ETF - ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU
Bulevar kralja Aleksandra 73, PF 3554, 11120 Beograd, Srbija +381 (0) 11 - Tel 3248464, Fax 3248681, Račun 840-1438666-48, ETF-sopstveni prihodi

Kattel – Katedra za telekomunikacije, RadioLab 66, 66a, 67
+381 (0) 11 - Tel 3218350, Fax 3218399, e-mail: RZgrupa1@etf.bg.ac.yu

STUDIJA O PROCENI
UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras”

Odgovorni projektant:

Investitor: Kompanija VIP MOBILE d.o.o

Doc. dr Aleksandar Nešković

Novembar, 2009. Beograd

SADRŽAJ
OSNOVNI PODACI I ZAKONSKA DOKUMENTACIJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. REŠENJE O REGISTRACIJI PROJEKTANTSKE ORGANIZACIJE LICENCA PROJEKTANTSKE ORGANIZACIJE REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA LICENCA ODGOVORNOG PROJEKTANTA POTVRDA PROJEKTANTA O USAGLAŠENOSTI DOKUMENTACIJE IZJAVA PROJEKTANTA O KORIŠĆENJU PROPISA

II PROJEKTNI ZADATAK III PROJEKAT 1. UVOD............................................................................................................................. 1 2. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA GSM/UMTS MREŽE I PRIMENJENI STANDARD ............................................................................................ 2 2.1 NASTANAK GSM SISTEMA ................................................................................................ 2 2.2 ARHITEKTURA I OSNOVNI ELEMENTI GSM MREŽE .......................................................... 3
2.2.1 Osnovne postavke ...............................................................................................................3 2.2.2 Ćelijska bazna stanica - BTS ..............................................................................................3 2.2.3 Kontroler baznih stanica - BSC ..........................................................................................3 2.2.4 Upravljačko-komutacioni sistem - SS ................................................................................4

2.3 EVOLUCIJA GSM SISTEMA KA 3G SISTEMIMA ................................................................. 5
2.3.1 Uvod ...................................................................................................................................5 2.3.2 GPRS ..................................................................................................................................6 2.3.3 EDGE ..................................................................................................................................7 2.3.4 3GSM ..................................................................................................................................8

2.4 SADAŠNJE STANJE GSM/UMTS SISTEMA U SVETU ......................................................... 9 2.5 FREKVENCIJSKI OPSEZI .................................................................................................. 11
2.5.1 GSM frekfencijski opsezi ............................................................................................... 11
2.5.1.1 Stanje u svetu ......................................................................................................................11 2.5.1.2 GSM opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE ...............................................................12 2.5.2 UMTS frekfencijski opsezi ...............................................................................................14 2.5.2.1 Stanje u svetu ......................................................................................................................14 2.5.2.2 UMTS opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE .............................................................15

3. INFRASTRUKTURNI ASPEKTI, SMEŠTAJ OPREME I PROBLEMI UKLAPANJA U PROSTOR ......................................................................................... 16 3.1 ELEMENTI INFRASTRUKTURE ......................................................................................... 16 3.2 TIPOVI GSM BAZNIH STANICA I KARAKTERISTIKE . ....................................................... 16

3.2.1 Macro bazne stanice .........................................................................................................17
3.2.1.1 Struktura kabineta macro baznih stanica ............................................................................19 3.2.1.2 Osnovne karakteristike kombajnera macro baznih stanica ................................................22

3.2.2 Micro bazne stanice ..........................................................................................................24
3.2.2.1 Arhitektura i koncept micro bazne stanice .........................................................................26 3.2.2.2 Osnovne karakteristike kombajnera micro baznih stanica ...... ..................................... ....27

3.3 TIPOVI UMTS BAZNIH STANICA (NODOVA B) I KARAKTERISTIKE ................................. 30
3.3.1 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12010 indoor" .................................30 3.3.2 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12020 indoor" .................................32 3.3.3 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS iBTS 600 i 700" ......................................35 3.3.4 Osnovne karakteristike noda B "Alcatel EVOLIUM" .......................................................38

3.4 ANTENSKI SISTEM BAZNE STANICE ................................................................................ 43 3.5 SMEŠTANJE OPREME ...................................................................................................... 45 3.6 UKLAPANJE U ŽIVOTNU SREDINU ................................................................................... 45 4. UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I UREĐAJA RADIO-RELEJNIH VEZA NA ŽIVOTNU SREDINU I TEHNIČKE UREĐAJE ....................................................................................................................... 48 4.1 UVOD ............................................................................................................................ 48 4.2 POSTOJEĆI STANDARDI I NORME .................................................................................... 48
4.2.1 Uticaj elektromagnetnog zračenja na ljude ..................................................................48 4.2.1.1 Norme za tehničko osoblje ICNIRP ......................................................................50 4.2.1.2 Norme za opštu ljudsku populaciju ICNIRP .........................................................51 4.2.1.3 Norme za tehničko osoblje FCC ...........................................................................51 4.2.1.4 Norme za opštu ljudsku populaciju FCC ..............................................................52 4.2.1.5 Norme za tehničko osoblje ARPANSA ..................................................................52 4.2.1.6 Norme za opštu ljudsku populaciju ARPANSA .....................................................53 4.2.1.7 Norme za istovremeni uticaj više izvora elektromagnetnog zračenja ...................53 4.2.2 Uticaj elektromagnetnog zračenja na tehničke uređaje ................................................54

4.3 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I NODOVA B ...... 55
4.3.1 Uvod .............................................................................................................................55 4.3.2 Proračun zone nedozvoljenog zračenja ........................................................................56

4.4 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA PREDAJNIKA RADIO-RELEJNIH VEZA .................................................................................................. 59 5. METODOLOGIJA......................................................................................................61 5.1 METODA PREDIKCIJE NIVOA ELEKTROMAGNETNE EMISIJE..............................................61 5.2 ZAKONSKA REGULATIVA ..............................................................................................62 6. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ....................................................................... 64 7. OPIS LOKACIJE ....................................................................................................... 65 7.1 MAKROLOKACIJA .......................................................................................................... 65 7.2 MIKROLOKACIJA ........................................................................................................... 66 7.3 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE I METEOROLOŠKI POKAZATELJI ...................................... 66 7.4 PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH I HIDROGEOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA67 7.5 NASELJENOST I KONCENTRACIJA STANOVNIŠTVA .......................................................... 67 7.6 FLORA I FAUNA .............................................................................................................. 67 7.7 ZAŠTIĆENA KULTURNA DOBRA ...................................................................................... 67 7.8 STANJE INFRASTRUKTURE ............................................................................................. 67 7.9 SEIZMIKA I TRUSNO PODRUČJE ...................................................................................... 67

...............................................................4 MERE PO PRESTNKU RADA BAZNE STANICE ...... 90 .................... PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA..... SMANJENJA ILI OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU .......1.................................................................................................................................1.....................................................................................................................................................................................1 MERE PREDVIĐENE ZAKONSKOM REGULATIVOM ................................................................................ 78 13........ 73 11............ OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA..............80 13.................. 87 16..................2 Predviđene mere zaštite ........... 68 9.............................................................79 13.................................................2 MERE TOKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA .........................................8................ 89 PRILOZI ......................................... 79 13......................................82 13.................................................................................................... 85 14........................................1..................................................................................... 84 13...........................................................72 10................ OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ........................................ LITERATURA ...............3 Opšte obaveze.... 79 13.......1.. OPIS PROJEKTA ..................................... 84 13.................................... PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI .................................... PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ....1 Opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija ................................. 75 12...............................3 MERE U SLUČAJU REDOVNOG RADA .................................................................83 13...................................................................4 Zakonska regulativa......................................... PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA I NEREGULARNOSTI U RADU BAZNE STANICE ..... ZAKLJUČAK ......... 86 15.

OSNOVNI PODACI Naziv radio bazne stanice “KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras” Lokacija radio bazne stanice KATASTARSKI BROJ PARCELE: 207/5 K.O.2” N 20° 31’ 41.4” E Vlasnik Fabrika Deževa . Osoje Geografska pozicija: 43° 07’ 33.

I ZAKONSKA DOKUMENTACIJA .

Srbija +381 (0) 11 . ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije. kao odgovornog projektanta.ac. i 109.bg.ing. donosim: REŠENJE O ODREĐIVANJU PROJEKTANATA NA IZRADI STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 .ing. 66a.ing.ing.ing. Mr Miloša Borenovića. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 47/2003. Račun 840-1438666-48.ETF .ing. RadioLab 66. Doc. kao i shodno Odluci fakulteta.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73. 34/2006). dipl. i Jelenu Sokić. za projektovanje . dr Miodrag Popović. Dekan Elektrotehničkog fakulteta Prof. i projektante Prof. dipl. dipl. dipl. dr Natašu Nešković.ing. Marka Živanovića. Fax 3248681. dipl. 67 +381 (0) 11 . 11120 Beograd. dipl. ing. PF 3554.Tel 3248464.izradu tehničke dokumentacije. dr Aleksandra Neškovića. Fax 3218399. Mr Mirjanu Simić. dipl.KV Novi Pazar Fabrika Ras” Ovlašćujem Doc. Mladena Koprivicu. . dipl. e-mail: RZgrupa1@etf.ing.yu Na osnovu odredbi člana 107.Tel 3218350. dipl. dr Đorđa Paunovića.

i 109. Srbija +381 (0) 11 .ac. dipl.ETF . 67 +381 (0) 11 . ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije.Tel 3248464.yu Na osnovu odredbi člana 107.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 47/2003. 34/2006).bg.Tel 3218350. Fax 3218399.ing. kao i shodno Odluci fakulteta. donosim: POTVRDU da je STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras” dalje priložena uz ovaj dokument usaglašena u svim svojim delovima. dr Aleksandar Nešković. . Odgovorni projektant Doc. e-mail: RZgrupa1@etf. PF 3554. 66a. RadioLab 66. Račun 840-1438666-48. Fax 3248681. 11120 Beograd.

dr Aleksandar Nešković. Fax 3218399. e-mail: RZgrupa1@etf. kao i međunarodne preporuke i standardi navedeni u prilogu 1 ove izjave.Tel 3248464.Tel 3218350. Račun 840-1438666-48.ETF .KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su zakonski i podzakonski propisi. . Srbija +381 (0) 11 . RadioLab 66. 67 +381 (0) 11 .bg. Odgovorni projektant Doc. 11120 Beograd. Fax 3248681. PF 3554.ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU Bulevar kralja Aleksandra 73.yu IZJAVA O KORIŠĆENJU PROPISA Prilikom izrade priložene STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . 66a. ETF-sopstveni prihodi Kattel – Katedra za telekomunikacije.ing. dipl.ac.

12/1995). 1988. • ″Radiofrequency radiation. U. 101/2005). 44/2003.300kHz to 100GHz".KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su sledeći propisi: Međunarodni propisi: • ″Human exposures to electromagnetic fields. 54/1992). • Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.71/1994). CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. • Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl.S. • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. Federal Communications Commission • Preporuke ETSI-GSM. European prestandard ENV 50166-2. 37/1988. • Preporuke ETSI-UMTS. Nacionalni propisi: • Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. JUS N. 25/1996. list SFRJ br. 48/1994. • "Radio-komunikacije . • Ostali relevantni propisi. glasnik RS" br. 36/2006).Radio-frekvencijska zračenja . glasnik RS" br. 06/01-93/178. 135/2004). glasnik RS" br. Principles and Methods of Measurements . glasnik RS" br. 50/1990". Januar 1995. • ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″.NO. Pravilnik br. glasnik SRS" br. glasnik RS" br.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. 26/1996. 53/1993. Australian standard AS 2772.205. magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection. • ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric. 67/1993. • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. • Zakon o zaštiti od požara ("Sl. 101/2005). • Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. • Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. North Sydney. "Sl. 135/2004). 47/2003. • Zakon o telekomunikacijama ("Sl. 69/2005). • Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS" br. • Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. 34/2006).2. The Standards Association of Australia. glasnik RS" br. 101/2005).Prilog 1 Izjave odgovornog projektanta o korišćenju propisa Prilikom izrade STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 . • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS" br. High frequency (10kHz to 300GHz)″. glasnik RS" br. .

N6. list SFRJ" br. 62/1973). Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N.201. Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju. posebno JUS N. 15/1990). . Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl. JUS NB4 803 i JUS NB4 810). Ostali relevantni propisi. glasnik RS" br. 9/1983). list SRJ" br. 86/2008). Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. 11/1996. 1/1969). Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl.• • • • • • • • • • Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. 100/2005). 65/1984). 112/2004. list SFRJ" br. list SFRJ" br.N6. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl. list SFRJ" br. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. kao i saglasno JUS IEC 1024. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br. list SFRJ" br.xxx.

II PROJEKTNI ZADATAK .

o. Beograd Omladinskih brigada 21.VIP MOBILE d.o.KV Novi Pazar Fabrika Ras” Beograd. . 11070 Novi Beograd Tel (+381 11) 2203000. novembar 2009. Fax (+381 11) 2203001 PROJEKTNI ZADATAK za izradu STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RADIO BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE “KG3179_02 .

VIP MOBILE d.KV Novi Pazar Fabrika Ras” u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. c) opis projekta. Sc. Glasnik RS" br. . smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu. Projekat studije o proceni uticaja GSM/UMTS bazne stanice na životnu sredinu treba da sadrži: a) podatke o nosiocu projekta. g) procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa. glasnik RS" br. Darko Parun GSM/ UMTS mreža kompanije VIP MOBILE DOO Nova investicija Karakter investicije 2. f) opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu. h) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja.o. d) prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao. Beograd Omladisnkih brigada 21. OSNOVNI ZAHTEVI U okviru ovog projekta treba realizovati studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . (011) 2203000 Fax (011) 2203001 Direktor kompanije VIP MOBILE DOO Član Upravnog odbora Sektor Tehnike Naziv investicionog programa Alexander Sperl Mr. i) program praćenja uticaja na životnu sredinu. 11070 Novi Beograd Tel (+381 11) 2203000. 69/2005). 135/2004) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 11070 Novi Beograd Tel. Fax (+381 11) 2203001 1. b) opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU I INVESTICIJI INVESTITOR VIP MOBILE DOO. Beograd Omladinskih brigada 21. Ovaj projekat treba da predstavlja sastavni deo ukupne dokumentacije neophodne za dobijanje neophodnih dozvola. e) prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija).o.

Sc.KV Novi Pazar Fabrika Ras” treba uraditi u skladu sa rešenjem o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. 44/2003. itd. 135/2004). ZAKONSKA REGULATIVA Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . 34/2006). 135/2004). Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . propisima koji se odnose na oblast izrade tehničke dokumentacije. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. kao i u skladu sa važećim propisima. glasnik RS" br. Član Upravnog odbora Sektor Tehnike _________________ Mr. glasnik RS" br. 36/2006) i drugim podzakonskim aktima i propisima iz oblasti telekomunikacija.2009. glasnik RS" br. POSEBNI USLOVI Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radio bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . 47/2003. 135/2004). Glasnik RS br. Projektant je dužan da postupi po primedbama Tehničke komisije.KV Novi Pazar Fabrika Ras” mora biti urađena u skladu sa prethodnim dokumentima koji su već razmatrani od strane Revizionih komisija. 101/2005). Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl.11. a u smislu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS" br. 09. Darko Parun . Beograd. Zakonom o telekomunikacijama ("Sl.j) netehnički kraći prikaz podataka navedenih u tačkama b) do i). Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 4. pre svega u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine ("Sl. k) podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.KV Novi Pazar Fabrika Ras” podleže postupku ocene do strane nadležne Tehničke komisije. 3. glasnik RS" br.god.

III PROJEKAT .

Glava četrnaest sadrži program praćenja uticaja na životnu sredinu. U okviru druge glave izložena je osnovna koncepcija GSM/UMTS mreže. UVOD Kompanija “VIP MOBILE” d. kao i predlog mera za sprečavanje ili smanjivanje negativnih uticaja koje VIP MOBILE treba da preduzima u toku izgradnje i eksploatacije svog GSM/UMTS sistema javne mobilne telefonije. Uticaj elektromagnetnog zračenja GSM/UMTS baznih stanica i pripadajućih predajnika radiorelejnih veza na životnu sredinu i tehničke uređaje razmotren je u četvrtoj glavi. Tehničke karakteristike baznih stanica koje se koriste u okviru VIP MOBILE razmotrene su u trećoj glavi. Na kraju je dat spisak korišćene literature (glava šesnaest). U glavi devet dat je prikaz osnovnih alteranativa.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . dok je opis samog projekta tema osme glave. U okviru ovog projekta dat je prikaz stanja u ovoj oblasti nauke u svetu. Metodologija proračuna intenziteta elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni radio-predajnika (bazne stanice) data je u glavi 5. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 1 . respektivno. Posebno za namene zaštite i procene uticaja elektromagnetnog zračenja na životnu sredinu. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini dat je u glavi 10. (deo MOBILCOM Austria grupe) angažovalo je Elektrotehnički fakultet u Beogradu (u daljem tekstu ETF) da razmotri problem zaštite životne sredine u okviru GSM/UMTS sistema VIP MOBILE.o. dok glava petnaest sadrži zaključak. dok je u glavi 11 dat opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 1. prate najnoviju literaturu i učestvuju u radu najpoznatijih svetskih konferencija iz ove oblasti. Podaci o nosiocu projekta nalaze se u glavi šest. stručnjaci VIP MOBILE i ETF dopunski se školuju i usavršavaju. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa i opis mera predviđenih u cilju sprečavanja. smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja na životnu sredinu dati su u glavama dvanaest i trinaest. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras” izložena je u šesnaest glava. Opis lokacije na kojoj se planira instalacija predmetne bazne stanice dat je u glavi sedam.o.

. generacije (2G). Pri tome. specificiran je i tzv. Neposredno potom osnovana je GSM grupa za standardizaciju sa ciljem da razradi specifikacije za novi pan-Evropski mobilni radio-sistem.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. Na ovaj način obezbeđeno je veliko potencijalno tržište. Konačno. 1982. U periodu od 1982. GSM sistem ima i neke elemente tehnike proširenog spektra (FHSS) pošto može da koristi i frekvencijsko skakanje po skupu raspoloživih radio-kanala. Svi specificirani elementi i interfejsi biće implementirani u GSM mreži VIP MOBILE-a. U kasnijem razvoju GSM-a izvršena je specifikacija PCN (Personal Communication Network) odnosno DCS 1800 sistema (Digital Cellular System) za frekvencijski opseg 1800MHz i PCS sistema (Personal Communication Services) za opseg 1900MHz (USA). Odlučeno je da novi sistem bude digitalan i baziran na uskopojasnoj TDMA (Time Division Multiple Access) tehnici.1 NASTANAK GSM SISTEMA Nordijske PTT organizacije predložile su CEPT-u (Conference Europeenne des Postes et Telecommunications). Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 2 . U generacijskom smislu osnovna verzija GSM sistema spada u radio-sisteme takozvane 2. U tehnološkom smislu GSM sistem je u osnovi moderan digitalni sistem sa frekvencijskom i vremenskom raspodelom kanala u radio-opsegu (FDMA/TDMA) sa 8 vremenskih slotova po jednom radio-nosiocu. U nastavku izlaganja dat je kratak opis tehničkih osnova GSM mobilne mreže na način kako su definisani od strane GSM MoU udruženja i kroz odgovarajuće ETSI standarde. GSM 400 frekvencijski opseg. do 1987. god.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U isto vreme. da specificira zajednički Evropski telekomunikacioni servis u opsegu 900MHz. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA GSM/UMTS MREŽE I PRIMENJENI STANDARD 2. prvih 13 zemalja potpisalo je MoU (Memorandum of Understanding) obavezujući se pri tome da će ispunjavati propisane specifikacije i da će instalirati GSM (Global System for Mobile Communication) sistem na svojoj teritoriji. ″fizičkih kanala″ koji mogu biti saobraćajni ili kontrolni kanali. što znači da jedan radio-kanal podržava 8 tzv. vođene su rasprave o koncepciji sistema.

koje koriste istu prostoriju ili deo zgrade. koje su montirane u iste montažne ormane ili kontejnere.2.. U opštem smislu. bazna stanica može imati jedan ili više primo-predajnika. Jedna ili više baznih stanica koje su postavljene u neposrednoj blizini. U sistemskom smislu određene bazne stanice formiraju grupu kojom upravlja jedan kontroler baznih stanica (BSC . tako i prema drugim mrežama (npr. Naime.2. kao i po pitanjima mobilnosti pojedinih jedinica. Internetu i sl. kako u okviru sopstvene mreže. a opciono i baznih stanica. sa opisom osnovnih blokova u nastavku teksta.2 Ćelijska bazna stanica . Ovakvi postupci omogućavaju donošenje kvalitetnih odluka. u realnom vremenu. SS ostvaruje direktnu komunikaciju sa mobilnom stanicom u fazama uspostave. U ovakvom slučaju BSC ima zadatak da gotovo neprimetno (sa stanovišta korisnika) izvrši promenu aktivne bazne stanice. bilo po principu komutacije paketa). svaka ćelija ima svoju baznu stanicu (BTS . 2. servisne zone osnovnih ćelija se udružuju i na taj način formiraju jedinstven sistem.2 ARHITEKTURA I OSNOVNI ELEMENTI GSM MREŽE 2.BSC Kontroler baznih stanica je element mreže koji se nalazi između SS-a i BTS-ova. Radio-kanali dodeljeni jednoj ćeliji se razlikuju od radiokanala dodeljenih susednim ćelijama. Pri tome se takođe potrošnja baterije svodi na minimum i istovremeno povećava kvalitet veze. Ćelija koju opslužuje BTS može biti omnidirekciona ili sektorska.Base Transceiver Station) koja emituje servis koristeći dodeljenu grupu radio-kanala.Mobile Station) iz jedne u drugu ćeliju) i sl.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. u prostorno-teritorijalnom smislu formiraju “lokaciju” (Site). u toku ostvarivanja veze mobilni korisnik može izaći iz zone ćelije koja ga opslužuje i ući u zonu neke od susednih ćelija. Posebno treba naglasiti da se u okviru UMTS terminologije ravnopravno sa terminom “bazna stanica” koristi se i termin “nod B”. za veliki broj funkcija koje ima BSC.BTS Osnovna funkcija BTS je da obezbedi predaju i prijem radio-signala u okviru pripadajuće ćelije. itd. kontrole i preusmeravanja saobraćaja (bilo po principu komutacije kola. Kontroleri baznih stanica se povezuju na upravljačko-komutacioni sistem (SS Switching System) čija je uloga da realizuje neophodne signalizacije u sistemu. koje koriste isti antenski stub. U centralizovanoj arhitekturi BSC je najčešće kolociran sa SS. Na ovaj način smanjuje se snaga zračenja pojedinih stanica minimizirajući na taj način interferenciju prema drugim GSM korisnicima.Base Station Controller). Na Slici 2. U cilju pokrivanja željene teritorije.3 Kontroler baznih stanica . BSC takođe realizuje i funkcije kao što je na primer ″handover″ (prelaz mobilne stanice (MS .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1 data je blok šema jedne tipične GSM mreže. dok je u decentralizovanoj Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 3 . ISDN-u.). Osnovna funkcija BSC-a je sprovođenje funkcije handover-a. U okviru ETSI standarda topologija BSC-a nije definisana (da li je centralizovana ili decentralizovana) tako da je svakom GSM proizvođaču ostavljena mogućnost da sam implementira i dimenzioniše svoj BSC.2. PSTN-u.1 Оsnovne postavke Koncepcija GSM mreže bazirana je na klasičnoj arhitekturi ćelijske radio-mreže. mobilna stanica ″osluškuje″ susedne bazne stanice koje pripadaju istoj GSM mreži i kontinualno šalje izveštaje o izmerenom kvalitetu signala aktivne i susednih baznih stanica BSC-u. Osnovna jedinica ovakve mreže je ćelija. 2. Dodatno. kao i da obavlja funkcije upravljanja. održavanja i raskida veze. Da bi se zadovoljio zahtev u pogledu kapaciteta saobraćaja. Tokom uspostavljene veze.. Jedna od funkcija BSC u okviru GSM mreže je da sprovodi dinamičku kontrolu snage mobilnih stanica.

Svakoj od ovih baza pridruženi su i odgovarajući hardverski i softverski resursi koji obezbeđuju njihov rad. Home Location Register) sadrži informacije o korisnicima koji pripadaju matičnoj mreži.1: Blok šema tipične GSM mreže 2.AUC (engl. Jedan upravljačko-komutacioni centar se može povezivati sa drugim upravljačko-komutacionim centrom koji pripada bilo istoj GSM mreži bilo nekoj drugoj GSM mreži. Takođe. To su: Registar matičnih korisnika . U suštini SS u potpunosti upravlja procesima uspostavljanja. za dodatne servise itd. Osnovni elementi jednog upravljačko-komutacionog centra su dva logička entiteta: MGW (Media Gateway) i MSC (MSC Server). Authentification Centre) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 4 . Razdvajanje kontrolnog saobraćaja i saobraćaja podataka omogućava da mreža rutere efikasnije iskoristi za podatke kod kojih se očekuju veliki protoci. U okviru GSM mreže VIP MOBILE za sada će se primenjivati centralizovana arhitektura. U bliskoj vezi sa HLR je Centar za proveru autentičnosti . Slika 2. u njemu se realizuju i interfejsi između GSM mreže i drugih mreža. održavanja i raskidanja veze. funkcije tarifiranja i obračunavanja.2. Ovi logički entiteti mogu biti implementirani u istoj ili odvojenim fizičkim jedinicama.SS Upravljačko-komutacioni sistem (SS) koga po pravilu čini više upravljačkokomutacionih centara predstavlja ″srce″ GSM radio-mreže u kome se sprovode funkcije rutiranja poruke od izvorišta do odredišta. a stvarna matrica komutiranja u MGW čvoru.4 Upravljačko-komutacioni sistem . SS je odgovoran za funkcije handover-a koje se obavljaju između dva MGW (Media Gateway-a).HLR (engl. a da se kontrolnim porukama relativno malog obima upravlja na drugim mestima. Pored toga. U okviru svake GSM mreže postoji više povezanih veoma važnih baza podataka u kojima se čuvaju relevantni podaci o korisnicima.KV Novi Pazar Fabrika Ras" arhitekturi više udaljenih BSC jedinica povezano na jedan SS. Kontrolna logika je smeštena u MSC Serveru.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

tarifiranje poziva pozvanom učesniku. IN tarifiranje. koje zbog ograničenog prostora ne mogu biti objašnjene na ovom mestu. Registar gostujućih korisnika (preciznije. o dopunskim servisima. Interworking Location Register) ima namenu da se preko njega razmenjuju informacije između GSM mreže i drugih mreža koje rade prema različitim standardima.MIN (engl. U nastavku teksta biće u najkraćem opisana svaka od navedenih tehnologija. Kao takav on predstavlja izuzetno dobru osnovu za primenu novih tehnologija u oblasti javnih mobilnih sistema.3 EVOLUCIJA GSM SISTEMA KA 3G SISTEMIMA 2. servisi koji su uvedenu u okviru druge generacije GSM-a primanjivaće se i u novim tehnološkim nadogradnjama sistema. Sistem govorne pošte – VMS (engl.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Registar identifikacije uređaja . Poruke se od/do mobilne jedinice šalju preko kontrolnog kanala radio-interfejsa. 2.ILR (engl. Mobilna inteligentna mreža . pridružena SS-u. Naravno. Mobile Intelligent Network) u okviru GSM mreže omogućava dodatne servise kao što su na primer: virtuelna privatna mreža VPN (Virtual Private Network) u okviru koje je moguće organizovati posebne grupe korisnika sa posebnom tarifom i posebnim servisima (npr.1 Uvod GSM je standard koji se stalno modifikuje i evoluira u cilju zadovoljavanja sve većih i sve raznovrsnijih potreba korisnika. korišćenje resursa mreže upotrebom kreditne kartice itd. skraćeno biranje).EIR (engl. Uzimajući u obzir svetske trendove. Equipment Identity Register) sadrži informacije o tipu mobilne stanice koja se koristi. evolucija GSM sistema podrazumeva postepenu vremenski razdvojenu primenu sledećih tehnologija: • GPRS (General Packet Radio Services). obezbeđujući na taj način svoj kontinuirani rast. Voice Mail System) se realizuje kao posebna celina. Registar lokacija za povezivanje . kao i o lokaciji aktivnih korisnika u okviru dela mreže (dela mreže koji opslužuje nadređeni MSC Server).KV Novi Pazar Fabrika Ras" koji obezbeđuje potrebne informacije u cilju identifikacije korisnika i njegovih servisnih prava. i • 3GSM (tehnologija 3G mobilnih sistema primenjena na evoluiranoj GSM strukturi).VLR (engl.3. registar trenutno aktivnih korisnika) .SMS-C (engl. U okviru SS ili u vezi sa njim postoji i niz drugih organizacionih celina. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 5 . Short Message Service-Centre) je specifičan deo GSM mreže preko koga se mogu primati ili slati kratke alfanumeričke poruke dužine do 160 karaktera. Centar za prenos kratkih poruka .. Visitor Location Register) sadrži informacije o tipu korisnika. • EDGE (Enhanced Data for GSM Evolution).

IP i X. prilikom realizacije GPRS-a u okviru postojeće GSM mreže neophodna je instalacija dva dodatna elemenata koji su: • GPRS gateway – GGSN (Gateway GPRS Service Node). mobilni telefoni mogu da se smatraju mobilnim host-ovima. Kao što mu samo ime kaže. Teorijski. pri čemu se u okviru jednog radio-nosioca koristi svih 8 vremenskih slotova. Kao što je poznato iz iskustva fiksnih sistema. GPRS prvi put u mobilnim mrežama omogućava potpuno korišćenje Interneta i njegovih servisa. neprihvatljivo je da korisnik čeka u pojedinim slučajevima dodatnih 30 sekundi. posebno treba naglasiti da se GPRS uvodi na relativno jednostavan način.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. Navedeni protok je oko tri puta veći od maksimalnih protoka koji se mogu ostvariti u današnjim fiksnim mrežama sa standardnim analognim telefonskim prisupom i oko 10 puta veći od protoka koji se može ostvariti komutacijom kola u okviru postojećih GSM mreža. korišćenjem paketskog prenosa podataka može se znatno povećati efikasnost korišćenja dragocenog radiospektra.. Kao veliku prednost.25 mreža). maksimalan protok koji se može ostvariti na fizičkom nivou primenom GPRS-a iznosi 160kbs (sa stanovišta korisnika 115kbs). Za vremenski kritične aplikacije. autorizacija kreditne kartice. Nije neophodno ni novo frekvencijsko planiranje. Brzo uspostavljanje veze je značajna prednost GPRS-a (takođe i SMS-a) u poređenju sa prenosom podataka komutacijom kola. Pri tome se nesmetano koristi standardna ćelijska struktura. Praktično.6kbs). Ipak. iz razloga zahtevanih kapaciteta saobraćaja malo je verovatno da će operateri dozvoliti nekom korisniku da koristi svih 8 vremenskih slotova na jednom radionosiocu. GGSN omogućava povezivanje sa drugim GPRS mrežama u cilju lakšeg sprovođenja procedure GPRS roaming-a.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .3. Naime.GGSN ima ulogu gatewaya između GPRS mreže i drugih javnih mreža za prenos podataka (npr. bilo zbog ograničene dužine poruke (SMS . pri čemu svaki GPRS terminal potencijalno može da ima svoju IP adresu. S obzirom na činjenicu da se podaci primenom GPRS prenose brže. To praktično znači da su GPRS korisnici “uvek na vezi”. dial-up veza. bez biranja određenog broja i znatno efikasnije nego do sada.160 karaktera). i • GPRS server . Pri tome se ne uspostavlja tzv. U okviru GPRS servisa veza se uspostavlja veoma brzo (nema potrebe za biranjem nekog broja) tako da se podaci mogu primati ili slati baš u onim trenucima kada se za tim ukaže potreba. U okviru GSM sistema GPRS se realizuje na taj način što se vrši udruživanje više vremenskih slotova u okviru jednog radio-nosioca i na taj način omogućava veći protok podataka. kroz GPRS tehnologiju uvodi se paketski prenos podataka na radio-ineterfejsu u okviru standardne GSM mreže. bilo zbog ograničenog protoka (komutacijom kola – 9. Sa stanovišta upravljačko-komutacionog sistema. GPRS predstavlja nadgradnju GSM sistema u odnosu na postojeći prenos podataka komutacijom kola i SMS servis. GPRS tehnologija omogućava primenu servisa koji do sada praktično nisu bili ostvarivi. Kao takav.2 GPRS GPRS (General Packet Radio Services) tehnologija uvodi novi negovorni servis iz grupe dodatnih značajnih servisa kojim se omogućava paketski prenos podataka unutar javne mobilne mreže. treba napomenuti da su u praksi raspoloživi protoci ipak znatno manji (tipično 4050kbps). Sa druge strane GPRS server – SGSN vrši rutiranje paketa Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 6 . Takođe. Preciznije. što predstavlja suštinski napredak. U radio-interfejsu koristi se isti tip modulacije (Gaussian Minimium Shift Keying) kao i slučaju klasičnog prenosa govornog signala.SGSN (Serving GPRS Service Node). kao što je npr. korisnicima se omogućava jeftiniji servis prenosa podataka. GPRS gateway .

realizacija GPRS specifične signalizacije itd. U osnovi.3 EDGE EDGE (Enhanced Data Rates for Global Evolution) tehnologija predstavlja. dodavanje funkcije za kontrolu mobilnosti u cilju lociranja mobilne GPRS stanice. posle GPRS-a. što praktično znači da se tri puta veći broj korisnika prenosa podataka može opslužiti. tako i komutaciju kola za potrebe ostvarivanja prenosa govornih informacija i prenosa podataka. treba primetiti da se.KV Novi Pazar Fabrika Ras" korisnika u okviru svog servisnog područja. 2. korisnicima je omogućeno korišćenje GPRS servisa. struktura logičkih kanala. Pri tome se struktura i načini realizacije servisa praktično ne menjaju. instaliranje novog radio-interfejsa za paketski saobraćaj. U okviru GSM sistema druge generacije. U okviru GMSK modulacije svakom emitovanom simbolu odgovara jedan bit. ali da EDGE omogućava veće protoke podataka. u koncepcijskom smislu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Pri tome. instalacija novih funkcija kriptozaštite.3. U okviru EDGE-a dolazi do promena na osnovnom fizičkom nivou radio-interfejsa. Način povezivanja GGSN i SGSN elemenata u postojeću GSM mrežu ilustrovan je na Slici 2. Pored navedenog. GPRS-om uvode značajnije promene u GSM nego EDGE-om (prvi put se u okviru GSM sistema uvodi paketski prenos podataka).2: Ilustarcija načina uvođenja GPRS-a u postojeću GSM mrežu Što se tice GSM mreže VIP MOBILE. za prenos signala na radio-interfejsu koristi se GMSK (Gaussian minimum shift keying) modulacija koja predstavlja jednu vrstu fazne modulacije. u okviru GSM mreže potrebno je napraviti još neke tehničke promene. sledeći evolutivni korak postojećih GSM sistema prema 3G sistemima. širina radio-kanala (200kHz). EDGE praktično predstavlja nadogradnju GPRS-a. kao i sistemski mehanizmi primenjeni u okviru GPRS-a. pri čemu se maksimalni mogući protok podataka do pojedinačnog korisnika značajno povećava. To povećanje iznosi oko tri puta u odnosu na protoke ostvarene u okviru GPRS-a. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 7 . BTS BSC MSC/VLR IAS IP IP NetNetwork work MS HLR SGSN Backbone Backbone GGSN Slika 2.2. u okviru EDGE striktno se poštuju TDMA struktura rama. kao što je dodavanje jedinice za kontrolu protoka podataka – PCU (Packet Control Unit) koja se instalira u okviru BSS. u okviru EDGE-a uvode se novi tip modulacije i novi tip kanalskog kodovanja na radio-interfejsu koji omogućavaju kako paketsku komutaciju. Ipak.

Protok simbola u okviru EDGE tehnologije i standardnog GSM-a je identičan. u okviru 3G sistema primenjuje se tehnika višestrukog pristupa bazirana na kodnoj raspodeli (CDMA . u okviru EDGE tehnologije koristi se 8PSK (8-phase shift keying) modulacija u okviru koje svakoj grupi od tri uzastopna bita odgovara jedan simbol. Sa stanovišta korisnika. Za razliku od TDMA (Time Division Multiple Access) tehnike višestrukog pristupa primenjenog u GSM. primenom EDGE-a. što praktično znači da je ukupni bitski protok u okviru EDGE-a tri puta veći u odnosu na standardni GSM.98Mbit/s). Za razliku od GPRS i EDGE tehnologija u okviru kojih je paketski prenos podataka realizovan preko mreže sa komutacijom kola.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .5G sisteme (GSM.3: Uporedni prikaz GMSK i 8PSK modulacija.KV Novi Pazar Fabrika Ras" odnosno svaki pomeraj faze odgovara jednom bitu. Treba napomenuti i to da vrlo bitan aspekt razvoja 3G sistema predstavljaju i korisnički uređaji. sa protocima do 2Mbps (uvođenjem tzv. Kao i u slučaju GPRS-a. GPRS u okviru mobilne mreže korisnicima pruža prenos podataka uporediv sa servisom prenosa podataka u fiksnim Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 8 .3. Korisničke jedinice 3G sistema su bazirane uglavnom na video prenosu. Slika 2. Sa druge strane. u okviru 3G sistema biće realizovana prava paketska mreža. EDGE). sa stanovišta korisnika može se ostvariti maksimalni protok podataka od 384kbs (u okviru GPRS-a 115kbs). 2. GPRS i EDGE sistemima.3G (3G varijanta sistema implentirana na tlu Evrope naziva se UMTS) treba da omoguće mobilnim korisnicima znatno veće protoke podataka (a samim tim i široku paletu novih servisa) u odnosu na 2G i 2.6kbs (GPRS – 160kbs). a teorijski na fizičkom nivou 473. prelaz sa GPRS-a na 3G sisteme je revolucionarniji nego prelaz sa GSM sistema druge generacije na GPRS. 3G mreža omogućava prenos daleko većeg broja paketa. Konkretno. GPRS. Uporedni prikaz GMSK i 8PSK modulacija dat je na Slici 2.3. Današnji GPRS mobilni uređaji uglavnom su bazirani na servisima ponuđenim korisnicima u okviru GSM sistema druge generacije.Code Division Multiple Access) u okviru koje je realno moguće ostvariti veće protoke podataka na radio-interfejsu. u GSM mreži VIP MOBILE korišćenje EDGE servisa je omogućeno korisnicima. HSDPA-High Speed Data Packet Access tehnologije ostvaruju se protoci i do 13.4 3GSM Sistemi treće generacije . Pri tome.

prema pojedinim analizama tržišta. dat je statistički prikaz rasta broja mobilnih korisnika prema značajnijim tipovima mobilnih radiosistema. antenski stubovi. ITU je definisao minimalne zahteve po pitanju protoka podataka u okviru IMT-2000 standarda. kao i na veliki broj instalacija u svetu. podrazumeva se da se korisnik ne kreće brže od 120km na sat. To praktično znači da operateri koji imaju već razvijene mreže GSM 1800. Treba primetiti da 3G (UMTS) sistemi podrazumevaju znatno veći broj baznih stanica na istoj teritoriji u odnosu na standardne GSM sisteme. Number Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Percentage 9 . U pogledu radio-mreže.). • Potpuna mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 384kbs za korisnika koji se kreće brzinom manjom od 120km u urbanom orkuženju na otvorenom. drugu milijardu u trećem kvartalu 2006. U zavisnosti od stepena mobilnosti mobilnog korisnika razlikuju se sledeći slučajevi: • Visoka mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 144kbs u ruralnom okruženju na otvorenom. za potrebe realizacije 3G (UMTS) sistema. itd.KV Novi Pazar Fabrika Ras" telekomunikacionim mrežama.5G sistema u okviru kojih je mobilni operater korisnicima uglavnom pružao kompletan servis. U okviru 3G mreže omogućen je znatno veći protok podataka. Za razliku od 2G i 2. • Ograničena mobilnost korisnika – zahteva se minimalan protok od 2Mbs za korisnika koji se kreće brzinom manjom od 10km na sat unutar zgrade ili na manjem ograničenom otvorenom prostoru. Pri tome.2% korisnika koristi sisteme bazirane na GSM/UMTS tehologiji. treća milijarda korisnika GSM/UMTS sistema dostignuta u prvom kvartalu 2008. S obzirom na veliku popularnost GSM-a. što je slučaj sa GSM mrežom VIP MOBILE. u maksimalnoj mogućoj meri koristi se postojeća već izgrađena infrastruktura za potrebe GSM-a (lokacije baznih stanica za koje već postoje ugovori i potrebne dozvole. što praktično ostavlja dosta prostora i za uvođenje potpuno novih servisa. Broj korisnika u GSM mrežama prevazišao je magičnu cifru od jedne milijarde korisnika u četvrtom kvartalu 2003.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Danas. U suštini. dok je zahvaljujući daljem ekspanzivnom rastu.1. Posebno treba primetiti da kada se govori o maksimalnim protocima omogućenim u okviru 3G sistema. od ukupnog broja mobilnih korisnika u svetu preko 88. napajanje. Realizacija 3G sistema na osnovama GSM mreže često se označava kao 3GSM. moglo očekivati. 2. u okviru 3G sistema mobilni operateri će pružati samo uslugu prenosa podataka. misli se na korisnika ograničene mobilnosti. U Tabeli 2. Treba naglasiti da je do danas preko 85% svih svetskih mobilnih operatera izabralo 3GSM tehnologiju kao osnovu za realizaciju 3G servisa. GSM je praktično već evoluirao ka 3G sistemu. zbog manjih ćelija sistema imaju značajnu prednost u odnosu na one operatere koji primenjuju isključivo GSM 900 mrežu. a konkretan servis mogu realizovati druge kompanije (čak i bez učešća mobilnog operatera). Na osnovu navedene tabele više je nego jasno da su GSM/UMTS sistemi najzastupljeniji u svetu.4 SADAŠNJE STANJE GSM/UMTS SISTEMA U SVETU U proteklih nekoliko godina broj korisnika javnih mobilnih radio-mreža beležio je brži rast nego što se. pravi potencijal 3G tehnologije doći će do izražaja baš u zatvorenom prostoru i manjim otvorenim prostorima.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . data je komparativna analiza preraspodele GSM mobilnih korisnika prema regionima sveta.457 6.459 292.198.804.953 425.939 6. Broj mobilnih korisnika na tlu Evrope prevazilazi 85% od ukupnog broja stanovnika. biće sigurno sistemi koji će se i narednih godina najviše implementirati i koristiti u svetu.884 28.80% 0.74% 0.32% 1.354 430.352.064.70% 2.618.08% 80. U svetu danas ima preko 860 javnih mobilnih mreža u preko 220 zemalja.011.046 1. odnosno regiona. najveći broj korisnika GSM sistemi opslužuju na području Evrope i Azije.839.034 57.242 499.1: Komparativna analiza preraspodele mobilnih korisnika prema tipovima sistema U okviru Tabele 2.402 286.695.06% 0.01% III kvartal 2008 (izvor GSM MoU) Tabela 2. World Africa Americas Asia Pacific Europe: Eastern Europe: Western Middle East USA/Canada Number 3. Telenor i VIP MOBILE.KV Novi Pazar Fabrika Ras" World cdmaOne CDMA2000 1X CDMA2000 1xEV-DO CDMA2000 1xEV-DO Rev.5G sistemi koji zahvaljujući stalnom tehnološkom napredku evoluiranju ka 3GSM (UMTS) sistemima.074.102 240.348.065.42% 6.18% 0. A GSM UMTS UMTS HSPA TDMA PDC iDEN Analog 3. Procentualno.965.067 2.939 340.229.2: Komparativna analiza preraspodele GSM/UMTS mobilnih korisnika prema regionima Na teritoriji Republike Srbije u operativnom radu su tri javna mobilna operatera i to: Mobilna Telefonija Srbije (MTS).953.804.549 309.133. Sva tri operatera implementirala su kako GSM sisteme (uključujući GPRS i EDGE tehnologije i servise) tako i 3GSM (UMTS) tehnologiju i servise.149.2. u 25 zemalja.781.297.52% 0.820 3.637 204. Pri tome. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 10 .706 106.064.059.621 0.18% 7. Sadašnji mobilni 2G i 2. taj procenat je i znatno preko 100%.669.805 Percentage 9% 11% 43% 11% 13% 5% 8% Tabela 2.839 3.229. Na području Evrope danas ima preko 150 operatera javnih GSM/UMTS mobilnih mreža u preko 50 država/regiona koje opslužuju preko 924 miliona korisnika.

0 1805. Osnovni GSM 900 opseg.0–1880. Kasnijim proširenjem osnovnog opsega sa dodatnih 49 GSM kanala.3: Granice frekvencijskih opsega GSM sistema Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 11 .0 698.0 488.0 1850.0–746. uveden je poseban opseg GSM-R.4–457. U Evropi i svuda u svetu.0 747.0 876. osim u USA.0 777. Sa druge strane.1 Stanje u svetu GSM sistemi u svom radio-delu danas koriste više različitih frekvencijskih opsega.0–960.5 FREKVENCIJSKI OPSEZI 2.0–915.0–792.0–1910. U oktobru 1999. GSM frekvencijski opsezi 2.1. označava se kao P-GSM. koji podrazumeva 124 dupleksna radio-kanala.0–1785.0 921.0 728. standardizovani su i takozvani GSM 450 MHz i GSM 480 MHz opsezi.0 1930. 0-124 512–885 512–810 uplink (smer predaje od mobilne ka baznoj stanici).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .0 935. sa nominalnim nazivom sistema GSM 400.0–915.0 824.0–762.0 925. GSM 710 i GSM 750 .0 Redni brojevi kanala 259–293 306–340 dynamic 438–511 128–251 1–124 975–1023.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2.0 890.8–496. Osnovna intencija otvaranja ovih GSM opsega je bila zamena mnogobrojnih NMT 450 sistema modernijim GSM sistemima u istom opsegu. E-GSM. za potrebe železničkog transporta.6 460.0–1990.5.0–894.0 880.0–960.3 Tip GSM mreže GSM-450 GSM-480 GSM-710 GSM-750 GSM-850 P-GSM-900 E-GSM-900 R-GSM-900 DCS-1800 PCS-1900 * Opseg 450 480 710 750 850 900 900 900 1800 1900 Frekvencijski opseg uplink / downlink* 450.8–486.0–849.0 1710. uglavnom se koriste opsezi oko 900 i oko 1800 MHz (nazivi odgovarajućih sistema su GSM 900 i GSM 1800/DCS 1800). Tačne granice svih GSM opsega navedene su u Tabeli 2. Pored navedenih opsega.5. standardom definisani su i tzv.6 478.0–716.4–467.0–960.1. opsezi GSM 850.0–915. downlink (smer predaje od bazne stanice ka mobilnoj) Tabela 2. U USA se za GSM koristi opseg oko 1900 MHz (naziv odgovarajućeg sistema je GSM 1900).0 869. 0-124 955–1023. definisan je tzv.

i (downlink .3 MHz 935. na slici 2.smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici).smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). prema GSM specifikacijama odgovara GSM/DCS kanalima sa rednim brojevima od 662 do 761.Traffic Channel). GSM sistem je realizovan u TDMA tehnici sa 8 vremenskih slotova po jednom radio-nosiocu. što znači da jedan radio-kanal podržava 8 tzv. ″logički kanal″.5 prikazan je raspored odobrenih opsega za korisnike GSM 1800 frekvencijskog područja. dok se preostalih 9 koriste kao kontrolni kanali.1 MHz 1835. frekvencijski opseg u ukupnoj širini od 2*20.5. za pejdžing itd.1-1760. za signaliziranje u fazi uspostave veze.894.1 MHz (uplink .1 . Razmak između uzastopnih radio-nosilaca (raster) u GSM sistemu iznosi 200 kHz. Svaki logički kanal ima tačno specificiranu namenu: za prenos govora.1. Dodeljeni frekvencijski opseg. već samo njegovi pojedini delovi. tako i u opsegu GSM 1800. i (downlink . Sa druge strane.1 . Dodeljeni frekvencijski opseg.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici). 2.939. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 12 .3 MHz (uplink . Licencom koja je dodeljena kompaniji VIP MOBILE predviđeno je da GSM900/GSM1800 mreža dobije na raspolaganje za svoje potrebe: 1.2 MHz (21 dupleksni radio-kanal) u P-GSM frekvencijskm području 900 MHz i to 890. Takva je situacija i u Republici Srbiji. Dva tipa se koriste kao saobraćajni kanali (TCH .2 GSM opsezi dodeljeni kompaniji VIP-MOBILE U velikom broju zemalja za potrebe GSM sistema nisu od početka rada GSM mreža dodeljivani kompletni predviđeni opsezi. U okviru svakog fizičkog kanala realizuje se tzv. prema GSM specifikacijama odgovara GSM kanalima sa rednim brojevima od 1 do 21. U okviru GSM/UMTS mreže kompanije VIP MOBILE vrši se instalacija baznih stanica koje rade kako u opsegu GSM 900.0 MHz (100 dupleksnih radio-kanala) u GSM frekvencijskm području 1800MHz i to 1740. ″fizičkih kanala″.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2.1-1855.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U okviru GSM sistema razlikuje se 11 tipova logičkih kanala.4 grafički je prikazan navedeni opseg frekvencija u odnosu na druge korisnike GSM 900 frekvencijskog područja. Na slici 2. frekvencijski opseg u ukupnoj širini od 2*4.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici).

1 MHz 1720.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1 MHz 1880 MHz Slika 2.1 MHz GSM 1825.1 MHz 1815.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 2.1 MHz GORNJI FREKVENCIJSKI OPSEG TELENOR 10 MHz 10 MHz TELEKOM 75 MHz 9.9 MHz 1740.9 MHz 1835.5: Raspored odobrenih GSM opsega u GSM 1800 frekvencijskom području Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 13 .1 MHz 1739.1 MHz 1834.9 MHz GSM 1805.8 MHz VIP 20 MHz 24.9 MHz GSM 1710.1 MHz GSM 1855.8 MHz VIP 20 MHz 24.1 MHz GSM 1760.1 MHz GSM 1730.4: Raspored odobrenih GSM i drugih opsega u GSM 900 frekvencijskom području DONJI FREKVENCIJSKI OPSEG TELENOR 10 MHz 10 MHz TELEKOM 75 MHz 9.

5. na svetskoj adminstrativnoj radio konferenciji WARC'92 rezervisani su opsezi 1885-2005MHz i 2110-2200MHz.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 14 . FDD mod se primenjuje u slučajevima kada treba obezbediti pokrivanje širih teritorija kvalitetnim UMTS servisom (makro i mikro ćelije).1 Stanje u svetu Mreže treće generacije (3G) razvijaju se u okviru globalnog standrda IMT-2000 koji je zamišljen tako da omogući komunikacije velikih protoka sa multimedijalnim servisima visokog kvaliteta i globalnom roaming podrškom. Na globalnom nivou već je izvršena rezervacija frekvencijskih opsega za potrebe realizacije 3G javnih mobilnih mreža što je prikazano u okviru slike 2. u okviru UMTS sistema razlikuju se dva moda rada: FDD (Frequency Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). dok je TDD mod planiran uglavnom za manje lokalne zone (mikro i piko ćelije). već on predstavlja familiju delimično kompatibilnih standarda na globalnom nivou. učestanost nosioca se može podešavati sa korakom od 0.2 UMTS frekvencijski opsezi 2.2170 MHz (downlink . pri čemu je širina jednog radio kanala 5MHz.1980 MHz (uplink .5. U okviru ovih opsega. Suštinski posmatrano.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanici).6: Prikaz frekvencijskih opsega namenjenih mrežama treće generacije (3G) prema pojedinim regionim sveta Za potrebe realizacije UMTS sistema. i 2110 . IMT-2000 nije jedan jedinstven standard. Jedan od standarda koji čine IMT-2000 jeste UMTS koji treba da omogući implementaciju javnih mobilnih mreža treće generacije na tlu Evropskog kontinenta (a i šire). Slika 2. a dupleksni razmak (razmak između nosioca signala na predaji i nosioca signala na prijemu) 190MHz.smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). Prema UMTS standardu FDD mod se realizuje u sledećim frekvencijskim opsezima 1920 .2 MHz.2.7. Pri tome.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 2. Ilustracija raspodele UMTS FDD opsega prikazana je na slici 2.6.

2. operatorima se po pravilu dodeljuje kontinualni frekvencijski opseg širine 2 × 15 MHz.smer od mobilne jedinice ka baznoj stanica).2025 MHz (za oba smera veze). U okviru tekuće faze izgradnje UMTS mreže nije predviđena implementacija TDD moda. Kompanija VIP MOBILE je na teritoriji Republike Srbije dobila Licencu za korišćenje UMTS frekvencijskog opsega.2 UMTS opsezi dodeljeni kompaniji VIP MOBILE U velikom broju zemalja za potrebe realizacije UMTS mreža operatorima su već dodeljeni pojedini frekvencijski opsezi.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 2. biti realizovane u FDD modu rada. za potrebe realizacije UMTS mreža. podržavaju isključivo FDD mod rada.2.5. Konkretno. i UMTS mreža kompanije VIP MOBILE realizovana je isključivo u FDD modu. Iz tog razloga.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . U sadašnjem trenutku.1965 MHz (uplink . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 15 . kompaniji VIP MOBILE za realizaciju UMTS mreže odobren je sledeći frekvencijski opseg: 1950 . Dodatno. u ukupnoj širini spektra od 2 × 15 MHz. i (za oba smera veze).smer od bazne stanice ka mobilnoj jedinici). relizovani od strane renomiranih svetskih proizvođača.1915 MHz (za oba pravca veze).2155 MHz (downlink . kompaniji VIP MOBILE odobren je frekvencijski opseg u širini od jednog TDD kanala i to: 1910 . i 2140 .1920 MHz 2010 . za potrebe realizacije TDD moda rezervisani su sledeći frekvencijski opsezi: 1900 . Za razliku od FDD moda rada. U navedenom opsegu realizuje se FDD (Frequency Division Duplex) mod rada UMTS mreže.7: Prikaz raspodele UMTS FDD opsega Inicijalno. postojeći UMTS sistemi. za potrebe buduće realizacije TDD (Time Division Duplex) moda rada. tako da će sve lokacije baznih stanica koje su predmet ove faze razvoja mreže. odnosno dodeljene su Licence za korišćenje odobrenih frekvencijskih opsega.

neprekidno se obavlja sve dok sistem postoji. proces planiranja sistema baznih stanica se mora zasnivati na tri važna faktora: • obučenom stručnom kadru. U nastavku teksta opisane su osnovne karakteristike GSM i UMTS baznih stanica. U osnovi. sistem baznih stanica mora da ostvari dve funkcije. Konačan kvalitet nekog GSM/UMTS sistema u velikoj meri zavisi od kvaliteta inicijalnog plana sistema baznih stanica i zbog toga se ovom problemu mora posvetiti velika pažnja. sistem baznih stanica treba da obezbedi odgovarajući kapacitet. U svakom od ova dva slučaja neophodno je izvršiti kontrolu stabilnosti postojećeg objekta nakon instalacije opreme. na područjima gde postoji zadovoljavajući kvalitet radio-servisa. i • na lokaciji NE POSTOJI odgovarajuće prostorija u koju se može smestiti bazna stanica pripadajuća oprema. Izbor tipa bazne stanice u velikoj meri zavisi od konkretnih uslova na izabranoj mikrolokaciji bazne stanice. uz sve neophodne prethodne proračune.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Prvo. VIP MOBILE je uspeo da objedini sva tri faktora i obezbedi dobru osnovu za razvoj kvalitetnog GSM/UMTS sistema. 3. što znači da se u svakom trenutku ima uvid u stanje bazne stanice. odnosno da kontinualno opslužuje zadati broj korisnika. Drugo.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. grejanja (osim u slučaju opreme predviđene za instalaciju u objektu ili kontejneru). Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 16 . To znači da u okviru poslova uređenja bazne stanice ne treba da se razmatraju pitanja dovoda vode. kanalizacije itd. INFRASTRUKTURNI ASPEKTI. Da bi sistem mogao da obezbedi zahtevani kvalitet servisa. • preciznim bazama podataka i • odgovarajućim softverskim i hardverskim alatima za planiranje radio-sistema. a u okviru njega proces planiranja sistema baznih stanica kao jedan od najkompleksnijih problema. Svaka bazna stanica je uključena u sistem daljinskog nadzora. SMEŠTAJ OPREME I PROBLEMI UKLAPANJA U PROSTOR ELEMENTI INFRASTRUKTURE 3. treba da ostvari pokrivanje teritorije koja je od interesa radio-servisom zadatog kvaliteta.2 TIPOVI GSM BAZNIH STANICA I KARAKTERISTIKE Sve savremene GSM bazne stanice koncipirane su tako da se za njihovo normalno funkcionisanje ne zahteva stalna ljudska posada. Razlikuju se jasno dva slučaja: • na lokaciji POSTOJI odgovarajuće prostorija u koju se može smestiti bazna stanica i pripadajuća oprema.1 Proces planiranja jednog GSM/UMTS sistema.

trenutnom broju antena. zahvaljujući senzorima kojima raspolaže. u jednom trenutku. Dodatno. što praktično znači da se mogu postepeno proširivati u skladu sa potrebama. GSM900. kabineti su opremljeni uređajima za hlađenje i grejanje. Praktično. tj. arhitektura bazne stanice. pruža servise i u GSM900 i GSM1800 mreži. pre svega zahvaljujući visokim radio performansama koje obezbeđuju minimalne prekide u pružanju servisa. • Odabir tipa kabineta bazne stanice zavisi samo od maksimalnog broja primopredajnika koje treba obezbediti u budućnosti. moguće je vršiti i na sajtovima koji su već u funkciji. bazne stanice iz ove familije omogućavaju pružanje GPRS. Treba pomenuti i to da se isti kabinet. da jedan isti kabinet. • Dodavanje primopredajnika. jednostavnim uključivanjem ili isključivanjem sekcije kombajnera.1. EDGE i UMTS servisa. To je naročito važno u slučajevima ispada pojedinih elemenata bazne stanice. Da bi se obezbedili adekvatni ambijentalni uslovi za funkcionisanje bazne stanice. pa čak i sektora. može koristiti za realizaciju GSM850. u okviru tekuće faze izgradnje GSM mreže VIP MOBILE planirana je upotreba baznih stanica iz familije savremenih baznih stanica kompanije Alcatel. Sistemom za održavanje radne temperature upravlja sama bazna stanica. ističu se po pouzdanosti u radu. svi elementi ovog sistema su redudantni. Ove bazne stanice su skalabilne. • Postoji veliki broj mogućnosti za konfigurisanje i upravljanje baznom stanicom.1 Macro bazne stanice Osnovne krakteristike macro baznih stanica iz Alcatel EVOLIUM A9100 familije prikazane su u tabeli 3. pri čemu se intervencije na problematičnim elementima mogu obavljati bez uticaja na elemente koji normalno funkcionišu. bazne stanice iz ove familije mogu biti konfigurisane tako.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . GSM1800 i GSM1900 mobilnih mreža. kao i u pogledu jednostavnosti montaže i održavanja. Pri tome. Familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dizajnirana je tako da omogućava visok kvalitet servisa.2. Pri tome. • Osnovni tipovi baznih stanica mogu se lako proširivati dodavanjem kabineta za ekstenziju. • podsistema primopredajnika i • podsistema kojim se upravlja funkcionalnošću bazne stanice.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Shodno tome. Neke od glavnih prednosti navedene familije baznih stanica. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 17 . Familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 zasniva se na troslojnoj modularnoj arhitekturi koja se sastoji od: • antenskog podsistema. Naime. pri čemu su one koncipirane tako da stalno mogu evoluirati i proširivati svoje funkcionalnosti. 3. trenutnoj konfiguraciji antenskog sistema. ne mora se voditi računa o načinu funkcionisanja bazne stanice. koje se temelje na njihovim konstrukcionim i mehaničkim osobinama su sledeće: • Funkcionalnost antenskog sistema može se menjati relativno lako i to na mestu bazne stanice. broju primopredajnika po sektoru itd.

-60V DC ±20% Napajanje prema vrsti kabineta 230V AC ±15%. jedna faza 400V AC ±15%. 230V AC ±15%.8dBm(GSM1800HP**) 45W/46.5dBm (GSM1900) 25W/44.8dBm (GSM900 HP**) 30W/44. 1710-1785 ili 1850-1910 MHz Broj primo-predajnika 1 – 12 Broj sektora 1–6 Tehnologija za povezivanje -G703 interfejs sa osetljivošću od 36 dB (standardno) baznih stanica -ostalo .8dBm (GSM900 MP*) 45W/46.PSK (EDGE) 15W/41.-60V DC ±20% -48 . radio-relejni linkovi. jedna faza 47-63Hz.8dBm (GSM900 HP**) (prosečena vrednost) * 35W/45.PSK (EDGE) -111 dBm (statički i dinamički) < -111 dBm (statički.Compact BTS Outdoor ***** MBO .1: Osnovne karakteristike baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 18 .4dBm (GSM1800 MP ) 30W/44. 230V AC ±15%.dodatnih 2E1 (opciono) Indoor Outdoor Dimenzije do 45x194x60 cm do 74x149x152 cm < 270 kg (MBI***) Težina < 140 kg (CBO****) < 570 kg (MBO*****) GMSK 8 .Multistandard BTS Outdoor Tabela 3.High Power *** MBI .-60V DC ±20% -48 . tri faze Indoor kabinet .Multistandard BTS Indoor **** CBO .do tri baterije od 90Ah.jedna baterija unutar kabineta od 90Ah .0dBm (GSM1900) GMSK 8 . 47-63Hz.Medium Power ** HP .5dBm (GSM850) 30W/44.jedna baterija unutar kabineta od 90Ah .8dBm (GSM850) 45W/46. GSM 900.8dBm (GSM1800MP*) ** 60W/47. 47-63Hz.8dBm (GSM1800 HP ) 30W/44.HDSL.mala integrisana baterija koja drži do 5 minuta .“mala” integrisana baterija koja drži do 30 minuta . 925-960. 880-915. 1805-1880 ili 1930-1990 MHz RX: 824-849. u zasebnom kabinetu Outdoor kabinet . GSM 1800 i GSM 1900 TX: 869-894. MCS1) Osetljivost prijemnika -116 dBm (dinamički sa FH i -108 dBm (statički MCS5) diversitijem) -99 dBm (statički MCS9) MBI*** CBO**** MBO***** 24V DC -48 .do tri baterije od 90Ah. satelitski linkovi Interfejs za povezivanje baznih -2E1 (standardno) stanica sa BSC-ovima (Abis) . jedna faza 47-63Hz. u zasebnom kabinetu od -5° do +45° C za indoor kabinete i od -45° do +45° C za outdoor kabinete Minimalni nivo IP20 za indoor i IP55 za outdoor kabinete Baterijsko rezervno napajanje Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova * MP .5dBm (GSM900 MP*) Snaga na ulazu u antenski kabl 60W/47.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Frekvencijski opseg GSM 850.

Kabineti nemaju bočna vrata . da se MBI3 kabinet ne može nadograditi da bi se dobio MBI5 kabinet. Slika 3.1 Struktura kabineta macro baznih stanica Indoor kabineti U okviru familije baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dostupna su dva tipa indoor kabineta (koji se nazivaju i rekovima): .MBI5 (MEDI) kabinet sa pet odeljaka.2.1. Obe vrste kabineta imaju po 12 antenskih konektora što omogućava formiranje do 6 sektora.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. Ove dve vrste kabineta su potpuno samostalne. Mogu se spajati i bočno jedan sa drugim. Treba napomenti i to.1.1: Alcatel EVOLIUM indoor A9100 bazna stanica (MBI) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 19 . i . Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu ovih baznih stanica dati su na Slici 3. ili za pod.MBI3 (MINI) kabinet sa tri odeljka. Oba tipa kabineta se mogu napajati jednosmernom ili naizmeničnom strujom i mogu imati rezervno baterijsko napajanje.pristup kabinetu i kabliranje se vrši sa prednje strane. Kabineti MBI3 i MBI5 mogu se pričvrstiti za zid.

• Compact Base Station Outdoor kabinet (CBO) sa malim brojem primopredjanika sa kojima se zadovoljavaju potrebe na specifičnim lokacijama. MBO1 i MBO2 tipovi kabineta MBO1 i MBO2 kabineti omogućavaju operaterima fleksibilnost u radu na terenu koja se ogleda u mogućnosti proširenja MBO1 kabineta (kapaciteta do 8 primopredajnika) na MBO2 kabinet (kapaciteta do 12 primopredajnika). MBO1 (MINI) i MBO2 (MEDI) kabineti koji omogućavaju veliki broj različitih konfiguracija. Takvu fleksibilnost omogućavaju posebni prazni odeljci u kabinetima u koje se po potrebi mogu dodati primopredajnički elementi ili moduli za napajanje. čime se značajno pojednostavljuje priprema lokacije pre montaže bazne stanice. isti kabinet se može koristiti i za različite vrste servisa (npr. montaža MBO1 i MBO2 kabineta je laka jer je težina najtežeg modula samo 90kg. u koje spadaju tzv.. ali ni porast intenziteta korišćenja servisa (to su najčešće ruralne sredine sa malim intenzitetom saobraćaja).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . sa fleksibilnošću u prelazu sa jedne na drugu konfiguraciju (pa čak i sa MBO1 na MBO2 tip kabineta). Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu MBO1 i MBO2 kabineta baznih stanica dati su na Slici 3.2.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Outdoor kabineti U okviru familije baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 dostupna su dva tipa outdoor kabineta: • Multi-Standard Base Station Outdoor (MBO) kabineti. pri čemu je visina kabineta ograničena na 152cm. GSM i UMTS) kada se na jednoj lokaciji realizuju obe vrste servisa. na lokacijama na kojima se ne očekuje veliki prirast broja korisnika u budućnosti.2: Alcatel EVOLIUM outdoor A9100 bazna stanica (MBO) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 20 . Slika 3. Pri tome. S obzirom na modularan dizajn. tj.

ukupnom broju konektora. ukupnoj potrošnji struje svih modula. Takođe. tj. Kompletna familija baznih stanica Alcatel EVOLIUM A9100 u potpunosti ispunjava zahteve zadate Direktivama Evropske unije 89/336/EEC. Osnovni podaci o dimenzijama i kapacitetu ovih tipova kabineta dati su na Slici 3. a koje se tiču elektromagnetske kompatibilnosti (u skladu sa ETSI standardom ETS 301 489-1 i 8).1. disipaciji snage koja je dozvoljena pri određenoj konfiguraciji itd. ova familija baznih stanica ispunjava uslove standarda ETS 300 019-1-4 klase 4. koji se tiču bezbednosnih zahteva za radio-predajnike. ova familija baznih stanica ispunjava sledeće standarde bezbednosti: • IEC 215 (EN 60 215). • pokrivanje putnih i železničkih pravaca sa po dva sektora i po jednim primopredajnikom u svakom sektoru. CBO se uobičajeno primenjuje za: • pokrivanje šireg područja sa maksimalno tri primopredajnika i sistemom omni antena. Preciznije. već kada se može očekivati da takva situacija potraje i u dužem vremenskom periodu.KV Novi Pazar Fabrika Ras" MBO2 kabinet se formira dodavanjem kabineta za ekstenziju (MBOE) na MBO1 kabinet.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . CBO kabinet CBO tip kabineta koristi se u ruralnim područjima gde je intenzitet saobraćaja vrlo mali. i to ne samo u inicijalnom trenutku podizanja mobilne mreže. koji se tiču bezbednosnih zahteva za informatičku opremu. gde je dovoljno imati po jedan primopredajnik po sektoru. što omogućava implementaciju do tri sektora po lokaciji. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 21 .3 Slika 3. spada u izuzetno tihe uređaje čiji je maksimalni nivo akustičkog pritiska manji od 55dB (A) u dnevnom radu. Što se tiče akustičkog zagađenja. i • IEC 950 (EN 60 950).3: Alcatel EVOLIUM outdoor CBO kabinet CBO ima 6 antenskih konektora. Prilikom dodavanju modula radi proširenja kapaciteta bazne stanice mora se voditi računa o sledećim problemima: prostoru koji je na raspolaganju. CBO kabinet omogućava optimalno rešenje za pokrivanje ovakvih područja kvalitetnim servisom. i • pokrivanje područja sa niskim intenzitetom saobraćaja.

kao i od prethodno iznetih podataka o dimenzijama. U okviru uređenja prostorije. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. itd. pošto su oba povezana na istu antenu. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. U slučajevima kada na tlu treba da se postavi samostalni antenski stub i uređaji bazne stanice. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom.4. pod nazivom Antenna Network Combiner (ANc) može da opslužuje najviše četiri primopredajnika. pri čemu se koristi Wide Band Combiner kao što je to prikazano na Slici 3. pošto to u značajnoj meri može da povisi cenu instalacije.on igra ulogu kombajnera tj. obično se vrši zakup zemljišta površine od oko 100 m2. Ukoliko navedeni uslovi nisu unapred ispunjeni.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Polazeći od konkretnih uslova na lokaciji bazne stanice.2 Osnovne karakteristike kombajnera macro baznih stanica Kombajneri omogućavaju povezivanje više predajnika na jednu zajedničku antenu. Pri tome se vodi računa da osim pogodnosti lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije. ona ne bude daleko od energetskih izvora. a po potrebi i postavljanje antistatičkog poda i postavljanje opreme za protiv požarnu zaštitu. smanjenje broja potrebnih antena i slično. uređaji za klimatizaciju su standardni. pri čemu se ne koristi Wide Band Combiner (WBC) kao što je to rpikazano na Slici 3. Bez kombajnera. ANc modul ANc modul povezuje do četiri predajna signala na dve antene i distribuira primljeni signal sa svake antene na najviše četiri prijemnika. predajnici bi nepovoljno uticali jedan na drugog. između ostalog planira se instaliranje uređaja za obezbeđivanje mikro-klimatskih uslova. 3. implementira se neko od indoor rešenja. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. radni i rezervni. a 800 kg/m2 na površini predviđenoj za smeštaj baterijskog napajanja. interfejs ka antenskom sistemu. za svaku baznu stanicu. ali u cilju obezbeđenja visoke pouzdanosti po pravilu treba instalirati po dva kompleta.2. Za konfiguracije većeg kapaciteta mora se dodati kombajnerski modul. Podsistem za sprezanje antena je segment koji povezuje antenski sistem sa sistemom primopredajnika . odgovarajućim glavnim projektom mora se obezbediti rešenje za lokalno ojačanje konstrukcije. za svaku baznu stanicu vrši se uređivanje prostora na adekvatan način. Jedan modul. Ako za instaliranje bazne stanice nije moguće obezbediti adekvatnu prostoriju implementira se neko od outdoor rešenja. • Combining mod za konfiguracije sa tri ili četiri primopredajnika. U slučaju da je na konkretnoj lokaciji moguće obezbediti prostoriju površine od oko 15 m2. Pošto se ne radi o velikim snagama disipacije.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Pri tome nosivost poda prostorije mora biti takva da može da izdrži lokalno opterećenje od 500 kg/m2 na površini predviđenoj za smeštanje opreme bazne stanice.1. ANc može biti konfigurisan u dva moda u odnosu na broj primopredajnika u sektoru: • No-combining mod za konfiguracije do dva primopredajnika. podsistem za sprezanje antena može da zadovolji širok spektar potreba kao što su smanjenje gubitaka usled slabljenja.5. Zahvaljujući fleksibilnosti i modularnosti ANc modula. težinama i drugim zahtevima za smeštanje baznih stanica. za svaku baznu stanicu. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 22 .

RXB .No-combining mod Antenna A TXA .RXdivA Duplexer Filter Filter LNA Splitter Duplexer Filter LNA Splitter Filter WBC Splitter Splitter Splitter Splitter WBC TX RXn RXd TRX 1 TX RXn RXd TRX 2 RXdRXn TX TRX 3 RXd RXn TX TRX 4 Slika 3. Pri tome se koristi hibridna wide-band tehnika kombinovanja što sistem čini pouzdanijim i upravljivijim.RXdivB Antenna B TXB. Pored toga postoji i kompatibilnost sa sistemima proširenog spektra.6. ANy modul je prikazana na Slici 3.Combining mod Twin Wide Band Combiner (ANy) modul Ovaj modul kombinuje do četiri primopredajnika na dva izlaza i distribuira do dva prijemna signala na četiri prijemnika.RXA .RXB -RXdivA Duplexer Filter Filter LNA Splitter Duplexer Filter LNA Splitter Filter By-pass function WBC Splitter Splitter Splitter Splitter WBC By-pass function TX RXn RXd RXd RXn TX TRX 1 TRX 2 Slika 3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Antenna A TXA .4: ANc modul .5: ANc modul .RXdivB Antenna B TXB.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 23 .RXA .

različite mogućnosti u pogledu podešavanja snage radio predajnika.7.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . mogućnost postavljanja na horizontalne i vertikalne zidove u indoor i outdoor okruženju.KV Novi Pazar Fabrika Ras" TxA RxA RxdivA TxB RxB RxdivB WBC Splitter Splitter WBC Splitter Splitter Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv Tx Rxn Rxdiv TRX 1 TRX 2 TRX 3 TRX 4 Slika 3. Neke od osnovnih karakteristika ovih baznih stanica su sledeće: • Adaptivnost . pri čemu u svakom sektoru postoje po dve antene (ili jedna kros-polarizovana antena) ANy modul je potreban samo u sektorima sa pet ili više primopredajnika kao što je to prikazano na Slici 3. Antennas Antenna network Combining ANc Twin combiner stage ANy Twin combiner stage ANy TRXs TRXs Slika 3. korišćenja različitih frekvencijskih opsega i različitih antenskih sistema.minimalni zahtevi u pogledu uređenja lokacije na koju se oprema postavlja.2 Micro bazne stanice Micro bazne stanice iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 (A9110-E) dizajnirane su sa ciljem da se olakša instalacija i pokrivanje servisom u najraznorodnijim okruženjima. ANx modul predstavlja kombinaciju WBC kombajera i dupleksera.6: ANy .7: Konfiguracija sa 1x8 primopredajnika 3. i postoji kompatibilnost sa prethodnim generacijama Alcatel-ovih uređaja. tj. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 24 .2.twin Wide Band Combiner modul U standardnim konfiguracijama. što smanjuje vreme instalacije. i to na jednostavan i isplativ način uz mogućnost stalne evolucije sisrtema. uređaji su modularni.

2. Osnovne krakteristike micro baznih stanica iz Alcatel EVOLIUM A9100 familije prikazane su u tabeli 3. maloj potrošnji energije i velikoj pouzdanosti u radu mreže.7W/34. sa zaštitnim oklopom GMSK 8 .85dBm (GSM900 G1) / 2 antene 7W/38.ogleda se u lakoći održavanja. GSM 900.5dBm (GSM850) / 2 antene 7W/38.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • Fleksibilnost .3W/32. sa različitim brzinama prenosa podataka.3W/33. 880-915. sa 2 aktivna primopredajnika i ventilatorima 210 W. 1.2W/35. upgrade-ovanja i rekonfiguracije mreže.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2W/35. 1.35dBm (GSM900 G1) / 2 ant.5 / 31.5dBm (GSM1800) / 2 antene 7W/38. GSM 1800 i GSM 1900 TX: 869-894.1dBm (GSM900P) / 1 antena 2.3W/36.5dBm (GSM900P) / 2 antene 6W/37.5 kg (low-loss / single-antenna).6dBm (GSM1900) / 1 antena 5W/37dBm (GSM850) / 2 antene 5W/37dBm (GSM900P) / 2 antene 4.45dBm (GSM900 G1) / 1 ant. 1805-1880 ili 1930-1990 MHz RX: 824-849. ventilatorima i grejnim elementima dolazi opciono ukoliko se bazna stanica poruči sa pratećim kabinetom baterijsko napajanje daje podršku za nesmetani rad prilikom nestanka električne energije u trajanju od 40 do 250 minuta. u zavisnosti od konfiguracije bazne stanice i broja aktivnih primopredajnika od -33° do +45° C (do +55° C sa dodatnim ventilatorima) Minimalni nivo IP55 Baterijsko rezervno napajanje − Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 25 . bez zaštitnog oklopa 32.DC 300V (od 240 do 357 V) − − − 8 .6dBm (GSM900P) / 1 antena 1.6dBm (GSM850) / 1 antena 2.PSK (EDGE) < -110 dBm (statički.podržano je do 12 radio nosilaca po jednoj baznoj stanici i to u različitim frekvencijskim opsezima.1dBm (GSM850) / 1 antena 3.2W/35.2W/35.PSK (EDGE) 2. 3. 1710-1785 ili 1850-1910 MHz Broj primo-predajnika / broj 1 – 12 / 1 – 6 sektora Tehnologija za povezivanje --2xE1 sa G703 interfejsom sa osetljivošću od 36 dB (standardno) baznih stanica Dimenzije Težina 750 x 384 x 137 mm. 4W/36dBm (GSM1800) / 2 antene 4W/36dBm (GSM1900) / 2 antene Snaga na ulazu u antenski kabl (prosečena vrednost) 3. kodecima i enkripcijom. Frekvencijski opseg GSM 850.6dBm (GSM1800) / 1 ant.8W/32. bez zaštitnog oklopa 818 x 450 x 190 mm. MCS1) i -106 dBm (statički MCS5) -96 dBm (statički MCS9) od 140 do 155 W. sa zaštitnim oklopom 27 / 26 kg (low-loss / single-antenna).AC 230V (od 170 do 270 V) .1dBm (GSM1800) / 1 antena 3. sa podrškom za GPRS i EGDE servise za prenos podataka. sa 2 aktivna primopredajnika.3W/33.1dBm (GSM1900) / 1 antena 7W/38.5dBm (GSM1900) / 2 antene Osetljivost prijemnika Napajanje prema vrsti kabineta Potrošnja GMSK -110 dBm (statički i dinamički) -112 dBm (dinamički sa FH diversitijem) . 925-960.8W/32. • Skalabilnost .95dBm (GSM900 G1) / 1 ant.

tj. Osnovna jedinica ima modularnu arhitekturu i sastoji se od tri osnovne komponente: • kombajnera. Na slici 3. Ova veza može biti direktna ili preko drugih slave jedinica. samo dodavanjem osnovnih jedinica moguće je povećavati kapacitet sajta u skladu sa rastućim potrebama. Slika 3. Osnovna jedinica koja se sastoji od minimalnog broja modula je u suštini jedna kompletna bazna stanica. što omogućava da se izgradi sajt sa 2 do 12 primopredajnika raspoređenih u 1 do 6 sektora. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 26 .1 Arhitektura i koncept micro bazne stanice Konfiguracija sajta zasnovana na micro baznim stanicama iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 može sadržati i do 6 osnovnih jedinica u zajedničkoj konfiguraciji. One slave jedinice koje su direktno vezane na master jedinicu su slave jedinice gornjeg nivoa. Svaka osnovna jedinica je gradivni blok koji sadrži dva primopredajnika.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tabela 3.2: Osnovne karakteristike micro baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 3. Ovakav koncept olakšava manipulaciju opremom i fleksibilnost u instaliranju i rekonfiguracijama sajtova. Master i slave jedinice su identične sa hardverskog stanovišta ali su funkcije kontrole bazne stanice aktivne samo na master jedinici. Dakle.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . izgradnja ili modifikacija konfiguracije na nekoj lokaciji je potpuno fleksibilna. Ostale jedinice (kojih može biti još maksimalno 5) imaju ulogu slave jedinice i povezane su sa master jedinicom preko unutrašnje magistrale.2. i • modula za kontrolu funkcionisanja bazne stanice. a one koje su vezane na druge slave jedinice su slave jedinice donjeg nivoa (kao što je predstavljeno na slici). • primopredajnika.8 prikazani su principi konfiguracije sajta sa micro baznom stanicom.2.8: Principi konfiguracije micro bazne stanice Jedna od osnovnih jedinica ima ulogu master jedinice.

arhitektura koja se bazira na hibridnom kombajneru. i • low-loss. Na slici 3. kojim se omogućava povezivanje jedne ili dve antene na osnovnu jedinicu. arhitektura sa dve antene. Slika 3. Single-antenna arhitektura Ova arhitektura omogućava povezivanje dva primopredajnika na jednu antenu i to uz pomoć hibridnog kombajnera.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2. tj.9 prikazane su dve moguće konfiguracije osnovne jedinice. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 27 .2. prijemni signal distribuira na dva prijemnika. U slučaju micro baznih stanica iz familije Alcatel EVOLIUM A9100 postoje dve arhitekture antenskog sistema: • single-antenna. Ova arhitektura prikazana je na slici 3. Time se.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Postoje dva tipa osnovnih jedinica u zavisnosti od tipa kombajerskog modula.2 Osnovne karakteristike kombajnera micro baznih stanica Već smo pomenuli da je kombajnerski podsistem sprega između primopredajnika i antenskog sistema. ali ono što treba odmah napomenuti je činjenica da je izlazna snaga kod arhitekture sa jednom antenom oko 3W.9: Dve varijante osnovne jedinice 3.10. približno dva puta manja od izlazne snage kod low-loss arhitekture koja iznosi oko 7W. U ovakvoj arhitekturi antenski diversiti nije moguć. Principi i osnovne karakteristike ove dve arhitekture date su u nastavku teksta. takođe.

• prilikom predaje signala. a na slici 3. Osnovni smisao ove konfiguracije je da se u jednom sektoru za oba primopredajnika obezbedi odvojen tok signala: • prilikom prijema signala.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Low-loss arhitektura U poređenju sa prethodnom. čime se obezbeđuje i antenski diversiti. što bi omogućilo pokrivanje dva sektora sa jednom baznom stanicom.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . i u svakom lancu duplekser.10: Arhitektura sa jednom antenom Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 28 . Slika 3. signal iz svakog predajnika napaja preko dupleksera svoju zasebnu antenu. pojačavač i spliter. ova arhitektura ima dva kompletna lanca za prijem i predaju. što rezultira manjim gubicima u predajnom lancu odnosno većom snagom na predaji. Postoji i jedan alternativni mod kojim bi se svaki primopredajni lanac iskoristio za različite sektore. tako da umesto hibridnog kombajnera imamo air-combining. prijemnici iz oba lanca su preko splitera vezani na pojačavače iz oba lanca. bez promena u hardverskom delu. Prelazak u ovaj drugi mod je moguće izvesti samo softverskom komandom.11 je prikazana low-loss arhitektura sa antenskim diversitijem. Na slici 3.12 low-loss arhitektura sa dva sektora bez antenskog diversitija.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .11: Arhitektura sa dve antene i antenskim diversitijem Slika 3.12: Arhitektura sa dva sektora bez antenskog diversitija Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 29 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.

. Radio interfejs se sastoji od 12 RF portova za povezivanje glavnih i diversiti antena radi pokrivanja do 6 sektora.indoor.14. Prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3. • Nortel UMTS BTS 12020 – outdoor i • Nortel UMTS BTS 700 – indoor. do sistema velikog kapaciteta (STSR . nadzor performansi.3 TIPOVI UMTS BAZNIH STANICA (NODOVA B) I KARAKTERISTIKE U okviru tekuće faze izgradnje UMTS sistema VIP MOBILE planirana je upotreba nodova B iz dve serije savremenih nodova B (baznih stanica) kompanija Nortel: • Nortel UMTS BTS 12010 .15 prikazuje arhitekturu kabineta u konfiguraciji sa tri sektora. Sectored Rx) sa jednim kanalom za inicijalno postavljanje sistema. • Alcatel EVOLIUM 9100.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .13: Spoljašnji izgled noda B Nortel 12010 indoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 30 . Posebna pažnja posvećena je inicijalnoj konfiguraciji.1 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12010 indoor" Bazna stanica (nod B) Nortel UMTS BTS 12010 (indoor) je skalabilna bazna stanica koja može da podrži konfiguracije do tri nosioca. sa malom potrošnjom snage zahvaljujući naprednim tehnikama u RF lancu. dok slika 3. Slika 3. MBO2 . Bazna stanica podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3. Spoljašnji izgled BTS 12010 prikazan je na slici 3. Sistem odlikuje velika efikasnost u radu. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema.Sectored Rx. a radi se na tome da se to poveća na četiri nosioca u jednoj specifičnoj konfiguraciji. Sectored Tx) koji mogu imati do tri nosioca i 6 sektora sa diversitijem na predaji.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3. sinhronizacija.3. 3.outdoor. Moguća je konfiguracija od sistema malog kapaciteta (OTSR .13. konfiguracija i nadzor.Omnidirectional Tx. obrada poziva. pristupni interfejs ka ostatku mreže.3. Takođe.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .15: arhitektura noda B u konfiguraciji sa tri sektora Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 31 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.14: Glavne komponente noda B Nortel 12010 indoor Slika 3.

3. Sistem odlikuje velika efikasnost u radu. (za 30W zračene snage) 180 .2170 MHz Frekvencijski opseg UMTS band II Uplink: 1850 .35 min.Sectored Rx. Takođe. a radi se na tome da se to poveća na četiri nosioca u jednoj specifičnoj konfiguraciji. Radna temperatura je od -5 do +45 °C. Bazna stanica Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 32 . U slučaju nestanka električne energije. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema.1910 MHz Downlink: 1930 .2772 W (za 45W zračene snage) 210 . napajanje preuzimaju rezervna baterijska napajanja kojima mogu da se premoste prekidi u napajanju u trajanju do 3. Moguća je konfiguracija od sistema malog kapaciteta (OTSR .2466 W (za 30W zračene snage) 726 .-50.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Originalno je namenjeno da se bazna stanica napaja jednosmernom strujom sa -48 V ili +24V. Postoje i jedinice za hlađenje sistema. sa malom potrošnjom snage zahvaljujući naprednim tehnikama u RF lancu.5V . Posebna pažnja posvećena je inicijalnoj konfiguraciji.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .2 Osnovne karakteristike noda B "Nortel UMTS BTS 12020 outdoor" Bazna stanica (nod B) Nortel UMTS BTS 12020 je skalabilna bazna stanica koja može da podrži konfiguracije do tri nosioca.8 dBm ± 4dB) 45 W (46.250 V AC (opciono) 675 . Naravno moguće je i dodavanje modula za napajanje naizmeničnom strujom. (za 45W zračene snage) od -5°C do +45° C Minimalni nivo IP20 po IEC/EN 60 529 Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Baterijsko rezervno napajanje Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Tabela 3.5 časova.40 min.5 dBm ± 4dB) -124. Sectored Rx) sa jednim kanalom za inicijalno postavljanje sistema. do sistema velikog kapaciteta (STSR .3: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel 12010 indoor 3.31 V) 208 . U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP-20 prema standardu IEC/EN 60 529.1990 MHz 1–3 1–6 8 x E1 2 x STM-1 HDSL (opciono) 1650 x 600 x 600 mm 305 kg sa punom opremom kabineta 30 W (44.7V) +24 V DC (20 V .1980 MHz Downlink: 2110 .Omnidirectional Tx. Sectored Tx) koji mogu imati do tri nosioca i 6 sektora sa diversitijem na predaji. Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 .5 dBm -48 V DC (-40.

Radio interfejs može imati do 12 RF portova za povezivanje glavnih i diversiti antena radi pokrivanja do 6 sektora. pristupni interfejs ka ostatku mreže.. Spoljašnji izgled BTS 12020 prikazan je na slici 3. konfiguracija i nadzor.17.4.18 prikazuje arhitekturu kabineta u konfiguraciji sa tri sektora. Slika 3.16: Spoljašnji izgled noda B Nortel 12020 outdoor Slika 3. nadzor performansi.17: Glavne komponente noda B Nortel 12020 outdoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 33 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža. dok slika 3. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . sinhronizacija. obrada poziva.16. Prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3.

Postoji interno rezervno baterijsko napajanje koje može da premosti prekid u napajanju električnom energijom do tri časa. Opciono je moguća i ugradnja eksternog baterijskog napajanja.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .18: arhitektura noda B u konfiguraciji sa tri sektora Bazna stanica može da se napaja naizmeničnom ili jednosmernom strujom.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3. Radna temperatura je od -40 do +50 °C. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP-20 prema standardu IEC/EN 60 529. Postoje i jedinice za hlađenje sistema. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 34 .

(za 30W zračene snage) 180 . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 35 .600 i 700 mm.19. Otuda infrastruktura ovog kabineta mora biti u mogućnosti da podrži više različitih konfiguracija.5V .3 Osnovne karakteristike noda B "Nortel iBTS 600 i 700" Bazna stanica (nod B) Nortel iBTS je indoor kabinet namenjen za izgradnju UMTS pristupne radio mreže. Primer kolokacije GSM baznih stanica i UMS nodova B prikazan je na slici 3.7V) 208 . Postoje različite varijante ovog noda B u zavisnosti od širine kabineta .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .8 dBm ± 4dB) 45 W (46.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu Frekvencijski opseg Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Baterijsko rezervno napajanje Baterijsko rezervno napajanje eksterno Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 . Za svaki tip interferencije razvijeni su i primenjeni različiti mehanizmi za umanjenje njenog dejstva.240 V AC (monofazno) 120 .1980 MHz Downlink: 2110 . i slično. Nod B iBTS može da podrži konfiguracije do 6 sektora sa 1 do 3 primopredajnika po sektoru. Nortel iBTS 600 i Nortel iBTS 700.5 dBm ± 4dB) -124.40 min.35 min.-50.3. S obzirom da se UMTS mreže razvijaju kao nadogradnja postojećih GSM mreža.240 V AC (split phaze) 230 . Nod B iBTS je dizajniran da prevaziđe probleme koji se javljaju pri kolokaciji.4: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel 12020 outdoor 3.2832 W (za 45W zračene snage) 180 . tj.400 V AC (trofazno) 735 . a to su najčešće različite vrste interferencije.2170 MHz 1–3 1–6 8 x E1 1350 x 1500 x 975 mm 480 kg sa punom opremom kabineta 30 W (44.5 dBm -48V DC (-40. kao što su različite vrste filtara.2526 W (za 30W zračene snage) 786 . posebna pažnja posvećuje se mogućnostima kolokacije sa postojećim baznim stanicama. antenskih decoupler-a. (za 45W zračene snage) opciono od -40°C do +50° C Minimalni nivo IP55 po IEC/EN 60 529 Tabela 3.

nadzor performansi. Slika 3.5. konfiguracija i nadzor. sinhronizacija. Takođe. Osnovne karakteristike uređaja date su u tabeli 3.19: Kolokacija GSM i UMTS baznih stanica Bazna stanica podržava sledeće funkcije: pristupna radio mreža. postoje hardverska i softverska rešenja za otkrivanje kvarova i brzu rekonfiguraciju sistema. obrada poziva.20.21.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.20: Izgled noda B Nortel iBTS indoor Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 36 . a prikaz elemenata kabineta dat je na slici 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . pristupni interfejs ka ostatku mreže. Spoljašnji izgled noda B Nortel iBTS prikazan je na slici 3.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 37 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.21: Glavne komponente noda B Nortel iBTS indoor Omogućeno je da se nod B napaja jednosmernom strujom sa -48 V ili naizmeničnom strujom.2. Radna temperatura je od +5 do +45 °C.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . sa jednom. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuka prema standardu IEC 721-2-6. dve ili tri faze. klasa 3. Postoje i jedinice za hlađenje sistema.

unapređenje funkcionalnosti baznih stanica iz familije Alcatel Evolium ka UMTS servisima. Naravno.8 dBm ± 4dB) 45 W (46.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .5 dBm ± 4dB) -48 V DC (-40.2170 MHz Frekvencijski opseg UMTS band II Uplink: 1850 .240 V AC jedna faza (50A/230V) 230 .400 V AC tri faza (20A po fazi) za DC napajanje za AC napajanje − od 1188 do 3518 W − od 1432 do 4239 W za 30 W zračene za 30 W zračene snage snage − od 1370 do 4610 W − od 1651 do 5555 W za 45 W zračene za 45 W zračene snage snage od +5°C do +45° C IEC 721-2-6. To se može učiniti dodavanjem d2U nod B jedinica bez uticaja na inicijalnu GSM konfiguraciju bazne stanice.1980 MHz Downlink: 2110 .1910 MHz Downlink: 1930 . tj. pošto je ovu hardversku jedinicu potrebno ubaciti u već postojeći kabinet.4 Osnovne karakteristike noda B "Alcatel EVOLIUM " U tehničkoj dokumentaciji za dobijanje dozvola za GSM/DCS bazne stanice kompanije VIP MOBILE dati su tehnički opisi i karakteristike GSM baznih stanica iz familije Alcatel Evolium. klasa 3.5: Osnovni tehnički podaci noda B Nortel iBTS indoor 3.3.22. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 38 .iBTS 600 319 kg sa punom opremom kabineta iBTS 700 295 kg sa punom opremom kabineta iBTS 600 30 W (44. tj.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 .5V . ovaj modul vidi se na samom dnu rek ormana.2 Broj primo-predajnika po sektoru Broj sektora Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije Težina Snaga predajnika Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova Tabela 3. i to raznih tipova indoor i outdoor kabineta. kabinet se mora reorganizovati u smislu pozicioniranja modula i potrebno je izvršiti zamenu single-TRX modula sa Twin-TRX modulima radi održanja broja nosilaca koji su već bili u funkciji. Tom prilikom je napomenuto da je moguće izvršiti integraciju.-57V) 220 .1990 MHz 1–3 1–6 8 x E1 700 x 600 x 1646 mm . Pozicioniranje d2U jedinice u okviru postojećeg GSM kabineta prikazano je na slici 3.iBTS 700 600 x 600 x 1646 mm .

ka i od mobilnih jedinica.22: Integracija d2U jedinice sa postojećim GSM kabinetom U okviru ove tehničke dokumentacije ograničićemo se na opis komponenata kojima se uvodi UMTS funkcionalnost u postojeću GSM mrežu.isturene jedinice koja je zadužena za funkcije iz radio domena. Ove dve komponente povezane su optičkim kablovima kojima se prenosi UMTS signal u osnovnom opsegu. U konkretnom slučaju mreže VIP MOBILE biće primenjeno distribuirano rešenje koje se sastoji iz dve osnovne komponente: − same bazne stanice sa integrisanim d2U modulom.23.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 39 . i − RRH (Remote Radio Heaad) .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3. kao što je prikazano na slici 3. uključujući i OAM (Operation and Maintenance) informacije.

1 Osnovne karakteristike d2U jedinice Pod d2U jedinicom podrazumeva se Alcatel-Lucent 9326 digital 2U nod B. pri čemu su najčešće u pitanju gusto naseljene gradske sredine sa velikim opterećenjem mreže. Kao što je već rečeno.24. Izgled uređaja prikazan je na slici 3. 3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Local site Remote site 9341 RRH40-21 Optical interface in 9326 d2U optical fiber Slika 3.23 : Osnovne komponentne UMTS noda B sa distribuiranom arhitekturom Ovo je istovremeno jako jeftin.3. brz i efikasan način za uvođenje UMTS servisa na nekoj teritoriji jer nema inicijalnih troškova infrastrukturnog uređenja lokacije na kojoj se postavlja dodatna oprema. Slika 3.4.24 : Spoljašnji izgled modula d2U Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 40 . modul se može postaviti u već postojeće kabinete na ciljanim lokacijama.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . D2U jedinica je specifično dizajnirana za prevazilaženje problema sa pokrivanjem teritorija koje nije moguće pokriti standardnim macro nodom B.

2 Osnovne karakteristike RRH jedinice Pod RRH jedinicom u ovom slučaju podrazumeva se Alcatelov model 9341 RRH40-21. Ovaj konceptualni pomak prikazan je na slici 3. što je značajno sa stanovišta izbegavanja kompromisa na temu odnosa idealnih pozicija baznih stanica i onih koje se realno mogu uspostaviti. manje troškove zakupa prostora. tj. Pri tome potrošnja varira od 90 od 168W. tj. kao interfejs bazne stanice. − RBP (user Rack Back Plane) koji omogućava povezivanje iCCM-U i iCEM-U modula. One praktično ne zauzimaju nikakav podni prostor. U ovom slučaju praktično nema nemogućih instalacija pa se samim tim postiže i idealnije pokrivanje teritorije od interesa. tj.-57VDC. nominalna voltaža kojom se obezbeđuju potpune performanse je -38VDC . Time se omogućava smanjenje troškova instalacija. noda B prema antenskom sistemu. manje negativnih uticaja na okruženje u pogledu buke i slično.3. obezbeđuju se funkcije alarma i sinhronizacije sa ostatkom sistema.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Kao što je u prethodnom tekstu već objašnjeno upotrebom ove jedinice pojednostavljuju se instalacije antenskih sistema. i slično. vrši procesiranje poziva i kontrolu tokova podataka. uz vlažnost vazduha koja može ići i do 100%. Temperaturni opseg u kojem uređaj uspešno radi je od -5˚C do +65˚C. nadgledanje sistema za hlađenje. − iCEM-U koji vrši procesiranje poziva i obradu primo-predajnih digitalnih signala u osnovnom opsegu. može se postaviti u neposrednoj blizini antenskog sistema pri čemu se veza dva modula ostvaruje samo preko optičkih kablova. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 41 . tj.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Modul d2U se sastoji od četiri tipa hardverskih komponenata: − iCCM-U koji kontroliše tok OAM infomracija. i − RUC (Rack User Commissioning) koji ima ulogu jedinice za napajanje. bazna stanica se može postaviti na bilo koje pogodno mesto u okolini antenskog sistema a RRH. U pogledu zaštite od vode i prašine ovaj tip noda B ispunjava zahteve preporuke IP20 prema standardu IEC/EN 60 529. smanjenje angažovanja radne snage.4. D2U se napaja sa -48VDC.25 Antenna Antenna RF Feeder RF Jumper RRH Radio Digital Optical Link Digital Backhaul Before Backhaul After Slika 3. mogu se lako postaviti u blizini antenskog sistema.25 : Napredak u dizajnu BS sajtova korišćenjem RRH jedinica Dakle. 3.

27: Arhitektura sistema modula 9341 RRH40-21 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 42 . Izgled uređaja prikazan je na slici 3. DPD) LNA RF to digital converter Digital to RF converter DPD loop PA Cascading port E LNA E processing Main antenna O O DC Power input Coupler Filter & DC/DC OAM interface Tx coupling µController User alarms Slika 3. dupleksera. pojačavača snage. optičkog interfejsa i sistema za napajanje. Slika 3. PPR. DUC.26 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" 9341 RRH40-21 je jednosektorski radio modul koji radi na 2100 MHz i sastoji se od primopredajnika. a njegov funkcionalni prikaz na slici 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .26: Izgled modula 9341 RRH40-21 Diversity antenna RF to digital converter Digital Node B BB (CPRI.27.

Poslednjih pet tipova antena predstavljaju triple band antene gde se u okviru jednog sektora omogućava rad baznih stanica GSM 900. Sve izabrane antene su veoma savremene. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 43 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" Osnovne karakteristike uređaja date su u tabelli 3. Prvih pet tipova predstavljaju antene sa dvostrukom polarizacijom namenjene opsegu GSM 900. preko istog antenskog sistema.1980 MHz Downlink: 2110 . Osnovne karakteristike planiranih antena date su u tabeli 3. Šesti i sedmi tip su antene sa dvostrukom polarizacijom namenjene za rad u dva opsega – GSM 1800 i UMTS.6.20W 3 nosioca . planira se upotreba 12 tipova antena.4 ANTENSKI SISTEM BAZNE STANICE U okviru tekuće faze izgradnje GSM/UMTS mreže VIP MOBILE.40W 2 nosioca .-57V) 135 W (za 20% opterećenja) 165 W (za 50% opterećenja) 230W (za 100% opterećenja) od -40°C do +50° C Minimalni nivo IP65 po IEC/EN 60 529 Tabela 3.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .13W -125. Tehnika višestrukog pristupa na radio-interferjsu Frekvencijski opseg Broj primo-predajnika po sektoru Raspoloživi interfejsi prema sistemu prenosa Dimenzije (u mm) Težina Snaga predajnika Referentna statička osetljivost prijemnika noda B Karakteristike optičkim kablovima Napajanje Potrošnja električne energije (u zavisnosti od konfiguracije) Radna temperatura Zaštita od atmosferskih uslova povezivanja WCDMA UMTS band I Uplink: 1920 .6: Osnovne karakteristike modula 9341 RRH40-21 3.5 dBm do 500m rastojanja uz pomoć MM kabla do 10km rastojanja uz pomoć SM kabla do 20km rastojanja uz pomoć SM kabla (u budućnosti) -48V DC (-40.6.5V .2170 MHz do 3 nosioca (sa razmakom od 15MHz) 2 x optički port 463 x 260 x 210 bez zaštite od sunca 463 x 268 x 226 sa zaštitom od sunca 19 kg (18kg bez zaštite od sunca) 40 W nominalno 1 nosilac . GSM 1800 i UMTS.

korišćenjem tzv.0 dBi (1820-2200MHz) 4 x 17.8 (0-10°T) 6.7 dBi (1710–1880MHz) 2 x 17. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 44 .5dBi (1710-1880MHz) 2 x 17dBi (1850-2180MHz) 2 dBi (806-960 MHz) 2 dBi (1425-3600 MHz) 2 dBi (5150-6000 MHz) 2 dBi (876-960 MHz) 2 dBi (1710 .0 (0-7°T) 8.2 (0-10°T) 7 (0-10°T) 6. 10. dual band i triple band antena. br. 9.5 (0-10°T) 6. 11.7 (0-6°T) 14. 12.0 dBi (870-960MHz) 2 x 21 dBi (870-960MHz) 2 x 17.7 (0-7°T) 7.0 dBi (806-866MHz) 2 x 17.8 (0-8°T) - Odnos naprednazad [dB] >30dB > 30 dB >30dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB > 25dB >30dB 5. snopa (H) [°] 65 30 65 68 85 85 85 65 68 70 67 66 65 65 64 62 65 66 63 65 66 63 65 65 63 omni omni Širina gl.5 (0-7°T) 7.5 (0-7°T) 8.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Naime. 2.7: .2 dBi (880-960MHz) 2 x 16. Jasno je da osim značajnog smanjenja zahteva u pogledu konstrukcije antenskog stuba.2 (0-6°T) 4. antene sa dvostrukom polarizacijom.5 (0.2500 MHz) Širina gl. 7. kao i dual i triple band antene omogućavaju znatno lakše uklapanje antenskog sistema u okolni prostor.Osnovne karakteristike antena planiranih za tekuću fazu izgradnje sistema Kod antena sa dvostrukom polarizacjom diversity prijem se ostvaruje u okviru same antene. pošto nema eksternih zahteva za prostornim diversity-jem.9 dBi (1850–1990MHz) 2 x 18. Sa druge strane. u velikoj meri se snižavaju zahtevi u pogledu konstrukcije antenskog stuba.5 10 7. snopa (V) [°] 7 7 9.0 dBi (806-866MHz) 2 x 17.2 (0-6°T) 4. Alternativno rešenje podrazumeva upotrebu dve antene koje međusobom moraju biti razmaknute u horizontalnoj ravni po nekoliko metara.9 (0-7°T) 6. Na taj način.KV Novi Pazar Fabrika Ras" R.2 dBi (824-894MHz) 2 x 17. prema ovom rešenju za primo-predaju radio-signala može se koristi samo jedna antena.5 dBi (806-894MHz) 2 x 16.5-7°T) 5.5°T) 5.8dBi (1710-1880MHz) 2 x 18. 3. Tip Antene Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 Kathrein 800 10137 Dobitak [dBi] 2 x 18. 6.8dBi (1710-1880MHz) 2 x 18.7 (0-6°T) 10 (0.8 dBi (1920-2180MHz) 2 x 17dBi (880-960MHz) 2 x 17.0 dBi (880-960MHz) 2 x 16.5 (0-14°T) 7.5 (0-10°T) 7.3dBi (1850-2180MHz) 2 x 14dBi (880-960MHz) 2 x 16. 1.5dBi (1850-2180MHz) 2 x 16dBi (880-960MHz) 2 x 17.8 (0-8°T) 6.7 dBi (1850-1990MHz) 4 x 17.5-9. u okviru jednog sektora omogućava se rad baznih stanica GSM 900. GSM 1800 i UMTS.5 dBi (1710–1880MHz) 4 x 17. 4. >25dB >28dB >25dB >25dB >25dB >25dB >25dB > 26dB > 25dB > 25dB - 8.5 dBi (880-960MHz) 2 x 17.8 (0-10°T) 6. Tabela 3.1 dBi (824-894MHz) 2 x 16.2 (0-7°T) 7. preko istog antenskog sistema.

između ostalog planira se instaliranje uređaja za obezbeđivanje mikro-klimatskih uslova. Ni na koji način se ne zagađuju voda. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 45 . značajnoj ulici i sl.). Mikrobazne stanice instaliraju se u slučajevima kada treba obezbediti servis u relativno maloj zoni (u tržnom centru. svaka potencijalna lokacija se mora posebno analizirati. S obzirom na fleksibilnost načina instalacije ovih baznih stanica. U okviru uređenja prostorije. itd. Ovaj drugi zahtev se zadovoljava poštovanjem i ispunjenjem unapred postavljenih urbanističkih uslova za svaku posebnu lokaciju. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 3.23. pored zahteva da bazne stanice lokacijski ni na koji način ne ugrožavaju životno i tehničko okruženje. Pri tome se vodi računa da osim pogodnosti lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije.6 UKLAPANJE U ŽIVOTNU SREDINU Bazne stanice svojim radom ne zagađuju životno i tehničko okruženje.5 SMEŠTANJE OPREME Polazeći od konkretnih uslova na lokaciji. vazduh i zemljište. Prikaz tipične dispozicije platforforme bazne stanice i nosača kablova dat je na slici 3. uređaji za klimatizaciju su standardni. Rad baznih stanica ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. što je detaljno razmotreno u poglavljima koja slede. ona ne bude isuviše daleko od energetskih izvora. U slučajevima kada na tlu treba postaviti samostalno antenski stub i uređaje bazne stanice. Prikaz tipične situacije smeštanja uređaja u postojeći objekat dat je na slici 3. Konačno. težinama i drugim zahtevima za smeštanje baznih stanica/nodova B. U slučaju da je na konkretnoj lokaciji moguće obezbediti prostoriju površine od oko 2 15 m implementiraju se indoor platforme. a po potrebi i postavljanje antistatičkog poda i postavljanje opreme za protiv požarnu zaštitu. takođe mora da se vodi računa i o tome da se bazne stanice u maksimalnoj mogućoj meri uklope u ovo okruženje. implementira se outdoor rešenje. može se zaključiti da tokom normalnog rada bazne stanice ni na koji način ne ugrožavaju životnu i tehničku sredinu. U manjoj meri i u ograničenom prostoru eventualno može doći do pojave nedozvoljenog nivoa elektromagnetnog zračenja baznih stanica. 3. za svaku lokaciju baznih stanica i nodova B.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . za svaku lokaciju baznih stanica i nodova B. Pošto se ne radi o velikim snagama disipacije. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. obično se vrši zakup zemljišta. sporazumom sa nadležnom elektrodistributivnom kompanijom. nema toplotnih ni hemijskih dejstava. U ovom slučaju bazne stanice ili nodovi B mogu se postavljati u sklopu nekog objekta ili samostalno na tlu. Napajanje uređaja i instalirane opreme električnom energijom reguliše se. za svaku baznu stanicu/nod B vrši se uređivanje prostora na adekvatan način.22 Ako za instaliranje bazne stanice/noda B nije moguće obezbediti adekvatnu prostoriju. Prilikom projektovanja baznih stanica. kao i od prethodno iznetih podataka o dimenzijama.

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.28: Prikaz tipične situacije smeštanja uređaja u okviru postojećeg objekta (indoor bazna stanica) Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 46 .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 3.29: Prikaz tipične dispozicije platforforme bazne stanice i nosača kablova u slučaju instaliranja outdoor bazne stanice Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 47 .Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

Povećana koncentracija elektromagnetne energije u ovom opsegu na ljudima izaziva efekte koji se grubo mogu klasifikovati u dve osnovne kategorije [1. Sa druge strane.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4. Grupi nejonizujućih zračenja pripadaju još i vidljiva svetlost. UMTS mreža funkcioniše u frekvencijskom opsegu 2100MHz. istraživanja u ovoj oblasti u svetu su znatno intenzivirana poslednjih nekoliko godina s obzirom na činjenicu da nagli razvoj elektronskih uređaja i opreme dovodi do toga da ljudi žive i tehnički uređaji funcionišu u sredini u kojoj je elektromagnetna interferencija (EMI – Electromagnetic Ineterference) sve izraženija.2. u svetu je donet veliki broj standarda koji treba da regulišu ovu oblast.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Treba primetiti da je ovaj efekat izraženiji u onim delovima tela u kojima postoji manja gustina krvnih sudova. Bazne stanice. Toplotni efekat se ogleda u promeni temperature dela tela izloženog povećanoj koncentraciji elektromagnetne emisije (tkivo se zagreva). smatraju se izvorima nejonizujuće radijacije. kao i drugi radio i TV uređaji. Međutim. u okviru ovog projekta razmatra se uticaj elektromagnetne emisije baznih stanica i pripadajućih uređaja radio-relejnih veza na životnu sredinu i na tehničke uređaje. Sa druge strane. uzimajući u obzir ustanovljene standarde. Sa namerom da se elektromagnetna interferencija kontroliše i svede na najmanju moguću meru. UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I UREĐAJA RR VEZA NA ŽIVOTNU SREDINU I TEHNIČKE UREĐAJE 4. stimulativni efekti. mikrotalasna. Zbog toga. Konkretno.2]: • • toplotni efekti.1 Uticaj elektromagnetnog zračenja na ljude GSM mreža funkcioniše u opsezima 900 MHz i 1800 MHz. električna i magnetna polja. grupi jonizujućih zračenja pripada X-zračenje i zračenje radioaktivnih materija. 4. Razlog je vrlo Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 48 . u okviru ovog projekta analizira se samo uticaj nejonizujuće radijacije. ultraljubičasta i infracrvena svetlost.1 UVOD Problem elektromagnetne kompatibilnosti (EMC – Electromagnetic Compatibility) i uticaja elektromagnetne energije na životnu sredinu predmet je izučavanja već nekoliko poslednjih decenija.2 POSTOJEĆI STANDARDI I NORME 4.

Institute of Electrical and Electronics Engineers. Što se tiče naše zemlje. a drugi na području Australije: ARPANSA [8] Australian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency. pri nižim spoljnim temperaturama krvni sudovi se skupljaju i na taj način se manja količina energije predaje spoljašnjem okruženju. 1998. godine. što u izvesnim situacijama može izazvati veću razdražljivost i umor. Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC – European Committee for Electrotechnical Standardization) izdao je 30. dat je kraći pregled normi propisanih od još dva tela nadležna za regulisanje nivoa elektromagnetne emisije na ljude od koji je jedan aktivan na području SAD: FCC [7] Federal Communications Commission. Pri višoj spoljnoj temperaturi krvni sudovi se šire i na taj način predaju veću količinu toplote spoljašnjem okruženju. od strane Svetske zdravstvene organizacije [5] (WHO . do danas pravih dokaza za takve stavove nema. IEC . a poređenja radi. koji za osnovu ima preporuke Međunarodne Komisije za zaštitu od nejonizujućih zračenja.. CISPR – Comite International Special des Pertuations Radioelectriques). Intenzitet navedenih efekata raste sa povećanjem koncentracije elektromagnetne energije. IEEE . Sa povećanjem rastojanja od izvora zračenja.International Electrotechnical Commission. ICNIRP.1990. Sl. novembra 1994. JUS N. Međutim. Novembra 1998. Ustanovljene granične vrednosti zasnovane su uglavnom na istraživanjima uticaja efekta zagrevanja i stimulativnih efekata na ljudsko telo. u ovoj oblasti postoje i drugi međunarodno usvojeni standardi (IRPA . uticaj elektromagnetne emisije na ljudski organizam se smanjuje. ICNIRP . godine dokument pod nazivom “Human exposure to elektromagnetic fields – High frequency (10 kHz to 300 GHz)” (ENV 50166-2) [4].International Non-Ionizing Radiation Commission.NO. uticaj elektromagnetnih talasa na ljudski organizam ima kumulativan karakter. Dozvoljene vrednosti elektromagnetnih emisija ustanovljene su na osnovu obimnih istraživanja sprovedenih poslednjih tridesetak godina. U narednom delu teksta. u opsegu od 30 MHz do 300 GHz. najzad je započeo i proces harmonizacije nacionalnih standarda na globalnom nivou. norma za opštu ljudsku populaciju iznosi 2 W/m2. Ovaj dokument je trebalo da predstavlja završnu verziju predloga budućeg standarda koji reguliše ovu oblast na području Evrope. Takođe. publikuje novu preporuku koja obuhvata sva električna i magnetna polja u frekvencijskom opsegu od 1Hz do 300GHz. odnosno 27. Najveći broj zemalja EU prihvatio je preporuke ICNIRP. 1988.International Radiation Protection Association. osim ICNIRP [6]. postoje i mnogi drugi standardi i norme koji se bave uticajem elektromagnetnog zračenja na ljude. Stimulativni efekat se ogleda u pojavi nadražaja nervnih i mišićnih ćelija. 06/01-93/178 od 8. Kao što je već rečeno. Pored ovog dokumenta. nakon čega je trebalo doneti odluku da li će definitivno biti prihvaćen kao Evropski standard.KV Novi Pazar Fabrika Ras" jednostavan. Plan je bio da pomenuti ENV prestandard bude na snazi tri godine. INIRC . godine naslednik IRPA/INIRC. IRPA/INIRC izdaju preporuke za izlaganje RF radijaciji u frekvencijskom opsegu iznad 100KHz. Intenzivna istraživanja u ovom pravcu će se nastaviti i u budućnosti.World Health Organization) a u sklopu projekta International EMF Project. 50/90) [3] delimično pokriva ovu tematiku. Treba primetiti da su postavljene granice ispod onih vrednosti intenziteta električnog polja za koje su uočeni eventualni negativni efekti [1]. list SFRJ br. naročito pri dugoj ekspoziciji velike koncentracije elektromagnetne energije.205 (Pravilnik br. Njihov uticaj je direktno srazmeran dužini ekspozicije.8. Poslednjih godina se vodi veliki broj diskusija oko toga da li ima i drugih efekata koji mogu negativno uticati na ljudsko telo. Sa druge strane. Krvni sudovi su regulatori telesne temtperature. Cilj je da se uoče sličnosti i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 49 . Zbog toga su ovi efekti dominanti u neposrednoj okolini izvora elektromagnetne emisije. Uzimajući u obzir rezultate obimnih istraživanja.45 V/m. Prema njemu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . godine.International Commission on Non-Ionizing Radiation.

Svaki od standarda razlikuju dve grupe normi: * norme za tehičko osoblje. rukama itd.1 .4 1. magnetnog polja i srednje gustine snage u slučaju kontinualnog izlaganja elektromagnetnom polju.2. Kako se u okviru ove analize razmatra uticaj elektromagnetne emisije baznih stanica. za 10g a) mase tela bez nogu.2 . priložene su granične vrednosti intenziteta električnog polja. ruku itd.63×105 1.6/f 0.ICNIRP SAR – usrednjen u toku 6min. 10 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.1. za 10g a) mase tela u nogama. Takođe.1 Norme za tehničko osoblje . standardi razlikuju slučajeve kontinualnog i impulsnog rada izvora.6/f 1.63×105/f2 2×104/f 20/f 24. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 90 V/m 0.Granične vrednosti brzine apsorpcije (kontinualni uticaj) Frekvencija .065-1 MHz 1-10 MHz 10-400 MHz 400-2000 MHz 2-300 GHz Intenzitet električnog polja [V/m rms] 20000 20000 500/f 610 610 610/f 61 3f1/2 137 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.025-0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.24 A/m 22.36 A/m 50 W/m2 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 50 . * norme za opštu ljudsku populaciju.f do 1 Hz 1-8 Hz 8-25 Hz 0.34 A/m 45 W/m2 2100MHz 137 V/m 0.2 granične vrednosti za opsege 900MHz.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . u okviru datih standarda.4 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min. 20 W/kg Frekvencijski opseg 10MHz . intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.82 kHz 0.10GHz a) masa od 10g u formi kocke. a ne površinski raspodeljene mase Tabela 4. za celo telo 0.5 W/m2 1800MHz 127 V/m 0.16 0. 4.KV Novi Pazar Fabrika Ras" razlike po pitanju maksimalno dozvoljenih vrednosti nivoa elektromagnetne emisije u različitim delovima sveta.82-65 KHz 0.36 Gustina snage [W/m2] 10 f/40 50 Tabela 4.008f1/2 0.

2×104 3.16 Gustina snage [W/m2] 2 f/200 10 Tabela 4.0 3.8 kHz 0.2 Norme za opštu ljudsku populaciju .73/f 0.3 Norme za tehničko osoblje .1.375f1/2 61 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 3. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4. 2 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.3 .f [MHz] 0.0 – 30 30 – 300 300 – 1500 1500 – 100 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 1842/f 61.4 61.1.5 W/m2 1800MHz 58 V/m 0.2×104/f2 4000/f 4/f 5 5 0. ruku itd.163 0. za 10g a) mase tela u nogama.2. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4. 1800MHz i 21000MHz su: Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 51 .f do 1 Hz 1-8 Hz 8-25 Hz 0.163 Gustina snage [mW/cm2] 100 900/f2 1.89/f 0. za 10g a) mase tela bez nogu.63 4.4 . rukama itd.073 0.163 0.16 A/m 10 W/m2 4.156 A/m 9 W/m2 2100MHz 61 V/m 0.8-3 KHz 3-150 KHz 0.4 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .ICNIRP Frekvencijski opseg SAR – usrednjen u toku 6min.3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4.Granične vrednosti brzine apsorpcije (kontinualni uticaj) Frekvencija .2. a ne površinski raspodeljene mase 10MHz .0037f1/2 0.11 A/m 4.025-0.4 granične vrednosti za opsege 900MHz.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.FCC Frekvencija .5 .4 61.3 .15-1 MHz 1-10 MHz 10-400 MHz 400-2000 MHz 2-300 GHz Intenzitet električnog polja [V/m rms] 10000 10000 250/f 250/f 87 87 87/f1/2 28 1.5 granične vrednosti za opsege 900MHz.0 f/300 5 Tabela 4. 4 W/kg a) masa od 10g u formi kocke. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 41 V/m 0.10GHz Tabela 4. za celo telo 0.08 W/kg SAR – usrednjen u toku 6min.73/f 0.

073 A/m 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za tehničko osoblje (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.5 137 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.5 0. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 27.073 A/m 1.FCC Frekvencija .1.5 V/m 0.4 V/m 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.ARPANSA Frekvencija .34 1.3 .163 0.7 granične vrednosti za opsege 900MHz.073 0.f [MHz] 0.244 A/m 22.5 Norme za tehničko osoblje .073 A/m 1.4 3.63/f 1.2.073 0.6 mW/cm2 1800MHz 27.1 .0 Tabela 4.163 A/m 5 mW/cm2 2100MHz 61.364 A/m 50 W/m2 52 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .5 W/m2 1800MHz 130 V/m 0.5 V/m 0.4 Norme za opštu ljudsku populaciju .6 .2 f/1500 1.0 1.f [MHz] 0.073 Gustina snage [mW/cm2] 100 180/f2 0.00814·f0.34 – 30 30 – 300 300 – 1500 1500 – 100 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 824/f 27.63 2.0 – 10 10 – 400 400 – 2000 2000 – 300 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 614 614/f 61.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 61. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 92 V/m 0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.5 27.1.0 mW/cm2 2100MHz 27.2.1.5 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 1.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .163 A/m 3 mW/cm2 1800MHz 61.5 V/m 0.4 V/m 0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.19/f 0.364 Gustina snage [W/m2] 1000/f2 10 f/40 50 Tabela 4.7 .0 mW/cm2 4.5 27.6 granične vrednosti za opsege 900MHz.63/f 0.07·f0.1.345 A/m 45 W/m2 2100MHz 137 V/m 0.4 V/m 0.163 A/m 5 mW/cm2 4.

respektivno Prethodne relacije definišu maksimalne dozvoljene vrednosti za intenzitete električnog i magnetnog polja.0729 3. granične vrednosti gustine snage se mogu koristiti u zahtevanom frekvencijskom opsegu.2.15 0.i i LH.1.2.49 W/m2 1800MHz 58 V/m 0.0 – 10 10 – 400 400 – 2 000 2 000 – 300 000 Intenzitet električnog polja [V/m rms] 86. j i H.109 A/m 4.f [MHz] 0.154 A/m 8.86 0.j – odgovarajući granični intenziteti za električno i magnetno polje. U situaciji u kojoj treba analizirati zbirni uticaj više vršnih vrednosti intenziteta električnog i magnetnog polja primenjuju se sledeće nejednakosti: Hj E 10kHz ≤ f ≤ 300GHz.1 . LE. ∑ L i +∑ L ≤ 1 . sve komponente čiji je nivo manji za više od 10dB od nivoa najjačeg izvora mogu se zanemariti.5 61.4 V/m 0.163 Gustina snage [W/m2] 2 f/200 10 Tabela 4.0.Granične vrednosti intenziteta električnog polja.8/f0.6 Norme za opštu ljudsku populaciju .5 27.98 W/m2 2100MHz 61.37⋅f0. 1800MHz i 21000MHz su: Intenzitet električnog polja Intenzitet magnetnog polja Gustina srednje snage 900MHz 41 V/m 0. intenziteta magnetnog polja i srednje gustine snage za opštu ljudsku populaciju (vreme usrednjavanja 6 minuta) Prema tabeli 4.i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 53 . ∑ L i ≤ 1 i ∑ L ≤ 1. U praksi.729/f 0.1.0 1.163 A/m 10 W/m2 4.64⋅10-3⋅f0. Sa druge strane.j E . Hj – intenzitet magnetnog polja (u A/m) koji potiče od j-tog izvora.4 Intenzitet magnetnog polja [A/m rms] 4.8 86.8 .j E .i gde je: Ei – intenzitet električnog polja (u V/m) koji potiče od i-tog izvora.j E . ∑ L i ≤ 1 i ∑ L ≤ 1.15 – 1.8 granične vrednosti za opsege 900MHz.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4.4 1.5 0.i i Hj E 700kHz ≤ f ≤ 300GHz.7 Norme za istovremeni uticaj više izvora elektromagnetne emisije U slučaju istovremenog uticaja više kontinualnih izvora elektromagnetne energije granične vrednosti su određene sledećim relacijama: Hj E 60Hz ≤ f ≤ 700kHz.ARPANSA Frekvencija . j i H. j i H.8 86.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .729/f 0.

u slučajevima kada se zahteva 3V/m. radio/TV antene na rastojanju > 2km) okruženje prosečnog nivoa elektromagnetne interferencije (npr. godine izašla je novija verzija istog standarda koja se od prethodne razlikuje po tome što razdvaja slučajeve medicinskih uređaja od ostalih tehničkih uređaja.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . i proširuje prethodni opseg od 80MHz do 1GHz za obe vrste uređaja. Kao što se može videti iz tabele 4. proizvođači profesionalne i industrijske opreme najčešće testiraju svoju opremu za intenzitet električnog polja od 10V/m. Sa druge strane. tipično komercijalno okruženje) okruženje visokog nivoa elektromagetne interferencije (npr.. 1995) koji je na snazi od 1. npr. Ipak. Tako. ovakvi postupci se primenjuju u slučajevima kada se testira oprema.9 vrednost intenziteta električnog polja od 3V/m odgovara jednom tipičnom komercijalnom okruženju.2 Uticaj elektromagnetnog zračenja na tehničke uređaje Većina proizvođača komercijalne elektronske opreme testira svoje uređaje u skladu sa IEC (International Electrotechnical Commission) standardom (dokument IEC 1000-4-3. moraju ispravno funkcionisati u polju signala od 3V/m (ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%) i to u opsegu učestanosti od 80MHz do 2.. definišu se sledeće granice: . koji je referenciran u CENELEC standardu EN50082-1) [4]. IEC 61000-4-3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4.2. Intenzitet od 10V/m je definisan i u okviru tzv. U slučaju kada treba obezbediti ispravno funkcionisanje nekog dela opreme na lokaciji uređaja intenziteti električnog polja ne treba da prelaze vrednosti definisane u tabeli 4.. ”generičkog” industrijskog standarda EN50082-2 (CENELEC.Referentne vrednosti nivoa električnog polja i klase uređaja prema standardu IEC 1000-4-3. testriranje opreme se obavlja za intenzitet od 10V/m.5GHz. 2001. a kada se zahteva vrednost od 10V/m testovi se sprovode za 20V/m.9. tipično industrijsko okruženje) dozvoljeni nivo podleže dogovorima (posebni standardi) 1 3 10 Posebno Tabela 4.god. .svi tehnički uređaji. što odgovara okruženju sa visokim nivoom elektromagnetnih smetnji. opseg 80 MHz – 1 GHz Klasa uređaja 1 2 3 x Intenzitet polja [V/m] TIP OKRUŽENJA U KOME SE UREĐAJ KORISTI okruženje niskog nivoa elektromagnetne interferencije (npr. marta 1996. ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%). definiše granice intenziteta električnog polja u okviru kojeg medicinski uređaji moraju ispravno da funkcionišu. Prema novoj verziji standarda. osim medicinskih.medicinski uređaji moraju ispravno funkcionisati u polju signala od 10V/m (ovaj signal treba da bude amplitudski modulisan signalom učestanosti 1kHz i pri tome dubina modulacije treba da je 80%) i to u opsegu učestanosti od 80MHz do 2. treba napomenuti da većina proizvođača iz razloga pouzdanosti testira svoju opremu za nešto strožije uslove. Naravno.9 . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 54 .5GHz.. Prema ovom standardu komercijalni elektronski uređaj treba normalno da fukcioniše u polju signala 3V/m (striktno.

