You are on page 1of 2

Zastita na radu NAČIN I MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA

Poslodavac je u obavezi da utvrđene rizike na radnom mestu i u radnoj okolini spreči, otkloni ili smanji na najmanju mogudu meru. Poštujudi princip prevencije, a polazedi od prioriteta, utvrnuju se mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika (članom 12. stav. 2 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini predložene su neke od mera kao što su: održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad; obezbenivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini; osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; obezbenivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; upudivanje zaposlenih na odgovarajude lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada i drugo).

Izbor mera vrši poslodavac polazedi od utvrnene opasnosti ili štetnosti i mogudnosti njenog smanjenja, otklanjanja ili sprečavanja. Kod utvrđivanja primene odrenenih mera potrebno je naznačiti rok za njihovo preduzimanje.

Takođe je potrebno odrediti lice koje de se starati o sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika. Svaka prihvadena kontrolna (upravljačka) mera mora ispuniti sledede kriterijume: • da obezbeđuje adekvatnu kontrolu izlaganja rizicima; • da ne stvara nove opasnosti; • da omogudava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez nelagodnosti i ometanja.

Za kontrolu ili upravljanje rizicima primenjuje se slededa "hijerarhija" mera: Eliminacija - predstavlja najbolji način kontrole opasnosti na radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan, odnosno ne postoje više problemi vezani za držanje pod kontrolom određene opasnosti. Eliminisanje opasnosti uključuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, što u nekim slučajevima može biti jednostavno i ne mora neophodno uključivati mnogo vremena i sredstava. Eliminisanje opasnosti je najpoželjniji oblik kontrole rizika, jer:

• menja prirodu radnog mesta;

• ne zahteva i ne oslanja se na korišdenje mehaničkih sredstava. propisi nastali na osnovu zakona. odnosno da su zaposleni svesni potrebe za kontrolom i da poseduju odgovarajude veštine. na korišdenje postupaka.• štiti zaposlene uklanjanjem opasnosti. Administrativna kontrola . opreme za ličnu zaštitu ili saradnju/znanje određenih osoba. Zamena – je poželjna mera kontrole rizika. Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upotrebu određenih delova LZO. kada je potrebno. Administrativna kontrola zahteva saradnju i uključenje zaposlenog. jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti. Sredstva lične zaštite – mera se odnosi na korišdenje lične zaštitne opreme (LZO). Inženjerske kontrole: • ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti. moraju se razmatrati tipovi kontrole rizika koji su na raspolaganju. održavanje radi osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje željenu funkciju. znanje i iskustvo za primenu kontrolne mere.).. Ova vrsta kontrole menja ili utiče na način na koji zaposleni i opasnost mogu da dođu u kontakt. prirode radnog mesta i raspoloživosti i adekvatnosti različitih tipova kontrole. pravila. Koja kontrola de se koristiti zavisi od prirode opasnosti. Ovom merom se postavlja barijera između zaposlenog i opasnosti i na taj način se sprečava kontakt zaposlenog i opasnosti. odnosno njenom primenom se postavlja zid između zaposlenog i opasnosti. • efektivne su u području u kome se primenjuju. uredbe. Ovo je način kontrole rizika izborom određenog tipa opreme koji de stvoriti prepreku između opasnosti i zaposlenog. • zahtevaju stalni monitoring (pradenje) i. Kod procene rizika. naredbe .odnosi se na način kojim se rizici kontrolišu postupcima (procedurama) ili normativnim dokumentima (zakoni. Inženjerska kontrola . Primena LZO ne menja ni na koji način prirodu opasnosti koje postoje na radnom mestu.je mera čija primena menja ili utiče na način na koji opasnost i zaposleni dolaze u kontakt. ..