ETF - ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU
Bulevar kralja Aleksandra 73, PF 3554, 11120 Beograd, Srbija +381 (0) 11 - Tel 3248464, Fax 3248681, Račun 840-1438666-48, ETF-sopstveni prihodi

Kattel – Katedra za telekomunikacije, RadioLab 66, 66a, 67
+381 (0) 11 - Tel 3218350, Fax 3218399, e-mail: RZgrupa1@etf.bg.ac.yu

STUDIJA O PROCENI
UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras”

Odgovorni projektant:

Investitor: Kompanija VIP MOBILE d.o.o

Doc. dr Aleksandar Nešković

Novembar, 2009. Beograd

SADRŽAJ
OSNOVNI PODACI I ZAKONSKA DOKUMENTACIJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. REŠENJE O REGISTRACIJI PROJEKTANTSKE ORGANIZACIJE LICENCA PROJEKTANTSKE ORGANIZACIJE REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA LICENCA ODGOVORNOG PROJEKTANTA POTVRDA PROJEKTANTA O USAGLAŠENOSTI DOKUMENTACIJE IZJAVA PROJEKTANTA O KORIŠĆENJU PROPISA

II PROJEKTNI ZADATAK III PROJEKAT 1. UVOD............................................................................................................................. 1 2. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA GSM/UMTS MREŽE I PRIMENJENI STANDARD ............................................................................................ 2 2.1 NASTANAK GSM SISTEMA ................................................................................................ 2 2.2 ARHITEKTURA I OSNOVNI ELEMENTI GSM MREŽE .......................................................... 3
2.2.1 Osnovne postavke ...............................................................................................................3 2.2.2 Ćelijska bazna stanica - BTS ..............................................................................................3 2.2.3 Kontroler baznih stanica - BSC ..........................................................................................3 2.2.4 Upravljačko-komutacioni sistem - SS ................................................................................4

2.3 EVOLUCIJA GSM SISTEMA KA 3G SISTEMIMA ................................................................. 5
2.3.1 Uvod ...................................................................................................................................5 2.3.2 GPRS ..................................................................................................................................6 2.3.3 EDGE ..................................................................................................................................7 2.3.4 3GSM ..................................................................................................................................8

2.4 SADAŠNJE STANJE GSM/UMTS SISTEMA U SVETU ......................................................... 9 2.5 FREKVENCIJSKI OPSEZI .................................................................................................. 11
2.5.1 GSM frekfencijski opsezi ............................................................................................... 11
2.5.1.1 Stanje u svetu ......................................................................................................................11 2.5.1.2 GSM opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE ...............................................................12 2.5.2 UMTS frekfencijski opsezi ...............................................................................................14 2.5.2.1 Stanje u svetu ......................................................................................................................14 2.5.2.2 UMTS opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE .............................................................15

3. INFRASTRUKTURNI ASPEKTI, SMEŠTAJ OPREME I PROBLEMI UKLAPANJA U PROSTOR ......................................................................................... 16 3.1 ELEMENTI INFRASTRUKTURE ......................................................................................... 16 3.2 TIPOVI GSM BAZNIH STANICA I KARAKTERISTIKE . ....................................................... 16

3.2.1 Macro bazne stanice .........................................................................................................17
3.2.1.1 Struktura kabineta macro baznih stanica ............................................................................19 3.2.1.2 Osnovne karakteristike kombajnera macro baznih stanica ................................................22

3.2.2 Micro bazne stanice ..........................................................................................................24
3.2.2.1 Arhitektura i koncept micro bazne stanice .........................................................................26 3.2.2.2 Osnovne karakteristike kombajnera micro baznih stanica ...... ..................................... ....27

3.3 TIPOVI UMTS BAZNIH STANICA (NODOVA B) I KARAKTERISTIKE ................................. 30
3.3.1 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12010 indoor" .................................30 3.3.2 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12020 indoor" .................................32 3.3.3 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS iBTS 600 i 700" ......................................35 3.3.4 Osnovne karakteristike noda B "Alcatel EVOLIUM" .......................................................38

3.4 ANTENSKI SISTEM BAZNE STANICE ................................................................................ 43 3.5 SMEŠTANJE OPREME ...................................................................................................... 45 3.6 UKLAPANJE U ŽIVOTNU SREDINU ................................................................................... 45 4. UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I UREĐAJA RADIO-RELEJNIH VEZA NA ŽIVOTNU SREDINU I TEHNIČKE UREĐAJE ....................................................................................................................... 48 4.1 UVOD ............................................................................................................................ 48 4.2 POSTOJEĆI STANDARDI I NORME .................................................................................... 48
4.2.1 Uticaj elektromagnetnog zračenja na ljude ..................................................................48 4.2.1.1 Norme za tehničko osoblje ICNIRP ......................................................................50 4.2.1.2 Norme za opštu ljudsku populaciju ICNIRP .........................................................51 4.2.1.3 Norme za tehničko osoblje FCC ...........................................................................51 4.2.1.4 Norme za opštu ljudsku populaciju FCC ..............................................................52 4.2.1.5 Norme za tehničko osoblje ARPANSA ..................................................................52 4.2.1.6 Norme za opštu ljudsku populaciju ARPANSA .....................................................53 4.2.1.7 Norme za istovremeni uticaj više izvora elektromagnetnog zračenja ...................53 4.2.2 Uticaj elektromagnetnog zračenja na tehničke uređaje ................................................54

4.3 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I NODOVA B ...... 55
4.3.1 Uvod .............................................................................................................................55 4.3.2 Proračun zone nedozvoljenog zračenja ........................................................................56

4.4 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA PREDAJNIKA RADIO-RELEJNIH VEZA .................................................................................................. 59 5. METODOLOGIJA......................................................................................................61 5.1 METODA PREDIKCIJE NIVOA ELEKTROMAGNETNE EMISIJE..............................................61 5.2 ZAKONSKA REGULATIVA ..............................................................................................62 6. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ....................................................................... 64 7. OPIS LOKACIJE ....................................................................................................... 65 7.1 MAKROLOKACIJA .......................................................................................................... 65 7.2 MIKROLOKACIJA ........................................................................................................... 66 7.3 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE I METEOROLOŠKI POKAZATELJI ...................................... 66 7.4 PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH I HIDROGEOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA67 7.5 NASELJENOST I KONCENTRACIJA STANOVNIŠTVA .......................................................... 67 7.6 FLORA I FAUNA .............................................................................................................. 67 7.7 ZAŠTIĆENA KULTURNA DOBRA ...................................................................................... 67 7.8 STANJE INFRASTRUKTURE ............................................................................................. 67 7.9 SEIZMIKA I TRUSNO PODRUČJE ...................................................................................... 67

. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA.72 10....................2 Predviđene mere zaštite ................3 Opšte obaveze............................ ZAKLJUČAK ..........................................4 MERE PO PRESTNKU RADA BAZNE STANICE ........................................................................80 13.............................. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ...1 Opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija ............................................................................... 79 13..... OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU .........................1.................................................... 68 9.............. 79 13........2 MERE TOKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ......................................... PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA......................................................................................4 Zakonska regulativa............... LITERATURA ........................................................... PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA I NEREGULARNOSTI U RADU BAZNE STANICE ...............................................................82 13.......................................................83 13........................ 85 14.1....... OPIS PROJEKTA ......................................... 89 PRILOZI ..........3 MERE U SLUČAJU REDOVNOG RADA .............1......................................................................1.............................. SMANJENJA ILI OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ................1 MERE PREDVIĐENE ZAKONSKOM REGULATIVOM ............................ 90 ............... 86 15........................................................................................................................................ 75 12................................... 78 13.......................... 84 13.......................................................... 84 13................ 73 11............ 87 16.........................................................................................................................79 13..............................................................................................................................................8............................... PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI ....

O.2” N 20° 31’ 41.KV Novi Pazar Fabrika Ras” Lokacija radio bazne stanice KATASTARSKI BROJ PARCELE: 207/5 K. Osoje Geografska pozicija: 43° 07’ 33.OSNOVNI PODACI Naziv radio bazne stanice “KG3179_02 .4” E Vlasnik Fabrika Deževa .

I ZAKONSKA DOKUMENTACIJA .

dipl.KV Novi Pazar Fabrika Ras” Ovlašćujem Doc. dipl. dipl.ing. Marka Živanovića. Dekan Elektrotehničkog fakulteta Prof. i projektante Prof. dipl. dipl. . dr Natašu Nešković. ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije.Tel 3248464. dipl. dipl.yu Na osnovu odredbi člana 107.ing. Fax 3218399. 34/2006). dr Đorđa Paunovića. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 47/2003. 66a.ing.ing. RadioLab 66. dr Miodrag Popović. Srbija +381 (0) 11 . donosim: REŠENJE O ODREĐIVANJU PROJEKTANATA NA IZRADI STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . Mr Mirjanu Simić. PF 3554. i Jelenu Sokić.ing. Fax 3248681. Mladena Koprivicu. dr Aleksandra Neškovića.ing. 67 +381 (0) 11 . Doc.ac. kao odgovornog projektanta.Tel 3218350.ETF .izradu tehničke dokumentacije. kao i shodno Odluci fakulteta.ing.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73. za projektovanje .bg. i 109. Račun 840-1438666-48.ing. Mr Miloša Borenovića. 11120 Beograd. dipl. e-mail: RZgrupa1@etf. dipl. ing.

PF 3554. ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije.KV Novi Pazar Fabrika Ras” dalje priložena uz ovaj dokument usaglašena u svim svojim delovima.ETF . RadioLab 66. e-mail: RZgrupa1@etf. donosim: POTVRDU da je STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . 66a. i 109. Fax 3248681.bg.ac. kao i shodno Odluci fakulteta.Tel 3248464. Odgovorni projektant Doc. 11120 Beograd. 34/2006). dipl.yu Na osnovu odredbi člana 107. .Tel 3218350. dr Aleksandar Nešković. Račun 840-1438666-48.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73. 67 +381 (0) 11 . Srbija +381 (0) 11 . Fax 3218399. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 47/2003.ing.

kao i međunarodne preporuke i standardi navedeni u prilogu 1 ove izjave. e-mail: RZgrupa1@etf. Fax 3218399. . dr Aleksandar Nešković.bg. 67 +381 (0) 11 . ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije.ETF . PF 3554.Tel 3248464. 11120 Beograd. RadioLab 66.ing.KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su zakonski i podzakonski propisi.Tel 3218350. dipl. Srbija +381 (0) 11 . Fax 3248681. 66a.ac.yu IZJAVA O KORIŠĆENJU PROPISA Prilikom izrade priložene STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . Račun 840-1438666-48.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73. Odgovorni projektant Doc.

glasnik RS" br. 44/2003.2. • "Radio-komunikacije . • Zakon o zaštiti od požara ("Sl. • Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. • Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. "Sl. 1988. Nacionalni propisi: • Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. 36/2006). glasnik RS" br.205. 12/1995). • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. • Zakon o telekomunikacijama ("Sl. glasnik SRS" br. glasnik RS" br. • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. glasnik RS" br. 37/1988. 135/2004). glasnik RS" br.Radio-frekvencijska zračenja . Januar 1995. Federal Communications Commission • Preporuke ETSI-GSM. 34/2006). 47/2003. 67/1993. • Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. North Sydney. • Preporuke ETSI-UMTS. High frequency (10kHz to 300GHz)″.300kHz to 100GHz". 48/1994. JUS N. 25/1996. glasnik RS" br. 50/1990". 54/1992). Principles and Methods of Measurements . Pravilnik br.S. 101/2005).Prilog 1 Izjave odgovornog projektanta o korišćenju propisa Prilikom izrade STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . The Standards Association of Australia. 26/1996. glasnik RS" br. • ″Radiofrequency radiation. • Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. Australian standard AS 2772.NO. European prestandard ENV 50166-2.KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su sledeći propisi: Međunarodni propisi: • ″Human exposures to electromagnetic fields. • ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric. list SFRJ br. 101/2005). U. 135/2004). magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection. 69/2005). 101/2005). • Ostali relevantni propisi. . glasnik RS" br. • Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS" br. 06/01-93/178. glasnik RS" br. • ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. • Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.71/1994). 53/1993.

list SRJ" br. 9/1983). list SFRJ" br. 112/2004. Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl. Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. kao i saglasno JUS IEC 1024. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br. . list SFRJ" br. Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju.xxx.N6. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl. 86/2008). 62/1973).201.• • • • • • • • • • Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl.N6. 15/1990). postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. JUS NB4 803 i JUS NB4 810). glasnik RS" br. posebno JUS N. Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. list SFRJ" br. list SFRJ" br. 65/1984). 11/1996. 1/1969). list SFRJ" br. 100/2005). Ostali relevantni propisi. Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N.

II PROJEKTNI ZADATAK .

KV Novi Pazar Fabrika Ras” Beograd.o.o. novembar 2009. Fax (+381 11) 2203001 PROJEKTNI ZADATAK za izradu STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . .VIP MOBILE d. 11070 Novi Beograd Tel (+381 11) 2203000. Beograd Omladinskih brigada 21.

f) opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu. glasnik RS" br. . Projekat studije o proceni uticaja GSM/UMTS bazne stanice na životnu sredinu treba da sadrži: a) podatke o nosiocu projekta. e) prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija). Fax (+381 11) 2203001 1.KV Novi Pazar Fabrika Ras” u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 69/2005). (011) 2203000 Fax (011) 2203001 Direktor kompanije VIP MOBILE DOO Član Upravnog odbora Sektor Tehnike Naziv investicionog programa Alexander Sperl Mr.o. Darko Parun GSM/ UMTS mreža kompanije VIP MOBILE DOO Nova investicija Karakter investicije 2.o. 11070 Novi Beograd Tel.VIP MOBILE d. Beograd Omladinskih brigada 21. i) program praćenja uticaja na životnu sredinu. b) opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta. OSNOVNI ZAHTEVI U okviru ovog projekta treba realizovati studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu. h) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja. Ovaj projekat treba da predstavlja sastavni deo ukupne dokumentacije neophodne za dobijanje neophodnih dozvola. 11070 Novi Beograd Tel (+381 11) 2203000. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU I INVESTICIJI INVESTITOR VIP MOBILE DOO. g) procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa. d) prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao. c) opis projekta. 135/2004) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. Glasnik RS" br. Sc. Beograd Omladisnkih brigada 21.

glasnik RS" br.KV Novi Pazar Fabrika Ras” treba uraditi u skladu sa rešenjem o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. 4.KV Novi Pazar Fabrika Ras” podleže postupku ocene do strane nadležne Tehničke komisije. 135/2004). 101/2005). 3. Darko Parun .KV Novi Pazar Fabrika Ras” mora biti urađena u skladu sa prethodnim dokumentima koji su već razmatrani od strane Revizionih komisija. 34/2006). Beograd. kao i u skladu sa važećim propisima. 135/2004). glasnik RS" br. a u smislu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Sc. POSEBNI USLOVI Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . glasnik RS" br. 09. 135/2004). Projektant je dužan da postupi po primedbama Tehničke komisije. Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. propisima koji se odnose na oblast izrade tehničke dokumentacije.11. Glasnik RS br. itd. glasnik RS" br. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . Zakonom o telekomunikacijama ("Sl. 47/2003.j) netehnički kraći prikaz podataka navedenih u tačkama b) do i). 44/2003.2009. k) podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci. 36/2006) i drugim podzakonskim aktima i propisima iz oblasti telekomunikacija. Član Upravnog odbora Sektor Tehnike _________________ Mr. glasnik RS" br. ZAKONSKA REGULATIVA Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . pre svega u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine ("Sl.god.

III PROJEKAT .

respektivno. prate najnoviju literaturu i učestvuju u radu najpoznatijih svetskih konferencija iz ove oblasti. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 1 .o. smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja na životnu sredinu dati su u glavama dvanaest i trinaest. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . Glava četrnaest sadrži program praćenja uticaja na životnu sredinu. dok je u glavi 11 dat opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu. Posebno za namene zaštite i procene uticaja elektromagnetnog zračenja na životnu sredinu. Opis lokacije na kojoj se planira instalacija predmetne bazne stanice dat je u glavi sedam. U okviru druge glave izložena je osnovna koncepcija GSM/UMTS mreže. Uticaj elektromagnetnog zračenja GSM/UMTS baznih stanica i pripadajućih predajnika radiorelejnih veza na životnu sredinu i tehničke uređaje razmotren je u četvrtoj glavi.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Podaci o nosiocu projekta nalaze se u glavi šest. kao i predlog mera za sprečavanje ili smanjivanje negativnih uticaja koje VIP MOBILE treba da preduzima u toku izgradnje i eksploatacije svog GSM/UMTS sistema javne mobilne telefonije. dok je opis samog projekta tema osme glave. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini dat je u glavi 10. U okviru ovog projekta dat je prikaz stanja u ovoj oblasti nauke u svetu.o. Metodologija proračuna intenziteta elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni radio-predajnika (bazne stanice) data je u glavi 5. Tehničke karakteristike baznih stanica koje se koriste u okviru VIP MOBILE razmotrene su u trećoj glavi. Na kraju je dat spisak korišćene literature (glava šesnaest). Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa i opis mera predviđenih u cilju sprečavanja.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 1. UVOD Kompanija “VIP MOBILE” d.KV Novi Pazar Fabrika Ras” izložena je u šesnaest glava. U glavi devet dat je prikaz osnovnih alteranativa. (deo MOBILCOM Austria grupe) angažovalo je Elektrotehnički fakultet u Beogradu (u daljem tekstu ETF) da razmotri problem zaštite životne sredine u okviru GSM/UMTS sistema VIP MOBILE. stručnjaci VIP MOBILE i ETF dopunski se školuju i usavršavaju. dok glava petnaest sadrži zaključak.

U nastavku izlaganja dat je kratak opis tehničkih osnova GSM mobilne mreže na način kako su definisani od strane GSM MoU udruženja i kroz odgovarajuće ETSI standarde. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 2 . GSM sistem ima i neke elemente tehnike proširenog spektra (FHSS) pošto može da koristi i frekvencijsko skakanje po skupu raspoloživih radio-kanala. prvih 13 zemalja potpisalo je MoU (Memorandum of Understanding) obavezujući se pri tome da će ispunjavati propisane specifikacije i da će instalirati GSM (Global System for Mobile Communication) sistem na svojoj teritoriji. U isto vreme. god. Konačno. do 1987.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Neposredno potom osnovana je GSM grupa za standardizaciju sa ciljem da razradi specifikacije za novi pan-Evropski mobilni radio-sistem.. što znači da jedan radio-kanal podržava 8 tzv. generacije (2G). ″fizičkih kanala″ koji mogu biti saobraćajni ili kontrolni kanali.1 NASTANAK GSM SISTEMA Nordijske PTT organizacije predložile su CEPT-u (Conference Europeenne des Postes et Telecommunications). Odlučeno je da novi sistem bude digitalan i baziran na uskopojasnoj TDMA (Time Division Multiple Access) tehnici. da specificira zajednički Evropski telekomunikacioni servis u opsegu 900MHz. U periodu od 1982. vođene su rasprave o koncepciji sistema. U kasnijem razvoju GSM-a izvršena je specifikacija PCN (Personal Communication Network) odnosno DCS 1800 sistema (Digital Cellular System) za frekvencijski opseg 1800MHz i PCS sistema (Personal Communication Services) za opseg 1900MHz (USA). 1982. specificiran je i tzv. Pri tome. GSM 400 frekvencijski opseg.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA GSM/UMTS MREŽE I PRIMENJENI STANDARD 2. Na ovaj način obezbeđeno je veliko potencijalno tržište. U tehnološkom smislu GSM sistem je u osnovi moderan digitalni sistem sa frekvencijskom i vremenskom raspodelom kanala u radio-opsegu (FDMA/TDMA) sa 8 vremenskih slotova po jednom radio-nosiocu. U generacijskom smislu osnovna verzija GSM sistema spada u radio-sisteme takozvane 2. Svi specificirani elementi i interfejsi biće implementirani u GSM mreži VIP MOBILE-a.

U opštem smislu. Da bi se zadovoljio zahtev u pogledu kapaciteta saobraćaja. Dodatno. Osnovna jedinica ovakve mreže je ćelija.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. U cilju pokrivanja željene teritorije.3 Kontroler baznih stanica . Internetu i sl.Mobile Station) iz jedne u drugu ćeliju) i sl. SS ostvaruje direktnu komunikaciju sa mobilnom stanicom u fazama uspostave..Base Station Controller). Na Slici 2.2. koje koriste isti antenski stub.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . bilo po principu komutacije paketa). U centralizovanoj arhitekturi BSC je najčešće kolociran sa SS. u prostorno-teritorijalnom smislu formiraju “lokaciju” (Site).BTS Osnovna funkcija BTS je da obezbedi predaju i prijem radio-signala u okviru pripadajuće ćelije. održavanja i raskida veze. BSC takođe realizuje i funkcije kao što je na primer ″handover″ (prelaz mobilne stanice (MS . PSTN-u. servisne zone osnovnih ćelija se udružuju i na taj način formiraju jedinstven sistem. U okviru ETSI standarda topologija BSC-a nije definisana (da li je centralizovana ili decentralizovana) tako da je svakom GSM proizvođaču ostavljena mogućnost da sam implementira i dimenzioniše svoj BSC. Kontroleri baznih stanica se povezuju na upravljačko-komutacioni sistem (SS Switching System) čija je uloga da realizuje neophodne signalizacije u sistemu. kao i da obavlja funkcije upravljanja. Osnovna funkcija BSC-a je sprovođenje funkcije handover-a. u toku ostvarivanja veze mobilni korisnik može izaći iz zone ćelije koja ga opslužuje i ući u zonu neke od susednih ćelija. koje koriste istu prostoriju ili deo zgrade.BSC Kontroler baznih stanica je element mreže koji se nalazi između SS-a i BTS-ova. za veliki broj funkcija koje ima BSC. U sistemskom smislu određene bazne stanice formiraju grupu kojom upravlja jedan kontroler baznih stanica (BSC . itd.2 Ćelijska bazna stanica . bazna stanica može imati jedan ili više primo-predajnika.. Na ovaj način smanjuje se snaga zračenja pojedinih stanica minimizirajući na taj način interferenciju prema drugim GSM korisnicima. Ćelija koju opslužuje BTS može biti omnidirekciona ili sektorska. Naime. svaka ćelija ima svoju baznu stanicu (BTS . kako u okviru sopstvene mreže. kao i po pitanjima mobilnosti pojedinih jedinica.1 Оsnovne postavke Koncepcija GSM mreže bazirana je na klasičnoj arhitekturi ćelijske radio-mreže. Radio-kanali dodeljeni jednoj ćeliji se razlikuju od radiokanala dodeljenih susednim ćelijama. U ovakvom slučaju BSC ima zadatak da gotovo neprimetno (sa stanovišta korisnika) izvrši promenu aktivne bazne stanice. ISDN-u.2. 2. a opciono i baznih stanica. Jedna ili više baznih stanica koje su postavljene u neposrednoj blizini. koje su montirane u iste montažne ormane ili kontejnere. Posebno treba naglasiti da se u okviru UMTS terminologije ravnopravno sa terminom “bazna stanica” koristi se i termin “nod B”. kontrole i preusmeravanja saobraćaja (bilo po principu komutacije kola. 2. Pri tome se takođe potrošnja baterije svodi na minimum i istovremeno povećava kvalitet veze. tako i prema drugim mrežama (npr.1 data je blok šema jedne tipične GSM mreže. Ovakvi postupci omogućavaju donošenje kvalitetnih odluka. Jedna od funkcija BSC u okviru GSM mreže je da sprovodi dinamičku kontrolu snage mobilnih stanica.). Tokom uspostavljene veze. sa opisom osnovnih blokova u nastavku teksta. mobilna stanica ″osluškuje″ susedne bazne stanice koje pripadaju istoj GSM mreži i kontinualno šalje izveštaje o izmerenom kvalitetu signala aktivne i susednih baznih stanica BSC-u. u realnom vremenu.2. dok je u decentralizovanoj Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 3 .Base Transceiver Station) koja emituje servis koristeći dodeljenu grupu radio-kanala.2 ARHITEKTURA I OSNOVNI ELEMENTI GSM MREŽE 2.

U okviru GSM mreže VIP MOBILE za sada će se primenjivati centralizovana arhitektura.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . funkcije tarifiranja i obračunavanja.AUC (engl.2. Takođe. To su: Registar matičnih korisnika . Jedan upravljačko-komutacioni centar se može povezivati sa drugim upravljačko-komutacionim centrom koji pripada bilo istoj GSM mreži bilo nekoj drugoj GSM mreži. U okviru svake GSM mreže postoji više povezanih veoma važnih baza podataka u kojima se čuvaju relevantni podaci o korisnicima.4 Upravljačko-komutacioni sistem . a stvarna matrica komutiranja u MGW čvoru. za dodatne servise itd.HLR (engl. Pored toga. Razdvajanje kontrolnog saobraćaja i saobraćaja podataka omogućava da mreža rutere efikasnije iskoristi za podatke kod kojih se očekuju veliki protoci.SS Upravljačko-komutacioni sistem (SS) koga po pravilu čini više upravljačkokomutacionih centara predstavlja ″srce″ GSM radio-mreže u kome se sprovode funkcije rutiranja poruke od izvorišta do odredišta.1: Blok šema tipične GSM mreže 2.KV Novi Pazar Fabrika Ras" arhitekturi više udaljenih BSC jedinica povezano na jedan SS. SS je odgovoran za funkcije handover-a koje se obavljaju između dva MGW (Media Gateway-a). Slika 2. održavanja i raskidanja veze. Ovi logički entiteti mogu biti implementirani u istoj ili odvojenim fizičkim jedinicama. U suštini SS u potpunosti upravlja procesima uspostavljanja. u njemu se realizuju i interfejsi između GSM mreže i drugih mreža. a da se kontrolnim porukama relativno malog obima upravlja na drugim mestima. Svakoj od ovih baza pridruženi su i odgovarajući hardverski i softverski resursi koji obezbeđuju njihov rad. Kontrolna logika je smeštena u MSC Serveru. U bliskoj vezi sa HLR je Centar za proveru autentičnosti . Home Location Register) sadrži informacije o korisnicima koji pripadaju matičnoj mreži. Osnovni elementi jednog upravljačko-komutacionog centra su dva logička entiteta: MGW (Media Gateway) i MSC (MSC Server). Authentification Centre) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 4 .

U okviru SS ili u vezi sa njim postoji i niz drugih organizacionih celina. Mobilna inteligentna mreža .ILR (engl. i • 3GSM (tehnologija 3G mobilnih sistema primenjena na evoluiranoj GSM strukturi).VLR (engl. Interworking Location Register) ima namenu da se preko njega razmenjuju informacije između GSM mreže i drugih mreža koje rade prema različitim standardima. skraćeno biranje). Voice Mail System) se realizuje kao posebna celina.1 Uvod GSM je standard koji se stalno modifikuje i evoluira u cilju zadovoljavanja sve većih i sve raznovrsnijih potreba korisnika. kao i o lokaciji aktivnih korisnika u okviru dela mreže (dela mreže koji opslužuje nadređeni MSC Server). • EDGE (Enhanced Data for GSM Evolution). Centar za prenos kratkih poruka . evolucija GSM sistema podrazumeva postepenu vremenski razdvojenu primenu sledećih tehnologija: • GPRS (General Packet Radio Services). Mobile Intelligent Network) u okviru GSM mreže omogućava dodatne servise kao što su na primer: virtuelna privatna mreža VPN (Virtual Private Network) u okviru koje je moguće organizovati posebne grupe korisnika sa posebnom tarifom i posebnim servisima (npr. obezbeđujući na taj način svoj kontinuirani rast. pridružena SS-u. 2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 5 .3 EVOLUCIJA GSM SISTEMA KA 3G SISTEMIMA 2. Equipment Identity Register) sadrži informacije o tipu mobilne stanice koja se koristi.KV Novi Pazar Fabrika Ras" koji obezbeđuje potrebne informacije u cilju identifikacije korisnika i njegovih servisnih prava.3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U nastavku teksta biće u najkraćem opisana svaka od navedenih tehnologija.. Uzimajući u obzir svetske trendove. Registar identifikacije uređaja . Short Message Service-Centre) je specifičan deo GSM mreže preko koga se mogu primati ili slati kratke alfanumeričke poruke dužine do 160 karaktera. Naravno. Registar gostujućih korisnika (preciznije.SMS-C (engl. Registar lokacija za povezivanje . Poruke se od/do mobilne jedinice šalju preko kontrolnog kanala radio-interfejsa. registar trenutno aktivnih korisnika) . Visitor Location Register) sadrži informacije o tipu korisnika. koje zbog ograničenog prostora ne mogu biti objašnjene na ovom mestu. tarifiranje poziva pozvanom učesniku. o dopunskim servisima.EIR (engl.MIN (engl. korišćenje resursa mreže upotrebom kreditne kartice itd. servisi koji su uvedenu u okviru druge generacije GSM-a primanjivaće se i u novim tehnološkim nadogradnjama sistema. IN tarifiranje. Kao takav on predstavlja izuzetno dobru osnovu za primenu novih tehnologija u oblasti javnih mobilnih sistema. Sistem govorne pošte – VMS (engl.

Kao veliku prednost. GGSN omogućava povezivanje sa drugim GPRS mrežama u cilju lakšeg sprovođenja procedure GPRS roaming-a.160 karaktera). mobilni telefoni mogu da se smatraju mobilnim host-ovima. korišćenjem paketskog prenosa podataka može se znatno povećati efikasnost korišćenja dragocenog radiospektra. Ipak. Kao takav. kao što je npr. To praktično znači da su GPRS korisnici “uvek na vezi”. U okviru GPRS servisa veza se uspostavlja veoma brzo (nema potrebe za biranjem nekog broja) tako da se podaci mogu primati ili slati baš u onim trenucima kada se za tim ukaže potreba. dial-up veza. Pri tome se ne uspostavlja tzv. posebno treba naglasiti da se GPRS uvodi na relativno jednostavan način. Naime. bilo zbog ograničene dužine poruke (SMS . Kao što je poznato iz iskustva fiksnih sistema.3. prilikom realizacije GPRS-a u okviru postojeće GSM mreže neophodna je instalacija dva dodatna elemenata koji su: • GPRS gateway – GGSN (Gateway GPRS Service Node). Za vremenski kritične aplikacije. S obzirom na činjenicu da se podaci primenom GPRS prenose brže.2 GPRS GPRS (General Packet Radio Services) tehnologija uvodi novi negovorni servis iz grupe dodatnih značajnih servisa kojim se omogućava paketski prenos podataka unutar javne mobilne mreže. korisnicima se omogućava jeftiniji servis prenosa podataka. Preciznije. Teorijski. i • GPRS server .SGSN (Serving GPRS Service Node). Takođe. što predstavlja suštinski napredak. kroz GPRS tehnologiju uvodi se paketski prenos podataka na radio-ineterfejsu u okviru standardne GSM mreže.25 mreža). Praktično.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . GPRS prvi put u mobilnim mrežama omogućava potpuno korišćenje Interneta i njegovih servisa. maksimalan protok koji se može ostvariti na fizičkom nivou primenom GPRS-a iznosi 160kbs (sa stanovišta korisnika 115kbs).6kbs). Nije neophodno ni novo frekvencijsko planiranje. iz razloga zahtevanih kapaciteta saobraćaja malo je verovatno da će operateri dozvoliti nekom korisniku da koristi svih 8 vremenskih slotova na jednom radionosiocu. bilo zbog ograničenog protoka (komutacijom kola – 9. GPRS tehnologija omogućava primenu servisa koji do sada praktično nisu bili ostvarivi. treba napomenuti da su u praksi raspoloživi protoci ipak znatno manji (tipično 4050kbps). GPRS predstavlja nadgradnju GSM sistema u odnosu na postojeći prenos podataka komutacijom kola i SMS servis. bez biranja određenog broja i znatno efikasnije nego do sada. Pri tome se nesmetano koristi standardna ćelijska struktura. pri čemu se u okviru jednog radio-nosioca koristi svih 8 vremenskih slotova. Brzo uspostavljanje veze je značajna prednost GPRS-a (takođe i SMS-a) u poređenju sa prenosom podataka komutacijom kola. pri čemu svaki GPRS terminal potencijalno može da ima svoju IP adresu. autorizacija kreditne kartice. U radio-interfejsu koristi se isti tip modulacije (Gaussian Minimium Shift Keying) kao i slučaju klasičnog prenosa govornog signala. IP i X. Kao što mu samo ime kaže. U okviru GSM sistema GPRS se realizuje na taj način što se vrši udruživanje više vremenskih slotova u okviru jednog radio-nosioca i na taj način omogućava veći protok podataka. Sa druge strane GPRS server – SGSN vrši rutiranje paketa Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 6 . GPRS gateway . Sa stanovišta upravljačko-komutacionog sistema. Navedeni protok je oko tri puta veći od maksimalnih protoka koji se mogu ostvariti u današnjim fiksnim mrežama sa standardnim analognim telefonskim prisupom i oko 10 puta veći od protoka koji se može ostvariti komutacijom kola u okviru postojećih GSM mreža.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2..GGSN ima ulogu gatewaya između GPRS mreže i drugih javnih mreža za prenos podataka (npr. neprihvatljivo je da korisnik čeka u pojedinim slučajevima dodatnih 30 sekundi.

2. ali da EDGE omogućava veće protoke podataka. što praktično znači da se tri puta veći broj korisnika prenosa podataka može opslužiti.3 EDGE EDGE (Enhanced Data Rates for Global Evolution) tehnologija predstavlja. za prenos signala na radio-interfejsu koristi se GMSK (Gaussian minimum shift keying) modulacija koja predstavlja jednu vrstu fazne modulacije. To povećanje iznosi oko tri puta u odnosu na protoke ostvarene u okviru GPRS-a. u koncepcijskom smislu.2. u okviru EDGE striktno se poštuju TDMA struktura rama.2: Ilustarcija načina uvođenja GPRS-a u postojeću GSM mrežu Što se tice GSM mreže VIP MOBILE. U okviru EDGE-a dolazi do promena na osnovnom fizičkom nivou radio-interfejsa. u okviru GSM mreže potrebno je napraviti još neke tehničke promene.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U okviru GSM sistema druge generacije. korisnicima je omogućeno korišćenje GPRS servisa.3. širina radio-kanala (200kHz). Ipak. Pri tome. treba primetiti da se. U osnovi. pri čemu se maksimalni mogući protok podataka do pojedinačnog korisnika značajno povećava. instaliranje novog radio-interfejsa za paketski saobraćaj. u okviru EDGE-a uvode se novi tip modulacije i novi tip kanalskog kodovanja na radio-interfejsu koji omogućavaju kako paketsku komutaciju. Pored navedenog. dodavanje funkcije za kontrolu mobilnosti u cilju lociranja mobilne GPRS stanice. instalacija novih funkcija kriptozaštite. kao i sistemski mehanizmi primenjeni u okviru GPRS-a. BTS BSC MSC/VLR IAS IP IP NetNetwork work MS HLR SGSN Backbone Backbone GGSN Slika 2. U okviru GMSK modulacije svakom emitovanom simbolu odgovara jedan bit. posle GPRS-a. EDGE praktično predstavlja nadogradnju GPRS-a. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 7 . tako i komutaciju kola za potrebe ostvarivanja prenosa govornih informacija i prenosa podataka. Način povezivanja GGSN i SGSN elemenata u postojeću GSM mrežu ilustrovan je na Slici 2. struktura logičkih kanala. realizacija GPRS specifične signalizacije itd.KV Novi Pazar Fabrika Ras" korisnika u okviru svog servisnog područja. Pri tome se struktura i načini realizacije servisa praktično ne menjaju. kao što je dodavanje jedinice za kontrolu protoka podataka – PCU (Packet Control Unit) koja se instalira u okviru BSS. sledeći evolutivni korak postojećih GSM sistema prema 3G sistemima. GPRS-om uvode značajnije promene u GSM nego EDGE-om (prvi put se u okviru GSM sistema uvodi paketski prenos podataka).

5G sisteme (GSM. primenom EDGE-a.3. sa stanovišta korisnika može se ostvariti maksimalni protok podataka od 384kbs (u okviru GPRS-a 115kbs). u okviru EDGE tehnologije koristi se 8PSK (8-phase shift keying) modulacija u okviru koje svakoj grupi od tri uzastopna bita odgovara jedan simbol.4 3GSM Sistemi treće generacije . sa protocima do 2Mbps (uvođenjem tzv. Kao i u slučaju GPRS-a. Konkretno. prelaz sa GPRS-a na 3G sisteme je revolucionarniji nego prelaz sa GSM sistema druge generacije na GPRS. Pri tome. Današnji GPRS mobilni uređaji uglavnom su bazirani na servisima ponuđenim korisnicima u okviru GSM sistema druge generacije.KV Novi Pazar Fabrika Ras" odnosno svaki pomeraj faze odgovara jednom bitu. GPRS i EDGE sistemima. Korisničke jedinice 3G sistema su bazirane uglavnom na video prenosu. u GSM mreži VIP MOBILE korišćenje EDGE servisa je omogućeno korisnicima. u okviru 3G sistema biće realizovana prava paketska mreža. u okviru 3G sistema primenjuje se tehnika višestrukog pristupa bazirana na kodnoj raspodeli (CDMA . Sa stanovišta korisnika.Code Division Multiple Access) u okviru koje je realno moguće ostvariti veće protoke podataka na radio-interfejsu.3G (3G varijanta sistema implentirana na tlu Evrope naziva se UMTS) treba da omoguće mobilnim korisnicima znatno veće protoke podataka (a samim tim i široku paletu novih servisa) u odnosu na 2G i 2. 3G mreža omogućava prenos daleko većeg broja paketa.3: Uporedni prikaz GMSK i 8PSK modulacija. što praktično znači da je ukupni bitski protok u okviru EDGE-a tri puta veći u odnosu na standardni GSM. EDGE). Za razliku od TDMA (Time Division Multiple Access) tehnike višestrukog pristupa primenjenog u GSM. Uporedni prikaz GMSK i 8PSK modulacija dat je na Slici 2. Sa druge strane. Za razliku od GPRS i EDGE tehnologija u okviru kojih je paketski prenos podataka realizovan preko mreže sa komutacijom kola. Treba napomenuti i to da vrlo bitan aspekt razvoja 3G sistema predstavljaju i korisnički uređaji.3. Protok simbola u okviru EDGE tehnologije i standardnog GSM-a je identičan. 2. a teorijski na fizičkom nivou 473. HSDPA-High Speed Data Packet Access tehnologije ostvaruju se protoci i do 13. GPRS u okviru mobilne mreže korisnicima pruža prenos podataka uporediv sa servisom prenosa podataka u fiksnim Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 8 .98Mbit/s).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .6kbs (GPRS – 160kbs). GPRS. Slika 2.

U zavisnosti od stepena mobilnosti mobilnog korisnika razlikuju se sledeći slučajevi: • Visoka mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 144kbs u ruralnom okruženju na otvorenom.KV Novi Pazar Fabrika Ras" telekomunikacionim mrežama. U okviru 3G mreže omogućen je znatno veći protok podataka.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Realizacija 3G sistema na osnovama GSM mreže često se označava kao 3GSM. U suštini. moglo očekivati. U pogledu radio-mreže.2% korisnika koristi sisteme bazirane na GSM/UMTS tehologiji. itd. prema pojedinim analizama tržišta. antenski stubovi.4 SADAŠNJE STANJE GSM/UMTS SISTEMA U SVETU U proteklih nekoliko godina broj korisnika javnih mobilnih radio-mreža beležio je brži rast nego što se. u okviru 3G sistema mobilni operateri će pružati samo uslugu prenosa podataka. S obzirom na veliku popularnost GSM-a. 2. dat je statistički prikaz rasta broja mobilnih korisnika prema značajnijim tipovima mobilnih radiosistema. Za razliku od 2G i 2. a konkretan servis mogu realizovati druge kompanije (čak i bez učešća mobilnog operatera). misli se na korisnika ograničene mobilnosti. zbog manjih ćelija sistema imaju značajnu prednost u odnosu na one operatere koji primenjuju isključivo GSM 900 mrežu. pravi potencijal 3G tehnologije doći će do izražaja baš u zatvorenom prostoru i manjim otvorenim prostorima. • Ograničena mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 2Mbs za korisnika koji se kreće brzinom manjom od 10km na sat unutar zgrade ili na manjem ograničenom otvorenom prostoru. treća milijarda korisnika GSM/UMTS sistema dostignuta u prvom kvartalu 2008. Na osnovu navedene tabele više je nego jasno da su GSM/UMTS sistemi najzastupljeniji u svetu.). Danas. što je slučaj sa GSM mrežom VIP MOBILE.5G sistema u okviru kojih je mobilni operater korisnicima uglavnom pružao kompletan servis. Number Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Percentage 9 . u maksimalnoj mogućoj meri koristi se postojeća već izgrađena infrastruktura za potrebe GSM-a (lokacije baznih stanica za koje već postoje ugovori i potrebne dozvole.1. Treba naglasiti da je do danas preko 85% svih svetskih mobilnih operatera izabralo 3GSM tehnologiju kao osnovu za realizaciju 3G servisa. ITU je definisao minimalne zahteve po pitanju protoka podataka u okviru IMT-2000 standarda. To praktično znači da operateri koji imaju već razvijene mreže GSM 1800. Pri tome. drugu milijardu u trećem kvartalu 2006. GSM je praktično već evoluirao ka 3G sistemu. što praktično ostavlja dosta prostora i za uvođenje potpuno novih servisa. U Tabeli 2. kao i na veliki broj instalacija u svetu. napajanje. podrazumeva se da se korisnik ne kreće brže od 120km na sat. Broj korisnika u GSM mrežama prevazišao je magičnu cifru od jedne milijarde korisnika u četvrtom kvartalu 2003. • Potpuna mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 384kbs za korisnika koji se kreće brzinom manjom od 120km u urbanom orkuženju na otvorenom. dok je zahvaljujući daljem ekspanzivnom rastu. Posebno treba primetiti da kada se govori o maksimalnim protocima omogućenim u okviru 3G sistema. za potrebe realizacije 3G (UMTS) sistema. od ukupnog broja mobilnih korisnika u svetu preko 88. Treba primetiti da 3G (UMTS) sistemi podrazumevaju znatno veći broj baznih stanica na istoj teritoriji u odnosu na standardne GSM sisteme.

52% 0. Telenor i VIP MOBILE.064.804.804.695. Sadašnji mobilni 2G i 2.034 57.06% 0. Sva tri operatera implementirala su kako GSM sisteme (uključujući GPRS i EDGE tehnologije i servise) tako i 3GSM (UMTS) tehnologiju i servise.459 292.01% III kvartal 2008 (izvor GSM MoU) Tabela 2.198.965. taj procenat je i znatno preko 100%. Broj mobilnih korisnika na tlu Evrope prevazilazi 85% od ukupnog broja stanovnika. Pri tome.1: Komparativna analiza preraspodele mobilnih korisnika prema tipovima sistema U okviru Tabele 2.457 6. World Africa Americas Asia Pacific Europe: Eastern Europe: Western Middle East USA/Canada Number 3. Procentualno.669.637 204.805 Percentage 9% 11% 43% 11% 13% 5% 8% Tabela 2.18% 7.074.953 425.839 3.242 499.953. U svetu danas ima preko 860 javnih mobilnih mreža u preko 220 zemalja.549 309.059.011.706 106.297. najveći broj korisnika GSM sistemi opslužuju na području Evrope i Azije.618.42% 6.2.74% 0.820 3.402 286.064.32% 1.046 1.067 2. data je komparativna analiza preraspodele GSM mobilnih korisnika prema regionima sveta.781.08% 80.18% 0.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .229.KV Novi Pazar Fabrika Ras" World cdmaOne CDMA2000 1X CDMA2000 1xEV-DO CDMA2000 1xEV-DO Rev.352.2: Komparativna analiza preraspodele GSM/UMTS mobilnih korisnika prema regionima Na teritoriji Republike Srbije u operativnom radu su tri javna mobilna operatera i to: Mobilna Telefonija Srbije (MTS). odnosno regiona.939 340.229.80% 0.884 28.348. Na području Evrope danas ima preko 150 operatera javnih GSM/UMTS mobilnih mreža u preko 50 država/regiona koje opslužuju preko 924 miliona korisnika.621 0. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 10 .939 6.839.354 430.102 240. A GSM UMTS UMTS HSPA TDMA PDC iDEN Analog 3.149.5G sistemi koji zahvaljujući stalnom tehnološkom napredku evoluiranju ka 3GSM (UMTS) sistemima. u 25 zemalja.065.133. biće sigurno sistemi koji će se i narednih godina najviše implementirati i koristiti u svetu.70% 2.

0–849.8–486. Pored navedenih opsega.0–746.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2.0 824.0 925. standardizovani su i takozvani GSM 450 MHz i GSM 480 MHz opsezi.0 Redni brojevi kanala 259–293 306–340 dynamic 438–511 128–251 1–124 975–1023.6 460.0–1785. E-GSM.1. osim u USA. Osnovna intencija otvaranja ovih GSM opsega je bila zamena mnogobrojnih NMT 450 sistema modernijim GSM sistemima u istom opsegu.0–915. GSM frekvencijski opsezi 2. Sa druge strane. U Evropi i svuda u svetu.0–762. Tačne granice svih GSM opsega navedene su u Tabeli 2.0–894. definisan je tzv. GSM 710 i GSM 750 . U oktobru 1999. U USA se za GSM koristi opseg oko 1900 MHz (naziv odgovarajućeg sistema je GSM 1900). downlink (smer predaje od bazne stanice ka mobilnoj) Tabela 2. 0-124 955–1023.1.4–457.0–792.0 777.0 890.8–496. za potrebe železničkog transporta.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .0 869.0 1850.0 1805.0 488. standardom definisani su i tzv.0–915.1 Stanje u svetu GSM sistemi u svom radio-delu danas koriste više različitih frekvencijskih opsega.0 747.0–1880. Kasnijim proširenjem osnovnog opsega sa dodatnih 49 GSM kanala.0 698.0–1990.0–716. uglavnom se koriste opsezi oko 900 i oko 1800 MHz (nazivi odgovarajućih sistema su GSM 900 i GSM 1800/DCS 1800). sa nominalnim nazivom sistema GSM 400.0–960.0–960.0 935.0–1910.0–960. označava se kao P-GSM. Osnovni GSM 900 opseg.6 478. koji podrazumeva 124 dupleksna radio-kanala.0 880.0 728.3: Granice frekvencijskih opsega GSM sistema Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 11 .0 876.5.4–467.0–915.0 1710.3 Tip GSM mreže GSM-450 GSM-480 GSM-710 GSM-750 GSM-850 P-GSM-900 E-GSM-900 R-GSM-900 DCS-1800 PCS-1900 * Opseg 450 480 710 750 850 900 900 900 1800 1900 Frekvencijski opseg uplink / downlink* 450.0 921.0 1930. opsezi GSM 850. 0-124 512–885 512–810 uplink (smer predaje od mobilne ka baznoj stanici).5 FREKVENCIJSKI OPSEZI 2. uveden je poseban opseg GSM-R.5.

1 MHz (uplink . dok se preostalih 9 koriste kao kontrolni kanali. frekvencijski opseg u ukupnoj širini od 2*20. već samo njegovi pojedini delovi. Dodeljeni frekvencijski opseg.smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 12 . Sa druge strane.2 MHz (21 dupleksni radio-kanal) u P-GSM frekvencijskm području 900 MHz i to 890.3 MHz (uplink .5. Svaki logički kanal ima tačno specificiranu namenu: za prenos govora. 2. Licencom koja je dodeljena kompaniji VIP MOBILE predviđeno je da GSM900/GSM1800 mreža dobije na raspolaganje za svoje potrebe: 1. prema GSM specifikacijama odgovara GSM/DCS kanalima sa rednim brojevima od 662 do 761. Razmak između uzastopnih radio-nosilaca (raster) u GSM sistemu iznosi 200 kHz.1 . za signaliziranje u fazi uspostave veze. Dodeljeni frekvencijski opseg. za pejdžing itd. Na slici 2.939. GSM sistem je realizovan u TDMA tehnici sa 8 vremenskih slotova po jednom radio-nosiocu.1-1760. ″fizičkih kanala″.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1.2 GSM opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE U velikom broju zemalja za potrebe GSM sistema nisu od početka rada GSM mreža dodeljivani kompletni predviđeni opsezi.1-1855. na slici 2.1 .1 MHz 1835.0 MHz (100 dupleksnih radio-kanala) u GSM frekvencijskm području 1800MHz i to 1740.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici). U okviru GSM/UMTS mreže kompanije VIP MOBILE vrši se instalacija baznih stanica koje rade kako u opsegu GSM 900. prema GSM specifikacijama odgovara GSM kanalima sa rednim brojevima od 1 do 21.4 grafički je prikazan navedeni opseg frekvencija u odnosu na druge korisnike GSM 900 frekvencijskog područja. frekvencijski opseg u ukupnoj širini od 2*4.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici). U okviru GSM sistema razlikuje se 11 tipova logičkih kanala. Dva tipa se koriste kao saobraćajni kanali (TCH . U okviru svakog fizičkog kanala realizuje se tzv. Takva je situacija i u Republici Srbiji.Traffic Channel).smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). i (downlink . i (downlink .5 prikazan je raspored odobrenih opsega za korisnike GSM 1800 frekvencijskog područja. što znači da jedan radio-kanal podržava 8 tzv. tako i u opsegu GSM 1800.3 MHz 935.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. ″logički kanal″.894.

1 MHz GSM 1760.9 MHz GSM 1805.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 2.1 MHz 1815.8 MHz VIP 20 MHz 24.1 MHz GSM 1825.9 MHz GSM 1710.1 MHz 1880 MHz Slika 2.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .9 MHz 1740.4: Raspored odobrenih GSM i drugih opsega u GSM 900 frekvencijskom području DONJI FREKVENCIJSKI OPSEG TELENOR 10 MHz 10 MHz TELEKOM 75 MHz 9.9 MHz 1835.1 MHz GSM 1730.1 MHz 1739.5: Raspored odobrenih GSM opsega u GSM 1800 frekvencijskom području Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 13 .8 MHz VIP 20 MHz 24.1 MHz GORNJI FREKVENCIJSKI OPSEG TELENOR 10 MHz 10 MHz TELEKOM 75 MHz 9.1 MHz 1720.1 MHz 1834.1 MHz GSM 1855.

FDD mod se primenjuje u slučajevima kada treba obezbediti pokrivanje širih teritorija kvalitetnim UMTS servisom (makro i mikro ćelije).1 Stanje u svetu Mreže treće generacije (3G) razvijaju se u okviru globalnog standrda IMT-2000 koji je zamišljen tako da omogući komunikacije velikih protoka sa multimedijalnim servisima visokog kvaliteta i globalnom roaming podrškom.6: Prikaz frekvencijskih opsega namenjenih mrežama treće generacije (3G) prema pojedinim regionim sveta Za potrebe realizacije UMTS sistema. u okviru UMTS sistema razlikuju se dva moda rada: FDD (Frequency Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). Ilustracija raspodele UMTS FDD opsega prikazana je na slici 2. pri čemu je širina jednog radio kanala 5MHz. IMT-2000 nije jedan jedinstven standard. Jedan od standarda koji čine IMT-2000 jeste UMTS koji treba da omogući implementaciju javnih mobilnih mreža treće generacije na tlu Evropskog kontinenta (a i šire). a dupleksni razmak (razmak između nosioca signala na predaji i nosioca signala na prijemu) 190MHz.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2.2170 MHz (downlink . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 14 . i 2110 .5. Prema UMTS standardu FDD mod se realizuje u sledećim frekvencijskim opsezima 1920 .7.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . na svetskoj adminstrativnoj radio konferenciji WARC'92 rezervisani su opsezi 1885-2005MHz i 2110-2200MHz. učestanost nosioca se može podešavati sa korakom od 0. Suštinski posmatrano. Slika 2.6.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici). dok je TDD mod planiran uglavnom za manje lokalne zone (mikro i piko ćelije).5.1980 MHz (uplink .2 MHz.2 UMTS frekvencijski opsezi 2. Na globalnom nivou već je izvršena rezervacija frekvencijskih opsega za potrebe realizacije 3G javnih mobilnih mreža što je prikazano u okviru slike 2.smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). Pri tome. U okviru ovih opsega.2. već on predstavlja familiju delimično kompatibilnih standarda na globalnom nivou.

U okviru tekuće faze izgradnje UMTS mreže nije predviđena implementacija TDD moda. i UMTS mreža kompanije VIP MOBILE realizovana je isključivo u FDD modu.2.7: Prikaz raspodele UMTS FDD opsega Inicijalno. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 15 .5. kompaniji VIP MOBILE odobren je frekvencijski opseg u širini od jednog TDD kanala i to: 1910 . i (za oba smera veze). U sadašnjem trenutku. za potrebe realizacije UMTS mreža.2155 MHz (downlink .1965 MHz (uplink .1920 MHz 2010 . odnosno dodeljene su Licence za korišćenje odobrenih frekvencijskih opsega. relizovani od strane renomiranih svetskih proizvođača. za potrebe realizacije TDD moda rezervisani su sledeći frekvencijski opsezi: 1900 . kompaniji VIP MOBILE za realizaciju UMTS mreže odobren je sledeći frekvencijski opseg: 1950 .smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici).KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 2.1915 MHz (za oba pravca veze).2 UMTS opsezi dodeljeni kompaniji VIP MOBILE U velikom broju zemalja za potrebe realizacije UMTS mreža operatorima su već dodeljeni pojedini frekvencijski opsezi.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2025 MHz (za oba smera veze). Kompanija VIP MOBILE je na teritoriji Republike Srbije dobila Licencu za korišćenje UMTS frekvencijskog opsega. Konkretno. biti realizovane u FDD modu rada. 2. za potrebe buduće realizacije TDD (Time Division Duplex) moda rada. U navedenom opsegu realizuje se FDD (Frequency Division Duplex) mod rada UMTS mreže. tako da će sve lokacije baznih stanica koje su predmet ove faze razvoja mreže. Iz tog razloga. operatorima se po pravilu dodeljuje kontinualni frekvencijski opseg širine 2 × 15 MHz. podržavaju isključivo FDD mod rada. u ukupnoj širini spektra od 2 × 15 MHz. Dodatno. postojeći UMTS sistemi. Za razliku od FDD moda rada. i 2140 .smer od mobilne jedinice ka baznoj stanica).

kanalizacije itd. Da bi sistem mogao da obezbedi zahtevani kvalitet servisa.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Izbor tipa bazne stanice u velikoj meri zavisi od konkretnih uslova na izabranoj mikrolokaciji bazne stanice. na područjima gde postoji zadovoljavajući kvalitet radio-servisa. i • na lokaciji NE POSTOJI odgovarajuće prostorija u koju se može smestiti bazna stanica pripadajuća oprema. što znači da se u svakom trenutku ima uvid u stanje bazne stanice. a u okviru njega proces planiranja sistema baznih stanica kao jedan od najkompleksnijih problema.1 Proces planiranja jednog GSM/UMTS sistema. U svakom od ova dva slučaja neophodno je izvršiti kontrolu stabilnosti postojećeg objekta nakon instalacije opreme. neprekidno se obavlja sve dok sistem postoji. SMEŠTAJ OPREME I PROBLEMI UKLAPANJA U PROSTOR ELEMENTI INFRASTRUKTURE 3.2 TIPOVI GSM BAZNIH STANICA I KARAKTERISTIKE Sve savremene GSM bazne stanice koncipirane su tako da se za njihovo normalno funkcionisanje ne zahteva stalna ljudska posada. U nastavku teksta opisane su osnovne karakteristike GSM i UMTS baznih stanica. 3. U osnovi.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. To znači da u okviru poslova uređenja bazne stanice ne treba da se razmatraju pitanja dovoda vode. uz sve neophodne prethodne proračune. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 16 . Prvo. proces planiranja sistema baznih stanica se mora zasnivati na tri važna faktora: • obučenom stručnom kadru. Konačan kvalitet nekog GSM/UMTS sistema u velikoj meri zavisi od kvaliteta inicijalnog plana sistema baznih stanica i zbog toga se ovom problemu mora posvetiti velika pažnja. • preciznim bazama podataka i • odgovarajućim softverskim i hardverskim alatima za planiranje radio-sistema. Svaka bazna stanica je uključena u sistem daljinskog nadzora. treba da ostvari pokrivanje teritorije koja je od interesa radio-servisom zadatog kvaliteta. VIP MOBILE je uspeo da objedini sva tri faktora i obezbedi dobru osnovu za razvoj kvalitetnog GSM/UMTS sistema. Drugo. odnosno da kontinualno opslužuje zadati broj korisnika. sistem baznih stanica treba da obezbedi odgovarajući kapacitet. sistem baznih stanica mora da ostvari dve funkcije. INFRASTRUKTURNI ASPEKTI. Razlikuju se jasno dva slučaja: • na lokaciji POSTOJI odgovarajuće prostorija u koju se može smestiti bazna stanica i pripadajuća oprema. grejanja (osim u slučaju opreme predviđene za instalaciju u objektu ili kontejneru).

2. u jednom trenutku. Praktično. • Postoji veliki broj mogućnosti za konfigurisanje i upravljanje baznom stanicom. • Osnovni tipovi baznih stanica mogu se lako proširivati dodavanjem kabineta za ekstenziju. Sistemom za održavanje radne temperature upravlja sama bazna stanica. jednostavnim uključivanjem ili isključivanjem sekcije kombajnera. • Odabir tipa kabineta bazne stanice zavisi samo od maksimalnog broja primopredajnika koje treba obezbediti u budućnosti. da jedan isti kabinet.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Shodno tome. • podsistema primopredajnika i • podsistema kojim se upravlja funkcionalnošću bazne stanice. pri čemu se intervencije na problematičnim elementima mogu obavljati bez uticaja na elemente koji normalno funkcionišu. Dodatno. Da bi se obezbedili adekvatni ambijentalni uslovi za funkcionisanje bazne stanice. Neke od glavnih prednosti navedene familije baznih stanica. svi elementi ovog sistema su redudantni.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . pri čemu su one koncipirane tako da stalno mogu evoluirati i proširivati svoje funkcionalnosti. pre svega zahvaljujući visokim radio performansama koje obezbeđuju minimalne prekide u pružanju servisa. Ove bazne stanice su skalabilne. pa čak i sektora. moguće je vršiti i na sajtovima koji su već u funkciji. bazne stanice iz ove familije omogućavaju pružanje GPRS. broju primopredajnika po sektoru itd. kao i u pogledu jednostavnosti montaže i održavanja. trenutnom broju antena. u okviru tekuće faze izgradnje GSM mreže VIP MOBILE planirana je upotreba baznih stanica iz familije savremenih baznih stanica kompanije Alcatel. ne mora se voditi računa o načinu funkcionisanja bazne stanice. zahvaljujući senzorima kojima raspolaže. trenutnoj konfiguraciji antenskog sistema. koje se temelje na njihovim konstrukcionim i mehaničkim osobinama su sledeće: • Funkcionalnost antenskog sistema može se menjati relativno lako i to na mestu bazne stanice. tj. • Dodavanje primopredajnika. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 17 . pruža servise i u GSM900 i GSM1800 mreži.1 Macro bazne stanice Osnovne krakteristike macro baznih stanica iz Alcatel EVOLIUM A9100 familije prikazane su u tabeli 3. GSM1800 i GSM1900 mobilnih mreža. 3. bazne stanice iz ove familije mogu biti konfigurisane tako. kabineti su opremljeni uređajima za hlađenje i grejanje. To je naročito važno u slučajevima ispada pojedinih elemenata bazne stanice.1. Pri tome. Familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dizajnirana je tako da omogućava visok kvalitet servisa. što praktično znači da se mogu postepeno proširivati u skladu sa potrebama. Naime. može koristiti za realizaciju GSM850. Familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 zasniva se na troslojnoj modularnoj arhitekturi koja se sastoji od: • antenskog podsistema. Treba pomenuti i to da se isti kabinet. GSM900. arhitektura bazne stanice. EDGE i UMTS servisa. Pri tome. ističu se po pouzdanosti u radu.

tri faze Indoor kabinet .Compact BTS Outdoor ***** MBO .Medium Power ** HP . jedna faza 47-63Hz.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 47-63Hz.8dBm (GSM900 HP**) (prosečena vrednost) * 35W/45.HDSL.Multistandard BTS Outdoor Tabela 3.dodatnih 2E1 (opciono) Indoor Outdoor Dimenzije do 45x194x60 cm do 74x149x152 cm < 270 kg (MBI***) Težina < 140 kg (CBO****) < 570 kg (MBO*****) GMSK 8 .5dBm (GSM1900) 25W/44.PSK (EDGE) -111 dBm (statički i dinamički) < -111 dBm (statički.8dBm (GSM1800MP*) ** 60W/47.PSK (EDGE) 15W/41.-60V DC ±20% -48 . 230V AC ±15%.8dBm (GSM900 HP**) 30W/44.8dBm (GSM850) 45W/46. u zasebnom kabinetu od -5° do +45° C za indoor kabinete i od -45° do +45° C za outdoor kabinete Minimalni nivo IP20 za indoor i IP55 za outdoor kabinete Baterijsko rezervno napajanje Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova * MP .-60V DC ±20% Napajanje prema vrsti kabineta 230V AC ±15%.do tri baterije od 90Ah.8dBm (GSM1800 HP ) 30W/44.do tri baterije od 90Ah. 230V AC ±15%.8dBm(GSM1800HP**) 45W/46. u zasebnom kabinetu Outdoor kabinet . satelitski linkovi Interfejs za povezivanje baznih -2E1 (standardno) stanica sa BSC-ovima (Abis) .0dBm (GSM1900) GMSK 8 .-60V DC ±20% -48 . MCS1) Osetljivost prijemnika -116 dBm (dinamički sa FH i -108 dBm (statički MCS5) diversitijem) -99 dBm (statički MCS9) MBI*** CBO**** MBO***** 24V DC -48 . 925-960.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Frekvencijski opseg GSM 850. jedna faza 47-63Hz.Multistandard BTS Indoor **** CBO .jedna baterija unutar kabineta od 90Ah .jedna baterija unutar kabineta od 90Ah . GSM 900. radio-relejni linkovi.mala integrisana baterija koja drži do 5 minuta .“mala” integrisana baterija koja drži do 30 minuta . jedna faza 400V AC ±15%.1: Osnovne karakteristike baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 18 .8dBm (GSM900 MP*) 45W/46.High Power *** MBI . 1805-1880 ili 1930-1990 MHz RX: 824-849.5dBm (GSM850) 30W/44. GSM 1800 i GSM 1900 TX: 869-894. 47-63Hz.5dBm (GSM900 MP*) Snaga na ulazu u antenski kabl 60W/47. 1710-1785 ili 1850-1910 MHz Broj primo-predajnika 1 – 12 Broj sektora 1–6 Tehnologija za povezivanje -G703 interfejs sa osetljivošću od 36 dB (standardno) baznih stanica -ostalo .4dBm (GSM1800 MP ) 30W/44. 880-915.

1. Mogu se spajati i bočno jedan sa drugim.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .MBI5 (MEDI) kabinet sa pet odeljaka. Kabineti MBI3 i MBI5 mogu se pričvrstiti za zid. Oba tipa kabineta se mogu napajati jednosmernom ili naizmeničnom strujom i mogu imati rezervno baterijsko napajanje.2. Ove dve vrste kabineta su potpuno samostalne. Obe vrste kabineta imaju po 12 antenskih konektora što omogućava formiranje do 6 sektora.pristup kabinetu i kabliranje se vrši sa prednje strane. Treba napomenti i to.MBI3 (MINI) kabinet sa tri odeljka. da se MBI3 kabinet ne može nadograditi da bi se dobio MBI5 kabinet.1 Struktura kabineta macro baznih stanica Indoor kabineti U okviru familije baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dostupna su dva tipa indoor kabineta (koji se nazivaju i rekovima): . i . Kabineti nemaju bočna vrata .1: Alcatel EVOLIUM indoor A9100 bazna stanica (MBI) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 19 . Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu ovih baznih stanica dati su na Slici 3. ili za pod. Slika 3.1.

isti kabinet se može koristiti i za različite vrste servisa (npr. čime se značajno pojednostavljuje priprema lokacije pre montaže bazne stanice. Takvu fleksibilnost omogućavaju posebni prazni odeljci u kabinetima u koje se po potrebi mogu dodati primopredajnički elementi ili moduli za napajanje. na lokacijama na kojima se ne očekuje veliki prirast broja korisnika u budućnosti. Pri tome. • Compact Base Station Outdoor kabinet (CBO) sa malim brojem primopredjanika sa kojima se zadovoljavaju potrebe na specifičnim lokacijama.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Outdoor kabineti U okviru familije baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dostupna su dva tipa outdoor kabineta: • Multi-Standard Base Station Outdoor (MBO) kabineti. sa fleksibilnošću u prelazu sa jedne na drugu konfiguraciju (pa čak i sa MBO1 na MBO2 tip kabineta). GSM i UMTS) kada se na jednoj lokaciji realizuju obe vrste servisa. S obzirom na modularan dizajn. Slika 3. ali ni porast intenziteta korišćenja servisa (to su najčešće ruralne sredine sa malim intenzitetom saobraćaja). MBO1 i MBO2 tipovi kabineta MBO1 i MBO2 kabineti omogućavaju operaterima fleksibilnost u radu na terenu koja se ogleda u mogućnosti proširenja MBO1 kabineta (kapaciteta do 8 primopredajnika) na MBO2 kabinet (kapaciteta do 12 primopredajnika).2.. pri čemu je visina kabineta ograničena na 152cm. tj. Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu MBO1 i MBO2 kabineta baznih stanica dati su na Slici 3. u koje spadaju tzv. MBO1 (MINI) i MBO2 (MEDI) kabineti koji omogućavaju veliki broj različitih konfiguracija. montaža MBO1 i MBO2 kabineta je laka jer je težina najtežeg modula samo 90kg.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2: Alcatel EVOLIUM outdoor A9100 bazna stanica (MBO) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 20 .

i • IEC 950 (EN 60 950). CBO se uobičajeno primenjuje za: • pokrivanje šireg područja sa maksimalno tri primopredajnika i sistemom omni antena.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . ukupnom broju konektora. disipaciji snage koja je dozvoljena pri određenoj konfiguraciji itd. Što se tiče akustičkog zagađenja.3 Slika 3. CBO kabinet CBO tip kabineta koristi se u ruralnim područjima gde je intenzitet saobraćaja vrlo mali. i to ne samo u inicijalnom trenutku podizanja mobilne mreže. koji se tiču bezbednosnih zahteva za informatičku opremu. ova familija baznih stanica ispunjava uslove standarda ETS 300 019-1-4 klase 4. a koje se tiču elektromagnetske kompatibilnosti (u skladu sa ETSI standardom ETS 301 489-1 i 8). CBO kabinet omogućava optimalno rešenje za pokrivanje ovakvih područja kvalitetnim servisom.1. Prilikom dodavanju modula radi proširenja kapaciteta bazne stanice mora se voditi računa o sledećim problemima: prostoru koji je na raspolaganju. spada u izuzetno tihe uređaje čiji je maksimalni nivo akustičkog pritiska manji od 55dB (A) u dnevnom radu. Preciznije. što omogućava implementaciju do tri sektora po lokaciji. ova familija baznih stanica ispunjava sledeće standarde bezbednosti: • IEC 215 (EN 60 215). koji se tiču bezbednosnih zahteva za radio-predajnike. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 21 .3: Alcatel EVOLIUM outdoor CBO kabinet CBO ima 6 antenskih konektora. Kompletna familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 u potpunosti ispunjava zahteve zadate Direktivama Evropske unije 89/336/EEC. i • pokrivanje područja sa niskim intenzitetom saobraćaja. Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu ovih tipova kabineta dati su na Slici 3. Takođe. ukupnoj potrošnji struje svih modula. • pokrivanje putnih i železničkih pravaca sa po dva sektora i po jednim primopredajnikom u svakom sektoru. već kada se može očekivati da takva situacija potraje i u dužem vremenskom periodu.KV Novi Pazar Fabrika Ras" MBO2 kabinet se formira dodavanjem kabineta za ekstenziju (MBOE) na MBO1 kabinet. tj. gde je dovoljno imati po jedan primopredajnik po sektoru.

ANc modul ANc modul povezuje do četiri predajna signala na dve antene i distribuira primljeni signal sa svake antene na najviše četiri prijemnika.on igra ulogu kombajnera tj.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Polazeći od konkretnih uslova na lokaciji bazne stanice. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. Jedan modul. za svaku baznu stanicu. 3. Ukoliko navedeni uslovi nisu unapred ispunjeni. Pošto se ne radi o velikim snagama disipacije. Podsistem za sprezanje antena je segment koji povezuje antenski sistem sa sistemom primopredajnika . Ako za instaliranje bazne stanice nije moguće obezbediti adekvatnu prostoriju implementira se neko od outdoor rešenja. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. interfejs ka antenskom sistemu. Za konfiguracije većeg kapaciteta mora se dodati kombajnerski modul. U okviru uređenja prostorije. implementira se neko od indoor rešenja. a po potrebi i postavljanje antistatičkog poda i postavljanje opreme za protiv požarnu zaštitu. Pri tome se vodi računa da osim pogodnosti lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije. težinama i drugim zahtevima za smeštanje baznih stanica. ali u cilju obezbeđenja visoke pouzdanosti po pravilu treba instalirati po dva kompleta. predajnici bi nepovoljno uticali jedan na drugog. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. a 800 kg/m2 na površini predviđenoj za smeštaj baterijskog napajanja. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. pošto to u značajnoj meri može da povisi cenu instalacije. • Combining mod za konfiguracije sa tri ili četiri primopredajnika. U slučaju da je na konkretnoj lokaciji moguće obezbediti prostoriju površine od oko 15 m2.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2. odgovarajućim glavnim projektom mora se obezbediti rešenje za lokalno ojačanje konstrukcije. između ostalog planira se instaliranje uređaja za obezbeđivanje mikro-klimatskih uslova. za svaku baznu stanicu vrši se uređivanje prostora na adekvatan način. ANc može biti konfigurisan u dva moda u odnosu na broj primopredajnika u sektoru: • No-combining mod za konfiguracije do dva primopredajnika. Zahvaljujući fleksibilnosti i modularnosti ANc modula. pri čemu se koristi Wide Band Combiner kao što je to prikazano na Slici 3. obično se vrši zakup zemljišta površine od oko 100 m2. uređaji za klimatizaciju su standardni. Pri tome nosivost poda prostorije mora biti takva da može da izdrži lokalno opterećenje od 500 kg/m2 na površini predviđenoj za smeštanje opreme bazne stanice. kao i od prethodno iznetih podataka o dimenzijama. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 22 . U slučajevima kada na tlu treba da se postavi samostalni antenski stub i uređaji bazne stanice. Bez kombajnera.1. pod nazivom Antenna Network Combiner (ANc) može da opslužuje najviše četiri primopredajnika. za svaku baznu stanicu. podsistem za sprezanje antena može da zadovolji širok spektar potreba kao što su smanjenje gubitaka usled slabljenja.5.2 Osnovne karakteristike kombajnera macro baznih stanica Kombajneri omogućavaju povezivanje više predajnika na jednu zajedničku antenu. pošto su oba povezana na istu antenu. smanjenje broja potrebnih antena i slično. ona ne bude daleko od energetskih izvora. radni i rezervni.4. itd. pri čemu se ne koristi Wide Band Combiner (WBC) kao što je to rpikazano na Slici 3.

RXdivB Antenna B TXB.No-combining mod Antenna A TXA . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 23 .4: ANc modul .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Pri tome se koristi hibridna wide-band tehnika kombinovanja što sistem čini pouzdanijim i upravljivijim.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Antenna A TXA . Pored toga postoji i kompatibilnost sa sistemima proširenog spektra. ANy modul je prikazana na Slici 3.RXdivB Antenna B TXB.5: ANc modul .RXdivA Duplexer Filter Filter LNA Splitter Duplexer Filter LNA Splitter Filter WBC Splitter Splitter Splitter Splitter WBC TX RXn RXd TRX 1 TX RXn RXd TRX 2 RXdRXn TX TRX 3 RXd RXn TX TRX 4 Slika 3.RXB .Combining mod Twin Wide Band Combiner (ANy) modul Ovaj modul kombinuje do četiri primopredajnika na dva izlaza i distribuira do dva prijemna signala na četiri prijemnika.RXA .RXB -RXdivA Duplexer Filter Filter LNA Splitter Duplexer Filter LNA Splitter Filter By-pass function WBC Splitter Splitter Splitter Splitter WBC By-pass function TX RXn RXd RXd RXn TX TRX 1 TRX 2 Slika 3.6.RXA .

što smanjuje vreme instalacije. i to na jednostavan i isplativ način uz mogućnost stalne evolucije sisrtema. mogućnost postavljanja na horizontalne i vertikalne zidove u indoor i outdoor okruženju. pri čemu u svakom sektoru postoje po dve antene (ili jedna kros-polarizovana antena) ANy modul je potreban samo u sektorima sa pet ili više primopredajnika kao što je to prikazano na Slici 3. i postoji kompatibilnost sa prethodnim generacijama Alcatel-ovih uređaja. Antennas Antenna network Combining ANc Twin combiner stage ANy Twin combiner stage ANy TRXs TRXs Slika 3. ANx modul predstavlja kombinaciju WBC kombajera i dupleksera.7. korišćenja različitih frekvencijskih opsega i različitih antenskih sistema.2.7: Konfiguracija sa 1x8 primopredajnika 3. Neke od osnovnih karakteristika ovih baznih stanica su sledeće: • Adaptivnost .6: ANy .twin Wide Band Combiner modul U standardnim konfiguracijama. tj. različite mogućnosti u pogledu podešavanja snage radio predajnika.KV Novi Pazar Fabrika Ras" TxA RxA RxdivA TxB RxB RxdivB WBC Splitter Splitter WBC Splitter Splitter Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv TRX 1 TRX 2 TRX 3 TRX 4 Slika 3. uređaji su modularni. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 24 .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .minimalni zahtevi u pogledu uređenja lokacije na koju se oprema postavlja.2 Micro bazne stanice Micro bazne stanice iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 (A9110-E) dizajnirane su sa ciljem da se olakša instalacija i pokrivanje servisom u najraznorodnijim okruženjima.

3W/32.2W/35. sa 2 aktivna primopredajnika i ventilatorima 210 W.35dBm (GSM900 G1) / 2 ant. GSM 900.1dBm (GSM900P) / 1 antena 2.5dBm (GSM900P) / 2 antene 6W/37.3W/33.6dBm (GSM900P) / 1 antena 1. Osnovne krakteristike micro baznih stanica iz Alcatel EVOLIUM A9100 familije prikazane su u tabeli 3. sa zaštitnim oklopom GMSK 8 .5 / 31.DC 300V (od 240 do 357 V) − − − 8 .2W/35.7W/34.PSK (EDGE) < -110 dBm (statički.1dBm (GSM850) / 1 antena 3.6dBm (GSM850) / 1 antena 2.6dBm (GSM1900) / 1 antena 5W/37dBm (GSM850) / 2 antene 5W/37dBm (GSM900P) / 2 antene 4.85dBm (GSM900 G1) / 2 antene 7W/38.podržano je do 12 radio nosilaca po jednoj baznoj stanici i to u različitim frekvencijskim opsezima. u zavisnosti od konfiguracije bazne stanice i broja aktivnih primopredajnika od -33° do +45° C (do +55° C sa dodatnim ventilatorima) Minimalni nivo IP55 Baterijsko rezervno napajanje − Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 25 .2. 880-915.5dBm (GSM850) / 2 antene 7W/38.2W/35. Frekvencijski opseg GSM 850.5dBm (GSM1800) / 2 antene 7W/38. bez zaštitnog oklopa 32.5 kg (low-loss / single-antenna).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .6dBm (GSM1800) / 1 ant. 3. • Skalabilnost .8W/32. 4W/36dBm (GSM1800) / 2 antene 4W/36dBm (GSM1900) / 2 antene Snaga na ulazu u antenski kabl (prosečena vrednost) 3. sa različitim brzinama prenosa podataka.45dBm (GSM900 G1) / 1 ant.1dBm (GSM1800) / 1 antena 3. 1. sa podrškom za GPRS i EGDE servise za prenos podataka. ventilatorima i grejnim elementima dolazi opciono ukoliko se bazna stanica poruči sa pratećim kabinetom baterijsko napajanje daje podršku za nesmetani rad prilikom nestanka električne energije u trajanju od 40 do 250 minuta.ogleda se u lakoći održavanja. sa 2 aktivna primopredajnika.8W/32. 1. kodecima i enkripcijom. upgrade-ovanja i rekonfiguracije mreže. maloj potrošnji energije i velikoj pouzdanosti u radu mreže.2W/35.3W/33. 1805-1880 ili 1930-1990 MHz RX: 824-849. 925-960. bez zaštitnog oklopa 818 x 450 x 190 mm.95dBm (GSM900 G1) / 1 ant. 1710-1785 ili 1850-1910 MHz Broj primo-predajnika / broj 1 – 12 / 1 – 6 sektora Tehnologija za povezivanje --2xE1 sa G703 interfejsom sa osetljivošću od 36 dB (standardno) baznih stanica Dimenzije Težina 750 x 384 x 137 mm. MCS1) i -106 dBm (statički MCS5) -96 dBm (statički MCS9) od 140 do 155 W.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • Fleksibilnost .AC 230V (od 170 do 270 V) .5dBm (GSM1900) / 2 antene Osetljivost prijemnika Napajanje prema vrsti kabineta Potrošnja GMSK -110 dBm (statički i dinamički) -112 dBm (dinamički sa FH diversitijem) . sa zaštitnim oklopom 27 / 26 kg (low-loss / single-antenna).3W/36.PSK (EDGE) 2.1dBm (GSM1900) / 1 antena 7W/38. GSM 1800 i GSM 1900 TX: 869-894.

Dakle. Ostale jedinice (kojih može biti još maksimalno 5) imaju ulogu slave jedinice i povezane su sa master jedinicom preko unutrašnje magistrale. i • modula za kontrolu funkcionisanja bazne stanice.2: Osnovne karakteristike micro baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 3. a one koje su vezane na druge slave jedinice su slave jedinice donjeg nivoa (kao što je predstavljeno na slici). One slave jedinice koje su direktno vezane na master jedinicu su slave jedinice gornjeg nivoa. Slika 3.2.2. Ovakav koncept olakšava manipulaciju opremom i fleksibilnost u instaliranju i rekonfiguracijama sajtova. Osnovna jedinica ima modularnu arhitekturu i sastoji se od tri osnovne komponente: • kombajnera. Master i slave jedinice su identične sa hardverskog stanovišta ali su funkcije kontrole bazne stanice aktivne samo na master jedinici. • primopredajnika. tj. samo dodavanjem osnovnih jedinica moguće je povećavati kapacitet sajta u skladu sa rastućim potrebama.1 Arhitektura i koncept micro bazne stanice Konfiguracija sajta zasnovana na micro baznim stanicama iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 može sadržati i do 6 osnovnih jedinica u zajedničkoj konfiguraciji. Na slici 3.8: Principi konfiguracije micro bazne stanice Jedna od osnovnih jedinica ima ulogu master jedinice. Osnovna jedinica koja se sastoji od minimalnog broja modula je u suštini jedna kompletna bazna stanica. što omogućava da se izgradi sajt sa 2 do 12 primopredajnika raspoređenih u 1 do 6 sektora.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .8 prikazani su principi konfiguracije sajta sa micro baznom stanicom.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tabela 3. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 26 . Ova veza može biti direktna ili preko drugih slave jedinica. izgradnja ili modifikacija konfiguracije na nekoj lokaciji je potpuno fleksibilna. Svaka osnovna jedinica je gradivni blok koji sadrži dva primopredajnika.

U ovakvoj arhitekturi antenski diversiti nije moguć. Principi i osnovne karakteristike ove dve arhitekture date su u nastavku teksta. arhitektura koja se bazira na hibridnom kombajneru.2 Osnovne karakteristike kombajnera micro baznih stanica Već smo pomenuli da je kombajnerski podsistem sprega između primopredajnika i antenskog sistema. Ova arhitektura prikazana je na slici 3. približno dva puta manja od izlazne snage kod low-loss arhitekture koja iznosi oko 7W. Single-antenna arhitektura Ova arhitektura omogućava povezivanje dva primopredajnika na jednu antenu i to uz pomoć hibridnog kombajnera. Slika 3. prijemni signal distribuira na dva prijemnika. Time se.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .9 prikazane su dve moguće konfiguracije osnovne jedinice. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 27 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Postoje dva tipa osnovnih jedinica u zavisnosti od tipa kombajerskog modula. arhitektura sa dve antene. tj. U slučaju micro baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 postoje dve arhitekture antenskog sistema: • single-antenna.2.9: Dve varijante osnovne jedinice 3.10. kojim se omogućava povezivanje jedne ili dve antene na osnovnu jedinicu. takođe.2. Na slici 3. i • low-loss. ali ono što treba odmah napomenuti je činjenica da je izlazna snaga kod arhitekture sa jednom antenom oko 3W.

Osnovni smisao ove konfiguracije je da se u jednom sektoru za oba primopredajnika obezbedi odvojen tok signala: • prilikom prijema signala. Prelazak u ovaj drugi mod je moguće izvesti samo softverskom komandom. prijemnici iz oba lanca su preko splitera vezani na pojačavače iz oba lanca. pojačavač i spliter. što rezultira manjim gubicima u predajnom lancu odnosno većom snagom na predaji. signal iz svakog predajnika napaja preko dupleksera svoju zasebnu antenu.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Low-loss arhitektura U poređenju sa prethodnom. ova arhitektura ima dva kompletna lanca za prijem i predaju.12 low-loss arhitektura sa dva sektora bez antenskog diversitija. što bi omogućilo pokrivanje dva sektora sa jednom baznom stanicom. • prilikom predaje signala. bez promena u hardverskom delu. a na slici 3.11 je prikazana low-loss arhitektura sa antenskim diversitijem. Postoji i jedan alternativni mod kojim bi se svaki primopredajni lanac iskoristio za različite sektore. čime se obezbeđuje i antenski diversiti. tako da umesto hibridnog kombajnera imamo air-combining. Slika 3.10: Arhitektura sa jednom antenom Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 28 . i u svakom lancu duplekser.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Na slici 3.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.12: Arhitektura sa dva sektora bez antenskog diversitija Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 29 .11: Arhitektura sa dve antene i antenskim diversitijem Slika 3.

sinhronizacija. a radi se na tome da se to poveća na četiri nosioca u jednoj specifičnoj konfiguraciji.3. do sistema velikog kapaciteta (STSR . • Nortel UMTS BTS 12020 – outdoor i • Nortel UMTS BTS 700 – indoor.1 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12010 indoor" Bazna stanica (nod B) Nortel UMTS BTS 12010 (indoor) je skalabilna bazna stanica koja može da podrži konfiguracije do tri nosioca. pristupni interfejs ka ostatku mreže.Sectored Rx. Prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3.indoor. dok slika 3. sa malom potrošnjom snage zahvaljujući naprednim tehnikama u RF lancu. konfiguracija i nadzor.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. 3. Slika 3.14.outdoor. Sistem odlikuje velika efikasnost u radu. MBO2 ..3 TIPOVI UMTS BAZNIH STANICA (NODOVA B) I KARAKTERISTIKE U okviru tekuće faze izgradnje UMTS sistema VIP MOBILE planirana je upotreba nodova B iz dve serije savremenih nodova B (baznih stanica) kompanija Nortel: • Nortel UMTS BTS 12010 .13: Spoljašnji izgled noda B Nortel 12010 indoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 30 . nadzor performansi.Omnidirectional Tx. Bazna stanica podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža. Radio interfejs se sastoji od 12 RF portova za povezivanje glavnih i diversiti antena radi pokrivanja do 6 sektora. Sectored Rx) sa jednim kanalom za inicijalno postavljanje sistema. Posebna pažnja posvećena je inicijalnoj konfiguraciji.3. Spoljašnji izgled BTS 12010 prikazan je na slici 3. obrada poziva.13. • Alcatel EVOLIUM 9100. Moguća je konfiguracija od sistema malog kapaciteta (OTSR .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Sectored Tx) koji mogu imati do tri nosioca i 6 sektora sa diversitijem na predaji. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema. Takođe.15 prikazuje arhitekturu kabineta u konfiguraciji sa tri sektora.

14: Glavne komponente noda B Nortel 12010 indoor Slika 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.15: arhitektura noda B u konfiguraciji sa tri sektora Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 31 .

Takođe.-50. Moguća je konfiguracija od sistema malog kapaciteta (OTSR . Naravno moguće je i dodavanje modula za napajanje naizmeničnom strujom.2170 MHz Frekvencijski opseg UMTS band II Uplink: 1850 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Originalno je namenjeno da se bazna stanica napaja jednosmernom strujom sa -48 V ili +24V.Omnidirectional Tx.5 dBm -48 V DC (-40. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP-20 prema standardu IEC/EN 60 529. Sectored Rx) sa jednim kanalom za inicijalno postavljanje sistema.5V . Sistem odlikuje velika efikasnost u radu.3.7V) +24 V DC (20 V . (za 30W zračene snage) 180 . Posebna pažnja posvećena je inicijalnoj konfiguraciji. a radi se na tome da se to poveća na četiri nosioca u jednoj specifičnoj konfiguraciji.35 min. Postoje i jedinice za hlađenje sistema.Sectored Rx. do sistema velikog kapaciteta (STSR .1990 MHz 1–3 1–6 8 x E1 2 x STM-1 HDSL (opciono) 1650 x 600 x 600 mm 305 kg sa punom opremom kabineta 30 W (44.250 V AC (opciono) 675 . Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 .3: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel 12010 indoor 3. Sectored Tx) koji mogu imati do tri nosioca i 6 sektora sa diversitijem na predaji.5 dBm ± 4dB) -124.1980 MHz Downlink: 2110 .2 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12020 outdoor" Bazna stanica (nod B) Nortel UMTS BTS 12020 je skalabilna bazna stanica koja može da podrži konfiguracije do tri nosioca.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . napajanje preuzimaju rezervna baterijska napajanja kojima mogu da se premoste prekidi u napajanju u trajanju do 3. U slučaju nestanka električne energije. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema.1910 MHz Downlink: 1930 . Radna temperatura je od -5 do +45 °C.31 V) 208 . sa malom potrošnjom snage zahvaljujući naprednim tehnikama u RF lancu.2772 W (za 45W zračene snage) 210 .40 min.8 dBm ± 4dB) 45 W (46.5 časova.2466 W (za 30W zračene snage) 726 . (za 45W zračene snage) od -5°C do +45° C Minimalni nivo IP20 po IEC/EN 60 529 Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Baterijsko rezervno napajanje Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Tabela 3. Bazna stanica Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 32 .

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3.17.18 prikazuje arhitekturu kabineta u konfiguraciji sa tri sektora.17: Glavne komponente noda B Nortel 12020 outdoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 33 . Spoljašnji izgled BTS 12020 prikazan je na slici 3.4. obrada poziva. Radio interfejs može imati do 12 RF portova za povezivanje glavnih i diversiti antena radi pokrivanja do 6 sektora.16.. Slika 3.16: Spoljašnji izgled noda B Nortel 12020 outdoor Slika 3. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3. nadzor performansi. pristupni interfejs ka ostatku mreže. konfiguracija i nadzor. dok slika 3. sinhronizacija.KV Novi Pazar Fabrika Ras" podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža.

Opciono je moguća i ugradnja eksternog baterijskog napajanja. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP-20 prema standardu IEC/EN 60 529. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 34 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.18: arhitektura noda B u konfiguraciji sa tri sektora Bazna stanica može da se napaja naizmeničnom ili jednosmernom strujom. Radna temperatura je od -40 do +50 °C.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Postoje i jedinice za hlađenje sistema. Postoji interno rezervno baterijsko napajanje koje može da premosti prekid u napajanju električnom energijom do tri časa.

Nod B iBTS može da podrži konfiguracije do 6 sektora sa 1 do 3 primopredajnika po sektoru. tj.5 dBm -48V DC (-40. posebna pažnja posvećuje se mogućnostima kolokacije sa postojećim baznim stanicama. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 35 .1980 MHz Downlink: 2110 . Otuda infrastruktura ovog kabineta mora biti u mogućnosti da podrži više različitih konfiguracija.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu Frekvencijski opseg Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Baterijsko rezervno napajanje Baterijsko rezervno napajanje eksterno Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 . (za 30W zračene snage) 180 .240 V AC (split phaze) 230 . antenskih decoupler-a.8 dBm ± 4dB) 45 W (46.4: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel 12020 outdoor 3. Nortel iBTS 600 i Nortel iBTS 700.7V) 208 . Nod B iBTS je dizajniran da prevaziđe probleme koji se javljaju pri kolokaciji.5V .35 min. i slično.2832 W (za 45W zračene snage) 180 . S obzirom da se UMTS mreže razvijaju kao nadogradnja postojećih GSM mreža.3 Osnovne karakteristike noda B "Nortel iBTS 600 i 700" Bazna stanica (nod B) Nortel iBTS je indoor kabinet namenjen za izgradnju UMTS pristupne radio mreže.19. Primer kolokacije GSM baznih stanica i UMS nodova B prikazan je na slici 3.240 V AC (monofazno) 120 .400 V AC (trofazno) 735 .3. Za svaki tip interferencije razvijeni su i primenjeni različiti mehanizmi za umanjenje njenog dejstva.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .5 dBm ± 4dB) -124.2526 W (za 30W zračene snage) 786 .40 min. a to su najčešće različite vrste interferencije.-50. (za 45W zračene snage) opciono od -40°C do +50° C Minimalni nivo IP55 po IEC/EN 60 529 Tabela 3. Postoje različite varijante ovog noda B u zavisnosti od širine kabineta . kao što su različite vrste filtara.600 i 700 mm.2170 MHz 1–3 1–6 8 x E1 1350 x 1500 x 975 mm 480 kg sa punom opremom kabineta 30 W (44.

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.5. Spoljašnji izgled noda B Nortel iBTS prikazan je na slici 3. konfiguracija i nadzor. pristupni interfejs ka ostatku mreže.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .20: Izgled noda B Nortel iBTS indoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 36 . nadzor performansi. Slika 3. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema. a prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3.21. sinhronizacija. Takođe.20.19: Kolokacija GSM i UMTS baznih stanica Bazna stanica podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža. obrada poziva.

21: Glavne komponente noda B Nortel iBTS indoor Omogućeno je da se nod B napaja jednosmernom strujom sa -48 V ili naizmeničnom strujom. klasa 3. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 37 . Radna temperatura je od +5 do +45 °C. sa jednom. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuka prema standardu IEC 721-2-6.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3. Postoje i jedinice za hlađenje sistema. dve ili tri faze.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2.

i to raznih tipova indoor i outdoor kabineta.3. klasa 3.2 Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Tabela 3. To se može učiniti dodavanjem d2U nod B jedinica bez uticaja na inicijalnu GSM konfiguraciju bazne stanice.400 V AC tri faza (20A po fazi) za DC napajanje za AC napajanje − od 1188 do 3518 W − od 1432 do 4239 W za 30 W zračene za 30 W zračene snage snage − od 1370 do 4610 W − od 1651 do 5555 W za 45 W zračene za 45 W zračene snage snage od +5°C do +45° C IEC 721-2-6.5 dBm ± 4dB) -48 V DC (-40.5: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel iBTS indoor 3.-57V) 220 .8 dBm ± 4dB) 45 W (46. unapređenje funkcionalnosti baznih stanica iz familije Alcatel Evolium ka UMTS servisima.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 .iBTS 700 600 x 600 x 1646 mm .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . pošto je ovu hardversku jedinicu potrebno ubaciti u već postojeći kabinet.iBTS 600 319 kg sa punom opremom kabineta iBTS 700 295 kg sa punom opremom kabineta iBTS 600 30 W (44. Tom prilikom je napomenuto da je moguće izvršiti integraciju.1910 MHz Downlink: 1930 . Naravno. tj. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 38 .2170 MHz Frekvencijski opseg UMTS band II Uplink: 1850 . Pozicioniranje d2U jedinice u okviru postojećeg GSM kabineta prikazano je na slici 3.1980 MHz Downlink: 2110 .5V .240 V AC jedna faza (50A/230V) 230 . tj.1990 MHz 1–3 1–6 8 x E1 700 x 600 x 1646 mm .22. ovaj modul vidi se na samom dnu rek ormana. kabinet se mora reorganizovati u smislu pozicioniranja modula i potrebno je izvršiti zamenu single-TRX modula sa Twin-TRX modulima radi održanja broja nosilaca koji su već bili u funkciji.4 Osnovne karakteristike noda B "Alcatel EVOLIUM " U tehničkoj dokumentaciji za dobijanje dozvola za GSM/DCS bazne stanice kompanije VIP MOBILE dati su tehnički opisi i karakteristike GSM baznih stanica iz familije Alcatel Evolium.

isturene jedinice koja je zadužena za funkcije iz radio domena. uključujući i OAM (Operation and Maintenance) informacije.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3. i − RRH (Remote Radio Heaad) . Ove dve komponente povezane su optičkim kablovima kojima se prenosi UMTS signal u osnovnom opsegu.22: Integracija d2U jedinice sa postojećim GSM kabinetom U okviru ove tehničke dokumentacije ograničićemo se na opis komponenata kojima se uvodi UMTS funkcionalnost u postojeću GSM mrežu. ka i od mobilnih jedinica.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .23. U konkretnom slučaju mreže VIP MOBILE biće primenjeno distribuirano rešenje koje se sastoji iz dve osnovne komponente: − same bazne stanice sa integrisanim d2U modulom. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 39 . kao što je prikazano na slici 3.

23 : Osnovne komponentne UMTS noda B sa distribuiranom arhitekturom Ovo je istovremeno jako jeftin. Izgled uređaja prikazan je na slici 3.4. D2U jedinica je specifično dizajnirana za prevazilaženje problema sa pokrivanjem teritorija koje nije moguće pokriti standardnim macro nodom B. pri čemu su najčešće u pitanju gusto naseljene gradske sredine sa velikim opterećenjem mreže.24.24 : Spoljašnji izgled modula d2U Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 40 .1 Osnovne karakteristike d2U jedinice Pod d2U jedinicom podrazumeva se Alcatel-Lucent 9326 digital 2U nod B.3. 3. Kao što je već rečeno.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Local site Remote site 9341 RRH40-21 Optical interface in 9326 d2U optical fiber Slika 3. modul se može postaviti u već postojeće kabinete na ciljanim lokacijama. Slika 3. brz i efikasan način za uvođenje UMTS servisa na nekoj teritoriji jer nema inicijalnih troškova infrastrukturnog uređenja lokacije na kojoj se postavlja dodatna oprema.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

Ovaj konceptualni pomak prikazan je na slici 3. kao interfejs bazne stanice. manje negativnih uticaja na okruženje u pogledu buke i slično. nadgledanje sistema za hlađenje. D2U se napaja sa -48VDC. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP20 prema standardu IEC/EN 60 529. tj. One praktično ne zauzimaju nikakav podni prostor.25 Antenna Antenna RF Feeder RF Jumper RRH Radio Digital Optical Link Digital Backhaul Before Backhaul After Slika 3. U ovom slučaju praktično nema nemogućih instalacija pa se samim tim postiže i idealnije pokrivanje teritorije od interesa. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 41 .3. 3. tj. tj. Time se omogućava smanjenje troškova instalacija. noda B prema antenskom sistemu. Temperaturni opseg u kojem uređaj uspešno radi je od -5˚C do +65˚C. − RBP (user Rack Back Plane) koji omogućava povezivanje iCCM-U i iCEM-U modula. i − RUC (Rack User Commissioning) koji ima ulogu jedinice za napajanje. što je značajno sa stanovišta izbegavanja kompromisa na temu odnosa idealnih pozicija baznih stanica i onih koje se realno mogu uspostaviti. uz vlažnost vazduha koja može ići i do 100%. smanjenje angažovanja radne snage.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . − iCEM-U koji vrši procesiranje poziva i obradu primo-predajnih digitalnih signala u osnovnom opsegu. bazna stanica se može postaviti na bilo koje pogodno mesto u okolini antenskog sistema a RRH. Pri tome potrošnja varira od 90 od 168W. manje troškove zakupa prostora.25 : Napredak u dizajnu BS sajtova korišćenjem RRH jedinica Dakle. i slično.2 Osnovne karakteristike RRH jedinice Pod RRH jedinicom u ovom slučaju podrazumeva se Alcatelov model 9341 RRH40-21. nominalna voltaža kojom se obezbeđuju potpune performanse je -38VDC . Kao što je u prethodnom tekstu već objašnjeno upotrebom ove jedinice pojednostavljuju se instalacije antenskih sistema. tj. mogu se lako postaviti u blizini antenskog sistema.-57VDC.4. može se postaviti u neposrednoj blizini antenskog sistema pri čemu se veza dva modula ostvaruje samo preko optičkih kablova. vrši procesiranje poziva i kontrolu tokova podataka.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Modul d2U se sastoji od četiri tipa hardverskih komponenata: − iCCM-U koji kontroliše tok OAM infomracija. obezbeđuju se funkcije alarma i sinhronizacije sa ostatkom sistema.

Slika 3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 9341 RRH40-21 je jednosektorski radio modul koji radi na 2100 MHz i sastoji se od primopredajnika. Izgled uređaja prikazan je na slici 3. DPD) LNA RF to digital converter Digital to RF converter DPD loop PA Cascading port E LNA E processing Main antenna O O DC Power input Coupler Filter & DC/DC OAM interface Tx coupling µController User alarms Slika 3.27.26 . pojačavača snage.26: Izgled modula 9341 RRH40-21 Diversity antenna RF to digital converter Digital Node B BB (CPRI.27: Arhitektura sistema modula 9341 RRH40-21 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 42 .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . PPR. a njegov funkcionalni prikaz na slici 3. optičkog interfejsa i sistema za napajanje. DUC. dupleksera.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 43 .13W -125.2170 MHz do 3 nosioca (sa razmakom od 15MHz) 2 x optički port 463 x 260 x 210 bez zaštite od sunca 463 x 268 x 226 sa zaštitom od sunca 19 kg (18kg bez zaštite od sunca) 40 W nominalno 1 nosilac . Poslednjih pet tipova antena predstavljaju triple band antene gde se u okviru jednog sektora omogućava rad baznih stanica GSM 900.6.4 ANTENSKI SISTEM BAZNE STANICE U okviru tekuće faze izgradnje GSM/UMTS mreže VIP MOBILE.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Osnovne karakteristike uređaja date su u tabelli 3. Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu Frekvencijski opseg Broj primo-predajnika po sektoru Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije (u mm) Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Karakteristike optičkim kablovima Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova povezivanja WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 . Osnovne karakteristike planiranih antena date su u tabeli 3.40W 2 nosioca .1980 MHz Downlink: 2110 .20W 3 nosioca .5V .-57V) 135 W (za 20% opterećenja) 165 W (za 50% opterećenja) 230W (za 100% opterećenja) od -40°C do +50° C Minimalni nivo IP65 po IEC/EN 60 529 Tabela 3. Prvih pet tipova predstavljaju antene sa dvostrukom polarizacijom namenjene opsegu GSM 900. Sve izabrane antene su veoma savremene.6.6: Osnovne karakteristike modula 9341 RRH40-21 3. GSM 1800 i UMTS. planira se upotreba 12 tipova antena. Šesti i sedmi tip su antene sa dvostrukom polarizacijom namenjene za rad u dva opsega – GSM 1800 i UMTS. preko istog antenskog sistema.5 dBm do 500m rastojanja uz pomoć MM kabla do 10km rastojanja uz pomoć SM kabla do 20km rastojanja uz pomoć SM kabla (u budućnosti) -48V DC (-40.

3dBi (1850-2180MHz) 2 x 14dBi (880-960MHz) 2 x 16.5 dBi (806-894MHz) 2 x 16.0 dBi (880-960MHz) 2 x 16. Sa druge strane.7 (0-7°T) 7. Tabela 3.0 dBi (870-960MHz) 2 x 21 dBi (870-960MHz) 2 x 17.5 (0-14°T) 7. dual band i triple band antena. 2.9 (0-7°T) 6. GSM 1800 i UMTS.7 (0-6°T) 14.9 dBi (1850–1990MHz) 2 x 18.Osnovne karakteristike antena planiranih za tekuću fazu izgradnje sistema Kod antena sa dvostrukom polarizacjom diversity prijem se ostvaruje u okviru same antene.8 (0-10°T) 6. snopa (H) [°] 65 30 65 68 85 85 85 65 68 70 67 66 65 65 64 62 65 66 63 65 66 63 65 65 63 omni omni Širina gl. 12. Alternativno rešenje podrazumeva upotrebu dve antene koje međusobom moraju biti razmaknute u horizontalnoj ravni po nekoliko metara. 6.5 (0.8 (0-8°T) - Odnos naprednazad [dB] >30dB > 30 dB >30dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB >30dB 5. 7.8 dBi (1920-2180MHz) 2 x 17dBi (880-960MHz) 2 x 17.5 10 7.2 (0-10°T) 7 (0-10°T) 6.5dBi (1850-2180MHz) 2 x 16dBi (880-960MHz) 2 x 17.5 dBi (880-960MHz) 2 x 17.2500 MHz) Širina gl. 9. Tip Antene Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 Kathrein 800 10137 Dobitak [dBi] 2 x 18. u velikoj meri se snižavaju zahtevi u pogledu konstrukcije antenskog stuba.2 (0-7°T) 7.8dBi (1710-1880MHz) 2 x 18.2 (0-6°T) 4. Jasno je da osim značajnog smanjenja zahteva u pogledu konstrukcije antenskog stuba. Naime.7 (0-6°T) 10 (0.5 (0-7°T) 7.0 dBi (806-866MHz) 2 x 17.5-7°T) 5. 4.8dBi (1710-1880MHz) 2 x 18.2 dBi (880-960MHz) 2 x 16.5°T) 5. >25dB >28dB >25dB >25dB >25dB >25dB >25dB > 26dB > 25dB > 25dB - 8.8 (0-10°T) 6. Na taj način.5 dBi (1710–1880MHz) 4 x 17.7 dBi (1850-1990MHz) 4 x 17.7 dBi (1710–1880MHz) 2 x 17.0 (0-7°T) 8.5-9.2 dBi (824-894MHz) 2 x 17.0 dBi (806-866MHz) 2 x 17.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .7: .0 dBi (1820-2200MHz) 4 x 17.2 (0-6°T) 4. prema ovom rešenju za primo-predaju radio-signala može se koristi samo jedna antena. 11. 1. korišćenjem tzv. 10.KV Novi Pazar Fabrika Ras" R.1 dBi (824-894MHz) 2 x 16.5 (0-10°T) 6. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 44 .5 (0-10°T) 7. kao i dual i triple band antene omogućavaju znatno lakše uklapanje antenskog sistema u okolni prostor. pošto nema eksternih zahteva za prostornim diversity-jem. u okviru jednog sektora omogućava se rad baznih stanica GSM 900.5dBi (1710-1880MHz) 2 x 17dBi (1850-2180MHz) 2 dBi (806-960 MHz) 2 dBi (1425-3600 MHz) 2 dBi (5150-6000 MHz) 2 dBi (876-960 MHz) 2 dBi (1710 . snopa (V) [°] 7 7 9.8 (0-8°T) 6. preko istog antenskog sistema. antene sa dvostrukom polarizacijom. 3. br.5 (0-7°T) 8.

U okviru uređenja prostorije. za svaku lokaciju baznih stanica i nodova B. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. pored zahteva da bazne stanice lokacijski ni na koji način ne ugrožavaju životno i tehničko okruženje. takođe mora da se vodi računa i o tome da se bazne stanice u maksimalnoj mogućoj meri uklope u ovo okruženje. Prilikom projektovanja baznih stanica.22 Ako za instaliranje bazne stanice/noda B nije moguće obezbediti adekvatnu prostoriju.6 UKLAPANJE U ŽIVOTNU SREDINU Bazne stanice svojim radom ne zagađuju životno i tehničko okruženje. što je detaljno razmotreno u poglavljima koja slede. Prikaz tipične situacije smeštanja uređaja u postojeći objekat dat je na slici 3. Mikrobazne stanice instaliraju se u slučajevima kada treba obezbediti servis u relativno maloj zoni (u tržnom centru. Rad baznih stanica ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. vazduh i zemljište. ona ne bude isuviše daleko od energetskih izvora. itd. U manjoj meri i u ograničenom prostoru eventualno može doći do pojave nedozvoljenog nivoa elektromagnetnog zračenja baznih stanica.23. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. za svaku baznu stanicu/nod B vrši se uređivanje prostora na adekvatan način. Ni na koji način se ne zagađuju voda. U slučaju da je na konkretnoj lokaciji moguće obezbediti prostoriju površine od oko 2 15 m implementiraju se indoor platforme. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 45 . svaka potencijalna lokacija se mora posebno analizirati. Prikaz tipične dispozicije platforforme bazne stanice i nosača kablova dat je na slici 3. U slučajevima kada na tlu treba postaviti samostalno antenski stub i uređaje bazne stanice. između ostalog planira se instaliranje uređaja za obezbeđivanje mikro-klimatskih uslova. nema toplotnih ni hemijskih dejstava.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . implementira se outdoor rešenje. kao i od prethodno iznetih podataka o dimenzijama. Ovaj drugi zahtev se zadovoljava poštovanjem i ispunjenjem unapred postavljenih urbanističkih uslova za svaku posebnu lokaciju. uređaji za klimatizaciju su standardni. Konačno. za svaku lokaciju baznih stanica i nodova B. Pošto se ne radi o velikim snagama disipacije. težinama i drugim zahtevima za smeštanje baznih stanica/nodova B. obično se vrši zakup zemljišta.5 SMEŠTANJE OPREME Polazeći od konkretnih uslova na lokaciji. a po potrebi i postavljanje antistatičkog poda i postavljanje opreme za protiv požarnu zaštitu. Pri tome se vodi računa da osim pogodnosti lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije. značajnoj ulici i sl. 3.). S obzirom na fleksibilnost načina instalacije ovih baznih stanica. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. može se zaključiti da tokom normalnog rada bazne stanice ni na koji način ne ugrožavaju životnu i tehničku sredinu. U ovom slučaju bazne stanice ili nodovi B mogu se postavljati u sklopu nekog objekta ili samostalno na tlu.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .28: Prikaz tipične situacije smeštanja uređaja u okviru postojećeg objekta (indoor bazna stanica) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 46 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.29: Prikaz tipične dispozicije platforforme bazne stanice i nosača kablova u slučaju instaliranja outdoor bazne stanice Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 47 .

u svetu je donet veliki broj standarda koji treba da regulišu ovu oblast.2 POSTOJEĆI STANDARDI I NORME 4. Zbog toga. mikrotalasna. uzimajući u obzir ustanovljene standarde. Toplotni efekat se ogleda u promeni temperature dela tela izloženog povećanoj koncentraciji elektromagnetne emisije (tkivo se zagreva). Bazne stanice.2. Međutim.2]: • • toplotni efekti. UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I UREĐAJA RR VEZA NA ŽIVOTNU SREDINU I TEHNIČKE UREĐAJE 4. Treba primetiti da je ovaj efekat izraženiji u onim delovima tela u kojima postoji manja gustina krvnih sudova. smatraju se izvorima nejonizujuće radijacije. kao i drugi radio i TV uređaji. u okviru ovog projekta razmatra se uticaj elektromagnetne emisije baznih stanica i pripadajućih uređaja radio-relejnih veza na životnu sredinu i na tehničke uređaje. Razlog je vrlo Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 48 . 4. Konkretno. Grupi nejonizujućih zračenja pripadaju još i vidljiva svetlost.1 UVOD Problem elektromagnetne kompatibilnosti (EMC – Electromagnetic Compatibility) i uticaja elektromagnetne energije na životnu sredinu predmet je izučavanja već nekoliko poslednjih decenija. Sa namerom da se elektromagnetna interferencija kontroliše i svede na najmanju moguću meru. UMTS mreža funkcioniše u frekvencijskom opsegu 2100MHz. grupi jonizujućih zračenja pripada X-zračenje i zračenje radioaktivnih materija. električna i magnetna polja. ultraljubičasta i infracrvena svetlost.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Sa druge strane. Povećana koncentracija elektromagnetne energije u ovom opsegu na ljudima izaziva efekte koji se grubo mogu klasifikovati u dve osnovne kategorije [1. u okviru ovog projekta analizira se samo uticaj nejonizujuće radijacije. stimulativni efekti.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4. istraživanja u ovoj oblasti u svetu su znatno intenzivirana poslednjih nekoliko godina s obzirom na činjenicu da nagli razvoj elektronskih uređaja i opreme dovodi do toga da ljudi žive i tehnički uređaji funcionišu u sredini u kojoj je elektromagnetna interferencija (EMI – Electromagnetic Ineterference) sve izraženija. Sa druge strane.1 Uticaj elektromagnetnog zračenja na ljude GSM mreža funkcioniše u opsezima 900 MHz i 1800 MHz.

NO. IEEE . Međutim. godine dokument pod nazivom “Human exposure to elektromagnetic fields – High frequency (10 kHz to 300 GHz)” (ENV 50166-2) [4].205 (Pravilnik br. dat je kraći pregled normi propisanih od još dva tela nadležna za regulisanje nivoa elektromagnetne emisije na ljude od koji je jedan aktivan na području SAD: FCC [7] Federal Communications Commission. Plan je bio da pomenuti ENV prestandard bude na snazi tri godine. odnosno 27. Prema njemu. Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC – European Committee for Electrotechnical Standardization) izdao je 30.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U narednom delu teksta. godine. 50/90) [3] delimično pokriva ovu tematiku. što u izvesnim situacijama može izazvati veću razdražljivost i umor.8. Cilj je da se uoče sličnosti i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 49 . Pri višoj spoljnoj temperaturi krvni sudovi se šire i na taj način predaju veću količinu toplote spoljašnjem okruženju. publikuje novu preporuku koja obuhvata sva električna i magnetna polja u frekvencijskom opsegu od 1Hz do 300GHz. INIRC . Kao što je već rečeno. uticaj elektromagnetnih talasa na ljudski organizam ima kumulativan karakter. Uzimajući u obzir rezultate obimnih istraživanja. novembra 1994. do danas pravih dokaza za takve stavove nema. Zbog toga su ovi efekti dominanti u neposrednoj okolini izvora elektromagnetne emisije. Ovaj dokument je trebalo da predstavlja završnu verziju predloga budućeg standarda koji reguliše ovu oblast na području Evrope. Pored ovog dokumenta.Institute of Electrical and Electronics Engineers. a drugi na području Australije: ARPANSA [8] Australian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency. godine naslednik IRPA/INIRC. Dozvoljene vrednosti elektromagnetnih emisija ustanovljene su na osnovu obimnih istraživanja sprovedenih poslednjih tridesetak godina. Sl.International Radiation Protection Association. Treba primetiti da su postavljene granice ispod onih vrednosti intenziteta električnog polja za koje su uočeni eventualni negativni efekti [1].World Health Organization) a u sklopu projekta International EMF Project. Novembra 1998.. osim ICNIRP [6]. naročito pri dugoj ekspoziciji velike koncentracije elektromagnetne energije.KV Novi Pazar Fabrika Ras" jednostavan. od strane Svetske zdravstvene organizacije [5] (WHO . ICNIRP .International Commission on Non-Ionizing Radiation. najzad je započeo i proces harmonizacije nacionalnih standarda na globalnom nivou. u ovoj oblasti postoje i drugi međunarodno usvojeni standardi (IRPA . Intenzitet navedenih efekata raste sa povećanjem koncentracije elektromagnetne energije. u opsegu od 30 MHz do 300 GHz. 1998.International Non-Ionizing Radiation Commission.1990. list SFRJ br. koji za osnovu ima preporuke Međunarodne Komisije za zaštitu od nejonizujućih zračenja. Poslednjih godina se vodi veliki broj diskusija oko toga da li ima i drugih efekata koji mogu negativno uticati na ljudsko telo.International Electrotechnical Commission. uticaj elektromagnetne emisije na ljudski organizam se smanjuje. Njihov uticaj je direktno srazmeran dužini ekspozicije. JUS N. Sa druge strane. 1988.45 V/m. a poređenja radi. 06/01-93/178 od 8. Ustanovljene granične vrednosti zasnovane su uglavnom na istraživanjima uticaja efekta zagrevanja i stimulativnih efekata na ljudsko telo. IRPA/INIRC izdaju preporuke za izlaganje RF radijaciji u frekvencijskom opsegu iznad 100KHz. IEC . pri nižim spoljnim temperaturama krvni sudovi se skupljaju i na taj način se manja količina energije predaje spoljašnjem okruženju. CISPR – Comite International Special des Pertuations Radioelectriques). Intenzivna istraživanja u ovom pravcu će se nastaviti i u budućnosti. Što se tiče naše zemlje. Takođe. Sa povećanjem rastojanja od izvora zračenja. Krvni sudovi su regulatori telesne temtperature. nakon čega je trebalo doneti odluku da li će definitivno biti prihvaćen kao Evropski standard. norma za opštu ljudsku populaciju iznosi 2 W/m2. postoje i mnogi drugi standardi i norme koji se bave uticajem elektromagnetnog zračenja na ljude. Stimulativni efekat se ogleda u pojavi nadražaja nervnih i mišićnih ćelija. ICNIRP. Najveći broj zemalja EU prihvatio je preporuke ICNIRP. godine.

4 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.1 .5 W/m2 1800MHz 127 V/m 0. za celo telo 0. 4.2 . 10 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.36 A/m 50 W/m2 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 50 .008f1/2 0. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 90 V/m 0. za 10g a) mase tela u nogama. Takođe.025-0.4 1. ruku itd. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.2. * norme za opštu ljudsku populaciju.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .16 0. rukama itd. Kako se u okviru ove analize razmatra uticaj elektromagnetne emisije baznih stanica.065-1 MHz 1-10 MHz 10-400 MHz 400-2000 MHz 2-300 GHz Intenzitet električnog polja [V/m rms] 20000 20000 500/f 610 610 610/f 61 3f1/2 137 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1. a ne površinski raspodeljene mase Tabela 4.f do 1 Hz 1-8 Hz 8-25 Hz 0. 20 W/kg Frekvencijski opseg 10MHz .ICNIRP SAR – usrednjen u toku 6min.36 Gustina snage [W/m2] 10 f/40 50 Tabela 4.Granične vrednosti brzine apsorpcije (kontinualni uticaj) Frekvencija .63×105 1.82 kHz 0.6/f 1.10GHz a) masa od 10g u formi kocke.1.2 granične vrednosti za opsege 900MHz. standardi razlikuju slučajeve kontinualnog i impulsnog rada izvora.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.6/f 0.63×105/f2 2×104/f 20/f 24. u okviru datih standarda. priložene su granične vrednosti intenziteta električnog polja. magnetnog polja i srednje gustine snage u slučaju kontinualnog izlaganja elektromagnetnom polju.KV Novi Pazar Fabrika Ras" razlike po pitanju maksimalno dozvoljenih vrednosti nivoa elektromagnetne emisije u različitim delovima sveta.24 A/m 22.34 A/m 45 W/m2 2100MHz 137 V/m 0. za 10g a) mase tela bez nogu. Svaki od standarda razlikuju dve grupe normi: * norme za tehičko osoblje.82-65 KHz 0.1 Norme za tehničko osoblje .

0 3. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 41 V/m 0.f [MHz] 0.0 – 30 30 – 300 300 – 1500 1500 – 100 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 1842/f 61.16 Gustina snage [W/m2] 2 f/200 10 Tabela 4. za 10g a) mase tela u nogama.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4.10GHz Tabela 4.16 A/m 10 W/m2 4.163 0.3 .FCC Frekvencija . 4 W/kg a) masa od 10g u formi kocke.11 A/m 4.89/f 0.73/f 0.Granične vrednosti brzine apsorpcije (kontinualni uticaj) Frekvencija .4 granične vrednosti za opsege 900MHz.4 61.0 f/300 5 Tabela 4.3 Norme za tehničko osoblje . ruku itd.073 0. a ne površinski raspodeljene mase 10MHz . 1800MHz i 21000MHz su: Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 51 .Granične vrednosti intenziteta električnog polja.63 4. za celo telo 0.2 Norme za opštu ljudsku populaciju .ICNIRP Frekvencijski opseg SAR – usrednjen u toku 6min.1.2. 2 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.08 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.375f1/2 61 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .8 kHz 0.73/f 0.163 0.3.025-0.163 Gustina snage [mW/cm2] 100 900/f2 1.4 .156 A/m 9 W/m2 2100MHz 61 V/m 0.3 .2×104 3.2×104/f2 4000/f 4/f 5 5 0.f do 1 Hz 1-8 Hz 8-25 Hz 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.15-1 MHz 1-10 MHz 10-400 MHz 400-2000 MHz 2-300 GHz Intenzitet električnog polja [V/m rms] 10000 10000 250/f 250/f 87 87 87/f1/2 28 1.0037f1/2 0.5 granične vrednosti za opsege 900MHz.8-3 KHz 3-150 KHz 0.2.1.4 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1. za 10g a) mase tela bez nogu.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.5 .5 W/m2 1800MHz 58 V/m 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4. rukama itd.4 61.

163 A/m 3 mW/cm2 1800MHz 61.5 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.073 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.5 V/m 0.3 .19/f 0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.63/f 1. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 92 V/m 0.4 V/m 0.0 1.0 mW/cm2 2100MHz 27.364 A/m 50 W/m2 52 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .163 0.7 granične vrednosti za opsege 900MHz.5 27.5 Norme za tehničko osoblje .2.07·f0.63/f 0.5 27.163 A/m 5 mW/cm2 2100MHz 61.0 – 10 10 – 400 400 – 2000 2000 – 300 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 614/f 61.073 A/m 1.5 137 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.1 .0 Tabela 4.4 3.364 Gustina snage [W/m2] 1000/f2 10 f/40 50 Tabela 4.34 1.00814·f0.5 0.ARPANSA Frekvencija .1.34 – 30 30 – 300 300 – 1500 1500 – 100 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 824/f 27.1.163 A/m 5 mW/cm2 4.63 2.7 . intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.5 V/m 0.f [MHz] 0.6 mW/cm2 1800MHz 27.0 mW/cm2 4.4 Norme za opštu ljudsku populaciju .FCC Frekvencija .6 .f [MHz] 0.4 V/m 0.2.1.244 A/m 22.345 A/m 45 W/m2 2100MHz 137 V/m 0.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 61.6 granične vrednosti za opsege 900MHz.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1.2 f/1500 1.5 W/m2 1800MHz 130 V/m 0.073 0.5 V/m 0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.073 Gustina snage [mW/cm2] 100 180/f2 0.073 A/m 0.4 V/m 0.073 A/m 1. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 27.

0 – 10 10 – 400 400 – 2 000 2 000 – 300 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 86. ∑ L i ≤ 1 i ∑ L ≤ 1.0 1.15 0. Sa druge strane. sve komponente čiji je nivo manji za više od 10dB od nivoa najjačeg izvora mogu se zanemariti. U praksi.729/f 0.5 0.0729 3. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4. U situaciji u kojoj treba analizirati zbirni uticaj više vršnih vrednosti intenziteta električnog i magnetnog polja primenjuju se sledeće nejednakosti: Hj E 10kHz ≤ f ≤ 300GHz. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 41 V/m 0.4 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 4.i gde je: Ei – intenzitet električnog polja (u V/m) koji potiče od i-tog izvora.154 A/m 8.f [MHz] 0.1.5 61.1 .109 A/m 4.8 86.i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 53 . Hj – intenzitet magnetnog polja (u A/m) koji potiče od j-tog izvora. ∑ L i +∑ L ≤ 1 .7 Norme za istovremeni uticaj više izvora elektromagnetne emisije U slučaju istovremenog uticaja više kontinualnih izvora elektromagnetne energije granične vrednosti su određene sledećim relacijama: Hj E 60Hz ≤ f ≤ 700kHz.j E .8 . j i H. respektivno Prethodne relacije definišu maksimalne dozvoljene vrednosti za intenzitete električnog i magnetnog polja. j i H.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4.8 granične vrednosti za opsege 900MHz.15 – 1.98 W/m2 2100MHz 61. ∑ L i ≤ 1 i ∑ L ≤ 1.i i Hj E 700kHz ≤ f ≤ 300GHz.i i LH.163 Gustina snage [W/m2] 2 f/200 10 Tabela 4.j E .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .163 A/m 10 W/m2 4.37⋅f0.j – odgovarajući granični intenziteti za električno i magnetno polje.8/f0.49 W/m2 1800MHz 58 V/m 0.4 1.6 Norme za opštu ljudsku populaciju .1.ARPANSA Frekvencija . LE.2.0.64⋅10-3⋅f0. granične vrednosti gustine snage se mogu koristiti u zahtevanom frekvencijskom opsegu.4 V/m 0. j i H.j E .2.86 0.8 86.5 27.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.729/f 0.

što odgovara okruženju sa visokim nivoom elektromagnetnih smetnji. 1995) koji je na snazi od 1. treba napomenuti da većina proizvođača iz razloga pouzdanosti testira svoju opremu za nešto strožije uslove. opseg 80 MHz – 1 GHz Klasa uređaja 1 2 3 x Intenzitet polja [V/m] TIP OKRUŽENJA U KOME SE UREĐAJ KORISTI okruženje niskog nivoa elektromagnetne interferencije (npr..2 Uticaj elektromagnetnog zračenja na tehničke uređaje Većina proizvođača komercijalne elektronske opreme testira svoje uređaje u skladu sa IEC (International Electrotechnical Commission) standardom (dokument IEC 1000-4-3.5GHz. ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%). radio/TV antene na rastojanju > 2km) okruženje prosečnog nivoa elektromagnetne interferencije (npr. Naravno. tipično industrijsko okruženje) dozvoljeni nivo podleže dogovorima (posebni standardi) 1 3 10 Posebno Tabela 4.. definišu se sledeće granice: . Prema novoj verziji standarda.9 . Sa druge strane.Referentne vrednosti nivoa električnog polja i klase uređaja prema standardu IEC 1000-4-3. 2001. definiše granice intenziteta električnog polja u okviru kojeg medicinski uređaji moraju ispravno da funkcionišu.god. osim medicinskih. koji je referenciran u CENELEC standardu EN50082-1) [4].9 vrednost intenziteta električnog polja od 3V/m odgovara jednom tipičnom komercijalnom okruženju.. a kada se zahteva vrednost od 10V/m testovi se sprovode za 20V/m. u slučajevima kada se zahteva 3V/m. Prema ovom standardu komercijalni elektronski uređaj treba normalno da fukcioniše u polju signala 3V/m (striktno.. IEC 61000-4-3. Intenzitet od 10V/m je definisan i u okviru tzv. marta 1996. U slučaju kada treba obezbediti ispravno funkcionisanje nekog dela opreme na lokaciji uređaja intenziteti električnog polja ne treba da prelaze vrednosti definisane u tabeli 4.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 54 . Kao što se može videti iz tabele 4. i proširuje prethodni opseg od 80MHz do 1GHz za obe vrste uređaja. npr. tipično komercijalno okruženje) okruženje visokog nivoa elektromagetne interferencije (npr. proizvođači profesionalne i industrijske opreme najčešće testiraju svoju opremu za intenzitet električnog polja od 10V/m. Ipak.medicinski uređaji moraju ispravno funkcionisati u polju signala od 10V/m (ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%) i to u opsegu učestanosti od 80MHz do 2. testriranje opreme se obavlja za intenzitet od 10V/m. . ovakvi postupci se primenjuju u slučajevima kada se testira oprema. moraju ispravno funkcionisati u polju signala od 3V/m (ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%) i to u opsegu učestanosti od 80MHz do 2. ”generičkog” industrijskog standarda EN50082-2 (CENELEC. Tako.5GHz.9.svi tehnički uređaji.2. godine izašla je novija verzija istog standarda koja se od prethodne razlikuje po tome što razdvaja slučajeve medicinskih uređaja od ostalih tehničkih uređaja.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

Za potrebe ostvarivanja veze mobilni uređaj . po pitanju odavanja elektromagnetne energije. odnosno prostorno definisane servisne zone) jedne bazne stanice najčešće se kreće od 1 do 8. u ”dalekoj zoni” celo telo čoveka izloženo je polju elektromagnetne emisije bazne stanice. "bliskoj zoni" zračenja antene mobilnog telefona i pri tome je ovo zračenje koncentrisano u jednoj relativno maloj zoni.3 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I NODOVA B 4. na nivou tla u neopsrednoj blizini stuba elektromagnetno polje će biti značajno oslabljeno zbog usmerenog dijagrama zračenja antene (u vertikalnoj ravni).3. kada je reč o zračenju mobilnih telefona. što zavisi od zahteva u pogledu kapaciteta saobraćaja koji nod B treba da zadovolji. odgovarajući nivo elektromagnetne emisije je u odnosu na maksimalno dozvoljeni nivo zračenja uvek mali zbog toga što gustina snage zračenja antene opada sa kvadratom rastojanja. Antenski sistemi GSM i UMTS baznih stanica mogu biti omnidirekcioni. glava korisnika se nalazi uvek u tzv. treba primetiti da gustina snage zračenja antene opada na otvorenom prostoru u proseku sa kvadratom rastojanja (kada se rastojanje poveća X puta. ljudi se uvek nalaze u tzv. Maksimum zračenja (najveći nivo elektromagnetne emisije) na nivou tla obično se ostvaruje na rastojanjima od 50 do 300m od podnožja stuba. a UMTS u opsegu 2100MHz. U slučaju kada je antena postavljena visoko. dok znatno manji u svim ostalim pravcima. U slučajevima kada treba implementirati mikroćeliju (dimenzije reda 100m). Broj radio-kanala u jednom sektoru noda B će kreće od minimalno 1 do maksimalno 2 kanala. zbirna izlazna snaga svih predajnika u maksimumu može da iznosi oko 100W. U ovoj analizi detaljnije se razmatra samo elektromagnetna emisija antenskih sistema baznih stanica. što zavisi od zahteva u pogledu kapaciteta saobraćaja koji bazna stanica treba da zadovolji. U slučaju usmerenih antena najveći deo energije se emituje u pravcu glavnog snopa zračenja. Jasno je sasvim da je bazna stanica najaktivnija u slučajevima kada opslužuje 8 mobilnih uređaja istovremeno po svakom radio-kanalu. Takođe. Međutim. Broj radio-kanala u okviru jednog sektora (ćelije.bazna stanica koristi se jedan od radio-kanala i to u približno 12.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4. Pri tome. što znači da se energija ne emituje u svim smerovima podjednako. Pri tome. Zbog toga su. Pri tome. gustina snage zračenja opadne X2 puta). zbirna izlazna snaga svih predajnika u maksimumu može da iznosi najviše 90W po sektoru (kada rade dva kanala). ali su najčešće usmereni. "dalekoj zoni" zračenja antenskog sistema bazne stanice ("daleka zona" nastaje na rastojanjima od nekoliko talasnih dužina od izvora. maksimalna izlazna snaga predajnika koji će se koristiti u okviru UMTS mreže je reda 45W/kanalu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Prethodno navedeni podaci važe za bazne stanice (nodove B) makroćelija.5% vremena. Zbog toga. ovi tipovi baznih stanica manje kritični od baznih stanica makroćelija te se zbog toga u daljem tekstu neće posebno analizirati.1 Uvod Bazne stanice GSM mreže mogu istovremeno da rade na nekoliko radio-kanala u opsegu 900 MHz ili 1800MHz. S obzirom na činjenicu da GSM mreža radi u opsezima 900MHz i 1800MHz. Nodovi B UMTS mreže mogu istovremeno da rade na nekoliko radio-kanala u opsegu 2100 MHz. Jasno je sasvim da je nod B najaktivniji u slučajevima kada opslužuje maksimalni broj korisnika. što je u konkretnom slučaju 1-2m). Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 55 . Zbog toga. u proseku izlazna snaga predajnika je reda 10W/kanalu. Za razliku od ovog slučaja. pikoćeliju (dimenzije reda nekoliko 10m) ili indoor ćeliju (u zatvorenom prostoru) koriste se bazne stanice znatno manjih snaga (pošto se zahteva znatno manji domet).

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Elektromagnetna emisija antenskih sistema GSM i UMTS baznih stanica je po svojoj prirodi veoma slična elektromagnetnoj emisiji drugih radio. Na ovom mestu treba posebno istaći da snage TV predajnika mogu biti i do 1000 puta jače od predajnika u GSM ili UMTS mreži. Ipak.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . maksimalno izračena snaga će biti obično nešto manja u cilju smanjivanja istokanalne interferencije na najmanju moguću meru. naročito u gradskim sredinama u kojima su izraženi visoki zahtevi u pogledu saobraćajnog kapaciteta. odnosno TV predajnika. u velikoj meri se može sačuvati teorijski dijagram zračenja antenskog sistema koji važi za slobodan prostor. u praksi ovaj uslov nije nikada zadovoljen. Za slučaj najčešćih tipova antenskih sistema. Uz prethodno definisane uslove (slobodna I Frenelova zona u posmatranom pravcu) intenzitet električnog polja u ″dalekoj zoni″ zračenja antenskog sistema može se jednostavno izraziti u sledećoj formi: E= gde su: 30 ⋅ P ⋅ GT d .7m).3. Prilikom teorijske analize zračenja antenskih sistema u velikom broju slučajeva pretpostavlja se da se antena nalazi u slobodnom prostoru. odnosno 2100MHz) talasna dužina λ=0.2 Proračun zone nedozvoljenog zračenja U slučaju kada se analizira tzv. odnosno 0. “daleko polje” (na rastojanju većem od nekoliko talasnih dužina od antenskog sistema) intenzitet električnog polja.1) E− intenzitet električnog polja. obično se smatra da je zona dalekog polja već na rastojanju od nekoliko λ (tipično 5λ). može se reći da pretpostavke o dalekoj zoni zračenja važe već na rastojanjima većim od 1. Najčešće se meri intenzitet električnog polja zbog široke rasprostranjenosti mernih prijemnika za nivo električnog polja. i to sa maksimalnom dozvoljenom snagom zračenja (navedeni uslovi u praksi se retko ispunjavaju). intenzitet magnetnog polja i gustina snage emisije povezani su jednostavnim relacijama. Bazne stanice se konfigurišu na prethodno opisani način uglavnom samo u ruralnim sredinama. Međutim. da bazne stanice emituju signal na 4 radio-nosioca kontinualno. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 56 .14m).6 m (0. Veće vrednosti maksimalno zračene snage baznih stanica dobijaju se samo ponekad u slučajevima kada se bazna stanica konfiguriše na takav način da u jednoj ćeliji ima najviše 2 radio-nosioca. Ipak. tj. Zbog toga je u ovom slučaju dovoljno izmeriti samo jednu od ove tri komponente polja pošto su druge dve komponente u tom slučaju jednoznačno određene. maksimalna zračena snaga baznih stanica uglavnom ne prelazi 400W. U ovoj fazi izgradnje GSM mreže VIP MOBILE planira se instaliranje baznih stanica maksimalnog kapaciteta 4 radio-nosioca po ćeliji (sektoru). pretpostaviće se najgori slučaj. Naravno.8m. S obzirom na činjenicu da je za učestanost 900MHz (1800MHz. treba primetiti da u takvim slučajevima ukupan nivo elektromagnetne emisije ostaje isti s obzirom na činjenicu da se veća vrednost maksimalne zračene snage množi sa manjim brojem aktivnih kanala.17m. U realnim uslovima. (4. odnosno λ=0. Na ovaj način. u cilju analize uticaja rada baznih stanica na životnu sredinu i tehničke uređaje. 4.33m (λ=0. GT − dobitak predajne antene. P − snaga predajnika. i d − rastojanje od predajnika. Takođe. u okviru pravilnog planiranja antenskih sistema baznih stanica ne dozvoljava se prisustvo bilo kakvih objekata u bliskoj zoni zračenja antene.

Rezultati proračuna su prikazani u tabelama 4. pretpostaviće se najgori slučaj. za izgradnju UMTS sistema VIP MOBILE planira se instaliranje nodova B maksimalnog kapaciteta 1 radio-nosioca po baznoj stanici.1: Prostorni pravci u kojima je računato granično rastojanje. U gusto naseljenim gradskim sredinama gde je teško ostvariti ovaj uslov. treba primetiti da elementi građevinskih objekata (zidovi. Ipak. respektivno . Zbog ovog efekta se i granična rastojanja smanjuju za Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 57 . bočnog snopa (d3) i pravac suprotan od smera pravca glavnog snopa (d4). tavanice. E0=58V/m i E0=61V/m za opsege 900 MHz. kao i od realnih dijagrama zračenja planiranih antena. Takođe. Kao što se iz tabela 4. 1800 MHz i 2100MHz. tako i zbog uticaja na životno okruženje. tj.najstrožija granica za ljudski organizam po JUS N.. Prilikom proračuna razmotrena su četiri granična intenziteta električnog polja (E0=41V/m. kako zbog već pomenutog problema istokanalne interferencije. E0=10V/m . Tako.1).granica za profesionalne tehničke uređaje i E0=3V/m .10 i 4.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Slika 4.NO.1). Proračun graničnih rastojanja izvršen je za 4 karakteristična pravca (slika 4. u cilju analize uticaja rada nodova B na životnu sredinu i tehničke uređaje. a na osnovu izraza (4. E0=27. naročito u gradskim sredinama u kojima su izraženi visoki zahtevi u pogledu saobraćajnog kapaciteta. snage predajnika baznih stanica se uglavnom smanjuju. Takođe. U realnim uslovima. pravac vertikalno naniže (d2). Pogodna okolnost je i ta što se antenski sistemi planiraju tako da se pravac glavnog snopa zračenja antene ostavlja u što je moguće većoj meri slobodan od bilo kakvih objekata.11 može videti granična rastojanja su nešto veća samo za pravac glavnog snopa. Polazeći od ovih pretpostavki. izvršen je proračun graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja. krovovi itd.) u velikoj meri slabe elektromagnetni talas koji se prostire kroz njih.10 i 4.granica za komercijalne tehničke uređaje). i to za pravac glavnog snopa (d1). maksimalno izračena snaga će biti obično nešto manja u cilju smanjivanja istokanalne interferencije na najmanju moguću meru.11.205. maksimalna snaga nodova B ograničena je na 45W (u najnepovoljinijem slučaju).5V/m . što direktno zavisi od konstrukcije zgrade.najstrožija granica za ljudski organizam po ICNIRP-u [6]. npr. da bazne stanice emituju signal na dva radio-nosioca kontinualno i to sa maksimalnom dozvoljenom snagom zračenja.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Sa druge strane. prilikom prodiranja elektromagnetnog talasa kroz zid nivo signala se slabi za 10-20 dB.

2 70.NO.2* 0.7 1.8 27.0 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1* *) dobijene vrednosti su gruba aproksimacija s obzirom na činjenicu da su manje od granice koja definiše daleko polje zračenja Tabela 4.3* 1.2 21.6 4.9 11.3* E0=3V/m (komercijalni uređaji) d1 d2 d3 103.9 0.9 1.7 0.5* 1.1 23.3 1. Konačno.5* 5.7* 0.8 1.7 81. Ljudi Granični intenziteti električnog polja ICNIRP E0=41V/m(900MHz) E0=58V/m(1800MHz) E0=61V/m(2100MHz) JUS N.6 0.1 29.3* 0.1 2.3 5.6* 0.1 20.4* 6.1 91.4 0.8* 3.9 32.7 11.6 1.4 7.7* 1.1 1.9* CENLEC EN50082-2 CENLEC EN50082-1 *) dobijene vrednosti su gruba aproksimacija s obzirom na činjenicu da su manje od granice koja definiše daleko polje zračenja Tabela 4.6* 1.0* 2.8 1.2 4.2 7.5 32.2 4.1 97. nivoi bočnih talasa i talasa koji se prostiru direktno naniže su najčešće znatno ispod propisanih vrednosti.2 29.8 2.1* 0.0* 0.2* 1.8 21.7 0.8 0.2 0.0 14. Iz prethodno navedenih razloga.3 9.7 100.9 1.KV Novi Pazar Fabrika Ras" red veličine.0 148.4 11.4 23.6 12.9 1.6* 5.0 6.8 27.7 7.2 145.0 8.4 3.6 11.7 2.1 3.3 1.2 6.2* 0.6 1.8 5.4 53.7* 7.1 16.7 5.6 1.9 4.0* 43.0 3.7* 5.6 d4 4.3* 0.0 10.7 7.1 6.7 67.3 2.6 63.1 19.2 106.7 71.5* 0.2 21.8 0.3* 7.3 d3 22.4 28.11: Rezultati proračuna graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja za tehničke uređaje. može se zaključiti da je intenzitet električnog polja već na rastojanjima većim od nekoliko metara najčešće znatno manji od ICNIRP predstandardom propisanih granica za Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 58 .3 109.205 E0=27.4 16.1 2.3 5.8 13.9 10.4* 4.0 10.5 15.5V/m Granična rastojanja [m] Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 d1 7.1 9.8 5.1 2.5 60.1 d4 10.0 2.2 2.1* 0.4 26.7 5.4* 1.6 6.0 4.4 94.4 0.3 44. Tehnički uređaji Granični intenziteti električnog polja Granična rastojanja [m] Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 E0=10V/m (profesionalni uređaji) d1 d2 30.3 1.5 9.5 0.6* 3.9 9.2 7.8 11.0* 4.10: Rezultati proračuna graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja za ljude.8* 3.6 12.5 30.3 15.8 1.2* d2 d3 d4 * 0.0 91.7 47.9 16.6 1.9 74.8 22.2 2.2 74.2 0.6 24.2 6.1 5.1* d1 11.0 11.9 6.6 d2 d3 0.5* 3.4* 8.0* 1.9 8.9 1.2 8.0* 1.6 2.5 18.3* 0.8 d4 35.8 21.5 14.0 6.7 10.

Ovako veliki dobici antena ukazuju na činjenicu da je zračenje elektromagnetne energije visoko koncentrisano i da je glavni snop zračenja antene izuzetno uzak (nekoliko stepeni). Ipak. 15. U drugim pravcima ova zona je zbog malog dobitka antene zanemarljivo mala. montiraju na njihovim ivicama ili dovoljno visoko tako da je gotovo nemoguće naći se u pravcu maksimalnog zračenja antene (u potencijalno opasnoj zoni). treba primetiti da na mikrolokacijama na kojima se postavljaju bazne stanice gotovo nikada nema uređaja koji nisu ili oklopljeni u posebnom kućištu ili smešteni u neku obližnju prostoriju. znatno slabe signal bazne stanice. 13. To znači. 18. S obzirom na činjenicu da je na učestanostima 6. u njenoj okolini obično egzistira izvestan broj antenskih sistema (najčešće komercijalnih TV prijemnika). na ovom mestu treba primetiti da u slučajevima kada se bazna stanica instalira na postojećem objektu. a jedino na ovom pravcu postoji (doduše mala) zona nedozvoljeno visokog intenziteta zračenja. Ove veze se. ovo važi samo za pravac glavnog snopa. projektuju tako da nikakvi objekti ne mogu da se nađu ili da uđu u glavni pravac zračenja. antene se uvek po pravilu. Međutim. Dodatno. Na osnovu ovog izraza lako se može izvesti zaključak da je zona nedozvoljeno visokog intenziteta električnog polja reda nekoliko metara od antene.4 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA PREDAJNIKA RADIO-RELEJNIH VEZA U okviru GSM/UMTS mreže VIP MOBILE za povezivanje baznih stanica na pojedinim lokacijama koristiće se usmerene radio-relejne veze.1 W. ni na koji način. Za nesmetano funkcionisanje neke radio-relejne veze neophodno je da između predajne i prijemne antene postoji potpuna optička vidljivost i da u I Frenelovu zonu ne ulaze nikakve prepreke. 15. mere zaštite koje se budu primenjivale za antenske sisteme baznih stanica biće više nego dovoljne i za antenske sisteme radio-relejnih veza.7. zona ″dalekog polja″ počinje već na desetak centimetara od antena. Naravno. Rastojanja "nedozvoljenog polja" su nešto veća jedino u pravcu glavnog snopa. Zbog toga se za izračunavanje intenziteta električnog polja na nekom rastojanju od predajnika može koristiti izraz 4. 7. biti ugroženi radom predajnika radio-relejnih veza. kao ni sami uređaji. 18. zbog sigurnosti rada. da ljudi i tehnički uređaji ne mogu. tako da je intenzitet električnog polja u njima uvek ispod propisanih granica. 4. 23 i 26 GHz. Ova oklopljavanja ili smeštanje u posebnu prostoriju kako je već navedeno. Kao antenski sistemi koristiće se parabolične antene prečnika od 0. 13. kada se montiraju na objektima. Radio-relejne veze će se uglavnom realizovati u frekvencijskim opsezima 6.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Uređaji za radio-relejne veze instaliraju se zajedno sa ostalim uređajima bazne stanice. Tipične vrednosti snage napajanja antena su reda 0. 23 i 26 GHz. Zbog toga se antenski sistem mora projektovati tako da se u glavnom snopu zračenja antene ne nalaze antene drugih komercijalnih ili profesionalnih uređaja. talasna dužina reda nekoliko centimetara. s obzirom na činjenicu da se antenski sistemi radio-relejnih veza instaliraju zajedno sa antenskim sistemima baznih stanica. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 59 . Granična rastojanja za tehičke uređaje su nešto veća.1.KV Novi Pazar Fabrika Ras" zaštitu ljudi.6 do 3 m i dobitaka preko 40 dBi. Ipak.

METODOLOGIJA 5. 60 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . polazeći od osnovne jednačine prostiranja elektromagnetnih talasa u slobodnom prostoru (jednačina 5. “daleka zona” zračenja. Dodatno. kao i od trodimenzionalnih modela dijagrama zračenja korišćenjih antenskih panela moguće je u svakoj tački prostora izačunati intenzitet električnog polja koji potiče od predajnika svake antene ponaosob i to posebno za svaki od radio-kanala (u žargonu “frekvenciju”) koji se emituju preko iste antene. “daleka zona” zračenja.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . (5. j = gde je i 30 ⋅ Pai ⋅ GT (α i .j − intenzitet električnog polja koji potiče od j-tog radio-kanala sa i-te antene.1) Ei. nedostatak ovakvog pristupa se ogleda u tome što se zahteva izuzetno veliki broj ulaznih podataka. Problem predikcije nivoa električnog polja u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice može se razmatrati na više načina. ϕ i ) d . Konkretno.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 5. predajni antenski sistem. koji daje zadovoljavajuću tačnost u relativno kratkom vremenu. Pai − snaga napajanja i-te antene. jasno je da je prilikom analize nivoa elektromagnetne emisije od praktičnog interesa tzv. jedan od najpreciznijih pristupa podrazumeva direktnu implementaciju Maxwell-ovih jednačina (ili neki od mnogobrojnih aproksimativnih postupaka) prostiranja elektromagnetnog polja. intenzitet električnog polja koje potiče od jednog predajnika može se odrediti korišćenjem sledećeg izraza: Ei . Međutim. Zbog ove činjenice u okviru ovog elaborata sa stanovišta proračuna nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice razmatraće se isključivo tzv.2.3. rešavanje ovakvih problema je izuzetno računarski složeno što podrazumeva relativno dugotrajne proračune. nešto su veće od onih koje bi se mogle očekivati u praksi.1 METODA PREDIKCIJE NIVOA ELEKTROMAGNETNE EMISIJE Polazeći od osnovnih postavki proračuna nivoa električnog polja u lokalnoj zoni predajnog antenskog sistema razmotrenih u okviru poglavlja 4. snaga napajanja antena. autori ovog projekta opredelili su se za nešto jednostavniji pristup rešavanja problema predikcije nivoa električnog polja. uz angažovanje značajnih računarskih resursa. tj. a imajući u vidu namenu rezultata proračuna. Svakako. Zbog svega prethodno navedenog. Naime. GiT − dobitak i-te predajne antene u pravcu definisanom uglovima αi i ϕi prema posmatranoj tački d − rastojanje od predajnika. kao i okruženje ovog antenskog sistema moraju biti izuzetno precizno modelovani što često nije moguće ostvariti. Tačnije.1). Pri tome vrednosti koje se dobijaju ovakvim pristupom predstavljaju vrednosti najgoreg slučaja.

Principles and Methods of Measurements . ukupni intenzitet električnog polja u nekoj tački prostora koji potiče od svih predajnika u sistemu može se odrediti na sledeći način: Etot = ∑E i 2 i (5.300kHz to 100GHz". ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric.2 ZAKONSKA REGULATIVA Prilikom izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. Na ovaj način. High frequency (10kHz to 300GHz)″. ukupni nivo električnog polja koji potiče od predajnika fizički povezanih na jednu antenu u jednoj tački prostora može se odrediti po principu “sabiranja po snazi”. Zbog toga.S. emituju se i različite modulišuće poruke). odnosno korišćenjem sledećeg izraza: Ei = ∑E j 2 i. Takođe. U cilju dobijanja visoke prostorne rezolucije.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . The Standards Association of Australia.2) Konačno. usvojena je pretpostavka da bazne stanice uvek rade sa maksimalnim kapacitetom. Januar 1995. 5. signali različitih radio-kanala koji se emituju preko iste antene nisu međusobom korelisani zbog frekvencijske razdvojenosti (naravno. magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection. European prestandard ENV 50166-2. ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. dok se saobraćajni kanali aktiviraju samo u slučajevima kada se za tim ukaže potreba (tzv. zbog potrebe analize “najgoreg slučaja”. CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. "emitovanje sa prekidima"). ″Radiofrequency radiation. 1988. Federal Communications Commission Preporuke ETSI-GSM. Preporuke ETSI-UMTS. 61 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .2. projektanti su izabrali da se u zoni od interesa intenzitet električnog polja proračunava za svaku elementarnu površinu dimenzija 1m × 1m. Prilikom proračuna nivoa elektromagnetne emisije. U. Australian standard AS 2772. značajno se smanjuje nivo neželjene elektromagnetne emisije u trenucima kada bazna stanica ne radi sa maksimalnim kapacitetom. kontrolni kanali na baznoj stanici su stalno aktivni.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Treba primetiti da su signali koji potiču sa različitih antena zbog prostorne razdvojenosti nekorelisani.KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su sledeći propisi: • • • • • • • Međunarodni propisi: ″Human exposures to electromagnetic fields. North Sydney.3) Kao što je već navedeno u prethodnom tekstu. j (5.

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. Nacionalni propisi: Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. list SFRJ br.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. glasnik RS" br. glasnik RS" br.xxx. Zakon o telekomunikacijama ("Sl.N6. 37/1988. 06/01-93/178.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Ostali relevantni propisi. 101/2005). Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 54/1992). 86/2008). Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N. Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 62 . Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. 101/2005). 34/2006). 44/2003. Zakon o zaštiti od požara ("Sl. Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju. 69/2005). Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl. 26/1996. 15/1990).Radio-frekvencijska zračenja . Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. 62/1973). kao i saglasno JUS IEC 1024. glasnik RS" br. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br. Ostali relevantni propisi. 11/1996. glasnik RS" br. Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. list SRJ" br. 48/1994.71/1994). Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl. posebno JUS N. 53/1993. 67/1993. 9/1983). 112/2004. glasnik RS" br.201. list SFRJ" br.N6.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 12/1995). 100/2005). "Radio-komunikacije . glasnik RS" br. glasnik RS" br. JUS N. 47/2003. 65/1984). glasnik RS" br. 135/2004). 36/2006). Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. list SFRJ" br. glasnik RS" br. glasnik SRS" br. 135/2004). JUS NB4 803 i JUS NB4 810). "Sl. 50/1990". glasnik RS" br. 101/2005). list SFRJ" br. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. list SFRJ" br. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. 1/1969).NO. 25/1996. Pravilnik br. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. list SFRJ" br.205.

Sc. (011) 2203000 Fax (011) 2203001 Alexander Sperl Direktor kompanije VIP MOBILE DOO Član Upravnog odbora Sektor Tehnike Mr. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA VIP MOBILE DOO. Beograd INVESTITOR Omladisnkih brigada 21.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 6. 11070 Novi Beograd Tel.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Darko Parun Naziv investicionog programa Karakter investicije GSM/ UMTS mreža kompanije VIP MOBILE DOO Nova investicija Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 63 .

4'' E.Makrolokacija RBS KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 64 .2” N i 20° 31' 41. dok je nadmorska visina terena 513m (GPS podaci WGS84).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Osoje. Slika 7. 7.O.1 OPIS LOKACIJE MAKROLOKACIJA GSM/UMTS bazna stanica sistema javne mobilne telefonije kompanije VIP MOBILE koja je predmet ovog projekta lokacijski je planirana na parceli katastarski broj 207/5 K.1 . Geografska pozicija planirane lokacije je: 43° 07’ 33.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7. Vlasnik parcele na kojoj se planira instalacija bazne stanice je fabrika Deževa.

Mikrolokacija bazne stanice KG3179_02 prikazana je na slici 7.93m. Na lokaciji će biti instaliran jedan Alcatel MEDI Outdoor kabinet tipa MBO2.) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. Antenski sistem će biti postavljen na zidanom dimnjaku visine 37. K.2. bazne stanice drugih operatora. tj. Slika 7. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .. Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet. Osoje..KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici.O.2 MIKROLOKACIJA Lokacija buduće GSM/UMTS bazne stanice se nalazi na parceli katastarski broj 207/5.2 .Mikrolokacija RBS KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 65 . na istom objektu.

konfiguracijom i ekspozicijom utiče na formiranje klimatskih odlika Novog Pazara. do 1991.5 NASELJENOST I KONCENTRACIJA STANOVNIŠTVA Prema zvaničnom popisu iz 1991. vazduh i zemljište.7°C). 7. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 66 . Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet. Prema nezvaničnim podacima.583 stanovnika. Padavine su ravnomerno raspoređene tokom čitave godine.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7. u okruženju planirane lokacije bazne stanice nema nepokretnih kulturnih dobara.2°C.4 PRIKAZ PEDOLOŠKIH. nema toplotnih ni hemijskih dejstava. Srednja godišnja temperatura vazduha u Novom Pazaru u periodu od 1957. iznosila je 18.93m. na slobodnom prostoru pored dimnjaka biće postavljen jedan Alcatel MEDI Outdoor kabinet tipa MBO2.000 stanovnika.6 FLORA I FAUNA Bazna stanica svojim radom ne zagađuje životno okruženje. Antenski sistem će biti postavljen na zidanom dimnjaku visine 37. Maksimalna srednja godišnja temperatura vazduha zabeležena je 1990. 7. godine (7. Ni na koji način se ne zagađuje voda.7 ZAŠTIĆENA KULTURNA DOBRA U neposrednoj okolini planirane bazne stanice nema objekata pod zaštitom države ni arheoloških nalazišta. Novi Pazar danas broji preko 120. godine.3°C) a minimalna u januaru 1963. godine iznosila je 9°C. Novi Pazar je imao 85. godine -6. iznosila je 2. godine i iznosila je 9. a minimalna 1978. Takođe. Maksimalna julska temperatura izmerena je 1987.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .3 KLIMATSKE POKAZATELJI KARAKTERISTIKE I METEOROLOŠKI Reljef svojom visinom. razmatranje biljnog i životinjskog sveta u okolini lokacije bazne stanice nije od interesa pri analizi uticaja elektromagnetne emisije bazne stanice. 7.6°C. geomorfološke i hidrogeološke karakteristike terena nisu od interesa pri analizi uticaja elektromagnetne emisije baznih stanica na životnu sredinu. kao najtoplijeg meseca u godini.8 STANJE INFRASTRUKTURE U krugu fabrike u Novom Pazaru. Usled toga. a srednja januarska. kao najhladnijeg meseca u godini. pa je tako u ovoj oblasti prisutna planinska klima. 7. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije.5°C. Srednja godišnja količina padavina za posmatrani period je 614mm. 7. Srednja julska temperatura. GEOMORFOLOŠKIH I HIDROGEOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA Pedološke.9°C. godine (21.

Normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7.9 SEIZMIKA I TRUSNO PODRUČJE Maksimalni intenzitet očekivanih zemljotresa za povratni period od 500 godina (prema Pravilniku o teh. SL SFRJ 21/88 sa dopunama) iznosi VIII°MKS. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 67 .

K.) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. Osoje planira postavljanje uređaja i pripadajućeg antenskog sistema za trosektorsku GSM 900/1800MHz baznu stanicu (u prvom i trećem sektoru će biti instalirane po jedna dual polarizovana antena za rad GSM1800 sistema. 130° (sektor 2) i 270° (sektor 3) u odnosu na azimut. dok će se antenski sistemi montirati na zidanom dimnjaku visine 37. Panel antene su usmerene u pravcima od 0° (sektor 1) i 270° (sektor 3) u odnosu na azimut.4m (sektor 2). Antene preko kojih se obezbeđuje UMTS servis treba da se instaliraju na takav način da emituju elektromagnetni signal od objekta u okolni prostor.1 i 8. utvrđeno je da se na lokaciji katastarska parcela 207/5.1. Antene su sa dvostrukom polarizacijom.. Osnovni parametri bazne stanice planirane za instalaciju na lokaciji “KG3179_02 . a u zoni od interesa. S obzirom na način instalacije. bazne stanice drugih operatora. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 68 .O. primenjene su antene tipa: Kathrein K742236 (sektori 1 i 3). primenjene su antene tipa: Kathrein K742215 (sektori 1. 2 i 3). odnosno 35.2.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Visina baze antena od nivoa tla iznosi 36. Antene su sa dvostrukom polarizacijom. u pravcu glavnog snopa zračenja antena. Postavni plan bazne stanice KG3179_02 i pripadajućeg antenskog sistema dat je na slikama 8.93m. a u zoni od interesa.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 8. u pravcu glavnog snopa zračenja antena. tj. OPIS PROJEKTA Na osnovu planske dokumentacije. Antenski sistem bazne stanice GSM900/1800MHz se sastoji od po tri panel antene za ostvarivanje servisa u tri sektora. primenjena je antena tipa: Kathrein K739630 (sektor 2). Za ostvarivanje UMTS servisa. u pravcu glavnog snopa zračenja antena. ni na koji način se ne može naći čovek. S obzirom na način instalacije. Antene preko kojih se obezbeđuje GSM servis treba da se instaliraju na takav način da emituju signal od objekta u okolni prostor. ni na koji način se ne može naći čovek. ni na koji način se ne može naći čovek. Svi uređaji bazne stanice treba da budu smešteni na pomenutoj adresi. Prilikom proračuna uzeta je i tro-sektorska UMTS bazna stanica koja se predviđa kao buduće proširenje. Panel antene su usmerene u pravcima od 0° (sektor 1). Antene preko kojih se obezbeđuje GSM servis treba da se instaliraju na takav način da emituju signal od objekta u okolni prostor. Antena je sa dvostrukom polarizacijom. Za ostvarivanje GSM 900MHz servisa. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”. S obzirom na način instalacije. dok će u drugom sektoru biti postavljena antena za rad GSM900 sistema). a u zoni od interesa. Za ostvarivanje GSM 1800MHz servisa..5m (sektori 1 i 3). na istom objektu. Panel antena je usmerena u pravcu 130° (sektor 2) u odnosu na azimut.KV Novi Pazar Fabrika Ras” dati su u tabelama 8.

Proračun je urađen za krajnje planiranu konfiguraciju: GSM 900MHz (0+2+0).9 Tabela 8. a indoor jedinice 3.2kW.2: Osnovni parametri bazne stanice GSM900/1800 (naziv lokacije. dok je raspored primopredajnika po sektorima za UMTS baznu stanicu je (1+1+1). za predmetnu lokaciju bazne stanice. Prema specifikaciji proizvođača maksimalna potrošnja outdoor bazne stanice je 6. Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet.96 248. Takođe. značajno se smanjuje nivo neželjene elektromagnetne emisije u trenucima kada bazna stanica ne radi sa maksimalnim kapacitetom.9 54. planirano je da se.7 18. Treba napomenuti da su samo kontrolni kanali stalno aktivni. Na konkretnoj lokaciji bazne stanice " KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras " za instalaciju je predviđen jedan Alcatel MEDI outdoor kabinet. na jednoj lokaciji može instalirati najviše tri kontejnera (kabineta). U slučaju da se sa tri kontejnera baznih stanica na jednoj lokaciji ne mogu zadovoljiti zahtevi u pogledu ostvarivanja kapaciteta saobraćaja. u konačnom rešenju. Lokacija Oznaka ćelije Tip antene RBS Tip KG3179_02 – KG3179_02D1 Outdoor KV Novi Pazar KG3179_02D2 Outdoor Fabrika Ras KG3179_02D3 Outdoor Lokacija Oznaka ćelije RBS model MEDI MEDI MEDI Snaga RBS Duž. bazna stanica se po pravilu napaja preko baterijskog napajanja. a frekvencijski plan će naknadno biti određen. Za GSM 900MHz baznu stanicu predviđena je inicijalna (0+2+0) konfiguracija primopredajnika.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Za GSM 1800MHz baznu stanicu predviđena je inicijalna (2+0+2) konfiguracija primopredajnika.4 53. tip antene. oznaka sektora. gubici na napojnom vodu antenskog sistema i efektivno zračena snaga u pravcu maksimalnog zračenja). a frekvencijski plan će naknadno biti određen. ugao usmerenja antene i ugao povijanja antene prema terenu).kabla Gubici [dBm] [W] [m] [dB] 42. od nadležne elektrodistributivne kompanije.6 45 4.8kW. Polazeći od prethodno iznesenih činjenica. snaga predajnika po kanalu.92 42.⏐ elektr.96 248.09 ERP [dBm] [W] 53.1: Osnovni parametri bazne stanice GSM900/1800 (naziv lokacije. GSM 1800MHz (2+0+2).09 3. "emitovanje sa prekidima"). oznaka sektora. dužina antenskog kabla.35 270 0° 3° Tabela 8. dok se saobraćajni kanali aktiviraju samo u slučajevima kada se za tim ukaže potreba (tzv.6 43 42.63 290. U slučaju prekida napajanja iz energetske mreže.35 0 0° 2° KG3179_02 – KV KG3179_02D1 Novi Pazar K739630 15.85 130 2° 0° KG3179_02D2 Fabrika Ras KG3179_02D3 K742236 15.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Dobitak antene Ugao usmerenja Downtilt mehan.7 18. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 69 . predviđeno je uvođenje nove lokacije u sistem baznih stanica. [dBd] [° ] K742236 15.7 18. tip bazne stanice. Na ovaj način. biće obezbeđen priključak od 21kW.6 45 4.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 8.1 Postavni plan bazne stanice i antenskog sistema KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 70 .

U fazi inicijalnog planiranja sistema ovaj princip može znatno otežati proces planiranja. Treba primetiti da podmreže ćelija koje pripadaju različitim teritorijalnim regionima ne moraju da se uklope u jedinstvenu strukturu nacionalne mreže. U ruralnom području gde se ne očekuje buduće deljenje ćelija u smislu povećanja kapaciteta. ali ima velike prednosti u kasnijim fazama kada treba vršiti deljenje ćelija. a ne na početnoj veličini ćelije. brdovit teren. Ipak.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 9. 71 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . Na osnovu prethodno opisane procedure definiše se izvestan broj potencijalnih lokacija baznih stanica i to obilaskom terena od strane ekipa sastavljenih od stručnjaka više različitih specijanosti.).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Tačna lokacija bazne stanice se obično traži u krugu prečnika od jedne četvrtine do jedne trećine prečnika ćelije oko lokacije bazne stanice iz nominalnog ćelijskog plana. Na kraju procesa formiranja nominalnog ćelijskog plana približno se može odrediti broj ćelija. od ovog pravila se može odustati u nekoliko karakterističnih slučajeva: U područjima u kojima se predviđa buduće deljenje ćelija u cilju povećanja kapaciteta sistema mogu se dozvoliti nešto veća odstupanja ako su bazirana na konačnoj. na osnovu nominalnog ćelijskog plana se vrši inicijalni izbor lokacija baznih stanica. dimenzije i kapacitet koji su neophodni da bi se ispunili svi postavljeni zahtevi. ″nominalni″ ćelijski plan.. ovo ne predstavlja veliki problem s obzirom na činjenicu da u ruralnom području veće ćelije kompenzuju razlike osnovnih podmreža ćelija. preostale lokacije treba tražiti u pravcu generalnog pomeraja. lokacije baznih stanica mogu značajnije odstupiti od lokacija predviđenih nominalnim ćelijskim planom. Na prethodno opisani način. Tom prilikom se svaka od potencijalnih lokacija detaljno analizira uzimajući u obzir više različitih kriterijuma: • pogodnost lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije od interesa radio-signalom. Upotreba pravilne mreže ćelija ima za cilj da olakša naknadno dodavanje ćelija u sistem kada se za tim ukaže potreba. U okviru ovog plana struktura pojedine ćelije se idealizuje (u formi pravilnog šestougaonika). Polazeći od definisane dimenzije ćelije formira se pravilna mreža ćelija koja se preslikava na odgovarajuću geografsku mapu. njihov tip (omnidirekcione ili usmerene). Ako se prilikom određivanja tačnih lokacija baznih stanica utvrdi da one imaju neki generalan pomeraj (npr. urbano područje itd. Međutim. sve su severno u odnosu na nominalni ćelijski plan). u odnosu na jedinstvenu strukturu nacionalne mreže. kao i na osnovu zahteva u pogledu kapaciteta. za svaku ćeliju se određuje njena servisna zona. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA U cilju ostvarivanja osnovnih zahteva koji se postavljaju u procesu planiranja mreže baznih stanica. u prvoj fazi planiranja mreže definiše se tzv. Dimenzije ćelije se određuju na osnovu opštih morfoloških karakteristika terena (ravnica. Pored toga.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

• • • •

mogućnost dobijanja saglasnosti vlasnika za postavljanje bazne stanice; ispunjenost građevinskih prostorije…); uslova (nosivost poda, postojanje slobodne

jednostavnost realizacije napajanja električnom energijom; postojanje prilaznog puta.

Polazeći od prethodno određenog skupa potencijalnih lokacija baznih stanica određuju se konačne lokacije baznih stanica koristeći proceduru prikazanu na slici 9.1.
MOGUĆE LOKACIJE BAZNIIH STANICA

IZBOR VISINA ANTENA

INICIJALNI PRORAČUN RADIO-POKRIVANJA ZA SVAKU LOKACIJU PROVERA POGODNOSTI POKRIVANJA SA ODREĐENE LOKACIJE PODEŠAVANJE PARAMETARA U CILJU OSTVARIVANJA ŽELJENOG POKRIVANJA
PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE LOKACIJE PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE LOKACIJE (UKLJUČUJUĆI I ANALIZU SA STANOVIŠTA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE)

PRORAČUN ZBIRNOG POKRIVANJA IZABRANIH LOKACIJA PODEŠAVANJE PARAMETARA ILI PROMENA ĆELIJSKOG PLANA

FREKVENCIJSKO PLANIRANJE

PRORAČUN UKUPNOG NIVOA INTERFERENCIJE

PODEŠAVANJE PARAMETARA U CILJU ELIMINISANJA INTERFERENCIJE

KONAČNI IZBOR LOKACIJA

Slika 9.1: Procedura izbora mikrolokacija baznih stanica Prvo se, prema slici 9.1, za svaku potencijalnu lokaciju bazne stanice proračuna zona pokrivanja. U slučaju kada je lokacija bazne stanice predviđena na postojećem objektu, za antenski sistem se pretpostavlja da je na krovu objekta. Naravno, u slučaju veoma visokih zgrada, može se izabrati niža visina antenskog sistema, pri čemu se predviđa upotreba ravnih panel antena namenjenih za montiranje na zidovima. U slučaju da se na nekoj lokaciji zahteva novi antenski stub (koji ide od tla), visina stuba može biti između 15 i 45 m, što zavisi od same lokacije, prostora i mikrookruženja.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

72

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

Podešavanje visina antena se sprovodi u cilju ostvarivanja najboljeg zbirnog pokrivanja. Tom prilikom se sva nepokrivena područja u zonama od interesa identifikuju, i ako je neophodno dodatno postavljaju zahtevi pred susedne ćelije. Rezultati predikcije za svaku lokaciju se porede sa nominalnim ćelijskim planom. Lokacije, za koje se dobije da pokrivaju teritoriju lošije od onoga što se zahteva nominalnim ćelijskim planom, se odbacuju. Sa druge strane, one lokacije koje premašuju zahteve u pogledu pokrivanja teritorije, zahtevaju dodatne analize. Izabrane lokacije se analiziraju i sa stanovišta zaštite životne sredine. Lokacije koje ne ispunjavaju uslove propisane standardima, se odbacuju. Posle završenog izbora lokacija baznih stanica, pravi se inicijalni frekvencijski plan, na osnovu koga se vrši proračun interferencije u sistemu. Ako se tom prilikom uoči značajnija degradacija sistema, podešavaju se pozicije antenskih sistema i snage predajnika u cilju obezbeđivanja zahtevanog kvaliteta servisa. U ekstremnim slučajevima mora se razmotriti neka alternativna lokacija. Na kraju celokupne procedure formira se konačni skup lokacija baznih stanica koji treba da obezbedi trenutnu implementaciju sistema, ali isto tako i jednostavniju nadogradnju i proširivanje sistema. Planom izgradnje GSM/UMTS mreže Kompanije VIP MOBILE, određena je nominalna pozicija razmatrane bazne stanice. Operativnim radom na terenu, pronađena je lokacija u zoni nominalne pozicije, koja po svojim karakteristikama zadovoljava sve postavljene zahteve. Kao što je već rečeno, tačna lokacija bazne stanice se obično traži u krugu prečnika od jedne četvrtine do jedne trećine poluprečnika ćelije oko lokacije bazne stanice iz nominalnog ćelijskog plana. Sa obzirom da je prosečna veličina ćelije u urbanoj zoni prečnika 300-600m, razmatranje alternativnih lokacija za slučaj razmatrane bazne stanice ograničeno je na zonu prečnika 100-200m. Izbor potencijalne alternativne lokacije u navedenoj zoni, sa stanovišta zaštite životne sredine ne bi doveo do značajnih promena uticaja bazne stanice na životnu sredinu, te alternativne lokacije nisu razmatrane u okviru ove studije.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

73

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

10. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI
Kao što je već rečeno, bazna stanica KG3179_02 planira se na katastarskoj parceli broj 207/5, K.O. Osoje. U bližem okruženju lokacije bazne stanice nema objekata pod zaštitom države, arheoloških nalazišta, zaštićenih prirodnih dobara kao ni nepokretnih kulturnih dobara. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”, tj. na istom objektu, ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici, bazne stanice drugih operatora...) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. Dijagram objekata u okruženju 150m oko lokacije dat je u prilogu 10.1.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

74

1 Dijagram objekata u okruženju bazne stanice i antenskog sistema KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 75 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Prilog 10.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

.4m u odnosu na nivo tla (nivo 1m ispod nivoa na kom se nalaze baze antena). objektu. Polazeći od precizno definisane dispozicije antenskog sistema. koji su obučeni za poslove održavanja i upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. lokalnu zonu bazne stanice čini cela površina krovne terase ako se na svakom mestu na krovnoj terasi može naći čovek.7m. Tako npr.. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici. izvan lokalne zone bazne stanice. Osoje. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU U cilju utvrđivanja nivoa elektromagnetne emisije na lokaciji bazne stanice “KG3179_02 . proračun intenziteta elektromagnetne emisije izvršen je na sledećim nivoima: • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou 34. Treba reći da pristup antenskom sistemu mogu imati samo radnici ovlašćeni od strane VIP MOBILE. usamljenog objekta. na istom objektu. U slučaju instalacije antenskog sistema na krovnoj terasi npr.KV Novi Pazar Fabrika Ras” izvršen je detaljan proračun nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni bazne stanice VIP MOBILE na lokaciji katastarska parcela 207/5 K. Uzimajući u obzir činjenicu da će antenski sistem bazne stanice "KG3179_02" biti instaliran na dimnjaku. unutar objekta. vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije na svim mestima su manji nego unutar same zone.). Lokalna zona bazne stanice obuhvata prostor oko bazne stanice u kojem su zastupljene najveće vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije. obzirom da se na ostalim nivoima ne može naći čovek. odnosno.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . tj.O. Lokalna zona bazne stanice zavisi od tipa instalacije (instalacija antenskog sistema na stubu.. Dakle. lokalna zona bazne stanice obuhvata praktično zonu na nivou tla oko stuba na kojem se nalazi antenski sistem bazne stanice a u kojoj su zastupljene najveće vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije. na visini od 1.. • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou tla u okolini dimnjaka (tj.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 11. kao i osnovnih parametara instalacije za svaku od prethodno navedenih etapa izvršen je proračun nivoa elektromagnetne emisije sa ciljem da se: • analizira doprinos GSM i UMTS baznih stanica VIP MOBILE koje rade sa maksimalnim opterećenjem. a u okviru kojeg se može naći čovek. • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou 19m u odnosu na nivo tla (nivo na polovini dimnjaka). bazne stanice drugih operatora. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 76 . U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”. u slučaju instalacije antenskog sistema bazne stanice na antenskom stubu. .) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. na nivou prosečne visine čoveka).

Svakoj od navedenih slika pridruženi su odgovarajući numerički podaci koji predstavljaju segmente izlazne datoteke sa proračunatim nivoima električnog polja na odgovarajućem nivou osim za nivo tla zbog prevelike obimnosti.5V/m. ICNIRP standardom – 41V/m). Dakle.54V/m (slika 11. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. na osnovu proračuna nivoa elektromagnetne emisije na većem broju nivoa na i oko objekta na kojem se planira instalacija bazne stanice VIP MOBILE može se zaključiti da su dobijene vrednosti ispod standardom propisanih granica (JUS standardom . Intenzitet električnog polja proračunava se za svaku elementarnu površinu dimenzija 1m × 1m (analizirana površina je proširena i van granica objekta kako bi se uočio uticaj GSM/UMTS bazne stanice na zoni oko objekta).1-11.KV Novi Pazar Fabrika Ras" prikazani su u grafičkom obliku na slikama 11. a zbog provere eventualnog postojanja zona povišene elektromagnetne emisije na tlu gde se ljudi mogu slobodno kretati.77V/m (slika 11. analizirana površina je dodatno proširena na zonu 100m × 108m.3) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom.KV Novi Pazar Fabrika Ras”: na nivou od 34. Treba naglasiti da pravo pristupa antenskom sistemu kao i samoj baznoj stanici mogu imati samo lica ovlašćena od strane VIP MOBILE za poslove održavanja i oni su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. Na osnovu sprovedene studije o proceni uticaja GSM900/1800MHz i UMTS baznih stanica kompanije VIP MOBILE “KG3179_02 . odnosno na polovini dimnjaka vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 1. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 77 . Ni na koji način se ne zagađuju voda.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Rezultati proračuna nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice "KG3179_02 .3. Rezultati proračuna u slučaju bazne stanice “KG3179_02 . na nivou tla u okolini dimnjaka na kojem se planira antenski sistem baznih stanica VIP MOBILE. nema toplotnih ni hemijskih dejstava. U manjoj meri i u ograničenom prostoru dolazi do pojave elektromagnetne emisije od baznih stanica.1) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. Na nivou tla. Na nivou 19m.2) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom.4m na dimnjaku vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 6. vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 0. vazduh i zemljište. proračuni intenziteta električnog polja su izvršeni na nekoliko različitih nivoa na dimnjaku i oko njega.KV Novi Pazar Fabrika Ras” na životnu sredinu i tehničke uređaje može se zaključiti da bazne stanice svojim radom ne zagađuju životno i tehničko okruženje. Najzad.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .05V/m (slika 11.27. Kao što je već rečeno.

PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA I NEREGULARNOSTI U RADU BAZNE STANICE Sve bazne stanice se obavezno uključuju u sistem daljinskog upravljanja. 365 dana godišnje) sa osnovnim zadatkom nadgledanja ispravnosti rada sistema. Ipak. ekipe Investitora su dužne da u roku od 24 sata od pojave alarma izađu na lokaciju objekta i konstatuju uzroke alarma. Investitor je dužan da organizuje stručnu ekipu koja će obići baznu stanicu. Treba naglasiti da se u centru upravljanja (u okviru upravljačko-komutacionog centra) nalazi stalna ljudska posada (24 časa dnevno. • itd. • u slučaju da se bazna stanica nalazi u urbanoj sredini. ekipe Investitora su dužne da u roku od 6 sati od pojave alarma izađu na lokaciju objekta i konstatuju uzroke alarma. ostvaruje potpuna kontrola nad baznim stanicama što omogućava brzo intervenisanje u slučaju bilo kakvih problema. a tehnološki je realizovana na najvišem svetskom nivou. • u slučaju da je generisani alarm kritičan sa stanovišta zaštite životne sredine (požar u objektu. Kroz ovaj sistem.: • požar u objektu. • nasilno obijanje objekta. oprema koja se instalira na lokaciji objekta zadovoljava sve međunarodne normative. Primenom zakonskih propisa i propisanih mera zaštite verovatnoća akcidenta svodi se na najmanju moguću meru. Na ovaj način.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . i sl. u cilju sprečavanja eventualnih akcidentnih situacija. centar upravljanja se gotovo trenutno obaveštava o svim nepravilnostima u radu i incidentnim situacijama vezanim za baznu stanicu. Neki od alarma koji se prenose do centra upravljanja su. na osnovu alarma generisanih u okviru centra za nadgledanje i upravljanje. Dodatno.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. • prekid u napajanju. problemi u radu antenskih sistema. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 78 .) Investitor je dužan da daljinski isključi baznu stanicu iz operativnog rada. • u slučaju da se bazna stanica nalazi u ruralnoj sredini. npr. propisuju se sledeće mere zaštite: • u slučaju neregularnosti u radu bazne stanice.

Mere predviđene zakonskom regulativom. 5. 4. Obzirom na činjenicu da predmetni objekat pripada grupi elektrotehničkih objekata. 8. 79 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . 10. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA.KV Novi Pazar Fabrika Ras" moraju se primenjivati zakonski normativi definisani u tački 13. Opasnost od uticaja berilijum oksida. 13. Opasnost pri radu na visini (montiranje antena na antenskim stubovima).4. Mere u slučaju redovnog rada. 3. Opasnosti od direktnog dodira delova koji su stalno pod naponom. 13. Nedovoljna osvetljenost prostorija. u nastavku teksta posebno su navedene opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija kao i predviđene mere zaštite (poglavlje 13. 11. Mehanička oštećenja. Mere po prestanku rada bazne stanice. Nestanak napona u mreži. Statički elektricitet usled rada uređaja. Neoprezno rukovanje.1.1 MERE PREDVIĐENE ZAKONSKOM REGULATIVOM Prilikom izgradnje objekta "KG3179_02 .1. Atmosferski elektricitet. 5. 3. Opasnost od požara ili eksplozije. Mere u slučaju akcidenta (glava 12).1. 2. Mere tokom izvođenja građevinskih radova. SMANJENJA ILI OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U toku realizacije GSM/UMTS sistema kompanije VIP MOBILE moraju se primenjivati odgovarajuće mere zaštite životne sredine.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 4. Ove mere obuhvataju: 1. 7.1. 2. 9.2).KV Novi Pazar Fabrika Ras" 13.1 Opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija Opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti pri korišćenju elektrotehničkih instalacija i opreme su sledeće: 1. U poglavlju 13. Opasnosti od direktnog dodira provodljivih delova koji ne pripadaju strujnom kolu. 6.3 navedene su opšte obaveze koje prema važećim zakonima moraju da sprovedu izvođač i Investitor prilikom izgradnje objekta.

antenskih nosača i antenskih kablova koji mogu doći pod uticaj statičkog elektriciteta. Zaštita od opasnosti požara ili eksplozije uzrokovanih pregrevanjem vodova. • Primenom antistatik poda. instalacionog materijala kablova i provodnika. a posebno antena. 2. instaliraju u zatvorena kućišta. • Zaštita u okviru uređaja bazne radio stanice rešava se tako što se svi delovi mrežnih ispravljača. koja će biti zaštićena preko uzemljenja i u normalnim uslovima rada ovi delovi neće biti dostupni licima koja rukuju uređajima. smanjenja dimenzija kao i povećanja pouzdanosti rada prateće elektronike. neizolovani delovi električne instalacije.1. • Zaštita unutar instalacije se izvodi tako što se.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. Zaštita od indukovanog direktnog dodira rešava se: • U instalacijama naizmeničnog napona do 1 kV. Inhalacija vazduha koji sadrži berilijum oksid može izazvati ozbiljna oboljenja Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 80 . Zaštita od štetnog dejstva statičkog elektriciteta rešava se: • Povezivanjem na pravilno izvedeno gromobransko uzemljenje objekta svih metalnih masa uređaja i opreme. 101/2005) predviđene su sledeće mere za otklanjanje navedenih opasnosti: 1. tako da u normalnim uslovima rada neće biti dostupni. Upozorenje da rad RBS nije dozvoljen u uslovima eksplozivne atmosfere mora biti istaknut na lokaciji RBS. 4. koji dolaze pod napon. glasnik RS" br. • Ugradnjom hermetičkih akumulatorskih baterija.2 Predviđene mere zaštite Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. • Postavljanjem izolacionih gazišta ispred ispravljačkog postrojenja. Berilijum oksid se koristi u baznim radio stanicama u pojačavačima RF snage i kombajner filtrima u cilju povećanja brzine. vlage i vode. primenom sistema TN-C/S uz reagovanje zaštitnih uređaja koji su postavljeni na početku voda i povezivanjem nultih zaštitnih sabirnica ormana na zajednički uzemljivač objekta.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . pravilno odabranim i pravilno postavljenim osiguračima strujnih kola. 3. zaštitnim prekidačima. preopterećenja ili havarije ispravljačkih uređaja i baterija rešava se: • Ograničavanjem intenziteta i trajanja struje kratkog spoja. kao i automatskih strujnih prekidača. smeštaju u propisane razvodne ormane i priključne kutije. • Upotrebom ručnih aparata za gašenje požara. Uticaj prašine. • Montažom automatskih javljača požara. Zaštita od direktnog dodira delova koji su stalno pod naponom obezbeđuje se: • Pravilnim izborom stepena mehaničke zaštite elektroenegetske opreme. koji mogu doći pod napon. Zaštita od štetnog uticaja berilijum oksida rešava se: • Isticanjem uputstva o rukovanju i odlaganju berilijum oksida na lokaciji instalacije bazne radio stanice. Kada je u čvrstom stanju (berilijum oksid keramika) ne uzrokuje štetne posledice po zdravlje čoveka. • Izjednačavanjem potencijala u prostoriji BS. 5. na lokaciji gde će biti instalirane bazne radio stanice. 13. • Adekvatnim provetravanjem i zaštitom od vatre baterijskog prostora (jer baterije mogu proizvesti eksplozine gasove). • Predviđaju se kablovi (provodnici) koji ne gore niti podržavaju gorenje.

KV Novi Pazar Fabrika Ras" pluća kod preosetljivih osoba. moduli u celini se zamenjuju od strane obučenih tehničkih lica iz VIP-a. 10. Prilikom kvara. • Za vreme rada na antenskom stubu. U. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 81 . 12/1995). odgovarajuća odeća i obuća itd.100. Za montažu antena na antenskom nosaču postoji povećan rizik od povređivanja radnika. • Odgovarajuća zaštitna odeća je bitna za vreme hladnoće. • Svi uređaji za dizanje tereta moraju biti ispitani i odobreni. 8. • Izborom elemenata za određenu namenu. zaštitni pojasevi. (Po isteku životnog veka AKU baterija. Bulevar Despota Stefana 9. Za odnošenje neispavnih baterija za potrebe VIP MOBILE zadužena je ovlašćena firma MELBAT d. glasnik RS" br. odnosno. glasnik RS" br. 6. Zbog toga je neophodno pridržavati se uputstva o rukovanju i odlaganju berilijum oksida na lokaciji bazne radio stanice. • Berilijum oksid je hermetički zatvoren unutar elektronskih modula u kontejneru RBS.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .o. i zamenjeni moduli se šalju proizvođaču na popravku. ovi moduli bi morali biti fizički uništavani. • Radna lokacija gde se antene montiraju prethodno se obezbeđuje jasnim obaveštenjima drugih lica o opasnostima. Zato je neophodno preduzeti odgovarajuće zaštitne mere: • Za rad na montaži antena raspoređuju se radnici koji su osposobljeni za rad na visinama i za koje je prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima utvrđena zdravstvena sposobnost za bezbedan rad na visinama.o. Investitor je dužan da obezbedi odnošenje i skladištenje AKU baterija na način definisan Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. u vremenskim razmacima propisanim zakonom. koja obezbeđuje nivo osvetljenja u skladu sa standardom JUS. 21000 Novi Sad). Na ovaj način se obezbeđuje da postupanje sa berilijum oksidom bude u skladu Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. • Radnici koji vrše montažu antena opremaju se odgovarajućim zaštitnim sredstvima za ličnu sigurnost: odgovarajuća užad i veznici. kao i rizik od povređivanja drugih lica. 11. Opasnosti i štetnosti od posledica nedovoljne osvetljenosti otklonjaju se: • Rešenom instalacijom opšteg osvetljenja.C9. Zaštita od neopreznog rukovanja rešava se: • Preglednim označavanjem svih elemenata u razvodnim uređajima. Zaštita od opasnosti nestanka napona u mreži rešava se: • Napajanjem iz AKU baterija potrebnog kapaciteta. preporukama JKO. Zaštita od štetnog dejstva atmosferskog elektriciteta rešava se: • Propisanom instalacijom gromobrana i primenom odgovarajućeg standardnog materijala u svemu. i da bi se pristupilo berilijum oksidu. ukupan personal u oblasti radova mora nositi šlemove. • Obučavanjem i periodičnom proverom znanja servisera o predviđenim merama zaštite na radu pri rukovanju. a oko radnog prostora se postavljaju zaštitne mreže ili trake. prema propisima o gromobranima. 12/1995). 7.

radu na gradilištu i radu na visini. vlage i vode u električne instalacije i uređaje obezbeđuje se: • Dobrim zaptivanjem prozora i otvora prostorije sa uređajima. 44/2003. glasnik RS" br. Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. JUS N. Sve predviđene mere zaštite moraju biti ispoštovane u celosti od strane Investitora. Zaštita od opasnosti prodora prašine. 48/1994. najmanje 8 dana pre početka. glasnik RS" br. 82 • • • • • • • • • Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . glasnik RS" br. "Radio-komunikacije . 69/2005). i pravilnik o proveri. 13.1.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. 13. o početku izvođenja radova. Obaveze izvođača radova: • Da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta. 36/2006). Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. Zakon o zaštiti od požara ("Sl. merenju i održavanju alata. 34/2006). glasnik RS" br. ispitivanju. • Provera znanja servisera i sposobnosti za samostalan i bezbedan rad u vremenskim razmacima propisnim zakonom. 67/1993. • Da pre početka rada obavesti nadležnu inspekciju rada. 37/1988.205. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 50/1990". glasnik RS" br. Obaveze Investitora: • Obučavanje servisera iz oblasti zaštite na radu. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik SRS" br. glasnik RS" br. "Sl. 53/1993.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . kablove i opremu. Zakon o telekomunikacijama ("Sl. Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. 47/2003. Pravilnik br. 13.NO.71/1994). glasnik RS" br. 101/2005).4 Zakonska regulativa Nacionalni propisi: Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. 135/2004). 06/01-93/178.1.3 Opšte obaveze 1. Zaštita od mehaničkih oštećenja rešava se: • Pravilnim izborom konstrukcija i materijala za instalacione elemente. kao i primenom pravilnih načina polaganja kablova i instalacionog materijala i pravilnim lociranjem razvodnih ormana. program obuke iz oblasti zaštite na radu. • Da napravi sledeće pismene instrukcije o merama zaštite na radu: pravilnik o zaštiti na radu.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. VIP MOBILE.Radio-frekvencijska zračenja . list SFRJ br. • Upoznavanje servisera sa opasnostima u vezi sa radom vezanim za sve predmetne instalacije. 2. • Pravilno odabranom mehaničkom zaštitom. 135/2004).

101/2005). Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl. list SFRJ" br. Principles and Methods of Measurements . 26/1996.201. 54/1992).2 MERE TOKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 83 . 9/1983).S. Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. kao i saglasno JUS IEC 1024. CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization.N6.N6. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. Ostali relevantni propisi.2. list SFRJ" br.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 101/2005). glasnik RS" br. The Standards Association of Australia. list SFRJ" br. 12/1995). Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric. 1/1969). list SFRJ" br. list SFRJ" br. 13. list SRJ" br. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. Međunarodni propisi: ″Human exposures to electromagnetic fields.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . glasnik RS" br. ″Radiofrequency radiation. 112/2004. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br.xxx. 1988. postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. High frequency (10kHz to 300GHz)″. North Sydney. Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl. 25/1996. posebno JUS N. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. 86/2008). Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju. European prestandard ENV 50166-2. glasnik RS" br. U. ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. 65/1984). 100/2005). 62/1973). 15/1990). JUS NB4 803 i JUS NB4 810). glasnik RS" br. Preporuke ETSI-UMTS. magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection.300kHz to 100GHz". Australian standard AS 2772. Januar 1995. Federal Communications Commission Preporuke ETSI-GSM. Ostali relevantni propisi. 11/1996. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N. Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl.

obavezno je izvršiti merenje elektromagnetne emisije u tom području nakon instalacije bazne stanice.) sve dok se ne isključe predajnici bazne stanice.KV Novi Pazar Fabrika Ras" U poglavlju 13. Investitor je dužan da obezbedi izvršavanje programa praćenja uticaja na životnu sredinu predviđenog Studijom. odnosno saglasnosti nadležnog organa MUP-a. Investitor se obavezuje da baznu stanicu uključi u sistem daljinskog nadgledanja i održavanja u okviru koga treba da se nadgledaju sve kritične funkcije rada bazne stanice sa stanovišta zaštite životne sredine kao što su neovlašćeno otvaranje bazne stanice. a kada je u pitanju stub. dovođenja električne energije i slično moraju se ukloniti u skladu sa važećim propisima. usmeravanje antene.1 navedena je zakonska regulativa i propisane mere zaštite životne sredine koje se moraju primenjivati tokom izgradnje objekta. zapaljivih i eksplozivnih materija bez odgovarajuće zaštite i pribavljenih uslova. kao i pravilnim izborom pozicije antenskog sistema. kao ni sami uređaji. otpadne materije koje se jave tokom izgradnje objekata. požar i problemi u antenskim vodovima i antenskim sistemima. kod komercijalnih TV prijemnika. Investitor se 84 • • • Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .. lako isparljivih. u toku redovnog rada moraju se primenjivati sledeće mere zaštite: • • zabranjuju se bilo kakve aktivnosti na antenskom stubu bazne stanice (npr. baznih stanica. obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. u okviru periodičnog održavanja bazne stanice (na svakih 6 meseci) treba izvršiti proveru kompletne instalacije bazne stanice i pripadajućeg antenskog sistema. odnosno dela objekta. pristupnih puteva. • 13. takođe. upotrebom filtra nepropusnika opsega za GSM opseg ili upotrebom kvalitetnijeg antenskog pojačavača.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . uticaj elektromagnetne emisije na životnu sredinu obavezno je utvrditi merenjima karakteristike elektromagnetnog polja na samoj lokaciji u skladu sa propisanim standardima i normama. Na našim prostorima. antenski sistem bazne stanice se mora projektovati tako da se u glavnom snopu zračenja antene ne nalaze antenski sistemi drugih komercijalnih ili profesionalnih uređaja. bazna stanica mora biti zaključana i zaštićena od neovlašćenog pristupa. u blizini otvorenih skladišta. pričvršćivanje itd. pre instalacije uređaja bazne stanice i/ili antenskog sistema mora se obavezno proveriti stabilnost objekta. problem se može prevazići zakretanjem antene TV prijemnika. a cilju maksimalne zaštite ljudi i tehničkih uređaja. obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. To se može postići izborom optimalne visine antene.3 MERE U SLUČAJU REDOVNOG RADA Polazeći od zakonskih normativa i specifičnosti objekta koji se gradi. ponekad se upotrebljavaju antenski pojačavači koji ne zadovoljavaju osnovne norme kvaliteta što može dovesti do smetnji u prijemu. posebno se moraju primenjivati sledeće mere zaštite: • • • objekte ne postavljati unutar druge zone opasnosti od požara. U ovim slučajevima. i ograđena. Obzirom na tip i karakteristike objekta koji se gradi.

pristup mogu imati samo ovlašćena lica koja su obučena za poslove održavanja i koji su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. i da lokaciju na kojoj je bila instalirana bazna stanica.4 MERE PO PRESTANKU RADA BAZNE STANICE Po prestanku rada bazne stanice. Investitor je dužan da demontira i ukloni baznu stanicu (kabinete i pripadajuće antenske sisteme). kao i okruženje oko te lokacije. tj. stanju okruženja kakvo je bilo pre instalacije bazne stanice. zabranjuje se pristup baznoj stanici neovlašćenim licima.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • obavezuje da organizuje službu neprekidnog nadgledanja rada bazne stanice 24 časa dnevno 365 dana godišnje. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 85 . ostavi u prvobitnom stanju.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 13.

obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. a cilju maksimalne zaštite ljudi i tehničkih uređaja. Takođe. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 86 . u okviru praćenja uticaja na životnu sredinu. potrebno je jednom godišnje izvršiti kontrolna merenja elektromegnetne emisije na lokaciji bazne stanice i rezultate merenja dostaviti nadležnim organima.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 14. Dodatno. obavezno je izvršiti merenje elektromagnetne emisije u tom području nakon instalacije bazne stanice. uticaj elektromagnetne emisije na životnu sredinu obavezno je utvrditi merenjima karakteristike elektromagnetnog polja na samoj lokaciji u skladu sa propisanim standardima i normama.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U okviru periodičnog održavanja bazne stanice (na svakih 6 meseci) treba izvršiti proveru kompletne instalacije bazne stanice i pripadajućeg antenskog sistema. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi.

KV Novi Pazar Fabrika Ras” izvršen je detaljan proračun nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni bazne stanice VIP MOBILE na lokaciji katastarska parcela 207/5 K. dobijeni rezultati podrazumevaju činjenicu da se bazne stanice korektno i kvalitetno instaliraju. U manjoj meri i u ograničenom prostoru dolazi do pojave elektromagnetne emisije od bazne stanice. na osnovu proračuna nivoa elektromagnetne emisije na većem broju nivoa na i oko objekta na kojem se planira instalacija baznih stanica VIP MOBILE može se zaključiti da su dobijene vrednosti. vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 0. Treba naglasiti da pravo pristupa antenskom sistemu kao i samoj baznoj stanici mogu imati samo lica ovlašćena od strane VIP MOBILE za poslove održavanja i oni su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. ICNIRP standardom – 41V/m). ICNIRP standard – 41V/m).KV Novi Pazar Fabrika Ras" 15. ZAKLJUČAK Na osnovu sprovedene studije o proceni uticaja GSM/UMTS baznih stanica “KG3179_02 . rezultati proračuna u slučaju bazne stanice “KG3179_02 . Ni na koji način se ne zagađuju voda.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U cilju utvrđivanja nivoa elektromagnetne emisije na lokaciji bazne stanice “KG3179_02 .27.77V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. Dakle. a na mestima na kojima se može naći čovek. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 87 .4m na dimnjaku vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 6. Najzad.5V/m. u lokalnoj zoni baznih stanica ispod standardima propisanih normi (JUS standard . nema toplotnih ni hemijskih dejstava. Konkretno. na nivou tla u okolini dimnjaka na kojem se planira antenski sistem baznih stanica VIP MOBILE. ispod standardom propisanih granica (JUS standardom .27.KV Novi Pazar Fabrika Ras” na životnu sredinu i tehničke uređaje može se zaključiti da bazna stanica svojim radom ne zagađuje životno i tehničko okruženje. vazduh i zemljište.O. Na nivou 19m. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. Treba napomenuti da se pravilnom konstrukcijom bazne stanice istovremeno zadovoljavaju dva bitna zahteva: kvalitetan rad GSM/UMTS sistema i minimalan uticaj bazne stanice na životno okruženje. Takođe.54V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom.5V/m.05V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. Rezultati proračuna intenziteta električnog polja pokazuju da je nivo elektromagnetne emisije koji potiče od planiranih baznih stanica VIP MOBILE.KV Novi Pazar Fabrika Ras”: na nivou od 34. odnosno na polovini dimnjaka vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 1. Osoje.

RBS Lokacija: “KG3179_02” – KV Novi Pazar Fabrika Ras. International Commission on Nonionizing Radiation Protection. Bernardini A. list SFRJ br. Pravilnik br.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Beograd. http://www. IBC International Conference. http://www.icnirp. The Waldorf Meridien . Australian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency. 14th-15th October 1998.S. "Maximum exposure levels to radiofrequency fields — 3kHz to 300GHz". High frequency (10kHz to 300GHz) ″.gov/oet/rfsafety. Radiation Protection Standard. KODAR.8. Federal Communications Commission.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 16.Is There a Helth Risk?". Januar 1995.NO. International EMF Project: http://www. Universita degli Studi La Sapienca di Roma. Situacioni plan. ″Valutacione previsionale della compatibilita alla normativa di protezione dai campi elettromagnetici delle tipologie standard di siti radio fissi (radio base) ERICSSON per servizio radiomobile DCS-1800″.1990. ″Human exposures to electromagnetic fields. 06/01-93/178 od 8.who.205. U.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. Sl. CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization.fcc. 1997. "Radio-komunikacije . JUS N. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 88 .int/emf. European prestandard ENV 50166-2...Radio-frekvencijska zračenja . LITERATURA [1] [2] ″Mobile Phones . ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″.de. WHO.London. 50/90.

DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 89 .o.KV Novi Pazar Fabrika Ras" PRILOZI REŠENJE DA JE POTREBNA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU IZVOD IZ URBANISTIČKOG PLANA KOPIJA PLANA IZVOD IZ LISTA NEPOKRETNOSTI BROJ: 300 TEHNIČKI USLOVI ZA PRIKLJUČENJE NA ELEKTROENERGETSKU MREŽU SAGLASNOST ZA POSTAVLJANJE ANTENSKOG SISTEMA ZA POTREBE MREŽE GSM MOBILNE TELEFONIJE „VIP MOBILE“ d. SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .o.

Predviđeno je postavljanje 3 čelična cevasta nosača na dimnjak. koji je prikazan na dijagramu. visine H=37.KG 3179_02 Strana 1 / 6    .40m i 36. čime se značajno nadvisuju susedni objekti. Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .93m.      DIJAGRAM OBJEKATA U OKRUŽENJU LOKACIJE RBS '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' . Lokacija za smeštaj antenskog sistema je predviđena na dimnjaku.50m. čime se postiže visina baza antena od nivoa tla od 35.KG 3179_02   Krug zahvata prostor u poluprečniku od 150m.

KG 3179_02 Strana 2 / 6    .    345° 330° G G G G G G G G G G G G G G G 0° 15° G 30° 315° G G G G G G G 45° 300° G G G G G G G G G G H G G G G G G G G G G G G G G G G G 60° 285° G 75° G G G 270° H G 150 120 90 60 H 30 H H H H 30 60 90 G G 120 G G 150 G 90° G H G G G G H G G G G G G G G H G G G G G H H H H H H G G 255° G 105° H 240° G 120° 225° G 135° 210° 195° LEGENDA : A= Bolnica B= Dom zdravlja C= Škola D= Obdanište E= Igralište F= Dom penzionera G= Stambeni objekat H= Poslovni objekat 180° 165° 150°   U zoni od 150m postoje stambeni objekti Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

KG 3179_02 Strana 3 / 6    .      POSTOJEĆI OBJEKTI U OKRUŽENJU LOKACIJE RBS   1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25    Bolnice  Dom zdravlja:                 Škola:                                        Obdanište:                    Igrališta:           Dom penzionera:           Crkva:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)     (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   azimut [o]                105‐120  120‐135  105‐135  140‐155  135‐150  145‐155  150‐170  150‐165  165‐180  165‐210  180  190‐195  220‐225  210‐255  240‐255  255‐305  0‐15  0‐15  udaljenost  [m]                10  10  50  55  65  75  70  110  40  10  60  65  70  20  55  50  40  80  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50  51  52  53  54  55  56  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  0‐15  0‐15  0‐15  0‐15  0‐15  15‐30  15‐30  30‐45  30‐45  45‐60  45‐60  45‐60  45‐60  45‐60  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  75  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  85  115  115  125  125  35  135  65  95  55  70  85  95  140  40  60  85  85  95  100  105  70  80  90  110  110  120  125  130  130  130  Strana 4 / 6  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .KG 3179_02   .

KG 3179_02   .    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   57  58  59  60  61  62  63  64  65  66  67  68  69  70  71  72  73  74  75  76  77  78  79  80  81  82  83  84  85  86  87  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  75‐90  90‐105  90‐105  90‐105  90‐105  105  105‐120  105‐120  180  180  180  180  180‐190  180‐190  180‐190  180‐190  180‐190  195‐210  195‐210  195‐210  225‐240  225‐240  225‐240  240‐255  240‐255  240‐255  240‐255  240‐255  255  315‐330  315‐330  140  90  95  110  120  145  120  125  100  110  120  125  95  95  110  110  120  100  100  120  120  130  140  120  125  125  140  140  140  105  120  Strana 5 / 6  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)     (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   88  89  90  91  92  93  94  95  96  97  98  99  100  101  102  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  315‐330  315‐330  315‐330  315‐330  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  345  345‐0  345‐0  345‐0  345‐0  125  125  130  140  80  90  115  120  125  125  100  165  100  110  130  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .KG 3179_02 Strana 6 / 6    .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful