You are on page 1of 17

PNEUMATICI

Sadrzaj:

Uvod 1 Konstrukcija pneumati. 2 Tipovi konstrukcije 3 Definicije i dimenzije 4- 5 Obelezavanje pneumatika 6 Tabela zamena nizim serijama 7 Tabela indexa brzine .8 Tabela indexa opterecenja. 9-10 Eksplatacija pneumatika.. 11 Trosenje pneumatika 11 Skladistenje pneumatika...12 Zakljucak..13

1.Uvod

Uloga pneumatika gume je veoma kompleksna.Moze se svesti na drzi asphalt ali se njena uloga bolje objasnjava nekim malo komplikovanijim terminima.Treba poci od onoga da drzi asphalt, onda I ono da nam omogucava upravljanje.Vecina guminog drzanja podloge se nalazi upravo na prednjem djelu kontakta sa podlogom,odnosno gdje pneumatic najprije dodiruje podlogu.svakako od pneumatika zavisi vrsta prijanjanja za podlogu jer pneumatic mi biramo a podloga se jednostavno pojavi.pneumatici se prave od elasticnog materijala.Elasticnost je osobina materijala da se posle deformacije vrati u prvobitan oblik,za razliku od plasticnosti koja je odlika zadrzavanja oblika nakon djelovanja sila.Dakle pneumatic ima odliku da se deformise u dodiru sa podlogom,ali da se vrati u prvobitno stanje.posebna tehnologija izrade pneumatika posebno onih izradjenih za trke, koristi odredjene smjese koje imaju najbolje prijanjanje upravo kada se zagriju.Sto su pneumatic topliji to im treba duze vremena da se vrate u prvobitno stanje.Ipak konstruktori se trude da naprave novu smjesu koja bi nudila najbolje prijanjanje u tom toplotnom opsegu.Svakako jos toplija situacija bi od pneumatika mogla da napravi bezicnu masu koja se razmazuje po stazi.Da bi mogli da razmisljamo kako konstruisati najbolji pneumatic,moramo znati njena svojstva.

Funkcija pneumatika
Pneumatik ("guma") je u osnovi elastino telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom. Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao: Sposobnost noenja tereta Sposobnost amortizacije Prenos snage (trakcija) Prenos upravljanja Sposobnost odravanja na podlozi Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog veka pneumatika. Osim toga pneumatik mora da nas sigrno nosi preko to veeg broja kilometara. Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika oekuje se jo jedan niz ne manje vanih osobina: Mali otpor kotrljanja Nizak nivo buke Mogunost opravke, protektiranja, narezivanja Sposobnost podnoenja velikih brzina uz visok komfor

Konstrukcija pneumatika
Pneumaticiuoptojupotrebiseustvariproizvodisastavljeniodviekomponenti:gumenih meavina,tekstilnihielinihilisintetikihpojaanja.Ovdevidimouobiajenuslikuradijalnih pneumatikasaelinimpjasevima:

Gazei sloj - obezbeuje primarni prenos snage i momenata, obezbeuje i zatitu karkase ispod sebe. Pojasevi viestruki elini prepleti pod malim uglom daju vrstou pneumatiku, stabilizuju gazni sloj i spreavaju proboj do karkase. Bokovi tite gumu i obezbeuju vrstou na savijanje i uvijanje. Platna prenose optereenja i sile koenja i upravljanja izmeu pneumatika i puta i potpomau noenje velikih teina pod radnim pritiskom. Hermetizujui sloj gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima spreava gubitak vazduha. iani obru snop elinih ica obezbeuje pravilno dranje, poziciju na naplatku i hermetinost. Umeci Gumeni ispunjivai u stopu i donjem delu bokova obezbeuju progresivni prelaz iz krue regije stope u gipkije bokove. elini kablovi (Chipper) sloj elinih kablova preko savijenog kraja redijalnog platna pojaavaju i uvruju prelaznu zonu stopa-bok. Obvoj (Chafer) sloj tvrde gume koja spreava koroziju i oteenja uzrokovana ivicom naplatka. Unutranja guma odvojena vazduna komora, od smee koja spreava gubitak vazduha, koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutranjom gumom). titinik gumena traka koja se postavlja izmeu unutranje gume i naplatka. Spreava uvrtanje unutranje gume i oteivanje unutranje gume od naplatka. Tube-Type Pneumatik kome je neophodna unutranja guma. Tubeless Pneumatik koji se koristi bez unutranje gume.

Tipovi konstrukcije
U zavisnosti od konstrukcije pneumatici se mogu podeliti u tri grupe: Dijagonalni Dijagonalno opojasani (pojasni) Radijalni

Dijagonalnipneumaticisuonikodkojihsenitikordaukarkasi(K),odjednedodrugestopepruaju poduglomuodnosunacentralnuobimnulinijugazeegdela,imeusobnoseukrtajuususednim slojevima.