Broj radio-kanala u jednom sektoru noda B će kreće od minimalno 1 do maksimalno 2 kanala. pikoćeliju (dimenzije reda nekoliko 10m) ili indoor ćeliju (u zatvorenom prostoru) koriste se bazne stanice znatno manjih snaga (pošto se zahteva znatno manji domet). U slučajevima kada treba implementirati mikroćeliju (dimenzije reda 100m). Zbog toga su. "dalekoj zoni" zračenja antenskog sistema bazne stanice ("daleka zona" nastaje na rastojanjima od nekoliko talasnih dužina od izvora. U slučaju usmerenih antena najveći deo energije se emituje u pravcu glavnog snopa zračenja. Broj radio-kanala u okviru jednog sektora (ćelije. maksimalna izlazna snaga predajnika koji će se koristiti u okviru UMTS mreže je reda 45W/kanalu. kada je reč o zračenju mobilnih telefona. u proseku izlazna snaga predajnika je reda 10W/kanalu. U ovoj analizi detaljnije se razmatra samo elektromagnetna emisija antenskih sistema baznih stanica. treba primetiti da gustina snage zračenja antene opada na otvorenom prostoru u proseku sa kvadratom rastojanja (kada se rastojanje poveća X puta.bazna stanica koristi se jedan od radio-kanala i to u približno 12. Za razliku od ovog slučaja. Zbog toga. Međutim. po pitanju odavanja elektromagnetne energije. U slučaju kada je antena postavljena visoko. zbirna izlazna snaga svih predajnika u maksimumu može da iznosi najviše 90W po sektoru (kada rade dva kanala). Jasno je sasvim da je bazna stanica najaktivnija u slučajevima kada opslužuje 8 mobilnih uređaja istovremeno po svakom radio-kanalu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .3 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA BAZNIH STANICA I NODOVA B 4. odnosno prostorno definisane servisne zone) jedne bazne stanice najčešće se kreće od 1 do 8. Pri tome. ljudi se uvek nalaze u tzv. što znači da se energija ne emituje u svim smerovima podjednako. što je u konkretnom slučaju 1-2m). Jasno je sasvim da je nod B najaktivniji u slučajevima kada opslužuje maksimalni broj korisnika. na nivou tla u neopsrednoj blizini stuba elektromagnetno polje će biti značajno oslabljeno zbog usmerenog dijagrama zračenja antene (u vertikalnoj ravni). Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 55 . Za potrebe ostvarivanja veze mobilni uređaj . Maksimum zračenja (najveći nivo elektromagnetne emisije) na nivou tla obično se ostvaruje na rastojanjima od 50 do 300m od podnožja stuba. S obzirom na činjenicu da GSM mreža radi u opsezima 900MHz i 1800MHz. Nodovi B UMTS mreže mogu istovremeno da rade na nekoliko radio-kanala u opsegu 2100 MHz. gustina snage zračenja opadne X2 puta). ali su najčešće usmereni.3. Pri tome. u ”dalekoj zoni” celo telo čoveka izloženo je polju elektromagnetne emisije bazne stanice. što zavisi od zahteva u pogledu kapaciteta saobraćaja koji nod B treba da zadovolji. glava korisnika se nalazi uvek u tzv. Prethodno navedeni podaci važe za bazne stanice (nodove B) makroćelija.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 4. što zavisi od zahteva u pogledu kapaciteta saobraćaja koji bazna stanica treba da zadovolji. dok znatno manji u svim ostalim pravcima. Takođe. ovi tipovi baznih stanica manje kritični od baznih stanica makroćelija te se zbog toga u daljem tekstu neće posebno analizirati. Zbog toga. Antenski sistemi GSM i UMTS baznih stanica mogu biti omnidirekcioni. zbirna izlazna snaga svih predajnika u maksimumu može da iznosi oko 100W. "bliskoj zoni" zračenja antene mobilnog telefona i pri tome je ovo zračenje koncentrisano u jednoj relativno maloj zoni. a UMTS u opsegu 2100MHz. Pri tome.5% vremena. odgovarajući nivo elektromagnetne emisije je u odnosu na maksimalno dozvoljeni nivo zračenja uvek mali zbog toga što gustina snage zračenja antene opada sa kvadratom rastojanja.1 Uvod Bazne stanice GSM mreže mogu istovremeno da rade na nekoliko radio-kanala u opsegu 900 MHz ili 1800MHz.

Veće vrednosti maksimalno zračene snage baznih stanica dobijaju se samo ponekad u slučajevima kada se bazna stanica konfiguriše na takav način da u jednoj ćeliji ima najviše 2 radio-nosioca. Na ovom mestu treba posebno istaći da snage TV predajnika mogu biti i do 1000 puta jače od predajnika u GSM ili UMTS mreži. S obzirom na činjenicu da je za učestanost 900MHz (1800MHz. i d − rastojanje od predajnika.8m. odnosno TV predajnika. Na ovaj način. u cilju analize uticaja rada baznih stanica na životnu sredinu i tehničke uređaje. GT − dobitak predajne antene. tj.1) E− intenzitet električnog polja.17m. u okviru pravilnog planiranja antenskih sistema baznih stanica ne dozvoljava se prisustvo bilo kakvih objekata u bliskoj zoni zračenja antene. da bazne stanice emituju signal na 4 radio-nosioca kontinualno. U ovoj fazi izgradnje GSM mreže VIP MOBILE planira se instaliranje baznih stanica maksimalnog kapaciteta 4 radio-nosioca po ćeliji (sektoru). Najčešće se meri intenzitet električnog polja zbog široke rasprostranjenosti mernih prijemnika za nivo električnog polja. Uz prethodno definisane uslove (slobodna I Frenelova zona u posmatranom pravcu) intenzitet električnog polja u ″dalekoj zoni″ zračenja antenskog sistema može se jednostavno izraziti u sledećoj formi: E= gde su: 30 ⋅ P ⋅ GT d . i to sa maksimalnom dozvoljenom snagom zračenja (navedeni uslovi u praksi se retko ispunjavaju). Ipak. “daleko polje” (na rastojanju većem od nekoliko talasnih dužina od antenskog sistema) intenzitet električnog polja.2 Proračun zone nedozvoljenog zračenja U slučaju kada se analizira tzv. maksimalno izračena snaga će biti obično nešto manja u cilju smanjivanja istokanalne interferencije na najmanju moguću meru. pretpostaviće se najgori slučaj. naročito u gradskim sredinama u kojima su izraženi visoki zahtevi u pogledu saobraćajnog kapaciteta. maksimalna zračena snaga baznih stanica uglavnom ne prelazi 400W. Bazne stanice se konfigurišu na prethodno opisani način uglavnom samo u ruralnim sredinama. U realnim uslovima. Prilikom teorijske analize zračenja antenskih sistema u velikom broju slučajeva pretpostavlja se da se antena nalazi u slobodnom prostoru. u velikoj meri se može sačuvati teorijski dijagram zračenja antenskog sistema koji važi za slobodan prostor.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Elektromagnetna emisija antenskih sistema GSM i UMTS baznih stanica je po svojoj prirodi veoma slična elektromagnetnoj emisiji drugih radio. može se reći da pretpostavke o dalekoj zoni zračenja važe već na rastojanjima većim od 1. P − snaga predajnika.14m). treba primetiti da u takvim slučajevima ukupan nivo elektromagnetne emisije ostaje isti s obzirom na činjenicu da se veća vrednost maksimalne zračene snage množi sa manjim brojem aktivnih kanala. Međutim. odnosno 0. Takođe.7m).Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .3. 4. obično se smatra da je zona dalekog polja već na rastojanju od nekoliko λ (tipično 5λ). u praksi ovaj uslov nije nikada zadovoljen. (4.6 m (0. Naravno. Za slučaj najčešćih tipova antenskih sistema. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 56 . Zbog toga je u ovom slučaju dovoljno izmeriti samo jednu od ove tri komponente polja pošto su druge dve komponente u tom slučaju jednoznačno određene. intenzitet magnetnog polja i gustina snage emisije povezani su jednostavnim relacijama.33m (λ=0. odnosno 2100MHz) talasna dužina λ=0. odnosno λ=0. Ipak.

a na osnovu izraza (4. Slika 4. pretpostaviće se najgori slučaj. u cilju analize uticaja rada nodova B na životnu sredinu i tehničke uređaje. Ipak.11 može videti granična rastojanja su nešto veća samo za pravac glavnog snopa. za izgradnju UMTS sistema VIP MOBILE planira se instaliranje nodova B maksimalnog kapaciteta 1 radio-nosioca po baznoj stanici. E0=10V/m . bočnog snopa (d3) i pravac suprotan od smera pravca glavnog snopa (d4).11.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Sa druge strane. npr.1). snage predajnika baznih stanica se uglavnom smanjuju. Kao što se iz tabela 4.1). E0=58V/m i E0=61V/m za opsege 900 MHz. tako i zbog uticaja na životno okruženje. respektivno . U realnim uslovima. Prilikom proračuna razmotrena su četiri granična intenziteta električnog polja (E0=41V/m..10 i 4. maksimalno izračena snaga će biti obično nešto manja u cilju smanjivanja istokanalne interferencije na najmanju moguću meru.205.10 i 4. i to za pravac glavnog snopa (d1).granica za komercijalne tehničke uređaje).granica za profesionalne tehničke uređaje i E0=3V/m .) u velikoj meri slabe elektromagnetni talas koji se prostire kroz njih. Rezultati proračuna su prikazani u tabelama 4. U gusto naseljenim gradskim sredinama gde je teško ostvariti ovaj uslov.NO. Takođe.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Polazeći od ovih pretpostavki. E0=27. kao i od realnih dijagrama zračenja planiranih antena. Takođe.najstrožija granica za ljudski organizam po ICNIRP-u [6]. treba primetiti da elementi građevinskih objekata (zidovi. naročito u gradskim sredinama u kojima su izraženi visoki zahtevi u pogledu saobraćajnog kapaciteta. krovovi itd.najstrožija granica za ljudski organizam po JUS N. Tako. da bazne stanice emituju signal na dva radio-nosioca kontinualno i to sa maksimalnom dozvoljenom snagom zračenja. prilikom prodiranja elektromagnetnog talasa kroz zid nivo signala se slabi za 10-20 dB. tavanice.1: Prostorni pravci u kojima je računato granično rastojanje. Proračun graničnih rastojanja izvršen je za 4 karakteristična pravca (slika 4. maksimalna snaga nodova B ograničena je na 45W (u najnepovoljinijem slučaju). 1800 MHz i 2100MHz. pravac vertikalno naniže (d2). Pogodna okolnost je i ta što se antenski sistemi planiraju tako da se pravac glavnog snopa zračenja antene ostavlja u što je moguće većoj meri slobodan od bilo kakvih objekata. tj. izvršen je proračun graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja. Zbog ovog efekta se i granična rastojanja smanjuju za Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 57 .5V/m . kako zbog već pomenutog problema istokanalne interferencije. što direktno zavisi od konstrukcije zgrade.

1 2.2 145.1 1.6 d2 d3 0.9 74.0 148.4 94.9 1.3 109.8 1.7 2.7 67.1 9.5 18.3* 0.8 27.9 6.1 29.4 0.8 2.1 6.2 8.6* 5.5* 1.4 53.1 20.0* 2.8 21.6 1.7 1.0 3.2 4.1 16.10: Rezultati proračuna graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja za ljude.2 2.4 3.0* 43.1 19.6* 1.4 0.0 10.8 1.0 3.KV Novi Pazar Fabrika Ras" red veličine.7* 1.6 d4 4.8 0.7 7.3 d3 22.0 6.6* 3.0* 1.2 4.5* 0.6 6. Konačno.2 6.6 1.1 97.9 32.2 6.6 4.2* 0.8 5.5 14.7 10.5 32.1* d1 11.0* 4.5 30.4 23.8* 3.9 4.4 7.6 2.9 10.6 63.5* 3.2 0.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .5 0.6 0.0 14.7 0.6 12.3 5.6 11.1 2.1* *) dobijene vrednosti su gruba aproksimacija s obzirom na činjenicu da su manje od granice koja definiše daleko polje zračenja Tabela 4.3 1.7 100.6 24.7* 7.9 9.3 5.1* 0.0 91.4 11.2 74.11: Rezultati proračuna graničnih rastojanja za granične intenzitete električnog polja za tehničke uređaje.0* 1. može se zaključiti da je intenzitet električnog polja već na rastojanjima većim od nekoliko metara najčešće znatno manji od ICNIRP predstandardom propisanih granica za Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 58 .3* 1.7* 5.8 5.5V/m Granična rastojanja [m] Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 d1 7.4 16.8 27.5 15.7 7.3* E0=3V/m (komercijalni uređaji) d1 d2 d3 103.0 8.7 5.5 60.6 1.NO.2 29.2 0.2* 1.9 16.2 21.9 0.8 d4 35.8 0.7 47.3 15.0 11.1* 0.3* 0.2 70.3* 7.205 E0=27.3 1.0 4.9 11.1 91.8 22.4* 6.3* 0. nivoi bočnih talasa i talasa koji se prostiru direktno naniže su najčešće znatno ispod propisanih vrednosti.0 2.0 10.7 81.1 d4 10.2* d2 d3 d4 * 0.0* 0.1 2.4* 1.9 1.9* CENLEC EN50082-2 CENLEC EN50082-1 *) dobijene vrednosti su gruba aproksimacija s obzirom na činjenicu da su manje od granice koja definiše daleko polje zračenja Tabela 4.2 7.7 71.8 21.4* 8.1 5.3 44.7 11.8 13.2* 0.0 6.3 2.7 0.1 3.9 1.7 5.9 1.2 2.6 12. Iz prethodno navedenih razloga.2 21.9 8. Ljudi Granični intenziteti električnog polja ICNIRP E0=41V/m(900MHz) E0=58V/m(1800MHz) E0=61V/m(2100MHz) JUS N.1 23.2 106.4* 4.8 1.8* 3.3 1.6 1.2 7.4 28.3 9.5* 5.4 26.7* 0.8 11. Tehnički uređaji Granični intenziteti električnog polja Granična rastojanja [m] Kathrein 739 630 Kathrein 741 785 Kathrein 739 623 Kathrein 739 666 Kathrein 739 686 Kathrein 742 215 Kathrein 742 236 Kathrein 742 266 Kathrein 742 265 Kathrein 742 264 Kathrein 800 10249 E0=10V/m (profesionalni uređaji) d1 d2 30.5 9.6* 0.

Granična rastojanja za tehičke uređaje su nešto veća. da ljudi i tehnički uređaji ne mogu. mere zaštite koje se budu primenjivale za antenske sisteme baznih stanica biće više nego dovoljne i za antenske sisteme radio-relejnih veza.7. znatno slabe signal bazne stanice. Za nesmetano funkcionisanje neke radio-relejne veze neophodno je da između predajne i prijemne antene postoji potpuna optička vidljivost i da u I Frenelovu zonu ne ulaze nikakve prepreke. Tipične vrednosti snage napajanja antena su reda 0. S obzirom na činjenicu da je na učestanostima 6. a jedino na ovom pravcu postoji (doduše mala) zona nedozvoljeno visokog intenziteta zračenja. Ova oklopljavanja ili smeštanje u posebnu prostoriju kako je već navedeno. Ipak. 18. 13. treba primetiti da na mikrolokacijama na kojima se postavljaju bazne stanice gotovo nikada nema uređaja koji nisu ili oklopljeni u posebnom kućištu ili smešteni u neku obližnju prostoriju. Zbog toga se za izračunavanje intenziteta električnog polja na nekom rastojanju od predajnika može koristiti izraz 4. zona ″dalekog polja″ počinje već na desetak centimetara od antena. talasna dužina reda nekoliko centimetara. 23 i 26 GHz. Zbog toga se antenski sistem mora projektovati tako da se u glavnom snopu zračenja antene ne nalaze antene drugih komercijalnih ili profesionalnih uređaja.KV Novi Pazar Fabrika Ras" zaštitu ljudi. 4. kada se montiraju na objektima. 23 i 26 GHz. u njenoj okolini obično egzistira izvestan broj antenskih sistema (najčešće komercijalnih TV prijemnika). Radio-relejne veze će se uglavnom realizovati u frekvencijskim opsezima 6.1 W. Na osnovu ovog izraza lako se može izvesti zaključak da je zona nedozvoljeno visokog intenziteta električnog polja reda nekoliko metara od antene. Ove veze se. Naravno.6 do 3 m i dobitaka preko 40 dBi. 7. s obzirom na činjenicu da se antenski sistemi radio-relejnih veza instaliraju zajedno sa antenskim sistemima baznih stanica. kao ni sami uređaji. zbog sigurnosti rada. Ipak.1.4 ANALIZA UTICAJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA PREDAJNIKA RADIO-RELEJNIH VEZA U okviru GSM/UMTS mreže VIP MOBILE za povezivanje baznih stanica na pojedinim lokacijama koristiće se usmerene radio-relejne veze. montiraju na njihovim ivicama ili dovoljno visoko tako da je gotovo nemoguće naći se u pravcu maksimalnog zračenja antene (u potencijalno opasnoj zoni). tako da je intenzitet električnog polja u njima uvek ispod propisanih granica. antene se uvek po pravilu. 15.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 18. ovo važi samo za pravac glavnog snopa. Kao antenski sistemi koristiće se parabolične antene prečnika od 0. biti ugroženi radom predajnika radio-relejnih veza. projektuju tako da nikakvi objekti ne mogu da se nađu ili da uđu u glavni pravac zračenja. na ovom mestu treba primetiti da u slučajevima kada se bazna stanica instalira na postojećem objektu. 13. ni na koji način. U drugim pravcima ova zona je zbog malog dobitka antene zanemarljivo mala. To znači. Ovako veliki dobici antena ukazuju na činjenicu da je zračenje elektromagnetne energije visoko koncentrisano i da je glavni snop zračenja antene izuzetno uzak (nekoliko stepeni). Rastojanja "nedozvoljenog polja" su nešto veća jedino u pravcu glavnog snopa. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 59 . Uređaji za radio-relejne veze instaliraju se zajedno sa ostalim uređajima bazne stanice. Dodatno. Međutim. 15.

Problem predikcije nivoa električnog polja u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice može se razmatrati na više načina. tj. Pri tome vrednosti koje se dobijaju ovakvim pristupom predstavljaju vrednosti najgoreg slučaja. nedostatak ovakvog pristupa se ogleda u tome što se zahteva izuzetno veliki broj ulaznih podataka. Zbog svega prethodno navedenog.1) Ei. kao i od trodimenzionalnih modela dijagrama zračenja korišćenjih antenskih panela moguće je u svakoj tački prostora izačunati intenzitet električnog polja koji potiče od predajnika svake antene ponaosob i to posebno za svaki od radio-kanala (u žargonu “frekvenciju”) koji se emituju preko iste antene. “daleka zona” zračenja. GiT − dobitak i-te predajne antene u pravcu definisanom uglovima αi i ϕi prema posmatranoj tački d − rastojanje od predajnika. rešavanje ovakvih problema je izuzetno računarski složeno što podrazumeva relativno dugotrajne proračune. polazeći od osnovne jednačine prostiranja elektromagnetnih talasa u slobodnom prostoru (jednačina 5. intenzitet električnog polja koje potiče od jednog predajnika može se odrediti korišćenjem sledećeg izraza: Ei . jasno je da je prilikom analize nivoa elektromagnetne emisije od praktičnog interesa tzv.1). (5.2.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Zbog ove činjenice u okviru ovog elaborata sa stanovišta proračuna nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice razmatraće se isključivo tzv. koji daje zadovoljavajuću tačnost u relativno kratkom vremenu. 60 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .3. Pai − snaga napajanja i-te antene. “daleka zona” zračenja. predajni antenski sistem. j = gde je i 30 ⋅ Pai ⋅ GT (α i . autori ovog projekta opredelili su se za nešto jednostavniji pristup rešavanja problema predikcije nivoa električnog polja.1 METODA PREDIKCIJE NIVOA ELEKTROMAGNETNE EMISIJE Polazeći od osnovnih postavki proračuna nivoa električnog polja u lokalnoj zoni predajnog antenskog sistema razmotrenih u okviru poglavlja 4. snaga napajanja antena. a imajući u vidu namenu rezultata proračuna. Dodatno. Tačnije. jedan od najpreciznijih pristupa podrazumeva direktnu implementaciju Maxwell-ovih jednačina (ili neki od mnogobrojnih aproksimativnih postupaka) prostiranja elektromagnetnog polja. Svakako. Konkretno. uz angažovanje značajnih računarskih resursa. ϕ i ) d .KV Novi Pazar Fabrika Ras" 5.j − intenzitet električnog polja koji potiče od j-tog radio-kanala sa i-te antene. Međutim. METODOLOGIJA 5. nešto su veće od onih koje bi se mogle očekivati u praksi. Naime. kao i okruženje ovog antenskog sistema moraju biti izuzetno precizno modelovani što često nije moguće ostvariti.

Prilikom proračuna nivoa elektromagnetne emisije. The Standards Association of Australia. značajno se smanjuje nivo neželjene elektromagnetne emisije u trenucima kada bazna stanica ne radi sa maksimalnim kapacitetom. Na ovaj način. ukupni intenzitet električnog polja u nekoj tački prostora koji potiče od svih predajnika u sistemu može se odrediti na sledeći način: Etot = ∑E i 2 i (5. European prestandard ENV 50166-2. dok se saobraćajni kanali aktiviraju samo u slučajevima kada se za tim ukaže potreba (tzv. odnosno korišćenjem sledećeg izraza: Ei = ∑E j 2 i.2.S. 61 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . North Sydney.300kHz to 100GHz". zbog potrebe analize “najgoreg slučaja”. U cilju dobijanja visoke prostorne rezolucije.2) Konačno. magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection. Takođe. signali različitih radio-kanala koji se emituju preko iste antene nisu međusobom korelisani zbog frekvencijske razdvojenosti (naravno. j (5. "emitovanje sa prekidima"). ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric. kontrolni kanali na baznoj stanici su stalno aktivni. usvojena je pretpostavka da bazne stanice uvek rade sa maksimalnim kapacitetom.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Treba primetiti da su signali koji potiču sa različitih antena zbog prostorne razdvojenosti nekorelisani. U.3) Kao što je već navedeno u prethodnom tekstu. 1988. ″Radiofrequency radiation. projektanti su izabrali da se u zoni od interesa intenzitet električnog polja proračunava za svaku elementarnu površinu dimenzija 1m × 1m.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . emituju se i različite modulišuće poruke). CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. ukupni nivo električnog polja koji potiče od predajnika fizički povezanih na jednu antenu u jednoj tački prostora može se odrediti po principu “sabiranja po snazi”. Australian standard AS 2772.KV Novi Pazar Fabrika Ras” korišćeni su sledeći propisi: • • • • • • • Međunarodni propisi: ″Human exposures to electromagnetic fields. Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. Preporuke ETSI-UMTS. Principles and Methods of Measurements . Zbog toga. High frequency (10kHz to 300GHz)″.2 ZAKONSKA REGULATIVA Prilikom izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije “KG3179_02 . Januar 1995. 5. ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. Federal Communications Commission Preporuke ETSI-GSM.

Ostali relevantni propisi. 34/2006). Nacionalni propisi: Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik SRS" br. 36/2006). 135/2004).KV Novi Pazar Fabrika Ras" • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Ostali relevantni propisi.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom.NO. list SFRJ" br. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 62 . Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl. 48/1994. list SRJ" br. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl. Zakon o zaštiti od požara ("Sl. JUS NB4 803 i JUS NB4 810). 67/1993.Radio-frekvencijska zračenja . 37/1988. posebno JUS N. 112/2004. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N. list SFRJ" br. Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. "Radio-komunikacije . 06/01-93/178. 25/1996. 1/1969). glasnik RS" br.N6. glasnik RS" br. glasnik RS" br.201. glasnik RS" br. 100/2005). glasnik RS" br.71/1994). list SFRJ" br. 11/1996. Zakon o kulturnim dobrima ("Sl.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .N6. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS" br. 12/1995). Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju. list SFRJ" br. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 53/1993. glasnik RS" br. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. 101/2005). Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl. 54/1992). 65/1984). "Sl. glasnik RS" br. 135/2004). JUS N. 44/2003.xxx. glasnik RS" br. 9/1983). postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. 62/1973). 101/2005). list SFRJ" br. 101/2005). Zakon o telekomunikacijama ("Sl. 15/1990). Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. 47/2003. Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. 50/1990". glasnik RS" br. 69/2005). glasnik RS" br. Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. 86/2008). kao i saglasno JUS IEC 1024. 26/1996. list SFRJ br. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br. Pravilnik br.205. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja.

Beograd INVESTITOR Omladisnkih brigada 21.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Darko Parun Naziv investicionog programa Karakter investicije GSM/ UMTS mreža kompanije VIP MOBILE DOO Nova investicija Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 63 . Sc. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA VIP MOBILE DOO. (011) 2203000 Fax (011) 2203001 Alexander Sperl Direktor kompanije VIP MOBILE DOO Član Upravnog odbora Sektor Tehnike Mr. 11070 Novi Beograd Tel.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 6.

Geografska pozicija planirane lokacije je: 43° 07’ 33.2” N i 20° 31' 41. dok je nadmorska visina terena 513m (GPS podaci WGS84).1 OPIS LOKACIJE MAKROLOKACIJA GSM/UMTS bazna stanica sistema javne mobilne telefonije kompanije VIP MOBILE koja je predmet ovog projekta lokacijski je planirana na parceli katastarski broj 207/5 K.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .Makrolokacija RBS KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 64 .4'' E.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7.1 .O. Vlasnik parcele na kojoj se planira instalacija bazne stanice je fabrika Deževa. Osoje. Slika 7. 7.

2.2 MIKROLOKACIJA Lokacija buduće GSM/UMTS bazne stanice se nalazi na parceli katastarski broj 207/5. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici.. na istom objektu.Mikrolokacija RBS KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 65 . K. Osoje. Slika 7. Na lokaciji će biti instaliran jedan Alcatel MEDI Outdoor kabinet tipa MBO2. Antenski sistem će biti postavljen na zidanom dimnjaku visine 37. Mikrolokacija bazne stanice KG3179_02 prikazana je na slici 7. bazne stanice drugih operatora.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .O. Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet.93m.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7.) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi.2 .. tj.

godine (7. godine iznosila je 9°C.8 STANJE INFRASTRUKTURE U krugu fabrike u Novom Pazaru.9°C. GEOMORFOLOŠKIH I HIDROGEOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA Pedološke. Padavine su ravnomerno raspoređene tokom čitave godine.6 FLORA I FAUNA Bazna stanica svojim radom ne zagađuje životno okruženje.93m.3 KLIMATSKE POKAZATELJI KARAKTERISTIKE I METEOROLOŠKI Reljef svojom visinom. a minimalna 1978.5 NASELJENOST I KONCENTRACIJA STANOVNIŠTVA Prema zvaničnom popisu iz 1991. Takođe.2°C. Novi Pazar je imao 85. Maksimalna srednja godišnja temperatura vazduha zabeležena je 1990. kao najtoplijeg meseca u godini. vazduh i zemljište.7°C). Novi Pazar danas broji preko 120. 7.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7.3°C) a minimalna u januaru 1963.7 ZAŠTIĆENA KULTURNA DOBRA U neposrednoj okolini planirane bazne stanice nema objekata pod zaštitom države ni arheoloških nalazišta.6°C. pa je tako u ovoj oblasti prisutna planinska klima. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 66 . 7. Srednja julska temperatura. 7.583 stanovnika. Srednja godišnja temperatura vazduha u Novom Pazaru u periodu od 1957. Prema nezvaničnim podacima. a srednja januarska.5°C. razmatranje biljnog i životinjskog sveta u okolini lokacije bazne stanice nije od interesa pri analizi uticaja elektromagnetne emisije bazne stanice. nema toplotnih ni hemijskih dejstava. Maksimalna julska temperatura izmerena je 1987.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . na slobodnom prostoru pored dimnjaka biće postavljen jedan Alcatel MEDI Outdoor kabinet tipa MBO2. kao najhladnijeg meseca u godini. Usled toga. u okruženju planirane lokacije bazne stanice nema nepokretnih kulturnih dobara.4 PRIKAZ PEDOLOŠKIH. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. Ni na koji način se ne zagađuje voda. Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet.000 stanovnika. do 1991. godine (21. geomorfološke i hidrogeološke karakteristike terena nisu od interesa pri analizi uticaja elektromagnetne emisije baznih stanica na životnu sredinu. Antenski sistem će biti postavljen na zidanom dimnjaku visine 37. 7. 7. godine. iznosila je 2. godine i iznosila je 9. godine -6. konfiguracijom i ekspozicijom utiče na formiranje klimatskih odlika Novog Pazara. Srednja godišnja količina padavina za posmatrani period je 614mm. iznosila je 18.

Normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 67 .9 SEIZMIKA I TRUSNO PODRUČJE Maksimalni intenzitet očekivanih zemljotresa za povratni period od 500 godina (prema Pravilniku o teh. SL SFRJ 21/88 sa dopunama) iznosi VIII°MKS.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 7.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .

u pravcu glavnog snopa zračenja antena. Za ostvarivanje GSM 900MHz servisa. odnosno 35. u pravcu glavnog snopa zračenja antena. tj.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 8..1 i 8. bazne stanice drugih operatora. S obzirom na način instalacije.O. a u zoni od interesa. primenjena je antena tipa: Kathrein K739630 (sektor 2). Visina baze antena od nivoa tla iznosi 36. primenjene su antene tipa: Kathrein K742236 (sektori 1 i 3). Antenski sistem bazne stanice GSM900/1800MHz se sastoji od po tri panel antene za ostvarivanje servisa u tri sektora. 130° (sektor 2) i 270° (sektor 3) u odnosu na azimut. primenjene su antene tipa: Kathrein K742215 (sektori 1. Za ostvarivanje GSM 1800MHz servisa. dok će se antenski sistemi montirati na zidanom dimnjaku visine 37. Antene su sa dvostrukom polarizacijom.. utvrđeno je da se na lokaciji katastarska parcela 207/5. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”. 2 i 3). Postavni plan bazne stanice KG3179_02 i pripadajućeg antenskog sistema dat je na slikama 8. na istom objektu. OPIS PROJEKTA Na osnovu planske dokumentacije. S obzirom na način instalacije. Antene preko kojih se obezbeđuje UMTS servis treba da se instaliraju na takav način da emituju elektromagnetni signal od objekta u okolni prostor.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . u pravcu glavnog snopa zračenja antena. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici. Osoje planira postavljanje uređaja i pripadajućeg antenskog sistema za trosektorsku GSM 900/1800MHz baznu stanicu (u prvom i trećem sektoru će biti instalirane po jedna dual polarizovana antena za rad GSM1800 sistema. Svi uređaji bazne stanice treba da budu smešteni na pomenutoj adresi. Osnovni parametri bazne stanice planirane za instalaciju na lokaciji “KG3179_02 . Antene preko kojih se obezbeđuje GSM servis treba da se instaliraju na takav način da emituju signal od objekta u okolni prostor. Antene preko kojih se obezbeđuje GSM servis treba da se instaliraju na takav način da emituju signal od objekta u okolni prostor. Antene su sa dvostrukom polarizacijom.4m (sektor 2).1.93m. ni na koji način se ne može naći čovek. Antena je sa dvostrukom polarizacijom. a u zoni od interesa.5m (sektori 1 i 3). a u zoni od interesa. Prilikom proračuna uzeta je i tro-sektorska UMTS bazna stanica koja se predviđa kao buduće proširenje. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 68 . Panel antene su usmerene u pravcima od 0° (sektor 1) i 270° (sektor 3) u odnosu na azimut. ni na koji način se ne može naći čovek. Panel antena je usmerena u pravcu 130° (sektor 2) u odnosu na azimut.) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. Panel antene su usmerene u pravcima od 0° (sektor 1). dok će u drugom sektoru biti postavljena antena za rad GSM900 sistema). Za ostvarivanje UMTS servisa. ni na koji način se ne može naći čovek. S obzirom na način instalacije. K.KV Novi Pazar Fabrika Ras” dati su u tabelama 8.2.

kabla Gubici [dBm] [W] [m] [dB] 42.09 3.7 18. bazna stanica se po pravilu napaja preko baterijskog napajanja. GSM 1800MHz (2+0+2). U slučaju da se sa tri kontejnera baznih stanica na jednoj lokaciji ne mogu zadovoljiti zahtevi u pogledu ostvarivanja kapaciteta saobraćaja. "emitovanje sa prekidima").96 248. Polazeći od prethodno iznesenih činjenica. Proračun je urađen za krajnje planiranu konfiguraciju: GSM 900MHz (0+2+0). Na konkretnoj lokaciji bazne stanice " KG3179_02 .6 43 42. predviđeno je uvođenje nove lokacije u sistem baznih stanica.63 290. u konačnom rešenju.KV Novi Pazar Fabrika Ras " za instalaciju je predviđen jedan Alcatel MEDI outdoor kabinet. Lokacija Oznaka ćelije Tip antene RBS Tip KG3179_02 – KG3179_02D1 Outdoor KV Novi Pazar KG3179_02D2 Outdoor Fabrika Ras KG3179_02D3 Outdoor Lokacija Oznaka ćelije RBS model MEDI MEDI MEDI Snaga RBS Duž.09 ERP [dBm] [W] 53.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Dobitak antene Ugao usmerenja Downtilt mehan. Za GSM 1800MHz baznu stanicu predviđena je inicijalna (2+0+2) konfiguracija primopredajnika.2: Osnovni parametri bazne stanice GSM900/1800 (naziv lokacije. snaga predajnika po kanalu. a indoor jedinice 3. Takođe. a frekvencijski plan će naknadno biti određen.35 270 0° 3° Tabela 8.96 248.7 18.⏐ elektr. oznaka sektora.9 Tabela 8.6 45 4. tip bazne stanice.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . tip antene. gubici na napojnom vodu antenskog sistema i efektivno zračena snaga u pravcu maksimalnog zračenja). oznaka sektora. Na ovaj način.1: Osnovni parametri bazne stanice GSM900/1800 (naziv lokacije. dužina antenskog kabla. za predmetnu lokaciju bazne stanice. od nadležne elektrodistributivne kompanije.4 53. biće obezbeđen priključak od 21kW. Treba napomenuti da su samo kontrolni kanali stalno aktivni.92 42.85 130 2° 0° KG3179_02D2 Fabrika Ras KG3179_02D3 K742236 15.6 45 4. planirano je da se.7 18.9 54.35 0 0° 2° KG3179_02 – KV KG3179_02D1 Novi Pazar K739630 15. ugao usmerenja antene i ugao povijanja antene prema terenu). a frekvencijski plan će naknadno biti određen. značajno se smanjuje nivo neželjene elektromagnetne emisije u trenucima kada bazna stanica ne radi sa maksimalnim kapacitetom. Biće ostavljeno mesto i za buduće proširenje za jedan UMTS kabinet. na jednoj lokaciji može instalirati najviše tri kontejnera (kabineta). dok se saobraćajni kanali aktiviraju samo u slučajevima kada se za tim ukaže potreba (tzv. [dBd] [° ] K742236 15. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 69 .2kW.8kW. Prema specifikaciji proizvođača maksimalna potrošnja outdoor bazne stanice je 6. dok je raspored primopredajnika po sektorima za UMTS baznu stanicu je (1+1+1). Za GSM 900MHz baznu stanicu predviđena je inicijalna (0+2+0) konfiguracija primopredajnika. U slučaju prekida napajanja iz energetske mreže.

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Slika 8.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1 Postavni plan bazne stanice i antenskog sistema KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 70 .

od ovog pravila se može odustati u nekoliko karakterističnih slučajeva: U područjima u kojima se predviđa buduće deljenje ćelija u cilju povećanja kapaciteta sistema mogu se dozvoliti nešto veća odstupanja ako su bazirana na konačnoj. Upotreba pravilne mreže ćelija ima za cilj da olakša naknadno dodavanje ćelija u sistem kada se za tim ukaže potreba. Dimenzije ćelije se određuju na osnovu opštih morfoloških karakteristika terena (ravnica. Tom prilikom se svaka od potencijalnih lokacija detaljno analizira uzimajući u obzir više različitih kriterijuma: • pogodnost lokacije sa stanovišta pokrivanja teritorije od interesa radio-signalom. sve su severno u odnosu na nominalni ćelijski plan). na osnovu nominalnog ćelijskog plana se vrši inicijalni izbor lokacija baznih stanica. Polazeći od definisane dimenzije ćelije formira se pravilna mreža ćelija koja se preslikava na odgovarajuću geografsku mapu.). urbano područje itd. ovo ne predstavlja veliki problem s obzirom na činjenicu da u ruralnom području veće ćelije kompenzuju razlike osnovnih podmreža ćelija. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA U cilju ostvarivanja osnovnih zahteva koji se postavljaju u procesu planiranja mreže baznih stanica. Pored toga. ″nominalni″ ćelijski plan. Na prethodno opisani način. Ipak. lokacije baznih stanica mogu značajnije odstupiti od lokacija predviđenih nominalnim ćelijskim planom. u prvoj fazi planiranja mreže definiše se tzv. kao i na osnovu zahteva u pogledu kapaciteta. Treba primetiti da podmreže ćelija koje pripadaju različitim teritorijalnim regionima ne moraju da se uklope u jedinstvenu strukturu nacionalne mreže. preostale lokacije treba tražiti u pravcu generalnog pomeraja.. 71 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . dimenzije i kapacitet koji su neophodni da bi se ispunili svi postavljeni zahtevi. Na osnovu prethodno opisane procedure definiše se izvestan broj potencijalnih lokacija baznih stanica i to obilaskom terena od strane ekipa sastavljenih od stručnjaka više različitih specijanosti. a ne na početnoj veličini ćelije.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 9. U okviru ovog plana struktura pojedine ćelije se idealizuje (u formi pravilnog šestougaonika). Međutim.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . brdovit teren. Ako se prilikom određivanja tačnih lokacija baznih stanica utvrdi da one imaju neki generalan pomeraj (npr. za svaku ćeliju se određuje njena servisna zona. ali ima velike prednosti u kasnijim fazama kada treba vršiti deljenje ćelija. U fazi inicijalnog planiranja sistema ovaj princip može znatno otežati proces planiranja. Tačna lokacija bazne stanice se obično traži u krugu prečnika od jedne četvrtine do jedne trećine prečnika ćelije oko lokacije bazne stanice iz nominalnog ćelijskog plana. njihov tip (omnidirekcione ili usmerene). Na kraju procesa formiranja nominalnog ćelijskog plana približno se može odrediti broj ćelija. U ruralnom području gde se ne očekuje buduće deljenje ćelija u smislu povećanja kapaciteta. u odnosu na jedinstvenu strukturu nacionalne mreže.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

• • • •

mogućnost dobijanja saglasnosti vlasnika za postavljanje bazne stanice; ispunjenost građevinskih prostorije…); uslova (nosivost poda, postojanje slobodne

jednostavnost realizacije napajanja električnom energijom; postojanje prilaznog puta.

Polazeći od prethodno određenog skupa potencijalnih lokacija baznih stanica određuju se konačne lokacije baznih stanica koristeći proceduru prikazanu na slici 9.1.
MOGUĆE LOKACIJE BAZNIIH STANICA

IZBOR VISINA ANTENA

INICIJALNI PRORAČUN RADIO-POKRIVANJA ZA SVAKU LOKACIJU PROVERA POGODNOSTI POKRIVANJA SA ODREĐENE LOKACIJE PODEŠAVANJE PARAMETARA U CILJU OSTVARIVANJA ŽELJENOG POKRIVANJA
PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE LOKACIJE PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE LOKACIJE (UKLJUČUJUĆI I ANALIZU SA STANOVIŠTA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE)

PRORAČUN ZBIRNOG POKRIVANJA IZABRANIH LOKACIJA PODEŠAVANJE PARAMETARA ILI PROMENA ĆELIJSKOG PLANA

FREKVENCIJSKO PLANIRANJE

PRORAČUN UKUPNOG NIVOA INTERFERENCIJE

PODEŠAVANJE PARAMETARA U CILJU ELIMINISANJA INTERFERENCIJE

KONAČNI IZBOR LOKACIJA

Slika 9.1: Procedura izbora mikrolokacija baznih stanica Prvo se, prema slici 9.1, za svaku potencijalnu lokaciju bazne stanice proračuna zona pokrivanja. U slučaju kada je lokacija bazne stanice predviđena na postojećem objektu, za antenski sistem se pretpostavlja da je na krovu objekta. Naravno, u slučaju veoma visokih zgrada, može se izabrati niža visina antenskog sistema, pri čemu se predviđa upotreba ravnih panel antena namenjenih za montiranje na zidovima. U slučaju da se na nekoj lokaciji zahteva novi antenski stub (koji ide od tla), visina stuba može biti između 15 i 45 m, što zavisi od same lokacije, prostora i mikrookruženja.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

72

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

Podešavanje visina antena se sprovodi u cilju ostvarivanja najboljeg zbirnog pokrivanja. Tom prilikom se sva nepokrivena područja u zonama od interesa identifikuju, i ako je neophodno dodatno postavljaju zahtevi pred susedne ćelije. Rezultati predikcije za svaku lokaciju se porede sa nominalnim ćelijskim planom. Lokacije, za koje se dobije da pokrivaju teritoriju lošije od onoga što se zahteva nominalnim ćelijskim planom, se odbacuju. Sa druge strane, one lokacije koje premašuju zahteve u pogledu pokrivanja teritorije, zahtevaju dodatne analize. Izabrane lokacije se analiziraju i sa stanovišta zaštite životne sredine. Lokacije koje ne ispunjavaju uslove propisane standardima, se odbacuju. Posle završenog izbora lokacija baznih stanica, pravi se inicijalni frekvencijski plan, na osnovu koga se vrši proračun interferencije u sistemu. Ako se tom prilikom uoči značajnija degradacija sistema, podešavaju se pozicije antenskih sistema i snage predajnika u cilju obezbeđivanja zahtevanog kvaliteta servisa. U ekstremnim slučajevima mora se razmotriti neka alternativna lokacija. Na kraju celokupne procedure formira se konačni skup lokacija baznih stanica koji treba da obezbedi trenutnu implementaciju sistema, ali isto tako i jednostavniju nadogradnju i proširivanje sistema. Planom izgradnje GSM/UMTS mreže Kompanije VIP MOBILE, određena je nominalna pozicija razmatrane bazne stanice. Operativnim radom na terenu, pronađena je lokacija u zoni nominalne pozicije, koja po svojim karakteristikama zadovoljava sve postavljene zahteve. Kao što je već rečeno, tačna lokacija bazne stanice se obično traži u krugu prečnika od jedne četvrtine do jedne trećine poluprečnika ćelije oko lokacije bazne stanice iz nominalnog ćelijskog plana. Sa obzirom da je prosečna veličina ćelije u urbanoj zoni prečnika 300-600m, razmatranje alternativnih lokacija za slučaj razmatrane bazne stanice ograničeno je na zonu prečnika 100-200m. Izbor potencijalne alternativne lokacije u navedenoj zoni, sa stanovišta zaštite životne sredine ne bi doveo do značajnih promena uticaja bazne stanice na životnu sredinu, te alternativne lokacije nisu razmatrane u okviru ove studije.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

73

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 - KV Novi Pazar Fabrika Ras"

10. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI
Kao što je već rečeno, bazna stanica KG3179_02 planira se na katastarskoj parceli broj 207/5, K.O. Osoje. U bližem okruženju lokacije bazne stanice nema objekata pod zaštitom države, arheoloških nalazišta, zaštićenih prirodnih dobara kao ni nepokretnih kulturnih dobara. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”, tj. na istom objektu, ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici, bazne stanice drugih operatora...) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. Dijagram objekata u okruženju 150m oko lokacije dat je u prilogu 10.1.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

74

KV Novi Pazar Fabrika Ras" Prilog 10.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .1 Dijagram objekata u okruženju bazne stanice i antenskog sistema KG3179_02 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 75 .

proračun intenziteta elektromagnetne emisije izvršen je na sledećim nivoima: • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou 34. bazne stanice drugih operatora. obzirom da se na ostalim nivoima ne može naći čovek..KV Novi Pazar Fabrika Ras” izvršen je detaljan proračun nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni bazne stanice VIP MOBILE na lokaciji katastarska parcela 207/5 K. objektu. izvan lokalne zone bazne stanice. odnosno. Tako npr. Lokalna zona bazne stanice zavisi od tipa instalacije (instalacija antenskog sistema na stubu. a u okviru kojeg se može naći čovek.) čiji bi uticaj u ukupnoj elektromagnetnoj emisiji mogao dovesti do prekoračenja standardom propisanih normi. U slučaju instalacije antenskog sistema na krovnoj terasi npr. lokalna zona bazne stanice obuhvata praktično zonu na nivou tla oko stuba na kojem se nalazi antenski sistem bazne stanice a u kojoj su zastupljene najveće vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije. • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou 19m u odnosu na nivo tla (nivo na polovini dimnjaka). OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU U cilju utvrđivanja nivoa elektromagnetne emisije na lokaciji bazne stanice “KG3179_02 .O. unutar objekta. usamljenog objekta.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 11. • proračun intenziteta elektromagnetne emisije na nivou tla u okolini dimnjaka (tj. Polazeći od precizno definisane dispozicije antenskog sistema. Lokalna zona bazne stanice obuhvata prostor oko bazne stanice u kojem su zastupljene najveće vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije. na istom objektu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .. u slučaju instalacije antenskog sistema bazne stanice na antenskom stubu.4m u odnosu na nivo tla (nivo 1m ispod nivoa na kom se nalaze baze antena). vrednosti intenziteta elektromagnetne emisije na svim mestima su manji nego unutar same zone. Treba reći da pristup antenskom sistemu mogu imati samo radnici ovlašćeni od strane VIP MOBILE. koji su obučeni za poslove održavanja i upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. kao i osnovnih parametara instalacije za svaku od prethodno navedenih etapa izvršen je proračun nivoa elektromagnetne emisije sa ciljem da se: • analizira doprinos GSM i UMTS baznih stanica VIP MOBILE koje rade sa maksimalnim opterećenjem. U neposrednoj blizini planirane bazne stanice VIP MOBILE “KG3179_02”. . Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 76 . lokalnu zonu bazne stanice čini cela površina krovne terase ako se na svakom mestu na krovnoj terasi može naći čovek.. ne postoje instalacije drugih radio-sistema (radio i TV predajnici.. Uzimajući u obzir činjenicu da će antenski sistem bazne stanice "KG3179_02" biti instaliran na dimnjaku. Dakle. Osoje. tj. na visini od 1.).7m. na nivou prosečne visine čoveka).

proračuni intenziteta električnog polja su izvršeni na nekoliko različitih nivoa na dimnjaku i oko njega.4m na dimnjaku vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 6. U manjoj meri i u ograničenom prostoru dolazi do pojave elektromagnetne emisije od baznih stanica. nema toplotnih ni hemijskih dejstava.KV Novi Pazar Fabrika Ras" Rezultati proračuna nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni GSM/UMTS bazne stanice "KG3179_02 .2) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. na osnovu proračuna nivoa elektromagnetne emisije na većem broju nivoa na i oko objekta na kojem se planira instalacija bazne stanice VIP MOBILE može se zaključiti da su dobijene vrednosti ispod standardom propisanih granica (JUS standardom .KV Novi Pazar Fabrika Ras”: na nivou od 34. Na nivou tla. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije.1-11.1) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. Dakle. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 77 . Na osnovu sprovedene studije o proceni uticaja GSM900/1800MHz i UMTS baznih stanica kompanije VIP MOBILE “KG3179_02 . odnosno na polovini dimnjaka vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 1. vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 0.5V/m. Treba naglasiti da pravo pristupa antenskom sistemu kao i samoj baznoj stanici mogu imati samo lica ovlašćena od strane VIP MOBILE za poslove održavanja i oni su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. a zbog provere eventualnog postojanja zona povišene elektromagnetne emisije na tlu gde se ljudi mogu slobodno kretati.27.05V/m (slika 11.3. Rezultati proračuna u slučaju bazne stanice “KG3179_02 .3) i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom.54V/m (slika 11. ICNIRP standardom – 41V/m). Najzad. analizirana površina je dodatno proširena na zonu 100m × 108m. Na nivou 19m.77V/m (slika 11.KV Novi Pazar Fabrika Ras" prikazani su u grafičkom obliku na slikama 11.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Intenzitet električnog polja proračunava se za svaku elementarnu površinu dimenzija 1m × 1m (analizirana površina je proširena i van granica objekta kako bi se uočio uticaj GSM/UMTS bazne stanice na zoni oko objekta). Svakoj od navedenih slika pridruženi su odgovarajući numerički podaci koji predstavljaju segmente izlazne datoteke sa proračunatim nivoima električnog polja na odgovarajućem nivou osim za nivo tla zbog prevelike obimnosti. Kao što je već rečeno. na nivou tla u okolini dimnjaka na kojem se planira antenski sistem baznih stanica VIP MOBILE. vazduh i zemljište. Ni na koji način se ne zagađuju voda.KV Novi Pazar Fabrika Ras” na životnu sredinu i tehničke uređaje može se zaključiti da bazne stanice svojim radom ne zagađuju životno i tehničko okruženje.

Na ovaj način. Neki od alarma koji se prenose do centra upravljanja su. a tehnološki je realizovana na najvišem svetskom nivou. propisuju se sledeće mere zaštite: • u slučaju neregularnosti u radu bazne stanice. na osnovu alarma generisanih u okviru centra za nadgledanje i upravljanje. • u slučaju da je generisani alarm kritičan sa stanovišta zaštite životne sredine (požar u objektu. problemi u radu antenskih sistema. npr.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . • prekid u napajanju.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. i sl. • nasilno obijanje objekta. ekipe Investitora su dužne da u roku od 6 sati od pojave alarma izađu na lokaciju objekta i konstatuju uzroke alarma. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 78 . Dodatno. u cilju sprečavanja eventualnih akcidentnih situacija. Investitor je dužan da organizuje stručnu ekipu koja će obići baznu stanicu. Kroz ovaj sistem. • u slučaju da se bazna stanica nalazi u urbanoj sredini. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA I NEREGULARNOSTI U RADU BAZNE STANICE Sve bazne stanice se obavezno uključuju u sistem daljinskog upravljanja. Treba naglasiti da se u centru upravljanja (u okviru upravljačko-komutacionog centra) nalazi stalna ljudska posada (24 časa dnevno.) Investitor je dužan da daljinski isključi baznu stanicu iz operativnog rada. ekipe Investitora su dužne da u roku od 24 sata od pojave alarma izađu na lokaciju objekta i konstatuju uzroke alarma. Primenom zakonskih propisa i propisanih mera zaštite verovatnoća akcidenta svodi se na najmanju moguću meru. oprema koja se instalira na lokaciji objekta zadovoljava sve međunarodne normative.: • požar u objektu. centar upravljanja se gotovo trenutno obaveštava o svim nepravilnostima u radu i incidentnim situacijama vezanim za baznu stanicu. • u slučaju da se bazna stanica nalazi u ruralnoj sredini. Ipak. • itd. 365 dana godišnje) sa osnovnim zadatkom nadgledanja ispravnosti rada sistema. ostvaruje potpuna kontrola nad baznim stanicama što omogućava brzo intervenisanje u slučaju bilo kakvih problema.

1. Mere u slučaju redovnog rada. U poglavlju 13. Opasnosti od direktnog dodira provodljivih delova koji ne pripadaju strujnom kolu.2). Mere predviđene zakonskom regulativom. 11. SMANJENJA ILI OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U toku realizacije GSM/UMTS sistema kompanije VIP MOBILE moraju se primenjivati odgovarajuće mere zaštite životne sredine.3 navedene su opšte obaveze koje prema važećim zakonima moraju da sprovedu izvođač i Investitor prilikom izgradnje objekta. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA. Neoprezno rukovanje. Opasnost pri radu na visini (montiranje antena na antenskim stubovima). 13.1 MERE PREDVIĐENE ZAKONSKOM REGULATIVOM Prilikom izgradnje objekta "KG3179_02 . Atmosferski elektricitet. Mere po prestanku rada bazne stanice. 13.1. Obzirom na činjenicu da predmetni objekat pripada grupi elektrotehničkih objekata. Nedovoljna osvetljenost prostorija. 4. 7.1. 8. 79 Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .1 Opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija Opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti pri korišćenju elektrotehničkih instalacija i opreme su sledeće: 1. Ove mere obuhvataju: 1. 2. 4. 5.1. u nastavku teksta posebno su navedene opasnosti pri postavljanju i korišćenju električnih instalacija kao i predviđene mere zaštite (poglavlje 13. Statički elektricitet usled rada uređaja. 6. Mehanička oštećenja. 5. 9. 2.4.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Opasnost od uticaja berilijum oksida.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 13. Mere tokom izvođenja građevinskih radova. Opasnosti od direktnog dodira delova koji su stalno pod naponom. 3. 3. Mere u slučaju akcidenta (glava 12).KV Novi Pazar Fabrika Ras" moraju se primenjivati zakonski normativi definisani u tački 13. Nestanak napona u mreži. Opasnost od požara ili eksplozije. 10.

Berilijum oksid se koristi u baznim radio stanicama u pojačavačima RF snage i kombajner filtrima u cilju povećanja brzine. a posebno antena. Upozorenje da rad RBS nije dozvoljen u uslovima eksplozivne atmosfere mora biti istaknut na lokaciji RBS. zaštitnim prekidačima. Uticaj prašine. koji dolaze pod napon. 2. smanjenja dimenzija kao i povećanja pouzdanosti rada prateće elektronike. preopterećenja ili havarije ispravljačkih uređaja i baterija rešava se: • Ograničavanjem intenziteta i trajanja struje kratkog spoja. smeštaju u propisane razvodne ormane i priključne kutije. 5. Kada je u čvrstom stanju (berilijum oksid keramika) ne uzrokuje štetne posledice po zdravlje čoveka.1. koja će biti zaštićena preko uzemljenja i u normalnim uslovima rada ovi delovi neće biti dostupni licima koja rukuju uređajima.2 Predviđene mere zaštite Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. 101/2005) predviđene su sledeće mere za otklanjanje navedenih opasnosti: 1. pravilno odabranim i pravilno postavljenim osiguračima strujnih kola. • Predviđaju se kablovi (provodnici) koji ne gore niti podržavaju gorenje. vlage i vode. 4. Zaštita od štetnog uticaja berilijum oksida rešava se: • Isticanjem uputstva o rukovanju i odlaganju berilijum oksida na lokaciji instalacije bazne radio stanice. • Primenom antistatik poda. • Ugradnjom hermetičkih akumulatorskih baterija. 13. antenskih nosača i antenskih kablova koji mogu doći pod uticaj statičkog elektriciteta. neizolovani delovi električne instalacije. 3. • Zaštita unutar instalacije se izvodi tako što se. Inhalacija vazduha koji sadrži berilijum oksid može izazvati ozbiljna oboljenja Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 80 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. • Upotrebom ručnih aparata za gašenje požara. instaliraju u zatvorena kućišta.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Zaštita od opasnosti požara ili eksplozije uzrokovanih pregrevanjem vodova. primenom sistema TN-C/S uz reagovanje zaštitnih uređaja koji su postavljeni na početku voda i povezivanjem nultih zaštitnih sabirnica ormana na zajednički uzemljivač objekta. Zaštita od direktnog dodira delova koji su stalno pod naponom obezbeđuje se: • Pravilnim izborom stepena mehaničke zaštite elektroenegetske opreme. Zaštita od štetnog dejstva statičkog elektriciteta rešava se: • Povezivanjem na pravilno izvedeno gromobransko uzemljenje objekta svih metalnih masa uređaja i opreme. kao i automatskih strujnih prekidača. tako da u normalnim uslovima rada neće biti dostupni. na lokaciji gde će biti instalirane bazne radio stanice. • Montažom automatskih javljača požara. • Izjednačavanjem potencijala u prostoriji BS. • Adekvatnim provetravanjem i zaštitom od vatre baterijskog prostora (jer baterije mogu proizvesti eksplozine gasove). glasnik RS" br. koji mogu doći pod napon. instalacionog materijala kablova i provodnika. • Zaštita u okviru uređaja bazne radio stanice rešava se tako što se svi delovi mrežnih ispravljača. Zaštita od indukovanog direktnog dodira rešava se: • U instalacijama naizmeničnog napona do 1 kV. • Postavljanjem izolacionih gazišta ispred ispravljačkog postrojenja.

glasnik RS" br. • Svi uređaji za dizanje tereta moraju biti ispitani i odobreni. Zato je neophodno preduzeti odgovarajuće zaštitne mere: • Za rad na montaži antena raspoređuju se radnici koji su osposobljeni za rad na visinama i za koje je prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima utvrđena zdravstvena sposobnost za bezbedan rad na visinama. • Radna lokacija gde se antene montiraju prethodno se obezbeđuje jasnim obaveštenjima drugih lica o opasnostima. Prilikom kvara. • Izborom elemenata za određenu namenu. a oko radnog prostora se postavljaju zaštitne mreže ili trake. Opasnosti i štetnosti od posledica nedovoljne osvetljenosti otklonjaju se: • Rešenom instalacijom opšteg osvetljenja. i zamenjeni moduli se šalju proizvođaču na popravku. Na ovaj način se obezbeđuje da postupanje sa berilijum oksidom bude u skladu Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 81 . zaštitni pojasevi.C9. u vremenskim razmacima propisanim zakonom. Bulevar Despota Stefana 9. odnosno. odgovarajuća odeća i obuća itd. 12/1995). Zaštita od štetnog dejstva atmosferskog elektriciteta rešava se: • Propisanom instalacijom gromobrana i primenom odgovarajućeg standardnog materijala u svemu. preporukama JKO. • Odgovarajuća zaštitna odeća je bitna za vreme hladnoće. Investitor je dužan da obezbedi odnošenje i skladištenje AKU baterija na način definisan Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.KV Novi Pazar Fabrika Ras" pluća kod preosetljivih osoba.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . 7. Za montažu antena na antenskom nosaču postoji povećan rizik od povređivanja radnika. 10. 6. Zbog toga je neophodno pridržavati se uputstva o rukovanju i odlaganju berilijum oksida na lokaciji bazne radio stanice. U. ukupan personal u oblasti radova mora nositi šlemove. 8. 11. moduli u celini se zamenjuju od strane obučenih tehničkih lica iz VIP-a.o.o. Zaštita od opasnosti nestanka napona u mreži rešava se: • Napajanjem iz AKU baterija potrebnog kapaciteta. (Po isteku životnog veka AKU baterija. • Berilijum oksid je hermetički zatvoren unutar elektronskih modula u kontejneru RBS. • Obučavanjem i periodičnom proverom znanja servisera o predviđenim merama zaštite na radu pri rukovanju. i da bi se pristupilo berilijum oksidu. glasnik RS" br. • Radnici koji vrše montažu antena opremaju se odgovarajućim zaštitnim sredstvima za ličnu sigurnost: odgovarajuća užad i veznici. 21000 Novi Sad). koja obezbeđuje nivo osvetljenja u skladu sa standardom JUS. Zaštita od neopreznog rukovanja rešava se: • Preglednim označavanjem svih elemenata u razvodnim uređajima. 12/1995). Za odnošenje neispavnih baterija za potrebe VIP MOBILE zadužena je ovlašćena firma MELBAT d. ovi moduli bi morali biti fizički uništavani. kao i rizik od povređivanja drugih lica. prema propisima o gromobranima.100. • Za vreme rada na antenskom stubu.

glasnik RS" br.4 Zakonska regulativa Nacionalni propisi: Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. 69/2005). • Provera znanja servisera i sposobnosti za samostalan i bezbedan rad u vremenskim razmacima propisnim zakonom. • Da pre početka rada obavesti nadležnu inspekciju rada. vlage i vode u električne instalacije i uređaje obezbeđuje se: • Dobrim zaptivanjem prozora i otvora prostorije sa uređajima. 135/2004). program obuke iz oblasti zaštite na radu. Zakon o zaštiti od požara ("Sl. JUS N.71/1994). Zaštita od mehaničkih oštećenja rešava se: • Pravilnim izborom konstrukcija i materijala za instalacione elemente. "Radio-komunikacije . kao i primenom pravilnih načina polaganja kablova i instalacionog materijala i pravilnim lociranjem razvodnih ormana. glasnik RS" br. glasnik RS" br. 48/1994. VIP MOBILE. glasnik RS" br. Sve predviđene mere zaštite moraju biti ispoštovane u celosti od strane Investitora. Pravilnik br. glasnik RS" br. 13. 101/2005). "Sl. Zaštita od opasnosti prodora prašine. o početku izvođenja radova. glasnik RS" br. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. • Da napravi sledeće pismene instrukcije o merama zaštite na radu: pravilnik o zaštiti na radu. 36/2006).KV Novi Pazar Fabrika Ras" 12. 135/2004). Zakon o telekomunikacijama ("Sl. ispitivanju.1. list SFRJ br. 82 • • • • • • • • • Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu . Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. 2. • Upoznavanje servisera sa opasnostima u vezi sa radom vezanim za sve predmetne instalacije. glasnik RS" br. kablove i opremu. 50/1990". 37/1988. 34/2006). Obaveze Investitora: • Obučavanje servisera iz oblasti zaštite na radu. 44/2003. radu na gradilištu i radu na visini.Radio-frekvencijska zračenja .205. Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. 13. najmanje 8 dana pre početka. 67/1993. 13. merenju i održavanju alata.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Obaveze izvođača radova: • Da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. i pravilnik o proveri. • Pravilno odabranom mehaničkom zaštitom. 47/2003.1.NO. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. 06/01-93/178.3 Opšte obaveze 1. 53/1993. glasnik SRS" br.

postavljanje i održavanje antenskih postrojenja ("Sl. 26/1996. posebno JUS N. 100/2005).201. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. The Standards Association of Australia. glasnik RS" br. 1/1969). Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. 62/1973). list SRJ" br. Pravilnik o radio-komunikacijama pridodat Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama. list SFRJ" br. 11/1996. glasnik RS" br. 12/1995). Ostali relevantni propisi. list SFRJ" br.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sl. Preporuke ETSI-UMTS. Jugoslovenski standardi sa obaveznom primenom: JUS N. Australian standard AS 2772. Pravilnik o tehničkim normativima za održavanje antenskih stubova ("Sl. Pravilnik o tehničkim merama za izgradnju. U. glasnik RS" br. Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu („Službeni glasnik RS" br.N6.xxx. Ostali relevantni propisi. ″Radiofrequency radiation. list SFRJ" br. Principles and Methods of Measurements .KV Novi Pazar Fabrika Ras" • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 101/2005). Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl. glasnik RS" br. 86/2008). CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. list SFRJ" br.N6. 101/2005). 25/1996. 15/1990). Federal Communications Commission Preporuke ETSI-GSM. North Sydney. list SFRJ" br. Međunarodni propisi: ″Human exposures to electromagnetic fields. 9/1983). magnetic and electromagnetic fields (up to 300GHz)″ ICNIRP – International Comission on Non-Ionizing Radiation Protection.300kHz to 100GHz". Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata ("Sl. 54/1992).2. 65/1984).2 MERE TOKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 83 . Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. ″Guidelines for limiting exposure to time-varying electric. Januar 1995. Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Sl. European prestandard ENV 50166-2. Pravilnik o radio-stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. 1988. ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. 112/2004. kao i saglasno JUS IEC 1024. 13. JUS NB4 803 i JUS NB4 810). High frequency (10kHz to 300GHz)″. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije ("Sl.S.

U ovim slučajevima. usmeravanje antene. pre instalacije uređaja bazne stanice i/ili antenskog sistema mora se obavezno proveriti stabilnost objekta. zapaljivih i eksplozivnih materija bez odgovarajuće zaštite i pribavljenih uslova. obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. kod komercijalnih TV prijemnika. To se može postići izborom optimalne visine antene. problem se može prevazići zakretanjem antene TV prijemnika. kao i pravilnim izborom pozicije antenskog sistema. Na našim prostorima. uticaj elektromagnetne emisije na životnu sredinu obavezno je utvrditi merenjima karakteristike elektromagnetnog polja na samoj lokaciji u skladu sa propisanim standardima i normama. požar i problemi u antenskim vodovima i antenskim sistemima. obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. u okviru periodičnog održavanja bazne stanice (na svakih 6 meseci) treba izvršiti proveru kompletne instalacije bazne stanice i pripadajućeg antenskog sistema.1 navedena je zakonska regulativa i propisane mere zaštite životne sredine koje se moraju primenjivati tokom izgradnje objekta. i ograđena. u toku redovnog rada moraju se primenjivati sledeće mere zaštite: • • zabranjuju se bilo kakve aktivnosti na antenskom stubu bazne stanice (npr. upotrebom filtra nepropusnika opsega za GSM opseg ili upotrebom kvalitetnijeg antenskog pojačavača. Investitor se obavezuje da baznu stanicu uključi u sistem daljinskog nadgledanja i održavanja u okviru koga treba da se nadgledaju sve kritične funkcije rada bazne stanice sa stanovišta zaštite životne sredine kao što su neovlašćeno otvaranje bazne stanice. dovođenja električne energije i slično moraju se ukloniti u skladu sa važećim propisima. antenski sistem bazne stanice se mora projektovati tako da se u glavnom snopu zračenja antene ne nalaze antenski sistemi drugih komercijalnih ili profesionalnih uređaja.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . pričvršćivanje itd.3 MERE U SLUČAJU REDOVNOG RADA Polazeći od zakonskih normativa i specifičnosti objekta koji se gradi. takođe. a cilju maksimalne zaštite ljudi i tehničkih uređaja. lako isparljivih. a kada je u pitanju stub.KV Novi Pazar Fabrika Ras" U poglavlju 13. pristupnih puteva. obavezno je izvršiti merenje elektromagnetne emisije u tom području nakon instalacije bazne stanice. Investitor je dužan da obezbedi izvršavanje programa praćenja uticaja na životnu sredinu predviđenog Studijom. bazna stanica mora biti zaključana i zaštićena od neovlašćenog pristupa. otpadne materije koje se jave tokom izgradnje objekata. odnosno saglasnosti nadležnog organa MUP-a. posebno se moraju primenjivati sledeće mere zaštite: • • • objekte ne postavljati unutar druge zone opasnosti od požara. Investitor se 84 • • • Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu .) sve dok se ne isključe predajnici bazne stanice. baznih stanica.. • 13. odnosno dela objekta. ponekad se upotrebljavaju antenski pojačavači koji ne zadovoljavaju osnovne norme kvaliteta što može dovesti do smetnji u prijemu. u blizini otvorenih skladišta. kao ni sami uređaji. Obzirom na tip i karakteristike objekta koji se gradi.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 85 . Investitor je dužan da demontira i ukloni baznu stanicu (kabinete i pripadajuće antenske sisteme). i da lokaciju na kojoj je bila instalirana bazna stanica. ostavi u prvobitnom stanju. tj.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . kao i okruženje oko te lokacije.KV Novi Pazar Fabrika Ras" • obavezuje da organizuje službu neprekidnog nadgledanja rada bazne stanice 24 časa dnevno 365 dana godišnje.4 MERE PO PRESTANKU RADA BAZNE STANICE Po prestanku rada bazne stanice. zabranjuje se pristup baznoj stanici neovlašćenim licima. 13. stanju okruženja kakvo je bilo pre instalacije bazne stanice. pristup mogu imati samo ovlašćena lica koja su obučena za poslove održavanja i koji su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice.

PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 86 . obzirom da se u krugu od 300m oko lokacije planirane za instalaciju bazne stanice nalaze objekti u kojima borave ljudi. Dodatno. U okviru periodičnog održavanja bazne stanice (na svakih 6 meseci) treba izvršiti proveru kompletne instalacije bazne stanice i pripadajućeg antenskog sistema. a cilju maksimalne zaštite ljudi i tehničkih uređaja. uticaj elektromagnetne emisije na životnu sredinu obavezno je utvrditi merenjima karakteristike elektromagnetnog polja na samoj lokaciji u skladu sa propisanim standardima i normama.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 14. obavezno je izvršiti merenje elektromagnetne emisije u tom području nakon instalacije bazne stanice. u okviru praćenja uticaja na životnu sredinu.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . potrebno je jednom godišnje izvršiti kontrolna merenja elektromegnetne emisije na lokaciji bazne stanice i rezultate merenja dostaviti nadležnim organima. Takođe.

54V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. Rad bazne stanice ne proizvodi nikakvu buku ni vibracije. na osnovu proračuna nivoa elektromagnetne emisije na većem broju nivoa na i oko objekta na kojem se planira instalacija baznih stanica VIP MOBILE može se zaključiti da su dobijene vrednosti. rezultati proračuna u slučaju bazne stanice “KG3179_02 .O. ICNIRP standard – 41V/m). na nivou tla u okolini dimnjaka na kojem se planira antenski sistem baznih stanica VIP MOBILE. odnosno na polovini dimnjaka vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 1.27.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 15. dobijeni rezultati podrazumevaju činjenicu da se bazne stanice korektno i kvalitetno instaliraju.4m na dimnjaku vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 6. Osoje. U manjoj meri i u ograničenom prostoru dolazi do pojave elektromagnetne emisije od bazne stanice. Najzad. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 87 . Konkretno.KV Novi Pazar Fabrika Ras”: na nivou od 34. Dakle. Treba napomenuti da se pravilnom konstrukcijom bazne stanice istovremeno zadovoljavaju dva bitna zahteva: kvalitetan rad GSM/UMTS sistema i minimalan uticaj bazne stanice na životno okruženje.27. U cilju utvrđivanja nivoa elektromagnetne emisije na lokaciji bazne stanice “KG3179_02 . a na mestima na kojima se može naći čovek. Treba naglasiti da pravo pristupa antenskom sistemu kao i samoj baznoj stanici mogu imati samo lica ovlašćena od strane VIP MOBILE za poslove održavanja i oni su upoznati sa činjenicom da se nikakve aktivnosti ne mogu obavljati na antenskom sistemu pre isključenja predajnika bazne stanice. Takođe.77V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom.KV Novi Pazar Fabrika Ras” izvršen je detaljan proračun nivoa elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni bazne stanice VIP MOBILE na lokaciji katastarska parcela 207/5 K.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . Na nivou 19m. ICNIRP standardom – 41V/m). vrednosti intenziteta električnog polja ne prelaze 0. ispod standardom propisanih granica (JUS standardom .05V/m i to kada bazna stanica radi maksimalnim kapacitetom. ZAKLJUČAK Na osnovu sprovedene studije o proceni uticaja GSM/UMTS baznih stanica “KG3179_02 . vazduh i zemljište.5V/m. Ni na koji način se ne zagađuju voda.5V/m. nema toplotnih ni hemijskih dejstava.KV Novi Pazar Fabrika Ras” na životnu sredinu i tehničke uređaje može se zaključiti da bazna stanica svojim radom ne zagađuje životno i tehničko okruženje. u lokalnoj zoni baznih stanica ispod standardima propisanih normi (JUS standard . Rezultati proračuna intenziteta električnog polja pokazuju da je nivo elektromagnetne emisije koji potiče od planiranih baznih stanica VIP MOBILE.

Universita degli Studi La Sapienca di Roma.Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude" Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom. International Commission on Nonionizing Radiation Protection. "Radio-komunikacije . ″Radiofrequency Radiation Exposure Limits″. European prestandard ENV 50166-2. Pravilnik br. Radiation Protection Standard.de. The Waldorf Meridien .who. 14th-15th October 1998.Radio-frekvencijska zračenja . High frequency (10kHz to 300GHz) ″. "Maximum exposure levels to radiofrequency fields — 3kHz to 300GHz". 1997. CENELEC – European Committee for Electrotehnical Standardization. U.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 . KODAR. Bernardini A. Australian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency.1990.London.S.8.. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 88 .Is There a Helth Risk?".fcc.NO. JUS N. Sl. 06/01-93/178 od 8. Federal Communications Commission. list SFRJ br. ″Human exposures to electromagnetic fields. IBC International Conference.205. http://www.gov/oet/rfsafety.icnirp. Januar 1995.. WHO. http://www. Beograd. ″Valutacione previsionale della compatibilita alla normativa di protezione dai campi elettromagnetici delle tipologie standard di siti radio fissi (radio base) ERICSSON per servizio radiomobile DCS-1800″. Situacioni plan. RBS Lokacija: “KG3179_02” – KV Novi Pazar Fabrika Ras. LITERATURA [1] [2] ″Mobile Phones .int/emf. 50/90.KV Novi Pazar Fabrika Ras" 16. International EMF Project: http://www.

DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 89 .KV Novi Pazar Fabrika Ras" PRILOZI REŠENJE DA JE POTREBNA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU IZVOD IZ URBANISTIČKOG PLANA KOPIJA PLANA IZVOD IZ LISTA NEPOKRETNOSTI BROJ: 300 TEHNIČKI USLOVI ZA PRIKLJUČENJE NA ELEKTROENERGETSKU MREŽU SAGLASNOST ZA POSTAVLJANJE ANTENSKOG SISTEMA ZA POTREBE MREŽE GSM MOBILNE TELEFONIJE „VIP MOBILE“ d.o.Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice "KG3179_02 .o. SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA .

čime se značajno nadvisuju susedni objekti. Lokacija za smeštaj antenskog sistema je predviđena na dimnjaku.40m i 36. koji je prikazan na dijagramu. čime se postiže visina baza antena od nivoa tla od 35.      DIJAGRAM OBJEKATA U OKRUŽENJU LOKACIJE RBS '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' . Predviđeno je postavljanje 3 čelična cevasta nosača na dimnjak.50m.KG 3179_02 Strana 1 / 6    .93m. Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .KG 3179_02   Krug zahvata prostor u poluprečniku od 150m. visine H=37.

KG 3179_02 Strana 2 / 6    .    345° 330° G G G G G G G G G G G G G G G 0° 15° G 30° 315° G G G G G G G 45° 300° G G G G G G G G G G H G G G G G G G G G G G G G G G G G 60° 285° G 75° G G G 270° H G 150 120 90 60 H 30 H H H H 30 60 90 G G 120 G G 150 G 90° G H G G G G H G G G G G G G G H G G G G G H H H H H H G G 255° G 105° H 240° G 120° 225° G 135° 210° 195° LEGENDA : A= Bolnica B= Dom zdravlja C= Škola D= Obdanište E= Igralište F= Dom penzionera G= Stambeni objekat H= Poslovni objekat 180° 165° 150°   U zoni od 150m postoje stambeni objekti Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

      POSTOJEĆI OBJEKTI U OKRUŽENJU LOKACIJE RBS   1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25    Bolnice  Dom zdravlja:                 Škola:                                        Obdanište:                    Igrališta:           Dom penzionera:           Crkva:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Poslovni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)     (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   azimut [o]                105‐120  120‐135  105‐135  140‐155  135‐150  145‐155  150‐170  150‐165  165‐180  165‐210  180  190‐195  220‐225  210‐255  240‐255  255‐305  0‐15  0‐15  udaljenost  [m]                10  10  50  55  65  75  70  110  40  10  60  65  70  20  55  50  40  80  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .KG 3179_02 Strana 3 / 6    .

KG 3179_02   .    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50  51  52  53  54  55  56  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  0‐15  0‐15  0‐15  0‐15  0‐15  15‐30  15‐30  30‐45  30‐45  45‐60  45‐60  45‐60  45‐60  45‐60  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  60‐75  75  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  75‐90  85  115  115  125  125  35  135  65  95  55  70  85  95  140  40  60  85  85  95  100  105  70  80  90  110  110  120  125  130  130  130  Strana 4 / 6  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   57  58  59  60  61  62  63  64  65  66  67  68  69  70  71  72  73  74  75  76  77  78  79  80  81  82  83  84  85  86  87  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  75‐90  90‐105  90‐105  90‐105  90‐105  105  105‐120  105‐120  180  180  180  180  180‐190  180‐190  180‐190  180‐190  180‐190  195‐210  195‐210  195‐210  225‐240  225‐240  225‐240  240‐255  240‐255  240‐255  240‐255  240‐255  255  315‐330  315‐330  140  90  95  110  120  145  120  125  100  110  120  125  95  95  110  110  120  100  100  120  120  130  140  120  125  125  140  140  140  105  120  Strana 5 / 6  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .KG 3179_02   .

KG 3179_02 Strana 6 / 6    .    (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)   (DA)     (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   (NE)   88  89  90  91  92  93  94  95  96  97  98  99  100  101  102  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  Stambeni objekat:  315‐330  315‐330  315‐330  315‐330  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  330‐345  345  345‐0  345‐0  345‐0  345‐0  125  125  130  140  80  90  115  120  125  125  100  165  100  110  130  Lokacija: '' KV Novi Pazar Fabrika Ras'' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful