Olympus je robna marka kompanije OLYMPUS IMAGING CORP.

Nazivi i imena drugih kompanija i proizvoda predstavljaju svojinu njihovih vlasnika. Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji ©1999-2006 OLYUMPUS IMAGING EUROPA GMBH. Sva prava zadrţana. Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo kog njegovog dela nije dozvoljena bez prethodne pismene saglasnosti vlasnika autorskih prava.

Pečat prodavca

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH www.olympus.co.yu

FA Q

Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji
Olympus - Digitalna biblioteka – 5. izdanje

Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji
Digitalna biblioteka, 5. izdanje

Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloţen maksimalan napor da informacije u ovoj brošuri budu u potpunosti tačne, kompanija Olympus ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne tipografske greške, omaške ili tehničke netačnosti.
Koncept i ureĎivanje: united communications GmbH, Berlin

1

Sadrţaj 1.5.2 3.3 7.2 7.12 3.3.5 6.10 3.1 4.2 6.5 3.4 5.3 3.11 Čarobni svet digitalne fotografije Tehnologija digitalnih fotoaparata Kako radi digitalni fotoaparat? CCD senzor Na šta treba obratiti paţnju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata Faktori koji utiču na kvalitet slike Zašto je vaţan dobar objektiv? Dugotrajno skladištenje digitalnih fotografija Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu? Čuvanje i odrţavanje digitalnog fotoaparata Izvori napajanja Snimanje digitalnih fotografija Sistemi za merenje svetlosti Sistemi za merenje ekspozicije Sistemi za fokusiranje (izoštravanje slike) Balans belog Osetljivost Blic Sistemi za optimizaciju slike TruePic TURBO Rredukcija šuma Mapiranje piksela Bright Capture tehnologija Stabilizacija slike Programi za snimanje prizora Manuelne kontrole Blenda Zatvarač Histogram Zum Makro snimanje (iz neposredne blizine) Panorama Snimanje u sekvenci Samookidač 4 8 8 9 14 16 19 22 23 26 27 30 30 30 33 34 37 38 40 40 41 42 42 43 46 46 47 48 48 49 50 52 54 54 3.1 3.3 6.4 3.1 3.2 3.9 3.1 3. 4.9 3.5 3.1 2.6 7.1 5.14 3. 5.1 7. 2.6 6.3 3.4 7.4 3.1.4 6.2 2.7 3. 2.3.6 3.3 2.5. Crno-belo i sepia Crna tabla / Bela tabla Snimanje video zapisa Snimanje zvuka Podvodna fotografija Trikovi i saveti za bolje fotografije Štampanje digitalnih fotografija Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62 Štampanje slika kod kuće 62 Usluge štampanja digitalnih fotografija 66 Uveličanje digitalnih otisaka 68 Arhiviranje digitalnih fotografija Softverska rešenja Preporučeni hardver Preuzimanje slika sa memorijskih kartica Povezivanje digitalnog fotoaparata sa računarom Najvaţniji formati digitalnih datoteka Kopiranje slika na DVD i CD Kompresija podataka Potrebe za skladištenjem Uobičajene metode kompresije Izbor odgovarajućeg nivoa kompresije Programi WinZIP i StuffIt Broj piksela i kompresija Snimanje slika u različitim formatima UreĎivanje digitalnih fotografija Programi za ureĎivanje digitalnih fotografija Slanje fotografija elektronskom poštom Prebacivanje podataka mobilnim telefonom Digitalne fotografije za internet Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu Digitalna fotografija od A do Ţ 72 72 74 75 76 77 80 82 82 83 86 87 88 88 90 90 91 92 93 94 96 55 56 57 57 57 59 62 2 3 .2 5.8 2.4 2.3 4.7 2.3.17 4.15 3.3.2 4.8 3.13 3.5 8.6 2.16 3.3 3.2 3.1.5 2.1. 3.1 6.3.4 3.2 3.1 3. 6.1.4 5.3 5. 7.5 5.

Na početku je ova nova tehnologija bila veoma skupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnim korisnicima. Na primer. dvodimenzionalnu stvarnost koja vraća u ţivot trenutke otrgnute od zaborava Zaista je šteta što kod konvencionalne filmske fotografije. tek je uvoĎenje digitalne fotografije zaista donelo revoluciju u fotografsko iskustvo. Ona predstavlja realnost viĎenu očima fotografa i transformaciju ove vizije u novu. osećanja i raspoloţenja manje-više jednim pritiskom na dugme. dok je prvi digitalni fotoaparat za široku potrošnju imao rezoluciju od oko 300. Razlog je bio prilično jednostavan: po prvi put je bilo moguće sačuvati trenutak od zaborava i ilustrovati ţelje.1. današnji modeli.). rezultate ne moţemo da vidimo odmah i što ne moţemo da proverimo ili popravimo sliku pre nego što film ode na razvijanje. Digitalna ili filmska. teški i prilično komplikovani za upotrebu. Čarobni svet digitalne fotografije Čarobni svet digitalne fotografije “Slika vredi hiljadu reči. Fotografija je zauvek ušla u naše ţivote.” Ova izreka je svakako jedan od razloga zbog čega fotografija ni nakon skoro 200 godina postojanja. ovi nedostaci skoro da nisu imali nikakvog uticaja na privlačnost ovih ureĎaja. sredinom 90-ih godina prošlog veka. MeĎutim. poseduju senzore od osam i 4 5 . nije izgubila svoju moć da fascinira i očara. snimljena u studiju ili napolju na otvorenom. digitalna fotografija je doţivela dramatičan porast performansi i snage. tehnološki bum koji je izazvala masovna upotreba elektronske pošte i interneta. prve pristupačne digitalne fotoaparate. CCD senzora. Ovaj pritisak. Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delimično rešila ovaj problem. doveo je do neviĎenog porasta u zahtevima za jednostavnim i pristupačnim digitalnim fotografijama. Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoaparati i dalje bili skupi. tako i plateţne mogućnosti amaterskih korisnika. fotografija je oduvek bila mnogo više od puke reprodukcije realnosti.. kao i neprekidni pad cena elektronskih komponenti (LCD ekrana. Poput personalnih računara. itd. doveo je na trţište. koji zadovoljavaju kako potrebe profesionalnih fotografa.000 piksela.

6 7 10. 3. sočiva objektiva moraju imati rezoluciju koja je superiorna u odnosu na one koji su izraĎeni za filmske modele.1. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitka kvaliteta. Fotografije se mogu odmah odštampati ili poslati elektronskom poštom. 9. . Nema potrebe za kupovinom filma. 8. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokom samog fotografisanja. Nije. Podjednako je impresivan i porast broja funkcija koje se mogu ručno podešavati. nikakvo čudo što je trţište digitalnih fotoaparata doţivelo tako vrtoglav rast. Mediji za skladištenje se mogu uvek iznova koristiti. 5. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija slajdova). doveo je do pojave novih pitanja na koje je trebalo pruţiti odgovore. Da bi ispunili zahteve koje nameću CCD senzori. 7. Jednostavno naknadno ureĎivanje slike. dok se manuelne kontrole na modernim modelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoaparatima. Bešuman rad omogućava diskretno fotografisanje. Dok je 1996. Tako veliki broj novih korisnika. Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav način snimanja fotografija postao tako popularan. Prvi modeli digitalnih fotoaparata imali su skoro isključivo automatske funkcije. Zato smo pokušali da u ovoj knjiţici damo kratke i precizne odgovore na najčešće postavljana pitanja. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona. 2. i da će vam omogućiti da napravite još bolje fotografije. Izuzetno visok kvalitet optičkih sistema.2 miliona (u Evropi oko 100. 2005. nadamo se da će vam posluţiti kao uvek spreman podsetnik. 4. Ovo su samo neki od njih: 1. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon snimanja. dakle. Čak i veoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poţele da obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije. Čarobni svet digitalne fotografije više miliona piksela.000). od čega je u Evropi prodato 24 miliona komada. kao i nagli razvoj tehnologije u ovoj oblasti. broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetu iznosio svega 1. 6. Iako ne moţe da pokrije sve aspekte ove kompleksne teme.

ako umete da koristite klasičan filmski fotoaparat. Pogledajmo. Umesto filma koji je osetljiv na svetlost.1 Kako radi digitalni fotoaparat? U suštini. odnosno pikseli. Objektiv se stara za oštrinu slike. najpre. pix + element) Ovo je najmanji element rastera na digitalnoj slici. Dakle. Tehnologija digitalnih fotoaparata 2.1 Šta je CCD senzor? Digitalni fotoaparat Piksel: Kovanica koja je nastala od reči „element slike”. njihov način snimanja fotografija se suštinski razlikuje. blende i zatvarača. kao što je objektiv. Zahvaljujući hemijskoj reakciji koja sledi. CCD je elektronski ureĎaj veličine nokta na čijoj se površini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda. odnosno jedan piksel na fotografiji. Iako digitalni fotoaparati često liče na filmske i poseduju mnoge zajedničke komponente. slično kao i tačke. kako funkcioniše filmski fotoaparat. dok zatvarač i blenda kontrolišu količinu svetlosti koja dolazi do filma. Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u memoriju fotoaparata. Svaka od ovih fotodioda predstavlja jednu tačku. senzor je poluprovodnički element koji je osetljiv na svetlost i izraĎen je od miliona silikonskih dioda. (engl. I jedan i drugi su sastavljeni od objektiva. 2. poreĎanih u redove i kolone. jedina i najvaţnija razlika je u načinu na koji snimaju i skladište informacije. Velika većina fotoaparata opremljna je CCD (Charge-Coupled Device) senzorom. svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objektiva i blende i završava na fotosenzitivnom filmu. Nakon oslobaĎanja zatvarača. dobija kroz proces razvijanja filma. procesora za obradu slike i medija za skladištenje. Ovaj senzor. koji se sastoji od ASIC čipa i softvera za poboljšavanje slike (na primer. umećete da slikate i sa digitalnim. Fotografija se. ona generiše električno praţnjenje koje registruju elektronske komponente na fotoaparatu. dalje. Ove vrednosti.2. blenda ili zatvarač. za optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja). potom. a ponekad se koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi- conductor) senzori. Procesom konverzije analognog u digitalni signal. predstavlja srce digitalnog fotoaparata. blende i zatvarača. U suštini. milioni ovakvih praţnjenja pretvaraju se u digitalne (binarne) vrednosti. koji se nalazi iza zatvarača. 8 9 . slika ostaje zabeleţena na površini filma. Filmski fotoaparat Fotoaparat se sastoji od sistema objektiva. na monitoru računara. i sadrţi informacije o boji i količini svetla. digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo od svog 35 mm roĎaka. proračunava procesor za obradu slike. digitalni fotoaparati koriste kombinaciju CCD senzora. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu diodu.

Ovaj senzor. a vreme ekspozicije moţe da se kontroliše elektronskim putem. izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili CMY kolor filtere. U suštini. senzori se pokrivaju filterima različite boje – RGB (crvena. Još jedno poboljšanje kvaliteta slike postiţe se uz pomoć relativno jednostavnog trika. koji se naziva CCD sa progresivnim skeniranjem. mehanički zatvarač postaje suvišan. itd. Što je bolji procesor za obradu slike. Za svaku od tri boje. Drugi tip CCD čipa. Promenom proporcije piksela na CCD čipu tako da na svaki crveni ili plavi filter dolaze po dva zelena. relativno jednostavnoj konstrukciji i malim troškovima proizvodnje. odnosno red po red (1. postoje dve vrste CCD čipova koji se koriste na digitalnim fotoaparatima. svaka od tačaka snima samo po jednu boju. što omogućava. Zahvaljujući odličnim performansama. Prvi je originalno napravljen za televizijske i video kamere. postiţe se znatno vernija i preciznija reprodukcija boja. ili samo „progresivni CCD“. a zatim iz neparnih redova dioda. ţuta) ili CMY (cijan. Procesor za obradu slike proračunava podatke o bojama koje nedostaju i dovršava sliku. već ova boja značajno utiče na naše opaţanje svetla. Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje. Da bi omogućio neometano očitavanje podataka. video CCD čipovi se nalaze u velikom broju modela digitalnih fotoaparata. ţuta). magenta. Pošto se slika snima i obraĎuje u jednom potezu. kao i dodatne zelene filtere. fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike.7 miliona mogućih nijansi. i to tako što se najpre obraĎuje slika iz parnih. 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata Svi senzori na CCD čipu reaguju na svetlost na isti način i da nema kolor filtera kojima su prekriveni. Iako ovaj CCD „hvata“ sliku u jednom koraku. 4. izuzetno veliku brzinu rada. Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje mogu da obrade ostale elektronske komponente na digitalnom fotoaparatu. Podaci se čitaju odvojeno iz parnih i neparnih redova digitalni fotoaparat koristi mehanički zatvarač da bi sprečio da do senzora doĎe prevelika količina svetla. Fotoaparati koji poseduju ovakvu vrstu čipa idealni su za snimanje pokreta ili sportskih dogaĎaja. 11 Video CCD 10 . jačina svetla se deli na 256 nivoa.). Pošto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri vrste CCD piksela. obrada podataka se vrši kroz dve sekvence. 3. Ova kombinacija od 256 x 256 x 256 daje 16. zelena. Podaci se obraĎuju u jednom prolazu Progresivni CCD Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima. poznatiji pod imenom video CCD. Pored boja.2. za vernu reprodukciju slike su potrebne i informacije o količini svetlosti. moţe u jednoj sekundi da snimi veći broj kompletnih slika. Razlog: ne samo što je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju. to će završni rezultat biti kvalitetniji. a kasnije je doraĎen za potrebe fotoaparata. Postavljaju se i dodatni zeleni filteri koji poboljšavaju kvalitet reprodukcije boja.

Na krajnji rezultat u velikoj meri utiču kanali za prenos podataka i raspored komponenti na senzoru. Čak i najmanja čestica prašina moţe da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno prisustvo vidi na svim fotografijama. čime se dobija više detalja. Ipak. uvek postoji šansa da čestice prašine slete na površinu CCD senzora. ovaj sistem generiše seriju nadzvučnih vibracija koje otresaju i najmanju količinu prašine ili drugih stranih čestica sa filtera ispred senzora. Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz E-Sistema razvio jedinstveni sistem zaštite od prašine . uglavnom zbog toga što CMOS čipovi obično proizvode previše šuma. Iako CMOS senzori imaju odreĎene prednosti u odnosu na CCD čipove. sa digitalnim modelima je sasvim druga priča. korisnici će izuzetno retko morati da brinu o prašini koja završava na senzoru. tome što su relativno jeftini i troše relativno malo energije. Ili. koji se koristi na većini modela digitalnih fotoaparata. Kada se aktivira.2. jednostavnije: jasnije slike. Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade. pošto većina digitalnih fotoaparata ima zatvorena kućišta. Kao što se vidi na ilustraciji. Full Frame Transfer CCD poseduje veću površinu pokrivenu pikselima. fotoaparat se obično šalje u servis. Ma koliko paţljivo menjali objektive. Dok trunčica peska ili prašine ne predstavlja veliki problem za filmski fotoaparat. nije slučaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima sa izmenjivim objektivima. Tehnologija digitalnih fotoaparata Kvalitet slike ne čini samo ispravan izbor filtera za boje. Razlika se moţe videti na primeru dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD. ni CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jednoj od osnovnih opasnosti – prašini. mnogi proizvoĎači u svoje modele fotoaparata i dalje radije stavljaju CCD.Supersonic Wave Filter. Kada se ovo dogodi. odnosno fotodiodi na kojoj se generišu signali. veće fotodiode i veće kanale za prenos podataka. koji takoĎe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike. što značajno utiče na kvalitet slike. na ţalost. To znači da će ovaj senzor „uhvatiti“ više elektrona (svetla) uz visok odnos signal/šum i bolji dinamički opseg. bogate detaljima. Alternativu CCD čipu predstavlja CMOS senzor. sa većom širinom ekspozicije i manje šuma. Na sreću. i Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz Olympus E-Sistema. To. koje se ne ogledaju samo u 12 13 . A sa porastom rezolucije – koja donosi sve veći broj piksela na istoj površini – problem prašine postaje još ozbiljniji.

ţele da ponekad naprave i sopstvena fina podešavanja. odeljak 3. Zato su objektivi visoke rezolucije. na primer. Tehnologija digitalnih fotoaparata 2. takoĎe. traţite aparat za pravljenje neobaveznih fotografija na porodičnim okupljanjima ili na odmoru. Korisnicima koji ţele da uţivaju u svim pogodnostima koje donosi kompaktan i jednostavan model. Ako. 14 Različiti poloţaji zuma Dakle. U principu.3 Na šta treba da obratim paţnju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata? Pre nego što se opredelite za model digitalnog fotoaparata. U situacijama gde je prilaţenje subjektu 15 . fotoaparat koji ţeli da ispuni zahteve za kvalitetom i performansama koje postavljaju profesionalni fotografi. koji sâm podešava sve vaţne parametre slike. u pitanju je foto tehnologija koja koristi digitalnu tehnologiju. najviše će vam odgovarati potpuno automatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat. efikasan sistem blica i. ali. kao što su konverzioni objektivi ili blic. Ovakav model. uključujući tu i studijske bliceve koji se povezuju preko „x kontakta“. to je aparat teţi i skuplji (premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparatima znatno kompaktniji i lakši nego oni koji se ugraĎuju u filmske fotoaparate). mora da omogućava i povezivanje spoljašnje dodatne opreme i pribora. MeĎutim. ako je potrebno. kao i odreĎeni broj efekata poput sepia snimka (v. razmislite za šta ţelite da ga koristite. Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj. otvor blende ili balans belog. Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnu upotrebu. na raspolaganju stoji veliki broj veoma pristupačnih i jednostavnih fotoaparata koji nude čitav niz funkcija koje mogu sami da podese. kao što je brzina zatvarača.2. kakve karakteristike digitalnog fotoaparata treba da traţite? Digitalna fotografija se previše često opisuje kao digitalna tehnologija sa nešto foto tehnologije. ručno podesive kontrole veoma vaţni za digitalni fotoaparat. takoĎe.12 i rečnik pojmova). modela. Zum objektiv pribliţava udaljeni subjekt. U stvari. mora da poseduje veoma visoku rezoluciju i precizne objektive sa sveobuhvatnom kontrolom snimanja. uglavnom D-SLR. što je zum veći i snaţniji.

njihov rad prati smanjenje rezolucije.4 Koji faktori utiču na kvalitet slike? Pa ipak. Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum. Ova razlika naročito dolazi do izraţaja u kvalitetu odštampanih slika. način rada CCD senzora. Rezolucija fotoaparata. odeljak 2. optički sistemi na fotoaparatu. teško da se moţete prevariti. Funkcija mapiranja piksela (v. ovo svakako ne bi trebalo da bude i jedini kriterijum. biće vam potreban aparat koji moţe značajno da smanji brzinu zatvarača. kao što je snimanje akcija na velikim sportskim dogaĎajima ili fotografisanje ţivotinja u divljini. Po pravilu. odeljak 3. moţe da doĎe do primetnog pada u kvalitetu slike. ako se uverite da digitalni fotoaparat koji ţelite da kupite poseduje sve karakteristike koje biste zahtevali i od filmskog fotoaparata. „inteligencija“ procesora za obradu slike i.2. Fotografisanje subjekata koji se brzo kreću. što dovodi do pada kvaliteta slike. Četiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrĎivanju kvaliteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzora. uglavnom vidno označena na kućištu i prikazana u milionima piksela ili megapiksela. ako je CCD suviše slabog kvaliteta i sadrţi preveliki broj neispravnih piksela. Jedno od objašnjenja je u različitim načinima rada koje koriste senzori za sliku – na primer CCD čipovi (v. Tehnologija digitalnih fotoaparata suviše komplikovano ili suviše opasno.2) – i kvalitetu njihove izrade. Iako ovi sistemi omogućavaju dodatno uvećanje. MeĎutim. najvaţnije od svega. do 1/1000 sekundi. Sa druge strane. Zašto je to tako? Postoje različiti razlozi. sluţi kao početni pokazatelj kvaliteta. teško da nas moţe začuditi podatak da većina proizvedenih CCD čipova ima odreĎeni broj neispravnih piksela.3) moţe da kompenzuje neke od grešaka na pikselima.3. 16 17 . Uz milione piksela stešnjenih na minijaturnoj površini. kao što su ptice ili automobili. ubrzo ćete videti da postoji prilično velika razlika izmeĎu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. vaţan faktor prilikom izbora fotoaparata. Iako je cena. ako pogledate proizvode koji su u ponudi ili pročitate prikaze u specijalizovanim magazinima. zahteva velike brzine zatvarača. od velike pomoći je 8x ili 10x zum. van svake sumnje. 2. U fotografiji je vaţan rezultat i zato treba da obratite paţnju na kvalitet slike pre nego što odlučite koji model ţelite da kupite. ako nameravate da snimate u uslovima slabog osvetljenja ili noću.

širina jednog piksela iznosi samo šest mikrona ili manje (1 milimetar . a kvalitet slike bolji. povećanje rezolucije CCD senzora ne prati i povećanje površine. Dok je dijagonala CCD senzora. na primer.1. Pored rezolucije i kvaliteta CCD čipa i softvera. interpolacija. proverite kako se fotoaparat ponaša u različitim svetlosnim uslovima. u nekim slučajevima. gama konverzija i reprodukcija boja). za poboljšanje kvaliteta slike (npr.000 mikrona). Tehnologija digitalnih fotoaparata Zato je kritičko poreĎenje različitih modela jedini način da izaberete zaista najbolji proizvod. a zatim odvaja bitne od nebitnih podataka. Sada bi trebalo da budete u mogućnosti da procenite koliko su zaista dobri CCD senzori koji su ugraĎeni u fotoaparat koji ţelite da kupite. Dok filmski fotoaparati zahtevaju optičke sisteme koji mogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikrona. 18 19 . Još jedan faktor koji značajno utiče na kvalitet fotografije je procesor za obradu slike. Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne moţe da usmeri svetlost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinačni senzor na CCD ćeliji. procesor dodaje informacije podacima o delimično snimljenoj slici. naglašavajući rezoluciju. svega 0.1 (TruePic TURBO). Pored toga. odštampajte jednu fotografiju. naročito ako imamo u vidu da digitalni fotoaparati zahtevaju znatno precizniju optiku od svojih kompaktnih filmskih roĎaka. 4 megapiksela. Posebno obratite paţnju na jasnoću slike i oštrinu piksela. Na CCD čipu čija je dijagonala manja od jednog inča (2.3. Koristeći posebne programske instrukcije i proračune. sastavljen od ASIC čipa i seta softverskih rutina. izmeĎu ostalog. Ako je moguće.2. Evo i zašto: Objektivi na digitalnim fotoaparatima moraju da usmere svetlost na znatno manju površinu nego oni koji se nalaze na filmskim modelima.3 cm. Ovaj elektronski sklop. Za više informacija o ovoj temi. što znači da se veličina pojedinačnog piksela smanjuje kako bi mogao da stane na istu.55 cm. Ovakva praksa je prilično iznenaĎujuća. veoma vaţnu ulogu igra i optički sistem. odnosno sočiva objektiva. Mnogi proizvoĎači skreću paţnju potrošača sa objektiva. to je brzina obrade podataka veća. U narednom odeljku ćemo se detaljnije pozabaviti ovom temom. odgovoran je.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu? cenu ili druge karakteristike. CCD čip iz našeg primera zahteva objektiv koji moţe da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili četiri mikrona. a rezolucija. 2. objektivi koji se koriste na digitalnim fotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbede rezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u. veličina 35 mm filma iznosi 4.4. Što su procesor i softver efikasniji u izvršavanju ovih zadataka. sistem objektiva na digitalnom fotoaparatu često ne posvećuje dovoljno paţnje.54 cm). ili pribliţno istu površinu. pogledajte odeljak 3. Kao što smo pomenuli u odeljku 2. Kao što se vidi na slici desno. Ako su rezultati zadovoljavajući. pa čak i od filmskih SLR modela.

film moţe da “uhvati” svetlost bez dramatičnog gubitka osvetljenosti. godine. FourThirds standard je otvoren za sve proizvoĎače koji ţele da se pridrţavaju njegovih specifikacija. senki u uglovima i slabe reprodukcije boja. Objektiv za 35-mm fotoaparate Film Film dozvoljava da svetlost na njega padne pod različitim uglovima. 21 . pa je većina proizvoĎača prosudila da im je upotrebljivost vaţnija od kvaliteta. Ovo je izvodljivo na većini kompaktnih modela čiji su CCD senzori relativno mali (tek delić površine koju zauzima 35 mm film). Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate i objektive različitih proizvoĎača. Čak i pri visokim rezolucijama. FourThirds. Gubitak osvetljenosti zbog toga što senzor ne uspeva da uhvati deo svetlosti. čistoću i osvetljenost slike. 35 mm formatu. čiji su CCD senzori zasnovani na većem. Samo godinu dana od debitovanja na trţištu. zbog specifične konstrukcije pojedinadolazi pod uglom. CCD nije u stanju da primi svetlost koja Ovaj novi tehnološki standard koji su zajednički razvile kompanije Olympus i Kodak. optičke aberacije. Objektiv za 35-mm fotoaparate CCD Kada svetlost padne na senzor pod različitim uglovima. FourThirds standard opisuje način komunikacije izmeĎu objektiva i tela fotoaparata kojim se. 3. Ove specifikacije odreĎuju. moţe da doĎe do sledećih pojava: 1. što dovodi do slabijeg odnosa signal/šum. MeĎutim. Tehnologija digitalnih fotoaparata FourThirds čnih senzora koji su sa sve četiri strane okruţeni Standard „zidom“. elektronskim putem. FourtThirds predstavlja skup mehaničkih. posvećen je potrebama digitalnih SLR sistema. koji su zajednički razvile kompanije Olympus i Kodak. Ovakvo konstrukciono rešenje garantuje pravilnu reprodukciju boja od ivice do ivice. Skoro telecentrični objektiv. Dakle. standard stavio je tačku na ovaj neugodni kompromis. je suviše nepraktična. kao i način komunikacije izmeĎu objektiva i tela fotoaparata. novi. Ovakvi efekti smanjuju napon na pikselu. prvi DSLR sistem fotoaparata zasnovan na FourThirds standardu.2. 2. izrada skoro potpuno telecentričnih objektiva za digitalne SLR aparate. optičkih i komunikacijskih standarda koji treba da poboljšaju performanse i do kraja iskoriste mogućnosti senzora i objektiva. Refleksija na okolne piksele. i koji se pojavio na trţištu tokom 2002. CCD kao ZUIKO DIGITAL 20 Skoro telecentrična konstrukcija objektiva koji su optimizovani za Four Thirds standard omogućava da svetlost uvek padne na senzor pod gotovo pravim uglom. Pored toga. Pored toga. pojavio se Olympus „E-System”. vrstu i veličinu navoja za objektiv. koriguju neke. sočiva moraju da imaju skoro telecentričnu konstrukciju. izmeĎu ostalog odreĎuje optimalnu veličinu senzora za D-SLR fotoaparate koja omogućava izradu gotovo telecentričnih objektiva. Ovaj potpuno novi standard. na primer. MeĎutim. Ovakvi objektivi bi bili veoma teški i skupi. naţalost neizbeţne. da bi se svetlost usmerila tako da pogaĎa površinu senzora pod manje ili više pravim uglom. MeĎusobna komunikacija izmeĎu okolnih piksela.

a fotograf oslobaĎa potrebe da neprekidno gleda kroz okular. što korisniku omogućava da zadrţi jasan pregled situacije čak i kada fotografiše iz neuobičajenih uglova. pregledate. SmartMedia. preeskponirana svetu koji je u pot.7 Koje su prednosti LCD ekrana? skoj kartici. još bolje. drugim rečima veliki i jasan prikaz onoga što će biti snimljeno. štampate i arhivirate. one ipak ne čine ambiciozne i čuda. dok je tehnologija skladištenja na magnetne diskove (npr. I na kraju. Na ovaj način se značajno olakšava kadriranje. Poglavlje 5). Ono što nije snimljeno. pogrešno bi izmenjivi objektivi i bilo reći da se sve greške u fotografisanju mogu čitava paleta popraviti uvek novim i naprednim programima za dodatne opreme i obradu slike. Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku. vam pomaţe da ih sa lakoćom organizujete. Pored E-System oštrine slike. Zbog toga je ljudima koji punosti zasnovan insistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne ţele da na FourThirds standardu. xD-Picture kartice. kada slikaju napolju. sistem objektiva značajno utiče na verČine ga digitalni nost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja u SLR fotoaparati. ili. Iako su mogućnosti koje nude različiti pribora za profesionalce i veoma programi svakako fascinantne. Neki modeli ekrana su pokretljivi gore/dole ili levo/desno. Microdrive) nešto manje pouzdana.ili loše digitalno obraĎena. SD kartice ili Memory Stick pruţa relativno bezbedan način skladištenja podataka. kao što je Olympus Master. Kod velike većine modela. CD ili DVD mediju. ne moţe se ni popranapredne fotoamatere. CD oili DVD (v. dok su korisnici digitalnih SLR modela morali da se oslanjaju 23 .6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj kartida kombinuju ci? Šta se dešava sa digitalnim fotografijama kada se velike otvore aparat duţe vreme ne koristi? blende sa kompaktnom formom i malom teţinom Ništa posebno. LCD ekran omogućava i pregled slike uţivo. što je naročito korisno prilikom slikanja pod vodom. gube vreme sa naknadnim korekcijama potreban Fotografima fotoaparat sa veoma kvalitetnim optičkim sistemom. Zahvaljujući prikazu slike na LCD ekranu fotografi mogu – da navedemo samo par primera – slobodno da prate pokrete modela u studiju. Compact-Flash. Kod većine modernih fotoaparata nema opasnosti od gubitka podataka čak ni kada se baterije isprazne. Retko kada je moguća napraviti dobru sliku od prvi sistem na fotografije koja je podeksponirana. Donedavno je prikaz slike uţivo bio isključivo vezan za kompaktne fotoaparate. naročito odgovaraju posebno izraĎeni optički elementi koji. veoma je vaţno da vaţne i nezamenjive fotografije prebacite na hard disk računara. Slike ostaju sačuvane na memorij- Postoji još jedan razlog zbog kojeg uvek treba traţiti stavlja izuzetno sigurno rešenje za skladištenje podataka. Ovo je viti. 2. kao što je. Ipak. ili. da uoče objekte koji se nalaze izvan kadra. na medij koji pred- Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od ključnih faktora koji čine digitalne fotoaparate tako privlačnim. na primer. zahvaljujući primeni standarda. Posebno treba napomenuti da današnja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. Tehnologija digitalnih fotoaparata Olympus opremu sa dobrim optičkim performansama. mogu 2.2. uslovima slabog osvetljenja. multimedijalni softver. jer korisnicima omogućava da svoje fotografije pregledaju odmah nakon snimanja – što nije moguće kod klasičnih filmskih fotoaparata.

Ipak. Ova inovativna LCD tehnologija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljenje. koji je postavljen na optičku putanju traţila. godine. kada se slika na ekranu jedva raspoznaje. Moţda ste čuli ili i sami primetili da neki LCD ekrani imaju poteškoća da prikaţu jasno vidljive slike pri jakom svetlu. kojoj je za jasan prikaz slike dovoljna samo petina inače potrebnog svetla. Razlog za ovaj problem leţi u činjenici da se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranima slika prikazuje uz pomoć pozadinskog svetla. ovo nije kraj priče. kao i visok kontrast i veoma velika brzina odziva. već poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlost iz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatno osvetljenje ekrana. 24 25 . omogućen je neprekidni prikaz slike uţivo uz odrţavanje pune funkcionalnosti autofokusa (način rada A). u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izoštravanja. Olympus je trţištu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreview tehnologiju. Pojedini modeli fotoaparata poseduju HyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu sliku čak i po jakom suncu. potrebna jačina svetla se proračunava tako da slika na ekranu bude vidljiva u uobičajenim situacijama – ali ne i po jakom suncu ili pri snaţnom direktnom svetlu. postignut je ugao preglednosti od 170° horizontalno i vertikalno. Ovde na scenu stupa BrightCapture tehnologija. U načinu rada B. Ova tehnologija ne samo da poboljšava osvetljenost slike na ekranu. UvoĎenjem drugog senzora za sliku. moţe da bude prilično teško. Početkom 2006. B:način rada ogledalo je zaključano u gornjem poloţaju tako da Live MOS senzor omogućava prikaz Makro slike uţivo.2. Model E-330 je bio prvi digitalni SLR fotoaparat u koji je ugraĎena ova nova tehnologija. Kako bi potrošnja struje bila što manja. već i sâmih fotografija. Zahvaljujući kontroli prozirnosti i upotrebi niskotemperaturnog polisilikona. Tehnologija digitalnih fotoaparata A: način rada na traţilo. Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja.

9 Punjive baterije. Većina modela digitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja koji ih štiti od neţeljenog brisanja memorije.) Što češće slikate. Punjač koji poseduje sistem za zaštitu predstavlja dobru investiciju. Iako se punjive NiCd. Naravno. padova. jer ovakav ureĎaj produţava ţivotni vek baterija. Ove dugotrajne baterije su ekološki ispravne. Rezervnu bateriju treba zameniti prema uputstvima proizvoĎača fotoaparata (napomena: ovo se radi nakon zamene glavne baterije. da biste uvek bili spremni za fotografisanje. Čuvajte svoj fotoaparat od udaraca. izvadite baterije i odloţite ga na sigurno i suvo mesto. Za nešto manje aktivne foto-amatere. ne treba da strahujete od gubitka ovih podataka nakon promene baterije. vode i obavezno koristite poklopac objektiva kada ga ne koristite. to se baterija brţe prazni. jedanput mesečno) proveravate baterije. kompaktno i kvalitetno rešenje predstavlja jednokratna litijumska baterija CR-V3. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata isporučuju se sa punjivim litijum-jonskim baterijama velikog kapaciteta i odgovarajućim punjačem. Ova izuzetno snaţna baterija za digitalne omogućava sate i sate neometanog fotografisanja. Ako vaš model aparata poseduje indikator datuma i vremena. preporučujemo upotrebu Olympusovih punjivih NiMH (Nikl-Metal Hidrid) baterija.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se odrţavaju u servisu? 2. potrebno je da čuvate svoj digitalni fotoaparat i vodite računa o njemu baš kao što biste to činili sa filmskim aparatom ili bilo kojim drugim elektronskim ureĎajem. koji je sastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata. Ako vam fotoaparat duţe vreme neće biti potreban. trebalo bi da razmislite i o kupovini punjivih baterija i punjača. obične alkalne i litijumske 26 27 . Prema tome. Priručnik koji ste dobili uz fotoaparat pruţiće vam brojne korisne savete za odrţavanje. Za modele koji koriste klasične baterije. Preporučujemo vam da redovno (npr. ako volite često da fotografišete. „nepunjive“ baterije ili strujni adapteri: koji izvor napajanja mi najviše odgovara? Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebno odrţavanje. Stanje baterija se moţe jednostavno proveriti uz pomoć pokazivača.2. bez prisustva kadmijuma i predstavljaju savršen izbor za uposlene fotografe. Tehnologija digitalnih fotoaparata 2.

Ovaj ureĎaj predstavlja idealno rešenje za fotografisanje u zatvorenom prostoru. ali ništa manje vaţna stavka u našoj priči o izvorima napajanja je strujni adapter. neprekidna ili veoma česta upotreba blica. Na primer. Duţina trajanja baterija moţe se značajno produţiti paţljivom upotrebom ovih funkcija. omogućavaju upotrebu dodatnog pakovanja baterija. one ne poseduju snagu i izdrţljivost NiMH ili CRV3 litijumskih baterija. 28 29 .2. Ovaj sistem snabdeva fotoaparat neophodnom energijom tokom maratonskih snimanja i posebno je pogodan za fotografe koji rade van studija. ili na bilo kom drugom mestu gde je utičnica za struju relativno blizu. Tehnologija digitalnih fotoaparata baterije koriste u većini modela digitalnih fotoaparata. zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterijama brţe nego što je to slučaj prilikom normalne upotrebe. Poslednja. Strujni adapter omogućava neprekidno napajanje bez potrebe za kupovinom i promenom baterija. Postoji nekoliko načina na koje moţete da smanjite potrošnju struje u vašem fotoaparatu. Neki od digitalnih SLR modela koji su više okrenuti ka profesionalnim korisnicima.

ali prilikom odreĎivanja ekspozicije posebnu vrednost daje količini svetla u centru kadra. dok su drugi opremljeni sa više različitih sistema. Razlog za ovakve greške u proračunu leţi u činjenici da je sistem merenja kalibrisan tako da radi sa prosečnom vrednošću odbijanja svetlosti od objekata koja iznosi 18%. U ovakvim slučajevima je Merenje u tački znatno efikasnije.1. Snimanje digitalnih fotografija 3. belom pokrivaču – merenje ekspozicije na osnovu proseka neće dati baš dobre rezultate. Ako sistem za merenje i pored toga ne uspreva da odredi optimalnu ekspoziciju. crna mačka na svetlom. Zahvaljujući tome. aktivirajte dopunski bljesak . odreĎeni sistemi merenja prosečnih vrednosti. Najčešće i najpraktičnije rešenje za uobičajene svakodnevne potrebe predstavlja Merenje proseka i Merenje sa teţištem u centru. mogu da odrede pogrešnu ekspoziciju.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije Za fotografa. 3.1 Šta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim optimalno dobre slike? Većina modela digitalnih fotoaparata poseduje nekoliko sistema koji mere svetlosne uslove. Izgled fotografije zavisi od načina na koji fotograf koristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je „vidi“. u situacijama kada glavni subjekt ispunjava relativno mali deo kadra i/ili reflektuje značajno manje ili više svetla od okoline – npr. Većina digitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem za merenje ekspozicije. čak ni merenje u tački ne moţe precizno da odredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjekte. Uz pomoć ovih očitavanja. merenje u tački. Bez obzira da li se nazivaju sistemima za merenje svetlosti ili za merenje ekspozicije. pruţa značajno bolje rezultate. sistem pogrešno proračunava količinu svetlosti na i sneţno beloj maci pa ovaj put dobija31 . Sa druge strane. pa subjekt ostaje u tami. pošto ovakav način merenja svetlosti očitava vrednosti samo iz centra kadra i odreĎuje ekspoziciju prema dobijenim rezultatima. ovi elektronski i optički sklopovi se koriste za merenje osvetljenosti unutar kadra. kako bi vaš subjekt dobio dovoljno svetla. korisnici mogu Kada fotografišete subjekt koji se nalazi ispred svetle ili tamne pozadine. MeĎutim. Kao što i njihovi nazivi sugerišu. jasnoća i kvalitet reprodukcije boja koji pruţaju precizni elektronski sistemi merenja vredna su pomoć za iskusne amatere. MeĎutim. fotoaparat bira optimalne uslove za snimanje prizora. pa čak i za vrhunske profesionalce. Ovakav način merenja predstavlja idealno rešenje za izdvajanje odreĎenih motiva. da izaberu sistem koji im omogućava da postignu optimalne rezultate.3. U ovakvim slu čajevima. takoĎe meri svetlost iz svih delova kadra. i sluţe za odreĎivanje odgovarajućeg otvora blende i brzine zatvarača. Oštrina. koje očitava vrednosti sa subjekta. Ovi sistemi nisu namenjeni isključivo početnicima koji ţele da dobiju dobre fotografije bez mnogo podešavanja. tamno crna mačka ne odbija toliko svetla pa sistem za merenje preeksponira fotografiju pa dobijamo sliku sive mačke. Drugi sistem. prvi sistem vrši ravnomerno očitavanje svetlosti iz svih delova kadra i podešava ekspoziciju tako da odgovara prosečnoj količini svetlosti u kadru. svetlost predstavlja sirovi materijal. kao što je tamno crna ili sneţno bela mačka. Ipak.

najpre odredi pri33 32 . Kod Olympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva Perfect Fix. na primer. Zatim. Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostruki sistem autofokusa. najpre odredite ekspoziciju tko što ćete postaviti subjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvarača napola. moţe da ima probleme u izoštravanju belog subjekta koji se nalazi na beloj pozadini). Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus. Jedna od ovih tehnologija emituje. Pored toga. ovaj sistem zahteva odreĎenu količinu svetla. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata opremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja. ovaj sistem ima i neke nedostatke jer ne moţe da se koristi na objektima koji su previše udaljeni ili se nalaze iza stakla. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja u više tačaka. kao i njen intenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvrĎenih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podešava postavke snimanja prema dobijanim rezultatima. Iako poseduje očigledne prednosti. sistem vrši korekciju sočiva kako bi dobio najoštriju sliku. Kod pasivnog sistema autofokusa. Ova funkcija pravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatno izmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima neznatno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije moţete da izaberete onaj koji vam najviše odgovara i izbrišete ostale. ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme do kraja. Ako ne ţelite da glavni subjekt bude u centru kadra. Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani. povećanje ili smanjenje originalnog nivoa ekspozicije za odreĎeni broj unapred utvrĎenih koraka. snop vidljivog svetla ili ultrazvučni signal. tako da sistem moţe da podesi oštrinu slike. Nakon toga. Za razliku od aktivnog sistema autofokusa. Imajte ovo na umu kada fotografišete ovakve subjekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije. pre nego što napravi snimak. 3. infracrveno svetlo. a posebno za snimanje fotografija sa jakim kontrastom. Aparat izračunava prosečnu vrednost sa svih izabranih tačaka. Još jedan sistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike. na primer. uz pomoć jednog sistema. Ovaj sistem analizira distribuciju svetlosti.3. sistem detekcije kontrasta moţe uspešno da izoštri sliku udaljenih subjekata. neki modeli fotoaparata opremljeni su lampicom koja nakratko osvetljava subjekt. fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjekta i vrši odgovarajuće podešavanje sočiva objektiva. kao što je najsvetliji i najtamniji deo subjekta. kao što je. Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi proračunao faznu razliku u slici i na taj način odreĎuje rastojanje subjekta. ne otpuštajući dugme zatvarača. Ovo obično funkcioniše tako što aparat. Ovaj naziv predstavlja skraćenicu od engleskih reči „digital Electro-Selective Pattern metering“.2 Kako radi autofokus? Postoje dve osnovne tehnike autofokusa: aktivni i pasivni. dobro rešenje predstavlja auto bracketing. koja korisnicima omogućava da postave odreĎeni broj tačaka sa kojih će aparat izvršiti očitavanje. kod sistema detekcije kontrasta – aparat ispituje kontrast na slici koja je zabeleţena na CCD senzoru. moţete da koristite korekciju ekspozicije. Ovaj način merenja efikasan je u mnogim situacijama. Da bi izašli na kraj sa ovim problem. fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti. Ipak. kao i prizore sa dovoljno kontrasta (na primer. Na osnovu prijema povratnog signala. rad u mraku. Neki modeli fotoaparata nude korisnicima mogućnost da naknadno osvetle tamne delove slike. Snimanje digitalnih fotografija mo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima. Umesto toga – na primer.1.

daju svetlost različitih temperatura. Snimanje digitalnih fotografija bliţno rastojanje od subjekta. Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoaparate. Na primer.3. Obično se list belog papira drţao ispred kamere da bi senzor 35 . prizori snimljeni pod svetlošću sijalice. postojale su samo video kamere koje su morale ručno da se podešavaju prema temperaturi boje u okruţenju. Mnogi modeli nude korisnicima mogućnost da sami podese balans belog. Ako napravite fotografije sa „pogrešnom“ vrstom filma. prikazuju ţuto-narandţastu nijansu. Prema tome. zelenu ili crvenu auru. aparat mora da odredi temperaturu boje ambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje. to (ovo) nije slučaj sa fotoaparatima.3 Šta je balans belog? Različiti izvori svetla. Dok se ljudski mozak lako i brzo privikava na ove promene. da biste postigli optimalne rezultate morate da izaberete onu vrstu filma koja odgovara veštačkom ili dnevnom svetlu. Kod filmskih fotoaparata. kao što je sunce na čistom nebu. U zavisnosti od izvora svetla. a zatim aktivira drugi da bi izvršio fino podešavanje. Gotovo svi modeli poseduju automatski balans belog koji odreĎuje postavke CCD senzora prema datoj temperaturi boje. ako se ne koriguju. Kada je digitalna tehnologija još bila u povoju. 3. fotografije će dobiti plavu.1. pored merenja intenziteta svetlosti. sijalica ili neonska lampa. Desno: Balans belog za svetlost sijalice upotrebljen za snimanje pod svetlošću sijalice. Digitalni fotoaparati nemaju ovakav problem. 34 Levo: Postavke za dnevno svetlo upotrebljene pod svetlošću sijalice. onom koja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja. fotografija moţe da prikaţe isti objekat u primetno različitim bojama. zbog čega i ne primećujemo ove varijacije.

filmskoj. odnosno fotoaparat. dovoljno je samo da promenite osetljivost. Podrazumevana osetljivost kod većine digitalnih fotoaparata je ISO 100. filmskoj. Ipak. Zato se. kamera. Sa povećanjem ISO vrednosti. Filmovi velike osetljivosti. Na primer.000 i 6. fotoaparat odmah izvrši odgovarajuća podešavanja. Kada se “crno telo” zagreva.2. U današnje vreme i kamere i digitalni fotoaparati poseduju automatski balans belog. dugme. njegova temperatura se menja od crne ka crvenoj. radi lakšeg razumevanja. kamera. Temperatura boje odgovara stvarnoj temperaturi zagrejanog crnog tela.500 K. dok 3. a neki modeli omogućavaju i manuelno podešavanje osetljivosti – na primer.200 Kelvina odgovara predvečerju sa dominantnim crvenim tonovima. a više ne moţete da povećate otvor blende ili duţinu ekspozicije. ţutoj. fotografiji). Uz pomoć dobijenih rezultata. Ako merni instrument očita vrednost od oko 3. Mnogi digitalni fotoaparati omogućavaju manuelno podešavanje balansa belog i uglavnom nude odreĎeni broj unapred podešenih parametara koji odgovaraju sunčanom ili oblačnom danu. Ove vrednosti se poklapaju sa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od pribliţno 6. veća je i količina šuma. Aparat će automatski sačuvati nove vrednosti.3. Na primer. Na ovaj način. Kelvinova skala: Koristi se za opisivanje temperature boje. fotografiji.1. Ljudi koji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvek pri ruci imaju nekoliko vrsta filmova različite osetljivosti – ISO 100 za snimanje po jakom suncu. Pojednostavljeno.200. neonskom ili klasičnom osvetljenju. ako ţelite da pustite više svetla. Dovoljno je da usmerite objektiv prema nečem belom i pritisnete U konvencionalnoj. precizno odreĎuje temperaturni opseg.4 Šta je osetljivost? Velika većina digitalnih fotoaparata je podešena tako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od 3. kao na primer 3. Uz pomoć ovih proračuna. osetljivost filma igra ključnu ulogu (Osetljivost filma igra ključnu ulogu u konvencionalnoj. 36 37 . i ISO 400 ili 800 za snimanje po slabom svetlu. Rezultat je slika sa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijom boja. kompenzuje bilo kakva odstupanja u bojama. 3. Kod većine digitalnih fotoaparata.200 Kelvina. odnosno fotoaparat. Ako je vaš model fotoaparata opremljen funkcijom „balans belog jednim dodirom“ moći ćete sami da podesite balans belog koji najviše odgovara svetlosnim uslovima. ISO 200 za svakodnevnu upotrebu.400 K. temperatura dnevne svetlosti po sunčanom danu iznosi oko 5. a zatim. povećava se i broj situacija u kojima moţete da koristite postojeći opseg otvora blende i brzine zatvarača. uprkos komplikovanim uslovima. ovaj sistem funkcioniše na sledeći način: integrisani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. kamera se podešavala prema ambijentalnom osvetljenju.3. Na ovaj način moţete da radite sa dostupnim podešavanjima blende i uz veće brzine zatvarača. plavoj i na kraju beloj. koriste se za fotografisanje velikom brzinom. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 poseduje čak dva sistema za merenje balansa belog i spoljašnji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutku snimanja fotografije.400 Kelvina odgovara oblačnom danu.700 Kelvina. postiţe vernu reprodukciju boja. ovakva strategija ima i jednu manu – što je veća osetljivost. nizom komplikovanih algoritama. ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoaparata. Više o ovome pročitajte u odeljku 3. izmeĎu 100 i 400. dok se svetlost sijalice izraţava temperaturom izmeĎu 3.200 K i 3. Snimanje digitalnih fotografija mogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupa od neutralnog belog svetla. nivo osetljivosti se moţe podesiti tako da odgovara onoj koja se koristi na filmskim aparatima.

ture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima slahronizacije blica bog osvetljenja bez upotrebe blica – pogledajte odeljak 3. kao što su automatski. x Noćni prizor snim. Na neke modele fotoaparata spoljašnji blic moţe da se postavi preko Hot Shoe spojnice. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCapljen bez spore sin. Drugi omoguDole levo: ćavaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv.2 Šta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen? Odgovor na ovo pitanje daće sam fotoaparat tako što će aktivirati blic.3. UgraĎeni blic predstavlja nezamenjivu pomoć za svakog fotografa i velika većina fotoaparata poseduje blic sa različitim reţimima rada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima. redukcija efekta crvenih očiju. Snimanje digitalnih fotografija 3.3.4.kontakta. ili dopunski bljesak. kod pojedinih modela blic moţe da radi u reţimu spore sinhronizacije što omogućava naročito interesantne rezultate kada se blic aktivira na početku ili na kraju veoma dugačke ekspozicije. Gore: Spora sinhronizacija blica Hot shoe x-kontakt kabl 38 39 . Pored uobičajenih načina rada.

Na osnovu poreĎenja dva snimka. i instrukcije definisaznačajno brţe ne programskim jezikom spreman za i omogućavaju računaru naredni da reši odreĎene probleme. ili drugih računskih opetako da je racija. 3-D Cubic. funkcija redukcije šuma dramatično poboljšava kvalitet fotografija. takofotoaparat Ďe. program za redukciju šuma utvrĎuje koji su delovi slike podloţni šumu i izvršava odgovarajuću kompenzaciju. redukcija šuma i mapiranje piksela. takoĎe. algoritmi se koriste za različite vrste efekata i korekcija. koji funkcioniše tako što aparat pravi dve slike: normalnu sliku i sliku sa identičnom duţinom ekspozicije. 3. uvek pojavljuje na istim pikselima – koji se ponekad nazivaju i „vrući pikseli“. ova funkcija dramati41 40 . Algoritmi su. na primer. koje su snimljene sa malom brzinom zatvarača. vaţni sistemi za obradu slike su TruePic TURBO i BrightCapture tehnologija. naročito onih koje su snimljene noću .3. kao što je. algoritmi su praviobradu slike i la sabiranja i oduzimanja rad ureĎaja. Ovo se postiţe usklaĎivanjem svih informacija koje prikupi CCD senzor sa onim Algoritam: koje dolaze s Set izuzetno preciznih pojedinačnih radnih instrukcija koje se piksela. True. zasićenost i osvetljenost) uz pomoć algoritma i procesora (uz pomoć algoritma i procesora poboljšava reprodukciju boja (opseg. tokom dugotrajnih ekspozicija. Način obrade podataka ima.1 Šta je TruePic TURBO? Osvetljenost Konvencionalna obrada slike Osvetljenost TruePic obrada slike TruePic TURBO je „inteligentni” sistem za obradu slike koji je razvila kompanija Olympus. šum moţemo podeliti na dve kategorije. značajan uticaj na kvalitet slike – na primer. tzv. a posebno je vidljiv na noćnim fotografijama. Na čak i ubrzava primer. Uklanjanjem značajne količine šuma. zasićenost i osvetljenost) i oštrinu slike). obradu slike.mogu nezavisno izvršiti Pic TURBO na elektronskom ili mehaničkom ureĎaju.3. najpre.3.2 Šta je šum i kako ga izbeći? Šum je vidljivi efekat interferencije do koje dolazi izmeĎu ćelija CCD senzora. Uklanjanjem većeg dela šuma. Snimanje digitalnih fotografija 3. Ova vrsta šuma se.3 Zašto je softver koji je ugraĎen u fotoaparat toliko vaţan? Nije vaţan samo način na koji fotoaparat prikuplja informacije o slici. U osnovi. fiksiranim šumom. Prikazuje se u obliku neţeljenih obojenih tačaka na slici. Pozabavimo se. Zbog toga veliki broj fotoaparata poseduje sistem za redukciju šuma. 3. koji poboljšava reprodukciju boja i oštrinu slike (opseg. ali sa zatvorenim zatvaračem. U programima za snimak.

ako koristite objektiv od 200mm. Snimanje digitalnih fotografija čno poboljšava kvalitet fotografije. normalno podrhtavanje neće dovesti do zamućenja slike ako ekspozicija nije duţa od recipročne vrednosti ţiţne daljine sočiva. Da bi postigao ovaj efekat. omogućava brţe fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja i otvara mogućnost upotrebe veće brzine zatvarača. Inteligentnom analizom i obradom informacija neki modeli fotoaparata uspevaju da uklone veći deo ovakvog šuma i umekšaju ivice objekata. aparat popunjava „rupu“ uz pomoć podataka sa obliţnjih piksela. zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje je inače neophodno za prikazivanje jasne slike na ekranu.4 Na koji način BrightCapture tehnologija pomaţe prilikom snimanja po slabom svetlu? tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzoru. ili koncertne dvorane. ostali u mraku. Da bi izbegli ovakve probleme. naročito prilikom noćnog slikanja. Ako svetlosni uslovi. što omogućava jednostavno kadriranje čak i po mraku. njihovo prisustvo na fotografiji vidljivo je u obliku tačaka pogrešne boje na inače ujednačeno obojenom delu slike. 3. prilikom fotografisanja sa visokom ISO vrednošću i pojavljuje se u tamnijim delovima slike.3 Šta je mapiranje piksela? Uprkos velikoj paţnji koja se posvećuje preciznosti izrade. to je teţe izbeći efekat podrhtavanja aparata i dobiti savršeno oštre slike bez neţeljenog zamućenja. U ovakvim situacijama je uglavnom veoma teško razaznati šta je prikazano na LCD ekranu. Prednosti ovakvog sistema za redukciju šuma naročito su vidljivi u delovima fotografije sa slabijim kontrastom. Ova tehnologija ne samo da poboljšava vidljivost subjekta na ekranu.3. najmanja brzina zatvarača uz koju moţete da napravite jasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgovaraju 35mm filmskom formatu). 3. Pošto ovakvi pikseli ne mogu da prenesu informacije o slici. Bright-Capture tehnologija. kao što su barovi. Druga vrsta šuma se naziva nasumičnim. kao što je inače slučaj. neki modeli fotoaparata koriste svoje snaţne procesore za obradu slike da prepoznaju i zabeleţe poloţaj mrtvih piksela.3. npr.3.5 Tehnologije stabilizacije slike BrightCapture tehnologija posebno je napravljena za potrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja. 3. Nakon ove operacije. Isto rešenje. 43 . a ne samo sa jednog dela. na primer. takoĎe. Ovakav šum nastaje. Iako je u ovim programima sniţena ukupna rezolucija slike. fotoaparat oči42 Što je veća ţiţna daljina ili snaţniji zum. kao što je plavo nebo. kontrasta i visoke definicije. Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni bljesak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slike koji bi.3. CCD senzori će uvek imati manji broj neispravnih piksela. Pojedini programi za snimanje koriste samo ambijentalno svetlo i povećanu ISO osetljivost kako bi proizveli fotografije jasnih boja. povećana osetljivost koja se na ovaj način dobija. inače. već. takoĎe. pruţa dobro osvetljene fotografije bez upotrebe blica. Na ovaj način se efikasno umanjuje zamućenost slike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekata koji se kreću velikom brzinom ili podrhtavanja aparata. Pravilo kaţe da kada drţite fotoaparat u ruci. otkriva „vruće piksele“ u fiksiranom šumu i pomaţe u njihovom uklanjanju.

Digitalna stabilizacija slike Ovo je poseban reţim snimanja u kom aparat automatski povećava osetljivost kako bi omogućio veću brzinu zatvarača i na taj način izbegao zamućenje do kojeg dolazi usled podrhtavanja. Korigovana slika se čuva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao posebna datoteka. Kada korisnik odluči da koriguje oštrinu slike. Levo: Zamućena slika Desno: Slika nakon obrade funkcijom UreĎivanje digitalne stabilizacije slike 45 . ovaj proces predstavlja deo funkcije Perfect Fix. Kod pojedinih modela Olympusovih fotoaparata. Ţiroskopski senzor prati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata. Informacije se beleţe u obliku vektora kretanja i zapisuju u EXIF podatke na fotografiji. svi vaši DSLR objektivi će morati da je poseduju. Ponekad. Snimanje digitalnih fotografija kao što je.3. Za ovakve situacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabilizaciju slike. sa povećanim ISO vrednostima. ili po lošem vremenu. gde ugraĎeni ţiroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vrši odgovarajuća podešavanja. ovaj metod povećava veličinu objektiva. a ako zaista ţelite da se oslonite na ovu funkciju. meĎutim. zahtevaju duţe vreme ekspozicije. najlakši način da izbegnete zamućenost slike je da postavite fotoaparat na stativ ili neku ravnu površinu. U jednoj. slikanje u zatvorenom prostoru. Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanje funkcioniše bez obzira na vrstu objektiva koji je montiran na fotoaparat. ovako nešto nije izvodljivo. već CCD senzora. ove informacije se učitavaju u mikroprocesor koji proračunava korekcije uz pomoć specijalnog algoritma. u predvečerje. na primer. ţiroskopski senzori ugraĎeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objektiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela) registruju pokrete aparata. Iako je veoma efikasan i uglavnom se koristi na objektivima sa velikom ţiţnom daljinom ili snaţnim zumom. Ovakva vrsta objektiva produţava vreme ekspozicije za jednu ili dve veličine otvora blende u odnosu na pravilo objašnjeno na početku ovog odeljka. Druga metoda mehaničke stabilizacije ne koristi pomeranje delova objektiva. a mikromotori u objektivu pomeraju posebne elemente sočiva tako da se efekti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni na sliku. Ponekad nećete ni primetiti da je ekspoziciju podešena na vrednost gde je neophodno da fotoaparat bude potpuno miran. Dvostruka stabilizacija slike Ova specijalna funkcija koju poseduju pojedini modeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehaničku stabilizaciju na nivou CCD senzora. Ovakav sistem dodatno smanjuje mogućnost nastanka zamućenih slika. Mehanička stabilizacija slike Trenutno su u ponudi dve vrste ove napredne tehnologije stabilizacije slike. Uređivanje digitalne stabilizacije slike Ovde se zamućenje „popravlja“ uz pomoć posebnog programa nakon fotografisanja.

program Sportovi automatski podešava veliku brzinu zatvarača jer zna da fotograf ţeli da uhvati akciju koja se odigrava u deliću sekunde.Sportovi. Poznati su vam po svojim nazivima . daje veoma plitku dubinsku oštrinu. program Portret koristi veliki otvor blende. dok su programi za snimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisanje sa fotografijama. kao što je 2. Mali otvor blende (veliki Fbroj) daje veliku dubinsku oštrinu. onda vaš fotoaparat obavezno mora da omogućava ručno podešavanje otvora blende i brzine zatvarača. Ovakvo podešavanje je pogodno za fotografije pejzaţa i arhitekture. dok veliki otvor blende (mali Fbroj) daje malu dubinsku oštrinu.1 Kakav je efekat otvora blende? Veličina otvora blende utiče na veličinu oblasti koja se nalazi u fokusu. Ovakva podešavanja su idealna za portrete ili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi. mali F broj. Snimanje digitalnih fotografija 3.3. Automatska kontrola je savršen izbor za trenutke opuštenog i bezbriţnog slikanja. – koji jasno opisuju njihovu namenu. Ali ako zaista ţelite punu kreativnu kontrolu. Ovi programi poseduju unapred odreĎene parametre snimanja koji odgovaraju odreĎenim. dok oblast ispred i iza ostaje izvan fokusa. uobičajenim prizorima. 46 47 . tj. uglavnom.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije? na sam subjekt. otvor blende kontroliše i tzv.8 – propušta više svetla u fotoaparat. Na ovaj način se paţnja usmerava Ovi programi vam mogu sačuvati mnogo vremena i truda. tj. napraviti prvoklasne rezultate. itd. Programi “Noćni prizor” i “Pejzaţ”. Pejzaţ. Ako vaš fotoaparat poseduje program Prioritet blende. Pojednostavljeno. ili njegov veći deo zadrţava punu oštrinu. blenda je otvor kroz koji svetlost prolazi na putu do CCD senzora. Nasuprot tome. moţete da izaberete ţeljenu vrednost otvora blende. čime pozadina ostaje van fokusa a naglašava se oštrina subjekta. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta koji ţelite da slikate i fotoaparat će.5. Veliki otvor blende.4 Šta su programi za snimanje prizora? 3. stepen oštrine oblasti izmeĎu prednjeg plana i pozadine snimka. 3. Na primer. Povećanje otvora blende – izborom manjeg broja (F-stop). Pored kontrole ekspozicije. Portret. veliki F broj (mali otvor blende) omogućava veliku dubinsku oštrinu. a fotoaparat će automatski izabrati odgovarajuću brzinu zatvarača. tako da čitav prizor. dubinsku oštrinu fotografije. Sa druge strane.

Prilikom izbora digitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete razliku izmeĎu digitalnog i optičkog zuma. a fotoaparat automatski bira otvor blende koji najviše odgovara izabranoj brzini. fudbalere na terenu ili ornamente na katedrali. Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da prikaţu histogram. Velika brzina zatvarača nam omogućava da snimimo automobil koji brzo prolazi autoputem. Jednostavnim povećanjem ili smanjenjem ţiţne daljine. koji automatski.5.3. 3. Nasuprot tome.mala brzina zatvarača Desno . direktnog histograma. Snimanje digitalnih fotografija 3. jer imaju priliku da odmah pregledaju rezultate svog rada na LCD ekranu. ţiţna daljina se podešava pomeranjem preko unapred odreĎenih koraka ili slobodnim pomeranjem unutar odreĎenog opsega. Neki modeli Fotoaparati koji poseduju zum – bilo optički ili digitalni – pruţaju korisnicima veću slobodu jer im omogućavaju da pribliţe subjekte koji su previše daleko ili su teško dostupni. ova vrednost se podešava ručno. dobija se uti- 48 49 . Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikoj prednosti u odnosu na svoje kolege koji koriste filmske aparate. obeleţava preeksponirane i podeksponirane delove slike. brzina zatvarača utiče i na način snimanja pokreta.7 Da li mi više odgovara optički ili digitalni zum? Kreativna kontrola brzine zatvarača: Gore . Iskusni korisnici mogu na osnovu prikazanih informacija da ispravno procene kvalitet ekspozicije.velika brzina zatvarača 3. čime se postiţe snaţan utisak brzine.2 Kakav je efekat brzine zatvarača? Pored kontrole duţine ekspozicije. direktno na LCD ekranu. ali nauštrb kvaliteta slike. koji predstavlja grafički prikaz distribucije tonova na slici. Kod zum objektiva. sa malom brzinom moţemo da napravimo zamućenu sliku pokreta. poseduju znatno udobniju funkciju. U programu Prioritet zatvarača. Mala brzina zatvarača neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabog osvetljenja.6 Šta je histogram? Digitalni zum pruţa dodatno uvećanje. kao na primer. tzv.

Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji-1 deo .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful