovima novina.

Izjave u ime ,,Tajmsa”


80. ^lanovi redakcije ne smeju otkrivati poverljive informacije o poslo-
vanju, politici ili planovima ”Tajmsa“ i kompanija koje deluju u sklopu kor-
poracije.
81. [efovi odeljenja kao i urednici i direktori ~ija su imena navedena u
impresumu mogu ovlastiti ~lanove redakcije da javno govore o politici i pla-
novima iz domena njihove nadle`nosti i stru~nosti. Ukoliko se ~lanovima
redakcije obrate predstavnici drugih medija ili neke druge osobe sa pitanji-
ma koja se ti~u sadr`aja ”Tajmsa“ i politike lista, treba ih uputiti na rukovo-
dioce ~ija su imena u impresumu, ili na odeljenje za odnose s javno{}u.
82. ^lanovi redakcije mogu slobodno da govore u javnosti o svojim
aktivnostima, pod uslovom da se njihove izjave ne mogu protuma~iti kao
nedostatak novinarske nepristrasnosti ili kao stav ”Tajmsa“.
83. Nijedno od ovih ograni~enja ne treba protuma~iti kao poku{aj da se
~lanovi redakcije spre~e da otvoreno i po{teno odgovaraju na razumna

200 E T I K A
pitanja ~italaca o svom novinarskom radu. Ukoliko ~italac tra`i ispravku,
takav zahtev treba odmah proslediti pretpostavljenom. Ako se u takvom

Eti~ki kodeksi
zahtevu preti tu`bom ili on dolazi od advokata, treba ga odmah proslediti
pravnom odeljenju preko urednika rubrike.

8 KNJIGE, FILMOVI, REPRINT IZDANJA I AUTORSKA PRAVA


84. ^lan redakcije koji namerava da napi{e knjigu na osnovu ~injeni~-
nog materijala prikupljenog tokom redovnog rada mora unapred da
obavesti ”Tajms“ kako bi list mogao da odlu~i da li mo`da on `eli da bude
izdava~. ^lanovi redakcije ne treba da prihvate ponudu drugog izdava~a da
objavi takvu knjigu pre nego {to ”Tajms“ razmotri `eli li da ostvari svoje
pre~e pravo na objavljivanje. ^lanovi redakcije obavezni su da obaveste
”Tajms“ o svakom takvom projektu ili predlogu, u pisanom obliku, pis-
mom ili e-mail porukom uredniku rubrike, kao i uredniku za standarde i
zameniku urednika redakcijskog komentara. Obave{tenje treba da sadr`i
sve podatke o trajanju projekta, uklju~uju}i (kada je to mogu}e) i rok koji je
neki drugi izdava~ odredio za svoju ponudu.
85. U razumnom roku, imaju}i u vidu vremenski okvir predvi|en za
ostvarivanje projekta, ”Tajms“ }e u pisanom obliku obavestiti ~lana redak-
cije o tome da li list `eli da da svoju ponudu. Ukoliko `eli, ”Tajms“ }e ~lanu
redakcije saop{titi svoje uslove. ^lan redakcije ili njegov agent nemaju
nikakvu obavezu da prihvate ponudu ”Tajmsa“. Smisao ovog postupka je u
tome da omogu}i ”Tajmsu“ u~e{}e u svim pregovorima, uklju~uju}i i aukci-
je, koji se ti~u knjiga zasnovanih na materijalu prikupljenom na zadacima ili
tokom redovnog posla za ”Tajms“.
86. Ova uputstva ne odnose se na predloge za knjige i projekte u kojima
se reprodukuju ~lanci, komentari, fotografije, umetni~ki radovi i drugi
materijal koji je proizvod rada ~lanova redakcije i koji je objavljen u ”Tajm-
su“ ili postavljen na sajtu nytimes.com. Takav materijal je vlasni{tvo ”Tajm-
sa“ i on ne mo`e biti pre{tampan bez prethodnog pisanog dopu{tenja
”Tajmsa“. ^lanovima redakcije ~esto se obra}aju agenti, producenti, studiji
i drugi pojedinci i organizacije tra`e}i prava na ”Tajmsov“ materijal. Svi
takvi zahtevi treba da odmah budu prosle|eni uredniku za standarde ili
zameniku urednika redakcijskog komentara, kao i pravnoj slu`bi. Ako ~lan
redakcije koga zastupa Novinarski sindikat ima pitanja u vezi sa svojim
pravima da bude pla}en za svoje ~lanke koji se pre{tampavaju, treba da
pogleda kolektivni ugovor koji je ”Tajms“ sklopio sa ovim udru`enjem. U
na~elu, taj ugovor predvi|a podelu prihoda na pola.
87. Kad nameravaju da pi{u knjigu – ili da se prihvate bilo kog posla
pored onog u ”Tajmsu“ – ~lanovi redakcije nikada ne smeju da poka`u da
o~ekuju materijalnu dobit od ishoda nekog doga|aja. ^lanovi redakcije ne
mogu pregovarati, ni sa pojedincima ni sa organizacijama, o pravima na
neki ~lanak ili ideju za ~lanak pre nego {to je on objavljen u ”Tajmsu“.
^lanovi redakcije koji pokrivaju doga|aj koji je u toku ne mogu pregovarati

N O V I N A R S T V A 201
o knjigama, ~lancima, filmovima, emisijama ili drugim medijskim projekti-
ma zasnovanim na tom doga|aju dok se izve{tavanje o njemu ne zavr{i,
Eti~ki kodeksi

osim ako nemaju pisano dopu{tenje urednika za standarde ili zamenika


urednika redakcijskog komentara.
88. Nijedan ~lan redakcije ne mo`e pisati knjigu za nekoga ili sa nekim
ko jeste ili mo`e da postane tema teksta koji pi{e, ure|uje, oprema ili nad-
gleda.
89. Nijedan ~lan redakcije ne mo`e uzeti pla}eno ili nepla}eno odsustvo
da bi napisao knjigu bez izri~itog dopu{tenja izvr{nog urednika ili urednika
redakcijskog komentara. U idealnim okolnostima, ~lan redakcije koji sma-
tra da }e mu biti potrebno odsustvo da bi zavr{io knjigu treba da obavesti
”Tajms“ o svojoj nameri da tra`i odsustvo ~im mu prvi put ponudi projekat
knjige. Odluka da se odsustvo za pisanje knjige odobri ili uskrati – kao,
uostalom, i odluka o svakom drugom odsustvu – zavisi}e od mnogih ~inila-
ca i uze}e u obzir prethodna odsustva za pisanje knjige ili druge olak{ice ko-
je su bile odobrene; kako se odsustvo mo`e odraziti na rad rubrike i koliko
}e, po ”Tajmsovom“ uverenju, knjiga doprineti interesima lista. Ako ~lan
redakcije koga predstavlja Novinarsko udru`enje ima neka pitanja u vezi sa
tra`enim odsustvom, treba da pogleda ugovor koji je ”Tajms“ sklopio sa
ovim udru`enjem.
90. ^lan redakcije nikada ne sme dati bele{ke, intervjue, dokumente ili
drugi radni materijal nekoj tre}oj strani, uklju~uju}i agente, producente,
studije ili neke druge produkcijske agencije, niti im otkriti njihov sadr`aj,
osim ako nije zakonom na to prinu|en. ^lanovima redakcije se savetuje da
u takvim slu~ajevima potra`e pomo} od pravne slu`be ”Tajmsa“. (^lanovi
redakcije koji su i ~lanovi Novinarskog udru`enja treba da pogledaju ugov-
or o okvirima takve pomo}i.) Politika ”Tajmsa“ je da komercijalnim produ-
centima i izdava~ima ne ustupa radni materijal nimalo radije nego {to bi ga
predao dr`avnim tu`iocima koji `ele da ga iskoriste na sudu.
91. Ovaj paragraf odnosi se samo na televiziju i film: ~lanovi redakcije
koje agenti, producenti, studiji ili druge organizacije tra`e za ”savetnike“
moraju da se posavetuju sa urednikom za standarde ili urednikom redakci-
jskog komentara pre nego {to prihvate ponudu. Nijedan ~lan redakcije ne
mo`e se pojaviti u svojstvu savetnika za film ili program za koji unapred zna
da je tendenciozan i da iskrivljuje ~injenice. Uloga savetnika ni na koji na~in
ne treba da se dovede u vezu sa ”Tajmsom“ niti da podrazumeva da
”Tajms“ podr`ava projekat o kome je re~ ili u njemu u~estvuje.

9 RAD ZA DRUGE MEDIJE


92. ^lanovi redakcije u na~elu imaju pravo da prihvataju honorarne
poslove koji nisu direktna konkurencija onome {to nudi ”Tajms“. Rad za
konkurenciju, naravno, nije dopu{ten. Kada se to, u retkim slu~ajevima,
dozvoli, dopu{tenje }e biti ograni~eno na tekstove ili projekte za koje
”Tajms“ nije zainteresovan da anga`uje svog novinara.

202 E T I K A
93. ”Tajms“ se danas takmi~i na mnogo ve}em tr`i{tu nego u pro{losti.
[tampano izdanje novina i dalje je na{a prva briga, kao {to je to u me|una-

Eti~ki kodeksi
rodnim razmerama ”Interne{enal herald tribjun“, ali do miliona ~italaca
dopiremo i preko Internet izdanja. Tako|e, polako se u~imo kvalitetnom
televizijskom novinarstvu. Objavljujemo brojne knjige, i sasvim originalne, i
one koje su zasnovane na objavljenim tekstovima; nudimo arhivske
fotografije vrhunskog kvaliteta. Na Internetu objavljujemo integralnu verzi-
ju na{eg lista. Na{a ~vrsto utemeljena misija jeste da slu`imo obrazovanoj
publici koja ceni ”Tajmsovo“ novinarstvo, preko bilo kog medija.
94. Na{i konkurenti su sve novine, ~asopisi i drugi {tampani mediji, bez
obzira na vrstu, ~iji su uredni~ki fokus grad Njujork i vesti i informacije od
op{teg interesa. Ako je konkurentski status neke publikacije, veb sajta ili te-
levizijskog programa nejasan, ~lan redakcije treba da se posavetuje sa ured-
nikom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.
95. Podsti~emo ~lanove redakcije (ali to od njih ne tra`imo) da svoj
honorarni posao ponude prvo ”Tajmsu“ ili, ako je re~ o onlajn projektima,
”Tajmsu“ na Internetu, pre nego {to poku{aju da ga prodaju nekom dru-
gom. ”Tajms“ ima niz izdanja, kao i mno{tvo specijalnih dodataka, koja
nude mogu}nosti za dodatnu zaradu. (Kako je navedeno u paragrafu 84,
me|utim, svaki materijal zasnovan na izve{tavanju ili radu za ”Tajms“ mora
biti najpre ponu|en ”Tajmsu“ pa tek onda nekom drugom.)
96. ^lanovi redakcije se moraju pobrinuti da njihov honorarni posao ne
stoji na putu obavezama u ”Tajmsu“ i da je u skladu sa izlo`enom politikom
i uputstvima. U slu~aju nedoumice, ~lanovi redakcije moraju se posaveto-
vati sa svojim pretpostavljenim, urednikom za standarde ili zamenikom
urednika redakcijskog komentara pre nego {to prihvate posao van
redakcije.
97. Pre nego {to prihvate neki honorarni posao, ~lanovi redakcije mora-
ju utvrditi da li su ton i sadr`aj publikacije, veb sajta ili programa sa kojima
sara|uju u skladu sa ”Tajmsovim“ standardima. U na~elu, ~lanovi redakcije
ne treba da pi{u ni{ta {to ne bi mogli da objave i u ”Tajmsu“ ili iza ~ega
”Tajms“ ne bi mogao da stane bez oklevanja. Publikacija, veb sajt ili pro-
gram u kome sara|uju ~lanovi redakcije ”Tajmsa“ mogu navesti da je sarad-
nik ~lan redakcije ”Tajmsa“, ali samo na uobi~ajen na~in.
98. Po{to je njihov primarni anga`man rad za ”Tajms“, ~lanovi redakci-
je koji prihvate honorarni posao treba da se u i obavljanju tog posla
rukovode ovim kodeksom. Tako na primer, ~lan redakcije na honorarnom
zadatku ne mo`e da prihvati nadoknadu, pla}ene tro{kove, popuste, pok-
lone ili druge beneficije i privilegije od izvora informacija. Isto tako, ~lanovi
redakcije koji ustanove svoje sajtove na Internetu moraju voditi ra~una da
njihovo pona{anje bude u skladu sa ovim uputstvima.
99. U~estalost nije bez zna~aja. Honorarni posao mo`e da izazove sukob
interesa ukoliko je njegov obim toliki da ide na {tetu posla u ”Tajmsu“ ili
ugro`ava ”Tajmsov“ integritet i nezavisnost. Honorarni posao mo`e tako|e

N O V I N A R S T V A 203
da stvori sukob interesa ukoliko ~lan redakcije “Tajmsa” po~inje da se
dovodi u vezu sa nekom drugom publikacijom i veb sajtom u istoj meri kao
Eti~ki kodeksi

i sa ”Tajmsom“. Kriti~ar koji redovno pi{e za neki ~asopis o umetnosti mo`e


da stvori utisak da posao u ”Tajmsu“ nije njegov osnovni posao. Kori{}enje
pseudonima ne uti~e na obavezu da se ova odredba po{tuje.
100. Redovna saradnja u drugom preduze}u dopu{tena je ukoliko ne
uti~e na zadatke u ”Tajmsu“, ne proisti~e iz njih i ne zadire u intelektualnu
svojinu ”Tajmsa“ i njegovih ~italaca. Primeri prihvatljive saradnje u drugom
preduze}u mogli bi biti slede}i: redaktor u spoljnoj rubrici pi{e mese~nu
kolumnu o sakupljanju maraka ili crta~ mapa honorarno radi kao ilustrator.
^lanovi redakcije koji razmatraju takve dugoro~ne honorarne anga`mane
moraju o tome da obaveste svog de`urnog urednika i urednika za standarde
ili zamenika urednika redakcijskog komentara.

10 POJAVLJIVANJE U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA


101. ^lanovi redakcije mogu da daju intervjue ili u~estvuju u razgovorima
na radiju, televiziji ili Internetu, pla}enim ili nepla}enim, koji se bave njihovim
~lancima ili temama tekstova koje su oni napisali, uredili, opremili ili nadzi-
rali. Takva povremena pojavljivanja ne moraju da podrazumevaju spon-
zorstvo ili podr{ku ”Tajmsa“ (ali mogu da ih imaju). ^lanovi redakcije mora-
ju da vode ra~una o tome kako se koristi njihovo ime i ime novina u ma-
terijalima kojima se najavljuje njihovo pojavljivanje. Stvar je pristojnosti da
obaveste urednika o svojim planovima da se pojave u elektronskim medijima.
102. Kada odlu~uje o tome da li da se pojavi na radiju, televiziji ili
Internetu, ~lan redakcije treba da se pobrine da ton i sadr`aj njegovog
nastupa budu u skladu sa standardima ”Tajmsa“. ^lanovi redakcije treba da
izbegavaju napadne, teatralne forume kojima su svojstveni povi{en ton i
neodgovorno {irenje glasina. Umesto toga, treba da ponudimo promi{ljenu i
sveobuhvatnu analizu. ^lan redakcije ne treba na radiju, televiziji ili Internetu
da ka`e ni{ta {to ne bi moglo da se pojavi pod njegovim imenom u ”Tajmsu“.
103. Televizija Njujork tajms anga`uje ~lanove novinske redakcije za pro-
izvodnju programa koji se emituju na kanalu ~iji je ona suvlasnik – Diskaveri
tajms – i na mre`ama i kanalima koji su u vlasni{tvu druge strane, na primer
Javne televizije i Kanala Diskaveri. ^lanovi redakcije ne smeju da se
pojavljuju u programima koji direktno konkuri{u ”Tajmsovoj“ ponudi na
televiziji ili Internetu. Oni ne smeju bez odobrenja da prihvataju poslove od
”Tajmsovih“ TV klijenata ili potencijalnih klijenata. Kako list bude dublje
zalazio u ta nova polja, njegovi direktni takmaci, klijenti ili potencijalni
klijenti bez sumnje }e biti sve brojniji. ^lan redakcije koji ima bilo kakvih
nedoumica o statusu odre|enog programa treba da se posavetuje sa uredni-
kom za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.
104. Pojavljivanja u elektronskim medijima mogu da izazovu sukob
interesa ako su toliko ~esta da uti~u na radne zadatke u ”Tajmsu“ ili
ugro`avaju integritet ili nezavisnost ”Tajmsa“.

204 E T I K A
Ona mogu izazvati sukob ako postoji opasnost da javnost poistoveti
~lana redakcije ”Tajmsa“ s nekim spoljnim radio ili televizijskim progra-

Eti~ki kodeksi
mom ili veb sajtom isto koliko i sa ”Tajmsom“. Izve{ta~ iz Va{ingtona koji
se pojavljuje jednom nedeljno u televizijskom programu mo`e uskoro da
postane poznatiji po tom programu nego po svom radu u ”Tajmsu“.
Povremena pojavljivanja na istom programu ne predstavljaju tu opasnost.
105. ^lanovi redakcije koji `ele da promovi{u svoje knjige pojavljiva-
njem u elektronskim medijima moraju da po{tuju zahteve sadr`ane u
paragrafu 48.

11 PORODI^NE VEZE
106. U vreme kada ve}ina porodica nastoji da uskladi dve karijere, le-
gitimna delatnost bliskih osoba, supru`nika i ro|aka ponekad mo`e da iza-
zove stvarni ili prividni sukob interesa. Takvi sukobi mogu da iskrsnu u
dru{tvenom ili politi~kom `ivotu, profesionalnoj i finansijskoj delatnosti.
Supru`nik ili partner koji se kandiduje za javnu slu`bu svakako }e stvoriti
prividni sukob interesa za politi~kog izve{ta~a ili urednika koji pokriva
izbore. Ako izve{ta~ ili urednik koji se bave poslovnim transakcijama imaju
brata ili k}er na istaknutom mestu u njujor{koj berzi, to mo`e da stvori privid
sukoba interesa.
107. Da bi se izbegli takvi sukobi, ~lanovi redakcije ne smeju da pi{u o
osobama s kojima su u krvnom srodstvu, braku ili bliskim porodi~nim
odnosima, niti smeju da ure|uju tekstove o takvim ljudima ili da iznose
sudove o njima. Iz sli~nih razloga, ~lanovi redakcije ne treba da anga`uju ili
direktno nadziru ~lanove svoje porodice ili bliske prijatelje. Dopu{teni su
neki izuzeci – u stranom dopisni{tvu, na primer, gde bra~ni par obrazuje
tim, ili kad novinarka koja ina~e pi{e o restoranima sada pi{e biografiju svoj
brata koji je ko{arka{ka zvezda, jer u takvom slu~aju srodstvo samo
poja~ava vrednost teksta.

Sukob interesa
108. ^lanovi redakcije moraju da imaju sluha za ovakvu mogu}nost.
Svaki ~lan redakcije koji uo~i mogu}i sukob – ili ne{to {to bi moglo da
dovede u pitanje ugled lista – u delatnostima svog supru`nika, partnera ili
ro|aka, mora da razgovara o tome sa svojim pretpostavljenim, urednikom
za standarde ili zamenikom urednika redakcijskog komentara.
109. U nekim slu~ajevima obave{tenje je dovoljno. Ali, ako ”Tajms“
smatra da je problem ozbiljan, ~lan redakcije }e mo`da morati da se povu~e
sa izve{tavanja o odre|enim temama. Ponekad mogu da se promene radni
zadatak ili rubrika. U malobrojnim slu~ajevima, ~lan redakcije }e mo`da
morati da bude preme{ten u drugo odeljenje – na primer, iz poslovnih i
finansijskih vesti u kulturu rubriku – da bi se izbegao sukob interesa.
110. Iako ovaj kodeks nu`no uvodi ograni~enja, ”Tajms“ ne `eli da se
me{a u privatni `ivot ~lanova svoje redakcije i njihovih porodica. Ni{ta u

N O V I N A R S T V A 205
ovom kodeksu ne zabranjuje partneru, surpu`niku ili ro|acima ~lana
redakcije ”Tajmsa“ da u~estvuju u bilo kojoj politi~koj, finansijskoj,
Eti~ki kodeksi

trgovinskoj, verskoj ili dru{tvenoj delatnosti. ”Tajms“ razume da prijatelji i


ro|aci ~lanova redakcije imaju puno pravo da vode bogat i aktivan `ivot na
li~nom i profesionalnom planu. Ako su ograni~enja neophodna, ona se
odnose samo na zaposlenog u ”Tajmsu“. Me|utim, bilo koji poku{aj ~lana
redakcije da prikrije svoje u~e{}e u zabranjenim delatnostima kori{}enjem
imena ro|aka ili pseudonima (ili tako {to deluje anonimno) smatra}e se
kr{enjem ove odredbe.
111. U svim slu~ajevima ”Tajms“ se oslanja na to da }e ~lanovi redakcije
pravovremeno otkriti mogu}e probleme tako da mo`emo zajedno da
spre~imo neprijatnosti kojima mogu biti izlo`eni ~lan redakcije i ”Tajms“.

12 INVESTICIJE I FINANSIJSKI POSLOVI


112. Svaki ~lan redakcije ”Tajmsa“ uvek mora voditi ra~una da ne ostavi
utisak da zloupotrebljava neobjavljenu informaciju radi sticanja finansijske
koristi. Taj imperativ odnosi se na sva odeljenja.
113. Iako svaki ~lan redakcije ”Tajmsa“ mora da prihvati izvesna
ograni~enja svog prava da investira novac, ovaj kodeks ipak ostavlja {irok
prostor za investicije. Svaki ~lan redakcije, bez obzira na svoj radni zadatak,
ima pravo da poseduje akcije diversifikovanih zajedni~kih fondova, fondova
tr`i{ta novca i druge hartije od vrednosti koje izve{ta~ ili urednik ne
kontroli{u. Svaki ~lan mo`e da poseduje i blagajni~ke zapise, obeznice i druge
hartije od vrednosti, osim spekulativnih, i hartije od vrednosti koje izdaje
Kompanija Njujork tajms. Naravno, ~lanovi redakcije imaju pravo i da
poseduju kapital koji nema nikakve veze sa njihovim poslovima u ”Tajmsu“.
114. Nijedan ~lan redakcije ne sme da poseduje kapital ili da ima bilo
kakav drugi finansijski interes u kompaniji, preduze}u ili delatnosti o
kojima redovno pi{e, ili redovno ure|uje, oprema ili nadgleda tekstove o
njima, ili postoji velika verovatno}e da }e to ~initi. Urednik rubrike o
knjigama, na primer, ne sme da investira u izdava~ku ku}u, novinar koji
pokriva zdravstvo ne sme da investira u farmaceutsku kompaniju, a izve{ta~
iz Pentagona u fondove vojske i odbrane. Zbog toga je svaka industrija
{iroko definisana; na primer, izve{ta~ koji pokriva medije ne sme da
poseduje kapital u medijskoj industriji. Pod ”kapitalom“ se podrazumevaju
fju~ersi, opcije, prava i spekulativni dug, kao i ”sektorski“ zajedni~ki
fondovi (specijalizovani za jednu industriju).
115. ^lanovi redakcije ne smeju da kupuju ili prodaju hartije od
vrednosti ili se bave drugim ulaganjima dok ”Tajms“ ne objavi tekst koji
sadr`i podatke o tom ulaganju. Op{teuzev{i, ~lanovi redakcije ne smeju za
svoje poslove da iskoriste takve informacije pre nego {to pro|e podne po
isto~nom vremenu na dan objavljivanja teksta u ”Tajmsu“. Ovo ograni~enje
ne va`i za agencijske vesti ili vesti koje poti~u iz drugog izvora. Te
informacije su javne.

206 E T I K A
Izjava o dobrim namerama
116. Prilikom stupanja na posao, od svakog zaposlenog u svim na{im

Eti~ki kodeksi
odeljenjima tra`i}e se da potvrdi da ne poseduje investicije koje se kose s
paragrafom 114. Ako on to ne mo`e da potvrdi, mo`e da odlu~i da proda
spornu imovinu (videti paragraf 128). Ako to ne `eli da u~ini, mo`e da bude
raspore|en na drugi posao, gde takav sukob interesa ne postoji.
117. ^lanovi redakcije moraju da budu potpuno svesni da ulaganja i po-
slovni interesi njihovog supru`nika, ~lanova porodice i partnera mogu da
pokrenu pitanje nepotizma i time izazovu stvarne ili prividne sukobe
interesa. Od ~lanova redakcije tra`i}e se da pri stupanju na posao potvrde
da nemaju saznanja da njihov supru`nik, ~lan porodice ili partner imaju
finansijsku imovinu koja bi mogla da pobudi opravdanu sumnju u to da }e
kao izve{ta~i ili urednici mo}i da budu objektivni. U odre|enim okolnosti-
ma, novi ~lan redakcije mo`da }e morati da se povu~e sa pojedinih poslova
ili prihvati drugi radni zadatak koji nije povezan sa spornom imovinom.
118. Zamenik glavnog urednika za administriranje vesti ili zamenik ured-
nika redakcijskog komentara mo`e s vremena na vreme da zatra`i od ~lanova
osoblja u bilo kom odeljenju da potvrde da ne poseduju investicije koje se kose
s paragrafom 114. Takav zahtev mo`e se o~ekivati, na primer, kada ~lan redak-
cije dobije nov zadatak ili po~ne da radi na ~lanku o posebno osetljivoj temi.
119. Tako|e, od ~lanova redakcije povremeno se mo`e zatra`iti da
potvrde da nemaju saznanja da njihov supru`nik, ~lan porodice ili partner
poseduju finansijsku imovinu koja bi mogla da pobudi opravdanu sumnju
u njihovu objektivnost. Ako nastupe takve okolnosti, ~lan redakcije mora
da upozori svog urednika i urednika za standarde. U zavisnosti od
okolnosti, ~lan redakcije }e mo`da morati da se povu~e sa nekih zadataka ili
prihvati drugi posao, na koji sporna imovima ne mo`e da ima uticaj.
120. Ako izve{ta~ koji poseduje akcije neke kompanije dobije zadatak da
izvan svoje redovne rubrike napi{e ~lanak o toj kompaniji ili sektoru kome
ona pripada, on o tome mora da razgovara s de`urnim urednikom pre nego
{to po~ne da radi. Isto tako, urednici va`nih ~lanaka ili serija ~lanaka o
kompanijama ili sektorima u kojima imaju investicije moraju da obaveste
svoje de`urne urednike o mogu}im sukobima interesa pre nego {to se pri-
hvate uredni~kog posla. U ve}ini slu~ajeva ne}e biti razloga da se posao ne
nastavi, ali izve{ta~ ili urednik koji rade na takvom ~lanku ili seriji ~lanaka
ne}e mo}i da kupe ili prodaju deonice u toj kompaniji ili sektoru dok ne
pro|u najmanje dve nedelje od objavljivanja ~lanka.

Poslovno-finansijske, tehnolo{ke i medijske vesti


121. ^lanovi redakcije zadu`eni za poslovno-finansijske vesti redovno
imaju posla sa osetljivim informacijama koje uti~u na kretanja na finansij-
skom tr`i{tu. Zbog toga su izlo`eni dodatnim i stro`ijim zahtevima. ^lanovi
redakcije koji rade u rubrikama tehnolo{kih i medijskih vesti podle`u istim
pravilima kao i oni u poslovno-finansijskoj rubrici, iz istih razloga.

N O V I N A R S T V A 207
122. Novinari ove tri redakcije ne smeju da se bave tr`i{nim
spekulacijama. Drugim re~ima, zabranjena im je kupovina i prodaja istih
Eti~ki kodeksi

hartija od vrednosti u roku od tri meseca. Oni ne smeju da kupuju ili


prodaju opcije ili fju~erse, niti da prodaju hartije od vrednosti odjednom.
Takvi postupci mogli bi da stvore utisak da ~lan redakcije spekuli{e na
osnovu informacija koje nisu dostupne javnosti.
123. U posebnim okolnostima – kao {to je, na primer, porodi~na
finansijska kriza – zamenik glavnog urednika za administriranje vesti mo`e
da povu~e tromese~nu zabranu trgovine akcijama.
124. Glavni urednici poslovno-finansijske, tehnolo{ke ili medijske redak-
cije treba da budu posebno oprezni kada investiraju jer mogu da o~ekuju da
}e u~estvovati u izve{tavanju o bilo kojoj kompaniji u bilo kom trenutku. Nji-
hove kolege u drugim odeljenjima trebalo bi da budu jednako osetljive na mo-
gu}e sukobe interesa kada rade na tekstovima o kompanijama iz svoje oblasti.
125. Zbog osetljivosti svojih zadataka, neki novinari poslovno-finansij-
ske redakcije ne smeju da imaju akcije ni u jednoj kompaniji (osim u Kom-
paniji Njujork tajms). U tu grupu spadaju berzanski izve{ta~, kolumnisti koji
pi{u o tr`i{tu, autor dnevnih kolumni o berzi, izve{ta~i koji prate pripajanja
i akvizicije kompanija, urednik dnevnih berzanskih izve{taja, urednik istra-
`ivanja u vikend izdanju, urednik nedeljnog ekonomskog dodatka, urednik
ekonomske i finansijske rubrike i njegov zamenik.
126. Urednici ~ija se imena navode u impresumu i drugi urednici koji
igraju va`nu ulogu u odlu~ivanju o rasporedu poslovnih i finansijskih vesti,
uklju~uju}i i one na strani 1, ne smeju da poseduju kapital ni u jednoj
kompaniji (osim u Kompaniji Njujork tajms).
127. Urednik redakcijskog komentara, zamenik urednika redakcijskog
komentara i urednik kolumne ne smeju da poseduju akcijski kapital ni u
jednoj kompaniji (osim u Kompaniji Njujork tajms). Ovo se odnosi i na
uvodni~are i kolumniste koji redovno pokrivaju poslovanje, finansije i
privredu.

Prelazni aran`mani
128. ^lan redakcije koji poseduje akcije, a preme{ten je na du`nost sa
kojom je posedovanje takve imovine nespojivo, mora da proda akcije. Oni
kojima odskora nije dozvoljeno da poseduju bilo kakve akcije (na primer,
oni koji su unapre|eni u zamenika urednika poslovne i finansijske rubrike)
mogu da se oslobode svojih deonica u nekoliko faza, prema razumnom
planu sa~injenom u saradnji sa zamenikom glavnog urednika za administri-
ranje vesti. Ali to se ne odnosi na izve{ta~e i urednike koji poseduju akcije u
specifi~nim delatnostima koje odnedavno pokrivaju. Na primer, jasno je da
novi urednik rubrike o automobilima ne sme da poseduje akcije ni u jednoj
automobilskoj kompaniji i da mora brzo da ih proda.
129. Kad god ovaj kodeks zahteva prodaju akcija, ~lan redakcije mo`e
da zadovolji taj zahtev pola`u}i deonice u trast fond (ili nekim sli~nim

208 E T I K A
finansijskim aran`manom kojim se posti`e isti cilj: spre~avanje pojedinca da
u bilo kom trenutku zna stanje na ra~unu i odre|uje kada }e raspolagati tim

Eti~ki kodeksi
kapitalom). Ako ”Tajms“ rasporedi nekog ~lana redakcije na posao na ko-
jem je neophodno da se re{i svojih akcija, i ako ga time dovede u neopravda-
no te`ak finansijski polo`aj, ”Tajms“ }e nadoknaditi ~lanu redakcije realne
tro{kove osnivanja trast fonda.

Godi{nji izve{taji odgovornih urednika


130. Da bi se izbegao konflikt interesa, pojedini urednici moraju svake
godine da potvrde finansijskom direktoru Kompanije Njujork tajms da
nemaju finansijsku imovinu zabranjenu paragrafima 125-127 ili bilo kojom
drugom odredbom ovog kodeksa. To se odnosi na izvr{nog urednika, glav-
nog urednika, zamenika i pomo}nika glavnog urednika, zamenike izvr{nog
urednika, urednika poslovne i finansijske rubrike i urednika nedeljnog po-
slovnog dodatka, kao i urednika redakcijskog komentara, njegovog zameni-
ka i urednika kolumne.

13 PRAVILA ZA POSEBNE REDAKCIJE


Sport
131. Da bi se izbegla ikakva sumnja u objektivnost, nijedan ~lan
sportske redakcije ne sme da se bavi sportskim kla|enjem; izuzetak je
povremeno neobavezno kla|enje na sportskim trkama (trkama pasa ili
d`ai-alai takmi~enjima). Ovaj izuzetak ne va`i za ~lanove redakcije koji
pokrivaju takve trke ili redovno ure|uju izve{taje o njima.
132. Osim u slu~ajevima predvi|enim paragrafom 30, ~lanovi sportskog
odeljenja ne smeju da prihvataju ulaznice, nadoknadu putnih tro{kova,
obroke, poklone ili bilo kakve druge povlastice od timova ili sponzora.
133. Izve{ta~i koji pokrivaju sportske utakmice ne smeju da se
pojavljuju kao sudije. ^lanovi sportske redakcije ne smeju da u~estvuju u
glasanju za Trofej Hajsman, godi{nju nagradu za najboljeg igra~a i najboljeg
novajliju u profesionalnom sportu, ulazak u Baseball Hall of Fame, i sli~ne
po~asti.

Kultura, zabava, restorani


134. ”Tajms“ ima izuzetan uticaj u podru~jima kao {to su pozori{te, mu-
zika, likovna umetnost, balet, izdava{tvo, moda i restorani. Javnost stalno mo-
tri na nas u potrazi za i najmanjim tragom pristrasnosti. Zato novinari ovih re-
dakcija moraju posebno da se ~uvaju stvarnih ili prividnih sukoba interesa.
135. Izve{ta~i, prikaziva~i, kriti~ari i njihovi urednici u knji`evnom
dodatku Book Review, magazinu ”Tajms“ i kulturnoj, medijskoj i zabavnoj
rubrici, pored toga {to moraju da po{tuju i sve druge odredbe ovog kodek-
sa, ne smeju nikome da poma`u da stvori, plasira na tr`i{te ili reklamira
likovna, knji`evna ili druga dela.

N O V I N A R S T V A 209
136. Oni ne smeju da preporu~uju agente, izdava~e, producente ili
galerije umetnicima koji poku{avaju da se probiju – piscima, scenaristima,
Eti~ki kodeksi

kompozitorima ili likovnim umetnicima. Ne smeju da preporu~uju kuvare


vlasnicima restorana ili dizajnere proizvo|a~ima ode}e. Oni ne smeju da
preporu~uju autore, dramske pisce, kompozitore ili druge umetnike
agentima, izdava~ima, producentima ili galerijama.
137. Oni ne smeju da daju predloge ili ideje ljudima o kojima pi{u ili }e
uskoro pisati ili u tekstu koji ure|uju, opremaju ili nadziru. Ne smeju da
ula`u u pozori{ne predstave i filmove o kojima trenutno pi{u ili }e pisati.
(Izve{ta~i i urednici rubrike o hrani ne smeju da ula`u u restorane.) Ne
smeju da se izja{njavaju, ~ak ni nezvani~no, o delu koje tek nastaje pre nego
{to se objavi prikaz o njemu.
138. Ne smeju da budu ~lanovi savetodavnih odbora, nagradnih `irija i
drugih tela u organizaciji osoba o kojima pi{u ili ure|uju tekstove o njima.
Ne smeju da primaju nagrade od njih. Pored toga, ne smeju da tra`e
dodatne primerke knjiga, traka ili drugog materijala koji se uobi~ajeno daje
na prikazivanje.
139. Izve{ta~ ili urednik rubrike o umetnosti koji poseduje umetni~ka
dela izlo`benog kvaliteta (te je finansijski zainteresovan za reputaciju
umetnika) mogao bi da izazove sumnje u objektivnost svog kriti~kog suda
ili ure|iva~ke odluke. Zato ~lanovi kulturne redakcije koji sakupljaju vredna
dela vizuelnih umetnosti (slike, fotografije, skulpture, rukotvorine, i sli~no)
moraju jednom godi{nje da podnesu zameniku glavnog urednika za
administriranje vesti spisak dela koja su kupili i prodali.
140. ”Tajms“ je svestan da me|u njegovim nadarenim novinarima ima
onih koji pi{u knjge, opere i pozori{ne komade; prave skulpture i prire|uju
pesni~ke ve~eri. Svestan je i toga da je za ostvarivanje takvih poduhvata
potrebna nov~ana podr{ka. Piscu je potreban izdava~, scenaristi
producentska ku}a.
141. Me|utim, te komercijalne veze mogu da budu plodno tlo za
stvarnu ili prividnu pristrasnost. ^lanovi redakcije koji stupe u takve od-
nose moraju o tome da obaveste svoje urednike, koji mogu da tra`e od njih
da prestanu da izve{tavaju o spornim stranama. Na primer, ~lan redakcije
koji sklopi izdava~ki ili filmski ugovor mora strogo da vodi ra~una da ne
ostavi utisak pristrasnosti kada izve{tava o drugim izdava~ima ili filmskim
studijima. Ako imaju nedoumice u vezi sa predlo`enim aran`manom,
~lanovi redakcije treba da se posavetuju sa urednikom za standarde ili
zamenikom urednika redakcijskog komentara.
142. Neki polo`aji, na primer mesto urednika knji`evnog dodatka ili
kulturne rubrike, nose opasnost od sukoba interesa. Zato ti urednici ne
smeju da sklapaju komercijalne ugovore sa izdava~ima, studijima i
producentima bez pisanog dopu{tenja odgovornog urednika.

210 E T I K A
Dizajn, ilustracije, tehnologija
143. Pored toga {to moraju da po{tuju sve druge odredbe ovog kodeksa,

Eti~ki kodeksi
fotografi, grafi~ki urednici, urednici fotografije, laboratorijsko osoblje i teh-
ni~ki urednici ne smeju da prihvataju poklone ili opremu, programe ili ma-
terijal od proizvo|a~a ili prodavaca. Ne smeju da preporu~uju opremu, pro-
grame ili materijal niti da daju savete o dizajnu proizvoda. Svrha ovog uput-
stva nije da ograni~i saradnju ”Tajmsa“ s prodavcima na unapre|ivanju
svojih sistema ili opreme.
144. Uz saglasnost grafi~kog urednika, direktora dizajna, tehni~kog
urednika ili poslovnog direktora, ~lanovi redakcije mogu da testiraju opre-
mu ili materijal pozajmljene od proizvo|a~a ili dobavlja~a, pod uslovom da
se takvo testiranje nadgleda. Oprema ili materijal treba da budu vra}eni
ubrzo posle testiranja, osim ako ih je ”Tajms“ otkupio.

Automobili
145. Na{e je pravilo da niko ne sme da testira neko vozilo ili o njemu ob-
javi prikaz u ”Tajmsu“ osim ukoliko novine nisu platile vlasniku vozila uobi-
~ajenu tr`i{nu cenu rentiranja ili njen ekvivalent. Retki izuzeci su dopu{teni
kada je ekvivalent tog iznosa te{ko odrediti, na primer kada je re~ o vojnim
vozilima, retkim primercima starih automobila ili trka~kim automobilima.
146. Prikaziva~i su du`ni da brzo obave testiranje i vrate vozilo. Razum-
na mera li~ne upotrebe dozvoljena je pod uslovom da doprinosi tekstu.

Putovanja
147. Nijedan izve{ta~ ili urednik rubrike o putovanjima, bilo da je na za-
datku ili ne, ne sme da prihvata besplatne usluge ili sni`enja od bilo koga iz
turisti~ke industrije. To uklju~ujue hotele, odmarali{ta, restorane, organiza-
tore turisti~kih obilazaka, vazduhoplovne i `elezni~ke kompanije, kompani-
je za putovanja brodom, kompanije za iznajmljivanje automobila i
turisti~ke atrakcije. (Videti paragraf 33, koji se odnosi na sve ~lanove redak-
cije.) Ova zabrana odnosi se na besplatna putovanja koja se obi~no dodelju-
ju `rebom na turisti~kim promocijama. Ne odnosi se na ostvarivanje prava
na bonus ~estih korisnika avionskog prevoza.
148. Urednici rubrike o turizmu koji imaju posla sa spoljnim saradni-
cima redakcije imaju posebnu obavezu da vode ra~una o stvarnom ili
prividnom sukobu interesa. Moraju imati na umu da je na{e pravilo da ne
anga`ujemo saradnike koji su prethodno prihvatali besplatne usluge. U
zavisnosti od okolnosti, urednik turisti~ke rubrike mo`e retko da napravi
izuzetak, na primer kad je re~ o autoru koji je pre mnogo godina prestao to
da radi, ili je nadoknadio tro{kove za prethodno prihva}ene besplatne
usluge. Na{e pravilo je, tako|e, da ne anga`ujemo predstavnike putni~kih ili
turisti~kih agencija, zaposlene u Ministarstvu turizma ili publiciste. Urednik
ove rubrike mo`e ponekad da napravi izuzetak, na primer kad je re~ o piscu
koji je poznat kao poznavalac odre|ene kulture.

N O V I N A R S T V A 211
149. Kad su na zadatku, izve{ta~i rubrike o turizmu treba da kriju svoju
povezanost s ”Tajmsom“. Valjanost njihovih izve{taja po~iva upravo na
Eti~ki kodeksi

tome {to putuju u istim uslovima kao i bilo koji turista ili putnik. Ako se
veza s ”Tajmsom“ obelodani, pisac mora da razgovara sa urednikom o tome
da li ima smisla da nastavi izve{tavanje. U retkim prilikama, veza s
”Tajmsom“ mo`e da bude obelodanjena, na primer kada je potrebna
posebna dozvola za ulazak u neko zatvoreno podru~je.
150. Nijedan izve{ta~ rubrike o turizmu ne sme da pi{e o putni~kim ili
turisti~kim uslugama koje mu je pru`io ~lan porodice ili blizak prijatelj. (Vi-
deti paragraf 107.)
151. Ova pravila se odnose i na pisce i urednike posebnih dodataka o
putovanjima i turizmu.
152. ^itaoci ”Tajmsa“ primenjuje visoke standarde na sve {to
objavljujemo. Oni ne prave razliku izme|u tekstova ~lanova redakcije i onih
koje dobijamo od spoljnih saradnika. Zato }e se od saradnika ”Tajmsa“,
iako nisu zaposleni u novinama, tra`iti da dok rade za ”Tajms“, koliko god je
to mogu}e po{tuju iste standarde kao i ~lanovi redakcije, uklju~uju}i i one
koji pi{u za ”Magazin tajms“ Sa onima koji prekr{e ovaj kodeks saradnja }e
biti prekinuta.
153. Pre nego {to otpo~nu saradnju, saradnici moraju da potpi{u ugovor
s ”Tajmsom“. Ugovor ih obavezuje da izbegavaju stvarne ili prividne
sukobe interesa. Dok rade za ”Tajms“, saradnici }e odbijati besplatan
prevoz, sme{taj, poklone, izlete, porud`bine ili poslovne ponude od svojih
trenutnih ili budu}ih izvora informacija. Osim toga, ne}e objaviti sli~an
~lanak u konkurentskim novinama (videti paragraf 94) dve nedelje posle
objavljivanja u ”Tajmsu“, osim ako za to dobiju saglasnost.
154. Sa`ete odredbe ugovora ne mogu da pokriju sve okolnosti koje bi
mogle da iskrsnu. De`urni urednici treba da upute saradnike u ovaj kodeks i
stave im do znanja da, dok sara|uju s ”Tajmsom“, moraju da po{tuju njego-
ve odredbe. Svaki nesporazum u pogledu toga da li se konkretna odredba
odnosi na spoljnog saradnika treba da bude re{en pre nego {to se on anga-
`uje.
155. De`urni urednici poslovnih i finansijskih vesti koji rade sa spoljnim
saradnicima moraju posebno da vode ra~una o izbegavanju stvarnih ili pri-
vidnih sukoba interesa. Oni treba da se postaraju da spoljni saradnici po{tu-
ju stroge standarde opisane u odeljku 12, koji se odnose na ~lanove redak-
cije u rubrikama poslovnih i finansijskih vesti.

Prevele Gordana Komlenovi}, Ana Seli} i Slavica Mileti}

212 E T I K A
Rojters

Eti~ki kodeksi
Ure|iva~ka politika
Rojtersova informativna delatnost zasnovana je na Na~elima poverenja
ove kompanije, koja propisuju da uvek mora da se po{tuje integritet, nezav-
isnost i nepristrasnost Rojtersa.
Rojters je utvrdio stroge procedure da bi osigurao po{tovanje tih na~ela.
Mi smo privr`eni ta~nom i uravnote`enom izve{tavanju. ^injeni~ne gre{ke
uvek se brzo ispravljaju i objavljuju na vidnom mestu.
Rojters je najve}a me|unarodna multimedijska informativna agencija,
koja detaljno izve{tava iz celog sveta o najrazli~itijim temama, od finansij-
skih tr`i{ta do op{tih i politi~kih vesti.
Neke Rojtersove reporta`e, uklju~uju}i fotografije i video, imaju za te-
mu ratove ili sukobe u kojima svaka strana aktivno zagovara svoja stanovi-
{ta i razloge.
Mi smo ~vrsto opredeljeni za prikazivanje ~injenica i u svakoj prilici
izbegavamo upotrebu emocionalno obojenih re~i. Jedini izuzetak je kada
navodimo ne~ije re~i u upravnom ili neupravnom govoru. Te`imo da
objektivno izve{tavamo o postupcima, identitetu i kontekstu, i posve}uje-
mo posebnu pa`nju svim svojim izve{tajima iz krajnje osetljivih regiona.
Ne stajemo ni na ~iju stranu i u na{im tekstovima, fotografijama ili video
zapisima nastojimo da odrazimo stanovi{ta svih strana. Ne veli~amo nijed-
nu stranu i ne {irimo propagandu. Novinari Rojtersa ne saop{tavaju svoja
li~na mi{ljenja ili stanovi{ta.
Svetska javnost se uzda u to da }e novinari Rojtersa pru`iti ta~an prikaz
doga|aja, s jasno navedenim izvorima, onako kako su se dogodili i gde su se
dogodili, tako da pojedinci, organizacije i vlade mogu da donose odluke
zasnovane na ~injenicama.
Copyright Reuters Ltd.
Prevela Slavica Mileti}

,,Va{ington post”
Standardi i etika
”Va{ington post“ se obavezuje da }e uvek istrajno, odgovorno i nepri-
strasno tragati za istinom, bez straha i navijanja.
Izve{ta~i i urednici ”Va{ington posta“ obavezuju se da svakom zadatku
prilaze pravi~no i otvoreno, bez predube|enja. Tra`enje suprotstavljenih
mi{ljenja mora da bude rutina. Komentar osobe koja je optu`ena ili pro-
zvana u tekstu tako|e mora da bude uklju~en. Motivi onih koji nam nude

N O V I N A R S T V A 213
svoje izjave moraju se stalno preispitivati, sa sve{}u da mogu biti plemeniti i
niski, o~igledni i skriveni.
Eti~ki kodeksi

Potpuno smo svesni da uticaj koji smo nasledili kao vode}e dnevne
novine u prestonici slobodnog sveta nosi i posebne odgovornosti:
– da slu{amo obespravljene,
– da izbegavamo svaki vid sujete,
– da pred javno{}u budemo pristojni i otvoreni.

Nacionalni i javni interes


Nacionalni i javni interes na{a su prva briga. Verujemo da se tim interes-
ima najbolje slu`i {irenjem informacija u najve}oj mogu}oj meri. Kada dr-
`avni zvani~nik ne{to proglasi nacionalnim interesom, ne zna~i da to
stvarno jeste nacionalni interes.
Kada lokalni zvani~nik ne{to proglasi javnim interesom svoje zajednice,
ne zna~i da to i jeste javni interes.
Me|utim, ”Va{ington post“ ne}e namerno otkrivati indentitet slu`be-
nika tajnih slu`bi SAD, osim pod iznimnim okolnostima, ~iju ozbiljnost tre-
ba da procene stariji urednici.

Uloga izve{ta~a
Mada je to na{im novinama, i {tampi uop{te, sve te`e nakon ”Votergej-
ta“, izve{ta~i moraju u~initi sve da ostanu u publici, da budu scenski radnici,
a ne glavne zvezde, da saop{tavaju vesti, ne da ih proizvode. Dok skupljaju
informacije, izve{ta~i se ne}e la`no predstavljati. Ne}e se predstavljati kao
policajci, lekari ili bilo {ta osim novinara.

Sukob interesa
Ove novine izbegava}e sukob interesa ili prividni sukob interesa gde
god i kad god je to mogu}e. Usvojili smo strogu politiku o ovim pitanjima,
svesni da je ona mo`da restriktivnija nego {to je uobi~ajeno u svetu privat-
nog biznisa. Posebno podvla~imo slede}e:
Sami pla}amo svoje ra~une.
Ne primamo poklone od izvora. Ne prihvatamo besplatan put. Ne tra-
`imo i ne prihvatamo da se prema nama bilo ko ophodi na na~in koji proi-
zlazi iz na{eg zvanja. Izuzetaka od pravila da ne primamo poklone ima malo
i oni su o~igledni – pozive u restoran, na primer, mo`emo prihvatiti kada su
povremeni i nevini, ali ne i kada se ponavljaju i imaju svesno prora~unate
motive. Zabranjeno je besplatno prisustvovanje bilo kom doga|aju zatvo-
renom za javnost. Jedini izuzetak su sedi{ta koja nisu na prodaju, kao ona u
novinarskoj lo`i. Kad god je mogu}e, mi }emo ta mesta platiti.
Ne radimo ni za koga osim za ”Va{ington post“ bez dozvole urednika.
Mnoge spoljne delatnosti i poslovi nisu u skladu sa samim na~inom rada u
nezavisnim novinama. Veze sa vladom ubrajaju se u najspornije. Da bi se
izbegao stvaran ili prividan sukob interesa kada pi{emo o poslovnim ili fi-

214 E T I K A
nansijskim tr`i{tima, od svih ~lanova ekonomske redakcije tra`i se da pri-
jave svoj finansijski imetak i investicije zameniku odogovornog urednika te

Eti~ki kodeksi
rubrike. Mogu}nost da se pojavi sukob interesa nije, me|utim, ograni~ena
na novinare ekonomskih rubrika. Od svih izve{ta~a i urednika, gde god
radili, tra`i se da uredniku svoje rubrike prijave svaki finansijski interes koji
bi mogao stvarno ili prividno da bude u sukobu sa njihovim novinarskim ili
uredni~kim du`nostima. Urednici rubrika svoje finansijsko stanje prijavi}e
odgovornom uredniku.
Ne radimo honorarno ni za koga i ne prihvatamo javne nastupe bez do-
zvole urednika rubrike. Pisanje za drugog dozvoljeno je samo u slu~aju da
”Post“ nije zainteresovan za pri~u i samo ako }e biti objavljena u mediju koji
nije na{a konkurencija. Va`no je da na{i novinari ne prihvataju poslove za
druge medije niti honorare koji bi se mogli protuma~iti kao preru{eni pok-
loni ili usluge.
^inimo sve {to mo`emo da ne budemo u obavezi prema svojim izvo-
rima i posebnim interesima. Moramo se ~uvati povezivanja sa onima koji su
na polo`aju na kojem mogu biti predmet novinarskog interesovanja ili istra-
`ivanja. Na{e pona{anje, privatno kao i profesionalno, ne sme da {teti ugle-
du na{e profesije ili ”Posta“.
Izbegavamo da aktivno u~estvujemo u bilo kakvom udru`enom delo-
vanju – politici, javnim poslovima, dru{tvenim akcijama, demonstracijama
– koje bi moglo stvarno ili na izgled da ugrozi na{u sposobnost da posao iz-
ve{ta~a ili urednika obavljamo pravi~no. Ro|ake mo`da i mo`emo na ko-
rektan na~in da podrvrgnemo op{tim pravilima ”Posta“, ali moramo znati
da njihovo zapo{ljavanje ili u~e{}e mogu barem na izgled da ugroze na{
integritet. Uredniku rubrike moramo da prijavimo poslovne ili profesional-
ne veze sa bliskim ~lanovima porodice ili drugim ~lanovima na{eg doma-
}instva.

Pravi~nost
Izve{ta~i i urednici ”Posta“ posve}eni su pravi~nosti. Dok mi{ljenja o
objektivnosti ima bezbroj, pojam pravi~nosti uredinci i izve{ta~i mogu lako
da razumeju i primene. Pravi~nost proizlazi iz nekoliko jednostavnih
~injenica:
Nijedan tekst nije pravi~an ako su u njemu izostavljene najzna~ajnije i
najvrednije ~injenice. Pravi~nost podrazumeva celovitost.
Nijedan tekst nije pravi~an ako svesno ili nesvesno navodi na pogre{an
zaklju~ak ili ~ak obmanjuje ~itaoca. Pravi~nost podrazumeva iskrenost pre-
ma ~itaocima.
Nijedan tekst nije pravi~an ako izve{ta~i skrivaju svoju pristrasnost ili ose-
}anja iza suptilno pogrdnih re~i kao {to su ”odbio“, ”uprkos“, ”mirno“, ”pri-
znaje“, ili ”masovno“. Korektnost pre zahteva otvorenost nego nacifranost.

N O V I N A R S T V A 215
Plagijat i autorstvo
Obavezno navodimo autora materijala koji preuzimamo od drugih no-
Eti~ki kodeksi

vina i medija. Plagiranje je jedan od smrtnih novinarskih grehova. Na{a je


politika da potpisujemo druge publikacije ~ije ekskluzivne tekstove po
mi{ljenju ”Posta“ treba preneti.

Ukus
Kao dnevne novine, ”Va{ington post“ uva`ava ukus i pristojnost, zna-
ju}i da se pojmovi ukusa i pristojnosti u dru{tvu neprestano menjaju. Re~
koja jednoj generaciji zvu~i uvredljivo mo`e da postane deo svakodnevnog
govora slede}e generacije. Ali, svakako }emo izbegavati lascivne re~i. Izbe-
gava}emo proste i opscene re~i osim ukoliko je njihova upotreba toliko
potrebna u nekom va`nom tekstu da on bez njih ne bi imao smisla. Ni u
kom slu~aju ne}emo upotrebljavati opscenosti bez dozvole izvr{nog uredni-
ka, odgovornog urednika ili njegovog zamenika.

Na~ela ,,Posta”
Kad je Jud`in Mejer kupio ”Va{ington post“ 1933. godine i zapo~eo
porodi~no vlasni{tvo nad novinama koje traje i danas, objavio je ”Na~ela“:
GLAVNI JE ZADATAK NOVINA DA GOVORE ISTINU ONOLIKO
TA^NO KOLIKO JE ISTINU MOGU]E UTVRDITI.
NOVINE ]E RE]I SVU ISTINU KOJU SU USPELE DA SAZNAJU, VO-
DE]I RA^UNA O POSLOVIMA AMERIKE I SVETA.
KAO RASADNIK VESTI, NOVINE ]E UVA@AVATI PRISTOJNOST
KOJA SE DUGUJE SVAKOJ PRIVATNOJ LI^NOSTI.
ONO [TO JE U NJIMA OD[TAMPANO BI]E PRIKLADNO [TIVO I ZA
MLADE I ZA STARE.

NOVINE SU ODGOVORNE SVOJIM ^ITAOCIMA I OP[TOJ JAVNOS-


TI, A NE VLASNIKU I NJEGOVIM PRIVATNIM INTERESIMA.

U TRAGANJU ZA ISTINOM, NOVINE ]E BITI SPREMNE DA @RTVU-


JU SVOJE MATERIJALNO BOGATSTVO, AKO JE TAKAV PUT NEOP-
HODAN ZA OP[TU DOBROBIT.

NOVINE NE]E BITI SAVEZNIK NIJEDNOM POSEBNOM INTERESU,


ALI ]E NEGOVATI PRAVI^AN, SLOBODAN I SVEOBUHVATAN PRI-
STUP JAVNIM POSLOVIMA I JAVNIM LJUDIMA.
Ovim potvr|ujemo svoju privr`enost ”Na~elima“.

Prevod CPM

216 E T I K A
Pravila ,,Va{ington posta” o izvorima, citatima,
navo|enju imena sagovornika, mesta i datuma

Eti~ki kodeksi
”Va{ington post“ predano te`i da svojim ~itaocima otkrije {to vi{e o
izvorima informacija koje objavljuje. @elimo da na{e izve{tavanje bude {to
otvorenije da bi ~itaoci znali kako smo i gde do{li do informacije. Otvore-
nost je znak po{tenja i pravi~nosti, a to su vrednosti do kojih dr`imo. Kad
god se pojavi pitanje kako da zadr`ite otvorenost u izve{tavanju prema
~itaocima, posavetujte se sa urednicima.

Poverljivi izvori
Izvori ~esto insistiraju na saglasnosti da im ne}emo navesti ime u novi-
nama pre nego {to prihvate da s nama razgovaraju. Treba da nastojimo da
ne udovoljavamo takvim `eljama. Kada navodimo neimanovan izvor, o~e-
kujemo od ~italaca da odu korak dalje u poverenju u informacije koje im
pru`amo. Tada moramo biti potpuno sigurni da je dobit ~italaca vredna
`rtvovanja kredibiliteta.
Ponekad nema drugog izbora osim da izvoru obe}amo da ga ne}emo
imenovati. Svesni smo da u nekim slu~ajevima ~itaocima mo`emo da damo
i bolju i potpuniju informaciju ako izvor ostane neimenovan nego ako insis-
tiramo da ga imenujemo. Razumljivo je da u mnogim slu~ajevima izvor
ne}e `eleti da dostavi informacije o, recimo, korupciji u organizaciji u kojoj
radi, ili o osetljivim politi~kim pitanjima, ako bi otkrivanje njegovog iden-
titeta moglo da ga ko{ta posla ili da ga ugrozi na neki drugi na~in. Pa ipak,
anonimnost ne treba obe}avati ni olako, ni po automatizmu.
Imenovani izvori neuporedivo su prihvatljiviji od neimenovanih. Izve-
{ta~ treba da ubedi izvor da javno govori. Iz dugogodi{njeg iskustva znamo
da uporno ube|ivanje daje rezultate – ne uvek, naravno, ali mnogo ~e{}e
nego {to mnogi izve{ta~i na po~etku o~ekuju. Ukoliko izvor odbija da nam
dopusti da ga imenujemo, izve{ta~ treba da razmotri i mogu}nost da potra`i
informaciju na drugom mestu.
Obaveza urednika je da zna identitet neimenovanih izvora u nekom tek-
stu, tako da sa izve{ta~em mo`e da proceni koliko je prikladno da ih nave-
du. Neki izvori mogu da tra`e od izve{ta~a da njihov identitet ne otkriju ni
uredniku; to treba odbiti. Izve{ta~ treba jasno da predo~i da se tako dobijene
informacije ne objavljuju. Izvor svake informacije koja se pojavi u novina-
ma mora biti poznat bar jednom uredniku.
”Va{ington post“ nastoji da ima bar dva izvora ~injeni~nih informacija
kada je re~ o tekstovima zasnovanim na poverljivim izvorima, i oni moraju
da budu nezavisni jedan od drugog. Skloniji smo izvorima koji imaju infor-
macije iz prve ruke ili neposredna saznanja o onome o ~emu govore. Pone-
kad i neki bitan dokument mo`e da poslu`i kao drugi izvor. U nekim prili-
kama objavi}emo informaciju iz samo jednog izvora, ali tek po{to se potra`i
i mi{ljenje izvr{nog urednika, glavnog urednika ili njegovog zamenika.

N O V I N A R S T V A 217
Odluka o tome da li }e se prihvatiti samo jedan izvor zavisi od pouzdanosti
tog izvora i vrednosti same informacije.
Eti~ki kodeksi

Moramo da nastojimo da svojim ~itaocima {to bolje objasnimo zbog


~ega neimenovani izvori zaslu`uju na{e poverenje. Na{a obaveza je da slu`i-
mo ~itaocima, a ne izvorima. To zna~i da treba da izbegavamo pripisivanje
informacije ”izvorima“ ili ”obave{tenim izvorima“. Umesto toga, moramo
da se potrudimo da ~itaocima pru`imo ne{to vi{e, na primer ”izvori kojima
je poznato {ta advokati odbrane misle o celom slu~aju“, ili ”izvori koji su
profesionalno povezani sa mesnim vlastima“, ili ”izvori iz guvernerovog
tima koji se ne sla`u sa njegovom politikom“.
U dobu kontrolisanih informacija neke vladine agencije i privatne kom-
panije zabranjuju zaposlenima razgovor sa novinarima. U politici, i na mes-
nom i na dr`avnom nivou, bliski saradnici istaknutih li~nosti ~esto ne `ele
da daju zvani~ne izjave u ime svojih pretpostavljenih. Ali, i tada mo`emo da
pomognemo ~itaocima vrlo odre|enim, mada anonimnim, navo|enjem
sagovornika. Tako formulacija ”visoki saradnik demokratskog senatora iz
Komiteta za trgovinu“ ~itaocu otkriva vi{e nego formulacija ”izvor blizak
demokratskim krugovima u Senatu“.
Kada izvor odbija da bude imenovan, ~esto ima smisla objasniti ~itaoci-
ma da smo poku{ali da ga imenujemo, i za{to nismo uspeli. Treba, na pri-
mer, da napi{emo da je izvor ”pristao da govori jedino pod uslovom da mu
se ne objavi ime“, a ne samo da je ”tra`io da ostane anoniman“. Samo to {to
neko tra`i da ostane anoniman ne treba da bude dovoljno da mu to i omo-
gu}imo.
Gotovo uvek je mogu}e da se objavi neki koristan podatak o poverlji-
vom izvoru. U retkim slu~ajevima kada vam se ~ini da je to nemogu}e u~ini-
ti, potrebno je zatra`iti dopu{tenje zamenika glavnog urednika ili samog
glavnog ili izvr{nog urednika pre nego {to se objavi informacija iz potpuno
anonimnog izvora.
Imena portparola, zbog prirode njihovog posla, treba uvek da se navedu
kada daju informacije na konferencijama za novinare ili telefonom. Ako oni
tra`e da ne budu imenovani u takvim prilikama, treba da se usprotivimo,
zatra`imo obja{njenje koje mo`emo da objavimo i, ako je potrebno, ~itaoci-
ma saop{timo {ta se dogodilo.
Kada se mi obra}amo portparolima tra`e}i od njih smernice za tekst ili
potvrdu neke informacije, mo`emo da iskoristimo te informacije kao
pomo}ne i da ih nikome ne pripi{emo.
Kada izvor uporno poku{ava da nas ubedi da ne{to objavimo, ali odbija
da mu se pomene ime, treba da zahtevamo da nam navede razloge za skri-
vanje identiteta koje mo`emo da navedemo u tekstu. U vremenu u kome sve
vi{e ljudi s kojima dolazimo u dodir `eli da ostane skriveno od javnosti mo-
`emo da pomognemo ~itaocima tako {to }emo im objasniti za{to nema vi{e
zvani~nih izjava i imenovanih izvora. To je jedno od na{ih najja~ih oru`ja
protiv preterane tajnosti. Re~enica koja, na primer, podse}a ~itaoca da od-

218 E T I K A
re|ena vladina agencija ima interna pravila koja zabranjuju ve}ini zaposle-
nih da daju izjave za {tampu, ali odbija da javno objasni takvu svoju politi-

Eti~ki kodeksi
ku, dobar je dodatak svakom ~lanku, kad je to potrebno.
Naravno, vrlo je va`no da obavestitimo ~itaoce o neposrednoj koristi
koju na{i izvori mogu imati od objavljivanja teksta. Ako izvor `eli s nekim
da se obra~una, ~itaoce moramo da obavestimo o tome. Ve{ti izvori, poseb-
no u vladi, a sve vi{e i u poslovnim krugovima, znaju kako da novinare
dovedu u isku{enje obe}avaju}i dobru pri~u. Ve{ti izve{ta~i i urednici znaju
kako da ne dozvole da nas takvi izvori iskoriste za svoje ciljeve. Imenovanje
izvora mora da bude istinito. Ako ~lanak govori o izvorima u mno`ini, njih
zaista mora biti nekoliko. Ako u tekstu ka`emo da je neko odbio da komen-
tari{e, i to mora biti istina. Mi ne nudimo za{titu izvorima tako {to }emo re}i
da je neko odbio s nama da razgovara, iako to nije ta~no. Ovo nije uvek la-
ko; pametni izvori ponekad poku{avaju da nas navedu da napi{emo ne{to
{to je neta~no ili {to obmanjuje da bi za{titili svoj identitet. Tome moramo
da se odupremo. Ponekad moramo da izbegnemo bilo kakvo pozivanje na
izvor koji nam je pomogao, ali je odbio da ga imenujemo. Ponekad }emo
uspeti da prona|emo formulaciju koja {titi izvor, ali da bi obaveza prema
~itaocima bila ispunjena, poreklo informacije mora da bude istinito navede-
no. Novinari i urednici treba da razgovaraju o takvim slu~ajevima pre nego
{to se bilo {ta objavi. Po pravilu, kad god mu se u~ini da bi ~itaoca mogao i
nehotice da obmane u pogledu izvora informacija, izve{ta~ je du`an da o
tome porazgovara sa svojim urednikom.

Opho|enje sa izvorima
Nastojimo da imamo pravi~an odnos sa svojim izvorima. To zna~i da
njihove izjave stavljamo u kontekst i da, kada ukratko prepri~avamo ono {to
su rekli, to ~inimo pravi~no i ta~no. Izjave javnih i ostalih li~nosti koje mogu
da budu sporne treba navesti u celim re~enicama ili pasusima kada je to
mogu}e, i u odgovaraju}em kontekstu. U nekim slu~ajevima to zna~i da tre-
ba jasno da se navede na koje su pitanje odgovorili tom izjavom.
Kada se tra`i komentar osoba o kojima pi{emo, moramo im pru`iti ra-
zumnu priliku za odgovor. To zna~i da im se ne treba javljati u poslednji ~as
pre isteka roka, osim ako nije bilo drugog izbora.
Ne obe}avamo izvorima da }emo da se uzdr`imo od dodatnog izve{ta-
vanja o nekoj temi ili da ne}emo na drugom mestu proveravati informacije
koje smo od njih dobili.
Ne treba da objavljujemo anonimne izjave ad hominem. Ko `eli da ne-
kog napadne sa na{ih stranica, neka to u~ini pod svojim imenom.
Treba da izbegavamo citiranje re~i koje nisu nikom pripisane, a ~iji je
jedini cilj da o`ive pri~u.
Ne koristimo pseudonime, i ne obmanjujemo ~itaoce o identitetu ljudi
koji se pominju u na{im ~lancima. U retkim prilikama kada odlu~imo da
nekoga predstavimo imenom koje nije njegovo puno ime, to ~inimo na jed-

N O V I N A R S T V A 219
nostavan na~in – koriste}i, na primer, samo li~no ime. Urednici moraju da
u~estvuju u takvim odlukama, a ~itaocima moramo da objasnimo za{to ne
Eti~ki kodeksi

objavljujemo puno ime i prezime.


Ne varamo i ne obmanjujemo na{e izvore. Kada se predstavljamo, ka-
`emo da smo novinari ”Va{ington posta“. Izve{tavamo ~asno, treba da bu-
demo spremni da javno objasnimo sve {to ~inimo da bismo pribavili infor-
macije i napisali tekst.

Citati
Moramo pa`ljivo da upotrebljavamo izraz ”rekao je“. Bez dodatnih po-
dataka, upotrebljavamo ga kada je izve{ta~ ~uo da izvor izgovara re~i koje
navodi, bilo li~no, bilo na radiju ili televiziji. Kada navodimo neko pisano
saop{tenje, moramo ta~no da objasnimo na osnovu ~ega citiramo izvor (na
primer, ”rekla je Bela ku}a u pisanom saop{tenju“).
Kada re~i izvora stavljamo izme|u navodnika, to zna~i da ih je on upra-
vo tako izgovorio. Ponekad }emo hteti da nekog govornika po{tedimo
poni`enja parafraziraju}i gramati~ki pravilno njegovu nepravilnu izjavu, ili
}emo u obliku prikladnom za objavljivanje da prepri~amo izvorni iskaz koji
sadr`i proste re~i. U tom slu~aju ne koristimo navodnike. Parafraza nije isto
{to i navod. Istovremeno, na{e ~itaoce ne treba da li{avamo izjava legitimnih
novinarskih izvora koji govore nepravilno ili koriste proste re~i, te ne mo`e-
mo doslovno da ih citiramo. Ovo zna~i da }emo povremeno da odstupimo
od pravila i objavimo i proste re~i, koje ina~e izbegavamo. Kada niste sigur-
ni kako da citirate neki izvor, posavetujte se sa urednikom.
Moramo biti posebno oprezni kad citiramo govornike kojima engleski
nije maternji jezik. Ako ta~an navod ~ini da takva osoba deluje glupo ili
sme{no, bolje je da prepri~amo njene re~i, naravno bez navodnika. Ako je
potrebno, treba i re}i da izvor ne govori dobro engleski jezik.

Navo|enje izvora
Moramo da budemo precizni kada je re~ o izvorima informacija. Mo-
ramo da navedemo od koga smo dobili podatke i ~ije su re~i koje citiramo.
^itaocima treba da bude jasna razlika izme|u onoga {ta je izve{ta~ li~no
video i onoga {to je saznao iz drugih izvora, kao {to su agencije, novinarski
pulovi, elektronska po{ta, veb sajtovi, itd.
Najvi{e cenimo izve{tavanje iz prve ruke. O~ekujemo od izve{ta~a ”Va-
{ington posta“ da li~no prisustvuju doga|ajima o kojima pi{u i razgovaraju
sa {to vi{e prisutnih. Izve{ta~i treba da su svesni prednosti izve{tavanja sa
mesta doga|aja i da to ~ine kad god je mogu}e.
Ukoliko novinar nije prisustvovao doga|aju koji opisuje, to iz ~lanka
mora da bude sasvim jasno. Tvrdnja da se ne{to dogodilo mada to novinar
nije li~no video treba da se pripi{e izvorima, {to zna~i da ako ~lanak prepri-
~ava svedo~enja onih koji su prisustvovali doga|aju, izvori podataka mora-
ju da budu navedeni. Ukoliko prenosimo izjave ili razgovore na osnovu se-

220 E T I K A
}anja samih u~esnika, ta se}anja moraju jasno da budu pripisana odre|enim
ljudima. Ukoliko niste sigurni kako u odre|enoj prilici da primenite ova

Eti~ki kodeksi
uputstva, posavetujte se sa svojim urednicima.
Kada nam neki izvor omogu}i uvid u ne{to do ~ega novinar ina~e ne bi
mogao da do|e, mogu da iskrsnu te{ko}e sa navo|enjem izvora. U takvom
slu~aju uvek se treba posavetovati sa urednicima.
Nije neophodno da se tok pri~e stalno prekida da bi se i najsitnije poje-
dinosti pripisale izvorima. Ponekad je dovoljno to u~initi samo u jednoj re-
~enici ili jednom pasusu. Navodimo dva primera kratkog i jasnog navo|e-
nja izvora. Oba su objavljena u na{im novinama:
”Podaci u ovom tekstu dobijeni su u razgovorima sa nekoliko vladinih
zvani~nika, neposrednim pra}enjem samog doga|aja i u razgovorima sa
savetnicima izvan vlade upu}enim u rasprave koje se vode u vladi“.
”Ovaj izve{taj zasnovan je na razgovorima obavljenim novembra i de-
cembra u Mogadi{u sa dvanaestoricom Somalijaca, od kojih su gotovo po-
lovina bili pripadnici milicije, i tridesetoricom ameri~kih vojnika. Osim toga,
ovog meseca vi{e od dvadeset pripadnika specijalnih jedinica poslatih u So-
maliju da uhvate Ajdida prihvatilo je da ih intervjui{emo u Sjedinjenim Dr`a-
vama, a razgovori sa nekolicinom vojnika obavljeni su oktobra u ameri~koj
vojnoj bolnici u Land{tulu, u Nema~koj. U nekim slu~ajevima, na{i sagovor-
nici pristali su na razgovor pod uslovom da im se ne navode imena. Mada se
ameri~ka i somalijska verzija doga|aja u velikoj meri podudaraju, za neke
izjave bilo je te{ko dobiti nezavisnu potvrdu.“ Ovakav grupni na~in navo|e-
nja izvora nije uobi~ajen za izve{taje, ali u tekstovima koji daju kontekst ili
istorijat va`nih teku}ih doga|aja, u istra`iva~kim i drugim specijalnim tek-
stovima, on mo`e da bude od znatne koristi ~itaocima. Me|utim, pre nego
{to pribegnete ovakvom re{enju, treba da se posavetujete sa urednikom. Tak-
vo navo|enje izvora uvek mora biti po{teno, potpuno i primereno.
Svaki du`i prilog spoljnog saradnika, na{eg izve{ta~a ili bilo kog drugog
ko radi za ”Va{ington post“ treba da bude potpisan ili ispod naslova ili
ispod teksta. Nije potrebno potpisati one koji su doprineli izve{taju tako {to
su pravili bele{ke o doga|ajima na osnovu izve{taja sa radija ili televizije,
prikupljali osnovne podatke ili rutinski proveravali ~injenice.

Osnovna pravila
Osnovna pravila novinarstva mogu da budu zbunjuju}a, ali na{ cilj je da
sa izvorima i ~itaocima imamo sasvim jasne odnose. To zna~i da svojim
izvorima obja{njavamo osnovna pravila, a ~itaocima dajemo {to je mogu}e
vi{e podataka o tome kako smo prikupili informacije. Ako izvor ne `eli da
govori zvani~no, ve} na samom po~etku razgovora treba da utvrdimo os-
novna pravila. Kada snimamo razgovor, korisno je da se snime i osnovna
pravila. Najvi{e nam odgovara da imamo zvani~ne izjave i poznate izvore,
ali smo svesni da to nije uvek mogu}e. Kad to nije mogu}e, ~itaocima dugu-
jemo obja{njenje, o ~emu je ve} bilo re~i.

N O V I N A R S T V A 221
Sve razgovore treba zapo~eti pretpostavljaju}i da }e izvor da pristane da
se identifikuje i javno govori.
Eti~ki kodeksi

Izvorima koji nemaju iskustva – obi~nim ljudima koji slu~ajno dospeju


u vesti – mora da bude jasno da ste novinar i ne treba da se iznenade kada
pro~itaju svoju izjavu u novinama.
Kada uspostavljamo osnovna pravila, treba imati na umu slede}e izraze
koje ”Va{ington post“ koristi pri pripisivanju informacija izvorima. Ti izrazi
tuma~e se razli~ito, a ako va{ odnos sa izvorom ne mo`e da se podvede pod
kategoriju ”zvani~nog“, treba s njim porazgovarati i predo~iti mu pre po~et-
ka razgovora na{e tuma~enje odre|enih izraza.

Zvani~no (eng. on the record): za objavljivanje, izvor se mo`e imenovati.


Za va{u informaciju, neimenovan izvor (eng. on background, ili not for attri-
bution): izjava koja se mo`e pripisati ”predstavniku policije“ ili ”~lanu tima“
~ije se ime ne navodi. Kada razgovaramo sa izvorima koji ka`u da }e ne{to
re}i ”za na{u informaciju“ treba im re}i da za nas to zna~i da mo`emo da ci-
tiramo izjavu, ali da }e izvor ostati poverljiv. Neki izvori poku{a}e da se po-
ga|aju o onome {to ”za va{u informaciju“ zna~i – recimo, predstavnik Stejt
departmenta mo`e da tra`i da ga navedemo kao ”zvani~nika vlade“. Interes
~italaca na{ je osnovni cilj. U ~lanku koji govori o sukobu izme|u Pentago-
na i Stejt departmenta, na primer, citiranje izjave ”predstavnika vlade“ za
~itaoca nije ni od kakve koristi. Na novinarima je da se slu`e zdravom pa-
me}u i insistiraju na tome da o svojim izvorima mogu da objave {to vi{e
podataka.
Bez izvora (eng. deep background): ovo je neugodna kategorija, koju treba izbe-
gavati kad god je mogu}e. Informacija koja se dobije pod ovim uslovima
mo`e da se pojavi u tekstu, ali se izvor ne navodi. To zna~i da nema na~ina
da obavestimo ~itaoce odakle ona poti~e, pa zato tako uslovljenu informaci-
ju vrlo nerado prihvatamo. Informacije dobijene na ovaj na~in mo`ete da
koristite kao polazi{te za dalje istra`ivanje.
Nije za objavljivanje (eng. off the record): ova kategorija je najneugodnija od
svih, jer mnogi ovaj izraz upotrebljavaju pogre{no. Prema na{oj definiciji,
ovakva informacija nije za objavljivanje niti mo`e da se koristi za dalje istra-
`ivanje. Mnogo izvora, me|utim, uklju~uju}i i neke vrlo upu}ene zvani~-
nike, koristi ovaj izraz podrazumevaju}i da on zna~i ”nemojte ga pripisati
meni“. Moramo zato da budemo vrlo pa`ljivi kada imamo posla sa izvorom
koji pripada ovoj kategoriji. Ukoliko on tra`i samo da informacija ne bude
pripisana njemu, moramo mu objasniti razliku i dogovoriti se s njim na koji
na~in }e biti pomenut u tekstu. Ako izvor pod formulacijom ”nije za objav-
ljivanje“ podrazumeva isto {to i mi, onda i ne treba da ~ujemo {ta ima da
ka`e. Ne `elimo da nam ruke budu vezane time {to nam je izvor saop{tio
ne{to {to ne mo`emo da upotrebimo, jer je dobijeno uz napomenu ”nije za
objavljivanje“.

222 E T I K A
Alternativa kategoriji ”nije za objavljivanje“ jeste ”usmeravanje“ (eng.
for guidance). Izvor mo`e da bude spreman da nam da informaciju koja }e

Eti~ki kodeksi
nas usmeriti ili podsta}i da tragamo u odre|enom pravcu, pod uslovom da
njegove komentare ne koristimo kao osnov da ne{to objavimo. Takav je, na
primer, bio odnos izme|u Dubokog grla i Boba Vudvorda i Karla Bernstina.
Takvo usmeravanje mo`e da bude korisno, iako ne mo`emo odmah da ga
upotrebimo u tekstu.
Ne dozvoljavamo izvorima da promene osnovna pravila o citiranju
izjave po{to su izjavu ve} dali. Izjava data zvani~no ostaje zvani~na.
Ponekad izvori pristaju na razgovor jedino ako obe}amo da }emo im
pre objavljivanja pro~itati delove teksta u kojima ih direktno citiramo. Ovo
mo`e da stvori te{ko}e. Ne `elimo da izvori promene prvobitnu izjavu, ali to
nekada ne mo`emo da izbegnemo ili mo`emo da izbegnemo samo po cenu
da izgubimo zvani~nu informaciju iz va`nog izvora. Ako se na|ete u takvoj
sivoj zoni, posavetujte se sa urednikom.
Neki novinari ~itaju izvorima tekst pre objavljivanja da bi bili sigurni da
su ta~no naveli tehni~ke pojedinosti ili da bi ispravili sve gre{ke. Rutinska je
pojava da izve{ta~ koji pokriva nauku sagovornicima pro~ita ceo tekst ili
delove o nekoj uskostru~noj temi. Me|utim, nije na{e pravilo da to ~inimo
redovno niti da tekst pokazujemo bilo kome van redakcije pre nego {to smo
zavr{ili s pisanjem. Novinar koji nije siguran da li izvoru treba ne{to da
pro~ita pre objavljivanja treba najpre da se posavetuje sa svojim urednikom.

Mesto i datum
Mesto se navodi da bismo nazna~ili gde smo prikupili najva`nije infor-
macije iz teksta, a ne gde su se odvijali doga|aji o kojima pi{emo. Na po-
~etku teksta ne pi{emo ”Hagerstaun“ zato {to smo razgovarali s tamo{njim
stanovnicima telefonom; da bismo mogli da navedemo gradi} Hagerstaun
kao mesto odakle se izve{tava, treba i da budemo u Hagerstaunu. Ime mesta
i datum mogu da se navedu samo onda kada je bar jedan od dva ili vi{e
autora nekog teksta bio u navedenom mestu pomenutog dana. Novinar koji
se nalazi u jednom gradu, a pi{e o doga|ajima koji su se zbili negde drugde
ne mo`e da navede ime grada o kome pi{e kao mesto iz kog izve{tava. Tako,
na primer, novinar koji radi u na{em ~ika{kom dopisni{tvu, a pi{e o doga-
|ajima u Mi~igenu, mora da navede ^ikago kao mesto odakle izve{tava, ili i
ne treba da navodi mesto. Urednici treba da odlu~e {ta je prikladnije.
Ako tekst ima dva autora i ako je na po~etku navedeno ime mesta, sa
datumom ili bez njega, onda je va`no da je bar jedan novinar bio u navede-
nom mestu i tamo obavio znatan deo svog izve{ta~kog posla. U tom slu~aju,
prvo treba potpisati njega, i to u vrhu teksta. Ako izve{ta~ sa lica mesta nije
obavio dovoljno posla da bi zaslu`io da bude potpisan kao prvi, onda mesto
izve{tavanja i ne treba da se navodi. Takvi tekstovi treba da budu propra}eni
bele{kom u kurzivu u kojoj }e biti navedeno ko je odakle izve{tavao. Bele{ka
u kurzivu koristi se i da bi se ~itaocima saop{tila imena i mesto izve{tavanja

N O V I N A R S T V A 223
drugih va`nijih saradnika na tekstu, uklju~uju}i spoljne saradnike, stalne
izve{ta~e i druge zaposlene u ”Postu“. Ako novinar mora da napusti mesto
Eti~ki kodeksi

izve{tavanja pre nego {to po{alje tekst, {to se ~esto doga|a tokom rata ili po-
liti~ke kampanje, mesto i datum mogu se navesti ako je novinar toga datu-
ma jo{ bio u pomenutom mestu. Ako se tekst objavi kasnije, ime mesta u
kome je izve{taj napravljen mo`emo da zadr`imo, ali ne i datum.

Prevela Ana Seli}

224 E T I K A
6
Dokumenta Saveta Evrope

Dokumenta Saveta Evrope


Evropska konvencija o ljudskim pravima
Rim, 4. novembra 1950.
^lan 10.
Sloboda izra`avanja
1. Svako ima pravo na slobodu izra`avanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu
posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja
bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dr`ave
da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a.
2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgo-
vornosti, ono se mo`e podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima
ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u
interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bez-
bednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala,
za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobi-
jenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Parlamentarna skup{tina
Preporuka br. 1407 (1999)*
Mediji i demokratska kultura
Skup{tina isti~e da mediji igraju klju~nu ulogu u stvaranju i razvoju de-
mokratske kulture u svim zemljama. Informi{u}i javnost, oni oblikuju jav-
no mnjenje i uti~u na pona{anje ljudi, a time i na njihove politi~ke stavove.
Stoga mediji moraju biti slobodni, pluralisti~ki orijentisani i nezavisni,
ali i dru{tveno odgovorni. To su i uslovi kojima oni sti~u op{te poverenje.
Skup{tina u tom smislu podse}a na svoju rezoluciju br. 1003 (1993) o novi-
narskoj etici. Slobodni mediji ne mogu se razvijati u nedemokratskoj zemlji.
Zato su politi~ari obavezni da obezbede politi~ke i zakonske uslove u koji-
ma }e mediji delovati slobodno, i da garantuju individualne slobode i druga
osnovna ljudska prava.
Sama po sebi, koli~ina medijskih informacija, pogotovo kada medija
ima mnogo, ne garantuje njihovu raznovrsnost i kvalitet, kao {to ni inten-
zitet komunikacije ne garantuje da }e ljudi samo zahvaljuju}i tome postati
sposobniji i pozvaniji da donose odluke i uti~u na proces odlu~ivanja.
*Debata u Skup{tini odr`ana 29. aprila 1999. (15. zasedanje). (Pogledati Dokument br. 8355,
izve{taj Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. D`arab). Skup{tina je usvojila tekst
29. aprila 1999, na 15. zasedanju.

N O V I N A R S T V A 225
Medijska situacija u Evropi razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od
kulturne tradicije, ekonomske mo}i, snage demokratskih institucija i stepe-
Dokumenta Saveta Evrope

na profesionalizma. Otvaranjem gotovo svih zemalja na kontinentu i pove-


}anjem saradnje i integracionih procesa, uz stalno unapre|ivanje informa-
cionih tehnologija, mediji se sve vi{e suo~avaju sa istovetnim problemima,
bez obzira na zemlju u kojoj se nalaze. Re{avanje tih problema zahteva us-
kla|en pristup.
Nezavisnost medija i dalje predstavlja jedno od najte`ih pitanja. ^ak i u
zemljama sa duboko ukorenjenom demokratskom tradicijom, pravo na
izno{enje ~injenica i mi{ljenja ponekad biva ograni~eno. Metodi kojima se
to posti`e variraju od blagog ograni~avanja pristupa informacijama zahva-
ljuju}i dr`avnom monopolu na papir i distribuciju {tampe, uskra}ivanja
dozvola za rad radio i TV stanicama (ili uvo|enja ozbiljnih ograni~enja na
njihovo izdavanje), do krivi~nog gonjenja, zatvaranja {tampanih i elektron-
skih medija, fizi~kih pretnji i nasilja. Delikatan odnos izme|u slobode izra-
`avanja i prava gra|anina na objektivnu i ta~nu informaciju predstavlja jo{
jedan stalan i ozbiljan problem. Mediji se i dalje koriste kao sredstvo za li~ne
i politi~ke obra~une. Rastu}a komercijalizacija i konkurencija u medijskoj
oblasti primorava ~ak i ozbiljne medije da se priklone takozvanoj standardi-
zaciji i senzacionalizmu, povr{nom tretiranju ozbiljnih tema i davanju
velikog prostora doga|ajima iz crne hronike.
Po pravilu, smatra se da javni servisi (koje ne treba poistove}ivati sa
dr`avnim medijima) samim tim {to su javni ve} predstavljaju garanciju da
}e svi segmenti javnosti, uklju~uju}i i manjinske grupe, imati pristup pro-
gramima koji su raznovrsni i li{eni predrasuda, da na njih ne}e uticati ni
vlasti ni politi~ke partije, i da }e u njima informativne, obrazovne, kulturne i
zabavne emisije biti zastupljene u po`eljnoj razmeri. I javni servisi, me|u-
tim, izlo`eni su politi~kim i ekonomskim pritiscima i ugro`eni u konkuren-
ciji sa komercijalnim programima koji, zahvaljuju}i modernim informacio-
nim tehnologijama, postaju sve jeftiniji i dostupniji.
Imaju}i u vidu da se jednom dru{tvu demokratska kultura ne mo`e na-
metnuti, i da su neophodni svesni i stalni napori da bi se ona razvila i ospo-
sobila da primereno reaguje na nove izazove, Skup{tina preporu~uje Komi-
tetu ministara da podrobno prati stanje slobode {tampe i u zemljama ~lani-
cama i u onima koje to nisu, sa slede}im ciljem:
– da se vr{i moralni i politi~ki pritisak na vlade koje kr{e slobodu izra`a-
vanja;
– da se odbrane i za{tite novinari koji su `rtve kr{enja slobode izra`avanja;
– da se nastavi pomo} i programi saradnje usmereni na reformu medi-
jskih zakona, a posebno u pogledu slede}eg:
– usvajanja jasnih uputstava o dostupnosti informacija i funkcionisanju
vladinih servisa za {tampu i obezbe|ivanja da se ta uputstva po{tuju na
svim nivoima;
– razrade uputstava koja se odnose na pravo na privatnost i objavljiva-
nje informacija o nosiocima javnih i politi~kih funkcija u skladu sa pred-

226 E T I K A
lozima iz skup{tinske rezolucije br. 1165 (1998) o pravu na privatnost;
– metodolo{ke i prakti~ne pomo}i zemljama ~lanicama i onima koje to

Dokumenta Saveta Evrope


nisu, a kojima je ona potrebna u obezbe|ivanju ravnopravnog medi-
jskog tretmana tokom predizbornih kampanja;
– da se obezbedi primena zakona i pravila za za{titu slobode izra`avanja
i drugih osnovnih ljudskih prava, uklju~uju}i i prava dece, u skladu sa
principima Saveta Evrope, a posebno ~lana 10 Evropske povelje o ljud-
skim pravima;
– da se osna`e oni aspekti medijskih programa posve}eni demokratskom
gra|anskom obrazovanju i razvoju i u~vr{}ivanju demokratske stabilnosti;
– da se nastavi pomo} u razvoju javnih servisa u Centralnoj i Isto~noj
Evropi u skladu sa Preporukom br. R (96) 10 i nastavi pra}enje razvoja u
ovoj oblasti {irom Evrope;
– da se podstakne razvoj regulacionih mehanizama u samim medijima
time {to bi se posebno isticali i navodili pozitivni primeri i da se ustanovi
poseban okvir za informisanje o propisima i internim propisima koji se
ti~u novih komunikacionih i informacionih servisa;
– da se posveti ve}a pa`nja pitanju nezavisnosti medija u kontekstu
tr`i{ne konkurencije i globalizacije na slede}e na~ine:
– razmatranjem na~ina za obezbe|ivanje ure|iva~ke nezavisnosti u
zemljama u kojima ekonomski uslovi ne dozvoljavaju medijskim ku}a-
ma da nezavisno funkcioni{u;
– nastavljenjem rada na ukrupnjavanju medija, pru`anjem prakti~ne
pomo}i zemljama ~lanicama u skladu s postoje}im preporukama, sa
naglaskom na pitanja vidljivosti vlasni{tva i finansiranja;
– razvijanjem obrazovanja o medijima i onog koje mogu omogu}iti sa-
mi mediji, tako {to }e se vlasti podsticati da ~ine slede}e:
– stvarati uslove za obrazovanje i obu~avanje novinara kako bi oni do-
stigli najvi{e standarde profesionalizma i novinarske etike;
– razvijati medijsku pismenost u {kolama, i onu vezanu za {tampane
medije i onu vezanu za elektronske medije, u skladu sa Preporukom br.
1276 (1995) o snazi dejstva slike, na primer tako {to }e upoznavati |ake
sa etikom novinarskog pona{anja i podsticati ih da prave {kolske novine
i radio i TV emisije u saradnji sa profesionalnim novinarima;
– obezbediti bolju koordinacija izme|u pojedinih tela Saveta Evrope
koja se bave saradnjom i programima pomo}i u medijskoj sferi i una-
prediti saradnju sa medijskim udru`enjima i nezavisnim telima kao {to
su komisije za `albe i nevladine organizacije, uklju~uju}i i one koje
predstavljaju medijske korisnike;
– podsticati unapre|enje saradnje i komplementarnost medijskih pro-
grama koje sprovode me|unarodne organizacije, posebno Evropska
unija, UNESKO i OEBS.

Prevela Ana Seli}

N O V I N A R S T V A 227
Parlamentarna skup{tina
Dokumenta Saveta Evrope

Preporuka 1277 (1955)


Migranti, etni~ke manjine i mediji*
1. Imigranti i etni~ke manjine deo su evropskog identiteta. Velike zajed-
nice imigrantskog porekla stalno su naseljene u evropskim zemljama i
doprinose njihovom bogatstvu i raznolikosti.
2. Na~in na koji se mediji bave temama posve}enim imigrantima i etni~-
kim grupama ima velik uticaj na javno mnjenje. Mada mediji predstavljaju
va`an instrument u borbi protiv rasizma, ksenofobije, predrasuda i stereoti-
pa, oni mogu bitno da uti~u i na pojavljivanje i ja~anje takvih pogleda.
3. Migranti i etni~ke manjine imaju pravo da u medijima budu pred-
stavljeni sveobuhvatno i nepristrasno. To je preduslov da svi gra|ani imaju
racionalniji pogled na imigraciju i multikulturalizam i prihvate osobe imi-
grantskog porekla i pripadnike etni~kih manjina kao ravnopravne ~lanove
svog dru{tva. Objektivna slika o njima pre svega se mo`e posti}i odgovorn-
im pristupom profesionalaca u medijima i omogu}avanjem da migranti i
etni~ke manjine imaju bolji pristup medijima na svim nivoima. Skup{tina
smatra da je od ogromne va`nosti da mediji i nadle`ne vlasti u~ine sve {to je
u njihovoj mo}i da se ti ciljevi postignu.
4. Mediji su, tako|e, va`no sredstvo za informisanje migranata o zemlji
doma}inu, njenoj kulturi i jeziku, i mogu da doprinesu uspostavljanju
spona izmedju migranata i dru{tva u koje su do{li. Isto tako, oni mogu da
omogu}e migrantima da budu u vezi sa zemljom porekla, da se iska`u i
komuniciraju sa ostalim pripadnicima svoje zajednice.
5. Stoga, Skup{tina preporu~uje da Komitet ministara u~ini slede}e:
i. da podstakne, preko nadle`nih tela Saveta Evrope, udru`enja koja
okupljaju profesionalce iz medija da, ukoliko to ve} nisu u~inila,
pripreme kodekse pona{anja sa eti~kim na~elima kojima }e se ti profe-
sionalci rukovoditi u svom radu;
ii. pru`i institucionalnu i finansijsku podr{ku za uspostavljanje
godi{nje evropske nagrade medijskim profesionalcima i organima koji
su se istakli u borbi protiv netolerancije i rasizma, predstavljaju}i
migrante i etni~ke manjine na nepristrasan i uravnote`en na~in;
iii. nalo`i Evropskom komitetu protiv rasizma i netolerancije da
obrati posebnu pa`nju na zakone i politiku u borbi protiv rasizma i
netolerancije u medijima u zemljama ~lanicama;
iv. pozove zemlje ~lanice da:
a) dosledno sprovode zakone koji zabranjuju podstrekavanje
rasizma i fa{izma umedijimai, gdeje topotrebno,donesu ili dopune
takvezakone;
*Skup{tinska debata od 30. juna 1995. (24. zasedanje). (Videti Dokument 7322, izve{taj Ko-
miteta za migracije, izbeglice i demografiju, izvestioci: g-|a Agijar i g-din Vaskes). Skup{tina
je usvojila tekst 30. juna 1995, na 24. zasedanju.

228 E T I K A
b) omogu}e pripadnicima imigrantskih zajednica i etni~kih
manjina bolji pristup obrazovanju i tr`i{tu rada;

Dokumenta Saveta Evrope


c) uspostave, u saradnji sa medijskom industrijom, programe
obrazovanja i obu~avanja namenjene osobama imigrantskog
porekla i pripadnicima etni~kih manjina, i tako im pru`e pravu
{ansu da se zaposle u medijskom sektoru;
d) podstaknu organizaciju seminara i kurseva za obuku pripad-
nika medijske profesije na temu interkulturalnog obrazovanja i
uvo|enje nastave u obrazovnim ustanovama na kojima se novinari
{koluju o eti~kim pitanjima vezanim za problem netolerancije;
e) procenjuju s vremena na vreme kvalitet medijskih ostvarenja
o imigrantima i etni~kim manjinama i dodeljuju nagrade onima koji
su se u pokrivanju tema iz ove oblasti posebno istakli;
f) podsti~u i javne i privatne medije da preuzmu odgovornu
ulogu u borbi protiv rasizma i ksenofobije, tako {to }e objektivno
obra|ivati teme koje se odnose na migrante i etni~ke manjine, i da
pru`aju odgovaraju}em broju predstavnika ovih grupa priliku da se
zaposle u ve}im radio i TV stanicama;
g) uporno nastoje da zvani~ne slu`be za odnose s javno{}u daju
potpune i nepristrasne informacije o temama vezanim za migrante i
etni~ke manjine;
h) pomognu u stvaranju i emitovanju programa o odnosima
izme|u razli~itih zajednica i imigraciji, uklju~uju}i i programe na
jezicima migranata;
i) podsti~u lokalne medije da prave programe ~iji je cilj da se po-
spe{i integracija migranata i njihovo u~e{}e u `ivotu lokalne zajed-
nice;
j) promovi{u, preko Fondacije ”Jurimid`is“ (Eurimages Fund),
na osnovu Evropske konvencije o kinematografskoj koprodukciji,
koprodukciju filmova ~iji su producenti iz zemalja iz kojih migranti
poti~u, kao i filmova ~ija su tema migranti i etni~ke manjine;
k) ratifikuju, ukoliko to ve} nisu u~inile, Evropsku konvenciju o
prekograni~noj televiziji.
Prevela Ana Seli}

N O V I N A R S T V A 229
Parlamentarna skup{tina
Dokumenta Saveta Evrope

Rezolucija 1142 (1997)


Parlamenti i mediji*

1. Skup{tina je svesna te{ko}a s kojima se parlamenti suo~avaju u nasto-


janju da o~uvaju svoju ulogu najzna~ajnije institucije demokratskog
dru{tva. Ve}ina gra|ana u gotovo svim evropskim zemljama smatra da ne
u~estvuje u dovoljnoj meri u radu parlamenta ili da je ~ak potpuno
isklju~ena iz rasprava koje se u njima vode, da nije obave{tena o pitanjima
koja su na dnevnom redu, niti o radu parlamenta uop{te.
2. Komunikacija je od su{tinskog zna~aja za prevazila`enje jaza koji deli
izabrane predstavnike od samih gra|ana. U cilju boljeg dijaloga sa gra|ani-
ma, parlamenti bi trebalo da vi{e sara|uju sa medijima.
3. U trci za zaradom, me|utim, ve}ina sredstava masovnih komunikaci-
ja prinu|ena je da se prikloni temama iz oblasti zabave ili spektakularnim
doga|ajima, zbog ~ega rad parlamenta te{ko dobija medijsku pa`nju.
4. Osim toga, parlamenti u brojnim evropskim zemljama – za razliku od
vlada – sporije preuzimaju inicijativu i donose politi~ke odluke, te ih mediji
zapostavljaju daju}i vi{e prostora vladama, {to naru{ava poverenje u parla-
ment kao instituciju.
5. Po prirodi svog posla, parlamenti ne mogu reagovati na doga|aje
istom brzinom kao vlade. Isto va`i i za parlamentarnu proceduru, koja
mora biti duga da bi se predlozi zakona mogli podrobno razmotriti, i koja
ne mo`e da dr`i korak sa protokom informacija koji, zahvaljuju}i novim
komunikacionim tehnologijama, postaje sve br`i.
6. Zna~aj parlamenata kao centralnih politi~kih foruma u poslednjih
nekoliko godina je opao. Razlog tome je to {to se mediji opredeljuju za
kratke i nekonvencionalne debate i komentare.
7. Slika medijske oblasti krajnje je slo`ena. Uz senzacionalisti~ke medije,
koji ugro`avaju uspostavljanje konstruktivnog javnog dijaloga, kvalitetne
novine i ~asopisi i ozbiljni elektronski javni servisi i dalje objektivno pokriva-
ju {irok spektar dogadjaja, uklju~uju}i i rad parlamenata. Oni odr`avaju
visok profesionalni nivo te`e}i da {to bolje ostvare osnovne ciljeve svoje pro-
fesije: da informi{u, komentari{u, omogu}e komunikaciju izme|u razli~itih
dru{tvenih grupa, omogu}e javnosti da razvije sopstveni kriti~ki sud.
8. Te`nja takvih medija da odr`e kvalitet, me|utim, ~esto biva ugro`ena
zakonima tr`i{ta, te se raznovrsnost u medijskoj oblasti, neophodna za
stvarno funkcionisanje demokratije, dovodi u pitanje. Parlamenti bi stoga
trebalo da razmotre mere ~iji je cilj sa se o~uva uloga medija koji vode
ra~una o kvalitetu svog proizvoda.
*Tekst je, u ime Skup{tine, usvojio Stalni komitet 7. novembra 1997. Videti Dokument 7905,
izve{taj Komiteta za parlamentarne odnose i odnose s javno{}u, izvestilac: g. Lekberg.

230 E T I K A
9. Ukoliko se parlamenti ne prilagode modernim metodima komu-
nikacije, drugi posrednici, koji koriste nove instrumente za izra`avanje volje

Dokumenta Saveta Evrope


gra|ana, mogu preuzeti njihovu ulogu. Zato parlamenti treba da prate real-
nosti dru{tva globalnih komunikacija.
10. Slu`be za informisanje u parlamentima trebalo bi da, u interesu
javne rasprave, razmotre {to {iru primenu novih informacionih tehnologija
u sklopu svojih aktivnosti. To, me|utim, zahteva velika ulaganja i mnogi
parlamenti za to nemaju sredstava.
11. Skup{tina pozivanacionalne parlamenteda hitnorazmotreslede}emere:
i. obezbe|ivanje ve}e javnosti rada parlamenata, ~ak i pojedinih
odbora, i to pitanje posmatrati ne samo kao stavku u svojoj politici
komunikacija, ve} i kao politi~ko pitanje od prvorazrednog zna~aja, od
koga direktno zavisi delovanje demokratije;
ii. uspe{nije kori{}enje klasi~ne komunikacione metode i nove
informacione tehnologije, a posebno time {to }e:
a. omogu}iti najbolje mogu}e uslove za rad novinara, pre svega
skup{tinskih izve{ta~a;
b. osigurati brzo izve{tavanje o raspravama, pored ostalog i tako {to
}e zapisnici i transkripti rasprava biti objavljivljeni {to je mogu}e pre;
c. otvarati stalne i direktne elektronske komunikacione veze sa
javno{}u i novinarima;
d. stavljati na uvid javnosti sva dokumenta o kojima se u parla-
mentu raspravlja, da bi se pre njihovog usvajanja podstakla javna
rasprava o njima.
iii. koristiti savete stru~njaka za komunikacije;
iv. pripremati stru~ne pravne tekstove na jeziku koji prose~na publi-
ka lako razume;
v. po~eti sa preuzimanjem inicijative u javnoj raspravi i utvr|ivati
na~ine da se procedura pojednostavi, a proces dono{enja odluka ubrza;
vi. podsticati svoje slu`be za informisanje i komunikacije da
pripremaju saop{tenja o zakonima koji su na dnevnom redu u kojima }e
u sa`etoj formi obave{tavati one novinare i profesionalne krugove za
koje su ti zakoni zna~ajni o njihovoj prirodi i karakteru;
vii. organizovati seminare za novinare o radu parlamenta sa ciljem
da ih upoznaju sa zakonodavnom procesom, parlamentarnom proce-
durom, kao i o odnosima izme|u parlamenata i me|unarodnih institu-
cija. Posebnu pa`nju treba posvetiti novinarima iz lokalnih i regionalnih
novina i ~asopisa;
viii. stvarati mre`u na Internetu koja omogu}ava gra|anima da
interaktivno komuniciraju sa predstavnicima u parlamentu i slu`bama
za informisanje u parlamentima;
ix. iznalaziti na~ine da se podstakne otvaranje nezavisnih TV kanala
koji }e pratiti rad parlamenta, kao {to se radi u nekoliko evropskih
zemalja, Sjedinjenim Dr`avama i Kanadi;

N O V I N A R S T V A 231
x. pomagati fiskalnim i drugim merama one medije koji nastoje da
izve{tavaju kvalitetno i nepristrasno, a koje tr`i{na utakmica dovodi u
Dokumenta Saveta Evrope

krajnje nepovoljan polo`aj.


Prevela Ana Seli}

Parlamentarna skup{tina
Rezolucija br. 1003 (1993)
Novinarska etika*
Skup{tina potvr|uje slede}a eti~ka na~ela novinarstva i smatra da ova
profesija treba da ih primenjuje {irom Evrope.

Vest i stav
1. Osim zakonskih prava i obaveza po osnovi va`e}ih pravnih normi,
mediji imaju moralnu odgovornost prema gra|anima i dru{tvu, {to se mora
ista}i u dana{nje vreme, kada informacije i komunikacije igraju veoma
va`nu ulogu u oblikovanju li~nih stavova gra|ana i u razvoju dru{tva i
demokratskog `ivota.
2. Novinarska profesija podrazumeva prava i obaveze, slobode i odgo-
vornosti.
3. Osnovno na~elo svakog eti~kog promi{ljanja novinarstva jeste da se
izme|u vesti i stavova mora povu}i jasna granica, kako bi se onemogu}ilo
da budu pobrkani. Vest je informacija o ~injenicama i podacima, a stavovi
prenose misli, ideje, verovanja ili vrednosne sudove medijskih kompanija,
izdava~a ili novinara.
4. Emitovanje vesti treba da se zasniva na istinitosti, koja se obezbe|uje
odgovaraju}im sredstvima provere i dokazima, nepristrasnim predstavlja-
njem, opisivanjem i izlaganjem. Glasine se ne smeju me{ati sa ve{}u. Novin-
ski naslovi i podnaslovi moraju {to vernije da odra`avaju su{tinu iznesenih
~injenica i podataka.
5. Izra`avanje mi{ljenja mo`e da podrazumeva stavove ili komentare o
op{tim idejama ili primedbe na vesti o aktuelnim doga|ajima. Iako su
stavovi nu`no subjektivni i stoga ne mogu i ne treba da budu podvrgnuti
kriterijumu istinitosti, moramo obezbediti da se izra`avaju iskreno i eti~ki.
6. Mi{ljenja u vidu komentara o doga|ajima ili postupcima koji se ti~u
pojedinaca ili institucija ne treba da nastoje da negiraju ili skrivaju stvarne
~injenice ili podatke.

*Rasprava u Skup{tini, 1. juli 1993. godine (42. zasedanje) (videti Dokument 6854, izve{taj
Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. Nunjes Enkabo). Tekst usvojen na Skup{tini,
1. jula 1993. godine (42. zasedanje).

232 E T I K A
Pravo na informaciju kao osnovno
ljudsko pravo – izdava~i, vlasnici i novinari

Dokumenta Saveta Evrope


7. Posao medija je ”medijacija“, pru`anje usluge informisanja, a prava
koja im pripadaju u sferi slobode informisanja zavise od onih kojima se
obra}aju, to jest od gra|ana.
8. Pravo na informaciju osnovno je pravo koje je podr`ano praksom
Evropske komisije i Suda za ljudska prava na osnovu ~lana 10 Evropske kon-
vencije o ljudskim pravima, i priznato u ~lanu 9 Evropske konvencije o
prekograni~noj televiziji, kao i u svim demokratskim ustavima. Nosilac ovog
prava je gra|anin, koji ima i izvedeno pravo da zahteva da se informacija
koju pribavljaju novinari prenosi istinito, u slu~aju vesti, i iskreno, u slu~aju
mi{ljenja, bez uplitanja bilo javnih organa vlasti, bilo privatnog sektora.
9. Javni organi vlasti ne smeju smatrati da je informacija njihovo vlasni-
{tvo. Reprezentativnost tih organa obezbe|uje pravnu osnovu nastojanjima
da se jem~i i {iri pluralizam u medijima i osigura stvaranje neophodnih uslova
za slobodu izra`avanja, prava na informisanje i za spre~avanje cenzure. Ko-
mitet ministara je svestan ove ~injenice, {to je pokazao i Deklaracijom o slo-
bodi izra`avanja i informisanja, koju je usvojio 29. aprila 1982. godine.
10. Kada je re~ o novinarstvu, mora se imati na umu da se ono oslanja na
medije, koji su deo korporativne strukture u okviru koje se mora praviti raz-
lika izme|u izdava~a, vlasnika i novinara. U tom cilju, pored o~uvanja slo-
bode medija, treba {tititi i slobodu u samim medijima, koji se moraju ~uvati
od unutra{njih pritisaka.
11. Medijske organizacije moraju se smatrati posebnim dru{tveno-
ekonomskim agencijama ~iji poslovni ciljevi moraju da budu ograni~eni
uslovima za obezbe|ivanje pristupa osnovnim pravima.
12. Novinske organizacije moraju biti otvorene u pogledu vlasni{tva i
upravljanja, a gra|anima treba omogu}iti da jasno ustanove identitet vlasni-
ka i obim njihovog ekonomskog interesa u medijima.
13. U okviru novinskih organizacija, izdava~i i novinari moraju da
sara|uju, imaju}i na umu da je legitimno uva`avanje ideolo{ke orijentacije
izdava~a i vlasnika ograni~eno apsolutnim zahtevima za istinitim izve{tava-
njem i eti~kim stavovima. Ovo je od su{tinskog zna~aja ako ho}emo da
po{tujemo osnovno pravo gra|ana na informaciju.
14. Pomenuti zahtevi su takvi da moramo bolje za{tititi slobodu
izra`avanja novinara, jer oni, kona~no, i jesu glavni izvor informacija. U
skladu s tim, obavezni smo da zakonski pro{irimo i razjasnimo prirodu
klauzule o savesti i za{tite poverljivih izvora uskla|uju}i nacionalne odredbe
o tome, kako bi bile primenljive u {irem kontekstu demokratske Evrope.
15. Ni izdava~i i vlasnici, ni novinari ne treba da smatraju da je informa-
cija njihovo vlasni{tvo. Novinske organizacije ne treba da se odnose prema
informaciji kao prema robi, ve} kao prema osnovnom pravu gra|ana. Zato
mediji ne treba da eksploati{u ni kvalitet, ni sadr`aj vesti ili mi{ljenja radi
uve}avanja broja ~italaca ili slu{alaca/gledalaca, sa ciljem da pove}aju pri-
hod od ogla{avanja.

N O V I N A R S T V A 233
16. Ako ho}emo da obezbedimo eti~an odnos prema informaciji, treba
da imamo u vidu da su njena ciljna publika pojedinci, a ne masa.
Dokumenta Saveta Evrope

Uloga novinarstva i njegova eti~ka aktivnost


17. Informacija i komunikacija, onako kako ih novinarstvo prenosi
putem medija, uz sna`nu podr{ku novih tehnologija, od odlu~uju}eg je
zna~aja za razvoj pojedinca i dru{tva. Ovo je neophodno za demokratski
`ivot, jer ako }e se demokratija razvijati u potpunosti, gra|anima mora da se
jem~i u~e{}e u javnim poslovima. Dovoljno je re}i da to u~e{}e ne bi bilo
mogu}e da gra|ani o javnim poslovima ne primaju informacije koje su im
potrebne i koje su mediji du`ni da plasiraju.
18. Zna~aj informacija, posebno radio i televizijskih vesti, za kulturu i
obrazovanje istaknut je u skup{tinskoj preporuci 1067. Njeni efekti na javno
mnjenje o~igledni su.
19. Bilo bi pogre{no na osnovu zna~aja ove uloge zaklju~iti da mediji,
zapravo, predstavljaju javno mnjenje ili da bi trebalo da zamene odre|ene
funkcije javnih organa vlasti ili institucija obrazovnog ili kulturnog karak-
tera, kao {to su {kole.
20. To bi zna~ilo transformisanje medija i novinarstva u vlast ili kon-
travlast (”mediokratiju’’), iako oni ne bi predstavljali gra|ane ili podlegali
istoj demokratskoj kontroli kao javni organi vlasti, niti bi posedovali
stru~no znanje odgovaraju}ih kulturnih ili obrazovnih ustanova.
21. Prema tome, novinarstvo ne treba da menja istinite, nepristrasne
informacije ili iskrene stavove, niti da ih koristi za potrebe medija u
poku{aju stvaranja ili oblikovanja javnog mnenja, jer njegova legitimnost
po~iva na prakti~nom po{tovanju osnovnog prava gra|ana na informaciju
kao delu po{tovanja demokratskih vrednosti. U tom smislu, legitimno
istra`iva~ko novinarstvo ograni~eno je ta~no{}u podataka i iskreno{}u
mi{ljenja, i nespojivo sa novinarskim kampanjama koje se vode na osnovu
prethodno usvojenih stavova i posebnih interesa.
22. U novinarstvu vesti i mi{ljenja moraju uva`avati pretpostavku nevi-
nosti, naro~ito u slu~ajevima koji su jo{ sub judice, i moraju da se uzdr`avaju
od dono{enja sudova.
23. Pravo pojedinca na privatnost mora se po{tovati. Osobe na javnim
funkcijama imaju pravo na za{titu svoje privatnosti, osim u slu~ajevima ka-
da njihov privatni `ivot mo`e da uti~e na njihov javni `ivot. ^injenica da ne-
ko ima javnu funkciju ne li{ava ga prava na po{tovanje njegove privatnosti.
24. Poku{aj uspostavljanja ravnote`e izme|u prava na po{tovanje pri-
vatnosti iz ~lana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobode
izra`avanja iz ~lana 10, valjano je dokumentovan nedavnim slu~ajem iz
sudske prakse Evropske komisije i Suda za ljudska prava.
25. U novinarskoj profesiji cilj ne opravdava sredstvo, stoga se do infor-
macije mora dolaziti legalnim i eti~nim sredstvima.
26. Na zahtev zainteresovanih lica, mediji moraju ispraviti, bezuslovno i
hitno, svaku la`nu ili pogre{nu vest ili mi{ljenje koje su preneli, sa svim bit-

234 E T I K A
nim informacijama. Nacionalnim zakonodavstvom treba predvideti odgo-
varaju}e sankcije i, gde je to primenljivo, i od{tetu.

Dokumenta Saveta Evrope


27. Sa ciljem da se primena i upra`njavanje ovog prava usklade u
dr`avama ~lanicama Saveta Evrope, moramo primenjivati Rezoluciju (74)
26 o pravu na odgovor – polo`aju pojedinca u odnosu na {tampu, koju je
usvojio Komitet ministara 2. jula 1974. godine, i relevantne odredbe
Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji.
28. Kako bi se obezbedio visok kvalitet rada i nezavisnost novinara,
mora im se jem~iti pristojna plata, odgovaraju}i radni uslovi i olak{ice.
29. U odnosima koje novinar tokom svog rada odr`ava sa javnim organ-
ima vlasti ili razli~itim sektorima privrede treba izbegavati bilo kakvo u~e{}e
koje mo`e da na{kodi nezavisnosti i nepristrasnosti novinarstva.
30. Sporne ili senzacionalne vesti u novinarstvu ne smeju se me{ati sa
temama o kojima je bitno dati informaciju. Novinar ne sme da radi svoj
posao sa prevashodnom namerom da osigura sebi ugled ili li~ni uticaj.
31. S obzirom na slo`enost procesa obezbe|ivanja informacija, koji se
sve vi{e zasniva na kori{}enju novih tehnologija, brzini i sa`etosti, od novi-
nara se mora tra`iti da imaju odgovaraju}e profesionalno obrazovanje.

Pravila koja se odnose na ~lanove redakcije


32. U novinarskom poslu izdava~i, vlasnici i novinari `ive jedni pored
drugih. Zato je potrebno da se uspostave pravila koja se odnose na ~lanove
redakcije, ~ime bi se uredili profesionalni odnosi novinara, izdava~a i vlasni-
ka u medijima, nezavisno od uobi~ajenih pravila iz oblasti radnih odnosa.
Tim pravilima moglo bi se predvideti i osnivanje redakcijskih odbora.

Sukobi i slu~ajevi posebne za{tite


33. U dru{tvu ponekad, pod pritiskom okolnosti, kao {to su terorizam,
diskriminacija manjina, ksenofobija ili rat, nastaju napetosti i sukobi. U
takvim situacijama, mediji imaju moralnu obavezu da brane demokratske
vrednosti: po{tovanje dostojanstva ~oveka, re{avanje problema mirnim, to-
lerantnim sredstvima i, shodno tome, da se suprotstavljaju nasilju i jeziku
mr`nje i sukobljavanja, odbacuju}i svaki vid diskriminacije na osnovu kul-
ture, pola ili veroispovesti.
34. Niko ne treba da ostane neutralan kada je re~ o odbrani
demokratskih vrednosti. U tom cilju, mediji su du`ni da igraju zna~ajnu
ulogu u spre~avanju napetosti i moraju da podsti~u uzajamno razumevanje,
toleranciju i poverenje izme|u razli~itih zajednica u regionima u kojima
prevladavaju sukobi, kao {to je Generalni sekretar Saveta Evrope re{ena da
u~ini svojim merama za ja~anje poverenja u biv{oj Jugoslaviji.
35. Uzimaju}i u obzir veoma specifi~an uticaj medija, naro~ito televizije,
na stavove dece i mladih ljudi, mora se nastojati da se ne emituju emisije,
poruke ili slike kojima se veli~a nasilje, prikazuje seks i potro{a~ki mentalitet
ili se namerno koristi neprikladan jezik.

N O V I N A R S T V A 235
Etika i samoregulativa u novinarstvu
36. Uzimaju}i u obzir nu`ne uslove i osnovna na~ela pobrojane u
Dokumenta Saveta Evrope

prethodnom tekstu, mediji se moraju obavezati na po{tovanje ~vrstih eti~-


kih na~ela kojima se jem~i sloboda izra`avanja i osnovno pravo gra|ana da
primaju istinite informacije i iskrene stavove.
37. Radi nadgledanja primene ovih na~ela, moraju se formirati organi ili
mehanizmi samoregulative koji bi uklju~ivali izdava~e, novinare, udru`enja
korisnika medija, stru~njake iz akademskih krugova i sudije. Oni }e biti
odgovorni za dono{enje odluka o po{tovanju eti~kih uputstava u novinar-
stvu, uz prethodno obavezivanje medija da }e bitne odluke objaviti. Time bi
se omogu}ilo gra|aninu, koji ima pravo na informaciju, da donese poziti-
van ili negativan sud o radu i kredibilitetu novinara.
38. Organi i mehanizmi samoregulative, kao i udru`enja korisnika me-
dija i odgovaraju}e univerzitetske katedre, mogli bi svake godine da objav-
ljuju a posteriori istra`ivanja o istinitosti informacija koje su preneli mediji,
porede}i vesti sa ~injenicama. To bi poslu`ilo kao barometar verodosto-
jnosti, {to bi gra|ani ubudu}e mogli da koriste kao vodi~ za eti~ki standard
koji je dostigao svaki pojedina~ni medij ili svaka rubrika, ili ~ak svaki novi-
nar ponaosob. Odgovaraju}i korektivni mehanizmi mogli bi, istovremeno,
da pomognu da se unapredi na~in na koji se obavlja novinarska profesija.

Prevela Gordana Komljenovi}

Parlamentarna skup{tina
Rezolucija br. 1165 (1998)
Pravo na privatnost*
Skup{tina podse}a na raspravu o aktuelnim pitanjima koju je vodila o
pravu na privatnost tokom zasedanja u septembru 1997, nekoliko nedelja
posle nesre}e u kojoj je Princeza od Velsa izgubila `ivot.
Tom prilikom, neki predstavnici tra`ili su da se pravo na privatnost,
posebno kada je re~ o javnim li~nostima, dodatno za{titi novom konvenci-
jom na nivou Evrope, dok su drugi smatrali da je privatnost u dovoljnoj meri
za{ti}ena nacionalnim zakonodavstvima i Evropskom konvencijom o ljud-
skim pravima, i da slobodu izra`avanja ne bi trebalo dovoditi u opasnost.
*Skup{tinska rasprava odr`ana 26. juna 1998. godine (24. zasedanje) (Videti Dokument 8130,
izve{taj Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava, izvestilac: g. [vimer; Dokument 8147,
mi{ljenje Komiteta za kulturu i obrazovanje, izvestilac: g. Stas, i Dokument 8146, mi{ljenje
Komiteta za socijalna, zdravstvena i porodi~na pitanja, izvestilac: g. Miteran). Skup{tina je
usvojila tekst 26. juna 1998, na 24. zasedanju.

236 E T I K A
Da bi se to pitanje dublje prou~ilo, Komitet za pravna pitanja i ljudska
prava organizovao je u Parizu 16. decembra 1996. javnu raspravu na kojoj

Dokumenta Saveta Evrope


su u~estvovale javne li~nosti ili njihovi zastupnici, kao i predstavnici medija.
Pravo na privatnost, zagarantovano ~lanom 8. Evropske konvencije o ljud-
skim pravima, Skup{tina je ve} definisala u Deklaraciji o sredstvima
masovnih komunikacija i ljudskim pravima, koja je deo Rezolucije br. 428
(1970), kao ”pravo na li~ni `ivot sa miminumom ometanja“.
Imaju}i u vidu nove komunikacione tehnologije koje omogu}avaju
prikupljanje i upotrebu li~nih podataka, postoje}a definicija trebalo bi da
bude pro{irena tako da uklju~i i pravo li~nosti da ima kontrolu nad podaci-
ma koji se na nju odnose.
Skup{tina je svesna da se pravo na privatnost ~esto kr{i, ~ak i u zemlja-
ma koje imaju zakone koji {tite privatnost, zato {to je privatni `ivot ljudi
postao za odre|eni tip medija unosna roba. @rtve su uglavnom javne li~nos-
ti, jer pojedinosti iz njihovog privatnog `ivota prodaju novine i pove}avaju
gledanost i slu{anost elektronskih medija. U isto vreme, javne li~nosti mora-
ju da shvate da poseban polo`aj koji zauzimaju u javnom `ivotu – u najve-
}em broju slu~ajeva po sopstvenom izboru – neizbe`no podrazumeva i ve}i
pritisak na njihov privatan `ivot.
Javne li~nosti su osobe imenovane na neku javnu funkciju i/ili osobe
koje koriste javne resurse, a u {irem smislu i svi oni koji igraju neku ulogu u
javnom `ivotu, bilo u politici, privredi, umetnosti, dru{tvenim delatnosti-
ma, sportu ili nekim drugim oblastima.
Mediji vrlo ~esto ugro`avaju pravo na privatnost zaklanjaju}i se iza
jednostranog tuma~enja prava na slobodu izra`avanja, zagarantovanog
~lanom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, i tvrdnje da njihova
publika ima pravo da zna sve o javnim li~nostima.
Izvesne ~injenice iz `ivota javnih li~nosti, naro~ito politi~ara, zaista su
od interesa za gra|ane, te je stoga legitimno pravo publike, koja se sastoji od
glasa~a, da bude informisana o tim ~injenicama.
Stoga je potrebno na}i na~in da se usklade ta dva osnovna prava – pravo
da ne~iji privatan `ivot bude za{ti}en i pravo na slobodu izra`avanja – oba
zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Skup{tina jo{ jednom nagla{ava da ta dva osnovna prava – pravo svake
osobe da se njen privatan `ivot po{tuje i pravo na slobodu izra`avanja – pred-
stavljaju osnovna prava u svakom demokratskom dru{tvu. Ta prava nisu ni
apsolutna, niti je i jedno od njih ve}e od drugog, jer su ona istovetne vrednosti.
Skup{tina, me|utim, isti~e da pravo na privatnost, zagarantovano ~la-
nom 8. Evropske povelje o ljudskim pravima, omogu}ava nekoj osobi ne sa-
mo da bude za{ti}ena od ometanja od strane vlasti ve} i od ometanja od
strane drugih pojedinaca i institucija, uklju~uju}i i sredstva masovnih
komunikacija.
Skup{tina smatra da sada, po{to su sve zemlje ~lanice ratifikovale
Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i po{to mnogi nacionalni zakoni

N O V I N A R S T V A 237
sadr`e odredbe koje garantuju takvu za{titu, nema nikakve potrebe da se
usvaja nova konvencija koja bi garantovala pravo na privatnost.
Dokumenta Saveta Evrope

Skup{tina poziva sve vlade dr`ava ~lanica da, ukoliko u njihovim zemlja-
ma takvi zakoni ne postoje, usvoji zakone koji }e garantovati pravo na privat-
nost, ili da postoje}e zakone dopune rukovode}i se slede}im smernicama:
– osoba ~ije je pravo na privatnost povre|eno mora imati zagaranto-
vano pravo da podnese tu`bu u gra|anskoj parnici i tra`i nadoknadu
{tete koju je pretrpela;
– urednici i novinari mogu biti tu`eni za povredu prava na privat-
nost, pod istim uslovima kao i za klevetu;
– kada objave podatke za koje se ispostavi da su neta~ni, urednici bi
trebalo da budu obavezni da objave jednako upadljivu ispravku na
zahtev onih kojih se to ti~e;
– treba predvideti nov~ane kazne za one medije koji sistematski kr{e
pravo na privatnost; zakonom treba zabraniti pra}enje i uporno nasr-
tanje na ljude da bi se oni fotografisali ili snimili kamerom na na~in koji
ih ometa da `ive normalno i mirno ili ih i fizi~ki ugro`ava;
– treba omogu}iti ljudima ~ije je pravo na privatnost povre|eno da
u gra|anskoj parnici tu`e fotoreportere i druge direktno ume{ane
osobe, za video i audio snimke i fotografije koji ne bi mogli biti napravl-
jeni da fotoreporteri nisu neovla{}eno u{li na privatan posed;
– treba omogu}iti osobi koja je saznala da }e o njoj biti objavljeni pri-
vatni podaci ili snimci iz njenog privatnog `ivota da pokrene hitan sudski
postupak i tra`i zabranu {irenja tih podataka i snimaka, dok sud ne
donese odluku da li je njen zahtev za za{titu privatnosti osnovan ili ne;
– treba podsticati medije da donesu interne propise o objavljivanju
takvih podataka i snimaka i ustanove telo kome `rtve kr{enja prava na
privatnost mogu podneti `albu i od koga mogu tra`iti da njihova isprav-
ka bude objavljena.
Skup{tina poziva vlade onih zemalja koje jo{ nisu ratifikovale Konvenci-
ju Saveta Evrope o za{titi pojedinaca u pogledu automatske obrade li~nih
podataka da to u~ine bez odlaganja.
Skup{tina tako|e poziva vlade zemalja ~lanica da u~ine slede}e:
– podstaknu novinarska udru`enja da usvoje kriterijume za ~lanove
profesije, kao i standarde za interne medijske propise i kodeks novinar-
skog pona{anja;
– zatra`e da se u kurseve za obuku novinara uklju~i i kurs iz oblasti prava
~iji }e naglasak biti zna~aj prava na privatnost u odnosu na dru{tvo u celini;
– podsti~u razvoj {ireg medijskog obrazovanja, kao deo obrazovanja
o ljudskim pravima i odgovornostima, kako bi se u javnosti razvila svest
o tome {ta pravo na privatnost zapravo podrazumeva;
– omogu}e lak{i pristup sudovima i pojednostave zakonsku proce-
duru u vezi sa prekr{ajima koji se ti~u {tampe, kako bi prava ljudi ~ije je
pravo na privatnost ugro`eno bila bolje za{ti}ena.
Prevela Ana Seli}

238 E T I K A
Komitet ministara

Dokumenta Saveta Evrope


Preporuka br. (2003)13
Medijska distribucija informacija
u vezi sa krivi~nim postupcima*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, smatraju}i
da je cilj Saveta Evrope ostvarivanje ve}eg jedinstva izme|u njegovih ~lanica da
bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko naslje|e;
podse}aju}i na obaveze preuzete od strane dr`ava ~lanica prema osnov-
nom pravu na slobodu izra`avanja i informisanja koje garantuje ~lan 10. Kon-
vencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu ”Konven-
cija“), koje predstavlja jedan od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva i
jedan od osnovnih uslova napretka dru{tva i razvoja svakog pojedinca;
podse}aju}i da mediji imaju pravo da obave{tavaju javnost zahvaljuju}i
pravu javnosti da dobija informacije, uklju~uju}i informacije o pitanjima od
op{teg interesa, na osnovu ~lana 10. Konvencije, i da imaju profesionalnu
obavezu da to ~ine;
podse}aju}i da prava na pretpostavku nevinosti, pravi~no su|enje i po-
{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota po ~lanovima 6. i 8. Konvencije po-
stavljaju su{tinske zahteve koji se mora,ju po{tovati u svakom demokrat-
skom dru{tvu;
isti~u}i zna~aj medijskog izve{tavanja u informisanju javnosti o krivi~-
nim postupcima, ~ine}i preventivnu funkciju krivi~nog prava vidljivom, i
pru`anjem javnosti uvida u funkcionisanje pravosudnog krivi~nog sistema;
imaju}i u vidu mogu}nost sukoba interesa koje {tite ~lanovi 6, 8. i 10. Kon-
vencije i potrebu obezbje|ivanja ravnote`e izme|u ovih prava prema okolnos-
tima svakog pojedina~nog slu~aja, kao i kontrolnu ulogu Evropskog suda za
ljudska prava u garantovanju po{tovanja obaveza ugovorenih Konvencijom;
podse}aju}i, pored toga, na pravo medija i novinara da formiraju stru~na
udru`enja, u skladu sa pravom na slobodu udru`ivanja koje garantuje ~lan
11. Konvencije, koje ~ini jednu od osnova samoregulacije u oblasti medija;
svestan brojnih inicijativa medija i novinara u Evropi za promovisanje
odgovornog obavljanja novinarskog posla, bilo putem samoregulacije, bilo
u saradnji sa dr`avom kroz okvir ko-regulacije;
u `elji da promovi{e jasnu debatu o za{titi prava i interesa u okviru me-
dijskog izve{tavanja o krivi~nim postupcima, kao i da podsti~e pozitivnu
praksu u Evropi, omogu}avaju}i pristup medija krivi~nim postupcima;
podse}aju}i na svoju Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor – polo`aju
pojedinca u odnosu na {tampu, svoju Preporuku R (85) 11 o polo`aju `rtve
u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, svoju Preporuku R (97) 13 o
*Usvojio Komitet ministara 10. jula 2003, na 848. sastanku zamenika ministara.

N O V I N A R S T V A 239
zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane, i na svoju Preporuku R (97) 21 o
medijima i promovisanju kulture tolerancije;
Dokumenta Saveta Evrope

isti~u}i zna~aj za{tite novinarskih izvora informisanja u okviru krivi~nih


postupaka, u skladu sa svojom Preporukom R (2000) 7 o pravu novinara da
ne otkrivaju svoje izvore informacija;
imaju}i u vidu Rezoluciju br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim
pravima koja je usvojena na IV Evropskoj ministarskoj konferenciji o politi-
ci masovnih komunikacija (Prag, decembar 1994.) kao i Deklaraciju o bu-
du}oj politici komunikacije koja je usvojena na VI Evropskoj ministarskoj
konferenciji o politici masovnih komunikacija (Krakov, jun 2000.);
podse}aju}i da cilj ove preporuke nije ograni~avanje normi za za{titu
slobode izra`avanja koje su ve} na snazi u dr`avama ~lanicama,
preporu~uje vladama dr`ava ~lanica, uz priznavanje razli~itosti nacio-
nalnih pravnih sistema u pogledu krivi~nog postupka da:
1. preduzmu, ili, u slu~aju potrebe, oja~aju sve mjere koje smatraju
neophodnim za sprovo|enje principa dodatih ovoj preporuci, u okviru
njihovih ustavnih pravila,
2. obave naj{iru raspodelu ove preporuke i njoj dodatih principa, da
ih u slu~aju potrebe prevedu, i
3. da sa njima posebno upoznaju sudske vlasti i policijske slu`be,
kao i da ih stave na raspolaganje reprezentativnim organizacijama
pravnika i i medijskih profesionalaca.

Aneks Preporuke (2003) 13


Na~ela vezana za medijsku distribuciju
informacija o krivi~nim postupcima
Na~elo 1. -- Informisanje javnosti putem medija
Javnost treba da bude obavije{tena putem medija o aktivnostima sud-
skih vlasti i policijskih slu`bi. U skladu sa tim, novinari treba da slobodno
izve{tavaju i da iznose komentare o funkcionisanju sudskog i krivi~no-
pravnog sistema, pri ~emu primjena dolje navedenih principa predstavlja
jedina predvi|ena ograni~enja.

Na~elo 2. -- Pretpostavka nevinosti


Po{tovanje principa pretpostavke nevinosti je sastavni dio prava na
pravedan proces. Prema tome, mi{ljenja i informacije vezane za krivi~ne
postupke koji su u toku mogu se iznositi ili pronositi u medijima samo ako
se njima ne povrije|uje pravo osumnji~enog ili optu`enog da se smatra
nevinim do dono{enja presude o krivici.

Na~elo 3. -- Istinitost informacije


Sudske vlasti i policijske slu`be treba da pru`aju medijima samo
potvr|ene informacije i one informacije koje se zasnivaju na razumnim

240 E T I K A
pretpostavkama. Ako se radi o drugom navedenom slu~aju, to treba jasno
naglasiti sredstvima informisanja.

Dokumenta Saveta Evrope


Na~elo 4. -- Pristup informaciji
Kada novinari dobiju informaciju na zakonit na~in u okviru krivi~nih
postupaka koji su u toku, od strane sudskih vlasti ili policijskih slu`bi, te
vlasti i slu`be moraju staviti na raspolaganje takvu informaciju bez razlike
svim novinarima koji ula`u ili su ulo`ili isti zahtev.

Na~elo 5. -- Sredstva za pru`anje informacija medijima


Kad sudske vlasti i policijske slu`be same odlu~e da informi{u medije u
okviru krivi~nih postupaka koji su u toku, one te informacije moraju pru`iti
bez diskriminacije i, kad god je to mogu}e, to treba da rade ovla{}eni slu`be-
nici putem saop{tenja za javnost ili konferencija za {tampu ili sli~nih dozvo-
ljenih sredstava.

Na~elo 6. -- Redovno informisanje tokom krivi~nih postupaka


U okviru krivi~nih postupaka od javnog interesa ili ostalih krivi~nih
postupaka koji privla~e pa`nju javnosti, sudske vlasti i policijske slu`be bi
trebale da obave{tavaju medije o svojim najva`nijim aktivnostima, pod
uslovom da to ne naru{ava tajnost istrage niti policijsku istragu i da ne uspo-
rava postupak niti ometa postizanje rezultata. U slu~aju dugotrajnih krivi~-
nih postupaka, ovo informisanje treba da bude redovno.

Na~elo 7. -- Zabrana iskori{tavanja informacije


Sudske vlasti i policijske slu`be ne treba da koriste informacije koje se
odnose na krivi~ne postupke u toku u cilju sticanja profita ili u bilo kojem
drugom cilju osim doprino{enja primjeni zakona.

Na~elo 8. -- Za{tita privatnosti


u kontekstu krivi~nih postupaka koji su u toku
Pri pru`anju informacija o osumnji~enim, optu`enim ili osu|enim lici-
ma, kao i o ostalim u~esnicima u krivi~nom postupku, mora se po{tovati
njihovo pravo na za{titu privatnosti u skladu sa ^lanom 8. Konvencije.
Posebna za{tita mora biti pru`ena maloljetnnim i drugim ranjivim licima,
kao i `rtvama, svedocima i porodicama osumnji~enih, optu`enih i osu|enih
lica. U svakom slu~aju, treba obratiti posebnu pa`nju na {tetne posljedice
koje odavanje informacija koje omogu}avaju njihovu identifikaciju mo`e
imati po lica navedena u ovom na~elu.

Na~elo 9. -- Pravo na ispravku ili pravo na odgovor


Ne gube}i druge mogu}nosti `albe, svaka osoba koja je bila predmet ne-
ta~nog medijskog izve{tavanja ili klevete u okviru krivi~nih postupaka, mo-
ra imati pravo na ispravku ili odgovor, u zavisnosti od okolnosti, od strane

N O V I N A R S T V A 241
datog medija. Pravo na ispravku se mo`e tako|e iskoristiti i za saop{tenja za
javnost sudskih vlasti ili policijskih slu`bi koja sadr`e neta~ne informacije.
Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 10. -- Za{tita od pristrasnog uticaja


U okviru krivi~nih postupaka, a posebno onih koje uklju~uju, ne-profe-
sionalne porotnike i sudije, sudske vlasti i policijske slu`be treba da se
uzdr`avaju od javnog izno{enja informacija koje nose rizik zna~ajnog preju-
diciranja na pravi~nost postupka.

Na~elo 11. -- Negativni publicitet prije procesa


Kad optu`eno lice mo`e da poka`e da je izno{enje informacija izazvalo
ili }e vrlo verovatno izazvati kr{enje njegovog / njenog prava na pravedan
proces, on/a mora imati mogu}nost za efikasnu sudsku `albu.

Na~elo 12. -- Prijem novinara


Novinari moraju biti prihva}eni bez diskriminacije i bez prethodnog
tra`enja akreditacije za sudska saslu{anja i progla{enja presude koja su
otvorena za javnost. Oni ne smiju biti isklju~eni sa su|enja, osim ako ono
nije zatvoreno za javnost u skladu sa ^lanom 6. Konvencije.

Na~elo 13. -- Pristup novinara sudnici


Nadle`ne vlasti treba, osim ako to nije o~igledno neizvodljivo, da
obezbijede novinarima dovoljno mjesta sudnicama u skladu sa njihovim
zahtevima, ne isklju~uju}i prisustvo op{te javnosti.

Na~elo 14. -- Direktno izve{tavanje i snimanje u sudnicama


Direktno izve{tavanje ili snimanje u sudnicama treba da bude
omogu}eno sredstvima informisanja samo ako zakon ili nadle`ne sudske
vlasti to eksplicitno dopu{taju. Ovakvo izve{tavanje mo`e biti dozvoljeno
samo tamo gde ne nosi opasnost od uticaja na `rtve, svedoke, suprotstavlje-
ne strane u krivi~nom postupku, porotu ili sudije.

Na~elo 15. -- Podr{ka izve{tajima sredstava informisanja


Nadle`ne vlasti treba da u dogledno vrijeme i na obi~an zahtev stave na
raspolaganje novinarima najave planiranih sudskih rasprava, sadr`aj
optu`bi i sve ostale informacije koje su zna~ajne za sudsku hroniku, osim u
slu~ajevima kada je to neivodljivo. Novinarima mora biti dozvoljeno da, bez
diskriminacije, prave ili primaju kopije javno objavljenih presuda. Oni
moraju imati mogu}nost distribucije i preno{enja ovih presuda javnosti.

Na~elo 16. -- Za{tita svedoka


Identitet svedoka se ne sme otkrivati, osim ako se svedok nije prethodno
slo`io/la, ako identifikacija svedoka nije od javnog interesa ili ako svedo~e-
nje ve} nije obavljeno pred javno{}u. Identitet svedoka se nikad ne sme

242 E T I K A
otkriti ako ih dovodi u `ivotnu opasnost ili predstavlja prijetnju njihovoj
sigurnosti. Programi za{tite svedoka se moraju strogo po{tovati, posebno u

Dokumenta Saveta Evrope


okviru krivi~nih postupaka koje se vode protiv organizovanog kriminala ili
povodom zlo~ina po~injenih u okviru porodice.

Na~elo 17. -- Medijsko izve{tavanje o izvr{enju sudskih kazni


Novinarima treba omogu}iti kontakt sa osobama koje na odslu`enju
sudske kazne, pod uslovom da to ne naru{ava sprovo|enje pravde, prava
zatvorenika i zatvorskog osoblja ili sigunost u zatvorima.

Na~elo 18. -- Medijsko izve{tavanje nakon odslu`enja sudske kazne


Da bi se lica koja su odslu`ila kaznu mogla neometano ponovo uklju~iti u
dru{tvo, pravo na za{titu privatnosti na osnovu ^lana 8. Konvencije treba da
obuhvata pravo na za{titu identiteta ovih lica u vezi sa prethodno po~injenim
prekr{ajem za koji su odslu`ili kaznu, osim ako se ta lica nijesu eksplicitno
slo`ila sa otkrivanjem identiteta ili ako su ta lica ili njihovi prethodno po~inje-
ni prekr{aji bili predmet javnog interesovanja ili su to ponovo postali.

OBRAZLO@ENJE
Preporuke br. Rec(2003)13
Komiteta Ministara dr`avama ~lanicama o medijskoj distribuciji
informacija u vezi sa krivi~nim postupcma
I. Uvod
1. Konvencija o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tek-
stu nazvana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili EKLjP) garan-
tuje slobodu izra`avanja i informisanja u svom ^lanu 10, pravo pretpostav-
ke nevinosti i pravo na pravi~an proces u svom ^lanu 6. i pravo na po{tova-
nje privatnog i porodi~nog `ivota u svom ^lanu 8.
2. Pru`anje informacija u vezi sa sudskim procedurama, a posebno
krivi~nim postupcima, je u skladu sa pravom javnosti da bude informisana o
temama od javnog interesa, uklju~uju}i pravdu. Pravo na pravi~an proces
prema ^lanu 6. EKLjP obuhvata otvorenost su|enja za javnost i javno
progla{avanje presuda. Tu otvorenost za javnost mogu da obezbijede sredst-
va javnog informisanja. Me|utim, ^lan 6. omogu}ava zabranu pristupa sud-
skoj sali za sredstva javnog informisanja tokom cijelog trajanja procesa ili
jednog njegovog dijela, u ograni~enom broj navedenih slu~ajeva. Pri
isklju~enju sredstava javnog informisanja bi tako|e trebalo po{tovati strogo
definisana ograni~enja slobode izra`avanja i informisanja koja omogu}ava
primjena ^lana 10. EKLjP. Ako se u toku procesa pro{ire privatne informaci-
je, mo`e se tra`iti za{tita privatnosti informacija na osnovu ^lana 8. EKLjP.
3. Poznati slu~ajevi u nekoliko dr`ava ~lanica u vezi sa medijima i
sudovima privukle su veliku pa`nju javnosti i podstakle {iroke rasprave o

N O V I N A R S T V A 243
pitanjima poput tajnosti istrage, uticaja medija na svedoke i sudije, prisustva
medija u sudskim salama ili snimanja procesa audiovizuelnim sredstvima.
Dokumenta Saveta Evrope

4. S obzirom na prethodno izneseno, Upravni odbor za sredstva masov-


nih komunikacija (CDMM) je 1996. identifikovao pitanje medijskog
izve{tavanja u vezi sa krivi~nim postupcima kao pitanje od zajedni~kog
interesa za sve dr`ave ~lanice, i predlo`io formiranje Ekspertske grupe za
medijsko pravo i ljudska prava (MM-S-HR) u cilju razrade zajedni~kih
na~ela za za{titu slobode medija kao i drugih osnovnih prava pojedinca koja
su prethodno pomenuta, tokom i nakon krivi~nih postupaka. Nakon anal-
ize nacionalnuh zakonodavstava i praksi, kao i odgovaraju}e sudske prakse
Evropskog suda za ljudska prava, MM-S-HR je razradio nacrt Preporuke o
medijskoj distribuciji informacija u vezi sa krivi~nim postupcima, koji su
dovr{ili Upravni odbor i njegova Ekspertska grupa za slobodu izra`avanja i
ostala osnovna prava (MM-S-FR) 2003. godine.
5. Komitet ministara je usvojio Preporuku Rec(2003)13 na 848. sas-
tanku zamjenika ministara 10. jula 2003.

II. Op{ti komentar


6. Ova preporuka je upu}ena vladama dr`ava ~lanica i njihovim javnim
vlastima, uklju~uju}i i sudove. Svaka preporuka Saveta ministara je instru-
ment politi~kog anga`ovanja, a ne izvr{ni sudski instrument. Usvojene od
strane Komiteta ministara, one obavezuju sve dr`ave ~lanice.
7. Cilj preporuke nije direktno obra}anje privatnom sektoru ili posebno
medijima i novinarima. Kao {to je nazna~eno u ovoj preporuci, dr`ave ~la-
nice treba da koriste mjere koje ocijene kao odgovaraju}e za o~uvanje i
za{titu prava i interesa svih u kontekstu krivi~nih postupaka, u zavisnosti od
situacije i pravne tradicije svake dr`ave.
8. Ova preporuka obezbje|uje javnim vlastima smjernice u skladu sa
^lanovima 6, 8. i 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Njena nam-
jera nije da mijenja ove odredbe niti obaveze dr`ava ~lanica prema Konven-
ciji. Pored toga, ova preporuka nema za cilj da ograni~i va`e}e norme u
dr`avama ~lanicama kojima se {titi sloboda izra`avanja.
9. U Preambuli preporuke podse}a se na druge srodne preporuke i jed-
nu rezoluciju. Rezolucija (74) 26 o pravu na odgovor preporu~uje dr`avama
~lanicama da priznaju pravo na odgovor i ispravku ako su izve{taji medija
bili neta~ni ili su na drugi na~in naru{ili prava pojedinca. Preporuka br. R
(85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka pre-
poru~uje, izme|u ostalog, da: ” Politike informisanja i odnosa sa javno{}u u
okviru istrage i su|enja o prekr{ajima treba da imaju u vidu neophodnu
za{titu `rtve od objavljivanja informacija koje bi povrijedile njenu privat-
nost ili dostojanstvo. Ako vrsta prekr{aja, poseban status, situacija ili li~na
sigurnost `rtve zahtijevaju posebnu za{titu, onda krivi~ni proces koji pre-
thodi presudi treba da se odvija iza zatvorenih vrata, ili {irenje informacija
li~ne prirode o `rtvi treba da bude predmet adekvatnog ograni~enja“. U

244 E T I K A
Preporuci br. R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane, dr`ava-
ma ~lanicama se preporu~uje da preduzmu odgovaraju}e zakonske i prak-

Dokumenta Saveta Evrope


ti~ne mjere da bi svedocima omogu}ili da slobodno svedo~e, bez podvrga-
vanja bilo kakvoj vrsti zastra{ivanja. U kontekstu organizovanog kriminala,
mo`e se predvideti isklju~enje medija i/ili javnosti iz cijelog procesa ili
jednog njegovog dijela. Na kraju, Preporuka br. R (97) 21 o medijima i pro-
movisanju kulture tolerancije iznosi principe za medijsko izve{tavanje bez
podsticanja etni~ke netrpeljivosti.
10. Na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, koja se
odnosi na novinarske izvore, MM-S-FR je napravio Preporuku (2000) 7 o
pravu novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija, koju je Komitet
ministara usvojio 8. marta 2000. Iako je glavni predmet interesovanja ove
Preporuke pravo medija da izve{tavaju o krivi~nim postupcima, MM-S-FR
je procijenio da u tom kontekstu treba pomenuti i Preporuku (2000) 7, jer
novinari tokom izve{tavanja o krivi~nim procesima mogu iznijeti i informa-
cije dobijene iz poverljivih izvora. Preporuka (2000) 7 i ^lan 10. Evropske
konvencije o ljudskim pravima, u tuma~enju Evropskog suda za ljudska
prava, pru`aju u tim slu~ajevima op{tu za{titu izvora.
11. Dr`ave ~lanice treba da ”distribuiraju ovu preporuku i njoj pridru-
`ene principe, uz odgovaraju}i prevod u slu~aju potrebe“, jer je dis-
tribuiranje ove preporuke preduslov za njenu dobru primjenu.
III. Komentar Preporuke
12. U Aneksu Preporuke se nalaze posebne preporuke ili na~ela. Taj
Aneks je sastavni dio same Preporuke. Samo radi postizanja ve}e jasno}e
”razli~ita na~ela medijske distribucije informacija u vezi sa krivi~nim pos-
tupcima“ se nalaze u aneksu.
13. U cilju ove Preporuke, izraz ”krivi~ni postupci„ treba razumjeti kao
svaku aktivnost sudskih vlasti i policijskih slu`bi, kao i istr`nih organa, u
okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka.

Na~elo 1. (Informisanje javnosti putem medija)


14. ^lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje pravo
javnosti da dobija informacije od javnog interesa. Ovo na~elo potvr|uje i
~lan 6 EKLjP koji garantuje svakoj osobi pravo da se njen glas ~uje u javnosti
i da se presuda javno proglasi, i doprinosi dobrom upravljanju pravosu|em.
Obzirom da mediji imaju posebnu ulogu u distribuciji informacija javnosti,
oni moraju imati mogu}nost da informi{u o aktivnostima sudskih vlasti i
policijskih slu`bi. Pravo javnosti da dobija informacije o pitanjima od
javnog interesa je u tom kontekstu posebno va`no; ono uklju~uje pravo
medija da slobodno izve{tavaju i komentari{u funkcionisanje pravosudnog
krivi~nog sistema.
Evropski sud za ljudska prava je, na primjer, istakao da su mediji jedno
od sredstava preko kojih politi~ari i javno mnjenje mogu da kontroli{u i

N O V I N A R S T V A 245
proveravaju da li sudije obavljaju svoju te{ku du`nost na na~in prikladan
osnovnom cilju misije koja im je poverena.
Dokumenta Saveta Evrope

Na~elo 2. (Pretpostavka nevinosti)


15. ^lan 6, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje
pravo na pretpostavku nevinosti. Radi se, prije svega, o proceduralnom
pravu u odnosu na sudske vlasti, kojim se defini{e te`ina dokaza u krivi~nim
postupcima. Me|utim, dobro upravljanje pravosu|em zahtijeva da ne do|e
ni do indirektne povrede pretpostavke nevinosti izno{enjem mi{ljenja i
informacija u medijima u vezi sa krivi~nim postupcima u toku. Evropski
sud za ljudska prava je istakao da ”novinari koji pi{u ~lanke o krivi~nim
postupcima u toku treba da paze da ne pre|u granice postavljene u cilju
dobrog upravljanja pravosu|em, i treba da po{tuju pravo osobe koja je
predmet optu`be da se smatra nevinom„ (Du Roy and Malaurie protiv Fran-
cuske (2000) stav 34). Zato Sud smatra da apsolutna i op{ta zabrana mediji-
ma da izve{tavaju o krivi~nim postupcima nije neophodna i da bi ona
naru{ila pravo {tampe da informi{e javnost o pitanjima koja mogu biti od
op{teg interesa, ~ak iako se odnose na krivi~ne postupke (ibid., stav 35 i 36).

Na~elo 3. (Ta~nost informacije)


16. Ta~nost informacije je va`na za kredibilitet sudskih vlasti i policij-
skih slu`bi, kao i za kredibilitet medija. Zato Na~elo 3. preporu~uje da se
pru`aju samo ta~ne informacije, odnosno informacije zasnovane na ~injeni-
cama ili razumnim pretpostavkama. Ako se informacija zasniva na takvim
pretpostavkama, to treba da bude jasno nazna~eno. Iako istinitost informa-
cije u krajnjoj liniji mo`e da procijeni samo sud, ovo Na~elo omogu}ava
izbjegavanje svesnog ili namjernog {irenja neta~nih informacija, jer one
naru{avaju autoritet instanci zadu`enih za primjenu zakona i sudske vlasti,
a pored toga mogu i da povrijede prava strana u krivi~noj proceudri.

Na~elo 4. (Pristup informaciji)


17. Na~elo 4. preporu~uje da se pristup novinara informaciji ne sprije-
~ava na proizvoljan na~in, na primjer iz li~nih, politi~kih ili drugih razloga,
ako su drugi novinari ve} dobili te informacije legalnim putem.
18. Nacionalni pravni sistemi mogu u tom kontekstu zabraniti pristup
zvani~nim dokumentima, u skladu sa ^lanovima 6. i 8. Evropske konvenci-
je o ljudskim pravima.

Na~elo 5. (Sredstva za pru`anje informacija medijima)


19. Prema Na~elu 5, sudske vlasti i policijske slu`be treba da informi{u
medije na organizovan i dozvoljen na~in umjesto da to rade sudski ili poli-
cijski slu`benici na li~noj osnovi. Termin ”ovla{}eni slu`benici„ se shvata u
naj{irem smislu i ozna~ava da vlast treba da imenuje slu`benika koji }e se
time baviti. Ostala ”sli~na dozvoljena sredstva“ koja se pominju u ovom

246 E T I K A
Na~elu mogu obuhvatati, na primjer, usmeno informisanje od strane zva-
ni~nih portparola na licu mjesta, kao i pisane dokumente sa informacijama

Dokumenta Saveta Evrope


o pojedinim krivi~nim postupcima koji se daju novinarima prije procesa.
20. Neke nacionalne sudske vlasti i policijski organi su definisali interne
smjernice za kontakt sa medijima, uklju~uju}i i pravila za sastavljanje
saop{tenja za javnost. Takve interne smjernice mogu biti korisne za obezb-
je|ivanje primjene zajedni~kih normi koje su utvrdile nacionalne vlasti. To
bi trebalo da uve}a verodostojnost informacije i doprinese kvalitetu medi-
jskog izve{tavanja. Policijske slu`be mogu na osnovu nacionalnih zakona
u`ivati manju slobodu od sudskih vlasti kada je u pitanju informisanje me-
dija o njihovom radu.

Na~elo 6. (Redovno informisanje tokom krivi~nih postupaka)


21. Ako novinari i mediji nijesu informisani o krivi~nim postupcima,
naro~ito ako oni privla~e posebno interesovanje javnog mnjenja zbog
uklju~enih osoba, ozbiljnosti ~injenica ili drugih okolnosti od javnog intere-
sa, oni }e verovatno sprovesti sopstvena novinarska istra`ivanja. Ta novi-
narska istra`ivanja koja se sprovode paralelno sa sudskom istragom mogu,
u odre|enim okolnostima, nositi rizik negativnog efekta po sudsku istragu,
na primjer, zbog javnog objavljivanja informacija, opisivanja svedoka ili
kontaktiranja sa po~iniocima krivi~nih dela. Paralelna novinarska istra`i-
vanja mogu, s druge strane, imati i pozitivnih efekata kao {to su pronala`e-
nje svedoka ili osumnji~enih.
22. Na osnovu internog zakonodavstva nekih dr`ava ~lanica, tajna sud-
ske i policijske istrage je osnovni proceduralni princip. Me|utim, kao {to je
istakao Evropski sud za ljudska prava u presudi Du Roy i Malaurie od 3.
oktobra 2000, apsolutna tajnost sudskih istraga nije u skladu sa ^lanom 10.
Evropske konvencije o ljudskim pravima.
23. Zato Na~elo 6. preporu~uje da u tim okolnostima, sudske vlasti i
policijske slu`be informi{u medije za vrijeme sudskih istraga, u onoj mjeri u
kojoj to ne povrije|uje tajnost sudske i policijske istrage niti usporava ili
ometa rezultat postupka. Ako nema novih informacija, sudske vlasti i poli-
cijske slu`be treba to da istaknu.

Na~elo 7. (Zabrana iskori{tavanja informacije)


24. Komercijalno iskori{tavanje informacije u vezi sa krivi~nim postup-
kom u toku od strane sudskih vlasti ili policijskih slu`bi bi moglo da uti~e na
nepristrasnost sudstva i policije. Pored toga, ono bi moglo onemogu}iti no-
vinarima i medijima pristup tim informacijama zbog njihove cijene. U tom
smislu, informacije se mogu koristiti samo u svrhe koje doprinose primjeni
zakona.
25. U svakom slu~aju, ovo Na~elo ne isklju~uje mogu}nost da sudske
vlasti ili policijske slu`be naplate pru`anje informacija da bi pokrile tro{ko-
ve izrade i distribucije tih informacija.

N O V I N A R S T V A 247
Na~elo 8. (Za{tita privatnosti u kontekstu krivi~nih postupaka)
26. Svako ima pravo na za{titu svog privatnog i porodi~nog `ivota na os-
Dokumenta Saveta Evrope

novu ^lana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na~elo 8. podse}a


na ovu za{titu za osumnji~ene, optu`ene, osu|ene i ostale strane uklju~ene u
krivi~ne postupke kojima ovo pravo ne sme biti oduzeto zbog u~e{}a u pos-
tupku. Obi~no otkrivanje imena optu`enog ili osu|enog mo`e povla~iti
stro`iju kaznu od one koju odredi krivi~ni sud. Pored toga, ono mo`e da
omete ponovno uklju~enje date osobe u dru{tvo. Isti princip se primjenjuje
i kada je u pitanju slika o optu`enom ili osu|enom. Prema tome, potrebno
je posvetiti posebnu pa`nju na {tetne efekte {irenja informacija koje omo-
gu}avaju identifikovanje osoba na koje se ovo Na~elo odnosi.
27. Za strane u krivi~nom postupku koje su maloljetne, `rtve krivi~nih pre-
kr{aja, svedoke ili porodice osumnji~enih, osu|enih ili optu`enih predvi|ena
je jo{ ve}a za{tita. Dr`ave ~lanice se po tom pitanju mogu pozvati i na Pre-
poruku R (85) 11 o polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postup-
ka kao i na Preporuku R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane.
Na~elo 9. (Pravo na ispravku ili pravo na odgovor )
28. Dr`avama ~lanicama se preporu~uje da u svom nacionalnom zakon-
odavstvu i praksi priznaju pravo na ispravku ili odgovor ili mogu}nost ula-
ganja `albe pred savetom za medije, kao {to predvi|a Rezolucija (74) 26 o
pravu na odgovor. Na~elo 9. podse}a na ovo pravo u vezi sa krivi~nim pos-
tupkom, kada neta~ne informacije mogu npr da naru{e pretpostavku nevi-
nosti. Osim toga, Na~elo 9. preporu~uje da se ovo pravo primijeni i u slu-
~ajevima neta~nih saop{tenja za {tampu od strane sudskih vlasti ili policij-
skih slu`bi koja na drugi na~in ne bi bila obuhva}ena Rezolucijom (74) 26.
Sudske vlasti i policijske slu`be bi trebalo da imaju na umu da je opasnost
od {tetnih uticaja ve}a ako ne pru`aju informacije medijima.

Na~elo 10. (Za{tita od pristrasnog uticaja)


29. Mi{ljenja i informacije u vezi sa aferama koje su predmet krivi~nih
postupaka mogu, ako su javno objavljeni u medijima, imati {tetan uticaj na
pretpostavku nevinosti kao {to je istaknuto u Na~elu 2. Taj rizik je posebno
visok kada su neprofesionalni porotnici ili sudije uklju~eni u krivi~ni postu-
pak. Stoga, Na~elo 10. preporu~uje sudskim vlastima i policijskim slu`bama
da se uzdr`e od objelodanjivanja informacije ~ija sadr`ina mo`e imati {tetan
uticaj na pravi~nost postupka. U ovom kontekstu, izraz ”sudske vlasti„
obuhvata i tu`ioce i istra`ne sudije. Procjena opasnosti od {tetnog uticaja se
vr{i za svaki slu~aj pojedina~no, u svijetlu okolnosti svakog predmeta.

Na~elo 11. (Negativni publicitet prije procesa)


30. Zlonamjerno medijsko izve{tavanje moglo bi, u izuzetnim i rijetkim
slu~ajevima, negativno uticati na dati krivi~ni postupak, posebno na porot-
nike, neprofesionalne sudije ili svedoke. Predmet ove Preporuke nije har-

248 E T I K A
monizacija mogu}ih sudskih `albi okrivljenih u ovim okolnostima. Me|u-
tim, MM-S-FR je ocijenio da Preporuka sa principima medijskog informi-

Dokumenta Saveta Evrope


sanja u vezi sa krivi~nim postupcima treba da sadr`i i princip kojim se dr`a-
vama ~lanicama preporu~uje da predvide mogu}nost efikasne sudske `albe
za slu~aj {irenja informacija koje mo`e da dovede, ili je ve} dovelo do kr{e-
nja prava na pravedan postupak.

Na~elo 12. (Prijem novinara)


31. ^lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje osnovno
pravo na otvorenost zasijedanja suda i javno progla{avanje presuda. Ova
otvorenost se obezbje|uje dozvoljavanjem javnosti da prisustvuje zasijeda-
njima suda i progla{avanju presuda u skladu sa svojim `eljama i kapacite-
tom sudske sale. Ako u sudskoj sali nema dovoljno mjesta za sve zaintereso-
vane osobe, sudske vlasti mogu da predvide i audiovizuelni prenos zasije-
danja u drugoj sudskoj sali, ako postoji za to potrebna oprema.
32. Pristup medija javnim sudskim zasijedanjima i progla{avanjima pre-
suda obezbje|uje ve}i publicitet. Me|utim, u odre|enim okolnostima,
dobro upravljanje pravosu|em mo`e zahtijevati isklju~ivanje javnosti iz
cijelog toka ili jednog dijela sudskog zasijedanja, na osnovu ^lana 6. EKLjP.
33. Na~elo 12 preporu~uje da novinari budu prihva}eni na javnim zasi-
jedanjima suda i progla{enjima presuda bez diskriminacije i prethodnog
zahteva za formalnom i unaprijed pripremljenom akreditacijom. Bilo kakva
diskriminacija bi bila suprotna slobodi medija koju garantuje ^lan 10.
EKLjP i mogla bi da dovede do gubitka javnog karaktera su|enja koji zahti-
jeva ^lan 6. EKLjP. Uop{te uzev{i, medije ne treba isklju~ivati iz zasijedanja
suda, osim slu~ajeva isklju~enja javnosti u skladu sa ^lanom 6. EKLjP.

Na~elo 13. (Pristup novinara sudnici)


34. Budu}i da mediji svojim izve{tavanjem obezbje|uju ve}e intereso-
vanje javnosti za zasijedanja suda, sudnice treba da imaju dovoljan broj sje-
di{ta za novinare. U skladu sa interesovanjem javnosti za dato zasijedanje,
treba obezbijediti ve}e sudnice koje imaju ve}i broj sjedi{ta i omogu}avaju
pristup ve}eg broja ljudi. Ovo, naravno, zavisi od okolnosti i oslobo|enosti
sudnica. Me|utim, prisustvo medija ne treba da isklju~i u~e{}e javnosti.

Na~elo 14. (Direktno izve{tavanje i snimanje u sudnicama)


35. Direktno izve{tavanje i snimanje glasa ili slike osoba za vrijeme za-
sijedanja suda bi moglo da ima negativan uticaj na te osobe. Svedoci, na
primjer, mogu biti uznemireni zbog kamera i medija ili pozirati pred njima,
{to mo`e imati uticaj na njihovo istinito izve{tavanje o ~injenicama. I `rtve
mogu biti uznemirene time. Ovom pojavom se bavi Preporuka R (85) 11 o
polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, kao i Pre-
poruka R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane. Fotografisanje
je, na primjer, dozvoljeno pred po~etak postupka. Prema tome, dr`ave ~la-

N O V I N A R S T V A 249
nice su ovla{}ene da preduzmu sve korisne pravne mjere za za{titu kategori-
ja kao {to su maloljetna lica ili optu`eni kojima su stavljene lisice.
Dokumenta Saveta Evrope

36. Na~elo 14. skre}e dr`avama ~lanicama pa`nju na mogu}nost takvog


uticaja i preporu~uje da mediji ne izve{tavaju direktno niti snimaju u sudni-
cama osim ako to izri~ito ne dozvoli zakon ili nadle`ne sudske vlasti. Ove
izri~ite i izuzetne sudske dozvole obezbje|uju predvidljiv i nediskrimina-
torni pravni okvir. Mo`e se, na primjer, odlu~iti o zvu~nom ili vizuelnom
snimanju procesa od istorijskog zna~aja i njihovom kasnijem prenosu. Ista
odluka se mo`e donijeti za krivi~ne postupke ve}eg stepena jurisdikcije,
posebno kada predstavljaju jednostavno ispitivanje zakona ili se zasnivaju
na pismenim izjavama strana.

Na~elo 15. (Podr{ka izve{tajima sredstava informisanja)


37. Sudskim vlastima mo`e biti u interesu da podr`e profesionalno izve-
{tavanje o krivi~nim postupcima tako {to }e na obi~an zahtev i u granicama
svojih mogu}nosti staviti medijima na raspolaganje najave planiranih
ro~i{ta, predmete optu`bi i ostale potrebne informacije. Kada mediji dobiju
ove informacije, manja je mogu}nost pogre{nog izve{tavanja, vr{enja nega-
tivnog uticaja na porotnike i neprofesionalne sudije ili povrede pret-
postavke nevinosti. Zato Na~elo 15. preporu~uje da se ovakve najave
naprave, kada je to mogu}e, u dogledno vrijeme. Ustupanje ovih dokume-
nata ne treba da zavisi od akreditacije. Jedan predstavnik suda bi trebalo da
tokom postupka bude, koliko je to mogu}e, na raspolaganju medijima da bi
mogao da odgovori na njihove zahteve za poja{njenjem. Kona~no, novinari
treba da {ire ili prenose presude javnosti, ne dovode}i u pitanje za{titu pri-
vatnosti prema ^lanu 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Na~elo 16. (Za{tita svedoka)


38. Kao {to je prethodno navedeno, izve{tavanje medija o svedocima mo-
`e imati uznemiruju}i efekat na njih, naro~ito kada se otkrije identitet svedo-
ka. To bi moglo i da bude u suprotnosti sa za{titom svedoka koju predvi|a
Preporuka R (97) 13 o zastra{ivanju svedoka i pravima odbrane. Zato Na~elo
16. preporu~uje da vlasti ne otkrivaju identitet svedoka medijima niti da to ~i-
ne sami mediji, osim ako svedok nije dao/dala prethodnu saglasnost za to, ako
identitet svedoka nije od javnog interesa ili ako je svedo~enje ve} bilo javno.

Na~elo 17. (Medijsko izve{tavanje o izvr{enju sudskih kazni)


39. Javnost u najve}oj mjeri kontroli{e dobro upravljanje pravosu|em
preko medija. Izvr{enje sudskih kazni tako|e proisti~e iz dobrog upravljan-
ja pravosu|em. Zato sloboda medija treba da obuhvata mogu}nost da novi-
nari stupe u kontakt sa osobama koje odslu`uju sudsku kaznu, pod uslo-
vom da to ne naru{ava dobro upravljanje pravosu|em, prava zatvorenika i
zatvorskog osoblja ili sigurnost u zatvorima.

250 E T I K A
Na~elo 18. (Medijsko izve{tavanje nakon odslu`enja sudske kazne)
40. Omogu}avanje dru{tvene reintegracije osobama koje su odslu`ile

Dokumenta Saveta Evrope


svoju kaznu je dio dobrog upravljanja pravnim sistemom. Izve{tavanje medi-
ja o procesima i zatvorenicima nakon isteka kazne nosi opasnost onemogu-
}avanja te reintegracije. Stoga Na~elo 18. preporu~uje da pravo na za{titu pri-
vatnog `ivota koje garantuje ^lan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravi-
ma obuhvati identitet ovih osoba i prekr{aj koji su prethodno po~inile, osim
ako te osobe ili njihovi prethodni prekr{aji predstavljaju ili su postali pred-
met javnog interesovanja. Obi~na godi{njica nekog zlo~ina ne predstavlja
dovoljno jak razlog za to. Me|utim, pojedinici i njihovi zlo~ini mogu biti
predmet javnog interesa ako su, na primjer, te osobe ponovo prekr{ile zakon
ili njihov prethodni prekr{aj spada u nezastarljive zlo~ine, kao {to su zlo~ini
protiv ~ove~nosti ili genocid. Ovi zlo~ini su definisani Evropskom konvenci-
jom o nezastarljivosti zlo~ina protiv ~ove~nosti i ratnih zlo~ina iz 1974.

Izvor: www.coe.int

Komitet ministara
Preporuka br. R (97) 21
Mediji i promovisanje kulture tolerancije*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, Imaju}i
u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica
kako bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko
nasle|e i olak{ao njihov ekonomski i dru{tveni napredak;
nagla{avaju}i svoju privr`enost garantovanju jednakog dostojanstva
svim pojedincima i u`ivanja prava i sloboda bez diskriminacije po bilo kom
osnovu, kao {to su pol, rasa, boja, jezik, vera, politi~ko ili drugo uverenje,
nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini,
imovinsko stanje, ro|enje ili neki drugi status;
podse}aju}i na to da su {efovi dr`ava i vlada dr`ava ~lanica Saveta
Evrope izrazili svoje uverenje na Konferenciji na najvi{em nivou u Be~u
(oktobar, 1993. godine) da je na~elo tolerancije garancija o~uvanja
otvorenog dru{tva u kome se po{tuje kulturna raznolikost u Evropi;
re{en da intenzivira aktivnosti protiv netolerancije, na osnovu Plana
akcije usvojenog na Konferenciji na najvi{em nivou u Be~u;
pozdravljaju}i inicijative me|unarodnih organizacija, vlada i razli~itih
sektora dru{tva za promovisanje kulture tolerancije, a posebno one koje
preduzimaju medijski poslenici, i isti~u}i da su oni u naro~ito dobrom
*Usvojio Komitet ministara 30. oktobra 1997, na 607. sastanku zamenika ministara.

N O V I N A R S T V A 251
polo`aju da promovi{u te inicijative i obezbede njihovo op{te prihvatanje u
svim medijskim sektorima;
Dokumenta Saveta Evrope

konstatuju}i da mediji mogu da daju pozitivan doprinos borbi protiv


netolerancije, posebno kada neguju kulturu razumevanja me|u razli~itim
etni~kim, kulturnim i verskim grupama u dru{tvu;
isti~u}i, u skladu s ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima,
nezavisnost i samostalnost medijskih poslenika i medijskih organizacija,
kao i potrebu da se izbegnu mere koje bi se kosile s tim na~elima;
imaju}i u vidu da bi bilo korisno pozvati medijske poslenike da vi{e
razmisle o problemu netolerancije u dr`avama ~lanicama ~iji je sastav u sve
ve}oj meri multikulturalan i multietni~ki i o merama koje bi mogli da pre-
duzmu za promovisanje tolerancije i razumevanja;
ube|en da se takve mere mogu primeniti na vi{e nivoa, uklju~uju}i {ko-
le novinarstva, medijske organizacije, kao i prilikom obavljanja medijskih
profesija;
ube|en tako|e da uspeh takvih mera umnogome zavisi od stepena an-
ga`ovanja razli~itih kategorija profesionalaca u medijskim sektorima, a na-
ro~ito vlasnika medija, menad`era, urednika, pisaca, autora programa, nov-
inara i zaposlenih u marketingu;
imaju}i na umu Preporuku 1277 (1995) Parlamentarne skup{tine o mi-
grantima, etni~kim manjinama i medijima;
Preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica:
1. upoznaju slede}e ciljne grupe sa na~inima delovanja iznetim u aneksu
ove preporuke:
– {tampu, radio i televizijske ku}e, kao i nove sektore komunikacija i
ogla{avanja;
– predstavni~ka tela medijskih poslenika u tim sektorima;
– regulatorna i samoregulatorna tela u tim sektorima;
– {kole novinarstva i institute za obuku za rad u medijima.
2. razmotre u pozitivnom duhu svaki zahtev za podr{ku inicijativama
preduzetim radi spovo|enja ciljeva iz ove preporuke.

Aneks Preporuke br. (97) 21


Polje primene
Na~ini delovanja koji se ovde navode imaju za cilj da uka`u samo na
neke od primera profesionalne delatnosti koji doprinose promovisanju kul-
ture tolerancije i zaslu`uju da se {ire primenjuju u razli~itim, gore pomenu-
tim, medijskim sektorima. Profesionalne delatnosti koje doprinose
promovisanju kulture tolerancije

1. Obuka
Po~etna obuka
[kole novinarstva i instituti za obuku za rad u medijima mogli bi, uko-
liko to ve} nisu u~inili, da uvedu specijalisti~ke kurseve u svoje osnovne nas-

252 E T I K A
tavne programe u cilju razvijanja ose}aja za profesionalizam, imaju}i pri
tom na umu:

Dokumenta Saveta Evrope


– anga`ovanje medija u multietni~kim i multikulturalnim dru{tvima;
– doprinos medija boljem razumevanju me|u razli~itim etni~kim,
kulturnim i verskim zajednicama.

Kasnija obuka
Obuku o profesionalnim standardima kada je re~ o toleranciji i netoler-
anciji za zaposlene na svim nivoima, medijske ku}e bi mogle da obezbede u
svojim prostorijama ili da omogu}e obuku van njih.

2. Medijske ku}e
Problem netolerancije zahteva razmatanje kako u javnosti, tako i unutar
medijskih ku}a. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova pokazuje da bi
bilo korisno da medijske ku}e razmisle o slede}em:
– izve{tavanju zasnovanom na ~injenicama i istinitim podacima o
rasizmu i netoleranciji;
– opreznom izve{tavanju kada je o re~ o napetosti me|u zajednicama;
– izbegavanju pogrdnog stereotipnog opisivanja pripadnika kultur-
nih, etni~kih ili verskih zajednica u svojim publikacijama i programima;
– prikazivanju pona{anja nekog pojedinca bez dovo|enja u vezu sa
pripadno{}u nekoj zajednici onda kada je to irelevantno;
– prikazivanju kulturnih, etni~kih i verskih zajednica u
uravnote`enom i objektivnom svetlu i na na~in koji tako|e odra`ava
poglede tih zajednica;
– skretanju pa`nje javnom mnjenju na zla netolerancije;
– produbljivanju razumevanja javnosti i po{tovanje razli~itosti;
– osporavanju pretpostavki koje su sadr`ane u netolerantnim
primedbama sagovornika prilikom intervjua, u izve{tajima, diskusio-
nim programima, itd;
– uticaju izvora informacija na izve{tavanje;
– raznolikosti radne snage u medijskim ku}ama i meru do koje ona
odra`ava multietni~ki, multikulturalni karakter ~italaca, slu{alaca ili
gledalaca.

3. Predstavni~ka tela medijskih poslenika


Bilo bi korisno da predstavni~ka tela razli~itih kategorija medijskih po-
slenika usvoje programe akcija ili preduzmu prakti~ne inicijative za promo-
visanje kulture tolerancije.

4. Kodeksi pona{anja
Takve inicijative i akcije mogu da idu ruku pod ruku s profesionalnim
kodeksima pona{anja koji su usvojeni u razli~itim medijskim sektorima i
koji se bave problemima diskriminacije i netolerancije putem ohrabrivanja

N O V I N A R S T V A 253
medijskih poslenika da daju pozitivan doprinos razvoju tolerancije i uza-
jamnom razumevanju me|u razli~itim verskim, etni~kim i kulturnim gru-
Eti~ki kodeksi

pama u dru{tvu.
5. Radio-difuzija
Dok radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju posebnu obavezu da
promovi{u kulturu tolerancije i razumevanja, radio-difuzni mediji u celini
predstavljaju mo}no sredstvo za stvaranje atmosfere za suzbijanje netolerancije.
Oni bi mogli da se rukovode primerom radio-difuznih organizacija
koje, na primer:
– ula`u odgovaraju}e napore da, i u najgledanijim terminima, imaju
emisije koje doprinose integraciji svih pojedinaca, grupa i zajednica i da
obezbede srazmernu programsku zastupljenost razli~itih etni~kih, ver-
skih i drugih zajednica;
– razvijaju multikulturalni pristup programskom sadr`aju, kao {to
je, na primer primer, izbegavanje programa koji predstavljaju dru{tvo u
jednokulturalnom i jednojezi~kom smislu;
– promovi{u multikulturalni pristup u programima koji su posebno
namenjeni deci i mladima kako bi im omogu}ili da odrastu sa sazna-
njem da je kulturna, verska i etni~ka razli~itost prirodan i pozitivan ele-
ment u dru{tvu;
– stvaraju uslove za razmenu, na regionalnom, nacionalnom ili
evropskom nivou, programskih materijala koji su se pokazali
delotvornim za mobilisanje javnog mnjenja protiv zala netolerancije ili
su doprineli boljim odnosima me|u zajednicama u multietni~kim i
multikulturalnim dru{tvima.

6. Ogla{avanje
Iako se multienti~ki i multikulturalni karakter potro{a~kog dru{tva ve}
ogleda u izvesnim komercijalnim reklamama i mada pojedini ljudi iz mar-
ketinga ula`u napore da naprave reklamu na na~in koji stvara pozitivnu
sliku o kulturnoj, verskoj i etni~koj raznolikosti, zainteresovani profesional-
ni krugovi bi mogli da prihvate dolenavedenu praksu.
U nekim zemljama postoje kodeksi pona{anja u marketingu koji
zabranjuju diskriminaciju na osnovu rase, boje, nacionalnog porekla, itd.
Postoje medijske ku}e koje odbijaju da prenose reklamne poruke koje
prikazuju kulturne, verske ili etni~ke razli~itosti na negativan na~in, na
primer nagla{avanjem stereotipa.
Pojedine javne i privatne organizacije su razvile reklamne kampanje
koje su osmi{ljene tako da promovi{u toleranciju. Mediji bi mogli da budu
pozvani da aktivno sara|uju na {irenju takvih reklama.

254 E T I K A
Obrazlo`enje
Uvod

Dokumenta Saveta Evrope


1. Ova preporuka, zajedno s preporukom broj R (97) 20 o ”govoru
mr`nje“ jedan je od konkretnih rezultata me|uvladinog rada Saveta Evrope
u sektoru medija tokom 1995-1996. godine.
2. Tolerancija i po{tovanje jednakog dostojanstva svakog ljudskog bi}a
predstavljaju samu osnovu demokratskog i pluralisti~kog dru{tva. Ovo
obja{njava za{to je Savet Evrope uvek poklanjao najve}u pa`nju o~uvanju i
ostvarivanju ovih ideala i na~ela.
3. Na samitu {efova dr`ava i vlada zemalja ~lanica Saveta Evrope, odr`a-
nom u Be~u 8. i 9. oktobra 1993. godine, izra`ena je zabrinutost zbog o`ivlja-
vanja rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, sve
~e{}ih akata nasilja, posebno uperenih protiv migranata i osoba imigrantskog
porekla, i razvoja novih izraza ksenofobije u obliku agresivnog nacionalizma i
etnocentrizma. [efovi dr`ava i vlada su izrazili uverenje da su ovi oblici netole-
rancije pretnja demokratskim dru{tvima i njihovim osnovnim vrednostima.
4. Na be~kom samitu je usvojen Plan akcije za borbu protiv rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Plan akcije je ustanovio {irok niz
mera za mobilisanje javnosti i pobolj{anje i delotvornu primenu garancija i
politike ~iji je cilj borba protiv tih pojava. Mediji su jedan od sektora obuh-
va}enih Planom akcije. U stavu 5 Plana od medijskih profesija se tra`i ”da
izve{tavaju o delima i komentari{u dela koja spadaju u rasizam i netoleran-
ciju na istinit i odgovoran na~in i da nastave da razvijaju profesionalne
eti~ke kodekse koji odra`avaju ove zahteve“.
5. Zna~aj medija u borbi protiv rasizma i netolerancije tako|e je istaknut u
Preporuci 1277 (1995) Parlamentarne skup{tine o migrantima, etni~kim ma-
njinama i medijima. Stav 2 ove preporuke glasi: ”Prikazivanje tema vezanih za
imigrante i etni~ke manjine u medijima ima veliki uticaj na javno mnjenje.
Iako mediji predstavljaju va`no sredstvo u borbi protiv rasisti~kih i
ksenofobi~nihpogleda, predrasuda i predube|enja, oni tako|e mogu imati
ulogu u stvaranju ili poja~avanju takvih pogleda“.
6. U poruci Upravnim komitetima i ad hoc Komitetima za borbu protiv
rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (januar 1994), Komitet
ministara je pozvao te komitete da, prilikom izno{enja principa svog delo-
vanja, uzmu u obzir stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu s tim istupaju, pri-
lago|avaju svoje teku}e aktivnosti u pomenutim oblastima ili predla`u nove.
7. Na ^etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih
medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri dr`ava u~esnica
osudili su u svojoj Deklaraciji o medijima u demokratskom dru{tvu sve
vidove izra`avanja koji podsti~u rasnu mr`nju, ksenofobiju, antisemitizam i
sve vidove netolerancije, po{to to podriva demokratsku sigurnost, kulturnu
povezanost i pluralizam. Osim toga, Plan akcije, kojim su ustanovljene
strategije za promovisanje medija u demokratskom dru{tvu i koji su mini-
stri uputili Komitetu ministara Saveta Evrope, zahteva od Saveta Evrope da

N O V I N A R S T V A 255
”prou~i, u tesnoj saradnji sa medijskim poslenicima i regulatornim organi-
ma, mogu}e smernice koje bi pomogle medijskim poslenicima da se suprot-
Dokumenta Saveta Evrope

stavljaju netoleranciji u svim njenim vidovima“ (ta~ka 6 Plana akcije).


8. Shodno tome, Upravni komitet za masovne medije (CDMM) nalo`io
je Grupi stru~njaka za medije i netoleranciju (MM-S-IN) da razmotre,
izme|u ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju u propagiranju rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, kao i doprinos koji bi mogli da
daju u borbi protiv tih zala.
9. Analiziraju}i ove oblasti, MM-S-IN je uzeo u obzir odredbe sadr`ane
u me|unarodnim pravnim instrumentima (naro~ito Konvenciju Ujedi-
njenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku kon-
venciju o ljudskim pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute
konvencije) kao i u zakonodavstvu dr`ava ~lanica Saveta Evrope. [to se ti~e
ovog drugog, radu MM-S-IN umnogome je doprinela studija {vajcarskog
Insituta za uporedno pravo (Pravne mere za borbu protiv rasizma i netole-
rancije u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart 1995. godi-
ne, dokument CRI (95) 2), sa~injana pod pokroviteljstvom Evropske
komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI).
10. Pored toga, MM-S-IN je naru~io uporednu studiju Katedre za novi-
narstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o eti~-
kom kodeksu koji se ti~e medija i netolerancije (dokument MM-S-IN (95) 21;
..
tako|e objavljena kao: Kolehmainen/Pietilainen, Comparative Study on Codes
of Ethics Dealing with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.),
Reports on Media Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995).
11. Tokom svog rada MM-S-IN je do{ao do zaklju~ka da ne bi bilo pre-
poru~ljivo da se pripreme pravno obavezuju}i instrumenti koji se ti~u
pitanja medija i netolerancije izvan postoje}eg me|unarodnog pravnog
okvira (na najrelevantnije od njih upu}uje preambula preporuke). S
obzirom na poseban polo`aj medija, kao i na klju~ni zna~aj slobode medija i
na~ela ure|iva~ke nezavisnosti i samostalnosti, do{lo se do zaklju~ka da je i
po`eljnije i svrsishodnije usredsrediti se na neobavezuju}e pravne instru-
mente, naime na skup na~ela koji bi Komitet ministara Saveta Evrope
mogao da predlo`i vladama dr`ava ~lanica kao osnovu za njihove zakono-
davne i druge mere ili politiku na ovom polju.
12. Pored toga, produbljuju}i ta na~ela, MM-S-IN je stao na stanovi{te da
je najva`nije napraviti razliku izme|u: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u
propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, i (2) mo-
gu}eg doprinosa medija borbi protiv tih zala. Bilo je neophodno napraviti
ovu razliku po{to se polje primene i opravdanost nametanja pravno oba-
vezuju}ih mera veoma razlikuju u svakoj pojedina~noj oblasti. Kada je u
pitanju propagiranje rasizma i netolerancije, postoji, u na~elu, okvir za
nametanje pravno obavezuju}ih standarda bez kr{enja slobode izra`avanja i
na~ela ure|iva~ke nezavisnosti. Me|utim, kada je u pitanju promovisanje
pozitivnog doprinosa medija, treba obratiti posebnu pa`nju da se ne naru{e
ta na~ela. Ovo polje vi{e zahteva mere podsticanja nego pravne mere.

256 E T I K A
13. Iz tog razloga, MM-S-IN i CDMM su odlu~ili da sa~ine dve odvojene
preporuke: ovu o medijima i promovisanju kulture tolerancije i drugu o

Dokumenta Saveta Evrope


”govoru mr`nje„ (videti Preporuku broj R (97) 20).
14. U razli~itim etapama sastavljanja ovih preporuka, MM-S-IN se kon-
sultovao s razli~itim predstavni~kim organizacijama u sektoru medija, kao i
sa zainteresovanim nevladinim organizacijama da bi dobio njihove komen-
tare o tekstovima u pripremi. Ti komentari bitno su doprineli sadr`aju ova
dva instrumenta.
15. Ova preporuka tako|e dopunjuje pravne mere iz ~lana 9, stav 4
Okvirne konvencije za za{titu nacionalnih manjina. Ova odredba zahteva
od dr`ava potpisnica da usvoje, u okviru svojih pravnih sistema, odgovara-
ju}e mere koje bi pripadnicima nacionalnih manjina olak{ale pristup medi-
jima, promovisale toleranciju i omogu}ile kulturni pluralizam.
16. Tekst preporuke je predat Komitetu ministara koji ga je usvojio na
607. sastanku zamenika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio
objavljivanje Obrazlo`enja.

Operativni deo preporuke


17. Operativni deo preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica obaveste medi-
jske ku}e, uklju~uju}i agencije, organizacije, tela i pomenute institucije o
izvesnim na~inima delovanja. Cilj preporuke je da ponudi primere delova-
nja koji su dokazali svoju vrednost i koji su promovisali kulturu tolerancije i
stoga zaslu`ili {iru primenu u razli~itim medijskim sektorima.
18. Ovaj deo jasno odra`ava op{ti pristup izlo`en u ovoj preporuci u
pogledu podele uloga i odgovornosti vlada i organa vlasti, s jedne strane, i
razli~itih medijskih sektora, s druge strane. Kada je re~ o ”govoru mr`nje“,
obavezuju}e mere organa vlasti mogu biti pogodne za suzbijanje ekscesa,
dok su aktivnosti koje vlade mogu preduzeti kada je re~ o mogu}em dopri-
nosu medija promovisanju kulture tolerancije u su{tini nepravne prirode,
zbog samostalnosti i nezavisnosti medija. Stoga, nezavisno od akcije koju
mediji i razli~iti medijski sektori mogu sami da preduzmu, mere koje vlade
mogu da preduzmu uglavnom }e se sastojati u pru`anju pomo}i i podsticaja
medijima. Ovu preporuku bi trebalo shvatiti u tom svetlu.
19. Takvi podsticaji i mere ohrabrivanja mogu dobiti razli~ite oblike koji
zavise, izme|u ostalog, od doti~nog medijskog sektora. [irenje va`nih infor-
macija, naro~ito o ovoj preporuci, jedan je primer, ali ima i drugih: organi-
zovanje kampanja, naru~ivanje, objavljivanje, {irenje i razmena studija i
istra`ivanja koji bi mogli da pomognu pokretanju rasprave u medijskim
sektorima; podr{ka organizacijama ili institucijama koje rade na pove}anju
svesti u medijskim krugovima o potrebi promovisanja tolerancije. Ovo je
smisao drugog stava operativnog dela preporuke.
20. Mora se naglasiti da su neki pojedina~ni mediji, obrazovne ustanove
i predstavni~ka tela medijskih poslenika ve} pokrenuli izvesne inicijative u
ovom smislu. Mnoge od njih, kao i predlozi za nove inicijative, spomenute

N O V I N A R S T V A 257
su na konsultacijama koje je Savet Evrope odr`ao 20. i 21. oktobra 1994.
godine s predstavnicima medijskih poslenika. Na tim konsultacijama, orga-
Dokumenta Saveta Evrope

nizovanim radi primene Plana akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije,


antisemitizma i netolerancije, medijski poslenici iz svih klju~nih medijskih
sektora – kako javnih tako i privatnih – priznali su odgovornost tih sektora
kada je re~ o doprinosu borbi protiv rasizma i netolerancije. Rezultat sastan-
ka bila je bogata zbirka inicijativa i predloga (Council of Europe document
H/ONG (95) 2, Appendix V) koja mo`e poslu`iti kao izvor inspiracije za
budu}e inicijative medija na tom polju. Ona je tako|e poslu`ila kao uzor za
veliki deo sadr`aja ove preporuke.
Aneks Preporuke
Profesionalne delatnosti koje doprinose
promovisanju kulture tolerancije
1. Obuka
Po~etna obuka
21. Prvi susret s na~elima i praksom profesije u obrazovnim institucija-
ma predstavlja najva`nije iskustvo u karijeri profesionalca. Ve{tine i znanja
koja se kasnije razvijaju u profesionalnom `ivotu u~e se i sti~u. Uloga {kola
novinarstva ili drugih institucija za obuku za rad u medijima jeste da posta-
ve ~vrste temelje na kojima se gradi profesionalizam. Iz tog razloga, tekst na-
gla{ava zna~aj faze obrazovanja/obuke u karijeri profesionalca za usa|ivanje
svesti o zna~aju uklju~ivanja medija u multietni~ka i multikulturalna dru-
{tva, i naro~ito za doprinos koji mediji i medijski poslenici mogu da daju
promovisanju kulture tolerancije.
22. Istra`ivanje pokazuje da se u {kolama novinarstva i institutima za
obuku za rad u medijima posve}uje nedovoljna pa`nja stvaranju svesti i
uvi|anju zna~aja uloge koju mediji mogu da imaju u tom kontekstu. Ovo se
smatra upadljivim nedostatkom obrazovnog procesa. Tekst zato podsti~e
razvoj specijalisti~kih kurseva koji omogu}avaju da budu}i medijski
poslenici shvate realnost razli~itosti i razgovaraju o njoj, a naro~ito uvide
velike mogu}nosti medija da podsti~u ve}u tolerantnost u dru{tvu, zasno-
vanu na jednakom dostojanstvu svih njegovih ~lanova. Da bi se doprinelo
pobolj{anju kvaliteta rada medijskih poslenika, neophodno je obezbediti
studentima zdravo istorijsko i dru{tveno-kulturolo{ko razumevanje imi-
gracije, te{ko}a koje prate integraciju etni~kih, kulturnih i verskih manjina u
dru{tvo, {irenja ekstremizma, veza izme|u dru{tvene stabilnosti i toleranci-
je i ~injenice da razlike oboga}uju.
23. Istra`ivanje je pokazalo da postoji nedostatak adekvatnog nastavnog
materijala u ovoj oblasti. U `elji da to popravi, Savet Evrope je naru~io
priru~nik koji sadr`i detaljnu analizu raznih slu~ajeva. Ose}a se potreba da
se dalje ohrabruju takve inicijative kako bi se pove}ala dostupnost nastavnih
sredstava. U ovom smislu, profesionalne organizacije mogu da pomognu

258 E T I K A
onima koji se bave obu~avanjem drugih, naro~ito dostavljanjem primeraka
eti~kih kodeksa koji se bave problemima netolerancije ili pisanih i audio-

Dokumenta Saveta Evrope


vizulnih materijala koji prikazuju razli~ite na~ine obrade tema kao {to su
napetost izme|u zajednica, kriminal u imigrantskoj zajednici, itd.

Kasnija obuka
24. Obuka o doprinosu koji mediji mogu dati promovisanju kulture to-
lerancije mora se smatrati stalnom strategijom. Iz tog razloga tekst podsti~e
medijske ku}e da obezbede internu obuku ili u~e{}e na obrazovnim semi-
narima, u radionicama itd, organizovanim izvan doti~ne medijske ku}e.
Naro~ito je va`no da se ovo omogu}i onim zaposlenima za koje postoji ve-
rovatno}a da }e u odre|enoj fazi imati uticaja na operativnu strategiju me-
dijske ku}e po{to takve osobe mogu da budu pristalice promena i olak{aju
njihovo sprovo|enje.
2. Medijske ku}e
25. Promovisanje kulture tolerancije zahteva sistematski i stalni rad s
medijskim poslenicima. Pouke ste~ene tokom obuke moraju se primenjivati
u svakodnevnom radu medijskih ku}a.
26. Iz tog razloga, tekst nagla{ava zna~aj razmatranja ovih pitanja u samoj
medijskoj ku}i. Interna rasprava ima brojne prednosti. Na prvom mestu, ona
stalno odr`ava aktuelnost anga`ovanja medija u ovoj oblasti. Drugo, poma`e
u stvaranju radnog okru`enja koje ima razumevanja za toleranciju. Tre}e,
mo`e da pomogne u uspostavljanju standarda i prepoznavanju nedostataka.
27. Tekst nabraja teme inspirisane najboljom profesionalnom praksom
koja je uticala na eti~ke kodekse, standarde itd. Istra`ivanje je pokazalo da
mnogi takvi kodeksi nagla{avaju odgovornost medija kada je re~ o promo-
visanju kulture tolerancije. Va`no je da se obezbedi da oni postupaju u skladu
sa njima. Interna rasprava o tome kako dosti}i ciljeve i standarde predstavlja
zna~ajan na~in da se obezbedi da ti standardi prodru u profesionalni `ivot.
28. Inicijativa da se organizuje rasprava i razmatranje doprinosa koji
odre|ene medijske ku}e mogu dati promovisanju kulture tolerancije mo`e
da potekne od samih medijskih poslenika ili od rukovodstva. Pri tom je
va`no da rukovodstvo i medijski poslenici zajedni~ki donesu zaklju~ke.
Naro~ito treba voditi ra~una o potrebi da se po{tovanje profesionalnih stan-
darda spoji sa saznanjem o zna~aju kvalitetnog obra}anja ~itaocima,
gledaocima i slu{aocima.
29. Nabrojane teme mogu se posmatrati kao reperi. Rasprava bi mogla
da poka`e da politika obra}anja medijske ku}e nije u skladu s nekim ili svim
standardima. Mogu se preduzeti inicijative u cilju otklanjanja nedostataka.

3. Predstavni~ka tela medijskih poslenika


30. Tekst upu}uje na programe delovanja i prakti~ne inicijative koje
mogu da slede predstavni~ka tela medijskih poslenika, kao {to su udru`enja

N O V I N A R S T V A 259
ili unije novinara, izdava~a, urednika, elektronskih medija, zaposlenih u
marketingu itd. I ovde se opet mo`e ukazati na neke novije primere koji po-
Dokumenta Saveta Evrope

kazuju da su neke organizacije, naro~ito udru`enja novinara, preduzele


konkretne korake da pokrenu i odr`e diskusiju me|u svojim ~lanovima o
njihovom mogu}em doprinosu promovisanju kulture tolerancije. Na pri-
mer, 1995. godine slede}e organizacije su organizovale konferencije i semi-
nare o tom pitanju uop{te ili o nekim njegovim vidovima: Nacionalna unija
novinara (National Union of Journalists, Ujedinjeno Kraljevstvo), Holand-
ska unija novinara (Dutch Union of Journalists – NVJ), Nordijske unije no-
vinara (Nordic Unions of Journalists), Javna radio-difuzija za multikultural-
nu Evropu (Public Broadcasting for a Multicultural Europe – PBME),
Me|unarodna federacija novinara (International Federation of Journalists –
IFJ), CIRCOM Regional, itd. Za mnoge od ovih organizacija takvi sastanci
nisu samo pojedina~ni doga|aji nego sastavni deo {ireg programa akcija
koje oni spovode, na primer putem radnih gupa osnovanih u tu svrhu.
31. Mo`e se tako|e pomenuti me|unarodna medijska radna grupa za
borbu protiv rasizma i ksenofobije, koju je okupila Me|unarodna federacija
novinara (IFJ), u saradnji s Evropskom unijom radio-difuzije (EBU) i Svet-
skim udru`enjem novina (WAN), koja razvija i primenjuje me|unarodni
program aktivnosti na tom polju od 1994. godine.
32. Pomenute aktivnosti mogu da poslu`e kao koristan izvor inspiracije
drugim predstavni~kim telima medijskih poslenika.

4. Kodeksi pona{anja
33. Kako je istaknuto u stavu 27, mnoge organizacije medijskih posleni-
ka u evropskim zemljama usvojile su kodekse pona{anja, tako|e nazvane
kodeksima delovanja ili eti~kim kodeksima. Velika ve}ina tih kodeksa, iako
ne svi, sadr`e odredbe o zabrani rasne diskriminacije. U mnogim, mada ne
svim, evropskim zemljama uspostavljena su samoregulatorna tela, kao {to su
medijski saveti, kako bi nadzirala po{tovanje profesionalnog kodeksa pona-
{anja. Iako se delotvornost tih kodeksa i samoregulatornih tela ponekad
dovodi u pitanje, mo`da delimi~no s pravom, vrlo je te{ko stvoriti vernu
sliku o njihovoj efikasnosti. Ne radi se samo o tome da se studije uglavnom
odnose samo na ekstremne slu~ajeve i zanemaruju uobi~ajeno pona{anje
koje je u skladu s kodeksom, ve} s pravom mo`emo da se zapitamo do koje
je mere pona{anje u skladu s kodeksom stvarni rezultat kodeksa (uporediti
odeljak 6.1 uporedne studije navedene u stavu 10 u gornjem delu teksta).
34. S druge strane, mogu se preduzeti izvesni koraci kako bi se pove}ala
delotvornost kodeksa pona{anja. Bilo bi izuzetno po`eljno da u pripremu
tih kodeksa budu uklju~eni ne samo medijski poslenici, ve} i ~lanovi naj-
vi{eg rukovodstva. Neke medijske ku}e su ~ak sastavile svoje vlastite
kodekse pona{anja. Ovaj pristup ima tu prednost {to pribli`ava kodeks rad-
nom mestu i svakodnevnom dono{enju odluka.
35. Bez obzira na delotvornost, neosporno je da razrada kodeksa pona{a-
nja ima tu prednost {to se na taj na~in postavljaju standardi ili ”reperi„ koji

260 E T I K A
mogu da poslu`e kao osnova za odgovorno i profesionalno pona{anje. Na taj
na~in oni mogu da igraju korisnu ulogu, na primer u domenu obuke i

Dokumenta Saveta Evrope


internih diskusija u okviru medijskih ku}a (videti komentare navedene gore
u stavovima 23 i 27), ali i kao platforma za raspravu koju bi organizovala
predstavni~ka tela medijskih poslenika (videti stavove 30-31).

5. Radio-difuzija
36. Ovaj tekst se posebno odnosi na radio-difuziju zbog {irokog dometa
i neposrednog i sna`nog uticaja koji naro~ito audio-vizuelni mediji imaju
na javnost.
37. Iako se tekst odnosi kako na javne tako i na privatne radio-difuzne
organizacije, jasno je, kao {to je istaknuto i na ^etvrtoj ministarskoj konfe-
renciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), da
su radiodifuzne organizacije javnog servisa preuzele posebne obaveze s
obzirom na zadatke koje imaju. U Rezoluciji br. 1 o budu}nosti radio-difu-
zije javnog servisa, dr`ave potpisnice su se slo`ile da se osnovni zadaci
radio-difuznih organizacija javnog servisa sastoje u tome da:
– ”obezbede, kroz svoje programe, repere za sve pripadnike javnosti
i faktor za dru{tvenu koheziju i integraciju svih pojedinaca, grupa i
zajednica. Posebno moraju da odbace svaku diskriminaciju na osnovu
kulture, pola, vere ili rase i svaki vid dru{tvene segregacije;
– razvijaju i prave programsku {emu tako da ona bude od interesa za
{iroku javnost, vode}i ipak ra~una o potrebama manjinskih grupa;
– odra`avaju razli~ite filozofske ideje i verska uverenja u dru{tvu, u ci-
lju ja~anja uzajamnog razumevanja i tolerancije i promovisanja odnosa iz-
me|u razli~itih zajednica u multietni~kim i multikulturalnim dru{tvima.“
38. Stru~njaci iz radio-difuznih ku}a priznaju da je, iako specifi~na pro-
gramska politika za manjinske grupe ostaje va`na (na primer, radi o~uvanja
manjinske kulture, informisanja o zemljama porekla, poznavanja jezika,
obave{tavanja o njihovim pravima itd), i mo`da ~ak zahteva dalji razvoj u
slu~ajevima kad se ne zadovoljavaju sve potrebe odre|enih zajednica (na
primer, nedovoljno predstavljanje nekih veroispovesti u okviru emisija o
religiji u mnogim zemljama), ”uklju~uju}a“ i multikulturalna programska
politika neophodna za promovisanje boljeg razumevanja razli~itih kultura i
zajednica u dru{tvu kao celini i izbegavanje marginalizacije grupa i zajedni-
ca. U istom duhu, Preporuka 1277 (1995) Parlamentarne Skup{tine o mi-
grantima, etni~kim manjinama i medijima isti~e va`nost ve}eg anga`ovanja,
kako javnih tako i privatnih medija, u objektivnom izve{tavanju o stvarima
koje se ti~u migranata i etni~kih manjina i omogu}avanja uravnote`enog
uklju~ivanja predstavnika zajednica migranata i etni~kih manjina u glavne
tokove radio i televizijskih programa (stav 5.iv.f Preporuke). Ovo je tako|e
istaknuto na Konferenciji o ulozi medija u promovisanju integracije i jed-
nakih mogu}nosti za imigrante, koju je organizovao Savet Evrope u Solin-
genu (Nema~ka) od 30. novembra do 2. decembra 1994. godine.

N O V I N A R S T V A 261
39. [to se ti~e pojma ”multikulturalne programske politike“, mora se
ista}i da je Programski Komitet EBU 26. oktobra 1994. godine usvojio
Dokumenta Saveta Evrope

deklaraciju o namerama koja je odgovor na Deklaraciju usvojenu na


be~kom samitu Saveta Evrope. U deklaraciji o namerama, radio-difuzne
organizacije javnog servisa priznaju da su svesne zna~ajne ulogu koju mora-
ju da imaju u vi{erasnoj, multikulturalnoj i multikonfesionalnoj Evropi i
priznaju da je od klju~nog zna~aja da ulo`e sve mogu}e napore da bi njihovi
programi verno odra`avali kulturne, rasne i jezi~ke razli~itosti u dru{tvu.
40. Slede}i EBU deklaraciju o namerama, PBME je 1995. godine usvojio
skup preporuka za radio-difuzne organizacije o pravi~nom prikazivanju
etni~kih manjina u evropskim dru{tvima. Ove preporuke nagla{avaju
zna~aj multikulturalne programske politike i nude op{te preporuke za
emisije i posebne vrste programa.
41. Iako postoji mnogo vrsta programa kojima radio-difuzne organi-
zacije mogu da daju vidan doprinos promovisanju klime tolerancije u kojoj
je ”razli~itost“ prihva}ena kao normalni element multikulturalnog dru{tva,
sportski programi prvenstveno pru`aju odli~nu mogu}nost da se {irokoj
javnosti sport i sportski doga|aji prika`u kao prilika da se pojedinci i narodi
sastaju bez diskriminacije i u duhu fer-pleja. Ovo je tako|e nagla{eno u
Rezoluciji o toleranciji i sportu koja je usvojena na Osmoj konferenciji
evropskih ministara za sport (Lisabon, 17. i 18. maj 1995. godine).
42. U odnosu na poslednji paragraf ovog odeljaka, mo`e se navesti
primer koji je dao EBU osnivanjem radne grupe preko koje programi vezani
za toleranciju ili promovisanje odnosa me|u zajednicama mogu da se raz-
menjuju izme|u radiodifuznih organizacija u evropskim zemljama.

6. Ogla{avanje
43. Ovaj tekst je delimi~no inspirisan i Preporukom br. R (84) 3 o
na~elima ogla{avanja preko televizije, koju je usvojio Komitet Ministara 23.
februara 1984. godine, i predstavlja njenu detaljnu razradu.
44. Reklame su po samoj svojoj prirodi obi~no kratke, brze i upadljive.
U njima se obi~no upotrebljavaju kli{ei i stereotipi. Iz tog razloga, njihove
mogu}nosti za {irenje negativnih stereotipa su velike i trebalo bi povesti
ra~una da se to izbegne.
45. Poslednji stav teksta se odnosi, izme|u ostalog, na kampanje koje
organizuju javne ili privatne organizacije u cilju promovisanja tolerancije i
boljeg upoznavanja javnosti s opasnostima netolerancije

Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“,


Evropska unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2,
Beograd, 2002, str. 161-174.

262 E T I K A
Komitet ministara

Dokumenta Saveta Evrope


Preporuka br. R (99) 15
Mere u vezi sa izve{tavanjem
medija o predizbornim kampanjama*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope,
isti~u}i zna~ajnu ulogu medija u savremenim dru{tvima, naro~ito u
vreme izbora;
nagla{avaju}i da osnovno na~elo ure|iva~ke nezavisnosti medija dobija
poseban zna~aj u periodu izbora;
svestan potrebe da se vodi ra~una o zna~ajnim razlikama koje postoje
izme|u {tampe i radio-difuznih medija;
nagla{avaju}i da izve{tavanje o izborima od strane radio-difuznih medi-
ja treba da bude pravi~no, uravnote`eno i nepristrasno;
imaju}i u vidu da radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju po-
sebnu odgovornost da obezbede u svojim programima pravi~no i sveobuh-
vatno izve{tavanje o izborima, {to mo`e da podrazumeva davanje besplat-
nog termina politi~kim strankama i kandidatima;
isti~u}i da naro~itu pa`nju treba pokloniti izvesnim posebnim elementi-
ma izve{tavanja o predizbornim kampanjama, kao {to su objavljivanje re-
zultata ispitivanja javnog mnjenja, pla}ene politi~ke reklame, pravo na od-
govor, dani izborne ti{ine i odredbe koje se odnose na predizborne periode;
nagla{avaju}i zna~ajnu ulogu samoregulatornih mera koje medijski po-
slenici sami donose – na primer, u obliku kodeksa pona{anja – i koje po-
stavljaju smernice dobrih obi~aja u cilju odgovornog, ta~nog i pravi~nog
izve{tavanja o predizbornim kampanjama;
uvi|aju}i komplementarni karakter regulatornih i samoregulatornih
mera u ovoj oblasti;
ube|en u korisnost odgovaraju}ih okvira za izve{tavanje medija o izbo-
rima kako bi se doprinelo slobodnim i demokratskim izborima, imaju}i na
umu razli~ite pravne i prakti~ne pristupe dr`ava ~lanica u tom domenu i
~injenicu da on mo`e da podle`e razli~itim granama prava;
uvi|aju}i da svaki regulatorni okvir vezan za izve{tavanje medija o
izborima treba da po{tuje osnovno na~elo slobode izra`avanja koju {titi ~lan
10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tuma~i Evrop-
ski sud za ljudska prava;
podse}aju}i na osnovna na~ela sadr`ana u Rezoluciji br. 2 usvojenoj na
^etvrtoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, decem-
bar 1994), kao i u Preporuci br. R (96) 10 Komiteta ministara o garantova-
nju nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije,

*Usvojena 9. septembra 1999, na 678. sastanku zamenika ministara.

N O V I N A R S T V A 263
preporu~uje vladama dr`ava ~lanica da razmotre na~ine za obezbe-
|ivanje po{tovanja na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti u
Dokumenta Saveta Evrope

izve{tavanju medija o predizbornim kampanjama, kao i da razmotre usva-


janje mera za sprovo|enje tih na~ela u okviru svog nacionalnog zakono-
davstva ili prakse kada je to prikladno i u skladu sa ustavnim pravom.

Aneks Preporuke (99) 15


Polje primene
Na~ela pravi~nosti, uravnote`enosti i nepristrasnosti u izve{tavanju
medija o predizbornim kampanjama treba da se primenjuju na izve{tavanje
o svim vrstama politi~kih izbora koji se odr`avaju u dr`avama ~lanicama, to
jest na predsedni~ke, parlamentarne, regionalne i, tamo gde je to mogu}e,
lokalne izbore i politi~ke referendume.
Ta na~ela tako|e treba da se primenjuju, tamo gde je to prikladno, na
izve{tavanje medija o izborima koji se odr`avaju u inostranstvu, naro~ito
kada se ti mediji obra}aju gra|anima zemlje u kojoj se izbori odr`avaju.

I Mere koje se odnose na {tampu


1. Sloboda {tampe
Regulatorni okviri koji se odnose na izve{tavanje medija o izborima ne
smeju da zadiru ni u ure|iva~ku nezavisnost listova ili ~asopisa, niti u njiho-
vo pravo da izra`avaju bilo kakve politi~ke sklonosti.

2. Listovi u vlasni{tvu organa vlasti


Dr`ave ~lanice treba da usvoje mere ~ijom primenom listovi u
vlasni{tvu organa vlasti prilikom izve{tavanja o predizbornim kampanjama
to treba da ~ine na pravi~an, uravnote`en i nepristrasan na~in, bez diskrimi-
nacije ili podr{ke odre|enoj politi~koj stranci ili kandidatu.
Ako ti listovi prihvate pla}ene politi~ke oglase u svojim publikacijama,
treba da se postaraju da svi politi~ki kandidati i stranke koji zahtevaju da
kupe oglasni prostor budu tretirani ravnoparno i bez diskriminacije.

II Mere koje se odnose na oblast radio-difuzije


1. Op{ti okvir
Za vreme predizbornih kampanja, regulatorni okviri treba da podsti~u i
olak{avaju pluralisti~ko izra`avanje mi{ljenja preko radio-difuznih medija.
Uz strogo nastojanje da po{tuju ure|iva~ku nezavisnost radio-difuznih
organizacija, ti regulatorni okviri tako|e treba da predvide obavezu da se o
predizbornim kampanjama izve{tava na pravi~an, uravnote`en i nepris-
trasan na~in u svim programskim servisima radio-difuznih organizacija. Ta
obaveza treba da se odnosi kako na radio-difuzne organizacije javnog
servisa, tako i na privatne radio-difuzne organizacije u njihovim zonama

264 E T I K A
emitovanja programa. U dr`avama ~lanicama u kojima je pojam ”predi-
zbornog perioda“ definisan na osnovu doma}ih zakona, pravila koja se

Dokumenta Saveta Evrope


odnose na pravi~nost, uravnote`nost i nepristrasnost izve{tavanja o predi-
zbornim kampanjama od strane radio-difuznih medija tako|e treba da se
primenjuju na taj period.

2. Informativne emisije i vesti


Ukoliko to nije predvi|eno samoregulativom, dr`ave ~lanice treba da
usvoje mere zahvaljuju}i ~ijoj primeni javne i privatne radio-difuzne orga-
nizacije u predizbornim periodima treba da budu naro~ito pravi~ne,
uravnote`ene i nepristrasne u svojim informativnim emisijama i vestima,
uklju~uju}i i emisije posve}ene diskusijama, kao {to su intervjui ili debate.
Radio-difuzne organizacije ne treba da obezbe|uju povla{}en tretman
organima vlasti u takvim programima. To pitanje prvenstveno treba da se
re{ava odgovoraju}im samoregulatornim merama. U slu~aju potrebe,
dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre da li, tamo gde je to izvodljivo, vlasti
nadle`ne za kontrolu izve{tavanja o izborima treba da imaju ovla{}enje da
interveni{u kako bi se otklonili eventualni propusti.
3. Ostali programi
Posebnu pa`nju treba pokloniti programima koji ne spadaju u informa-
tivne emisije i vesti i koji nisu direktno vezani za predizbornu kampanju, ali
tako|e mogu da uti~u na stav bira~a.

4. Besplatan termin za politi~ke stranke/kandidate


u oblasti javne radiodifuzije
Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre shvrsishodnost uklju~ivanja u svo-
je regulatorne okvire odredaba na osnovu kojih se besplatan termin u jav-
nim radiodifuznim servisima stavlja na raspolaganje politi~kim stranka-
ma/kandidatima u predizbornom periodu.
Kad god se dodeljuje taj termin, to treba da se radi na pravi~an na~in i
bez diskriminacije, na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma.

5. Pla}ena politi~ka reklama


U dr`avama ~lanicama u kojima je politi~kim strankama i kandidatima
dozvoljeno da kupe oglasni prostor u predizborne svrhe, regulatorni okviri
treba da obezbede da:
– mogu}nost kupovine oglasnog prostora bude dostupna svim
strankama koje u~estvuju na izborima, pod istim uslovima i na osnovu
istih tarifa;
– javnost zna da poruka predstavlja pla}enu politi~ku reklamu.
Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre mogu}nost uvo|enja u svoje regu-
latorne okvire odredbe koja ograni~ava reklamni prostor koji politi~ke
stranke ili kandidati mogu da kupe.

N O V I N A R S T V A 265
III Mere koje se odnose i na {tampu i radio-difuzne medije
Dokumenta Saveta Evrope

1. ,,Dan izborne ti{ine”


Dr`ave ~lanice bi mogle da razmotre prednosti uklju~ivanja u regula-
torne okvire odredbe koja zabranjuje {irenje strana~kih predizbornih poru-
ka na dan uo~i izbora.

2. Ispitivanje javnog mnjenja


Regulatorni ili samoregulatorni okviri treba da obezbede da mediji pri-
likom objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja daju javnosti infor-
macije koje su dovoljne da se donese sud o vrednosti tih ispitivanja javnog
mnjenja. Te informacije bi naro~ito mogle da:
– imenuju politi~ku stranku ili neku drugu organizaciju ili lice koje
je naru~ilo i platilo ispitivanje javnog mnjenja;
– navedu naziv organizacije koja je sprovela ispitivanje javnog
mnjenja i metodologiju koja je primenjena;
– navedu na kom je uzorku sprovedeno ispitivanje javnog mnjenja i
kolika su mogu}a odstupanja;
– navedu datum i/ili period kada je ispitivanje javnog mnjenja
sprovedeno.
Sva druga pitanja koja se ti~u na~ina na koji mediji prezentiraju rezul-
tate ispitivanja javnog mnjenja treba da ostanu u njihovoj nadle`nosti. Sva
ograni~enja koja primenjuju dr`ave ~lanice da bi zabranile objavljivanje/
emitovanje rezultata ispitivanja javnog menjanja (o raspolo`enju bira~a) na
dan izbora ili nekoliko dana pre izbora treba da budu u skladu sa ~lanom 10
Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tuma~i Evropski
sud za ljudska prava.
Isto tako, kada je re~ o ispitivanjima javnog mnjenja sprovedenim pri-
likom izlaska sa birali{ta da bi se pokazalo kako su bira~i glasali, dr`ave ~la-
nice bi mogle da razmotre mogu}nost zabrane izno{enja rezultata tih anketa
u medijima pre zatvaranja svih bira~kih mesta u zemlji.

3. Pravo na odgovor
S obzirom na kratko trajanje predizbornih kampanja, svakom kandi-
datu ili politi~koj stranci koja ima pravo na odgovor na osnovu nacionalnih
zakona ili sistema treba omogu}iti da to pravo iskoristi za vreme predizbor-
nog perioda.

IV Mere za za{titu medija u vreme izbora


1. Neuplitanje organa vlasti
Organi vlasti treba da se uzdr`e od uplitanja u aktivnosti medija ili novi-
nara i drugih zaposlenih u medijima u cilju uticanja na izbore.

266 E T I K A
2. Za{tita od napada, zastra{ivanja
ili drugih nezakonitih pritisaka na medije

Dokumenta Saveta Evrope


Dr`avne vlasti treba da preduzmu odgovaraju}e mere u cilju
obezbe|ivanja efikasne za{tite novinara i ostalih zaposlenih u medijima i
njihovih prostorija, s obzirom na to da ona poprima ve}i zna~aj za vreme
izbora. Istovremeno, ta za{tita ne treba da ih ometa u obavljanju posla.

Obrazlo`enje
Uvod
1. ^injenica je da mediji igraju zna~ajnu ulogu u savremenom dru{tvu
kao sredstvo za {irenje informacija. Ta uloga dobija posebnu dimenziju u
periodima izbora, s obzirom na to da, obavljaju}i svoje aktivnosti na
pravi~an na~in, mediji doprinose slobodnim i demokratskim izborima.
2. Slobodni i pravi~ni izbori su temelj svih demokratskih dr`ava.
Privr`enost Saveta Evrope svim pitanjima vezanim za ljudska prava i
demokratiju dovela je do toga da me|uvladina Grupa stru~njaka za medije
u panevropskoj perspektivi (MM-S-EP) razmotri pitanje medija i izbora.
3. Op{te nadle`nosti MM-S-EP, na osnovu kojih je pripremljena ova
preporuka, imale su za cilj otkrivanje i prou~avanje tema koje bi mogle da
doprinesu integraciji novih dr`ava ~lanica u domenu medija. Zadatak grupe
se stoga sastojao u tome da radi na pravu medija i op{tepoliti~kim pitanjima
koja su relevantna kako za nove demokratije, tako i za starije dr`ave ~lanice
Saveta Evrope.
4. Godine 1996, tokom rasprave o svom budu}em programu rada,
MM-S-EP je odlu~ila da razradi temu medija i izbora, po{to se ona savr{eno
uklapala u njenu nadle`nost i imala panevropsku dimenziju relevantnu za
zemlje centralne, isto~ne i zapadne Evrope.
5. Prva mera koju je preduzela MM-S-EP, kako bi stekla sveobuhvatnu
sliku o tom pitanju, bila je uspostavljanje kontakata i odr`avanje sastanaka
sa svim relevantnim stru~njacima, koji su obuhvatali predstavnike
regulatornih tela u oblasti radio-difuzije, nevladine organizacije za odbranu
slobode izra`avanja, istra`iva~ke institute, novinare i politi~ke savetnike s
prakti~nim iskustvom u domenu izve{tavanja o izborima.
6. Na tom sastanku je postalo o~igledno da je pitanje izve{tavanja medija
o izborima kompleksno i da se mo`e re{avati regulatornom intervencijom,
ili samoregulativom, ili da ~ak mo`e da ostane neregulisano, kao {to je to
slu~aj u nekim dr`avama ~lanicama. Stoga postoje velike razlike u pristupu
tom pitanju.
7. U mnogim zemljama postoje regulatorni okviri sa odredbama o
ravnopravnom tretmanu politi~kih stranaka u medijima. Ipak, u praksi,
generalno gledano, mo`e da se konstatuje da ti mehanizmi nisu u potpunos-
ti efikasni. To je bio jedan od razloga koji je naveo MM-S-EP da donese
odluku o pripremi Preporuke o izve{tavanju medija o izborima.

N O V I N A R S T V A 267
8. Grupa je zaklju~ila da bi izvestan broj op{tih na~ela o tom pitanju, u
vidu Preporuke Komiteta ministara, mogao da bude koristan za o~uvanje
Dokumenta Saveta Evrope

slobode izra`avanja u vreme izbora i poslu`i kao vodi~ za novinare, politi-


~are i sudove koji u~estvuju u izbornom procesu. Pored toga, nagla{eno je
da bi takav instrument tako|e mogao da doprinese za{titi novinara od poli-
ti~kih pritisaka za vreme predizborne kampanje.
9. Potreba za jasnim regulatornim okvirom, koji se odnosi na pona{anje
medija za vreme izbora, posebno se ose}a u nekim novim demokratijama.
Smatra se da su takvi okviri neophodni da bi se obezbedilo da se izbori odvi-
jaju u skladu sa minimalnim demokratskim normama.
10. Jo{ jedna prednost dobro osmi{ljenih propisa u tom domenu sastoji
se u tome {to oni mogu da doprinesu tome da medijski poslenici koji izve-
{tavaju o izborima razrade odre|ene standarde.
11. Prilikom pripreme Preporuke, MM-S-EP je posmatrala stvari iz {ire
perspektive da bi obuhvatila razli~ite nacionalne situacije i posebno je vodila
ra~una o tome da izbegava svaku vrstu uplitanja u ure|iva~ku nezavisnost
medija. Osim toga, zna~aj samoregulatornih mera samih medijskih posleni-
ka, kao {to su kodeksi pona{anja, priznat je u celoj Preporuci.
12. U tom kontekstu, MM-S-EP je pripremila Preporuku o izve{tavanju
medija o predizbornim kampanjama. Taj posao je obavljen na pet sastanaka
kojima je predsedavala g-|a Carolyn Morrison (Ujedinjeno Kraljevstvo).
Grupa stru~njaka za medije u panevropskoj perspektivi zavr{ila je posao u
martu 1999. i, po{to je tekst odobrio Upravni komitet za masovne medije
(CDMM), usvojio ga je i Komitet ministara 9. septembra 1999. kao Pre-
poruku br. R (99) 15.

Komentari o odredbama Preporuke


Preambula
13. U preambuli su postavljeni glavni ciljevi i na~ela Preporuke. Ve}ina
ideja koje se pojavljuju u preambuli razra|ena je podrobnije u dispozitivu
Preporuke.
14. U preambuli se spominje neophodnost da se uspostavi pravedna
ravnote`a izme|u po{tovanja ure|iva~ke nezavisnosti medija i potrebe za
izvesnim pravilima da bi se osigurala pravi~nost medija u vreme izbora.
Obezbe|ivanje te ravnote`e jedan je od glavnih ciljeva koji se provla~i kroz
ceo tekst Preporuke.
15. U preambuli je tako|e nagla{en zna~aj samoregulative da bi se osig-
urala pravi~nost medija za vreme izbora. Priznato je da mere koje doboro-
voljno usvoje sami medijski poslenici, naro~ito u vidu kodeksa pona{anja
tokom kampanje ili internih smernica o dobrim obi~ajima u cilju odgovor-
nog i pravi~nog izve{tavanja o predizbornim kampanjama, predstavljaju
korisnu i neophodnu dopunu nacionalnom zakonodavstvu ili pravilima u
tom domenu.

268 E T I K A
16. Imaju}i na umu zna~aj radio-difuznih servisa i njihov uticaj na
bira~e, ve}ina na~ela iz ove preporuke odnosi se na radio-difuzne medije. U

Dokumenta Saveta Evrope


preambuli se isti~e da du`nu pa`nju treba pokloniti zna~ajnim razlikama
koje postoje izme|u {tampe i radio-difuzije.
17. U preambuli se tako|e podse}a na osnovna na~ela pravi~nog,
uravnote`enog i nepristrasnog izve{tavanja medija o izborima. U preambuli
se spominju i druga pitanja, kao {to su dodeljivanje besplatnih termina poli-
ti~kim strankama, pribegavanje stranaka pla}enim reklamama ili kori{}enje
ispitivanja javnog mnjenja u medijima.

Preporuka
18. [to se ti~e na~ina na koji je sro~ena ova preporuka, zaklju~eno je da od
dr`ava ~lanica treba zatra`iti da analiziraju na~ine za osiguranje po{tovanja
na~ela pravi~nog, uravnote`enog i nepristrasnog izve{tavanja medija o pred-
izbornim kampanjama i da razmotre usvajanje mera za uno{enje tih na~ela u
svoja nacionalna zakonodavstva ili praksu tamo gde je to prikladno i u skladu
sa ustavnim pravom. Smatralo se da je ova poslednja primedba neophodna
kao garancija, s obzirom na razlike izme|u dr`ava ~lanica u tom domenu.
Polje primene Preporuke
19. U principu, sve vrste medija, {tampani ili radio-difuzni, javni ili pri-
vatni, obuhva}ene su u izvesnoj meri ovom preporukom. Kada se to uzme u
obzir, ve}ina odredaba ti~e se radio-difuznih organizacija, kako javnih tako
i privatnih. Preporuka svaki put konkretno ukazuje na koju se vrstu medija
odnosi pojedino na~elo ili odredba.
20. [to se ti~e vrste izbora obuhva}enih preporukom, navedeni su u
principu svi politi~ki izbori koji se odr`avaju u dr`avama ~lanicama, to jest,
predsedni~ki, parlamentarni (uklju~uju}i izbore za Evropski parlament),
regionalni i lokalni, kao i politi~ki referendumi. Ipak, priznato je da izvesne
odredbe ne}e biti direktno primenjene na sve te izbore, po{to bi, na primer,
neka od na~ela te{ko mogla da se primene na lokalne izbore.
21. Smatra se da, tamo gde je to prikladno, na~ela pravi~nosti, uravnote-
`enosti i nepristrasnosti treba da budu primenjena na izve{tavanje o izbori-
ma koji se odr`avaju u nekoj drugoj zemlji a ne u onoj u kojoj je doti~no
medijsko preduze}e osnovano.
22. Iako je prirodno i legitimno da doma}i radio-difuzni servisi (to jest,
servisi koji se ne obra}aju gra|anima zemlje u kojoj se odr`avaju izbori)
izve{tavaju o izborima u inostranstvu iz nacionalne perspektive, trebalo bi
da to ~ine na uravnote`en na~in, naro~ito ako mogu da dopru do znatnog
dela stanovni{tva zemlje u kojoj se izbori odr`avaju.
23. S druge strane, radio-difuzni servisi koji se obra}aju gra|anima zemlje
u kojoj se izbori odr`avaju treba u ve}oj meri da po{tuju na~ela pravi~nosti,
uravnote`enosti i nepristrasnosti. To se prvenstveno odnosi na dva slu~aja:
(a) tamo gde se radio-difuzni servis obra}a publici u zemlji u kojoj se
izbori odr`avaju i (b) tamo gde se radio-difuzni servis obra}a pripadnicima

N O V I N A R S T V A 269
zajednice iseljenika (na primer, radnicima na privremenom radu) koji ima-
ju pravo da glasaju u zemlji u kojoj se izbori odr`avaju.
Dokumenta Saveta Evrope

Mere koje se odnose na {tampu


24. Generalno gledano, u dr`avama ~lanicama Saveta Evrope ne postoje
posebni propisi za {tampu kada je re~ o izve{tavanju ili ure|iva~koj politici
vezanoj za izve{tavanje o izborima. S obzirom na tradiciju i razli~itu prirodu
{tampanih i radio-difuznih medija, {tampa je slobodna da ima jasnu poli-
ti~ku orijentaciju. Na~in na koji javnost ima pristup {tampi i na~in na koji
{tampa na nju uti~e znatno su druga~iji nego kada je re~ o medijima u
oblasti radio-difuzije.
25. Uprkos tome, postoji barem jedna situacija u kojoj je regulatorni
okvir za {tampu u vreme izbora opravdan: kada je organ vlasti vlasnik
novinskog preduze}a. Po{to se takvi mediji nalaze pod kontrolom organa
vlasti, logi~no je da imaju obavezu da ponude {iroku perspektivu koja zastu-
pa ~itav spektar politi~kih stavova. To ne uklju~uje zvani~ne dr`avne listove,
koji objavljuju samo zakone, statisti~ke podatke ili druge ~injenice.
26. Pla}ene reklame u {tampi predstavljaju uobi~ajenu praksu u Evropi
i, kao posledica toga, vlasnici listova su u principu slobodni da prihvate ili
odbiju zahteve politi~kih stranaka za objavljivanje reklama, pod uslovom da
se po{tuju relevantna op{ta pravila, posebno ona vezana za konkurenciju.
Preporuka ipak smatra da kada je organ vlasti vlasnik nekog lista, ravnopra-
van tretman i nediskriminativne tarife treba da se primenjuju na sve politi~-
ke stranke koje `ele da kupe prostor za ogla{avanje. I u ovom slu~aju razlog
kojim se opravdava taj izuzetak le`i u tome {to ti listovi treba da obavljaju
“misiju javnog servisa“ i tretiraju razli~ite politi~ke stranke na ravnopravnoj
osnovi u pogledu pla}enih reklama.
Izvor: ”Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima“, Evropska
unija/Savet Evrope, serija izdanja Saveta Evrope o medijima br. 2, Beograd, 2002, str.
175-183 (do podnaslova ”Mere koje se odnose na medije u oblasti radio-difuzije“).

Komitet ministara
Preporuka br. R (96) 4
Za{tita novinara u situacijama sukoba i napetosti*
Komitet ministara, na osnovu ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope, nagla{a-
vaju}i da su sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novinarstvom
od klju~nog zna~aja u demokratskom dru{tvu, naro~ito za informisanje
*Usvojena 3. maja 1996, na 98. zasedanju.

270 E T I K A
javnosti, za slobodno formiranje i izra`avanje mi{ljenja i ideja i za pra}enje
rada organa vlasti;

Dokumenta Saveta Evrope


potvr|uju}i da sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novi-
narstvom moraju da se po{tuju u situacijama sukoba i napetosti, po{to je
pravo pojedinaca i {iroke javnosti da budu obave{teni o svim pitanjima od
javnog interesa i da budu u mogu}nosti da ocenjuju postupke organa vlasti i
drugih zainteresovanih strana naro~ito va`no u ovakvim situacijama;
nagla{avaju}i zna~aj uloge novinara i medija u informisanju javnosti o
kr{enju doma}eg i me|unarodnog prava i ljudskoj patnji u situacijama
sukoba i napetosti, kao i ~injenicu da oni na taj na~in mogu da pomognu da
se spre~e nova kr{enja i patnje;
konstatuju}i da, u takvim situacijama, sloboda medija i slobodno i
neometano bavljenje novinarstvom mogu da budu ozbiljno ugro`eni, kao i
da `ivoti novinara i njihov fizi~ki integritet dolaze u opasnost i da se njihovo
pravo na slobodno i nezavisno izve{tavanje podvrgava ograni~enjima;
konstatuju}i da napadi na fizi~ku bezbednost novinara i ograni~enja pri
izve{tavanju mogu da imaju razne oblike, po~ev od zaplene njihovih sred-
stava za komunikaciju do uznemiravanja, pritvaranja i ubistva;
potvr|uju}i zna~aj me|unarodnih instrumenata o ljudskim pravima,
kako na svetskom, tako i na evropskom nivou, za za{titu novinara koji rade
u situacijama sukoba i napetosti, naro~ito Univerzalne deklaracije o ljud-
skim pravima, Me|unarodnog sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravi-
ma i Evropske konvencije o ljudskim pravima;
potvr|uju}i zna~aj ~lana 79 Prvog dopunskog protokola uz @enevske
konvencije od 12. avgusta 1949, usvojenog 8. juna 1977, koji propisuje da se
novinari smatraju civilima i da kao takvi moraju da budu za{ti}eni;
imaju}i u vidu da ova obaveza tako|e va`i za sukobe koji nemaju me|u-
narodni karakter;
ube|en da je neophodno da se ove postoje}e garancije rea. rmi{u, da
postanu {ire poznate i da se obezbedi njihovo puno po{tovanje radi ja~anja
za{tite novinara u situacijama sukoba i napetosti;
nagla{avaju}i da svako uplitanje u rad novinara u ovakvim situacijama
mora biti izuzetak i da ono mora da bude minimalno i striktno u skladu s
uslovima propisanim u odgovaraju}im me|unarodnim instrumentima o
ljudskim pravima;
konstatuju}i da medijske organizacije, profesionalne organizacije i sami
novinari tako|e mogu da doprinesu pove}anju fizi~ke bezbednosti novi-
nara, konkretno tako {to }e preduzimati i podsticati prakti~nu prevenciju i
mere li~ne za{tite;
imaju}i u vidu da za potrebe ove preporuke izraz ”novinar” mora da se
shvati tako da podrazumeva sve predstavnike medija, to jest sve one koji se
bave sakupljanjem, primanjem i {irenjem vesti i informacija, uklju~uju}i
kamermane i fotografe i pomo}no osoblje, kao {to su voza~i i prevodioci,
preporu~uje da vlade dr`ava ~lanica:

N O V I N A R S T V A 271
1. u svojim postupcima i politici slede osnovna na~ela za{tite novi-
nara koji rade u situacijama sukoba i napetosti, izlo`ena u aneksu ove
Dokumenta Saveta Evrope

preporuke, i primenjuju ih bez razlike na strane dopisnike i doma}e


novinare i bez diskriminacije po bilo kom osnovu;
2. {ire ovu preporuku i posebno na nju skrenu pa`nju medijskim
organizacijama, novinarima i profesionalnim organizacijama, kao i
organima vlasti i njihovim funkcionerima, kako civilnim tako i vojnim.

Aneks Preporuke br. R (96) 4


Osnovna na~ela koja se odnose na za{titu novinara
u situacijama sukoba i napetosti
Poglavlje A: Za{tita fizi~ke bezbednosti novinara
Na~elo 1
Prevencija
1. Medijske organizacije, novinari i profesionalne organizacije mogu da
preduzmu zna~ajne preventivne mere koje doprinose za{titi fizi~ke bezbed-
nosti novinara. Treba razmotriti slede}e mere radi odgovaraju}e pripreme
za opasne misije u situacijama sukoba i napetosti:
a. obezbe|ivanje prakti~nih informacija i obuke za sve novinare, bilo da su
stalno zaposleni ili slobodni novinari, uz pomo} iskusnih novinara i kompeten-
tnih specijalizovanih organa i organizacija, kao {to su policija ili oru`ane snage;
b. {iroko distribuiranje postoje}ih ”vodi~a za pre`ivljavanje“ pripadnici-
ma novinarske profesije;
c. {iroko distribuiranje informacija pripadnicima profesije o dostupnos-
ti odgovaraju}e za{titne opreme.
2. Dok su za ove mere u prvom redu odgovorne medijske organizacije,
novinari i profesionalne organizacije, organi i nadle`ne specijalizovane
organizacije dr`ava ~lanica treba da sara|uju kada se od njih zatra`i
pru`anje informacija ili obuke.

Na~elo 2
Osiguranje
1. Novinari koji rade u situacijama sukoba i napetosti treba da imaju
odgovaraju}e osiguranje u slu~aju bolesti, povrede, repatrijacije i smrti.
Medijske organizacije treba to da obezbede pre nego {to po{alju svoje novi-
nare u opasne misije. Slobodni novinari treba sami da sklope ugovore o
osiguranju.
2. Dr`ave ~lanice i medijske organizacije treba da razmotre na~ine da
odredba o osiguranju za sve novinare koji odlaze u opasne misije postane
standardni deo pojedina~nih i kolektivnih ugovora.

272 E T I K A
3. Medijske i profesionalne organizacije u dr`avama ~lanicama treba da
razmotre osnivanje fondova solidarnosti za obe{te}enje novinara ili njiho-

Dokumenta Saveta Evrope


vih porodica za pretrpljene povrede u slu~ajevima kada je osiguranje
nedovoljno ili ne postoji.

Na~elo 3
„De`urne linije“
1. Pokazalo se da je hitna de`urna linija koju odr`ava Me|unarodni
komitet Crvenog krsta (ICRC) od neprocenjivog zna~aja pri pronala`enju
nestalih novinara. Druge organizacije, kao {to su Me|unarodna federacija
novinara (IFJ) i Me|unarodna razmena slobode izra`avanja (IFEX),
odr`avaju uspe{ne de`urne linije koje skre}u pa`nju na slu~ajeve napada na
fizi~ku bezbednost novinara i