You are on page 1of 249

ЕТНОАНТРОПОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ

ISSUES IN ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY
PROBLEMES D’ETHNOLOGIE ET
D’ANTHROPOLOGIE

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЕТНОЛОГИЈУ И АНТРОПОЛОГИЈУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Journal of the Department of Ethnology and Anthropology
Faculty of Philosophy, University of Belgrade

ISSUES IN ETHNOLOGY
AND ANTHROPOLOGY
Vol. 1, No. 1 (n.s), 2006
Editor in chief:
Dragana Antonijević, PhD
Assistant to editor:
Miloš Milenković, PhD
Editorial board:
Dragana Antonijević Ph.D, prof. Ivan Kovačević, PhD, Senka Kovač PhD,
Bojan Žikić PhD, Mladena Prelić PhD, Miloš Milenković, PhD,
prof. Ljubodrag Dimić PhD, prof. Aleksandar Palavestra PhD,
Slobodan Naumović, MPhil
International editorial board:
prof. Robert Hayden PhD (USA), prof. Pierre Bidart PhD (France),
prof. Klaus Roth PhD (Germany), prof. Ioannis Manos PhD (Greece),
Mihai Fifor PhD (Rumania), prof. Zmako Šmitek PhD (Slovenia),
Ljupčo Risteski PhD (Macedonia)
Translation to English: Ljubomir Hristić, MPhil
Translation to French: Jelena Dobričić
Technical support: Miroslav Niškanović, SGC
Lector: Slobodanka Marković
Logo: Studio Kdodesign

Accepted for publication by Editorial board of IEA on May 22nd 2006.
Address:
Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Čika Ljubina 18-20, 11 000 Belgrade
011/3206-277
eap@f.bg.ac.yu
http://www.f.bg.ac.yu/index.php?sid=132
ISSN 0353-1589

Одељење за етнологију и антропологију
Филозофски факултет, Универзитет у Београду

ЕТНОАНТРОПОЛОШКИ
ПРОБЛЕМИ
год. 1, св. 1 (н.с), 2006
Главни и одговорни уредник:
др Драгана Антонијевић
Секретар редакције:
др Милош Миленковић
Редакција:
доц. др Драгана Антонијевић, проф. др Иван Ковачевић,
доц. др Сенка Ковач, доц. др Бојан Жикић, ас. др Милош Миленковић,
др Младена Прелић научни сарадник, проф. др Љубодраг Димић,
проф. др Александар Палавестра, ас. мр Слободан Наумовић
Међународна редакција:
проф. др Роберт Хајден (САД), проф. др Пијер Бидар (Француска),
проф. др Клаус Рот (Немачка), проф. др Јоанис Манос (Грчка),
др Михаи Фифор (Румунија), проф. др Змаго Шмитек (Словенија),
доц. др Љупчо Ристески (Македонија)
Превод на енглески: мр Љубомир Христић
Превод на француски: Јелена Добричић
Компјутерска обрада: Мирослав Нишкановић, СГЦ
Лектор и коректор: Слободанка Марковић
Лого: Studio Kdodesign

Примљено за објављивање на седници Редакције ЕАП-а
одржаној 22.05.2006. године
Адреса редакције:
Филозофски факултет, Чика Љубина 18-20
11 000 Београд
011/3206-277
eap@f.bg.ac.yu
http://www.f.bg.ac.yu/index.php?sid=132
ISSN 0353-1589

образовне и политичке интеграције United Europe: Economic. 1. educational and political integrations Une Europe unie: Les intégrations économique. L'environnement à risque et la routine des injections parmi les usagers de drogues intraveineux à Belgrade 47 Jelena Čvorović / Јелена Чворовић The making of the Gypsies: Invention of traditions Стварање ромских етничких група: замишљaње традиција Façonner les Gitans: Invention des traditions 61 Владимир Рибић / Vladimir Ribić Уједињена Европа: економске. The case of Belgrade injecting drug users Антропологија AIDS-а. éducationnelle et politique 81 Иван Ковачевић/ Ivan Kovačević Ван Генеп по други пут међу Србима – Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века The second coming of Van Gennep among the Serbs: A contribution to the history of Serbian ethnology/anthropology in the final quarter of the XX century Van Gennep de retour parmi les Serbes: Contribution à l'histoire de l'ethnologie et l'anthropologie serbes dans le dernier quart du XXe siècle Етноантрополошки проблеми н. год.Садржај / Contents / Contenu 9 Реч уреднице / Editorial / Le mot de la rédactrice Научни чланци / Articles / Articles 17 Иван Ковачевић / Ivan Kovačević Индивидуална антропологија или антрополог као лични гуслар Individual аnthropology or anthropologist as an individual "gusle" player Anthropologie individuelle ou anthropologue en tant que joueur de guzla individuel 35 Bojan Žikić / Бојан Жикић Anthropology of AIDS. св. Risk environment and injecting routine. Ризично окружење и рутина инјектирања међу београдским интравенским корисницима дроге Une anthropologie du SIDA.с. 1 (2006) .

год.6 САДРЖАЈ 95 Jana Baćević / Јана Баћевић Honour and Shame: Prilog alternativnoj istoriji srpske etnologije Honour and Shame: A sketch of an alternative history of Serbian ethnology Honour and Shame: Contribution à une histoire alternative de l'ethnologie serbe Monografske studije / Monographic Studies / Etudes monographiques 103 Slobodan Naumović / Слободан Наумовић On the heaviness of feathers. ou qu'est-ce que la culture a à voir avec l'impossibilité d'ouvrir une ligne de production organique de poulet et de dinde en Serbie moderne? 125 Vojislav Stanimirović / Војислав Станимировић Pojam "nevestnine" : prilog terminologiji bračnih davanja The term "nevestnina": A contribution to the terminology of matrimonial gift giving La notion de nevestnina : Contribution à la terminologie utilisée dans le domaine des dons matrimoniaux 155 Saša Nedeljković / Саша Недељковић Mit. св. 1.с. или какве везе има култура са неуспехом да се успостави једна органска линија производње пилетине и ћуретине у савременој Србији? Du poids des plumes. religion et identité nationale: La mythologisation en Serbie durant la période de crise nationale 181 Lidija Radulović / Лидија Радуловић Vampir: Osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala The vampire: Thwarted mythical ancestor and symbol of the thwarted male sexual potential Le vampire: Ancêtre mythologique dépossédé et symbole du potentiel masculin sexuel inassouvi Етноантрополошки проблеми н. 1 (2006) . religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize Myth. and national identity: Mythologization in Serbia in the period of national crisis Mythe. or what has culture got to do with the failure to establish an organic poultry production business in contemporary Serbia? О тежини перја. religion.

(Владимир Рибић / Vladimir Ribić) 215 Stef Jansen. CLIO. Књажевац 2005).с. Халперн. 2005. Поводом књиге Привиђења и сабласти у Србији – истраживања у пожешком и књажевачком крају (Завичајни музеј у Књажевцу. Наклада Љевак. (Сенка Ковач / Senka Kova č ) 206 Перспективе савременог проучавања народне религије. године (В ес н а Вучинић -Нешковић / Vesna Vu č in ić. (Д а н и је л Сина ни / Danijel S inan i) 212 Helena Zdravković. Identitet žrtve kao primarni diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu. Politika žrtve na Kosovu. октобар 2005. (И ван Ђор ђе вић / I van Đo rđe v ić ) Hronika / Currents / Actualités 219 Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије – пројекат Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије (Сенка Ковач / Senka Kova č) 220 III конференција Међународне асоцијације за антропологију југоисточне Европе: Урбани живот и култура у југоисточној Европи. Biblioteka XX vek. Загреб. Посебна издања 2.године (Драгана Антон ијевић / Dragana Anton ijević ) Етноантрополошки проблеми н. 1. аутора Данијела Синанија (Бо јан Жи кић / Bo j a n Ž ik ić ) 210 Енциклопедија нових религија – нове религије. Јан Вансина. 5-849.САДРЖАЈ 7 Prikazi / Rewievs / Comptes rendus 203 Филип Куртен. Београд. мај 2005. Antinacionalizam. Srpski genealoški centar – Etnološka biblioteka. Beograd 2005. ( Владимир Риб ић / V lad im ir R ib ić) 217 Џоел М. 2006. 25-28. год. Етнолошка библиотека. Београд: 26-29. Историја Африке. Београд. Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu. Леонард Томсон. 298 str. Српско село – друштвене и културне промене у сеоској заједници 1952–1987. 1 (2006) . Beograd 2005. секте и алтернативни духовни покрети. Српски генеалошки центар. уредио: Кристофер Партриџ. 284 str. св.Neš k o v ić) 222 IV српско-бугарска конференција – Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду у Србији и Бугарској: балканска трансформација и европска интеграција. Стивен Фајерман. Зрењанин. 387 страна. 2005.

8 САДРЖАЈ 224 EURETHNO у 2005. Velika Britanija (23-25. 1. год. 2005) ( Саша Недељко вић / Saša Ned e ljković) 225 IV Roaming anthropology seminar (Nova Gorica. novembar 2005) ( Јана Баћ евић / Jana Ba će v ić) 227 Извештај о путовањима и теренском раду у Бугарској ( Гор дана Гор уно вић / Go rdana Gorunović) 229 Извештај о теренском истраживању студената: Ораховац. Birmingem. 1 (2006) . години европске баштине ( Сенка Ко вач / Sen ka Kova č) 225 Okrugli sto: Manjine u proširenoj Evropi (Grac. 2006) ( Саша Недељко вић / Saša Ned e ljković) 226 New Contexts in Teaching and Learning: International Perspectives. св. Бока Которска (Г о р да на Горуно вић / Gordana Goruno vić) 230 Социо-културна антропологија у Истраживачкој станици Петница ( Јана Баћ евић / Jana Ba će v ić) 233 Списак аутора / List of Contributors / Liste des auteurs Обавештења / Announcements / Annonces 235 Најава прославе Јубилеја Одељења за етнологију и антропологију и Конференције Антропологија савремености Announcement: Anniversary Celebration at the Department of Ethnology and Anthropology and Conference: Anthropology of the contemporary Annonce: Celebration au Departement d'ethnologie et d'anthropologie et Conference Anthropologie du contemporain 238 Обавештење о успостављању и правилник о додељивању награде "Душан Бандић" 241 Упутства ауторима / Instructions to authors / Instructions aux auteurs Етноантрополошки проблеми н.с.

оставивши домаћу научну заједницу без корисне публикације. са зборницима радова. Радо ћемо уступити простор за објављивање аргументованих научних критика и полемика. др Петра Влаховића. Сплет неповољних друштвено-економских околности угасио је (срећом. а последњи двоброј 11/12 изашао је 1998. часописа Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Етноантрополошки проблеми нису непознати нашој научној јавности: први број је изашао 1987. Сматраћемо да смо успели ако у вашим научним радовима будете цитирали наш часопис. привремено) часопис нашег Одељења. теоријски и методолошки утемељене научне радове из области етнологије. Бићемо срећни ако нас будете читали и сарађивали у Етноантрополошким проблемима. уверени да нашој научној заједници недостају квалитетне стручне и објективне дискусије о различитим дисциплинарним темама. 1 (2006) . св. Пред вама је први број нове серије Етноантрополошких проблема.. али и других сродних институција. године. Одељење за етнологију и антропологију је уложило напор да поново покрене свој часопис који ће изаћи као "нова серија".с. Програмски профил часописа је јасан и једноставан: отворен је за све савремене и иновативне. антропологије. У рубрици "Прикази" настојаћемо да упознамо јавност са новим издањима домаћих и страних књига. теоријска и методолошка преиспитивања која оштре научни дух и указују на нове и/или алтернативне дисциплинарне увиде.. часописима. Намера нам је да постанемо реЕтноантрополошки проблеми н. Свесни да је постојање још једног антрополошког часописа значајно не само за ужу дисциплину већ и за друге хуманистичке и друштвене науке. Кроз рубрику "Хроника" пратићемо активности сарадника и студената Одељења за етнологију и антропологију. Часопис ће бити доступан у електронској и штампаној верзији. године под уредништвом проф. год. фолклористике и сродних хуманистичких дисциплина. 1.Реч уреднице Поштоване колегинице и колеге.

На крају. остварљив.10 РЕЧ УРЕДНИЦЕ ферентна публикација како у домаћој тако и у међународној научној заједници. што је – заједнички посао! Београд. 1 (2006) . св. 1. јун 2006. добром вољом и позитивном енергијом помогли да изађе нова серија Етноантрополошких проблема. године др Драгана Антонијевић Етноантрополошки проблеми н. управо зато. Издавање научног часописа је сложен и захтеван посао. год.с. желим да се захвалим члановима Редакције који су својим трудом.

Issues in Ethnology and Anthropology is not unknown to our scientific community: first issue being published in 1987 under the editorship of prof. the Department of Ethnology and Anthropology has endeavored in reviving its journal in the form of "new series". 1 (2006) .Editorial Dear colleagues.с. and other related institutions. publications… The segment "Currents" will follow the activities of colleagues and students of the Department. Faculty of Philosophy. University of Belgrade. and the final -11/12. In front of you is the first issue of the new series of Issues in Ethnology and Anthropology. A number of unfavorable socio-economic circumstances led to the (fortunately. festschrifts. Petar Vlahovic. год. In the section "Reviews" we will try to introduce the readers to new publications of domestic or foreign books. certain that our specialized community lacks qualitative professional and objective discussions on different disciplinary topics. anthropology.theoretical and methodological reassessments that focus the scientific spirit and point to new and/or alternative disciplinary insights. but also for other humanist disciplines. Conscious that the existence of one more anthropological publication is not only significant for the immediate scientific community. 1. св. and will consider it our goal – achievement for you to cite our publication in your papers. We will happily allocate space to scientific evaluations and polemics. The profile of the journal is comprehensible and straightforward: we are open to all contemporary and innovative tendencies. journal of the Department of Ethnology and Anthropology. The publication will be available in printed and electronic form. both on the domestic and international scientific terrain. We welcome your interest and contribution in Issues in Ethnology and Anthropology. for it is our intention to become a reference publication. Етноантрополошки проблеми н. was available in 1998. folkloristic and other contiguous disciplines. temporary) publication discontinuity of our journal. thus leaving the scientific community without a useful periodical. theoretically and methodologically founded scientific papers in the field of ethnology.

jun 2006. 1. PhD Етноантрополошки проблеми н. who through their effort.с. made possible the publication of the new series of Issues in Ethnology and Anthropology. good will and positive energy. год. one that is possible only because it is a communal work! Belgrade.12 EDITORIAL Finally. I wish to thank the members of the Editorial board. 1 (2006) . Dragana Antonijevic. Producing a scholarly journal is a complex and demanding endeavor. св.

mais aussi aux autres institutions apparentées. Етноантрополошки проблеми н. le dernier numéro double (11/12) a paru en 1998. solides d'un point de vue théorique et méthodologique. chers collègues. св. La situation sociale et économique défavorable en Serbie a entraîné la disparition de la revue publié par notre Département.Le mot de la rédactrice Chères collègues. Dans la rubrique " Comptes rendus ".с. 1 (2006) . privant la communauté scientifique locale d’une publication utile. de folkloristique et d’autres disciplines apparentées. qui va paraître sous la forme d’une "nouvelle série". Convaincus que des discussions compétentes. des revues… La rubrique "Actualités" nous permettra de suivre les activités des chercheurs et étudiants rattachés au Département d’ethnologie et d’anthropologie. d’aiguiser notre esprit scientifique et d’identifier des approches nouvelles et/ou alternatives. rédacteur en chef. publication du Département d’ethnologie et d’anthropologie. mais aussi pour les sciences sociales et humaines en général. Vous avez devant vous le premier numéro de la nouvelle série de Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie. Heureusement. Le profil de la revue est clair et simple : nous sommes ouverts aux travaux modernes et innovateurs. cette disparition n’a été que temporaire. le Département d’ethnologie et d’anthropologie a fourni des efforts pour relancer sa revue. Les Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie ne sont pas une revue inconnue à notre communauté scientifique : le premier numéro avait été publié en 1987 sous la direction du Pr Petar Vlahovic. Conscients que l’existence d’une nouvelle revue anthropologique serait importante non seulement pour la discipline. des ouvrages collectifs. en effet. d’anthropologie. 1. nous nous efforcerons de faire connaître à l’opinion publique des livres publiés en Serbie et à l’étranger. et relatifs aux domaines d’ethnologie. nous serons heureux de consacrer nos colonnes aux critiques et débats présentant une argumentation serrée : engager une discussion sur de différents sujets relatifs à la discipline permettrait. год. pertinentes et objectives font défaut à notre communauté scientifique. Faculté de Philosophie de Belgrade.

14 LE MOT DE LA RÉDACTRICE La revue sera accessible sur support électronique et sur papier. 1 (2006) . Dragana Antonijevic. Nous estimerons avoir atteint notre objectif si. c’est parce qu’il s’agit d’un travail en équipe ! Belgrade. C’est avec plaisir que nous vous invitons à nous lire et à faire parvenir vos contributions aux Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie. vous citez des textes publiés dans notre revue. Publier une revue scientifique est une entreprise complexe et exigeante. je tiens à remercier les membres de la Rédaction : c’est grâce à leurs efforts. dans vos travaux.с. si elle a été rendue possible. Finalement. Nous avons la volonté de devenir une publication de référence pour la communauté scientifique nationale et internationale. juin 2006. rédactrice en chef Етноантрополошки проблеми н. 1. св. год. leur bonne volonté et leur énergie positive que la nouvelle série de Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie a pu voir le jour.

Научни чланци Articles Articles .

.

147037 који финансира Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије. функционална анализа. 1 (2006) . постмодернизам. губи се граница између било каквог писања о било чему и науке (антропологије). јер за свакојако писање није потребно академско образовање нити академска и научна заједница. Инсистирањем на перцепцији индивидуалних разлика и негацијом генерализације којом се ствара антрополошки појмовни апарат. тучи са полицијом у оквиру протеста сељака за смањење пореза. биографија Постмодерно-посткултурна антрополошка прича са наравоученијем Дође постмодерно-посткултурна антропологиња у неко балканско село и у првом контакту са породицом коју ће проучавати/заступати затекне средовечну жену у дворишту како ставља јаје у мравињак. јер је тог дана неки празник. 1. св. скрибомани-аутодидакти и други произвођачи текстова о људима.11) (091) Иван Ковачевић Индивидуална антропологија или антрополог као ∗ лични гуслар Апстракт: Постмодернистичко/посткултурни текстови редукују антропологију на проучавање појединца. као и да припадници цеха не пристају да постану лоши или добри писци. Упад оваквих концепција у антропологију и њихова рецепција деструишу дисциплину изнутра. Боравећи више година у том селу. генерисаним из опште негације било каквог научног појмовног апарата. потреба за научним приступом на основу адекватног општег појмовног апарата. али и у ширем социјалном оквиру.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 39 (497. учествујући у пољопривредним радовима. новинари. животна прича. уметници. ангажујући се у ∗ Рад је резултат учешћа на научноистраживачком пројекту Антропологија у двадесетом веку: теоријски и методолошки домети. год. Етноантрополошки проблеми н. Социјални одговор окружења и интелектуални одговор саме дисциплине показују да постоји социјална потреба за другачијим приступом од било каквог писања о било чему.с. Кључне речи: индивидуална антропологија. бр.

Милошевић). него што се могу приписати концепту културе као таквом. податка. 2 ''Морално/политички'' мотивисане критике исходоване у ''писање против'' једнако као и ранија залагања за ''писања за'' спадају. рекла је да је стављање јајета у мравињак ''њен однос према традицији и основно људско право да се према традицији односи како жели. хомогенизује. егзотизује и ућуткује људе''. критике. знамо да се бијемо'' (С. Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. уз некакву ''теоријску'' парафразу девизе: ''Ако не знамо да радимо. углавном.). прављењу живог еко-ланца око локалне фабрике сточне хране чији је отпад претио да уништи ракове у потоку који протиче кроз село. Један од примера таквог начина критике.с.Тарнер) и ако неко не зна како да то сагледа. Темељније доказивање ових теза о лошевољном карактеру Нејгелове критике не би допринело унапређењу методолошког 1 М. протумачи.. осим зашто је жена ставила јаје у мравињак.. год. не анализирајући употребу метода у конкретним интерпретацијама.. и закључујући ''да би чак и само детаљно описивање тог чина следило традиционални антрополошки концепт културе који постварује. додуше критике антропологије од стране филозофа науке.. Nejgel. б) задржава искључиво на теоријским ставовима. Београд 2005: 67. Миленковић. да је заборавила шта јој је баба казала.. усавршавања. Наравоученије: Јаје у мравињаку је ''шума етнографских података'' (В.. а не како намећу образовни систем и популарна култура''.. Ковач (ed. је Нејгелова3 критика функционализма Малиновског и Ретклиф-Брауна која се: а) односи искључиво на текстове који заснивају одређени приступ. 3 E. представљајући и заступајући своју проучавану. 1 (2006) . св. Етноантрополошки проблеми н. чињенице. в) инсистира на слабостима тамо где се оне лаганом допуном или дорадом могу отклонити. што све заједно показује малеволентност према одређеном теоријском и методолошком приступу. које је легитимно само кроз демократско начело да свако има право да мисли и говори о .18 ИВАН КОВАЧЕВИЋ решавању адолесцентске кризе средњег сина у испитиваној/заступаној породици. објасни. потпуно је разумела све. Посткултурна антропологија и мултикултурне политике у С. интерпретира. 1.1 Међу теоријским и епистемолошким аспектима те критике2. доследно бранећи став испитиване да је то видела од своје бабе. у домен политичког теоретизирања. оне замерке које указују на статичност и аисторичност су пре критика неких теоријских концепата у антропологији и то њиховог изворног и/или екстремног облика. Основна идеја радова који се могу означити као ''посткултурни'' је критика појма културе у антропологији. Struktura nauke. не узимајући у обзир развој ставова. али ако је баба то радила. Beograd 1974: 462-476. Уважавајући. једино може да покуша да компромитује идеју описа.69.

смислили апстрактне и. Одбацивање нечега што се се више од једног века сматрало централним појмом дисциплине у име омогућавања људима да говоре.J. 69. и експлицитни захтев о неопходности перцепције индивидуалних разлика. соци4 М. Посткултурна критика сматра да је антропологија искључиво ''перципирала сличности''. сматрају посткултурни критичари. Rapport . Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts. рекао да топ треба бацити. који креирају значења и имају сопствене начине живота.. cit. Подвукао И. London 2000 : 98. 1. cit. Уместо било каквих генерализација. вршила њихову есенцијализацију и потом их петрифицирала у свом појмовном апарату на челу са централним појмом културе. К. која настаје као резултат ''перцепције индивидуалних разлика''. 5 Етноантрополошки проблеми н. индивидуе. Overing.с. ''структуре'' ућуткујући људе који живе стварне животе. Миленковић. јер је сваки човек ''прича за себе''. loc. уз индивидуалност као основну особину говорења. 1 (2006) . На тај начин посткултурне критике теоријски утемељују индивидуалну антропологију. антропологију појединца. 6 М. после првог пребачаја и другог подбачаја мете. год. те је стога само можемо упоредити са примедбом неког генерала који би. граде нову стожерну тачку посткултурне антропологије. Сублимирана критика традиционалног концепта културе јасно говори о неопходности ''перцепције индивидуалних разлика у мишљењу. антрополог треба да региструје и репрезентује појединачну разноликост креираних значења.4 Антрополози су. Миленковић. стварају значења и имају појединачне начине живота.ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА .. понашању и производњи и рецепцији значења културних феномена''. који се разликује од другог појединца или индивидуе. јер таква перцепција није ништа друго до перцепција појединца. Бил Клинтон као антрополог Ако су средње деценије двадесетог века биле у америчкој антропологији обележене као сусрет антропологије и социјалне психологије. понашању и производњи и рецепцији значења културних феномена''.5 То значи да је главни ''грех'' концепта културе што спречава људе. св. N. који остварују искуства.6 чиме индивидуални говор постаје sine qua non антропологије. које су немогуће. тобоже објективне. 19 апарата функционалне интерпретације. op. да говоре. На другој страни су посткултурне ''критике усредсређене на улогу појединца у култури'' које ''традиционални концепт (културе) нападају с обзиром на ограничавајућу улогу по антрополошку могућност перцепције индивидуалних разлика у мишљењу.

Didara. 86. Међутим. а одговор је: ''Отац. Jakovljević. антрополози који се баве етнографијом кроз животне историје не прихватају овај постмодернистички поклон ишчуђавајући се ''иновативности'' и ''револуционарности'' постмодерних и посткултурних ставова. индивидуална психологија. уочава њихово својство сурогата у односу на стварна задовољења потреба.10 из пера антрополога Леа Симонса. Uvod u I. 12 Th. али овога пута углом индивидуалног психологизирања. 10 V. 1961. мајка. године (преведена на хрватски језик 1964. Life-Histories. 1 (2006) . која је имала значајну ванантрополошку популарност у Америци. у историји америчке антропологије занимање за појединца има обимну историју. дете и антрополог''. Beograd 1968. 1984 : 954. 11 D. Last of his Тribe. док насупрот томе индивидуална антропологија сматра сурогате оригиналима. Parnassus Press 1964. могу се навести књига ''Sun Chief'''. и књиге о Креберовом Индијанцу Ишију о коме је Теодора Кребер написала више научних и популарних књига. No. године11). аутор књиге "Венера на точкови7 V. Th. Kroeber.7 онда би ''посткултурна антропологија'' реферирала на нову психологизацију антропологије. Životna priča jedne Prizrenke.. проучавајући одбрамбене механизме које појединац користи. Kroeber. Vol. Beograd 2004. на пример.12 У српској антрополошкој продукцији пример личне историје. Тако на пример Гелија Франк. A Biography of the Last Wild Indian. N. 1. св. Socijalni aspekti psihoanalize. 9 Виц-питалица гласи: ''Ко сачињава просечну индијанску породицу?''. год. сматрајући да се етнографски рад у модерној антропологији иначе заснивао на знањима и схватањима испитиваних. настале на сличан начин. Етноантрополошки проблеми н. ревитализација индијанских аутобиографија писаних руком вођеном од стране америчких антрополога. Malešević. заправо. Ishi. Животна прича једне Призренке''. Autobiografija jednog Indijanca. Zagreb 1964. Poglavica sunca.с.S. 8 Ипак није тешко уочити границу индивидуалне психологије и ''посткултурне индивидуалне антропологије'' јер. Ishi in Two Worlds. Антрополошке биографије Индијанаца биле су чест производ средином 20-ог века до те мере да је њихова продукција постала предмет антрополошког фолкора. Talayesva.9 Као примери многобројних индијанских ''аутобиографија'' и ''биографија'' . Crapanzano. 4. Karuzo.13 Могуће је поставити питање да ли је и у којој мери ''посткултурна'' критика антрополошког одређења улоге појединца у култури. American Anthropologist. University of California Press. настајање правца ''култура и личност'' или ''психоаналитичке антропологије''. може се видети у књизи Мирославе Малешевић. 13 M. а индивидуалне артифицијелне конструкте једином реалношћу. изашлa 1942. C.8 Међутим. ''Дидара.20 ИВАН КОВАЧЕВИЋ јалне психоанализе. Psihoanaliza i antropologija (Od Frojda do Karuza).

ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА ...

21

ма'' о жени рођеној са ''свом физичком и психичком опремом за живот у
америчком друштву осим руку и ногу'', коментарише постмодернистичку причу о кризи репрезентације: ''Тврдолинијаши у кризи репрезентације – свакако већином неантрополози – тврде да нико осим урођеника, чији животи се описују у етнографији, нема право да ауторитативно говори. Међутим, етнографски рад, примарни допринос модерне антропологије, увек је и био заснован на идеји да су урођеници експерти''.14
Приличан број индивидуа у свим друштвима, па чак и у оним најмањим, која су некада била посластица за антропологе, намеће као главни
проблем ''индивидуалне антропологије'' селекцију тј. избор појединаца
који ће бити подвргнути проучавању тј. писању (''Writing Individuals'').
Ко ће бити тај чије ће ''мишљење, понашање и производња и рецепција
културних значења'' постати део антрополошке научне баштине? Инсистирање на ''перцепцији индивидуалних разлика'' указује да је сваки појединац једнако важан и ту настаје разлика у односу на класичније аутобиографско-антрополошке животне историје. Стога се постмодернистички етнограф/антрополог може описати као саосећајни саучесник било
чије приче о било чему, или као неко ко се бави усменим приповедништвом (Storyteller’s craft)15. Антрополози су, у ранијем маниру, бирали
личности које су ''изложене акултурацији'', ''преламају време'' или су
''оличење епохе'',16 док тезе ''посткултурних'' говоре да су сви људи једнако интересантни за антрополошка проучавања која треба да обухвате
стварни живот и искуства људских бића која креирају значења и имају
сопствене начине живота.17 Стога је одговор на питање ''кога ћемо појединца писати'' потпуно арбитраран и остаје подложан ваннаучним утицајима. Ако су ''колонијални'' антрополози користили слуге да им носе
ствари на путу до села у којем живе информанти, ''постколонијални'' су
створили теоријско-методолошко оправдање да целокупан етнографски
рад обаве са слугом у својој кући или апартману без нaпорног одласка
било где.18 Ако су ''колонијални'' антрополози очекивали да ће у некој
14

G. Frank, Venus on Wheels. Two Decades of Dialogue on Disability, Biography,
and Being Female in America, Univ. of California Press 2000 : 13.
15
M. Spiro, Postmodernist Anthropology, Subjectivity, and Science: A Modernist
Critique, Comparative Studies in Society and History, Vol. 38. No .4. 1996.
16
M. Malešević, op. cit. 6.
17
N. Rapport-J.Overing, loc. cit.
18
''Да илуструјем како телевизијска мелодрама може обавештавати појединачне животе – пише Лила Абу-Лугод – ја ћу причати o особи у Египту коју познајем и која је дубоко повезана са радио и телевизијским мелодрамама: неудатој служавки у Каиру коју ћу назвати Амира''. L. Abu-Lughod, Egyptian Melodrama – Technology of the Modern Subject?, in L. Abu-Lughod, F. Ginsburg, B. Larkin
(ed.), Media Worlds: Anthropology on New Terrain, Berkeley 2002 : 122.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

22

ИВАН КОВАЧЕВИЋ

планетарној забити пронаћи ''lost tribe'' или етнографске одговоре на нека
теоријска питања, ''постколонијални'' ће и позив на прославу годишњице
матуре искористити као иницијалну идеју за етнографију свог сопственог средњошколског разреда.19
Могуће је да институционално и финансијски независни антрополози
буду слободни у избору појединаца који ће коауторски или чак сасвим
ауторски рећи (издиктирати, написати) антропологу, спремном да региструје, разуме, репрезентује, све шта имају да кажу, будући да их концепт културе неће више моћи да ''ућутка'', а антрополог је само медиј задужен да помогне нативном усменом историчару или аутобиографу.
Ипак, слобода не помаже у избору појединца којег треба писати или му
омогућити да се самоопише, јер избор остаје ван епистемолошког угла,
арбитраран, и решив само субјективно или оказионалистички.
Они ''индивидуални антрополози'' чија је егзистенција директније повезана са неинституционалним начинима финансирања, неће имати аутономност избора и радиће по законима тржишта и ''писаће појединце'' који
су спремни да плате ''писање себе''. Таква писања су нешто попут средњовековних гуслара или других плаћених певача који су опевали војне, витешке или оне мање витешке подухвате својих послодаваца, само што ће
текстови бити далеко више антропологопсихологизовани јер су њихови
писци, за разлику од средњовековних, базираних на инстинктивном препознавању укуса писаног, квалитетно обучени за такав посао. ''Писање себе'' схваћено као писање породичне (братственичке и сл.) историје постаје
привилегија оних који могу да плате аутора и свом укусу прилагођену
опрему публикације. То може илустровати књига о Аничићима20, написана
и објављена захваљујући богатом бизнисмену из Јужне Африке Нићифору
Аничићу, која обједињава породичну (братственичку) хронику, биографију
и десетерачку песму о поручиоцу. Српска, и шире балканска, традиција гуслања којa из угла појединца ''описује стварни живот и искуства људских
бића која креирају значења'' жива је и данас, те се за невелику надокнаду
може добити песма, у форми текста или снимљена на носач звука, у којој
се описују поједини моменти из живота појединца по његовом личном избору и на основу његовог личног ''креирања значења''. То значи да се појединац ''живећи сопствени начин живота'' опредељује да ли ће га писати гуслар, лични ''антрополог'', или и један и други, одвојено, или у истом лицу.

19

Sh. Ortner, Fieldwork in the Postcommunity, Anthropology and Humanism,
Vol. 22. No. 1. 1997 : 62.
20
Б. Зејак, Аничићи, Етно-антрополошки проблеми – Монографије, Књ.26. Издање Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.
Београд 2002.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА ...

23

У модерној публицистичкој продукцији пример етнографског писања
у којем ''људска бића креирају значења'' су аутобиографије/биографије
познатих личности (''Writing Celebrity''), написане од стране добро плаћених професионалаца тј. ''посткултурно-индивидуалних антрополога''. На
тај начин уместо ''Cosmopolitan Anthropology'' Адама Купера21, као
постпoстмодерног гласа разума, настаје ''Cosmopоlitan'' антропологија.
Две врсте ''биографија славних'', које се могу наћи на тржишту, одражавају два могућа приступа. Оне које се самокарактеришу као ''nonauthorized''
представљају резултат класичног ''антрополошког рада'', интервјуа и разговора о предмету истраживања, али без учешћа самог описиваног. Једна од
реакција описиваног (''пријатељи ми се жале да их узнемирава'') говори о
''методу'' писања такве биографије. Оне друге, које, најчешће у предговорима, истичу рад аутора са описиваним, дужину њихових разговора и сл., или,
чак, скривају постојање сарадника самопотписујући их као аутобиографије,
представљају успешну комбинацију постмодерне репрезентације и посткултурне индивидуалне антропологије. Као пример аутопотписа, у коме се
не види рад професионалног биографа као индивидуалног антрополога,
могуће је навести аутобиографију под сасвим једноставним насловом ''Мој
живот'' Била Клинтона,22 док је друга интригантна биографија, ''Моникина
прича'', која није морала да чека крај председничког мандата, настала као
резултат вишемесечног заједничког рада Монике Левински са аутором
књиге, познатим писцем биографија познатих, Ендрју Мортоном.23 У српској производњи биографске литературе има много примера ''биографија
славних'', а једна од њих, биографија фолк-певача Мирослава Илића, још
пре скоро две деценије била је подвргнута антрополошкој анализи.24

Перкманова капа између
посткултурне критике и фолклористике
Уз питање-проблем ''кога писати'' јавља се и друго питање-проблем
''шта га писати''. То значи да антрополог може пустити индивидуу ''да се
сама пише'' (''Writing the Self'') и да као резултат добије нешто што је по21

A. Kuper, Culture, Identity and Project of Cosmpolitan Anthropology, Man,
Vol.29. No3. 1994 : 550-551.
22
B. Clinton, My Life, Knopf, 2004.
23
A. Morton, Monica’s Story, St. Martin’s Press 1999.
24
Види биографију фолк-певача Мирослава Илића и анализу фолклорног садржаја те биографије: Д. Симовић, Мирослав из Мрчајеваца, НИРО Књижевне
новине, Београд 1983. и М. Стојановић, Мирослав Илић – мит о народњачкој
звезди, ГЕИ САНУ, ХХХVI-XXXVII, Београд 1987.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

24

ИВАН КОВАЧЕВИЋ

знато као ''животна прича'' што би посткултурног антрополога, који то
ради или се за то залаже, довело у положај изложености подсмеху фолклористе, којем су животне приче добро знане као фоклорни жанр, са
својом формалном структуром, познатом у дисциплини широм апликацијом Пропове формалне анализе бајки. Познати амерички фолклориста
Ричард Дорсон је још 1948. године, објављујући једну личну причу, написао да се ради о ''фолклорном наративу, врсти фолклорног документа,
пуним сирових ствари из живота, филтрираних кроз машту".25
Правећи разлику између ''животне истoрије'' (''Life History'') као крајњег
продукта антрополога и бележења ''животних прича'' (''Life Story'') као резултата посла фолклориста, ови последњи су са жаљењем констатовали да
им антрополошки производ ни раније није био од користи, јер антропологово интересовање за било који аспект животне историје контаминира животну причу која губи чист фолклорни облик. Тај фолклорни облик постоји у чистој форми само ако причалац прича своју животну причу као песму, еп или народну приповетку и постуклтурни индивидуални антрополози би само у случају сопствене тоталне трансформације у регистратора
приче, уз било коју машину за меморисање, могли да буду од користи, мада те послове класични фолклористи раде већ дуго времена и сасвим компетентно. Животна прича је прича о сопственом животу или о ономе што
особа која је прича сматра да је у њеном животу било значајно.26 Причање
о сопственом животу је ''креативно овладавање чињеницама'' које се састоји из бирања епизода по критеријумима драматичности и заплета, са једне
стране и преправљања негативних догађаја у позитивне и потврђивања
угледа приповедача,са друге стране.27 Антрополошка интервенција, поготово што је треба минимизирати и базирати на разумевању и заступању,
мало, или чак ни мало, не доприноси веродостојности животне приче која
је и даље базирана на фолклорном моделу са једне, или на неком другом
паралитерарном преуређењу приче о животу, који у стварности такав ред
не познаје, са друге стране.28
25

R. Dorson, Personal Histories, Western Folklore, Vol. 7. No. 1. 1948 : 42.
Ј. T. Titon, The Life Story, Journal of American Folklore, Vol. 93. No.
369.1980: 277.
27
M. Bošković-Stulli, Pričanja o životu (Iz problematike savremenih usmenoknjiževnih vrsta), Književna kritika, XVI, Br. 5. Beograd 1985: 147-148, 151. Карел Чапек, књижевник, књижевни теоретичар и фолклориста, је на својствен, духовит и циничан
начин, описао оваква приповедања: ''И када причате најистинитији догађај ... немојте рећи да при том не лажете са бестидном природношћу: мало увеличате читав догађај, нешто изоставите, а нешто додате, да би то било занимљивије и необичније,
драматизујете ситуацију и досолите поенту... трудите се да ствар надувате и запањите свој аудиториј.'' К. Čapek, Marsija ili na marginama literature, Beograd 1967: 127.
28
J. T. Titon, op. cit. 289-291.
26

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА ...

25

Постмодернистички оријентисани аутори уочавају периферни положај
животне историје и у оквиру антрополошке методологије. Тако В. Крапанцано пише: ''Упркос популарности неких антрополошких животних историја попут ''Поглавице сунца'' Леа Симонса (1942) или ''Санчезове деце'' Оскара Луиса (1961), животна историја је била нешто као концептуална – и емоционална – неприлика у академској антропологији и стога гурнута на периферију дисциплине. Животна историја је више ''литерарна'' неголи ''научна'',
али ипак више ''научна'' него ''литерарна''. Она, не баш сасвим успешно, посредује у тензији која се јавља између личног теренског искуства и суштински имперсоналног процеса антрополошке анализе и етнографске презентације.''29 Уз сву нерелевантност констатације о већој ''научности'' у односу
на ''литерарност'', што је значајно издавачима, али не у научним расправама, Крапанцаново објашњење левитира између опозиционих појмова ''научно-литерарно'' и ''лично-безлично'', без уочавања суштинских узрока само на изглед парадоксалног положаја антрополошких животних историја.
Заправо, ради се о потпуно различитим сегментима интелектуалне реалности па стога, нема нужног парадокса између шире популарности, коју детерминише тржиште белетристике и публицистике, и дисциплинарне периферије коју одређују епистемолошки ставови унутар саме дисциплине.
Периферијски положај животних историја унутар антропологије произилази из фрагментарности, субјективности, ниског степена вероватноће па
самим тим и слабе употребљивости података које доносе за било који интерпретативни поступак. За такав поступак потребан је опис добијен вишекратним посматрањем или бројним разговорима са свим начинима конфронтирања изнетих описа, што подразумева велики број информаната, а
један информант, звао се он Дон или Иши, је само један једини информант. Аналитички поступак захтева изградњу аналитичких дескриптивних
модела ниског степена моделности, заснованих на фреквентности, који толеришу могућности мале грешке, насупрот паралитерарне параантропологије, која у таквој грешци види једину могућу истину. Лако уочљива немогућност апсолутне егзактности у изградњи дескриптивних модела не значи нужно да је тачно и истинито само оно што су рекли појединци у њиховим животним причама, а антрополози записали.
Периферијски положај појединачног креирања значења али и могући
постмодернистичко-посткултурни преокрет, могу се илустровати на елементима личног етнографског искуства. У оквиру истраживања културе рудара у источној Србији (1986-1990) испитивао сам рударски фолклор и веровања. Најкарактеристичније забележено рударско веровање је да у рудницима живи биће названо Перкман које носи кожни шлем и буди заспалог рудара те га седам година води по ходницима рудника. Преко четрдесет ин29

V. Crapanzano, op. cit. 954.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

26

ИВАН КОВАЧЕВИЋ

форманата, који су радили у рудницима, ''описујући'' Перкмана навело је да
има стари кожни шлем док је један испитаник, у локалној заједници назван
Пијани Ранђел, тврдио да Перкман носи капу исту као Деда Мраз. Настојање
да се веровање опише ради даљег историјског, функционалног или значењског интерпретирања у оквиру рада који би, на пример, носио наслов ''Перкман – рударско митско биће'' дало би сасвим периферан, или чак никакав,
значај информанту који тврди да Перкман носи капу Деда Мраза. Са друге
стране, антрополог, који би се у том тренутку преосмислио на постмодерни
или посткултурни начин, би могао да сасвим напусти истраживање Перкмана и замени га перципирањем индивидуалних разлика у мишљењу и рецепцији значења културних феномена и ранији наслов замени новим –
''Како Пијани Ранђел доживљава Перкмана са капом Деда Мраза''.
Апоријски положај ''посткултурне индивидуалне антропологије'' огледа се у томе што би било каква интервенција антрополога била једнака
свему ономе што је, у постмодернистичком виђењу, традиционална антропологија радила са културама. Тада би била потребна ''постмодерна''
критика ''посткултурног писања''.
Посткултурна индивидуална антропологија није у стању да разреши
непремостиву противречност између фолклорног производа (''Life
Story''), који се добија у случају да се самоописивање признаје као квалификовано и довољно репрезентативно, чак и ексклузивно, и, већ скоро
један век у антропологији познате, ''Life History'' чије би прихватање, уз
сав заступнички карактер антропологовог ангажмана значило да није
требало дизати ни постмодерну, нити посткултурну галаму.

Аналитички кауч и деконструкција
индивидуалних конструката
Конструктивни карактер сваке индивидуалне приче, без обзира колики део животног искуства обухвата, препознају дисциплинарно различита разматрања онога што посткултурна антропологија, деструишући појам културе, поставља као примарни угао посматрања стварности. Једно
је фолклористичка анализа која ће поћи од животне приче као жанра и
констатовати формалне моделе по којима се причају, а друго социолингвистичка анализа дискурса која деконструише појединачну причу да би
дошла до уопштених правила причања са једне стране, и система веровања и вредности са друге стране.30 Трећи угао посматрања је индивидуално психолошки који, описујући појам обједињеног јаства, констатује ка30

Види на пример Ch. Linde, Life Stories. The Creation of Coherence, Oxford
University Press 1993.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА ...

27

ко нам ''памћење допушта да се осврнемо на своја бивша понашања и искуства, да одаберемо она која се, како нам се чини, 'слажу' у неком наративном оквиру, (буквално, у причи нашег живота) и потражимо обрасце,
понављања и тако даље, који нам дају утисак континуитета и кохерентности''.31 У сва три случаја пажња је усмерена на уопштавање одређених
карактеристика индивидуалних наратива и начина њиховог стварања,
показујући да је једина веродостојна чињеница та да је дата особа испричала дату причу, док је њен садржај, већ у самом полазишту, искривљен
услед настојања да прича буде кохерентна, да буде континуална итд.,
итд. То значи да се ''креирана'' значења настала живљењем стварних живота могу разумети само унутар појединачног, које га преобликује, континуира, кохерентира, али и нужно чини искључиво појединачно релевантним. Посткултурни етнограф/антрополог може, својим интересовањем за појединачно креирање значења, удвостручити релеванцију, додајући себе појединцу који је per se заинтересован за самог себе.
Деконструктивно-аналитички поступак према оваквим проговарањима,
која нису била спречена културом и њеним структурама, добро су позната у
аналитичком поступку индивидуалне анализе коју су могли да плате припадници вишег и средњег слоја, те милиони записа индивидуалног креирања значења стоје у архивама аналитичких ординација без обзира којој појединачној школи аналитичари припадали. Ако је у питању приближавање
аналитичком третману оних који немају да плате прoфесионалца, онда антрополог аналитичар-аматер и даље остаје при нерешивом питању кога третирати у својству бесплатног ''народног психијатра''. Број оних чије проглашене индивидуалне конструкте треба деконструисати је огроман, исто као
што је конструктом био проглашен један број, мање или више релевантних,
''великих наратива'' и потом деконструисан, и као што не знамо на који начин изабрати појединце које треба ''писати'', тако не знамо ни чије индивидуалне конструкте треба деконструисати. Питање да ли ''писани'' или ''самоописани'' желе да буду и ''деконструисани'' такође има више милијарди одговора.

Белетристичка и политичка
деструкција дисциплине
Жеља да се заради новац писањем тугаљивих и/или квазиборбенозаступничких прича о људима и цртица из живота је потпуно легитимно
коришћење индивидуалних интелектуалних потенцијала у циљу сопственог материјалног богаћења. Међутим, епистемолошко силовање ди31

V. Ber, Socijalni konstruktivizam, Beograd 2001 : 64.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

28

ИВАН КОВАЧЕВИЋ

сциплине ради прибављања привремене екстерне легитимације представља и деструкцију дисциплине, али и аутодеструкцију. Најпре, редуковање антропологије на репрезентациону етнографију оставља другим дисциплинама тј. научницима произашлим из других и сродних едукативних процеса простор научне интерпретације и теоријског мишљења.32
Напуштање тог поља ће временом у најширој интелектуалној средини
створити слику о транспоновању једне научне дисциплине у политички
ангажовано, квазидокументаристичко новинарство што, постепено, губљењем општеприхваћеног и цењеног квалификатива ''научног дела'',
може утицати и на тираже. И, треће, уколико би хиљаде, само у Америци
образованих, антрополога изашло на тржиште књига са новоетнографским производима, то тржиште, без обзира што је велико и богато, не би
било у стању да конзумира тако велику понуду истоврсне литературе,
поготово што је, као свако маскултурно тржиште, модно-трендовски
оријентисано. То значи да би, на пример, потресна прича о предоперативним траумама једног хермафродита и његовој/њеној дилеми о томе за
који идентитет да се определи и сличне животне приче о родним идентитетима, преточене у странице paperback или hardcover издања, на листама добро продаваних књига биле брзо замењене неким сасвим новим, такође једносезонским темама, генерисаним из најразличитијих научних
или паранаучних извора, као што су били Деникен и УФО, зен, тајна
друштва, информатичка цивилизација, пад комунизма, живот и болести
јапија, Ал Каида, папа Павле Јован Други, кинеско економско чудо итд.,
итд. Традиционална биографска антропологија је током више од пола века била квантитативно баждарена на мање дозе управо законима литерарног тржишта, с обзиром да је све време у епистемолошком смислу
била (и остала) на периферији дисциплине.
За разумевање постмодернистичких и посткултурних идеја у, превасходно америчкој, антропологији, као експланаторно средство може послужити историја односа политике и науке у српској етнологији. Наиме,
у српској етнологији губитком примарног смисла стварања етнографске
евиденције (национални задатак),33 долази до несврсисходног гомилања
етнографије која гушећи саму себе почиње да одумире заједно са целом
дисциплином. У америчкој антропологији, која није систематски развила
32

О ставовима који у посмодернистичко-искључивом бављењу етнографијом виде деструкцију или, бар, редукцију дисциплине види у З. Ивановић, Терен
антропологије и теренско истраживање, у Симпозијум Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник ЕИ САНУ, 21. Београд 2005 :131.
33
И. Ковачевић, Из етнологије у антропологију (Српска етнологија у последње три деценије 1975-2005), у Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник ЕИ САНУ 21. Београд 2005.
Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

Current Anthropology. политичка борба смисао делања. 1 (2006) . Логичан развој такве позиције је довео до ситуације у којој је акционо заступништво. св. 36. преношење порука одређених политичких снага у иностранство35 и изношење политичких ставова у облику ''научних радова'' је нешто сасвим другачије од поштеног и чистог учествовања у политичкој борби.34 Свакако да су сви видови ненасилног политичког делања легитимни. Vol. Заступање постаје циљ. Политизирати у антропологији и политизирати антропологијом су два једнака идеолошка закривљења истог. а етнографија. иако је. спонтано самоугушење у бесконачном прикупљању података и писању монографија. комфорним ангажманом и политички обојеном етнографијом. The Primacy of the Ethical: Proposition for a Militant Anthropology. изгубили су смисао. што политици заправо није неопходно. сигурно не користи антропологији. год. Етноантрополошки проблеми н. средњоевропске и српске етнографије са краја 19. а постмодерно-посткултурна критика је заменила.. добар доказни материјал у експлицирању политичких ставова. али ипак намењене нечем другом. на почетку постмодернизма заступништво произашло из истраживачке ситуације у којој су се истраживачи саосећајно ставили на страну својих испитиваних који су. насилна смрт традиционалне америчке етнографије. 1. Scheper-Hughes. тј. 1995. али то не значи да су и једнако морални. али јој може бити корисно.с.. по њиховом мишљењу. ван антропологије/етнологије и то управо по моделу европске. 543. омогућила је. сасвим извесно.ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА . Кружи ли баук над Србијом? Сигурно је немогуће прецизно утврдити оптималан. већ је чак компромитује. неки пут и виталним улогом. Међутим. можда. са одређеним. наставак стварања етнографије као ствари по себи и за себе. Међу34 Таква трансформација се може видети у аутобиографски интонираној полемици Ненси Шепер-Хјуз са Ројем Д'Андрадеом. ''homo duplexa'' који може мислити да доприноси политичкој идеји за коју се залаже парцијалним. Kuper. кроз ''нове'' форме. били потлачени. управо захваљујући онима који су такав крај учинили и обзнанили. 29 експланаторност конкретног. састављена од тужних и/или драматичних исповести. Политичко парадирање у костиму професора антропологије Стенфорда или Берклија. и почетка 20. Међутим. 3. и могућности да се у тој борби доживи пораз. века. 35 A. cit. квантитативни однос између писања о антропологији и антрополошког писања. а етнографија средство. чак и велики системи прикупљања података (HRAF). Види N. No. op. заправо кукавичког.

доминантно креира шире представе о њој. а у извесном смислу таква писања могу и перпетуирати постојећу ситуацију која се доживљава као лоша. скоро сасвим сигурно. потпуно изашле из оквира дисциплине у којој су се на почетку комотно осећале. курентност на ширем тржишту интелектуалних производа. које ће бити превазиђено тек када се писање антропологије доминантно врати на сцену. ма колико је та синтагма немогућа. само другачији. никада у српској етнологији није било више текстова о томе шта је етнологија. неповрат36 И. Ковачевић. разрешити. св. То значи да се нежељено стање дисциплине или уопште не може или може веома тешко. Национализација националне науке? Политике етнологије/антропологије у Србији и Хрватској током прве половине деведесетих година двадесетог века. то може бити знак стагнантног или кризног стања. а произашло из неумећа писања дисциплине. а то су солидан статус унутар научне заједнице. Због тога се поставља питање зашто уопште разматрати постмодерне и посткултурне идеје усмерене на критику антрополошког појма културе. Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. који се састојао из ангажоване политичке антропологије за време трајања борбе против режима Слободана Милошевића (1900-2000). превазићи. На пример. ''тачнији'' или било који други начин. за свега две-три деценије. Београд 2005 : 39-46.с. а антрополошко писање да губи по било којем квантитативном мерилу. 1 (2006) . може учинити да се поправи њена свеукупна ситуација. а ради утицаја на њих. Брзи суноврат од ''писања културе'' до ''писања против културе'' и милитантне антропологије. уводећи ''нови ред''.). Само писање дисциплине на ''нови''. год.36 и други. усмерено на производњу и одржавање кризе. С. све то може бити девастирано уколико кризолошко писање. углед у очима друштвених елита. Свакако да ово не негира могућност постојања дисциплинарне ''кризолошке страже''. и отишле својим даљим пословима. макар. Каква је то идејна и културна клима у Србији која може створити плодно тло за падање репова комете која је већ експлодирала претворивши се у ништа? Два претходна корака српске антропологије су били антропологизација (1975-1990).30 ИВАН КОВАЧЕВИЋ тим. посебно структура које одлучују у друштву. ''бољи''. ако већ онај претходни није ваљао.37 Иза ових корака остале су. 15-18. 1. cit. када писање о антропологији (којем припада и овај текст) почне да добија. Све што сачињава положај неке науке. али масовно прелажење у стражарску службу води томе да много стражара нема шта да чува. побољшати писањем о њој. 37 Етноантрополошки проблеми н. Наумовић. и друштва у целини. op. нежељена и слично. у С. говори о акцелерацијском карактеру одређених поставки које су. унапређени или. који је њен предмет и какав јој је однос са другим друштвеним наукама него у периоду 1955-1975 када је интелектуално била клинички мртва. Ковач (ed.

још дуго задовољавати потребе својих писаца или поручилаца. посла који ће и сам веома брзо бити препуштен машинама. То ипак није баш тако. са једне стране. губи на значају у периодима дисциплинарне стабилизације и политичких прилика у којима се више не поставља ''питање опстанка''. назначена у наведеном примеру. спречити поплаву. Два поготка у мету Сасвим је могуће да некоме осврт на Нејгелову критику функционализма Малиновског и Ретклиф-Брауна и поређење са тобџијом и генералом изледа као непотребан. из могуће тешкоће прилагођавања новом научном и политичком амбијенту. Доза ''активизма''. они немају никакву везу са антропологијом. нека нова ''лењографија'' базирана на скидању текста са диктафона као јединог посла. сличност гусларске традиције. претворене у биографско писање и индивидуалноантрополошког писања. међутим. потпуно је сигурно да ће производи гусларско-братственичко-племенске традиције преточени у. изражену стандардним и пожељним информисањем о антрополошкој разноврсности. св. 31 но превазиђене и научне и политичке околности које су их чиниле нужним. то што производња књиге никада није била јефтинија. Могућа је. што треба тако и да остане. сигурно ће довести до појаве књига индивидуалноантрополошког садржаја. укључујући популарну и лакочитљиву. и не баш леп. год.ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА . 1. шлингерај уводног дела овог текста.. и случајна. Жестина мишљења у ранијим периодима сада се суочава са мирнијим ситуацијама у којима темељитост. не значи да се иза ''модерне антропологије'' (постмодернизма или посткултурних идеја) неће и у Србији сакрити. који се може приписати инцидентном сурвивалу из преантрополошког периода. али. па чак ни са индивидуалноантрополошким писањем. Не улазећи у финансијску исплативост коју би такви производи имали на малом тржишту. Само се поставља питање да ли ће оне имати атест антрополошких научних установа или не. скупе књиге. Но.. са друге стране. минуциозност и перфекционизам долазе до изражаја. богатом квалитетном домаћом и страном белетристиком. Са друге стране. Не улазећи у питање да ли се ради о редуковању Етноантрополошки проблеми н. 1 (2006) . а потом и извирити. То. а поготово ван њих. која је била неопходна за обављање оба посла. Управо зато. Свакако да антропологија као дисциплина не може ни унутар својих оквира.с. и инфицирање индивидуалноантрополошким начином производње текстова. хиперпродукцију или бар само помаљање лењографских производа квазиантрополошког карактера на тржишту. мање или више. као и преводима врхунских дела страних друштвених наука у разним формама. може произаћи претрпавање бесплодним расправама о ''теорији етнографије'' које ће непотребно превазићи меру сопствене релевантности.

бар када је реч о радовима у оквиру филозофије науке. као и општа антрополошка полисемија самог појма42 делимично оправдавају посткултурну критику. Етноантрополошки проблеми н. односно власника стања недостатка. What Functions Explain. 42 C. 40 R. No. може се применити и у стратешком редефинисању појма културе. Laughlin. која се састојала у употреби појма култура као ознаке за групу. нити у масовна покретања од заступништва до милитантности. као и на још важније Клаконово опредељење субјекта задовољења потреба са Малиновскијевих недоумица41 између Човека и појединца.) видети и B. 39 C.32 ИВАН КОВАЧЕВИЋ ставова ради сажетог излагања или из неког другог разлога. и даље представља полазиште разматрања функционалне анализе у друштвеним наукама. Види P. Malinovski. исто као што нека појава може бити за једну групу функционална. L.) и није се стога претворила нити у политички покрет. Овакав начин нишањења. захваљујући вишевековном занимању социологије за њих. Merton. Kluckhohn. а за другу дисфункционална. 1939 : 938-964. 1970. Marwick (ed. год. Vol. Еврoпска етнологија је деконструисала свој централни појам (''етно''.). Међутим. Zagreb 1979 :127-133. народ. састоји се из тезе да Малиновски функцијом сматра задовољење примарних биолошких потреба. M. Malinowski. Navaho Witchcraft. Press 2001. а Ретклиф-Браун под тим подразумева скуп последица по систем као целину. отвара начине реконституисања функционалне анализе. присутна и код Нејгела38. Penguin 1975 : 217-236. Beograd. The Group and the Individual in Functional Analysis. 1. O teorijskoj sociologiji. Kluckhohn – A. 41 Уз уобичајено позивање на ''Научну теорију културе'' (B. American Journal of Sociology. св. Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions. Излазак из те матрице и указивање на Клаконово39 и Мертоново40 раздвајање манифестних и латентних функција. На тај начин се стварају предуслови за отклањање замерке да функционална анализа не може да се избори са појмовимa афункционалности и дисфункционалности: драстично се повећава број могућих носилаца потреба. Witchcraft and Sorcery. идеалтипска матрица изалагања функционализма у антропологији. тамо где није било могуће применити ''племе'' као добру стару ознаку за Индијанце. Cambridge Univ. нација итд. Између појединца и ''система као целине'' налази се небројено много социјалних група које. на појединца. Naučna teorija kulture. 6. Cambridge 1952. није тешко ни уочити ни описати. уместо бацања топа у старо гвожђе. Слаба тачка америчке антропологије. Kroeber. етнос. те је међу њима могуће пронаћи оне чије потребе задовољава нека друштвена појава. ни у перцепције индивидуалних разлика. 44.с. 1 (2006) . пошто то већ нису били ни један појединац. u M. нити систем у целини. деконструкција тог појма на основу 38 Нејгелова критика функционализма у антропологији.

може бити предмет антрополошког писања као антрополошкo-белетристичка биографија о чему је већ довољно било речи. Схватање културе као мреже појмова чија нека празна поља свака социјална група испуњава. год. не даје за право одласку у индивидуалност. 33 приговора да неоправдано хомогенизује. све до појединачности.. Наравно да и ниска фреквенција. 1. 1 (2006) .. св. Етноантрополошки проблеми н. уз праћење статистичке релеванције тог попуњавања.ИНДИВИДУАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА . омогућава интерпретативни приступ појавама без губљења у хиљадама и милонима појединачних случајева.с.

artistes. because this kind of writing doesn’t require academic training nor academic or scientific community. mais la détruisent aussi à l'échelle sociale. 1 (2006) . journalistes. Insister sur la perception des différences individuelles. ainsi que les réponses intellectuelles de la discipline. montrent que la société a besoin d'une approche autre que celle qui consiste à écrire n'importe comment sur n'importe quoi: il est nécessaire d'adopter une approche scientifique basée sur un appareil conceptuel d'ordre général. aussi. so is the case in a broader social scope. ce sont là les conséquences du rejet de tout appareil scientifique. pas plus que l'existence d'une communauté académique et scientifique. and generated from general negation of any scientific apparatus of ideas. et autres producteurs de textes sur les hommes. gribouilleurs autodidactes. nier la généralisation qui permet de créer un appareil conceptuel propre à l'anthropologie. journalists. год. Iv an Kov ače v ić Anthropologie individuelle ou anthropologue en tant que joueur de guzla individuel Les textes postmodernistes/postculturels réduisent l'anthropologie à l'étude de l'individu. il est nécessaire. displaying also that members of the guild refuse to become good or bad writers. By insisting on the perception of individual differences and negation of the generalization by which the apparatus of anthropological ideas is created. sur n'importe quel sujet. Encroachment of such concepts into anthropology and their reception destroy the discipline from within. Етноантрополошки проблеми н. que les membres de la confrérie refusent d'être identifiés avec de bons ou mauvais écrivains. Social response of the surroundings and the intellectual reply of the very discipline.34 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Iv an Kov ače v ić Individual аnthropology or аnthropologist as an individual "gusle" player Postmodern / post cultural texts reduce anthropology to studying the individual. et la science (l'anthropologie). scribbler-autodidacts or other manufacturers of texts on humans. 1. display the existence of a social need for an approach different to any writing on any subject. св.с. a need for a scientific approach founded on the appropriate general apparatus of ideas. Les réactions sociales de l'environnement. puisque pour écrire n'importe quoi une formation universitaire n'est pas requise. L’intrusion de telles notions au sein de l'anthropologie et leur réception minent la discipline de l'intérieur. the boundary between any writings and science (anthropology) is erased. qui aboutissent à l'effacement des frontières entre n'importe quel type d'écriture. artists.

while second deals with people who inject and their relations.9] (497. Research assistants have been employed. the post-graduate students from MA-degree in Ethnology and Anthropology at Belgrade Philosophy Faculty: Elena Kuneski. Management of risk related to HIV/HCV is reviewed and discussed after the results of qualitative anthropological research conducted among the Belgrade IDUs . У прикупљању података учествовале су студенткиње пост-дипломских студија на Одељењу за етнологију и антропологију београдског Филозофског факултета: Елена Кунески. Tim Rhodes for advise. anthropology of AIDS Risk environment is a theoretical concept. which is in reality difficult to distinguish from risk behaviour2. Слађана Барош и Ана Продановић. support.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 39 : 616. Етноантрополошки проблеми н. 1 Research was supported by Serbian Ministry of Science and Environmental Protection Project 147035. London. first concerns physical space of injecting. а истраживање је спрoведено у сарадњи са HIV prevention among vulnerable populations initiative (HPVPI) project: qualitative research studies on injecting drug use and sexual work in Belgrade – UNPD. qualitative research. due to establishing.с. 1 (2006) . It would be the simplest to ∗ Рад је резултат учешћа у научноистраживачком пројекту Културни идентитети у процесима европске интеграције и регионализације. and supervision in this enterprise. injecting routine. бр. Ana Prodanović. I also wish to thank dr. Key words: HIV/HCV risk management. Slađana Baroš. office in SCG & Imperial College. 147035 који финансира Министарство за науку и животну средину Републике Србије. London. office in SCG & Imperial College.11) Bojan Žikić Anthropology of AIDS. and it was carried out conjoined with HIV prevention among vulnerable populations initiative (HPVPI) project: qualitative research studies on injecting drug use and sexual work in Belgrade – UNPD. Risk environment and injecting routine – the case of Belgrade injecting drug users∗1 Abstract: Risk environment is usually seen as physical and social one. performing and disrupting injecting routines within physical and social risk environments. a tool for analysis. Injecting routine is designation for set of IDUs habitual life. св. год. risk environment. 1.

to understand IDU perception of risk and their risk management – and primarily to be able to understand these differences from research perspective. No. 1. Patricia Case. or their 2 See Tim Rhodes. sharing4 is. 4 In this paper. or public toilets – or in fact wherever IDUs score – serve as a fine example of physical (risk) environment. but in a sufficient number of cases for us to say that sharing is also a component of risk environments5. indisputably. 7 Terms from Belgrade IDU slang are always print italic when occur for the first time. International Journal of Drug Policy 13. see Bojan Žikić. whether we are talking about space or people. Physical risk environment is to be understood as the physical space which frames the injecting procedure: it is where scoring7 happens. gardens. Scott Burris. Anthropological Analysis of HIV/HCV-vulnerability and Risk Behaviour in Belgrade. in principle.36 BOJAN ŽIKIĆ say that risk environment spatialises risk behaviour physically and socioculturally. It does not only occur in risk environments. op. Social risk environment deals with people who inject and with various aspects and types of their mutual relations. each element of injecting drug users6 practice – both as observed and as narrated. For example. John S. Friedman. it is conditioned by such environments – perhaps not always. but this would not help to bridge this. 82. if it is clear where that "physical" does come from. Strathdee. there is no reminder on their sociolinguistic nature. The notion of physical risk environment includes both private and public spaces. by more than one person at the same time. Addressing the "Risk Environment" for Injection Drug Users: The Mysterious Case of the Missing Cop. cellars. Samuel R. It is similar with needles and syringes and for. sharing refers to the joint use of injecting equipment.с. Етноантрополошки проблеми н. Zbornik radova Etnografskog instituta SANU 22. Social Science & Medicine 61. no matter whether they are described as indoors or outdoors: rooms. Kim M. 2002. ranging from their non-IDU social positions. Beograd 2006. and Stephen Koester. 8 For details on Belgrade case. Rhodes. 2004. The Milbank Quarterly Vol. 3 T. 85-87. The "Risk Environment": A Framework for Understanding and Reducing Drug-Related Harm. Zita Lazzarini. mostly of needles and syringes. 5 Cf. Steffanie A. Martin Donoghoe. Therefore. in Everyday Culture in Postsocialist Period. Tim Rhodes. Merrill Singer. 1. Philippe Bourgois. graveyards. Susan Sherman. Well. it should not be obsolete to mention that the notion of risk related to IDU practice is somehow considered as inherent to that practice – both by itself and after the circumstances usually involved8 in it. св. 6 Which are further to be referred at as IDU/ IDUs in various contexts. 1 (2006) . it is necessary to look at physical and social risk environment as HIV/HCV risk generating factors. ever existing gap between what has been researched and the way the researched is examined3. The social structural production of HIV risk among injecting drug users. later. a component of risk behaviour – in reality and as a concept. год. Blankenship. Vernick. cit. 2005.

Therefore. It is usually matter of permeability of the space in injecting purposes. op. cit. Žikić. The Social Epidemiology of Human Immunodeficiency Virus/Acquired Immunodeficiency Syndrome. Hepatitis C and its risk management among drug injectors in London: renewing harm reduction in the context of uncertainty. cit. 1 (2006) . Celentano. distinguishing between physical and social risk environment is more an analytical need than a factographic distinction11. Етноантрополошки проблеми н. E. whether based on some safety procedure10 or not. D. Similarly to it being difficult to make a distinction in reality between risk environment and risk behaviour. and that the concept of social risk environment relates to interaction within a group of people relating to IDU practice and relevant humanly caused interventions outside of it. i. op. Poundstone. we 9 See Rhodes. it is not just about the place.. than it is maybe more about the way it is used and people using it. and the crucial thing for them is that the place is safe – both from the view of passers-by or from the possible police raid. Tim Rhodes. e. It is different for almost each person. S. So clearly. but it is also clear that it does not refer solely to physical environment – or. Rhodes. the common ground for the sole existence of HIV/HCV-related risk within this population is found in their injecting practice. although the concept could be theoretically generalized after extracting pattern traits from individual behaviours.ANTHROPOLOGY OF AIDS . that considering the risk in itself. the determinative one is installed within the IDU practice. and D. Physical injecting space is always organised as a reference to the relation of the specified IDU(s) towards other people. Again.e. if we were to abstract that the concept of physical risk environment relates to the plastic injecting space. 11 Cf. IDUs have preferences concerning the space they inject in. A. Addiction 99. Mark Davis & Ali Judd. while the "social" part of this notion is clear. св. but often also from other IDUs. Epidemiologic Reviews 26. is in close connection with the risk environment concept. Strathdee. 2004. op. It is clear that such a formulation primarily refers to having one’s own living space. i. in one way or another.с. What is considered by the certain type of risk environment is how that risk is produced – the way by which HIV/HCV-vulnerability is achieved most directly: obviously after the physical contact made by some crucial part of injecting equipment with someone’s blood. cit. but – be it via the spatial or via the social agency. 2004. who controls it being used that manner by evaluating people eventually suitable to score at it and letting some of them to do that. K. to the effects of their eventual financial sustainability on their drug-related communicative behaviour9. 37 intra-IDU-world roles. 1.. 10 Safety procedure is analytic descriptive model for the way IDUs behave concerning relation between their knowledge on diseases and their will and ability to protect themselves from those. год. As one could expect. Establishing a certain personal injecting routine.

substance must be prepared for injecting use. such as if the storaging place is clear enough not to impose the direct harm coming from dirt upon the equipment.L. which brings up the matter of obtaining. but they become one when considered as risk generating factors and/or its management. T. it is necessary to find the way of financing the injecting habit.с. mostly not approving the injecting habit. G. Dehne & L. So that. T. The most prominent influence of both environments will. From risk behaviour to risk environment: assessing the social determinants of HIV associated with drug injecting. Crofts. 13 Cf. AIDS 13 (Supplement A). however.38 BOJAN ŽIKIĆ could say that one of the research aims was to establish the way in which these environments influence in generating or reducing the risk to HIV/HCV among the studied population. of course. 2001. for example. The latter is the most obvious for IDUs cohabiting with non-IDU people (usually with parents. keeping and storaging all of that. Whatever may the injecting routines be beside formulating them as habitual set of acts concerning everything 12 Just to remind: the substance must be purchased. in a certain way. Stimson. there will always be also an influence of the social environment on the storage. are not in themselves the aim of the study. but that is not possible in supermarkets. but also to deal with the need of keeping the equipment off the sight and reach of their cohabitants. and to claim a space where it could be more or less safely performed – which very often means the need in co-investment in purchasing. one must posses the injecting equipment – everything required to prepare the substance and to inject it. св. Stimson & A. A. Rhodes. 1 (2006) . rapid HIV spread. flash-experience is to be relived. K. but to each element of IDU practice12. 1999. Drug injecting. followed by co-using the substance. Rockville: National Institute on Drug Abuse. social environment will influence the process of obtaining drugs more. Ball. T. and the "risk environment". that is cooked. G. IDU practice habits normally develop in the sense of injecting routine. then scored. in Global network on HIV prevention in drug-using populations. i. N. of course. be on injecting itself13. Rhodes. The most general starting point for considering this issue is the conclusion that both types of risk behaviour represent a reference system within which individual IDUs form their injecting habits. Khodakevich. год. Ball. or in a more careless manner. 1. while physical environment will put some major stress on storing needles and syringes – although. Namely.V. so firm contacts with reliable people must be established and maintained. e. All these influences. where. Етноантрополошки проблеми н. preaching included. This does not refer solely to the act of injecting. and the equipment has to be disposed etc. it could be organised the way more precautious due to possible infection. which in itself can be more or less safe regarding HIV/HCV. op cit. physical and social environment do not influence the same elements of this practice in the same way. Rhodes. often willing to destroy it. of course): IDUs then have to take care not just of the physical environmental factors eventually influencing risk status of their needles and syringes.V.

in given moments represses taking care of tits hygiene. and it is stated that the safe place concept entails a suitable physical and social environment. but highlighted IDUs having to satisfy their need at any cost. This mostly applies to all elements of injecting equipment. safe from being police informer or from being suspected as the virus host etc. 39 which is included in injecting drug use practice – and to an observer outside of the IDU setting they may seem chaotic and random. prepare it for use. whichever may be their attitude towards all of them normally.ANTHROPOLOGY OF AIDS . год. for an example. but existing – they mostly go on in constant environments – both physical and social. reliable. are characteristic for such an attitude towards equipment which. which come from. but also safety procedures directed towards social injecting environment. 1 (2006) . 1. This conclusion. What happens then is that the IDUs improvise searching for safe places to inject. It is not the same to inject in one owns room and in sibling’s room. or trying to ignore them and keep to their habitual risk management procedure: some of them would inject almost everywhere out of passsers-by sight immediately after leaving the dealer’s place with just purchased drugs. and sometimes even whose it is.. the most vulnerably applies when it comes to physical surroundings in which people inject when they are disrupting their Етноантрополошки проблеми н.. In certain situations. but mainly when financial ability to obtain drug and the urge to inject in order not to get in IDU-crisis do not match. while some other would try to eliminate some or even all of the disruptive factors in satisfying their need. considering the physical aspect of risk environment: place of storage do not match the place of use of needle and syringe. not mentioning the carelessness if they are doing so together with complete strangers. and to score with somebody who is perceived psychologically acceptable. св. practical-physiological reasons. due to the fact that almost no one injects entirely alone. or who used it before. however. Similarly. naturally. of whether it has been possibly used before. there is usually a procedure providing elementary hygiene of pre-injecting and post-injecting treatment of the injecting equipment which is mostly subtle in its idiosyncrasy and totally depended on feelings of person’s safety and comfort. Disruptions of injecting routines. including not taking care whether they re-use their own needles and syringes or the equipment is somebody else’s. but is the most obvious concerning needles and syringes. or it is new. it is of extreme importance to obtain the substance. etc. disruptions of these routines happen for different reasons. The imperative of satisfying the need for drugs in this way influences not only the dissolution of safety procedure against HIV/HCV risk directed towards physical injecting environment.с. In such situations IDUs are forced to temporarily change their risk management – whether they are trying to adjust to the new forms of risk environments. when it is eventually also the most HIV/HCV harmful: IDUs are in given situations less sensitive to using together any of the elements of the injecting equipment.

с. 1. it should be rather understood as a kind of module used. which also includes HIV/HCV. obviously. which is mostly. there is a larger number of those who came into the IDU story. there is most often a lack in every aspect. abandoned factories. these places of routine disruption performances are mostly chosen randomly as opposed to standard shteks14 – which are a part of the injecting routine – and they include the shteks discovered by other IDUs or less frequented public places or those segments of residential space which are relatively easy to access.40 BOJAN ŽIKIĆ personal injecting routines. because there is none there. To come to the point where injecting routines are being disrupted. according to the principle of keeping it at the place of injecting. the fragments of which can be seen only in providing elementary secrecy of the physical space in which the drugs will be injected. Initiation into IDU practice is important for the study of risk because it is a period of extreme vulnerability for each individual IDU to any potential danger that comes out of their practice. Under initiation into IDU practice we actually understand the period of injecting between the first injection and one’s making their own IDU habits. св. they had been acquainted with the risks of HIV/HCV and prepared for managing it even before they started injecting drugs. Shtek is a place where IDUs inject regularly when they have no possibilities to do so within some private space. or the strategy was mostly unsatisfactory even from the aspect of an average IDU safety procedure. and in order to establish them. Being obvious that private living spaces are excluded (there is almost a rule not inject at the place where drug is obtained). bought in pharmacies on the way. год. because of which they were without HIV/HCV risk management strategy. 14 The form "sh" is used as a kind of the spelling suggestion. Although there are IDUs who claim that. for whatever reason. is not an unambiguous category. at least minimally. It is mostly the cellar of some residential building. In these situations. but. obtained in places where the drugs are obtained or found in places of injecting. and which are. The latter means that guns would be literally picked up from the ground and used if there are any at the site chosen for injecting. 1 (2006) . to set a type of IDU behaviour. hidden from view of others – or IDUs see them as such. then at least without sufficient relevant information on the included risk. it is necessary to go through the phase of initiation into injecting drug use. actually. because the original term is štek. a whole injecting safety concept is destroyed. Needles and syringes are then carried along. not only of HIV/HCV risk control. for example. and this. even semi-exposed constructions of bridge foundations etc. almost as a rule. they first need to be established. not identical for each individual IDU. except for the fact that they all need to go through it. the previously stored equipment is not used. which of course hardly gives a clue to someone not acquainted with Serbian diacritics. Етноантрополошки проблеми н. In such occasions. for analytical purposes. if not carelessly. but this kind of physical environment sometimes includes desolate buildings.

It goes from simple multi-person use of a single gun in a total awareness of eventual consequences of such act. even when IDUs claim they mostly have their own equipment on these occasions – which is also the matter evolving with elaboration of a single injecting routine and progress of its safety procedure as time pass by. at least in the sense of a basic security alarm. learned at the time as the model of IDU behaviour. he/she remains that status in a certain period of time and is acceptable to be shared with. In the first place. and that even those older IDUs did not manage the risks of blood transmitted diseases. it need not be more than using own equipment. which is assumed as the influence of the social environment: namely. but in situations when a larger number of people are injecting. It can be concluded from the available information that sharing. which is also a habitual manner in IDUs lives. Another level of influence of a risk social environment on an individual IDU is the level of information: previous examples show a complete lack of any communication about the risk of IDU practice on HIV/HCV in certain period of somebody’s IDU career.. The real consequence.с. than if the injecting routine excludes actions like scoring with several people or strangers. to the convictions that if someone was not infected for the first time one shared with him/her. and a truly unfavourable one to HIV/HCV risk management. the people they are injecting with – both the ones of similar IDU experience as the initiate and those with longer experience – are. 41 There are many accounts reporting sharing – at least the way it is determined here – on the occasion of first injection and during the period of initiation into injecting drug use. Such examples show the influence of social risk behaviour on at least two levels. in similar situations is much more frequent and probable. it is the influence on forming the habits. and with it comes the fact that they serve as the direct model for forming their own IDU behaviour by correcting and harmonising it with this model. 1 (2006) . At first it is literally injecting together – several people using the same equipment. and this subsequently makes the change in IDU habits more difficult when it comes to adopting a safer injecting routine. the closest social environment. In all of these cases. год. in one way or another.. at that moment. 1. Under these circumstances it is in fact impossible to create any perception of risk. there is an obvious absence of any real perception of risk – which could in itself be considered a truism if it were not for the fact that those starting with injecting drug use were not doing so usually with more experienced IDUs. св. therefore what we have marked as sharing – and after a certain period of time. that is. and which is customary in nearly compulsory way after the initial period of ID using. is getting used to injecting together with another people.ANTHROPOLOGY OF AIDS . but also from the fact that Етноантрополошки проблеми н. The risk here does not only come from sharing as such. It can even be the habit of scoring either with several other people or with strangers. They serve both as a frame of reference and as direct role models. the whole IDU world for the beginner.

с. год. In these situations the hygiene of the physical surrounding becomes irrelevant. which directly influences generating risk on blood infections also in view of possible equipment storing in these places. св. the lack of perception of social risk environment leads also to a lack of perception of physical risk environment.42 BOJAN ŽIKIĆ equipment is shared with people who do not fall under the categories of permanent injecting partners. when the gun is put down. or unused. coincide with theoretical concepts of physical risk environment and social risk environment: what IDUs take into account 15 Cooking is part of the preparing procedure: obtained substance has to be merged with water and brought to boil in order to be injected. which is somehow the case between the routine and its disruption. Then person is not so seldom keen on using the gun first at the reach. In other words. but examples are mentioned in which they were witnesses when someone would just take the first syringe they saw in a discovered shtek. which is really very seldom. with a created habit unlike with adopted injecting routine. The last is especially true when one happens in shtek he/she uses as a regular injecting site. as already mentioned). Although this also relates to the way of acquiring drugs and the way of storing equipment and the act of injecting itself. who are risk safe. Establishing an injecting routine actually means establishing certain habits – or: personal preferences – relating to IDU practice. there is no HIV/HCV risk control strategy: checking the people to at least cook with15. Finally. 1. if not even inject with is not considered by "ordinary" IDUs. These two parameters. although the notorious fact within IDU-world is that there are hiding places for needles and syringes at regular shteks. Етноантрополошки проблеми н. Even though there are no cases recorded where informants played the leading role. just as a way of managing the blood-transmittable diseases risk by protecting one’s own equipment from the physical contact to whoever or whatever may endanger it in that manner. naturally. but also when it comes to those critical moments before and after injecting. but without injecting equipment. 1 (2006) . etc. and quite often there are no precautions as to whether (someone’s) equipment which is obtained on the spot is really new. which is a bit encouraging detail concerning the implication that HIV/HCV-related risk management is immersed in dominant IDU discourse. Getting used to an injecting routine that does not include HIV/HCV risk safety procedures also involves a simplified notion of a safe place for injecting: nothing else is taken care of but securing such injecting space where the IDU will be hidden from unwanted view or from possible police raid. each IDU creates their own routine according to two parameters: where they inject and who they injects with (if it is not something that they really do alone. with the excuse of "that must be mine. I just left it here". in order to fix up.

for example. however the injecting routine may be established. Therefore. while IDUs perceivement of safety is far a bit complex q. with each of them trying to. 1 (2006) . while for some other the greatest risk is that of eventual exposure before their immediate non-IDU social environment.e. It has already been mentioned that going to score rarely includes injecting in the space where the drugs were purchased: dealers’ safety procedures against the police ask for meetings outdoors rather then seeing them in their dwellings. and this includes the possibility of HIV/HCV infection – but we should not forget that they need not necessarily be guided by this as the basic risk16. customs and rituals in traditional cultures. 1. concerning both injecting itself and keeping needles and syringes. Therefore. being in fact non-related to the sole act of injecting. IDU practice is.d. as the equipment is not carried around even when not injecting in someone’s house – again because of possible troubles with the police – needles and syringes are kept in injecting places (including houses). 43 when they evaluate and choose physical space and people they consider suitable for the needs of their practice is the level of safety in relation to all that threatens both this practice and themselves. and second on habits concerning treatment of basic injecting equipment. which primarily interest us in those aspects relating to HIV/HCV risk management. resulting from the long lasting uncertainty with obtaining it. Regardless of the fact that there are no strict rules. when the drugs were once purchased.. for an example. avoid carrying them around. but inject them as soon as possible. another general condition forming risk environments immanent to IDU practice should be added and it has already 16 Some of them are more afraid of being jailed. Dealers’ notions of safety obviously do not exactly match those of the IDUs. Finally. while one factor from the so-called outer social environment – the one outside of the IDU setting – directly influences the forming of IDU risk environments. but affecting the complete procedure and consequently the lives of IDUs. this is another fine example of how factors described by the concept of social environment influence personal injecting habits.с. corresponding. in the sense that each IDU tries to make an optimal balance between. in some ways "ritualised". The accuracy of this judgement is the qualitative measure of the success of their safety procedures.ANTHROPOLOGY OF AIDS . both physical and social. On the other hand. год. Anyway. it includes using relatively standard injecting spaces and people involved in it.. св. Етноантрополошки проблеми н. all such perceptions of risk are also strong motives in personal IDU routine guidance. another such factor does this indirectly: first referring to police relation towards IDU practice. then financial and spatial possibilities for satisfying this need. Their primary concern is police. for example. the amount of heroin they need for a certain period of time. which is the reason why injecting at the place of purchase is not a common practice.

Applying qualitative researching methods of anthropology to study of hidden populations within the contemporary society proves feasible whenever the aims of such enterprises are directed towards the conclusions of academic analytical values. Attempts to control the physical space of injecting. 1 (2006) . The basic analytic standpoints are found in the concepts of risk environment and of injecting routine. And being there. and co-injectors – this way or another. but when thoroughly examined. not mentioning that the sole cause for situations like that lies predominantly in momentarily financial deprivation. while the latter one is best to be understood when discussed together whit its conceptual anti-thesis. св. taking into account that they as a rule emerge when there is no other way to satisfy the urging need. The management of risk related to possible infections by HIV and HCV among the Belgrade IDUs is reviewed and discussed after featuring some relevant framework within which the notions of such risk are formed. the one of routine disruption. are also always present in IDUs’ coping to maintain their safety and health status. 1. injecting site. save when their routines are being disrupted. It is true that safety procedures – concerning HIV/HCV-related risk as well as any other things IDUs fear of – appear as set of individual products of idiosyncrasy when research data is glanced. factors causing the routine disruptions also appears as kind of a standard. also offering some basic levels of explanations inherent to social sciences: the contextual as well the relational ones. This particular presentation is part of the attempts of the latter kind. but to inject as soon as possible and anywhere one happens to be at the time.с.44 BOJAN ŽIKIĆ been mentioned – the inability to adequately satisfy the need for heroin in time and the approaching withdrawal symptoms. as well the persons suitable to use it. anthropology could not offer neither the clue nor the cure for resolving the real-life social and cultural controversies imposed by existence of injecting drug use. but it nevertheless portrays certain aspect of Belgrade IDU world in an ethnographic manner. They always include some management of hygiene of injecting equipment. which is most often the factor directly influencing the destruction of individual injecting routines and becomes the greatest risk generator with both physical and social IDU practice environments. The versatility of situations from IDU-life enabled to be discussed theoretically by employing these concepts provides firm ground for conclusions on how risk management is influenced and formatted by factors both internal and external to personal drug-injecting habits. The first concept comprises different but somehow interlacing sub-concepts of physical and social risk environment. Alas. there are observable patterns of the ways they are governed in order to meet the demands of avoiding situations eventually dangerous for getting infected by blood diseases. год. or towards some applicable engagement beyond purely academic interests. although it is strongly deployed as extremely helpful tool Етноантрополошки проблеми н. for example.

London: Routledge. 1.e. Philippe Burgois. 1 (2006) . "informants" or so. 2001. 2002. where applicability of discipline is firmly joint to its fieldwork capacities.. Its value remains within the domain of validity and relevance of its research results. год. 17 Cf. Anthropology and epidemiology on drugs: the challenges of cross-methodological and theoretical dialogue. AIDS and Criminal Justice. socio-epidemiological one. 18 Cf. 45 in building the strategies of harm prevention and reduction17. Drugs and Prevention. in Tim Rhodes and Richard Hartnoll (eds. i.. AIDS. where theoretical interpretative conclusions perhaps could not stand by themselves no more without their potential value in social engagement. which is the goal easiest to achieve by performing qualitative fieldwork studies immune to theoretical disputes of worthiness of the notions like "reality". Stephanie Kane and Theresa Mason.30. 1996.с. Етноантрополошки проблеми н.). св.ANTHROPOLOGY OF AIDS . Annual Review of Anthropology Vol. The Process of Drug Injection: Applying Ethnography to the Study of HIV Risk Among IDU's. This is especially true concerning issues like AIDS18. Stephen Koester. International Journal of Drug Policy 13.

par environnement physique. Ризично окружење и рутина инјектирања међу београдским интравенским корисницима дроге Ризично окружење је теоријски концепт који се састоји од физичког и социјалног окружења. quant à l'environnement social. il renvoie à l'observation des personnes et des relations qu'elles établissent dans le contexte de cette pratique. 1. разматрају утицаји основних типова ризичног окружења на установљавање. док је друго ознака за разматрање људи и њихових односа у контексту дате праксе. на основу резултата квалитативног антрополошког истраживања. ces usages régissent. Рутина инјектирања представља целокупност навика интравенских корисника дроге у погледу њихове праксе. укључује и коришћење одређених простора у дате сврхе. cet article examine l'influence exercée par les principaux types d'environnement à risque sur la mise en place. et la suspension de la routine des injections. 1 (2006) . Bojan Ž ik ić Une anthropologie du SIDA. il faut entendre l'espace dans lequel on pratique régulièrement l'usage intraveineux de stupéfiants. l'utilisation de certains espaces et la communication socioculturelle. св. У раду се.с. као и социо-културну комуникацију у погледу истога. La routine des injections comprend la totalité des usages qui déterminent les pratiques des usagers de drogues par voie IV. Basée sur des résultats obtenus grâce à une recherche anthropologique qualitative. notamment.46 BOJAN ŽIKIĆ Бој а н Ж ик ић Антропологија AIDS-а. што очигледно. Етноантрополошки проблеми н. год. la poursuite. прво се односи на пластичност простора у којима се редовно обавља интравенско коришћење дроге. између осталог. спровођење и прекидање рутине инјектирања – са аспекта одговарајућих покушаја управљања ризиком од ХИВ и ХЦВ од стране интравенских корисника дроге. L'environnement à risque et la routine des injections parmi les usagers de drogues intraveineux à Belgrade L'environnement à risque est un concept théorique qui se réfère à la fois à l'environnement physique et social. L'article s'intéresse de près aux tentatives faites par les usagers de drogues intraveineux en vue de gérer les risques du VIH et du VHC.

is a process of formalization and ritualization. Even when such invented traditions are revealed to be an intellectual ploy. The Serbian Roma are selected to illustrate this phenomenon. characterized by reference to the past (Hobsbawm 1983). св. particularly for those who are engaged in a struggle for political recognition. as one of the inventing instruments in the latest Roma inventionthe Egyptians and Ashkali cases. including nations and ethnicity. Invented traditions are important symptoms and hence indicators of problems which might not otherwise be recognized.с. Етноантрополошки проблеми н.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 323. год. The actual process of creating such ritual and symbolic complexes has not been adequately studied–much of it is still rather obscure. Within anthropology.1 (497. The main problem is that the way the issue of invented tradition is represented and understood outside the anthropological discipline.58) Jelena Čvorović The making of the Gypsies: invention of traditions Abstract: This paper attempts to assess the dilemma raised by anthropological discourse about the invention of traditions.11=214. and certain developments which are difficult to identify and date. The invention of tradition occurs more frequently when a rapid transformation of society weakens or destroys the social patterns for which "old" traditions had been designed. 1 (2006) . In this sense. 1. Serbian Gypsies. Key words: traditions. The apprehension is that writing about the contemporary construction or invention of tradition undercuts the cultural authority of the studied peoples by calling into question their authenticity. The question is does anthropology. there is a suspicion that the invention of culture and tradition are a politically revisionist and anti-native queries (Linnekin 1991). the issue remains an emotional and political for the peoples studied. authenticity is equated with the transmission through time of a tradition (Handler 1986).raise doubt that anthropological accounts do not represent cultural reality? This paper attempts to shed light on this question. ethnic identity Introduction Inventing traditions. and among critics outside the discipline. This holds to be particularly true for the Roma/Gypsy ethnic/minority group in Serbia.

с. especially the ones with documents of recommendation from rulers. It is unclear why they left India. arriving there some time after 1100 AD (Hancock 1987). kings and princes from Egypt. Greece and the Slavic-speaking parts of the Balkans. A number of early European historical sources refer to the Gypsies as Egyptians. Djordjevic 1932). At the same time. In Central and Eastern Europe the Етноантрополошки проблеми н. and the Romanichals of Britain (Fraser 1992). they are one of the rare ethnic groups who never laid claim to a territory. Today. The present study of invented traditions cannot be separated from the wider study of the history of society. suggest that the European Gypsies. According to historical sources. In spite of their presence in Europe for centuries. embracing a large number of socially different endogamous groups. The position of Gypsies in Central and Eastern Europe is more or less the same. the Sinti in Germany and Manouches in France and Catalonia. and there are no explanatory written documents. they were required to wander the earth as pilgrims seeking charity from others (Fraser 1992. the Gypsies created letters of passage from high government officials such as King Sigismund of Hungary. supported by new genetic studies. the greatest trick of all was the one played on western Europe in the early 15th century" (ibid.:62). 1 (2006) . compatible with a small group of migrants splitting from a distinct caste or tribal group. год. As a result of the sins of their ancestors. The inventive process of Gypsy traditions in Europe had begun: "In the entire chronicle of Gypsy history. Since it was a Christian obligation to help pilgrims. the Kaló in Spain.48 JELENA ČVOROVIĆ The Roma/Gypsies are probably of northern Indian origin. The Gypsy and non-Gypsy populations have lived side by side in Europe for centuries and the experience was less than satisfying for all concerned. Out of these. they represented themselves as dukes. 1. linguistic and historical data. may be a complex conglomerate of founder populations that originated in India (Kalaydjieva et al. and migrated westwards into Europe. From linguistic influences preserved in all Romani dialects. having moved out of that area some time between 800 AD and 950 AD. their integration into European society is poor. Genetic results suggest a limited number of related founders. the Gypsies themselves spread out the legend about their Egyptian origin. 2001). representing themselves as penitents for the sins of their ancestors who had rejected Christian teachings in Egypt. and the term "Gypsy" is thought to mirror that assumption (Fraser 1992). where numerous groups with well-defined social boundaries exist (Marushnikova& Popov 1997). Ciganos in Portugal and Gitans of southern France. св. Gypsies/Roma had begun their sojourn in Europe by taking advantage of the Christian piety of the age. the greatest variety is found in the Balkans. it is most likely that Gypsy major migration route passed through Persia. Individual Gypsy groups can be classified into major metagroups: the Gypsies of East European origin. Armenia.

Background Anthropologists have became acutely aware in recent decades that "culture" and "tradition" are anything but stable realities handed down intact from generation to generation. government officials and Roma themselves in the inventive process. On the other hand. Secondly. When. And while protected to some extent by socialist regime. In Serbia. The idea was to create one culture. Етноантрополошки проблеми н. cited in Hanson 1989:890). like the Sinti and Manouches (Mirga & Mruz 1997). and anthropological interpretations and misinterpretations have joined the contributions of other scholars. Tradition. and as a result. where many Roma refer to themselves as to "smoked Serbs". some European groups/tribes of Roma reject all together the connection with Roma people in general. Some prefer the European term cigani or zigeuner. св. during the transitions period Gypsies became the biggest losers. This resulted in the banning of nomadism in most of the countries in the region. especially among Gypsies. and destruction of Gypsy traditional occupations. When a particular group invents its own traditions is it usually to legitimate or sanctify some current reality or aspiration. on the other hand. and treat them as their inventions were the actual state of affairs. into which Roma would be successfully assimilated. impoverishment and unemployment significantly rose. is now understood to be an invention designed to serve contemporary purposes: "to read the present in terms of the past by writing the past in terms of the present" (Lindstrom 1982:317. substandard housing. taking various forms in that time. год. not all Roma people refer to themselves as Roma.с. lack of education and skills and a deepening dependence on state benefits and services. the transition started at a time when economy was near or at the collapse. Efforts were made to help Gypsies to settle down and to improve their economic and cultural position in the post-war years. The Roma/Gypsy ethnic traditions form an excellent context in which to situate these issues. due to the assimilation processes and manipulation with their ethnicity by the Roma themselves. 1 (2006) . The invention of Roma/Egyptian/Ashkali ethnicity had been going on for a few decades. Firstly. or just Serbs. 1. people invent traditions for others. This is perhaps particularly true for Serbian Roma.THE MAKING OF THE GYPSIES 49 policy of socialist governments was to assimilate Gypsies and for decades they were targeted for low-skilled employment within centrally planned economy (Crowe 1996). European in form. for instance. many Roma today deny their Roma ancestry. the invention of tradition for subordinate peoples becomes a part of the asymmetrical relationship of power (Hanson 1989). Thus they have high levels of unemployment.

In the past. coming from the fact that most Gypsies do not consider themselves members of a unified group. in Macva. but identify instead with the subgroup to which they belong (Cvorovic 2004). год. some contemporary Christian Gypsies are ex-Muslims. there are a quite few subgroups of Gypsies in Serbia. which is 1.237 Roma/Gypsy in Serbia. A system that divides these groups. Females in particular. Interaction between different groups is limited. and the form of Romani spoken is an important means of distinguishing between groups (Cvorovic 2004). Their religious and political standings depended always on the current political climate.000.478. Gypsies have always come under several appellations and names. the president of one local Roma association in the village of Macvanski Pricinovici. localized entity. the characteristic of the Gypsy as an ethnic group is so called "ethnic mimicry" or "favored identity".4%. св. Gypsies always depended on the needs and contacts with their host countries. there were 140. as a source of their livelihood. Therefore. comments: Етноантрополошки проблеми н. In Serbia. were expected to marry someone within their particular tribe and most obeyed the rule by marrying within their group (ibid. For example. The same is probably true for Serbia. Gypsy culture in general is extremely diverse and difficult to pinpoint. Today.50 JELENA ČVOROVIĆ Discussion Today. by which Gypsies declare themselves members of the majority community. A significant characteristic of Gypsies as a group is their adaptability to religious and political changes. the characteristic of all groups was that they did not mix up with each other–there appeared to be a strongly emphasized antagonism among the groups. much like a caste system.с. Within these subgroups. The result is the great diversity of Gypsy tribes and the lack of identity as of an integrated ethnic group. the religion which a Gypsy tribe or ethnicity might hold on is to depend on location and circumstances. belonging to a specific Roma/Gypsy subgroup. an official estimates of Serbia’s true Gypsies range between 360-500. In Serbia. Some of them lost the Romani language and their mother tongue is now Serbian. Gypsies are perhaps the most segregated ethnic group in Europe.820. many Roma consider themselves to be Serbs.). still exists in some parts of Serbia today. language and religion also remain diverse. There are different forms of Romani depending on which group the Gypsy belongs to. Their ethnicity is also disputed and complex issue. Furthermore. 1 (2006) . According to 1991 census. On the other hand. with respect to other Gypsies. In fact. Serbs (Save the Children 2001). allowable marriage choices were largely restricted. For example. many times Gypsies adopted their hosts’ culture in response to the different requirements of their social and environmental surroundings. compared to 7. Each group represents a historical and originally to a certain extent. 1. Gypsies form a complex mixture of groups. Until very recently.

The term "invented tradition" here includes traditions actually invented. I’m a Serbian cigan and Serbian cigan I will stay. The "favored identity" matter is evident from the following statement of a Karavlax Gypsy. the same blood. and accepted the language and customs of the surrounding majority. Yet another variant of the Gypsy "favored identity" is the construction of the new ethnic identities and new traditions. On the other hand. but it’s a dialect with around 30% of Serbian words. is our face color! (Čvorović 2004: 111). These various appellations were used for Muslim Roma ethnic groups in Serbia. we have the same customs and the same religion. In fact. We only speak Serbian. Among Gypsies.THE MAKING OF THE GYPSIES 51 We just got a status of national minority from the officials. Some asked for it. The whole process of publicly establishing a new identity of the Egyptians came to the surface in thЕтноантрополошки проблеми н. I don’t know where my ancestors came from. and his father. The same is for my family: we all feel the same. We don’t speak Gypsy language. but we live together with out peasants [Serbs]. for example (Djordjević 1932. but for me. and got it. We were Gypsies/cigani before. They always behaved like Serbs. Gjupci. I declared myself as a Serb. But now we have the title: Roma. I haven’t. год. also in Macva: I am a 100% original Serb. the occupations traditionally reserved for the Roma in Balkans. for example. Macedonia and Montenegro. but I feel I belong here. and the only thing that differs us. Never in my life I have felt like a Gypsy. and my grand-grand father were all born in Serbia. 1 (2006) . argues: The word Rom means a man. Another informant from the same village. In Montenegro. emerging in a less traceable manner within a brief and datable period (Hobsbawm 1983). Kosovo.с. In time. their terms are connected with their traditional occupations: they are also known as Kovaci (Blacksmiths) or Ashkali (charcoal-burners) in Kosovo. who declare himself as Roma. the same upbringing. 1. and we know some Romanian. A notorious example of the invented tradition and change in the identity of the ethnic group usually called Gypsies is the emergence of the Egyptian community in Serbia and Kosovo. The others are Roma. My father. in spite of the complexity to attest its legality and even obvious contradictions to historical records. 2004: 136). I don’t care. most of these local groups have lost their Romani language and heritage. we say that we are Roma. I’m the same way. constructed and formally instituted. from the village of Drenovac. Egjup. not even for a moment. on all censuses. the Egyptians in various regions in the Balkans were known under various names: Jedjupci. I have the same soul [like Serbs]. Vukanović 1983)). not us (Čvorović. the same everything. св. it actually means that you should not be ashamed to say that you are a Rom/cigani. Adjupci. these new identities and traditions assume to restore an ancient origin. or Jevg. now we are Roma. we don’t even know a one word of it.

the Turks have moved us from Egypt to Kosovo (V. Nevertheless. According to their oral tradition. parties and foundations are established for this purpose. the Gurbeti Gypsy group from Draginje in Macva declares themselves to be Roma: they acknowledge the fact that their ancestors came from India. these Gypsies/Roma trace back the origin of their Djurdjevdan celebration to ancient Egypt. Meanwhile. Zemon 2001. We don’t mix with other nations or with Roma. Gitanos of the Greek Guftoi. год. Several scholars have joined their efforts with those of Egyptians leaders to make up a distinctive interpretation of historical documentations that serve as the foundation of the creation and development of this particular community (see S. However. who are well aware of their India origin. At the same time. Courthiades 1999). Soon. Their connection with Egypt is allegedly justified by historical data. Nedeljković 2003. In 1999. 1 (2006) . "Nefertiti" and so on (Zemon 2001).000 of Egyptians in Kosovo (Zemon 2001).genesis. folk stories about ancient Egypt origin still live in oral traditions even among some Roma groups today. the Arabic language was never spoken in the Balkans (Laederich 2000). Our children attend Albanian schools. according to the 1995 Egyptian internal census there were around 85. The census data reveals there are around 6. However. Actually. We don’t know the Romani language. a member of the Serbian delegation argued: There are around 150. For instance. but use only Albanian. св. "Little Egypt". their names of Gypsies. at the onset of NATO bombing. where a hill near the Western Greek town was called Gyppe. 1. The particular "Egyptian" myth is traced down to Moldon. Many centuries ago. As mentioned before. Marashuikova et al. 2001. all derived from the Egyptian name (Djordjević 1932. in preparation). Nedeljković 2002). the Egyptians established themselves as a separate. Many of their recently established cultural associations and clubs bear the names like "Pyramid". the key element in their identity is the question of their ethno. scientific and Етноантрополошки проблеми н. in the 1991 census for the former Yugoslavia. However.с. Moreover.355 Egyptians. Fraser 1992). We don’t celebrate Djurdjev-dan. the region was always known for its Roma settlements but never for "true" Egyptians who could have settled there under Ottoman domination. dukes or even kings from "Little Egypt". and was allegedly settled by Gypsies/Roma. the struggle to establish and maintain the Egyptians as a separate community took various forms. from Egypt. St. during the peace-talk in Rambouillet an Egyptian named Abazi. the Egyptians are mentioned and noted for the first time. George was an Egyptian soldier. Various associations.52 JELENA ČVOROVIĆ e 1970s. who killed a dragon and saved one Roma community in ancient Egypt (Cvorovic. various media have developed for the same purpose: magazine and journal publications. and therefore.000 Egyptians in the Kosovo area today. the first Roma/Gypsies to arrive in the early 15th century in Western Europe all claimed to be counts. though "imagined" community (Anderson 1996).

2003. св. Furthermore.. P. depending on the circumstances and current political climate. who gradually lost their Romani language and adopted the language and customs of the Albanian minority (Vukanović 1983:138). Nonetheless. Also. political and media pressures and encouraged endogamy. the ethnic identity of the Egyptians is still rather depleted and uncertain of its memberships values and obligations. as well as the Egyptians themselves that "…among this [Egyptians] ethnic community. p. in spite of the efforts of the Egyptian elite. Polansky. but they use Romani and Turkish almost equally. they were Muslim Gypsies. personal communication). the Egyptians all freely intermarry other "ethnic" groups: in Kosovo. the Egyptians speak the languages of the surrounding populations. P. my translation). many of "the Egyptians" perceive themselves as Roma: they consider themselves to be Roma.. after the former Yugoslavia was confound and the territory was handed over to ethnic Albanians.с. in spite of the allegedly encouraged endogamy. In the past.THE MAKING OF THE GYPSIES 53 pseudo. 1.c. In Kosovo. yet a new minority emerged: the Ashkali. declare themselves to be Albanians. they intermarry with Roma and Ashkali (Laederich 2000. the name "Ashkali" was used to assign the Roma ethnic group in southern Serbia and Kosovo. In the meantime. for instance. Some.scientific books attempted to establish and cement the Egyptians folklore and "ancient" history. V. in Macedonia and Serbia. the Egyptian leaders and scholars still struggle to influence and convince the wider community. different than other surrounding ethnicities…This [Egyptian] ethno-psychological self-confidence is taken to be…the most important ethnical category which speaks about the distinctiveness of one community" (Zemon 2001: 66-67. год. they speak Albanian and Serbian. Nedeljković 2002. and some even participate actively in various Roma associations (S. Polansky. p. Nedeljković 2003). May 2003). Their traditional occupations included blacksmithing and coppersmithing. like the photographs of Pharaohs. in time and with enough of repetition of the invented traditional elements. Many scholars identify the Ashkali group as Albanian speaking Roma (P. their native language is Albanian. Polansky1 2003. Macedonians or Turks. Cleopatra or pyramids are being displayed during gatherings as a confirmation of their true identity (S.c. these elements may become "a real" ethnical symbols for the Egyptians. However. 1 (2006) . Nedeljković 2003. there is an ethno-psychological self-confidence of belonging to a collective ethnic entity. Етноантрополошки проблеми н. And while the Egyptian elite tries to distance and repel from the Roma ethnic group. many symbols related to ancient Egypt. Today. on the other hand. most Roma from Kosovo consider the 1 An American author and Gypsy rights activist who has lived with Eastern European Roma (including Kosovo Roma) for more than 10 years. they speak Romani language. Following the Kosovo war. In fact. Vukanović 1983).

Another legend holds the Ashkali to be the colonists from ancient Rome. al 2001). Polansky. In Kosovo. but in their scramble to survive and avoid retaliation and discrimination against the Roma. in their own mahallas and follow mainly Albanian customs. they came originally from Iran. 1. during the war and post-war years. while the Illyrians adopted the religion of the Ashkali themselves–Islam (Marushiakova et. the Egyptians and Ashkali came out. most know their ancestors were Roma. they live mostly in Albanian villages. in a situation of general ethnic factionism. св. following the Egyptian example. civilization and culture to another Biblical nation. Today. The Serbian and Macedonian officials supported the creation and separation of these groЕтноантрополошки проблеми н. and on the other. personal communication). 1 (2006) . Polansky. arriving in the Balkans around the 4th century AD. The Ashkali community produced several versions of their ethno-genesis and history. Thus.).с. Yet. With the escalation of conflict between on one side Serbia and Macedonia. There is a third legend. by which they declared their separate ethnic identity. The Kosovo Ashkali. therefore. surviving on pensions and social assistance. according to the Egyptians. in Biblical Palestine. some of them call themselves Hashkali. the Ashkali managed to found a political organization. p. the Egyptians and Ashkali declared themselves mostly as Albanians. nor Albanians. al 2001). on the other hand. The basic purpose of creating and inventing this new tradition was probably to distinguish themselves from other Roma and Egyptians. The Askhali adopted the Illyrian language. The appearance of new communities among Roma is still an on-going process. Before the Kosovo war. and one cannot predict how many more will originate in the future. According to one legend. the Ashkali now deny their Roma roots (P. The emergence and existence of the present communities is unique inasmuch as external play has been involved in the "creation" of those new identities. The Ashkali in Serbia explicitly stated that they are not Roma/Gypsies. but a native people from Kosovo. with its own language that only resembles Albanian (V.c. they try to live without working. They claim that there are around 200. of whom majority is displaced from Kosovo after the war. they claim that this name was given to them by the Kosovo Roma.54 JELENA ČVOROVIĆ Ashkali as well as the Egyptians to be Albanian speaking Roma (P. like the Roma themselves. In fact. the Albanian speaking Roma emerged as two separate groups. states that they came from Egypt.000 of Ashkali in Serbia. and the word "ashkali" comes from an Albanian word for charcoal (see also Marushiakova et. too: the Ashkali originated in Askalon. In the former Yugoslavia the beginning of the transition period brought about ethnic competition and conflict that resulted in a decade of wars. who came from Italy to Albania. the Ashkali originated at most ancient times and relate their name. год. ethnic Albanians. the Ashkali are pure Egyptians who deliberately hid their identity. and this is why they speak the Albanian language. Nedeljković 2001). based allegedly on their oral traditions and folklore.

combined with the personal interests of their leaders. Conclusion The emergence of the Egyptians in Serbian territories is a striking example of the so-called "invented tradition". год. What their leaders claim–is just a theory. The producers of such inventions are outsiders as well as insiders: anthropologists often participate in the creative process. which repeatedly implies continuity with the past. political reading of the issue arises when cultural/tradition invention is explored in contemporary nationalist contexts. on the other hand. What anthropology could see as an advance in cultural theory. Here. could be interpreted. One of the Roma leaders in Serbia. without any historical evidence and connection. those same leaders were actively involved in our Roma movement. and today. Hierarchy. In the case of the Egyptians. Dragan Vasiljkovic. the ethnic group attempts to establish continuity with a suitable historic past. resist the emergence of the Egyptians and Ashkali. the question of "genuine" vs. Therefore. However. it is also the basis of success in competition with outsiders (Steadman 1997). There is no proof that they originated in Egypt. argues: I take them [the Egyptians and Ashkali] to be Roma people. to use in pursuit of their own ends (Linnekin 1991). or that they represent a different ethnic entity. ConverЕтноантрополошки проблеми н. the existence of such invented traditions damage the hierarchy and unity among Roma. as damaging to native claims to cultural distinctiveness. св. The logic of cultural invention implies that anthropological knowledge is available to various contending parties. Their invented tradition serves to establish a social cohesion or the membership of a real or artificial group or a community. The Egyptian newly emerged "ethnic" tradition seeks to infuse certain values and norms of behavior by recurrence. Nedeljković 2003). and actually see this phenomenon as a separatism that weakens the already loose unity of their national minority. they declare themselves to be a separate ethnic group– whether the Egyptians or Ashkali (personal communication. 1 (2006) . 2003). the president of the Roma Union of Western Serbia. on the other hand.с. Just a decade ago.THE MAKING OF THE GYPSIES 55 ups out of Albanian national minority: the emergence corresponded with their own political and national interests (S. In fact. "invented" tradition among Roma raises some important questions. it emerged within a few decades and established itself with great rapidity. 1. May 10. On the other hand. for in such situation cultural authenticity is seen as the legitimating merit of group identity: continuity with the past is taken as a test of validity and genuineness about cultural identity (Clifford 1988). this is a calculated manipulation in order to avoid and deny their Roma roots. is not only the basis of a group/society wealth. Many of the Roma leaders. which promotes cooperation and reduces competition.

the invention of traditions could be seen as the symbolic construction of social life. Among Gypsies. In this sense. especially if they were from a different group. and has been consolidated further by oppressive legislation and maltreatment. Therefore. the greater is the likelihood that they will be maintained in that community in the following generations. the more such isolating mechanisms become institutionalized. appropriate behaviors a large portion of time (Wilson 2000. they have no common territory and their community organization varies region to region. an ethnic population/group is defined as an assemblage of individuals with a significant number of behavioral characteristics shared. a shared historical identity and a higher occurrence of marriage with members of the same population than with members of other populations (Abruzzi 1982:16). The stereotypes of behavior are likely to lead to socially adaptive. However. Among these. the assumption is surely true (Steadman 1992). marriage is of a central importance in the definition of ethnic populations: ethnic endogamy preserves the distinctive ethnic characteristics within a community. in Serbia various Gypsy groups are divided today on the basis on the language used. it was perhaps the local group intention to preserve the particular occupation and tradition. Gypsies became more accepted/tolerated in places where their particular occupation was in need. political organization.с. about nationalism. Since selection for ethnic differentiation operates upon learned behavioral patterns. it is possible that the division into small groups has occurred due to the pressure in the face of competition for resources and territory. год.56 JELENA ČVOROVIĆ sely. Individuals in a tribe assume they are a set of co-descendants. the question remains open: "should we avoid writing about cultural invention as a process. or an "ethnic" loЕтноантрополошки проблеми н. geographic dispersal and cultural and linguistic divergences. Daly and Wilson 1983). 1. as part of the explicit rules of a community. access to resources. in the case of Serbian Roma. or child-rearing practice. Within an ecological approach. they became almost identical to tribes. when an ethnic group–Gypsies–became endogamous on the local level. св. Furthermore. than. whose identification is distinguished by common ancestry. and territorial contiguity (Abruzzi 1982:15). 1 (2006) . or only about cultural invention in nationalist contexts?" (Linnekin 1991:448). The Gypsy particular occupation created the local kin group individuality. an "ethnic unit" or a cultunit is usually defined by language. If we take Clifford’s (1988) stand that culture is an ongoing human creation. by not mixing and not creating wider kinship and marriage ties with Gypsies in other regions. A tribe. along with the particular "invented" tradition. The extent of ethnic endogamy functions as isolating mechanism by enhancing ethnic identity and reproductive isolation of the population (van den Berghe 1979). ethnic endogamy also preserves and maintains the adaptive traits like reproductive and subsistence strategies. and given the regular occurrence of marriage through time within that set. In cross-cultural research.

Such features are used by individuals involved to identify genealogical distance. M. св. J. Clifford. Cambridge: Blackwell. Genuine or Spurious. 1996.. J. & Linnekin.THE MAKING OF THE GYPSIES 57 cal Gypsy group may be also culturally distinctive: their clothing and language may communicate their ancestry. 1969. Knjiga VI. The current invention of Roma/Egyptians/Ashkali traditions is becoming more and more built-in into those cultures by reason of people talking about them and practicing them. 2004.Vol 25(3) : 217-242. 2004. 1982. Naš narodni život i običaji. & Wilson. Sex. I. 25:55-71. A. Anderson. год. and their family names often indicate their "ethnic"/local identity. D. F. 1984. Beograd. B. and on the basis of which they may systematically discriminate and favor members of their own group over outsiders (ibid. Hancock. T. Sexual and Reproductive Strategies among Serbian Gypsies. 1992. 97:273-290. 1983. Population & Environment. Imagined Communities. R. Towards a Typology of Balkan National Communities: Non-territorial Groups. Djordjević. Crowe. Serbian Academy of Sciences and Arts. Martin’s Griffin. Fraser. Gypsy traditions therefore. 1988. In Serbia.с. The Social Organization of Culture Difference. M. Boston: Little Brown. R. Reflections on the Origin and Spread of Nationalism. R. MA: Harvard University press. Gypsy Narratives: From Poverty To Culture. Gypsy culture is an issue in the struggle: "Inventions are common components in the ongoing development of authentic culture…invention is an ordinary event in the development of all discourse" (Hanson 1988:899).). 1996. The Gypsies. Current Anthropology XX. A History of the Gypsies of Eastern Europe and Russia. I.S. 1999. The Institute for Ethnography. 1984. New York: Verso.). Čvorović. On Sociocultural Discontinuity: Nationalism and Cultural Objectification in Quebec. 1932. 1:13-24. Handler. London. Barth. The Pariah Syndrome: an Account of Gypsy Slavery. Ann Arbor. W. Current Anthropology. reflect up to date concerns and purposes rather than a passively inherited legacy. 23. 1. and Behavior. Ecological theory and ethnic differentiation among human populations. J. Daly. Tradition. 1 (2006) . Courthiades. CA: Wadsworth Publishing Company. Unpublished manuscript. New York: St. Književna Zadruga. References Abruzi. (Ed. 1987. Ethnic Groups and Boundaries. MI: Karoma Publishers. Belmont.M. Journal of American Folklore. Evolution. Етноантрополошки проблеми н. Cvorovic. Handler. J. Cambridge. The Predicament of Culture. M.

A Kosovo Peculiarity. Balkanski Egipćani.html Marushiakova E. V. Istina o Egipćanima sa Kosova i Metohije. United Kingdom. Tradicionalno i savremeno u kulturi Srba. Kalaydjieva L.Beograd: Nacionalna zajednica Egipćana Kosova i Metohije. 1 (2006) . Gypsies (Roma) in Bulgaria. van den Berghe. B. Underhill P. Kinship Hierarchy: the basis of cooperation? Paper presented at meeting of Human Behavior and Evolution Society. The Invention of Tradition. posebna izdanja. 1983. Steadman. Beograd : 309-328. Етноантрополошки проблеми н. Tournev I. maj. L. EI SANU 49. год. Jobling MA. Svaka sličnost nije slučajna.B. Calafell F. V. 1997. Beograd: Akarit. Save the Children 2001. Patterns of interand intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. S. Sociobiology: the New Synthesis. L. 1-14. 1997. 2001. & Mruz. A. P. Tucson. L. 1979. New York: Elsevier Press. Marushiakova E. NM.58 JELENA ČVOROVIĆ Hanson. religion and ethnicity.. Angelicheva D. Iskra. 2003. Steadman. Wilson. 1975/2000. 1.. Nedeljković.O. Peter Lang. Paper presented at meeting of Human Behavior and Evolution Society.com/kosovo. 1997. (eds. S. & Ranger. E. 91: 890-899. E. de Knijff P. Hobsbawn. Save the Children Fund. Human Family Systems.romnews. Albuquerque. AZ. Mirga. www. 1. Romi. Rosser ZH. An Evolutionary View.). E. 1989. Gypsy and Travelers Children. American Anthropologist. Ashkali. T. MA: Harvard. Etno-antropološke dileme u više dimenzija: Egipćani u Beogradu. razlike i tolerancije.с. & Popov. Popov V. The making of the Maori: Culture Invention and its Logic. 1992. св. 9(2):97104. Kinship. Cambridge: Cambridge University Press. 2000. Denied A Future? The Right to Education of Roma. Hurles M. In Hobsbawn. Nedeljković. pp. Cambridge.L. Laederich. Zemon. E. 2002. Frankfurt am Main. 2001. European Journal of Human Genetics. Roma. Egyptians. A. R.

naročito na Balkanu. La population rom de Serbie a été choisie pour illustrer ce phénomène. Konstrukcija novog etničkog identiteta i nove tradicije često je u suprotnosti sa istorijskim podacima. Romi su prisutni u Evropi još od srednjeg veka. Etnička mimikrija i izmišljeni (preferirani) identitet karakterišu romsku populaciju u Srbiji. Romske i ne-romske populacije su živele jedne pored drugih tokom nekoliko vekova. a ipak takvi procesi ostaju nedovoljno proučeni. ali je obostrano iskustvo više nego nezadovoljavajuće. a čija religija i jezik najviše zavise od lokacije i okolnosti. društvenim i sredinskim uslovima koje su Romi zatekli po dolasku u Evropu. Etnicitet Roma je postao veoma složeno i osporavano pitanje zahvaljujući. ali to nema nikakvog uticaja na formiranje i prihvatanje ovih novih identiteta. izmišljena tradicija neminovno postaje deo asimetričnih odnosa moći. Notorni primer ovakve izmišljene tradicije je pojava egipćanske zajednice u Srbiji i na Kosovu. uz pomoć naučnika različitih profila. Kreiranje identiteta Roma Egipćana počelo je pre nekoliko decenija. год. Najveći problem zamišljenih tradicija/kultura je predstavljanje i razumevanje takvih tradicija van naučnih disciplina: kada određena grupa izmisli sopstvenu tradiciju. pre svega. et de repérer certains développements qu'il aurait été difficile de reconnaître et situer dans le temps. 1.с. kako od strane samih Roma tako i od strane međunarodnih činilaca. zvaničnika i samih Roma. slobodnih antropoloških interpretacija. te se tako mogu nazvati jednim od evropskih naroda. i odbijaju svaku vezu sa romskih narodom. Većina Roma se danas ne smatra pripadnicima jedne ujedinjene i homogene etničke grupe. Les traditions inventées représentent des symptômes importants: ce sont des indices qui permettent de cerner des problèmes qui n'auraient pu être identifiés autrement. uz pomoć drugih koji nisu deo te određene grupe. Ne postoji jasna svest o jedinstvu romskog naroda: mnogi Romi ne nazivaju sebe Romima. Етноантрополошки проблеми н. nacija i etničkih grupa ne predstavlja novi problem u antropologiji kao nauci: takav kreacionizam potpomognut od strane antropologa i ostalih naučnika i proučavanih zajednica postoji od kada postoji i antropologija. Etničke tradicije Roma/Cigana predstavljaju dobar kontekst u kojem se ovakvi procesi mogu proučavati. Najvažnije pitanje za antropologiju tako postaje pitanje kulturne realnosti i interpretacije antropoloških podataka. св.THE MAKING OF THE GYPSIES 59 J e l en a Čvorov ić Stvaranje romskih etničkih grupa: zamišljanje tradicija Stvaranje i zamišljanje tradicija. J e l en a Čvorov ić Façonner les Gitans: invention des traditions Le présent article représente une tentative d’aborder un problème soulevé dans le discours anthropologique : celui de l’invention des traditions. već se identifikuje sa podgrupom-plemenom iz koje potiče. 1 (2006) .

.

Država i nacija u evropskoj istoriji.1 Зачеци идеје о уједињеној Европи се налазе још код Дантеа. Кључне речи: уједињена Европа. односно евро-америчких организација. значајан је и конфликт између оних који се залажу за конституисање чврсте федерације и оних који су за постојање лабавије уније европских држава. преко покушаја успостављања Француске као водеће европске силе за време Луја XIV и. док се образовне интеграције манифестују кроз заједничке институције и програме за унапређење стручности и мобилности студената. Прудона.с. бр. Кључни елементи економског јединства су заједничко тржиште и монетарна унија. економске интеграције. наставника и истраживача. под Наполеоном. Пјера ди Буа. образовне и политичке интеграције∗ Апстракт: У основи стварања уједињене Европе. Filip Višnjić. 2 Dušan Siđanski. 147035 који финансира Министарство за науку и животну средину Републике Србије. Такође. засноване на грађанско-територијалном принципу.334 Владимир Рибић Уједињена Европа: економске. образовне и политичке интеграције. Када је у питању политичко уједињење. касније. Prosveta – Evropa Press..2 Међу∗ Текст је резултат рада на научноистраживачком пројекту Културни идентитети у процесима европске интеграције и регионализације. год. 1 (2006) . налазе се економске. тежња за стварањем уније европских држава супротстављена је формирању атлантских. Канта. Етноантрополошки проблеми н. Сен-Симона.. политичке интеграције. Beograd 2002 : 212. Federalistička budućnost Evrope. св. паннационализам Хаген Шулце пише да се. историја Европе "може тумачити као покушај да се уз помоћ хегемоније једне државе успостави јединство Континента". образовне и политичке интеграције су израз паннационализма. osnove ugovora iz Mastrihta. почев од експанзионизма Шпаније у XVI и XVII веку.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 316. Мацинија. енглеских хегемонијалних настојања у XVIII и XIX веку и ширења руског утицаја након Бечког конгреса. Игоа. чији би успех могао да доведе до стварања европске нације. Економске. 1. Ламартина. образовне интеграције. Evropska zajednica. односно ширења Европске уније. Beograd 1996 : 27-29. 1 Hagen Šulce.

62 ВЛАДИМИР РИБИЋ тим. покрети отпора су супротставили идеју федералне Европе. Једну војску под управом ове владе искључујући све друге националне војске. међународних размена и комуникација". сарадња Европе с другим групама држава у оквиру Друштва народа". год. заједничко коришћење колонија европских држава. стварање напредне царинске уније.с. а најактивнији је био Аристид Бријан. који је одобрио "Паневропски манифест" и прогласио кључне смернице Европске конфедерације: "гаранција једнакости. 1. и 1947. поштовање националних цивилизација и заштита националних мањина. марта 1944. У овој декларацији се истиче да Федерална унија треба да се заснива на "декларацији о грађанским. 1 (2006) . 4 Етноантрополошки проблеми н. године. већ народима тих земаља. политичким и економским правима. да гарантује слободан развој људске личности и нормално функционисање демократских институција". војни савез. 29. св. Следеће године. позвао европске нације на успостављање федералне везе. 5 Ibid. а најзначајнији су: обновљена Паневропска унија и њој 3 Ibid. чији је резултат био стварање нацрта декларације европских покрета отпора. године у Женеви. године. Ibid.5 Водећи послератни европски покрети су се конституисали током 1946. парламентарце и владе.4 Током Другог светског рата. министар спољних послова Француске. Федерална унија ће морати да има: 1.3 Стратегија Паневропске уније је била остваривање утицаја на интелектуалце. 3. почетак спровођења интеграције европског континента се везује за први конгрес покрета Паневропске уније. Према овој декларацији. одржан у Бечу 1926. као и да ће овој федерацији европске државе "морати неопозиво да препусте врховну власт и сва овлашћења у погледу одбране територије. 29-30. односа са снагама ван Федералне уније. који ће пресуђивати у свим питањима која се тичу тумачења федералног устава и који ће одлучивати о евентуалним споровима између држава чланица или између држава федерације. а после њега су одржана још четири сусрета. 2. Једну владу која неће бити одговорна према владама разних држава чланица. Врховни суд. заједнички новац. Први састанак покрета отпора девет земаља је одржан 31. који је 1929. Хитлеровој тежњи да уједини Европу под немачком доминацијом. безбедности и конфедералног суверенитета. године. 33. пред Скупштином Друштва народа у Женеви. преко којих ће моћи непосредно да спроводи правосуђе у границама својих надлежности. Влада Француске је објавила Меморандум о организацији режима федералне европске уније.

маја 1950. заоштравање односа између Совјета и Англо-Американаца 1947. Иницијативу су прихватиле Западна Немачка. одржаном од 27. године. године. одржан од 7. Београд 2001: 20-21. одупре совјетском империјализму". и културној. Европска унија федералиста (UEF). а остале европске земље су позване да се придруже. економској и друштвеној. 9. министар иностраних послова Француске од 1948.9 Овај предлог Француске владе је предвиђао да се француска и западнонемачка индустрија угља и челика ставе под контролу јединствене Високе управе. Ibid. 8 Dik Leonard. 7 Етноантрополошки проблеми н. Конгрес су обележиле полемике између заступника унионистичких (залагали су се за лабаву унију) и федералистичких опција. године променила име у Организација за економску сарадњу и развој (OECD). Vodič kroz Evropsku uniju.с. 1 (2006) . с циљем да између држава чланица распоређује америчку помоћ. год. године. обзнанио пројекат Европске заједнице за угаљ и челик. августа 1947. Зато је Робер Шуман. Координациони комитет покрета за европско јединство је припремио Конгрес у Хагу. уз обезбеђену америчку подршку". на основу Маршаловог плана.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 63 сродна Европска парламентарна унија. Историја Европске заједнице. до 1953. 1. утицали су на водеће људе у Француској да прихвате став "да би европско окупљање.6 Након Конгреса у Монтреу. OEEC је наставила да постоји у виду форума за унапређивање економске сарадње и слободнију трговину између држава Западне Европе. Италија и земље Бенелукса (Бел6 Ibid. до 10. Неизвестан савез. 9 Жорж-Анри Суту. Касније су у чланство ове организације ушле све развијене индустријске земље некомунистичког света. 35-38. године. године. године. те је 1961. као и стварање Савезне Републике Немачке 1949. било најбоље јемство против новог рата. уз ослонац на Америку. св. Социјалистички покрет за Сједињене државе Европе (MSEUE) и демохришћански оријентисана Нова међународна екипа (NEI). Beograd 2004: 11. После Конгреса у Хагу. а компромис између ове две тенденције се одразио у три резолуције Конгреса: политичкој. Иако је програм помоћи завршен после три године. а и начин да се. који је организовала Европска унија федералиста.7 Организација за европску економску сарадњу (OEEC) је основана 1947. 38-47. маја 1948. чији је задатак био да координише све европске покрете и врши утицај на националне владе и парламенте. Narodna knjiga – Alfa. као и на европске институције. до 31. чији је аутор био Жан Моне. године. чак федерација. Жорж-Анри Суту истиче да је циљ овог пројекта био "да дозволи посредну контролу Немачке путем укључивања њене тешке индустрије у службу Западне Европе. CLIO.8 Маршалов план. Међународни комитет за координацију покрета за европско јединство се трансформисао у Европски покрет.

Ова организација је почела да функционише 10. а њен први председник је био Жан Моне. Западне Немачке. Међутим. 18. Шуманов план је садржао и предвиђање стварања политичке федерације: . 62. које су дуго производиле искључиво оружје за рат. чији је задатак био да изради предлог формирања заједничког тржишта и пове10 Leonard. 13 О овим покушајима да се створи одбрамбена и политичка заједница прочитати у: Siđanski. op. op. Зато су се министри иностраних послова шест влада састали у Месини.. и 2. cit. Западна Немачка је суверена. од октобра 1954. положити прве конкретне темеље Европске федерације.64 ВЛАДИМИР РИБИЋ гија. 1. Немачку и земље које ће им се придружити. 1 (2006) . cit. 14 Суту. владе Француске. Без обзира на овакву француску политику. године. године. априла 1951. јуна 1955. Холандије и Луксембурга потписале уговор о конституисању Европске одбрамбене заједнице (EDC). чије ће одлуке повезати Француску. а стално биле његове жртве.. која ће превазићи националне армије и помоћи Западној Немачкој да се поново наоружа без стварања посебних војних снага Западне Немачке". значајну улогу је играо и страх да ће. прве етапе Европске федерације и изменити судбину ових регија. 61-74. одбила да ратификује овај уговор. у августу 1954. неопходне за очување мира. године.10 Поред тежње за економском интеграцијом. op. Луксембург).13 Суту објашњава да је ово француско противљење Европској одбрамбеној заједници условљено одбијањем да се прихвати давање суверенитета Западној Немачкој. као и непристајањем на њено наоружавање. маја 1952. Наведено према: Siđanski.Обједињавање производње угља и челика осигураће брзо постављање заједничких основа економског развоја.15. Белгије. год. Такође. па је. 1. успостављена Европска заједница за угаљ и челик (ECSC). 11 Етноантрополошки проблеми н. Холандија. године. 30. године. Овај предлог ће. cit.12 С овим циљем су. године. cit..14 Након пропасти одбрамбене и политичке интеграције. св.11 Монеова намера је била да Европска заједница за угаљ и челик "буде праћена заједничком европском одбрамбеном снагом. 12 Leonard. августа 1952. а њена војска постоји у оквиру НАТО. потписивањем Париског уговора. и одлучили да се оснује Међудржавни комитет на челу с Пол-Анри Спаком. интензивирани су напори за економско уједињење. op. обједињавањем основне производње и институција нове Високе Власти. op.. 13-14. укључивањем у Европску одбрамбену заједницу. Италије.с. 23. cit. француска војска изгубити свој идентитет. француска Народна скупштина је. што је требало да буде увод у стварање политичке интеграције.

cit.15 Међутим.16 Суту објашњава Де Голову европску политику следећим речима: Од самог почетка политички аспект европског пројекта Де Гола био је одређен: сарадња међу државама а не интеграција. године: I Ако сматрамо неопходним да Европа постане реалан ентитет који ће имати удела у светским питањима. кад се 1958. који су почели да важе од 1. јула 1960. марта 1957. III Усвајање ове концепције значи пристанак да "наднационалне" организације. св. op. затим Холандија. потписана 25. којима су успостављене Европска економска заједница (EEC) и Европска заједница за атомску енергију (EUROATOM). противник Заједничког тржишта као економске организације.. Треба разумети да Де Гол 1958. и себе ради. да се не би изгубила у сплету теорија.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 65 зивања атомске индустрије. јануара 1958. Белгија и Луксембург. Извештај овог комитета је послужио као основа два Римска уговора. Siđanski. op. које су створене између шесторице и које неизбежно и прекомерно теже да постану неодговорне супердржаве. Де Гол се успротивио даљим европским и атлантским интеграцијама. био је много сумњичавији у погледу Евроатома). као и у области одбране. Противно сумњама појединих његових партнера. год. мада је истина да је хтео да заустави њихову развојну моћ а нарочито прелазак на другу етапу. организује у политичкој. II Да би била делотворна. 114. онда треба настојати да се она сама. cit. 1 (2006) . Све наводи на то да треба почети од споразума Француске и Немачке.. буду реформисане и потчињене владама и да нормално обављају саветодавне и техничке послове. а Валтер Халштајн из Западне Немачке је постао први председник Комисије Европске економске заједнице.с. 99-109. што значи да је "концепцији интегрисане Европе супротставио концепцију Европе као конфедерације". која води ка "заједничкој политици" у европским и светским пословима и независна од Сједињених Држава. али продубљена сарадња. културној области. 16 Етноантрополошки проблеми н. године. 1. економској. или бар не више. да би се ослањала на осећања и одобравање народа. године. cit. и 30. којима ће се придружити најпре Италија. "Европа" тренутно може да почива само на организованој сарадњи држава. ону где би се од консензуса прешло на већинско гласање (за узврат. 15 Видети: Leonard. 113. 17 Ibid. "органска". Парламенти свих шест држава су ратификовали ове уговоре. op.17 Сам Де Гол је своје ставове најсажетије изложио на састанку са западнонемачким председником Аденауером. његов политички пројекат није покушавао да доведе у питање Римске уговоре по себи. у Рамбујеу 29. није био. године вратио на власт у Француској. Суту. 15-16.

на његову иницијативу.21 С друге стране. економско и безбедносно повезивање Уније. а што је противречно постојању једне Европе која има у међународним односима своју особеност и одговорност. 75-88. али ни да се шесторица мешају у ингеренције NATO.с.20 У свом извештају из 1975. op. 156. год. с друге стране. одбора министара иностраних послова.18 На основу овога.22 Из овога је произашао "Јединствени европ18 Наведено према: Суту. године презентован осталој петорици. они су толико били незадовољни да су касније одбили и почетну верзију плана из које су избачене Де Голове интервенције. избацујући позивање на NATO и на Париске и Римске уговоре. године. која у овом тренутку чини Атлантски савез. културе и одбране). Када је овако радикално измењени други Фушеов пројекат 18. окончавање америчке "интеграције". cit. 1 (2006) . На овим састанцима не би било ограничења дневног реда. 164-175. cit. 24. 151-162. и Парламентарне скупштине Европе предвиђене још Римским уговорима. године. 22 Ibid. а убацујући економију у циљеве уније (поред спољне политике. фебруара 1984. али и о питањима из надлежности заједница. априла 1961. op. Атлантски савез мора да почива на новим основама.66 ВЛАДИМИР РИБИЋ IV Усвајање ове концепције значи.19 Због овог холандског одбијања. белгијски премијер Леон Тиндеманс је предлагао снажније политичко. op. 19 Етноантрополошки проблеми н. сталне политичке комисије састављене од представника земаља чланица која би припремала и спроводила одлуке Савета. Комисија Фуше је. 20 Ibid. На Европи је да то предложи.cit. Предвиђено је стварање више институција: Савета шефова држава или влада који би одржавао састанке свака четири месеца и одлучивао једногласно. 21 Siđanski. али његов пројекат никада нису разматрали ни Европски савет ни владе чланица. одбране и образовања који би се састајали најмање једном у три месеца. Де Гол је у овај документ унео суштинске промене. пошто је. 1. Европски парламент усвојио "Нацрт споразума о Европској унији" 14. Међутим. 89-95. обзнанила пројекат који је предвиђао стварање сталне организације и редовно одржавање састанака председника влада свака четири месеца. што значи да би могло да се расправља о међународним питањима. Ibid. О Пројекту Фуше прочитати и у: Siđanski. пошто нису желели да заједнице ослабе. 141-142. године. јануара 1962. св. Комисија Фуше је предложила компромисни пројекат који је предвиђао стварање уније држава са заједничком одбрамбеном политиком која би имала да допринесе јачању NATO. европски парламентарац Алтиеро Спинели је имао знатно више успеха. Холанђани су се успротивили овом пројекту.

године.163-191.с.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 67 ски акт" који су усвојиле владе чланица 17. ограничава производња. 26 О трговини у Европској унији видети: Leonard. новембра 1993. 9. а ступио је на снагу тек у јулу 1987. требало је да овим државама обезбеде бесцарински приступ на тржиште Европске заједнице за већину њихових индустријских производа. технички развој и инвестирање. фирмама или групама фирми је забрањено да злоу23 Ibid.cit. Римски уговор је забранио стварање картела. уз увођење узајамних концесија за пољопривредне производе. фебруара 1986. Шведска и Швајцарска) чланица Европског удружења за слободну трговину (EFTA). у споразуму из Мастрихта постоји тежња да се установи Економска и монетарна унија. Уговор је ступио на снагу 1. уведена је заједничка спољна тарифа за робу из других земаља. 1973. год. као и другу рестриктивну праксу".26 Да би се у оквиру створене царинске уније обезбедила слободна конкуренција. Норвешка. уз задржавање ограничења на слободан извоз текстилних и пољопривредних производа. децембра 1991.23 На састанку Европског савета одржаном у Мастрихту. врше поделе тржишта. односно "послове између компанија којима се фиксирају цене. године у Луксембургу и 28. 39-41. Исланд. године. године. а истовремено са укидањем унутрашњих тарифа. 319-320.cit. 117-128. Финска.cit. као и нови концепт институција Европске заједнице. 1. 24 Етноантрополошки проблеми н. а од тада се Европска заједница углавном назива Европском унијом (EU). 25 Siđanski. Европска заједница је успоставила индустријску зону слободне трговине са седам земаља (Аустрија. потписан је уговор који представља најважнији документ у историји Европске заједнице још од Римског уговора. Ратификован је пре истека 1986. op. и 10. Овим документом се уводи опште одлучивање квалификованом већином у Европским заједницама.25 Међутим. Лихтенштајн. У истом духу.24 Дакле. године. op. 1 (2006) . што је значило укидање царинских дажбина и ограничења на трговину индустријском робом. још је Римским уговором предвиђено уклањање свих царинских баријера унутар Европске заједнице у периоду од 12 година. што подразумева стварање Европске централне банке и јединственог новца. преговори о закључивању уговора о придруживању са посткомунистичким земљама централне и источне Европе. Leonard. али и развој заједничке спољне и одбрамбене политике. а успостављају се и инструменти за остварење заједничког унутрашњег тржишта и политичке уније. најкасније до 1999". фебруара исте године у Хагу. Такође. године. св. op. Такође. Уговором из Мастрихта је предвиђен "прецизан рок за остваривање економске и монетарне уније. који су започели 1990/1991.

године. О тежњама да се успостави јединствено тржиште Европске уније. акциза и плаћања царине. године.29 Поборници јединствене европске валуте су сматрали да је без ње јединствено европско тржиште изложено ризицима нестабилности. 146-159. одржаном у децембру 1995. 1997: 501-502. одлучено је да се. године. Немачка. као и тесну сарадњу у правосудним питањима која се тичу пореза. 138. компетитивне девалвације. систематска пасошка контрола је остала проблем. учињени значајни кораци ка стварању заједничког унутрашњег тржишта до 1992. Иако је требало да ступи на снагу почетком 1992. Vol. као и да ће јаке националне валуте бити замењене слабим и инфлацији склоним евром. године.28 Превасходна намена Европског монетарног система је стабилизација валутних флуктуација у оквиру Европске заједнице. 30 John Borneman. године потписале Шенгенски уговор (назван по селу у Луксембургу у којем је потписан) којим се укидају унутрашње границе. Белгија. Уговор предвиђа усаглашавање подношења захтева за визе и издавање виза. 1 (2006) .30 27 Ibid. Док су опоненти са деснице истицали да је Уговор из Мастрихта у својим захтевима за конвергенцијом сувише ригидан. 29 О економској и финансијској политици Европске уније видети: ibid. год.27 Иако су на два узастопна састанка Савета Европе. Annual Review of Anthropology.с. марта 2002. као и о конкуренцији на њему видети: ibid. чија је вредност у односу на еки један према један. св. који сматра да су28 Етноантрополошки проблеми н. као нова европска монетарна јединица. Француска. па су. Nick Fowler. дотле су се критичари с левице залагали за заштиту различитих "цивилизацијских" европских вредности: синдиката и радничких права. На самиту у Мадриду. године. уведе евро. 26. инфлације и неизвесној стопи размене.68 ВЛАДИМИР РИБИЋ потребљавају доминантан положај. одузимајући националним владама могућност да воде политику која је у јавном интересу. 129-145. националне валуте су престале да буду легално средство плаћања у зони евра. нереалистичан и опасан за национални суверенитет. Europeanization. одржана у Бриселу и Милану 1985. Они су наглашавали да увођење евра прети да све политичке одлуке смести у економске и социјал-дарвинистичке оквире. До 1. због тога. 1. западна Европа ће моћи да се такмичи са северноамеричким и азијским економијама. Шенгенски уговор је почео да важи тек крајем 1994. Луксембург и Холандија у јуну 1990. при чему је могуће да казну изречену у једној држави преступник издржава у оној земљичланици у којој борави. када једном стабилизује своје тржиште. што значи да свака валута има утврђен средњи курс у односу на заједничку валуту – еки. Према њима. погодности за незапослене и слободног и општег приступа хуманистичком образовању. године. а забрањене су и државне субвенције које угрожавају конкуренцију. Овде треба навести став Албера Бресана.

TEMPUS II. већ и о неким установљеним националним политикама. Science. Немци ће морати да прихвате мултинационалну структуру која ће моћи да одлучује не само о дефициту склоним државним благајнама. него с потребом да Француска и Немачка дефинишу у којој мери ће њихови међусобни специјални односи опстати у 21. 1. Evropa: kulturni izazov. European Union: Fresh Tracks for Academic Exchanges. ERASMUS. Етноантрополошки проблеми н. SOCRATES. и: Brian Frost-Smith. Beograd 1991: 113. 1990: 56. No. January. 266. Французи ће морати да прихвате потпуно независну централну банку. сарадње у вишем образовању. 32 Žan-Mari Domenak. године у Болоњи. cit. год. LINGUA.с. наставника и истраживача: EURYDICE. прикупљања статистичких података и основних информација. узајамног разумевања различитих европских образовних система. Нарочито је значајан састанак министара образовања одржан 19. International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944. 1994: 743-745. Савет министара је усвојио програм Европске заједнице којим се тежило унапређењу културног и стручног образовања страних радника и њихове деце. No. Такође. године. November 4. 5186.).УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 69 У фебруару 1976. јуна 1999. Vol. трећи у Оксфорду. SCIENCE. створени су и програми за унапређење стручности и мобилности студената.32 Џозеф Х. LEONARDO…31 Нарочито је стављен акценат на мобилност. Поред институција као што су Европски универзитет и Европски центар за унапређење стручног образовања. Biblioteka XX vek. Beyond Interdependence: 1992 As a Global Challenge. Интелектуална Европа биће номадска или је неће бити. као и колико их даље треба развијати. 260-263. New Series. op. на којем је донета декларација о успостављању Европске зоне високог образовања до 2010. и професори ће морати више да се крећу.Предвиђа се да ће студенти завршних година бити стално на путу. четврти у Милану или Фиренци. проводити један семестар у Паризу. учења страних језика и једнаких услова приступа свим облицима образовања за све кандидате у Заједници. св. 66. веку. али и у бизнису и у индустрији. EUROTECHNET. Видети: Albert Bressand. што значи да ће везати будућност своје економије за земље које су знатно другачије по својој демографској структури. COMETT. Са своје стране. 1. Али. Х... Vol. године. аспирацијама и филозофијама. TEMPUS. Вајлер разликује унитаристичку и комунитарну визију стварања Европске заједнице коју су обе замишљале као "противотров штина плана о стварању Европске монетарне уније има мање везе са европском економском интеграцијом. што је Жан-Мари Доменака нагнало да напише: . потреба да Европска заједница буде компетитивна на међународном тржишту условила је формулисање заједничке политике унапређења обуке студената и улагања у интелектуалне ресурсе у високом образовању. 31 Видети: Leonard. други у Хајделбергу. 1 (2006) .

што су пропустиле да учине 1914. Beograd 2002 : 113.35 У складу с тим..37 Међутим.Podgorica. 34 Ibid.. cit. Winter. H.36 Збигњев Бжежински истиче да се тешко "може замислити истински уједињена Европа без заједничког безбедносног аранжмана са Америком". "европска безбедност је остала заједничка америчко-европска ствар за коју је главну одговорност преузео NATO". Filip Višnjić. иако у све чвршћем загрљају.с. op. ове две визије се разликују у следећем: Визија јединства обећане земље као свој "идеалан тип" види европску политичку заједницу. године. CID . и. захваљујући којима ће обесхрабрити агресију и успоставити равнотежу. год. No. шира Европа и проширени NATO добро служити и краткотрајним и дугорочним циљевима америчке политике. 1 (2006) . 37 Zbignjev Bžežinski. "Ima li novo odelo svoga cara?" i drugi eseji o evropskoj integraciji. европско уједињење би условило да се структура NATO "прилагоди новој реалности једног савеза заснованог на два мање-више једнака партнера". констатујући да ће совјетско повлачење из источне Европе омогућити америчко повлачење из западне Европе. 99-100. Стивен ван Ивера инсистира да САД треба да оставе прилично велике снаге у Европи. 35 Siđanski. што значи "да би се државе које су у позицији да почну и које су позване на разговоре са Европском унијом око пријема аутоматски виделе као предмет вероватне заштите NATO-а". 115. Етноантрополошки проблеми н. Velika šahovska tabla. 15. други. и 1939. која коначно и одлучно замењује до тада зараћене државе чланице. Vol. као политичку унију са федералном управом. 50. као и да употребљава своју снагу над источноевропским државама. 1990/1991: 54-55. Чак и након пораза источног блока у "хладном рату". Шира Европа ће проширити и опсег америчког утицаја – између осталог и кроз улазак нових чланова из Централне Евро33 Dž.70 ВЛАДИМИР РИБИЋ негативним карактеристикама државе и државних односа". Ustav Evrope. Такође. 36 Stephen Van Evera. Vajler.34 У развоју европских интеграција после Другог светског рата уочавају се два правца: један. Primed for Peace: Europe after the Cold War.33 Према Вајлеру. св. 1. H.38 Бжежински закључује да ће . који се одсликава кроз стварање атлантских. Визија заједнице види као свој "идеалан тип" политичку унију у којој Заједница и државе чланице настављају своје тешко искуство коегзистенције. ово ће омогућити Америци да "постави баријере хипернационализму и милитаризму". Romanov . односно евро-америчких организација.Banja Luka 2001: 82. 38 Ibid. 3. који тежи стварању уније европских држава. International Security.

многе чланице ЕУ спроводе политику "социјалног уговора". Они Американци и Европљани који су предложили да Европа прошири стратегијску улогу ван властитог континента поставили су неразуман циљ. Kenneth B. Један од најбитнијих разлога за пропаст Пројекта Фуше био је страх да ће америчка заштита ослабити ако се усвоји Де Голов предлог да се одбрана укључи у нацрт спо39 Ibid. заснованог на економској сигурности и социјалним програмима. 40 Етноантрополошки проблеми н. 1 (2006) . Европљани су га схватили као прилику да наплате знатну дивиденду од мира.. 41 Robert Kagan. Њен одговор је увек био исти. 1. упркос причама о Европи као глобалној сили. год. Након хладног рата они неће да плаћају чак ни снаге довољне за извођење и ситнијих војних акција на континенту без америчке помоћи. Pro et contra. насупрот америчкој политици изградње капитализма заснованог на слободном тржишту. Политички дефинисана Европа је такође од суштинског значаја за прогресивну асимилацију Русије у систем глобалне кооперације. посебно не на Средњем Истоку. Стога су.S.40 Роберт Каган описује последице ове дискрепанције: .УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 71 пе. Они то несумњиво нису били. у: Života Ivanović (priredio). Било је нереално очекивати повратак на статус међународне суперсиле. Moss.-European Relationship. Filip Višnjić. Moć i nemoć. већина европских влада троши значајно мањи део државних буџета на одбрану. стратегијска улога Европе је била да брани саму себе.с. непрекидно је трајао сукоб између заступника атлантске одбране под америчким лидерством и бораца за аутономну европску одбрану унутар NATO. Beyond NATO: The U. Mediterranean Quarterly Fall 2002: 52-54. Због већих издатака за социјалну политику.39 Кенет Мос упозорава да. европски војни капацитети 90-их све више заостајали за америчким.41 Још од Другог светског рата. Није се чинило важним ни да ли се од европске јавности тражило да новац потроши на јачање NATO или на независну европску спољну политику и политику одбране. Ka carstvu dobra ili apokalipsi. 185. него што је то случај у САД. тако што ће се на тај начин у европским саветима повећати број држава склоних Америци – а да при томе ова Европа неће постати политички толико интегрисана да би могла у ближој будућности довести у питање Америку кад је реч о геополитичким стварима од великог значаја за њу било где другде. Beograd 2003: 118. Просечни европски војни буџети су се постепено смањили на испод 2 процента БДП. уколико европски народи нису вољни да знатна средства преусмере из социјалних у војне програме. За време хладног рата.. св. Уместо да на колапс Совјетског Савеза гледају као на могућност за јачање своје глобалне снаге. Не само да Европљани нису били вољни да плате пројектовање силе ван Европе.

Ернст-Ото Чемпил. 30. 47 Antoni D. No. ЈП Службени лист СЦГ. 48 Anthony D. "распало се прихватање неједнаке поделе моћи унутра". када је престала претња споља. Европа или Америка? О будућности Запада.43 На састанцима у Келну и Хелсинкију одржаним у јуну и децембру 1999. Pro et contra. док на другом месту пише да "Европи" као 42 Siđanski. Smit. које су ови прихватили. у: Алекса Буха (приредио). 43 Етноантрополошки проблеми н. Journal of Peace Research. 44 Ibid. а јачање европских привржености би зависило "од рађања осећања специфично ‘европског’ наслеђа и од развитка неке прихваћене ‘европске митологије’". Некакав европски кондоминијум би могао да постоји заједно с појединачним националним идентитетима. чланице ЕУ су почеле да купују оружје. Or the Nation of Europe?. Такође. Такође.72 ВЛАДИМИР РИБИЋ разума о Унији европских држава. Београд 2003: 32. те док се то самоодрицање не прихвати у народу". 41. op. ово није наишло на добар одзив у САД. 1 (2006) . Smith.47 Смит предвиђа да ће бити потребна смена више генерација да би се створио колективни европски културни идентитет који би прихватила већина европског становништва48. 40. уместо на изградњу аутономне војне моћи. ни европска "наднација" неће настати "док се већина становништва сваке европске нације не задоји истински европском свешћу". св. Amerika će se osvetiti! у: Života Ivanović (priredio). не више од САД. May. а представљао би нуклеус одбрамбених снага ЕУ. cit. A Europe of Nations. год. године. године.cit. Неједнако једнаки? САД и Европска унија. Nacionalni identitet. Beograd 2003 : 185. за време хладног рата "понудила западним Европљанима вођство у конфликту и заштиту од атомске претње од Совјетског Савеза". 46 Чемпил. попут класичног хегемона. Ka carstvu dobra ili apokalipsi. Filip Višnjić. Европска унија је одлучила да формира Eвропски кризни корпус који би могао да делује и изван NATO.с. о чему сведочи и став Хенрија Кисинџера да одвојене војне снаге ЕУ "могу да функционишу само уколико се прошири политичка координација између две стране Атлантика".45 Чемпил налази решење за овај ривалитет унутар NATO у оријентисању ЕУ на политичко предупређивање конфликата. 1. 1993 : 134. Међутим.44 Наравно.46 Антони Смит пише да не треба очекивати стварање европске "наддржаве" све док свака од европских држава "не одустане од контроле над својим војним снагама и арсеналима и од полагања права на монополизацију насиља у оквиру сопствене територије. op. већ од европског концерна за ваздухопловство и космичка истраживања (EADS). Biblioteka XX vek. Vol.42 Ернст-Ото Чемпил пише да је Америка. основаног 2000. 45 Henry Kissinger. 2. 385. Beograd 1998 : 236238.

фундаментално. пошто је у њихов дискурс уграђена фиксирана и монолитна концепција "европског идентитета" која. који надсвођује појединачне нације. културним сличностима. Vol. св. јудео-хришћанску етику. паннационализми су "покрети за уједињење неколико држава. рационализам и науку доба просвећености. класицизам и романтизам у уметности. No. L. грчко-хеленистичка идеја владавине. 1. У официјелним документима Заједнице. 269. 53 L. Smith. Етноантрополошки проблеми н. Macro-Nationalisms.. филозофија и уметност. 263-264. Westport. 68. 51 Ibid. ако не баш ‘примордијално стање’. "изгледа да рефлектује есенцијалистички модел идентитета као. у једну културну и политичку заједницу на основу заједничких културних карактеристика или ‘породице култура’".53 Европска комисија као да у својим документима промовише овакав паннационалистички образац. и то тако да они не конкуришу још моћним и енергије пуним националним културама. 1. Connecticut – London 1984 : 5. January. 52 Ibid. истим историјским традицијама и / или географском близином". A History of the Pan-Movements.49 Након што је у заједничко европско културно наслеђе уврстио баштину римског права. тада можемо бити сигурни да ће је на основи заједничког европског културног наслеђа утемељити један паневропски националистички покрет кадар да од тог наслеђа искује заједничке европске митове. вредности и сећања.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 73 идеји и процесу "недостаје предмодерна прошлост – ‘праисторија’ која може да јој обезбеди емоционалну подршку и историјску дубину". Nacionalni identitet. оно барем нешто органско. 267-268. National Identity and the Idea of European Unity.с. ренесансни хуманизам и индивидуализам.52 Оно што Смит назива "паннационализмима" Луис Снајдер зове "макронационализмима" или "панпокретима" које дефинише као "политичко-културне покрете који траже да се повећа и унапреди солидарност међу народима који су спојени заједничким или сродним језиком. "европска култура је дефинисана као тип ‘цивилизације’. 1992 : 62. Smit. 1 (2006) . Антони Смит је закључио: . Буде ли створена европска политичка заједница која ће имати одјека у народу. историјски дато и ограничено". обично суседних. "Greenwood Press".. Snyder. рене49 Anthony D. год. римско право. 50 Antoni D. Само на тај начин паннационализам може бити творац новог типа колективног идентитета. али их не укида. према Крису Шору. у чије најзначајније изворе спадају јудео-хришћанска религија. као и традиције грађанских права и демократије50. International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-).51 Према овом аутору. симболе.

Annabel Black. 36. 1.54 Да би се у Европљане усадила свест о заједничком културном наслеђу и европском идентитету конструисани су симболи слични онима којима се дефинишу националне државе: европски пасош. June. Inventing the ‘People`s Europe’: Critical Approaches to European Community ‘Cultural Policy’. мај (годишњица Шуманове декларације) као Дан Европе. год.56 Ова нетрпељивост према имигрантима се не заснива на расизму. Прво. стандардизована европска возачка дозвола и Бетовенова "Химна радости" као химна Европе. европска застава. December. 57 Ibid. локализован и историјски укорењен скуп традиција и вредности. No. св. Talking Culture: New Boundaries. New Series. ограничен.57 На основу одредбе Уговора о Европској унији (Уговор из Мастрихта) да је сваки грађанин државе-чланице истовремено и грађанин Уније. посебан образац понашања и заједнички бирократски језик. 56 Verena Stolcke. пошто деле слична искуства и животне стилове. Vol. 4. Културалистичка реторика "реификује културу која се схвата као компактан. 1995 : 2. Current Anthropology. Иако је већина европског становништва остала несвесна свог "европског идентитета". У јавности европских земаља се шири уверење да су имигранти криви за социо-економске проблеме који су. 1 (2006) . 1993 : 792. No. 1. Масовно се производи и дистрибуира пропагандни материјал. не постоји јединствено паневропско значење грађанства. иначе. већ се државе-чланице разликују када је у питању квалифи54 Cris Shore. организују културне манифестације и спортска такмичења. као и да је одређење ко је држављанин у искључивој надлежности држава-чланица. February. No. већ на културном фундаментализму који инсистира на разликама у културном наслеђу и на њиховој несравњивости. социјална демократија и владавина закона". 55 Cris Shore. Man. Из овакве дефиниције грађанства ЕУ произлазе две важне консеквенце. 4.55 Верена Штолке наглашава двогубост процеса изградње Европе: док унутаревропске границе постају све пропусније. 28. Special Issue: Ethnographic Authority and Cultural Explanation. Vol.с. идеали просветитељства и научне револуције. New Rhetorics of Exclusion in Europe. Етноантрополошки проблеми н. Vol. The European Communities and the Construction of Europe. последица рецесије и редефинисања капитализма. преношених кроз генерације потезањем идеолошког репертоара проистеклог из контрадикторне деветнаестовековне концепције нације-државе". бирократе из европских институција су изградиле неку врсту ембриона европске културе. а слави се и 9.74 ВЛАДИМИР РИБИЋ сансни хуманизам. Џеклин Баба закључује да су само држављани држава-чланица грађани Уније. 1992 : 10-11. Anthropology Today. спољне границе су све затвореније. 3. 8.

građani Evrope? Granice. конституисање "мултикултуралног грађанског друштва" би могло да створи проблеме које Јирген Хабермас описује на следећи начин: . који су раније били национално обележени".с.. and Exclusion in Europe. св. Тек у том случају би било могуће "размишљати о приближно једнаким условима за индивидуалне животне планове. конфесија итд. солидарност грађана државе се премешта на апстрактни основ једног "уставног патриотизма".60 Према истом аутору. социјалполитичка штета – нанета тиме што се под надзором привидно политички неангажоване централне банке. država.. 59 Etjen Balibar. социјал58 Jacqueline Bhabha. што води стварању специфично "европских" облика расизма. "национална" тржишта такмиче ко ће даље отићи у дерегулацији – може се избећи само уколико се заједничка европска монетарна политика допуни заједничком пореском. Citizenship. 1. Beogradski krug. "Get Back to Where You Once Belonged": Identity. Beograd 2003: 103. 1 (2006) . толико болан процес. заједништво тоне у субкултуре које се међусобно ограђују. 1998 : 603-605.. Друго. Етноантрополошки проблеми н. Otkrovenje. натурализацију и двоструко грађанство. ако сви грађани треба да могу да се идентификују са политичком културом своје земље. дакако у историјски развијаним националним државама.61 Хабермас излаже конкретне последице такве интеграције: С једне стране. Politički eseji. а ограничена су им и слобода кретања и право настањивања. 61 Ibid. покреће један колико споран. Human Rights Quarterly 20. narod. Већинска култура која се раширила у националну културу мора се разрешити из своје историјски утемељене фузије с општом политичком културом. Postnacionalna konstelacija. У мери у којој том процесу полази за руком раздвајање политичке културе од већинске културе. У сваком случају овај процес искорењује супстанцијалне заједничке чиниоце нације као заједнице порекла.3. год. Mi. искључењем држављана трећих земаља из грађанства.Политика која циља на равноправну коегзистенцију животних облика различитих етничких заједница.59 С друге стране. Beograd 2002: 79.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 75 кованост за држављанство. радикално раздвајајући комунитарне од некомунитарних држављана". Не успе ли. многи људи који су интегрисани у социо-економску структуру Уније остају без права гласа и права на политичко представљање. језичких група.58 Зато Етјен Балибар закључује да изградња Европске уније "порађа дискриминације на основи првобитног држављанства. 60 Jirgen Habermas. стварање једне интегрисане политике захтева да се европски грађани "мимо националних граница признају као припадници истог заједничког политичког бића". 102-103.

него на заједничку праксу образовања мишљења и воље. Social Forces. довољно јаком да предупреди негативно дејство које би. cit. Евроскептици сумњају да он уопште и може да буде испуњен. Етноантрополошки проблеми н. 75. године показала су да "и позитивне и негативне оријентације према супранационалној Европској заједници произлазе из националних интереса"." Међутим.76 ВЛАДИМИР РИБИЋ ном и привредном политиком. тај прелаз са међувладиног уједињења ка уставном политичком заједничком бићу није упућен само на заједничке процедуре демократске легитимације које сежу преко национално дефинисаног изборног права и национално сегментоване јавности. 1989.Једна политичка заједница мора моћи. Истраживања јавне подршке европском уједињењу спроведена 1982. год. Са друге стране. Иако се једна таква заједница конституише према универзалистичким начелима демократске уставне државе. То чини нужним даље преношење права суверенитета на једну европску владу. она изграђује колективни идентитет на тај начин што изла62 Ibid. Тај легитимациони услов за постнационалну демократију данас очигледно још није испуњен. 1. на глобалном нивоу не постоји ни "политичка способност за делање једне светске владе" ни "одговарајући легитимацијски темељ". без обзира на мултинационалне везе и јак положај националних влада. 1 September. 109. све више поприма државни карактер. The Myth of Postnational Identity: Popular Support for European Unification.63 Ову разлику између потенцијала европске и глобалне заједнице Хабермас објашњава на следећи начин: . св. пошто су УН лабава заједница држава којој "недостаје квалитет заједнице грађана света. 1986. 1 (2006) . на сва ова три подручја. са собом донела независна иницијатива сваке државе засебно.с. који би на основу демократског образовања мишљења и воље легитимисали политичке одлуке и чинили их предвидивим". Видети: Mathieu Deflem. op. Самореференцијални појам колективног самоодређења оцртава логично место које заузимају демократски уједињени грађани као чланови једне посебне политичке заједнице. другим речима. могућ је "унутар једне европске уније која. и 1992. бити премештена са досадашњег темеља интернационалних уговора на једну "Charta". да разликује чланове и нечланове.. у најмању руку онда када се разуме као демократска. 63 Jirgen Habermas. која се храни из корена европског грађанског друштва и развија у арену која се протеже преко целе Европе. а не Европљани". сужава простор за делање и оштећује социјалне стандарде. 1996: 119-143. No. 103. Pampel.. Европска унија мора. Vol.62 Интернационални систем трговине. који ограничава дерегулацију која снижава цене. у смислу основног закона. при чему би националне државе у суштини очувале оне управне компетенције од којих се не могу очекивати никакви споредни ефекти по "унутрашње" послове других држава чланица. што значи да су "антиевропљани и проевропљани припадници нација. Fred C.

Deutsch. New York 1979: 57. Карл Дојч исправно наглашава да су ширење тржишта и развој саобрађаја довели до захтева да се војна безбедност и политичка контрола преместе с нивоа града на ниво територије или регије. Хабермас закључује да. Светска банка и Светска трговинска организација (СТО). односно уједињења или експанзије. већ и империјалном војно-политичком доминацијом САД. mit.65 Сматрам да би успех економских. односно паннационалистичка тежња суштински се разликује од тренда глобализације који изазива не само слабљење суверенитета постојећих националних држава. 110.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 77 же и имплементира те принципе у светлу њихове историје и у контексту њиховог животног облика. образовних и политичких интеграција у оквиру Европске уније резултовао стварањем европске нације. као и друштвени сукоби 64 Ibid. сматрам да тежња да се створи уједињена Европа садржи есенцијалну сличност с деветнаестовековним либералним национализмом који се заснивао на схватању да само довољно велике нације могу да опстану економски и културно. као и да стварање нација неизбежно представља процес ширења. након што су грађани Француске и Холандије на референдумима 2005.с. The Free Press. Nacije i nacionalizam od 1780. религијских и регионалних идентитета и сукобима који настају на основу њих руши саме темеље државе-нације као историјске категорије. пошто овај "светски консензус о људским правима не може да утемељи строги еквивалент за државнограђанску солидарност насталу у националним оквирима". 1. Када размишљамо о последицама економског уједињавања Европе.67 Међутим. Ова националистичка. економским прописима и условима које диктирају међународне институције као што су Међународни монетарни фонд (ММФ). Tides among nations. То етичко-политичко саморазумевање грађана једне одређене демократске заједнице недостаје инклузивној заједници грађана света. 40-42. Ibid. св. 110-112. што има за последицу да "у космополитској заједници нормативне оквире образују само ‘људска права’. дакле правне норме са искључиво моралним садржајем". али и јачањем значаја етничких. 66 Karl W. морамо да имамо на уму да је економска транзиција из феудализма у капитализам створила основе за настанак национализма. године већински гласали против њега.64 Због тога грађани света своју нормативну повезаност "морају стећи једино из правно-моралног саморазумевања". год. 65 Етноантрополошки проблеми н. 67 Erik Hobsbaum. 1 (2006) .66 Такође. обустављање процедуре верификације Устава Европе. засноване на грађанско-територијалном принципу. у космополитској заједници светских грађана не постоји довољно основа за глобалну унутрашњу политику. stvarnost. Program. односно патриотизма на територијалној основи.

религијских. могуће успоравање пријема нових држава-чланица и друго представљају факторе које је неопходно проучити да би се разумео актуелни и будући развој процеса европских интеграција.с.78 ВЛАДИМИР РИБИЋ изазвани експанзијом либералне економије и слабљењем социјалне државе. ксенофобија. регионалних. а све то у контексту нестанка блоковске поделе света. неопходно је да антропологија посвети нарочиту пажњу проучавању ове три области друштвеног живота. Неопходно је нагласити да економска. учинили су очигледном динамичност процеса у којима се трансформишу и ступају у међусобну интеракцију наведени идентитети. 1 (2006) . год. али и дезинтеграције. Етноантрополошки проблеми н. интензивиране активности америчког империјализма и тежњи ка чвршћем повезивању и ширењу Европске уније. св. 1. Пошто су стабилизација и дестабилизација ових идентитета и њихових међусобних односа условљени интеграцијама и дезинтеграцијама у економској. Као наука која културни идентитет третира као процес. образовној и политичкој сфери. образовна и политичка сфера условљавају све националне и наднационалне интеграције. Сматрам да такве историјске околности стварају изузетно повољне услове да се српска антропологија упусти у проучавање процеса изградње и разградње уједињене Европе. националних и наднационалних идентитета. интензивирана активност исламских фундаменталиста. антропологија је подесна за разумевање динамичног односа између етничких. Деструкција Југославије и мањи или већи успех локалних етнонационализама да створе мање или више суверене државе.

were made within the period between the two World Wars. professeurs et chercheurs. Belgium. and political integrations within the framework of European Union are an expression of pan-national aspirations. Netherlands. The Treaty of Rome. aboutir à la création d'une nation européenne. Vlad imir Rib ić Une Europe unie: les intégrations économique. basée sur le principe civique territorial. Les intégrations économique. namely Euro-Atlantic organizations. founded on the civil-territorial principle. i. Il est tout aussi important de relever le différend qui oppose les partisans d'une fédération solide en Europe aux défenseurs des liens plus lâches entre les Etats européens. la volonté de créer une union des Etats européens va à l'encontre de l'idée des organisations transatlantiques.с. divergent directions occurred after the World War II: the first. there has been a constant struggle ever since between those advocating a tighter federation and those wishing a looser union of European states. 1.УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА 79 Vlad imir Rib ić United Europe: Economic. and political integrations Initial political steps towards unification of European nations on level terms. establishing the European Economic Community (EEC) and the European Atomic Energy Community (Euratom). signed in Rome on 25 March 1957 broadened the economic integrations. educational. which was signed on 18 April 1951 in Paris by France.e. Етноантрополошки проблеми н. streaming towards the establishment of the union of European nations. св. and Luxemburg. 1 (2006) . educational. Quant à l'intégration politique. which could – if successful – result in establishment of a single European nation. Le marché commun et l'union monétaire représentent les éléments clés de l'unité économique. Italy. on non-hegemony terms. l'intégration éducationnelle se manifeste à travers l'établissement des institutions communes et la mise en place des programmes visant à promouvoir les compétences et la mobilité des étudiants. éducationnelle et politique Les intégrations économique. éducationnelle et politique représentent une expression du pan-nationalisme qui pourrait. éducationnelle et politique se trouvent à la base de la construction européenne et de l'élargissement de l'Union européenne. and finally the Maastricht Treaty signed on December 1992 envisaged the establishment of economical and monetary union. As far as the political integration of Europe is concerned. en cas de réussite. West Germany. These endeavours culminated with The Treaty establishing the European Coal and Steel Community (ECSC). Furthermore. teachers and researchers. Economic. while the second was reflected in founding of Atlantic. год. Political integration is followed by attempts to create a fundamentally joint European identity based on mutual cultural heritage. Economical unification was followed by integration processes in the field of education that were manifested in joint institutions and projects for improving the expertise and mobility of students. c'est-à-dire euro-américaines.

.

Утицај Ван Генепове теорије обреда на српску етнологију/антропологију посредован је британском структуралном антропологијом посебно делом Едмунда Лича. 147037 који финансира Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије. британски структурализам * Овај чланак је настао као резултат рада на пројекту Антропологија у двадесетом веку: теоријски и методолошки домети.11) : 929 Van Gennep A. Апликација Ван Генепове теорије обреда прелаза у српској науци је била пут упознавања са структуралном антропологијом. Кључне речи: Ван Генеп. св. године. 1. 1 (2006) . што је у ситуацији једновековне теоријско-методолошке заосталости један од главних канала модернизације. Иван Ковачевић Ван Генеп по други пут међу Србима* Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века Апстракт: Појава превода на српски језик Ван Генеповог капиталног дела ''Обреди прелаза'' иницира рекапитулирање утицаја теорије обреда прелаза на проучавање обичаја у српској науци. Етноантрополошки проблеми н. бр. српска етнологија и антропологија. Сачињавање једног оваквог прегледа је потребано с обзиром да српски читалац Ван Генепове књиге о томе није обавештен.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 39 (497. интерпретација обреда. Ова модернизација била је двоструко спасоносна – спречила је учешће у изградњи националистичке митологије крајем прошлог века и створила имуност на постмодернистичку мочвару ума.с. јављају се и теоријски радови који трансформишу и коригују Ван Генепову теорију чинећи је унапређеним интерпретативним средством. Укупну библиографију радова инспирисаних Ван Генепом у српској етнологији/антропологији у протекле скоро три деценије сачињава више од 25 радова. год. обреди прелаза. Интерпретација српског етнографског материјала започиње крајем 1970-их година и распламсава се у наредној деценији. Уз нешто мањи број радова интерпретативног карактера у следећем периоду. до појаве српског превода 2005.

овај став ни у ком случају не значи да не треба преводити капитална дела науке на српски језик. или не влада страним језицима толико да би на тим језицима успешно задовољавала општу интелектуалну радозналост. 1 А. које у Србији доживљава сасвим нову фазу потпуног ослобођења било какве политичке и друштвене контроле. ''Edition A.с. 1. Међутим. треће издање 1981. Обреди прелаза. C oбзиром нa тo дa се ''шира јавност'' или не бави професионално науком тј. капитална дела неке дисциплине. год. Српско издање приредио и предговор написао Александар Лома. играју значајну улогу унутар научне дисциплине којој припадају. Стога прича о првом Ван Генеповом боравку међу Србима може започети излагањем путева којим су Ван Генеп тј. домену етнологије и антропологије као дисциплине. Van Gennep. мада стручно објашњење важности није могуће заобићи. Капитална дела. што се тиче научника. Но. Етноантрополошки проблеми н. Ван Генеп. 2 А. уопште. с једне стране. Међутим. Picard''. Les rites de passage. Ипак. у овом случају француском.1 до појављивања српског превода. као и откуд потреба за преводом који је закаснио. Emile Nourry. важан део једног од ових питања припада домену науке и то. св. Српска књижевна задруга. 1909. одговори скоро на сва ова питања припадају домену издаваштва. шта би то значило да превод неког капиталног дела светске науке ''касни''. Они морају да познају капитална дела своје струке не чекајући превод на српски језик. ситуација је другачија. која често показује интересовање за капитална дела појединих научних дисциплина. његова књига и његова теорија обреда прелаза стигли на странице етнолошких расправа у Србији. с друге стране.82 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Повод Скоро да је прошао цео век од изласка најпознатије књиге француског етнолога Арнолда Ван Генепа ''Обреди прелаза''. Можемо да се запитамо и зашто је превод Ван Генепа каснио.2 Да ли је овај превод закаснио и. и невероватно јевтине производње књига. али и домену основних и општих принципа научног рада. поготово специјалиста. при чему такво одређење Ван Генеповог дела ''Обреди прелаза'' није потребно детаљно образлагати. у овом случају. поготово када је оригинал на једном од светских језика. et J. не поседује основна теоријско-методолошка и емпиријска знања. тек када се појаве као преводи. привлаче пажњу и имају своју публику. већ само указује да превод упознаје са тим делом ширу јавност. Наравно. друго издање 1969 ''Mouton and Co et Maison des Sciences de l’Homme''. нису то једина питања која се постављају поводом појаве ове књиге. Београд 2005. 1 (2006) . без обзира на то да ли су преведена на друге језике.

A. године. 8 И. Olrik. Проп.) The Study of Folklore. Ковачевић. а друго појављивање зборника који је уредио Макс Глукман о ритуалима социјалних односа. Српски превод: E. Gluckman (Ed. првенствено у британској структуралној антропологији. Уз остале Тарнерове радове. Пријепоље 1979. 1978. 6 M. објављеном непосредно по изласку Личове књиге. То су нпр. преведена на енглески 1958. као и дански фолклориста Аксел Олрик чије је епске законе нарације (1909) Алан Дандес дефинисао као претечу Леви-Стросове структуралне анализе мита (Види. Београд 1982). 1 (2006) . у којем се. Beograd 1983. Maturiranje kao ''rite de passage''. 5 Е. посебно напомену уредника бр.с. Narodna umjetnost 13. рецепцију Ван Генепа у оквиру британске структуралне антропологије канонизовао је Едмунд Лич књигом ''Култура и комуникација'' чији други поднаслов ''Увод у примену структуралистичке анализе у социјалној антропологији'' открива синтетску. Cambridge University Press 1976.) Essays on the Ritual of Social Relations. Teorijsko-hipotetički okvir za proučavanje poklada kao obreda prelaza. 1. 4 M. појављује се и анализа фаза свадбеног ритуала са посебним акцентом на граничнике између појединих фаза. Kultura i komunikacija. Владимир Проп и његова Морфологија бајке из 1928.7 Убрзо за њим. год. Zagreb 1976. после опширног приказа теоријско-методолошког оквира.4 са великим есејима о обредима прелаза самог Глукмана и Виктора Тарнера. Culture and Communication.године (Види В. Разбијање предмета као граница појединих фаза свадбеног ритуала. Морфологија бајке. св.ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 83 Почеци Разматрање великог утицаја који је Ван Генепова теорија обреда прелаза остварила у српској етнологији мора укључити и сасвим кратко подсећање на ''ревитализацију'' Ван Генепа у светској науци. и коментарисана од стране Леви-Строса1960. 8). 7 М. Epic Laws of Folk Narrative. године. Vodopija. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII. године. in Alan Dundes (Еd.6 Први рад о обредима прелаза у Србији. био је о покладама и као сваки пионирски рад садржао је опширније методолошке експликације назначене у самом наслову. Etnološke sveske I. Етноантрополошки проблеми н. Leach.8 3 Осим Ван Генепа има још аутора са почетка 20-ог века који су поново ''откривени'' у структуралној антропологији. Englewood: Prentice-Hall 1965 : 129-141. Два важна момента обележавају ''откриће'' Ван Генепа у оквирима структуралне антропологије. Додатни импулс је стигао из текста хрватског етнолога Миливоја Водопије. улично весеље загребачких матураната посматра у светлу обреда прелаза. Manchester University Press 1963.3 Једно је превод ''Обреда прелаза'' на енглески 1960-е године.5 Управо је ова Личова књига одиграла кључну улогу у српској рецепцији Ван Генеповог схватања обреда прелаза. Beograd 1978. Prošić. Lič. али и дидактичку намеру аутора.

Београд 1983. истражујући до тада непроучаване ритуале везане за прву менструацију10 или ширећи етнологију на проучавање савремене урбане културе – објашњавајући испит на факултету и улазак код претпостављеног у канцеларију као примере обреда прелаза. Породични ритуали око прве менструације.с. св. Etnološki pregled 18. Анализа обреда названог ''воловска богомоља'' дала је за право Ван Генеповом ставу да неки ритуали у себи садрже обреде прелаза .11 Рад о ритуалу сахрањивања као обреду прелаза уводи Теренса Тарнера као још једног значајног аутора. или у анализи ''посмртног умирања''14 као продужене фазе сепарације од ''овог света'' и агрегације у ''онај свет''. ГЕИ САНУ XXXII. У радове из овог периода. 1. Посебна издања ЕИ САНУ 25. Градина 6-7. који су шире схваћено инспирисани Ван Генепом. Београд 1982. Pogrebni rituali u svetlu obreda prelaza. Bandić. Prošić. Бандић. 1 (2006) .15 Воловска богомоља јесте етноветеринарски ритуал који етиолошком и 9 Д. Etnološki pregled 19. Ниш 1981. год. 13 М. 12 M. Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba. може се сврстати и рад о табуима као елементима временске и просторне сегментације света.12 Почевши од 1982. наредних неколико година (1982-1986) представљају '''златно доба'' проучавања обреда прелаза у српској етнологији. осим Лича и Виктора Тарнера. Обреди прелаза. Beograd 1983. О прослављању рођендана. Ван Генеп. Етноантрополошки проблеми н. Beograd 1982. 10 М. 15 А. чијим се ставовима допуњава методолошка основа интерпретације. Малешевић.84 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Оба рада као основу користе Личову формализацију Ван Генепове трочлане структуре. 14 D. Табу као елемент организације културног времена и простора. na primeru Stonskog primorja.9 Распламсавање Већ у наредним радовима. Београд 2005 : 16. испитивање обреда прелаза шири учаурене представе о домену етнолошког истраживања и то унутар уврежене представе о ''традиционалној култури''. Kovačević. Братић. Urbani rituali. али да могу имати и посебну сврху и појединачне циљеве. У неким радовима као што је анализа прослављања рођендана. у: Промене у традиционалном породичном животу у Србији и Пољској. Beograd 1982. 11 I. Малешевић – Д. уочавање структура обреда прелаза није у првом плану и инспирација Ван Генеповим ''Обредима прелаза'' је само усмеравајућа.13 ритуала који није познат у ''традицијској култури'' већ представља иновацију у обичајима животног циклуса. Kultura 57-58. године.

Ритуални аспект деобе задруге. Воловска богомоља.18 Успостављање нових социјалних односа у традицијској култури било је праћено ритуалима прелаза који су били предмет проучавања у овом периоду и који су обрађени у посебним радовима. Semiologija rituala. Етнолошке свеске V. 19 З. Скопје. Гласник Етнографског музеја 47.21 У полету проучавања обреда прелаза у српској етнологији јављају се и радови који теоријски и методолошки промишљају и допуњују основни теоријско-методолошки оквир. Малешевић. Semiologija rituala. 1 (2006) . Церемонија испраћања радника у пензију. год. Нови резултати семиолошког проучавања додолске поворке. у свом првом сегменту су проучени са становишта Ван Генеповог схватања обреда прелаза. Дивац. Kovačević. 1984. Адопција као обред прелаза. Посматрање типова обреда прелаза из угла религијски детерминисаних статуса унутар категорија свето/не-свето и религијско/не-религијско отворило је простор за типолошку разраду Ван Генеповог схватања обреда прелаза. од којих је једна структура обреда прелаза. пролеће 1984. Ковачевић.16 Обреди који прате ''политички животни циклус''. Братић. у низу пионир-омладинац-члан партије. Расковник 39. Београд 1983.17 као и ритуал који прати завршетак професионалног живота – прослава одласка у пензију. има и секундарну структуру обреда прелаза. ГЕИ САНУ XXXIII. од којих једна може бити структура обреда прелаза. Београд 1984. условљеним полном расподелом моћи у друштву. мушким и женским читањем. ГЕИ САНУ XXXIII. и два могућа читања. 22 М. 17 М. Реинтерпретација додолске поворке са становишта обреда прелаза баца ново светло на ранију семиолошку анализу овог ритуала. указано је да се проучавање обреда прелаза превасходно односи на декодирање елемената ритуала.ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 85 симптоматолошком терапијом ''лечи'' сточну заразу и показује типичну двојну структуру исцелитељских обреда. Београд 1984. Прилог типологији ритуала прелаза. Beograd 1985 :178-179 и 78-113. Kovačević.23 16 И. 20 Д. Братић. Види целовито објашњење додолске поворке са технички исправним графичким приказима у I. То су ритуална адопција19 и ритуали који прате деобу породичне задруге20. 21 И. заокружујући његову интерпретацију као обреда са две паралелне структуре. Ковачевић. св. Београд 1984. Beograd 1985 : 78-98. као и на вишеструкост могућих структура обреда. али с обзиром на то да омогућава прелаз из болесног у здраво стање. Македонски фолклор 34. Етнолошке свеске V. Малешевић. Етноантрополошки проблеми н. Пријем у пионирску организацију. Београд 1984. 18 Д.22 Са друге стране. 23 I.с. 1.

Види. Наиме. године у Пријепољу. Антонијевић. 29 Д. Jasiewicz . Zb. године) Етноантрополошки проблеми н.12. целокупност различитих радњи које прате цео ''војнички'' живот појединца од ''предвојничке обуке''. Vlahovic (Red. Beograd 1986 : 9-118. 1.27 Класичнији приступ. као и на религијски и још један социјални ниво. којем је то примарни циљ. Ковачевић. 25 B. Poznan 1986: 101-106. послужило је као инспирација за анализу ''непоновљивог'' ритуала – пуштања у погон монтажне траке за производњу аутомобила ''Југо''. кроз призму Ван Генепове трочлане структуре. односно путника и госта. тј. Ritualizacija socijalnog razvoja žene – Tradicionalno selo zapadne Srbije. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1988. године). године. у традицијској култури сагледани су у новом светлу. Jovanović. још 1982. Ритуал пуштања монтажне траке у погон у производњи ''Југа 55GV''. свадбу и први порођај. Kultura tradycyjna w zyciu wsplolczesnej rodziny wiejskiej. 19. Антонијевић. као ритуал иницијације девојака и међусобни однос путовања и гостопримства. Adama Mickiewicza w Poznaniu. Београд-Топола 1986. br.с.). св. Београд 1991: 31-45. Етнолошке свеске VII. Етнолошке свеске VII. указао је на друге фазе ритуала које нису биле обухваћене првим теренским истраживањем. 1 (2006) . у коме је свабда тек средишњи део социјалног развоја жене праћеног кроз три кризна момента њеног развоја – прву менструацију. Camera оbscura svadbenog obreda. под насловом ''Елементи обреда прелаза у Ивањданском ритуалу у Србији''.29 24 Ibid. n. 26 М. преко служења војног рока до ''резервног састава''. 125-142. 7-8. у смислу апликације Ван Генепове трочлане структуре. намењеног извозу у Америку. radova EI SANU knj. Nr. Мур и Мајерхоф). год.P. и у којој је дао полазну основу за иницијацијску интерпретацију овог типа бајке. Seria Etnografia. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1985. у Личовој графичкој верзији.28 Исти приступ је примењен у анализи српског фолклорног материјала – бајки названих ''јуначке'' (АТ 300-303). Од истог аутора је и необјављена докторска дисертација ''Магија у обредима прелаза код Срба'' одбрањена на Филозофском факултету у Београду 1988.86 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Ивањдански ритуал. бриколиран из свадбеног ритуала. 28 И. Београд -Топола 1986. 27 Д. Значење српских бајки. Анализа Ивањдана као иницијацијског ритуала саопштена је као реферат. Одлазак у војску. Један. s. присутан је у анализи релативно новог обичаја – испраћаја у војску.26 Ван Генепово тумачење обреда прелаза. примењен на сам чин прославе ''испраћаја у војску''. 1986. Savremenik. на пољско-српском симпозијуму Промене у традиционалном породичном животу у Србији и Пољској одржаном октобра 1982. Z. Малешевић.25 и други. Universytet Im. уз фокусирање на модерне секуларне ритуале (Да Мата. где је показао хеуристичку вредност.24 У овом периоду се чак два рада баве свадбом као обредом прелаза.

31 И. Преписивачка пракса постојеће етнографије састојала се у прекомпоновању етнографске грађе из монографија регионалних целина или успутних етнографских бележака у ''студије'' о поједином обичају. То су преписивачка пракса и етноекспликативна ''објашњења''. уочавање ''испретураности'' појединих фаза у конкретним ритуалима.30 То значи да је истраживање обредa прелаза било ''добра показна вежба из које се види да: а) обичаји немају значење које зна свака стара баба и коју само треба. извртања нормалности и поновног спајања. као на пример потврда паралелних структура обреда од којих је једна структура обреда прелаза. год. Разлика је у другом случају уочљива када се упореди усвајање етнкоекспликације (''судови се током свадбе разбијају да се одагна зло''). брзо. Београд 2005 : 16-17. Пријепоље 1979. ''настанка'' или ''разлога постојања'' неког обичаја. уважавања етноекспликације као објашњења ''узрока''. већ и далеко разумљивије и иницијантима примереније уочавање елемената одвајања. Са друге стране. констатовање хеуристичке вредности.с. Ковачевић. Ковачевић. у зборнику Етнологија и антропологија: стање и перспективе. Етноантрополошки проблеми н. итд. иако се из таквих студија није могло сазнати ништа више од онога што је постојало у етнографској грађи. питати. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII. већ да се структура и значење обичаја налазе испод опажљивог нивоа и етноекспликације и б) да структурална анализа није само тешко разумљива и директно неапликативна мисао Клод Леви-Строса. 1 (2006) . Важније од тога су последице које је овај ''покрет'' имао на српску етнологију у целини. за живота. Из етнологије у антропологију (Српска етнологија у последње три деценије 1975-2005).''31 30 И. на време. Зб.ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 87 Значај ''Херојско'' доба проучавања обреда прелаза у српској етнологији трајало је десетак година и имало је десетак актера. Донело је неколико закључака који се тичу Ван Генеповог приступа обредима прелаза. са објашњењем да различита ''разбијања'' предмета имају различита значења – као граничника између појединих фаза до обележја неке од фаза. ЕИ САНУ. Разбијање предмета као граница појединих фаза свадбеног ритуала. 21. 1. Само на изглед је парадоксална констатација да највећи значај аплицирања структурализованог Ван Генепа на српски етнографски и фолклорни материјал није у резултатима који су добијени анализом проучаваних обичаја и другог фолклорног материјала. св. Интерпретативност Ван Генеповог схватања обреда прелаза је дефинитивно укинула неке од главних обележја српске етнологије претходног периода. сводило се на објашњења типа ''ваља се'' – ''не ваља се'' или ''да не чује зло''. једну могућу типологију обреда прелаза.

године Интересовање за обреде прелаза и. и на почетку 21. Београд 2005 : 37-39.с. Mehdi et all. Birth As an American Rite of Passage. века. 1. Berkeley. 35 R. С. Marrying & Burying: Rites of Passage in a Man's Life. у оквиру тога. Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. бавећи се тиме више од једне деценије раније. за Ван Генепову интерпретацију. св. Publisher: University of California Press. Књиге о рођењу у Америци. Crossroads: The Quest for Contemporary Rites of Passage. Open Court Publishing Company 1996.32 процеса који је определио судбину српске етнологије/антропологије у судару са две велике опасности током последње деценије двадесетог века: примитивним национализмом и постмодернизмом. Grimes. 37 L. и критичког приступа владајућем режиму. својим активистичким делом. каријеристички националисти и професионалне патриоте. Ковач (Ур. али сежу и у прошлост. University of California Press 1992. C.88 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Проучавање обреда прелаза се показало као важан део процеса ''модернизације'' српске етнологије/антропологије. 33 Ibid.34 венчању и сахрани. Наумовић. CA. те њиховим потенцијалним спојем у ренационалистичкој реетнографизацији. Између ''националне службе'' коју су предводили сликарски писци небеске визуре. Компаративни пример из суседства показује како је немодернизована етнологија постала лак плен десцијентификовано постављених политичких задатака самооправдавајући се постмодернистичким идејним галиматијасом. Grimes. L.). Зборници и књиге о обредима прелаза у овом периоду су претежно посвећени модерној обредној пракси. год. српска антропологија се. Национализација националне науке? Политика етнологије/антропологије у Србији и Хрватској током прве половине деведесетих година двадесетог века.).36 зборник ''Раскршћа: Истраживање савремених обреда прелаза''. CO: Westview 1995. L. 1 (2006) . антиципирала кретања светске науке. као што је рад Џин Хјустон о иницијацији Телемаха из њене књиге ''The Hero and a Goddess: The 32 С.33 После 1990. Davis-Floyd. определила за ''критички усмерену политичку антропологију'' као изданак модернизма. што показује да је српска етнологија/антропологија. 2000. ( Ed. 36 R. Етноантрополошки проблеми н.35 поновном откривању обреда прелаза. Deeply Into the Bone Re-Inventing Rites of Passage. 39-40.37 су само неки резултати новог таласа бављења обредима прелаза који се претежно односе на савремено друштво. не јењава ни у последњој деценији 20. Boulder. 34 E.

год. која се састоји из обреда сепарације. II. 1 (2006) . Maska kao znak. Београд 1997 : 93-94. Крштење одраслих и деце у Србији у последњој деценији двадесетог века. 40 S. Обичаји животног циклуса у градској средини. Тарнер) које говоре о три фазе обреда прелаза. 39 Н. (Докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Београду 1992. 97. Павковић.44 38 J. је проверавана у већем броју дипломских радова рађених на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.с. Савремено друштво.40 Насупрот стагнацији у интерпретативној примени Ван Генеповог схватања обреда прелаза. (Ур.ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 89 Odyssey as a Mystery and Inititation''. трансформисане у интерпретативни поступак. Kovač. Београд 2001 :17-18.42 У раду о крштењу из 2002. Beograd 1996 : 169-176. Houston. сматрајући да се њихово значење може наћи само у контексту који их ствара. настала у време интензивног проучавања обреда прелаза у српској етнологији. Дивац. исти аутор се опредељује за полазиште ''ближе Ван Генепу него Личу или Тарнеру''.38 поново публикован у зборнику ''Раскршћа''. ПИ ЕИ САНУ. Жикић. обреда лиминалности и обреда агрегације према ''структуралистичким'' интерпретацијама (Лич. проблематизује се значење обреда прелаза по себи. Семиологија мита и ритуала. Жикић. јављају се нови покушаји теоријског и методолошког резимирања. аутор упозорава на то да структуралистичка интерпретација може довести до става да су сви обреди – обреди прелаза. Ковачевић. којим обнавља интерпретативност Ван Генепових обреда прелаза. 48. године. св. 1. већ тек у контрасту са другим елементима.43 Расправљајући о односу Ван Генеповог схватања трочлане структуре.). године) 42 Ibid. The Hero and a Goddess: The Odyssey as a Mystery and Inititation. 43 Б. у српској етнологији/антропологији долази до извесне стагнације у апликацији Ван Генепове теорије обреда прелаза. (Poglavlje 11. Зборник Филозофског факултета XVI. Београд 2002 : 118. Крвна освета и умир као обред прелаза и континуитета.41 Уз ослонац на Личов став да елементи ритуала немају значење по себи.) 41 Б. 44 И. Тих година. У монографији о Едмунду Личу покренуто је преиспитивање односа према ''теорији обреда прелаза уз констатацију да сам Лич није никада ''обред прелаза'' применио као метод.39 као и у одређеним обредима Западне Африке у којима се употребљавају маске. "The Initiation of Telemachus" 267-288). Уочена је структура обреда прелаза у ритуалу који прати трансформацију при умиру крвне освете. Етноантрополошки проблеми н. Антропологија Едмунда Лича. У З. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1996. Ова теза. године. односно да ''никад није посматрао конкретан ритуал да би показао да овај задовољава услове да буде назван обредом прелаза''. Ballantine Books 1992. присутне у свега неколико радова. Београд 1993.

Више десетина примера анализа обреда прелаза објављених у стручној литератури довели су до закључка да су сепарација. лиминалности и агрегације. У једном резимирању ових расправа. године подстиче резимирања утицаја које је Ван Генепово схватање. започет доживљавањем излагања фаза обреда прелаза као ексцеса у очима традиционалних етнолога. још у периоду интензивног проучавања обреда прелаза. остварило на српску етнологију. год. настали на почетку минуциозним третманом. На том путу теорија/метод су деконструисани и поново конструисани да би се елиминисали труизми и пажња усмерила на могућности интерпретације. до прихватање иновационе ''теорије'' и њеног преобраћања у метод објашњавања. усмено изнео Душан Бандић.46 што произилази из чињенице да се са сваким обредом постиже нека промена. Идеју је. већ да се често јављају ''испретуране'' и сасвим редуковане. Ти радови. оp. остварује неки прелаз. па самим тим обред може и секундарно имати знaчење обреда прелаза. 1. св. Етноантрополошки проблеми н. Пређени пут.с. Неконзистентност основног модела који карактерише фазна структура превазиђена је тако да се очува интерпретативност целокупног поступка. 15-ак година касније. закључено је да су ''фазе'' обреда ређе фазе у правом смислу речи.Ковачевић. и да ли се сви елементи обреда увек могу интерпретирати као трофазна сукцесивна структура сепарације. резултирао је обиљем радова.45 У истом раду. У фази деконструкције. у обради британске структуралне антропологије. ублажено је на начин да је све обреде могуће посматрати као обреде прелаза. реактуализује се питање односа обреда прелаза према обредима уопште. као и у методолошком уводу у претходно поменутом раду о крштењу. започела је и дискусија о могућем прецизирању односа ''фаза'' и ''обреда''. 1 (2006) . Екстремно схватање по коме су сви обреди – обреди прелаза.90 ИВАН КОВАЧЕВИЋ Још у време интензивне примене Ван Генеповог схватања обреда прелаза у српској етнологији/антропологији. 46 Намерно или случајно фазе агрегације или сепарације су називане ''сегрегација''. лиминалност и агрегација ''значења која се могу приписати појединим елементима и која објашњавају зашто је дотични елемент уопште бриколиран у обред''. године Појава српског превода Ван Генепове књиге ''Обреди прелаза'' крајем 2005. о томе да ли су сви обреди – ''обреди прелаза''. Од 2005. која је обављана и кроз 45 И. 19. прерасли су у увежбани манир и послужили су као педагошко средство у припреми семинарских и дипломских радова од којих се захтева креативност.cit.

Учињена је једна могућа типологија обреда прелаза и наговештене друге. На једном крају тог ходника је била прошлост коју обележава полувековно одумирање обесврховљене дисциплине. пре свега оног који говори да при сваком проучавању неког ритуала треба сагледати који се елементи (ритеми) налазе у ритуалу да би означили некакав прелаз. год. То условљава да свежина небројених тема. Teorijsko-hipotetički okvir za proučavanje poklada kao obreda prelaza. што је заступао и сам Ван Генеп. у структуралној обради.ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 91 аналитички поступак и кроз методолошке текстове или пасаже. Пријепоље 1979. а на другом дисперзивна разноликост модерне антропологије која је у међувремену раскрстила са ограничењима проучавања на ''примитивне'' или ''друге''. Ниш 1981. После више од двадесет радова о обредима прелаза у српској етнологији/антропологији и још много пута толико оних који су настали у педагошком процесу. Etnološke sveske I. представљало је осветљени ходник који је повезивао прошлост и будућност српске етнологије/антропологије. С друге стране. 1 (2006) . Разбијање предмета као граница појединих фаза свадбеног ритуала. св. и томе додат став да се сви ритуали могу посматрати и као обреди прелаза. Prošić. Етноантрополошки проблеми н. Потврђена је полифункционалност обреда. 1.с. Градина 6-7. као и наслућена могућност корелације бриколираних елемената са типом или подтипом обрeда прелаза. 1979 И. поставља се питање да ли треба и даље проучавати обреде прелаза. Ковачевић. апликација на ''секуларне'' ритуале модерног доба била је други узрочник и показатељ промене парадигме у српској етнологији/антропологији. избегнуто је могуће извртање стратегије у разматрања која резултирају перпетуираним тврдњама да је неки обред – обред прелаза. Бандић. Табу као елемент организације културног времена и простора. као и иновативност њиховог проучавања чине и чиниће обреде прелаза мање примамљивим самосталним предметом анализе. 1981 Д. Beograd 1978. Одговор је позитиван уз обавезно усвајање свих коректива уочених у српској етнологији/антропологији. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII. Ван Генепово схватање обреда прелаза. Напокон. које су се отвориле после 1990. Обреди прелаза у српској етнологији/антропологији – Литература за почетнике 1978 M. који могу бити и обреди прелаза. године.

Jovanović. Малешевић.с. 1. Poglavlja: "Ivanjdan" i "Putovanje i gostoprimstvo". Camera Obscura svadbenog obreda. Етнолошке свеске V. Kovačević. Hijerarhijski ritual ulaženja. Етнолошке свеске VII. Промене у традиционалном породичном животу у Србији и Пољској. Etnološki pregled 19. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1985) 1986 Д. Beograd 1982. Kovačević. 19. Kovačević. ГЕИ САНУ XXXII. Адопција као обред прелаза. Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba. Етнолошке свеске VII. Породични ритуали око прве менструације. Братић. Гласник Етнографског музеја 47. Београд 1984. 7-8. Београд 1983. Ритуал пуштања монтажне траке у погон у производњи ''Југа 55GV''. М. radova EI SANU knj. Semiologija rituala. Београд-Топола 1986. И.92 ИВАН КОВАЧЕВИЋ 1982 I. Малешевић. Beograd 1985 : 78-98. 1 (2006) . Одлазак у војску. И. Ковачевић. М. Малешевић. Zb. Церемонија испраћања радника у пензију. 1986. Semiologija rituala. ''Воловска богомоља''. D. пролеће 1984. М. Етнолошке свеске V. Малешевић. 1983 М. 1984 Д. Етноантрополошки проблеми н. Beograd 1986 : 9-118. св. Београд 1984. Пријем у пионирску организацију. ГЕИ САНУ XXXIII. Братић. Београд 1984. Види целовито објашњење додолске поворке са технички исправним графичким приказима у I. ПИ ЕИ САНУ 25. Savremenik. 1985 I. na primeru Stonskog primorja. Београд 1984. N. Београд 1982. Pogrebni rituali u svetlu obreda prelaza. Братић. Ковачевић. B. З. br. Дивац. Beograd 1983. Beograd 1985. Beograd 1982. Д. И. Скопје. Београд 1983. Расковник 39. Etnološki pregled 18. M. Ковачевић. год. М. О прослављању рођендана. 1984. Малешевић – Д. Ritualizacija socijalnog razvoja zene – Tradicionalno selo zapadneSrbije. Прилог типологији ритуала прелаза. Нови резултати семиолошког проучавања додолске поворке. Prošić. ГЕИ САНУ XXXIII.s. Македонски фолклор 34. Антонијевић. Београд-Топола 1986. Kovačević. Ритуални аспект деобе задруге. u I. Urbani rituali. Bandić. Kultura 57-58.

along with a bit less numerous works of interЕтноантрополошки проблеми н. it came through British structural anthropology.) 1993 Н. 1996 Б. Крвна освета и умир као обред прелаза и континуитета. Семиологија мита и ритуала 2. Београд 1997. 33. Beograd 1996 : 169-176. докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Београду 1988. Kovač. год. The interpretation of Serbian ethnographical materials began in the late 1970s and blazed up in the following decade. Жикић. 1. 2002 Б.. Divac (ur. PI EI SANU 48. Магија у обредима прелаза код Срба. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1988) Б.с. Антропологија Едмунда Лича. Ivan Kov ače v ić The second coming of Van Gennep among the Serbs A contribution to the history of Serbian ethnology/anthropology in the final quarter of the XX century Emergence of the Serbian translation of Van Gennep’s major work "The Rites of Passage" initiates recapitalization of the influence theory of rites of passage had on studies of customs in Serbian scholarship. Beograd 2002 : 115-128. св. Савремено друштво. Значење српских бајки. Јовановић. 1 (2006) . Београд 1991. Београд 2001 : 12-19. Павковић. ПИ ЕИ САНУ. Bibliography of works inspired by Van Gennep in Serbian ethnology/anthropology in the past three decades totals at over 25 books. Крштење одраслих и деце у Србији у последњој деценији двадесетог века u Z. Maska kao znak. Ковачевић. Антонијевић. It is necessary to make such a review since the Serbian reader of Van Gennep’s book is unaware of that fact. 2001 И. Običaji životnog ciklusa u gradskoj sredini.). especially the works of Edmund Lеаch. Influence of Van Gennep’s theory of rites on Serbian ethnology/anthropology is intermediary. Београд 1993. From then on and until the emergence of Serbian translation in 2005. 1992 S. (Докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Београду 1992. Зборник Филозофског факултета XVI. (Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 1996).ВАН ГЕНЕП ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 93 1988 Д. књ.

Етноантрополошки проблеми н. on note l'apparition de travaux théoriques qui transforment et corrigent la théorie avancée par Van Gennep pour en faire un outil d'interprétation plus sophistiqué. Application of Van Gennep’s theory of rites of passage to Serbian scholarship was a way of familiarizing with the structural anthropology that was one of the major channels of modernization in the setting of centennial theoretical\methodological backwardness. Des interprétations du matériel ethnographique serbe émergent à la fin des années 1970. La théorie des rites élaborée par Van Gennep a influencé l'ethnologie et l'anthropologie serbes par le biais de l'anthropologie structurelle britannique et.94 ИВАН КОВАЧЕВИЋ pretative nature. et jusqu’à la publication de la traduction serbe en 2005. This modernization was twofold salutary – it prevented the construction of mythology of nationalism at the end of the last century and created an immunity to postmodern mind swamp. 1. l'application de la théorie des rites formulée par Van Gennep a représenté une façon de se familiariser avec l'anthropologie structurelle. La bibliographie des ouvrages inspirées par Van Gennep et publiés dans le cadre de l'ethnologie et l'anthropologie serbes au cours des trente dernières années comporte plus de 25 références. elle a immunisé la discipline contre la marée spirituelle du postmodernisme. se trouve à l'origine d'un aperçu sur l'impact de sa théorie des rites de passage sur l'étude des coutumes dans la science serbe. Cette modernisation a été doublement salutaire: elle a éliminé le danger de participer à l'élaboration de la mythologie nationaliste vers la fin du siècle dernier. en revanche. le nombre de textes interprétatifs est en baisse. год. A partir de ce moment. ouvrage capital de Van Gennep. Ivan Kov ače v ić Van Gennep de retour parmi les Serbes Contribution à l'histoire de l'ethnologie et l'anthropologie serbes dans le dernier quart du XXe siècle La publication de la traduction serbe des "Rites de passage". theoretical volumes also appear transforming and correcting Van Gennep’s theory making it an advanced interpretative means.с. plus particulièrement. Publier un tel aperçu est nécessaire étant donné que le lecteur serbe de l'ouvrage de Van Gennep n'est pas renseigné sur ce point. Dans la science serbe. 1 (2006) . par l'intermédiaire des ouvrages d'Edmund Leach. vu le retard séculaire sur le plan théorique et méthodologique. pour exploser au cours de la décennie suivante. св. elle a fonctionné comme l'un des principaux ressorts de la modernisation.

. br. U svakom slučaju. Melford Spiro Konfesionalni uvod Na početku ovog teksta želim da stavim nekoliko ograda ličnog karaktera. u zvaničnoj terminologiji povezanoj sa iznosima na žiroračunu naziva se naučnim (i umetničkim) podmlatkom. koji se može uočiti u postkolonijalnoj i postmodernoj antropologiju u svetu.ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК 39 (497. Na kraju razmatram da li bi oslobađanje od retoričkih elemenata "krivice" u domaćoj naučnoj produkciji moglo da ima pozitivne posledice po imidž i status etnologije i antropologije. u Hrvatskoj znanstvenim novacima. "čudo" su ove disciplinarne metafore) u disciplinu. a šarmantnije budućnošću institucija.as if all science is ethno-science.147037 koji finansira MNZŽS RS. Ključne reči: istorija srpske etnologije. ∗ Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Antropologija u XX veku: teorijski i metodološki dometi. agregiran.. год.. Етноантрополошки проблеми н.с. odnosno definišem poziciju iz koje pišem. Ne planiram da objašnjavam da li je ovaj "konfesionalni uvod" posledica stilske mode ili preferencije. stipendistima na projektima. tekst pišem iz pozicije nekog ko je relativno nedavno socijalizovan (iniciran. Tvrdim da. dok ovaj "kompleks" ima istorijske i političke razloge kada je u pitanju anglosaksonska antropologija. činjenice da radim sa ljubiteljem postmoderne teorije etnografije ili ličnog afiniteta prema što jasnijem definisanju domena (bilo kojeg) teksta. ovo stanje. i elemenata u analizama istorije srpske etnologije. jesam ili bih volela da budem. 1 (2006) .11) (091) Jana Baćević Honour and Shame: prilog alternativnoj istoriji srpske etnologije∗ Аpstrakt:: U ovom tekstu povlačim paralelu između "kompleksa krivice". odnosno odsustva ličnog afiniteta prema strategijama pisanja koje su na eksplicitnom nivou "o svetu i svemu". Nezavisno od toga šta od navedenog sam bila.. 1 св. politika antropologije . analogni uzroci se ne mogu pronaći u istoriji discipline u Srbiji.

(2005:18). U antropologiji naročito. u tom smislu. a svetski". ali mislim da mogu da ponudim malo drugačiji pogled. Kovačevićeva metafora je sažet i uspeo prikaz tendencije u delu savremenog disciplinarnog diskursa da se istorija srpske etnologije do jedne tačke percipira kao "neprijatelj".) periodu pad eksplikativnog nivoa srpske etnologije (antropologije) može biti uzrokovan samo spoljnim uzrocima. od Đorđevića do Bandića. ili "ponovnog pro/izmišljanja" identiteta discipline kroz ekstenzivnu i intenzivnu kritiku prethodnih tendencija teško da su redak slučaj u nauci – pre bi se moglo reći da su pravilo (nezavisno od pogleda na istoriju ili "razvoj" nauke koji ćemo usvojiti). u kontekstu u kojem je upotrebljava Kovačević: U ovom (savremenom. povezana Етноантрополошки проблеми н. Čak i nepojednostavljeni rezimei istorije antropoloških ideja neke od najznačajnijih pravaca objašnjavaju kao kontratendencije – tako se smatra da je boasovska (te i američka. u skladu sa karakteristikama pripisivanim ovom mitskom biću. 1 (2006) . revolucionisanja. i o vampiru je napisan nezanemarljiv broj tekstova.с. св.a. koji može poslužiti kao poziv dva veka starim vampirima da počinje novi pir. Ponekad mi se čini da je deo fascinacije vampirom posledica "znanja raširenog u narodu" da je vampir jedina srpska reč prihvaćena u većini ostalih jezika. odnosno "naš. u ovom kontekstu više me interesuje vampir kao figura (istorije) srpske etnologije uopšte. Vampir: naš a svetski Figura vampira je. Verovanje u vampira privlačilo je generacije istraživača narodne religije. te i kulturno-relativistička. te i celokupna savremena) antropologija nastala kao kritika evolucionizma i biologizma. prilično žilava i živahna u srpskoj etnologiji. год. ne planiram (još uvek) revoluciju. Sramota: svetska a naša? Projekti građenja. odnosno da se savremeni (najsavremeniji) identitet discipline u velikoj meri gradi na kritici prethodnih "škola mišljenja" koje su percipirane kao dominantne. Još je stari i uglavnom dobri Kun tvrdio da revolucije u nauci često potiču od mladih ljudi još neiniciranih u potpunosti u disciplinu. Međutim. npr. 1. prim. mediokritetskim i autodestruktivnim postmodernizmom. vampir je etno-inverzija slogana za MB pivo.96 JANA BAĆEVIĆ pretpostavljeno stanje je uslovilo set opservacija i razmišljanja o problemu koji ću izneti u nastavku teksta.

je debata oko specifičnosti "primitivnog mentaliteta" odnosno kriterijuma racionalnosti i iracionalnosti (v. nije morala da ima ovaj problem. teza je da se "Drugost" (Orijent. rezultirala je principijelnim insistiranjem na multivokalnosti. u principu. Teza da je antropologija dugo bila svojevoljno instrument represije (realne ili simboličke) nad bilo kojim proučavanima. Babe itd. Milenković. međutim. postala dovoljno integrisana da ne bude suviše očigledna. pretvarajući ih u "objekat" antropološke studije. u kojoj su urbani problemi i urbani (u oba smisla) antropolozi sistematski potiskivani kao manje vredni ili važni. U slučaju kritike etnografskog realizma. Hollis and Lukes.HONOUR AND SHAME . još jedna od posledica antropoloških autokritika iz druge polovine XX veka. dok bi. druga je kritika etnografskog realizma "Writing Culture" škole (v. balkanizam) Saida. ako bi ova teza i mogla da ima političkog i ekonomskog smisla. barem zbog toga što su dobro "prilagođeni" savremenoj problematici vezanoj za različite strane globalizacije i transformacije odnosa na planu svetske politike. Asada. Nezavisno od toga šta možemo da mislimo o ovim kritičkim pravcima. Obe kritike se zasnivaju na pretpostavci da određeni modusi antropološke teorije i prakse na neki način "nanose nepravdu" proučavanima. te da na taj način antropološka (i putopisna) literatura postaju "oruđe" perpetuacije realne (političke i ekonomske) zapadne dominacije nad ostatkom sveta. 2000. i od malo većeg uticaja na formiranje strukturalizma. Srpska etnologija. Balkan) opisuje na načine koji sistematski impliciraju "podređenost" u odnosu na "Zapad" kao lokus produkcije dominantnih naučnih narativa. trebalo da budu "subjekti" ili koautori. nema ga u disciplinarnom diskursu. 1970). valjda. Kovačević o ovom periodu piše: Industrijalizacija i egzodus seoskog stanovništva u gradove doveo je do toga da se etnolozima predmet njihovog proučavanja nalazio u bekstvu sa lokacija na kojima su Етноантрополошки проблеми н. moguće je razvijati tezu da je srpska etnologija sistematski "kolonijalizovala i eksploatisala" seljake. св. U prvom slučaju. evropskoj) antropologiji. Wilson. год. jedna od teza je da je stil etnografskog pisanja po definiciji (ili istoriji) takav da zanemaruje mnoge strane realnosti i daje glasu antropologa prednost nad glasovima proučavanih. oba su u veoma značajnoj meri uticala na teorijski identitet antropologije danas. u krajnjem ishodu. 1. dve skorije i važnije kritike u američkoj (i. gde ne samo što je selo sistematski glorifikovano nego je u jednom periodu praktično dolazilo do kolonizacije u suprotnom smeru. i operacionalizacijom političke korektnosti do nivoa koji etnografiju čini u najboljem slučaju prilično komplikovanom a u najgorem dosadnom i/ili smešnom. Todorove. koja je.с. u stvari. Nema "kolonijalizovanih i eksploatisanih Drugih" od/zbog kojih bi trebalo da nas bude stid.. 2006). jeste narativ osećanja krivice ili sramote povodom istorije discipline. 1 (2006) . Jedna je kritika kolonijalizma i sa njim povezanih "izama" (orijentalizam. međutim.. 1982. Međutim. u manjoj meri. Postoje. "konfesionalnim uvodima" kakav je i ovaj koji poluironično stoji na početku. 97 sa ovim. Teorijski. Barnard.

Milenković 2005). Tako je srpska etnologija jedan od izvora "sramote". ova činjenica je neizbežna. "dežurni pravac krivac" u rekonstrukcijama istorije srpske etnologije. mada mnogo manje relevantan. mora biti očigledna. Pored romantizma. 1. 1 (2006) . gledajući iz devedesetih i nakon pada komunizma i socijalizma u većini država u regionu. Savremeni identitet discipline u velikoj meri izgrađen je na kritici naučnog kompleksa koji se naziva romantičarskim nasleđem. Reč je o marksizmu. Kada je u pitanju status i imidž discipline. jasno je zašto je sa stanovišta naučne antropologije romantičarsko nasleđe u srpskoj etnologiji moralo da bude "the bad guy" (v. multikulturalizacije i tolerancije koje većina antropologa u Srbiji danas još uvek ne dovodi (ozbiljno) u pitanje. "otklon" i od romantičarskog i od marksističkog nasleđa ima smisla. a s druge problemom pada disciplinarnog statusa u periodu dominacije marksizma kao socijalne paradigme (v. fascinacija pitanjima geneze. ali samo kada je kombinovan sa ozbiljnim projektima afirmacije i promocije discipline (cf. evropeizacije. (op. Međutim. čijim začetnikom se obično smatra Vuk Karadžić. ruralno. našla u sopstvenoj istoriji. što je zajedno sa prethodnim uslovilo gotovo potpuno odsustvo interesovanja jednako za urbanu kulturu kao i za savremene procese. smatram da je ovo mnogo ozbiljnije pitanje. св. 2001).98 JANA BAĆEVIĆ ga nalazili skoro čitav jedan vek. a više. barem od Cvijića naovamo. U tom periodu seosko poreklo je bilo garant uspešnog bavljenja etnologijom. 1999). a primarno iskustvo pretočeno u etnografiju obrazac naučnog rada i sticanja akademskih zvanja. Kovačević.cit. ili istorijskom materijalizmu. kritike etnologije pod uticajem marksizma manje se bave teorijskom i metodološkom ograničenošću (ili parcijalnošću) koja.:13-14). u savremenoj antropologiji ova kritika je bitna zato što implicira da se na isti način mogu evaluirati projekti demokratizacije. međutim. Ideja da nauka može da bude u potpunosti "oslobođena" od ideologije i političkih projekata već je nekoliko decenija apsurdna. Етноантрополошки проблеми н. Naumović.с. Glavne karakteristike romantičarskog nasleđa u srpskoj etnologiji su principijelan interes i/ili glorifikacija vezani za seosko tj. Kada se na ovakvo ograničavanje doda i često odsustvo. javlja se još jedan. a nikako ograničen na autokritiku namenjenu maloj disciplinarnoj zajednici. istorijskih rekonstrukcija i tradicije. u ovom smislu. Taj proces je doveo do dodatne "primitivizacije" etnologije koja se ogleda u preferenciji pojedinačnog seoskog porekla za bavljenje etnologijom čime se kako-tako sistematsko prikupljanje građe zamenjuje pisanjem etnografije na osnovu primarnog iskustva. parcijalnost ili slabost teorijsko-metodološkog aparata. Što se tiče kritike ideološke obojenosti i toga da je etnologija služila kao podloga političkim projektima. valjda u nedostatku kolonijalizovanog Drugog. U tome su prednjačili etnolozi na položajima koji su omogućavali usmeravanje celokupne discipline. s jedne strane problemom ideološke obojenosti kao takve. год.

op. nije jasno zašto bi sramota koja je "svetska" morala da bude i "naša".. treba da budemo ponosni na nju". History and Theory in Anthropology. год. u krajnjoj liniji. Naumović. 2000. 1998) više su se nego detaljno posvetili zarivanju kočeva u vampira. usvajanje stava da je "istorija naše etnologije naša i kakva god da je. Alternativne istorije Ono što zagovaram nije. te i hipoteze reda "šta bi bilo kad bi bilo". naravno. Dakle. Oxford: Blackwell. Kovačević (2005. Literatura Barnard.. 99 Sažeta i prevedena. alternativne istorije su nemoguće. 1. U krajnjoj liniji. definišući sopstveni identitet na razmeđi između "civilizacije" (i tendencija u svetskoj antropologiji) i "primitivnog" (i analognih tendencija u sopstvenoj disciplinarnoj istoriji). Nezavisno od toga da li verujemo da smo primarno odgovorni sopstvenoj naučnoj zajednici. Romantičarsko nasleđe u kombinaciji sa političkim projektima kočilo je većinu srpske etnologije. i da nastavi kao da vampiri nikada nisu ni postojali. kao što su funkcionalizam i strukturalizam. Činjenica da je izlaz iz "mračnog doba" srpske etnologije došao sa usvajanjem tada već uveliko prihvaćenih pravaca u svetskoj antropologiji.cit.с. Drugim rečima. Ovo nije alternativna istorija kojoj težim. and Steven Lukes (eds. a. izgleda da se srpska etnologija praktično "autobalkanizovala". Hollis.)ovakva paradigma mogla bi srpskoj etnologiji da pomogne da se jednom zauvek izvuče iz "mračnog srednjeg veka". Етноантрополошки проблеми н. M. 1 (2006) . 2001) i Naumović (1999.) 1982. Ipak mislim da je najefikasnije sredstvo borbe protiv vampira ne verovati u njih. mislim da srpska etnologija ima pravo da se otarasi kompleksa u odnosu na sopstvenu prošlost. U ovom slučaju. proučavanima ili i jednima i drugima (v. retki pokušaji "osavremenjavanja" dodatno su ograničeni marksizmom. sledi "Pad" u romantizam. св. ne bi bilo loše razmisliti o tome da srpska etnologija može da prestane da raspravlja o "gresima iz prošlosti" (podrazumevajući. da smo uspeli da iz njih izvučemo pouku dovoljnu da ih ne ponavljamo na previše očigledan način). A. i uticaja koji je mogla da vrši. Cambridge: Cambridge University Press. ne objašnjava i zašto je srpska etnologija morala da bude "zaražena" i osećanjem krivice ili sramote koje je u zapadnoj antropologiji posledica značajno drugačijih istorijskih uslova u kojima se disciplina razvijala. koncepcija istorije srpske etnologije otprilike izgleda ovako: posle protoperioda "Zlatnog doba" prosvetiteljstva. Upravo zato što su nemoguće.HONOUR AND SHAME . dakle. međutim. odnosno "šta bi bilo DA je bilo". Rationality and Relativism.

Milenković. and certain similar tendencies in analyses of the history of Serbian ethnology. A la fin du texte. Struktura naučnih revolucija.Beograd: Biblioteka Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. mais que des raisons analogues ne sauraient être isolées au niveau de l'histoire de l'anthropologie en Serbie. J an a B ać ev ić Honour and Shame: A sketch of an alternative history of Serbian ethnology This text draws a parallel between a "guilt complex" in postcolonial and postmodern anthropology. : 39-128. I claim there is no objective reason for Serbian ethnologists to continue utilizing the element of "guilt" in their texts. 1970. Beograd:Filozofski fakultet : 61-74 Naumović.). Beograd: Nolit.100 JANA BAĆEVIĆ Kovačević. 2 :101-120.1998. Zbornik EI SANU 21. Beograd: Srpski genealoški centar. Iz etnologije u antropologiju. Since ethnology and anthropology in Serbia have developed in different circumstances and have exerted a decidedly lesser influence on general policy than American or British anthropology. Beograd : 11-19. I consider whether release from this narrative could bring positive consequences to the image and status of ethnology and anthropology in Serbia. j'établis un parallèle entre "le complexe de culpabilité "perceptible dans l'anthropologie postcoloniale et postmoderne. U: Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije. Wilson. je pose la question de savoir si l'élimination de la rhétorique de "culpabilité " dans la production scientifique locale peut avoir un impact positif sur l'image et le statut de l'ethnologie et l'anthropologie en Serbie. год. U: Etnologija i antropologija: stanje i perspektive. S. Romanticists or Double Insiders? An Essay on the Origin of Ideologized Discourses in Balkan Ethnology. M. Identity Creator in Identity Crisis: Reflections on the Politics of Serbian Ethnology. Finally. Teorija etnografije u savremenoj antropologiji (1982-2002). Kun. U: Ethnologia Balcanica 1998. 1999. 2. Je soutiens que ce "complexe "est bien motivé par des raisons historiques et politiques dans l'anthropologie anglosaxonne. . 1 (2006) .2005. Postkulturna antropologija i multikulturne politike. св. Anthropological Journal of European Cultures 8. Istorija srpske etnologije. [doktorska disertacija]. . Етноантрополошки проблеми н. B. .). I. 1. 1974. J an a B ać ev ić Honour and Shame: Contribution à une histoire alternative de l'ethnologie serbe Dans ce texte. Rationality. Dragana Radojičić (ed. 2005. 2006. Oxford: Blackwell. Senka Kovač (ed. T.2001.с. et des tendances similaires présentes dans les analyses de l'histoire de l'ethnologie serbe.

Monografske studije Monographic Studies Etudes monographiques .

.

год. agricultural policy breakdown. and rampant corruption. offers a personal view of political and cultural factors that have caused the decline of Yugoslav and Serbian economies. In that sense. св. 1 (2006) . the case study suggests that "narrow" professional cultures. 1.МОНОГРАФСКА СТУДИЈА УДК 39 : 316. economic. managerial culture. The case study thus reveals the actual "cultural resources" that the informant was ready to turn to in order to sustain his entrepreneurial efforts. institutional. and explains how these factors have influenced his business and family survival strategies. It is based on in-depth interviews with a former top manager in the agro-veterinary section of a Serbian export-import firm. Етноантрополошки проблеми н. or what has culture got to do with the failure to establish an organic poultry production business in contemporary Serbia?∗ Abstract: This case study starts from the thesis that the analysis of life histories.11) Slobodan Naumović On the heaviness of feathers.422 (497. then it has to be seen as neither the only. coupled by observation of actual behaviour.с. when the functioning of national "socio-economic culture(s)" is properly contextualized. Next. characterised by lingering state capitalism. and legal settings. culturalism. can have more impact on individual behaviour than "broader" national or regional cultures. entrepreneurial culture. political transition ∗ Текст је резултат учешћа у научноистраживачком пројекту бр. particularly in rapidly changing political. The informant presents the reasons that have influenced him to leave his job and attempt to establish an organic agro-business. institutionalism. can contribute to a more nuanced understanding of the ways in which overarching categories like "socio-economic cultures" actually function in the local and national settings. semi-functional legal system. among which exploitation of family work and instrumentalisation of kinship and neighbourhood networks were most prominent. Key words: Socio-economic culture. 147035 који финансира МНЗЖС РС. like managerial or entrepreneurial cultures. conquering predatory capital accumulation. nor the principal factor that can explain observable behaviour.

2000. A shorter version of this paper was published in Hungarian translation (Naumović 2005). and. год. together with the survival strategies to which he and his family had to turn to during a truly difficult period. and finally return to his original profession of being a manager in agribusiness. a former top manager in the agro-veterinary section of what used to be a large Serbian export-import firm. p. G17 Bulletin . 1 (2006) . Milutin discusses the reasons that have influenced him to leave his once highly esteemed managerial job. his caustic explanation of the logic of decline of Yugoslav and Serbian agriculture and economy in general upon which he based his business and subsistence strategies. Explaining Yugoslavia. and financed by the Austrian Ministry of Foreign Affairs. however. patience and good will this study would have been unthinkable. the decrease in administrative interference. Allcock. what follows can be seen as an effort to untangle and systematise a complex web that intertwined selfpresentations of the interviewee as he balanced between the roles of manager. св. struggle as an individual agricultural producer for almost a decade. and informal talks with his business partners provided additional information. I am indebted to Dr. Kovacs for his helpful editing suggestions. On the way. In that sense. 1. Everything else is pure demagogy. the organising principles of his business venture are revealed. John B. Vienna).104 SLOBODAN NAUMOVIĆ One thing is certain. p. Етноантрополошки проблеми н. in the establishment of a functioning market of capital. various * The present text is a shortened and adapted version of the Serbian agricultural case study in the frame of the project "After the Accession …The Socio-Economic Culture of Eastern Europe in the Enlarged Union: An Asset or a Liability?". attempt to establish an organic poultry production business of his own. 5 This paper* is based on a series of in-depth interviews with Milutin1. no. In the interviews. the transformation of legal-economical regulations. Observation of the functioning of his family business.с. 1 The names and initials that appear in this text are all changed. 7. 144 The precondition for the development of the agro-sector in Serbia lies in the resolution of problems of institutional nature. and that is that the future of those states now emerging from the debris of war and their place in a wider European economy will be shaped in significant measure by the changing nature and role of agriculture. Janos Matyas Kovacs in the frame of the Institute for Human Sciences (IWM. small scale agricultural producer and entrepreneur. in the first place. Examined are also the numerous external factors that slowed down or completely blocked his entrepreneurial efforts. My most profound gratitude is reserved for Milutin and his family. trust. Without their openness. 2000. headed by Dr.

As he put it. As a very good pupil. Milutin acquired a large and versatile professional experience. 4). village-like quarter of Novi Beograd. Contrary to managers. rising to the post of leading manager of the department. 2 For an inspiring and instructive review of crucial topics in the study of post-socialist rural transition. Among other assignments during that period.2 The good old. as well as institutional and legal frames that were restricting or shaping in other ways his activities. He graduated from the Belgrade Faculty of Agriculture in 1983. obtaining the title of engineer of cattle-breeding. following Sahlman and Stevenson as a "way of managing that involves pursuing opportunity without regard to the resources currently controlled. and in particular German business milieus. he and his sister were supported by their mother from a single salary. who operate under conditions and with resources known and controllable in advance. assemble required resources. св. The difference between managers and entrepreneurs is taken here to have practical and theoretical implications. 2001. see Bolčić 1997-98. Being an exceptional student who could speak two foreign languages fluently. or on doing business during the beginning of the end Milutin was born in 1957 into a family living in a small house in an old. during these years they had everything.с. His parents. He had a troubled but colourful childhood. he was responsible for the intensive business cooperation with the agro-vet division of one of the greatest German chemical concerns at that time. While in the company. He remained in the company from 1983 to 1992. entrepreneurship is here defined. et al. Етноантрополошки проблеми н. 3-35. 1. implement a practical action plan. with a yearly turnover exceeding ten million DM. 1 (2006) . and an in-depth knowledge of Western European. but his mind was set when he learned that "there was a department where one could learn about fish and fishing". his interests widened...ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . who both moved from their villages to Belgrade. After his parents divorced. and determinants of his behaviour. moving from one rented flat to the other. see Swain 2000. but not much of it. For a collective sociological portrait of entrepreneurs in Serbia. and harvest the reward in a timely. год. With time. the grand socialist dormitory built after WWII on dried-up swamps between the rivers Sava and Danube. he had a wide range of opportunities for study. and still savours the days when his father took him to the river on fishing hikes. 105 cultural factors that functioned both as resources for. Entrepreneurs identify opportunities. bad old days. he was offered a job in the agro-veterinary department of a leading Serbian chemical export-import company immediately upon graduation. but the animal world remained a priority.. worked as technicians in a large agricultural machine factory. flexible way" (cited after: Verheul.

much to the detriment of our understanding of the actual functioning of specific socio-economic cultures. 3 The practical aspects of managerial culture(s). technology. have never left our informant. This is how I bumped into corruption. genetics. and sharpened his business intuition. or should one say socio-economic culture. I also learned about corruption only after I started working for them (the German companies. св.600 DM. as well as about vital additional business skills. also appeared. legally dubious but economically convenient practice of asking for "good bills" that could be cashed at the expense of the firm. let the waiter write you a bill on the sum of 1. The "lessons" ranged from the simple.с. and mechanization in contrast to other Eastern countries…. if not surpassed Western standards. 1. I was then 27 or 28 years old. 1 (2006) . and strict work ethic that equalled. like drinking-and-not-getting-drunk while memorising important information. and the idealisation of his own professional milieu as a niche of orderliness. A "proper" anthropology of managerial. Opportunities to glimpse the other side of Western professionalism. organization. What is a "good bill"? If the bill is 450 DM. if not more so. For the first time in my life. even when they started bumping into "rough realities" during the nineties.). and language skills.106 SLOBODAN NAUMOVIĆ We were orientated mostly towards the West… The West significantly influenced our profession… We did not represent a typically East European country because we started taking advantage of western know-how. basically covering professional knowhow. S. entrepreneurial and business cultures in the region is therefore still in the making. They had about 15. the actual "field" know-how and the conceptual schemes that go with it.000 DM per month and still were cheating their companies regularly… All these additional lessons make it possible to speculate that as a determinant of economic behaviour the professional culture(s) into which one is initiated during his/her career are at least as important. год. He perfected his knowledge and skills during several business crash courses at top-ranking German institutions.3 He thus gained ease and self-confidence. I heard from a manager: "Ask the waiter to give you a good bill". and restaurant culture in general. based on extensive contacts with Western know-how. wines. said the manager. marketing approaches.N. Serious cultural differences existed between us… For example. are systematically neglected by the value-centered studies. Етноантрополошки проблеми н. communication skills.000 or 1. all the way to complex strategies of tax evasion. There was also much to be learned about various European cuisines. My salary at that time was solid: 1. than the national socio-economic culture into which one is socialized from early age. and taking care not to reveal professional secrets. The self-perception of being a manager who can operate on an equal basis with his Western counterparts. 100 DM per month.

we still thought that we could catch up with Austria in two. Етноантрополошки проблеми н. Poland. Yugoslav firms could attempt to deal with Western European ones on a more or less equal basis. in the first place of chicken. we were successful as well…. The discrepancy between the "golden age" and "decline" perspectives can also be seen as reflecting the often inversed fates of the export-import and production oriented firms in Serbia and Yugoslavia. at least as far as agriculture and agribusiness are concerned…Therefore I personally look upon that period as a positive one… In the harsh times that were soon to follow. Romania. the giant metallurgical "kombinat" at Smederevo. at least in the domain of agro-business. and during which there were even opportunities for professional and economic growth. We were not only young and aggressive. caustic view of the economic "logic" of Yugoslav socialism in its terminal phase. three years.000 Dinars a year.с. he is not the only one to remember the eighties as the "golden years". We were unapproachable and they were simply moving slowly. Thus. to the Middle East. I intensely contributed to that result. the USSR. In six years. we had extensive export. From the economic point of view. at least ten years behind our back… At that time. св.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . Bulgaria)…. the period between 1980 and 1990 represented a golden age when our currency was still partially convertible. improvisation. see Palairet 1997. Such was the conception of the team I worked in. Great Britain – the cost of Serbian beef in Thessaloniki was 40% higher than of beef from most other parts of the world because of its top quality… Yugoslavia had clear advantages. Hungary. год. at least from the point of view of animal production. the most developed country in that area of Eastern Europe (having in mind the USSR of that time..4 When I started to work the complete accumulation of the Agro-vet division amounted to 130. … Since I had the opportunity to take part in East European conferences between 1983 and 1992 I declare with responsibility that we were. while he was very well aware of the rapid progression of the economic crisis at the time. Czechoslovakia. 107 Apart from stressing the importance of professional culture(s). that amount went up to more than 10 million DM. the rather specific cultural package of professional skills. during which. 4 For a radically different. extremely large presentations at agricultural fairs. knowledge and working habits that the informant acquired during "the golden age" paradoxically proved to be both an asset (in cases in which precise knowledge and well established professional routines and contacts were necessary) and a liability (when risk taking. 1 (2006) . at regional consultations. export of beef to Greece. originality and intuition were needed). Our economy was relatively functional at that period. Milutin’s case also points to the effects that particular individual experiences have on the perception and remembrance of specific historical periods. based on a detailed case study of one of the "prides" of Serbian and Yugoslav socialist economy. annual symposia… At that time. 1..

For penetrating insights into the logic of politically induced economic decline of Serbia and Yugoslavia during the nineties see Lazić. business was almost completely interrupted… workers were sent to their homes on unpaid or "paid" vacations with 10 or 15 DM a month.108 SLOBODAN NAUMOVIĆ Manager into peasant. As the production facilities were scattered all over Serbia. lacked adequate political backing. 1 (2006) . He thus had the opportunity to perfect his knowledge of the technology of a specific type of meat production. but the whole division of organic and inorganic chemistry. he learned the hard way about tremendous differences in professional knowledge. and in the economic sector in particular. My home savings melted away. год. св. Milutin’s company all but collapsed. 1. of tires and trade vehicles stopped working.. He decided to leave it. As production oriented companies targeting domestic markets had at least some chances of surviving.100 and 1. or on the consequences of serbia’s ‘economy of destruction’ In the early nineties. while salaries dramatically decreased. administrative and political entity. in particular in the first five chapters. instead of waiting passively to be sent on a "prolonged vacation" with no salary.200.5 Economic sanctions against our country were imposed in 1992… That was very painful. He found out the hard way that knowledge. That moment marked a turning point in the life of the whole society.000 DM. as the economic and political situation rapidly deteriorated. work ethic and ways of doing things in what was supposed to be a single economic.с. determination and good will could hardly counter malignant general trends that were rapidly spreading in the society in general.. and of their at times paradoxical effects on the fate of the Yugoslav Federation was supplied by Woodward 1997. like him. Етноантрополошки проблеми н. General loss of motivation resulting in poor work results. 1994. A contrastive assessment of factors that determine competitiveness of agricultural producers and food processing enterprises in Bulgaria is offered in Vladimirov 2003.. he accepted the offer to become the director of the poultry production branch of a well known "agro-kombinat" from Vojvodina. The spring of 1992 was extremely hard. as was happening to other colleagues who. including Kosovo. ed. When you wanted to trade with a foreign company you had to smuggle money in bags. It fell down by September 1992 to only 50 or 60 DM per month. the agricultural segment of my firm went on with some its activities. At the beginning of October 1991 my salary was between 1. and the stimulation was up to 2. and the wars and sanctions blocked international cooperation and trade. practically disappeared. to meet the people in Hungary… The situation of my institution rapidly worsened. it could not carry on business. coupled with cynical large scale 5 The best introduction to the complex problem of the interrelation of economic and political factors on the global and local levels. and continued to drop.

He had to wok hard to adapt the old house. invisible farms. looting and inflation were "helpless"… Backed by some workers. and desertion by many of those whose interests he was principally defending. Having previously mastered the technology of egg and poultry meat production.с. The active stuff. as the family savings were already depleted by the loss of fresh income and rampant inflation. a historical region of Vojvodina. …The official leaders of production were big social firms. Milutin tried to resist these tendencies. raise 2.000 DM. soon ate up whole production units of the company.000 chickens. and set up his own poultry production business. with help coming in only from family members. Milutin decided to abandon working the land.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . He first bought a parcel of land..000 or 300. and try to change back that amount in the black market I find out that I can buy back 10. while both parcels of land and the objects built on them belong to him. In that particular domain.000 or 2. 3-4.. untouched by such siphoning strategies. in particular pp.. see Begović and Simić. the venture came to be much more difficult than originally planned.000 DM to obtain goods worth 200. the state owned capital was simply vanishing. and they bought a small house with an additional stretch of land in a village in Srem. The house remains his mother’s property.000 DM. get back the invested capital in Dinars. which for him had become "the symbol of corruption and moral decay". He then persuaded his mother to sell her flat in the city. Milutin decided that his family’s and his own wellbeing meant more to him than what was clearly becoming a struggle against the windmills. sell them very successfully. Етноантрополошки проблеми н. only to learn that "friends from above" meant more than "support from below".. год. and usually less. which appeared after Milošević came to power. 1 (2006) . The years between 1992 and 2002 were truly very difficult… when I invest 10. and even millions. 1.d. and make true his one time dream of living in his own house in a village by the river. Similar politically backed "rent-seeking and asset-scraping strategies" are analysed in the Bulgarian context in Tchalakov 2003. n. св. several threats to his life. However.000 DM at the very best. and tried rather unsuccessfully to set up a small corn production. but we managed to survive owing to small. succeeded with bribes of 1. and build two new production objects largely by himself.6 The new "businesspersons". and even fight some of the perpetrators. After orchestrated campaigns of personal discrediting. although I spent 60 days on ra6 For a general introduction to the depressing topic of corruption in Serbia. Disgusted and tired. and as the collapsing state saw no interest in crediting small scale producers. Milutin decided to leave the big city. eds. 109 plundering strategies devised by politically protected individuals. They were… a strategic reserve. with no fresh capital.

or outright loss. How sustainable is a sustainable agriculture project in reformist Serbia. see Perry 2002 : 282-307. the black-marketers got back at least 15. No profit. legal reform and diplomacy.с. and 1 or 2 workers. with relatively infrequent and unreliable larger commands as the only reward one could hope for.110 SLOBODAN NAUMOVIĆ ising the chicks. and who should thus take on the "burden" of numerous "responsibilities". relatives. The consequences were that small-scale producers depending on small cycles somehow remained alive. monetary policy. and sometimes additionally paid primary and manufacturing components. and so was enthusiasm. It became obvious that regimes can indeed be changed overnight. On the other hand. at least initially.000 DM for 10. the owner and general manager of a chain of agro-businesses from Germany. though hardly reaching either promised or expected levels. св.000 DM invested in petrol. A new era was dawning. It happened to many other producers as well. Instead of developing into a medium scale advanced farming production he dreamed of. and usually more than double. Milutin contacted in the beginning of 2002 his one time professional acquaintance and friend. Believing that the long awaited moment to start a serious production had finally arrived. Етноантрополошки проблеми н.8 Donations and credits started pouring in. год. and arranged a professional meeting with 7 For a well argued assessment of the state of Serbian economy that was inherited by the reformists from the previous regime. or so the people on the streets thought. and not a single day of holiday. but not human characters. while most of the bigger producers were completely ruined financially… By the end of the nineties. bank restructuring. his tireless efforts managed nothing else but to turn his whole family into a peasant subsistence production unit. various political brands of democrats were soon busy quarrelling over who was the veritable reformer.7 Hopes were high. 1 (2006) . Unfortunately. the results could hardly match the original intention and expectations. and local market customers. in a number of key sectors like macroeconomic reforms. see Arandarenko 2000. However. and with it all the spoils of unrestrained power. 1. selling eggs and poultry to neighbours. 8 On the debates focusing the importance of legal systems for economic development. passions and weaknesses. undeniable progress was being made. or why do (some) entrepreneurs fail in the transitional economy? Great expectations were stirred again in the year 2000 by the "Belgrade October Revolution". after years of sweating and freezing round the clock.

it was also a brutal test of whether being a good manager in relatively stable socialist times was all that was needed for becoming a successful entrepreneur under the uncertainties of a transitional economy. For a description of the potential benefits of such developments in countries that have suffered the breakdown of industrialized agriculture and its extensification. more than 30. the 2003 legal term for agricultural import was missed.. 2003. submitted evidences of our 9 For the ideas and ideologies behind the project of sustainable agriculture see Bønneland et al. 111 him on one of his contractor farms in Hungary. 2002. 1. His initiative could be interpreted as an attempt of economic take-off from the frugal level of subsistence production into the expected heights of entrepreneurship. in other words for the strategy of "turning agricultural backwardness into an advantage" see Nemes 2003/2004. Of particular interest for the understanding of sustainable agriculture and organic production in accession countries is Konečni. and start a domestic and export-oriented organic production of turkey meat. ed. and even more so to the tragic murder of the Serbian prime minister in the spring of 2003 and the resulting anti-mafia campaign that reoriented political and other priorities in Serbia. and the whole planned cycle had to be cancelled. i. 2002. opened accounts. However.e. We have immediately engaged a professional legal representative and started to fill out many forms. due to a bureaucratic steeplechase that prolonged the registration of the firm for more than six months. We made a specific agreement on how we should organize deficient production. and a project of our own which could function well. sent us away from the window although his only job was to receive those documents and to see whether a money order and tax receipt are attached to the documents…I told them that we have a foreign partner. 1 (2006) .. Taxes have been paid… There were occasions when an ordinary court clerk.с. However. and van Brakel et al. coupled by the import and sale of veterinary medicaments and chemicals. Етноантрополошки проблеми н. not even an archivist. It was a well devised attempt to take advantage of a blank spot in the local production chain in order to secure a first-row position in a developing and potentially highly profitable business. … It took us more than 6 months only to register our firm. He was also approached by two friends (an unemployed precision mechanic and a taxi driver with extensive experience in the "grey economy". although we practically made immediate payments.9 Also planned was the transfer to Serbia of a small-scale slaughterhouse and poultry meat processing facility from a contractor farm in Hungary.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . that we have knowledge. The deal was to set up a joint-venture agricultural firm in Serbia in the beginning of 2003. principally dealing with detergents and fruit juices) who were willing to join forces. significantly cheaper than in the West. It would make possible the employment of cheap labour force. св. which has not earlier been known nor introduced in our milieu. Additional proofs and certificates have also been submitted. год. a new program of organic-food production.

administration did not largely change. Because you are engaged in production. that our state is Serbia and Montenegro. and that the train from that moment onwards had to run on the feeble thrust supplied by the previously existing family business. When someone advises his peasants not to produce wheat …what can it mean? It is some kind of indifference. I had to find excuses that would sound credible. of rented commercial premises. On the one hand. I had to lie to the man who has been my friend for 20 years…. favourable credits… Promises are not kept. Disappointment and bitterness filled the void that was left after enthusiasm and great expectations faded away: The present-day ruling circles are ashamed of confessing their incapability. Are they aware of the fact that our population could be hungry tomorrow?… In our country. and on the other real hell on Earth. It makes no difference to them whether farmers will be ruined … They apparently think that we can import everything we lack. On the other side. a series of benefits like tax reduction or exemption from tax. even considerable sums of money in advance.с. things have no chances of getting better while the best-developed field is fog selling. That meant that the potential financial and technological engine of the venture became detached even before the actual journey started. and completely different from what it was 20 years ago. it remained the same. that extraordinary measures have been taken… It was hardly surprising that the ever more visible mixture of bureaucratic paralysis. that our Prime Minister has been killed. год. legal regulations and the style of administrative thinking did not significantly change. Reality is very rough. Етноантрополошки проблеми н. legal insufficiency.112 SLOBODAN NAUMOVIĆ professional education. What seemed as a viable project started to collapse like a dried-up sand castle before Milutin’s very eyes. institutional inefficiency. св. and of every demanded peace of paper. The much publicized instruction of people to cultivate soybeans instead of wheat requires modern mechanization. that Federal Republic of Yugoslavia does not exist any longer. 1 (2006) . …In the course of the 6-month period. large scale corruption related to the process of privatisation. but people are advised to produce industry plants instead of wheat. the needed frames do not exist. 1. and of renewed political instability in Serbia. you have the alleged paradise in legislation. you end up being a fool. made the German partner (and German banks and insurance companies as well) hesitant. that the laws are being changed. I had to explain to him that the state has changed. very brutal.

For a broader historical perspective see: "Economic modernisation: the agrarian economy" in Allcock 2000 : 100-144. Agriculture. his wife. год. The family subsistence strategy was the only possible mechanism of preserving the production in the harsh years characterised by sanctions and hyperinflation. but devastating critique of the consequences of Milošević’s economy in the domain of agriculture see Palairet 2001. and organise the veterinary control of the meat. the official policy document prepared by the Ministry of Agriculture in 2004 and approved by the Serbian Parliament in 2005. Social and Institutional Reform Agenda (2001). Apart from Milutin.. While the operating plan was precisely laid down on a joint meeting of its founding members in Hungary. св. his mother.. but they had to be omitted here due to restricted space. as 10 The full version of this case study incorporates detailed descriptions of the facilities and production cycles. which functioned legally till the end of 2004. it soon became clear that the future of the joint venture would depend mostly on the political. and Z. 1 (2006) . 1.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth. (both of whom left the company before the end of 2004). Kuczi 1997-98. It was his exclusive task to prepare the poultry food. administer medicines when needed. Actual working tasks were more or less evenly distributed among the family members. represented the foreign partner and owner of 49% of the company’s rather symbolic founding capital.S. 11 For various survival strategies in post-socialist transition see: Babović and Cvejić 2002. The informant was constantly switching between the roles of entrepreneur. the local company members were S. Етноантрополошки проблеми н. but there were specialised and generalised tasks. A detailed vision of the needed structural changes in Sebian agriculture is presented in Strategija poljoprivrede Srbije. slaughter fully grown up chicks and turkeys. or Chevalier 2001. in particular 6-7. while M. Milutin was aided by all members of the family. as a permanent hired workforce and related monetary loss would have suffocated it economically. Volume I: The Economic. For a clarification of the general trends in Serbian agriculture and agribusinesse see: Bogdanov 2002. economic and legal outcomes of the political struggles raging in Serbia at that time. As was stated above. 113 The secrets of (some) transitional entrepreneurs. in: Federal Republic of Yugoslavia. and a cousin.Z. consisted of Milutin. It was registered as a four partner mixed (foreign and domestic) shareholder society with limited responsibility. as well as on the entrepreneurial talents of the Serbian partners. manager and principal work force. early in 2003 the family venture turned into a short-lived organic agro-business. or on the organisation of the family business10 The heart of the business venture. a retired army officer who came to live on the estate in the year 2000. his two daughters. but he also participated in all other daily activities.с. the family production unit. the venture remained legally in the grey zone. For a concise.11 For almost a decade.M. and in particular the very detailed Chapter 11.

or distant relatives. one might reflect on the advantages of grey zone "amateur entrepreneurial" experiences over unusable professional management skills from a different era. Another peculiarity had to do with the fact that from the moment he resigned from his second job. However. Interestingly. and contributed to the business fund by making available half of the sum of his pension. family members also carried and distributed smaller packs of meat to individual customers. when the pressure was most intensive. 1 (2006) . even before the registration of the firm. etc. and was eventually replaced by them if some of his tasks overlapped. Етноантрополошки проблеми н.с. even though they all lived and worked together under a single roof much like in a traditional extended family or zadruga. All members helped jointly during the end of the cycle. were always there to finance business undertakings (new production cycle.).S. was relying on the extensive networks built up during the time when he was engaged by his "grey zone" detergent and fruit juice businesses.12 Before she found a job. Milutin remained the only grown-up who did not receive a permanent salary or pension. and to organise the transportation of meat to other smaller customers. the financial logic became even more complex. or more precisely. Following a feminine strategy comparable to the 12 Here. it was S. the regulation of administration-related tasks that demand time consuming trips to Belgrade etc. she never directly participated in the share of the profit. After the firm was registered.’s exclusive duty to find and contract larger customers and arrange the deliveries to them. Finances were arguably the most complex issue of the venture. год. св.). Milutin’s nuclear family was being helped both non-financially and financially by his mother and his relative. though the informant’s mother was working intensively on the estate (not only on farm related tasks. but even more importantly. the family budget and the business funds were practically not separated. In other words. In a way. Before the firm was registered.). that business profits were considered as family net income. as well as peak activities like preparing and packing of the meat. in the everyday tasks like feeding and cleansing. primarily friends. however scarce. there were interesting traits related to the distribution of funds.114 SLOBODAN NAUMOVIĆ well as by S. but also on the maintenance of the house. Namely. and was contributing to the budget from her pension. and on the acquaintances and contacts that he developed as a taxi driver. Depending on their individual obligations. Milutin’s nuclear family was additionally "exploiting" other members of the extended family.S. apart from the family business "exploiting" the family (and the other way round). other investments in machinery. but he was also not included directly in the profit sharing. of the household.S. S. 1. This meant that family resources. and used for family consumption. was taking care of most of the house-related additional expenses (electricity bills etc. The relative also helped intensively. neighbours. Milutin’s wife was also engaged as a saleswoman on the rented market stands.

. who was spending her funds mostly on her daughters and relatives.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . as the third local partner left. год. Several larger cycles for the domestic market – local butchers and Belgrade restaurants. However. 1. Етноантрополошки проблеми н. assuring the perpetuation of a mother’s influence and power throughout her lifetime.S. 1 (2006) . In other words. especially sons. The net income of the business had to be divided among the partners (at first among the three of them.. it was therefore directly contributing to the profit of the other partner(s). and later between Milutin and S. As was hinted. she was in fact helping directly her son through financing what she saw as his venture. In this way. the considerable losses were directly transferred onto the family budget. In the end.с. and did not contribute directly to the business fund. The anthropologist Andrei Simić proposed a seductive culturalist explanation of such behavior: "The power of this maternal image is rooted in moral superiority derived from self-abnegation and suffering phrased in a mother’s devotion to the well-being of her children at the expense of other forms of self-realization.’s marketing and distributive skills. while the foreign partner did not want to participate in the small production cycles and was therefore not entitled to a share of the income) according to the percentage of capital invested into the production cycle. and that the business remained without any insurance. By the end of 13 While the informant’s mother was indeed contributing to the business fund. as well as her own needs.S. It was expected that the family work would be reimbursed by positive effects of S. and of her parents and relatives in Montenegro. the extent of family exploitation was at times actually increasing. from the moment she found employment his wife generally used her salary to meet the needs of her daughters. 115 one practised by Milutin’s mother13. therefore doing the same thing as his wife. was less and less capable of meeting his obligations on the farm due to overlapping with his other business activities). ‘maternal sacrifice’ provides the keystone for the support of a structure of guilt on the part of children . together with the usual small scale production for auto-consumption and the circle of friends and relatives were the only real results of the joint venture during 2003 and 2004. Due to the facts that health-protection remained Milutin’s exclusive responsibility.. but also to the inherent economic instability of a venture that brought together strictly profit seeking partners and a family production unit tailored for a subsistence production. she used her salary as a form of exclusive personal-disposition fund principally not integrated into the interconnected family and business funds. св. As the family was still the main workforce behind the joint business (S. after the firm got registered the logic of sharing and consumption changed again. owing to the described chain of bureaucratic and political setbacks. This was particularly true in cases when something went wrong – like when an incurable form of poultry sickness stroke twice in the year 2003. the plan to set up an organic export-oriented production never fully materialized." See Simić 1999 : 26. and by the part of the transportation costs which he covered himself.S. instead of decreasing.

The German partner then opted to withdraw from Serbia for the time being. but then decided to take his risks and reinvent himself as an entrepreneur. Instead of a state-owned firm. In the next period. after learning the hard way that his professional skills were hardly what was expected from a successful transitional entrepreneur. Milutin finally felt that he had enough of it all – he decided to abandon both his subsistence production and his more ambitious entrepreneurial adventures. so riddled with contrasts and contradictions. 1 (2006) . rapidly expanding private firm in the agro-veterinary and fodder businesses. while simultaneously scheming how to conquer the small but rapidly growing local market for cattle and poultry food additives and medicaments. св. his venture oscillated between a peasant subsistence economy and a registered international joint venture. Under socialism he was initiated into the privileged but politically marginalised managerial "caste" (the "technocrats"). However. one to fully return to taxiing and jobs in the grey zone. while selling meat and eggs to neighbours and kinsmen. the other to work as a high tech precision mechanic for a medical equipment maintenance firm in Switzerland. Milutin insisted that he would never stop eying up opportunities to make true the dream of establishing a large-scale organic poultry production. and to return to his true vocation of salaried manager. 1. He calculated possible profits on international markets.116 SLOBODAN NAUMOVIĆ 2004 both local partners had already left the business. Like a hooked fish thrown back into the water. In the beginning of 2005. He was laying bricks with his own hands while arranging for the introduction of pioneering technologies from the EU. He dreamed of going big.с. A successful manager was pushed into becoming a self-employed agricultural producer. speak of anything else apart from its own complexity and in-between-ness? The answer that is proposed here is yes – the story of Milutin opens up a privileged perspective on Етноантрополошки проблеми н. In the end. while devising strategies to keep his family fed and clothed. even as he was regaining his old reflexes. this time he put his trust in a medium size. год. or can reasonable generalisations be drawn from a case as particular as the one presented? What has emerged up to now is a picture full of contradictions. but almost simultaneously became acculturated to the ways of Western capitalism to such a degree that he actually thought that he could outdo his counterparts in their own game. Instead of a conclusion. he switched back to what he was best at – to being a manager in a well organized firm that can supply him with the logistics that he obviously depends on for doing his work successfully. he spent the first half of the year tirelessly renewing his professional contacts abandoned more than a decade ago. struggling hard with economic ups and downs for more than a decade. Can this case.

год. the use of existing inherently non-economic relationships for the mutual advancement of economic interests. the reliance of small entrepreneurs on such resources in an environment in which they can not rely on state protection. The relative disregard of existing legal and fiscal frames. Rather. and of the generalized interests of the state and society as such. kinship ties. characteristic of a non-monetarised.. which is complemented by an exaggerated and often theatrical machismo. while putting to the fore the role of other more specific variants. On the other hand. coupled with tolerance and mild dependency on the side of the sons. Namely. have no significant private wealth. and the propensity for demonstratively self-sacrificial behaviour on behalf of the mothers. 1. and the concentration of primary loyalty on the family. this case study also reveals that instances of relying on "cultural resources" should not be automatically taken as evidence decidedly supporting the stance of cultural determinism. the case study reveals the actual "cultural resources" that the informant was ready to turn to in order to sustain his entrepreneurial efforts: The multi-generational extended family structure doubling as a production and consumption unit. or the logic of political and economic transitions. Therefore. св. Milutin’s case seems to downplay the role of a broad and unified cultural pattern. and in particular male offspring. 1 (2006) . agriculture. and in situ observation provides the much needed practical frame for the contextualisation of grand themes like the role of culture. food and clothing.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . The readiness of family members and kinsfolk to work intensively for no practical financial remuneration apart from housing. The instrumentalisation of friendship and neighbourhood ties. and economy in general. professional histories. what the presented case study argues for is a nuanced approach to the issue of culture as a determining factor. should rather be interpreted as instances of rational coping strategies (Kuczi 1997/8 : 51). Milutin seems to have been marked by his managerial experiences during socialism to such an extent that they hindered his attempt to redefine himself as an entrepreneur. that is.. and local networks. First of all. described together as "cryptomatriarchy" by some authors. First. Next. However. as exemplified by the idea of a "national" or of a regional (Western or Eastern) culture. like managerial or entrepreneurial cultures. the combination of individual life narratives. Namely. Milutin’s case seems to suggest that "narrow" professional cultures can be more resilient than "broader" national Етноантрополошки проблеми н. The preserving of special ties linking mothers to their adult. 117 a wide set of issues that are important for the understanding of contemporary Serbian socio-economic culture(s). and face a shortage of preferential loans and other means of financial support. Milutin’s case demonstrates the relative ease with which "Eastern" professional cultures can be Westernised. peasant subsistence type of economy.с.

Daniel Chirot recently proposed a remarkable. and even more so by widespread politicking and corruption. institutions. while culture (or. its role as a factor that determines economic behaviour in this rather specific framework is certainly not crucial. Wolf sketched the key traits of a re-emerging instrumentalist. and. its various forms) does play an important part. Hungary or Poland. We now know that substantial modernisation can take place in three generations. actor-oriented. aberrant practices and bureaucratic restraints emerges as the key determinant of economic success or failure in this rather particular case. But is this a clear victory? Evidence supplied by Milutin’s own case contradicts this interpretation as well. and reality-observing approach. for that sake) into a consequent Kantian either. the presented case seems to speak both against a strong cultural determinist stance. it would have emerged from communism no more backward than Poland.). Second. all of post-communist Europe has the capacity to substantially catch up to Western European levels well before the end of this new century (Chirot 2002 : 7. need not last more than one or two generations. 1. institutional and policy frames. In that sense. Similarly. if somewhat excessively muscular effort at taming the crude culturalist determinism often present in the reflections on Eastern European economies in transition: Insisting that the differences in levels of economic success between various parts of the post-communist world are related to very deep cultural legacies misses the real reasons for them and also makes them seem more permanent than they really are. for example. Some backward parts of Eastern Europe. and against overzealous anti-culturalist rationalism. A balanced position on the importance of culture was recently voiced by the late Eric Wolf. Chirot’s somewhat triumphalist rationalism fits well with Milutin’s devaluation of culture as a factor that shapes human behaviour. policies. If Serbia had not been led into a disastrous political adventure by its misguided intellectuals (who genuinely believed in a separate "Serbian" mission) and by the Milosevic government. год. The differences in degree of modernisation between Romania or Bulgaria. say. Namely. Milutin is definitely right when he objects to being viewed as a zombie of culture. speaking about the position of anthropology "among the powers" as well as among other disciplines. more precisely. italics S. even if he (together with Chirot) might wish to see himself as one. contextualist. it is possible to see the chances of economic success in contemporary Serbia as severely restricted by inadequate legal. Namely. have all the elements in place for rapid modernisation.118 SLOBODAN NAUMOVIĆ or regional ones. св.N. but that fact doesn’t miraculously turn him (and all of us. which according to him offers a viable alternative to stronger versions of culturalism and other "nomothetic abstractions": Етноантрополошки проблеми н. or perhaps even less. Together with the informant. In a similar vein. 1 (2006) . the whole complex infrastructure of laws.с. such as Romania or Bulgaria.

the unused economic potential of the relatively young generations of well educated. and deploy them in their behaviour. св. Milutin’s case reveals a number of issues that can have considerable importance for the understanding of the contemporary situation in Serbia: The "lost generation" issue. then it has to be seen as neither the only. 1 (2006) . nor the principal factor that can explain observable behaviour. linked to actual periods. instead of a source of). We are able. If Wolf is to be trusted. We are thus more likely to be critics than architects of grand theory. and of the whimsicalities of the context in which they operate.N.с. This case study seems to supply further evidence for Wolf’s thesis. and are furthermore victims of their own inconsistencies and incapacities. and legal settings. processes. год. and others less so. Wolf 1999 : 132). conspire with other factors to make certain forms of thinking and behaviour possible or probable. How actors understand the context in which they are bound to operate seems to be of crucial importance for a valid explanation of the ways in which they relate to the cultural resources that are available to them. whether these are offered by informants. Finally. the idea of culture as a repertory of various values. This has led us to rethink culture. Studying Bakweri or Melpa gave us a lively sense that ‘things could always be different’. Observation has allowed us to separate norms from behavior and to see the relation between the two as problematic. if "culture matters".. 119 We are now one of the very few remaining observational sciences. it is only because in a given period some of the conceptions.. norms and ideas deployable in social action (a resource for. and the reaffirmation of human potential for agency. let us turn to what can be learned about the broader themes of agriculture and economy in general. economic. erected by social scientists. to watch how people behave as they use normative elements of their culture in ongoing involvements and transactions. Етноантрополошки проблеми н. furthermore. and causes us to beware of well-intended generalising schemes that are not grounded in specified populations in defined circumstances. or asserted to be the case for all human beings everywhere. norms and values that a specific type of culture sustains can. particularly in rapidly changing political. that is. Here. they use culture. taken together orient reflection in a more rewarding direction for the understanding of economic activity. "EU-compatible" managerial and entrepreneurial elites professionally socialised during the eighties. because of reasons not knowable in advance. to see it not as a fixed stock of material and symbolic forms but as repertoires deployed in social action (italics S. than does the idea of culture as a program that makes human computers work (Hofstede 1997). and persons. Namely. This makes us professionally suspicious of nomothetic abstractions about what people do. In short. institutional. it points to the fact that when the functioning of "socio-economic culture(s)" is properly contextualized. 1. both social scientists and policy makers. In other words.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . but are also "used" by culture.. This often assigns to us the unwelcome yet vitally needed role of questioning the certainties of others.

or the unexpected difficulties that well established professionals face when attempting to assume new roles. Research Proposal. or the vital importance of devising new types of agricultural and credit policies that will find ways of aiding. like national socio economic cultures. 1 (2006) . London: Hurst. institutional and economic surroundings favourable to the establishment of viable businesses. or the need to re-examine the importance of relatively static factors. св. "The worse. John B. protecting and crediting both the emerging farmer-type agricultural entrepreneurs who will eventually spearhead the production of new goods and introduce new technologies capable of meeting ever more strict standards of European markets. while at the same time in position to supply highly valued and exportable products. that is. 100-144. still dominant type of peasant subsistence agriculture that supplies its small surplus production to the market at low prices. Finally. 1. whose careers in the state-owned sector were ruined during the breakdown of Serbian economy. in the analysis of complex dynamic processes. as well as the old. год. Vienna: Institute for Social Sciences (IWF). like economic transitions and supranational integrations. or the domains of agricultural production in Serbia for which there exists a credible interest of Western partners prepared for capital investments. thereby protecting the standard of living of impoverished social strata. in: Explaining Yugoslavia. or the crucial role that prospective entrepreneurs accord to substantial legal. as well as to redirect attention both to individual potentials as well as to legal and institutional transformations which can create preconditions for actual cultural change. the fact that even educated. institutional. Economic modernisation: the agrarian economy. The Socio-Economic Culture of Eastern Europe in the Enlarged Union: An Asset or a Liability. or the potential importance of the remaining well educated and experienced professionals. "traditional" subsistence strategies of family work/exploitation and social networking in the absence of legal. The "parallel tracks" issue. but possibly very effective farmer-type agriculture or medium scale agro-businesses in Serbia. Етноантрополошки проблеми н. 2002. the "overestimated factor" issue.120 SLOBODAN NAUMOVIĆ The "alternative arena" issue. policy and banking reforms for the creation of a businesses-friendly environment in Serbia. especially entrepreneurial ones. for the development of a new brand of small scale. Allcock. experienced and Western-oriented local entrepreneurs have to resort at times to the timely. or the unintended opportunities opened up by agricultural decline and extensification for the potential transformation of Serbian agriculture through the introduction of sustainable and organic types of production that are labour intensive and low costing. in a radically changed economic environment. The "vital cultural and social resources" issue.с. The "missing link effect".. References After the Accession. The "hidden treasure" issue. 2000. The "burden of professional routine" issue. the better" issue.

in: Federal Republic of Yugoslavia. Vol. Bogdanov. 2002. in: „Új barazda". ed.org/DownLoads/1. ed. International Journal of Sociology. Beograd: Filip Višnjić Naumović. Srbija u transformacijskim procesima. Corruption in Serbia. 27. Agriculture of Serbia – Framework and Actions for Transition. online address: http://www.d. Geert. Halle / Saale: Max Planck Institute for Social Anthropology Chirot. Eds. 2000 Irodalmi és társadalmi havi lap 2005 : 19-29. ed. ed.org/FRYugoslavia/ERTP/pdf/ERTP_Vol_2. Mladen. Winter 1997-98 : 50-83. Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth. 1 (2006) .. Final Policy Paper. 2001. Software of the Mind. Volume I: The Economic.с. CPS/CEU/OSI Етноантрополошки проблеми н. Račiji hod. Belgrade: Policy and Legal Advice Centre (PLAC/SCEPP).. October Chapter III. A pehely súlya. Natalija.pdf Chapter 11. 24. Beograd: Filip Višnjić. Modernisation. n. International Journal of Sociology. Jugoslovensko društvo u krizi 90-ih.Račiji hod. No. (pdf e-book) : 237-259. Brussels: Friends of the Earth Europe. Strategije opstanka domaćinstava Srbije u 2002. et al. (pdf e-book) : 46-49. and Various Eastern Europes.com . 1. Razaranje društva. online address: http://www. Gustav. Social and Institutional Reform Agenda. Martin. Nemes. 4. Research Report.1. Sophie. Beograd: Centar za proučavanje alternativa Begović. Entrepreneurial Inclinations and New Entrepreneurs in Serbia in the Early 1990s. Beograd: Filip Višnjić Lazić.1AgricultureOfSerbia. Bønneland. G. 121 Arandarenko. online address: http://www.1.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . Boris and Boško Mijatović. 27. Agriculture. 335-372. November 2002. 2003/2004. Hofstede. online address: www. Slobodan.eurozine. Working Paper No. The Post-Communist Transformation and the Social Resources of Entrepreneurs.Sustainable Agricultural Policy. in: Stimulating Growth and Creating the Basis for a Sustainable Supply Response.seerecon.plac-yu. Lazić. Final Report Related to the task 1. 1997. Belgrade: Center for Liberal-Democratic Studies. of the Work Programme. Federal Republic of Yugoslavia. A background reading material for the Krakow conference on "EU Accession and Agriculture" and a compilation of basic documents and facts and figures on the Common Agricultural Policy for NGOs from Accession Countries. Eurozine. November Kuczi. Konečni.pdf Bolčić. Volume II: Assistance Priorities and Sectoral Analyses.. 1994. 2002. Mladen.org/FRYugoslavia/ERTP/pdf/ERTP_Vol_1.Spheres of Exchange in the Bulgarian Transition. Marija and Slobodan Cvejić. Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth. Tibor. No. CPS International Policy Fellowship Program. Rural Development and Pre-Accession Preparation in Hungary.. Cultures and Organisations. 2000. Returning to Reality. Srbija u transformacijskim procesima. New York: McGraw Hill (first published: London 1991). св. Vol.pdf Chevalier. The CAPacity-building manual. Winter 1997-98 : 3-35. Mihail.. 2003. Ekonomska stvarnost Srbije. Babović.. ERTP Program of the World Bank in partnership with the European Commision. ERTP Program of the World Bank in partnership with the European Commision.. Mette. Culture. 4. Daniel.seerecon. год. Silvano. godini. Copenhagen: NOAH – Friends of the Earth Denmark.. in: Mladen Lazić. Agriculture. 2002. 2000.

могу да допринесу свестранијем сагледавању начина на који обухватне категорије као "социо-економске културе" заиста делају у локалним и националним оквирима. An Eclectic Theory of Entrepreneurship. или о органиЕтноантрополошки проблеми н. 7. 1997. Working Paper No. 2000. 1992: 101-113. London: Nicholas Brealey Publishing van Brakel. Final Report – Policy Paper. Swain. Anthropology among the Powers. A Global Challenge. Amanda J. 1998 [1993]. No. Текст је организован у неколико целина које укрштају хронолошки са тематским приступом: Добри стари дани. Ivan. 6. 1 (2006) . No. and Roy Thurik. CPS International Policy Fellowship Program. ed. или о последицама економије деструкције у Србији. After the End of Transition: Policies for the New Innovative Entrepreneurs in Bulgarian Economy. Haos i raspad posle hladnog rata. 44. F. Sofia Vudvord. Journal of Law and Society.. Strategija poljoprivrede Srbije. употпуњене. Egon. или о пословању током почетка краја. 2001 : 903–919. C. Soviet Studies. Vol. Susan. šumarstva i vodoprivrede. Vladimirov. Amsterdam Verheul.The Rural Transition in Post-Socialist Central Europe and the Balkans. год. 2003/2004. et al. No. Nigel. The Collapse of the Yugoslav Economy. 1. Milieudefensie/Friends of the Earth Netherlands. Halle / Saale Tchalakov. 2002. Rotterdam and Amsterdam. Social Anthropology Vol. Zizmond. Chaos and dissolution after the Cold War) Wolf. Eric. или какве везе има култура са неуспехом да се успостави једна органска линија производње пилетине и ћуретине у савременој Србији? Ова студија случаја полази од претпоставке да анализе животних и професионалних историја. Perry. Beograd 2004. David Audretsch. Z. 9.. Issue 1. June 2002 : 282-307. Tinbergen Institute Discussion Paper. 2. Менаџер постаје сељак. Ministarstvo poljoprivrede. Michael.122 SLOBODAN NAUMOVIĆ Palairet. Vol. 29..Competitiveness of Agricultural Producers and Food Processing Enterprises in Bulgaria. Колико је одржив пројекат одрживе пољопривредне производње у реформистичкој Србији. Тајне (неких) транзиционих предузетника. The Economic Consequences of Slobodan Milošević. 2003. TI 2001.. Manus. of Woodward. Balkan Tragedy.. 53. Слобо дан Наумовић О тежини перја. Sander Wennekers. Vol. Sustainable Production and Consumption. Riding the Waves of Culture: Understanding Cultural Diversity in Business.030/3. and Hembden-Turner.с. Beograd: Filip Višnjić (trans. CPS/CEU/OSI Trompenaars. Europe-Asia Studies. Balkanska tragedija. 2. Max Planck Institute for Social Anthropology. па и исправљене посматрањем стварног понашања. Suzan. св. Ingrid. 1999 : 121–134. The Relationship Between Legal Systems and Economic Development: Integrating Economic and Cultural Approaches.

Slobod an Nau mov ić Du poids des plumes. карактеристичан за немонетаризовану економију и аутоконзумну производњу. на првом месту вишегенерацијску проширену породицу која истовремено функционише и као потрошачка и као производна јединица. У том смислу. спремност чланова породице и сродника да уложе свој лични рад без икакве надокнаде. дакле као свесно изабрано средство за нешто. посебно када се ради о условима непотпуне или чак заустављене транзиције у Србији. а затим и да покуша да успостави сопствену органску производњу пилетине и ћуретине. информант у интервјуима нуди и лично виђење политичких. већ је можда треба схватити и као скуп вредности. 123 зацији породичног посла. урушеног правног система. студија показује да у разматрању утицаја који културе могу имати у сфери економије треба поћи не само од претпоставке о некој конкретној култури као "програму" који омогућава да "људски компјутери" скоро аутоматски функционишу. а посебно синовима и слично. рата и санкција. 1 (2006) . инструментализацију суседских и пријатељских мрежа за остваривање материјалних интереса. ou qu'est-ce que la culture a à voir avec l'impossibilité d'ouvrir une ligne de production organique de poulet et de dinde en Serbie moderne? Cette étude d'un cas part du présupposé que l'analyse de l'histoire d'une vie et d'un parcours professionnel. год. кроз личну причу преламају се неки од најзначајнијих економских. св. растуће корупције. voire corrigée par l'observation des comportements réels.ON THE HEAVINESS OF FEATHERS . Уместо закључка. века. Такве дискрепанце отварају питања утемељености истраживања социо-економских култура заснованих искључиво на проучавању ставова и вредности. Осим што разјашњава разлоге због којих је напустио посао и решио да се огледа као самостални пољопривредни произвођач. 1. complétée. Ова студија случаја указује и на конкретне културне форме којима је информант прибегавао у оквиру својих стратегија преживљавања. и објашњава стратегије преживљавања које је морао да развије да би одржао своју породицу и производњу. спремност на демонстративно пожртвовање мајки у покушају да помогну својој породици. културних и других фактора који су условили растакање југословенске и српске економије. уместо као механички узрок нечега... диригованог државног капитализма. политичких и друштвених процеса који су обележили осамдесете и деведесете године 20. peut contribuer à envisager d'une manière plus approfondie les véritables modes de Етноантрополошки проблеми н. норми. Укрштање интервјуа са посматрањем стварног функционисања породичне производње омогућило је да се уоче и одређене дискрепанце између вредности и ставова изнетих у разговорима и описаних и посматраних облика понашања. или могу ли се неки општи закључци извести из једног толико посебног случаја? Рад је заснован на дубинским интервјуима са некадашњим водећим менаџером из агро-ветеринарског сектора једног од највећег српског извозно-увозног предузећа.с. Најзад. идеја и образаца понашања који су употребљиви у конкретним друштвеним ситуацијама.

par exemple. Le texte est organisé en plusieurs chapitres en fonction des critères chronologique et thématique. plus particulièrement. à la guerre et l'embargo. год. Dans ce sens. qui fonctionne à la fois comme une unité de consommation et une unité de production. culturels et autres qui ont abouti à la dégradation des économies yougoslave et serbe. En outre. Етноантрополошки проблеми н. Cette étude démontre. en Serbie. une instrumentalisation des réseaux de voisinage et d'amitié en vue de générer des bénéfices d'ordre matériel. son histoire personnelle reflète des processus économiques. a permis de relever un certain nombre de divergences entre les valeurs et les positions défendues par l'informateur lors de l'entretien. la volonté des membres de la famille et des parents de s'engager personnellement dans l'entreprise sans recevoir de rémunération.с. ses fils etc. 1. 1 (2006) . à la corruption grandissante. св. ce qui représente une caractéristique de l'économie non monétaire et de la production auto consommatrice. et les formes de comportements observées et décrites. on relève notamment: une famille élargie plurigénérationnelle. mais comme un outil choisi délibérément. Parmi ces formes culturelles. La technique d’entretien. Ces divergences remettent en question le bien-fondé des recherches sur des cultures socio-économiques qui seraient basées exclusivement sur l'étude des positions et des valeurs. L'étude est basée sur des entretiens approfondis avec un ancien gérant de haut niveau. enfin. voire bloquée. plutôt. ceci est particulièrement valable pour des questions relatives à la transition inachevée. cette étude d'un cas renvoie aux formes culturelles spécifiques adoptées par l'informateur dans le cadre de ses stratégies de survie. essayé d'établir sa propre ligne de production organique de poulet et de dinde. la culture devrait être considérée. des "cultures socioéconomiques" – dans un cadre local et national donné. au système légal délabré. En d'autres mots. après avoir pris la décision d'exercer la profession d'agriculteur individuel. politiques et sociaux qui ont marqué de façon décisive les années 1980 et 1990. normes. décrivant les stratégies qu'il a dû élaborer pour assurer la survie de sa famille et de son entreprise. L'informateur explique les raisons pour lesquelles il a démissionné de ce poste et. que la réflexion sur l'influence exercée par la culture dans le domaine de l'économie ne doit pas être basée uniquement sur le présupposé qu'une culture donnée représente un "logiciel" permettant aux "ordinateurs humains" de fonctionner d'une manière quasi automatique.124 SLOBODAN NAUMOVIĆ fonctionnement des catégories globalisantes – celle. il présente son point de vue personnel sur des facteurs politiques. la volonté de la mère de se sacrifier ostensiblement pour aider sa famille et. non pas comme une cause mécanique. au capitalisme d'Etat dirigé. il faudrait l'envisager comme un ensemble de valeurs. combinée avec l'observation du véritable fonctionnement de l'entreprise familiale. chargé de la filière agrovétérinaire dans une des plus grandes sociétés d'importation et d'exportation en Serbie. Par ailleurs. idées et modèles de comportement susceptibles d'être mis en oeuvre dans des situations sociales données.

uglavnom bili podvođeni pod ovaj pojam. nevestnina. imenujući taj izmenjeni vid bračnog davanja novim izrazom – nevestnina (nastojeći da i engleskom terminu bridewealth prida drugačije značenje). eventualno. год. upravo je najrečitiji primer promena koje su bračna davanja pretrpela tokom vremena.7(497. on je samo pokušaj da se ukaže na transformacije koje su tokom vremena doživela bračna davanja i potrebu da se sva ona podvedu u određene kategorije. ali ipak i dovoljno precizan. 1. oproštajni dar. Definišući je sa aspekta pravne nauke.МОНОГРАФСКА СТУДИЈА УДК 347. bridewealth. u Mesopotamiji su Етноантрополошки проблеми н. miraz. ranije. zakonik čovečanstva. cena za devojku. nije nam poznato da se ijedan od njih odvažio da se izdigne iznad jedne civilizacije ili. Povrh toga. pravni istoričari su predano zabeležili sve vrste bračnih davanja prisutne u pojedinim pravima. bivao ignorisan od strane pravnih istoričara. patio je od brojnih nedostataka pa je. već vođen možda i normativističkom izbrušenošću pravničke terminologije. Međutim. св. mehr 1. brideprice. U pokušaju da prikaže moguću evoluciju bračnih davanja. I najbolje očuvani. osim uopštavanja na nivou određenog prava. ako već ne i najstariji. Hamurabijev zakonik iz XVII veka pre nove ere. 1 (2006) . ni preširoke. Ključne reči: bračna davanja. bez namere da je prikaže kao jedino moguću i prihvatljivu za sve kulture. autor se vraća pojmu cene za nevestu. jedne epohe i da pokuša da osenči mogući put evolucije bračnih davanja. autor uvodi i pojam oproštajnog dara. a većina takvih nastojanja potekla je od etnologa/antropologa.626. dovoljno širok i elastičan. on je istovremeno odvaja od slučajeva koji su. ali ni odveć preuske. Ovakav poduhvat svakako ne predstavlja povratak evolucionizmu. Svaki noviji pokušaj da se u pitanja vezana za bračna davanja unese više reda. Ovakvo viđenje evolucije bračnih davanja ilustruje primerom metamorfoze arabljanskog bračnog davanja – mehra. da bi se u ponuđene kategorije mogla podvesti sva raznolikost bračnih davanja koju je iznedrio ljudski rod.11) Vojislav Stanimirović Pojam "nevestnine" – prilog terminologiji bračnih davanja Apstrakt: U ovom radu autor se osvrće na nezadovoljavajuće stanje u društvenim naukama kada je izučavanje bračnih davanja u pitanju. U skladu sa bliskošću izvora kojima su po vokaciji okrenuti. s pravom. Naime.с.

I etnolozi/antropolozi su. razmene i dara. sa časnim izuzetkom Gudija (Goody). Povrh toga. Ovaj rad je zapravo izraz nastojanja da se ukaže na mogućnost tešnje saradnje ovih dveju nauka.с. nastojali da ukažu na kompleksnost pojedinih bračnih davanja u izolovanim kulturama. pored hvale vrednog i neophodnog ženskog pogleda na svet. braka. to takođe ne znači da bi svakom uopštavanju a priori trebalo oduzeti svaku vrednost. Godelije (Godelier) i Vezel (Vesel). nisu se u većoj meri oslanjale na pravo. год. ovaj razvoj nije mogao teći i drugačije. za svoju posledicu prekomerno i ponekad pogubno insistiranje na političkoj korektnosti. tako što će etnološke/antropološke teorije imati sluha za pravnu logiku i argumentaciju. gotovo su obeshrabrili i obezvredili svako drugačije mišljenje. doveli su do prekomernog pojednostavljenja pri njihovom uopštavanju i time samo produbili jaz između etnologije/antropologije i pravne istorije. razmene i dara. između ostalih. tako da su bračna davanja rasvetljavana u većoj meri sa pojedinih aspekata srodstva. i Mos (Mauss). što će naročito doći do izražaja u antropologiji toliko zaokupljenoj rodnim odnosima. krute pravničke definicije ponekad ustuknuti pred izuzecima koji ne moraju da potvrde pravilo. poslednjih decenija. da je plodotvorna saradnja etnologije/antropologije i prava moguća. 1 (2006) . čini se. nepokolebljiv u svojoj borbi za ravnopravnost polova. insistiranje na razlikama između pojedinih njenih naroda i plemena. sa druge strane. 1 Približavajući se ovom području. nastajale u etnologiji od XIX veka. na primer. Činjenica da se takav put može sagledati i kod drugih drevnih civilizacija može voditi zaključku da se s pravom može govoriti i o njihovoj evoluciji koja je često identična. Етноантрополошки проблеми н. To svakako ne znači da negde na zemaljskoj kugli. ali. Insistiranje na specifičnostima i ukazivanje na kompleksnost bračnih davanja unutar pojedinačnih kultura. i što će. lakonskim pozivom na arhaičnost pojma evolucionizam.1 Valja napomenuti i da je odlučan upliv feminističkih stavova u društvene nauke. analizom njegovih odredaba može se zaključiti da sva ona nisu nastala u isto vreme i da su se vremenom menjala. 1. iako ne baveći se direktno i isključivo bračnim davanjima. ali ponajmanje iz onog ugla koji u pravnoj nauci tvori granu koja se zove bračno imovinsko pravo. Umesto da se. braka. Međutim. usled različitih društvenih i istorijskih okolnosti.126 VOJISLAV STANIMIROVIĆ ponikla sva najvažnija bračna davanja. i sva ona su našla svoje mesto i u Hamurabijevom zakoniku. paradoksalno. prikaže tradicija crne Afrike vezana za sklapanje braka. u isto vreme. brojne teorije. da se bračna davanja označe kao jedno od najplodnijih područja za procvat pravne etnologije/antropologije. pokazali su. čime će ove nauke samo dobiti na objektivnosti. св. razgrađujući i diskvalifikujući unapred svaki pokušaj uopštavanja. imao. koje su se ticale srodstva.

1973: 6. ono što je dato simbolična ili neka pretpostavljeno stvarna cena žene. not to. na primer. Bitno je da jedna strana daje određene stvari drugoj strani. ali ne uvek) nema veze. св. niti je svaki objekat kupoprodaje takav da je podoban da se adekvatno izrazi u novcu. nesposoban da precizno označi svaki odraz kompleksnosti društvenog života i adekvatnim imenom potpuno obgrli svaki rezultat domišljatosti društvene svesti. nikad do kraja izbrušen. u svakom konkretnom slučaju. we recognize this when. nažalost. a na uštrb etnološke/antropološke delikatnosti i suptilnosti. or even bride-price. baš kao što je nepotrebno. visina iznosa ili upotrebna vrednost datih stvari ili novca. čini se da je upotrebna vrednost termina bridewealth daleko veća i da je ispravnije koristiti ga u nešto izmenjenom značenju. Važno pitanje da li je. razdeliti naju2 Nevoljno. odbaciti pojam cene za nevestu. kao nedovoljno savršen. ili. nemaju nikakve veze sa daljom sudbinom onoga što je dato devojčinoj porodici. poštujući načelo recipročnosti.. sopstvenim potrebama i željama. 127 Tako je. takođe. the bride. olako ga diskvalifikujući.2 Pri tome. – Goody J. predaju ocu devojke. povlači sa sobom nužno i ideju tržišne logike koja sa brakom (često. it is wealth for. ovo priznaje i Gudi: In Africa. cene prisutne pri svakoj kupoprodaji. izraz brideprice. Devojčin otac može sebi ili svome sinu pribaviti ženu. 2. davanja povodom sklapanja braka. ali poslednjih decenija naprasno nekorektni. rightly or wrongly. Čini se da termin cena za nevestu (brideprice). neizbežno manje suptilan i bogat od misaonih konstrukcija i. Insistiranje na činjenici da cena za mladu. već na neki drugi način utrošiti primljenu cenu ili je. mada često međusobno duboko različitih. Niti je svaka cena takva da odgovara pretpostavljenoj tržišnoj vrednosti stvari. nisu od presudnog značaja. na zadire u samu suštinu pojma cene za mladu. a ni nevesta. Pojam cene kao takve. odnosno njegova porodica.. može biti prihvaćen kao izraz kojim će se obuhvatiti jedna široka lepeza.с. ne mora nužno podrazumevati i tržišnu logiku. daje devojku. koja za uzvrat. 1. год. ipak. we speak of terms of compensation or recompense. otac devojke ili cela njena porodica upotrebiće dobijeno. 1 (2006) . u anglosaksonskoj literaturi olako protraćen da bi se njime zamenio stari. ono što je zajedničko svim tim davanjima podvedenim pod termin cena za nevestu je činjenica da ih mladoženja. inače izvanredno osmišljen termin – bridewealth. potpuno nepravnička konstrukcija. koja uostalom svaki jezik nosi sa sobom.POJAM "NEVESTNINE" . U skladu sa tradicijom. U svakom slučaju. Iskazano pravničkom terminologijom i normativističkom preciznošću.. but to her kin. Srž izvedene transakcije je u tome da ni mladoženja. Naravno da do toga nije došlo isključivo zbog političke korektnosti. Етноантрополошки проблеми н. uz sve primedbe i ograničenja. po nekom utvrđenom redu. bridewealth does not go to the bride. odnosno devojčinoj porodici. već i usled prihvatanja drugačijih teorijskih koncepata i upliva ekonomske antropologije. takođe je veštačka.

njen rod bio siromašan ili je godina bila nerodna. jednostavno. raspolagati dobijenim novcem i. nimalo neće pomoći ženi. Jednostavno. brak kupovinom neveste. U svakom slučaju. utiču na porodicu devojke. while the latter has often been called ‘brideprice’ in accounts of Asian societies. od toga koliko je zadužila svojim radom i ponašanjem svoju porodicu. Istorija neravnopravnosti rodova pisana je hiljadama godina. u tom smislu. To što se. jer prodavac može uvek. i da možda negde postoji i danas. 1990: 15: A transaction in which the goods from the groom’s kin are received and retained by the father is very different from one that he passes on to the bride herself (even in advance). 1 (2006) . ne menja ništa u gore opisanoj suštini ovog braka. privržena. Kod ove vrste braka ono što mladoženja ili njegova porodica daju porodici neveste. U zavisnosti od ekonomskih mogućnosti te uže zajednice. na prvi pogled već. Time se. Time se otvara mogućnost da se terminu bridewealth prida jedno drugačije značenje koje mnogo ugodnije i prirodnije staje u njegov kalup. njoj se dodeljivao dar i određivala njegova vrednost. niti je 3 Goody J. Uspostavljanju jednakosti između žena i muškaraca doprinele su i društvene nauke. od toga koliko je bila poslušna. jedna od posledica uspostavljanja patrijarhalne porodice. ukoliko nije ispunila očekivanja svoje porodice. kod ove nove vrste braka postaje dužno da deo te cene ili čitav njen iznos upotrebi na opremanje svoje kćeri ili štićenice. 1. ne može biti nikakvog uslovljavanja. razumljivo.с. ono što će ona eventualno uneti u dom njenog muža nije poticalo od mladoženje i njegove porodice. ili devojčina porodica ili ceo njen rod. 3. ona se mogla udati i bez dara i u novi dom otići praznih ruku. Roditelji. Jedino je izvesno da ni mladoženja.. a ni njegova porodica. To je bila interna stvar njene porodice ili roda. nikada nisu odlučivali o tome. св. ova transakcija približava svakoj drugoj kupoprodaji. od iskona su. Етноантрополошки проблеми н. vremenom se javio jedan izmenjeni vid braka kupovinom neveste. davali od svoje volje dar kćeri koja odlazi.128 VOJISLAV STANIMIROVIĆ žoj rodbini. U skladu sa tim. biva direktno povezano sa onim što će mlada poneti sa sobom u novi dom. što je kasnije preraslo i u moralnu ili običajem nametnutu obavezu. može se pretpostaviti. mora opstati i istorijski potvrđeno postojanje cene za nevestu (brideprice). Međutim. žena nikada nije mogla poistovetiti sa kakvom drugom robom.3 Otac ili staratelj. ionako nepovoljne po ženu. in many cases it represents an indirect endowment of the bride which may well co-exist with direct forms of dowry or inheritance. niti su ikada imali pravo da. vredna kći. od devojčinih osobina. Naime. po sopstvenom nahođenju. negiranje činjenice da je nekada u istoriji postojao. odnosno lice koje je primilo cenu za devojku. год. u tom pogledu. ili je. In other words the transaction may be linked to the process of devolution between the generations of the same family as well as to that of exchange between different ones. je i postojanje ove vrste braka. Ukoliko se kći rđavo ponela prema svojim roditeljima.

1938: 44. uvođenjem ove nove vrste braka. Ideja miraza tako je na mala vrata ulazila u bračno imovinsko pravo. predstavljaće izmene u običajima i zakonima... one-half of the third year's. preraspodela poslova između polova usled koje je ugasla potreba za ženskim proizvodnim moćima. Diamond A. pored dela koji se daje ocu. Етноантрополошки проблеми н. Jednom uspostavljena egzogamija. u čl.. 1960: 171. Birket-Smith K. given to the bride (p. 423. već celokupnih grupa koje se brakom povezuju. 1921: II. Hughes D... 1955: 102. Otac ili staratelj nisu kao nekada mogli po sopstvenom nahođenju da troše dobijenu cenu. Tambiah S. Idealan primer društva u kojem se dešavaju pomenute promene je Vavilon Hamurabijevog vremena i nesnalaženje ovog vladara i zakonodavca sa usaglašavanjem starog i novog značenja. or is looked upon as a settlement or provision for the wife. 1.POJAM "NEVESTNINE" . Više o tome – Jaski B. odnosno porodici mlade.5 Sledeći korak... Slične promene doživeo je i staroirski institut coibche. Mnogi pisci. 1971: 366-7.). or part of it. Videti i Kirkpatrick C.. though entitled to the whole of the first year's coibche. 1875: 324. wholly or partly. Among the Israelites the mohar was sooner or later. visina date cene za devojku bila je u direktnoj vezi sa vrednošću spreme koju će devojka uneti u brak.. 1 (2006) . Evolucija braka kupovinom neveste. 1973: 105... год.. obavezno daruje i nevesta. nužno je vodila pojavi bračnih davanja. Tako je u Građanskom i trgovačkom zakoniku Tajlanda. koji će sada nalagati da se. is given to the bride by her father as a dowry. jer brak nije bio stvar koja se ticala pojedinaca. izmeniće polako i karakter i svrhu cene za nevestu.. ili bar jedan njen deo.... – Westermarc E. J. koja je jednu društvenu grupu upućivala na drugu. eventualno. 1996: 24-5. whilst in each case what is left of the coibche belongs to the wife.. O tome govori i Vestermark: In the Brehon law it is stipulated that the woman's father. sastavljanje bračnog ugovora. u nekim društvima. 1921: II.. jer ona delom ili uopšte više nije ni bila namenjena njima. promene u ekonomskom životu zajednice. ukazuju ipak na dramatičnu izmenu njegove suštine. S. Međutim.. namene i ishodišta vavilonske cene za devojku – terhatu. Westermarc E.. plaćanju naknade za devojku i razmeni ceremonijalnih darova pri sklapanju braka. 5 Maine H.4 Cenu za nevestu. Sinsod obuhvata stvari koje mladoženja daje roditeljima ili staratelju devojke u zamenu za de4 Burrows M. 417.. ne nalazeći odgovarajući naziv za ovo novo bračno davanje. otac devojke je sada (donošenjem Hamurabijevog zakonika) mogao/morao utrošiti za opremu svoje kćeri. 1978: 264.. Samim tim i sam izraz cena za nevestu postaje neprikladan i mora biti zamenjen novim terminom koji će propratiti metamorfozu ovog bračnog davanja. napravljena. O. gets only two-thirds of the second year's. već je samo njihovim posredstvom stizala do devojke. razlika između dve vrste darova koje mladoženjina strana daje prilikom ugovaranja braka. 403 i 417. 129 imalo bilo kakvog uticaja na sklapanje braka i. Time se iz korena menja karakter ovog bračnog davanja.с. S. and so on. 1436. св.: Among various peoples there is an interesting connection between the bride price and the dowry in so far that the bride price.

šezdesetih godina XX veka. 10 Đuričić M. u Senegalu plaćalo samo ocu neveste i to 15 koza ili 10 robova. Tako. 1976: 131.. naročito po gradovima. Pored poklona u vrednosti od 50 000 do 80 000 F namenjenih roditeljima svoje izabranice.. jer iako pomaže svakako i mužu i njegovoj porodici. U njemu se uopšte ne pominje mogućnost da dar bude namenjen ženi. početkom XX veka. ova cena se preko devojke sada vraća porodici mladoženje. a ne njenom ocu. 1. ili ako je njena strana kriva za raskid zaruka. Čak i po selima ima kuća koje uz devojku otpreme više čeiza od dobijene cene. odnosno staratelju. U Togou... Da su promene bile relativno brze i nagle pokazuje i primer samo dve godine ranije donetog Limitation of Dowry Law u Istočnoj Nigeriji. – Arrighi G. nigerijski Marriage. napominjemo da se. poklon koji je primila mora da vrati. česti slučajevi da se sav iznos cene upotrebi za nabavku čeiza. Divorce and Custody of Children Adoptive By-Laws Order iz 1958. 9 (section 2) 'Dowry' means a customary gift made by a husband to or in respect of a woman at or before marriage. 1 (2006) .9 Pravac kretanja cene za nevestu se menja. Van Rouveroy van Niewaal E. Takođe.7 Za razliku od šerijatskog prava. 1973: 935. ženi je pripadao ovaj dar i ukoliko verenik umre pre sklapanja braka. A. prve bračne noći supruga je dobijala još darova. slično kao i kod Germana. međutim. bračni darovi najčešće su se davali nevesti.130 VOJISLAV STANIMIROVIĆ vojčin pristanak na brak6. dok se izraz Khogman odnosio na poklon mladoženje svojoj izabranici koji je služio kao dokaz o "uglavljenom" braku i kao dokaz da će on sigurno biti sklopljen..-V. 1968: 64. ali ako žena napusti muža. godine ovako definiše cenu za mladu (dowry): To je tradicionalni dar koji muž daje za ženu ili ženi pre ili prilikom sklapanja braka. a novi pokloni čekali su je po rođenju prvog deteta. год. Od oca devojke ili njene porodice kao njenog poslednjeg utočišta. žena je bila ovlašćena da zadrži Khogman. vladajuće običajno pravo bilo je daleko zahtevnije. ali i nakit (5000 – 10 000 F). Kod Albanaca: Devojačka oprema naziva se čeiz. Poređenja radi.с. brak je zapečaćen i svako kasnije odbijanje stupanja u brak povlači sa sobom komplikovane sporove. tu ne završava svoj put. u svojoj biti je namenjena ženi.. Povrh toga. Danas su. Kjellström R. a u selima se kaže samo stvari (alb. koji definiše cenu za mladu na stari način. oko Beringovog moreuza. pošto im smanjuje nove rashode. Ona. na primer. tjesha).8 Ove promene koje su sredinom XX veka zahvatile pojedine afričke zemlje. Kod južnih Eskima.. nalagalo mladoženjama da svojim budućim suprugama prilikom sklapanja braka daju samo simboličan iznos mehra (3000 franaka). B. ukoliko verenica umre. senegalski mladoženja je svojoj supruzi morao da pokloni mašinu za šivenje ili nameštaj (25 000 – 45 000 F). 1439. Khogman se vraćao vereniku. prema čl. Međutim. odnosno novi običaji koji su nalagali da se deo cene obavezno prosledi nevesti uticali su i na njenu definiciju. 1440. Prema čl. 7 Етноантрополошки проблеми н. 8 Thomas L.. 1968: 105.10 Od cene 6 Ukoliko do braka ne dođe Sinsod se vraćao. 1994: 395. св. ukoliko do braka ne dođe krivicom verenika. koje je kao pozitivno pravo u Senegalu. tako da preko oca mlade ide samoj nevesti. ako devojka prihvati darove koje joj mladić ponudi.

.. 131 plaćene za nju i žena sada izvlači direktnu korist. ovim dobrima će.POJAM "NEVESTNINE" . jer će od visine isplaćene cene zavisiti i kvalitet i kvantitet spreme koju će poneti sa sobom. ali i ne moraju.. a što je spremljeno zahvaljujući isplaćenoj ceni. To više nije cena za devojku. bez oca kao posrednika. ali i njemu i njihovom potomstvu..13 11 Lilek E. jer će mu se ona vratiti kroz sve ono što žena unese u brak. год.. isključivo vezana za njegovu suprugu. postaje njena svojina. 1906: 112. kod Mongola. 1898: 37 i 78-9. ovaj brak pokazuje svoja dva moguća obličja. Rakić R.11 Tako se uspostavlja čvrsta korelacija između cene za devojku i njene spreme.. either directly from the groom. inercijom običajne mimikrije. 1967: 123. nezavisno od toga. 1961: 272-3: In India the bridal price of former times that went to the parents or guardians of the bride later became a wedding gift. već odmah bude isplaćivan samoj ženi. na primer. 1968: 61. 1933: 244. to istovremeno prestaje da bude cena za devojku. već samoj devojci. 1930: 115. after fixing the amount of the dowry which the husband pays to the wife (which among the chiefs of these islands is generally the sum of one hundred taels. predavan ocu žene. više ne raspolažu slobodno tim novcem.. njena osobina.. 1958: 94. M. što će u antici biti nazvano ženinim parafernalnim dobrima. predstavlja teret za porodicu njenog muža.. Samim tim. Na Filipinima (Visayans): After the marriage is agreed upon – that is to say. tokom trajanja braka. i što.. Međutim.. Dakle. 1990: 159.. dok kod druge.. dve podvrste koje se mogu. 1978: 192... Nikolić V. postoji i prelazni oblik. called culka. kao nekada cena za mladu. V. Goody J. upravljati muž. odnosno njena porodica. kakav je zabeležen.. ionako. Filakovac I. mladoženja i dalje ima i ekonomski motiv da plati visoku cenu za svoju suprugu.. Gamboa J. and is equivalent to one hundred pesos) – they go to the bring the bride from the house of her parents.с. Naravno. 1981: 114.. Čiplić B. pri sklapanju braka kod kojeg taj novac ne bude više. 1. osim ako nisu. Oni su kupovali svoje neveste plaćajući cenu njihovim očevima.. in gold. 1959-1961: 212-4. Sa druge strane. mlada je od mladoženje dobijala un douaire Етноантрополошки проблеми н. iskazati i kao etape u njegovom evolutivnom razvoju: kod prve. To postaje i obezbeđenje žene. Pantelić N. ali ujedno predstavljajući i mnogo više od toga.. Nash J. ogoljene i uprošćene varijante. 12 Čiplić B. 1933: 207.. dar se. jer njen otac. dar prima sama nevesta. and jewels. Usled gotovo sveprisutne pravne i poslovne nesposobnosti žene. i dalje predaje ocu devojke koji ga kroz spremu prosleđuje svojoj kćeri12. po svojoj nameni.. mimo svojih prokreativnih potencijala.. W. Erlich S. taj novac više nije namenjen njima. jer ono što devojka unese u brak. 13 Fielding J.. 1930... a što će biti na korist i ženi. or the bride’s fee – which the bride received. To će se još jasnije videti u sledećem evolutivnom koraku. slaves. bez obzira što je žena izgubila u međuvremenu svoju proizvodnu funkciju. св.. 115. prerastajući u svojevrsnu cenu spreme. or through her parents. Kajmaković R. Dokušec S. 1 (2006) .

17 Tačno je da ovaj dar ide devojci i predstavlja njenu svojinu i njeno obezbeđenje. imao na umu ishodište ovog dara. Isti. the marriage prestations are made by the groom or his kin. св. – Fielding J.. W. But the ultimate recipient of these gifts is the bride and not her kin. ubire plodove sa njega. 1902: 268. O tipu društva koje upražnjava ovakav oblik sklapanja braka više – Schlegel A. On koristi ženin miraz tokom trajanja braka. It is true that the gifts from the groom sometimes go first to the girl's father. posle njegove smrti ili po prestanku braka... 16 Goody J. 18 Gamboa J. Westermarc E.132 VOJISLAV STANIMIROVIĆ 4. 403. 1961: 272. 14 Lowie H. ali ne i suštinu miraza. 1973: 2: But in a good number of societies in Europe and Asia. po samoj svojoj definiciji.. na bračnom davanju kod izmenjenog braka kupovinom neveste. and becomes an utter misnomer when the bride's relatives offer property equal to what is presented by the groom's. The latter transfers I call 'indirect dowry'. 1891: XV. anglosaksonska antropologija nije imala valjan termin.. Mnogi anglosaksonski pisci prihvatili su ovaj termin.. pored ovih lako uočljivih sličnosti. 1988: 303.. Sa druge strane. – Dareste R. iako se. who may indeed take a cut (in this respect there is a continuum). muž nema pravo plodouživanja. Filding je jednostavno to nazvao bride-price payable to the bride. Like bridewealth it proceeds from the groom's side. 15 Goody J. a ne njenoj porodici: A bride could receive transfers not only from her own but also from her husband's parents. comme de sa propriétè. like dowry. Zadržavajući naziv indirect dowry Šlegel ipak naglašava: Indirect dowry has characteristics of both bridewealth and dowry. takođe neprikladnim terminom – indirect dowry. postoje i suviše oštre razlike između ovog bračnog davanja i miraza. 1988: 302-303.. pošto se i pokloni devojčine dont elle dispose librement.. ali nikada ne dolazi od mladoženje ili njegove porodice. Tako. 1921: II. and are consequently often classified as bride-wealth (or bride-price).с. jer ga primenjuje samo na slučajeve kada je dar predavan ženi. ostaje njenim naslednicima18. – Schlegel A. 1988: 303. 1973: 2. Miraz potiče od porodice devojke ili trećeg lica.. 1 (2006) . očigledno. R. mada se time ovaj potonji pojam ne iscrpljuje. but fails to cover the fairly numerous exchanges of valuables by both the contracting families. ali. kao i miraz uostalom19. It literally fits some cases. год.... pozajmljujući neodgovarajući latinski termin.. but the bulk goes to the bride herself and thus forms part of a joint (or sometimes separate) conjugal fund rather than a circulating societal one. Za ovu vrstu braka... to nazvao..16 Pri tome je. on upravo i služi kao ublažavanje tereta obaveze izdržavanja porodice koji leži na mužu. its destination is the conjugal household.15 Gudi je. jer. i da posle njene smrti. 1966: 99: 'Bride purchase' is admittedly a blanket term for various transactions. 1. na primer – Schlegel A. M. 1994: 19 i 233. Етноантрополошки проблеми н. u pokušaju da ispravi ovaj lingvistički propust. miraz vraća njegovoj ženi.. to nazvali dos ex marito. 17 U sličnu zamku upadaju i drugi pisci: Dingelsted V. Ovo davanje ulazi u sastav parafernalnih dobara..14 Ono se pogrešno podvodilo pod brideprice. 19 I Germani su napravili istu grešku kada su. Ovaj izraz koristi nešto uže. odnosno bračnog davanja. 1969: 63.

nije bilo potrebe da se definicija dower-a proširi i ona se zadovoljila time da obuhvati udovštinu. u ovom slučaju. Kada do prestanka braka dođe smrću muža. who also receives dresses from her father's sisters and her father's brother's wives.POJAM "NEVESTNINE" . 133 porodice ili trećih lica samoj devojci. – Goody J. ovo davanje postoji i u društvima koja dopuštaju razvod braka. nasledstva i drugih davanja. Етноантрополошки проблеми н. 1. prihvatajući brak sa mirazom. čime bi se jasno ukazalo na suštinu ovog dara. krenule su zemlje pisanog prava. odnosno francuski douaire. krenula ona germanska prava.. imenovali oproštajnim darom. Time je žena bila obezbeđena u slučaju da postane udovica. dakle.. Drugim putem. u zapadnoevropskom srednjem veku.. kasnije okupljena oko zemalja običajnog prava. 1973: 20. što se engleskog jezika tiče. preobratio se u pravi miraz. a da će njegov dalji evolutivni put teći u dva moguća pravca. even at the risk of going deeply into debt. a da ženi mora biti isplaćen samo u slučaju prestanka braka. as well as gifts from her mother's brother. recimo.20 Zbog toga nam se čini da bi. a muž nije morao da daje velike svote novca pri sklapanju braka. 1 (2006) . the main recipient at marriage being the bride. kod kojih je završni oblik braka kupovinom neveste postao brak uz obećanje (ne i plaćanje) oproštajnog dara (dower. recimo. ili dozvoljavaju mužu da jednostrano raskine bračnu zajednicu. najprikladniji termin za označavanje ovog dara bio pomenuti bridewealth. св. To je. Čini se da se nevestnina kao bračno davanje koje evoluira iz cene za devojku pojavljuje kao prelazni oblik braka.с. ovaj dar samo obećava. Valja istaći da anglosaksonski termin dower. po pravilu. 424-5. douaire). jer razvod nije bio dozvoljen. 'the father of the bride spends more money than does the groom's father'. Videti i – Westermarc E. 20 Ovo ističe i Gudi. Morgengabe se polako gubio pred povoljnijim dower-om. Suština braka praćenog ovim bračnim davanjem sastoji se u tome da se. bio jedini način da žena dođe do ovog dara.. u nedostatku odgovarajućeg našeg izraza. Germanski dos ex marito. Gudijev indirektni miraz. The main outlay of the groom's father however is not for the expenses of the actual festivities but for 'ornaments for his daughter-in-law. he too provides money for the dowry. vidljivo kod Germana. Pošto je to. koji upravo ističe nevestu u prvi plan. He notes that it is customary to spend large sums of money on weddings. predstavlja uži pojam od parafernalnih dobara. 1921: II. nisu sasvim podobni da se njima obuhvate svi aspekti davanja koje smo. one individual had bought three pounds of silver and eleven ornaments for her. год. oslonjene na rimsko pravo. takođe ubrajaju u njih. pri sklapanju braka. Jedan put je onaj kojim su. Ono. In addition to this. onda se oproštajni dar izjednačava sa dower-om. U nedostatku adekvatnog izraza u našem jeziku bićemo slobodni da ponudimo moguće rešenje u vidu nove kovanice – nevestnina. iako mu nedostatak pravničkog obrazovanja ne dopušta da širi pojam u koji se utapa indirect dowry nazove parafernalnim dobrima žene: An example of what I mean by indirect dowry is given in Lewis' account of marriage in the North Indian village of Rampur. Međutim..

La femme étant un simple objet de vente. 26 Begović M. 22 Етноантрополошки проблеми н. 1987: 17: Pravo nasledstva bilo je dato muškim srodnicima koji su ‘sposobni da se bore i brane blago’. mogao se poistovetiti sa svakom drugom kupoprodajom kod trgovačkim duhom zadojenih Arabljana. According to Tabarī. J. 1938: 224-5: Chez les Arabes antéislamiques.. 25 Amirian A.hm. s.22 Brak u neznabožačkoj Arabiji najčešće se sklapao plaćanjem cene za nevestu.. 1933b: 380-1. Brak plaćanjem nevestnine postao je jedna od najvažnijih novina koje je sa sobom donelo šerijatsko pravo. Povrh toga. Isti. po mnogim svojim odlikama. Za takve situacije. 1971: 450. au même titre qu’une pièce de terre ou qu’un animal domestique’.. Après la mort de son époux.. elle ‘était transmise comme héritage aux héritiers du défunt.с. a man's heir might claim his widow by virtue of the mahr which had been paid for her. Here the widow is practically treated as a part of the dead man's estate. koji se odnosi i na dower.. св... i mnogo širi pojam od njega. 5. valja napomenuti da je identične etape razvoja (kupovina mlade – nevestnina – dower) prošlo i staroegipatsko bračno davanje šp n. ujedno.. 1964: 14.24 Da se radilo o kupovini potvrđuje i etimologija. 1938: 395. but this was not so among the preIslamic Arabs.-H.. čija je namera da obuhvati sva davanja koja se isplaćuju ženi po prestanku braka. Zbog toga smo prinuđeni da predložimo još jedan termin – oproštajni dar.. qui constituait un véritable prix d’achat.. ali je.-M.23 Ovaj brak. 1938: 37: Among the present-day peasants of Palestine a man who marries his brother's widow must give another mahr... koji nije prouzrokovan smrću muža. kada dođe do prestanka braka. with the exception that until the heir formally asserts his claim by casting his mantle over her she is free to return to her father's house. 1 (2006) .. Možda najslikovitiji primer metamorfoze cene za mladu i slojevitog evolutivnog puta jednog bračnog davanja predstavlja arabljanska ustanova mehr-a.. 1. 1933a: 11. O vezi mohara i mehra više – Amirian A.-M..25 Žena je tada bila potpuno obespravljena. 1938: 200. on ne lui demandait pas son consentement. i do isplate ovog dara. Begović M. upadljivo različita od prakse tadašnjih evropskih prava. 24 Burrows M.t . Karčić F.26 21 Bousquet G. a potom i jedna od najupečatljivijih karakteristika njegovog bračnog prava. la femme était considérée comme une chose. jer je reč mahr kod preislamskih Arapa označavala cenu (prix d'achat). 23 Coulson N. 1963: 107. Zanimljivo je da je i jevrejski mohar imao istu evoluciju kao i arapski mehr. – Yaron R. год. Elle pouvait constituer l’objet d’une vente..21 Međutim. Amirian A. u mnogo čemu tretirana je kao i svaka druga roba podobna za trgovinu. qui voulait épouser une femme devait s’adresser à son propriétaire et lui payer une somme d’argent appelée mahr. et elle n’avait aucun droit sur le mahr ainsi payé. i obuhvata ga. a pod neznatno drugačijim nazivom (mohar) poznavali su ga i Jevreji.-M.. 1938: 237-8. La femme arabe ‘possédait une valeur économique. either marrying her for himself or giving her to another man and receiving from him a mahr. termin kojim se ovo bračno davanje označavalo od davnina bilo je prisutno u Arabiji. izraz dower je neprikladan.134 VOJISLAV STANIMIROVIĆ poput onih koja su prihvatila islam ili poput Starog Vavilonskog carstva (nudunnu).

-M.... A. jer sada mahr. mehr ili sadāq... A.. – navedeno u Naqavi Sayyid A. 1938: 201. u ravnopravnu ugovornu stranu. were also offered to the bride in ancient Israel.-M...29 Brak kupovinom mlade preobratio se u brak plaćanjem nevestnine. 1966: 161. 1926: 14. where the wife’s people part with her and have to be compensated. 1963: 107.. год. Fyzee Asaf A. св.. sadāq i nehla su sinonimi koji se odnose na poklon (cadeau). 1933b: 381.. prerasta ovim potezom nadahnutog Muhameda. a da su ostali pokloni koje pominje davani prilikom sklapanja braka. and it was combined with sadāq. inače donet pod uticajem Zapada.30 Da bi uspeo munjevitom brzinom da se proširi Arabijom i da za kratko vreme ujedini celo poluostrvo. The latter term belongs to the marriage of dominion. Bušatlić H. u Muhamedovo vreme. Videti i Fyzee Asaf A. In a certain type of marriage. the so-called beena marriage. mahr belongs absolutely to the wife. Begović M.. 1994: 37-8. Ovaj brak je bio toliko popularan u muslimanskom svetu da ni odlučni i nepokolebljivi Muhamed. In islam sadāq simply means a dowry and is synonymous with mahr. previđajući da je to bio poklon koji je tokom braka. 1971: 32. Now mahr in the baal form of marriage was used by the Prophet to ameliorate the position of the wife in Islam. Vestermark greši kada u istu grupu ubraja i vavilonski nudunnu. Ovaj brak reguliše.. but also of presents (nudannûm) which the bridegroom gave to the bride. tako da se između njih gubi terminološka razlika. 1964: 14. where the husband visited the wife but did not bring her home.. 1 (2006) . islam je. 416-7: In the Laws of Hammurabi we read not only of a bride price. 1955: 110: Prior to Islam. and mahr to the parents of the wife. called mattān. R. and a gift given to the wife on marriage was called sadāq. 1095 da ni privremeni brak neće biti valjan ukoliko u bračnom ugovoru ne bude predviđen ženin mehr. Schacht J. predviđajući u čl. Bousquet G. godine. two kinds of marital gifts were prevalent. nije mogao da održi tu zabranu dugo u životu.. a ne prilikom venčanja. at their wedding. čine samo jedan jedini bračni dar koji poznaje i priznaje islam i to je dar koji pri sklapanju braka muž daruje svojoj supruzi. i pored ovako lošeg položaja žene. which is known as the baal marriage. objekta transakcije..с... Goody J.28 Žena od robe. the wife was called sadīqa or female friend. donet 1928. J..-H.. so that it became a settlement or a provision for he wife.... 135 Ipak je. koji ga je u prvi mah zabranio. 1932: 80. već bilo uobičajeno da se pored plaćanja cene nevestinom ocu (mahr ili mehr). In ancient Arabia the bridegroom offered to the bride a gift called sadāq. A. i mlada daruje (sadāq). Na istim principima počivao je i privremeni brak – mut'a.. 29 Coulson N. 1. But originally the two words were quite distinct: sadāq is a gift to the wife.. U Kur'anu reči mahr. između ostalih. i Građanski zakonik Irana. Begović M.. Watson H. In Islamic law. kroz Muhamedove nadahnuto prenete 27 Westermarc E.POJAM "NEVESTNINE" . 1938: 225. muž davao svojoj ženi. 1921: II. 1955: 101.. 30 Amirian A.27 Islam u položaj žene unosi veliku izmenu time što spaja ova dva dara u jedan. 28 Amirian A.. Етноантрополошки проблеми н. 1994: 12. Similar gifts.

b. između ostalog. pravo na odvojenu imovinu. naročito omladina. kao svoj novi. morao da bude prijemčiv onom delu stanovništva Arabije koji ga je. Žene su. ali i dužnost muža da izdržava porodicu. pravo na izdržavanje.. bezizglednim i nezavidnim životima. E. 32 Anderson N. mada je njihov nasledni deo bio dva puta manji od dela koji su dobijali muškarci iz istog naslednog reda.. dobile i nasledno pravo. U braku ženama su pripadala sledeća prava: a. Sa svoje strane. zato što oni troše imetke svoje. sa svoje strane. 1 (2006) . prvi musliman u istoriji. mnoge islamske zemlje zadržaće u oblasti bračnog i porodičnog prava pravila šerijatskog prava. 1938: 401. može da nadoknadi onu razliku u naslednom delu. islam je morao da i omladini i ženama ponudi nešto dovoljno primamljivo da bi.. prihvatili novu religiju. da joj plati venčani dar (mehr) i da joj šta više dodeli nagradu za rad koji bi ona učinila izvan kruga domaćih poslova. poput Egipta čije je zakonodavstvo inspirisano francuskim. 1. koje se protezalo i na pokretne i na nepokretne stvari. Fakhro M. muslimanski imovinski bračni režim odlikovala je strikt31 Begović M. i d. Donekle pravdajući zadržanu prevagu muškarca nad ženom u islamu on iznosi sledeće argumente: Imovina muževa obično je veća nego ženina i bilo bi prema tome nepravično postaviti princip da žena nasleđuje isto toliko kao i muž. ali i jedini put. a to sve. Bogati trgovci Meke nisu blagonaklono gledali na još jednog proroka koji se pojavio u njihovom gradu. ženama je data pravna i poslovna sposobnost uz izvesna ograničenja. св. naravno. postala jedna žena i to upravo ona koja je i imala najveći uticaj na Alahovog proroka – Muhamedova supruga. prva osoba koja je prihvatila Alahove reči koje je melek Džibril prenosio Muhamedu. takođe... pravo na jednak i valjan tretman. između ostalog. čiji je položaj islam zauvek promenio. год. poimajući je kao spasonosnu alternativu svojim dotadašnjim neispunjenim. c. Sem toga muž je dužan da izdržava svoju ženu. Етноантрополошки проблеми н. Hatidža. 1996: 252.. 1995: 108. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljeva odsustva vode brigu o onome o čemu treba brigu da vode. Čak i kada budu prihvatile modele zapadnih prava. bez većeg razmišljanja i oklevanja pridobio što više pristalica. kad god im se prohte. kojima je Muhamed obećao brzo bogaćenje ako istraju na Alahovom putu. Možda je u ovom naglom popravljanju statusa žene. jednostrano raskinu brak (talak).136 VOJISLAV STANIMIROVIĆ reči Alaha. veliku ulogu odigrala i činjenica da je prvi preobraćenik na islam. što je oštroumni Muhamed i učinio. pravo na mehr. ali su siromašniji slojevi. dopuštajući ograničenu poliginiju (do četiri žene) i ostavljajući muževima osiono pravo da.с.. jer i Allah njih štiti (4:34). 1980: 66. on previđa da su muškarci imućniji od žena. Pri tome. od samog početka.. uključujući i pravo na poliginiju. vatreno prigrlio.31 Sa druge strane. Šeta F. i žene. – Mayer A. upravo zbog toga što dobijaju dvostruko veći nasledni deo. oni im je dao i dužnost izdržavanja porodice: Muškarci vode brigu o ženama zato što je Alah dao prednost jednima nad drugima. Iako je i Kur'an muškarcima dao prednost u odnosu na žene.32 S obzirom na poliginiju i s obzirom na to da su i žene slobodno i neograničeno mogle da stiču imovinu. 1985: 8-9. a to su bili mladi i žene.

strogi Bukhari među verodostojne hadise uvrstio je i ovaj: Abu Huriarah navodi reči Proroka da ženu udaju četiri stvari: bogatstvo. without her husband's consent. 1971: 30.-H. postupaju: Bonate L...37 Ovako definisan mehr odgovara poznorimskom i vizantijskom donatio propter nuptias. Verma B. 1 (2006) . 1985: 5.. св.. 137 na razdvojenost dobara.. – Tako.... jer dok se. 1963: 113: Le mari et la femme sont comme des étrangers l'un par rapoport à l'autre. Sardar A. dower predstavlja imovinu koju. S. kao svojevrsnu garanciju za slučaj prestanka braka i to smrću muža. 1968: 34. Anderson N. adjoining grain bins in their joint hut. lepota i pravednost. na primer. kao u Maroku.. 35 Ponegde se. 1966: 167. jer njom raspolaže muž. A.. Dakle.. 1887-8: 319-320. Neither spouse is allowed to take grain from the other's store. 1078: Everything which has a monetary value and which is capable of being owned may be designated as dower..35 To je bilo koja imovina36 na koju svoju buduću suprugu ovašćuje mladoženja prilikom sklapanja braka i sastavljanja bračnog ugovora.. dot.. Još veću grešku prave autori koji afrički mehr (mahari) nazivaju dowry.. 1. a tokom trajanja braka. 1938: 200-201. 37 Fyzee A... 1989: 13... 36 Od ovoga.. 1978: 105.POJAM "NEVESTNINE" . Glendon M. Rheinstein M. sve to za razliku od prvobitnog mehra koji je prelazio u ženinu svojinu odmah. ova imovina se aktivira tek po prestanku braka....34 Kao najvažnije bračno davanje islam je propisao mehr. ima izuzetaka. Barth F. koji koriste oba autora. Schacht J... 1980: 145. ona samo uslovno pripada ženi. mehr davao nevesti prilikom sklapanja braka.. svinje i alkoholna pića. on pri sklapanju braka. husband and wife each cultivate separate fields and store their produce in separate. – navedeno u Naqavi S. poput. or from making a gratuitous disposition of more than one-third of her total property. any property which she has acquired before marriage or acquires. Bousquet G. pored izraza mehr koristio i termin sdaq.. Begović M. odnosno germanskom dos33 Spevec F.33 Bez obzira na ovu ekonomsku nezavisnost bračnih drugova. during marriage. utoliko što se kao mehr ne mogu davati stvari koje zabranjuje islam kao što su. – Davis S.с. 1982: 169.. na primer. A. H. kućnih poslova. Selected Sayings of the Holy Prophet of Islam. Prema Ahkamušerija (§ 180) žena je ovlašćena da zahteva od muža naknadu za svaki njen rad koji ne ulazi u domen domaćih. 1975: 151. ali i tokom braka. Iranski Civil Code iz 1928. 34 Navedeno prema – Šeta F. nor are they obliged to give any foodstuffs to each other.. 1955: 110-111.-M. R. budućih prinosa ili uroda kakve biljne kulture ili plodova stada.. 1999: 153.. godine propisao je u čl. год. donatio ante nuptias (Amirian A. I francusko govorno područje imalo je problema da nađe pogodan izraz kojim bi označilo mehr. nije sasvim adekvatan da bi se postavio kao sinonim za mehr. i Abdullah J. in any way whatever. obećava svojoj supruzi. 1980: 67-8: . don nuptial.. 1983: 28.. J. U Darfuru. naravno. 1935: 556. 1936: 95. 2003: 113. U tu svrhu korišćeni su termini: douaire. 2003: 158. Valja napomenuti da engleski termin dower. Isti. u početku.. Bakić V... Hamidullah M. familija. Ibrahim H.-A.. and dispose of. Popović M. en matière patrimoniale... pri samom sklapanju braka.).. ali ni stvari koje još ne postoje.a Muslim wife retains the right to hold. Етноантрополошки проблеми н. To this the only exception is that the Māliki law precludes a married woman who happens to own the matrimonial home from disposing of this.

html 39 Kur'an. the usufruct of the wife. međutim. The Arabian jurists sometimes apply the analogy.). s njima nagodite. U jednom od najpoznatijih sudskih sporova vezanih za prirodu islamskog braka u XIX veku. (3) Dower is an essential incident and fundamental feature of marriage. S. U XIX veku. već mogući pravni transplant.. 1970: 265-280. R. (2) It is a consideration for conjugal intercourse. 1992: 76. св.. – Ahmed L. Videti i 5:5. 1938: 201-207. All rights nad obligations it creates arise immediately. but impecounious.40 Žena je.. 4: 24: A ženama vašim s kojima ste imali bračne odnose podajte vjenčane darove njihove kao što je propisano. u Gornjem Mandalingu. R.. 1959: 633. osnivača dinastije Abasida: Ummu Salama. 1984. 1999: 157. 40 Verma B.Abbasa. Koliko je svest o obaveznosti mehra bila prisutna u muslimanskom svetu potvrđuje i priča o supruzi al.jamaat. postoji izreka da ako muž ne plati mehr svojoj ženi za života na ovom svetu. – navedeno prema Tugby D. The right to dower does not precede the right to cohabitation but comes into existence at the same time and by reason of the same incident of law as the right to dower. 1968: 129: The following points may be noted with respect to the nature of dower: (1) Analogy is often drawn between a contract for dower and one for sale. Videti i Woman in Islam: Marriage in Islam..].org. But dower is not exactly a consideration for marriage in the sense of a consideration for any other contract. moraće da ga plati na onom svetu. bio obavezni pratilac braka39 i predstavljao je kompenzaciju ženi za sve vrste bračnih usluga svome mužu. ako umre.138 VOJISLAV STANIMIROVIĆ u (dot maritale)38. – navedeno u Sardar A. 1.. she sent a slave to him with her proposal of marriage and a sum of money for her dowry (mahr).с. po šerijatskom pravu.. u skladu sa tim.. onih seksualnih. sud je zaključio da 'marriage according to the Mahommedan law is not a sacrament but a civil contract. 1 (2006) .. 60: 10. and are not dependent on any condition precedent such as payment of dower by a husband to a wife. On je. Jedan Muhamedov hadis kaže da će izići muž na sudnji dan kao bludnik.. that is. s obzirom da je islam voajerski pogledavao u svoje hrišćansko susedstvo upijajući sve ono što se dalo upodobiti slovu Alaha. Na Sumatri. Salima [(1886) 8 All.. The two rights come into existence simultaneously.. Abdul Kadir v. Learning that he was of noble descent. a ne plati ženi mehra i ako je imao nakanu da ga neće platiti. a woman of aristocratic Arab descent who had been twice married. http://www.. sudovi polako počinju da menjaju shvatanje da je mehr obavezan preduslov za zaključenje braka. It is an obligation imposed by law on the husband as a mark of respect for the wife.. with the result that even if no dower is fiЕтноантрополошки проблеми н. (prevod značenja Kur'ana – Korkut B. mogla da odbije da ih pruži mužu sve 38 O sličnostima i razlikama između mehra i bračnih davanja poznatih u Evropi više : Amirian A./islam/WomanMarriage. год.-M. one day noticed a good-looking young man named al-Abbas. 149. 33:50. One of the effects of marriage is dower which is said to be an exchange for the other effect... što možda nije samo slučajna podudarnost. O mehru po Code de Statut personnel tunisien više – Pruvost L. 1925: 108. Dower is the consideration for the enjoyment of the buza (the private parts of the person of the wife). Allah zaista vidi sve i mudar je. – navedeno prema Prohić A. I nije vam grehota ako se poslije određenog vjenčanog dara. The wife is considered to be the property and the dower to be the price. pre svega.

Valja imati na umu da je muslimanska žena. Da je mehr definitivno ženina svojina potvrđuje i Šaht (Schacht): If the husband sends something to his wife and she claims it was a gift. A. it must be presumed that dower was fixed. on abandonna la conception d'après laquelle l'époux serait. год. da obezbedi ženi samostalnu imovinu i time joj osigura ekonomsku nezavisnost u braku.45 On je bio ženina svojina i ona je njime mogla slobodno raspolagati.... 139 dok joj mehr ne bude isplaćen. 1.. on je predstavljao garanciju ženi..41 Ona čak nije bila dužna da se preseli i da stanuje sa mužem sve dok joj on ne plati obećano. ovo propisuje i čl. Plus tard. 43 Ukoliko bi se muž razveo od žene pre konzumiranja braka ženi je pripadala jedna polovina mehra.. 1926: 71-5..с. jāhez.. св. O džihazu više – Amirian A. Videti i Schacht J.. Verma B. but he claims it was a payment of mahr. koja u slučaju da muž iskoristi svoje pravo na talak (jednostrani raskid braka) ili uopšte u slučaju prestanka braka.. – Malik ibn Anas... između ostalog.-M. 1966: 167. 1938: 207-8 i 225-7: Pour l'indiquer... i. godine.... Uporedi čl. 1933b: 381: . 41 Crémazy L. 1935: 557.... žena je mogla.. U modernom Egiptu. Shaham R.. nous invoquerons l'usage consacré chez les jurisconsultes musulmans. par la mariage... 1966: 192. 147. u nekim slučajevima. godine.. 1996: 54. D.. dej u delovima Indije). 1997: 27. 28. da joj dâ naknadu za uštrb koji ona pretrpi dolazeći pod vlast muža.. 46 Bušatlić H. 45 El-Nimr R. 1878: 495... ElNimr R. nasledstva ali i pokloni koje bi od svoje porodice dobila prilikom venčanja (jihaz. The Modern Egyptians. mogla imati i drugu svoju posebnu imovinu koju su činila. la mari n'était plus 'propriétaire du sexe de sa femme'. 42 Begović M. Isti... Videti i Sladović E. 28). 1938: 199.POJAM "NEVESTNINE" .. 1996: 97. le propriétaire du 'champ génital' (boz'é) de la femme. 1 (2006) . razvesti i brak ukoliko pristane da ga ostavi mužu. iranskog Civil Code iz 1928.. 1996: 99.. Lane E. dahej. Amirian A. Tugby J. Етноантрополошки проблеми н. nastao je običaj da vrednost džihaza mora biti identična iznosu mehra datog unapred (p.. R. de par son mariage.46 xed the wife is entitled to some dower from the husband..43 Mimo toga. Shaham R.. 1997: 35-7. 1984: 125. nije više prepuštena na milost i nemilost svoje rodbine.. pored mehra.. W. de déclarer que le mari devient. 1085 iranskog Civil Code iz 1928. pod uticajem malikitske doktrine. – Schacht J.. 1936: 78. Unlike the Jewish law which considers all marriages without consideration to be invalid.. 1926: 28. 11. Mir-Hosseini Z... već je obezbeđena svojim parafernalnim dobrima čiji je mehr veliki deo...mehr ima cilj. Al-Muwatta. mais simplement titulaire d'un 'droit de jouissance' sur le corps de celle-ci. 44 Begović M..44 Pomoću mehra. Maher V. mehr se vraćao. 1959: 638. Goody J. 1990: 196. 1994b: 63. the presumtion operates in his favor because it is he who transfers the ownership. 1092. le mahr était donc payé en contre-partie de ce droit.42 Ukoliko bi jedna od strana umrla pre nego što je brak bio konzumiran.. 1968: 130. s druge strane. s jedne strane. la propriétaire du champ génital de la femme. 3.-M. Siddiqui M..

morao je za nju da plati 40 000 dirhama. usled inflacije mehra i troškova venčanja. The value is still uncertain.. 1936: 85. A. R. Fyzee A. Lane E. prihvaćeno je shvatanje rane hanefitske škole da taj minimum iznosi deset dirhama49. Verma B.. Umar ibn al Hattab. Sudovi u Indiji vodili su računa o kastinskoj pripadnosti supružnika kada su se bavili pitanjima visine mehra: In the case of Ekram Hussain v. which then holds. – navedeno prema Maudoodi M.. Verma B. 116-7.. R.. do not take back anything'..java-man. 11.) Malik ibn Anas određuje: I do not think that woman should be married for less than a quarter of a dinar.. A’A. R. El-Kardavi J. 1955: 112-3.(28. A... u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je 1997.. 3. 1997: 28: The only intervention of the Egyptian statutory legislation with regard to dower was in Article 19 of the 1929 Law. Fyzee A.. unuku Alija. http://www. mada je malikitska škola tvrdila da se može dati i manji mehr (tri dirhema). koji inače ne određuju minimalni iznos mehra. 1968: 134-5. čuvenu lepoticu Medine... св. the burden of proof rests with the wife. Schacht J. The Laws of Marriage and Divorce in Islam.. 1968: 133-4. Learning of this. A. it was held by this Court that the customary dower in Bihar among Mohhamedans of good class is forty thousand rupees..51 Ukoliko mehr nije bio tačno određen. Međutim. Videti i The Mahr (Dowry).. 1. The Modern Egyptians: 86-7. W. J.. godine Етноантрополошки проблеми н... 2004: 31. Suniti ne određuju gornju granicu mehra: Hazrat Omar once planned to set a limit. unless the sum he claim is below the proper dower. 1964: 40.140 VOJISLAV STANIMIROVIĆ Mehr je mogao biti tačno određen pri sklapanju bračnog ugovora (mahr musamma. a woman came to him and cited the Quranic verse: 'Even if you have given one of the women a huge amount of dowry.с. 1955. A. which specifies that if a couple differs about the amount of the specified dower. 1953: 107. In fact dirhams of several descriptions seem to have been current at different places. 49 Idem. specified dower)47.. Coulson N. год. reported in 17 Pat.. 135: The question of the value of 10 dirhams is a matter of uncertainty.. Kada je drugi pravoverni halifa. 1968: 132. 1988..50 Šiiti. That is the lowest amount for which cutting off the hand is obliged. If she is not able to establish her version... Videti i Begović M. Hearing this Hazrat Omar exclaimed: 'The Woman was correct and the man mistaken'. po Ibn Hišamu 400 dirhema. 1 (2006) .. But it is a silver coin containing 2. koji su ponekad premašali svotu od 70. koliko je dao i za drugu ženu. Uglavnom. su stali na stanovište da njegova vrednost ne može preći 500 dirhama.48 Šerijatsko pravo nastojalo je da odredi donju granicu. Schacht J. A.com . 48 Verma B. Kada se drugi put udavala mehr koji je platio Musa'b ibn al-Zubaya iznosio je 1 000 000 dirhema.. A. 1966: 167. Kada je Muhamed uzimao za ženu za nju je dao 50.. the husband’s version is accepted under oath.... u imućnijim arapskim zemljama.. 423. bilo je uobi47 Shaham R. 75-6. zatražio ruku Alijeve kćeri. ali je tokom braka muž mogao uvećavati njegov iznos.. Ali Hussain. minimum mehra koji je muž morao da isplati svojoj supruzi..000$. Sukaynu. A'A. T. 1989: 44. The Laws of Marriage and Divorce in Islam: 75.97 grammes of silver and the best course would seem to be to calculate the value according to the price of silver of that quantity. The value has not been finally decided. 50 U Al-Muwatta. Hiti F. 226-227: Aiša se tri puta udavala. – Hiti F.. L. Maudoodi M.

dat odmah u trenutku sklapanja braka. 1990: 376. mahr proper.. dok se ostatak pretvara u tražbinu koju treba u principu platiti po prestanku braka.. Paidar P.M. ili 3. Visinu mehra –ograničio je i Jemen 1974. Sa druge strane. pošto pod ovakvim uslovima muž lakše pristaje da ugovori visoki mehr. fair mahr. http://www. Mogadham M.. 53 Idem. poput Tunisa.. On je mogao biti: a. Time je izigrano slovo Kur'ana... d. 2.. Ovo je po ženu imalo samo jednu dobru stranu.. 1997: 109.com/ansub/Daily/Day/970930/.56 propisano da ukupan iznos mehra ne sme biti veći od 5450$ – Weddings Won't Cost $ 70.. 1091 Iranskog Civil Code iz 1928. o iznosima mehrova datih njenim udatim sestrama.. ili b. dok je njegov najveći deo morao da čeka neizvesni prestanak braka.000 Anymore. mehr se određivao u skladu sa plemenitim poreklom mladine porodice. lepotom mlade i uobičajenim iznosima mehrova već davanih njenim rođakama. 1936: 86. jer su i jedan i drugi ostajali u rukama muževa sve do prestanka braka i imali su isključivu ulogu ženinog obezbeđenja. 1955: 117-8. Videti i čl.. odnosno. trenutni (prompt). A... 1997: 15.. probio se i običaj davanja miraza koji tera mnoge Tunižanke da se ne udaju dok same ne obezbede miraz pošto novac određuje bračni status. год.с. 1986: 341. odloženi (differed). Hanefitska škola je zauzela stav da činjenica da trenutni mehr nije isplaćen. 1938: 201-2. 1997: 27.53 Samo ovaj poslednji oblik odloženog mehra može se izjednačiti sa evropskim dower-om... 1.. najčešće se vodilo računa o nekoliko okolnosti: a. b. Етноантрополошки проблеми н. св. 1 (2006) .POJAM "NEVESTNINE" . koji je opet mogao biti: 1. ne daje pravo ženi da zahteva poništavanje braka. 145. jer su im potrebne godine odricanja da bi skupili dovoljan iznos. 54 O sličnostima i razlikama između mehra i dower-a (douaire) više – Amirian A.. u onom momentu čim ga zatraži žena. 55 Shaham R. baš kao što je fiktivnom dvostrukom kupoprodajom zaobiđena zabrana uzimanja kamata među muslimanima. vezan za prestanak braka. posle kojeg je morao biti isplaćen. – Fargues P. bez odlaganja. 1968: 138-9. mahr d'usage). u neke islamske zemlje. R. o kvalitetima buduće supruge. jer su bogatiji ljudi ignorisali slovo zakona. 52 Sladović E.52 Kasnije se pojavila još jedna podela mehra. 141 čajeno da on mora biti doličan (mahr al-mithl. o statusu samog mladoženje. godine.arabicnews. 1925: 92-3... ali je on nastavio da raste i dalje. c. Verma B. – Molyneux M.54 Takav odloženi mehr predstavljao je najpovoljniju varijantu za muža i vremenom se pri sklapanju braka ženi davao samo simbolični iznos mehra. jer samo neznatni deo od toga mora isplatiti ženi u času venčanja.55 Time je praktično omogućeno da se trenutni mehr preobrati u odloženi. Inflacija mehra u arapskom svetu dovodi do toga da muškarci sve kasnije sklapaju brak. vezan za nastupanje tačno označenog događaja. o položaju nevestine porodice. 56 Begović M. Videti i Fyzee A.. godine.. Kod Šiita. Goody J. V. vezan za protek tačno određenog vremena. A. 1993: 87. Pri određivanju pristojnog mehra. 1991: 260-263.. što je i bio najčešći slučaj. – Radisavljević G.

Ukoliko bi se u udovičinoj savesnoj državini našle stvari njenog muža. ali samo po prestanka braka i u tom slučaju su naslednici gubili pravo da zahtevaju njegovu isplatu nakon njene smrti. although it has some similarity. S. 61 Sheridan L.. Govoreći o prirodi ovog pridržavanja on primećuje: (i) It is a creature of Mohhamedan law and was the only lien recognised by Indian courts... muž je mogao da svojoj ženi položi obezbeđenje. R. običajnog prava.. 1961: 375-6: The belanja (i. Nowdays the mas kawin has taken the place of the mahr.. 1 (2006) . 62 Thobani H.. ovakav mehr je bio u suštini veoma nepovoljan po ženu. žena je imala pravo da se odrekne mehra. ona je imala pravo da ih zadrži sve dok ne dobije svoj mehr. A. 60 Verma B..e.61 U Istočnoj Africi živi veliki broj Azijata koji su potomci poklonika hinduizma preobraćenih na islam.. pravo na isplatu mehra prelazilo je na njene naslednike. (iii) it can arise only if possession is obtained lawfully and without force or fraud. A. A... Verma B. Na Baliju se ovaj dar zove meskawi. po prestanku braka. – Barth F. 1999: 154.. 58 Fyzee A.с.62 57 Begović M. 1968: 148-9. R.. marriage expenses of varying amounts depending on the status of the man) is handed over to the bride's parents.. koji su asimilovali hindu običaje i praksu u svoju verziju islama. jer je ona rizikovala da ga ni u slučaju prestanka braka ne dobije.. 1968: 150.. nisu se svi muslimani dosledno pridržavali šerijatskih propisa. 1984: 54-6.. ali nije imala pravo da ih otuđi i da se naplati iz njihove vrednosti.. 1995: 107. a ne obrnuto. Običaji sredine. 1955. A. A. 1993: 46.. drevna tradicija i specifične okolnosti prilagođavale su islam sebi. Paidar P. the series of payments originally made to the bride's parents but now paid to the bride and fixed by custom at twentytwo dollars and fifty cents). (iv) It is not a charge or a mortgage. Malajski brak prava je smeša šerijatskog pravila i adata. Етноантрополошки проблеми н. Adat (custom) decrees a series of payments in cash or in kind by the man to his bride's relations which may continue until the birth of the first child. nije spadao u privilegovane dugove zaštićene zakonskom hipotekom ili kakvom drugom zakonom predviđenom zalogom.. Naravno. po slovu šerijatskog prava. 1. Fyzee A.142 VOJISLAV STANIMIROVIĆ Bez obzira na to. Verma B.. R... 119-120. pošto je bio izjednačen sa svim ostalim dugovima muža i.58 Rok za podizanje tužbe za isplatu mehra iznosio je tri godine od dana prestanka braka. Holt C.. (ii) It may in some cases be presumed that the widow is in possession of the husband’s property in lieu of dower. 59 Sardar A. 1933b: 383-4.57 Naravno. св.e. год. A.59 Bez obzira da li ga žena uopšte zatraži tokom braka. the bride wealth (i. 1968: 155-162.. 1955: 112 i 118.60 Doduše. bračnim ugovorom je moglo biti predviđeno da muž pruži garanciju isplate mehra ili u nekom kasnijem trenutku. These payments formerly included the mas kawin. 1997: 299..

E. J. Ahkamu šerija (§73 i §181) kadiji nalaže da vodi računa o mesnim običajima kada se radi o rokovima isplaćivanja mehra i određivanju ženinog izdržavanja.. iako im je islam to pravo dao. Isti.. св. 65 Coulson N..65 Ponekad i samo šerijatsko pravo upućuje na običaj. E. Paidar P.. V.64 Iako je islam proklamovao bračni režim stroge odvojenosti dobara. 1984: 126-127. inter alia. A. 1993: 210. Davis S. 67 David R. 1986: 351: U Tunisu je poznata izreka koja opravdava endogamiju: ‘Why water the jujube tree? The olive tree has prior claim to the water!’. Етноантрополошки проблеми н.. 1. 1983: 29.66 Isto tako običajima se pridavao značaj i kada se određivala forma i visina isplate mehra. 1978: 434. 1959: 154155. 1996: 35. 1 (2006) . 1973: 27-28... Maher V.. 143 Običaji mnogih islamskih zemalja nisu dopuštali kćerima da nasleđuju. L. Brierley J. u skladu sa običajima na ovom ostrvu. baš kao i u preislamskoj Arabiji..... Kisljakov N. 69 Read J. 1968: 282: In some African Muslim families in Kenya confusion has arisen with customary law practices. 'public dower'). S... being paid to the bride’s father. C. 1991: 32. 'dower of reputation'. Goody J.. nije redak slučaj da se porodice mladoženje i neveste dogovore da pri zvaničnom sastavljanju bračnog ugovora pred matičarem (ma'dhūn shar'i). Yamani M. Chelhod J.68 U mnogim društvima koja su se tvrdokorno pridržavala kupovine neveste..-S. 1991: 4. bude naveden raskošan iznos mehra (mahr al-sum'a... osim što je mehr jednostavno samo preuzet kao naziv za plaćenu cenu koja se i dalje davala nevestinom ocu. a device which allowed the courts to apply. dok je pravi iznos mehra (mahr al-sirr.. 1978: 433. год. 1964: 138: In Java. S. N. 1979: 70.5. C. praktikuje režim zajednice dobara koji uvažavaju i šerijatski sudovi. na Javi.. 1964: 137. A. the customary regime of common ownership of acquisition by husband and wife gained recognition in the Sharia’ courts by the fiction that a commercial partnership (shirka) existed between the spouses. fn... Kandiyoti D.. Marsot A. prihvatanjem islama ništa se nije promenilo. 1997: 298. and often mahari in fact approximates more to the traditional African ‘bride-price’ than to the Islamic concept – for example. 68 Shaham R... David R.69 63 Coulson N. 1997: 29 i 34-35. naročito nepokretnosti...POJAM "NEVESTNINE" ... bračni par i dalje. 1977: 71.. 1996: 3. Keddie R.. Gadžieva S. 1966: 66-68. Š.... Ammar H.... 'secret dower') daleko niži i on se upisuje u privatni dokument ovih porodica.с. the customary rule that a wife was entitled on divorce to claim from the husband 1/3 of their joint earnings.. 1934: 32. Brierley J. 1971: 105-106.. 66 Navedeno prema – Begović M. Moghadam M. 64 Fargues P..63 Neke islamske zajednice su praktikovale endogamni brak da bi sačuvale ženska nasledstva.67 U modernom Egiptu.. 1998: 194. Rosenfeld H. odnosno mahr al-'alāniyya. J.

brak u Arabiji prošao je veliki evolutivni put na kojem su se smenjivale različite vrste braka. u islamski brak ušao i miraz.. св.. Mir-Hosseini Z. na primer. Hamza Ibrahim 2003.pointpub. vremenom su razvile razmenu darova pri sklapanju braka i orođavanju dve porodice.. Dragadze T. Women and Land in Africa Ahmed Leila 1992.144 VOJISLAV STANIMIROVIĆ Druge sredine. Međutim. i tako je možda i pod uticajem Zapada. a Vrhovni sud. 71 O ovom slučaju više – Khory R. u žalbenom postupku.. Етноантрополошки проблеми н.com/kampungnet/wed. 1993: 86-87. jer bi se moglo tvrditi da tokom celokupne njene istorije na njenom tlu postoji samo jedna vrsta braka (bar kada su u pitanju bračna davanja koja ga prate) – brak plaćanjem mehra. The Malay Wedding. год. 108-9 i 175.. Women and Land in Nothern Nigeria: The Need for Independent Ownership Rights. 1998: 53. Women and Gender in Islam: Historical Roots of a Modern Debate. G. in Muthoni Wanyeki L. mogao izvesti zaključak o nepromenljivosti arabljanskog braka. 1 (2006) . što je Visoki sud Madije Pradeš i učinio. preko braka plaćanjem nevestnine (isti naziv mehr upotrebljen za novi.с.71 6. 1995: 84.70 Poslednjih decenija u pojedinim muslimanskim zemljama. recimo. žene dižu svoj glas i polako kidaju veze sa tradicijom i zastarelim odredbama šerijatskog prava koje ih i dalje drže u neravnopravnom položaju u odnosu na njihove muževe. Na kraju. prihvatajući.. da takve kategorije ne postoje. mogao steći potpuno pogrešan utisak o karakteru braka i bračnih davanja unutar te kulture. (ed. ovaj primer pruža nam dodatno opravdanje za uvođenje novih pojmova – nevestnine (bridewealth) i oproštajnog dara – u terminologiju bračnih davanja. Istovremeno... Chelsea 70 Mohd Said R. kao što smo videli. čuveni slučaj Shah Bano. mehr baš kako Alah nalaže. Tako je sredinom osamdesetih godina XX veka. 1994a: 74-5. uzburkao do te mere da je upleo i politiku sve do državnog vrha.html . doduše. valja istaći da se na primeru mehra može videti i sav značaj postojanja teorijskog okvira vezanog za brak i sva važnost definisanja iznijansiranih kategorija i vrsta bračnih davanja. K. W. Da udruženim snagama etnologija/antropologija i pravna istorija nisu u mogućnosti da to učine. od braka kupovinom neveste (kod kojeg je mehr imao ulogu kupovne cene). osnažio. Indiju. 1993: 87-8.. Hussaina.... Tako bi se.. Elahi K. 1993: 123-7.). na primeru Arabije. M. 1994: 157. Literatura Abdullah J. Shaheed F. islamom uvedeni vid bračnog davanja). slučaj žene koja je umesto povraćaja mehra pri razvodu braka zatražila da joj sud dosudi pristojno izdržavanje. Kozlowski C. 1. onda bi se uopštavanjem izvedenim na nivou samo jedne kulture. naročito njen muslimanski živalj. Fernea E. do braka uz obećanje oproštajnog dara (i dalje – mehr). http://www.

Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada. Growing up in an Egyptian Village-Silwa. Le droit de la famille en Afrique noire et a Madagascar Bakić Vojislav. dans M’Baye K. Jewish and Roman Law.). The Hague. (prevod s nemačkog Z. Ethnology. 1-2 1935. Women and Land in Africa Bossen Laurel 1988. London Begović Mehmed 1932. April Bousquet G. Arhiv za pravne i društvene nauke. (ed.-M. Sarajevo Chelhod Joseph 1971.). Položaj žene i ženskih srodnika u šerijatskom naslednom pravu. 6 1936. The Basis of Israelite Marriage. XXVII. 1938. Bračni imovinski režim. Balinese Worlds. Paris Cohen Boaz 1966. Beograd 1938. Šerijatsko bračno pravo. O reformama porodičnog prava muslimana u Egiptu. 1. I Barth Frederik 1975. Arhiv za pravne i društvene nauke. 2 . год. no. Trajković M. св. LIV. XLVI. Paris Ammar Hamed 1998.. 145 Amirian A. XLII 1933a. vol. Economic Spheres in Darfur. Women’s Land Right in Mozambique: Cultural. u Stanković O. 5 1934. I –II.с. vol. (ed. Brak u Arabiji pre islama. 1 (2006) . XLIII. London Arrighi G. Paris Burrows Millar 1938. Porodično i nasljedno pravo muslimana. Yanagisako Sylvia Junko (eds. Popović Milan 1978. Arhiv za pravne i društvene nauke. Le droit musulman. Le mariage en droits iranien et musulman comparés avec le droit français. Toward a Theory of Marriage: The Economic Anthropology of Marriage Transactions.) Етноантрополошки проблеми н.-H.11. XLVIII. Arhiv za pravne i društvene nauke. Le droit de la famille au Sénégal. 1-2 1933b.Golob). Arhiv za pravne i društvene nauke. Perović S. Putovi kulture. Boston.). ch. XLIII. (ed.. IV. O izvorima šerijatskog prava. Legal and Social Context. Le droit dans la société bédouine.. in Firth R.. in Muthoni Wanyeki L. London Anderson Norman 1980. Themes in Economic Anthropology 1993. Chicago. Značaj mehra (venčanog dara) u šerijatskom pravu. 5 Birket – Smith Kaj 1960. Islamic Family Law in International Encyclopedia of Comparative Law.. O adopciji u šerijatskom pravu. New York Collier Fishburne Jane. New Haven Bušatlić Hafiz Abdulah 1926.POJAM "NEVESTNINE" . Arhiv za pravne i društvene nauke. Zagreb Bonate Liazzat 2003. 1963. 1968. Tübingen. Province of Aswan.

). Marriage and Inequality in Classess Societies. Edinburgh Crémazy Laurent 1878. (eds. Mortality and Health Practices. 1964. Feminism and Islam: Legal and Literary Perspectives Elahi K. Gender and Kinship.. Islam in Azerbaijan: The Position of Women. Sarajevo El-Nimr Raga’ 1996.с. 1 (2006) . 1. св... Gulf Women and Islamic Law. Different Places. in Momsen J. Zagreb Fakhro Munira 1996. Beograd El-Kardavi Jusuf 1989. H. C. Princeton Collier Fishburne Jane & Rosaldo Z. Susan 1983. Major Legal Systems in the World Today. (eds. New York Davis S. I. Stanford Collier Fishburne Jane 1988. Politics and Gender in Simple Societies in Ortner S. Glasnik Etnografskog muzeja V. O ženidbi i udadbi u srednjem Potisju. Mabro Judy (eds. Women in Islamic Law. Different Voices Erlich St. Feminism and Islam: Legal and Literary Perspectives Етноантрополошки проблеми н.. Primitive Law – Past and Present. год. Le droit musulman dans l’Inde française. Vera 1978. Paris David Réne. Sexual Meanings Coulson N. (eds. Gender Relations in Rural Bangladesh: Aspect of Differential Norms About Fertility. srez Dugoselo. (eds. Svatovski običaji – Lupoglav. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu. London Dingelsted Victor 1891. Whitehead H. Maudood 1993. Patience and Power: Women’s Lives in a Moroccan Village. Kinnaird V. in El-Solh Camillia Fawzi. Beograd Dareste Rodolphe 1902. Smajkić). A History of Islamic Law.). Muslim Women’s Choices Đuričić Milutin 1994. Nouvelles études d’histoire du droit. 1971.). 1978.). Cambridge Diamond A.). Brierley John E. Allen A. Le régime patriarcal et le droit coutumier des Kirghiz. 1-2 Dragadze Tamara 1994. Revue historique de droit français et étranger. in Yamani M. Običaji i verovanja Albanaca. From Duty to Desire. Allen A. U društvu s čovjekom.146 VOJISLAV STANIMIROVIĆ 1987. S. (prevod s arapskog S. Michelle 1989. Islamsko pravo. Paris Dokušec Stjepan 1933a. in Yamani M. 2 Čiplić Bogdan 1930. Stanford Collier Fishburne Jane 1997. J.

Outlines of Muhammadan Law. E. Berberović). A. Cambridge 1994.POJAM "NEVESTNINE" . XLII Karčić Fikret 1987. XIV-XVI Karanović Zoja 1993. Sarajevo 2004. J. UK. Tambiah S. Ženidbeni običaji. "Marie Claire". Introduction: Deciphering Middle Eastern Women’s History. 1955. Bridewealth and Dowry Goody Jack 1990. Nikki 1991. Uvod u islam.). New York Goody Jack 1973.. Svadbeni ritual kao postupak sankcionisanja i potčinjavanja moći žene. Očerki istorii semii i braka u Nogaicev.с. (prevod s engleskog P. год. 147 Fargues Philippe 1986. Istorija šerijatskog prava. 3 Jaski Bart 1996. London Filakovac Ivan 1906. N. Journal of Family History. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu.. The Arab World: The Family as Fortress. (eds. In Search of Islamic Feminism. III.. II Fernea Elizabeth Warnock 1998. An Introduction to Philippine Law. Marriage Laws in Ireland and on the Continent in the Middle Ages. Tvorci arapske istorije. Istorija Arapa. Ženidba (narodni običaji u Retkovcima). 1. in Meek C. April Hughes Diane Owen 1978. 1 (2006) . in Keddie R. (prevod s engleskog S. Women in Middle Eastern History: Shifting Boundaries in Sex and Gender Етноантрополошки проблеми н. Cambridge Hamidullah Muhammed 1982.. The Fragility of Her Sex? Kajmaković Radmila 1959-1961. Melquiades 1969. Baron Beth (eds. Pejčinović).. Sarajevo Keddie R. XIX-načalo XX v. The Development of the Family and Marriage in Europe. Bridewealth and Dowry in Africa and Eurasia. Beograd Holt Chris 1995. Divorced at Ten.).. Moskva Gamboa J. William 1961. K. etc. Simms M. in Goody J. The Oriental. in Burguière A. Š. св. XI Fyzee Asaf A. New York Fielding J. From Brideprice to Dowry in Mediterranean Europe. Sarajevo Hiti Filip (Hitti) 1988.. Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena. London Gadžieva S. A History of the Family. 1979. Glasnik Etnografskog instituta SANU. Strange Customs of Courtship and Marriage.). (eds. the Ancient and the Primitive.

Kavita 1993. The Shan Bano Case: Some Political Implications. (ed. Of Marriage and the Market Maine Henry Sumner 1875. 1 Lowie H. in Baird R. Religion and Law in Independent India Landes Ruth 1969. Abdurrahman Bewley). 1. The Ojibwa Woman.). Al-Muwatta of Imam Malik Ibn Anas (The First Formulation of Islamic Law).. The Modern Egyptians. Paris Kozlowski C. Entrepreneurial Women in Egypt. Wolkowitz C. Faith and Freedom: Women’s Human Right in the Muslim World Етноантрополошки проблеми н. 1977. Social Organization. (translated by Ahmed F. Leningrad Kjellström Rolf 1973. and Mc Cullagh R. A. R. Nasledovanie i razdel imušestva u narodov srednei Azii i Kazahstana (XIX-načalo XX v. The Family as Process and Institution. La maison et le nom – Stratégies et rituels dans l’Italie de la Renaissance. 1898.). A. London Marsot Afaf Lutfi Al-Sayyid 1996. 2 (Imam) Malik Ibn Anas 1989. Prilog analizi obrednog dara. London Lilek Em. Work. (eds.148 VOJISLAV STANIMIROVIĆ Khory R. Rhetorical Strategies and Official Policies on Women’s Rights: The Merits and Drawbacks of the New World Hypocrisy in Afkhami M. Etnoantropološki problemi. Safat. св.) Religion and Law in Independent India Kirkpatrick Cliford 1955. London Maher Vanessa 1984. X. (ed. Robert 1966. Gregory 1993.. (eds. Muslim Personal Law and Political Identity in Independent India. Moskva – Leningrad Kisljakov N. Lectures on the Early History of Institutions. 1 (2006) . Allen A. Lund Klapisch-Zuber Christiane 1990. New York Kisljakov N.с. New York Lane Edward William -. 1959. Ženidba i udadba u B i H. (translated by A. (ed. Kuwait Mayer Ann Elizabeth 1995.).). Eskimo Marriage. Glasnik Zemaljskog muzeja BiH. Semia i brak u Tadžikov. London Maj Malgorzata 1987. in Yamani M. Feminism and Islam: Legal and Literary Perspectives Maudoodi Maulana Abdul A’Ala -.). The Laws of Marriage and Divorce in Islam. год. in Baird D. (prevod sa poljskog Danilka Đurišić).). Consumption and Authority within the Household: A Moroccan Case in Young K.

dans M’Baye K. Tunis: Bez miraza nema udaje. preveo B. Glasnik Etnografskog instituta. Bračno-imovinski odnošaji muslimana. Strategies of Selection: Differing Notions of Marriage in Iran and Morocco. (ed.с.. 7 Pruvost L. Cape Town Naqavi Sayyid Ali Reza 1971. Srpska porodična zadruga u metohiskim selima. год. 149 Mir-Hosseini Ziba 1994a. Boulder. Tunis. Women and the Political Process in Twentieth-Century Iran. 30 Prevod značenja Kur’ana. New York 1994b. Le droit des personnes et de la famille en Côte d’ivoire. 1 (2006) . no.POJAM "NEVESTNINE" . (ed. Gender and History. Sarajevo. (ed. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. in El-Solh C. св. Svadbeni običaji u Jadru. in Kandiyoti D. F. American Anthropologist. London. Women and Land in Africa. 8. London. Money and the Status of Woman in Aboriginal South Bougainville. Muslim Women’s Choices.com/kampungnet/wed. Marriage on Trial – A Study of Islamic Family Law – Iran and Morocco Compared. Moghadam M. New York Nikolić Vidosava 1958. Svatovski običaji jugoslovenskih naroda – Donja Dolina (kod Bosanske Gradiške).html Molyneux Maxine 1991. (eds. Rakić Ruža 1933. I.pointpub. Nicholson J. Feb. London Mohd Said Rozita The Malay Wedding http://www. 126 Radisavljević Gordana 1997. 1. Ladan).1. Women. the State and Socialist Policies with Regard to Women: The Case of the People’s Democratic Republic of Yemen 1967-1990. Le droit de la famille en Afrique noire et à Madagascar Етноантрополошки проблеми н. (prevod sa latinskog T. 1968. 21. Korkut. Cambridge Pantelić Nikola 1967. VII Ovidije 1973 Umijeće ljubavi. Valentine 1993. Islamabad Nash Jill 1981. Mabro J. Gajret.). The Law. Sex.). 1-2 Raulin H. Politika. 1. Zagreb Paidar Parvin 1997. Islam and the State Muthoni Wanyeki L.. Linda 1986. Modernizing Women. 1970. Family Laws of Iran.). La dot dans le Code de statut personnel tunisien. vol. 1984 Prohić Ali-Riza 1925. Institut des belles lettres arabes..) 2003. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu. New York.

Nigeria.с. S. Walter 1969. (ed. A. (ed.). Dowry and Bridewealth and the Property Rights in Goody J. Islamsko pravo u Bosni i Hercegovini. in Weekes V. Beograd Sleptsov A. Marriage Transactions: Labor. Family and the Courts in Modern Egypt. Ženitbeno imovinsko pravo. (eds. Property. Köln Sheridan L. dans M’Baye K. J. "Law and the Desire for Social Control: As Insight into the Hanafi Concept of Kafa’a with Reference to the Fatawa ‘Alamgiri (1664-1672). Going Home to Mother: Traditional Marriage among the Irigwe of Benue-plateau State. Glendon Mary Ann 1980. Man. in Comaroff J. London. American Anthropologist. Sarajevo Tambiah S. Culture Incarnate – Native Anthropology from Russia Spevec F. Ženidbeno pravo. 1. св. New York. The Origins of Muhammadan Jurisprudence. Leiden. 1961. 1968. 90 Shaham Ron. London Siddiqui Mona 1996.. Gender and Human Rights in Islam and International Law.). Interspousal Relations. Tambiah S. LX. Feminism and Islam: Legal and Literary Perspectives Sladović Eugen 1925. J. Islamski brak. (ed. Marriage Customs of the Yakuts (Sakha). Oxford Schlegel Alice 1988.. The Hague. Tübingen.). Muslim Peoples Етноантрополошки проблеми н. American Anthropologist 71 (6):1046-1056 Sardar Ali Shaheen 1999. 1980.). (ed. Bridewealth and Dowry "The Mahr (Dowry)" http://www. Akbarali 1984. Mjesečnik pravničkoga društva u Zagrebu. Asians of East Africa.). An Introductions to Islamic Law. in Balzer M. The Meaning of Marriage Payments Šeta Ferhat 1985. J. 1887-88. The Central and the Contingent: Bridewealth Among the Melpa and the Wiru. in Yamani M. Boston Schacht Joseph 1953. XIII-XIV Strathern A. god.).4. Allen A. May Sangree H. IV.java-man. Zagreb 1926. 1997. Platon 1995. 1 (2006) . R.150 VOJISLAV STANIMIROVIĆ Read J.com/Pages/Marriage/Marriage06. On Determinants of the Status of Arab Village Women. Alphen a/d Rijn Rosenfeld Henry 1960.html Thobani H. J. 1973. Family Law in Kenya. Malaya and Singapore. Le droit de la famille en Afrique noire et a Madagascar Rheinstein Max. год. in International Encyclopedia of Comparative Law. L.(eds. Status. ch. vol. Oxford 1966.

4 Van Rouveroy van Nieuwaal E. Feminism and Islam: Legal and Literary Perspectives Yaron Reuven 1971. Studi in onore di Edoardo Volterra.html Yamani Mai 1996.-V. Le droit de la famille en Afrique noire et à Madagascar Tugby J. 1 (2006) . (eds.POJAM "NEVESTNINE" . Leiden Verma Babu Ram 1968. The History of Human Marriage.000 Anymore" ArabicNews. VI.). Etnoantropološki problemi. B..com http://www. Donald 1959. Mohammedan Law in India & Pakistan. vol. vol. Mabro J. св. dans M’Baye K. Separation and Reconciliation: Marital Conflict among the Muslim Poor in Cairo. La parenté au Sénégal. Connecting history of law with ethnology. 1976.com/ansub/Daily/Day/970930/1997093040. and after many decades in which historians of law and ethnologists focused their research on particularities of matrimonial gift giving in certain cultures and epochs. Introduction... the author offers more precise references of the term brideprice. The Mesadah Bill of Divorce.. Milano Zambrzycka – Kunachowicz Anna 1987. (eds. in El-Solh Camillia F. No. Kulturna funkcija dara. Furthermore. Етноантрополошки проблеми н. Allahabad Watson Helen 1994. Allen A. Muslim Women’s Choices "Weddings Wont’s Cost $70.arabicnews. it reaffirms the idea of the evolution of matrimonial gift giving. Sumatra. London "Woman in Islam: Marriage in Islam" http://www.html Westermarc Edward 1921. A la recherche de la justice. 1. American Anthropologist. II. giving it back its usability. 151 Thomas L. The Social Function of Mahr in Upper Mandailing. points out the need of their systematization. 61. A.с. 1968. linking it with all the matrimonial gift givings the groom’s side presents to the bride’s father who possesses the exclusive authority to handle it as he pleases.org/islam/WomanMarriage.jamaat. год.. in Yamani M. 2 Voj is lav S tan imirov ić The term nevestnina – A contribution to the terminology of matrimonial gift giving This essay attempts to bring more order to terminology of matrimonial gift giving – the ever more complicated area in the past couple of decades.).

or perhaps its erroneous definitions by some authors. 1. Une telle approche permet d’établir un lien entre le brideprice et les dons matrimoniaux accordés par la famille du marié au père de la mariée. That is why.152 VOJISLAV STANIMIROVIĆ On the other hand.с. св. For the later variation of this matrimonial gift-giving author suggested the expression farewell gift. these symbolic matrimonial gift givings were no longer given to girl’s father not even symbolically. à des époques différentes. Par ailleurs. Il s’agit Етноантрополошки проблеми н. The author illustrated the evolution of this matrimonial offering by Arabic mehr. but rather went straight into her hands. all those matrimonial gift giving from the groom’s side directly or indirectly intended for the girl herself. qui pouvait en disposer à sa guise. Namely. Par ailleurs. the necessity of an extensive cooperation between ethnology and history of law is also underlined. so a more gradual and a more precise picture of the evolution of matrimonial gift-giving can be presented. les ethnologues et les anthropologues se sont focalisés. Combiner l’histoire du droit avec l’ethnologie et l’anthropologie permet de préciser la notion du brideprice (mot-à-mot: « le prix de la fille »). It is what girl brings into marriage under the veil of trousseau. Later on. in the absence of an appropriate name. while the term indirect dowry proposed by Goody is inappropriate for it creates a false picture of these matrimonial gift givings. l’étude vise à réaffirmer l’idée d’une évolution des dons matrimoniaux. qui devient de plus en plus complexe au cours de ces dernières décennies. sur la nécessité de procéder à une systématisation des résultats obtenus. These new matrimonial gift givings can no longer be assigned to a category of buying the bride. год. Voj is lav S tan imirov ić La notion de nevestnina : Contribution à la terminologie utilisée dans le domaine des dons matrimoniaux La présente étude représente une tentative d’introduire un certain ordre dans la terminologie utilisée dans le domaine des dons matrimoniaux. au cours de ces dernières décennies. Cette étude insiste. de la renforcer et de lui rendre sa valeur d’usage. Les historiens du droit. Girl’s father no longer controls the matrimonial gift giving and he bestows most or all of it to the girl on the wedding. In addition. the author took the liberty of coining the term nevestnina to cover both aspects of these matrimonial gift-giving. voire mal défini par un certain nombre d’auteurs. sur la spécificité des dons matrimoniaux dans différentes cultures. the paper emphasizes the unjust disregard and neglect of another type of matrimonial gift giving in science. and later partially of dowry. au contraire. The term bridewealth used in the English speaking areas to replace the politically incorrect term brideprice is proper for the term nevestnina. oublié. by respecting both views of the history of marriage more quality abstractions can be done. cette étude relève un autre type de dons matrimoniaux qui a été injustement négligé. It is by this example that the importance of theoretical framework of any matrimonial gift-giving analysis is pointed out. because mehr had three forms throughout its history keeping its name in the process. for only by exchange and synchronization of the results achieved. 1 (2006) .

en effet. partiellement ou dans sa totalité. symboliquement. 1 (2006) . 1. св. l’auteur propose le terme de « cadeau d’adieu ». 153 des dons matrimoniaux accordés par la famille du marié et dont le destinataire. Aussi l’auteur prend-il la liberté de proposer.с. et l’histoire du droit. était la jeune fille elle-même. d’autre part: seuls les échanges et l’harmonisation permettent d’élever la réflexion à un plus haut niveau d’abstraction et de fournir une image plus nuancée et plus précise de l’évolution des dons matrimoniaux. n’est pas approprié puisqu’il en donne une fausse image. Pour désigner cette pratique à une époque plus tardive. Ce type de don matrimonial ne pouvait être utilisé par le père de la mariée pour satisfaire à ses propres besoins. L’évolution de ces dons matrimoniaux a été illustrée sur l’exemple du mahr arabe. sans changer de nom. l’auteur insiste sur l’importance d’une coopération étroite entre l’ethnologie et l’anthropologie. Cet exemple permet de souligner l’importance d’un cadre théorique lorsqu’on procède à une analyse des dons matrimoniaux. le don au père de la mariée. direct ou indirect. Ce terme représenterait un équivalent serbe du terme bridewealth utilisé par les anglophones pour remplacer celui de brideprice. Par ailleurs. celui-ci était tenu de le remettre à la jeune fille. Ces nouveaux dons matrimoniaux ne sauraient être considérés comme relatifs à l’achat de la mariée. sous forme de dot.. stigmatisé comme politiquement incorrect. A une époque plus tardive.POJAM "NEVESTNINE" . la jeune fille le recevait directement. d’une part. proposé par Goody. Le don était apporté par la jeune fille sous forme de trousseau et. год.. plus tard. celui de nevestnina pour désigner à la fois les deux types de dons matrimoniaux. le jour où le mariage était conclu. au cours de son histoire. on a même abandonné la pratique de remettre. le terme « dot indirecte ». le mahr a trois fois changé de forme. en l’absence de terme approprié. Етноантрополошки проблеми н.

.

1. pa velika pažnja koja mu se u nauci poklanja nikako nije slučajna i neopravdana. a naš odnos prema njemu često je ambivalentan. da nam je još uvek potreban i da još uvek deluje. Етноантрополошки проблеми н. kao prvo. i nezaobilazan je (iako često neprimetan) činilac u gotovo svim životnim situacijama. osim toga što nije lako utvrditi gde se jedno završava a drugo počinje. što implicira da je mit još uvek živ. za vreme nje i nakon nje. religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize∗ Apstrakt: U ovom radu je učinjen pokušaj da se prouči kognitivna komponenta mitologizacije u Srbiji u periodu nacionalne krize. a individualni nivo preko stavova i razmišljanja studentske populacije u Beogradu. Prilikom proučavanja mita u svakom slučaju moramo biti oprezni. св. O filozofskim dilemama u pogledu problema ljudskog saznanja korisno je. godine. R. takođe K.1 (=163. individualni nivo Mit u više nego jednom smislu predstavlja jedinstvenu kulturnu formu. nacionalizam. Jung 1977: 319 i dalje. kako na institucionalnom tako i na individualnom nivou. Matera 2002: 25 i dalje. treba posmatrati isključivo kao deo folklora.41) Saša Nedeljković Mit.MONOGRAFSKA STUDIJA УДК 271. mit. Nasuprot uverenjima da je mit survival ranijih evolutivnih faza ljudske svesti koji. To je forma ili fenomen koji. njegovo poreklo i njegova funkcija nisu nam do kraja jasni. On prati čovečanstvo od najranijih vremena do danas. Ključne reči: srpska nacija. год. kao početnu informaciju. pogledati U. Maligeti i V. godine a završeno je 2000. Institucionalni nivo je proučavan preko tekstova ratnih izdanja časopisa "Vojska". jer on u sebi krije protivrečnosti. Rad se bazira na istraživanju koje je započeto 1998. I pored toga.1 Činom dekonstrukcije jednog mita često (ili gotovo uvek) automatski vršimo konstruisanje drugog.с. u pogledu odnosa prema mitu nisu opozicija jedno drugom: sposobnost racionalizacije nije obavezno i sposobnost demitologizacije. 147035 који финансира МНЗЖС РС 1 O promenama u načinu percipiranja stvarnosti tokom istorije videti B. ∗ Текст је резултат учешћа у научноистраживачком пројекту бр.Fabijeti. institucionalni nivo.G. 1 (2006) .2 : 323. u ovoj eri racionalizma.Anderson 1988. sve su brojnija mišljenja da "racionalnost" i "iracionalnost". tako da obuhvata period pre NATO agresije.

Kosovski mit). često dobijaju mitski oreol. Kao drugo. U tom smislu. Етноантрополошки проблеми н. Mršević 1997). uglavnom u naučnoj literaturi. pojam "mit" se često upotrebljava za označavanje raznih vrsta društvenih konstrukcija: mit se u ovoj upotrebi odnosi na nešto nestvarno. govore o davnim odnosno izmišljenim događajima. kao predispozicija da se određeni doživljaj 2 Nisu tako malobrojna shvatanja da je pokušaj racionalnog poimanja mita i njegovo podvrgavanje naučnoj analizi pogrešan put ka rešavanju zagonetke mita. bolje i brže uočimo i razumemo procese i odnose između različitih faktora i elemenata.3 Kao četvrto. za njihovo razumevanje i za njihovu pravilnu upotrebu. nedokazano ili nedokazivo. ovaj pojam se koristi za označavanje tradicijom osveštanih i usmenim predanjem sačuvanih priča koje imaju određenu formu i karakteristike. regresivan i destruktivan element koji se upotrebljava od strane društvenih struktura u cilju otuđivanja kulturnih i psihičkih potencijala pojedinaca i grupa: upotrebom mita se vrši kontrola kulturnog i društvenog života (videti Matić 1998: 15 i dalje). posredno koristi da se označi interna kognitivna mapa ljudskog uma. pod ovim pojmom se može podrazumevati ceo kulturni kompleks.с. год. itd. Kao peto.2 Pod pojmom "mit" se podrazumeva više (i sve više) različitih a ipak sličnih ili povezanih stvari. značajni događaji (uglavnom davni) i ljudi (uglavnom mrtvi ili nedodirljivi). orijentacije i stabilizacije. mitovi su konstruktivni i progresivni elementi ljudske kulture.156 SAŠA NEDELJKOVIĆ ima funkciju primarne kulturne sistematizacije. koristeći se nadracionalnim (ili iracionalnim) mehanizmima. koji obuhvata sistem priča ili pesama sa kojim su neraskidivo povezane materijalna i duhovna kultura nekog naroda ili celokupne civilizacije (Hrišćanski mit. neistinito. neprovereno. da se neprekidno vrši proširivanje opsega upotrebe pojma "mit". Mafija: Mit ili realnost (poglavlje u studiji Organizovani kriminalitet Đ. св. 3 Pojam "mit" se često koristi kao opozicija pojmu "stvarnost". pojam "mit" se. i upućuju na poreklo i određenje pojedinih grupa ili čoveka uopšte. pojam "mit" u savremenom društvu počinje da se primenjuje za široki spektar problema i često postaje konzervativan. manipulativno. Ovakva upotreba pojma "mit" javlja se neretko i u naslovima naučnih studija: Incest između mita i stvarnosti (Z. Kao treće. Ignjatovića 1998). nikad do kraja dokučivog značenja. S druge strane. Ukoliko prilikom proučavanja mitova ne vodimo računa o ovoj dvostrukosti. ostajemo uskraćeni za mogućnost da. 1 (2006) . ukoliko je to uopšte moguće. odnosno. koje je kadro da se razvija i koje je stoga uvek revolucionarno". osvešćivanje napred opisane dualnosti postaje neophodno da bismo izgradili jasne kriterijume za prepoznavanje mitova. prepoznavanjem jednog od ova dva načina upotrebe mita. 1. kliširano. Čemberlen (prema Bauzinger 2002: 65-66) prebacuje hrišćanskoj crkvi da je lišila mit "njegovog plastičnog. i koji se bavi relativno uskim krugom problema u vezi sa osnovnim egzistencijalnim pitanjima čoveka. Kao prvo. uprošćeno. Budući da se svakodnevno pojavljuju novi "mitovi".

jer upućuju na određenu sklonost. generalno su nesvesne". postojeći oblici upotrebe mita ovim ne iscrpljuju. koja se razlikuje od takozvane objektivne empirijske činjenice. 6 Berđajev između istorije i mita stavlja znak jednakosti. Етноантрополошки проблеми н. na nešto prošlo. a te forme i strukture. navedeno delo). treća i četvrta upotreba pojma "mit" mogu se zajednički nazvati mitologizacijom. 27). Dok prva. dinamično. ali drukčija stvarnost. istina koja supostoji s istinom. on savlađuje granice spoljašnje objektivne faktičnosti i otkriva faktičnost idealnu. nego istina koja napreduje spram historijske istine". esencijalno i primordijalno. prema Rose 2005: 23) kažu da "mit nije ništa manje istinit od povijesti.. год. koje su uslov znanja. Tim problemom se evropska filozofija bavi poslednjih nekoliko vekova (videti U. 1. "svako iskustvo se prima u strukturisanoj formi. naravno.6 u drugoj upotrebi pojam "mit" je gotovo sinonim za pojam "tradici4 Nije do kraja jasno koliki je u usvajanju mitskih obrazaca udeo kulturalizacije i socijalizacije. Levi-Stros ističe da struktura mita pripada različitom nivou mentalne aktivnosti od onog koji važi za jezik.с. savremeno. na nešto aktivno. navedeno delo. pozivajući se na zrelu fazu Šelingove filozofije po kojoj je mitologija prvobitna istorija čovečanstva (više o tome videti Berđajev. na proces. ne objektivna ljudska istina. Ovde se moram zaustaviti iako se. statično. Mit u narodnom pamćenju je sačuvano pričanje o događajima koji su se zbili u prošlosti. konstruisano. 5 Preteča personalističke filozofije N.. koja je već pomenuta i koja se prepliće sa nekim od već navedenih upotreba. 157 percipira i psihički i/ili kulturno obradi u skladu sa ograničenim brojem motiva. 2002: 25 i dalje). a koliko je to stvar genetike ili prirodnih predispozicija. (videti Jung. materijalno. Fabijeti i drugi. takođe Braun 2004). osvrćući se na rezultate istraživanja Levi-Strosa. "iracionalan" ili "nadracionalan". pokazali kako se jedan istorijski sadržaj vremenom usklađuje sa određenim obrascima (Videti Popović 1998. drukčija istina. Berđajev piše da mit "nije nešto izmišljeno već stvarnost. subjektivnu" (Berđajev 2001: 27). "mističan" itd.MIT.5 U prvoj upotrebi mit je gotovo poistovećen sa pojmom "istorija". "mit" se koristi kako bi se označio model razmišljanja i ponašanja koji je "nelogičan" ili "prelogičan". na primeru kosovskog mita. Uz izvesnu ogradu mogli bismo reći da sva uopštavanja. Popović i Braun su u svojim studijama. predstavljaju primanje iskustva u strukturisanoj formi. св. odvojene jedinice u mitu nemaju značenje same po sebi već značenje dobijaju u skladu sa načinom na koji su kombinovane sa drugim jedinicama (videti isto 154). 1 (2006) . predrasude i svi stereotipi na neki način predstavljaju angažovani oblik ispoljavanja sklonosti ka mitologizaciji. nego naknadna. odnosno. s tim što se ta objektivnost tiče koliko kulture toliko i urođenih spoznajnih potencijala i matrica. a donekle i druga upotreba upućuju na objektivni kulturni element ili kompleks. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . Osim toga. i da se uvek sastoje od pravljenja parova i opozicija koje su usmerene jedna protiv druge i grade se na različite načine (Douglas 1975: 153). Kako ističe Meri Daglas.4 U šestoj upotrebi. Wistrich i Ohana (1995: 61. peta upotreba takođe se odnosi na nešto objektivno i relativno nepromenljivo. Daglasova smatra da su se pomenute strukture malo ili nimalo promenile od drevnih vremena. nešto čiji nam poreklo i svrha nisu sasvim poznati.

Ta je ideja bila razrađivana tokom vekova a svoj najviši oblik dobila je u delu Nikolaja Velimirovića. i meditativno-mističnog pristupa religiji koji je prisutan na Istoku: "Balkan se nalazi zemljopisno između Istoka i Zapada a idejno stoji iznad Istoka i Zapada". dok se zapadna teologija i filozofija tokom cele istorije uporno drže aristotelizma i metafizike: zbog toga dolazi do uzajamnog nerazumevanja (Vidović 1989:5. ili da postane smešna kao Don Kihot (isto 25). čini se da je zapadna hriЕтноантрополошки проблеми н. Istovremeno. Teoretičari istočnog hrišćanstva smatraju da je epska svest istočnog hrišćanstva. takođe Vidović 1997). 8 O negativnim aspektima i posledicama "devijacije i iščašenosti srpske mašte i umovanja".Velimiroviću videti u T. Po legendi. Istočne hrišćanske crkve su vremenom postale posebne nacionalne crkve. a Zapad pokajanju". Sveti Sava. zbog čega Srbe drugi vide kao "narod mita" a ne kao narod "hrišćanstva". praktičnog pristupa hrišćanstvu koje vlada na Zapadu s jedne. a u šestoj sa veoma problematičnim pojmom "primitivna svest".2006. год. srpski oblik pravoslavlja koji je utemeljio Sveti Sava: taj oblik se kod Srba smatra izvornim i najboljim oblikom vere. u dodiru sa novovekovnom metafizikom. Religioznost u Srbiji je. u petoj upotrebi sa pojmom "arhetip". Istočni hrišćanski narodi. da se prilagodi i nestane. Sklonost ka poetizaciji i mitologizaciji društvene stvarnosti univerzalna je i trajna osobina ljudskih grupa. nego da proizlazi iz transcendencije. apostolski zadatak "da privoli Istok krštenju. 25). Poslednji bastion istinskog hrišćanstva je Balkan. a na Zemlji ništa". 1. videti u Golijan 1997: 67 i dalje. 1 (2006) .8 Pri tome treba imati u 7 Nedavno je jedan novinski izveštaj o fudbalskom derbiju između Crvene zvezde i Partizana započeo zapažanjem da je događaj na stadionu "srušio mit o tome da su Nemci mirni i staloženi dok Italijani imaju nemiran temperament" (Večernje novosti od 03. Velimirović smatra da se Zapad udaljio od Hristove nauke. koji je uspeo da napravi sintezu delatnog. po Velimiroviću. Hrišćanska Srbija ima. osuđena na jednu od sledećih mogućnosti: da izgubi bitku. св. u krizi zbog toga što je Srbiju spopala "Evropska bolest": razvio se intelektualizam i došlo je do odvajanja od zdravog seljačkog načina života i razmišljanja koje predstavlja ideal. kako kaže Velimirović. On srpski narod naziva Izrailjom a svog oca Nemanju Avraamom (Sv.158 SAŠA NEDELJKOVIĆ ja".Bremer 1997: 99 i dalje). po njemu.с. Sava 1970: 47). u trećoj upotrebi ovaj pojam je izjednačen sa pojmom "predrasuda" odnosno "stereotip"7 (pa čak i sa pojmom "neistina"). Smatrajući naciju religioznom kategorijom. rekao je da su Srbi "sudbinom predodređeni" da budu "Istok na Zapadu i Zapad na Istoku" i da priznaju iznad sebe samo "Nebeski Jerusalim. prema istom shvatanju. Svetosavlje je. za razliku od u načelu univerzalističke i misionarske zapadne crkve. Među pravoslavnim teolozima postoji teorija po kojoj je istočnom (vizantijskom) hrišćanstvu svojstven platonizam. koji je do u tančine razradio ideologiju "svetosavlja". Mitologizovanje društvenih i kulturnih procesa od strane srpskih crkvenih velikodostojnika ima veoma dugu i doslednu tradiciju. pišu i crkveni velikodostojnici. Postoje mišljenja da je ta sklonost kod pojedinih naroda/nacija (srpskog. u četvrtoj sa srodnim i užim pojmom "legenda" ali i sa pojmom "ikona". veruju da nacija nije svetovna zajednica. osnivač samostalne srpske pravoslavne crkve. na primer) prenaglašena. Velimirović smatra da su patnje Srba kroz istoriju jednake Hristovim patnjama na krstu (o N.04.

Donekle slično viđenje daje i Berđajev koji. imalo za cilj da izradi i proveri metodologiju uz pomoć koje bismo mogli jasnije da sagledamo kvalitet.. 2004. Između istorije i predanja: Vođe srpske revolucije u folkloru.9 Ono što i pored velikog broja studija ostaje nepoznanica jesu procesi savremene mitologizacije na individualnom nivou. kriminalističkom itd. Nacionalizam predstavlja emanaciju mitskog obrasca par excellence. M. O istorijskoj dimenziji mitologizacije u srpskoj kulturi videti Nedeljković 2004. Nacionalizam kao ideologija. a poreklo socijalizma u hrišćanskoj logici (videti Berđajev 1991). Cilj je bio da se otkriju i uporede modeli tumačenja društvenih procesa ova dva nivoa. 10 Ono mora da nosi atribut "probno". godine. poreklo nacionalizma nalazi u plemenskoj. Antonijević. nije u tom pogledu izuzetak. sfera privatnog života. na koji način i u kojoj meri ova dva nivoa mitologizacije danas međusobno korespondiraju. 11 A. D.10 Istraživanje sam vršio prema ustaljenom modelu. iscrpnosti i doslednosti. св. tako da su obuhvaćena oba nivoa: institucionalni. intenzitet.11 šćanska religioznost u većoj meri dogmatična: dobar primer za to pronalazi Oben. kada navodi da je Hristovo ime u Njegoševom delu pomenuto svega dva puta (Oben 1989: 13). uzeo sam nacionalizam.с. Guibernau primećuje da se ova dva pokreta razlikuju po usmerenju. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . Nedovoljno je jasno da li. iako kritičan prema obe ideologije. međutim. akcentima i sredstvima. Zbog toga sam pre nekoliko godina započeo probno istraživanje koje je.MIT. kao i o stvaranju savremenih mitova odnosno savremenoj upotrebi starih mitova u srpskoj kulturi. Smit je i marksizam i nacionalizam nazvao pokretima za spasenje koji sadašnju situaciju čoveka vide kao opresivnu. ekonomskom. revitalizujući tako izvorni oblik nacionalnog identiteta (videti M. u sklopu šireg istraživanja u vezi sa nacionalnim identitetom. Dok je marksizam usmeren na ekonomiju i želi da prevaziđe prošlost. nacionalizam se bavi kulturom i crpi inspiraciju iz prošlosti želeći da je poveže sa sadašnjošću. 9 Teško je napraviti odabir domaćih studija o mitu kod Srba. год. i individualni. Postoji zaista veliki broj studija o procesu stvaranja tradicionalnih srpskih mitova. 1. tj. 1 (2006) . tj. količinu i frekvenciju mitskih predstava koje postoje u savremenoj srpskoj kulturi. Kao okvir istraživanja. ličnih predstava i ličnih odnosa prema stvarnosti. u kojoj su izgubili svoj identitet (po nacionalizmu). U pogledu ciljeva ovog rada ne mogu se zaobići dve studije: Popovićev Vidovdan i časni krst (1998). Guibernau 1997: 79). odnosno. jer nije bilo opterećeno time da bude kredibilno i reprezentativno u pogledu širine. Nacionalizam podrazumeva i zahteva mitološki predložak i ponašanje u skladu sa mitskim matricama. u kojoj individue vode otuđene živote (po marksizmu). Етноантрополошки проблеми н. nacionalističkom.. 159 vidu da je mitologizacija u osnovi ideološki neutralna i da može da se javi u bilo kojem društvenom diskursu: religioznom. doktorska disertacija. sfera javnog života (masovna kultura i mediji). kao konkretan kontekst u okviru koga sam želeo da pratim i analiziram upotrebu mitskih matrica. kao i odnos između individualnog i institucionalnog nivoa mitologizacije. i D.

konstruisanja. i to kroz analizu narativa. model mitologizacije koji sam konstruisao kao orijentir veoma je uopšten i komparativan. nego pre svega kao doprinos prikupljanju i analizi empirijske građe u vezi sa manifestacijama mitske "svesti". odnosno. odnosno. Drugi element je način sistematizacije i klasifikacije društvenih dešavanja. druga na emocionalnu sklonost i nesklonost prema nečemu. pa u mitovima nalaze doslovno prikazane poželjne obrasce ponašanja date kulture (videti Bracewell 2005: 30). 1. bez obzira kakav se značaj i kakvo značenje tim pojmovima pridaju. kroz svođenje društvenih procesa na osnovne vrednosne orijentacije. tačnije upotreba pojmova i sižea iz konkretnih starih i poznatih mitskih priča. Čak i ozbiljni istraživači ponekad zaboravljaju da je rečnik mita simboličan i metaforičan. U skladu s tim. sistematizacija bi trebalo da se obavlja kroz pravljenje različitih opozicija i arhetipizaciju elemenata i faktora. Pažnju je trebalo obratiti i na stereotipne predstave i predrasude. Budući da ovaj rad nije zamišljen kao pokušaj pružanja teorijskog doprinosa razumevanju mita. Prvi element tog modela jeste leksika (ili retorika). Onaj koji mitologizuje događaje može slediti neku mitsku liniju bez uzimanja i razmatranja osnovne opozicije koja karakteriše religijsku koncepciju (sveto – profano). odnosno. bez obzira da li je onaj koji sprovodi takvu sistematizaciju svestan da to ima veze sa mitom ili ne. Posmatrajući stavove institucija i ispitanika kroz prizmu ova dva parametra mogli bismo steći relativno pouzdanu sliku oblika. i treća se tiče spremnosti na delovanje u skladu sa predstavama i sklonostima (videti Rot 1989: 392). U ovom radu ograničiću se na analizu kognitivne komponente revitalizacije nacionalnog mita u periodu krize. a koji sam uslovno podelio na šest modaliteta. a celokupna društvena stvarnost je potpuno natopljena mitskom matricom. najviše vidljiva u bajkama. Ova dva parametra mogu biti povezana ali ne moraju. a u svakom konkretnom slučaju mogu biti ispunjena oba ili samo jedan od ovih zahteva.160 SAŠA NEDELJKOVIĆ Upotreba mita ima tri komponente: kognitivnu. i sama sistematizacija trebalo bi da se odvija na relaciji slavna prošlost-teška sadašnjost-svetla budućnost. Problem odnosa leksike i semantike mita je izuzetno složen i više je polje istraživanja psihoanalitičara negoli antropologa.с. da li je taj način ili oblik sistematizacije u skladu sa bazičnom strukturom mitskih priča kakva je. Bavljenje bukvalnim značenjem leksike mita vodi krajnje zbunjujućim koncepcijama. trajan i prilično standardizovan oblik percipiranja. recimo. год. pamćenja i prenošenja diskursa. direkcije i intenziteta procesa mitologizacije u savremenoj Srbiji.12 Uz pomoć ova dva parametra moguće je konstruisati model koji pokriva gotovo ceo spektar značenja pojma "mit". Етноантрополошки проблеми н. Mit može ali ne mora biti religioznog usmerenja. Prva komponenta odnosi se na sistem predstava. 1 (2006) . Problem kod proučavanja savremene upotrebe mita jeste kako razlikovati i razdvojiti mit od ne-mita? Koji kriterijum koristiti da bi se utvrdilo šta jeste a šta nije mitologizacija? Mit je univerzalan. св. Budući da se ov12 Očekivao sam da će se u građi najviše pokazati prisutnost elemenata hrišćanskog i kosovskog mita. afektivnu i konativnu.

Retradicionalizacija i buđenje nacionalne svesti nakon poluvekovnog perioda socijalizma predstavljalo je plodno tlo za revitalizaciju nacionalne mitologije. ima. onaj u toku kojeg je nacionalna kriza dostigla vrhunac: period NATO agresije 1999. u sferi javnog života. kao i da glavni nacionalni mit. Zbog toga sam odlučio da se ograničim na posredno proučavanje mitologizacije u vojsci preko ideoloških smernica koje se vojsci nameću. dakle. osim po konkretnom sadržaju. nacionalni mitovi su u periodu socijalizma bili zamenjeni komunističko-socijalističkim mitovima koji se. jer su susedi u okruženju sa kojima su Srbi do nedavno bili u ratu. Nemačka. koje ona pokušava da usvoji i prenese svojim pripadnicima.с. da li se i kako jedna univerzalna religija (hrišćanstvo) etnificira i pretvara u narodnu religiju. godine. Međutim. jer je redovno deljen svim jedinicama. u strukturalno-funkcionalnom smislu ne razlikuju mnogo od njih. Poslednjih desetak godina XX veka u Srbiji stoga predstavljaju veoma zahvalan period za proučavanje. Tiraž nije navođen: pretpostavljam da je bio prilično velik. U tom smislu naročito su zanimljivi periodi krize. Nagoveštaji jačeg i otvorenijeg prodora nacionalnog mita u javni život otpočeo je u Srbiji sa eskalacijom nacionalnih sukoba. tačnije preko tekstova ratnih izdanja časopisa "Vojska". i to preko njenog glasila. sveobuhvatno proučavanje takve institucije u trenucima najvišeg stepena mobilizacije izuzetno je teško i složeno. krajem osamdesetih godina XX veka. To. pripadali drugoj veroispovesti. 161 de radi o nacionalizmu u Srbiji. kao i glavni strani protivnici poslednjih petnaest godina (SAD. naravno. ne znači da je nacionalna mitologija u prethodnom periodu bila potpuno latentna u svim društvenim slojevima i strujama. a štampalo AD "Politika". moguće je proučavati preko delovanja različitih segmenata društvenog sistema.. Budući da se ovde radilo o ratu. odvija preko kulturnih projekata i ideja. izdanja u periodu mart-jun 1999. 1 (2006) . medijskih naslova itd. Upotreba mita na institucionalnom nivou Manifestovanje sklonosti ka mitologizovanju se. jasnu religijsku dimenziju (carstvo zemaljsko – carstvo nebesko). bar u načelu. Zbog toga je u analizi građe trebalo pratiti i da li se i kako nacija održava ili pretvara u religioznu kategoriju. Ipak. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET .MIT. godine. 1. na institucionalnom planu. smatrao sam da je vojska kao institucija pogodan okvir istraživanja. Analizirani su svi tekstovi ratnih izdanja. čini se. ali je njena šira društvena upotreba bila sprečavana. год. a mogao se naći i u prodaji. islamske grupe). Kosovski mit. političkih govora i akcija. Jedan od važnih zadataka "Vojske" bio je da ovaj Етноантрополошки проблеми н. св. pretpostavio sam da će religijska koncepcija biti prisutna. Delovanje mitskog obrasca na institucionalnom nivou.13 Ovaj časopis kao izvor smatram relevantnim 13 Časopis je izdavao Novinsko-informativni centar "Vojska". Budući da društveni život teško funkcioniše bez mitova.. ključan period za potpuni prelazak sa meditativnog na praktični nivo doživljavanja mita jeste. odnosno.

kako bi vojska mogla da funkcioniše u skladu sa aktuelnim društveno-političkim procesima. Svetla i Istine ("Istina je kost u grlu neprijatelja"). i kakvi se sve modeli identifikacije nude svim stranama u ovom odnosu. devedesete godine XX veka su donele potrebu nacionalnog i religioznog osvešćivanja i nacionalne i verske indoktrinacije vojnih struktura. i veoma retko se dešavalo da ceo tekst događaje smešta u ovakav konktekst. bili su na strani Dobra.1999. Sve zemaljske i društvene vrednosti su bile već iscrpene tokom poluvekovnog komunističkog režima. 3). vojnike je trebalo ideološki usmeriti a događajima dati kontekst.14 NATO agresija je u "Vojsci" često bila prikazivana kao borba između Dobra i Zla. tekstovi u njemu su imali za cilj da informišu vojnike o stanju u samoj armiji i o pozadini celog događaja. год. 14 Najpoznatiju antropološku (esejističku) analizu domaće štampe u novije vreme dao je I.06. св. Čolović (2004). tačnije Srbi. 1 (2006) . dakle. Pravde. uticao i na odnos stanovništva prema oružanim snagama. Obično su to bili povremeni izleti (jedan pasus. Ovaj časopis. 1. Istine i Laži. rat predstavi kao narodnooslobodilački. Nakon socijalističkog i federalnog perioda u okviru SFRJ. Tame i Laži.с. koje su sada imale drugačiju funkciju od one od pre više decenija ili pre nekoliko godina u jugoslovenskom sukobu. Izabrao sam nekoliko upečatljivih primera. "Vojska" je informisala vojnike o tome šta stanovništvo misli o sopstvenim oružanim snagama i njihovom angažovanju. Časopis "Vojska" je. u jednoj novoj situaciji informativno povezivala sve slojeve društva na novoj osnovi. Istovremeno. a nadolazeći talas retradicionalizacije i pseudoteizacije je pružao nove mogućnosti i zahtevao drugačiji pristup.162 SAŠA NEDELJKOVIĆ iz nekoliko razloga. dakle. Ozbiljnost sa kojom se ovom poslu prišlo najbolje ilustruje podatak da su u okviru stalne rubrike obavljeni intervjui sa velikim brojem javnih ličnosti iz zemlje i sveta. koji je trebalo da stiže do svih jedinica. Nepravde. Svetla i Tame. rečenica ili samo naslov) koji su imali za cilj da dramatizuju događaje i emotivno angažuju čitaoce. Taj zadatak zahtevao je redefinisanje celokupnog sistema vojne odbrane i vrednosti koje vojska treba da brani. Ovakva retorika nije korišćena u svim tekstovima. Етноантрополошки проблеми н. trebalo da informiše javnost o stanju u armiji: on je. Stoga je bilo veoma zanimljivo posmatrati kako se vojska i predstava o njoj transformiše. Kao prvo. kada su vojne akcije imale sekularnu pozadinu i bile pravdane zaštitom političkog sistema i multikulturalnog i multinacionalnog društva (bratstvo-jedinstvo). Ovaj list je kreiran od strane vojnog vrha. "Vojska" je. zatim. 03. Pravde i Nepravde. a da je svoju stalnu kolumnu imao i jedan od najčitanijih domaćih književnika Momo Kapor. Jugoslavija. dok je neprijatelj bio na strani Zla. na jednostavan ali i stručan način trebalo je da uobliči svest vojnika i da ih motiviše na određene akcije. U tom cilju veći broj tekstova prikazuje organsko jedinstvo oružanih snaga i naroda u odbrani zemlje (videti "Vojska". a samim tim i od strane državnog vrha.

a učinićemo sve da budućim generacijama iskažemo ova zločinjenja izobličenih likova ne zato da mrze već da mogu đavola na vreme da prepoznaju". U nekim tekstovima se javlja opomena da se ne zaboravi Kosovski zavet i usmerenje na nebesko carstvo koje se generacijama prenosi s kolena na koleno.. maj). aprila. maj). 1.MIT. Satanom. U tekstovima smo se mogli susresti i sa različitim shvatanjima i upotrebama pojma "Kosovo". neprijatelj (NATO odnosno SAD) nazivan je aždajom. Svi mi danas samo branimo svoje pravo na slobodu i duhovnost". Dejan Medaković. maja i 16. juna 1999. Uočljivo je potenciranje hrišćanskog modela praštanja: svesno se razdvaja počinilac Zla. izjavio je da je to "zločineći ples satane". aprila. sveto mesto pravoslavne religije i svetovno jezgro srpske nacije. april) koja se mora braniti. Počiniocima treba oprostiti. св. tragove koji govore o njihovoj sopstvenoj duhovnoj bedi. prenesena su dešavanja sa glumačke večeri Zorana Simonovića koji je rekao: "Mi imamo nešto što oni ne mogu da shvate. Popović 1998: 113).. Kosovo je nazivano i pravoslavnom svetinjom ali i "drevnim istorijskim. i 26. Kosovo je nazivano svetinjom (7. koji je intervjuisan na ulicama gradova Srbije. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . 1 (2006) .15 Za opis situacije korišćeni su prehrišćanski i nehrišćanski mitološki pojmovi uporedo sa hrišćanskim. je u broju od 24. godine opisao agresiju kao "posrtanje hrišćanske Evrope". Ona podvlači da je većina porušenih spomenika starija od američke civilizacije. Етноантрополошки проблеми н. ujedinjeniji i više ispunjeni dušom i ljubavlju prema čoveku i prema svome bližnjem". Opseg upotrebe pojma Kosovo je veliki i obuhvata sve nivoe: ono je i univerzalno sveto mesto. 10. nazivani "lučonošama duhovnog otpora" (10. jun). duhom Zla. год. maja rekla da "proizvođači ratova uvek iza sebe ostavljaju nečoveštvo. komentarišući pokušaj bombardovanja VMA. aveti smrti. taj iskon koji je jači od svega na belom svetu… A posle ovoga bićemo samo još jači.16 Kao dokaz nerazumnosti i bezbožnosti neprijatelja mnogi tekstovi su isticali činjenicu da ratne operacije nisu prestajale ni za vreme Uskršnjih praznika (16. Srbi su.с. s druge strane. nečastivom silom "koja se prerušila u milosrdnog anđela i čija je filozofija filozofija Mraka". maja 1999. Predsednik SANU. jun). plemenitiji. 16 "Siguran sam da ćemo preživeti. aprila predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević je na papino pismo odgovorio da će "snage mira pobediti snage sile". maja. U izdanju od 5. U izdanju od 14. kulturnim i religioznim jezgrom Srbije" (16. general-potpukovnik Aco Jovičić. 163 U izdanjima "Vojske" od 3. a to je taj duh. kao antipod tome. s jedne strane. Srpski put se poistovećuje sa putem ka Golgoti koji se mora završiti trijumfom (10. i 24. On je ista15 Slični pojmovi su korišćeni za Turke u junačkim narodnim pesmama nakon Kosovske bitke (vidi M. od samog Zla. Radmila Bakočević je u intervjuu u izdanju od 3. jun). često je prizivao sve svece da kazne "nečastivog" (3. ali prema onome ko stoji iza njih ne treba da bude milosti: neuki svet. načelnik te ustanove. starom aždajom. U izdanju od 3.

dok ljubav i opraštanje ostaju po strani. maja. Oni se bave fitnesom. Ono što oni čine je u ime dobrog. godine izneo kritiku na račun evropske zajednice koja se stavlja na stranu Albanaca: "Evropljani iz hrišćanstva prvenstveno preuzimaju kaznu. Prototip muškarca u hrišćanstvu odlikuje sila duha. Nasuprot srpske stoji američka nacija. koja je ovaj sukob sagledala kroz dihotomiju duhovno/materijalno: duhovni srpski narod koji simboliše prave vrednosti naspram neprirodnog i bezdušnog američkog naroda koji simboliše sve ljudske slabosti. materinstvo je jedna od njenih bitnijih osobina. a otadžbina je nešto što je večno. nacionalna unutrašnjost. aprila 1999. bogatstva. Етноантрополошки проблеми н. slobodu i narod vaše zemlje". Aktuelne događaje u religijski kontekst nisu stavljali samo branioci. Jedan mladi Amerikanac u svojoj poruci je uputio molbu srpskom narodu: "Oprostite nam isto onako kako nam je Hristos na krstu oprostio".. Upravo su takvi heroji pokazali premoć duha nad telom. u ime Hrista. rekao da "Srbi nisu narod kao svaki drugi.. američka civilizacija za koju ona kaže da je bez kulture.164 SAŠA NEDELJKOVIĆ kao da "kroz proces ateizacije. taj je pobednik.с. a to su oni reinkarnirali u liku teroriste UČK". materijalnu dobit. dok je drugi poručio: "Neka Bog čuva Srbiju. св. Hiljadu godina su heroji bili ljudi koji nisu davali svoje živote za zlato. 1 (2006) . Petog aprila su u "Vojsci" objavljene Internet poruke iz sveta. Stvarane su generacije kojima nedostaje ta metafizička dimenzija. i dolazi od Isusa Hrista. dok je civilizacija otelotvorenje materijalnih vrednosti" Amerikanci gaje kult čoveka "ali to nije hrišćanski čovek.17 Patrik Beson je u intervjuu objavljenom 22. vrlo potrebna u životu kao korektor… Lek je uvek u dimenzijama duhovnog stvaralaštva". otelotvorenje duha. nego i nacionalna spoljašnjost. Američki prototip su samice i samci. otadžbinu. год.) nadahnjuje". izgubili smo neke duhovne osobenosti. panično se boje starenja i smrti. ljubav. Vladimir Volkov je." On pravi razliku između kato- 17 Ona kaže: "Srbi trenutno u svetu pokazuju redak. Najrazrađenija poruka u tom smislu može se naći u izdanju od 10. Srbi dolaze iz one biblijske priče po kojoj samo onaj koji zna šta mu je cilj i izdrži do kraja. Za prave hrišćane su metafizički ciljevi iznad materijalnih. godine. S. država i domovina su dve različite stvari: država je zemaljska institucija koju je stvorio čovek. 1. Njihov čovek se davno preobratio u hedonistički kult čovekovog tela. Zašto to kažem. smelost. fizičkog nesavršenstva koje je u hrišćanskoj kulturi oduvek bilo nevažno. preživeli primer hrišćanskog naroda. To nisu muškarci i žene". slobodu. hrabrost. Ona poručuje: "Upravo vaš duh i nas (Ruse. prim. Akcija bombardovanja Jugoslavije zvanično je u sedištu NATO-a nazvana "Milosrdni anđeo". u intervjuu sa ruskim akademikom Natalijom Aleksejevnom Noročnickajom.N. čast. Hrišćanska žena je čista. Ovo što se dešava sa srpskim narodom je za samu naciju katarza. koji je bio kod nas ozvaničen u jednom periodu. "Kultura je rađanje. već za veru. sposobnost samopožrtvovanja. aprila 1999. u intervjuu objavljenom u "Vojsci" od 14. pročišćenje… Srbi su veliki jer su ostavili po strani sve razmirice oko vlasti i države da bi zaštitili svoju domovinu" Po njoj.

19 P. ili jednostavno slušajući glasine. ponižavaju. 1 (2006) . kad god je to bilo moguće. 19. Često se celokupna zapadna kultura prikazivala kao prazna. april 2000. volimo te k'o Isusa Hrista" koju je pevao poslanik Bidža na jednom zasedanju skupštine Srbije. 2). Kao drugo. U jednom novinskom feljtonu se ističe da je imidž Elvisa Prislija "gajen na pobuni protiv roditeljskog autoriteta i zagovaranju slobodnog vođenja ljubavi. muče i ubijaju".05. mali broj vojnika je čitao "Vojsku". 2). koje je podsticao Elvis. II program Radio Beograda. Večernje novosti od 29. koje znatno proširuju i produbljuju opisani model tumačenja. istinu i ljubav. 20 Postoji pesma "Slobodane. год. sa kojom smo izašli iz NATO agresije. novim Davidom ovog doba (Glas Javnosti. A kao što je poznato u hrišćanstvu. jun 2000. Opačić u emisiji "Riznica". daje nam za pravo da budemo svetla tačka slobodarstva u Evropi" (Reporter. 165 lika i pravoslavaca: "Ja uvek katolicima kažem – vi ste 95 odsto pravoslavci. jul 2000. godine (str.21 18 On iznosi i sledeći stav: "Jugoslavija bije bitku za čitav svet". Sam sukob NATO-a i Srbije posmatran je u širem konktekstu sukoba između "sveta pravih vrednosti" i Novog svetskog poretka. žudeći da i sam postane Bog. aprila 2000. св. nek’ si komunista.19 U mnogim tekstovima razvijana je ideja o vladaru kao spoju duhovnog (Mesija) i političkog vođe. pa čak i satanistička.18 Nisu samo tekstovi u časopisu "Vojska" imali pomenuti ton. Čak se i rokenrol navodio kao primer smišljenog projekta određenih centara moći. kao i anđeli božji".20 Slične ideje. Slobodan Milošević je nazivan knezom Lazarom našeg doba (Blic 8. čini se da je mitološka retorika donekle pogodna i funkcionalna u kratkotrajnim stresnim situacijama koje izazivaju veliku emocionalnu angažovanost i prikrivaju manipulaciju pojedinciЕтноантрополошки проблеми н. pa je čak upoređivan i sa Isusom Hristom. 29). jedan istoričar je izjavio da se "Srbi bore protiv mraka. 5. 40-41). površna ali i opasna. jul 2000.2000. Razni civilni dnevni i nedeljni listovi su. godine. 21 U toku NATO agresije bio sam mobilisan i sa mojom jedinicom stacioniran u jednom podavalskom selu. 4. mnogo više voleli da se informišu gledajući televizijski program. samo pet odsto grešite i tu je koren nesporazuma".) su objavile saopštenje jedna nacionalističke partije: "Onako kako su fariseji i rimski okupatori ponizili i izložili najstrašnijim mukama onoga koji je pre dve hiljade godina propovedao mir među ljudima. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ..MIT. Vojnici su. mogle su se naći i u tekstovima u kojima se to ne bi očekivalo.. 1. A prredsednik Srbije Milan Milutinović u tom smislu je izjavio: "Naša moralna snaga. 07. i pobuna i požuda. izvorno su Satanina dela" (videti u Reporter 28.с. Kao prvo. njemu se pripisuju mitske osobine. slušajući radio. pokazivali jaku sklonost ka mitsko-religioznom ključu za razumevanje aktuelnih događaja. čak i godinu dana nakon NATO bombardovanja. Povodom godišnjice bombardovanja. godine. sa ciljem da se u svetu ustoliči Novi svetski poredak. tako su njihovi potomci u NATO uniformama izveli na Golgotu ceo srpski narod gde ga već deset godina kleveću. Po onome što sam video uticaj "Vojske" na stavove vojnika bio je gotovo zanemarljiv.

Na kraju. Kroz svoje proteste protiv režima u prethodnoj deceniji (1991. Studenti etnologije i antropologije čine većinu ispitanika iz sasvim jednostavnog razloga: oni studiraju na odeljenju koje se direktno bavi kako teoretskim tako i praktičnim problemima etniciteta/nacionalizma i mitologije. Етноантрополошки проблеми н. da imaju stav o njemu i da ga jasno mogu artikulisati. 1996/1997) iskazali su veliku kritičnost prema unutrašnjim nacionalnim slabostima. ma od strane društvenih struktura. društvene nejednakosti postaju evidentne.166 SAŠA NEDELJKOVIĆ Recepcija i razrada nacionalnog mita na individualnom planu Veliko je pitanje kako i na kojoj populaciji proučavati individualni plan upotrebe mita i sklonost ka teizaciji i poetizaciji društveno-političkih zbivanja. 1992. Ukupno je ispitan 181 student sa Univerziteta u Beogradu. informisani o događajima u zemlji i inostranstvu. св. to jest to je populacija koja je veoma otvorena prema svetu (vidi Kuzmanović 1997: 58-59). Osim toga.22 Ovakav uzorak sasvim sigurno ne može da posluži kao pokazatelj procentualnih odnosa između pristalica različitih mišljenja. odnosno eseja. tokom aprila i maja 2000. Oni su za tu problematiku zainteresovani. Zbog toga se pošlo od pretpostavke da oni razmišljaju o tom problemu više od drugih. 1. Oni su obrazovani. godine. Tokom 1998. i prizemljuje uzvišene ideale koji se plasiraju sa "vrha". ispitana je grupa od 32 ispitanika iz jednog studentskog doma u Beogradu: ispitanici iz poslednje grupe su bili sa različitih fakulteta i na različitim godinama studija. od kojih je najveći broj bio sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. bila je veoma primetna i sveopšta nacionalna kriza identiteta. godine. koja pruža slabu osnovu za suočavanja sa takvim izazovima. tema na koju je trebalo odgovoriti je nosila naslov: "Srpstvo". i 1999. tako da sam se odlučio za studentsku populaciju. Studenti su nacionalni sloj sa najslabijom nacionalnom vezanošću. nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja. a sve to izaziva revolt i sužava prostor za indoktrinaciju mobilisanih pripadnika nacije. Oni su prosečno manje autoritarni i manje tradicionalni od proseka nacije (vidi Golubović 1995:132). Uz pomoć metoda slobodnih asocijacija ispitanike je trebalo stimulisati da nam iznesu što više detalja kako bismo mogli prepoznati i skicirati osnovne konture njihovog modeliranja stvarnosti. 22 Procentualni odnos između žena i muškaraca bio je oko 60%:40% u korist žena. ali on daje relativno jasnu sliku različitih modela i orijentacija koji postoje u okviru populacije srpske studentske omladine. Sa produžavanjem stresne situacije dolazi do izražaja raslojenost društva. pre NATO agresije. da bi dobijeni rezultati pokazali nešto više od proste slike trenutnog raspoloženja nacije. godine ispitano je 149 studenata prve i druge godine studija sa pomenutog odeljenja: grupa od četrdeset studenata je ispitana 1998. a grupa od 109 studenata u jesen 1999. год. Smatrao sam da je potrebno izabrati populaciju koja je najmanje sklona proučavanom sindromu.с. 1 (2006) . Sve tri grupe su dobile temu na koju je trebalo da odgovore u formi pisanog rada.

kao i da otkriju zašto ta nacija doživljava ovakvu sudbinu. Nekadašnji Srbi su idealizovani. odnosno "pravi Srbi".25 Osobine "pravog Srbina". koju mnogi podržavaju. držao ikonu na zidu i išao svake nedelje sa bakom u crkvu. Veliki broj radova liči na ispovest ili na rekapitulaciju srpske istorije: kritikuje se. utiče na oblik i intenzitet etničkih/nacionalnih odnosa. probudio je u meni i u mnogima osećaj pripadnosti. smatra pozitivnim i poželjnim. 167 Cilj istraživanja je bio da se otkrije u kojoj meri i na koji način se mitski obrasci koriste kako bi se tumačili aktuelni društveni procesi i događaji. njihovim osobinama i razvoju. 1 (2006) .. Jedan od osnovnih motiva koji se u radovima javlja jeste da se u okviru termina "Srbi" moraju razgraničiti dva pojma: "nekadašnji Srbi" i "današnji Srbi". osećaj Srpstva. kakva je njihova nacija. ali mi na zidu nemamo ikonu. pravom Srbinu se često dodaju i osobine kao što su npr. A i to je deo Srbije". po čemu se razlikuje od drugih. što se u kontekstu herojske etike. mučnog raspadanja i propasti naše sopstvene." 24 "Nekada je Crkva bila jaka.с. год. kojeg ispitanici pominju. slušala se reč svetih otaca i živelo se u harmoniji i sa ljudima i sa Bogom. svesno ili nesvesno. vidi da mnogi ispitanici imaju 23 Navešću jedan od karakterističnih primera: "Imamo da nosimo svoj krst. a majka čisto sumnjam da zna ko je Isus. ali početak mi nije poznat. Nije bilo međusobnih nemira kao u današnje vreme.. hteli to ili ne. traže se opravdanja. inat i tvrdoglavost. posredno ili neposredno. bes protiv celog sveta. i "degenerisani oblik Srba". Етноантрополошки проблеми н. 25 "Pisala bih od početka. stvarima.MIT. Današnji Srbi potpuno su izgubili vezu sa istinskim vrednostima. uopštenim pojmovima i utiscima. i sa nasleđem koje su im preci ostavili: sve su oskrnavili i izopačili.24 Današnji Srbi ne zaslužuju srpsko ime. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . sada pomodarski i formalno". св. i o mom ocu koji slavi istu slavu. kada smo postali inficirani grehom. pobožnost i časnost. Nekada se bog svetkovao iskreno. da smo svi osuđeni da patimo i budemo kažnjeni zaslužili to ili ne. između ostalog. 1. što i dovodi do polaganog. a njihove karakteristike su. postavljaju se pitanja. Mogu pisati o dedi koji je svoju slavu slavio. Ogroman bes u meni.. Prikupljena građa je takva da omogućava ispitivanje mitskog obrasca u svesti i/ili podsvesti ispitanika i način na koji on. Međutim. podudarne su sa osobinama idealnog pripadnika vrste "čovek".23 Iz radova se vidi veoma složena situacija u kojoj se ispitanici nalaze. a tako i Srpstva. periodima. ali i o apstraktnim. o sudbini Srba. Preplitanje kompleksa više vrednosti sa kompleksom niže vrednosti je očigledan: veoma se često iz odgovora. pokušavajući da na taj način odgonetnu šta je to što ih veže za srpsku naciju. ostatak sveta nas je napustio i osudio na jednu apsurdnu kaznu. Ispitanici su mogli da pišu o konkretnim ljudima. Oni moraju da se preobrate i ponovo zasluže pravo da se tako nazivaju: "I ubeđena sam u čuvenu rečenicu da dobro pobeđuje zlo i da će i nama kadtad proraditi "kliker" u glavi i ljubav u grudima pa ćemo opet postati SRBI".. Oni su se u najvećem broju opredelili da pišu na ovaj drugi način: pisali su o životnim zakonitostima. događajima.

28 Postoji tendencija da se Srbi svrstaju u "istočne narode". Generacija deda i baba poseduje u svakom smislu pozitivne atribute. o tome da je Zapadna kultura primitivna – u pitanju je praznina u duši koja nagriza običnog čoveka. 31 "Srbi u svoj identitet unose najsvetije putokaze – hrišćanske vrline. Veza sa živim Bogom nas je održavala kroz istoriju. po kojoj su slični Srbima. koja je inače bila puna padova. Često se ukazuje i na ideološku dezorijentaciju srpske kulture koja traje veoma dugo ("Jedini narod koji nema svoj cilj").aut. izlaz iz krize se vidi u jednoj sveobuhvatnoj duhovnoj revoluciji. 1 (2006) . materijalistički orijentisan. Istok je duhovno superioran. emotivan. međutim. Stradanje srpskog naroda se sagledava kao posledica religijske degenerisanosti. da si uspravan pred neprijateljem." Етноантрополошки проблеми н. св. Zapad je duhovno degenerisan.с. dok je propadanje započelo sa generacijom roditelja. analitična i hladna. posrtanja.27 ali i zbog prihvatanja tekovina zapadne kulture koja ima drugačiju logiku (pragmatičnu). njihova nepraktičnost." 27 "Zbog toga ćemo uvek biti potcenjeni. i koja je mlađa i plića od stare srpske kulture. 1. tako da su razlike među njima nevažne.) ne postoji. zaslužuje. mističan. da si kraljevskog stava i kraljevskog roda i da u glavi imaš da su tvoji praoci kraljevi i svetitelji srpski. Prisutna je ideja o srpskoj naciji kao religioznom činiocu. kojima zapadna kultura. stoga." 28 "Duhovni život za njih (za današnje Srbe. religioznom preobražaju. naravno. год. 29 Jedan student stoga kaže: "Mi uvek imamo priliku da nama ne ovlada duhovno siromaštvo koje hara Zapadom (ne radi se. Potencira se opozicija Istok – Zapad. otuđivanja.31 Nada u bolje sutra postoji. ali da bi se do tog života do26 "Šta to znači potvrditi se kao Srbin: da si uspravan pred nesrećom. duhovno i materijalno bogatom narodu. piju koka-kolu i uveče izlaze u kafiće". koji je u potrazi za svojim identitetom)". U tome upravo vidim početak srpstva.30 U skladu sa takvim načinom razmišljanja. ne leži. Srpsko ime se. Važno je da oni svaki dan jedu hamburgere i pice. čiji se nastanak i smisao povezuju s religioznim usmerenjem. Istok se smatra bližim istini. manja negoli prema bliskim narodima iz bivše SFRJ (Makedoncima i Crnogorcima). prim.. racionalan.29 U skladu s tim. ispitanici se veoma dive Rusima i Grcima: to se obrazlaže njihovom duhovnošću i razvijenom kulturom. Jedan ispitanik je čak izjavio da podeljenost u okviru pravoslavnog sveta ne bi trebalo da postoji: pravoslavlje je najbitniji činilac u tim zemljama. jer ko će da nas poštuje kada se mi međusobno ne poštujemo. pa i elemenata samouništenja ali i ponovnog dizanja. istinskog kajanja. Ističe se. 30 Videti napomene 13 i 14.. hladan. Prema Rusima se oseća i najmanja etnička distanca. što obavezuje današnje generacije.168 SAŠA NEDELJKOVIĆ predstavu o Srbima kao nekada moćnom.26 Drugi motiv koji se često javlja jeste da su Srbi svoj "pad" doživeli zbog odvajanja od istinske vere i istinskih vrednosti. zbog nedostatka samopoštovanja. Prošlost se posmatra idealizovano.

" Za odvajanje od tog "istinskog" života uglavnom se optužuje generacija roditelja. ni duhovnu elitu. св. Sve što nam se dešava ima korene u prošlosti. napisao: "Ja sam predstavnik nove generacije koja se budi. Generacija roditelja je. koji se s večeri vraćaju s njiva i sede kraj porodičnog ognjišta: vidim drvene kolevke koje ljuljaju žene obučene u odela skrojena od belog. i ona ima zadatak da donese izbavljenje Srbiji. Sledeći motiv se manifestuje kroz opoziciju selo-grad. izgubila suštinu i zadržala ponešto od forme. "Divim se vrednim seljacima. kao materijalnom predstavniku Boga treba konačno pružiti prostora i uvesti je među nas.. Blic 8.. a tiče se sudbine srpske nacije. sa napuštanjem "vere pradedovske". Postoji samo jedna vrsta elite. Ponekad se posredno a ponekad i direktno nagoveštava da se "pad" (ili "kvarenje") podudara sa dolaskom komunizma.MIT. Izbrisati treba otpor ljudi prema pravoslavlju. 33 "Možda za nekoliko godina srpski narod kao jedna nacija neće ni da postoji. raspodelom materijalnih dobara i vlasti. 1. 3) put kroz muke na ovom svetu. Dok određen broj ljudi ne dosegne potreban nivo svesti promene nisu moguće i to ne zavisi ni od kakvih lidera.. čime se apostrofira njena potencijalna sposobnost transcendencije. 4) nacionalni preporod ili uskrsnuće.. kao nekome od kojeg treba da nauči nešto o tradiciji.." Етноантрополошки проблеми н. ali će se sigurno iz njega razviti neki drugi narod. Našoj crkvi. mestimično izvezenog sukna. S tim u vezi stoji i shvatanje jednog ispitanika da preporod mora doneti i transformaciju same nacije." Poznata rok-pevačica je u intervjuu za novine na drugačiji način iznela slične ideje: "Ključ razvoja jednog društva je podizanje opšteg nivoa kulture. jer naše društvo od davnih vekova nije uspelo da uhvati ritam sa kulturnim dešavanjima u Evropi. nasuprot generaciji pre njih. Zbog toga mladi danas pokušavaju da kanališu i oblikuju nacionalni identitet koji u njima postaje aktivan. da vrati sećanje na staru slavu. Svi se bave ekonomijom. identičan je biblijskom mitu: 1) nekadašnje savršeno stanje nacije. sve pre pada bilo je idilično. koja se posmatra u kontekstu sukoba tradicionalne i moderne kulture. 169 šlo potrebno je izvršiti korenitu promenu. Kod novih snaga u politici kulturni programi ne postoje. Naučite nas ko smo i kako se slave 32 "Okretanje Bogu i osnovnim ljudskim vrednostima je ono što će doneti toliko željeno izbavljenje iz duhovnog gliba u koji tonemo.33 Obrazac koji postoji u svesti mnogih ispitanika. Nemamo ni kulturnu. Potrebna nam je kritična masa osvešćenih ljudi.. 11..32 Uskrsnuće Srbije se javlja kao motiv. a duhovni napredak je opet po strani. Jedan ispitanik mi je stoga. год.. 1 (2006) . jednoj od najtolerantnijih religija na svetu.. i u duhovnom i u fizičkom smislu. jun 2000." Intervju sa Slađanom Milošević. možda tj. sigurno mnogo napredniji i po svojim kulturnim obeležjima bogatiji. kulturnom i religijskom smislu. time se istovremeno naglašava da put kojim Srbija ide jeste isti onaj put kojim je išao i Isus. ali još uvek se tražimo i u ekonomskom. 2) pad. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET .с.. Imali smo sporadična uključivanja u te tokove. Nadam se da će Srbi otkriti Hrista u sebi i živeti u skladu s tim. ona politička. Svoju generaciju mnogi doživljavaju kao mesijansku. Tradicionalni oblik života na selu se izuzetno visoko vrednuje: selo i seoski način života su simboli za zdrav život.

" Pokušaj da se ne podlegne kolektivnom ludilu primetan je u sledećim rečima jednog ispitanika: "Zašto mrzeti Ameriku? Da li je tamo bila većina onih koji o njoj pričaju najgore? Kao prvo. Zemlja vrlo interesantne kulture i tradicije." "Dole zapad. pravde i istine.170 SAŠA NEDELJKOVIĆ slave!!!" Kod nacionalistički orijentisanih ispitanika postoji svest o krvnom i duhovnom nasleđu.с. roboti koji hodaju i govore. čak superiorni u odnosu na mnoge ekonomski razvijene narode. Prosečan Amerikanac je uglavnom dobar i naivan. profesori i ostali visoko obrazovani ljudi nemaju para nekad ni za hleb. ali vera u najsvetije ideale čovečnosti je jedino što nam je preostalo i što može da nas spase. zemlja je padala sve niže i narod sa njom. da ne može biti govora o nekoj nacionalnoj izvornosti i čistoti. Zašto živeti ovde? (samo zato što nam ta ista zemlja ne dozvoljava da je napustimo) Sramota me je što sam rođena ovde. a ja. ja sam samo još nešto novo. tako i po drugačijem načinu na koji reaguju na mitološke predloške. Preslišajte se koliko ste puta slagali u toku današnjeg dana?! U redu." Етноантрополошки проблеми н." Kritički odnos prema naciji u kojem se ipak naslućuje mitska matrica ogleda se u sledećem razmišljanju: "Srbija. U ispitanoj populaciji se jasno uočava nekoliko različitih orijentacija. nešto što ne sme ugroziti harmoniju svih njih u meni. koje se manifestuju kako po drugačijem obliku nacionalnog identiteta. koje nameće obavezu da se sledi uzor koji su preci ostavili: "Svi moji preci žive u meni." ili "Srpstvo je i odanost ideji poštenja. zemlja gde se sve završava i ništa ne počinje. naravno ako radi.) nam slabi i individualni identitet. a ovde lekari. Mnogi su veoma nesrećni što svetska zajednica generalizuje i sve Srbe podjednako kažnjava izolacijom. a individue su nosioci čoveštva. gde svoj svome želi loše. св. jer kako neko može da brani ovakvu zemlju?! Zemlja koja ništa ne donosi a uzima sve. Zemlja u kojoj sam se rodila i čim sam počela da razaznajem svet shvatila sam da želim da je napustim. Pridavanje veoma značajnog mesta srpskoj kulturi u okviru svetske kulture takođe je jedan od čestih motiva. čistog srpstva: oni dolaze do zaključka da su kulture na ovim prostorima toliko izmešane. Izvesnu otuđenost prema sopstvenoj naciji moguće je zapaziti i kroz čestu pojavu pominjanja pripadnika sopstvene nacije u trećem licu: "oni". 1. čitaju skraćenu verziju knjige "Rat i mir". Možda je ovo isuviše romantičarsko viđenje nečega što se već odavno osipa. Koliko je ljudi stvarno studiozno pročitalo "Rat i mir" ovde kod nas? Na tom "groznom" zapadu svakome je pružena prilika da zaradi. što smatram kao izuzetno veliku glupost. možda je njima to praktičnije. drogirane psihopate koje vladaju svetom. koja traje dugo. prim. 1 (2006) . aut. Koliko sam primetila tamo se ne laže kao kod nas. Srpski narod ima jako puno nacionalista. 34 Isključiva ili istaknuta nacionalna vezanost može se uočiti u sledećim formulacijama: "Time (slabljenjem nacionalnog identiteta. moćni rendžeri. Amerikanci su glupi. odnosno sada i ovde: srpstva." Prošlost se navodi kao jedino polje na kojem su Srbi konkurentni. год. Ali s obzirom da su je godinama vodili pogrešni ljudi ništa se od toga nije moglo iskoristiti.34 Kod mnogih je poljuljana vera u postojanje pravog. Amerika je ogromna i ne može se generalizovati.

direktno i indirektno. 1 (2006) . Kroz celu našu prošlost prate nas nevolje i nedaće ali ipak mi opstajemo. najčistijim rekama. postane pustinja. provlači ideja o tome da je pripadnost naciji povezana sa subjektivnošću i idealizacijom. sa neverovatnim prirodnim bogatstvima. neka veća sila pokušava da tu reku ukroti i zaustavi joj tok? Jednostavno reka počinje da se suši i njeno korito postane suvo." (kurziv autorov) Čak i nacionalistički orijentisani ispitanici priznaju da su im lični interesi iznad nacionalnih: jedan ispitanik je na primer izjavio da je za njega srpstvo osećanje "koje može da bude potisnuto samo ljubavlju prema nekoj osobi". i jačanje nacionalne svesti: "Iako je bukvalno ceo svet protiv nas to me još više podstiče da razmišljam o svom narodu. Videti Žanjić 1998: 111). св. odnosno.MIT. Ili je ja sada gledam drugačijim očima. ekspanzionističke i optimističke orijentacije. tako i zbog nestajanja želje kod samih ljudi da se dalje bore za nacionalne interese odnosno tradicionalnu kulturu. Više nije takva. 1. Deo nečega što mi je u krvi i što će vekovima da teče mojim venama. Dobrica Ćosić je 1989. svet." "Srbija nekad bogata.с.. navešću dva tipična primera. a oni koji mogu poneti epitet "moderni vitezovi" smatraju se jedinim (ili poslednjim) nosiocima i braniocima nacionalne ideje: "Jedino što me još 35 "Kao dete iz mešovitog (po nacionalnosti) braka bila sam odgajana na način koji mi je davao mogućnost donekle šireg pogleda na. Drugi primer pokazuje mogućnost da se odustane od borbe za nacionalne interese u situaciji kada to ugrožava lične interese: "Ja sam u položaju da ga osetim (Srpstvo. U tom smislu navodi se da sve više mladih napušta Srbiju da bi u nekoj stranoj zemlji radili poslove koji su ponižavajući. najukusnijim kajmakom i pršutom. ali sada kada je čarolija nestala. godine izjavio da su srpske nevolje počele kada je borbenost počela odumirati: njemu nije bilo jasno kako je jedan "narod buna i hajdučije" dopustio da se u Jugoslaviji pretvori u "podaničku raju". iako mu je sužen radijus delovanja. Transformacija etnocentrizma iz jedne dinamične. Ne dozvoljavamo da nas potčine i nametnu svoju volju". Ali šta se desi kada neka oluja. Kada smo zadnji put 50 godina bili bez rata svi smo počeli da se pretvaramo u Jugoslovene" (Istu ovu ideju nalazimo i u brojnim govorima zvaničnika. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . 171 Kroz radove se. za neke ispitanike viteštvo nije uništeno. Po mišljenju nekolicine. bez kraja. umetnika i političara. Teče kao reka bez povratka.35 Nezaobilazni potporni stub vrednosnog sistema velikog broja ispitanika je i agonalni etos. i najboljom šljivovom rakijom. a gubi i degeneriše u mirnim periodima. 36 "Srbi su kroz svoje ratove utvrđivali svoj integritet. u smislu da sam uvek bila u dodiru sa 2 do 3 kulture. može se iščitati u ne tako malobrojnim izjavama poput: "Srbi su nesrećan narod". Prvi pokazuje otpor pritisku.. melanholičnu i pesimističku filozofiju. prim aut. istinski srpski nacionalni identitet po svom je karakteru "spartanski": budi se u vreme ratova. da se tako izrazim. U mom malom mestu ja sam je volela više od svega.) i da ga vidim. u jednu pasivnu. Međutim." Етноантрополошки проблеми н.36 Osećanje tuge prisutno je kako zbog "nesumnjivog" propadanja i odumiranja nacije. totalno je drugačija. da budem deo njega. odumiranja njenog tradicionalnog kulturnog obrasca. Tako su me bar učili. год. Spoljašnji politički pritisak izaziva dve grupe reakcija.

On se odnosi i na jednu geografsku sredinu. jedinstveno i uvek samo svoje Srpstvo. Iz odnosa prema pojmu "Kosovo" lako je uočiti duboke i nesvesne etnocentrističke nagone ("Sa gubitkom Kosova i mi Srbi smo izgubili presto na kome je car Lazar ponovo stradao"). a pojedini mu pridaju širi. i kroz epsko nadahnuće ovaj trenutak opisuju kao presudan za opstanak srpske nacije. 05. Veoma veliki procenat ispitanika koristi mitsku retoriku kada govori o Kosovu. 1. jer je uvek zadavala neopisiv bol ("Kosovo je neprekidni snažni bol u duši"). Među ispitanicima koji smatraju da je Kosovo značajno. год. Među ispitanicima ima onih koji smatraju da je Kosovo zauvek izgubljeno za Srbe. i na etnički sentiment. odnosno njegove transcendentnosti ("sveto mesto"). Agresori koji su upali na Kosovo se smatraju "neljudima". 1 (2006) . Obe se grupe. bez kojeg Srbija ne bi mogla da živi: stupanjem na to sveto tlo "čovek zanemi. a gotovo svi ovaj pojam doživljavaju više emotivno negoli intelektualno. pojam "Kosovo" ima veoma složeno značenje. strana 8). Kosovo se naziva i "rak-ranom" Srbije. koji su napali "ljude" (Srbe). možemo razlikovati dve grupe.с. Kosovo predstavlja "srce Srbije".38 Posebnu analizu predstavlja odnos prema problemu Kosova. св. slažu u pogledu vertikalnog značaja Kosova. Ono je temelj nacionalnog identiteta ("na njemu se nalaze najveće svetinje. svedoci svega onoga što jesmo. i na nedefinisano osećanje. odnosno "jedinim pravim jezgrom istine". Kako je pokazala i analiza odgovora ispitanih studenata. i onih koji smatraju da će ono ipak jednom ponovo biti srpsko. ko smo i šta smo nekad bili i šta smo imali"). Taj se pojam doživljava i racionalno i iracionalno. Razlika između ove dve grupe je u širini horizontalnog značaja Kosova. Da li ćeš ikada vaskrsnuti ili ćeš se u budućnosti pominjati kao priča (koju mi sada pričamo o narodima koji više ne postoje)?" Етноантрополошки проблеми н. Kosovo se često smatra najvažnijom geografskom oblašću na svetu ("centar sveta"). Zaključak U ovom ogledu ograničenog teorijskog i empirijskog dometa naročita pažnja je bila usmerena na traženje načina da se adekvatno pristupi proučavanju upo37 Simbol viteštva je korišćen i u tekstovima "Vojske" (videti "Vojska" od 03. Problem Kosova predstavlja verovatno centralni segment srpskog nacionalnog identiteta i kulture Srba. nacionalni značaj. 38 "Moje lepo. vreme stane". Ništa više ovde nije srpstvo"!37 Mnogi upiru pogled u budućnost. međutim. i na sferu transcendentnog. 1999. Pojedini ispitanici Kosovu pripisuju uži. i veliki broj funkcija u nekoliko različitih sistema vrednosti. i na jedan istorijski događaj. univerzalni značaj.172 SAŠA NEDELJKOVIĆ podseća na srpstvo su ekipe sportista koji odlaze na takmičenja i predstavljaju naše boje.

MIT. Priča o delatnostima i postignućima bana Jelačića mogla bi se svesti na veoma jednostavnu formu. Ovde bih se malo detaljnije osvrnuo na taj mit. Odabrani časopis ("Vojska") pokazao se kao relevantan i reprezentativan okvir proučavanja mitologizacije na institucionalnom nivou. itd. otkrivanje i upoređivanje modela mitologizacije na različitim društvenim nivoima. 1 (2006) . св. 173 trebe nacionalnog mita u savremenoj kulturi Srba. retradicionalizacija. može imati multidiskursnu i višeznačenjsku upotrebu. ali ne i bitne promene u pogledu kvaliteta procesa mitologizacije. koja se pokazala kao funkcionalna u pogledu postavljenih ciljeva istraživanja: delovanja kognitivne komponente mitskih obrazaca. Hrvatska je ujedinila svoje teritorije (imenovan je gubernatorom Rijeke i Dalmacije). Istraživanjem je ponuđena jedna prilagođena varijanta antropološke metodologije. Na institucionalnom planu uočljiva je oštrija. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . čini se da je proučavani period u pogledu upotrebe mitova doneo sa sobom izvesne promene u pogledu količine. za sve to vreme. 1. odnosno. rat. ban Етноантрополошки проблеми н. Postojanje i delovanje mitskih matrica vidljivo je i po upotrebi starih mitskih priča. Za vreme Jelačića (polovina XIX veka). год. uobličenija i doslednija retorika u kojoj se prepliću pojmovi i sižei različitih mitoloških sistema. odnosno. konkretnija. mada su postojale i izvesne razlike. To pojednostavljivanje tada uslovljava odbacivanje svih suvišnih i zbunjujućih koncepcija i oslanja se na osnovne i najsnažnije psihološke i kulturološke modele ili tipove. jer se odnosio na deo društvene strukture koji je najviše pogođen aktuelnim događajima. Međutim. a njegova ideološka koncepcija potpuno se uklapala u opštu tendenciju koja je postojala u društvu.. Nacionalni mit se može preplitati sa nadnacionalnim i raznim vrstama socijalnih mitova (klasnih. Istraživanje je vršeno u periodu koji je obilovao događajima pogodnim za mitologizaciju: nacionalna kriza.. Može se reći da je u proučavanom periodu postojala visoka korelacija između mitologizacije na institucionalnom i individualnom planu. iako je to često nesvesno. Iz analizirane građe vidi se da je proces mitologizacije evidentan po oba kriterijuma odnosno parametra konstruisanog modela mitologizacije. urbanih). Takav primer je mit o banu Jelačiću i o njegovom spomeniku u hrvatskoj kulturi. intenziteta i frekvencije. održan je prvi izabrani i pravi narodni sabor u istoriji Hrvatske. jer pruža lepu mogućnost za komparativnu analizu i jasnije sagledavanje specifičnosti kosovskog mita.с. prekinula je državno-pravne odnose sa Ugarskom. Takva društvena klima uglavnom sužava prostor za racionalno i hladnokrvno rasuđivanje i otvara prostor za emocionalnu egzaltaciju i pojednostavljenu interpretaciju stvarnosti. Što se vremenskog okvira istraživanja tiče. ukinuta je "tlaka gospodska i svaka daća urbarialska" čime su ukinuti feudalni odnosi u Hrvatskoj. Sistematizacija društvenih događaja u mnogo slučajeva se odvija po opštim obrascima mitskih priča. pri čemu vrednovanje i razumevanje postaje veoma složeno. ali i po načinu na koji se strukturiše društvena stvarnost.

sa Етноантрополошки проблеми н. Sukob struje koja je sklanjanje spomenika pravdala time što on podseća na nešto nedostojno. Jelačićev spomenik. razmontiran tajno u noći između 25. A spomenik je od konačne propasti spasao upravnik Gliptoteke koji je dozvolio da se razmontirani delovi unesu u podrum (isto 136). св. Predigra obnavljanja mita o banu Jelačiću i njegovom spomeniku započela je 1947. godine.с. a to je. ali i simbol socijalnih naprednih stavova. dakle. Ban Jelačić je. isto 136). o čemu svedoči motiv uskrsnuća (pesma Ognjeslava Utješinovića Ostrožinskog "Uskrsnuće Jelačića bana" povodom otkrivanja njegovog spomenika. kako kaže Mijatović. godine spaljena mađarska zastava kao znak otpora i protesta. 1.07. odnosno opasnog za tadašnju Jugoslovensku zajednicu (vidi Mijatović 1990: 136). autor zaključuje pesmu rečima: "Sanjo moja.1971. godine. izborio nezavisnost nacije u odnosu na negativnog spoljašnjeg drugog koji se doživljavao kao rival (Ugarsku). Povodom stogodišnjice Mađarske revolucije. 1 (2006) . prim. koja je bila izrečena u javnosti kako bi umirila hrvatsku nacionalnu svest. nećeš sanjom biti: Mjeden konjik živ će ustanuti" (vidi isto 213 i dalje). Uklanjanje njegovog spomenika takođe je pogodno za mitologizaciju. takođe je imao buran život: bio je simbol Zagreba jer je bio dobra meta fotografa. O Jelačićevom spomeniku ispevano je više pesama: u tim pesmama spomenik je kao živo biće koje svakog časa može poći u borbu. poput simbola nezavisnosti bilo kog jugoslovenskog naroda. Za druge je taj spomenik bio simbol pune hrvatske državnosti i ujedinjenja Hrvatske. Na primer.N. a pred njim je 1895. što predstavlja redefinisanje spoljašnjeg nacionalnog plana.174 SAŠA NEDELJKOVIĆ je priznavao vrhovnu vlast Austrije. u pesmi "Mjeden konjik". i izvršio socijalnu reformaciju države čime je povezao gornje i donje ešalone hrvatske nacije te tako hrvatski narod/naciju približio modelu vertikalne etnije. 6). spomenik banu Jelačiću je sklonjen sa Zagrebačkog trga. S. On je. Episkop Živković je u jednom saborskom govoru izjavio da je od 1848. jer su tadašnje vlasti smatrale da je on simbol nečeg nazadnog i prošlog. Za socijalističku vlast on je bio simbol otvorenog služenja neprijatelju i dovođenja hrvatskog naroda i Hrvatske u zavisan položaj od strane porobljivača (od strane Beča) (Politika 29. otkriven 1866. godine (shvaćene kao institucija. Značaj koji se pridaje spasavanju razmontiranih delova ukazuje na izvesne sličnosti sa prihvatanjem odsečene glave kneza Lazara na Kosovu. To možemo označiti manifestnom opasnošću. srpnja 1947 godine: oni koji su to uradili bili su zaklonjeni iza paravana (isto 136).) ostao samo Jelačićev spomenik (Mijatović 1990: 136). Latentna opasnost se ogledala u tome da je ovaj spomenik bio na neki način simbol nezavisnog hrvatstva. i 26. Ovaj mit je uobličavan prema hrišćanskom mitu. što predstavlja redefinisanje i stvaranje kompaktnosti unutrašnjeg nacionalnog plana. čiji je veran vojnik i službenik bio sve vreme (vidi u Šidak i drugi 1988: 214-215). izvršio korenite promene koje su postale osnov za novo samodefinisanje: izvršio je homogenizaciju nacije. moralo biti na elegantan način izvedeno iz upotrebe i prepušteno zaboravu. год.

. 1848 stupio je u novije vrijeme naš narod prvi put na svoje noge kao samosvjestan narod. kako autor piše. Mit o Jelačiću je oživljen prvi put 28.01. св. te prvi utemeljio pokraj slobode i ideju veliku ravnopravnost naroda i narodnosti.с." (Mijatović 1990: 5). koje mu pripada po Bogu. (Politika 11.1990. On na prvim stranama navodi misli poznatih Hrvata.06. Kao što je mit o Kraljeviću Marku imao veliki značaj za mnoge Slovene pod turskom vlašću.. 6). simbol otpora hrvatskog naroda svim tuđincima na hrvatskom tlu. izašla je knjiga Anđelka Mijatovića "Ban Jelačić" (Zagreb 1990). 1 (2006) . RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . gospodo. год. Istovremeno vidimo i nacionalnu idealizaciju. silom i snagom.07. Povodom ponovnog postavljanja spomenika banu Jelačiću na Zagrebački trg. 1848. i kao takva snažan podsticaj za borbu za ujedinjenje i osamostaljenje Hrvatske.1971. između ostalih i Ivana Kukuljevića Sakcinskog: "Godina 1848.05. kojem se Zagreb želi vratiti nakon perioda u kojem je dominirao ruralni element.MIT.1971. razvio je naš narod prvi barjak narodnosti. moramo priznati da je najslavnija u povijesti našeg naroda. 18). tako da je ovaj projekat propao zajedno sa formalnom propašću celog nacionalnog pokreta.1971. Nezavisnost od Ugarske koju je tada Hrvatska imala pretvorila se u čin nacionalnog buđenja i rođenja nacije.1971). god. koju su svi drugi za njim primili. 175 strujom koja je njegovo ostavljanje branila time što je on simbol socijalno naprednih stavova i socijalne jednakosti. Za Hrvate vladavina bana Jelačića ima višestruku važnost. a kao argument za vraćanje spomenika na njegovo staro mesto iznesen je podatak da je on simbol nacionalnog i urbanog (zagrebačkog) mentaliteta (Vjesnik 06. tako je i mit o banu Jelačiću imao značaj za skoro sve Slovene ali i ostale narode u Habsburškoj monarhiji (vidi isto 13). dotle su radnički saveti po fabrikama i SUBNOR bili protiv toga smatrajući da takve ličnosti nemaju nikakve zasluge za socijalističku revoluciju (Politika 29. jer g. Ban Jelačić je prva mitska ličnost istorije hrvatskog naroda. 6). 04. ali i simbol otpora svakom osvajaču (vidi isto 14). Godine 1848 znao je izvojevati silnom rukom ono zemljište. Godine 1989. Prisutan je motiv "ujedinjenja" i "osamostaljenja" koji nalazimo kod svih malih i porobljenih naroda: oni su bili "razjedinjeni" i pod upravom "tuđina". u stvari je bio sukob onih koji su hteli suzbiti obnavljanje i jačanje hrvatske nacionalne svesti i onih koji su tu obnovu hteli da ostvare. a uz sve to ima i veliku likovnu vrednost. tekstom Milana Ivkošića u omladinskom listu "Tlo": tekst je nosio naslov "Da li bana Jelačića vratiti na Trg Republike". Spomenik je bio simbol starog Zagreba "tri četvrt stoljeća" (Hrvatski tjednik. Jelačićev spomenik je. opet je pokrenut "problem Jelačić".07. Dok su udruženje likovnih umetnika i studentska organizacija (dakle inteligencija) bili za vraćanje spomenika i "punu povijesnu rehabilitaciju hrvatskog državnika bana Jelačića". Banu u čast spevane su i mnoge peЕтноантрополошки проблеми н. po narodnom pravu i historiji. 1848 upoznao se je svijet sa njegovim imenom. Ova inicijativa za vraćanje spomenika deo je šireg društvenog procesa koji se označava kao MASPOK. 1. godine. god.

Njegova mitska uloga je i u tome što je smatran za "poslednjeg hrvatskog bana" (isto 149): sa njime i sve započinje. Pored toga što mu se zamera da je bio austrijski vazal. Ban u pesmi "Uskrsnuće Jelačića bana" izjavljuje: "Proklet bio ko neslogu sijo. primetan je i motiv najteže kazne za izdajnike i one koji smetaju borbi.176 SAŠA NEDELJKOVIĆ sme. Na individualnom planu. silnu bane sakupio vojsku. i sve se završava. 1. ako se dosledno sprovede. ban nije bio tako jednodušno prihvaćen od celog naroda. pa u ruke banu poglavaru: Kupi bane. On je želeo zastupati i srpski i hrvatski narod. dok u tekstovima koje su pisali novinari ima nedoslednih i van konteksta upotrebljenih motiva uz dosta patosa.с.") očigledna je. Jelačić je i simbol jugoslovenstva.. Pored ostalih. on je dosta namučio hrvatski narod. braću graničare. te što uzima sve mlade muškarce i po više muških glava iz jedne kuće: jedna pesma čak nosi naslov "Bog ubio Jelačića bana" (isto 178). год. Ipak. Potencirala se ideja o naciji kao religioznoj kategoriji. pristaje da ban i vojvoda budu naizmenično Hrvati i Srbi. te je često proklinjao bana što ne dovršava ratove. Sablja moja odsekla mu glavu" (isto 208). Čini Етноантрополошки проблеми н. U intervjuima poznatih (uglavnom visoko-obrazovanih) ličnosti ima više rafinirane i dogmatične religiozne konceptualizacije a manje arhaične mitske retorike. od Kotara do Dunava ladna. te se tako donekle i opire napred navedenoj ulozi: insistiranje na njegovoj politici je. Hrvatska te zove" prvi put zabeležena 1867 godine (isto 13-14). da ministri u hrvatskoj vladi budu pola Hrvati pola Srbi. sa složenijom i nedovoljno uobličenom mitološkom vizurom. Kod nekih ispitanika primetna je kliširana sistematizacija stvarnosti koja je usvojena i upotrebljena bez kritičkog preispitavanja i bilo kakve individualne razrade. pak podiži staro i nejako" (Ban Jelačić) (prema Mijatović 1990: 171 i dalje). dok je kod nekih ispitanika duboko kritičko preispitivanje dovelo do relativno spontane arhetipizacije društvenih faktora i učesnika u događajima. ispovesti su intimnije. Iz poruka koje su institucije slale primaocima lako se može iščitati poželjni model vrednosnih orijentacija i opštih stavova. Mnoge pesme su u desetercu te u mnogome podsećaju na Kosovski ciklus. vršeno je snažno etnificiranje simbola i dogme jedne personalističke i univerzalističke religije kakva je hrišćanstvo. insistiranje na jedinstvu Srba i Hrvata. Na nivou predstava ispitanici ne pokazuju uvek jasnu usmerenost. s druge strane. i često su ogoljene tako da su lišene svake ideološke dimenzije i angažovanosti: ostaje samo nesvesna sklonost ka apstraktnoj mitologizaciji.. a patrijarhu Rajačiću je pisao da su njemu Srbi isto što i Hrvati (isto 146). Sličnost sa Kosovskom kletvom ("Ko ne došo na boj na Kosovo. св. ali je evidentan snažan afektivni odnos koji retko kad prerasta u spremnost na delovanje. Na primer: "Kupi vojsku Jelačiću bane. nego uvek i neprekidno ratuje. od Milana grada velikoga. poput pesama o Kosovskom boju: najpoznatija je ona "Ustaj bane. odnosno. i zdrav je Muru prebrodio" (Jelačić ban i Mađari). Običan narod je bio željan mira. ili: "Gde poleće jedna knjiga bela. 1 (2006) .

Izvori i literatura Blic 8..07.с. Beograd: Filozofski fakultet 39 Jedini izuzetak u tom smislu donekle nalazimo u izjavi jedne ispitanice. doktorska disertacija. Vojska. jul 2000. Vjesnik 06.. može poslužiti kao jedna od mogućih polaznih osnova za razmišljanje o pravcima i načinima proučavanja mitologizacije u savremenom životu Srba... Čak i kod naizgled anacionalno orijentisanih ispitanika primetan je duboko skriven visok stepen identifikacije sa sopstvenom nacijom i kontemplativno uživljavanje u problem porekla i svrhe zajednice. D. jul 2000. Hrvatski tjednik. 25.05. to je jače podvrgnut idealizaciji i afirmaciji (opozicija praroditelji-roditelji). Večernje novosti 29. 6. год.. 07. 1.04. nacionalizam-kosmopolitizam. Između istorije i predanja: Vođe srpske revolucije u folkloru. 2000. bog-sotona. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET .. koje ukazuju na potrebu za dijahromatskim tumačenjem društvenih procesa: dobro-zlo. koja je 2000. iako bez istraživanja društvene prakse nije potpuno i nema veći značaj. 5. Reporter 28. Beograd Antonijević. 2006. svetlo-tama.1971.06. Anderson. religioznost-ateizam. sistematizacija aktera i faktora preko pravljenja opozicija. 29. ljubav-mržnja. jer se češće koristi kao dopuna racionalnom poimanju životnih zakonitosti. 18. 4. itd.39 Uočljiv je značaj dihotomizacije stvarnosti. Reporter.2000. 1 (2006) . II program Radio Beograda. Prema očekivanju. 04. selo-grad. Glas Javnosti. Politika 29." Етноантрополошки проблеми н. 2000. Riznica.MIT. Večernje novosti 03. odnosno. 19. 2. 1988. Politika 11. ratna izdanja. Na kraju treba reći da ovakvo istraživanje. duh-materija. a ređe kao forsiranom socijalizacijom nametnuti smer razmišljanja.1971. u svrhu kontekstualizacije i shvatanja značenja događaja. od starih mitova koriste se isključivo hrišćanski i kosovski mit.1990. 2004. 04. 6. godine za Slobodana Miloševića napisala: "Verovala sam i navijala za čoveka koji se pojavio kao Feniks iz pepela da spase svetu srpsku zemlju.01. mart-jun 1999. 2. B. 04. jun 2000. Nacija: Zamišljena zajednica. св. Na individualnom nivou primetno je da što je objekt vremenski više udaljen.07.1971. 177 se da je upotreba mita od strane velikog broja ispitanika u većoj meri konstruktivna negoli destruktivna. prošlost-sadašnjost. 40-41.

M. B. u Srpski Sion 6. 1997... Život Stefana Nemanje (Sv. Beograd : Filip Višnjić Guibernau. 1997. Vidovdan i časni krst. M. XX vek Rose. natsionalism kui ontoloogia: Serbia juhtum. u N. Smisao istorije: Ogled filozofije čovečje sudbine. 1989. R. Mitovi cionizma. Naimark i H. 1989. H. Berg : 73-90 Jung. Novi Sad Berđajev. Zagreb Rot. Duh i život. in Mäetagused 26. 1998. Marx and Durkheim on Nationalism. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja – Jugoslovenski centar za prava deteta Nedeljković. Ponosno ime hajduka: Odmetnici kao dvoznačni junaci u balkanskoj politici i kulturi. N. U. dopunjeno izdanje. Zagreb : 200-215 Vidović. dopunjeno izdanje. M. 1.178 SAŠA NEDELJKOVIĆ Bauzinger.. 2002. Naklada Ljevak d. K. CLIO Golijan. Matera. 1990. Sava... Beograd : Medijska knjižara Krug Douglas. Anđelko. Implicit Meanings. Beograd Етноантрополошки проблеми н.. Pešić. Njegoš i istorija u pesnikovom delu. Organizovani kriminalitet 1 i 2. 1997. Novi Sad-Beograd Šidak. in Hans-Rudolf Wicker (ed. John. Beograd: XX vek Berđajev.с. S. Niš Čolović. Njegoš i kosovski zavjet u novom vijeku. Pavlović (ur. V. Beograd. Novi Sad: Matica srpska Kuzmanović.. Ajmo. Vera. Kuzmanović i M. 1991. Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe. Z. u Hrvatski narodni preporod: Ilirski pokret. Društveni karakter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba. год.. Beograd. Beograd. Kad kažem novine. M. 2001. Ban Jelačić. Simeona). Rahvus kui religioosne kategooria.. Ž. Beograd: Dereta Bošković. I. drugo... Šetnjom u slobodu: Vrednosne orijentacije i politički stavovi učesnika Protesta 96/97. 2004.o. Tartu.. O čovekovom ropstvu i slobodi: Ogled o personalističkoj filozofiji. Beograd. 1 (2006) .). EKM folkloristika osakonna rahvausundi ja meedia töörühm MTÜ Eesti Folkloori Instituut : 9-22 Oben. M. Maligeti. Beograd. 1998..). 1997.. 1970. N. Beograd. 2004. Policijska akademija Bracewell. u Grupa autora. Kronologija zbivanja. Beograd Popović. св. Politeia Mijatović. svi u šetnju: Građanski i studentski protest 96/97. Mit i politika: Rasprava o osnovama političke kulture. M. B. u D. 2002. Stara srpska književnost. 1998. 1977. Etnologija: Od proučavanja starine do kulturologije. 1988. Zagreb Mršević. M.. Z. M.Essays in Anthropology. London and Boston Fabijeti.. 2005. W. Case (ur.. N. dopunjeno izdanje. 1975. Srpski narod u rascepu mita i dihovne realnosti.. Jaroslav i drugi. Sremski Karlovci : 67-69 Golubović. ajde. Srednja Europa : 20-32 Bremer. 1989. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sv.. 2005. Jugoslavija i njeni povjesničari: Razumijevanje balkanskih ratova 1990-ih. drugo. 1995. 1. Uvod u antropologiju: Od lokalnog do globalnog. Medija centar i ISI FF : 51-64 Matić. Incest između mita i stvarnosti.. G. Kultura i Politika: Eklezijalna struktura i ekleziologija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u XIX i XX veku. Oxford-New York.o. 1997.). Zagreb. T. Osnovi socijalne psihologije..

and after the NATO aggression.с. Ž. kult hajduka i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990-1995.. religion et identité nationale: La mythologisation en Serbie durant la période de crise nationale Le présent article représente une tentative d'étudier. as well as certain differences. Le texte est basé sur une recherche menée de 1998 à 2000. Prevarena povijest: Guslarska estrada. thus it encompasses periods prior to. 179 Vidović.. Saša Ned e ljkov ić Mythe.MIT. 1997. 1998. 1. Les textes publiés dans la revue « Armée » pendant la guerre ont servi de base à l'étude des institutions. год. au niveau des institutions aussi bien qu'au niveau de l'individu. during. il a été examiné à partir des positions et des réflexions de la population estudiantine à Belgrade. 1 (2006) . I. Durieux Saša Ned e ljkov ić Myth. both on institutional and individual level. Cetinje Žanjić. Research results indicate the existence of correlation between the two levels regarding ways and degrees of myth usage. c'est-à-dire avant. The paper is based on a research initiated in 1998 and completed in 2000. Suočenje pravoslavlja sa Evropom: Ogledi o istorijskom iskustvu. Religion. Етноантрополошки проблеми н. la composante cognitive de la mythologisation en Serbie durant la période de crise nationale. Zagreb. св. and National Identity: Mythologization in Serbia in the Period of National Crisis An attempt has been made in this paper to study the cognitive component of theisation and mythologisation in Serbia within the period of national crisis. quant au niveau de l'individu. pendant et après l'agression de l'OTAN.. RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET . while the individual one was surveyed through opinions and thoughts of the Belgrade student’s population. Institutional level was surveyed through texts from war editions of "The Military" magazine..

.

Kako mnogi smatraju. tako da su procesi latentne hristijanizacije implicitno reprodukovali predstave o vampiru kao osujećenom muškom seksualnom potencijalu.147035 Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije.11) (091) Lidija Radulović Vampir: osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala∗ Apstrakt: Fenomen vampirizma u tradicijskoj kulturi Srba posmatran je u kontekstu kulta mrtvih i posmrtne sudbine pokojnika u nameri da se ukaže na simboličku predstavu vampira kao osujećenog mitskog pretka. Етноантрополошки проблеми н. maskulinost. mitski predak Vampir mitski "brend" srpske kulture Etnografska građa o vampiru obimna je u meri u kojoj su bogata i sama verovanja i religijska praksa vezana za ovo demonsko biće. 1 Objavljen u Vossische Zeitung. januara 1932). Razjarena gomila probila je telo pokojnika glogovim kolcem iz kojeg je zatim istekla sveža i crvena krv. U drugom delu rada. bez neprijatnog mirisa. Kolizija između različitih maskulinih skripti rezultira potiskivanjem onih koje ne pripadaju javnom pravoslavnom diskursu.с. Seljaci su tražili da zajedno sa sveštenikom iskopaju telo ovog pokojnika. год. tako sačuvano da "nije moglo bolje biti ni za života". seksualnost. sa nekoliko kapi krvi na usnama. 1. Termin vampir (vampire) stigao je u Evropu putem izveštaja jednog revnosnog sreskog starešine austrijskim vlastima o događaju u selu Kiseljevu (Veliko Gradište) 1. 1725 (kod nas preveden i objavljen u Vremenu od 4. Naime.МОНОГРАФСКА СТУДИЈА УДК 39 (497.Đorđević smatra da je sreski starešina ovaj izveštaj pisao ne na osnovu ličnog viđenja. св. Nepoverljivi T. Našli su telo u neraspadnutom stanju. vampir. nakon smrti izvesnog Petra Blagojevića umrlo je i desetoro seljana koji su prethodno izjavili da ih je mučio navedeni pokojnik. ona je znatno bogatija negoli kod ostalih slovenskih naroda koji znaju za vampira. argumentuje se hipoteza po kojoj su različiti koncepti seksualnosti u tradicijskoj patrijarhalnoj kulturi implicitno produkovali određene mitološke predstave o vampiru. Ključne reči: rod/pol. 1 (2006) . već na osnovu inače prisutnih verovanja i kazivanja se∗ Tekst je rezultat rada na naučnoistraživačkom projektu MNZŽS RS br.

nazivi. Međutim. ali i nedovoljno konceptualizovane predstave o ovom demonskom biću. pre bi se moglo reći da su opšteslovenska.с. godine sa ovih prostora otišla u Evropu nisu samo naša. kod Bugara vapir i vampir itd4. upir. odnos zajednice prema članu koji se kasnije povampirio). kodlak. Postoje i stariji dokumenti o verovanju u vampire ali oni nam ne govore o samoj formi verovanja. 4 Narodne predstave o vampiru u našoj tradicijskoj kulturi su veoma bogate ali i neujednačene. Lokalni nazivi za ovo biće se razlikuju i u krajevima bivše Jugoslavije: vapir. ili individualni kontekst tj. Vampir u tumačenjima etnologa Prva velika sistematizacija ove etnografske građe o vampiru izneta je u studiji Tihomira Đorđevića pod nazivom Vampir i druga bića u našem vero2 Đorđević T. Beograd: SAN Odeljenje društvenih nauka :152. vukodlak. Naime. год. 1953 Vampir i druga bića u našem verovanju i predanju . kod Belorusa vupor. razlikuju se lokalna verovanja. Srpski etnografski zbornik LXVI. tenac. Third Edition. Etnografska građa s kraja XVIII i tokom XIX i XX veka pruža nam različite. već se svako vampirenje reinterpretira kroz naknadne racionalizacije koje vampira smeštaju u kontekst aberantnog života. I nakon toga (naročito od XV do XVII veka) na prostorima bivše Jugoslavije postoje arhivski dokumenti u kojima se pominje "vampir" ali nesumnjivo je značajna činjenica da je naziv "vampir" još u XVIII veku bio svojevrstan "brend" srpske kulture. gromnik i drugi. budući da su poznata svim slovenskim narodima i da nazivi imaju sličnu osnovu: kod Rusa i Ukrajinaca upir i vapir. verovanja u vampira koja su 1725. Етноантрополошки проблеми н. 3 The American Heritage Dictionary of the English Language 1992. verovanja o transformacijama i verovanja o njegovim aktivnostima. 1. životne biografije. Na osnovu generalizovanih deskripcija često ne možemo da rekonstruišemo širi društveni kontekst vampirenja (odnosi u zajednici.182 LIDIJA RADULOVIĆ ljaka2. u Dušanovom zakoniku se zabranjuje vađenje pokojnika iz zemlje i spaljivanje pod pretnjom da će selo platiti vraždu a da će pop koji bude učestvovao u ovom činu biti raščinjen. Houghton Mifflin Company. karakteristike njegovog izgleda. netipične smrti ili neadekvatne pogrebne prakse. Kako nismo zaštitili sam naziv "vampir" u nekim rečnicima osporava nam se izvornost pa se navodi da je reč o terminu slovenskog porekla kao na primer u Rečniku američkog nasleđa (AHD 3) dok se u trotomnom izdanju poljskog rečnika navodi da je "vampir" reč srpskohrvatskog porekla. lampir. св. 1 (2006) . Pretpostavlja se da su u vampira Stari Sloveni verovali još pre nego što su se raselili a da su zatim verovanja koja postoje na našem prostoru nastala mešanjem sa veoma razvijenim religijskim kompleksom vezanim za smrt kod starosedelaca Balkana.

. U tom smislu. Možda se na taj način može i objasniti potreba za verovanjem u očuvano telo pokojnika koje ne truli kao što je očekivano jer. 7 Ibid. Ova inventivna studija osvetljava vampirizam iz sasvim novog ugla i otkriva. Beograd 1997: 85-115. Na osnovu izdvajanja osnovnih varijanti predstava o vampiru i zajedničkih ideja koje ih povezuju. do tada neuočene.. год. XX vek. Bojan Jovanović primećuje da će nakon rituala ubijanja vampira život u zajednici poteći uobičajenim tokom ali da će svest o uspešnosti takvog postupka uticati na izazivanje budućih kriznih situacija10. Posmrtno uništenje vampira je. tek Dušan Bandić 1980. godine kada je i objavljena.. 5 Đorđević T. analitičku raspravu napisao je. Vampir kao metafora. op. metafora za nepoznate uzroke životnih nevolja kao što su epidemije stoke i ljudi. upravo materijalizovano zlo omogućava i da se konkretnim činom ubijanja. Vampirizam je metafora straha. formulisanja homogenih ideja i njihovog logičkog povezivanja u šire idejne celine.. Funkciju ovih religijskih predstava sagledava u kontekstu "tradicionalnog" tipa društva. 183 vanju i predanju5.VAMPIR .с. prirodne nepogode i drugo8. 1. funkcije i značenja ovog fenomena. cit. U: GEI SANU LII. međutim. Na taj način se usmerava i kanališe ponašanje pripadnika zajednice. malobrojnih seoskih i rodovsko-plemenskih zajednica koje teže homogenosti. 9 Bandić D. op. zla i nedaća. probadanja kolcem i spaljivanjem ono i otkloni. 110 -111. a u kojima prisustvo aberantnih pojedinaca preti da naruši normalno funkcionisanje zajednice. Dušan Bandić identifikuje verovanja u vampira kao specifičnu religijsku formu koja nam prenosi određene poruke o aberantnim pojedincima. Vampir. 6 Етноантрополошки проблеми н. 1 (2006) . smatra Bandić. simbolično uništenje aberantnog pojedinca. a u nedostatku institucionalnih mehanizama za kanalisanje ili sprečavanje aberacija. te se ovim postupkom zapravo ukazuje na posledice koje čekaju svakog pojedinca koji prekrši društvene norme ponašanja. Prvu značajnu. Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda. najpre u časopisu Kultura a zatim i u njegovoj knjizi Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko 6. ceo kompleks verovanja i praksa ubijanja vampira služe kao veoma jasna opomena pripadnicima zajednice ukoliko bi kršili obrasce ponašanja koji su društveno i kulturno propisani7. 2004: 227-234. a zatim primenom komunikacijskog pristupa. cit. 231. U: Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. 10 Jovanović B. u društvima tradicionalnog tipa ne postoje institucionalna sredstva za obračun sa takvim pojedincima. Naime. 115. Bandić D.. 8 Jovanović B. св. Na taj način je uverenost u efikasnost otklanjanja zla mnogo jača kod prisutnih negoli ako bi se recimo vršio neki egzorcistički obred isterivanja vampira koji bi bio zamišljen samo kao nematerijalni princip – duh9. smrti..

15 Bandić D. "Živi vampir" je osoba koja teško umire i dugo leži bolesna i sama bez adekvatne brige i lečenja. Beograd 1997: 67-85. Beograd 1981: 135. 1 (2006) . 1. još za života. Bandić D. Beograd 2004: 241. Vampir kao osujećeni mitski predak u kontekstu smrti i "posmrtnog umiranja"14 U noćnoj aktivnosti telo vampira je promenljivo. U tom smislu. čak i ako ih direktno ne napada. Živi vampir. stupa u seksualne odnose sa svojom ili drugim ženama. zabeležila sam slične priče i često imala priliku da čujem da se ispitanici najviše plaše teškog i samotnog umiranja13. U selima u okolini Knjaževca. Mitska bića srpskih predanja.. te tako imaju funkciju etičkog regulatora12. Jugoistočna Srbija). može da se transformiše u toku noći u otelotvorenu dušu ili drugo duhovno biće15.. св.. odnosa prema teško bolesnim osobama i odnosa prema pokojniku. Navode se.с. год. takav čovek veoma teško umire. ili. 97. 13 Priče su prožete i zdravorazumskim objašnjenjima u stilu da se danas vampire ljudi koji nisu nikada primali injekcije. Etnografski muzej. kako je zaključila Gordana Blagojević u svom istraživanju u selu Strelac (Lužnica. XX vek. da napada tako što pritiska grudi ljudima u snu. do predstave o tome da se pojavljuje i samo plaši a ne napada. a zatim. ukazuju na još jednu funkciju u kontekstu nove pojave migracija mladih u gradove i zapostavljanja starih roditelja koji su ostali na selu. odnosno. Naime. međutim.184 LIDIJA RADULOVIĆ Predstave o tzv. 14 Termin koji je uveo Dušan Bandić razmatrajući "posmrtnu sudbinu" pokojnika u tradicijskoj kulturi Srba. Zečević S. ulazi zao duh te njihova duša luta ovim svetom jer ne može da se rastavi sa telom i ode na onaj svet. Ova verovanja. oduhovljeno telo vampira u pasivnom stanju boravi u grobu tokom dana. verovanja u "živog vampira". Obično se veruje da dolazi i posećuje svoju kuću ili celo selo. Етноантрополошки проблеми н. može postati i dete kojem se nije bajalo (Golubinje). i 11 Predstave o živom vampiru vezuju se za veoma grešne ljude u koje. u: Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Aktivnosti vampira variraju od uobičajene predstave da napada i ubija tako što isisava krv. U svakom slučaju njegova aktivnost je opasna po ljude. GEI SANU LII. smatram da verovanje u "živog vampira" ukazuje na pokidane porodične veze odnosno ima funkciju opomene mladima i može da reguliše njihovo ponašanje. a njegov dolazak je neprijateljski i osvetnički. živom vampiru11 mogu se posmatrati i kao mehanizam za kulturnu i socijalnu regulaciju međuljudskih odnosa tj. 12 Blagojević G. zapravo naglašavaju potrebu za održanjem socijalnih veza i brigu o bolesnima. naročito prisutna u selima istočne Srbije.. odnosno.. u kojima uglavnom žive stariji ljudi. Prilog proučavanju vampira u Srba ili lužničke priče o vampiru. Vuk Karadžić. Posmrtno umiranje u religiji Srba. Vampir u religijskim shvatanjima. međutim..

obavi i neke poslove umesto njih: opere sudove. Duša pak..VAMPIR . na primer. Povampiriti se može svako bez obzira na pol ili starost. mogu da odstupaju od uobičajenih modela i predstava o "normalnom" i. godine. uglavnom ukazuju na jedan nedovoljno definisan koncept predstava o različitosti kada je u pitanju posmrtna sudbina ovih pokojnika u odnosu na one koji su umrli "prirodnom" smrću. Zadatak zajednice je da taj prelaz nesmetano omogući poštovanjem niza ritualnih pravila prilikom sahranjivanja i nakon sahrane u vidu podušja u periodu od godinu dana. ljudima koji na različite načine odstupaju od onoga što se obično smatra "normalnim" u jednoj zajednici. dakle. 17 Naime. год. Netipični ili nečisti pokojnici postaju predmet različitih verovanja. na osnovu svog istraživanja u Lužničkom kraju navodi kako je zabeležila veći broj ženskog vampirenja. U tom slučaju prelazi u kategoriju nečistih pokojnika. kao što sam već naglasila. ako je umro nasilnim putem. i u ovom slučaju ako je i sam trenutak umiranja drugačiji od onoga što se u narodnim predstavama smatra normalnim. neobičnim rođenjem (rođenjem u košuljici). oni koji se nisu saobrazili načinu života koji je društveno i kulturno propisan i koji održava homogenost jedne male zajednice kakva je selo. D. budući da obično posećuje svoje ukućane. i sam pokojnik je usmeren i zavisan od živih članova svoje zajednice tako da njegova "posmrtna sudbina" i uključivanje u zajednicu predaka. Poznato je verovanje da se nakon smrti duša odvaja od tela i odlazi na onaj svet17. 1. U Vukovom rečniku reč očajnik znači "nerastvoreno telo u grobu. Етноантрополошки проблеми н.. upravo zavisi od obavljanja svih ritualom propisanih radnji. 185 predanja o vampiru koji. Kontakt između dva sveta se shvata kao veoma opasan ukoliko nije 16 Gordana Blagojević. zli. ljudsko telo koje ne može da se raspadne". a naročito prvih četrdeset dana u toku kojih je i broj podušja veći. 1 (2006) . ako ih neko prokune itd. međutim. Neki autori upravo time objašnjavaju običaj spaljivanja pokojnika koji sigurno omogućuje da se duša odvoji od tela a isto se navodi i kao razlog spaljivanja vampira. nesrećnim slučajem (udar groma. Aberantni pojedinci postaju i aberantni pokojnici. odnosno. oni koji nisu poštovali običaje i tabue jednom rečju. Animističke predstave smrti u našoj narodnoj religiji kombinuju se sa animatističkim predstavama o vampiru. Ljudi. Pojedinac može da postane aberantan i u trenutku umiranja. ako u toku života dođu u kontakt sa nečistim silama. prirodnim umiranjem (bolest. uslov da duša ode u carstvo mrtvih je da se odvoji od tela. verovanje da se najčešće vampire muškarci i to samo posle 21. Predstave o vampirizmu uklopljene su u predstave o smrti i povezane su sa kultom smrti u našoj tradicijskoj kulturi. ali. međutim. dolazi do neadekvatne posmrtne sudbine pokojnika koji prelazi u kategoriju nečistih pokojnika. starost). Bandić je. св. Obično su to ljudi koji su kršili moralne norme datog društva. dok žene to čine ređe16. davljenjem). Preovlađuje. grešni. Dakle.с. u protivnom. međutim. izvede stoku na pašu i slično. uočio da se radi o aberantnim pojedincima. može da se odvoji od tela samo ukoliko se telo raspadne.

Društvo i kultura poseduju mehanizme kojima regulišu i emotivne odnose – propisuju i dužinu žaljenja – čime zapravo obezbeđuju da se smanji tenzija i strah od smrti. ali i da se nesmetano uspostavi uređeni način života.с. neraskidivo povezan sa kultom predaka. na koju jedino može da se utiče održavanjem i poštovanjem rituala sahranjivanja i žaljenja na tradicijom propisan način18. Koliko mi je poznato sličan propis postoji još jedino u ograničavanju dužine žaljenja majke za novorođenčetom. Kad je Adam kopao a Eva prela: istorijsko-antropološki ogledi iz prošlosti evropske porodice. i determiniše svetovne odnose moći. smatra Miterauer. preterano žaljenje žene za mužem upravo dovodi do suprotnog efekta i muž može da se pretvori u vampira. Kult pokojnika je tako jedan od najrazvijenijih kultova u našoj tradicijskoj kulturi. Veze između muškaraca i žena. Čajkanovićeva konstrukcija kulta predaka je samo jedna od konstrukcija koje podržavaju ideološki diskurs patrijarhatskog kulturnog obrasca. 1 (2006) . na osnovu verovanja i prakse vezane za kult pokojnika. U društvima s kultom predaka. 1. Udruženje za društvenu istoriju. možemo videti da obavezi prinošenja žrtve obogotvorenim precima prethodi određeni odnos prema samom pokojniku i kompleks rituala vezanih za sahranjivanje i žaljenje od kojeg zavisi "posmrtna sudbina" umrlog. što podrazumeva i određene obaveze prinošenja žrtve obogotvorenim precima ali i obavezu da predak po muškoj liniji pruža potomcima dobročinstva ili ih kažnjava zbog nepoštovanja obaveza prema kultu mrtvih19. Istovremeno religijski razlozi za produženjem loze mogu da razviju niz raznovrsnih strategija kao što je ona o favorizovanju rađanja muških potomaka kao 18 Tačno je propisana dužina žaljenja za pokojnikom. св. upravo se veze između živih i mrtvih ograničavaju na veze po muškoj liniji. Dakle. jasno su precizirani dani kada je taj kontakt omogućen i posredovan ritualom – to su zadušnice i podušja.186 LIDIJA RADULOVIĆ posredovan ritualom. 19 Miterauer M. 20 Ibid. Pokojnici mogu da traže ono što su članovi porodice zaboravili da obave i putem sna ali. Beograd 2001:75. Ako kritičari optužuju Čajkanovića da je grešio kada je narodnu religiju Srba svodio na kult predaka. međutim. grešio je na meni inspirativan način. "Patrilinearni kult predaka dovodi do sakralno zasnovane premoći muškaraca"20. 76. Етноантрополошки проблеми н. Patrilinearna društva će svakako konstruisati koncept po kojem se iz kategorije "predak" isključuju žene tj. год. Predstave o onostranom svetu i predstave o "prirodi" odnosa međuzavisnosti živih i mrtvih takođe mogu biti ideološki konstrukti koji podržavaju određene odnose u društvu i strukturalnu uređenost. Miteraurer nije uočio da je ova veza mnogo kompleksnija i da. postaju kategorija "zaboravljenog ili anonimnog pokojnika". Vampir svojom pojavom ruši koncepciju o uređenom i definisanom odnosu između dva sveta i stoga je svaki kontakt sa njim opasan. verovanja u vampira u osnovi predstavljaju strah od smrti. ali pre svega strah od neadekvatne posmrtne sudbine. kao i između samih žena imaju mnogo manji značaj za posmrtnu sudbinu.

proširiti na rođenja koja odstupaju od kategorije "normalnih" kao što je rođenje u košuljici. Iako u našoj tradicijskoj kulturi etnokonceptualizacije o stvaranju ljudskih tela i vezi sa dušom in utero nisu gotovo uopšte formirane ili su nejasne. Žene su zadužene za sprečavanje aberacije prilikom rođenja time što poštuju sistem tabua i magijskih radnji. egzekutori upravo muški potomci. a na drugoj obezbeđuje nesmetani prelaz u kategoriju predaka – zaštitnika zajednice22.VAMPIR . u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (II tom). u protivnom ostaje u kategoriji nečistih pokojnika ili vampira. pre svega. Naime. 1 (2006) . zadužene za sprečavanje aberantnog rođenja. Beograd 2005 : 340-358. год. od njihovog poštovanja tradicijom propisanih kultnih obaveza prema pokojniku u ritualu sahranjivanja. Ovom strategijom se obezbeđuje adekvatna posmrtna sudbina i na jednoj strani sprečava aberacija pokojnika opasnog po zajednicu. za prenošenje religijske i svetovne tradicije. Ono ne vodi u smrt već u kategoriju aberantnog pojedinca kojem se pripisuju demonske osobine.. Rodno konstruisana ‘sudbina’ veštice. св. 1. možda se posredno iz navedenih predstava o aberantnom rađanju i umiranju mogu izvesti neke rekonstrukcije koje pokazaju rodnu polarizovanost. na taj način iskazivale svoje posredne moći u regulisanju sudbinskog puta duše u toku života? Podsetiću da su žene u našoj kulturi bile zadužene za duhovni život dece. na osnovu strukturalne analize. prikoljiš ubijanjem starih ljudi obezbeđuju kontinuitet kulta predaka. Ko će. dakle. dok žene obavljaju tehničke aktivnosti koje će tome posredno doprineti. što znači da nema muških potomaka koji bi nastavili porodični kult – slavljenje porodične slave ili krsnog imena. kao što su veštica i zduhać. Kategoriju aberantnog rođenja možemo. ukoliko dođe do aberantnog rođenja. 187 nastavljača porodičnog kulta.с. Muški potomak je. nastupa smrt a duša deteta se pretvara u demona tzv.. one to često nisu radile23. da se običaj "prikoljiš" može tretirati kao sredstvo za sprečavanje vampirizma. da li bismo na osnovu rečenog mogli da protumačimo da su majke. za one koji nemaju muške potomke obično se kaže da će im se "ugasiti krsna sveća". Međutim. 1990 : 112. Naime. Paradoksalno. Asocijacija za žensku inicijativu. dakle. ako od sinova zavisi posmrtna sudbina duše. odnosno žene. biti kvalifikovan da pređe u kategoriju pretka zavisi. simbolički predstavljen kao "psihopomp" koji brine o duši pokojnika (odvajanju od tela). odnosno. GEI SANU XXXIX. Ivan Kovačević je pokazao. Ovakve pred21 Kovačević I. nekrštenca. po predanju. da sistem magijskih radnji i tabua vezanih za rođenje i prikoljiš predstavljaju kulturne intervencije kojima se unosi red u rođenje i smrt kao "merioce vremena"21. međutim. od muških potomaka tj. i u samom lapotu. iako su mogle da spreče aberantnu sudbinu pojedinca rođenog u košuljici time što bi javno objavile takvo rođenje i uništile košuljicu. kao varijanti lapota. Na drugoj strani. Prikoljiš. 23 Vidi više o tome u: Radulović L. 22 Етноантрополошки проблеми н. kako smatra Kovačević. Dodala bih da su i u prikoljišu.

pravilnim izvođenjem posmrtnog rituala da spreči moguću demonizaciju. Postoje i mišljenja da se formiranje duše in utero dešava. Istovremeno. 26 Bušetić T. o tome ko (otac ili majka. iako mu aberantno rođenje. Beograd 1985: 61-78.26 postaje nam jasnija veza na liniji pokojnik-nečisti pokojnik–đavo. 1 (2006) . nije njegov genitor. 27 Bandić D.188 LIDIJA RADULOVIĆ stave su uklopljene u ideološki sistem koji određuje položaj pojedinca u zajednici na osnovu "nenormalnosti" prilikom rođenja koje rezultira zaposedanjem duše i demonizovanom sudbinom. Na osnovu poznatih predstava o 24 Vidi više o tome u: Kovačević I. da zaposeda duhovno telo pokojnika. O đavolu u narodnom pravoslavlju.с. Kako se u predstavama o vampiru u tradicionalnoj kulturi javljaju i verovanja da je đavo stvorio vampira. stvorenog iz mešavine duha majčinog klana i menstrualne krvi pa i tome da dete liči na oca koji. dok je muškarac zadužen za onaj trenutak kada taj nematerijalni princip treba da napusti telo i nastavi posmrtnu sudbinu pretka. što svakako može imati veoma različite konotacije. Međutim. Suprotan primer je kod Trobrijanđana. implicitno se može zaključiti da je žena zadužena za dušu ili duhovnu komponentu – nematerijalni princip koji znači i daje život telu. Semiologija rituala. da bi se jedna zajednica uopšte reprodukovala ona mora da brine o duši pokojnika tj. otac i majka) i na koji način učestvuju in utero u stvaranju duše i tela. zapravo nedostatak duhovnih i fizičkih maskulinih karakteristika definisanih u patrijarhalnoj kulturi. a to znači u trenutku kada je duša nekog preminulog pretka ušla u telo deteta. predstavljena kao zlo demonsko biće. XX vek. Predstave o povezanosti pokojnika i đavola su često kontradiktorne pa tako nailazimo i na primere verovanja da đavo nastaje od povampirenog čoveka27. upravo u trenutku kada žena oseti pomeranje ploda. Život i običaji narodni. Rad muzeja Vojvodine 40. onih s očeve strane. Prosveta. св. to ne bi dozvolili24. nasuprot vezi pokojnik–zadovoljni pokojnik-predak. demonizovana sudbina u jednoj patrijarhalnoj kulturi biva rodno polarizovana pa je veštica. Milićević M. Život Srba seljaka. Stvaranje tela. iako ne postoje etnokonceptualizacije o mehanizmima začeća deteta. u: Antropologija tela. Verovanja o đavolu u okrugu moravskom. bez udela roditelja. matrilinearnog društva. год. Ovaj koncept. SEZb 32. tj. a u stvarnosti na osnovu toga napreduje na društvenoj hijerarhijskoj lestvici. u stvarnosti proganjana i kažnjavana. 1.. Dakle. u kojem sperma nema nikakvu ulogu u začeću. Osnovni argument kojim potkrepljuju ovu tezu neki autori pronalaze u običaju da se dete naziva po dedi. 1925 : 401. međutim. dok je zduhać predstavljen kao neko ko radi u korist zajednice. Godelije i Panof navode primer društva Barija u kojem je sperma predstavljena kao osnova za formiranje kostiju i tkiva deteta i na taj način "joj je data misija da legitimizuje isključivo prisvajanje dece od strane jednog dela njihovih predaka. legitimiše pravo predaka sa očeve strane i mušku dominaciju jer je uloga žene svedena na korišćenje materice kao prirodnog inkubatora25. Kultura 105/106. Novi Sad 1998:152 25 Етноантрополошки проблеми н. Beograd 1984: 327. međutim. Panof M. Beograd 2003 : 38. Godelije M. već doprinosi razvoju fetusa.

св. ali i bog u kojem su personifikovane sile dobra i zla. год.cit. za čije su đavolsko stanje krivi i sami potomci. između ostalog kažnjava grešnike. odnosno.VAMPIR . Đavo i vampir.. 153. Етноантрополошки проблеми н. Zagreb 1971 : 36-54. podsvesnih nagona koji ga prisiljavaju da. odnosno. crne boje. Hristijanizacijom ovo jedinstvo suprotnosti prerasta u pravednog Boga koji. Bandić (1998) O đavolu. možemo tretirati kao nezadovoljenog pokojnika. tačnije uporedo postoje različiti tipovi odnosa kao što je pokazala Vera Erlih u njenim istraživanjima jugoslovenske porodice.. koji je bio na korak do predačke funkcije ili kao potencijalnog pretka. 149-154. Predstave o đavolu u seoskoj savremenoj kulturi mogu da predstavljaju neku vrstu alibija pojedincu kad dođe u koliziju sa samim sobom ili svojom sredinom zbog svojih postupaka. postupa u suprotnosti sa moralnim normama. koji ne samo da su na per tu sa samim Bogom već im "ni Đavo nije tako crn kao što izgleda". 32 Erlich Vera. Posmatra đavola kao neku vrstu personifikacije podsvesti čoveka. 399. 31 Bandić D. 30 Čajkanović V. i đavola koji je primarno jedini krivac ili neka vrsta alibija31 za grešnost ljudi još od prvobitnog greha. započetim 1937. Srpska književna zadruga. na izvestan način. Beograd 1973 : 399. da je idealni model generacijske hijerarhije i odnosa strahopoštovanja koji podržavaju proklamovani patrijarhalni odnosi u praksi relativan. odnosno. božanske i đavolske30. predaka ali svakako da predstave o vampiru i đavolu mogu da ukažu na generacijski jaz i odnose koji vladaju u jednom patrijarhalnom društvu. Barjaktarović M. Možda bi bilo preterano reći da u idealnom modelu zajednicom živih upravljaju i svoju moć iskazuju stariji.с. 29 Istraživanje Dušana Bandića o đavolu u kontekstu narodnog pravoslavlja.. godine32. Jugoslovenska porodica u transformaciji. u određenim situacijama. Beograd 1997. Vampir iz perspektive rodnog bića kao osujećeni muški seksualni potencijal Jedan od velikih doprinosa feminističkih istraživanja roda je svakako usmerenost savremene humanističke nauke ka novom. Đavo u našim narodnim verovanjima. GEI SANU XVIII. Otuda tako nehrišćanski koncept Đavola i Boga kod Srba. O đavolu. Rančić J... op. očevi a da sinovi svoju moć iskazuju kroz "promociju" delegata za zajednicu mrtvih. D. 189 đavolu u našoj tradicijskoj28 ali i savremenoj kulturi29 smatram da đavola.. đavo ili vampir se mogu smatrati i simboličkom opomenom da nisu svi pokojnici nužno i preci. Srpski vrhovni Bog je tako bog davalac – Dajbog. hromom što ukazuje na htonske elemente i povezanost sa mesecom i simbolima smrti. 1960: 45-60. Da se vratimo Čajkanovićevoj "opsesiji" iz koje je došao i do veoma smelih teza o srpskom vrhovnom Bogu kao božanstvu donjeg sveta. kvalitativno drugači28 Čajkanović V. O srpskom vrhovnom bogu. odnosno. u: Mit i religija u Srba. 1. 1 (2006) . Đavo u mitologiji Južnih Slovena.

da se mogu uočiti i strategije kojima žene same nastoje da ostvare kontrolu nad reprodukcijom. 1 (2006) . pored toga ili upravo zbog toga. Ursula King (ed. međutim. odnosno.) Blackwell. ukazujem na ambivalentne predstave o ženi i ženskosti u našoj tradicijskoj kulturi. Tako sam u radu Rodna "sudbina" veštice pokušala da dovedem u pitanje neke ustaljene predstave o veštici što. Društvo i kultura. naročito izgrađujući etički aspekt muškosti putem religijskih. moja istraživanja sam usmerila u pravcu istraživanja problema vezanih za rod33. se razrađuje. stare žene (one koje su prešle u klimakterijum) bile podvrgnute optužbama i kažnjavanju. kao i da se muška kontrola usmerava ka zaštiti žena (što je takođe deo politike moći34) koje su u reproduktivnom periodu života od optužbi za veštičarenje. menstruacione tabue. kako pronalaziti skrivene forme ženske dominacije i strategije "preživljavanja" koje svedoče o različitim tipovima ženskosti? Počev od rada pod nazivom: Nečista i neformalno moćna: ambivalentni odnos prema ženi u tradicijskoj kulturi (2000). u kojem. Feminističke istraživačice se gotovo slažu u tome da je muška kontrola nad ženskom reprodukcijom i seksualnošću ženskih tela glavno sredstvo za održavanje patrijarhata. sa aspekta roda do sada nije primenjivano u stručnim radovima antropologa. mora imati određena značenja koja simbolički izražavaju koncepte muškosti. na drugoj strani. 1. св.190 LIDIJA RADULOVIĆ jem načinu prikupljanja i obrade podataka.с. U ovom delu rada pokušaću da pokažem da se suprotne definicije muške seksualnosti demonizuju upravo kroz predstave i praksu vezanu za vampira. King U. U već pomenutom radu. propisuju seksualni tabui i obrasci prihvatljivog ponašanja i žena i muškaraca u seksualnim odnosima. kako sam naslov kaže. In: Religion and Gender. figuru veštice. Demon predstavljen u muškom "rodu". год. koliko je meni poznato. Predstave o vampiru posmatram kao simboličke konstrukcije određenih obrazaca 33 Teza o ambivalentnom odnosu prema ženi i kontradiktornom pozicioniranju kao istovremeno mudre i zle. kako izbeći zamke nepotrebnog dokazivanja univerzalne potčinjenosti žena u patrijarhalnim kulturama ili uzdizanja muškosti na nivo norme na primeru sopstvene kulture. Smatram da je jedno od važnih pitanja kako na nov način "čitati" već postojeći etnografski materijal. kao i insistiranje na umeću postavljanja novih pitanja. Introduction: Gender and the Study of Religion. što je većina demona u našoj tradicijskoj kulturi ženskog "roda". Pravoslavni konstrukt seksualnosti temelji se na biološki određenim definicijama seksualnosti ali i na mitološkim. analizira i tumači kroz radove koji na primeru različitih kultura pokazuju kako se konceptualizuje ovakav odnos prema ženi i kako se ovo kompleksno pitanje vezuje za žensko telo i seksualnost. Oxford UK and Cambridge USA 2000 : 17. konstruišu i nastoje da kontrolišu i mušku seksualnost. Етноантрополошки проблеми н. 34 Zaštita nekoga obično podrazumeva potčinjeni položaj onoga koji se štiti. pokušala sam da pokažem da ta kontrola nije apsolutna već. crkvenih propisa. dogmatskim i kanonskim definicijama kojima se ograničavaju seksualne slobode. dok su.

U tom smislu smatra Kimel trebalo bi govoriti o "maskulinostima" a ne o "maskulinosti"37. 6. unutrašnjim svojstvima žene odnosno muškarca. femininity. u izboru tema: istražuju se mnoge. Mogu se uočiti. Takođe se insistira na rekonstrukciji religijskih verovanja – zadatak pregleda svetih simbola. kako u prošlosti tako i danas. probleme maskuliniteta i seksualnosti. Pod pojmovima "femininost" i "maskulinost" podrazumevam socijalno određeno izražavanje onoga što se smatra položajem. karakteristične forme ponašanja očekivane od žena odnosno od muškaraca u datom društvu. glavni pravci uticaja studija roda na proučavanje religije. Encyclopedia of feminism. Sva ova kretanja dovela su do toga da se problematizuju i pitanja definisanja osnovnog pojmovnog aparata: religije i magije. New York 1986. pa samim tim i na studije religije i naučne discipline koje se bave religijom.. 37 Navedeno prema: Lohan M. 1. religijskog iskustva. ne samo istraživanjima roda. 36 Razvoj feminizma kao pokreta. U multikulturnim društvima određenja maskulinosti variraju pa 35 Termini "femininost" i "maskulinost" ušli su u širu upotrebu u naučnim. s druge strane. feminističke teorije i prakse i plodotvornog preosmišljavanja prirode seksualnosti rezultiralo je.VAMPIR . formiranjem novog naučnog pravca istraživanja roda. n. različite kulture i različiti periodi istorije konstruisali su rod različito tako da se raznoobrazne maskulinosti javljaju kao istorijski fakt. insistira se na rekonstrukcijama koje uključuju detaljno istorijsko istraživanje u cilju otkrivanja glasova. Međutim. 2000 : 897. sedamdesetih godina. Teorija socijalne konstrukcije roda osporava uslovljenost sociokulturnih karakteristika i procesa biološkim razlikama tako da femininost i maskulinost nisu samo prirodne već konstruisane kategorije i nerazdvojni deo ideologije roda u patrijarhatu.. nehrišćanskog (paganskog) i svetovnog obrasca koji dolaze u koliziju. Upravo su istraživanja roda pokazala da "egzistiraju" različite forme femininosti i maskulinosti i tipovi "ženskog" i "muškog karaktera"36. 30. i srušile predubeđenja zapadne kulture o univerzalnim vrednostima vezanim za feminino i maskulino seksualno ponašanje35. Ove promene će se odraziti na društvene i humanističke nauke koje su u svoj fokus istraživanja uključile i istraživanje roda. dakle. Porodica. ublažiti oštar feministički ton i pomeriti akcenat sa "žene" na širi krug problema vezanih za polne/rodne razlike. svetosti. Social stuides of science. duhovnosti itd.v. Vol. св. iskustava i doprinosa žena religijskoj istoriji i životu ljudske vrste. Istorija seksualnosti i antropologija pokazale su različite pristupe seksu u različitim kulturama. do tada zanemarene teme kao što je marginalizovana uloga žena u religijama. crkvenog. uticaj se ogleda u epistemologiji i metodologiji. feminity. S jedne strane. Naime. masculinity. 1 (2006) .с. s. Constructive tensions in feminist technology studies. tako da će u ovom radu biti korišćeni paralelno sa terminima "muškost" i "ženskost". 191 maskulinosti. год. pre svega. Етноантрополошки проблеми н. seoska zajednica i crkva imale su presudnu ulogu u reprodukovanju muške dominacije i uopšte konstrukciji maskuliniteta i feminiteta u tradicijskoj kulturi XIX i prve polovine XX veka. Vidi: Tuttle L. ženske studije fokusirane na istraživanje žena tek će osamdesetih godina značajno uključiti istraživanja roda. proizvoda kulture baziranih na specifičnom ženskom iskustvu i rekonstrukciji etičke misli kao i kreiranje novih religijskih svetova povezanih sa ženskim spiritualnim poduhvatom itd.

4) skup orijentacija. povezan s dominacijom vlasti. U okviru istraživanja roda istorijska analiza maskulinosti otkrila je mogućnosti za razmatranje problema socijalne hijerarhije i odnosa vlasti u okviru društva38. misaonih kategorija (dispozicija).192 LIDIJA RADULOVIĆ se u granicama jedne kulture nalazi više tipova. strasti i želja kao i postojanje posebnih načina da se te želje realizuju39. koji je sposoban da izvrši objektivizaciju kategorija tog nesvesnog"40. 1994:179-202. impuls unutrašnjeg nagona usmerenog prema objektu. Hagemann K. Da bi proučio "kategorije poimanja" kojima gradimo svet. s. monahinje i monasi. Seksualnost u okviru feminističke misli shvata se mnogo šire nego što je to konvencionalno. Znamo da je mitološki i obredni sistem u našoj tradicijskoj kulturi sinkretistički: hristijanizovano paganski i dehristijanizovano hrišćanski. klasa. pravila ponašanja i moralne vrednosti. ne javlja se kao najčešća forma već postoje različiti tipovi za koje se vezuju odgovarajuće norme. Podgorica: Cid. koji su mu poslužili kao radni instrumenti. Opozicije su. Vladavina muškarca. kulturno i socijalno promenljive. na osnovu drugih parametara kao što su rasa. sveštenici koji žive u celibatu označavaju kao treći rod. ili kako bi Burdije rekao. došao do "društvene analize muškocentričnog nesvesnog. kako sam kaže. u kojem je etnografskom analizom objektivnih struktura i misaonih oblika društva Berbera iz Kabilije. Zorica Mršević i grupa autorki. laboratorijskog eksperimenta. mnogo kompleksnije i šire.Oslo 2000 : 283-305. 39 Rečnik osnovnih feminističkih pojmova. Ovo šire shvatanje seksualnosti takođe uključuje i mogućnost nepostojanja želja ili želje za celibatom.v. 2) seksualnost kao radnja. kao što su svetovna i religijska (pravoslavna i paganska). Hegemonistički tip muškosti. Smatram da se u mitologiji implicitno izražava upravo "muškocentrično nesvesno" i da se mitološke predstave o vampiru zasnivaju na protivurečnostima koje postoje između objektivno različitih skripti. Burdije se upustio u neku vrstu. Етноантрополошки проблеми н. IP Žarko Albulj. 1 (2006) . History Workshop Journal vol. dakle. Dudink S. definiše seksualnost na četiri načina: 1) poriv. organe. Elizabet Gros. na primer. i zadovoljstva koja obično (mada ne i neophodno) obuhvataju orgazam. U okviru samih rodova možemo očekivati i različite tipove seksualnog identiteta. св. Univerzitet Crne Gore 2001: 11. Masculinity as Practise and Representation.с. serija praksi koje obuhvataju tela. 40 Burdje P. год. prosto svođenje na nagone i aktivnosti koje vode do orgazma. na primer: obrazac hegemone maskulinosti nasuprot podređenim maskulinostima.. 1. Beograd 1999. pa se obično device. 3.. What Should Historians Do With masculinity? Reflections on Nineteenth Century Britain. Proceedings of the 19th International Congress of Historical Sciences. Mitološke predstave o vampiru trebalo bi da pri38 Tosh J. seksualnost. recimo. 3) seksualnost u terminima seksualnog identiteta – pol tela koji se obično opisuje u smislu roda (društveno i kulturno uslovljenog prihvatanja skupa rodnih uloga) i određuje obično kao binarne suprotstavljenosti muškog i ženskog pola. seksualnost (2).

Beograd 1907: 256. a preodevanje muškaraca u žensku odeću i obrnuto. Slovenski prevod vremena Dušanova. 44 Matije Vlastara Sintagmat. Posebna izdanja knj. preljube i bludničenja što je često vodilo i rađanju vanbračne dece i čedomorstvu. dok se u Sintagmatu Matije Vlastara naglašava da ove ženske igre "neizdržljivo" podstiču na blud. o kontinuitetu sa navedenim srednjovekovnim tumačenjima svedoče nam i savremeni teološki standardi. nekih prazničnih razuzdanosti uspevala je u početku da ih izopšti iz crkvene porte ali ne i da ih sasvim iskoreni. vanbračnih polnih odnosa. U slučaju. 43 Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Istorijski institut.154a.с. recimo. 49. год. Srednjovekovna pravoslavna crkva ovakvo ponašanje zabranjuje i povezuje sa "paganskim" i "đavolskim" poreklom narodnih običaja. св. to nam ne daje za pravo da isključimo uticaj hrišćanstva odnosno oficijelne religije i crkve koja je s jedne strane. l. Upravo se nakon tog perioda početak XIX veka opisuje kao vreme dvojnog seksualnog morala. okarakterisao je kao nepristojno jer posmatrače "raspaljuju na blud". čini mi se mnogo značajnijim uticaj pravoslavne crkve koja je pokušavala da nametne. međutim. priredio i priloge napisao Miodrag M. Gornji Milanovac 1991. ponašanje prilikom svetkovina u tzv. ništa ne znamo konkretnije o tim predstavama u dalekoj prošlosti što nam daje za pravo da im osporimo kontinuitet. međutim. 42 Uticaj crkve je naročito oslabio u periodu pod turskom vladavinom kada je hristijanizacija praktično stagnirala a narod se vratio paganskim verovanjima i shvatanjima života. tako da u nekim ritualima u XIX veku i dalje nailazimo na iste lascivne scene. SKA. Zbornik za istoriju.. 1 (2006) . na primer. Nasilje nad ženama i seksualni moral: potisnuta povest ustaničkog doba u Srbiji. 1998. Istovremeno. Етноантрополошки проблеми н. jezik i književnost srpskog naroda. Novaković S. Navedeno prema: Bojanin S. Svetovni standardi na osnovu kojih se određeno ponašanje karakteriše kao sramotno i bestidno su relativni. Na primer. izd.. Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji od kraja XII do kraja XV veka. Naše znanje se zasniva na etnografskoj građi iz XIX veka na osnovu koje su ove predstave o vampiru tumačene kao deo "paganskog nasleđa". IV. Vidi: Antonijević Dragana. godina. fototipija. "ženskim narodnim plesovima" Svetosavski nomokanon43. Međutim. tj. u nedav41 Još je u Dušanovom zakoniku bila predviđena kazna za popove koji učestvuju u spaljivanju i ubijanju vampira. 2005: 212. dovoljno poznato na koji način i u kojoj meri je crkva uticala na koncepte seksualnosti u srednjem pa i u XIX veku42. I knj. Na osnovu srednjovekovnog crkvenog zakonodavstva možemo zaključiti da se insistiralo na zabranama isticanja telesnog principa. 1. Međutim. kulturno i istorijski uslovljeni. u "ludačkim" plesovima sastojalo se od bestidnih i sramnih pokreta44. reguliše i opravda određene obrasce ponašanja. od. GEI SANU XLVII. 65-78. Nije nam. Petrović.VAMPIR . nastojala da suzbije ovakva verovanja dok su na drugoj strani polupismeni sveštenici i sami učestvovali u ritualima "ubijanja vampira"41. Ilovički prepis 1262. Azbučni zbornik vizantijskih crkvenih i državnih zakona i pravila. 193 padaju jednom nehrišćanskom religijskom konceptu budući da njegovo poreklo vezujemo za Stare Slovene.

Tradicionalna kultura sa dominantnim patrijarhalnim modelom muškosti od muškarca zahteva da bude aktivan. od sveštene ljubavi do sajber seksa. a celibat i devičanstvo su vrhunski ideali. Iako u Bibliji seksualni odnos ima svoje opravdanje. 2005: 466-563. ovi stavovi ostaju gotovo neizmenjeni sve do danas. seksualni odnosi u patrijarhalnoj kulturi predstavljeni su kao nešto što je nečisto. Da li je ova protivurečnost rezultat kolizije crkvenog. za sada bih naglasila osnovnu notu. dovodila 45 Dimitrijević V. 1 (2006) .194 LIDIJA RADULOVIĆ no objavljenom tekstu teologa Vladimira Dimitrijevića. od sveštene ljubavi do sajber seksa"45. te tako seks predstavlja pobedu telesnih potreba nad duhovnim. Koliko su rana medicinska. gnostika i manihejaca sve do Avgustina. bludničenjem da bi ovakav. Od muškarca se očekuje inicijativa. naučna i filozofska učenja uticala na znanja o seksu i predstave o seksualnosti običnih ljudi još od najranijih civilizacija teško je proceniti. Ideja da se muško seme neprestano stvara i akumulira u određenim količinama. paganski odnos prema polnosti suprotstavio pravoslavnom konceptu.с. dok je cilj zapravo spasenje koje će omogućiti duši da se oslobodi vladavine telesne puti. Koncepti o muškom seksualnom nagonu koji mora biti zadovoljen potiču još iz srednjovekovne evropske medicine u kojoj su znanja o seksu i seksualnosti bila u začecima i često se temeljila na pogrešnim premisama i predrasudama. dominacija i potencija. Priredio Dimitrijević V. Ovakvo negativno viđenje seksualnosti u zapadnoj kulturi ima korene se još u grčkoj dualističkoj misli i ideji o duši koja je zatočena u telu. simbolički uzdignut na nivo odnosa Hrista i Crkve. te stoga zahteva pražnjenje da bi telo bilo zdravo. u: Muškarac i žena pred tajnom tela. sramotno o čemu se javno ne govori. negiranje bilo kakvih aluzija na telesno. nehrišćanskog i svetovnog obrasca maskuliniteta u tradicijskoj kulturi? Muškarac se u takvoj kulturi nalazi u kontradiktornoj poziciji između protivurečnih shvatanja o urođenom seksualnom nagonu koji se pravda prirodom i hrišćanskog (pravoslavnog) shvatanja polnosti po kojem seksualnu energiju treba staviti u službu isključivo reproduktivne funkcije. Ona "neguje" formu kolektivne maskulinosti pa se od svakog muškog pripadnika društva očekuje da je podržava i reprezentuje kroz seksualnu aktivnost definisanu određenim principima ponašanja. a to je. monogamni i monoandrični. orgijama. Етноантрополошки проблеми н. 1. koji je i ustanovio osnovne seksualne stavove hrišćanske crkve. i isključivo u određenoj pozi koja preferira muškarca – odozgo. pravoslavlje i polnost. Međutim. Avgustin ga nalazi jedino u slučaju stvaranja potomstva. puteno zadovoljstvo i insistiranje na odnosu između polova koji je isključivo bračni. prljavo. св. Preko Platona i drugih mislilaca. Beograd: Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog. aseksualnost. dominantan i agresivan. isključivo u okviru braka. год. O ovom konceptu će biti više reči kasnije. "Čovek i ranjeni eros. pre svega. Svaki seksualni odnos van propisanog smatra se životinjskom požudom kojoj treba odoleti. Čovek i ranjeni eros. u kojem sve paganske religije povezuje sa ritualima prostitucije.

sexual science: the history of attitudes of sexuality. pa tako možemo čitati u najnovijem zborniku Muškarac i žena pred tajnom tela – pravoslavlje i polnost. Beograd 2002: 23. Beograd 1998. 51 Patrijarh srpski Pavle.. preteranost iscrpljuje dušu. odgovori na ova pitanja. zaglupljuje i vodi do slabljenja vida. "Od sviju svojih članova u braku Crkva traži povremeno uzdržavanje od bračnih odnosa: radi posta i molitve.с. "Opasnosti od homoseksualizma: medicinski i socijalni značaj". u doba ženine trudnoće i dr. gotovo nepromenljivi i u XXI veku. "O abortusu i o razvratu". i Buloh B. Beograd 2004: 43. Religija. u sve brojnijoj popularnoj teološkoj literaturi namenjenoj vernicima. a svaki polni odnos skraćuje život muškarcima za po jedan dan48. kao glavna kulturna odrednica.Teich M. Cambridge University Press 1994 : 85. to jest nemonaškim licima. 2005. In:Porter R. 1. nasuprot tome. "Kondomi predstavljaju visok rizik". Eventualno. kako to nalaže dogma i kanon. Patrijarh Pavle u jednom uputstvu vernicima nalaže da se posle menopauze žene i njihovi muževi uzdržavaju od seksualnih odnosa. nisu sasvim u skladu sa modernim vremenom već su anahroni. Beograd: Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog. Tako su preporučivali umerenost u seksualnoj aktivnosti jer. Етноантрополошки проблеми н. Sexual knowledge in England:1500-1750. "gajila" je neprijateljski odnos prema seksu i sve do XX veka49 bitno uticala na formiranje određenih obrazaca seksualnog ponašanja. može se uočiti da su modernizovani nekim pitanjima koja se postavljaju pred savremenim čovekom. Priredio Dimitrijević V. 49 Buloh V. svojevrsnom zborniku namenjenom "hrišćanima koji žive u svetu. 46 Masturbacija nije dolazila u obzir kao metoda jer se kosila sa hrišćanskim moralom i zabranom prosipanja semena. na osnovu popularne teološke literature. 48 Ibid. Stav Pravoslavne crkve o upotrebi kontraceptivnih sredstava i pobačaju. Međutim. 50 Ovo su samo neki od naslova u knjizi. 1 (2006) . dijete i vežbe46 u slučajevima kada je nemoguće izvesti pražnjenje a da to bude u bračnim okvirima kao što nalaže hrišćanski moral47. Seksualni stavovi. 195 je lekare u situaciju da savetuju različite metode. "Čovek i ranjeni eros: od sveštene ljubavi do sajber seksa"50. 47 Crawford P. Muškarac i žena pred tajnom tela: pravoslavlje i polnost.. св.. (eds) Sexual knowledge. U poznim godinama braka. Tekst preuzet iz knjige: Patrijarh srpski Pavle Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere. Pravoslavna crkva deli hrišćanske stavove o seksualnosti koji su. o temama kao što su: "Mit o bezbednom seksu". Biblioteka Verske nedoumice. pogotovo kad žena pređe klimakterijum. Teološki diskurs se preplitao sa medicinskim pa su i sami lekari svoja znanja često zasnivali na predrasudama i nastojali da ih usklade sa crkvenom ideologijom. 91.VAMPIR . Smisao i cilj braka. i duhovnicima mirskog i monaškog čina koji rukovode ljudskim dušama. to treba da je redovan način bračnog života sviju iskreno verujućih"51. год. Fabrika knjiga.

konkretno sa Đavolom. 57 I u savremenoj kulturi mnogi muškarci ne peru ruke nakon "male nužde" što implicira da svoj polni organ smatraju čistim. prenosi praroditeljski greh. 54 Bayer V. год. 53 Етноантрополошки проблеми н. св. Polni organi se. Hercegovina) postoje takođe verovanja u osvetoljubivost devojaka koje postaju more i napadaju bivše momke55. pribegavaju čarobnjaštvu kako bi ih ponovo privukle ili onemogućile polno opštenje sa drugim ženama. procesi protiv čarobnjaka u Evropi a napose u Hrvatskoj. Tako i same žene u patrijarhalnoj kulturi formiraju predstave o sopstvenom polu kao nečistom. Ugovor s đavolom. Hrišćanska teologija. cit.с. 55 Petrović A. Svjetlost. naročito srednjovekovna katolička.53 autori "Malleus maleficarum" izražavaju preovlađujuće mišljenje katoličkih teologa o seksualnoj požudi žene. Dominikanci. 56 Burdje P. mora da bude potentan kako bi preuzeo vlast nad ovakvom nezajažljivom "prirodom". Usled takve požude one stupaju u odnose i sa demonima. inkompatibilne su hrišćanskom modelu o seksualnom aktu koji. u tradicionalnoj kulturi.op. Osim toga ovi profesori teologije navode još jedan. U svakodnevnom životu diskurs o muškom seksualnom nagonu se sputava i kanališe stavom patrijarhalne kulture o seksu kao nečistom i sramotnom. Mora. Devojke koje su imale seksualne odnose sa muškarcima a zatim su ostavljene. Ovakve predstave o ženskoj seksualnosti kompatibilne su sa predstavom o muškracu koji. Informator. Zagreb1982 : 164. Kao majka greha od prvobitnog zavođenja i navođenja Adama da prekrši božansku zabranu. sramotnom i odvratnom pre svega zahvaljujući menstruaciji i uopšte fizičkoj konstituciji polnog organa dok se takve predstave o nečistoći ne vezuju za muški polni organ57. ženama se pripisuje da zavode muškarce na polni akt. što se smatra kobnim budući da se preko tog akta prenosi istočni greh54. U zapadnim krajevima (Bosna. 1. utiču na formiranje i predstava o 52 Badenter E. Predstave o stvarnoj nečistoći se dalje mešaju tj.196 LIDIJA RADULOVIĆ Hijerarhijski dualizam polova se posebno radikalizuje u teologiji i mitologiji koje tezu o zloj ženskoj prirodi baziraju obično na neobuzdanoj seksualnosti koju ne može da zadovolji samo jedan muškarac52. a s druge strane. inkvizitori i profesori teologije. 1487) koja je vekovima služila kao priručnik crkvenih i svetovnih organa u progonima veštica. zanimljiv razlog ženskog odavanja čarobnjaštvu. javno ne imenuju već se koriste eufemistički nazivi koji upravo ukazuju na nešto sramotno. Henrik Institoris i Jakob Šprenger. dok je ženski polni organ obeležen samo jednom funkcijom – vodopušnjača (RJAZU). pa se pominje muški sram ili sramotan ud. Sarajevo 1988 : 120. XI. Podređeni obično primenjuju kategorije koje su formirane na osnovu stanovišta onih koji vladaju56. ukoliko nije usmeren ka reprodukciji. 1936 : 96-101. objavili su knjigu "Malj za veštice" (Malleus Maleficarum. s jedne strane. 1 (2006) . Glasnik Etnografskog muzeja knj. 51. ali i muslimanska teologija usaglasile su stav o nezajažljivoj ženskoj seksualnosti koja daleko prevazilazi želju muškarca. Jedno je drugo.

pa čak bilo kakve intimnosti što je najslikovitije izraženo u opisu iz Crne Gore: "smatralo se da čovjek nije pravi junak i čovjek u smislu te riječi. simbolički se izražava kroz predstave o vampiru. 218. u nekim krajevima Vojvodine postojao je do sedamdesetih godina XX veka običaj revene ili ženskog bekrijanja koji se održavao tajno. obrednim povorkama itd. Dan raspusnog življenja.. Nehrišćanski koncept seksualnosti. i mogu da vide i prepoznaju vampira pa su se tako koristila u otkrivanju i ubijanju vampira. ravan na koju pravoslavna crkva demonizuje sve što nije u skladu sa hrišćanskim konceptima vere već ima pagansko obeležje koje nije uspela da hristijanizuje.. Kod većine ona je dakle "neiživljena" i vampir predstavlja posmrtnu manifestaciju ove potisnute seksualne energije. koristi se inverzija polova tako da su javno prikazivanje inače zabranjenog ponašanja. Етноантрополошки проблеми н. U svim važnim porodičnim ritualima religijski funkcioneri su muškarci dok žene obavljaju samo tehničke radnje ili neke propratne magijske rituale. op.с. cit. Ta deca se zovu vampirdžije. год. U obrednim povorkama prilikom poklada. Dok su ove "muške predstave" javne. 1996: 65-76. св.. 61 Iz takvog odnosa rađaju se deca koja nemaju kosti i ne žive dugo. U svakodnevnom životu patrijarhalni moral sputava svako iskazivanje seksualnih aspiracija.VAMPIR . Obredne povorke u tradicijskoj kulturi simbolički izražavaju upravo protivurečnosti koje nastaju na osnovu kolizije različitih koncepata seksualnosti pravoslavnog. funkcijama i izgledu. 1. 197 simboličkoj nečistoći na osnovu koje se određuje funkcija u ritualima. lascivne scene koje upućuju na seks uz predimenzionirane faluse. ako mazi svoju ženu i s njom nježno postupa"60. 60 Erlich Vera. Lascivne scene i simbolika falusa imaju sakralnu funkciju da u obredima preokretanja svetovnog u sveto vreme. magijskim obredima. iza navučenih roletni59. deo isključivo muške zabave. pa i muškim i ženskim seksualnim potencijalom ili seksualnom energijom. 59 Malešević M. paganskog i patrijarhalnog. u spoju sa predstavama o natprirodnom svetu i strahu od smrti i pokojnika. cit. op. U pripovetkama ali i u etnografskoj građi postoje zabeleške o tome kako se ovo verovanje moglo zloupotrebljavati. To je slučaj sa paganskim božanstvima.. pa je često vampir koji pohodi neku udovicu zapravo bio njen ljubavnik. koje je crkva zabranjivala kao paganske običaje58. simbolički legitimišu mušku dominaciju. Vampir pohodi svoju ženu i održava seksualne odnose sa njom što je razumljivo verovanje u kontekstu kulta mrtvih po kojem umrli imaju iste potrebe kao i dok su bili živi61. Ženi navodno vampir ne nanosi zlo ali vremenom ona posta58 O srednjovekovnim zakonicima u kojima se ove zabrane iznose vidi: Bojanin S. postoje i verovanja da su to vidovita deca koja nemaju senku. GEI SANU XLV. njegovoj aktivnosti. Potisnuti seksualni potencijal se projektuje na ravan onostranog sveta u kojem ne važe norme patrijarhalne kulture. Međutim. 1 (2006) .

Beograd: Srpska književna zadruga. Етноантрополошки проблеми н. U tom kontekstu se i bračna veza smatra najdubljom socijalnom vezom koja se nastavlja i posle smrti. 1. Kolo XXVI br. kako žive tako i mrtve. predstave o đavolu ukazuju na jedan podvojen. a "đavolje guvno" je mesto na kojem su sahranjene kosti veštice. Duh paganskog nasleđa: u srpskoj tradicionalnoj kulturi. 64 Milićević M. pa i kod nas. Simbolička svadba se. Prosveta. demon. I u savremenoj kulturi sa simpatijama decu nazivamo đavolčićima. 1 (2006) . 63 Jovanović B. Život Srba seljaka. год. Kao preventiva da se pokojnik ne bi povampirio može se objasniti i ritual sahranjivanja mladih.с. Žena opsednuta đavolskim duhom može da postane veštica. kao i da umrli ne treba da ode sa ovog sveta ako to nije ispunio. kao što smo videli. spaljene babe optužene da je izazvala epidemiju u selu63. Ove predstave se zapravo uklapaju u već postojeći koncept patrijarhalne kulture po kojem svi moraju biti oženjeni ili udati62. neoženjenih koji je poprimao sve karakteristike svadbe. 174. kao i aseksualnim patrijarhalnim vaspitanjem po kojem je seksualni odnos sramotan i nečist. U: Naš narodni život. kada se i razvija ceo teološki diskurs o đavolu i njegovoj nezajažljivoj seksualnoj potenciji koji ovladava ženskom seksualnošću. direktno ostavila prostor da se u narodnim predstavama sputavani seksualni potencijal prenese na demonizovane pojedince i bića. objašnjava upravo verovanjem da pokojnici imaju iste potrebe kao što su ih imali za života pa se time sprečava da na onaj svet odu neoženjeni ili neudate budući da nezadovoljni pokojnici prelaze u kategoriju nečistih pokojnika koji na različite načine mogu da remete život u zajednici. Svetovi. može biti i metafora za osujećenog mitskog pretka.198 LIDIJA RADULOVIĆ je bleda. a u komparaciji prideva "dobro". Iako srednjovekovno pravoslavlje nije eksplicitno infiltriralo predstave o seksualnoj đavolskoj potenciji u predstave o demonskim bićima. zapravo. slabi i gubi snagu. Đavo u narodnoj religiji Srba nema eksplicitno seksualnu konotaciju a. a obred probadanja vampira glogovim kolcem ima egzorcističke elemente isterivanja đavola64. Beograd 1984: 326-327. Celibat i brak u našem narodu. Pokojnik kojeg zaposeda đavolski duh postaje vampir. smatram da je svojim odnosom prema paganskim verovanjima i praksi koja je obilovala razuzdanostima i origijastičkim elementima. 62 Đorđević T. "vraški dobro" je sinonim za najbolje. Vrag ili đavo može da opseda kao bestelesni duh. Predstave o njegovoj nasušnoj potrebi za seksualnim odnosom jesu zapravo samo deo diskursa o "urođenom muškom seksualnom nagonu" koji čak i na onostranoj ravni iznalazi načine za zadovoljenjem. св. što je poslužilo kao jedna od osnova u katoličkom svetu za obračunavanje sa vešticama. Projektovanje muškog seksualnog nagona (libida) na ravan demonizovane seksualnosti tipično je za srednjovekovno hrišćanstvo. Novi Sad 2000: 211. dakle. 1923 : 59. ambivalentan odnos u kojem on ne figurira isključivo kao metafora zla već. Ovaj običaj je poznat kod većine slovenskih naroda.

U ovoj dvostrukoj ulozi projektovana je predstava o dvostrukoj "prirodi" žene koja još od biblijskih vremena iskušava i manipuliše "prirodnim" potrebama muškaraca66. U gotovo svim kulturama postoje predstave o prirodi "normalnog". 66 Tako da. odnosno. 199 Varijanta vampira koji ne ubija niti isisava krv već plaši raznim fantomskim aktivnostima. Kada ih vampir ugrize. simbol 65 Da se na sličan način demonizuje živi pojedinac u zajednici primer je zduhaća. Slovenska mitologija. Beograd 2001. preovlađuju verovanja da je vampirovo telo zapravo naduvana mešina koja nema kosti već je ispunjena krvlju67. otuda verovanje da ubija ljude isisavajući im krv. Vampir je tako simbol osujećene muške seksualne potencije. Drakuline žrtve ustaju iz kreveta ispunjene novom energijom koja je erotizovana i same postaju vampiri.v. Upravo ovo verovanje ukazuje na vezu vampira i seksualnosti. čuma. njegova figura i držanje su feminizovani. Mora i veštica su.. razlike su u tome kako će tu "nenormalnost" funkcionalno iskoristiti. crvene usne i povezuje se sa ženskim simbolima. vampir. s. св. on je dobro i korisno biće čija se seksualnost izražava u junačkoj borbi sa zmajevima i zduhaćima drugih oblasti kako bi rasterao gradonosne oblake.. njegov protivnik Van Helsing je oličenje patrijarhalnog hrišćanskog društva sa izraženim maskulinim karakteristikama. blede i beskrvne. Kada je u pitanju izgled vampira. U svim filmovima žrtve vampira su uglavnom mlade device koje leže u krevetu. Međutim. svoju žrtvu muči tako što joj pritiska grudi ili je jaše. izgled vampira asocira na muški polni organ za čiju je aktivnost i funkcionisanje potrebno da nadođe krv68. dok se u toku noći pretvaraju u demonska bića koja lutaju i napadaju ljude65. karakondžula.с. Drakula je u ovoj ulozi polno nedovoljno definisana figura koja time dodatno izaziva neprijatnost gledaoca. Zepter Book World. demonizovane devojke i žene koje žive uobičajenim svakodnevnim životom danju. Upravo mit o vampiru tumače kao priču koja bi trebalo da objasni početak menstruacije kod devojaka. Етноантрополошки проблеми н. međutim.VAMPIR . Mračne želje. Muški mazohizam u horor filmu. Ženske studije. mogu se povezati sa seksualnim činom. On ima potrebu da tu krv obnavlja što je i preduslov njegove aktivnosti i funkcionisanja. Naime. mora. ima veliki crni plašt sa crvenom postavom. iako su i žene optužene za veštičarstvo obično iz iste kategorije pojedinaca – odstupajućih od "normalnog" – drastičan odnos prema njima je društvena i kultna opomena upućena svim ženama koje nisu na bilo koji način saobrazne društveno priznatom ponašanju. 67 Ovo verovanje se navodi kao specifičnost vezana za Južne Slovene. Časopis za feminističku teoriju br. (Vrat simbolizuje grlić materice iz kojeg ističe krv). nisu samo njegova pojava i držanje feminizovani već i Drakulina potreba da zameni svoju krv u periodičnim intervalima upućuje na neki oblik menstrualnog ciklusa. Međutim. 68 Predstave o vampiru su pretočene u filmske i književne verzije. Nasuprot njemu. za razliku od vampira. год. fantazmi o jahanju kojem pribegavaju i druga demonska bića – veštica. 1 (2006) . 1. 1997 :134-136. bez neke volje da se odupru. 8/9. Krid B. Neki autori su čak pokušavali da ženski vampirizam objasne potrebom da se nadoknadi krv koja je izgubljena u toku menstruacije. Drakula se u filmovima obično prikazuje kao zavodljiv heteroseksualni muškarac koji stanuje u gotskom zamku. ukazuju na seksualni čin.

Izdvojila sam tri relevantna koncepta: svetovni. Fatna Ait Sabbah. na primer. 71 Upravo se u savremenoj kulturi pletu mitovi kao što je onaj da Srbi zauzimaju prvo mesto u Evropi u kategoriji poželjnih pastuva. paganski i pravoslavni da bih pokazala da se njihova kolizija u svakodnevnom životu razrešava projektovanjem na onostranu demonizovanu ravan. određeni segmenti kulture i socijalnog života bili podvrgavani otvorenoj. Le Sycomote. 1. najočiglednije izražena u strahu od impotencije.с. cit. св. U engleskom jeziku. Na primeru religijskog fenomena vampirizma u tradicijskoj kulturi Srba pokušala sam da pokažem da različiti koncepti maskulinog identiteta reprodukuju različite religijske ideje i norme ponašanja. isključivo noću ili u metonimiji "petao" za "penis" koju Aleksandar Loma izvodi iz analogije sa polnom aktivnošću petla69. Gerc navodi da su petlovi par excellence simboli muškosti na Baliju i da je borba petlova u društvu Balija. 69 Loma A. "palidrvce" ili "oploditelj"? Kodovi slovenskih kultura. odnosno. год. Ova metaforična veza vampir-penis se može dalje izvoditi iz propisanog vremena za aktivnost. оp. brizi oko veličine (dužine) polnog organa zbog čega se razvija cela industrija sredstava za njegovo povećavanje. 70 Gerc K. 72 Fatna Ait Sabbah je inače pseudonim autorke dela Žena u muslimanskoj podsvesti. Beograd 1999: 132. što nije karakteristično samo za zapadnu kulturu već i za islamsku71. 1982.200 LIDIJA RADULOVIĆ muške dominacije i moći projektovane na onostranu ravan. za koje je karakteristična minimalna polna diferencijacija u većini formalnih i neformalnih aktivnosti. gotovo jedino područje života iz kojeg su žene potpuno isključene70. 121. K. što je dovelo do simbolizacije vampira kao osujećenog mitskog pretka i osujećenog muškog seksualnog potencijala. na primer. na drugoj strani. na jednoj strani. U slučaju vampirizma petao (odnosno penis) svojim kukurikanjem oglašava prestanak svoje noćne aktivnosti i početak dana. njegovog penisa sa petlom može se sresti u različitim kulturama. 1 (2006) . Simbolička identifikacija muškarca. Navedeno prema: Badenter E. Beograd 1998 : 228-229. I u savremenoj kulturi vidljiva je muška "opsednutost" penisom. paralelnim procesom latentne hristijanizacije koncepti u suprotnosti sa zvaničnom religijom potiskivani i demonizovani. termin cock (petao) u slengu znači penis. XX vek. Smatram da su. zakonski sankcionisanoj hristijanizaciji dok su. Petlić. navodi da se priručnici sa receptima o povećanju potencije mogu kupiti i ispred džamija72. Етноантрополошки проблеми н. Tumačenje kulture II.

for mythological images of say vampires are based on contradictions between objectively different scripts – religious and secular ones. The collision of different masculine scripts results in repression of those not belonging to public Orthodox discourse. or inadequate burial practice. first of all church. on the other the requirement of ancestors to protect and watch over their descendants in return. respect of the burial rituals and mourning determine the "posthumous destiny". notions of vampires and the devil are emblematic warnings of the fact that each deceased. so we can conceive them as thwarted mythical ancestors. In order to be able to reproduce at all a community must mind the deceased’s soul. год. св. Relations between the living and the dead are limited to ones on the male side. I endeavored to demonstrate that the conceptions of masculinity could also be deconstructed through analysis of mythical imagery. as well as the obligation of sacrificial offerings to godly ancestors. i. presents us with a diverse but insufficiently conceptualized notions based on which vampire could be discussed in the context of aberrant life. aberrant life as well as the aberrant "posthumous destiny" are mechanisms for excluding from the social relations with the dead the ones that can not be given the status of ancestors. that is to say the notions of vampires and the devil point to the split in generations and to the governing relations in an old-fashioned society. prevent the possible demonization by properly observing the rituals.. Images of vampires could as well be viewed as symbolic constructions of certain masculinity patterns. 1 (2006) . containing among other things ideas of the "nature" of interrelationships between the living and the dead. non-Christian (pagan) and secular patterns that collide. In that sense. The structure of ancestral cult. certain relations in the society and structural order. and that the ideal model of generational hierarchy and of awe sustained by the proclaimed old-fashioned relations is actually relative.VAMPIR .. 201 Lid ij a Radulov ić The vampire: Thwarted mythical ancestor and symbol of the thwarted male sexual potential Ethnographic literature from the late eighteenth and during the course of nineteenth and twentieth century. so the latent processes of Christianization implicitly reproduced the notions of vampire as thwarted male sexual potential. is only one of the constructions imitating the ideological discourse of old-fashioned cultural pattern. is not an ancestor. Directly dependant on the male descendents.e.с. In the second part of the paper. implying the reciprocal obligation: on one hand. untypical death. necessarily. 1. Етноантрополошки проблеми н.

c'est-à-dire: elle doit accomplir correctement les rites pour prévenir sa démonisation éventuelle. de l'autre côté. ils sont tenus de porter des sacrifices à leurs ancêtres déifiés. une communauté doit prendre soin de l'âme du trépassé. et notamment des modèles ecclésiastique. En effet. les représentations du vampire et du diable constituent un avertissement symbolique. Dans ce sens. d'une mort atypique ou d'une pratique funéraire inappropriée. Le processus de christianisation latente entraîne ainsi une reproduction implicite des représentations où le vampire figure comme un symbole du potentiel masculin sexuel inassouvi Етноантрополошки проблеми н. 1 (2006) . св. Directement liés au comportement des descendants masculins. non chrétien (païen) et séculier. par conséquent. ne dispose que d'une valeur relative dans la pratique: les représentations du vampire et du diable témoignent. Par ailleurs. en d'autres termes.с. Le culte des ancêtres comprend notamment des idées sur « la nature » de l'interdépendance qui régit les relations entre les vivants et les morts. Ces exclus peuvent. Il en ressort que le modèle idéal des rapports hiérarchiques et respectueux entre les générations différentes. de l'existence d'un fossé entre les générations dans une société patriarcale. les représentations mythologiques du vampire reposent sur des contradictions émergeant d'écritures objectivement différentes.202 LIDIJA RADULOVIĆ Lid ij a Radulov ić Le vampire: Ancêtre mythologique dépossédé et symbole du potentiel masculin sexuel inassouvi A la fin du XVIIIe et tout au long des XIXe et XXe siècles. qui permettent d'envisager le vampire dans le contexte d'une vie aberrante. rappelant que les trépassés ne sont pas tous nécessairement des ancêtres. elles présupposent des obligations réciproques: d'un côté. la littérature ethnographique offre des représentations diverses. les représentations du vampire peuvent être considérées comme des constructions symboliques de certains modèles de la masculinité. être considérés comme des ancêtres mythiques dépossédés. ce culte n'étant qu'une construction basée sur un discours idéologique déterminé par le modèle culturel patriarcal. Dans la deuxième partie de mon étude. les descendants sont tenus de respecter les rites funéraires et les usages du deuil pour assurer le « sort posthume » du trépassé. La collision entre les différentes écritures masculines a pour résultat le refoulement de celles qui ne font pas partie du discours public de la religion orthodoxe populaire. bien que peu conceptualisées. Afin de pouvoir se reproduire. une vie ou un « sort posthume » aberrants fonctionnent comme un mécanisme qui permet d'exclure des relations sociales avec les morts tous ceux qui ne sauraient bénéficier du statut d'ancêtre. les ancêtres sont dans l'obligation de protéger leurs descendants et de s'occuper d'eux. ancré dans la tradition patriarcale. sur des rapports sociaux déterminés et sur une organisation structurelle. год. mutuellement opposés. 1. je cherche à démontrer que les concepts de masculinité peuvent être déconstruits par le biais d'une analyse des représentations mythologiques. comme le sont les écritures profane et religieuse. Les relations entre les vivants et les morts se limitent aux rapports de descendance en ligne masculine.

Стивен Фајерман. и 1960. CLIO је издао и превод Историје Африке. Посебну пажњу посветили су предколонијалном периоду.с. година. Годину дана после превода Оксфордске историје старог Египта коју је приредио Ијан Шо. Филип Куртен. по њиховом мишљењу.849. Посебна пажња посвећена је миграцијама Банту након исушивања Сахаре. CLIO. У нашем преводу одабрана литература по поглављима штампана је на крају књиге. гринберговом поделом језика. Аутори су део књиге поделили по регионима. У другом делу извршили су произвољну поделу на периоде 1500. а не догађаје. Синтеза целог континента прати првобитну идеју аутора да обрађује структуре. 1880. a мање делима познатих и признатих. последњи временски период у којем могу да се проучавају независна афричка друштва са нетакнутом сопственом динамиком промена. У оквиру Средоземног етнокултурног комплекса истакнуто је да су технологије. Стивен Фајерман и Јан Вансина су и историчари и антрополози. 1780. старог Египта и Мерое. особеностима популација у северној. Једна од техника која је битније изменила начин живота била је техника топљења гвожђа. То је. друштвене структуре и религијске идеје Блиског истока извршиле велики утицај на северозападну Африку. Користили су синтезе научника из Африке и из иностранства. Колонијални период је представљен у неколико поглавља која се односе на цео континент. Етноантрополошки проблеми н. афрички или западни. Филип Куртен. Јан Вансина. У том контексту истражен је значај феничанских колонија. а мање догађаји. Африка је посматрана и као део великог афричко-евроазијског комплекса. св. Бавили су се културом и понашањем обичних људи. Београд 2005: 5. 1 (2006) . Леонард Томсон. у поређењу са удаљеном прошлошћу. 1. Књига је подељена на двадесет поглавља. Леонард Томсон и Јан Вансина. што им је омогућило да више простора дају недавној. имали су тежак задатак да универзитетској и широј читалачкој публици дају историју Африке од прапочетака до независности. Стивен Фајерман. год. Стивен Фајерман. западној и централној Африци. На почетку књиге читаоци ће се упознати са коренима афричке културе.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES RENDUS Прикази Reviews Comptes rendus Филип Куртен. Аутори књиге. Опремљена је картама и одабраном литературом коју су аутори сваког поглавља дали као свој предлог за даље читање на крају поглавља у оригиналном издању. Они су ставили нагласак на врсте проблема којима се баве антрополози. У овој књизи више су их интересовали обрасци историјских промена. Историја Африке. Леонард Томсон и Јан Вансина тежили су да избегну сваки етноцентризам.

с. Алморавида и Алмохада у културној историји северне Африке. По његовом мишљењу. Читаоци ове књиге упознаће се са значајем Фатимида. Проучен је и значај Арабије одакле се ислам ширио средином 7. и један и други подразумевају могућност културне позајмице. године. Филип Куртен је нагласио да су сазнања о областима на југу непотпуна. то су чинили селективно и уклапали позајмљено у сопствене оквире. века Јан Вансина је дао специфичности централних Банту. значај ширења Банту популација. Указано је на значај народа Хауса и миграције Фулбе. Он је анализирао последице ове трговине у различитим регионима из којих је присилно одвођено и по 80 000 људи годишње. Нагласио је да је повећање привредне производње плаћено високом ценом – знатним губитком становништва. Масаи и Луо или Лво. болести и људи. а не потпуне превласти иностраних утицаја. Он је издвојио краљевство Луба и Конго до 1770. Борно и Сонгај. Јужно од Сахаре велики значај припада Гани. св. веку у северној Африци и ширење ислама у западној Африци. године. Антрополози се не би сложили са Куртеновим ставом да су "све западноафричке религије пре колонијалног периода биле монотеистичке. Канем. а смела је и паралела религијске праксе Магреба и западне Африке. а није познат број оних Етноантрополошки проблеми н. посебно регионима прашуме. Нове биљке (маниока. века око милион робова било је пресељено из региона. Малију. турске владавине у 16. Када су нешто преузимали из друге културе. периоду хеленизма. Африканци су наставили сами да проналазе нове облике рада али то није имало било какве везе са спољним утицајима. год. и 1500. омогућиле су тропској Африци. Аутор се осврнуо и на хришћане. Посебно је истражен значај свахили и њихових градова на обали између 1200. Стивен Фајерман се успешно бавио политичком културом и политичком економијом у раној источној Африци. Ислам је доспевао до заједница у Африци на различите начине. новим и старим религијским идејама у Нубији и у Етиопији. века. Филип Куртен је нагласио да историчарима Африке недостају општеприхваћени термини за означавање временских периода. Филип Куртен је указао на значај Османског царства и западне Европе за Африку. У екваторијалној Африци пре 19.204 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES У уводним поглављима подједнака пажња посвећена је култури старог Египта. 1 (2006) . У току 18. Он је нагласио да је трговина робљем била део општије размене биљака. Термини исламско доба и европско доба не смеју се погрешно употребљавати. номадима и староседеоцима у северној Африци. Аутор је нагласио значај караванског пута низ источну обалу Црвеног мора као место додира заједница хришћана и Јевреја. 1. Оно што је долазило наговештавало је почетак краја афричке изолације. Многе веома значајне последице за Африку биле су посредне и проистицале су из опште прерасподеле становништва. муслимане и народ Оромо у Етиопији. Историчари су анализирали начин функционисања друштава без државе у северној Африци и јужно од Сахаре ради потреба трговине и одбране. RENDUS У раној источној Африци издвојене су лингвистичке и културне специфичности Нилота и Кушита. Филип Куртен је анализирао западноафричку обалу у периоду трговине робљем. биљака и болести у оквиру атлантског басена. да издржавају два пута бројније становништво неголи у прошлости. Истакнут је значај Португалаца у западној Африци. кукуруз и кикирики ) из Америке. успону Рима.

Приказан је утицај Мозамбика.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES који су умрли на путу ка Новом свету. која је изашла захваљујући уреднику Зорану Хамовићу. века.сточарских и сакупљачких. Издвојена је култура Великог Зимбабвеа током 10. Али. год. када је дошло до пораста трговине робљем. а корени сегрегације и апартхејда потичу из овог периода. а други на ширење "белог" и "обојеног" становништва на северу и истоку од Капске колоније на рачун суседа. Ти немирни догађаји утицали су да се повећа извоз робова. RENDUS 205 века више волели "незваничну власт" од одговорности и трошкова управљања "званичном колонијом". посебно циљевима и начинима управљања. Сенка Ковач Етноантрополошки проблеми н. Читаоци ове књиге пратиће казивања Филипа Куртена о европским освајањима. Килве и Занзибара. страним заједницама у Африци. Дијаманти и злато чинили су основ богатства јужне Африке. Оба процеса проузроковала су насиља и стварање нових држава. и 11. током 19. посебно питања постколонијалних идентитета у Африци. у овој области власници робова су успели да обезвреде те реформе. године била је предмет интересовања Леонарда Томсона. У северној Африци у периоду око 1870-1880. а облицима афричког отпора колонијалној владавини и окончањем европске империје бавио се Филип Куртен. Јужна Африка до 1795. 1. св. Религија. многе области су биле без становништва. Она је неопходна и универзитетској и широј читалачкој публици јер је добра основа за даља проучавања Африке. Од 1830. века. Филип Куртен је анализирао и трговачку револуцију Самори Туреа и присуство исламских заједница. поглавље књиге бави се сударом култура у колонијалном периоду. године постојала су два главна процеса: први се односио на снажне немире међу афричким земљорадничким заједницама у целој југоисточној Африци. године ставила ван закона трговину робљем. Ова власт слаби после средине 18. Интересантно 18.с. године анализиран је положај османских провинција којима се управљало из Истанбула. године. аутор је посебно приказао однос Банту и припадника различитих групација . Анализирајући њену релативну издвојеност до 15. образовање и политичке идеологије остају у домену интересовања Јан Вансине. проблему плуралистичких друштава и кратак осврт на Африку у два светска рата. Иако је британска влада 1807. века. који су. Унутрашња трговина је имала много већи значај у Нигерији. то прелази оквире ове вредне књиге. Завршна поглавља отварају и нека нова питања. У источној Африци око 1870-1890. Потражња за слоновачом и извоз ка Индији били су значајни у овом делу источне Африке. Томсон говори о Мфекане-побуњеничким ратовима: посебно се осврће на период Шакине владавине 1818 – 1828. преводиоцу Оливери Поповић и тиму сарадника. године присутни су Французи. Аутор се посебно бавио и португалском културом у југоисточној Африци наглашавајући да они нису боље искористили своје могућности у источној Африци јер нису успели да створе делотворан систем локалне администрације. У Јужној Африци у периоду 1795 1870. језик. 1 (2006) . како наглашава Филип Куртен. Сенегамбији и Либерији међу повратницима из Новог света. године Стивен Фајерман проналази да је трговина робљем била незнатна све до пред крај 18. века. Исти аутор бавио се трговачким и религијским променама у западној Африци. а стварале су се велике политичке заједнице.

попут нпр. 1. методологију научног објашњења. који се показао као плодоносан за тумачење и стварносно објашњавање ове сфере народног живота. заправо. већ да је. чему је најчешћи разлог био или одсуство одговарајуће научноистраживачке стратегије при сакупљању грађе или њено тумачење неадекватним теоријским и методолошким средствима. једини је Душан Бандић успео да споји у целовит аналитички систем квалитетну методологију научног обавештавања и. али уз уважавање других облика научног информисања. разматрање изнето у Бојан Жикић. нека уз њу иде питање. показавши да је могуће истовремено изградити стратегију научног прибављања материјала. свакој другој). св. 1 (2006) .4 Та стратегија била је заснована. делимично комплементарних или чак супротних учењима и обичајима најзаступљеније вере у Срба. а прилог бављењу тим делом може да буде и тврдња да Бандић. представљао раван дисконтинуитета у овдашњој етнологији и антропологији са начинима на који су наречени (и многи други) приступали датој проблематици (и. а у суштини паралелних. 2 Било би. није представљао ''настављача'' Чајкановића. аутора Данијела Синанија1 Једно од дистинктивних обележја живог етнографског корпуса Србије током целог двадесетог века била је тзв. народна религија. као истраживач народне религије и религије уопште. Ова об-ласт представља. Тројановића. ГЕМ 68-69.2 Квантитет није. пет радова?! 3 Упор. да ли постоји домаћи етнолог/антрополог било ког рода који/а се никада није бавио/ла нечим из дате области – под условом да је објавио/ла више од. Етноантрополошки проблеми н. Сима Тројановић као претеча RENDUS Од истраживача који су доминантни део своје научне каријере посветили овој области. Ђорђевића и других. 4 Заокружен критички осврт на Бандићево етнолошко и антрополошко дело још увек не постоји.с. такође квалитетну. коришћења релевантних извора. односно мање или више зацелињен комплекс веровања и обичаја најчешће – али не и по правилу – номинално увијених у православну хришћанску обичајност. како у нашој традицијској заједници. самим тим. пре. међутим. Научноистраживачка делатност Данијела Синанија представља једну од ретких аутентичних елаборација осноетнолошког проучавања људског тела у Србији. тако и њених двадесетовековних трансформација. Београд 2003-2004 : 9-10. но – тек да се не би водила као ''опште место''. на пример. што је омогућавало конструисање одговарајућег теоријско-методолошког референтног оквира. по правилу узроковао и квалитет. вероватно.206 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES Перспективе савременог проучавања народне религије Поводом књиге Привиђења и сабласти у Србији – истраживања у пожешком и књажвачком крају (Завичајни музеј у Књажевцу. пре свега. неумесно покушавати са некаквим библиографским подупирањем овакве тврдње. на сопственим теренским истраживањима непосредног типа. једну од највише истраживаних сфера наше традицијске културе. год. у најмању руку.3 1 Ова научна критика је омогућена постојањем пројекта 147035 финансираног од стране Министарства за науку и заштиту животне средине. Књажевац 2005). Доследно тумачење тако прикупљеног материјала увек је узимало у обзир партикуларистичке контексте и посебности услова живота.

Посебан иновативни моменат у Синанијевом експланаторном материјалу. већ и методологије теренског рада у домаћој науци. описивање и објашњавање контекста који су битни за постојање феномена који је анализирао. али и у духу савременог дисциплинарног покушаја превазилажења кризе у етнографској презентацији. најчешће. већ је покушао да осветли њено дубље културно значење и скривени друштвени значај. пример Синанијеве елаборације Бандићевог приступа може се прочитати и у Данијел Синани. RENDUS 207 те анализирао и тумачио у етнолошком и антрополошком кључу.5 Синани следи Бандићеве методолошке принципе и у погледу формирања корпуса експланаторног материјала и у аналитичко-интерпретативним премисама бављења тим материјалом. а спрам не само начина проучавања народне религије Срба. Београд 2005.с. тако и од половине двадесетог века наовамо. самим тим. пост-културни сегмент. 5 Поред књиге о којој је реч овде. означавају као привиђења – као да до сада нису ''пронашле'' сопственог преданог истраживача. иако су видови народног живота који се уобичајено сматрају предметом научног бављења религијским појавама углавном до сада исцрпно и документовани и анализирани. Синани успешно следи добру традицију српске етнологије и антропологије у дескриптивном уобличавању образаца уочених у стварносном аспекту мишљења и понашања забележних у датом социокултурном контексту. Синани се прихватио прилично незахвалног задатка у покушају објашњења једне појаве која до сада – парадоксално – готово уопште није била предмет наших етнолошких и антрополошких истраживања.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES ва бандићевског проучавања народне религије Срба. веровања и описи појава сусрета са ентитетима из оностраности – а које се. који би их систематизовао у етнографском смислу. ни једно ни друго није могуће утврдити уколико се то покуша једноставним упоређивањем формалних карактеристика разматраних феномена. год. нити покушајима изграђивања било каквих објашњења на основу придавања икаквог значаја тврдњама о стварном прожимању метафизичких конструкта са физичким светом. 1. што му је омогућило да дође до задовољавајућег теоријског објашњења. Предмет истраживања и научног разматрања су појаве описане од стране испитаника као сусрети са разноврсним оностраним ентитетима. Наиме. али даје и сопствени допринос и једном и другом елементарном поступку научног рада. нужно нематеријалним. ГЕИ САНУ LIII. односно културно когнитивно мапирање конкретних субјеката културне компетенције у датој локалној заједници. Наиме. повишен степен њихове акуратности. од када се врше систематизованија етнографска истраживања). Одатле се определио за откривање. св. представља онај у њој занемарени. тврдње. 1 (2006) . представља примена квалитативних истраживачких метода. Синани није упао у замку пуког компаративистичког или наводног стварносног објашњења појаве којом се бавио. Његово дело Привиђења и сабласти у Србији припада антрополошком проучавању духовне и социјалне културе савременог народног живота и резултат је ауторовог самосталног истраживања у неколико области источне и западне Србије. Када је у питању етнографски ниво. који омогућавају интерактивност верификације добијених података и. како у прошлости (тачније. Етноантрополошки проблеми н. Привиђења у Западној Србији. тзв.

присутним у народној религији Срба. 7 Ibid. било какав третман који их не посматра првенствено као део свакодневног живота. пошто је. У складу са стандардима које је у проучавање таквих феномена увео Душан Бандић у другој половини двадесетог века. Ослонивши се на заметак теоријског концепта Душана Бандића о аберантном појединцу и допунивши тај концепт нужном евалуативном контекстуализацијом представа о равнима егзистенције. Dušan Bandić. практично био принуђен да теми свога истраживања приступи у смислу студијепримера. теоријског и методолошког наслеђа у српској антропологији. њихово међукултурно упоредно разматрање. Синани је открио и семантичке равни одговорне за произвођење одговарајућег културног значења. практично. 79-86. није утемељен у неком облику институционализоване религије. 1 (2006) ..6 Запостављеност феномена привиђења у проучавању како народне религије – по себи и за себе – тако и народног живота уопште. св. то јест функционалну и значењску везу између идеацијског и акцијског нивоа датог феномена. Дело Привиђења и сабласти у Србији показује да су и у савременој народној култури присутни феномени које је наша наука описивала и разматрала као релативно систематизован скуп веровања и понашања везаних за онострано који извире ''одоздо''. односно који. као једна од идеја водиља у опредељивању за начин Етноантрополошки проблеми н. присутан је у Синанијевом бављењу привиђењима и сабластима. Управо тај елемент. Beograd: XX vek 1990 : 5-29. као врхунског начина истраживања појава са израженим аспектом социјалности у савременим друштвеним и хуманистичким наукама. Одредивши просторно-временске детерминанте социокултурног континуума који је дефинисао као контекст настанка и функционисања тврдњи о сусретима са разноврсним оностраним ентитетима. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. год. најчешће. RENDUS одређене формалне и структурне карактеристике наших традицијских заједница. али – показује и на који начин им треба приступати. наводно генеричко разматрање у историјском смислу или. духовном и социјалном културом – пре свега као оделитим аспектима живота одређене групе људи. из тог разлога.7 показао је да систем веровања и понашања до којег се може доћи антрополошким рашчлањивањем нарација о привиђењима представља још један вид социокултурно бихејвиоралне регулације у заједницима које баштине 6 В. не доприносе разумевању разлога њиховог постојања и значаја које имају за неку конкретну заједницу. већ и њихову културну когнитивну основу.с. не само бандићевског. 1. Ogledi o narodnoj religiji.208 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES Његова анализа феномена привиђења јесте заснована на комбинацији постмодернистичког схватања функционалне анализе и класичног антрополошког приступа проучавању културе и као таква представља даљу разраду Бандићевих теорија о комуникацијским аспектима народне религије Срба. чини Синанијев напор још значајнијим. 107-115. то јест онога шта чини основу социокултурне поруке овог вида културне комуникације. класичну предметну поделу етнолошких и антрополошких истраживања која се баве материјалном. нужно је било деконструисати тзв. У таквој поставци. На тај начин је у потпуности успео да покаже не само друштвени смисао комплекса веровања и понашања везаних за привиђења у једном специфичном сегменту руралног континуума наше земље.

с. какву је имплицирала подела културе на материјалну. постаје унутрашње својство система. вредносним и нормативним системима на којима су оне засноване. Другим речима. емска перспектива – а када смо суочени са таквом чињеницом. те идејним. односно разлози тога – иако је непобитно то да ће интерпретативни резултати у конкретним случајевима зависити од значењске детерминативности појединих таквих сегмената. практично – било чега и било где. својство носиоца културних одлика заједнице које извире из културне сег- RENDUS 209 ментираности друштва. односно контекстуалном. Значај примена савремених етнолошких и антрополошких теорија и метода у истраживању балканских култура. дате локалности. 1. економске и друге установе и односе на пример. духовну и социјалну. св. 1 (2006) . јасно је да тада постаје и статистичка категорија. стварним човеком као његовом истраживачком окосницом и са усредсређивањем интересовања на откривање начина. год. сасвим свеједно). а често и у средствима јавног и приватног саобраћаја ако ништа друго! Проучавања народне религије у савременим друштвеним и културним условима не треба да се разликују од антрополошког проучавања било чега у тим истим условима: пракса међусобне деконтекстуализације ''народног'' живота и домена реалности из које потичу они који је испитују постала је излишна одавно. Етноантрополошки проблеми н. рецимо. веровање српског сељака у поседнутост неког пања није мање ''чудно'' од веровања српског истраживача да у Министарству науке-икако-му-је-већ-када-придружени-назив седе људи компетентни у било којем смислу за научноистраживачки рад. Привиђења и сабласти нису. а на тим постулатима су заснована данашња антрополошка истраживања. Још једном – антрополошко проучавање појава из домена народне религије јесте бављење свакодневним животом. тако. Етно-културолошки зборник.8 на8 Бојан Жикић. Након свега Човек. са тзв. дакле. устукнула је пред оном која је заснована на културној експертизи датог случаја. књига 9. а немају готово никакве везе са другом. када су у питању такви социокултурни референтни системи у којима проучаваоци и проучавани заиста већма деле културне прерогативе и детерминанте – хтели то они први да признају или не! Егзотизам проучаваног. у виду бављења односима које људи развијају и. Нека понашања и веровања се сматрају. дискурзивном и сличном сагледавању онога шта се проучава као интринсичне социокултурне особености – на пример.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES на који ће се антрополошки што целовитије представити њена улога у животима стварних људи. нужно. већ га деле са нама на кудикамо опипљивије начине од оних за које се то уобичајено претпостављало у расправама о експланаторним и интерпретативним дометима етнографске реалности и етнографске репрезентације – кроз различите правне. Сврљиг 2004 : 55-56. нити је културна сегментираност најбољи начин да се тумачи сâмо постојање таквих феномена. принципа и евентуалних посредника у организовању свега онога од чега се састоји тај свакодневни живот. мењају према установама које изграђују. истраживачка експертиза која је била утемељена на парцијалном бављењу феноменима у том смислу као да они припадају једној сфери стварности (или ''културе''. који не егзистирају у неком универзуму паралелном са оним из којег је дошао њихов антрополог. ''чуднијим'' од других због тога што су мање распрострањена и/или проблематизована: међутим.

коришћени су ''секундарни'' текстови – текстови које су писали посматрачи. Партриџ је аутор и уредник више радова и књига које се баве проучавањем феномена као што су различита мистичка искуства. године у Енглеској. Енциклопедија већ по својим техничким карактеристикама представља веома амбициозан пројекат. у Санта Барбари. Вилсон. Кина. секте и алтернативни духовни покрети. професор савремене религије на универзитетском колеџу Честер у Енглеској. чине и 62 сарадника различитих професија. студија фолклора. антропологије. која је своју премијеру доживела 2004. Енциклопедија нових религија. али и не да свесно ради на томе! Б о ја н Жики ћ Енциклопедија нових религија – нове религије. теологије. као веома ''свеже'' штиво постала је доступна и широј јавности код нас. Наклада Љевак. у луксузној опреми.210 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES покон. Загреб 2005. Америка. као и ''примарни'' текстови – текстови ''инсајдера''. поред уредника. Међутим. Робертсон. као и прави моменат када је књигу овог типа упутно пласирати на тржиште. У циљу стицања што објективније слике о појединим покретима. Значају целог пројекта додатно доприноси и чињеница да је предговор Енциклопедији написао Џ. Кореја. 1. захваљујући чињеници да су одговорни из загребачке издавачке куће Љевак препознали квалитет којим енциклопедија располаже. НЛО религије. св. као и прегледним индексом појмова на осамнаест страна и одабраном библиографијом. Канада. социологије. персоналистичка теологија итд. Нови Зеланд и Немачка. Теме којима се Партриџ превасходно бави су савремена хришћанска теологија и алтернативни духовни покрети на Западу. аутори ван посматраних организација. Гордон Мелтон. а долазе из различитих академских средина као што су Енглеска. те одређивања основног терминолошког инструментаријума и категоријалног апарата. 1 (2006) . са великим бројем и одличним избором репрезентативних фотографија у колору. Јапан. Швајцарска. уредио: Кристофер Партриџ.с. Уредник Енциклопедије је Кристофер Партриџ. филологије и психијатрије. експлицитно као једина закономерност остаје то да је променљивост инхерентна и проблемима и начинима на које се врше проучавања. истраживачи религијских организација и нових религијских покрета редовно се суочавају са проблемима који настају већ при покушајима дефинисања спектра појава које разматрају. Аустралија. Мелтон и Мур – да по- Етноантрополошки проблеми н. који своја истраживања проводе у оквиру различитих дисциплина – студија религије. Стручни тим који је учествовао у изради текстова. фундаментализам. Тематика којој је ова енциклопедија посвећена већ дужи низ година је у жижи интересовања научне и лаичке јавности и предмет је разматрања великог броја аутора. Парадоксално – сваком истраживачу би требало да буде ултимативни циљ да постане превазиђен у теоријском и методолошком смислу. тренутно један од водећих ауторитета у проучавању нових религија у свету. Објављена је на 446 страница. које прате текст и доприносе визуализа- RENDUS цији посматране проблематике. Волис. год. Холандија. оснивач и директор Института за студије религије у Америци. Нибур. чланова посматраних групација. Аутори као Трелч.

Наравно. Ради смештања у историјску перспективу. савремени суфизам. Исто тако. чланци о појединачним религијским покретима. И поред чињенице да је највећи процват нових религијских покрета забележен након Другог светског рата и посебно од шездесетих година двадесетог века. кабала. јудаизму. за неке покрете је једноставно одредити којој традицији припадају. уредник се определио за шири временски период. док је за друге то теже учинити. формирани су знатно раније. сасвим је индикативна у том правцу. феминистичка и екофеминистичка духовност итд. сасвим је јасно да баратамо материјом која захтева стална даља категоризовања и промишљања. модерној западној култури. индијским религијама. веку или чак након 1945. Тако. Имајући све наведено у виду. Наравно. постмодерна духовност. домородачкој и паганској традицији.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES менем само неке – понудили су више различитих типологија религијских организација. у најмању руку. као и дискусију претходно помињаног проблема категоризације религијских организација. код издања које се бави ''новим'' религијским и духовним покретима потребно је појаснити колико су покрети о којима се ради нови. век. западном езотеризму и њу ејџ традицији и.с. те се за њихово Етноантрополошки проблеми н. које доноси сажет али квалитетан преглед значајнијих праваца у којима су се проучавања нових религијских покрета кретала. што пружа нужне информације битне за генезу појединих покрета. док се за друге не може уопште утврдити порекло у било каквој посебној религијској традицији. 1. св. шаманизам. На почетку сваког поглавља налази се уводни текст који доноси општи преглед доминантне традиције. поређани су хронолошки – према датуму (или приближном датуму) њиховог оснивања. Мормони. Енциклопедија се састоји из девет поглавља посвећених RENDUS 211 новим религијама. који се протеже на цео 20. Енциклопедија нових религија нуди приказ више од 200 нових религијских и духовних покрета. афричке независне цркве. на крају. сектама и духовним покретима с коренима у хришћанству. многи покрети воде порекло из више различитих религијских традиција. зороастризму. као што су нпр. Теозофско друштво и други. Овакав поступак се чини потпуно оправданим. као нпр. а у појединим случајевима представљени су религијски покрети стари више векова. а уредник је приликом њиховог класификовања применио приступ за који се. оперативан и флексибилан. уфологија. Партриџ је организовао текстове о религијским и духовним покретима кроз поглавља која су посвећена традицијама од којих неке не можемо сматрати религијским. на дневној бази. религијама источне Азије. Сока Гакаи. 1 (2006) . практично. поред уводног поглавља. може рећи да је изузетно прегледан. док су многи покрети који више и не постоје извршили значајан утицај на савремене групације (нарочито езотеријске западне традиције). године. Наиме. Партриџ је приступио категоризацији и представљању религијских и духовних покрета према традицијама на којима су поникли. јер многи покрети који постају истакнути у 20. Процена Ајлин Баркер да само у Европи има више од 2000 нових религијских покрета. а из којих су разматрани покрети проистекли. унутар сваког поглавља. па је потребно пронаћи корене који су извршили доминантан утицај на оснивача и битније личности покрета. исламу. год. Свако поглавље доноси и посебне прилоге који се тичу интересантних тематских целина унутар доминантних традиција. но имајући у виду чињеницу да нови религијски покрети широм света настају.

што је до сада био најчешћи случај. као и да у њему учествују дубоко поларизо- Етноантрополошки проблеми н. RENDUS Иако Енциклопедија нових религија представља водич написан за нестручне кругове. Такође.с. Народ ислама. као што су Психоделична духовност. не ограничавајући се на њихов процват и развој у западним друштвима. неизбежног. Beograd 2005. чине је изузетно значајним пројектом и драгоценом литературом за све оне који се на било који начин баве. 1 (2006) . Сајентолошка црква итд. Храм народа. на једном месту. 1. Конектикат. започето је у јуну 2002. Супротстављајући се приказивању сукоба Срба и Албанаца на Косову као традиционалног. У Енциклопедији су обрађени религијски покрети који су до сада инспирисали бројна истраживања. иновативни приступ. Међународно друштво свесности Кришне. те су знања о њима прилично раширена у јавности. будући да сукоб на Косову постоји током многих покољења. год. да би овакав конфликт прерастао у грађански рат. Јеховини сведоци. Поред претпостављених проблема са простором. бар једна од сукобљених страна мора тежити остваривању права или интереса на рачун друге стране. св. Међународни пут. Иглесиа ни Кристо. идеологије и организација које подстичу сукобе. године за потребе писања магистарске тезе о решавању етничког конфликта у области комуникологије. али и мање проучавани покрети као што су Кимбангуизам. Енциклопедија нових религија. Данијел Синан и Helena Zdravković. неколико додатних пасуса у којима би код сваког текста било упућено на рефернце за даља читања везана за дату проблематику. 284 str. и било за очекивати имајући у виду велики број аутора различитих провенијенција који су учествовали у њиховој изради. природног и непомирљивог. Елан витам итд. као што је појава вођа. Неуролингвистичко програмирање. Хелена Здравковић истиче да друштвене групе (етничке. верске. Srpski genealoški centar – Etnološka biblioteka. што је. као што су нпр. она би се могла односити на следеће: оно што упада у очи. У Енциклопедији су описани и покрети који су ретко налазили своје место у издањима која се баве религијским и духовним покретима. а представља недостатак овог издања. или планирају да се баве новим религијама и духовношћу. Форум за оријентацију или Дуф и Рејв у Аустралији. Субуд. количина представљених религијских и духовних покрета. Розенкројцери. Politika žrtve na Kosovu. Истраживање на основу којег је настала ова књига. је чињеница да се поједини текстови значајно разликују у квалитету и количини информативности. донекле. Ипак. да су сви покушаји његовог решења били неуспешни. расне и класне) постају конфликтне само ако постоје основни предуслови. Уколико би се оставило места критици оваквом издању. САД. такође би значајно допринели количини информација коју Енциклопедија носи. на Универзитету у Хартворду.212 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES представљање морало пронаћи места у енциклопедији овог типа. Identitet žrtve kao primarni diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu. јасно и веома прегледно нуди информације о великом броју религијских и духовних покрета распрострањених широм света. као и значајна екипа сарадника који су учествовали у њеној изради.

у трећем поглављу. Здравковићева истиче да постизање схватања кључних питања у вези с косовским проблемом захтева комбиновање елемената сва три приступа. даје се кратак преглед историје Косова и констатује RENDUS 213 се да српски и албански научници износе потпуно супротне теорије о његовом етничком развоју. Здравковићева истиче да идентитет није фиксан. вере и тако даље. флуидан и конституисан. Такође. језика. 5) свакодневна траума и виктимизација. лингвистички. засноване на заједничкој историји и на колективном памћењу. као и процес стварања и одржавања дихотомних идентитета. бес. као и процес стварања и одржавања супротстављених идентитета кроз позитивно приказивање сопствене групе као жртве и негативно приказивање "оног другог" као злотвора. стабилан. статус жртве насупрот статусу злотвора "оног другог" представља најизраженије "сидриште" идентификације и Срба и Албанаца.с. а циљ је разумевање како ови приступи објашњавају конфликт и како их користе стране у сукобу. При томе. а потребно му је и неко "сидриште" да би могао да се позитивно идентификује у негативном идентитету "оног другог". осећање виктимизације и понижености. индигнација. При томе. као и у погледу одређивања идентитета. Ауторка се опредељује за конструктивистички приступ да би. 3) присилна и негативна међузависност. ауторка се позива на Колмена и његово дефинисање пет посебних обележја непомирљивих и упорних сукоба. Друго поглавље доноси приказ главних карактеристика примордијалистичких. огорченост. ауторка закључује да је овај конфликт између Срба и Албанаца дубоко укорењен. попут етницитета. које би га свеле на вековну мржњу и урођено насиље. св. од којих је свих пет карактеристично за конфликт на Косову: 1) постојање процеса којим се квалитети друге групе. мада дубоко мрзе једна другу. продужен и веома упоран. истиче се да и Срби и Албанци инсистирају на томе да су њихова историјска права на Косово примарна. да и једни и други своју историју сматрају апсолутно истинитом и да у њој проналазе доказе о сопственој виктимизацији. У првом поглављу. инструменталистичких и конструктивистичких приступа национализму и националном идентитету. Идентитет жртве и Косово као метафизички простор представљају симболичке ресурсе које Срби и Албанци користе за успостављање сопствене нације као замишљене заједнице. при чему се сопствено насиље и агресија третирају као легитиман одговор на неправду.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES ване групе од којих свака за себе сматра да је жртва и да је у праву. међузависне географски. год. моралан. 4) постојање екстремних емоција. културолошки и економски. већ је потребан и конструктивистички приступ који ће помоћи да се разуме симболичка вредност Косова. користе као средства за одређивање "оног другог" и за одржавање моћи над њим. дискриминацију и понижавање које спроводе "они други". На Косову. односно. као што су осећај супериорности. примордијалан и јединствен. већ је диференциран. стање у којем су сукобљене стране. Сукоб на Косову се не може посматрати само из примордијалистичке или инструменталистичке перспективе. увек треба имати у Етноантрополошки проблеми н. већ и суштинских питања идентитета. објаснила симболичку вредност Косова. 1. или на питање права и економских и политичких услова. 2) чињеница да се овакви сукоби не тичу само материјалних ресурса. 1 (2006) .

Треба имати у виду да мржња међу обичним људима није довољна за избијање конфликта. Не треба заборавити ни помало обесхрабрујућу чињеницу да су нека политичка дешавања у приличној мери детерминисана у деценијама које им претходе. Здравковићева изводи закључак да је потребно да се напори за решавање конфликта усмере на микро ниво идентитета. Ауторка завршава ово поглавље констатацијом да је сукоб између Срба и Албанаца трајан и тешко решив због тога што Косово има огромну симболичку вредност и централну улогу упоришта националних и групних идентитета. при чему "историјска виктимизација" представља једно од најизразитијих обележја. одустајање од тврдњи о апсолутној виктимизацији условљено је превазилажењем етницитета као примарне идентификације и коришћењем мултиплицитета RENDUS идентификација. ни једни ни други се не задржавају на скорашњем времену. Такође. одржавају и остварују у дискурсу. 1 (2006) . што би допринело успостављању поверења. већ и њене идеологије. св. мора се истаћи да је Хелена Здравковић пружила веома темељну и систематичну ана- Етноантрополошки проблеми н. већ себе приказују као "историјске" жртве. једино ако се задовоље њихове основне потребе за сигурношћу и преживљавањем. друштвени чиниоци могу да се дистанцирају од разумевања и жаљења само своје виктимизације. Коначно. а "оне друге" као злотворе. нужно воде закључку да је "она друга" злотвор. док Албанци истичу своју угњетеност за време Милошевићеве владавине. Анализа је показала да Срби највише говоре о својим актуелним патњама. нужно је усредсредити се на разумевање инструментализације историје у свакодневном животу и у свакодневном дискурсу.214 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES виду да се памти оно што доприноси националној кохезији и постизању одређених политичких и националних циљева. год. што би требало да доведе до изналажења заједничке основе и рађања емпатије према другом. Ипак. а заборавља се све оно што томе може да одмогне. на тај начин. односно национални сукоби јесу политички) још вреднија анализа стратегија значајних политичких актера и ширег друштвеног контекста у којем се те стратегије примењују. ауторка закључује да. Пошто се идеологије испољавају. те да. као и то да се добри међусуседски односи у мултиетничким срединама могу лако покварити стварањем одговарајућих структурних услова. На основу чињенице да њени информанти не сагледавају сукоб као борбу за власт између опортунистичких елита.с. На крају. Здравковићева констатује да је супротстављање "нас" и "њих" не само део идентитета групе. Међутим. тврдње – попут оне да је сопствена етничка група жртва. У четвртом поглављу. Ауторка је несумњиво у праву када истиче значај бављења микро нивоом конфликта. Здравковићева наглашава да контекст сукоба наводи Србе и Албанце да селективно памте само одређене догађаје и периоде. због тога што та инструментализација одржава дихотомију жртва / злотвор и антагонизам који из ње проистиче. пето поглавље је посвећено анализи дискурса испитаника који су стављени у контекст међугрупног и унутаргрупног дијалога. Наиме. формирају сећања која су потпуно супротна и која припаднике сопствене групе третирају као жртве. већ као ривалитет између нација и идентитета. Без обзира на ове примедбе. сматрам да је за разумевање политичких сукоба (а етнички. пошто је идентитет жртве у нераскидивој вези са идентитетом злотвора. 1.

чиме је дала важан допринос разумевању сукоба између те две етнонационалне групе. оријентализам формирао специфичне парове: урбано – рурално. Аутор ове књиге се концентрисао на анализу два вида отпора национализму: "одбијање да се национална припадност артикулише као главни фактор и развој алтернативне дискурзивне праксе. "култура" је представљала колективно санкционисани конструкт супротстављен "некултури" примитивног национализма. током свог теренског боравка у Београду и Загребу. ипак. европско – балканско. његови су носиоци примитивни политичари. Многи антинационалисти су се ослањали на различите комбинације алтернативних дискурса (феминизам. артикулисане на основу неких других елемената". Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu. Према Јансену. Влад имир Р иб ић Stef Jansen. европејство и индивидуализам) којима је заједничка била представа о национализму као о ономе чему се пружа отпор. Јансен је испрва био иритиран чињеницом да људи који се боре против националистичког дискриминаторног дискурса баратају стереотипима. и познавање популарне културе. Стеф Јансен критикује ауторе који пишу о сукобу на простору бивше Југославије да недовољно имају у виду да су националне категорије историјски условљене. указивање на рурални примитивизам као главни узрок националистичких ратова представља једну од најважнијих тачака постјугословенског антинационализма. Антинационалистички отпор на простору бивше Југославије није био хомоген. опет. цивилизовано – примитивно. године. Међутим. Наиме. Јансен истиче да.с. св. урбани педигре и припадност. Сасвим у складу са својим левичарским политичким уверењима. 298 str. на различите начине. 1. из различитих побуда и с различитим циљевима". пошто је артикулисан "у различитој мери. Biblioteka XX vek. структура антинационализма се најбоље може објаснити појмом културе. а њих. Аутор издваја и анализира пет аспеката антинационалистичког дискурса о "култури": европејство. закључио да је антинационалистичка опседнутост урбаним само реакција Етноантрополошки проблеми н.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES лизу политичког дискурса обичних Срба и Албанаца.. Феминистички покрет у Србији и Хрватској објединио је ова два основна антинационалистичка става тиме што је промовисао категорију рода као главни фактор дискурса. југословенство. људима који се осећају или не осећају као припадници ових националних заједница одузимамо могућност да артикулишу алтернативно гледиште. у постјугословенском контексту. говором о "српском" или "хрватском" становишту као нечем хомогеном. аутор је наишао на велики број антинационалистички оријентисаних људи који су се служили одређеним оријенталистичким дискурсом. Beograd 2005. образовање. подржавају примитивни сељаци". рационално – ирационално. RENDUS 215 урбаност. Antinacionalizam. 1 (2006) . понашање и стил.. од 1996. до 1998. али је. Наиме. год. Јансен објашњава да је. Такође. односно да је њихова конфигурација у деведесетим годинама двадесетог века производ друштвених и политичких промена. модерно – заостало. у чијој основи је била следећа логика: "постјугословенски национализам је примитивни дискурс.

чија је једна од кључних тачака била југоносталгија. као и да "такви дисидентски дискурси никада нису довели до злостављања. толерантно и тако даље". мирно.с. било у колизији са уверењима његових информаната с којима је. било из сељачког порекла. год. демократско. Тако интонирана југоносталгија није имала везе с тежњом да се обнови Југославија нити с лојалношћу југословенству. урбано. модерно. поред ове "добре" југоносталгије. позабави антизападњачком пропагандом Милошевићевог режима. Аутор објашњава да су оваква алтернативна решења проистицала било из активистичког рада на селу и са избеглицама. ступио у пријатељске односе? Занимљиво је и да Јансен објашњава потпуно некритички интонирану прозападну оријентацију постјугословенских антинационалиста чињеницом да су многе њихове организације биле финансиране из фондова блиских владама земаља Западне Европе и САД. цивилизовано. Такође. наравно. Јансен није ни покушао да се. пре свега. св. били иритирани погрешним представама које су биле раширене на Западу и које су крвопролиће на територији бивше Југославије објашњавале оријенталистичким позивањем на вековну мржњу на Балкану или сузбијањем национализма у Титово време. ова врста антинационалиста је била упозната са алтернативним друштвеним покретима на Западу и била RENDUS је у стању да критички преиспитује "како постјугословенске претензије на европејство. макар мало. Јансенови информанти су истицали да. и то често истим аргументима којима су то чиниле и њихове супкултурне колеге и пријатељи у иностранству". иако склони да се служе урбаним дихотомијама. Такође. иако наводи да су антинационалисти Европу "повезивали са свим што је рационално. што би. наглашавали да је село прошло кроз рат и указивали на незаинтересованост и елитизам градског становништва. Јансен исправно наглашава да је национална припадност "могла имати различиту важност и утицај у различитим контекстима и код различитих људи" и да зато не треба нити негирати нити есенцијализовати "националне разлике у југословенској свакодневици". већ. Он уочава да су његови саговорници. Аутор констатује да су националисти монополисали дискурзивни материјал који се тиче промене и обнове. Јансен уочава да у Србији постоји и "хегемонијско југословенство" које је у сна- Етноантрополошки проблеми н. према сопственом признању. индивидуалистичко. мора се признати да Јансен скреће пажњу и на антинационалистичке активисте који су се противили оријенталистичком дискурсу. Ипак. 1 (2006) . а да су се антинационалисти окренули сећањима на свакодневицу и тако изградили стратегију отпора. силовања или убијања сељака". образовано. западњачко. тако и реално постојећу Европу. са сећањем на југословенски културни простор. 1. чиме је несвесно потврдио један од кључних аргумената који су власти у Србији износиле против невладиних организација. већ је функционисала само на нивоу политике. опет у складу са својом левичарском оријентацијом. организовано. С друге стране. већ треба указати на "њихов релативни значај у скупу многих других дистинктивних критеријума". сложио са неким ставовима озлоглашеног председника Србије. у бившој Југославији. протеривања. Можда зато што би се. национална припадност није била битна у свакодневном животу. Такође. развијено.216 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES на агресивни национализам и говор мржње.

године. Халперн. од којих су неке сада први пут објављене. Такође. Чињеница да се један амерички постдипломац усудио да. године. Српско село – друштвене и културне промене у сеоској заједници 1952–1987. током деведесетих година двадесетог века. настоји да представи свеобухватну слику заједнице у којој је боравио. издавачкој кући "Српски генеалошки центар". Наиме. Владимир Рибић Џоел М. сем часних изузетака. Посебна издања 2. На крају. смештајући је у шири контекст друштва којем она припада у одређеном временском периоду. Београд 2006. године. св. год. прво издање овог дела на енглеском језику појавило се 1956. у књигу је уврштена и студија Џоела Халперна и његове супруге Барбаре Керевски-Халперн из 1987. можемо да захвалимо приређивачу проф. али је један од најважнијих свакако и уврежено мишљење како "нико тако добро не може да проучава наш народ као ми сами". Српски генеалошки центар. треба нагласити да је Јансен пружио изузетно темељну и систематичну анализу антинационалистичког дискурса у Србији и Хрватској. Халперн. Разлози за овакво стање ствари сложени су и многобројни. Зато ова књига представља значајан допринос разумевању друштвеног контекста насталог услед етнонационалних сукоба на југословенском простору. амерички антрополог Џоел Халперн са супругом обавио у селу Орашац недалеко од Аранђеловца.с. За поновно откривање Српског села на нашем језику. дело је обогаћено и фотографијама у боји. пре свега. Основу студије Српско село чине резултати овог истраживања. изазвала много другачије реакције осим пуког игнорисања. Аутор инсистира на унутрашњој динамици сеоске заједнице у Етноантрополошки проблеми н. као и веома инспиративним и садржајним разговором који је др Мирјана Прошић-Дворнић водила са писцем Српског села.ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES жној вези са српским национализмом. Етнолошка библиотека. века. 387 страна. 1. што је у складу са схватањима југословенских комуниста и хрватских. Српско издање Халперновог дела заправо никада није било објављено у овом облику на енглеском језику. очигледно у периоду педесетих и шездесетих година 20. словеначких. поред превода енглеског издања Српског села из 1967. при чему га лична наклоност за носиоце овог дискурса није спречила да му приступи критички. године. албанских и других етнонационалиста. Сама монографија настала је као резултат теренског истраживања које је. и требало је тачно пола века да се Халпернова студија појави на језику оног народа који је и био предмет проучавања. др Мирјани Прошић-Дворнић. Појава књиге Српско село – друштвене и културне промене у сеоској заједници 1952 – 1987 америчког антрополога Џоела Халперна у преводу на српски језик представља својеврстан куриозитет. Наиме. у духу тадашњих трендова у америчкој антропологији. века није. под називом "Дугорочна истраживања у Орашцу". користећи in situ технику теренског ис- RENDUS 217 траживања. изради монографију шумадијског села Орашац. тада млади. у периоду од 1953. као и преводиоцу др Бојану Жикићу. обогаћени каснијим подацима добијеним током накнадних посета Орашцу шездесетих година 20. 1 (2006) . до 1954. предговором приређивача и самог аутора.

наглашавајући процесе културних промена. о чему говоре и наслови "Дванаест година промена у Орашцу 1955 -1966.9 Усмерена ка прошлости. поставило питање сврсисходности објављивања једне овакве монографије добро познатог села у Шумадији. реч је о томе да ова студија представља изузетно интересантно сведочанство о стању српске сеоске културе пре пола века. можда и суштински значај ове студије за домаћу јавност лежи у чињеници да је Српско село. у великој мери недоступан у класичним домаћим монографијама тог времена. Београд 2005: 13-14. и следствено томе. попут привређивања. неопходно би RENDUS било да се осврнемо на неколико чињеница. евентуално.с. како истиче приређивач др Мирјана Прошић-Дворнић. представљало потпуну супротност начину рада и теоријском приступу у тадашњој српској етнологији. Студија Српско село. Са друге стране. религијске праксе. обичаја животног циклуса. Уколико би се. године" и "Дугорочна истраживања у Орашцу". Последња два поглавља.218 ПРИКАЗИ / REVIEWS / COMPTES Орашцу. у том смислу. Пре свега. Халпернов приступ истовремено је. оличених у радовима Вајта и Стјуарда. већ и успостављању генерализација које би омогућиле компарацију са "сличним" друштвима у другим деловима света. Етноантрополошки проблеми н. Истовремено. како у синхронијској тако и у дијахронијској перспективи. веома добар модел за промишљање методологије и технике теренског истраживања. накнадно уврштена у студију. јесте веома драгоцено сведочанство о српској сеоској култури посматраној на један други начин. теоријски и аналитички оквир који у својој књизи нуди Халперн. која је од тада проживела и преживела драстичне промене. са тежњом ка реконструкцији инвентара културних творевина. тадашња домаћа етнолошка наука није била у стању да прихвати и препозна теоријске иновације које је нудило Халперново дело. без обзира на евентуалну теоријску превазиђеност. 1 (2006) . представља "поглед са стране" на тему која је третирана као ексклузивно "наша" и коју смо једино "ми" у стању да разумемо. 1. тежи не само проучавању друштва у дијахронијској равни. инсистирају управо на концепту културних промена. очигледан је утицај и најновијих приступа у антрополошкој теорији. Комбинујући класичне стратегије етнографских истраживања. станишта и одевања. кроз захтев за стандардизовање истраживања како би било могуће поређење различитих друштава. дакле. Халперн најпре настоји да осветли историјски контекст у коме је настајало и развијало се ово шумадијско село. Затим прелази на опис и анализу различитих културних елемената. у: Етнологија и антропологија: стање и перспективе. Халперн. Међутим. св. као и политичких феномена у периоду педесетих година двадесетог века. од којих је свако посвећено одређеном сегменту живота сеоске заједнице у Орашцу. Зборник Етнографског института САНУ. год. аутор даје интегралну слику села. Студија је подељена на четрнаест поглавља. успостављање теоријских генерализација. попут навођења исказа испитаника (аутобиографије или писмени састави ученика сеоске школе) са бројним статистичким подацима. Из етнологије у антропологију. Ива н Ђорђевић 9 Иван Ковачевић. у моменту када је писано и објављено.

превредновања и употребе различитих савремених облика идентитета у Србији. мр Лидија Радуловић. етнички. Као циљ истраживања тада је постављена његова потенцијална научна и ваннаучна примена у разумевању општих карактеристика и посебности група које чине заједнички мултикултурни амбијент у савременој Србији. проучавани или објашњени. године обавио контролна истраживања. јануара 2004. Циљ те фазе рада на пројекту било је критичко разматрање претходно конструисаног Етноантрополошки проблеми н.с. мр Радомир Ракић (данас у пензији). вани. различите сегменте народног православља и њихову функцију у формирању српског идентитета (припадност вери. однос историје дисциплине и историје идентитета). политике идентитета у савременој Србији и улогу истраживачких традиција у њиховом формирању (политичка употреба историјских личности. Резултати прелиминарних и основних истраживања проверени су на проширеном броју тема и локација. етничким и тематским контекстима. мр Слободан Наумовић. Истраживачки тим је током 2004. обнове. др Сенка Ковач. родни. данас колега на Одељењу. 2 Др Душан Бандић. Издвојили су: конструкцију идентитета (културни. поједини празници). 1. укључен је у пројект као истраживач – сарадник МНТР (МНЗЖС) током 2003. Мр Владимир Рибић. Београд. 2005. као и о резултатима рада на Пројекту у Зборнику радова Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. 17-264. мр Илдико Ердеи. Зборник радова. посебно оне који у дотадашњим истраживањима нису регистро1 Више података о овом Пројекту. год. године. мр Гордана Горуновић. Чланови истраживачког тима издвојили су главна питања која треба решавати при тумачењу процеса изградње. 20. године преминуо је професор др Душан Бандић. руководилац пројекта. сроднички и локални) у различитим регионалним. 9-12. Филозофски факултет. године своје колеге – чланове Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду 2 с намером да у оквиру пројекта Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије проуче различите типове културних идентитета у Србији. 1 (2006) . св. мр Драгана Антонијевић (данас др). На велику жалост колега. мр Саша Недељковић (данас др) и мр Милош Миленковић (данас др). мр Зорица Ивановић. мр Бојан Жикић (данас др). Етноантрополошки проблеми. ликови из хришћанске митологије. улога националних институција у политичком животу. др Весна Вучинић-Нешковић.ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS Хроника Currents Actualités Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије – пројекат Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије1 Професор Душан Бандић окупио је 2001.

одржаног у Етнографском институту САНУ (Посебна издања ЕИ САНУ 49. Румунија. покуша да пружи нови поглед на суштину. Укључујући и посматраче. Конференција је одржана у организацији Међународне асоцијације за антропологију југоисточне Европе (International Association for Southeast European Anthropology. са тежњом да кроз перспективе дисциплина као што су антропологија/етнологија. једну четвртину истраживачи из западне Европе и Северне Америке и једну четвртину истраживачи из Србије и Црне Горе. Приближно једну половину радова презентовали су истраживачи из земаља југоисточне Европе. св.220 ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS методолошког инструментаријума. Немачка (Südosteuropa-Gesellschaft). налаза из претходних фаза истраживања. САД. 2003). др Сенка Ковач руководилац пројекта III конференција Међународне асоцијације за антропологију југоисточне Европе Урбани живот и култура у југоисточној Европи. Карактер скупа је мултидисциплинаран.с. Србија и Црна Гора. као и практично применљивих предлога у вези са трансформацијом и транзицијом српског друштва. Њихов сусрет. конференција је имала приближно 200 учесника. карактеристике и проблеме "урбанитета" у југоисточној Европи. Овај научни скуп представља трећу ре- довну конференцију InASEA. Београд: 26-29. године На Филозофском факултету у Београду. маја 2005. Пријаве за конференцију Урбани живот и култура у југоисточној Европи су показале да постоји изузетно висок ниво заинтересованости за овај научни скуп. Уједињено Краљевство и Француска). размена истраживачких резултата и ставова треба да допринесе развоју научне сарадње и формирању заједничких пројеката у блиској будућности. Научни циљ конференције био је подстицање развоја фундаменталних и примењених научних дисциплина које се баве урбаним проблемима. Хрватска и Турска) и 7 из западне Европе и Северне Америке (Аустрија. Филозофског факултета Универзитета у Београду. социологија. 1. као и теоријских анализа објављених у прилозима са Научног скупа Традиционално и савремено у култури Срба. године одштампан је Зборник радова Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије у едицији Етноантрополошки проблеми. год. Бугарска. Бугарска (2000. InASEA). године одржана је међународна конференција Урбани живот и култура у југоисточној Европи (Urban Life and Culture in Southeastern Europe). Београд: САНУ. до 29. Италија. након скупова у Софији. Општи циљ и намера припремљених радова у овом Зборнику јесте производња друштвено. 1 (2006) . урбано планирање и архитектура. Македонија. Немачка. мај 2005. медијски и интердисциплинарно применљивог знања. Аустрија (2003 године). историја. Зборник радова. године) и Грацу. Молдавија. и то 11 из југоисточне Европе (Албанија. Етноантрополошки проблеми н. историја уметности и књижевности. Грчка. политички. Као резултат рада у завршној години финансирања пројекта 2005. СЦГ. Мађарска. Праткични циљ скупа је био повезивање истраживача из Србије и Црне Горе и из региона југоисточне Европе. Словенија. као и омогућавање сарадње са колегама из земаља Европске уније и Америке. и Друштва за југоисточну Европу. Програмски комитет одабрао је 170 радова научника из 18 земаља света. од 26. Канада.

Етноантрополошки проблеми н. упознала госте са основном концепцијом сталне поставке музеја и повела их у кратак обилазак музеја. године. Поп–култура. политика и моћ у креирању градова. Немачка. од 9:00 до 12:00 часова. 1 (2006) . Институт за филозофију и друштвену теорију. након чега је одржано заседање Скупштине InASEA. Везе између града и села. 27. Факултет за архитектуру и урбанизам у Београду. након чега је одржана завршна пленарна секција са предавањем проф. Роберта Р. У суботу. Факултет политичких наука у Београду. Актери. Породица. председник Међународне асоцијације за југоисточну Европу. у недељу. У вечерњим сатима. Балканолошки институт САНУ. маја 2005. У петак. директор Етнографског музеја. Госте је поздравио господин Велибор Стојаковић. др Сенка Ковач. Маргинализација и интеграција у урбаном друштву. програм се одвијао кроз паралелне секције. Рад- 221 ни део конференције одвијао се до 19:00 часова у пет паралелних седница. Етнографски музеј. св. Институт за новију историју Србије. Радови који су презентовани на Конференцији баве се следећим темама: Урбанизација као историјски процес: од изградње нације до пост-социјализма. маја. Урбана култура и идентитет. излагања у шест паралелних секција одвијала су се до 17:00 часова. Бугарска. Филозофски факултет у Новом Саду и Филозофски факултет у Београду – Одељења за етнологију и антропологију. маја у 19:00 часова у атријуму Народног музеја у Београду. маја 2005. Институт за савремену историју. 1. будућност. учесници конференције били су гости Етнографског музеја у Београду. Уследило је прво предавање по позиву које је одржао проф. Урбана омладина. Факултет музичких уметности у Београду. Факултет уметности у Нишу. 29. Спорт. Роба и потрошња. конференција је објединила научне и академске раднике из водећих институција Србије и Црне Горе. Урбани простор и место. Миграције у град и прилагођавање урбаном животу.с. године. годину. Истраживање града: прошлост. Поверење и безбедност. Град и село: идеолошки аспекти урбанизације на Балкану. Томас Хенгартнер са Универзитета у Хамбургу. год. Хејдна са Универзитета у Питсбургу. историју и социологију. Рајне Гаврилове са Универзитета у Софији. садашњост. као што су Етнографски институт САНУ. добитник престижне Лајбницове награде за 2002. скупу су се обратили др Улф Брунбауер. САД. сродство и полни односи. секретар за културу скупштине града. помоћник министра у Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије. Конференција Урбани живот и култура у југоисточној Европи одвијала се током четири радна дана. 26. продекан Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Ненад Лемајић. Представе о граду у уметности и књижевности. Након презентације фотографија нашег главног града под називом Urban Belgrade. Свечано отварање конференције организовано је у четвртак. Време у градском животу. Кита Брауна са Браун Универзитета.ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS Поред повезивања на међународном плану. САД и проф. где их је поздравио господин Дарјан Михајловић. 28. званични програм је започео на Филозофском факултету у Београду у 9:00 часова пленарном седницом са предавањима по позиву проф. Урбана комуникација. Етницитет и религија. У 20:00 часова су учесници конференције присуствовали свечаном пријему у Скупштини града. након чега је госпођа Весна Марјановић. Последњег дана конференције. помоћник директора.

1. САД (Wenner-Gren Foundation for Anthropological Research. као и списак учесника са имејл адресама објављени су у књизи апстраката. Транспорт и међуградско повезивање. Програм конференције одвијао се на енглеском језику. Клаус Рот (Универзитет у Минхену) и Енкелеида Тахирај (Универзитетски колеџ у Лондону). Детаљан програм. Београд. Народни музеј. Одабрани радови биће објављени у два узастопна броја часописа Ethnologia Balkanica (Vol. св. Немачка (Südosteuropa-Gesellschaft. Скупштина града Београда. год. четврте конференције чија је тема била: Свакодневна култура у постсоцијали- Етноантрополошки проблеми н. и то: Данијела Велимировић. спонзорство Немачке (Stability Pact. Организациони комитет чинили су наставници Филозофског факултета у Београду на челу са Весном Вучинић-Нешковић. Конференција је одржана уз великодушну помоћ спонзора. Sponsored by Germany). Министарство науке и заштите животне средине владе Републике Србије. извршни одбор InASEA је одлучио да четврта InASEA конференција са насловом Регион. Весна Вучинић-Нешковић (Универзитет у Београду). регионални идентитет и регионализам у Југоисточној Европи. Као најаву за следећу конференцију. са појединим излагањима на немачком и француском језику. апстракти радова. као и студената Одељења за етнологију и антропологију и Одељења за историју уметности Филозофског факултета. Дубравка Стојановић. буде одржана у мају 2007. 25-28. Она такође представља и највећу до сада одржану конференцију InASEA. Вишегодишња плодна и успешна сарадња српских и бугарских етнолога и антрополога резултирала је одржавањем. Марица Шупут (декан). Иван Ковачевић. Конференција је организована уз помоћ значајног броја појединаца и институција. Germany). Бојан Жикић. 1 (2006) . а то су: Венер-Грен фондација за антрополошка истраживања. Слободан Наумовић. октобра 2005. Конференција је одржана уз значајну помоћ и ентузијазам административног и техничког особља Филозофског факултета у Београду. Скупштина Општине Врачар. Етнографски музеј.с. Београд. сада већ. године у Румунији (Темишвар). међународног часописа који издаје InASEA. Међународни Програмски комитет чинили су чланови Извршног одбора InASEA на челу са председником асоцијације Улфом Брунбауером (Слободни Универзитет у Берлину). USA). Кристиан Ђордано (Универзитет у Фрибургу). Друштво за југоисточну Европу. Николае Константинеску (Универзитет у Букурешту). и Fresh & Co. Путовање и слободно време. Мина Петровић. Весна Вучинић-Н еш к о в и ћ Председник Извршног одбора InASEA IV српско-бугарска конференција Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду у Србији и Бугарској: балканска трансформација и европска интеграција. Значајно је истаћи да је конференција Урбани живот и култура у југоисточној Европи до сада највећа међународна конференција мултидисциплинарног карактера организована под окриљем етнолошких и антрополошких дисциплина одржана на територији Србије и Црне Горе. Сенка Ковач. Амбасада Републике Аустрије у Београду.222 ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS Нове технологије и град. Пакт за стабилност. 9 & 10). и то: Милена Беновска-Сабкова (Нови бугарски универзитет у Софији). Зрењанин.

формулативних SMS и имејл порука. од 25. Конференцијa je одржанa у Зрењанину. Наталија Пушкарова ("историја свакодневног" за разлику од етнографског проучавања начина живота) и Елена Узенева (о представама о идеалним супружницима у савременој Бугарској). о институцији успомена и функцији сувенира (С.с. Башић). Ђаповић). др Бојан Жикић са темом о антрополошкој анализи HIV. попут комуникативности. о повратку религије на јавну сцену и о њеном утицају на колективни идентитет (М. Ђорђевић). На скупу су. што представља нов квалитет у постсоцијалистичкој економији (Д. Дивац). Етнографског института и музеја БАН из Софије и Народног музеја Зрењанин. о трансформацији услова који су неопходни за заснивање радног места. учествовали са својим рефератима. о родној равноправности и променама које се на том пољу очитују у периоду транзиције (Љ. о трансформацији социјалистичких празника (И. св.10. по позиву. те о развоју представа о свету живих и мртвих у постсоцијалистичком периоду (Д. Павићевић). Лукић-Крстановић). Радојичић).10. 1 (2006) . показале су блискост искустава кроз која пролазе бивше социјалистичке зе- Етноантрополошки проблеми н. Златановић). века (М. учествовали сарадници Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду: доц.2005. Прелић). Гавриловић).вулнерабилности и ризичног понашања у Београду. разматране на скупу. о животу савремене омладине и новодонетим законима у Србији који либерализују права мла- 223 дих (А. о памћењу и забораву социјализма у личним причама (А. о утицају етничких сукоба у малим срединама и начину на који се ти сукоби исказују (С. године у организацији Етнографског института САНУ из Београда. Богданова). Скупу су присуствовали и гости из неких других бивших социјалистичких земаља који су. Ивановић-Баришић). о очувању и презентацији фолклора на сабору народног стваралаштва у Копривштици (Г. о принципима комунитаризма и либерализма у организацији мултиетничких постсоцијалистичких друштава (Г. такође. Иванова). Малешевић). Колеге из Србије представили су своје радове из различитих области: о митовима и реалности с почетка новог века а који се тичу места Србије у Европи (М. Разноврсне теме. Раденковић). Георгиев). Ђорђевић). о стратегијама за успостављање поверења на радном месту у новим економским условима приватног предузетништва (И. о положају деце у породицама незапослених (С. те о схватању смрти у савременим читуљама (Л. из Скопља је дошла Соња Ризоска-Јовановска (положај жена у постсоцијалистичкој Македонији) и Зузана Профантова из Братиславе (наративна свакодневица у контексту историјских преврата у Чешкој и Словачкој). о утицају Интернет комуникације на савремене облике проводаџисања (Ј. др Драгана Антонијевић са радом о свакодневним и савременим облицима фолклорне комуникације попут графита. Лулева). Јанева). до 28. Петрова). о народним представама о светим местима (Љ. год. о утицају политике и бизниса на музичке фестивале (М. 1. Колеге из Бугарске говорили су о различитим факторима који утичу на промене у свакодневном животу (Р.ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS стичком периоду у Србији и Бугарској: балканска трансформација и европска интеграција. о избору занимања која се нуде у новим привредним условима (З. о религијској пракси у светлу ревитализације православља с краја 20. и доц. Из Русије су биле присутне Марина Мартинова (утицај миграционих процеса на свакодневни живот Московљана). Василева).

224

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS

мље у периоду транзиције, што је омогућило живу дискусију, размену мишљења и, надамо се, боље разумевање
сложених и тешких процеса у постсоцијалистичким земљама. Очигледно је да
се етнолозима и антрополозима нуди
обиље значајних тема за истраживање:
како и зашто преживљавају старе форме, обичаји, навике и мисаоне структуре
наслеђени из социјализма; који се нови
облици понашања и вредносних система успостављају са крупним друштвеним и економским променама; како се
све то одражава на свакодневни живот и
културу балканских и постсоцијалистичких друштава.
Драгана Антон ијев ић
EURETHNO у 2005 – години европске
баштине
EURETHNO – федерација европских
мрежа науке и технике у служби културне баштине-Мрежа научне и техничке сарадње у етнологији историји
Европе Савета Европе – Центар европских студија са седиштем у Монпелијеу основана је 1988. године у Стразбуру са циљем чувања етнографске и
фолклорне баштине у Европи на основу препорука UNESKO-a, истраживања у оквиру европске етнологије, као и
утврђивање заједничких особености и
различитости у настави етнологије. На
основу прихваћених научних пројеката
одржавају се научни скупови који би
требало да буду основа за формирање
наставе на трећем степену универзитетске наставе у Европи.
Председник и оснивач ове асоцијације је Жоселин Боне, професор из Монпелијеа. Сваке године одржава се редовна скупштина Мреже у месту одржавања симпозијума. У њој учествују

представници земаља које су учлањене
у Мрежу, а означени као "националне антене": То су: Немачка, Белгија, Бугарска,
Шпанија, Француска, Грчка, Мађарска,
Италија, Пољска, Уједињено Краљевство, Русија. На годишњој скупштини у
Торину, која је одржана у октобру 1993.
године придружени су Кипар и Србија,
а на генералној скупштини у Будимпешти, одржаној у септембру 1994. године и Албанија, Аустрија, Данска, Литванија, Португалија, Словачка, Словенија, Хрватска, Турска и Јапан.
Од оснивања 1998. године Мрежа
EURETHNO организује тематске скупове. У Европи је 2005. година била посвећена европској баштини. Асоцијација EURETHNO организовала је у Монпелијеу од 9. до 11. септембра 2005. године научни скуп Le petit patrimoine
européen patrimoine pour l`être et non pour l`avoir. Скуп је посвећен начинима
представљања и преношења "мале баштине" и значају који има унутар породице, културних и спортских асоцијација и политичких група . На овом скупу имала сам реферат: Présentation, signification et valeur du petit patrimoine des
basketteurs en Serbie.
Асоцијација EURETHNO је на годишњој Скупштини Мреже у Монпелијеу
2005. године, исказала поштовање проф.
др Ђурђици Петровић (1927-2003). Ђурђица Петровић је рођена 1927. године у
Старој Пазови. Филозофски факултет,
групу за етнологију уписала је 1948. године, а студије завршила 1952. године. Од
1952. до 1971. била је запослена у Војном
музеју у Београду. Докторирала је 1964.
године на Филозофском факултету у Београду с темом "Оружарски занати у нашој
земљи у време османске управе" и стекла
звање доктор историјских наука. Од 1971.
године до 1992. године била је професор
на Одељењу за етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београ-

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS
ду. Научна интересовања проф. др Ђурђице Петровић била су усмерена на изучавање материјалне и духовне културе
касног средњег века медитеранског подручја и његовог залеђа. Са успехом је
проучавала културу Цинцара и Рома.
Професор Ђурђица Петровић је била
члан Мреже EURETHNO од оснивања
1988. године у Стразбуру- до смрти 12.
јануара 2003. године. Истичући њене
велике заслуге у раду ове асоцијације
на бројним скуповима, ова научна Мрежа јој је посветила књигу Fête et rites
agraires en Еurope. Metamorphoses?, Ethnologie de l`Europe, Harmatan, 2004,
269 (sous la direction de Jocelyne BonnetCarbonell et Laurent Sebastien Fournier).
Друга књига Inventions européennes
du temps, Temps des mythes,temps de
l`histoire, Ethnologie de l`Europe, Harmatan, 2004, 316 (sous la direction de Jocelyne Bonnet-Carbonell), посвећена је
Лисјену Рубену.
Сенка Ковач
Izveštaj sa okruglog stola Manjine u
proširenoj Evropi (Grac, 2005)
Univerzitet u Gracu, Zelena akademija
iz Graca (Grüne Akademie), CSBSC
(Center for the Study of Balkan Societies
and Culture), ITAT (Institut für Theoretische und Angewandte Translationswissenschaft) i Evropska komisija, organizovali su 03. 11. 2005. godine u Gracu okrugli sto na temu Manjine u proširenoj Evropi: Politika-Identitet-Okruženje (Minderheiten im erweiterten Europa: PolitikIdentität-Lebenswelten). Organizatori i
moderatori su bili Karin Taylor, Christian
Promitzer, Carolin Leutloff-Grandits, Klaus-Jürgen Hermanik i Karl Kaser sa Instituta za istoriju јugoistočne Evrope iz Graca. Učestvovali su etnolozi i antropolozi iz
Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne

225

Gore, Turske, Nemačke, Grčke i Bugarske, koji su se bavili raznim aspektima problema manjina nakon stvaranja i proširivanja Evropske zajednice. Srbiju i Crnu Goru
na tom skupu predstavljao je dr Saša Nedeljković, docent na Odeljenju za etnologiju i
antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je obradio problem etnifikacije
socijalnih grupa, konstrukcije njihovog etničkog identiteta i upotrebe tih konstrukcija
u interetničkim odnosima. Uvodno predavanje, koje se bavilo teorijskim razjašnjavanjima, održao je Christian Promitzer, a završno predavanje (Preterana briga o manjinama je kontraproduktivna) novinar i publicista iz Graca Norbert Mappes-Niedieck.
Sa ša N edeljko vić
Izveštaj sa IV Roaming anthropology
seminara (Nova Gorica, 2006)
Nakon Beograda (2001, 2004) i Ohrida
(2002), Nova Gorica je bila domaćin IV
Roaming Anthropology seminara održanog od 27.04. do 01.05.2006. godine, pod
naslovom "Tito – stara ikona u novim kontekstima". Oko 25 učesnika iz četiri zemlje
(Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Srbije i
Crne Gore), većinom studenti završnih godina osnovnih studija i studenti poslediplomskih studija, iznosilo je rezultate svojih istraživanja koja su se bavila upotrebom ikone "Tito", odnosno, procesima koji su nastupili nakon perioda Titove vladavine i raspada SFRJ. Skup je organizovalo
Odeljenje za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, a
neposredni organizator i moderator bio je
Miha Kozorog.
Grupu studenata sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu predvodila je Jelena Rajčević
(student postdiplomac), a činili su je još
Marko Pišev i Aleksandar Banjanac, stu-

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

226

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS

denti četvrte godine osnovnih studija. U
svojstvu mentora i nastavnika-predavača
sa studentima je putovao i doc. dr Saša
Nedeljković; njegovo predavanje je nosilo
naslov "Savremene mitologizacije". Uz
njega, predavanja su održali i prof. dr Rajko Muršič sa pomenutog odeljenja Filozofskog fakulteta u Ljubljani ("Post-socijalizam na primeru muzičke grupe CZD") i
asistent mr Davorin Trpeski sa Instituta za
etnologiju i antropologiju Univerziteta u
Skoplju ("Uspomene na socijalizam u Prilepu u Makedoniji").
Jelena Rajčević je, u svojstvu polaznika i
učesnika seminara, izlagala temu "Politički
mitovi proistekli iz koncepta SFRJ – Mitologija Mire Marković", izlaganje Aleksandra Banjanca je nosilo naslov "Tito iz
komšiluka", dok je Marko Pišev obradio
problem nacionalnog identiteta na primeru
konstrukcije i upotrebe Vinčanskog pisma.
Krajem godine izaći će i zbornik radova sa
ovog seminara. Naredni seminar bi trebalo
da se održi u Hrvatskoj, a pored studenata
iz navedenih zemalja trebalo bi da učestvuju i studenti iz Bosne i Hercegovine.
Sa ša N edeljko vić
New Contexts in Teaching and
Learning: International Perspectives,
Birmingem, Velika Britanija
23-25. novembra 2005.
New Contexts in Teaching and Learning: International Perspectives3 četvrta
je međunarodna godišnja konferencija
koju organizuje Centar za sociologiju, an3

Zahvaljujem se Ministarstvu, čija mi je
finansijska pomoć omogućila da učestvujem na konferenciji, kao i dr Senki Kovač,
prodekanici za nastavu i dr Marici Šuput,
dekanici Filozofskog fakulteta, na neophodnoj podršci.

tropologiju i politiku (C-SAP) u okviru
Akademije za visoko obrazovanje Univerziteta u Birmingemu.
C-SAP je osnovan sa idejom da promoviše interdisciplinarno istraživanje obrazovanja. Pored istraživanja, ljudi iz ovog
centra bave se unapređenjem obrazovnog
procesa, uključujući sakupljanje i distribuciju edukativnog materijala, organizaciju radionica na različite teme, rasprave
o metodologiji i metodici predavanja, i
najviše radom na povezivanju perspektiva o
obrazovanju različitih društvenih i humanističkih disciplina (Za detaljnije informacije
videti www.c-sap.bham.ac.uk).
Akcenat prošlogodišnje konferencije bio
je prvenstveno na strukturnim i formalnim
promenama u okviru homogenizovanja
obrazovnog prostora, i uticaju globalizacije
na obrazovne politike u Evropi, Americi, ali
i u nekim drugim zemljama (Yann Lebeau,
The knowledge economy orthodoxy and the
new higher education research-policy nexus in Africa; Roger Goodman, What will
happen to Japan’s Private Universities over
the next decade; Mark Harris, Some reflections on teaching in Northern Brazil by a British-based anthropologist). Značajna pažnja posvećena je Bolonjskoj deklaraciji i s
njom povezanim društvenim i političkim
trendovima, uključujući komodifikaciju odnosno marketizaciju obrazovanja (David
Mills, Inside the knowledge machine: Comparative ethnographies of global higher
education reform; Sue Wright, Commonalities and Differences in European approaches to Higher Education reform; Magda
Lewis, Public Good or Private Value: A
Critique of the Commodification of Higher
Education – A Canadian Perspective).
Na konferenciji je učestvovalo više od
100 antropologa, sociologa, politikologa,
filozofa, ekonomista i drugih društvenih
naučnika, većinom iz Velike Britanije i
SAD (osim nekoliko učesnika iz Južnoafričke republike, jedne učesnice iz Poljske

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS
i, među njima i ja, kao učesnica iz Srbije i
Crne Gore). Prezentacije i paneli odvijali
su se u nekoliko prostorija istovremeno, tako da je bilo nemoguće čuti čak i polovinu. Jedna od dobrih strana konferencije jeste što je obuhvatala istovremeno studentske prezentacije, promocije informacionih
sistema i baza podataka za istraživače u
društvenim naukama, problematiku vezanu za tehničke i metodičke strane nastavnog procesa, kao i prezentacije istraživanja
i teorijske diskusije. Izdvojila bih odlično
predavanje po pozivu profesora Majkla
Epla sa Univerziteta Medison u Viskonsinu, inače jednog od najpoznatijih savremenih kritičkih pedagoga, kao i prezentacije
Dejvida Milsa i Sju Rajt na uzbudljivom
panelu naslovljenom The Rush to Market?
("Trka za tržište?"). Tokom diskusija, kao
i tokom moje prezentacije (Educational
Policy from Nationalism to Euro-Integrationism: an Anthropological Analysis of
Serbian Educational Reform), učesnici su
pokazali veliko interesovanje za antropološki pogled na dinamiku i strukturu obrazovne reforme u Srbiji. Odlična atmosfera
i širok dijapazon tema na konferenciji doprineli su tome da mislim da nije preterano
reći da, i kada je antropologija obrazovanja
u pitanju, domaća nauka ide potpuno u korak sa međunarodnim tendencijama.
U ovom smislu, nadam se da je ova konferencija samo prvi u nizu događaja u kojima
će domaći etnolozi i antropolozi uzeti aktivno učešće u istraživanju, kritici i evaluaciji obrazovnih procesa u zemlji i svetu.
Jana Bać ević
Извештај о путовањима и
теренском раду студената
Одељења за етнологију и
антрополигију Филозофског
факултета у Београду у Бугарској

227

Заједно са студентима друге године
Дејаном Радисављевићем и Петром
Вељачићем боравила сам у југозападној Бугарској (Западни Родопи, Пирин)
у периоду 11-24.08. 2002. године. Наше путовање, боравак и рад на терену
обављен је у оквиру међународног
пројекта Балканског института за етнологију и удружења ДИОС из Софије –
''Expedition 33'' у области Грмена и Гоце Делчева. Сви истраживачи су били
смештени у Доњој бањи у селу Огњанову (општина Грмен), које нам је било база и главни предмет истраживања
наше трочлане екипе.
Огњаново има етнички хетерогено
становништво које се састоји од Бугара хришћана, Бугара муслимана и Рома. Роми су традиционално муслимани, али током последњих година постепено прелазе у нову веру – баптистичку, под утицајем секти. Исту тенденцију смо запазили и у суседном селу Марчеву у којем Роми чине већину.
Главни предмет наших интересовања и
истраживања на терену је била малобројна ромска заједница у Огњанову
која настањује једну махалу у рубном
подручју села и у непосредној близини
хришћанског гробља. У селу постоји и
делује невладина ромска организација
"Интегро". Обавили смо разговоре са
активистима организације у њиховој
канцеларији, обавестили се о њиховим
досадашњим и будућим пројектима и
материјалима, као и о циљним групама
(ромске заједнице у Огњанову и Марчеву).
У слободно време правили смо излете по околним селима и разгледали археолошке локалитете – бројне трачке
тумуле, остатке римске цесте и утврђења Кале. Посетили смо Дубницу, Горњи и Доњи Дебрен, Скребатно, Дрјаново, Рибново, Лештен и Ковачевицу
(''бугарски Холивуд''), археолошки ло-

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

228

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS

калитет из римског доба Nikopolis ad
Nestum, манастир и цркву св. Георгија
у Хаџидимову, општинско средиште
Грмен и град Гоце Делчев. У Рибнову,
које је настањено искључиво муслиманским становништвом, имали смо
прилику да упознамо породицу Али
Мустафе Бошнака (потомак мухаџира
из Босне). Они су нас примили у својој
кући, где смо водили разговор и погледали документарни филм (аматерски
снимак на видео касети) о колективној
прослави сунета у Рибнову јануара
1990. године, првој јавној манифестацији тог типа у пост-социјалистичкој
Бугарској.
По повратку кући, израдили смо 11
фото филмова које смо снимили на терену и започели сређивање сакупљене
грађе, као и прве верзије рукописа. Рукопис о становништву села Огњанова
предала сам за штампу редакцији часописа Етнология (ДИОС, Софија). Нажалост, организатор ни овај пут није
испоштовао преузете обавезе и није
објавио резултате обављених истраживања.
***
Наша шесточлана екипа је учествовала у раду међународног семинара и
теренскоистраживачке
експедиције
под називом Practical Workshop and Field Work’s Group у северозападној Бугарској у периоду од 18.08. до 31. 08.
2001. године, на позив организатора
проф. др Тоше Спиридонова, научног
удружења ДИОС и Балканског института за етнологију из Софије. Нашу
екипу су чинили Гордана Горуновић,
асистент (инструктор летње теренске
праксе студената) и студенти етнологије и антропологије: Павле Карабасил
и Јасмина Матић (апсолвенти), Драги-

ца Кумрић, Драган Станојевић и Рада
Крстановић (III г.).
Били смо смештени у селу Стакевци
у пограничној зони, где смо обавили
рекогносцирање терена и прикупили
етнографску грађу за потребе наших
истраживачких тема (свакодневни живот у селу; привреда; етнокултурне
особине и етнички ставови торлачке
етнографске групе). Пошто смо се упознали са природно-географским, демографским и економским карактеристикама села, усмерили смо пажњу на
конкретну ситуацију и актуелне услове
живота његових малобројних становника (начин привређивања, домаћинство) у периоду транзиције, тј. од почетка реформи и спровођења аграрне
реформе у Бугарској (од 1989. године).
По окончању теренског истраживања учествовали смо у раду међународног научног скупа ''Borders'' који је
одржан у Белоградчику и Стакевцима
29 – 31. 08. Гордана Горуновић је учествовала са својим рефератом ''Друштвени и економски контекст разградње традицијске културе у савременом
бугарском селу: пример пограничног
села Стакевци у северозападној Бугарској''. Драган Станојевић и Рада Крстановић су свој коауторски текст под насловом ''Теренско путовање у Бугарску
у светлу обреда прелаза'' приложили за
штампу часопису Етнология (годишњак ДИОС-а, Софија). Гордана Горуновић је такође приредила свој рукопис и послала га електронском поштом
редакцији Етнологије.
Колико нам је познато, због финансијских проблема с којима се суочио
након семинара, организатор није испунио све преузете обавезе и није публиковао резултате истраживања, нити
радове са научног скупа.
Гордана Гор унови ћ

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS
Извештај о теренском
истраживању студената
Одељења за етнологију и
антропологију Филозофског
факултета у Београду (Ораховац, Бока
Которска)
Наша истраживачка екипа је боравила у Доњем Ораховцу, насељу на територији општине Котор, у периоду 28.
07-12. 08. 2003. године, ради рекогносцирања терена и прикупљања чињеничног материјала у оквиру пројекта
(предложеног од стране наручиоца Јадран Арт Пераст у сарадњи са нашим
Центром за етнолошко-антрополошка
истраживања) проучавања традиционалне културе, народног живота и обичаја Горњег Ораховца. Екипу су чиниле
Гордана Горуновић, асистент на Одељењу за етнологију и антропологију, и
студенткиње етнологије и антропологије Александра Мирковић (3. година),
Весна Исаиловић и Маријана Митровић
(2. година). Гордана Горуновић је на терену остала до 15. 08. 2003. године, како би обавила интервјуе са испитаницима из Пераста и Рисна, који нису могли
бити завршени у предвиђеном року.
Братственичка села или засеоци Горњег Ораховца (Ораховац, Оравац) – Убалац, Велинићи, Степен, Кљавићи, Јежевићи, Веље Село, Глоговац и Бријег –
су, за разлику од данашњег Доњег Ораховца (Подоравац), напуштена и запустела већ неколико деценија. Сасељавање становништва у Приморје и миграције у прекоморске земље (највише у
Аргентину) одвијали су се поступно од
краја 19. века, да би након Другог светског рата, у периоду социјалистичке изградње, уследио нови талас претежно
локалних и регионалних миграција.
На Убалцу данас "живе" само две куће (једно домаћинство чине браћа Јован
и Здравко Дабижиновић, друго иноко-

229

сни Обрад Дабижиновић). Стога су истраживања вршена највише у Доњем
Ораховцу, али и у околним местима – у
Дражин Врту, Перасту, Доброти и Рисну, у зависности од тога где су се настанили потомци горњеораховачких породица и братстава, као и, премда у мањој мери, због неприступачности самог
терена, на лицу места, у подручју Горњег Ораховца.
Екипа је један дан боравила на Убалцу, где је снимала објекте и ношњу и
обавила разговоре са Јовом и Обрадом
Дабижиновићем (једине настањене куће
у Убалцу и целом Горњем Ораховцу).
Г. Горуновић је један дан посветила
обиласку и разгледању већине горњеораховачких заселака, као и фотографском снимању значајних локалитета и
грађевина – цркава, гробаља и фортификација из доба аустријске владавине.
Ова маршрута је углавном следила коридор старе аустријске цесте, која се
протеже двадесетак километара кроз територију Горњег Ораховца. Пређен је
пут од Убалца до Велинића и назад:
том приликом су снимљени мргини између братстава и села у Турбин долу и
Долама, локва са каменим појилом у
Слобућцу, братственичка црква Св. Јована ''велинићког'' и сеоско гробље; потом од Убалца до некадашње аустријске касарне и тврђаве на Врановом Брду; одатле се продужило на Степен, у
Кљавиће и на Казерму (некадашња
жандармеријска станица) изнад Равнице, те у Веље Село. Од Вељег Села, поред којег аустријска цеста продужава до
Убалца, одваја се стаза која води до самог средишта горњеораховачке територије – Ораховачког (Оравачког) Дола,
где се налази данас разрушена црква Св.
Петке, која је у прошлости служила као
саборна црква целог Горњег Ораховца.
Чланови екипе су прикупили доста
података на основу посматрања, разго-

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

230

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS

вора и животних прича испитаника, са
којима су контакти успостављени посредовањем организатора. На тај начин
створен је почетни корпус етнографске
грађе о материјалној и духовној култури: привреди, кући и окућници; обичајима везаним за појединца и годишњи
циклус; миграцијама становништва из
Горњег Ораховца, првенствено његовом сасељавању у приморје и адаптацији у новој средини. Уз то, захваљујући
доброј вољи испитаника, разумевању и
техничким могућностима организатора
истраживања, извршено је компјутерско скенирање око стотину индивидуалних и групних фотографија из приватних, породичних архива, снимљених
у црно-белој техници на аутентичним
локалитетима Горњег Ораховца и околине.
Напомињемо да створена етнографска грађа захтева и допуне и додатне
провере – на самом терену и уз помоћ
других врста релевантних извора, у првом реду, историјских докумената који
су похрањени у Которском архиву, црквеним и манастирским архивама, а којима, нажалост, овом приликом нисмо
могли посветити дужну пажњу.
Екипа је настојала да идентификује и
друге врсте извора и места на којима су
они похрањени, као што су, на пример,
матичне књиге рођених, крштених, венчаних и умрлих, које се тренутно чувају
у цркви Св. Ђорђа у Доњем Ораховцу и
цркви Пресвете Богородице у Перасту.
Напомињемо да је у овој фази било могуће стећи само делимичан, тачније веома површан увид у постојеће матичне
књиге и то, захваљујући садашњем пароху Перашко-ораховачке парохије, господину Радивоју Лакети и госпођи
Милени Перовић, домаћици из Доњег
Ораховца, која се годинама брине о цркви Св. Ђорђа. Поменути свештеник
нас је упутио да се обратимо надле-

жним црквеним властима Црногорскоприморске митрополије, ради добијања
дозволе за рад са овом врстом извора и
да би ''цео пројекат добио благослов,
како и приличи''.
За жаљење је што нисмо били у могућности да посетимо манастир Бања
код Рисна и да установимо које су врсте
извора тамо похрањене, те да проверимо гласине о наводном постојању копије Ораховачке кнежине, дела некадашњег игумана овог манастира, Дионисија Миковића, чији је оригинал, према
локалној причи, постојао у Народној
библиотеци у Београду и страдао приликом њеног бомбардовања 1941. г.
Према народном предању, манастир је
у дубљој прошлости имао важну улогу
у пребијању спорова и мирењу ораховачких братстава и суседних локалних
заједница.
Гор дана Гор унови ћ
Социо-културна антропологија у
Истраживачкој станици Петница
Истраживачка станица Петница налази се близу Ваљева, на удаљености
чија процена варира од 7 до 12км, зависно од тога да ли је (било) лепо време, да ли идете колима или пешке, да
ли идете по бурек или се враћате, и
слично. Петница је већ годинама позната као елитно место у ком се окупљају млади научни таленти. Репутацију (и све што уз њу иде) на страну,
Петница је управо оно што јој име говори – истраживачка станица, место на
којем млади или стари, реални или потенцијални, научни таленти могу да се
појаве, проведу неко време, упознају
се "из прве руке" са научном облашћу
(или научним областима) која их интересује, стекну нове другаре и, што је

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS
најважније, добију прилику да се – у
средњошколском узрасту, или чак и
раније – баве правим, и озбиљним, научним истраживањима.
Годишњи циклус у Петници обично
подразумева четири семинара. На зимском се полазници упознају са облашћу и тематиком коју су изабрали; на
пролећном стичу методолошке основе,
које треба да им помогну у писању истраживачких радова, што је оно што
они раде на летњем; јесењи семинар
намењен је "опуштању" након завршених радова и тематским предавањима.
Семинар траје између 3 и 6 дана, са изузетком летњег који траје дуже – у
просеку 11 дана. Рад у Петници има
три основна аспекта. Један су предавања, која држе признати стручњаци у
области, и везана су за тему семинара
или представљају "исечак" из дијапазона проблема којима се бави дисциплина за коју су се полазници определили. Други је групни рад, обично на
мањим задацима и вежбама, у којима
полазницима помажу млађи сарадници
– "десне руке" семинара. Млађи сарадници обично су најталентованији студенти, често некадашњи петнички полазници, који не само да представљају
незаменљиве особе у раду са полазницима, већ у овом процесу могу да профилишу своје способности за евентуалне будуће наставничке и научне каријере. Индивидуални рад, као трећи
аспект, односи се на истраживања полазника, и све активности које прате
овај подухват – читање литературе,
упознавање са инструментима и методологијом писања научног рада, итд.
Наравно, полазнике у истраживању
увек прате ментори – стручњаци, руководилац семинара, или млађи сарадници. Процес рада на самосталним (или
групним) научним радовима обично је
најузбудљивији, али и најзахтевнији,

231

део посла у Петници: често се остаје за
рачунаром и до касно у ноћ, али полазници успевају да напишу радове који
у великом броју случајева могу да се
мере са савременом научном продукцијом у области. Међутим, ово, наравно, није кључни критеријум: најбитније јесте то што полазници добијају
прилику да се не само изблиза упознају, већ и често "инфицирају" одређеном проблематиком, и стекну знање
како о лакшим тако и о тежим странама бављења науком.
Од ове, 2006. године, преузела сам
руковођење некадашњег семинара етнологије, чије име је промењено у социо-културна антропологија. У руковођењу ми помаже група сјајних, младих
људи. До сада су прошли зимски, односно уводни, и пролећни, односно методолошки семинар. У уводном смо покушали да полазницима представимо избор из дијапазона проблема којима се
баве савремена етнологија и антропологија, и да их упознамо са основама научног рада. На пролећном семинару фокусирали смо се на методологију истраживања појединих феномена који су полазницима блиски – односно, прославе
пунолетства и матуре, и поткултурних,
нарочито музичких манифестација. На
летњем семинару полазници ће се бавити писањем самосталних радова на ове
теме. Надам се да ћемо до јесењег семинара имати готове радове, од којих ће
најбољи имати прилику да се појаве на
годишњој конференцији радова полазника у Петници, која се одржава у децембру месецу. Основна идеја овогодишњег циклуса је да полазницима омогућимо да науче како да се према савременим феноменима, укључујући и оне
из њиховог непосредног окружења, односе критички, односно да почну да их
посматрају из "антрополошког угла".
Истовремено, неизбежан иновативни

Етноантрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1 (2006)

Етноантрополошки проблеми н. Ово је. Дакле. 1 (2006) Јана Баћ еви ћ . него и кроз семинар наша наука може рачунати на константан прилив нових и свежих идеја и људи. 1.232 ХРОНИКА / CURRENTS / ACTUALITÉS дух и свеж поглед који доносе полазници.с. св. не само што семинар социо-култлурне антропологије представља једино место на којем се средњошколци могу детаљно упознати са савременом етнологијом и антропологијом у земљи. представља велики добитак за савремена истраживања. уједно. год. и једна од великих користи Петнице.

Belgrade cvorovic@eunet. Београд Institute of Ethnography SASA. год. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. Faculty of Philosophy. Београд Department of Ethnology and Anthropology. Faculty of Philosophy. PhD Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Београд Department of Ethnology and Anthropology. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. PhD Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Faculté de Philosophie de Belgrade ggorunov@panet. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. Faculté de Philosophie de Belgrade naumari@eunet.bg.ac. PhD Етнографски институт САНУ.ac. Faculté de Philosophie de Belgrade dantonij@f. Београд Department of Ethnology and Anthropology. Београд Institute of Ethnography SASA. Београд Department of Ethnology and Anthropology. 1 (2006) . св.bg. Belgrade Institute Ethnographique ASAS. Београд Department of Ethnology and Anthropology.СПИСАК АУТОРА / LIST OF CONTRIBUTORS / LISTE DES AUTEURS Списак аутора List of Contributors Liste des auteurs др Драгана Антонијевић Dragana Antonijević. MPhil Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет.yu Етноантрополошки проблеми н.yu др Иван Ковачевић Ivan Kovačević. Faculty of Philosophy. Faculté de Philosophie de Belgrade ikovacevic@sbb. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie.yu Јана Баћевић / Jana Baćević Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет.co.с. PhD Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Faculté de Philosophie de Belgrade skovac@f. Београд Department of Ethnology and Anthropology.yu Иван Ђорђевић / Ivan Đorđević Етнографски институт САНУ. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. 1. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. Belgrade scedo@EUnet.yu daa457361@eunet. Faculté de Philosophie de Belgrade jbacevic@f. Faculty of Philosophy.bg. Faculty of Philosophy.yu мр Слободан Наумовић Slobodan Naumović.yu др Сенка Ковач / Senka Kovač.yu мр Гордана Горуновић Gordana Gorunović.ac.co.yu др Јелена Чворовић Jelena Čvorović. Faculty of Philosophy. MPhil Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Belgrade Institute Ethnographique ASAS.

d’anthropologie. Belgrade Département d’ethnologie et Филозофски факултет.yu др Војислав Станимировић Vojislav Stanimirović.234 СПИСАК АУТОРА / LIST OF CONTRIBUTORS / LISTE DES AUTEURS др Саша Недељковић Saša Nedeljković.yu др Бојан Жикић Bojan Žikić. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. Faculty of Philosophy. Faculty of Philosophy.yu мр Данијел Синани Danijel Sinani. Београд Department of Ethnology and мр Лидија Радуловић Anthropology.ac. Anthropology.ac. vvucinic@f. Belgrade woja@sbb. 1.yu vribic@f.bg. год. Belgrade Faculté de Droit.yu Faculté de Philosophie de Belgrade lradulov@eunet.bg. Belgrade Département d’ethnologie et Département d’ethnologie et d’anthropologie. 1 (2006) . PhD антропологију Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. d’anthropologie.yu др Весна Вучинић .с. Faculté de Philosophie de Belgrade dsinani@f. PhD Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Београд Department of Ethnology and Anthropology. Lidija Radulović.co. PhD др Владимир Рибић Одељење за етнологију и Vladimir Ribić. Faculty of Philosophy.yu Етноантрополошки проблеми н.Нешковић Vesna Vučinić-Nešković. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. PhD Pravni fakultet. св.bg.bg. Belgrade Département d’ethnologie et d’anthropologie. Belgrade Faculty of Philosophy. Faculté de Philosophie de Belgrade snedeljk@f.ac.bg.ac. Београд Department of Ethnology and Department of Ethnology and Anthropology. PhD Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. Beograd Faculty of Law. Београд Department of Ethnology and Anthropology. Faculté de Philosophie de Belgrade Faculté de Philosophie de Belgrade bzikic@f. Београд Филозофски факултет. Faculté de Philosophie de Belgrade Faculty of Philosophy. Београд Department of Ethnology and Anthropology.ac. MPhil Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет. MPhil Одељење за етнологију и антропологију Faculty of Philosophy.

Петак 24. у просторијама Факултета ПРОГРАМ Дан 1.1 и 2. Управник Одељења.1 и 3.2006.11.2006. 1.11. Субота 25.с. у просторијама Факултета КОНФЕРЕНЦИЈУ Антропологија савремености 25.Пленарно предавање Сесије 1.2006. 9:30-10:15 10:30-12:00 12:00-12:30 12:30-14:00 14:00-16:00 16:00-17:30 18:30-19:30 Конференција: Антропологија савремености .2006.1 и 1.11.2 – Антропологија у 20.ОБАВЕШТЕЊА / ANNOUNCEMENTS / ANNONCES ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЕТНОЛОГИЈУ И АНТРОПОЛОГИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ НАЈАВЉУЈЕ ПРОСЛАВУ ЈУБИЛЕЈА 125 година од увођења етнологије у високошколску наставу 100 година Семинара за етнологију Филозофског факултета у Београду 24. 1 (2006) .11.2 – Антропологија савремености Пауза за кафу Сесије 2.2 – Културни идентитети у процесима европске интеграције и регионализације Пленарно затварање конференције Етноантрополошки проблеми н. св. веку: Теоријски и методолошки домети Пауза за ручак Сесије 3. угледни старији професори Факултета) Коктел Пленарна предавања Дан 2. 12:00-13:30 13:30-14:30 18:00-19:30 Прослава јубилеја на Филозофском Факултету (Говоре: Декан. год.

2006 12:00-13:30 13:30-14:30 18:00-19:30 Anniversary Celebration at the Faculty of Philosophy (Word by the Dean. UNIVERSITY OF BELGRADE ANNOUNCES an ANNIVERSARY CELEBRATION 125th year of teaching ethnology at university level 100th year of the Seminar in ethnology at the Faculty of Philosophy.00 16:00-17.30 18:30-19:30 Opening of the conference Anthropology of the contemporary. Friday. Belgrade to be held on November 24th. 1. 2006 at the Faculty of Philosophy PROGRAM Day 1.30 12:30-14:00 14:00-16.236 ОБАВЕШТЕЊА / ANNOUNCEMENTS / ANNONCES THE DEPARTMENT OF ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY FACULTY OF PHILOSOPHY.2. the Head of the Department.1 and 2. год. and eminent Faculty members) Cocktail Plenary presentations Day 2. 1 (2006) . Plenary session Sessions 1. Cultural Identities in European Integration and Regionalization Processes Plenary conference closing Етноантрополошки проблеми н. Saturday.1 and 3.2. Anthropology of the contemporary Coffee break Sessions 2. 2006 9:30-10:15 10:30-12:00 12:00-12. 2006 at the Faculty of Philosophy and CONFERENCE Anthropology of the contemporary to be held on November 25.2. Anthropology in the XXth century: Theoretical and Methodological Achievements Lunch break Sessions 3. св. November 24. November 25.с.1 and 1.

2. Séance plénière Séances 1. le Chef du Département. le 24 novembre 2006 12:00-13:30 13:30-14:30 18:00-19:30 Célébration à la Faculté de Philosophie (Allocutions: le Doyen.2. Anthropologie au XXe siècle: Portée théorique et méthodologique Pause déjeuner Séances 3. год.30 12:30-14:00 14:00-16. Samedi.1 et 2.ОБАВЕШТЕЊА / ANNOUNCEMENTS / ANNONCES 237 LE DEPARTEMENT D'ETHNOLOGIE ET D'ANTHROPOLOGIE FACULTE DE PHILOSOPHIE.1 et 3. 1.00 16:00-17. Vendredi. le 25 novembre 2006 9:30-10:15 10:30-12:00 12:00-12.30 18:30-19:30 Inauguration de la conférence Anthropologie du contemporain. 1 (2006) . des Professeurs éminents de la Faculté) Cocktail Présentations plénières Jour 2. Identités culturelles dans les processus de l'intégration européenne et de la régionalisation Clôture plénière de la conférence Етноантрополошки проблеми н.1 et 1.2. UNIVERSITE DE BELGRADE ANNONCE une CELEBRATION à l'occasion du 125e anniversaire de l'introduction de l'ethnologie dans l'enseignement supérieur 100e anniversaire du Séminaire d'ethnologie à Faculté de Philosophie.с. Belgrade organisée le 24 novembre 2006 dans les locaux de la Faculté de Philosophie et une CONFERENCE intitulée Anthropologie du contemporain qui aura lieu le 25 novembre 2006 dans les locaux de la Faculté de Philosophie PROGRAMME Jour 1. Anthropologie du contemporain Pause café Séances 2. св.

Члан 3 Предлог мора садржати писмено образложење у обиму од највише трећине ауторског табака или до 10. Предлози се достављају Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. на седници Већа. Чика Љубина 18-20. Етноантрополошки проблеми н. именује трочлани жири за преглед и оцену књига из етнологије и антропологије изашлих у току једне календарске године. ПРАВИЛНИК о додели награде‘’Душан Бандић’’ Члан 1 Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (у даљем тексту Одељење) додељује награду "Душан Бандић" (у даљем тексту Награда) за најбољу књигу објављену у Србији из области етнологије и антропологије у току једне календарске године. св.с. Члан 2 Предлагачи књига за Награду могу бити институције и приватна лица. Члан 4 Одељење. одржаној 19.06. са назнаком "за Награду Душан Бандић". Предлози се достаљају до 1.2006.238 ОБАВЕШТЕЊА / ANNOUNCEMENTS / ANNONCES ОБАВЕШТЕЊЕ На седници Већа Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. донета је одлука о додељивању и правилник о додељивању годишње награде за најбољу књигу из области етнологије и антропологије објављену у Србији током једне календарске године. Одељење именује жири у првој недељи децембра текуће године. 11000 Београд.. 1.000 компјутерских карактера. 1 (2006) . децембра текуће године. год.

Члан 7 Жири може донети одлуку да највише две књиге буду равноправни лауреати Награде за једну календарску годину. Члан 9 Награда се додељује у последњој недељи децембра текуће године. Етноантрополошки проблеми н. О донетој одлуци жири обавештава Одељење у писменом облику у року до десет дана.ОБАВЕШТЕЊА / ANNOUNCEMENTS / ANNONCES 239 Члан 5 Жири се састоји од два стручњака из области етнологије и антропологије са Одељења и једног стручњака из области етнологије и антропологије ван Одељења. 1 (2006) . год. Члан 6 Жири доноси одлуку о Награди најкасније у року од 15 дана од именовања.с. Награда се додељује на свечаној седници Одељења. који издаје Одељење. Члан 10 Награда се састоји из плакете и пратећег документа о додели Награде. Члан 8 Жири доноси одлуку већином гласова чланова жирија. св. 1.

.

bg. 11000 Београд. Уз научне чланке и монографске студије. а на име главног уредника: др Драганa Антонијевић. и електронском поштом на адресу eap@f. пуну поштанску и електронску адресу оног аутора са којим ће бити одржавана кореспонденција. монографска студија – преко два табака или од 60. кабинет 557. Рецензије су тајне. и да се прилог тренутно не разматра за објављивање у некој другој публикацији. копија рецензије се доставља аутору ради уношења исправки и доношења коначне одлуке.2 табака или 6.000 словних места. св. Рукописи се шаљу поштом на адресу Редакције.000 словних места. аутори треба да на посебној страни наведу: 1. Уколико је прилог прихваћен. наслов прилога.000 словних места. институција и место рада аутора (уколико су аутори из различитих институција онда их све навести). аутора из било које земље. име и презиме аутора (односно.000 до 90. научна критика и полемика – до пола табака или 15.УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS Упутства ауторима Етноантрополошки проблеми објављују прилоге који нису раније објављивани. Ако рецензенти предложе измене и допуне. Подразумева се да су. Редакција задржава право прелома и опреме текста у складу са форматом часописа. Рукописи се примају на српском. енглеском или француском језику.000 словних места. Филозофски факултет. приказ – до трећине табака или 10. 1. 2. Одељење за етнологију и антропологију. дужине до 30 словних места (ради штампања на унутрашњим страницама текста). Часопис објављује теоријске и методолошке аналитичке прилоге. Чика Љубина 18-20. 1 (2006) . треба приложити на посебној страници и апстракт дужине до 1000 словних места. Обим рукописа треба ускладити са следећим нормама (укључујући прореде): чланак – до 1. на језику Етноантрополошки проблеми н. имена и презимена свих аутора индексирана бројевима под којима се наводе). Србија. који пишу о било којем аспекту етнологије и антропологије. Аутори треба да предложе и скраћени наслов рада.с. год. Приспеле рукописе уредник упућује рецензентима (најмање два). Приликом слања рукописа. уз обавезу да буде враћен уреднику најкасније 7 дана од дана пријема.000 словних места.yu.ac. Аутор доставља исправљену електронску верзију рукописа најкасније 14 дана од дана пријема рецензиране верзије. сви аутори сагласни са његовим објављивањем. хроника – до три стране или 0. први отисак се после лектуре и коректуре упућује аутору. предавши прилог Редакцији.5 табака или 45.

Списак литературе треба саставити по абецедном реду (узимајући у обзир прво слово презимена аутора). Прилози се примају искључиво уколико литературу наводе сходно једном од два доле објашњења система. а апострофи за цитат у оквиру цитата. Aspirations and Directions of the Development of Ethnology in the Socialist Republic of Serbia (1945-1983). D. упућивање на број пројекта и његове финансијере (уколико је прилог написан у оквиру научног пројекта) и друге сличне коментаре треба навести у фусноти без нумерације. На пример: 1. са кључним речима (до 5). BIGZ. молимо Вас да погледате претходне бројеве часописа. један аутор – монографија: Bandić.с. Beograd. Фонт: Times New Roman.242 УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS на којем је написан и сам прилог. 1 (2006) . Изразе захвалности. Молимо ауторе да се стриктно придржавају следећих упутстава у припреми текста: Рукописи се примају одштампани једнострано. Етноантрополошки проблеми н. св. а не раздвајати празном линијом. слике. год. Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Библиографска јединица у списку литературе треба да садржи – а) књига: презиме и иницијал имена аутора. (1982: 15). без презимена. чланке или друге референце цитиране у тексту. а уколико је аутор већ поменут у реченици. и стране. (Bandić 1982: 15) или (Bandić 1982: 15. 2. цртеже и графиконе прилагоди формату часописа. више аутора – чланак у часопису: Bandić. Пасусе треба увлачити. Kovačević 2001: 5). Фусноте и референце – проред: 1. 1980. место издања и назив издавача. 1988. Kovačević. формат normal са проредом 1. N. 1. фонт: Times New Roman. Etnološki pregled 23-24: 5-16. на страници А4. нпр. Цитате дуже од два реда треба издвојити празним линијама у посебан блок. Редакција задржава право да прилоге који садрже табеле. Списак литературе треба да садржи искључиво оне књиге. који ће бити преведен на српски и/или енглески и/или француски језик у организацији редакције. б) часопис: назив часописа. D. Уз наведене типове рукописа треба приложити и кратак садржај (резиме). прецизно насловљене.5. годиште и број. нпр. наслов.. Величина слова: 12. Знаци навода користе се за цитате унутар текста. схеме. 1) Литературу треба наводити у тексту следећим редом: презиме аутора. величина слова: 10. Молимо да илустрације одштампате сваку на посебној страни. Pavković i I. годину издања. Уколико имате недоумице у вези са цитирањем. нумерисане и са пратећом легендом. година издања и број стране.

a. cf.).. ibid. s. 1 D. 4. sup..cit.. 2 Етноантрополошки проблеми н.. Bandić... год. св. s. 1. id. 4 v. XX vek. б) чланак у часопису: иницијал имена аутора и презиме. Kovač (ur. поглавље у зборнику: Radulović.). U: S. Beograd 1990: 126. На пример: 1. Etnološke sveske 4. 2. loc. 1982: 40-57. Beograd 2005: 183-204. назив чланка.. Etnos./inf.. L. Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije.l. Прилози се не хоноришу.v. број и годиште часописа. Alternativni religijski kultovi i rod. Сваки аутор добија један бесплатан штампани примерак часописа. година и број страница. Alternativni religijski kultovi i rod. назив. D. аутор друге примерке часописа и сепарате може да наручи по цени коју утврђује Редакција.с. година издања и број стране. Radulović. 3 L. op. Библиографска јединица треба да садржи – а) књига: иницијал имена аутора и презиме. а рукописи се не враћају. Filozofski fakultet. назив издавача и место издања. 183-204. 1 (2006) . наслов. Beograd. Bandić.УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS 243 3. Часопис обично не штампа сепарате. 2005.cit. Уколико то жели. Рукописи који нису припремљени у складу са овим упутством биће враћени ауторима ради исправки. Kovač (ur. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. 3. s. Скраћенице и упуте наводити у латинској верзији.. U: Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije S. или 2) Литературу је могуће наводити и у фуснотама нумерисаним арапским бројевима (insert/format/footnote).

At the end of the abstract.000 characters (review). editorial communications. 15. telephone number. Along with articles and monographic studies. review copies are sent back to authors for necessary corrections and final decision.yu.bg.000 characters (article). 1 (2006) . 6. critique and debate). English or French. and by e-mail to the following address: eap@f. The journal welcomes theoretical and methodological analytical papers on any aspect of ethnology and anthropology by scientists of any country. The journal occasionally publishes translated articles. and that the paper is not currently under consideration for publication elsewhere. 1. should be stated. key words (up to 5) should be stated.000 characters (commentary.000 (currents). The journal applies the principle of peer reviewing. The title of the paper and the name(s) of the author(s) stated in numerical order (which is then used for enumerating institutions and positions held) should be submitted on a separate page. Department of Ethnology and Anthropology.с.244 УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS Instructions to Аuthors Issues in Ethnology and Anthropology publishes papers which have not been previously published. Proof copy is dispatched to the author for final corrections and has to be returned to the Editorial Board no longer than 7 days after the receipt. The journal publishes manuscripts written in Serbian. requests and subscriptions should be sent to the Editorial Board and addressed to Editor-in-Chief: Dragana Antonijević. Čika Ljubina 18-20. Faculty of Philosophy. an abstract not exceeding 1000 characters should be submitted on a separate page. not more than 30 characters long including spaces. Besides the abstract in working language. Етноантрополошки проблеми н. 60. Review copy (as a word file) with corrections is to be returned no longer than 14 days after the receipt. 11000 Belgrade. room 557. by invitation only. Serbia. Editorial Board withholds the right to adjust the formatting of submitted papers to publishing standards. Length of the manuscripts should not exceed: 45. 10. in a language in which the submitted paper is written. год. it is necessary to provide a summary that will be translated in Serbian or/and English or/and French by a translator appointed by the Editorial Board. If reviewers suggest changes and additions. PhD. the concise title of the paper. The submitted papers are sent to reviewers (at least two of them) by Editor-in-Chief.000 characters (monographic study). Manuscripts.000-90.ac. fax number and email address of the author responsible for correspondence should be indicated at the bottom of the page. Also. св. By submitting the paper to the Editorial Board it is understood that all authors have agreed upon its publishing. A full address.

All illustrations should be printed on a separate page. Beograd. BIGZ 5. the North American standard). Font size: 10. Entries in the reference list should be organized in alphabetical order and include the following: name of Author(s). e. an article in a scholarly journal with multiple authors: Bandić. Filozofski fakultet. date. the reference should indicate the publication date and page number only. if the Author’s name is mentioned in the text. graphs and other illustrations according to the printing standards.УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS 245 We request the authors to strictly hold on following instructions in preparing articles: Manuscripts and enclosures should be printed one-sidedly on white A4 page.с. 1 (2006) . Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Double quotation marks should be used for quotation within text. name of publisher. Quotations more than two lines long should be separated by blank lines. Notes and references should be single-spaced. Acknowledgments. properly specified by numbers and titles. 1) Bibliographic references in the text should contain Author’s last name. The list of references should include only books. drawings. D. pictures. schemes. a chapter in edited volume: Radulović. 6. Kovačević. св. date of publication and page number. Alternativni religijski kultovi i rod. credits and grant numbers should form an unnumbered footnote. Editorial Board withholds the right to adjust the formatting of papers containing tables. a book with a single author: Bandić. Beograd. format normal. Pavković i I. Font size: 12. Etnološki pregled 23-24 : 5-16. Font: Times New Roman. title and place of publication. Kovač (ed. Kovačević 2001: 5). for articles: name of journal.. 1. L. Font: Times New Roman. please check the citing conventions in previous issues. volume and issue number. marked by Arabic numbers (insert/format/footnote).g. When in doubt. with brief legends. N.5 x 11 inch. and single marks for quotation within quotation. e.g. 2005. articles or other entries referred to in the text. 1988. 1980. D. Aspirations and Directions of the Development of Ethnology in the Socialist Republic of Serbia (1945 -1983). (Bandić 1982: 15) or (Bandić 1982: 15. Paragraphs should be indented rather than separated by a blank line if the confusion is to be avoided. Literature should be cited and listed according to one of the two conventions explained below. and page number. Here are some examples: 4. (1982: 15). 183-204. with 1. Entries should include the following: a) for Етноантрополошки проблеми н.). or 2) Bibliographic references may be cited in footnotes.5 line spacing (or 8. год. In Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije S.

. Beograd 1990: 126. 2. loc. If the manuscript is not prepared according to these instructions. year of publication. Examples are: 1. Authors receive one free copy of journal issue and no offprints. may order offprints and journal issue copies at cost. s.v.. year of publication and pagination. id.с. 4. 1. Radulović. Honoraria are not paid for the accepted papers. op. D. b) for articles: first name initial and name of author(s).a.). Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Bandić. Alternativni religijski kultovi i rod. св. Authors..cit. and pagination. title. s. it will be returned to the authors for correction before reviewing. XX vek. 3 L. 4 v. volume and issue number. Etnos.. Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije.. s. name of journal. cf. name of publisher. 3. Etnološke sveske 4.246 УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS books: first name initial and name of author(s). in S. 2 Етноантрополошки проблеми н. Manuscripts and enclosures will not be returned.. upon request. sup. 1 D.l. Kovač (ed. Beograd 2005: 183-204. ibid.cit. Bandić. title. 1 (2006) . 1982: 40-57. год../inf.. place of publication.

Le texte proposé doit être adressé à la rédaction de la revue par courrier (à l'attention de Dragana Antonijevic. Les normes suivantes ont été définies quant à la longueur des manuscrits: un article ne peut excéder 45 000 signes. L'auteur fait parvenir à la rédaction le manuscrit corrigé sur support électronique sous 14 jours à compter de la date de sa réception. св. En soumettant une proposition pour la publication. Lors de la soumission d'un manuscrit. 1. le nom et l'adresse postale et électronique complète de l'auteur servant de relais avec la rédaction. Cika Ljubina 18-20. Les articles et les études monographiques proposés sont accompagnés d'un résumé placé sur une feuille à part. Rédactrice en chef. Une fois le manuscrit retenu pour publication. 2. 1 (2006) .bg. Rédigé dans la langue du texte. Si les lecteurs suggèrent des remaniements ou des amplifications. Serbie. Une critique ou un débat ne doivent pas dépasser 15 000 signes. Tout texte proposé est soumis au processus habituel de double évaluation anonyme. Par Етноантрополошки проблеми н. salle 557) et par courrier électronique eap@f. une copie de leur évaluation est remise à l'auteur pour correction et prise de décision finale. l'anglais et le français. un compte rendu. 10 000 signes. Département d’ethnologie et d’anthropologie.с. год. Les actualités ne peuvent excéder 3 pages dactylographiées ou 6000 signes. La revue publie des textes théoriques et des textes analytiques à portée méthodologique des auteurs de tous les pays.ac. Les auteurs doivent également proposer une version plus courte de titre n'excédant pas 30 signes (caractères. le(s) auteur(s) garantit(tissent) qu'il(s) approuve(ent) la parution de leur manuscrit dans la présente revue et que le manuscrit n'a pas été soumis pour publication ailleurs. s'intéressant à tous les aspects de l'ethnologie et l'anthropologie. Les langues de la revue sont le serbe. les épreuves sont relues et envoyées à l'auteur.УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS 247 Instructions aux auteurs La revue Problèmes d'ethnologie et d'anthropologie publie des travaux originaux qui n'ont pas été publiés auparavant. une étude monographique comporte de 60 000 à 90 000 signes. le titre du texte proposé. le résumé ne peut excéder 1000 signes et comporte 5 mots-clés.yu. La rédaction se réserve le droit d'adapter la présentation du manuscrit au style de la revue. ponctuation et espacements). les noms et les prénoms de tous les auteurs numérotés dans le même ordre que les noms des institutions auxquelles ils sont rattachés. indiqués en bas de page. qui est tenu de les renvoyer dans un délai de 7 jours. 11000 Belgrade. Faculté de Philosophie. les auteurs sont sommés d'indiquer sur une feuille à part: 1.

Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. un auteur. Police de caractère: Times New Roman. Kovacevic. volume et numéro.с. format normale. 1 (2006) .. N. il suffit d'indiquer l'année de publication et la page. par exemple (1982:5). Pour une citation de second rang (à l'intérieur d'une citation guillemetée). Kovačević 2001:5). Il n'y aura pas d'interlignes entre les paragraphes: les nouveaux paragraphes sont en retrait. une monographie: Bandic. Par exemple: 1. Aspirations and Directions of the Development of Ethnology in the Socialist Republic of Serbia (1945-1983). dont les traductions serbe et/ou anglaise et/ou française seront assurées par la rédaction. les citations courtes sont guillemetées. l'année de publication. corps: 12 points. 1988. 2. les citations doivent être séparées du corps du texte par des interlignes de façon à former un bloc isolé. Les manuscrits doivent être dactylographiés à l'interligne 1. Етноантрополошки проблеми н. il est recommandé d'utiliser l'apostrophe. l'année de publication et la page. Belgrade. Si vous avez des doutes quant à la présentation des références. plusieurs auteurs. s'il y a lieu. BIGZ. Dans le corps du texte. les références au numéro du projet scientifique et à ses financiers feront l'objet d'une note de bas de page non numérotée. Seules les références cités dans le texte doivent figurer dans la bibliographie. les pages. figures. D. Pavkovic et I. 1980. Au delà de deux lignes. les références sont rangées par ordre alphabétique du nom de famille de l'auteur. Dans la liste. les auteurs sont priés de fournir un sommaire. Si le nom de l'auteur apparaît déjà dans le texte. corps: 10 points. Etnoloski pregled 23-24: 5-16. Elles doivent être citées selon le principe suivant: a) la référence des livres: le nom de l'auteur suivi de ses initiales. merci de consulter les numéros précédents de la revue. numérotées et légendées seront fournies sur des feuilles à part. Police de caractère: Times New Roman. La rédaction se réserve le droit d'adapter au style de la revue les textes comportant des tableaux. graphiques et dessins. schémas. b) la référence des articles: le nom de la revue. Les manuscrits ne seront acceptés qu'à condition de présenter les références bibliographiques conformément à l'un des deux systèmes décrits ci-dessous.248 УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS ailleurs. Les remerciements.5 sur papier A4 au recto. св. D. le titre. un article publié dans une revue: Bandic. le lieu de publication et le nom de l'éditeur. les renvois bibliographiques comportent: le nom de l'auteur. Les notes de bas de page et les références doivent respecter un simple interligne. год. par exemple (Bandić 1982:15. Les illustrations intitulées. 1. 1) Dans le corps du texte.

1 D. sup. Par exemple 1.. b) la référence des articles: le nom de l’auteur précédé de ses initiales. ibid. La publication des manuscrits n'est pas rémunérée. 1 (2006) .. 2 Етноантрополошки проблеми н. In Problemi kulturnog identiteta stanovnistva savremene Srbije (ed. op. Beograd 2005 :183-204.a. le nom de l'éditeur et le lieu de publication. Belgrade. le titre. 3. Les auteurs reçoivent un exemplaire gratuit de la revue imprimée. S'ils le souhaitent.. in S. Alternativni religijski kultovi i rod. L. ch. 2005. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. XX vek.) S. v./inf. un chapitre dans un ouvrage collectif: Radulovic.с.. Beograd 1990 : 126. les pages. D.. l’année de publication. год. Bandic. s. loc. Tout manuscrit qui n'est pas préparé conformément à ces instructions sera renvoyé aux auteurs pour correction. Normalement. 4 v.. le nom de la revue.l. le titre. Etnos. l’année de publication. volume et numéro. cit.УПУТСТВА АУТОРИМА / INSTRUCTIONS TO AUTHORS / INSTRUCTIONS AUX AUTEURS 249 3. id. 183-204. les manuscrits ne sont pas renvoyés. св. la revue ne fait pas imprimer des tirés à part. les auteurs peuvent commander à prix coûtant d'autres exemplaires de la revue ou des tirés à part. Kovacevic (ed. Bandic.Radulovic. Problemi kulturnog identiteta stanovnistva savremene Srbije. les pages. Filozofski fakultet.. 2) Les références bibliographiques peuvent également être indiquées dans des notes de bas de page numérotées en chiffres arabes (Insertion/Note de bas de page).. Kovac. s. s. 1982 : 40-57. Alternativni religijski kultovi i rod. Elles doivent comporter: a) la référence des livres: le nom de l'auteur précédé de ses initiales.).4.. 1. cit. 2. Etnoloske sveske 4. 3 L.