Dijagonalnoopojasanipneumaticiimajudjagonalnukonstrukcijukarkase,kojajedodatno opojasanauzonigazeegdelasadvailiviepojaseva(Bbrejkera),kojisuistotakopododreenim uglomimeusobnoukrteniususednimslojevima.

Radijalnodnosu nvie pojadela. ni pneumatina centralnu asa (brejkeraici su oni koobimnu linija) koji su podod kojih se nju gazeeg dd odreenimniti korda kardela. One sum uglom u odrkase pruaju opojasane udnosu na cenu pod uglomu zoni gazentralnu obimm od 90 stepeg dela sa dmnu liniju gazpeni u dva ili zeeg

Definiccije i dimmenzije
Proizvokojeodrerazliitekaipneumateujudimenkategorijeivtikasuudrunzijeitoleraveliine. ueniuregioancijezapnonalneasocijneumatike,njacijepreoiznjihovunosivoaa(uEivosti pritisEvropiETRskepumpanRTO)njaza

Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao: Spoljni prenik (OD): Prenik neoptereenog pneumatika montiranog na preporueni naplatak i pod preporuenim pritiskom. irina sekcije (SD): irina naduvanog pneumatika ne raunajui napise i ukrase. Visina sekcije (SH): Razmak od leita stope na naplatku do najvee visine gazeeg sloja mereno na sredinjoj liniji gaznog sloja. Radijus statikog optereenja (SLR): Razmak izmeu povrine podloge i centra naplatka pod nominalnim uslovima optereenje/pritisak. Optereena irina: irina poprenog preseka pod nominalnim uslovima optereenje/pritisak. Minimalni parni razmak: Najmanji preporueni razmak izmeu osa dva pneumatika montirana u paru kojim se obezbeuje da meu njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu. Profilpneumatika:Procentualnodatodnosvisine(SH)iirine(SD)sekcije.

Obeleavanje pneumatika
Svaki pneumatik (auto guma) na svom boku ima niz oznaka. Posebno se istiu oznaka proizvoaa, modela pneumatika i dimenzije. Dimenzija pneumatika prikazana je nizom koji izgleda ovako: primer: 175/70 R 13 82 T 175 irina balona (mm) 70 serija pneumatika (odnos irine i visine pneumatika u %) R konstrukcija pneumatika (R - radijalna) 13 nominalni prenik naplatka (inch) 82 indeks optereenja (LI - load index) T indeks brzine (SI - speed index) Poredovih"osnovnih"oznakanabokupneumatikapostojejoioznakadatumaproizvodnje (primer:253prvadvabrojaoznaavajubrojnedeljeugodiniatreiposlednjibrojgodine25. nedelja2003.godine),stepenhabanjagazeegsloja(primer:TREADWEAR220tojebrojveito jestepenhabanjamanji),dranjenaputu(primer:TRACTIONAAnajbolje,Cnajgore),stvaranje teperatureunutarpneumatikautokuvonje(primer:TEMPERATUREBAnajbolje,Cnajgore),kao ioznakaTWIkojapredstavljaispupenjenadezenukojesluizakontroluistroenostipneumatika. Poredsvihpomenutihoznakanapneumatikutakoepostojeiupozorenjakojaseodnosena montiranje,navedenojedalijegumaTUBELESSilijepotrebnaunutranjaguma,zakojesezonske uslovejepogodna(M+Smogusekoristitikaozimskegume,ALLSEASONzasveuslove), maksimalnipritisakduvanja,zemljaproizvodnje,konstrukcija,mogusadratiiraznaupozorenjaili oznakekojeseodnosenatritaodreenihzemalja. Nekalakadostavnavozilamoguimatiisteoznakeveliinepneumatikakaoipneumaticizaputnika vozilauzdodatakC(commercial).Ovakvipneumaticinisunamenjenizavonjunaputnikim vozilima.

Tabelazamenaniimserijama

TabelaindeksabrzineSI(speedindex)

TabelaindeksaoptereenjaLI(loadindex)

Eksploatacija pneumatika
Proveru pritiska pumpanja vriti obavezno dva puta meseno. Pritisak odravati na propisanoj vrednosti. Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se naruavaju vozne karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice prekomernog razvoja toplote. Preporueni pritisak od strane proizvoaa autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum. Provera pritiska pumpanja vri se na hladno. Poveanje pritiska u vonji, koje moe dostii i 20%, normalno je i predvieno konstrukcijom pneumatika. Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini (gume na istoj osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak kod rezervne gume treba da je najmanje 0,3 bar vei od preporuenog veeg pritiska pumpanja po osovinama. Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gazeeg dela i smanjuje eksploatacioni vek gume. Nikada ne preoptereujte pneumatike jer ete ubrzano smanjiti njihov radni vek.

Troenje pneumatika
Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istroenosti). To su ispupenja u osnovi dezena visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu granicu eksploatacije i da je treba zameniti novom gumom. Treba znati da se dranje za podlogu progresivno smanjuje sa troenjem gazeeg sloja i iz tog razloga nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od 1,6mm.

Starenje pneumatika
Pneumatici stare ak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima pneumatika ponekad praene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare gume moraju pregledati struna lica da procene da li su one pogodne za dalju upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne gume naroito ukoliko stoji ispod haube motora (Zastava).

Treba obratiti panju i na oteenja na pneumatiku. Ukoliko na pneumatiku postoji vidljivo oteenje ili je isti pretrpeo vei udar (rupa, ivinjak) trebalo bi ga demontirati i pregledati od strane strunjaka. Ukoliko je potrebno i mogue popravku treba izvriti to ranije da ne bi dolo do strukturne degradacije pneumatika. Posebnu panju treba obratiti i na korienje razliitih tipova pneumatika (radijalni, dijagonalni) jer njihovo korienje znaajno smanjuje vozne karakteristike. Ukoliko je pak neophodno koristiti razliite gume treba obratiti panju na to da bar isti tipovi guma budu na istoj osovini. U prodaji se mogu nai i pneumatici oznaeni kao II klasa. To je oznaka od strane proizvoaa koja oznaava da pneumatik ima nedostataka (estetskih, manje geometrijske nepravilniosti) ali da oni ne utiu na eksploatacione osobine ili vek trajanja takvog pneumatika.

Skladitenje pneumatika
Uslovi i nain skladitenja (lagerovanja) pneumatika znaajno utiu na njihov kvalitet i eksploatacioni vek. Pneumatici se skladite u zatvorenim prostorijama bez direktnog uticaja suneve svetlosti, jakog vetakog osvetljenja, bez uticaja toplote, ozona i ugljovodonika. Od izuzetne vanosti je da prostorija bude suva i provetravana da bi se izbeglo stvaranje vlage i kondenzacija. Temperatura u prostoriji mora biti manja od 35C, a bilo bi dobro kada bi bila nia i od 25C. Ukoliko su automobilske gume bile izloene niskim temperaturama due vreme pre montiranja na vozilo trebalo bi ih zagrejati na oko 20C. U skladitu ne sme biti generatora ozona, fluorescentne lampe, elektrini motori ili oprema koja izaziva elektrina pranjenja. Takoe ne smeju se u skladitu drati ni goriva, maziva, rastvarai, kiseline, i sl. Ukoliko se pneumatici lageruju na krai vremenski period (do etiri nedelje) mogu se lagerovati jedna preko druge na drvenoj paleti ali ne preko 1,2m visine. Posle etiri nedelje donju gumu premestiti na vrh i obrnuto.

Kod dugotrajnog lagerovanja pneumatike treba drati poreane uspravno na posebnim regalima gde je prva polica udaljena bar 10cm od tla. Da bi spreili deformacije jednom meseno ih treba zaokrenuti za mali ugao. Da bi se tetni uticaj lagerovanja pneumatika sveo na minimum poeljno je da se autogume ne skladite na dui vremenski period, odnosno treba u skladitu ostavljati one gume koje su poslednje proizvedene i dopremljene.

Zakljucak
Pneumatici nam dakle omogucavaju bezbednost u voznji.Oni su glavni i jedan od najvaznijih djelova na svakom motornom vozilu.Zahvaljujuci pneumaticima ublazuje se dodir sa tlom po kome se krece motorno vozilo.Pneumatici trebaju da budu u skladu sa propisanim uslovima, jer jedino adekvatni pneumatic imaju pravu efikasnost I omogucavaju nam bezbjednost u saobracaju.Koeficijent opterecenja pneumatika predstavlja max dozvoljenu nosivost svakog pojedinog pneumatika na mot. vozilu.Adekvatno tretiranje pneumatika omogucava I adekvatnu voznju, jer pretjerana tezina moze da ugrozi bezbjednost svih ucesnika u saobracaju.Pneumatici uticu na ponasanje I upravljivost comfort u voznji I najvaznija karakteristika sigurnost na suvom I mokrom kolovozu.Pneumatik-guma jeste najbitniji dio svakog motornog vozila I zato se drzimo izreke Guma glavu cuva.

Literatura:

N.Janiijevi,D.Janovi,J.Todorovi:Konstrukcija motornih vozila, Knjiga Motori i motorna vozila od Ivana Filipovica, S.Milidrag:Konstrukcija motornih vozila 1, Antun evra- Motori i motorna vozila 1, Antun evra- Motori i motorna vozila 2, J.Todorovi:Ispitivanje motornih vozila,Mainski fakultet Beograd.