You are on page 1of 1

Vrste konica i nazivi po autorima konstrukcije

U pelarstvu, nekada su konice uglavnom bile izvedene od zobne slame, ili od vrbovih jednogodinjih letorasta, kao i raznih dubova u drvetu. Prelaskom na pokretno sae sa drvenim okvirima, a veliinom koju je dao autor konstrukcijom konice. Tako su nastale mnogobrojne izvedbe konica sa imenima autora kao konstruktora. Neke izvedbe su ostale, a mnoge lagano nestaju zbog raznih nedostataka i slabe tehnologije pelarenja sa njima. Naravno, slabije su prihvaene kod pelara. Praktino pelarstvo je imalo znaajan uticaj kod izbora vrsta konica, one su uglavnom imale manje ili vee nedostatke, pa su u toj meri pretrpele izmene u odnosu na prvobitnu konstrukciju. Konice sa boljom tehnologijom pelarenja dobile su redosled koji se sveo na sueni izbor od nekoliko vrsta navedenog broja. Moe se konstatovati da su pelari najvie prihvatili L.R. konicu kao i A.. konicu. Neto slabije je prihvaena D.B. konica i sve manje poloka. Tu su i novije izvedbe Tomakova konica sa veoma povoljnim zbegom. Kod izbora vrste konice nije uputno davati savete kojom konicom novi pelar treba da pelari. Sve vrste konica imaju manje ili vee nedostatke u konstrukciji. Tu odluku treba da donese budui pelar sa moguim posledicama, koje mogu, naravno, da budu manje i vie povoljne. Dimenzije konica su veoma poznate i nalaze se u pelarskoj literaturi, pa ih ne bi trebalo ponavljati. Pelari su uoavali slabe izvedbe i davali svoja reenja; neka su prihvaena, a neka su odbaena. Tako je A.. konica pretrpela mnoge promene u prvobitnoj konstrukciji ali je opstala zbog dobrih i uspenih mogunosti. Na standardnu A.. konicu uticaj su imali klimatski uslovi. Tako je nastala manja A.. konica sa osam okvira standardnih u ploditu, i toliko u medinjem prostoru. Ova umanjena konica postala je uspena u podrujima gde su leta kraa i nie temperature vazduha. Konica A.. sa esnaest standardnih okvira u ploditu i toliko u meditu i sa dve matice. Trea A.. konica sa uveanim okvirima, nazvana gromovka, takoe je konstrukcija naih pelara. to se tie uspenosti u pojedinim A.. konicama, vreme e rei koja je od koje povoljnija. Moja razmiljanja su da dam ili ponudim bolju tehnologiju kod L.R. konice u naim uslovima, pomou dodatnih elemenata. Oni ne krnje standardnu konstrukciju navedene konice. Navedeni elementi omoguavaju uspeniju tehnologiju pelarenja, naravno i uveani unos pelinjih dobara. Ova tehnologija pelarenja ne poznaje slabu pelinju pau, ve dobru i bolju. Oni omoguavaju uspenu ventilaciju, a nema obrnutog izvlaenja toplog vazduha napolje. Bolja prozranost je i vei unos nektra i polena. Ova konica je izloena uticajima kako toplih tako i veoma hladnih dana, u naim uslovima, to nije sluaj i tamo gde je konstruisana. To je potaklo moja razmiljanja da ublaim postojee slabosti L.R. konice u naim uslovima. Tehnologija rada kod naih pelara je krnja u odnosu na onu gde je ona konstruisana. Dvomatini nain pelarenja kod L.R. konice uspenije se izvodi sa dodatnim elementima; na ovaj nain nema grube zamene matica.