1.

APSOLUTNA GEOMETRIJA
Euklidska geometrija izvedena sintetiˇckim metodom zasniva se na aksiomama
koje su podeljene u pet grupa i to: aksiome rasporeda, aksiome incidencije,
aksiome podudarnosti, aksiome neprekidnosti i aksiomu paralelnosti. Deo te
teorije koji se izvodi iz prve ˇcetiri grupe aksioma, dakle bez aksiome paralel-
nosti, naziva se apsolutnom geometrijom. Zadaci iz ovog ˇclana su iz te apso-
lutne geometrije, pa se njihovo reˇsavanje zasniva iskljuˇcivo na primeni poznatih
stavova iz tog dela geometrije.
1.1. Konveksni i konkavni likovi
Definicija 1.1. Lik ω nazivamo konveksnim ako sve taˇcke duˇzi koja je odre
-
dena
bilo kojim dvema taˇckama toga lika pripadaju tome liku; ako taj uslov nije
zadovoljen, lik ω nazivamo konkavnim. Tako su likovi predstavljeni na slikama
1 i 3 konveksni, a na slikama 2 i 4 konkavni.
sl.1. sl.2. sl.3. sl.4.
Definicija 1.2. Lik ω nazivamo ograniˇcenim ako postoji kruˇzna povrˇs koja
sadrˇzi sve taˇcke lika ω; ako takva kruˇzna povrˇs ne postoji, lik ω nazivamo
neograniˇcenim. Tako su likovi predstavljeni na slikama 1 i 2 ograniˇceni, a na
slikama 3 i 4 neograniˇceni.
Definicija 1.3. Najve´cu od duˇzi koju spajaju po dve taˇcke ograniˇcenog lika ω
nazivamo preˇcnikom ili dijametrom lika ω.
Definicija 1.4. Pravu s koja se nalazi u ravni lika ω i koja s tim likom ima jednu
ili viˇse zajedniˇckih taˇcaka, pri ˇcemu se sve ostale taˇcke lika ω nalaze s iste strane
od prave s nazivamo pravom oslonca lika ω.
Definicija 1.5. U odnosu na svaku ravnu povrˇs ω sve taˇcke ravni dele se na
unutraˇsnje, spoljaˇsnje i graniˇcne. Taˇcku A nazivamo unutraˇsnjom taˇckom povrˇsi
ω ako postoji kruˇzna povrˇs sa srediˇstem A ˇcije sve taˇcke pripadaju povrˇsi ω.
Taˇcku B nazivamo spoljaˇsnjom u odnosu na ravnu povrˇs ω ako u ravni te povrˇsi
postoji kruˇzna povrˇs sa srediˇstem B koja ne sadrˇzi ni jednu taˇcku povrˇsi ω.
Taˇcku C ravne povrˇsi ω nazivamo graniˇcnom ako u ravni povrˇsi ω svaka kruˇzna
povrˇs sa srediˇstem C sadrˇzi i taˇcaka koje pripadaju i taˇcaka koje ne pripadaju
povrˇsi ω. Skup svih graniˇcnih taˇcaka povrˇsi ω predstavlja izvesnu liniju koju
nazivamo granicom ili rubom povrˇsi ω.
Definicija 1.6. Za ravnu liniju kaˇzemo da je konveksna ako ona predstavlja
granicu neke konveksne povrˇsi.
ZADACI
1. Dokazati da je svaka
(a) trougaona povrˇs,
1
(b) kruˇzna povrˇs,
konveksna.
2. Ako sva temena neke poligonske povrˇsi (A
1
. . . A
n
) pripadaju nekoj konvek-
snoj povrˇsi ω, dokazati da sve taˇcke poligonske povrˇsi (A
1
. . . A
n
) pripadaju
povrˇsi ω.
3. Dokazati da je presek konaˇcnog broja od n konveksnih likova tako
-
de konvek-
san lik.
4. Ako je a
1
, . . . , a
n
konaˇcan skup od n duˇzi koje pripadaju jednoj pravoj i od
kojih svake dve imaju najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku, dokazati da svih n duˇzi
toga skupa imaju najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku.
5. Ako konaˇcan skup od n polupravih neke prave p pokriva celu tu pravu,
dokazati da u tom skupu polupravih postoje takve dve poluprave koje tako
-
de
pokrivaju celu tu pravu.
6. Ako je ω
1
, . . . , ω
n
konaˇcan skup od n (n ≥ 4) konveksnih povrˇsi jedne ravni
od kojih svake tri imaju najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku, dokazati da svih n
povrˇsi ima tako
-
de bar jednu zajedniˇcku taˇcku (Helijeva teorema u ravni).
7. Ako je A
1
, . . . , A
n
konaˇcan skup od n taˇcaka jedne ravni, pri ˇcemu svake tri
od tih n taˇcaka pripadaju nekoj kruˇznoj povrˇsini polupreˇcnika r, dokazati da
postoji kruˇzna povrˇs polupreˇcnika r koja sadrˇzi svih n taˇcaka.
8. Ako konaˇcan skup ¦α
1
, . . . , α
n
¦ od n poluravni neke ravni pokriva celu
tu ravan, dokazati da u tom skupu poluravni postoje takve tri poluravni koje
pokrivaju celu tu ravan.
9. Ako je ¦l
1
, . . . , l
n
¦ konaˇcan skup od n kruˇznih lukova sadrˇzanih na istom
krugu l pri ˇcemu je svaki od tih lukova manji od poluobima kruga l, a svaka tri
od tih lukova imaju najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku, dokazati da svi likovi tog
kruga imaju najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku.
10. Ako za svake tri taˇcke P, Q, R prostog ravnog poligona A
1
, . . . , A
n
postoji u
tom poligonu taˇcka S takva da sve unutraˇsnje taˇcke duˇzi PS, QS, RS se tako
-
de
nalaze u tom poligonu, dokazati da u tom poligonu postoji taˇcka O takva da se
unutraˇsnje taˇcke svih duˇzi koje spajaju taˇcku O s taˇckama tog poligona tako
-
de
nalaze u tom poligonu (Teorema M.A. Krasnoseljskog).
11. Ako su A
1
i A
2
bilo koje dve unutraˇsnje taˇcke konveksne povrˇsi ω, dokazati
da su sve ostale taˇcke duˇzi A
1
A
2
unutraˇsnje taˇcke povrˇsi ω.
12. Ako je A
1
unutraˇsnja i A
2
graniˇcna taˇcka konveksne povrˇsi ω, dokazati da
su sve ostale taˇcke duˇzi A
1
A
2
unutraˇsnje taˇcke povrˇsi ω.
13. Ako su A
1
i A
2
dve graniˇcne taˇcke konveksne povrˇsi ω, dokazati da su
unutraˇsnje taˇcke duˇzi A
1
A
2
ili sve unutraˇsnje ili sve graniˇcne taˇcke povrˇsi ω.
14. Dokazati da svaka prava s kroz bilo koju unutraˇsnju taˇcku P konveksne
povrˇsi ω moˇze da ima s rubom te povrˇsi najviˇse dve zajedniˇcke taˇcke.
15. Dokazati da svaka prava s kroz bilo koju unutraˇsnju taˇcku P ograniˇcene
konveksne povrˇsi seˇce granicu te povrˇsi u dvema taˇckama.
16. Ako svaka prava kroz bilo koju unutraˇsnju taˇcku ograniˇcene povrˇsi ω seˇce
rub te povrˇsi u dvema taˇckama, dokazati da je povrˇs ω konveksna.
17. Ako se kroz svaku taˇcku ruba ograniˇcene povrˇsi ω moˇze konstruisati naj-
manje jedna prava oslonca te povrˇsi, dokazati da je povrˇs ω konveksna.
2
18. Ako je P zajedniˇcka taˇcka povrˇsi ω i prave l oslonca povrˇsi ω, dokazati da
je P graniˇcna taˇcka povrˇsi ω.
19. Ako je duˇz MN dijametar konveksne povrˇsi ω, dokazati da su prave m i n,
koje su u taˇckama M i N upravne na pravoj MN, prave oslonca povrˇsi ω.
1.2. Kombinatorni zadaci iz apsolutne geometrije
20. Dokazati da skup koji se sastoji iz konaˇcnog broja od n pravih neke ravni
Π, pri ˇcemu se svake dve od tih pravih seku, a nikoje tri i viˇse ne seku u jednoj
taˇcki, razlaˇze ravan Π na α
n
=
1
2
(n
2
+ n + 2) konveksnih oblasti od kojih je
β
n
= 2n neograniˇcenih i γ
n
=
1
2
(n
2
−3n + 2) ograniˇcenih.
21. Dokazati da skup koji se sastoji iz konaˇcnog broja od n krugova neke ravni
Π, pri ˇcemu se svaka dva kruga iz tog skupa seku, a nikoja tri i viˇse ne seku u
jednoj taˇcki, razlaˇze ravan Π na n
2
−n + 2 oblasti.
22. Ako je l broj preseˇcnih taˇcaka svih dijagonala konveksnog poligona A
1
, . . . , A
n
,
kod kojeg se nikoje tri i viˇse dijagonala ne seku u jednoj taˇcki, dokazati da je
l =
1
24
n(n −1)(n −2)(n −3).
23. Ako je f
n
broj poligonskih povrˇsi koje se dobijaju razlaganjem konveksne
poligonske povrˇsi A
1
, . . . , A
n
njenim dijagonalama, pri ˇcemu se nikoje tri i viˇse
dijagonala ne seku u jednoj taˇcki, dokazati da je
f
n
=
1
24
(n −1)(n −2)(n
2
−3n + 12).
24. Dokazati da se oblasti dobijene razlaganjem ravni proizvoljnim pravama
a
1
, . . . , a
n
mogu podeliti na dva skupa tako da svaka oblast pripada samo jednom
od tih skupova i da nikoje dve susedne oblasti ne pripadaju istom skupu.
1.3 Ostali zadaci iz apsolutne geometrije
25. Dokazati da ne postoji poligon A
1
. . . A
2n+1
sa neparnim brojem temena
kome bi sve stranice sekle izvesnu pravu p.
26. Ako su A, B, C tri nekolinearne taˇcke, dokazati da
(a) postoji prava koja seˇce produˇzenja polupravih AB, BC, AC;
(b) ne postoji prava koja seˇce produˇzenja polupravih AB, BC, CA.
27. Ako je ˇcetvorougao ABCD konveksan, dokazati da se njegove dijagonale
seku, i obratno, ako se dijagonale ˇcetvorougla ABCD seku, dokazati da je on
konveksan.
28. Ako je ˇcetvorougao ABCD konkavan, dokazati da se njegove dijagonale ne
seku, i obratno, ako se dijagonale ˇcetvorougla ABCD ne seku, dokazati da je
on konkavan.
29. Ako duˇz koja spaja dve unutraˇsnje taˇcke naspramnih stranica AB i BC
seˇce dijagonale AC i BD ˇcetvorougla ABCD, dokazati da se dijagonale tog
ˇcetvorougla seku, tj. da je taj ˇcetvorougao konveksan.
30. Dokazati da je kod svakog konveksnog ˇcetvorougla zbir dijagonala ve´ci od
zbira bilo kojih dveju naspramnih stranica.
3
31. Ako je S presek dijagonala konveksnog ˇcetvorougla ABCD i P proizvoljna
taˇcka njegove ravni, dokazati da je
SA+SB +SC +SD ≤ PA+PB +PC +PD.
32. Dokazati da je zbir dijagonala konveksnog ˇcetvorougla ve´ci od poluobima,
a manji od obima tog ˇcetvorougla.
33. Dokazati da je zbir svih dijagonala konveksnog petougla ve´ci od obima tog
petougla.
34. Ako je P proizvoljna taˇcka u ravni konveksnog poligona A
1
. . . A
n
, dokazati
da je
PA
1
+PA
2
+. . . +PA
n
>
1
2
(A
1
A
2
+A
2
A
3
+. . . +A
n
A
1
).
35. Ako je P proizvoljna taˇcka u konveksnom poligonu A
1
. . . A
n
, dokazati da
je
PA
1
+PA
2
+. . . +PA
n
<
n −1
2
(A
1
A
2
+A
2
A
3
+. . . +A
n
A
1
).
36. Taˇcka D je srediˇste stranice BC trougla ´ABC. Ako je AC > AB,
dokazati da je ∠BAD > ∠CAD, i obrnuto, ako je ∠BAD > ∠CAD, dokazati
da je AC > AB.
37. Ako je D bilo koja unutraˇsnja taˇcka stranice BC trougla ´ABC, dokazati
da je
AB +AC −BC < 2AD.
38. Ako su a, b, c stranice trougla i m
a
teˇziˇsna linija koja odgovara stranici a,
dokazati da je
b +c −a < 2m
a
< b +c.
39. Ako su m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne linije trougla i p njegov poluobim, dokazati da
je
p < m
a
+m
b
+m
c
< 2p.
40. Ako je P proizvoljna taˇcka simetrale unutraˇsnjeg ugla ∠A, a O proizvoljna
taˇcka simetrale spoljaˇsnjeg ugla ∠A trougla ´ABC, dokazati da je
[PB −PC[ ≤ [AB −AC[ i QB +QC ≥ AB +AC.
41. Ako je kod trougla ´ABC stranica AB manja od stranice AC, taˇcka D
srediˇste stranice BC, taˇcka E presek raspolovnice ugla ∠A sa stranicom BC i
N podnoˇzje visine iz temena A, dokazati da je ∠AEB < ∠AEC, BE < CE, a
taˇcka E izme
-
du taˇcaka N i D.
42. Ako su ´ABC i ´A

B

C

dva trougla kod kojih je AB = A

B

, AC = A

C

i ∠A > ∠A

, dokazati da je BC > B

C

.
43. Ako su ´ABC i ´A

B

C

dva trougla kod kojih je AB = A

B

, AC = A

C

i BC > B

C

, dokazati da je ∠A > ∠A

.
44. Dokazati da su kod trougla ABC stranice AB i AC me
-
du sobom jednake
ako su mu jednake:
(a) teˇziˇsne linije BB
1
i CC
1
;
(b) simetrale BB
2
i CC
2
unutraˇsnjih uglova B i C;
4
(v) visine BB
3
i CC
3
.
45. Neka su AA
1
, BB
1
, CC
1
teˇziˇsne linije i AA
2
, BB
2
, CC
2
visine trougla
´ABC, a A

A

1
, B

B

1
, C

C

1
teˇziˇsne linije i A

A

2
, B

B

2
, C

C

2
visine trougla
´A

B

C

. Dokazati da su trouglovi ´ABC i ´A

B

C

podudarni ako je:
(a)
KEY WORDAB = A

B

, AC = A

C

, AA
1
= A

A

1
(b)
AB = A

B

, AC = A

C

, BB
1
= B

B

1
(v)
AB = A

B

, A = A

, CC
2
= C

C

2
(g)
BC = B

C

, BB
2
= B

B

2
, CC
2
= C

C

2
(d)
BC = B

C

, AA
1
= A

A

1
, AA
2
= A

A

2
46. Ako su teˇziˇsne linije AD i uglovi BAD, CAD trougla ABC jednaki teˇziˇsnoj
liniji A

D

i uglovima B

A

D, C

A

D

trougla A

B

C

, dokazati da je ´ABC

=
´A

B

C

.
47. Ako je kod trouglova ABC i A

B

C

razlika stranica AB i AC jednaka
razlici stranica A

B

i A

C

stranica BC jednaka stranici B

C

i teˇziˇsna linija
AD jednaka teˇziˇsnoj liniji A

D

, dokazati da je ´ABC

= ´A

B

C

.
48. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i AD = BC, dokazati
da je ∠C = ∠D, a taˇcka odre
-
dena srediˇstima stranica AB i CD osa simetrije
ˇcetvorougla ABCD.
49. Ako je kod prostog konveksnog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠C = ∠D,
dokazati da je AD = BC i AC = BD.
50. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠D > ∠C, dokazati da
je BC > AD.
51. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i BC > AD, dokazati
da je ∠D > ∠C.
52. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD AD = BC i ∠A > ∠B, dokazati
da je ∠C > ∠D.
53. Ako su naspramni uglovi prostog ˇcetvorougla me
-
du sobom jednaki, dokazati
da su njegove naspramne stranice me
-
du sobom tako
-
de jednake.
54. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠B = ∠D i ako je srediˇste O
dijagonale AC na dijagonali BD, dokazati da su kod tog ˇcetvorougla naspramne
stranice me
-
du sobom jednake.
55. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD zbir stranica AB i BC jednak zbiru
stranica CD i DA, i ako je srediˇste O dijagonale AC taˇcka dijagonale BD,
dokazati da su kod tog ˇcetvorougla ABCD naspramne stranice me
-
du sobom
jednake.
56. Ako prave odre
-
dene stranicama prostog ˇcetvorougla dodiruju neki krug
koji se nalazi u tom ˇcetvorouglu, dokazati da je kod tog ˇcetvorougla zbir dveju
naspramnih stranica jednak zbiru drugih dveju naspramnih stranica.
5
57. Ako su stranice prostog ˇcetvorougla ABCD na tangentnom krugu k koji se
nalazi izvan tog ˇcetvorougla, dokazati da je razlika dveju naspramnih stranica
jednaka razlici drugih dveju stranica tog ˇcetvorougla.
58. Ako su stranice sloˇzenog ˇcetvorougla ABCD na tangentama kruga k,
dokazati da je razlika dveju naspramnih stranica jednaka razlici drugih dveju
stranica tog ˇcetvorougla.
59. Ako je ABCD konveksan ˇcetvorougao kod koga krugovi upisani u trouglove
ABC i CDA dodiruju dijagonalu AC u istoj taˇcki, dokazati da se u ˇcetvorougao
ABCD moˇze upisati krug.
60. Ako je ABCD konveksan ˇcetvorougao takav da krugovi upisani u trouglove
ABC i CDA dodiruju dijagonalu AC u istoj taˇcki, dokazati da i krugovi upisani
u trouglove ABD i BCD dodiruju stranicu u istoj taˇcki.
61. Ako su A i B dodirne taˇcke dveju tangenata a i b nekog kruga k sa srediˇstem
O, a M
1
i M
2
dodirne taˇcke drugih dveju tangenata m
1
i m
2
, od kojih prva
seˇce prave a i b u taˇckama A
1
i B
1
, a druga seˇce prave a i b u taˇckama A
2
i B
2
,
dokazati da su uglovi A
1
OB
1
i A
2
OB
2
jednaki ili suplementni zavisno od toga
da li su taˇcke M
1
i M
2
na istom ili na raznim lucima AB kruga k.
62. Dokazati da je poligon A
1
. . . A
n
pravilan ako su sve njegove stranice me
-
du
sobom jednake i n −2 uzastopnih unutraˇsnjih uglova me
-
du sobom jednaki.
63. Ako je A
1
. . . A
n
prost poligon s parnim brojem temena ˇcije stranice
dodiruju neki krug k sa srediˇstem S, dokazati da je
(a) A
1
A
2
+A
3
A
4
+. . . +A
n−1
A
n
= A
2
A
3
+A
4
A
5
+. . . +A
n
A
1
;
(b) ∠A
1
SA
2
+ ∠A
3
SA
4
+ . . . + ∠A
n−1
SA
n
= ∠A
2
SA
3
+ ∠A
4
SA
5
+ . . . +
∠A
n
SA
1
.
64. Dva konveksna n-tougla A
1
. . . A
n
i A

1
. . . A

n
imaju sve odgovaraju´ce stran-
ice jednake izuzev stranica A
1
A
2
i A

1
A

2
. Ako su za ν = 3, 4, . . . , n svi ili samo
neki od uglova A
ν
ve´ci od odgovaraju´cih uglova A

ν
, a ostali me
-
du sobom jed-
naki, dokazati da je A
1
A
2
> A

1
A

2
.
65. Dva ravna konveksna n-tougla A
1
. . . A
n
i A

1
. . . A

n
imaju sve odgovaraju´ce
stranice jednake izuzev stranica A
1
A
2
i A

1
A

2
, a za ν = 3, 4, . . . , n uglovi A
ν
nisu manji od odgovaraju´cih uglova A

ν
. Ako je A
1
A
2
> A

1
A

2
, dokazati da je
bar jedan od uglova A
ν
ve´ci od njemu odgovaraju´ceg ugla A

ν
.
66. Dva konveksna n-tougla A
1
. . . A
n
i A

1
. . . A

n
sa jednakim odgovaraju´cim
stranicama nemaju sve jednake odgovaraju´ce unutraˇsnje uglove. Ako temenima
n-tougla A
1
. . . A
n
dodelimo znake plus ili minus zavisno da li su uglovi kod tih
temena ve´ci ili manji od odgovaraju´cih uglova n-tougla A

1
. . . A

n
, dokazati da
broj promena ovih znakova uzetih redom kod temena A
1
, . . . , A
n
nije manje od
ˇcetiri.
67. Ako od pet komplanarnih taˇcaka A
1
, A
2
, A
3
, A
4
, A
5
nikoje tri ne pripadaju
jednoj pravoj, dokazati da me
-
du njima postoje ˇcetiri taˇcke koje predstavljaju
temena konveksnog ˇcetvorougla.
68. Ako svake ˇcetiri od n komplanarnih taˇcaka A
1
. . . A
n
predstavljaju temena
konveksnog ˇcetvorougla, dokazati da za datih n taˇcaka predstavljaju temena
nekog konveksnog n-tougla.
69. Dokazati da je zbir dvaju unutraˇsnjih uglova trougla manja od zbira dvaju
pravih uglova.
6
70. Ako je ´ bilo koji trougao, dokazati da postoji trougao ´
1
takav da je zbir
S
1
unutraˇsnjih uglova trougla ´
1
jednak zbiru S unutraˇsnjih uglova trougla ´,
a jedan od uglova trougla ´
1
bar dvaput manji od naznaˇcenog ugla trougla ´.
71. Dokazati da zbir unutraˇsnjih uglova trougla ne moˇze biti ve´ci od zbira dvaju
pravih uglova.
72. Dokazati da zbir unutraˇsnjih uglova prostog ravnog n-tougla ne moˇze biti
ve´ci od zbira (2n −4) pravih uglova.
73. Ako su M i N dve razne taˇcke jednog kraka oˇstrog ugla XOY , a M

i N

upravne projekcije tih taˇcaka na drugom kraku i ako je taˇcka M izme
-
du taˇcaka
O i N, dokazati da je
(a) ∠OMM

≥ ∠ONN

;
(b) MM

< NN

.
74. Ako je C

podnoˇzje visine iz temena C pravog ugla trougla ABC, dokazati
da je ∠ACC

≥ ∠ABC.
75. Dokazati da manjoj visini trougla odgovara ve´ca stranica, i obrnuto, da
manjoj stranici trougla odgovara ve´ca visina.
76. Ako neka prava s kroz srediˇste P osnovice BC jednakokrakog trougla ABC
seˇce prave AC i AB u taˇckama Q i R takvim da je taˇcka P izme
-
du taˇcaka Q i
R, dokazati da je QR ≥ BC.
77. Dokazati da je simetrala jedne stranice trougla upravna na pravoj koja je
odre
-
dena srediˇstima drugih dveju stranica tog trougla.
78. Ako su A, B, C tri razne taˇcke neke prave l i A

, B

, C

istim redom taˇcke
neke druge prave l

takve da je AB = A

B

i BC = B

C

, dokazati da srediˇsta
P, Q, R duˇzi AA

, BB

, CC

pripadaju jednoj pravoj ili se poklapaju (Teorema
Hjelmsleva).
79. Ako sve taˇcke konaˇcnog skupa taˇcaka ne pripadaju jednoj pravoj, dokazati
da postoji prava koja sadrˇzi samo dve taˇcke tog skupa taˇcaka.
80. Ako svaka prava odre
-
dena dvema taˇckama nekog konaˇcnog skupa od n
taˇcaka sadrˇzi najmanje joˇs jednu taˇcku tog skupa, dokazati da svih n taˇcaka tog
skupa pripadaju jednoj pravoj.
81. Ako je u ravni dat konaˇcan skup od n pravih pri ˇcemu se svake dve od tih
pravih seku u taˇcki koja pripada bar joˇs jednoj pravoj iz tog skupa, dokazati da
se svih n datih pravih seku u jednoj taˇcki.
7
2. PARALELNOST
2.1 Paralelnost pravih
U ovom ˇclanu svrstani su zadaci za ˇcije je reˇsavanje neophodno pretpostaviti
da je uvedena aksioma paralelnosti euklidske geometrije i da su izvedene osnovne
teoreme koje iz nje proizilaze. To je pre svega stav o zbiru unutraˇsnjih uglova
poligona, stav prema kome je u svakom krugu srediˇsnji ugao dva puta ve´ci od
periferijskog nad istim lukom, stav prema kome se prave odre
-
dene visinama
trougla seku u jednoj taˇcki koju nazivamo ortocentrom tog trougla, stav prema
kome se teˇziˇsne linije trougla seku u jednoj taˇcki koju nazivamo teˇziˇstem tog
trougla, itd.
82. Ako je ´ABC trougao kome ugao ∠A nije prav. D taˇcka iza A u odnosu
na B takva da je AD = AC, a E podnoˇzje upravne iz B na pravoj koja sadrˇzi
D i uporedna je sa stranicom AC, dokazati da je duˇz BE jednaka zbiru visina
BB
1
i CC
1
trougla ´ABC.
83. Ako je ´ABC trougao kome ugao ∠A nije prav. D taˇcka poluprave AB
takva da je AD = AC, a E podnoˇzje upravne iz B na pravoj koja sadrˇzi D i
uporedna je sa stranicom AC, dokazati da je duˇz BE jednaka razlici visina BB
1
i CC
1
trougla ´ABC.
84. Ako ugao ∠A trougla ´ABC nije prav iako su M i N taˇcke polupravih
BC i CB takve da je ∠BAM = ∠C i ∠CAN = ∠B, dokazati da je ´AMN
jednakokrak trougao.
85. Ako je D taˇcka u kojoj simetrala ugla ∠A seˇce stranicu BC trougla ´ABC,
S srediˇste upisanog kruga i P taˇcka u kojoj taj krug dodiruje stranicu BC,
dokazati da je ∠BSP = ∠CSD.
86. Ako su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ´ABC i ako je
D podnoˇzje visine iz temena A, dokazati da je pri AC > AB
∠A

B

D = ∠A

C

D = ∠B −∠C.
87. Ako su A
1
, B
1
, C
1
taˇcke u kojima upisani krug trougla ´ABC dodiruje
stranice BC, CA, AB; A
2
, B
2
, C
2
taˇcke u kojima upisani krug trougla ´A
1
B
1
C
1
dodiruje stranice B
1
C
1
, C
1
A
1
, A
1
B
1
; itd, zatim R prav ugao, dokazati da je
∠B
n
A
n
C
n
=
2
3
R +
1
(−2)
n
(A−
2
3
R).
88. Ako obeleˇzimo sa E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg
ugla ∠A trougla ´ABC seku pravu BC, sa D podnoˇzje visine iz temena A, sa
G taˇcku poluprave AC takvu da je AB = AG, sa O srediˇste kruga l opisanog
oko trougla ´ABC i sa L taˇcku u kojoj tangenta kruga l u taˇcki A seˇce pravu
BC, dokazati da je
(a)
∠DAE = ∠AFE = ∠GBC =
1
2
(∠B −∠C)
(b) poluprava AE bisektrisa ugla ∠OAD;
(c) taˇcka L srediˇste duˇzi EF.
8
89. Ako je D proizvoljna taˇcka prave koja sadrˇzi stranicu BC trougla ´ABC,
a O
1
i O
2
srediˇsta krugova opisanih oko trouglova ´ABD i ´ACD. Dokazati
da su konveksni uglovi ∠O
1
AO
2
i ∠BAC jednaki i istosmerni.
90. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC i R prav ugao,
dokazati da je
(a)
∠BSC = R +
1
2
A
(b)
∠BS
a
C = R −
1
2
A
(c)
∠BS
b
C = ∠CS
c
B =
1
2
A
91. Ako su l i k opisani krug i upisani krug trougla ´ABC i k
a
, k
b
, k
c
spolja
upisani krugovi koji odgovaraju respektivno stranicama BC, CA, AB, dokazati
da su zajedniˇcka unutraˇsnja tangenta krugova k i k
a
koja je razliˇcita od prave
BC i zajedniˇcka spoljaˇsnja tangenta krugova k
b
i k
c
koja je razliˇcita od prave BC
paralelne s pravom t koja u temenu A dodiruje krug l, zatim da su odstojanja
pomenutih tangenata od prave t jednaka visini iz temena A trougla ABC.
92. Dokazati da kod prostog ˇcetvorougla
(a) simetrale dvaju uzastopnih unutraˇsnjih uglova zahvataju ugao jednak
poluzbiru drugih dvaju unutraˇsnjih uglova;
(b) simetrale dvaju naspramnih uglova zahvataju ugao jednak polurazlici
drugih dvaju unutraˇsnjih uglova;
(c) simetrale uglova koji su odre
-
deni naspramnim stranicama zahvataju ugao
jednak poluzbiru dvaju naspramnih uglova.
93. Ako su P, Q, R, S podnoˇzja upravnih kroz presek O dijagonala, na strani-
cama AB, BC, CD, DA ˇcetvorougla ABCD, dokazati da je ∠SOQ = 2T ±
1
2
(∠R −∠P) gde je T prav ugao.
94. Ako je ABCD pravougaonik kome je AB = 3BC, zatim E, F par taˇcaka
stranice AB takvih da je AE = EF = FB i R prav ugao, dokazati da je
∠AED +∠AFD +∠ABD = R.
95. Ako su ABCD i A

, B

, C

, D

dva konveksna ˇcetvorougla s odgovaraju´cim
jednakim stranicama i ako je ∠A > ∠A

, dokazati da je
∠B < ∠B

, ∠C > ∠C

, ∠D < ∠D

.
96. Dokazati da su srediˇsta stranica svakog ˇcetvorougla ABCD s neparalelnim
dijagonalama temena paralelograma ˇcije su stranice paralelne s dijagonalama
AC i BD i jednake polovinama tih dijagonala. Ako su dijagonale AC i BD
ˇcetvorougla ABCD paralelne, dokazati da srediˇsta njegovih stranica pripadaju
jednoj pravoj.
97. Ako su dijagonale ˇcetvorougla me
-
du sobom upravne, dokazati da su duˇzi
koje spajaju srediˇsta naspramnih stranica tog ˇcetvorougla me
-
du sobom jednake.
9
98. Ako su duˇzi koje spajaju srediˇsta naspramnih stranica ˇcetvorougla me
-
du
sobom jednake, dokazati da su dijagonale tog ˇcetvorougla me
-
du sobom upravne.
99. Ako su P, Q, R, S srediˇsta stranica AB, BC, CD, DA i M, N srediˇsta dijag-
onala AC i BD ˇcetvorougla ABCD, dokazati da se duˇzi PR, QS, MN seku u
jednoj taˇcki koja je srediˇste svake od njih.
100. Dokazati da taˇcke simetriˇcne nekoj taˇcki O u odnosu na srediˇste stranica
ˇcetvorougla ABCD i neparalelnim dijagonalama predstavljaju temena paralel-
ograma ˇcije su stranice uporedne i jednake dijagonalama tog ˇcetvorougla.
101. Dokazati da srediˇsta krakova i srediˇsta dijagonala bilo kojeg trapeza pri-
padaju jednoj pravoj.
102. Dokazati da je srednja linija konveksnog trapeza jednaka poluzbiru, a
duˇz odre
-
dena srediˇstima dijagonala jednaka polurazlici uporednih stranica tog
trapeza.
103. Ako je duˇz koja spaja srediˇsta dveju naspramnih stranica AD i BC
ˇcetvorougla ABCD jednaka poluzbiru ili polurazlici drugih dveju stranica, dokazati
da su stranice AB i CD tog ˇcetvorougla me
-
du sobom uporedne.
104. Ako duˇz odre
-
dena srediˇstima M i N naspramnih stranica AD i BC bilo
kojeg ˇcetvorougla ABCD seˇce dijagonale AC i BD u taˇckama P i Q,i ako je
duˇz MP jednaka duˇzi NQ, dokazati da su druge dve naspramne stranice AB i
CD me
-
du sobom uporedne.
105. Ako su naspramne stranice AB i CD ˇcetvorougla ABCD me
-
du sobom
jednake, dokazati da je prava odre
-
dena srediˇstima drugih dveju stranica upravne
na pravoj koja je odre
-
dena srediˇstima dijagonala tog ˇcetvorougla.
106. Ako su naspramne stranice AB i CD ˇcetvorougla ABCD me
-
du sobom
jednake, dokazati da prava odre
-
dena srediˇstima drugih dveju stranica zahvata
sa pravama AB i CD jednake uglove.
107. Ako zbir duˇzi koje spajaju srediˇsta naspramnih stranica ˇcetvorougla jed-
nak poluobimu tog ˇcetvorougla, dokazati da je taj ˇcetvorougao paralelogram.
108. Neka se kod ˇcetvorougla ABCD prave odre
-
dene naspramnim stranicama
AB i CD seku u taˇcki P, a prave odre
-
dene naspramnim stranicama AD i BC
seku u taˇcki P

. Ako su M, N, M

, N

taˇcke polupravih PA, PC, P

A, P

C takve
da je PM = AB, PN = CD, P

N

= AD, P

N

= BC, dokazati da su duˇzi MN
i M

N

jednake i istosmerne.
109. Ako je duˇz koja spaja srediˇsta osnova AB i CD trapeza ABCD jednaka
polurazlici tih osnova i ako je AB > CD, dokazati da je zbir unutraˇsnjih uglova
A i B tog trapeza prav ugao.
110. Dokazati da upravne projekcije jednog temena trougla na simetralama
unutraˇsnjih i spoljaˇsnjih uglova kod druga dva temena pripadaju jednoj pravoj.
111. Ako je k krug opisan oko jednakostraniˇcnog trougla ABC i P proizvoljna
taˇcka kruga k, dokazati da je duˇz AP jednaka zbiru ili razlici duˇzi BP i CP,
prema tome da li je taˇcka P na luku BC kruga k na kome nije teme A ili je pak
na kruˇznom luku BAC.
112. Ako su a, b, c tri prave jedne ravni koje se seku u istoj taˇcki O i koje razlaˇzu
ravan u kojoj se nalaze na ˇsest jednakih uglova, dokazati da su podnoˇzja A, B,
C upravnih iz proizvoljne taˇcke P razliˇcite od O na pravama a, b, c temena
jednakostraniˇcnog trougla.
10
113. Ako su a, b, c tri prave koje se seku u istoj taˇcki O i koje razlaˇzu ravan
u kojoj se nalaze na ˇsest jednakih uglova, dokazati da je odstojanje proizvoljne
taˇcke P te ravni od prave a jednako zbiru ili razlici odstojanja te taˇcke od drugih
dveju pravih b i c.
114. Ako je O srediˇste, AB preˇcnik i P proizvoljna taˇcka nekog kruga k, zatim
M podnoˇzje upravne iz taˇcke P na pravoj AB, O taˇcka poluprave PO takva da
je PO = 2AM i R druga preseˇcna taˇcka prave AO s krugom k, dokazati da je
∠AOR = 3∠AOP.
115. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta krugova k
1
i k
2
, P
1
i P
2
taˇcke u kojima proizvoljna
prava koja sadrˇzi zajedniˇcku taˇcku M tih krugova seˇce k
1
i k
2
, a N taˇcka
simetriˇcna s taˇckom M u odnosu na srediˇste O duˇzi O
1
O
2
, dokazati da je taˇcka
N na simetrali s duˇzi P
1
P
2
.
116. Ako su B

i C

taˇcke u kojima proizvoljan krug kroz temena B i C seˇce
stranice AB i AC trougla ABC, dokazati da je prava B

C

uporedna s pravom
koja u temenu A dodiruje krug opisan oko trougla ABC.
117. Ako su B

i C

taˇcke u kojima neka prava uporedna s pravom koja u
temenu A dodiruje opisani krug trougla ABC seˇce stranice AB i AC, dokazati
da taˇcke B, C, B

, C

pripadaju jednom krugu.
118. Ako je dijagonala AC preˇcnik kruga opisanog oko tetivnog ˇcetvorougla
ABCD, dokazati da su upravne projekcije bilo kojih dveju naspramnih stranica
tog ˇcetvorougla na drugoj dijagonali me
-
du sobom jednake.
119. Ako je P proizvoljna taˇcka kruga l opisanog oko trougla ABC, a P
1
, P
2
, P
3
taˇcke simetriˇcne s taˇckom P u odnosu na simetrale uglova A, B, C, dokazati da
su prave AP
1
, BP
2
, CP
3
me
-
du sobom uporedne.
120. Ako su AB i CD paralelne tetive dvaju krugova koji se seku u taˇckama
M i N, dokazati da su uglovi AMC i BND jednaki ili suplementni.
121. Ako su A, B i C, D taˇcke u kojima neka prava p seˇce dva kruga k i l
koji se seku u taˇckama M i N, dokazati da su uglovi AMC i BND jednaki ili
suplementni zavisno od toga imaju li tetive AB i CD zajedniˇckih taˇcaka ili ne.
122. Ako su M i N taˇcke u kojima se seku dva kruga k i l, A i B taˇcke u kojima
proizvoljna taˇcka kruga k seˇce krug l, a C dodirna taˇcka, dokazati da su uglovi
AMC i BNC jednaki ili suplementni, zavisno od toga da li je C unutraˇsnja
taˇcka tetive AB ili je na njenom produˇzenju.
123. Ako su A i B dodirne taˇcke bilo koje zajedniˇcke tangente dvaju krugova k i
l koji se seku u taˇckama M i N, dokazati da su uglovi AMB i ANB suplementni.
124. Ako su AB i CD dve paralelne tetive dvaju krugova k i l koji se dodiruju
u nekoj taˇcki M, dokazati da su uglovi AMC i BND jednaki ili suplementni.
125. Ako je M dodirna taˇcka dvaju krugova k i l, a A, B i C, D taˇcke u kojima
neka prava seˇce krugove k i l, dokazati da su uglovi AMC i BMD jednaki ili
suplementni, zavisno od toga da li se krugovi k i l dodiruju iznutra ili spolja.
126. Ako je M dodirna taˇcka dvaju krugova k i l, p proizvoljna prava koja seˇce
krug k u taˇckama A, B i dodiruje krug l u taˇcki C, dokazati da su uglovi AMC
i BND jednaki ili suplementni, zavisno od toga da li se krugovi k i l dodiruju
iznutra ili spolja.
127. Ako su M i N preseˇcne taˇcke dvaju krugova k i l, p i q dve prave kroz
taˇcku N od kojih prva seˇce krugove k i l u taˇckama A i B, a druga seˇce krugove
k i l u taˇckama C i D, dokazati da su uglovi AMB i CMD jednaki.
11
128. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta dvaju krugova k
1
i k
2
koji se seku u taˇckama M i
N, a P
1
i P
2
taˇcke u kojima proizvoljna prava kroz N seˇce k
1
i k
2
, dokazati da
je ∠P
1
MP
2
= ∠O
1
MO
2
.
129. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta dvaju krugova k
1
i k
2
koji se seku, P jedna njihova
preseˇcna taˇcka, a M
1
, M
2
i N
1
, N
2
dodirne taˇcke zajedniˇckih dirki tih krugova
pri ˇcemu su M
1
i M
2
s one strane prave O
1
O
2
s koje nije P, dokazati da je
∠M
1
PM
2
=
1
2
∠O
1
PO
2
i ∠N
1
ON
2
=
1
2
∠2R
1
2
∠O
1
PO
2
.
130. Ako su M i N preseˇcne taˇcke dvaju krugova k
1
i k
2
, p i q poluprave kojima
je zajedniˇcki kraj M i koje s polupravom MN zahvataju jednake uglove. Ako
su P
1
i P
2
preseci poluprave p s krugovima k
1
i k
2
, a O
1
i O
2
preseci poluprave
q s krugovima k
1
i k
2
, dokazati da su duˇzi P
1
P
2
i Q
1
Q
2
me
-
du sobom jednake.
131. Ako su P i Q srediˇsta lukova AB i AC kruga opisanog oko trougla ABC,
dokazati da je tetiva PQ upravna na simetrali ugla A tog trougla.
132. Ako su P, Q, R, S srediˇsta lukova AB, BC, CD, DA kruga opisanog
oko konveksnog tetivnog ˇcetvorougla ABCD, pri ˇcemu navedeni luci ne sadrˇze
ostala temena tog ˇcetvorougla, dokazati da se tetive PR i OS seku pod pravim
uglom.
133. Ako su S i T taˇcke u kojima se seku dva kruga k
1
i k
2
, P i Q taˇcke u
kojima proizvoljna prava kroz taˇcku T seˇce krugove k
1
i k
2
, a R taˇcka u kojoj
se seku dirke krugova k
1
i k
2
konstruisane u taˇckama P i Q, dokazati da taˇcke
P, Q, R, S pripadaju jednom krugu.
134. Ako su P i Q taˇcke u kojima proizvoljan krug kroz temena B i C trougla
ABC seˇce stranice AB i AC, a P

i Q

taˇcke u kojima prave kroz P i Q uporedne
sa stranicama AC i AB seku stranicu BC, dokazati da taˇcke P, P

, Q, Q

pripadaju jednom krugu.
135. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta dvaju krugova k
1
i k
2
koji se seku u taˇckama A i
B, a C i D taˇcke u kojima prave AO
1
i AO
2
seku krugove k
2
i k
1
, dokazati da
taˇcke B, C, D, O
1
, O
2
pripadaju jednom krugu.
136. Ako su P i Q taˇcke u kojima simetrale stranica AC i AB seku prave
odre
-
dene stranicama AB i AC trougla ABC, a O srediˇste kruga opisanog oko
trougla ABC, dokazati da taˇcke B, C, P, Q, O pripadaju jednom krugu, ili pak
jednoj pravoj.
137. Ako su AD, BE, CF visine trougla ABC, a M i N taˇcke simetriˇcne s
taˇckom D u odnosu na prave AB i AC, dokazati da taˇcke E, F, M, N pripadaju
jednoj pravoj.
138. Dokazati da podnoˇzja upravnih kroz bilo koju taˇcku kruga opisanog oko
nekog trougla na pravama koje su odre
-
dene stranicama tog trougla, pripadaju
jednoj pravoj (Simsonova teorema).
139. Ako je ABC jednakostraniˇcan trougao i P proizvoljna taˇcka njegove ravni
koja nije na opisanom krugu oko tog trougla, dokazati da postoji trougao ˇcije
su stranice jednake duˇzima PA, PB, PC (Teorema Pompejca).
140. Krug k seˇce stranice BC, CA, AB trougla ABC u taˇckama P i P

, Q i
Q

, R i R

. Ako se normale u taˇckama P, Q, R na pravama BC, CA, AB seku
u jednoj taˇcki dokazati da se normale u taˇckama P

, Q

, R

na pravama BC,
CA, AB tako
-
de seku u jednoj taˇcki.
141. Ako su AA

, BB

, CC

visine oˇstrouglog trougla ABC, dokazati da je
ortocentar H tog trougla srediˇste upisanog kruga trougla A

B

C

.
12
142. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC kome je ugao A tup, dokazati
da je ortocentar H tog trougla srediˇste spolja upisanog kruga trougla A

B

C

koji dodiruje stranicu B

C

.
143. Dokazati da taˇcke simetriˇcne s ortocentrom u odnosu na prave odre
-
dene
stranicama trougla pripadaju krugu koji je opisan oko tog trougla.
144. Ako je H ortocentar trougla ABC, dokazati da su polupreˇcnici krugova
opisanih oko trouglova ABC, HBC, HCA, HAB me
-
du sobom jednaki.
145. Ako je H ortocentar, T srediˇste, O srediˇste kruga opisanog oko trougla
ABC i A
1
srediˇste stranice BC, dokazati
(a) da je duˇz OA
1
istosmerna s duˇzi AH i jednaka njenoj polovini
(b) da taˇcke O, T, H pripadaju jednoj pravoj, pri ˇcemu je HT = 2TO.
146. Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao, E ortocentar trougla ABD i F orto-
centar trougla ABC, dokazati da je ˇcetvorougao CDEF paralelogram.
147. Dokazati da taˇcke simetriˇcne s ortocentrom u odnosu na srediˇsta stranica
trougla pripadaju krugu koji je opisan oko tog trougla.
148. Ako su H i O ortocentar i srediˇste opisanog kruga trougla ABC, a M i
N srediˇste duˇzi AH i teˇziˇsne linije AD iz temena A, dokazati da taˇcke O, M,
N pripadaju jednoj pravoj,ˇstaviˇse da je taˇcka N srediˇste duˇzi OM.
149. Ako je H ortocentar, O srediˇste opisanog kruga, i D podnoˇzje visine iz
temena A trougla ABC, zatim M taˇcka u kojoj se seku prave AO i BC, E
srediˇste duˇzi OH i F srediˇste duˇzi AM, dokazati da taˇcke D, E, F pripadaju
jednoj pravoj.
150. Ako su H i D ortocentar i srediˇste stranice BC trougla ABC, a E i F
podnoˇzja upravnih iz taˇcke H na simetrali unutraˇsnjeg i simetrali spoljaˇsnjeg
ugla A, dokazati da taˇcke D, E, F pripadaju jednoj pravoj.
151. Ako je O srediˇste opisanog kruga trougla ABC, M taˇcka simetriˇcna s
ortocentrom H tog trougla u odnosu na teme A i N taˇcka simetriˇcna s temenom
A u odnosu na srediˇste D stranice BC, dokazati da taˇcke O, M, N pripadaju
jednoj pravoj.
152. Dokazati da srediˇsta stranica, podnoˇzja visina i srediˇsta duˇzi koje spajaju
ortocentar s temenima trougla pripadaju jednom krugu (Ojlerov krug).
153. Dokazati da se srediˇste Ojlerovog kruga bilo kojeg trougla poklapa sa
srediˇstem duˇzi koja spaja ortocentar sa srediˇstem opisanog kruga tog trougla,
zatim da je polupreˇcnik toga kruga jednak polovini polupreˇcnika opisanog kruga.
154. Ako obeleˇzimo sa A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC = a, CA = b, AB = c
trougla ABC, sa p poluobim tog trougla, sa l(O, r) opisani krug tog trougla, sa
P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug k(S
1
, ) dodiruje stranice BC, CA, AB,
sa P
i
, Q
i
, R
i
za i = a, b, c taˇcke u kojima spolja upisani krug k
i
(S
i
,
i
) dodiruje
prave BC, CA, AB, sa M i N taˇcke u kojima simetrala stranice BC seˇce krug
l pri ˇcemu je taˇcka M na luku BAC, a sa M

i N

podnoˇzja upravnih iz taˇcaka
M i N na pravoj AB, dokazati da je
(a)
AQ
a
= AR
a
= p
(b)
QQ
a
= RR
a
= a
13
(v)
Q
b
Q
c
= R
b
R
c
= a
(g)
AQ = AR = BR
c
= PP
c
= CP
b
= CQ
b
= p −a
(d)
PP
a
= b −c
P
b
P
c
= b +c
(
-
d)
PA
1
= A
1
P
a
, P
c
A
1
= A
1
P
b
(e)
A
1
M =
1
2
(
b
+
c
), A
1
N =
1
2
(
a
−)
(ˇz)
MM

=
1
2
(
b

c
), NN

=
1
2
(
a
+)
(z)
AM

=
1
2
(b −c), AN

=
1
2
(b +c)
(i)

a
+
b
+
c
= 4r +
155. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB oˇstrouglog ili pravouglog
trougla ABC, O i r srediˇste i polupreˇcnik opisanog kruga, a polupreˇcnik
upisanog kruga, dokazati da je
OA
1
+OB
1
+OC
1
= r +.
156. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC kome je
ugao A tup, O i r srediˇste i polupreˇcnik kruga l opisanog oko trougla ABC i
polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
OA
1
+OB
1
+OC
1
= r +.
157. Ako obeleˇzimo sa ABCD konveksan ˇcetvorougao upisan u krugu k i sa

1
,
2
,
3
,
4
polupreˇcnici krugova upisanih u trouglove BCD, CDA, DAB, ABC,
dokazati da je

1
+
3
=
2
+
4
.
158. Ako je H ortocentar oˇstrouglog trougla ABC, r polupreˇcnik opisanog
kruga, polupreˇcnik upisanog kruga i
a
polupreˇcnik spolja upisanog kruga
koji dodiruje stranicu BC, dokazati da je
(a) AH = 2r + −
a
;
(b) AH −BH +CH = 2(r +).
159. Ako su M i N taˇcke u kojima krug odre
-
den temenima B, C i srediˇstem
S upisanog kruga trougla ABC seˇce prave AB i AC, dokazati da je prava MN
zajedniˇcka dirka upisanih krugova trougla ABC koji dodiruju stranicu BC.
14
160. Ako su S
b
i S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova k
b
i k
c
trougla ABC, a
M i N taˇcke u kojima krug opisan oko tetivnog ˇcetvorougla BCS
b
S
c
seˇce prave
AB i AC, dokazati da je prava MN zajedniˇcka spoljaˇsnja dirka krugova k
b
i k
c
.
161. Ako se dijagonale AC i BD tetivnog ˇcetvorougla ABCD seku u taˇcki O
pod pravim uglom, dokazati da su podnoˇzja, P, Q, R, S upravnih iz taˇcke O
na pravama AB, BC, CD, DA temena tangentnog i tetivnog ˇcetvorougla.
162. Ako je ABCD tetivan i tangentan ˇcetvorougao ˇcije stranice AB, BC, CD,
DA dodiruju upisani krug u taˇckama P, Q, R, S, dokazati da se duˇzi PR i QS
seku pod pravim uglom.
163. Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao, dokazati da su srediˇsta S
A
, S
B
, S
C
,
S
D
krugova upisanih u trouglove BCD, CDA, DAB, ABC temena pravouglog
paralelograma.
164. Ako je D podnoˇzje visine koje odgovara hipotenuzi BC pravouglog trougla
ABC, dokazati da je prava odre
-
dena srediˇstima S
1
i S
2
krugova k
1
i k
2
upisanih
u trouglove ABD i ACD upravna na simetrali ugla A trougla ABC.
165. Ako su p
b
i p
c
, q
c
i q
a
, r
a
i r
b
trisektori unutraˇsnjih uglova A, B, C
proizvoljnog trougla ABC pri ˇcemu se poluprave p
b
i p
c
nalaze do polupravih
AC i AB koje sadrˇze stranice naspram temena B i C, itd, dokazati da su taˇcke
P, Q, R u kojima se seku poluprave q
a
i r
a
, r
b
i p
b
, p
c
i q
c
temena jednakostranog
trougla (Morlejeva teorema).
15
3. PROPORCIONALNOST DU
ˇ
ZI I SLI
ˇ
CNOST LIKOVA
166. Ako su C i C

taˇcke dveju uporednih duˇzi AB i A

B

takve da je AB :
CB = A

C

: C

B

, dokazati da se prave AA

, BB

, CC

seku u jednoj taˇcki ili
su me
-
du sobom uporedne.
167. Ako su A, B, C tri taˇcke neke prave p, a A

, B

, C

taˇcke neke druge prave
p

takve da je AB

| BA

i AC

| CA

, dokazati da je i BC

| CB

(Paposova
teorema).
168. Ako su A, B, C tri taˇcke jedne prave, a A

, B

, C

taˇcke izvan te prave
takve da je AB

| BA

, AC

| CA

i BC

| CB

, dokazati da taˇcke A

, B

, C

tako
-
de pripadaju jednoj pravoj (Obratna Paposova teorema).
169. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC, a M i N
taˇcke u kojima proizvoljna prava kroz teme A seˇce prave A
1
B
1
i A
1
C
1
, dokazati
da je BM | CN.
170. Kroz naspramna temena A i C paralelograma ABCD konstruisane su
dve paralelne prave od kojih prva seˇce prave odre
-
dene stranicama BC i CD u
taˇckama P i Q, a druga seˇce prave odre
-
dene stranicama AB i AD u taˇckama R
i S, dokazati da je PR | QS.
171. Ako su H i D ortocentar i podnoˇzje visine iz temena A trougla ABC, a
M i N taˇcke u kojima upravne iz taˇcke D na pravama AB i AC seku prave
koje su u taˇckama B i C upravne na stranici BC, dokazati da taˇcke H, M, N
pripadaju jednoj pravoj.
172. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima proizvoljna prava s seˇce prave odre
-
dene
stranicama BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da ortocentri trouglova AB

C

,
A

BC

, A

B

C pripadaju jednoj pravoj.
173. Dokazati da su ortocentri ˇcetriju trouglova koji su odre
-
deni sa ˇcetiri prave
od kojih nikoje dve nisu paralelne i nikoje tri nisu konkurentne pripadaju jednoj
pravoj.
174. Ako su E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A
trougla ABC seku pravu BC, dokazati da je
(a)
BE : CE = AB : AC;
(b)
BF : CF = AB : AC.
175. Ako obeleˇzimo sa S srediˇste upisanog kruga trougla ABC, sa S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova koji odgovaraju redom stranicama BC, CA,
AB a sa E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A seku
pravu BC, dokazati da je
(a)
AS : SE = AS
a
: S
a
E = (AB +AC) : BC;
(b)
AS
b
: S
b
F = AS
c
: S
c
F = [AB −AC[ : BC.
176. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC, zatim P,
P
a
, P
b
, P
c
taˇcke u kojima ti krugovi dodiruju pravu BC i A
1
srediˇste stranice
BC, dokazati da je
16
(a)
SA
1
| AP
a
;
(b)
S
a
A
1
| AP;
(v)
S
b
A
1
| AP
c
;
(g)
S
c
A
1
| AP
b
.
177. Ako su D i A
1
podnoˇzje visine iz temena A i srediˇste stranice BC trougla
ABC, zatim k(S, ), k
a
(S
a
,
a
), k
b
(S
b
,
b
), k
c
(S
c
,
c
) upisani krugovi trougla
ABC i X, X
a
, X
b
, X
c
taˇcke u kojima prave SA
1
, S
a
A
1
, S
b
A
1
, S
c
A
1
seku pravu
AD, dokazati da je
(a)
AX =
(b)
AX
a
=
a
(v)
AX
b
=
b
(g)
AX
c
=
c
178. Ako su X i Y taˇcke u kojima simetrale uglova B i C trougla ABC seku
duˇz koja spaja teme A s taˇckom P
a
u kojoj spolja upisani krug k
a
dodiruje
stranicu BC, dokazati da je
AX : AY = AB : AC.
179. Dokazati da se duˇzi koje spajaju temena A
i
ˇcetvorougla A
1
A
2
A
3
A
4
sa
teˇziˇstima T
i
trouglova koji su odre
-
deni ostalim temenima, seku u jednoj taˇcki,
teˇziˇstu tog ˇcetvorougla, pri ˇcemu je
A
i
T : TT
i
= 3 : 1.
180. Ako je AA
1
preˇcnik kruga k, B proizvoljna taˇcka kruga k razliˇcita od
taˇcaka A i A

, a C taˇcka duˇzi AA

takva da je AB = CA

, dokazati da se
simetrala ugla A, teˇziˇsna linija iz temena B i visina iz temena C trougla ABC
seku u jednoj taˇcki.
181. Ako je D srediˇste stranice BC trougla ABC, P taˇcka u kojoj simetrala
ugla ADB seˇce stranicu AB i Q taˇcka u kojoj simetrala ugla ADC seˇce stranicu
AC, dokazati da je
´ABC ∼ ´APQ.
182. Ako je ugao ∠A trougla ´ABC oˇstar i ako su B

i C

podnoˇzja visina iz
temena B i C, dokazati da je
´ABC ∼ ´AB

C

.
17
183. Ako je ugao ∠A trougla ´ABC oˇstar i ako su B

i C

podnoˇzja visina
iz temena B i C, a O srediˇste kruga k opisanog oko tog trougla, dokazati da je
OA ⊥ B

C

.
184. Neka je taˇcka S izvan kruga k. Ako su P i Q taˇcke u kojima tangente kroz
S dodiruju k, a A i B taˇcke u kojima proizvoljna prava kroz S seˇce k, dokazati
da je
AP : BP = AQ : BQ.
185. Ako su A

i C

taˇcke u kojima krug kroz temena A, B, C paralelograma
ABCD seˇce prave AD i CD, dokazati da je
A

B : A

C = A

C

: A

D.
186. Ako obeleˇzimo sa D proizvoljnu taˇcku prave koja je odre
-
dena stranicom
BC trougla ´ABC, a sa O
1
i O
2
srediˇsta krugova opisanih oko trouglova ´ABD
i ´ACD, dokazati da je
´ABC ∼ ´AO
1
O
2
.
187. Ako su p i p

dve prave koje se seku u taˇcki O, zatim A, B, C taˇcke
prave p i A

, B

, C

taˇcke prave p

takve da je O(A, B, C), O(A

, B

, C

) i
AB : BC = A

B

: B

C

, dokazati da se krugovi opisani oko trouglova OAA

,
OBB

, OCC

seku u istim taˇckama ili se me
-
du sobom dodiruju u taˇcki O.
188. Ako su A

, B

, C

podnoˇzja visina iz temena A, B, C trougla ´ABC,
dokazati da je
´ABC ∼ ´A

B

C

∼ ´A

BC

∼ ´A

B

C.
189. Ako je ∠PAQ prav, A proizvoljna taˇcka poluprave OQ, a B, C, D taˇcke
poluprave OP, takve da je [OBCD] i OA = OB = BC = CD, dokazati da je
´ABC ∼ ´DBA.
190. Ako su P i Q taˇcke stranica AB i AC trougla ´ABC takve da je AB =
nAP i AC = (n + 1)AQ, dokazati da su za sve vrednosti broja n prave PQ
konkurentne.
191. Ako su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA, AB trougla ´ABC takve da je
BP : PC = CQ : QA = AR : RB, dokazati da se teˇziˇsta trouglova ´ABC i
´PQR poklapaju.
192. Ako su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA, AB trougla ´ABC takve da je
BP : PC = CQ : QA = AR : RB = k, dokazati da postoji trougao kome su
stranice jednake duˇzima AP, BQ i CR.
193. Ako je D srediˇste osnove BC jednakokrakog trougla ´ABC, E podnoˇzje
upravne iz D na stranici AC, F srediˇste duˇzi DE, dokazati da je duˇz BE
upravna na duˇzi AF.
194. Neka su ´ABC i ´A

B

C

dva homotetiˇcna trougla u odnosu na neku
taˇcku O, a p, q, r prave kroz taˇcku O uporedne sa pravama BC, CA, AB.
Ako trougao ´PQR, koji je upisan u trougao ´ABC, odre
-
duje na stranicama
trougla ´A

B

C

jednake odseˇcke, dokazati da trougao ´PQR odre
-
duje i na
pravama p, q, r jednake odseˇcke.
18
195. Ako su B i C taˇcke u kojima prave AB i AC dodiruju krug k, a P, Q, R
podnoˇzja upravnih iz proizvoljne taˇcke S toga kruga na pravama BC, CA, AB,
dokazati da je
SP
2
= SQ SR.
196. Ako je k krug opisan oko trougla ´ABC, t dirka kruga k u taˇcki A i D
taˇcka u kojoj prava kroz B uporedna sa t seˇce AC, dokazati da je
AB
2
= AC AD.
197. Ako je D taˇcka u kojoj simetrala ugla ∠A seˇce stranicu BC trougla
´ABC, E taˇcka u kojoj upravna kroz D na simetrali unutraˇsnjeg ugla ∠B seˇce
pravu AB i F taˇcka u kojoj upravna kroz D na simetrali spoljaˇsnjeg ugla C
seˇce pravu AC, dokazati da je
AD
2
= AE AF.
198. Ako upravna kroz proizvoljnu taˇcku P hipotenuze BC pravouglog trougla
´ABC seˇce prave AC i AB u taˇckama Q i R, a opisani krug oko trougla ´ABC
u taˇcki S, dokazati da je
PS
2
= PQ PR.
199. Ako je PQRS kvadrat upisan u pravougli trougao ´ABC pri ˇcemu su
temena P i Q hipotenuze BC, a temena R i S na stranicama AC i AB, dokazati
da je
PQ
2
= BP CQ.
200. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima proizvoljna prava kroz teme A paralelo-
grama ABCD seˇce prave BC, CD, BD, dokazati da je
AR
2
= PR QR.
201. Prava kroz presek S dijagonala AC i BD uporedna sa stranicom AB
ˇcetvorougla ABCD seˇce prave CD, BC, AD u taˇckama P, Q, R. Dokazati da
je
PS
2
= PQ PR.
202. Ako su A, B, C tri razne taˇcke kruga k, A

i B

upravne projekcije taˇcaka
A i B na pravoj c koja u taˇcki C dodiruje krug k i C

upravna projekcija taˇcke
C na pravoj AB, dokazati da je
AA

BB

= CC
2
.
203. Ako su AB i CD osnovice jednakokrakog trapeza ABCD opisanog oko
kruga polupreˇcnika r, dokazati da je
AB CD = 4 r
2
.
204. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA a x i y duˇzi jed-
nake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇcetvorougla ABCD, dokazati
da je
x
y
=
a d +b c
a b +c d
.
19
205. Ako su kod trougla ABC stranice BC, CA, AB jednake duˇzima a, b, c i
ako je ∠A = 2∠B, dokazati da je
a
2
= b (b +c).
206. Ako su kod trougla ABC stranice BC, CA, AB jednake duˇzima a, b, c i
ako je ∠A = 2∠B, dokazati da je
a
2
= b (b +c).
207. Ako su kod trougla ABC stranice BC, CA, AB jednake duˇzima a, b, c i
ako je a
2
= b (b +c), dokazati da je
∠A = 2∠B.
208. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima proizvoljna prava kroz teme A paralelo-
grama ABCD seˇce prave BC, CD, BD, dokazati da je
1
AR
=
1
AP
+
1
AQ
.
209. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima proizvoljna prava s kroz teˇziˇste T trougla
ABC seˇce prave BC, CA, AB pri ˇcemu su taˇcke Q i R s iste strane od T,
dokazati da je
1
TP
=
1
TQ
+
1
TR
.
210. Ako su dijagonale AC i BD ˇcetvorougla ABCD seku u taˇcki O i ako prava
kroz taˇcku O uporedna sa stranicom AB seˇce stranice AD i BC u taˇckama A
1
i B
2
, prava kroz taˇcku O uporedna sa stranicom BC seˇce stranice AB i CD u
taˇckama B
1
i C
2
, prava kroz taˇcku O uporedna sa stranicom CD seˇce stranice
BC i AD u taˇckama C
1
i D
2
, a prava kroz taˇcku O uporedna sa stranicom DA
seˇce stranice CD i AB u taˇckama D
1
i A
2
, dokazati da je
A
1
B
2
AB
+
B
1
C
2
BC
+
C
1
D
2
CD
+
D
1
A
2
DA
= 4.
211. Ako je D proizvoljna taˇcka stranice BC trougla ABC, a E i F taˇcke
stranica AC i AB takve da je AB | DE i AC | DF, dokazati da je
ED
AB
+
ED
AC
= 1.
212. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima uporedne prave kroz temena A, B, C
trougla ABC seku prave BC, CA, AB, dokazati da je
1
AA

+
1
BB

+
1
CC

= 0.
213. Ako su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC; P, Q, R
taˇcke u kojima proizvoljna prava s seˇce prave BC, CA, AB i P

, Q

, R

taˇcke
u kojima ta ista prava seˇce prave B

C

, C

A

, A

B

, dokazati da je
1
PP

+
1
QQ

+
1
RR

= 0.
20
214. Ako krug upisan u trougao ABC seˇce teˇziˇsnu liniju AA
1
u taˇckama M i
N takvim da je AM = MN = NA
1
, dokazati da je pri AC > AB,
AB : BC : CA = 5 : 10 : 13.
215. Ako je prava koja sadrˇzi visinu AD trougla ABC dirka kruga opisanog
oko trougla, dokazati da je razlika unutraˇsnjih uglova B i C prav ugao.
216. Ako je razlika unutraˇsnjih uglova B i C trougla ABC prav ugao, dokazati
da je prava koja sadrˇzi visinu AD dirka kruga opisanog oko trougla ABC.
217. Ako je prava koja sadrˇzi visinu AD trougla ABC dirka kruga opisanog
oko tog trougla, dokazati da je
AD
2
= BD CD.
218. Ako je podnoˇzje D visine iz temena A na produˇzenju stranice BC trougla
ABC i pri tome AD
2
= BDCD, dokazati da je prava AD dirka kruga opisanog
oko trougla ABC.
219. Neka simetrala ugla A seˇce stranicu BC trougla ABC u taˇcki E, dokazati
da je ugao A tog trougla prav ako i samo ako je
1
AB
+
1
AC
=

1
BE
2
+
1
CE
2
.
220. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇsnjih uglova B i C prav
ugao i D podnoˇzje visine iz temena A, dokazati da je
1
AB
2
+
1
AC
2
=
1
AD
2
.
221. Ako je D podnoˇzje visine iz temena A trougla ABC i pri tome
1
AB
2
+
1
AC
2
=
1
AD
2
,
dokazati da je zbir ili razlika unutraˇsnjih uglova B i C tog trougla prav ugao.
222. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇsnjih uglova B i C prav
ugao i ako je D podnoˇzje visine iz temena A, dokazati da je
(a)
AD
2
= BD CD
(b)
AB
2
: AC
2
= BD : CD
223. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇsnjih uglova B i C prav
ugao i ako je r polupreˇcnik kruga opisanog oko trougla ABC, dokazati da je
AB
2
+AC
2
= 4 r
2
.
224. Ako je ugao A trougla ABC prav i T teˇziˇste tog trougla, dokazati da je
BT
2
+CT
2
= AT
2
.
21
225. Ako su E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjih uglova B i C seku
naspramne stranice trougla ABC, a P, Q, R podnoˇzja upravnih iz proizvoljne
taˇcke M duˇzi EF na stranicama BC, CA, AB, dokazati da je
MP = MQ+MR.
226. Ako su M i N taˇcke u kojima prava kroz presek O dijagonala AC i BD
trapeza ABCD uporedna s osnovicama AB i CD seˇce prave AD i BC, dokazati
da je taˇcka O srediˇste duˇzi MN.
227. Ako je ABCD trapez sa nejednakim kracima AD i BC, dokazati da je
AC
2
−BD
2
AD
2
−BC
2
=
AB +CD
AB −CD
.
228. Ako su P i Q taˇcke na kracima AD i BC trapeza ABCD takve da je
AP : PD = BQ : QC = m : n, dokazati da je
PQ =
n AB +m DC
m+n
.
229. Ako je T teˇziˇste trougla ABC i s proizvoljna prava u ravni tog trougla, a
T

, A

, B

, C

uporedne projekcije taˇcaka T, A, B, C na pravoj s, dokazati da je
TT

=
1
3
(AA

+BB

+CC

).
230. Dva kruga k
1
i k
2
s polupreˇcnicima r
1
i r
2
dodiruju se spolja u taˇcki
P. Ako je Q podnoˇzje upravne iz taˇcke P na bilo kojoj spoljaˇsnjoj dirki tih
krugova, dokazati da je
PQ =
2r
1
r
2
r
1
+r
2
.
231. Ako su M i N taˇcke stranica AB i CD, a P i Q taˇcke stranica AD
i BC ˇcetvorougla ABCD takve da je AM : MB = DN : NC = m : n i
AP : PD = BQ : QC = p : q, dokazati da se duˇzi MN i PQ seku u taˇcki O
takvoj da je MO : OM = p : q i PO : OQ = m : n.
232. Ako je kod trougla ABC stranica BC jednaka poluzbiru drugih dveju
stranica, dokazati,
(a) da teme A, srediˇsta M i N stranica AB i AC, srediˇste O opisanog kruga
i srediˇste S upisanog kruga pripadaju jednom krugu k;
(b) da je simetrala AS ugla A upravna na pravoj OS;
(v) da dirka kruga k u taˇcki S sadrˇzi teˇziˇste T trougla ABC.
233. Ako je kod trougla ABC stranica BC jednaka poluzbiru drugih dveju
stranica, dokazati da je
(a)
h
a
= 3 =
a
(b)
a
2
= 4(2r −)
234. Neka je AD visina koja odgovara hipotenuzi BC pravouglog trougla ABC,
DE visina trougla ABD i DF visina trougla ACD. Ako je BC = a, AD =
h
a
, BE = m, CF = n dokazati da je
22
(a)
h
3
a
= amn;
(b)
a
2
= m
2
+n
2
+ 3h
2
a
;
(v)
3

a
2
=
3

m
2
+
3

n
2
.
235. Ako je O srediˇste duˇzi AB, a C i D taˇcke prave AB takve da je OC :
OD = k, dokazati da je
AC
2
−BC
2
= k(AD
2
−BD
2
).
236. Ako su AB i CD dve tetive kruga k koje se seku u taˇcki S pod pravim
uglom i ako su O i r srediˇste i polupreˇcnik kruga k, dokazati da je
AB
2
+CD
2
= 4(2r
2
−OS
2
).
237. Ako su AB i CD dve tetive kruga k(O, r) koje se seku u nekoj taˇcki S
pod pravim uglom, dokazati da je
AS
2
+BS
2
+CS
2
+DS
2
= 4r
2
.
238. Neka je ugao A trougla ABC prav i D podnoˇzje visine iz temena A.
Ako su r, r
1
, r
2
polupreˇcnici opisanih i ,
1
,
2
polupreˇcnici upisanih krugova
trouglova ABC, ABD, ACD dokazati da je
(a)
r
2
= r
2
1
+r
2
2
;
(b)

2
=
2
1
+
2
2
.
239. Ako se krugovi k
1
(O
1
, r
1
) i k
2
(O
2
, r
2
) dodiruju spolja u taˇcki S, a prave p
1
i p
2
seku u taˇcki S pod pravim uglom, pri ˇcemu prava p
1
seˇce k
1
i k
2
u taˇckama
A i B, a prava p
2
seˇce k
1
i k
2
u taˇckama C i D, dokazati da je
AB
2
+CD
2
= 4(r
1
+r
2
)
2
.
240. Ako su r
1
i r
2
polupreˇcnici dvaju krugova k
1
i k
2
koji se spolja dodiruju
u taˇcki P i ako je d odstojanje taˇcke P od jedne njihove spoljaˇsnje zajedniˇcke
dirke, dokazati da je
1
r
1
+
1
r
2
=
2
d
.
241. Ako su r
1
i r
2
polupreˇcnici dvaju krugova k
1
i k
2
koji se me
-
du sobom
spolja dodiruju i ako su T
1
i T
2
dodirne taˇcke jedne njihove spoljaˇsnje dirke,
dokazati da je
T
1
T
2
= 2

r
1
r
2
.
242. Neka su k, k
1
, k
2
tri kruga upisana u ugao ω, pri ˇcemu krugovi k
1
i k
2
dodiruju krug k, zatim l
1
i l
2
krugovi koji dodiruju jedan krug ugla ω a pri
23
tome krug l
1
dodiruje krugove k i k
1
, a krug l
2
dodiruje krugove k i k
2
. Ako su
r,
1
,
2
polupreˇcnici krugova k, l
1
, l
2
dokazati da je

1
+

2
=

r.
243. Ako su BB

i CC

visine iz temena B i C trougla ABC, a r polupreˇcnik
opisanog kruga i d odstojanje njegovog srediˇsta od stranice BC, dokazati da je
BC : B

C

= r : d.
244. Ako je H ortocentar trougla ABC i O srediˇste kruga opisanog oko tog
trougla, dokazati da je
BC
2
+AH
2
= 4OA
2
.
245. Ako je H ortocentar trougla ABC, r polupreˇcnik kruga opisanog oko tog
trougla i a, b, c duˇzi jednake stranicama BC, CA, AB, dokazati da je
AH
2
+BH
2
+CH
2
= 12r
2
−(a
2
+b
2
+c
2
).
246. Ako su AA

, BB

, CC

visine i H ortocentar trougla ABC, dokazati da je
(a)
AH AA

=
1
2
(AB
2
+AC
2
+BC
2
)
(b)
AH AA

+BH BB

+CC

=
1
2
(AB
2
+BC
2
+CA
2
)
247. Ako je M srediˇste kvadrata nad hipotenuzom BC trougla ABC koji se
nalazi s one strane od prave BC s koje nije teme A, sa N srediˇste kvadrata nad
hipotenuzom BC koji se nalazi s one strane od prave BC sa koje je teme A,
dokazati da je
(a)
AM =

2
2
(AB +AC)
(b)
AN =

2
2
(AB −AC)
248. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA,
AB trougla ABC, a A

, B

, C

podnoˇzja upravnih iz proizvoljne taˇcke M kruga
k na pravama BC, CA, AB i P

, Q

, R

podnoˇzja upravnih iz taˇcke M na
pravama QR, RP, PQ, dokazati da je
MA

MB

MC

= MP

MQ

MR

.
249. Ako su ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova k, k
a
, k
b
, k
c
zatim P,
P
a
, P
b
, P
c
taˇcke u kojima ti krugovi dodiruju pravu BC i P

, P

a
, P

b
, P

c
taˇcke
u kojima prave AP, AP
a
, AP
b
, AP
c
seku krugove k, k
a
, k
b
, k
c
, dokazati da je
(a)
AP PP

= 2h
a
24
(b)
AP
a
P
a
P

a
= 2
a
h
a
(c)
AP
b
P
b
P

b
= 2
b
h
a
(d)
AP
c
P
c
P

c
= 2
c
h
a
250. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, M i N taˇcke u kojima simetrale spoljaˇsnjeg i unutraˇsnjeg ugla A
seku opisani krug trougla ABC, kome je polupreˇcnik r, dokazati da je
(a)
SA SN = 2r
(b)
S
a
A S
a
N = 2r
a
(c)
S
b
A S
b
M = 2r
b
(d)
S
c
A S
c
M = 2r
c
251. Ako su a, b, c stranice trougla, r polupreˇcnik opisanog kruga i h
a
visina
koja odgovara stranici a, dokazati da je
b
c
= 2rh
a
.
252. Ako su r i h
a
polupreˇcnik opisanog kruga i visina iz temena A trougla
ABC, l
a
i
¯
l
a
simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A, a N i M taˇcke u kojima
te simetrale seku opisani krug, dokazati da je
(a)
AN =
2rh
a
l
a
(b)
AM =
2rh
a
¯
l
a
253. Ako su b i c duˇzi jednake stranicama AC i AB trougla ABC, l
a
i
¯
l
a
simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A, a N i M taˇcke u kojima te simetrale
seku opisani krug, dokazati da je
(a) AN =
bc
l
a
;
(b) AM =
bc
¯
l
a
.
254. Ako je h
a
visina iz temena A, l
a
simetrala ugla A i r polupreˇcnik opisanog
kruga trougla ABC, dokazati da je
r =
l
2
a
2h
a

m
2
a
−h
2
a
l
2
a
−h
2
a
.
255. Ako obeleˇzimo sa b i c stranice naspram temena B i C trougla ABC, sa
k(S, ) upisani krug, sa k
a
(S
a
,
a
) k
b
(S
b
,
b
), k
c
(S
c
,
c
) spolja upisane krugove
25
koji odgovaraju, respektivno, temenima A, B, C a sa d, d
a
, d
b
, d
c
odstojanja
taˇcaka S, S
a
, S
b
, S
c
od prave koja sadrˇzi teˇziˇsnu liniju AA
1
= m
a
, dokazati da
je
(a)
d =
(b −c)
2m
a
(b)
d
b
=
(b +c)
b
2m
a
(c)
d
a
=
(b −c)
a
2m
a
(d)
d
c
=
(b +c)
c
2m
a
256. Ako su a, b, c stranice i h
a
, h
b
, h
c
njima odgovaraju´ce visine nekog trougla,
zatim p poluobim, r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga,
dokazati da je
(a)
h
a
+h
b
+h
c
=
a b +b c +c a
2 r
(b)
h
a
+h
b
+h
c
= 2 p (
1
a
+
1
b
+
1
c
)
257. Ako su ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova trougla ABC i h
a
visina
iz temena A, dokazati da je
(a)
1


1

a
=
2
h
a
(b)
1

b
+
1

c
=
2
h
a
258. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC, a ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici njegovih
upisanih krugova, dokazati da je
(a)
1

a
+
1

b
+
1

c
=
1

(b)
1
h
a
+
1
h
b
+
1
h
c
=
1

(c)
1
h
a
+
1
h
b

1
h
c
=
1

c
259. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla ABC, a ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova tog trougla, dokazati da je
26
(a)

a
= (p −b) (p −c)
(b)

b

c
= p (p −a)
260. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla ABC, a ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova, dokazati da je
(a)

a
(
b
+
c
) = a
p
(b)

a
+
b

c
= b
c
(c)

b

c

a
=
b
2
+c
2
−a
2
2
(d)

a

b
+
b

c
+
c

a
= p
2
261. Ako su ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova trougla ABC i p poluo-
bim tog trougla, dokazati da je
(a)

a

b

c
= p
2

(b)

b

c
= (p −a)
2

a
262. Ako su a, b, c stranice trougla ABC, a ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih
krugova i r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je

2
+
2
a
+
2
b
+
2
c
= 16r
2
−(a
2
+b
2
+c
2
).
263. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla ABC, a ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici
upisanih krugova i r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
(a)
a
2
= (
a
−)(
b
+
c
)
(b)
a
2
+b
2
+c
2
= 2p
2
−2
2
−8r
(v)
ab +bc +ca = p
2
+
2
+ 4r
264. Ako su a, b, s, stranice i p poluobim trougla ABC, r i polupreˇcnici
opisanog i upisanog kruga, a
a
polupreˇcnik spolja upisanog kruga koji se nalazi
u uglu A, dokazati da je
(a)
abc = 4rp
(b)
abc = 4r
a
(p −a)
265. Ako su P i Q taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A
trougla ABC seku pravu BC, dokazati da je
27
(a)
AP
2
= AB AC −BP PC
(b)
AQ
2
= BQ CQ−AB AC
266. Ako su l
A
i
¯
l
a
simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A trougla ABC,
a, b, c, duˇzi jednake stranicama BC, CA, AB i p poluobim tog trougla, dokazati
da je
(a)
l
2
A
=
4bcp(p −a)
(b +c)
2
(b)
¯
l
2
a
=
4bc(p −b)(p −c)
(b −c)
2
267. Ako su a, b, c, stranice i p poluobim trougla ABC, a S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta
upisanih krugova tog trougla, dokazati da je
(a)
AS
2
=
bc(p −a)
p
(b)
AS
2
a
=
bcp
p −a
(v)
AS
2
b
=
bc(p −c)
p −b
(g)
AS
2
c
=
bc(p −b)
p −c
268. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, a r i p polupreˇcnik opisanog kruga i poluobim, dokazati da je
(a)
AS
2
+BS
2
+CS
2
= p
2
+
2
−8r
(b)
AS
2
a
+BS
2
a
+CS
2
a
= p
2

2
+ 2a
2
−4r + 4r
a
(v)
AS
2
a
+BS
2
b
+CS
2
c
= p
2
+
2
+ 8r + 16r
2
269. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC i a, b, c duˇzi
jednake stranicama BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
AS
2
bc
+
BS
2
ca
+
CS
2
ab
= 1
(b)
bc
AS
2
a
+
ca
BS
2
b
+
ab
CS
2
c
= 1
28
270. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC, a h
a
, h
b
, h
c
njegove visine i r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
(a)
AS
2
h
a
+
BS
2
h
b
+
CS
2
h
c
= 2r
(b)
h
a
AS
2
a
+
h
b
BS
2
b
+
h
c
CS
2
c
=
1
2r
.
271. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, a O i r srediˇste i polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
(a)
OS
2
= r(r −2)
(b)
OS
2
a
= r(r + 2
a
)
(v)
OS
2
+OS
2
a
+OS
2
b
+OS
2
c
= 12r
2
272. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla ABC, a S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta
upisanih krugova, dokazati da je
(a)
SS
2
a
=
a
2
bc
p(p −a)
(b)
S
b
S
2
c
=
a
2
bc
(p −b)(p −c)
273. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, a r polupreˇcnik kruga opisanog oko tog trougla, dokazati da je
(a)
SS
2
a
= 4r(
a
−)
(b)
S
b
S
2
c
= 4r(
b
+
c
)
(v)
SS
2
a
+SS
2
b
+SS
2
c
= 8r(2r −)
(g)
S
b
S
2
c
+S
c
S
2
a
+S
a
S
2
b
= 8r(4r +)
274. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC i ako je
polupreˇcnik upisanog kruga, r polupreˇcnik opisanog kruga i p poluobim tog
trougla, dokazati da je
(a)
AS BS CS = 4r
2
(b)
AS
a
BS
b
CS
c
= 4rp
2
(v)
SS
a
SS
b
SS
c
= 16r
2

29
(g)
S
a
S
b
S
b
S
c
S
c
S
a
= 16r
2
p
275. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trouglova dokazati da je
(a)
AS AS
a
= AB AC
(b)
AS
b
AS
c
= AB AC
.
276. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga, polupreˇcnik upisanog kruga, S
srediˇste upisanog kruga i S
a
srediˇste spolja upisanog kruga koji odgovara stranici
BC, dokazati da je
AS SS
a
= 4.
277. Ako su duˇzi b i c jednake stranicama AC i AB trougla ABC, S i srediˇste
i polupreˇcnik upisanog kruga r polupreˇcnik opisanog kruga tog trougla, dokazati
da je
AS
2
= bc −4r.
278. Ako obeleˇzimo sa h
a
, h
b
, h
c
visine iz temena A, B, C trougla ABC, sa S
srediˇste upisanog kruga i sa r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
SA
2
h
a
+
SB
2
h
b
+
SC
2
h
c
= 2r.
279. Ako su n
a
, n
b
, n
c
odseˇcci koje trougao ABC odre
-
duje na pravama koje
sadrˇze srediˇste upisanog kruga, a paralelne su respektivno sa stranicama BC =
a, CA = b, AB = c, dokazati da je
n
a
a
+
n
b
b
+
n
c
c
= 2.
30
4. KARAKTERISTI
ˇ
CNE TEOREME I NJIHOVE PRIMENE
4.1. Apolonijeva teorema
280. (Apolonije) Ako je X taˇcka stranice BC trougla ABC takva da je BX :
XC = m : n, dokazati da je
nAB
2
+mAC
2
+nBX
2
+mCX
2
+ (m+n)AX
2
.
281. Ako je X proizvoljna taˇcka ravni pravougaonika ABCD, dokazati da je
AX
2
+CX
2
= BX
2
+DX
2
.
282. Dokazati da je kod paralelograma zbir kvadrata stranica jednak zbiru
kvadrata dijagonala.
283. Ako je kod ˇcetvorougla ABCD zbir kvadrata stranica jednak zbiru kvadrata
dijagonala, dokazati da je taj ˇcetvorougao paralelogram.
284. Ako je X taˇcka stranice BC trougla ABC takva da je BX : XC = m : n,
Y taˇcka u kojoj prava AX seˇce krug upisan oko trougla ABC, dokazati da je
nAB
2
+mAC
2
= (m+n)AX AY.
285. Ako je D podnoˇzje visine iz temena A i A
1
stranice BC trougla ABC,
dokazati da je
AC
2
−AB
2
= 2BC DA
1
.
286. Ako je D taˇcka stranice BC trougla ABC takva da je BD = 2DC,
dokazati da je
AB
2
−2AC
2
= 3AD
2
+ 6AD
2
.
287. Ako su X i Y taˇcke stranice BC trougla ABC takve da je BX = XY =
Y C, dokazati da je
AB
2
+AC
2
= AX
2
+AY
2
+ 4XY
2
.
288. Ako su AA
1
, BB
1
, CC
1
teˇziˇsne linije trougla ABC i T njegovo teˇziˇste,
dokazati da je
(a)
AA
2
1
=
1
4
(2AB
2
+ 2AC
2
−BC
2
)
(b)
AA
2
1
+BB
1
1
+CC
2
1
=
3
4
(AB
2
+BC
2
+CA
2
)
;
(v)
AT
2
+BT
2
+CT
2
=
1
3
(AB
2
+BC
2
+CA
2
).
289. Ako su P i Q srediˇsta dijagonala AC i BD ˇcetvorugla ABCD, dokazati
da je
PQ
2
=
1
4
(AB
2
+BC
2
+CD
2
+DA
2
−AC
2
−BD
2
).
31
290. Ako su l
1
i l
a
simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A trougla ABC,
zatim a, b, c stranice naspram temena A, B, C i p poluobim tog trougla, dokazati
da je
(a)
l
2
a
=
4bcp(p −a)
(b +c)
2
(b)
l
2
a
=
4abc(p −b)(p −c)
(b −c)
2
.
291. Ako je taˇcka M srediˇste tetive AB kruga k kome je srediˇste O. N
proizvoljna taˇcka kruga l kome je duˇz OM preˇcnik i C, dokazati da je
AC
2
+BC
2
= 4NC
2
.
292. Ako su H, T, O, S ortocentar, teˇziˇste, srediˇste opisanog kruga i srediˇste
upisanog kruga bilo kojeg trougla, a r i polupreˇcnik opisanog i upisanog kruga,
dokazati da je
(a)
SH
2
+ 2SO
2
= 3(ST
2
+ 2OT
2
)
(a)
3(ST
2
+ 2OT
2
) −SH
2
= 2r(r −2)
293. Dokazati da je polupreˇcnik kruga koji dodiruje katete i opisani krug
pravouglog trougla jednak preˇcniku upisanog kruga.
294. Ako su stranice BC, CA, AB trougla ´ABC jednake duˇzima a, b, c i
ako je O srediˇste i r polupreˇcnik kruga opisanog oko trougla ´ABC, a O

taˇcka
simetriˇcna sa O u odnosu na pravu BC, dokazati da je
AO
2
= r
2
+b
2
+c
2
−a
2
.
295. Ako je kod trougla ´ABC AB
2
+ AC
2
= 5BC
2
, dokazati da su teˇziˇsne
linije iz temena B i C me
-
du sobom upravne.
296. Ako je S srediˇste kruga upisanog u trougao ´ABC i P proizvoljna taˇcka
ravni tog trougla, dokazati da je
BCBA
2
+CAPB
2
+ABPC
2
= BCSA
2
+CASB
2
+ABSC
2
+(BC+CA+AB)PS
2
.
297. (M. Stewart) Ako je X taˇcka stranice BC trougla ´ABC, dokazati da je
BC AX
2
= XC
2
AB
2
+BX AC
2
−BX XC bc.
298. Ako su r i polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
trougla ´ABC kome je stranica BC najmanja, a M i N taˇcke stranica AB i
AC takve da je MB = NC = BC = a, dokazati da je
MN
2
=
a
2
r
(r −2).
32
299. Ako su r i
a
polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
koji odgovara stranici BC trougla ABC, a M i N taˇcke pravih AB i AC takve
da je A−B −M i MB = NC = BC = a, dokazati da je
MN
2
=
a
2
r
(r + 2
a
).
300. Ako su B

i C

podnoˇzja upravnih iz temena B i C na simetrali unutraˇsnjeg
ugla A trougla ABC, dokazati da je
BB

=

c
b
(p −b) (p −c) i CC

=

b
c
(p −b) (p −c).
301. Ako su a i c osnovice, b i d kraci, e i f dijagonale trapeza, dokazati da je
e
2
= ac +
ad
2
−cb
2
a −c
i f
2
= ac +
ab
2
−cd
2
a −c
.
302. Odrediti skup svih taˇcaka P za koje je m AP
2
+n BP
2
= l
2
gde su A i
B date taˇcke, m i n dati brojevi i l data duˇz.
303. Neka je O srediˇste i r polupreˇcnik kruga k, a A taˇcka u njegovoj ravni i
d duˇz jednaka duˇzi OA. Ako su M i N promenljive taˇcke kruga k takve da je
ugao ∠MAN prav:
(a) dokazati da je skup svih srediˇsta svih tetiva MN kruga k tako
-
de krug
l kome se srediˇste poklapa sa srediˇstem duˇzi OA, a polupreˇcnik je jednak duˇzi
1
2

2r
2
−d
2
;
(b) dokazati da je skup svih preseˇcnih taˇcaka dirki kruga k u taˇckama M i
N tako
-
de izvestan krug l
1
koji je homotetiˇcan s krugom l u odnosu na taˇcku O.
304. Ako je ABCD tangentan i tetivan ˇcetvorougao, r polupreˇcnik opisanog
kruga, polupreˇcnik upisanog kruga i d duˇz koja spaja srediˇsta tih krugova,
dokazati da je
1
(r +d)
2
+
1
(r −d)
2
=
1

2
.
4.2. Lajbnicova teorema i njena primena
305. (G.W. Leibnitz) Ako je T teˇziˇste trougla ´ABC i P proizvoljna taˇcka,
dokazati da je
PA
2
+PB
2
+PC
2
= TA
2
+TB
2
+TC
2
+ 3PT
2
.
306. Ako je T teˇziˇste ˇcetvorougla ABCD i P proizvoljna taˇcka, dokazati da je
PA
2
+PB
2
+PC
2
+PD
2
= TA
2
+TB
2
+TC
2
+TD
2
+ 4PT
2
.
307. Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao sa upravnim dijagonalama, a r polupreˇcnik
opisanog kruga dokazati da je
AB
2
+CD
2
= BC
2
+AD
2
= 4r
2
.
33
308. Ako su a, b, c stranice trougla ABC, O i r srediˇste i polupreˇcnik opisanog
kruga, a T i H teˇziˇste i ortocentar tog trougla, dokazati da je
(a)
OT
2
= r
2
1
9
(a
2
+b
2
+c
2
);
(b)
OH
2
= 9r
2
−(a
2
+b
2
+c
2
);
(v)
TH
2
= 4r
2

4
9
(a
2
+b
2
+c
2
);
(g)
AH
2
+BH
2
+CH
2
= 12r
2
−(a
2
+b
2
+c
2
).
309. Ako obeleˇzimo sa O, H, T srediˇste opisanog kruga, ortocentar i teˇziˇste
trougla ABC, sa p njegov poluobim sa r polupreˇcnik opisanog kruga i sa
polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
OT
2
=
1
9
(9r
2
−2p
2
+ 2
2
+ 8r)
;
(b)
OH
2
= 9r
2
−2p
2
+ 2
2
+ 8r
;
(v)
HT
2
=
4
9
(9r
2
−2p
2
+ 2
2
+ 8r)
;
(g)
AH
2
+BH
2
+CH
2
= 12r
2
−2p
2
+ 2
2
+ 8r
.
310. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, a a, b, c stranice, p poluobim, r polupreˇcnik opisanog kruga i T
teˇziˇste tog trougla, dokazati da je
(a)
9TS
2
= p
2
+ 5
2
−16r
;
(b)
9TS
2
a
= p
2

2
+ 6
2
a
−4r + 12r
a
;
(v)
TS
2
+TS
2
a
+TS
2
b
+TS
2
c
= 16r
2

4
9
(a
2
+b
2
+c
2
)
.
311. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta i ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova
trougla ABC, a a, b, c stranice, p poluobim, r polupreˇcnik opisanog kruga, T
teˇziˇste i H ortocentar tog trougla, dokazati da je
34
(a)
HS
2
= 4r
2
+ 4r + 3
2
−p
2
;
(b)
HS
2
a
= 4r
2
+ 4r +
2
+ 2
2
a
−p
2
;
(v)
HS
2
+HS
2
a
+HS
2
b
+HS
2
c
= 48r
2
−4(a
2
+b
2
+c
2
)
.
312. Ako je O
1
srediˇste Ojlerovog kruga, H ortocentar i r polupreˇcnik opisanog
kruga trougla ABC, dokazati da je
(a)
O
1
A
2
+O
1
B
2
+O
1
C
2
=
1
4
(3r
2
+a
2
+b
2
+c
2
)
;
(b)
O
1
A
2
+O
1
B
2
+O
1
C
2
+O
1
H
3
= 3r
2
.
4.3. Karnoova teorema i njena primena
313. (L. Carnot) Ako su P, Q, R, taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da se prave upravne u taˇckama P, Q, R
na pravama BC, CA, AB seku u jednoj taˇcki ako i samo ako je
BP
2
−PC
2
+CQ
2
−QA
2
+AR
2
−RB
2
= 0.
314. Ako obeleˇzimo sa O proizvoljnu taˇcku koja se nalazi u ravni poligona
A
1
, . . . , A
n
i sa P
1
, . . . , P
n
podnoˇzja upravnih iz taˇcke O na pravama A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
,
dokazati da je
A
1
P
2
1
+A
2
P
2
2
+. . . +A
n
P
2
n
= P
1
A
2
2
+P
2
A
2
3
+. . . +P
n
A
2
1
.
315. Primenom Karnoove teoreme dokazati da se simetrale stranica trougla
seku u jednoj taˇcki.
316. Primenom Karnoove teoreme dokazati da se prave odre
-
dene visinama
trougla seku u jednoj taˇcki, ortocentru tog trougla.
317. Dokazati da se normale kroz srediˇsta spolja upisanih krugova trougla na
odgovaraju´cim stranicama seku u jednoj taˇcki.
318. Od tri kruga kojima srediˇsta nisu na jednoj pravoj svaka dva kruga se
seku. Dokazati da se prave odre
-
dene zajedniˇckim tetivama tih krugova seku u
jednoj taˇcki, radikalnom srediˇstu tih krugova.
319. Ako su A

, B

, C

ponoˇzja visina iz temena A, B, C trougla ABC, dokazati
da se normale kroz temena A, B, C na pravama B

C

, C

A

, A

B

seku u jednoj
taˇcki,srediˇstu O kruga opisanog oko trougla ABC.
35
320. Ako je O proizvoljna taˇcka ravni trougla ABC a A

, B

, C

podnoˇzja
upravnih kroz O na pravama BC, CA, AB, dokazati da se normale kroz temena
A, B, C na pravama B

C

, C

A

, A

B

seku u jednoj taˇcki.
321. Ako su A

, B

, C

upravne projekcije temena A, B, C trougla ABC na
nekoj pravoj p, dokazati da se prave kroz taˇcke A

, B

, C

upravne na pravama
BC, CA, AB seku u izvesnoj taˇcki P, ortopolu prave p u odnosu na trougao
ABC.
322. Dva trougla ABC i A

B

C

pripadaju istoj ravni. Ako se upravne kroz
taˇcke A, B, C na pravama B

C

, C

A

, A

B

seku u jednoj taˇcki, dokazati da
se i upravne taˇcke A

, B

, C

na pravama BC, CA, AB tako
-
de seku u jednoj
taˇcki.
4.4.
ˇ
Cevijeva teorema i njena primena
323. (Giovanni Ceva) Ako su P, Q, R taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da se prave AP, BQ, CR seku u jednoj
taˇcki ako i samo ako je
BP
PC

CQ
QA

AR
RB
= 1.
324. Primenom
ˇ
Cevijeve teoreme dokazati da se
(a) teˇziˇsne linije trougla seku u jednoj taˇcki;
(b) prave odre
-
dene visinama trougla seku u jednoj taˇcki;
(v)simetrale unutraˇsnjih uglova trougla seku u jednoj taˇcki;
(g) simetrale jednog unutraˇsnjeg ugla i simetrale dva spoljaˇsnja ugla kod
druga dva temena trougla seku u jednoj taˇcki.
325. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima krug upisan u trougao ´ABC dodiruje
stranice BC, CA, CB, dokazati da se prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki
(
ˇ
Zergonova teorema).
326. Ako su P
a
, Q
a
, R
a
taˇcke u kojima krug upisan u trougao ´ABC dodiruje
stranicu BC i produˇzenja stranica CAi AB, dokazati da se prave AP
a
, BQ
a
, CR
a
seku u jednoj taˇcki.
327. Ako su P
a
, Q
b
, R
c
taˇcke u kojima spolja upisani krugovi trougla ´ABC
dodiruju stranice BC, CA, AB dokazati da se prave AP
a
, BQ
b
, CR
c
seku u jed-
noj taˇcki.
328. Neka je ´ABC proizvoljan trougao i k krug koji seˇce prave BC, CA, AB
u taˇckama P i P

, Q i Q

, R i R

. Ako se pri tome prave AP, BQ, CR seku u
jednoj taˇcki, dokazati da se i prave AP

, BQ

, CR

tako
-
de seku u jednoj taˇcki.
329. Dokazati da se prave od kojih svaka sadrˇzi po jedno teme trougla i razlaˇze
obim tog trougla na dva jednaka dela, seku u jednoj taˇcki.
330. Ako je P srediˇste stranice BC trougla ABC i ako su Q i R taˇcke u kojima
neka prava uporedna sa stranicom BC seˇce prave AC i AB, dokazati da se prave
AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki.
331. Neka je ´ABC proizvoljan trougao i neka su P, Q, R taˇcke pravih BC,
CA, AB takve da se prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki. Ako su A

, B

,
C

srediˇsta duˇzi AP, BQ, CR, dokazati da se prave A

P

, B

Q

, C

R

seku u
jednoj taˇcki.
36
332. Neka su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC. P, Q, R
taˇcke pravih BC, CA, AB i P

, Q

, R

taˇcke simetriˇcne sa P, Q, R u odnosu
na na A

, B

, C

. Ako se pri tome prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki,
dokazati da se i prave AP

, BQ

, CR

tako
-
de seku u jednoj taˇcki.
333. Neka su AA

, BB

, CC

simetrale unutraˇsnjih uglova trougla ABC, a P i
P

, Q i Q

, R i R

taˇcke pravih BC, CA, AB takve da su prave AP

, BQ

, CR

simetriˇcne sa pravama AP, BQ, CR u odnosu na prave AA

, BB

, CC

. Ako se
pri tome prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki S, dokazati da se i prave AP

,
BQ

, CR

tako
-
de seku u jednoj taˇcki S

. Dokazati zatim da upravne projekcije
taˇcaka S i S

na pravama BC, CA, AB pripadaju jednom krugu.
334. Neka je A
1
. . . A
2n−1
ravan mnogougao s neparnim brojem stranica i S
proizvoljna taˇcka njegove ravni. Ako prave SA
1
, . . . , SA
2n−1
odre
-
dene taˇckom S
i temenima mnogougla seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama u taˇckama
P
n
, P
n+1
, . . . , P
2n−1
, . . . , P
n−1
, dokazati da je
A
1
P
1
P
1
A
2

A
2
P
2
P
2
A
3

A
2n−1
P
2n−1
P
2n−1
A
1
= 1.
4.5. Menelajeva teorema i njena primena
335. (Menelaus) Dokazati da taˇcke P, Q, R pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC pripadaju jednoj pravoj ako i samo ako je
BP
PC

CQ
QA

AR
RB
= −1.
336. Dokazati da taˇcke P, Q, R u kojima simetrale spoljaˇsnjeg ugla A i un-
utraˇsnjih uglova B i C seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama trougla
ABC, pripadaju jednoj pravoj.
337. Dokazati da taˇcke P, Q, R u kojima simetrale spoljaˇsnjih uglova A, B,
C seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama trougla ABC, pripadaju jednoj
pravoj.
338. Dokazati da taˇcke P, Q, R u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC
u njegovim temenima seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama, pripadaju
jednoj pravoj, Menelajevoj pravoj trougla ABC.
339. Dokazati da su kod trougla srediˇste jedne visine, dodirna taˇcka odgo-
varaju´ce stranice sa spolja upisanim krugom i srediˇste upisanog kruga tri kolin-
earne taˇcke.
340. Dokazati da su kod trougla srediˇste jedne visine, dodirna taˇcka odgo-
varaju´ce stranice sa upisanim krugom i srediˇste spolja upisanog kruga koji odgo-
vara toj stranici tri kolinearne taˇcke.
341. Dokazati da su kod trougla srediˇste visine iz jednog temena, srediˇste
spolja upisanog kruga koji odgovara drugom temenu i dodirna taˇcka spolja up-
isanog kruga koji odgovara tre´cem temenu, sa pravom koja sadrˇzi stranicu odgo-
varaju´cu s pomenutom visinom, tri kolinearne taˇcke.
342. Ako je O srediˇste opisanog kruga trougla ABC, M taˇcka simetriˇcna s
ortocentrom H tog trougla u odnosu na teme A i N taˇcka simetriˇcna s temenom
37
A u odnosu na srediˇste D stranice BC, dokazati da taˇcke O, M, N pripadaju
jednoj pravoj.
343. Ako su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA, AB trougla ABC takve da je
BP : PC = CQ : QA = AR : RB i P

taˇcka u kojoj se seku prave BC i PQ,
dokazati da je
BP

: CP

= CP
2
: BP
2
.
344. Ako su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, CB, M presek duˇzi AA

i
BC

, a N presek pravih AB i CM, dokazati da je
AB = 3 AN.
345. Ako su M i N taˇcke na stranicama AB i AC trougla ABC takve da je
AM = AN a D

taˇcka u kojoj teˇziˇsna linija AD trougla seˇce duˇz MN, dokazati
da je
MD

: D

N = AC : AB.
346. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima neka prava seˇce prave odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da njima simetriˇcne taˇcke P

, Q

, R

u
odnosu na srediˇsta stranica BC, CA, AB pripadaju jednoj pravoj.
347. Ako dve prave s i s

seku prave odre
-
dene stranicama BC, CA, CB trougla
ABC u taˇckama P, Q, R i P

, Q

, R

, dokazati da preseˇcne taˇcke X, Y, Z pravih
BC i QR

, CA i RP

, AB i PQ

pripadaju jednoj pravoj.
348. Ako je O proizvoljna taˇcka ravni trougla ABC, dokazati da taˇcke P, Q,
R u kojima upravne u taˇcki O na duˇzima OA, OB, OC seku respektivno prave
BC, CA, AB pripadaju jednoj pravoj.
349. Ako su AD i AE teˇziˇsna linija i simetrala ugla A trougla ABC, a P, Q,
R upravne projekcije proizvoljne taˇcke M prave AE na pravama BC, CA, AB,
dokazati da se prave AD, MP, QR seku u jednoj taˇcki.
350. Ako je ABCD proizvoljan ˇcetvorougao, E taˇcka u kojoj se seku prave AB
i CD, F taˇcka u kojoj se seku prave BC i DA, dokazati da srediˇsta P, Q, R
duˇzi AC, BD, EF pripadaju jednoj pravoj.
351. Ako je ABCD ravan ˇcetvorougao, E preseˇcna taˇcka pravih AB i CD, F
preseˇcna taˇcka pravih BC i AD, A

, B

, C

, D

taˇcke u kojima ˇcetiri uporedne
prave kroz temena A, B, C, D seku pravu EF, dokazati da je
1
AA

+
1
CC

=
1
BB

+
1
DD

.
352. Ako obeleˇzimo sa A, B, C, D ˇcetiri razne taˇcke neke prave p takve da je
AB = BC = CD, sa O proizvoljnu taˇcku izvan prave p i sa A

, B

, C

, D

taˇcke
u kojima neka prava p

koja ne sadrˇzi taˇcku O seˇce prave OA, OB, OC, OD,
dokazati da je
AA

A

O
+
DD

D

O
=
BB

B

O
+
CC

C

O
.
353. Ako su P
1
, . . . , P
n
taˇcke u kojima neka prava p seˇce prave odre
-
dene strani-
cama A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
n-tougla A
1
. . . A
n
, dokazati da je
A
1
P
1
P
1
A
2

A
2
P
2
P
2
A
3
. . .
A
n
P
n
P
n
A
1
= (−1)
n
.
38
4.6. Dezargova teorema i njena primena
354. (G. Dezargues) Neka su ABC i A

B

C

dva trougla koji pripadaju jednoj
ravni i kojima se prave odre
-
dene odgovaraju´cim stranicama BC i B

C

, CA i
C

A

, AB i A

B

seku u taˇckama P, Q, R. Ako se pri tome prave AA

, BB

,
CC

seku u jednoj taˇcki, dokazati da taˇcke P, Q, R pripadaju jednoj pravoj, i
obratno, ako taˇcke P, Q, R pripadaju jednoj pravoj, dokazati da se prave AA

,
BB

, CC

seku u jednoj taˇcki.
355. Ako su taˇcke P, Q, R na pravama odre
-
denim stranicama BC, CA, AB
trougla ABC takve da se prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki O, dokazati
da preseˇcne taˇcke P

, Q

, R

pravih BC i QR, CA i RP, AB i PK pripadaju
jednoj pravoj.
356. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, dokazati da taˇcke P, Q, R
u kojima se seku prave BC i B

C

, CA i C

A

, AB i A

B

pripadaju jednoj
pravoj.
357. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA,
AB trougla ABC, dokazati da se taˇcke X, Y , Z u kojima se seku prave QR i
BC, RP i CA, PQ i AB nalaze na jednoj pravoj
358. Ako su P
a
, Q
b
, R
c
taˇcke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju stranice
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da se taˇcke X, Y , Z u kojima se seku
Q
b
R
c
i BC, R
c
P
a
i CA, P
a
Q
b
i AB nalaze na jednoj pravoj.
359. Dokazati da se ose perspektiva triju trouglova, perspektivnih u odnosu na
istu taˇcku, seku u jednoj taˇcki.
4.7. Paskalova teorema i njena primena
360. (B. Pascal) Ako je A
1
, . . . , A
6
tetivan ˇsestougao, dokazati da taˇcke P, Q,
R u kojima se seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama A
1
A
2
i A
4
A
5
, A
2
A
3
i A
5
A
6
, A
3
A
4
i A
6
A
1
pripadaju jednoj pravoj.
361. Neka se tri tetive AA

, BB

, CC

istog kruga k seku u jednoj taˇcki S. Ako
obeleˇzimo sa X proizvoljnu taˇcku kruga k i sa P, Q, R taˇcke u kojima prave
XA

, XB

, XC

seku respektivno prave BC, CA, AB, dokazati da taˇcke P, Q,
R, S pripadaju jednoj pravoj.
362. Ako obeleˇzimo sa D proizvoljnu taˇcku trougla ABC, sa P i Q podnoˇzja
upravnih iz taˇcke D na pravama AB i AC, a sa R i S podnoˇzja upravnih iz
taˇcke A na pravama DB i DC, dokazati da su prave BC, PS, QR konkurentne.
363. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz proizvoljne taˇcke O na pravama
koje su odre
-
dene stranicama BC, CA, AB trougla ABC, a P

, Q

, R

taˇcke
u kojima krug l odre
-
den taˇckama P, Q, R seˇce prave BC, CA, AB, dokazati
da preseˇcne taˇcke X, Y, Z pravih QR

i Q

R, RP

i R

P, PQ

i P

Q pripadaju
pravoj koja je odre
-
dena taˇckom O i srediˇstem S kruga l.
364. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima neka prava s kroz izvesnu taˇcku O seˇce
prave odre
-
dene stranicama BC, CA, AB trougla ABC, a P

, Q

, R

taˇcke u
kojima prave OA, OB, OC seku opisni krug oko tog trougla, dokazati da se
prave PP

, QQ

, RR

seku u jednoj taˇcki koja se nalazi na opisanom krugu oko
tog trougla.
39
4.8. Brijanˇsonova teorema i njena primena
365. (M. Brianchon) Dokazati da se prave odre
-
dene naspramnim temenima
tangentnog ˇsestougla seku u jednoj taˇcki, Brijanˇsonovoj taˇcki tog ˇsestougla.
366. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima stranice BC, CA, AB dodiruju upisani
krug trougla ABC, dokazati da se prave AP, BQ, CR seku u jednoj taˇcki.
367. Ako su P, Q, R, S taˇcke u kojima prave odre
-
dene stranicama AB, BC,
CD, DA tangentnog ˇcetvorougla ABCD dodiruju upisani krug k, dokazati da
se prave AC, BD, PR, QS seku u jednoj taˇcki.
368. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC, CA,
AB trougla ABC, zatim A

, B

, C

taˇcke pravih BC, CA, AB takve da se prave
AA

, BB

, CC

seku u jednoj taˇcki O, a P

, Q

, R

taˇcke u kojima se seku druge
dirke kruga k iz taˇcaka B

i C

, C

i A

, A

i B

, dokazati da se prave PP

, QQ

,
RR

seku u taˇcki O.
4.9. Van Obelova teorema i njena primena
369. (Van Aubel) Ako su A

, B

, C

taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC takve da se prave AA

, BB

, CC

seku u jednoj
taˇcki O, dokazati da je
AO
OA
=
AC

C

B
+
AB

B

C
.
370. Ako je T presek teˇziˇsnih linija AA

, BB

, CC

trougla ABC, dokazati da
je
AT : TA

= 2 : 1.
371. Ako je S srediˇste upisanog kruga trougla ABC, a E taˇcka u kojoj prava
AS seˇce stranicu BC, dokazati da je
AS : SE = (b +c) : a.
372. Ako je G
ˇ
Zergonova taˇcka trougla ABC, a P taˇcka u kojoj upisani krug
dodiruje stranicu BC, dokazati da je
AG
GP
=
a(p −a)
(p −b)(p −c)
.
373. Ako je S
c
srediˇste spolja upisanog kruga trougla ABC kome je AC > AB
i F taˇcka u kojoj prava AS
c
seˇce pravu BC, dokazati da je
AS
c
: S
c
F = (b −c) : a.
374. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
trougla ABC, zatim P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC,
CA, AB i G
ˇ
Zergonova taˇcka trougla ABC, dokazati da je
AG
GP

BG
GQ

CQ
GR
=
4r

.
40
375. Ako je N Nagelova taˇcka trougla ABC i P
a
u kojoj spolja upisani krug
dodiruje stranicu BC. Dokazati da je
AN
NP
a
=
a
p −a
.
376. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
trougla ABC, zatim P
a
, Q
b
, R
c
taˇcke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju
stranice BC, CA, AB i N Nagelova taˇcka tog trougla, dokazati da je
AN
NP
a

BN
NQ
b

CN
NR
c
=
4 r

.
377. Ako su M
1
i N
1
taˇcke stranica AB i AC takve da je BM
1
: M
1
A = AN
1
:
N
1
C = k
1
, a M
2
i N
2
taˇcke tih istih stranica takve da je BM
2
: M
2
A = AN
2
:
N
2
C = k
2
, dokazati da se prave M
1
N
1
i M
2
N
2
seku u nekoj taˇcki S pri ˇcemu
je M
1
S : SN
1
= k
2
i M
2
S : SN
2
= k
1
.
4.10. Ptolemejeva teorema
378. (K. Ptolemej) Ako je ABCD konveksan i tetivan ˇcetvorougao, dokazati
da je proizvod njegovih dijagonala jednak zbiru proizvoda njegovih naspramnih
stranica, tj. da je
AC BD = AB CD +BC AD.
379. Primenom Ptolemejeve teoreme dokazati Pitagorin stav.
380. Ako je k krug opisan oko kvadrata ABCD, a M proizvoljna taˇcka luka
CD kruga k na kome nisu temena A i B, dokazati da je
MA+MC = MB

2 i MA−MC = MD

2.
381. Ako je a stranica i d dijagonala pravilnog petougla A
1
. . . A
5
, dokazati da
je
d =
a
2
(1 +

5).
382. Ako je A
1
. . . A
7
pravilan sedmougao, dokazati da je
1
A
1
A
2
=
1
A
1
A
3
+
1
A
1
A
4
.
383. Ako je ABC jednakostraniˇcan trougao i P taˇcka kruga k opisanog oko tog
trougla, dokazati da je duˇz AP jednaka zbiru ili razlici duˇzi BP i CP, prema
tome da li taˇcka P pripada luku BC krugu k na kome nije A ili je na kruˇznom
luku BAC.
384. Ako je ABCD konveksan i tetivan ˇcetvorougao, a E taˇcka u kojoj prava
kroz C uporedna sa dijagonalom BD seˇce opisani krug, dokazati da je
AE BD = AB BC +CD DA.
385. Ako je ABCD paralelogram i E taˇcka u kojoj krug opisan oko trougla
ABC seˇce polupravu AD, dokazati da je
AD AE = AC
2
−AB
2
.
41
386. Ako su A

, B

, C

, D

taˇcke u kojima proizvoljan krug kroz teme A
paralelograma ABCD seˇce poluprave AB, AC, AD, dokazati da je
AC AC

= AB AB

+AD AD

.
387. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA a x i y
duˇzi jednake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇcetvorougla ABCD,
dokazati da je
x
y
=
ad +bc
ab +cd
.
388. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA a x i y
duˇzi jednake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇcetvorougla ABCD,
dokazati da je
x
2
=
(ac +bd)(ad +bc)
ab +cd
, i y
2
=
(ac +bd)(ab +cd)
ad +bc
.
389. Ako je AB preˇcnik i r polupreˇcnik kruga k, a C i D taˇcke na raznim
lucima AB tog trougla, dokazati da je
CD =
1
2r
(AC

4r
2
−AD
2
+AD

4r
2
−AC
2
).
390. Ako je AB preˇcnik kruga k, a C i D taˇcke na istom luku AB toga kruga
takve da je ˇcetvorougao ABCD konveksan, dokazati da je
CD =
1
2r
(AC

4r
2
−AD
2
+AD

4r
2
−AC
2
).
391. Ako obeleˇzimo sa S preseˇcnu taˇcku dijagonala ˇcetvorougla ABCD up-
isanog u krugu polupreˇcnika r, a sa r
1
, r
2
, r
3
, r
4
polupreˇcnike krugova opisanih
oko trouglova SAB, SBC, SCD, SDA, dokazati da je
r
2
=
(r
1
r
2
+r
3
r
4
)(r
1
r
4
+r
2
r
3
)
r
1
r
3
+r
2
r
4
.
392. Ako je A
1
. . . A
6
konveksan ˇsestougao upisan u krug k i ako njegove
uzastopne stranice A
1
A
2
, . . . , A
6
, A
1
obeleˇzimo sa a
1
, . . . , a
6
dijagonale A
1
A
4
,
A
2
A
5
, A
3
A
6
sa d
1
, d
2
, d
3
, dokazati da je
d
1
d
2
d
3
= a
1
a
3
a
5
+a
2
a
4
a
6
+a
1
a
4
d
3
+a
2
a
5
d
1
+a
3
a
6
d
2
.
393. Ako su d
1
, . . . , d
2n+1
rastojanja temena pravilnog poligona A
1
. . . A
2n+1
s neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem
luku A
1
A
2n+1
kruga opisanog oko tog poligona, dokazati da je
d
1
+d
3
+d
5
+. . . +d
2n+1
= d
2
+d
4
+d
6
+. . . +d
2n
.
4.11. Ojlerova teorema iz geometrije ˇcetvorougla i njena primena
42
394. (L. Euler) Ako su P i Q srediˇsta dijagonala AC i BD ˇcetvorougla ABCD,
dokazati da je
AB
2
+BC
2
+CD
2
+DA
2
= AC
2
+BD
2
+ 4PQ
2
.
395. Dokazati da je zbir kvadrata stranica paralelograma ABCD jednak zbiru
kvadrata njegovih dijagonala, tj. da je
AB
2
+BC
2
+CD
2
+DA
2
= AC
2
+BD
2
.
396. Ako su kod ˇcetvorougla ABCD taˇcke K i L srediˇsta naspramnih stranica
AB i CD, a taˇcke M i N srediˇsta naspramnih stranica BC i DA, dokazati da
je
AC
2
+BD
2
= 2(KL
2
+MN
2
).
397. Ako su kod ˇcetvorougla ABCD dijagonale AC i BD me
-
du sobom up-
ravne, dokazati da su zbirovi kvadrata naspramnih stranica tog ˇcetvorougla
me
-
du sobom jednaki, tj. da je
AB
2
+CD
2
= BC
2
+AD
2
.
398. Ako su kod ˇcetvorougla ABCD zbirovi kvadrata naspramnih stranica
jednaki, dokazati da su prave odre
-
dene dijagonalama AC i BD me
-
du sobom
upravne.
43
5. HARMONIJSKI SPREGNUTI ELEMENTI. DVORAZMERA
5.1. Harmonijske taˇcke i harmonijske prave
Definicija 5.1. Ako su A, B, C, D ˇcetiri razne kolinearne taˇcke takve da je
AC : CB = AD : DB, tada kaˇzemo da su taˇcke C i D harmonijski spregnute
sa taˇckama A i B ili da su taˇcke A, B, C, D harmonijski spregnute.
ˇ
Cinjenicu da su A, B, C, D ˇcetiri harmonijske taˇcke simboliˇcki obeleˇzavamo
sa H(A, B; C, D).
Definicija 5.2. Za ˇcetiri konkurentne ili paralelne prave a, b, c, d kaˇzemo da su
harmonijski spregnute ako postoji prava s koja ih seˇce redom u harmonijskim
taˇckama A, B, C, D.
ˇ
Cinjenicu da su a, b, c, d ˇcetiri harmonijske prave simboliˇcki obeleˇzavamo sa
H(a, b; c, d).
399. Ako su A, B, C tri razne kolinearne taˇcke, dokazati da postoji jedna i
samo jedna taˇcka D takva da je H(A, B; C, D).
400. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D),
dokazati da je H(C, D; A, B).
401. Ako su A, B, C, D ˇcetiri razne taˇcke neke prave p, O taˇcka izvan prave p
a E i F taˇcke u kojima prava kroz B uporedna sa OA seˇce OC i OD, dokazati
da je H(A, B; C, D) ako i samo ako je taˇcka B srediˇste duˇzi EF.
402. Ako su A, B, C, D ˇcetiri razne kolinearne taˇcke i ako je taˇcka O srediˇste
duˇzi AB, dokazati da je H(A, B; C, D) ako i samo ako je
OB
2
= OC OD.
403. Dokazati da su ˇcetiri razne kolinearne taˇcke A, B, C, D harmonijski
spregnute ako i samo ako je
1
AC
+
1
AD
=
2
AB
.
404. Ako su A, B, C, D razne kolinearne taˇcke, dokazati da je H(A, B; C, D)
ako i samo ako je
OC
AC
+
OD
AD
=
2
AB
.
405. Ako su A, B, C, D razne kolinearne taˇcke, dokazati da je
(OA+OB)(OC +OD) = 2(OA OB +OC OD).
406. Ako su A, B, C, D kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D), dokazati
da je
1
AC
+
1
BC
+
1
AD
+
1
BD
= 0.
407. Ako su A, B, C, D kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i ako je O
srediˇsne duˇzi AB, dokazati da je
1
AC BC
+
1
AD BD
=
1
AO BO
.
44
408. Ako su A, B, C, D kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i ako je
taˇcka O srediˇste duˇzi AB, dokazati da je
AD BD = CD OD.
409. Ako su A, B, C, D kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i ako je
taˇcka O srediˇste duˇzi AB, dokazati da je
OC
2
+OD
2
= CD
2
+ 2OB
2
.
410. Ako su A, B, C, D kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) a taˇcke O
i O

srediˇsta duˇzi AB i CD, dokazati da je
OB
2
+OD
2
= OO
2
.
411. Ako su A, B, C, A

, B

, C

taˇcke jedne prave takve da je H(A, A

; B, C),
H(A, A

; C, A), H(C, C

; A, B), dokazati da je
1
AA

+
1
BB

+
1
CC

= 0.
412. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i ako
je pri tome AC : CB = m : n, dakle i AD : DB = m : n, dokazati da je
DB
BC
=
m+n
m−n
i
DA
AC
=
m+n
m−n
.
413. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i
AC : CB = m : n, i ako je taˇcka N srediˇste duˇzi CD, dokazati da je
AN : NB = m
2
: n
2
.
414. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i
AC : CB = m : n, a taˇcke M i N srediˇsta duˇzi AB i CD, dokazati da je
MN
AB
=
1
2

m
2
+n
2
m
2
−n
2
.
415. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D), a M
i N srediˇsta duˇzi AB i CD, dokazati da je
AB
2
+CD
2
= 4MN
2
.
416. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D) i pri
tome AC : CB = m : n, dokazati da je
AB
CD
=
m
2
−n
2
2mn
.
417. Ako obeleˇzimo sa E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg
ugla A trougla ABC seku pravu BC, i sa S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova
tog trougla, dokazati da je
45
(a)
H(B, C; E, F)
;
(b)
H(A, E; S, S
a
)
;
(v)
H(A, P; S
b
, S
c
)
.
418. Ako je A
1
srediˇste stranice BC, D podnoˇzje visine iz temena A, a E i
F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A trougla ABC seku
pravu BC, dokazati da je
(a)
4A
1
D A
1
E = (b −c)
2
;
(b)
4A
1
D A
1
F = (b +c)
2
;
(v)
A
1
D EF = bc
.
419. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA,
AB trougla ABC, a S taˇcka u kojoj prava QR seˇce pravu BC, dokazati da je
H(B, C; P, S).
420. Ako su P
a
, Q
a
, R
a
taˇcke u kojima spolja upisani krug koji odgovara
temenu A trougla ABC dodiruje prave BC, CA, AB i S taˇcka u kojoj prava
Q
a
R
a
seˇce pravu BC, dokazati da je H(B, C; P
a
, S).
421. Ako su P
a
, Q
b
, R
c
taˇcke u kojima spolja upisani krugovi trougla ABC
dodiruju stranice BC, CA, AB i ako je S taˇcka u kojoj prava Q
b
R
c
seˇce pravu
BC, dokazati da je H(B, C; P
a
, S).
422. Ako su Q
a
i R
a
taˇcke u kojima spolja upisani krug koji odgovara stranici
BC trougla ABC dodiruje prave AC i AB, a Q
b
i R
c
taˇcke u kojima spolja
upisani krugovi tog trougla dodiruju stranice AC i AB, dokazati da su prave
BC, Q
a
R
a
, Q
b
R
c
konkurentne.
423. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima konkurentne prave AO, BO, CO seku
prave odre
-
dene stranicama BC, CA, AB trougla ABC i S taˇcka u kojoj se seku
prave BC i QR, dokazati da je H(B, C; P, S).
424. Neka su P i P

, Q i Q

, R i R

taˇcke pravih koje su odre
-
dene strani-
cama BC, CA, AB trougla ABC, takve da je H(B, C; P, P

), H(C, A; Q, Q

),
H(A, B; R, R

). Ako su pri tome prave AP, BQ, CR konkurentne, dokazati da
su taˇcke P

, Q

, R

kolinearne; i obrnuto, ako su taˇcke P

, Q

, R

kolinearne,
dokazati da su prave AP, BQ, CR konkurentne.
425. Ako je ABCD proizvoljan ˇcetvorougao, P taˇcka u kojoj se seku prave AB
i CD, Q taˇcka u kojoj se seku prave BC i AD, a R i S taˇcke u kojima prave
AC i BD seku pravu PQ, dokazati da je H(P, Q; R, S).
46
426. Ako neka prava p

seˇce ˇcetiri harmonijske prave a, b, c, d u raznim taˇckama
A

, B

, C

, D

, dokazati da je H(A

, B

; C

, D

).
427. Ako su prave c i d simetrale uglova koje odre
-
duju prave a i b, dokazati da
je H(a, b; c, d).
428. Ako obeleˇzimo sa D podnoˇzje visine iz temena A trougla ABC, sa E i F
taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A seku pravu BC i O
srediˇste kruga opisanog oko tog trougla, dokazati da je H(AO, AD; AE, AF).
429. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjih uglova A, B, C
seku naspramne stranice trougla ABC, a B

, C

taˇcke u kojima se seku prave
A

C

i BB

, A

B

i CC

, dokazati da je prava AA

simetrala ugla B

AC

.
430. Ako je H taˇcka u kojoj se seku prave odre
-
dene visinama AA

, BB

, CC

trougla ABC, D srediˇste stranice BC i E taˇcka u kojoj se seku prave BB

i
CC

, dokazati da je AD ⊥ HE.
431. Ako je D srediˇste stranice BC, E podnoˇzje visine iz temena A i F taˇcka u
kojoj krug opisan oko trougla ABC seˇce krug u kome je dijametar AD, dokazati
da je H(AB, AC; AE, AF).
432. Ako su M i N taˇcke u kojima prava kroz presek O dijagonala AC i BD
uporedna sa osnovicom AB seˇce krake AD i BC trapeza ABCD, dokazati da
je
1
MN
=
1
2

1
AB
+
1
CD

.
433. Ako je ABCD pravougaonik i ako su P, Q taˇcke prave AC takve da je
H(A, C; P, Q), a R, S taˇcke prave BD takve da je H(B, D; R, S), dokazati da
taˇcke P, Q, R, S pripadaju jednom krugu.
434. Ako obeleˇzimo sa P i Q srediˇsta lukova AB istog kruga k, sa R taˇcku
prave koja dodiruje krug k u taˇcki Q, sa D bilo koju od taˇcaka u kojima krug l
opisan oko trougla PQR seˇce pravu AB i sa C taˇcku u kojoj prava kroz taˇcku
Q paralelna sa pravom RD seˇce pravu AB, dokazati da je H(A, B; C, D).
435. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke, k
1
i k
2
krugovi od kojih prvi
sadrˇzi taˇcke A i B, a drugi taˇcke C i D, zatim P i R preseˇcne taˇcke tih krugova,
S preseˇcna taˇcka pravih PR i AB, T dodirna taˇcka jedne od dirki kroz S na k
1
ili k
2
, a X i Y taˇcke u kojima krug l(S, ST) seˇce pravu AB, dokazati da je
H(A, B; X, Y ) i H(C, D; X, Y ).
5.2. Dvorazmera ˇcetiri taˇcke i dvorazmera ˇcetiri prave
Definicija 5.3. Dvorazmerom ˇcetiri kolinearne taˇcke A, B, C, D nazivamo
koliˇcnik dveju razmera AC : DB i AD : DB. Ako tu dvorazmeru simboliˇcki
obeleˇzimo sa ¹(A, B; C, D), bi´ce
¹(A, B; C, D) =
AC
CB
:
AD
DB
.
Definicija 5.3. Dvorazmerom ˇcetiri konkurentne ili paralelne prave nazivamo
dvorazmeru taˇcaka A, B, C, D u kojima neka prava s seˇce prave a, b, c, d. Ako
47
dvorazmeru ˇcetiri prave a, b, c, d obeleˇzimo sa ¹(a, b; c, d), bi´ce
¹(a, b; c, d) = ¹(A, B; C, D).
436. Ako su A, B, C tri taˇcke orijentisane prave p i k realan broj, dokazati da
je taˇcka M na pravoj p za koju je ¹(A, B; C, M) = k jednoznaˇcno odre
-
dena.
437. Ako su A, B, C tri taˇcke neke prave p, A

i B

taˇcke neke druge prave kroz
C takve da je A

C : B

C = k, S preseˇcna taˇcka pravih AA

i BB

i D taˇcka u
kojoj prava kroz S uporedna sa A

B

seˇce p, dokazati da je ¹(A, B; C, D) = k.
438. Ako su A, B, C, D ˇcetiri taˇcke jedne prave, dokazati da je
¹(A, B; C, D) = (
1
AB

1
AD
) : (
1
AB

1
AD
).
439. Ako su O, A, B, C, D taˇcke orijentisane prave p, dokazati da je
¹(A, B; C, D) =
OA−OC
OB −OC
:
OA−OD
OB −OD
.
440. Ako su A, A

, B, B

, C, C

, D, D

i O taˇcke neke prave takve da je OA
OA

= OB OB

= OC OC

= OD OD

= k, dokazati da je
¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

).
441. Ako su A, B, C, D, A

, B

, C

, D

, O kolinearne taˇcke takve da je OAOA

=
OB OB

= OC OC

dokazati da je
¹(A, B; C, C

) = ¹(A

, B

; C

, C).
442. Ako su A, B, C, D, A

, B

, C

, D

, M, N kolinearne taˇcke takve da je
¹(A, A

; M, N) = ¹(B, B

; M, N) = ¹(C, C

; M, N) = ¹(D, D

; M

, N

),
dokazati da je
¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

).
443. Ako su A, B, C, D, C

, D

kolinearne taˇcke takve da je
¹(A, B; C, D) = ¹(A, B; C

, D

),
dokazati da je
¹(A, B; C, C

) = ¹(A, B; D, D

).
444. Ako su A, B, X, Y, Z taˇcke jedne prave, dokazati da je
¹(A, B; X, Y ) ¹(A, B; Y, Z) ¹(A, B; Z, Y ) = 1.
445. Ako su A, B, C, D ˇcetiri razne kolinearne taˇcke, dokazati da je
¹(D, A; B, C) ¹(D, B; C, A) ¹(D, C; A, B) = −1.
48
446. Ako su A, B, C, D, E, F razne kolinearne taˇcke takve da je
¹(A, B; C, F) = ¹(C, D; B, F) = ¹(E, B; D, F) = −1,
dokazati da je
¹(A, E; B, F) = −1.
447. Ako su A, B, C, Dˇcetiri razne kolinearne taˇcke dokazati da je H(A, B; C, D)
ako i samo ako je
¹(A, B; C, D) = ¹(A, B; D, C).
448. Ako su A, B, C, D, E proizvoljne taˇcke jedne prave, dokazati da je
¹(A, B; C, D) ¹(A, B; D, E) = ¹(A, B; C, E).
449. Ako su A, B, C, D ˇcetiri taˇcke orijentisane prave, dokazati da je
(a)
¹(A, B; C, D) ¹(A, B; D, C) = 1;
(b)
¹(A, B; C, D) +¹(A, C; B, D) = 1.
450. Ako su A, B, C, D ˇcetiri taˇcke orijentisane prave, dokazati da je
¹(A, B; C, D) = ¹(B, A; D, C) = ¹(C, D; A, B) = ¹(D, C; B, A).
451. Ako su A, B, C, D ˇcetiri taˇcke na orijentisanoj pravoj takve da je
¹(A, B; C, D) = k, dokazati da je
(a)
¹(A, B; D, C) =
1
k
(b)
¹(A, C; B, D) = 1 −k
(c)
¹(A, C; D, B) =
1
1 −k
(d)
¹(A, D; C, B) =
k
k −1
(e)
¹(A, D; B, C) =
k −1
k
452. Ako su A, B, C, D, E taˇcke jedne prave takve da je ¹(A, B; C, D) = m i
¹(A, B; C, E) = n dokazati da je
(a)
¹(A, B; E, D) =
m
n
(b)
¹(A, C; E, D) =
m−1
n −1
49
(c)
¹(B, C; E, D) =
n(m−1)
m(n −1)
(d)
¹(C, D; B, E) =
m−n
m(1 −n)
453. Ako dve prave p i p

seku ˇcetiri konkurentne prave a, b, c, d, prva u
taˇckama A, B, C, D a druga u taˇckama A

, B

, C

, D

, dokazati da je
¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

).
454. Neka su A, B, C, D taˇcke neke prave p i A

, B

, C

, D

taˇcke neke druge
prave p

takve da je ¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

). Ako se pri tome prave
AA

, BB

, CC

seku u nekoj taˇcki S, dokazati da i prava DD

sadrˇzi taˇcku S.
455. Ako su A, B, C tri taˇcke jedne prave s i A

, B

, C

tri taˇcke neke druge
prave s

, dokazati da taˇcke P, Q, R u kojima se seku prave BC

i B

C, CA

i
C

A, AB

i B

A pripadaju jednoj pravoj.
456. Ako su E i F proizvoljne taˇcke naspramnih stranica AB i CD ˇcetvorougla
ABCD, dokazati da taˇcke P, Q, R u kojima se seku dijagonale ˇcetvorougla
ABCD, AEFD, EBCF pripadaju jednoj pravoj.
457. Ako prave odre
-
dene dvema tetivama AB i CD nekog kruga k sadrˇze
srediˇste S tetive MN tog istog kruga, dokazati da su taˇcke X i Y u kojima
prava MN seˇce prave AD i BC simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu na taˇcku S.
458. Ako su O i O

bilo koje dve taˇcke ravni trougla ABC, a P, Q, R taˇcke u
kojima prave O

A, O

B, O

C seku prave BC, CA, AB, dokazati da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = 1.
459. Neka su P, P

; Q, Q

; R, R

taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC takve da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = 1.
460. Ako dve prave s i s

seku prave odre
-
dene stranicama BC, CA, AB trougla
ABC u taˇckama P, Q, R i P

, Q

, R

, dokazati da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = 1.
461. Neka su P, P

; Q, Q

; R, R

taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB, trougla ABC takve da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = 1.
Ako pri tome taˇcke P, Q, R pripadaju nekoj pravoj s, dokazati da i taˇcke
P

, Q

, R

tako
-
de pripadaju nekoj pravoj s

.
462. Ako je S proizvoljna taˇcka u ravni trougla ABC i ako su P, Q, R taˇcke u
kojima prave SA, SB, SC seku respektivno prave BC, CA, AB, a P

, Q

, R

taˇcke u kojima neka prava s seˇce prave BC, CA, AB, dokazati da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = −1.
50
463. Ako obeleˇzimo sa S proizvoljnu taˇcku ravni trougla ABC, sa P, Q, R
taˇcke u kojima prave SA, SB, SC seku respektivno prave BC, CA, AB i sa P

,
Q

, R

taˇcke pravih BC, CA, AB takve da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = −1,
dokazati da taˇcke P

, Q

, R

pripadaju jednoj pravoj.
464. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima neka prava s seˇce prave odre
-
dene strani-
cama BC, CA, AB trougla ABC, a P

, Q

, R

taˇcke pravih BC, CA, AB takve
da je
¹(B, C; P, P

) ¹(C, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = −1.
465. Ako su uglovi koje odre
-
duju ˇcetiri prave a, b, c, d jednog pramena jednaki
odgovaraju´cim uglovima koje odre
-
duju ˇcetiri prave a

, b

, c

, d

drugog pramena,
dokazati da je
¹(a, b; c, d) = ¹(a

, b

; c

, d

).
466. Ako su A, B, C, D, S, S

proizvoljne taˇcke nekog kruga k, dokazati da je
¹(SA, SB; SC, SD) = ¹(S

A, S

B; S

C, S

D).
467. Ako su S, S

, A, B, C proizvoljne taˇcke nekog kruga k, a D taˇcka u ravni
toga kruga takva da je
¹(SA, SB; SC, SD) = ¹(S

A, S

B; S

C, S

D),
dokazati da i taˇcka D pripada krugu k.
51
6. GEOMETRIJA KRUGOVA
6.1. Ortogonalni krugovi
Definicija 6.1. Uglom dveju krivih linija l
1
i l
2
u njihovoj preseˇcnoj taˇcki P
nazivamo oˇstar ili prav ugao odre
-
den tangentama u toj taˇcki na tim linijama.
Specijalno, ako je taj ugao prav kaˇze se da su linije l
1
i l
2
u taˇcki P me
-
du sobom
upravne ili ortogonalne.
468. Dokazati da su uglovi u preseˇcnim taˇckama dvaju krugova me
-
du sobom
jednaki.
469. Ako su dva kruga k
1
i k
2
ortogonalna, dokazati da dirke u preseˇcnim
taˇckama na bilo kojem od tih krugova sadrˇze srediˇste drugog kruga.
470. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta i r
1
i r
2
polupreˇcnici dvaju ortigonalnih krugova
k
1
i k
2
, dokazati da je O
1
O
2
2
= r
2
1
+r
2
2
.
471. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta i r
1
i r
2
polupreˇcnici dvaju krugova k
1
i k
2
pri
ˇcemu je O
1
O
2
= r
2
1
+r
2
2
, dokazati da se krugovi k
1
i k
2
seku pod pravim uglom.
472. Dokazati da je proizvod polupreˇcnika r
1
i r
2
dvaju ortogonalnih krugova
k
1
i k
2
jednak polovini proizvoda zajedniˇcke tetive tih krugova i duˇzi koja spaja
srediˇsta O
1
i O
2
krugova k
1
i k
2
.
473. Dva kruga k
1
i k
2
ˇciji su polupreˇcnici jednaki duˇzi r seku se pod pravim
uglovima. Ako je A jedna od preseˇcnih taˇcka i s prava kroz A koja seˇce k
1
i k
2
u taˇckama B i C, dokazati da je
AB
2
+AC
2
= 4r
2
.
474. Ako su data dva ortogonalna ugla, dokazati da su svake dve dijametralno
suprotne taˇcke C i D jednog od tih krugova harmonijski spregnute s taˇckama
A i B u kojima prava CD seˇce drugi krug.
475. Ako je par taˇcaka C, D harmonijski spregnut s parom taˇcaka A, B, dokazati
da je krug kome je duˇz CD preˇcnik ortogonalan na svakom krugu koji sadrˇzi
taˇcke A, B.
476. Ako je srediˇste O kruga l na krugu k i ako proizvoljna prava kroz taˇcku O
seˇce krug k u taˇcki A, pravu koja sdrˇzi zajedniˇcku tetivu krugova l i k u taˇcki
B i krug l u taˇckama C i D, dokazati da su taˇcke C i D harmonijski spregnute
s taˇckama A i B.
477. Dokazati da je opisani krug oko trougla odre
-
denog sa pravama koje sadrˇze
dijagonale potpunog ˇcetvorougla, ortogonalna na krugovima kojima su preˇcnici
dijagonale tog ˇcetvorougla.
478. Ako je H ortocentar trougla ABC, dokazati da su krugovi k
1
i k
2
s
preˇcnicima AH i BC ortogonalni.
479. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC, dokazati da
su krugovi l
1
i l
2
s preˇcnicima SS
a
i S
b
S
c
me
-
du sobom ortogonalni.
480. Ako je AB preˇcnik i O srediˇste nekog kruga k, a P proizvoljna taˇcka tog
kruga, dokazati da su krugovi OPA i OPB ortogonalni.
6.2. Pol i polara u odnosu na krug
52
481. Ako je P proizvoljna taˇcka koja se nalazi u krugu k ili izvan njega, dokazati
da skup svih taˇcaka, od kojih svaka s taˇckom P obrazuje par harmonijski spreg-
nutih s parom koji se nalazi na krugu k i kolinearan je s taˇckom P, pripada
jednoj pravoj, polari taˇcke P u odnosu na krug k.
482. Ako polara taˇcke P u odnosu na krug k sadrˇzi taˇcku Q, dokazati da i
polara taˇcke Q u odnosu na krug k sadrˇzi taˇcku P.
483. Ako se pol prave p nalazi na pravoj q, dokazati da se i pol prave q nalazi
na pravoj p.
484. Dokazati da se polare svih taˇcaka jedne prave p u odnosu na neki krug k
seku u jednoj taˇcki P, poluprave p u odnosu na krug k.
485. Dokazati da se polovi svih pravih jednog pramena S definisanih u odnosu
na neki krug k, nalaze na jednoj pravoj, polari s taˇcke S u odnosu na krug k.
486. Ako su a i b polare dveju taˇcaka A i B u odnosu na neki krug k, dokazati
da je preseˇcna taˇcka P pravih a i b pol prave AB u odnosu na krug k.
487. Dve prave kroz taˇcke S dodiruju neki krug k u taˇckama A i B. Ako je
P taˇcka u kojoj dirka kruga k u nekoj taˇcki C seˇce pravu AB, dokazati da je
prava SC polara taˇcke P u odnosu na krug k.
488. Dve prave kroz taˇcku P seku krug k, jedna seˇce u taˇckama A i B, a
druga u taˇckama C i D. Dokazati da se preseˇcne taˇcke Q i R pravih BC i AD,
odnosno AC i BD nalaze na polari taˇcke P u odnosu na krug k.
489. Ako su A i A

, B i B

, C i C

, D i D

taˇcke u kojima neki krug k seˇce
ˇcetiri prave jednog pramena i ako su S i S

proizvoljne taˇcke kruga k, dokazati
da je
¹(SA, SB; SC, SD) = ¹(S

A

, S

B

; S

C

, S

D

).
490. Dokazati da ortocentri svih trouglova, koji imaju jedno zajedniˇcko teme
A, a druga dva temena svakog od tih trouglova su dijametralno suprotne taˇcke
nekog kruga k, pripadaju jednoj pravoj, polari taˇcke A u odnosu na krug k.
491. Ako su A, B, C, D ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da je H(A, B; C, D),
dokazati da su polare a, b, c, d tih taˇcaka u odnosu na neki krug k harmonijski
spregnute prave, tj. da je H(a, b; c, d).
492. Ako su a, b, c, d ˇcetiri prave takve da je H(a, b; c, d), dokazati da su polovi
A, B, C, D tih pravih u odnosu na neki krug k ˇcetiri kolinearne taˇcke takve da
je H(A, B; C, D).
493. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC,
CA, AB trougla ABC i S preseˇcna taˇcka pravih BC i QR, dokazati da je
H(B, C; P, S).
494. Ako su P
a
, Q
a
, R
a
taˇcke u kojima spolja upisani krug k
a
dodiruje stranicu
BC i produˇzenja stranica CA i AB trougla ABC, a S
a
preseˇcna taˇcka pravih
BC i Q
a
R
a
, dokazati da je H(B, C; P
a
, S
a
).
495. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima krug k upisan u trougao ABC dodiruje
stranice BC, CA, AB, dokazati da taˇcke X, Y , Z u kojima prave kroz srediˇste
S kruga k uporedne s pravama QR, RP, PQ seku prave BC, CA, AB pripadaju
jednoj pravoj.
496. (Salmonova teorema) Ako su a i b polare dveju taˇcaka A i B u odnosu
na krug k(O, r) a C i D podnoˇzja upravnih iz taˇcaka A i B na pravama b i a,
53
dokazati da je
OA : AC = OB : BD.
497. Ako su P i Q srediˇsta dveju tetiva AB i CD nekog kruga k i ako je prava
AB simetrala ugla CPD, dokazati da je i prava CD simetrala ugla AQB.
6.3. Spregnute taˇcke i spregnute prave u odnosu na krug
Definicija 6.2. Za dve taˇcke P i Q kaˇzemo da su spregnute ili konjugovane u
odnosu na neki krug ako polara svake od tih taˇcaka sadrˇzi drugu taˇcku.
Definicija 6.3. Za dve prave p i q kaˇzemo da su spregnute ili konjugovane u
odnosu na neki krug ako svaka od tih pravih sadrˇzi pol druge prave.
498. Ako su A i B dve spregnute taˇcke u odnosu na krug k, dokazati da je krug
l, kome je duˇz AB preˇcnik, ortogonalan na krugu k.
499. Ako su k i l dva ortogonalna kruga, dokazati da je svaki par dijametralno
suprotnih taˇcaka jednog od tih krugova spregnut u odnosu na drugi krug.
500. Ako su taˇcke C i D spregnute u odnosu na krug k i ako prava CD seˇce
krug k u taˇckama A i B, dokazati da su taˇcke C i D harmonijski spregnute s
taˇckama A i B.
501. Ako su a i b dve dirke kruga k koje se seku u taˇcki P, a c i d dve prave kroz
P koje su spregnute u odnosu na krug k, dokazati da su prave c i d harmonijski
spregnute s pravama a i b.
502. Ako je jedan par suprotnih temena pravougaonika spregnut u odnosu na
neki krug, dokazati da je i drugi par spregnutih temena pravougaonika spregnut
u odnosu na taj krug.
503. Ako je A, B par spregnutih taˇcaka u odnosu na krug k, nekolinearnih
sa srediˇstem O kruga k, dokazati da je pol P prave AB u odnosu na krug k
ortocentar trougla OAB
504. Ako je A, B par spregnutih taˇcaka u odnosu na krug k, nekolinearnih sa
srediˇstem O toga kruga, dokazati da je jedan od uglova koje odre
-
duju polazne
taˇcke A i B u odnosu na krug k jednak uglu AOB.
505. Ako su O i r srediˇste i polupreˇcnik kruga k, a A i B dve spregnute taˇcke
u odnosu na taj krug, dokazati da je
AB
2
= OA
2
+OB
2
−2r
2
.
506. Ako su A i B dve spregnute taˇcke u odnosu na krug k, obe izvan njega,
dokazati da je zbir kvadrata tangenata iz taˇcaka A i B na krugu k jednak
kvadratu duˇzi AB.
507. Ako je P taˇcka u kojoj se seku polare taˇcaka A i B u odnosu na krug k
sa srediˇstem O, dokazati da je
AP
2
−BP
2
= OA
2
−OB
2
.
508. Ako su k
1
, k
2
, k
3
tri kruga ˇcija srediˇsta ne pripadaju jednoj pravoj,
dokazati da je skup svih taˇcaka, ˇcije se polare u odnosu na krugove k
1
, k
2
, k
3
seku u jednoj taˇcki, krug ortogonalan na krugovima k
1
, k
2
, k
3
.
54
6.4. Polarni i ortogonalni krugovi. Polarni krug trougla
Definicija 6.4. Neka su u ravni k data dva trougla ABC i A

B

C

. Ako su prave
BC, CA, AB polare taˇcaka A

, B

, C

u odnosu na krug k, a prave B

C

, C

A

,
A

B

polare taˇcaka A, B, C u odnosu na isti krug k, tada kaˇzemo da su trouglovi
ABC i A

B

C

spregnuti, ili konjugovani, ili polarni u odnosu na krug k, a za
krug k kaˇzemo da je polaran u odnosu na spregnute trouglove ABC i A

B

C

.
Ako se trouglovi ABC i A

B

C

poklapaju, tj. ako su prave BC, CA, AB polare
taˇcaka A, B, C u odnosu na krug k, tada kaˇzemo da je trougao ABC spregnut
sa samim sobom ili da je autopolaran u odnosu na krug k. U tom sluˇcaju krug
k nazivamo polarnim krugom trougla ABC.
509. Ako su ABC i A

B

C

dva trougla u ravni kruga k takva da su prave BC,
CA, AB polare taˇcaka A

, B

, C

u odnosu na krug k, dokazati da su i prave
B

C

, C

A

, A

B

polare taˇcaka A, B, C u odnosu na krug k, tj. da su trouglovi
ABC i A

B

C

polarni u odnosu na krug k.
510. Ako su prave odre
-
dene stranicama AB i AC trougla ABC polare taˇcaka
C i B u odnosu na neki krug k, dokazati da je i prava BC polara taˇcke A, tj. da
je trougao ABC ortogonalan u odnosu na krug k.
511. Dokazati da se ortocentar svakog autopolarnog trougla u odnosu na neki
krug poklapa sa srediˇstem tog kruga.
512.Dokazati da je svaki autopolaran trougao u odnosu na neki krug tupougli
i da svaki tupougli trougao ima svoj polarni krug.
513. Dokazati da su krugovi, ˇciji su preˇcnici stranice trougla autopolarnog u
odnosu na krug k, ortogonalni na krugu k.
514. Dokazati da je dijagonalni trougao svakog ˇcetvorotemenika upisanog u
neki krug autopolaran u odnosu na taj krug.
515. Dokazati da je dijagonalni trougao svakog ˇcetvorostranika opisanog oko
nekog kruga autopolaran u odnosu na taj krug.
516. Ako je PQR dijagonalni trougao ˇcetvorotemenika ABCD upisanog u krug
k sa srediˇstem O, dokazati da je OP ⊥ OR, OQ ⊥ PR, OR ⊥ PQ.
517. Ako je XY Z dijagonalni trougao ˇcetvorostranika abcd opisanog oko kruga
k sa srediˇstem O, dokazati da je OX ⊥ Y Z, OY ⊥ ZX, OZ ⊥ XY .
518. Dokazati da su krugovi, ˇciji su dijametri stranice dijagonalnog trougla
ˇcetvorotemenika upisanog u neki krug k, ortogonalni na krug k.
519. Dokazati da su krugovi, ˇciji su dijametri stranice dijagonalnog trougla
ˇcetvorostranika opisanog oko nekog kruga k, ortogonalni na krug k.
520. Ako je M promenljiva taˇcka kruga k opisanog oko nekog trougla ABC i
ako su P, Q, R taˇcke u kojima prave AM, BM, CM seku pravu BC, CA, AC,
dokazati da prave odre
-
dene odgovaraju´cim stranicama svih trouglova PQR
obrazuju pramenove pravih.
521. Ako polarni krug trougla seˇce pravu odre
-
denu sa dva njegova temena,
dokazati da su preseˇcne taˇcke harmonijski spregnute s tim temenima.
6.5. Sliˇcnost krugova
55
Definicija 6.5. Za dve taˇcke P i P

krugova k i k

koji su kolinearni sa spoljaˇsnjim
ili unutraˇsnjim srediˇstem sliˇcnosti tih dvaju krugova kaˇzemo da su homologne
ili antihomologne u odnosu na to srediˇste sliˇcnosti zavisno od toga da li su
polupreˇcnici koji odgovaraju tim taˇckama istosmerni ili ne.
Definicija 6.6. Za dve tetive PQ i P

Q

krugova k i k

kaˇzemo da su homologne
ili antihomologne u odnosu na srediˇste S sliˇcnosti tih dvaju krugova zavisno od
toga da li su taˇcke P

i Q

homologne ili antihomologne sa taˇckama p i Q u
odnosu na isto srediˇste sliˇcnosti S tih krugova.
522. Dve prave kroz srediˇste S sliˇcnosti krugova k i k

seku te krugove; jedna
seˇce krug k u taˇckama A i B, a krug k

u taˇckama A

i B

, druga seˇce krug k u
taˇckama C i D, a krug k

u taˇckama C

i D

. Ako su pri tome A i A

, B i B

,
D i D

homologne taˇcke krugova k i k

, dokazati da je
AA

BB

= CC

DD

.
523. Ako su A, B

i C, D

dva para antihomolognih taˇcaka dvaju krugova k i
k

definisani u odnosu na isto srediˇste S sliˇcnosti tih krugova, dokazati da je
SA SB

= SC SD

.
524. Ako su A, B

i C, D

dva para antihomolognih taˇcaka krugova k i K

odre
-
denih u odnosu na isto srediˇste S sliˇcnosti tih krugova, dokazati da taˇcke
A, B

, C, D

pripadaju jednom krugu ili jednoj pravoj.
525. Ako neki krug l dodiruje dva kruga k i k

u taˇckama A i B, dokazati da
su A i B antihomologne taˇcke krugova k i k

.
526. Dokazati da je skup svih taˇcaka kojima su rastojanja od srediˇsta O
1
i O
2
krugova k
1
i k
2
srazmerna polupreˇcnicima r
1
i r
2
tih krugova tako
-
de krug kome
je preˇcnik duˇz odre
-
dena srediˇstima S
1
i S
2
sliˇcnosti tih krugova.
527. Ako je l krug sliˇcnosti dvaju krugova k
1
i k
2
, dokazati da je skup svih
taˇcaka iz kojih parovi dirki na krugovima k
1
i k
2
zahvataju jednake uglove, onaj
deo kruga l koji se nalazi izvan krugova k
1
i k
2
.
528. Ako su k
1
, k
2
, k
3
tri kruga s nejednakim polupreˇcnicima i kolinearnim
srediˇstima, dokazati da se od ˇsest srediˇsta sliˇcnosti tih krugova uzetih u parovima
po tri nalaze na ˇcetiri prave.
529. Dokazati da su ortocentar H i teˇziˇste T trougla ABC srediˇsta sliˇcnosti
opisanog kruga l i Ojlerovog kruga l

trougla ABC.
530. Ako su S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta upisanih krugova trougla ABC, dokazati
da je taˇcka S spoljaˇsnje srediˇste sliˇcnosti krugova l

i l opisanih oko trouglova
S
a
S
b
S
c
i ABC.
531. Ako je k upisani krug trougla ABC i k

krug kome je visina AA

preˇcnik,
dokazati da je taˇcka u kojoj spolja upisani krug k
a
dodiruje stranicu BC spoljaˇsnje
srediˇste sliˇcnosti krugova k i k

.
532. Ako je k
a
spolja upisani krug trougla ABC, i k

krug kome je visina
AA

preˇcnik, dokazati da je taˇcka u kojoj upisani krug k trougla ABC dodiruje
stranicu BC unutraˇsnje srediˇste sliˇcnosti krugova k
a
i k

.
533. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇzi srediˇsta O
1
i O
2
dvaju krugova k
1
i
k
2
ortogonalan na krugu sliˇcnosti krugova k
1
i k
2
.
56
534. Dokazati da je bilo koje srediˇste sliˇcnosti dvaju krugova k
1
i k
2
jednako
udaljeno od dirki na tim krugovima koje su konstruisane na njihovim preseˇcnim
taˇckama.
535. Ako su O
1
, O
2
, O
3
srediˇsta triju krugova l
1
, l
2
, l
3
od kojih svaki dodiruje
ostala dva, P
1
, P
2
, P
3
dodirne taˇcke krugova l
1
i l
2
, l
3
i l
1
, l
1
i l
2
, a X i Y taˇcke
u kojima prave P
1
P
2
i P
1
P
3
seku krug l
1
, dokazati da taˇcke O
1
, X, Y pripadaju
jednoj pravoj koja je uporedna sa pravom O
2
O
3
.
6.6. Potencija taˇcke u odnosu na krug
Definicija 6.7. Neka je M proizvoljna taˇcka ravni nekog kruga k. Ako su P i Q
promenljive taˇcke kruga k kolinearne sa taˇckom M, tada je proizvod duˇzi MP
i MQ konstantan. Tu konstantu nazivamo stepenom ili potencijom taˇcke M u
odnosu na krug k. Potencija taˇcke M u odnosu na krug k ima pozitivan znak
ako je taˇcka M izvan kruga k, a negativan ako je taˇcka M u krugu k.
536. Ako je M taˇcka ravni kruga k, a A i B par taˇcaka kruga k kolinearnih sa
M, dokazati da je proizvod duˇzi MA i MB konstantan.
537. Ako je M taˇcka izvan kruga k, a T dodirna taˇcka jedne od dirki kruga k
kroz taˇcku M, dokazati da je potencija taˇcke M u odnosu na krug k jednaka
kvadratu duˇzi MT.
538. Ako je O srediˇste i r polupreˇcnik kruga k, a d duˇz koja spaja neku taˇcku
M sa taˇckom O i p(M) potencija taˇcke M u odnosu na krug k, dokazati da je
p(M) = ±(d
2
−r
2
), prema tome da li je taˇcka M izvan ili u krugu k.
539. Dokazati da je potencija ortocentra H trougla ´ABC u odnosu na krug
l opisan oko tog trougla jednak ˇcetvorostrukoj potenciji iste taˇcke H u odnosu
na Ojlerov krug k tog trougla.
540. Dokazati da je zbir potencija temena trougla ABC u odnosu na Ojlerov
krug k tog trougla jednak ˇcetvrtini zbira kvadrata stranica tog trougla.
541. Ako su A
1
, B
1
, C
1
taˇcke simetriˇcne sa ortocentrom H u odnosu na temena
A, B, C trougla ABC, dokazati da je zbir potencija taˇcaka A
1
, B
1
, C
1
u odnosu
na krug l trougla ABC jednak zbiru kvadrata stranica tog trougla.
542. Ako su a, b, c stranice trougla ABC, r polupreˇcnik opisanog kruga i p
potencija ortocentra H u odnosu na opisani krug, dokazati da je
p = a
2
+b
2
+c
2
−8r
2
.
543. Ako je T teˇziˇste trougla ABC, dokazati da su potencije taˇcaka A, B, C u
odnosu na krugove TBC, TCA, TAB me
-
du sobom jednake.
544. Dokazati da je kvadrat polupreˇcnika polarnog kruga trougla jednak polovini
potencije ortocentra u odnosu na opisani krug tog trougla.
545. Dokazati da je potencija srediˇsta bilo kojeg upisanog kruga u odnosu
na opisani krug trougla jednak dvostrukom proizvodu polupreˇcnika tih dvaju
krugova.
546. Dokazati da je zbir potencija odrediˇsta svih upisanih krugova u odnosu
na opisani krug jednak 8r
2
, gde je r polupreˇcnik opisanog kruga.
57
547. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla ABC, a d
2
i d
2
a
potencija
srediˇsta S i S
a
upisanih krugova u odnosu na opisani krug tog trougla, dokazati
da je
d
2
=
abc
2p
, d
2
a
=
abc
2(p −a)
.
548. Ako je X jedna od taˇcaka u kojima spolja upisani krug sa srediˇstem S
a
seˇce opisani krug l trougla ABC, a Y taˇcka u kojoj prava S
a
X seˇce krug l,
dokazati da je duˇz S
a
Y jednaka preˇcniku kruga l.
549. Ako su O i r srediˇste i polupreˇcnik kruga k, a A i B taˇcke kolinearne s
taˇckom O, takve da je OA OB = r
2
, dokazati da je zbir potencija taˇcaka A i
B u odnosu na krug k jednak kvadratu duˇzi AB.
6.7. Radikalna osa dvaju krugova. Radikalno srediˇste triju krugova
Definicija 6.8. Skup svih taˇcaka kojima su potencije u odnosu na dva data
kruga me
-
du sobom jednake je prava koju nazivamo radikalnom osom tih dvaju
krugova.
550. Dokazati da je skup svih taˇcaka kojima su potencije u odnosu na dva
data kruga me
-
du sobom jednake prava upravna na pravoj koja spaja srediˇsta
tih dvaju krugova.
551. Dokazati da se radikalne ose triju krugova seku u jednoj taˇcki, ili su me
-
du
sobom uporedne, ili su pak istovetne.
552. Dokazati da skup srediˇsta svih krugova koji su ortogonalni na datim
krugovima k
1
i k
2
predstavljaju taˇcke radikalne ose tih krugova koje se nalaze
izvan krugova k
1
i k
2
.
553. Ako je srediˇste kruga k taˇcka radikalne ose krugova k
1
i k
2
, a krug k
ortogonalan na krugu k
1
, dokazati da je krug k ortogonalan na krugu k
2
.
554. Ako je P taˇcka radikalne ose s krugova k
1
i k
2
, dokazati da se polare p
1
i
p
2
taˇcke P u odnosu na krugove k
1
i k
2
seku u taˇcki koja se tako
-
de nalazi na
pravoj s, ili su paralelne s pravom s.
555. Ako se seˇcice AB i CD dvaju krugova k
1
i k
2
seku na radikalnoj osi s tih
krugova, dokazati da taˇcke A, B, C, D pripadaju jednom krugu.
556. Ako neki krug k seˇce dva kruga k
1
i k
2
, prvi u taˇckama A i B, a drugi u
taˇckama C i D, dokazati da se prave AB i CD seku na radikalnoj osi s dvaju
krugova k
1
i k
2
ili su uporedni s pravom s.
557. Dokazati da se prave odre
-
dena dvema antihomolognim tetivama A
1
B
1
i
A
2
B
2
krugova k
1
i k
2
seku na radikalnoj osi s tih krugova.
558. Dokazati da se dirke dvaju krugova u antihomolognim taˇckama seku na
radikalnoj osi tih krugova, ili su uporedne sa radikalnom osom tih krugova.
559. Ako se dirke dvaju krugova k
1
i k
2
seku na radikalnoj osi tih krugova,
dokazati da su dodirne taˇcke tih dirki antihomologne.
560. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, dokazati da se preseˇcne taˇcke
P, Q, R pravih BC i B

C

, CA i C

A

, AB i A

B

nalaze na radikalnoj osi
krugova l i l

opisanih oko trouglova ABC i A

B

C

.
58
561. Ako su S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova trougla ABC, dokazati
da se preseˇcne taˇcke P, Q, R pravih BC i S
b
S
c
, CA i S
c
S
a
, AB i S
a
S
b
, nalaze
na radikalnoj osi krugova l i l

opisanih oko trouglova ABC i S
a
S
b
S
c
.
562. Ako su S, S
b
, S
c
srediˇste upisanog kruga i srediˇste spolja upisanih krugova
trougla ABC, dokazati da se preseˇcne taˇcke P, Q, R pravih BC i S
b
S
c
, CA
i SS
c
, AB i SS
b
nalaze na radikalnoj osi krugova l i l

opisanih oko trouglova
ABC i SS
b
S
c
.
563. Dokazati da je prava odre
-
dena visinom AA

trougla ABC radikalna osa
krugova ˇciji su preˇcnici teˇziˇsne linije BB
1
i CC
1
tog trougla.
564. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC, dokazati
da su simetrale unutraˇsnjih uglova trougla A
1
B
1
C
1
radikalne ose upisanih kru-
gova k, k
a
, k
b
, k
c
trougla ABC.
565. Dokazati da je ortocentar trougla radikalno srediˇste triju krugova ˇciji su
preˇcnici stranice tog trougla.
566. Ako je M taˇcka u ravni trougla ABC takva da prave MA, MB, MC seku
prave BC, CA, AB u taˇckama P, Q, R, dokazati da je ortocentar H trougla
ABC radikalno srediˇste krugova sa dijametrima AP, BQ, CR.
567. Dokazati da je razlika potencije neke taˇcke P u odnosu na dva kruga
k
1
i k
2
jednaka dvostrukom proizvodu duˇzi koja spaja srediˇsta tih krugova i
odstojanja taˇcke P od radikalne ose tih krugova.
568. Dokazati da je skup svih taˇcaka kojima je razlika potencija u odnosu
na dva kruga k
1
i k
2
stalna, prava uporedna ili istovetna s radikalnom osom s
krugova k
1
i k
2
.
569. Ako su O
1
i O
2
srediˇsta, a r
1
i r
2
polupreˇcnici dvaju krugova k
1
i k
2
i O
srediˇste duˇzi O
1
O
2
, dokazati da je
2O
1
O
2
OS = r
2
1
−r
2
2
.
570. Ako su O i r srediˇste i polupreˇcnik opisanog kruga trougla ABC, H
ortocentar tog trougla i X podnoˇzje normale iz taˇcke O na ortiˇckoj pravoj tog
trougla, dokazati da je
OX =
3r
2
+OH
2
4OH
.
571. Ako je l(O, r) opisani i k(S,) upisani krug trougla ABC, a X taˇcka u
kojoj prava OS seˇce pravu s na kojoj se nalaze preseci simetrala spoljaˇsnjih
uglova sa produˇzenjima naspramnih stranica tog trougla, dokazati da je
OX
2
= (r +q)
2

r
r −2q
.
572. Ako je l(O, r) opisani i k
a
(S
a
,
a
) spolja upisani krug trougla ABC a
X
a
taˇcka u kojoj prava OS
a
seˇce pravu s
a
na kojoj se nalaze preseci simetrale
spoljaˇsnjeg ugla A i simetrala unutraˇsnjih uglova B i C sa pravama odre
-
denim
naspramnim stranicama trougla ABC, dokazati da je
OX
2
a
= (r −
a
)
2

r
r + 2
a
.
59
573. Neka su s
1
, s
2
, s
3
radikalne ose krugova k
2
i k
3
, k
3
i k
1
, k
1
i k
2
. Ako prave
s
1
i s
2
sadrˇze srediˇsta O
1
i O
2
krugova k
1
i k
2
, dokazati da i prava s
3
sadrˇzi
srediˇste O
3
kruga k
3
.
574. Dokazati da je skup srediˇsta svih krugova koje seku dati krugovi k
1
i k
2
u
dijametralno suprotnim taˇckama, odseˇcak na radikalnoj osi krugova k
1
i k
2
koji
se nalazi u krugovima k
1
i k
2
.
6.8. Pseudoradikalna osa dvaju krugova. Pseudoradikalno srediˇste
triju krugova
Definicija 6.9. Pravu simetriˇcnu s radikalnom osom dvaju krugova u odnosu
na srediˇste duˇzi koja spaja centre tih krugova nazivamo pseudoradikalnom ili
antiradikalnom osom tih dvaju krugova.
S obzirom da za svaku taˇcku P radikalne ose s dvaju krugova k
1
(O
1
r
1
) i
k
2
(O
2
r
2
) imamo da je O
1
P
2
−O
2
P
2
= r
2
1
−r
2
2
, za svaku taˇcku P

pseudoradikalne
ose s

tih dvaju krugova bi´ce O
1
P
2
−O
2
P
2
= r
2
2
−r
2
1
.
Definicija 6.10. Taˇcku S

simetriˇcnu s radikalnim srediˇstem S triju krugova k
1
,
k
2
, k
3
u odnosu na srediˇste O kruga koji je odre
-
den srediˇstima tih triju krugova
nazivamo pseudoradikalnim ili antiradikalnim srediˇstem tih krugova k
1
, k
2
, k
3
.
575. Dokazati da je skup srediˇsta svih krugova koji seku dva data kruga k
1
i
k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama pseudoradikalna osa krugova k
1
i k
2
.
576. Dokazati da se pseudoradikalne ose triju krugova seku u jednoj taˇcki, ili
su me
-
du sobom uporedne, ili su pak istovetne.
6.9. Eliptiˇcki, paraboliˇcki i hiperboliˇcki pramenovi krugova
Definicija 6.11. Skup svih krugova jedne ravni od kojih svaka dva imaju za
radikalnu osu istu pravu s nazivamo sistemom koaksijalnih krugova ili pramenom
krugova, a pravu s radikalnom osom tog pramena krugova.
Iz ove definicije neposredno sleduju ove osobine. Ako se u jednom pramenu
krugova dva kruga seku u istim taˇckama, npr. A i B, tada se svaka dva kruga
tog pramena seku u taˇckama A i B; ako se u jednom pramenu krugova dva
kruga dodiruju u nekoj taˇcki S, tada se svaka dva kruga tog pramena dodiruju
u taˇcki S; ako u jednom pramenu krugova dva kruga nemaju zajedniˇckih taˇcaka,
tada nikoja dva kruga tog pramena nemaju zajedniˇckih taˇcaka. S obzirom na
takav uzajamni poloˇzaj krugova jednog pramena, razlikujemo slede´ce tri vrste
pramenova krugova:
(1) Eliptiˇcki pramen krugova kod kojeg se svi krugovi seku u dvema istim
taˇckama, osnovnim taˇckama tog pramena krugova (sl.2);
(2) Paraboliˇcki pramen krugova kod kojeg se svi krugovi me
-
du sobom dodiruju
u istoj taˇcki, osnovnoj taˇcki tog pramena krugova (sl.3);
(3) Hiperboliˇcki pramen krugova kod kojeg nikoja dva kruga nemaju za-
jedniˇckih taˇcaka (sl.4);
Pored navedene tri vrste pramenova krugova, koje smatramo nedegener-
isanim, postoje joˇs dve vrste degenerisanih pramenova krugova. To je pramen
koncentriˇcnih krugova koji za radikalnu osu imaju beskrajno daleku pravu i
pramen pravih, tj. krugova beskrajno velikih polupreˇcnika (pravih koje se seku
60
u jednoj taˇcki ili su me
-
du sobom uporedne). U ovom poglavlju prouˇcava´cemo
samo osobine nedegenerisanih pramenova krugova.
Slika !
Nedegenerisani pramen krugova potpuno je odre
-
den ako su data dva njegova
kruga, ili pak ako su dati njegova radikalna osa i jedan njegov krug. Nije teˇsko
dokazati da skup srediˇsta svih krugova bilo kojeg nedegenerisanog pramena kru-
gova nalazimo na jednoj pravoj. Zaista, ako su O
1
, O
2
, O
3
, . . . srediˇsta krugova
k
1
, k
2
, k
3
, . . . nekog pramena, sve prave O
1
O
2
, O
1
O
3
, . . . sadrˇze taˇcku O
1
a up-
ravne su na radikalnoj osi s tog pramena krugova, prema tome, one su istovetne.
Prava koja sadrˇzi srediˇsta krugova nekog pramena naziva se srediˇsnja ili cen-
tralna prava tog pramena krugova, a taˇcka u kojoj ta prava seˇce radikalnu osu
naziva se srediˇste ili centar tog pramena krugova. Prirodno se name´ce i pitanje
da li je svaka taˇcka srediˇsnje prave nekog pramena krugova, srediˇste izvesnog
kruga koji pripada tom pramenu krugova. Odgovor na ovo pitanje dajemo poje-
dinaˇcno za pojedine vrste pramenova krugova. Ako je pramen krugova eliptiˇcki,
taˇcke A i B u kojima se seku svi njegovi krugovi, simetriˇcne su me
-
du sobom
u odnosu na srediˇsnju pravu o tog pramena, pa je svaka taˇcka prave o srediˇste
izvesnog kruga koji sadrˇzi taˇcke A i B, i prema tome pripada tom pramenu.
Ako je pramen krugova paraboliˇcki, taˇcka C u kojoj se dodiruju svi njegovi
krugovi je na srediˇsnjoj pravoj o tog pramena. Stoga je svaka taˇcka prave o,
izuzev taˇcke C, srediˇste izvesnog kruga koji u taˇcki C dodiruje sve krugove tog
pramena, i prema tome pripada tom pramenu. Ako je pramen krugova hiper-
boliˇcki, njegovo srediˇste C kao taˇcka radikalne ose jednake potencije u odnosu
na sve krugove tog pramena, i to pozitivne jer se taˇcka C nalazi izvan svih tih
krugova. Stoga je za svaki krug k(O, r) tog pramena CO
2
− r
2
= c
2
, i prema
tome CO > C. Otuda sleduje da samo one taˇcke O

srediˇsne prave za koje
je CO

> c predstavljaju srediˇsta krugova koji pripadaju tom pramenu. Stoga
taˇcke C
1
i C
2
srediˇsnje prave koje se nalaze s raznih strana od taˇcke C takve
da je CC
1
= CC
2
= C nazivamo graniˇcnim taˇckama tog hiperboliˇckog pramena
krugova.
577. Dokazati da su potencije proizvoljne taˇcke radikalne ose nekog pramena
krugova u odnosu na sve krugove tog pramena me
-
du sobom jednake.
578. Dokazati da se taˇcka s jednakim potencijama u odnosu na sve krugove
nekog pramena krugova nalazi na radikalnoj osi tog pramena krugova.
579. Ako je srediˇste kruga l na radikalnoj osi nekog pramena krugova i ako
je krug l ortogonalan na jednom krugu k tog pramena, dokazati da je krug l
ortogonalan na svim krugovima tog pramena krugova.
580. Ako je krug l ortogonalan na dvama krugovima k
1
i k
2
nekog pramena
krugova, dokazati da je krug l ortogonalan na svim krugovima tog pramena
krugova.
581. Dokazati da je svaka taˇcka radikalne ose nekog pramena krugova koja
se nalazi izvan tih krugova srediˇste jednog kruga koji je ortogonalan na svim
krugovima tog pramena krugova.
582. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima nekog pramena kru-
gova tako
-
de obrazuju pramen krugova.
583. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima eliptiˇckog pramena
obrazuju hiperboliˇcki pramen.
61
584. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima hiperboliˇckog pra-
mena obrazuju eliptiˇcki pramen.
585. Dokazati da krugovi ortogonalni na krugovima paraboliˇckog pramena
obrazuju paraboliˇcki pramen.
586. Dokazati da postoji jedan i samo jedan krug koji pripada datom pramenu
krugova, a koji sadrˇzi datu taˇcku izvan radikalne ose tog pramena krugova.
587. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇzi graniˇcne taˇcke hiperboliˇckog pramena
krugova ortogonalan na svim krugovima tog pramena krugova.
588. Dokazati da su taˇcke u kojima srediˇsnja prava hiperboliˇckog pramena kru-
gova seˇce bilo koji krug tog pramena krugova harmonijski spregnute sa graniˇcnim
taˇckama tog pramena krugova.
589. Ako je C jedna od graniˇcnih taˇcaka hiperboliˇckog pramena krugova i D
taˇcka u kojoj prava kroz C dodiruje neki krug tog pramena krugova, dokazati
da su taˇcke C i D harmonijski spregnute sa taˇckama A i B u kojima ta dirka
seˇce bilo koji drugi krug tog pramena krugova.
590. Ako su k
1
, k
2
, k
3
krugovi jednog pramena, A i B taˇcke u kojima jedna
prava dodiruje krugove k
1
i k
2
, a C i D taˇcka u kojima ta ista prava seˇce krug
k
3
, dokazati da su taˇcke C i D harmonijski spregnute s taˇckama A i B.
591. Ako su srediˇsta svih krugova k
1
, k
2
, . . . na jednoj pravoj i ako postoji taˇcka
P koja ima jednake potencije u odnosu na sve te krugove, dokazati da ti krugovi
pripadaju izvesnom pramenu krugova.
592. Ako postoje dve taˇcke P i Q od kojih svaka ima jednake potencije u
odnosu na krugove k
1
, k
2
, . . ., dokazati da pomenuti krugovi pripadaju izvesnom
pramenu krugova.
593. Dokazati da su krugovi koji su ortogonalni na istom krugu i kojima se
srediˇsta poklapaju nalaze na jednoj pravoj obrazuju pramen krugova.
594. Dokazati da se polare jedne taˇcke u odnosu na krugove bilo kojeg pramena
seku u jednoj taˇcki ili su me
-
du sobom uporedne.
595. Ako se polare neke taˇcke P u odnosu na krugove k
1
, k
2
, . . . kojima su
srediˇsta na jednoj pravoj, seku u jednoj taˇcki Q, dokazati da pomenuti krugovi
pripadaju izvesnom pramenu krugova.
596. Ako su taˇcke A i B spregnute u odnosu na neki krug k, dokazati da je
kvadrat duˇzi AB jednak zbiru potencija taˇcaka A i B u odnosu na krug k.
597. Ako je kvadrat duˇzi AB jednak zbiru potencija taˇcaka A i B u odnosu na
krug k, dokazati da su taˇcke A i B spregnute u odnosu na taj krug.
598. Ako su k
1
, k
2
, k
3
me
-
du sobom ortogonalni krugovi, dokazati da su srediˇsta
bilo koja dva od tih krugova spregnuta u odnosu na tre´ci krug.
599. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC
konstruisane u temenima A, B, C seku prave BC, CA, AB, dokazati da krugovi
k
1
(A

, A

A), k
2
(B

, B

B), k
3
(C

, C

C) pripadaju eliptiˇckom pramenu krugova.
600. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC
konstruisane u temenima A, B, C seku prave BC, CA, AB, dokazati da krugovi
k
1
, k
2
, k
3
kojima su duˇzi AA

, BB

, CC

preˇcnici pripadaju izvesnom pramenu
krugova kome je radikalna osa Ojlerova prava trougla ABC. Dokazati zatim da
je dobijeni pramen krugova eliptiˇcki, paraboliˇcki ili hiperboliˇcki zavisno od toga
da li je trougao ABC oˇstrougli, pravougli ili tupougli.
62
601. Ako je l krug koji pripada pramenu ¦k¦, dokazati da se radikalna osa svih
parova krugova, koji su obrazovani od krugova l i krugova pramena ¦k¦, seku
u jednoj taˇcki na radikalnoj osi s pramena ¦k¦, ili su uporedne sa radikalnom
osom tog pramena.
602. Ako su O, O
1
, O
2
srediˇsta triju krugova k, k
1
, k
2
bilo kojeg pramena
krugova, dokazati da su potencije svake taˇcke kruga k u odnosu na krugove k
1
i k
2
srazmerne duˇzima O
1
O i O
2
O.
603. Dokazati da je skup svih taˇcaka, ˇcije su potencije u odnosu na dva data
kruga k
1
i k
2
srazmerne datim duˇzima m i n, krug pramena kojeg odre
-
duju
krugovi k
1
i k
2
.
604. Dokazati da krug k sliˇcnosti dvaju krugova k
1
i k
2
pripada pramenu kojeg
odre
-
duju krugovi k
1
i k
2
.
605. Dokazati da krugovi kojima su dijametri dijagonale bilo kojeg ˇcetvorostranika,
pripadaju izvesnom pramenu krugova (Teorema K.F. Gausa i Bodenmilera).
606. Dokazati da srediˇsta dijagonala ˇcetvorostranika pripadaju jednoj pravoj,
Gausovoj pravoj ˇcetvorostranika.
607. Dokazati da ortocentri ˇcetiri trougla, koji su odre
-
deni stranicama nekog
ˇcetvorostranika, pripadaju jednoj pravoj Oberovoj pravoj tog ˇcetvorostranika.
608. Dokazati da su Gausova prava i Oberova prava istog ˇcetvorostranika up-
ravne me
-
du sobom.
609. Dokazati da se srediˇste kruga opisanog oko dijagonalnog trougla bilo kojeg
ˇcetvorostranika nalazi na Oberovoj pravoj tog ˇcetvorostranika.
610. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima neka prava seˇce prave odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da krugovi k
1
, k
2
, k
3
kojima su duˇzi AP,
BQ, CR preˇcnici, pripadaju izvesnom pramenu krugova.
611. Ako su dva para suprotnih temena ˇcetvorostranika spregnuta u odnosu na
neki krug, dokazati da je i tre´ci par suprotnih temena spregnut u odnosu na taj
krug.
612. Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao kome su produˇzene naspramne stranice
AB i CD seku u taˇcki E, a produˇzene naspramne stranice BC i AD seku u
taˇcki F, dokazati da je krug k
3
kome je preˇcnik EF krug sliˇcnosti krugova k
1
i
k
2
kojima su preˇcnici AC i BD.
613. Dokazati da krugovi sliˇcnosti triju datih krugova k
1
, k
2
, k
3
pripadaju
izvesnom pramenu krugova.
614. Ako je l krug ortogonalan na krugovima k
1
, k
2
, k
3
i k krug odre
-
den
srediˇstima krugova k
1
, k
2
, k
3
, dokazati da se srediˇsta krugova sliˇcnosti datih
krugova k
1
, k
2
, k
3
nalaze na radikalnoj osi krugova k i l.
615. Ako su T i H teˇziˇste i ortocentar trougla ABC, dokazati da opisani krug
l tog trougla, Ojlerov krug l
1
tog trougla i krug l
2
kome je duˇz TH preˇcnik,
pripadaju hiperboliˇckom, paraboliˇckom ili eliptiˇckom pramenu krugova, prema
tome da li je trougao ABC oˇstrougli, pravougli ili tupougli.
616. Ako proizvoljna prava seˇce dva kruga k
1
i k
2
u taˇckama A, B i C, D a
ne sadrˇzi nijedno srediˇste sliˇcnosti tih krugova, i ako su a, b i c, d tangente u
taˇckama A, B i C, D na krugovima k
1
i k
2
, dokazati da taˇcke u kojima prave
a i b seku prave c i d pripadaju jednom krugu, a zatim da taj krug pripada
pramenu koji je odre
-
den krugovima k
1
i k
2
.
63
617. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, a P proizvoljna taˇcka njegove
ravni, dokazati da krugovi k
1
, k
2
, k
3
opisani oko trouglova ´PAA

, ´PBB

, ´PCC

pripadaju izvesnom pramen krugova.
618. Dve prave l i l

kroz zajedniˇcku taˇcku P svih krugova eliptiˇckog pramena
seku tri kruga tog pramena u taˇckama A, B, C i A

, B

, C

. Dokazati da je:
AB : BC = A

B

: B

C

.
619. Ako su O
1
, O
2
, O
3
srediˇsta i r
1
, r
2
, r
3
polupreˇcnici triju krugova istog
pramena, dokazati da je:
r
2
1
O
2
O
3
+r
2
2
O
3
O
1
+r
2
3
O
1
O
2
+O
1
O
2
O
2
O
3
O
3
O
1
= 0.
620. Ako su O
1
, O
2
, O
3
srediˇsta krugova k
1
, k
2
, k
3
nekog pramena, a d
1
, d
2
, d
3
odseˇcci na dirkama krugova k
1
, k
2
, k
3
kroz proizvoljnu taˇcku P koja se nalazi
izvan njih, dokazati da je:
d
2
1
O
2
O
3
+d
2
2
O
3
O
1
+d
2
3
O
1
O
2
= 0.
64
7. INVERZIJA
7.1. Inverzne taˇcke
Definicija 7.1. Ako je P proizvoljna taˇcka ravni nekog kruga k(O, r) i P

taˇcka
poluprave OP takva da je OP OP

= r
2
, tada kaˇzemo da je taˇcka P

inverzna
sa taˇckom P u odnosu na krug k. Iz definicije neposredno sledi da je i taˇcka
P inverzna sa taˇckom P

u odnosu na isti krug k. Stoga se tako
-
de kaˇze da su
taˇcke P i P

me
-
dusobno inverzne u odnosu na krug k. Krug k nazivom krugom
inverzije, taˇcku O srediˇstem inverzije, a duˇz r polupreˇcnikom inverzije.
621. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇzi par taˇcaka P, P

inverznih u odnosu
na neki krug k, ortogonalan na krugu k.
622. Ako su l i k dva ortogonalna kruga, dokazati da su taˇcke u kojima
proizvoljna prava kroz srediˇste kruga k seˇce krug l, inverzne u odnosu na krug
k.
623. Dokazati da je par taˇcaka P, P

inverznih u odnosu na krug k harmonijski
spregnut s parom taˇcaka u kojima prava PP

seˇce krug k.
624. Ako su A i B dijametralno suprotne taˇcke kruga k, a P i P

taˇcke har-
monijski spregnute sa taˇckama A i B, dokazati da su taˇcke P i P

inverzne u
odnosu na krug k.
625. Ako je A, A

par inverznih taˇcaka u odnosu na krug k kome je srediˇste O,
a M proizvoljna taˇcka kruga k, dokazati da je ´AOM ∼ ´MOA

.
626. Ako P, P

i Q, Q

dva para nekolinearnih taˇcaka, inverznih u odnosu na
isti krug k sa srediˇstem O, dokazati da su trouglovi ´OPQ i ´OQ

P

inverzno
sliˇcni.
627. Dokazati da svaka dva para nekolinearnih taˇcaka P, P

i Q, Q

inverznih u
odnosu na isti krug k pripadaju jednom krugu l koji je ortogonalan na krugu k.
628. Ako su P i P

inverzne taˇcke u odnosu na krug k(O, r), a Q proizvoljna
taˇcka kruga k, dokazati da je
OP : OP

= PQ
2
: P

Q
2
.
629. Ako je P, P

par inverznih taˇcaka u odnosu na krug k, dokazati da su
duˇzi koje spajaju proizvoljnu taˇcku M toga kruga s taˇckama P i P

srazmerne
odseˇccima na koje krug k deli duˇz PP

.
630. Dokazati da simetrala stranice BC trougla ABC seˇce prave AB i AC u
taˇckama P i Q inverznim u odnosu na opisani krug tog trougla.
631. Ako je AB proizvoljna tetiva i M proizvoljna taˇcka kruga k, dokazati da
prave MA i MB seku simetralu duˇzi AB u dvema inverznim taˇckama.
632. Ako su P, P

par inverznih taˇcaka u odnosu na krug k i M proizvoljna
taˇcka tog kruga, dokazati da prave MP i MP

seku krug k u taˇckama A i B
takvim da je tetiva AB upravna na pravoj PP

.
7.2. Inverzni likovi
Definicija 7.2. Ako je ω proizvoljan lik koji se nalazi u ravni nekog kruga, ω

lik koji se sastoji iz taˇcaka inverznih s taˇckama lika ω u odnosu na krug k, tada
kaˇzemo da je lik ω

inverzan s likom ω u odnosu na krug k.
65
Iz ove definicije neposredno sleduje da je i lik ω inverzan s likom ω

u odnosu
na krug k, pa se kaˇze da su likovi ω i ω

inverzni me
-
du sobom u odnosu na krug
k.
633. Ako su M i M

inverzne taˇcke u odnosu na krug k koji je opisan oko
trougla ABC, a P, Q, R i P

, Q

, R

podnoˇzja upravnih iz taˇcaka M i M

na
pravama BC, CA, AB, dokazati da su trouglovi PQR i P

Q

R

sliˇcni.
634. Ako su M i M

dve taˇcke u ravni trougla ABC, a P, Q, R i P

, Q

, R

,
podnoˇzja upravnih iz taˇcaka M i M

na pravama BC, CA, AB pri ˇcemu su
trouglovi PQR i P

Q

R

sliˇcni, dokazati da su taˇcke M i M

inverzne u odnosu
na krug k koji je opisan oko trougla ABC.
635. Dokazati da su graniˇcne taˇcke hiperboliˇckog pramena krugova inverzne u
odnosu na svaki krug tog pramena krugova.
636. Ako su dve taˇcke P i P

inverzne me
-
du sobom u odnosu na krugove
k
1
, . . . , k
n
, dokazati da pomenuti krugovi pripadaju jednom pramenu.
637. Ako su A i B dve proizvoljne taˇcke u ravni kruga k(O, r), a A

i B

njima
inverzne taˇcke u odnosu na krug k, dokazati da je
A

B

= AB
r
2
OA OB
.
638. Ako su A, B, C, D ˇcetiri taˇcke neke prave p i A

, B

C

, D

njima inverzne
taˇcke u odnosu na neki krug kome se srediˇste nalazi na pravoj p, dokazati da je
¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

).
639. Ako su O, A, B, C taˇcke neke prave p, pri ˇcemu je B srediˇste duˇzi AC,
a A

, B

, C

taˇcke inverzne s taˇckama A, B, C u odnosu na bilo koji krug sa
srediˇstem O, dokazati da su taˇcke H(O, A

, B

, C

) harmonijske.
640. Neka su k
1
, . . . , k
n
krugovi nekog pramena krugova. Ako je A proizvoljna
taˇcka van srediˇsnje prave tog pramena, A
1
taˇcka inverzna sa taˇckom A u odnosu
na krug k
1
, A
2
taˇcka inverzna sa taˇckom A
1
u odnosu na krug k
2
, itd, dokazati
da taˇcke A, A
1
, . . . , A
n
pripadaju jednom krugu koji je ortogonalan na svim
krugovima pomenutog pramena krugova.
641. Dokazati da je inverzan lik prave l u odnosu na krug k tako
-
de prava ili
krug, prema tome da li prava l sadrˇzi ili ne sadrˇzi srediˇste kruga k.
642. Dokazati da je inverzni lik kruga l u odnosu na neki krug k, prava ili krug,
prema tome da li krug l sadrˇzi ili ne sadrˇzi srediˇste kruga k.
643. Ako je krug l ortogonalan na krug k, dokazati da je krug l inverzan samom
sebi u odnosu na krug k, i obrnuto, ako je krug l inverzan samom sebi u odnosu
na krug k, dokazati da su krugovi l i k me
-
du sobom ortogonalni.
644. Ako su krug l i prava p inverzni likovi u odnosu na krug k, dokazati da je
prava p radikalna osa krugova l i k.
645. Ako su l i l

inverzni krugovi u odnosu na krug k, dokazati da krugovi k,
l, l

pripadaju jednom pramenu.
646. Dokazati da opisani krug l
1
, Ojlerov krug l
2
, polarni krug l
3
trougla ABC
i krug l
4
opisan oko njegovog potencijalnog trougla A
1
B
1
C
1
pripadaju jednom
pramenu.
66
647. Dokazati da se srediˇste kruga opisanog oko potencijalnog trougla nalazi
na Ojlerovoj pravoj datog trougla.
648. Ako krugovi k
1
, k
2
, k
3
, k
4
imaju takav poloˇzaj u ravni da krug k
1
dodiruje
krug k
2
u taˇcki A, krug k
2
dodiruje krug k
3
u taˇcki B, krug k
3
dodiruje krug
k
4
u taˇcki C, krug k
4
dodiruje krug k
1
u taˇcki D. Dokazati da dodirne taˇcke A,
B, C, D pripadaju jednom krugu ili jednoj pravoj.
649. Ako su w i w

dva lika inverzna me
-
du sobom u odnosu na neki krug l, a
w
1
i w

1
njima inverzni likovi u odnosu na neki krug l
1
, dokazati da su i likovi
w
1
i w

1
inverzni me
-
du sobom u odnosu na neki krug l
2
.
650. Ako krug odre
-
den bilo kojim trima taˇckama nekog konaˇcnog skupa taˇcaka
sadrˇzi najmanje joˇs jednu taˇcku tog skupa, dokazati da sve taˇcke tog skupa
pripadaju jednom krugu.
651. Dokazati da je ugao pod kojim se seku dve linije u nekoj taˇcki jednak s
uglom pod kojim se seku u odgovaraju´coj taˇcki njima inverzne linije u odnosu
na neki krug k.
652. Ako se dve linije l i l

inverzne me
-
du sobom u odnosu na neki krug k seku
u taˇcki P, dokazati da krug k seˇce linije l i l

u taˇcki P pod jednakim uglovima.
653. Ako su A, B, C, D taˇcke takve da je krug OAB ortogonalan na krugu
OCD i krug OAC ortogonalan na krugu OBD, dokazati da je krug OBC or-
togonalan na krugu OAD.
654. Ako su A, B, C, D proizvoljne taˇcke jedne ravni, dokazati da je ugao
pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod kojim se seku krugovi
ACD i BCD.
655. Ako je P jedna od preseˇcnih taˇcaka dvaju krugova k
1
i k
2
, koji dodiruju
jednu pravu u taˇckama A i B, a drugu pravu u taˇckama C i D, dokazati da se
krugovi l
1
i l
2
opisani oko trouglova PAB i PCD dodiruju u taˇcki P.
656. Ako su l
1
, l
2
, l
3
, tri me
-
du sobom ortogonalna kruga kojima su zajedniˇcke
tetive AB, CD, EF, dokazati da se krugovi ACE i ADF dodiruju u taˇcki A.
657. Neka su l i l

inverzni krugovi, a P i P

, Q i Q

inverzne taˇcke u odnosu na
isti krug k. Ako su pri tome taˇcke P i O inverzne u odnosu na krug l, dokazati
da su taˇcke P

i O

inverzne u odnosu na krug l

.
658. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC,
CA, AB trougla ´ABC, dokazati da je Ojlerov krug l

trougla PQR inverzan
s opisanim krugom l trougla ABC u odnosu na krug k.
659. Dokazati da Ojlerov krug trougla dodiruje sva ˇcetiri upisana kruga tog
trougla (Fojerbahova teorema).
660. (Ptolemejeva teorema) Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao, dokazati da je
AB CD +BC DA = AC BD.
661. Ako su d
1
, . . . , d
n
rastojanja temena A
1
, . . . , A
n
pravilnog n-tougla A
1
. . . A
n
od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem luku A
1
A
n
kruga opisanog oko
tog n-tougla, dokazati da je
1
d
1
d
2
+
1
d
2
d
3
+
1
d
3
d
4
+. . . +
1
d
n−1
d
n
=
1
d
1
d
n
.
67
662. Ako su d
1
,. . .,d
2n+1
rastojanja temena pravilnog poligona A
1
. . . A
2n+1
s
neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem luku
A
1
A
2n+1
kruga opisanog oko poligona, dokazati da je
d
1
+d
3
+d
5
+. . . +d
2m+1
= d
2
+d
4
+d
6
+. . . +d
2n
.
663. Ako su p
1
, . . . , p
2n
odstojanja proizvoljne taˇcke P kruga od pravih koje
sadrˇze stranice A
1
A
2
, . . . , A
2n
A
1
poligona A
1
. . . A
2n
upisanog u krug, dokazati
da je
p
1
p
3
p
5
. . . p
2n−1
= p
2
p
4
. . . p
2n
.
664. Ako su p
1
, . . . , p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P kruga l od pravih
koje sadrˇze stranice A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
n-tougla A
1
. . . A
n
upisanog u krug l, a
q
1
, . . . , q
n
odstojanja taˇcke P od dirki kruga l u taˇckama A
1
, . . . , A
n
, dokazati
da je
p
1
p
2
. . . p
n
= q
1
q
2
. . . q
n
.
665. Ako su a
1
,. . .,a
n
duˇzi jednake stranicama A
1
A
2
, . . .,A
n
A
1
n-tougla A
1
. . . A
n
upisanih u krug l, a p
1
,. . .,p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P luka A
n
A
1
kruga
l od pravih koje sadrˇze stranice A
1
A
2
,. . .,A
n
A
1
dokazati da je
a
1
p
1
+. . . +
a
n−1
p
n−1
=
a
n
p
n
.
666. Ako su p
1
, . . . , p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P manjeg luka A
n
A
1
kruga l opisanog oko pravilnog poligona A
1
. . . A
n
od pravih koje sadrˇze stranice
A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
, dokazati da je
1
p
1
+
1
p
2
+. . . +
1
p
n−1
=
1
p
n
.
68
8. INVOLUCIJA
Definicija 8.1. Jednoznaˇcno preslikavanje f taˇcaka A, B, C . . . neke prave p u
taˇcke A

, B

, C

, . . . te iste prave p nazivamo involucionim ili kratko involucijom
ako na toj pravoj p postoji taˇcka O takva da je
OA OA

= OB OB

= OC OC

= . . . = l.
Parove odgovaraju´cih taˇcaka involucionog preslikavanja nazivamo spregnutim ili
konjugovanim, pravu p na kojoj se nalaze te taˇcke nazivamo osnovom, a taˇcku
O srediˇstem involucionog preslikavanja.
S obzirom na znak konstante l razlikujemo dve vrste involucionog preslika-
vanja i to hiperboliˇcko i eliptiˇcko involuciono preslikavanje. Involuciono pres-
likavanje nazivamo hiperboliˇckim ili eliptiˇckim prema tome da li je l > 0 ili
l < 0.
Iz ove definicije neposredno sleduje da su u hiperboliˇckom involucionom pres-
likavanju odgovaraju´ce taˇcke sa iste strane od srediˇsta O a u eliptiˇckom involu-
cionom preslikavanju s raznih strana od srediˇsta O tog involucionog preslika-
vanja. Stoga u hiperboliˇckom involucionom preslikavanju, postoje na osnovi p s
raznih strana od srediˇsta O dve taˇcke X i Y takve da je OX
2
= OY
2
= l. To su
taˇcke koje u pomenutom preslikavanju odgovaraju samima sebi, te ih nazivamo
dvojnim ili invarijantnim taˇckama tog hiperboliˇckog involucionog preslikavanja.
Eliptiˇcko involuciono preslikavanje nema dvojnih taˇcaka.
667. Dokazati da su preseˇcne taˇcke jedne prave sa krugovima nekog pramena
krugova od odgovaraju´ce taˇcke nekog involucionog preslikavanja.
668. Dokazati da krugovi odre
-
deni odgovaraju´cim taˇckama nekog involucionog
preslikavanja i jednom fiksiranom taˇckom koja se nalazi izvan osnove tog pres-
likavanja obrazuju pramen krugova.
669. Dokazati da je involuciono preslikavanje jednoznaˇcno odre
-
deno sa dva
para odgovaraju´cih taˇcaka.
670. Dokazati da su odgovaraju´ce taˇcke hiperboliˇckog involucionog preslika-
vanja harmonijski spregnute s dvojnim taˇckama tog preslikavanja.
671. Dokazati da su parovi kolinearnih taˇcaka spregnutih u odnosu na neki
krug u involuciji kojoj se dvojne taˇcke nalaze na tom krugu.
672. Dokazati da su parovi pravih jednog pramena koje su spregnute u odnosu
na neki krug u involuciji kojoj su dvojne prave dirke toga kruga.
673. Dokazati da su parovi taˇcaka u kojima neka prava seˇce prave odgovaraju´cih
pravih neke involucije tako
-
de u involuciji.
674. Dokazati da u eliptiˇckom involucionom preslikavanju prave na samu sebe
postoje dve taˇcke P i Q simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu na tu pravu takve da
su za svaki par odgovaraju´cih taˇcaka M i M

tog preslikavanja uglovi MPM

i
MQM

pravi.
675. Dokazati da u svakoj involuciji pramena pravih postoji jedan par odgo-
varaju´cih pravih koje su me
-
du sobom upravne; ako takvih pravih ima viˇse,
dokazati da su svake dve odgovaraju´ce prave te involucije upravne me
-
du sobom.
69
676. Ako su A i A

, B i B

, C i C

tri proizvoljna para odgovaraju´cih taˇcaka
jedne involucija, dokazati da je
¹(A, B; C, A

) = ¹(A

, B

; C

, A).
677. Ako su A, A

, B, B

, C, C

taˇcke jedne prave takve da je ¹(A, B; C, A

) =
¹(A

, B

; C

, A), dokazati da su A i A

, B i B

, C i C

parovi odgovaraju´cih
taˇcaka izvesne involucije.
678. Ako su A i A

, B i B

, C i C

tri para odgovaraju´cih taˇcaka involucije
dokazati da je
AB

BC

CA

+A

B B

C C

A = 0.
679. Ako su A, A

, B, B

, C, C

taˇcke jedne prave takve da je AB

BC

CA

+
A

B B

C C

A = 0, dokazati da su A i A

, B i B

, C i C

para odgovaraju´cih
taˇcaka involucije.
680. Dokazati da su parovi taˇcaka P i P

, Q i Q

, R i R

u kojima neka prava s
seˇce naspramne stranice AB i CD, BC i DA, AC i BD ˇcetvorotemenika ABCD
u involuciji.
681. Ako je S taˇcka ravni trougla ABC, a s prava koja seˇce prave BC, CA,
AB u taˇckama P, Q, R i prave SA, SB, SC u taˇckama P

, Q

, R

, dokazati da
su P i P

, Q i Q

, R i R

odgovaraju´ce taˇcke involucionog preslikavanja.
682. Ako neka prava s seˇce stranice BC, CA, AB trotemenika ABC u taˇckama
P, Q, R i ako su P

, Q

, R

taˇcke prave s koje u nekoj involuciji odgovaraju
taˇckama P, Q, R, dokazati da se prave AP

, BQ

, CR

seku u jednoj taˇcki.
683. Ako su P, P

i Q, Q

parovi taˇcaka u kojima neka prava s seˇce naspramne
stranice AB, CD i BC, AD ˇcetvorotemenika ABCD upisanog u krug k, dokazati
da taˇcke X i X

u kojima prava s seˇce krug k odgovaraju jedna drugoj u involuciji
koja je odre
-
dena parovima taˇcaka P, P

i Q, Q

.
684. (Karnoova teorema) Ako neki krug k seˇce prave odre
-
dene stranicama BC,
CA, AB trougla ABC u taˇckama P i P

, Q i Q

, R i R

, dokazati da je
BP
PC

CQ
QA

AR
RB

BP

P

C

CQ

Q

A

AR

R

B
= 1.
685. Ako je O srediˇste involucije odre
-
dene s dva para odgovaraju´cih taˇcaka
A, A

i B, B

, dokazati da je
(a)
OA
OB
=
AB

BA

;
(b)
OA
OA

=
AB AB

A

B A

B

686. Dokazati da su graniˇcne taˇcke hiperboliˇckog pramena krugova dvojne
taˇcke involucije odre
-
dene parovima taˇcaka kojima srediˇsnja prava seˇce krugove
tog pramena krugova.
687. Ako su X i Y graniˇcne taˇcke hiperboliˇckog pramena krugova, a X
1
i
Y
1
dvojne taˇcke involucije odre
-
dene parovima taˇcaka u kojima neka prava seˇce
70
krugove tog pramena krugova, dokazati da taˇcke X, Y, X
1
, Y
1
pripadaju jednom
krugu.
688. Ako su X i Y dvojne taˇcke involucije odre
-
dene parovima odgovaraju´cih
taˇcaka A, A

i B, B

, dokazati da su taˇcke X i Y odgovaraju´ce u involuciji koja
je odre
-
dena parovima taˇcaka A, B i A

, B

.
689. Ako su A i A

, B i B

, C i C

parovi odgovaraju´cih taˇcaka neke involucije
a D i D

taˇcke takve da je ¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

), dokazati da su
taˇcke D i D

odgovaraju´ce u toj involuciji.
690. Ako su A i A

, B i B

, C i C

, D i D

parovi odgovaraju´cih taˇcaka neke
involucije, dokazati da je ¹(A, B; C, D) = ¹(A

, B

; C

, D

).
691. Ako su P, Q, R projekcije temena A, B, C iz proizvoljne taˇcke S
na naspramnim stranicama trotemenika ABC, a P

, Q

, R

taˇcke u kojima
proizvoljna prava s seˇce stranice BC, CA, AB tog trotemenika, dokazati da je
¹(B, C; P, P

) ¹(Q, A; Q, Q

) ¹(A, B; R, R

) = −1.
692. Ako su Ai A

, B i B

, C i C

parovi naspramnih temena nekog ˇcetvorougaonika
i O proizvoljna taˇcka u njegovoj ravni, dokazati da su parovi pravih OA i OA

,
OB i OB

, OC i OC

u involuciji.
693. Ako su A i A

, B i B

, C i C

taˇcke u kojima tri prave kroz istu taˇcku seku
neki krug k i ako je S proizvoljna taˇcka kruga k, dokazati da su parovi pravih
SA i SA

, SB i SB

, SC i SC

u involuciji.
71
9. ZNA
ˇ
CAJNE TA
ˇ
CKE I LINIJE U GEOMETRIJI TROUGLA
I
ˇ
CETVOROUGLA
U geometriji trougla i ˇcetvorougla ve´c smo upoznali niz znaˇcajnih taˇcaka
i linija kao ˇsto su u geometriji trougla: teˇziˇste, ortocentar, srediˇste opisanog
kruga, srediˇsta upisanih krugova,
ˇ
Zergonova taˇcka, Nagelova taˇcka, Fojerbahova
taˇcka, upisani krugovi, opisani krug, polarni krug itd, a u geometriji ˇcetvorougla:
teˇziˇste, Gausova prava, Oberova prava itd. U ovom ˇclanu upozna´cemo joˇs neke
znaˇcajne taˇcke i linije u geometriji trougla i ˇcetvorougla.
9.1 Simsonova prava trougla i ˇcetvorougla
694. Dokazati da podnoˇzja upravnih iz bilo koje taˇcke P kruga opisanog oko
bilo kojeg trougla ABC na pravama koje su odre
-
dene stranicama tog trougla,
pripadaju jednoj pravoj koju nazivamo Simsonovom pravom taˇcke P u odnosu
na trougao ABC.
695. Ako se podnoˇzje upravnih iz neke taˇcke P na pravama koje su odre
-
dene
stranicama jednog trougla nalaze na jednoj pravoj, dokazati da je ta taˇcka P
na krugu koji je opisan oko tog trougla.
696. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, dokazati da podnoˇzja P, Q,
R, S upravnih iz taˇcka A

na pravama AB, AC, BB

, CC

pripadaju jednoj
pravoj.
697. Ako tri razne tetive istog kruga imaju jedan zajedniˇcki kraj, dokazati da
se krugovi kojima su te tetive preˇcnici seku u taˇckama koje pripadaju jednoj
pravoj (Salmonova teorema).
698. Ako se tri kruga s preˇcnicima PA, PB, PC seku u taˇckama koje pripadaju
jednoj pravoj, dokazati da je taˇcka P na krugu koji je opisan oko trougla ABC.
699. Ako upravne iz proizvoljne taˇcke P kruga opisanog oko trougla ABC na
pravama BC, CA, AB seku krug joˇs u taˇckama A

, B

, C

, dokazati da su
prave AA

, BB

, CC

uporedne sa Simsonovom pravom taˇcke P u odnosu na
trougao ABC.
700. Ako su A

, B

, C

taˇcke kruga opisanog oko trougla ABC takve da
je AA

, BB

, CC

, dokazati da se prave kroz taˇcke A

, B

, C

upravne na
pravama BC, CA, AB seku u izvesnoj taˇcki P koja se nalazi na krugu, zatim da
se podnoˇzja A

, B

, C

tih normala nalaze na jednoj pravoj, Simsonovoj pravoj
taˇcke P u odnosu na trougao ABC.
701. Dokazati da Simsonova prava taˇcke P u odnosu na trougao ABC sadrˇzi
srediˇste duˇzi koja spaja tu taˇcku P sa ortocentrom H trougla ABC.
702. Ako tri trougla ABC, A

B

C

, A

B

C

upisana u isto krugu k imaju
zajedniˇcko teˇziˇste, dokazati da se Simsonove prave proizvoljne taˇcke M kruga k
u odnosu na te trouglove seku u jednoj taˇcki.
72
703. Ako je O srediˇste kruga opisanog oko trougla ABC, dokazati da je jedan
od uglova koje odre
-
duju Simsonove prave dveju taˇcaka P
1
i P
2
kruga u odnosu
na trougao ABC jednak polovini ugla P
1
OP
2
.
704. Ako su p
1
i p
2
Simsonove prave dveju taˇcaka P
1
i P
2
u odnosu na trougao
ABC, dokazati da se prave n
1
i n
2
kroz taˇcke P
1
i P
2
upravne na pravama p
1
i
p
2
seku na krugu koji je opisan oko trougla ABC.
705. Dokazati da se Simsonove prave p
1
i p
2
dveju dijametralno suprotnih
taˇcaka P
1
i P
2
u odnosu na isti trougao ABC seku pod pravim uglom u taˇcki
koja se nalazi na Ojlerovom krugu tog trougla.
706. Ako je ABCD tetivan ˇcetvorougao, dokazati da se Simsonove prave
temena A, B, C, D u odnosu na trouglove BCD, CDA, DAB, ABC seku
u jednoj taˇcki.
707. Ako je P proizvoljna taˇcka kruga opisanog oko tetivnog ˇcetvorougla
ABCD, dokazati da podnoˇzja upravnih iz taˇcke P na Simsonovim pravama
te iste taˇcke u odnosu na trouglove BCD, CDA, DAB, ABC pripadaju jednoj
pravoj, koju nazivamo Simsonovom pravom taˇcke P u odnosu na ˇcetvorougao
ABCD.
9.2. Mikelova taˇcka trougla i ˇcetvorougla
Definicija 9.2. Ako su P, Q i R taˇcke stranica BC, CA i AB trougla ABC,
tada se krugovi opisani oko trouglova AQR, BRP, CPQ seku u izvesnoj taˇcki
M. Krugove opisane oko trouglova AQR, BRP, CPQ nazivamo Mikelovim
krugovima, a taˇcku M Mikelovom taˇckom trougla ABC za trojku taˇcaka P, Q
i R.
708. Ako su P, Q, R proizvoljne taˇcke stranica BC, CA i AB trougla ABC,
dokazati da se krugovi opisani oko trouglova AQR, BRP, CPQ seku u jednoj
taˇcki.
709. Ako su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA i AB, a M Mikelova taˇcka
tog trougla za trojku P, Q, R, dokazati da duˇzi MP, MQ, MR zahvataju s
odgovaraju´cim stranicama tog trougla jednake uglove, zatim da je ∠BMC =
∠BAC +∠RPQ.
710. Ako su P, Q, R proizvoljne taˇcke stranica BC, CA i AB trougla ABC, a
A

, B

, C

srediˇsta krugova opisanih oko trouglova AQR, BRP, CPQ, dokazati
da je ´ABC ∼ ´A

B

C

.
711. Ako su P
1
i P
2
, Q
1
i Q
2
, R
1
i R
2
proizvoljne taˇcke stranica BC, CA i AB
trougla ABC, zatim A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta krugova opisanih oko trouglova AQ
1
R
1
,
BR
1
P
1
, AQ
1
R
1
, CP
1
Q
1
, i A
2
, B
2
, C
2
srediˇsta krugova opisanih oko trouglova
AQ
2
R
2
, BR
2
P
2
, AQ
2
R
2
, CP
2
Q
2
, dokazati da je ´A
1
B
1
C
1
∼ ´A
2
B
2
C
2
.
712. Dokazati da se krugovi opisani oko ˇcetiri trougla koji su odre
-
deni sa ˇcetiri
prave koje se seku u jednoj taˇcki, Mikelovoj taˇcki tog ˇcetvorougla.
713. Dokazati da se srediˇsta krugova opisanih oko trouglova koji su odre
-
deni
sa ˇcetiri prave i Mikelova taˇcka ˇcetvorougla koji je odre
-
den tim pravama nalaze
na jednom krugu.
714. Dokazati da su ortocentri trouglova koji su odre
-
deni sa ˇcetiri prave kolin-
earni.
73
9.3. Ojlerova prava trougla i ˇcetvorougla
Definicija 9.2. Pravu koja je odre
-
dena srediˇstem opisanog kruga i ortocentrom
trougla nazivamo Ojlerovom pravom tog trougla.
715. Dokazati da se teˇziˇste T trougla ABC nalazi na Ojlerovoj pravoj tog
trougla, tj. pravoj koja je odre
-
dena ortocentrom H i srediˇstem O opisanog
kruga tog trougla, pri ˇcemu HT : TO = 2 : 1.
716. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC, dokazati
da se Ojlerova prava trougla A
1
B
1
C
1
poklapa sa Ojlerovom pravom trougla
ABC.
717. Ako je O srediˇste i r polupreˇcnik opisanog kruga, a S srediˇste i polupreˇcnik
upisanog kruga trougla ABC, zatim P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug
dodiruje stranice BC, CA, AB i H

ortocentar trougla PQR, dokazati da taˇcke
O, S, H

pripadaju jednoj pravoj, Ojlerovoj pravoj trougla PQR, pri ˇcemu je
taˇcka H

iza S u odnosu na O takva da je OS : SH

= r : .
718. Dokazati da se prave kroz srediˇsta stranica tetivnog ˇcetvorougla upravne
na pravama koje su odre
-
dene naspramnim stranicama seku u jednoj taˇcki koja
je simetriˇcna sa srediˇstem opisanog kruga u odnosu na teˇziˇste tog ˇcetvorougla.
Tu taˇcku nazivamo Kantorovom taˇckom ili ortoteˇziˇstem tetivnog ˇcetvorougla.
719. Neka je A
1
A
2
A
3
A
4
ˇcetvorougao upisan u krug l(O, r). Ako su H
ij
taˇcke
simetriˇcne sa taˇckom O u odnosu na prave A
k
A
l
za razliˇcite vrednosti indeksa
i, j, k, l = 1, 2, 3, 4, dokazati da se prave h
ij
kroz taˇcke H
ij
upravne na pravama
A
i
A
j
seku u jednoj taˇcki, ortocentru H tog ˇcetvorougla, pri ˇcemu je taˇcka H
na Ojlerovoj pravoj OT tog ˇcetvorougla takva da je HT : TO = 3 : 1.
720. Ako je H ortocentar ˇcetvorougla A
1
A
2
A
3
A
4
upisanog u krug l(O, r),
dokazati da su ortocentri H
1
, H
2
, H
3
, H
4
trouglova A
2
A
3
A
4
, A
3
A
4
A
1
, A
4
A
1
A
2
,
A
1
A
2
A
3
simetriˇcni sa temenima A
1
, A
2
, A
3
, A
4
u odnosu na srediˇste S duˇzi OH,
i prema tome da taˇcke H
1
, H
2
, H
3
, H
4
pripadaju krugu l

(H, r) koji je simetriˇcan
sa krugom l u odnosu na taˇcku S. Taˇcku S nazivamo srediˇstem ili centrom,
a pravu s koja je u taˇcki S upravna na pravoj OH nazivamo srediˇsnom ili
centralnom pravom tog ˇcetvorougla.
721. Dokazati da se srediˇste S tetivnog ˇcetvorougla A
1
A
2
A
3
A
4
sa upravnim
dijagonalama A
1
A
3
i A
2
A
4
poklapa sa presekom dijagonala tog ˇcetvorougla.
9.4. Ojlerov krug trougla i ˇcetvorougla
722. Dokazati da se srediˇsta stranica, podnoˇzja visina i srediˇsta duˇzi koje
spajaju ortocentar sa temenima bilo kojeg trougla pripadaju jednom krugu,
Ojlerovom krugu tog trougla.
723. Dokazati da se srediˇste Ojlerovog kruga bilo kojeg trougla poklapa sa
srediˇstem duˇzi koja spaja ortocentar sa srediˇstem opisanog kruga tog trougla,
zatim da je polupreˇcnik tog kruga jednak polovini polupreˇcnika opisanog kruga.
724. Ako su S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova trougla ABC, dokazati
da je opisani krug trougla ABC Ojlerov krug trougla S
a
S
b
S
c
.
725. Ako je H ortocentar, T teˇziˇste, O srediˇste opisanog kruga i O

srediˇste
Ojlerovog kruga trougla ABC, dokazati da su taˇcke T i H harmonijski spregnute
sa taˇckama O i O

.
74
726. Ako je H ortocentar i T teˇziˇste trougla ABC, a l opisani krug i l

Ojlerov
krug tog trougla. Dokazati da je taˇcka T unutraˇsnje, a taˇcka H spoljaˇsnje
srediˇste sliˇcnosti krugova l i l

.
727. Ako su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, AB i S, S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta
upisanih krugova trougla ABC, dokazati da se srediˇsta Ojlerovih krugova trou-
glova SBC i S
a
BC nalaze na simetrali unutraˇsnjeg ugla A

, a srediˇsta Ojlerovih
krugova trougla S
b
BC i S
c
BC na simetrali spoljaˇsnjeg ugla A

trougla A

B

C

.
728. Ako je H ortocentar, O

srediˇste Ojlerovog kruga i r polupreˇcnik opisanog
kruga trougla ABC, dokazati da je
O

A
2
+O

B
2
+O

C
2
+O

H
2
= 3r
2
.
729. Ako su a, b, c stranice trougla ABC, a p(M) potencija taˇcke M u odnosu
na Ojlerov krug tog trougla, dokazati da je
p(A) +p(B) +p(C) =
a
2
+b
2
+c
2
4
.
730. Ako su H i S ortocentar i srediˇste ˇcetvorougla A
1
A
2
A
3
A
4
upisanog u
krug (O, r), dokazati da srediˇsta S
1
, S
2
, S
3
, S
4
duˇzi koje spajaju taˇcku O sa
ortocentrima H
1
, H
2
, H
3
, H
4
trouglova A
2
A
3
A
4
, A
3
A
4
A
1
, A
4
A
1
A
2
, A
1
A
2
A
3
,
podnoˇzja B
1
, B
2
, B
3
, B
4
upravnih iz temena A
1
, A
2
, A
3
, A
4
srediˇsnjim pravama
tih trouglova i srediˇsta C
1
, C
2
, C
3
, C
4
duˇzi HA
1
, HA
2
, HA
3
, HA
4
pripadaju
krugu k(S,
r
2
), Ojlerovom krugu tetivnog ˇcetvorougla A
1
A
2
A
3
A
4
.
9.5. Nagelova taˇcka trougla
Ako su P
a
, Q
b
, R
c
taˇcke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju stranice
BC, CA, AB trougla ABC, tada se, prema zadatku ..., duˇzi AP
a
, BQ
b
, CR
c
seku u jednoj taˇcki koju nazivamo Nagelovom taˇckom trougla.
731. Ako su A

, B

, C

srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC, dokazati
da je srediˇste kruga upisanog u trougao ABC Nagelova taˇcka trougla A

B

C

.
732. Dokazati da Nagelova taˇcka N, teˇziˇste T i srediˇste S upisanog kruga
trougla ABC pripadaju jednoj pravoj, pri ˇcemu je taˇcka T izme
-
du taˇcaka N i
S takva da je NT : TS = 2 : 1.
733. Ako je O srediˇste opisanog kruga, S srediˇste upisanog kruga, H ortocentar
i N Nagelova taˇcka trougla ABC, dokazati da je HN|OS i HN = 2OS.
9.6. Spikerov krug trougla
Definicija 9.6. Krug opisan u medijalni trougao A
1
B
1
C
1
trougla ABC nazivamo
Spikerovim krugom trougla ABC.
734. Dokazati da se srediˇste Spikerovog kruga trougla ABC poklapa sa srediˇstem
duˇzi koja spaja srediˇste S upisanog kruga s Nagelovom taˇckom N tog trougla.
735. Ako je S srediˇste upisanog kruga k, S
1
srediˇste Spikerovog kruga k
1
, T
teˇziˇste i N Nagelova taˇcka trougla ABC, dokazati da su taˇcke T i N harmonijski
spregnute s taˇckama S i S
1
, zatim da su taˇcke T i N srediˇsta sliˇcnosti krugova
k i k
1
.
75
9.7. Furmanov krug trougla
Definicija 9.7. Krug kome je preˇcnik duˇz odre
-
dena ortocentrom H i Nagelovom
taˇckom N trougla ABC nazivamo Furmanovim krugom trougla ABC.
736. Ako su X, Y , Z taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjih uglova A, B, C seku
opisani krug trougla ABC, dokazati da se taˇcke X

, Y

, Z

simetriˇcne s taˇckama
X, Y , Z u odnosu na prave BC, CA, AB nalaze na Furmanovom krugu trougla
ABC.
737. Ako su X, Y , Z taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjih uglova A, B, C
seku opisani krug trougla ABC, a X

, Y

, Z

njima simetriˇcne taˇcke u odnosu
na prave BC, CA, AB, dokazati da su trouglovi XY Z i X

Y

Z

inverzno sliˇcni.
738. Dokazati da Furmanov krug trougla ABC seˇce prave odre
-
dene visinama
AA

, BB

, CC

u taˇckama A

, B

, C

takvim da je AA

= BB

= CC

= 2,
gde je polupreˇcnik upisanog kruga tog trougla.
739. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima Furmanov krug seˇce prave odre
-
dene
visinama AA

, BB

, CC

trougla ABC, dokazati da su trouglovi ABC i A

B

C

inverzno sliˇcni.
9.7. Izometriˇcke taˇcke u odnosu na duˇz i na trougao
Definicija 9.7. Dve taˇcke P i P

prave koja sadrˇzi neku duˇz AB, simetriˇcne
me
-
du sobom u odnosu na srediˇste O te duˇzi nazivamo izotomiˇcki spregnutim ili
samo izotomiˇckim taˇckama u odnosu na tu duˇz.
740. Ako su P, Q, R taˇcke pravih koje su odre
-
dene stranicama BC, CA,
AB trougla ABC, a P

, Q

, R

njima izometriˇcki spregnute taˇcke u odnosu na
odgovaraju´ce stranice tog trougla, i ako se pri tome prave AP, BQ, CR seku
u jednoj taˇcki O, dokazati da se i prave AP

, BQ

, CR

tako
-
de seku u nekoj
taˇcki O

. Taˇcke O i O

nazivamo izotomiˇcki spregnutim, ili samo izotomiˇckim u
odnosu na trougao ABC.
741. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima neka prava seˇce prave odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da i njima izotomiˇcki spregnute taˇcke u
odnosu na odgovaraju´ce stranice tako
-
de pripadaju jednoj pravoj.
742. Prave kroz temena trougla ABC uporedne s naspramnim stranicama
odre
-
duju izvestan trougao A

B

C

. Ako je K

srediˇste kruga upisanog u trougao
A

B

C

, a K taˇcka izotomiˇcki spregnuta s taˇckom K

u odnosu na trougao
A

B

C

, dokazati da trougao ABC odseca na pravama, koje sadrˇze taˇcku K, a
uporedne su sa stranicama tog trougla, jednake odseˇcke.
9.8. Izogonalne prave u odnosu na ugao. Izogonalne taˇcke u
odnosu na trougao.
Definicija 9.8. Dve prave kroz teme nekog ugla simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu
na simetralu tog ugla nazivamo izogonalno spregnutim pravama, ili samo izog-
onalnim pravama u odnosu na taj ugao. Tako je npr. prava koja sadrˇzi visinu
AA
1
trougla ABC izogonalna s pravom koja sadrˇzi polupreˇcnik OA opisanog
kruga tog trougla u odnosu na ugao ∠A. Simetrala jednog ugla izogonalna je
samoj sebi u odnosu na taj ugao.
76
743. Ako su m i n dve izogonalne prave u odnosu na ugao ∠POQ, a A i
B podnoˇzja upravnih iz proizvoljne taˇcke M prave m na pravama OP i OQ,
dokazati da je n ⊥ AB.
744. Ako su M i N proizvoljne taˇcke dveju pravih izogonalnih u odnosu na
ugao ∠POQ, dokazati da su odstojanja taˇcke M od pravih OP i OQ obrnuto
proporcionalna odstojanjima taˇcke N od pravih OP i OQ.
745. Ako su M i N taˇcke u ravni ugla POQ takve da su odstojanja taˇcke M od
pravih OP i OQ obrnuto proporcionalna odstojanjima taˇcke N od pravih OP i
OQ, dokazati da su prave OM i ON izogonalne u odnosu na ugao ∠POQ.
746. Ako su M i N proizvoljne taˇcke dveju pravih koje su izogonalne u odnosu
na ugao ∠POQ, dokazati da podnoˇzja upravnih iz taˇcaka M i N na pravama
OP i OQ pripadaju jednom krugu, kome se srediˇste poklapa sa srediˇstem duˇzi
MN.
747. Ako je O proizvoljna taˇcka u ravni trougla ABC, dokazati da se prave
izogonalne s pravama OA, OB, OC respektivno u odnosu na A, B, C, seku u
jednoj taˇcki O

, ili su me
-
du sobom uporedne. Taˇcke O i O

nazivamo izogonalno
spregnutim ili samo izogonalnim u odnosu na trougao ABC.
748. Ako su O i O

dve taˇcke izogonalne u odnosu na trougao ABC, dokazati da
podnoˇzja upravnih iz taˇcaka O i O

na pravama BC, CA, AB pripadaju jednom
krugu, kome se srediˇste poklapa sa srediˇstem duzi OO

. Taj krug nazivamo
pedalnim krugom dveju taˇcaka izogonalnih u odnosu na trougao ABC.
749. Ako neki krug k seˇce stranice BC, CA, AB trougla ABC u taˇckama P i
P

, Q i Q

, R i R

, pri ˇcemu se normale u taˇckama P, Q, R na stranicama BC,
CA, AB seku u jednoj taˇcki O, dokazati da se i normale u taˇckama P

, Q

, R

tako
-
de seku u jednoj taˇcki O

, zatim da su taˇcke O i O

izogonalne u odnosu na
trougao ABC.
750. Ako su O i O

dve taˇcke izogonalne u odnosu na trougao ABC, a A

, B

,
C

, taˇcke simetriˇcne s taˇckom O u odnosu na prave BC, CA, AB, dokazati da
je taˇcka O

srediˇste kruga opisanog oko trougla A

B

C

.
9.9. Lemoanova taˇcka i Lemoanova prava trougla
Definicija 9.9. Ako je duˇz AA

medijana iz temena A trougla ABC, a A

taˇcka
u kojoj prava simetriˇcna s pravom AA

u odnosu na simetralu unutraˇsnjeg ugla
∠A seˇce stranicu BC, kaˇzemo da je duˇz AA

unutraˇsnja simedijana ili samo
simedijana iz temena A trougla ABC. Ako je T taˇcka u kojoj dirka kroz taˇcku
A kruga opisanog oko trougla ABC seˇce pravu BC, kaˇzemo da je duˇz AT
spoljaˇsnja simedijana iz temena A trougla ABC. Specijalno, ako je ugao ∠A
trougla ABC prav, simedijana iz temena A poklapa se s visinom iz tog istog
temena.
751. Dokazati da prava odre
-
dena simedijanom AA

trougla ABC sadrˇzi pol
A
0
prave BC u odnosu na krug opisan oko trougla ABC.
752. Ako su AA

i AT unutraˇsnja i spoljaˇsnja simedijana trougla ABC,
dokazati da su prave AA

i AT harmonijski spregnute s pravama AB i AC.
753. Ako je AA

simedijana iz temena A trougla ABC, dokazati da je
BA

: A

C = AB
2
: AC
2
.
77
754. Dokazati da se simedijane AA

, BB

, CC

trougla ABC seku u jednoj
taˇcki simedijalnoj ili Lemoanovoj taˇcki trougla ABC.
755. Ako je L Lemoanova taˇcka trougla ABC, tj. taˇcka u kojoj se seku simedi-
jane AA

, BB

, CC

, dokazati da je
AL : LA

= (AB
2
+AC
2
) : BC
2
756. Dokazati da su odstojanja Lemoanove taˇcke trougla od pravih koje su
odre
-
dene stranicama tog trougla srazmerne njegovim odgovaraju´cim strani-
cama.
757. Ako su odstojanja taˇcke L od pravih koje su odre
-
dene stranicama trougla
ABC srazmerna odgovaraju´cim stranicama, dokazati da je L Lemoanova taˇcka
tog trougla.
758. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA,
AB trougla ABC, dokazati da je
ˇ
Zergonova taˇcka G trougla ABC Lemoanova
taˇcka trougla PQR.
759. Dokazati da se Lemoanova taˇcka pravouglog trougla poklapa sa srediˇstem
visine koja odgovara hipotenuzi tog trougla.
760. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz Lemoanove taˇcke L na stranicama
BC, CA, AB trougla ABC, dokazati da je taˇcka L teˇziˇste trougla PQR.
761. Dokazati da je Lemoanova taˇcka L trougla ABC pol Lemoanove prave
s(v.3...) u odnosu na opisani krug tog trougla.
762. Ako je L Lemoanova taˇcka i O srediˇste opisanog kruga trougla ABC,
dokazati da je prava OL upravna na Lemoanovoj pravoj s tog trougla.
763. Ako su AA

i AA

medijana i simedijana iz temena A trougla ABC. Ako
su Q i R podnoˇzja upravnih iz proizvoljne taˇcke P medijane AA

na stranicama
AB i AC, dokazati da je QR ⊥ AA

, i obrnuto, ako su Q

i R

podnoˇzja upravnih
iz proizvoljne taˇcke P

simedijane AA

na stranicama AB i AC, dokazati da je
Q

R

⊥ AA

. Najzad, dokazati da je PQR ∼ P

R

Q

.
764. Ako simedijana AA

koja odgovara temenu A trougla ABC sadrˇzi srediˇste
duˇzi MN kojoj su krajevi na stranicama AB i AC, dokazati da je ˇcetvorougao
BCMN tetivan.
765. Ako su M i N taˇcke stranica AB i AC trougla ABC takve da je ˇcetvorougao
BCNM tetivan, dokazati da se srediˇste K duˇzi MN nalazi na simedijani koja
odgovara temenu A trougla ABC.
766. Neka su P i Q taˇcke stranica AB i BC, a R i S taˇcke stranica AC i
BC takve da su ˇcetvorouglovi APQC i ARSB tetivni. Ako su pri tome duˇzi
PQ i RS jednake, dokazati da se prave PQ i RS seku na pravoj koja sadrˇzi
simedijanu iz temena A trougla ABC, ili su uporedne s tom pravom.
767. Ako su P i Q taˇcke stranica AB i BC, a R i S taˇcke stranica AC i BC
takve da su ˇcetvorouglovi APQC i ARSB tetivni. Ako se pri tome prave PQ i
RS seku na pravoj, koja sadrˇzi simedijanu iz temena A trougla ABC. Dokazati
da je PQ = RS.
9.10. Lemoanovi krugovi trougla
78
768. Dokazati da prave kroz Lemoanovu taˇcku trougla uporedne sa stranicama
seku taj trougao u taˇckama koje pripadaju jednom krugu, prvom Lemoanovom
krugu tog trougla.
769. Dokazati da se srediˇste prvog Lemoanovog kruga trougla poklapa sa
srediˇstem duˇzi koja spaja Lemoanovu taˇcku sa srediˇstem opisanog kruga tog
trougla.
770. Dokazati da ˇsest taˇcaka u kojima prvi Lemoanov krug seˇce trougao
odre
-
duju dva me
-
du sobom podudarna trougla.
771. Ako su Q
3
i P
2
taˇcke u kojima prvi Lemoanov krug seˇce stranicu BC
trougla ABC, dokazati da je
BQ
3
: Q
3
P
2
: P
2
C = AB
2
: BC
2
: CA
2
.
772. Ako su Q
2
P
1
, Q
3
P
2
, Q
1
P
3
duˇzi koje prvi Lemoanov krug odseca od
stranica AB, BC, CA trougla ABC. Dokazati da je
Q
2
P
1
: Q
3
P
2
: Q
1
P
3
= AB
3
: BC
3
: CA
3
.
773. Dokazati da prave kroz Lemoanovu taˇcku trougla, od kojih je svaka an-
tiparalelna s jednom stranicom tog trougla u odnosu na ostale dve stranice,
seku taj trougao u taˇckama koje pripadaju jednom krugu, drugom Lemoanovom
krugu tog trougla. Srediˇste tog kruga je Leomanova taˇcka tog trougla.
774. Ako su r
1
i r
2
polupreˇcnici prvog i drugog Lemoanovog kruga i r polupreˇcnik
opisanog kruga trougla ABC, dokazati da je
4r
2
1
−r
2
2
= r
2
775. Dokazati da kod trougla prvi Lemoanov krug seˇce drugi Lemoanov krug
u dijametralno suprotnim taˇckama.
9.11. Tikerovi krugovi trougla
776. Ako su A

, B

, C

taˇcke duˇzi LA, LB, LC koje spajaju Lemoanovu taˇcku L
s temenima trougla ABC takve da je LA : LA

= LC : LC

, zatim P
1
i Q
1
taˇcke
u kojima prava B

C

seˇce stranice AB i AC, P
2
i Q
2
taˇcke u kojima prava C

A

seˇce stranice BC i AB, P
3
i Q
3
taˇcke u kojima prava A

B

seˇce stranice AC
i BC, dokazati da ˇsest taˇcaka P
1
, Q
1
, P
2
, Q
2
, P
3
, Q
3
pripadaju jednim krugu,
Tikerovom krugu trougla ABC.
777. Dokazati da se srediˇsta Tikerovih krugova trougla nalaze na pravoj koja
je odre
-
dena Lemoanovom taˇckom i srediˇstem opisanog kruga tog trougla.
9.12. Tajlorov krug trougla
778. Dokazati da upravne projekcije podnoˇzja svih visina trougla na pravama
koje sadrˇze neodgovaraju´ce stranice tog trougla, pripadaju jednom krugu, Tajlorovom
krugu tog trougla.
779. Dokazati da se srediˇste Tajlorovog kruga trougla nalazi na pravoj koja je
odre
-
dena Lemoanovom taˇckom i srediˇstem opisanog kruga tog trougla.
79
9.13. Brokarove taˇcke trougla
Slede´cim zadatkom bi´ce dokazano da u ravni proizvoljnog trougla ABC pos-
toji jedna i samo jedna taˇcka X takva da je XAB = XCA, zatim da postoji
jedna i samo jedna taˇcka X

takva da je X

AC = X

BA = X

CB.Taˇcku X
zva´cemo prvom, taˇcku X

drugom Brokarovom taˇckom trougla ABC. Sem toga,
poluprave AX, BX, CX zva´cemo prvim, a poluprave AX

, BX

, CX

drugim
Brokarovim polupravama trougla ABC.
780. Dokazati da u ravni trougla ABC postoji jedna i samo jedna taˇcka X
takva da je XAB = XBC = XCA, zatim da postoji jedna i samo jedna taˇcka
X

takva da je X

AC = X

BA = X

CB.
781. Dokazati da su Brokarove taˇcke trougla izogonalno spregnute u odnosu na
taj trougao.
782. Ako je ABC proizvoljan trougao, k krug koji sadrˇzi teme B i dodiruje
pravu AC u taˇcki C, a D taˇcka u kojoj prava kroz teme C uporedna sa stranicom
AB seˇce krug k, dokazati da je taˇcka X u kojoj prava AD seˇce krug k prva
Brokarova taˇcka trougla ABC.
783. Ako su X i X

prva i druga Brokarova taˇcka trougla ABC, a X
a
i X

a
taˇcke u kojima prave AX i AX

seku pravu BC, dokazati da je
(a)
BX
a
X
a
C
=
c
2
a
2
,
BX

a
X

a
C
=
a
2
b
2
;
(b)
AX
XX
a
=
a
2
b
2
+b
2
c
2
a
2
c
2
,
AX

X

X

a
=
b
2
c
2
+a
2
c
2
a
2
b
2
.
784. Ako je X prva Brokarova taˇcka trougla ABC i ako su A

, B

, C

taˇcke
u kojima prave CX, AX, BX seku opisani krug trougla ABC, dokazati da su
trouglovi ABC i A

B

C

podudarni, zatim da je taˇcka X druga Brokarova taˇcka
trougla A

B

C

.
785. Ako su X i X

Brokarove taˇcke i srediˇste opisanog kruga trougla ABC,
dokazati da je OX = OX

.
786. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz bilo koje Brokarove taˇcke X na
stranicama BC, CA, AB, dokazati da je ´ABC ∼ ´RPQ.
787. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz prve Brokarove taˇcke, a P

, R

, Q

podnoˇzja upravnih iz druge Brokarove taˇcke na stranicama BC, CA, AB trougla
ABC, dokazati da je ´PQR ∼ ´R

P

Q

.
9.14. Brokarov krug trougla
Definicija 9.14. Krug kome je preˇcnik duˇz odre
-
dena srediˇstem opisanog kruga
i Lemoanovom taˇckom trougla nazivamo Brokarovim krugom tog trougla. Iz
ove definicije neposredno sleduje da su Brokarov krug i prvi Lemoanov krug
koncentriˇcni. Simetrale stranica BC, CA, AB seku Brokarov krug trougla ABC
u taˇcki O, srediˇstu opisanog kruga, i u taˇckama A
1
, B
1
, C
1
koje obrazuju prvi
Brokarov trougao A
1
B
1
C
1
datog trougla ABC. Prave koje sadrˇze simedijane
iz temena A, B, C seku Brokarov krug trougla ABC u Lemoanovoj taˇcki L,
i u taˇckama A
2
, B
2
, C
2
koje odre
-
duju drugi Brokarov trougao A
2
B
2
C
2
datog
trougla ABC.
80
788. Dokazati da se Brokarove taˇcke trougla nalaze na Brokarovom krugu tog
trougla.
789. Dokazati da je Brokarov prvi trougao inverzno sliˇcan s datim trouglom.
790. Dokazati da se prave kroz temena trougla uporedne s odgovaraju´cim
stranicama prvog Brokarovog trougla seku u jednoj taˇcki koja se nalazi na
opisanom krugu datog trougla. Tu taˇcku nazivamo
ˇ
Stajnerovom taˇckom datog
trougla.
791. Dokazati da se prave kroz temena trougla upravne na odgovaraju´cim
stranicama Brokarovog prvog trougla seku u jednoj taˇcki, koja se nalazi na
opisanom krugu datog trougla. Tu taˇcku nazivamo Tarijevom taˇckom tog trougla.
792. Dokazati da su temena drugog Brokarovog trougla srediˇsta duˇzi koje
odseca opisani krug datog trougla na pravama odre
-
denim simedijanama tog
trougla.
793. Ako je ABC proizvoljan trougao, dokazati da se krugovi k
1
i k
2
od kojih
prvi sadrˇzi teme B i dodiruje stranicu AC u taˇcki A, a drugi sadrˇzi teme C i
dodiruje stranicu AC u taˇcki A, seku sem u taˇcki A u izvesnoj taˇcki A
2
, koja
predstavlja teme drugog Brokarovog trougla datog trougla ABC.
9.15. Apolonijevi krugovi i izodinamiˇcke taˇcke trougla
Definicija 9.15. Neka su E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg
ugla A trougla ABC seku pravu BC. Krug k
a
kome je duˇz EF preˇcnik nazivamo
Apolonijevim krugom koji odgovara temenu A ili stranici BC trougla ABC.
Analogno se konstruiˇsu i Apolonijevi krugovi k
b
i k
c
koji odgovaraju temenima
B i C tog trougla. S obzirom da je ugao EAF prav, teme A je na krugu k
a
.
Isto tako je teme B na krugu k
b
, a teme C na krugu k
c
.
794. Dokazati da je opisani krug trougla ortogonalan na Apolonijevim krugov-
ima tog trougla.
795. Dokazati da je Brokarov krug trougla ortogonalan na Apolonijevim kru-
govima tog istog trougla.
796. Dokazati da je Lemoanova prava trougla radikalna osa Brokarovog kruga
i opisanog kruga istog trougla.
797. Dokazati da Apolonijevi krugovi trougla pripadaju eliptiˇckom pramenu
krugova. Taˇcke u kojima se seku ti krugovi nazivamo izodinamiˇckim taˇckama
datog trougla.
798. Dokazati da se izodinamiˇcke taˇcke trougla nalaze na pravoj koja je odre
-
dena
srediˇstem opisanog kruga i Lemoanovom taˇckom tog trougla.
799. Dokazati da je srediˇste bilo kojeg Apolonijevog kruga trougla srediˇste
sliˇcnosti druga dva Apolonijeva kruga tog trougla.
800. Dokazati da je prava odre
-
dena preseˇcnim taˇckama opisanog kruga s
Apolonijevim krugom koji odgovara jednom temenu trougla sadrˇzi simedijanu
iz istog temena tog trougla.
801. Dokazati da je prava koja sadrˇzi simedijanu iz jednog temena trougla,
polara srediˇsta opisanog kruga u odnosu na Apolonijev krug koji odgovara istom
temenu tog trougla.
9.16. Droz-Farnijevi krugovi trougla
81
Definicija 9.16. Krugove kojima se srediˇsta poklapaju sa ortocentrom nekog
trougla nazivamo Droz-Farnijevim krugovima tog trougla. Polarni krug trougla
(v.3...) je specijalan Droz-Farnijev krug tog trougla.
802. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB trougla ABC, a t
a
, t
b
, t
c
krugovi jednakih polupreˇcnika kojima su srediˇsta A, B, C, dokazati da taˇcke P
1
i
P
2
, Q
1
i Q
2
, R
1
i R
2
u kojima prave B
1
C
1
, C
1
A
1
, A
1
B
1
seku respektivno krugove
t
a
, t
b
, t
c
pripadaju jednom krugu, kome se srediˇste poklapa s ortocentrom H
tog trougla.
803. Ako su polupreˇcnici krugova t
a
, t
b
, t
c
navedenih u prethodnom zadatku
jednaki duˇzi
0
, a polupreˇcnici njima odgovaraju´ceg Droz-Farnijevog kruga i
opisanog kruga trougla ABC jednaki duˇzima r
0
i r, dokazati da je
r
2
0
= 4r
2
+
2
0

1
2
(a
2
+b
2
+c
2
).
804. Ako su A

, B

, C

podnoˇzja visina iz temena A, B, C i O srediˇste opisanog
kruga trougla ABC, dokazati da taˇcke P
1
i P
2
, Q
1
i Q
2
, R
1
i R
2
u kojima krugovi
(A

, A

O), (B

, B

O), (C

, C

O) seku respektivno prave BC, CA, AB pripadaju
jednom krugu kome se srediˇste poklapa s ortocentrom H tog trougla.
805. Ako su A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB i H ortocentar trougla
ABC, dokazati da taˇcke P
1
i P
2
, Q
1
i Q
2
, R
1
i R
2
u kojima krugovi (A
1
, A
1
H),
(B
1
, B
1
H), (C
1
, C
1
H) seku respektivno prave BC, CA, AB pripadaju jednom
krugu kome se srediˇste poklapa sa srediˇstem O opisanog kruga trougla ABC.
9.17. Adamsovi krugovi trougla
806. Dokazati da taˇcke u kojima prave kroz
ˇ
Zergonovu taˇcku trougla upravne
na simetralama njegovih unutraˇsnjih uglova seku taj trougao, pripadaju jednom
krugu, Adamsovom krugu tog trougla.
807. Dokazati da se srediˇste Adamsovog kruga trougla poklapa sa srediˇstem
upisanog kruga tog trougla.
808. Ako je G
i
ˇ
Zargonova taˇcka koja odgovara spolja upisanom krugu k
i
(i =
a, b, c) trougla ABC, a S
i
srediˇste kruga k
i
, dokazati da taˇcke u kojima prave
kroz taˇcku G
i
upravne na pravama AS
i
, BS
i
, CS
i
seku respektivno prave AB
i BC, BC i BA, CA i CB, pripadaju jednom krugu, Adamsovom krugu koji
odgovara spolja upisanom krugu k
i
trougla ABC
809. Dokazati da se srediˇste Adamsovog kruga koji odgovara spolja upisanom
krugu k
i
trougla ABC poklapa sa srediˇstem S
i
kruga k
i
trougla ABC.
9.18. Ortopol prave u odnosu na trougao
810. Ako su A

, B

, C

upravne projekcije temena A, B, C trougla ABC na
nekoj pravoj s, dokazati da se prave kroz taˇcke A

, B

, C

, upravne na pravama
BC, CA, AB seku u izvesnoj taˇcki S, ortopolu prave s u odnosu na trougao
ABC.
811. Dokazati da ortopolovi S
1
i S
2
dveju uporednih pravih s
1
i s
2
u odnosu
na isti trougao ABC odre
-
duju duˇz koja je upravna na pravama s
1
i s
2
i jednaka
me
-
dusobnom odstojanju pravih s
1
i s
2
.
82
812. Dokazati da se ortopol prave koja sadrˇzi srediˇste opisanog kruga trougla
u odnosu na taj trougao, nalazi na Ojlerovom krugu tog trougla.
813. Ako su P i Q taˇcke u kojima neka prava s seˇce opisani krug trougla ABC,
dokazati da se Simsonove prave taˇcaka P i Q u odnosu na trougao ABC seku
u ortopolu prave s u odnosu na trougao ABC.
83
10. GEOMETRIJA POLIGONA
10.1. Opˇsti poligoni
814. Ako je ¦A
1
, . . . , A
n
¦ konaˇcan skup od n taˇcaka, dokazati da se teˇziˇsne
linije koje spajaju taˇcke A
i
tog skupa sa teˇziˇstima T
i
podskupova koji se sastoje
iz preostalih n − 1 taˇcaka seku u jednoj taˇcki T, teˇziˇstu tog skupa taˇcaka, pri
ˇcemu je
A
i
T : TT
i
= (n −1) : 1.
815. Ako je konaˇcan skup ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka razloˇzen na dva podskupa
S
1
i S
2
, od kojih prvi sadrˇzi p, a drugi preostalih n − p taˇcaka, dokazati da se
teˇziˇste T datog skupa nalazi izme
-
du teˇziˇsta T
1
i T
2
podskupova S
1
i S
2
, pri
ˇcemu je
TT
1
: TT
2
= (n −p) : p.
816. Ako su P
1
, . . . , P
n
taˇcke stranica A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
n-tougla A
1
, . . . A
n
takve da je A
1
P
1
: P
1
A
2
= . . . = A
n
P
n
: P
n
A1, dokazati da se teˇziˇsta poligona
A
1
, . . . A
n
i P
1
, . . . P
n
poklapaju.
817. Ako je T teˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka jedne ravni, i
ako su T

, A

1
, . . . , A

n
¦ uporedne projekcije taˇcaka T, A
1
, . . . , A
n
na nekoj pravoj
s koja je tako
-
de u toj ravni, dokazati da je
TT

=
1
n
(A
1
A

1
+. . . +A
n
A

n
).
818. (Lajbnicova teorema) Ako je T teˇziˇste konaˇcnog skupa od n taˇcaka ¦A
1
, . . . , A
n
¦
i P bilo koja taˇcka, dokazati da je:
n

i=1
PA
2
i
=
n

i=1
PA
2
i
+nPT
2
.
819. Ako je ¦A
1
, . . . , A
n
¦ proizvoljan skup od n taˇcaka, T teˇziˇste tog skupa i
T
i
teˇziˇste podskupa ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦, dokazati da je:
(a)
A
i
T
2
i
=
1
(n −1)
2
[n
n

j=1
A
i
A
2
j

n

j,k=1
A
j
A
2
k
]
(b)
n

i=1
A
i
T
2
=
n
(n −1)
2
n

i,j=1
A
i
A
2
j
(v)
n

i=1
TT
2
i
=
1
n(n −1)
2
n

i,j=1
A
i
A
2
j
, i < j
(g)
n

i=1
A
i
T
2
=
1
n
n

i,j=1
A
i
A
2
j
84
820. Ako su P i Qteˇziˇsta dvaju konaˇcnih skupova taˇcaka A
1
, . . . , A
m
i B
1
, . . . , B
n
,
dokazati da je
PQ
2
=
1
mn

m

i=1
n

j=1
A
i
B
2
j

m

i,k=1
A
i
A
2
k

m
n
n

j,l=1
B
j
B
2
l

.
821. Ako je T teˇziˇste proizvoljnog skupa A
1
, . . . , A
n
od n taˇcaka i ako su P i
Q dve bilo koje taˇcke, dokazati da je
(PA
2
1
+. . . +PA
2
n
) −(QA
2
1
+. . . +QA
2
n
) = n((PT
2
−QT
2
).
822. Odrediti skup svih taˇcaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih
taˇcaka A
1
, . . . , A
n
jednak kvadratu date duˇzi l.
10.2.Tetivni i tangentni poligoni
823. Dokazati da je kod prostog tetivnog poligona A
1
, . . . , A
2n
s parnim brojem
stranica zbir unutraˇsnjih uglova kod temena s neparnim indeksima jednak zbiru
unutraˇsnjih uglova kod temena s parnim indeksima.
824. Ako dva poligona A
1
, . . . , A
2n
i B
1
, . . . , B
2n
upisani u isti krug k imaju
2n − 1 uporednih odgovaraju´cih stranica, dokazati da su i preostale dve odgo-
varaju´ce stranice tih poligona me
-
du sobom uporedne.
825. Ako dva poligona A
1
, . . . , A
2n+1
i B
1
, . . . , B
2n+1
upisani u isti krug k imaju
2n uporednih odgovaraju´cih stranica, dokazati da su preostale dve odgovaraju´ce
stranice tih poligona me
-
du sobom jednake.
826. Ako su unutraˇsnji uglovi tetivnog poligona A
1
, . . . , A
2n+1
s neparnim
brojem stranica me
-
du sobom jednaki, dokazati da je taj poligon pravilan.
827. Ako je P taˇcka kruga opisanog oko tetivnog n-tougla A
1
, . . . , A
n
, dokazati
da podnoˇzja upravnih iz taˇcke P na Simsonovim pravama te iste taˇcke u odnosu
na (n − 1)-touglove A
1
. . . A
i−1
A
i+1
. . . A
n
za i = 1, . . . , n pripadaju jednoj
pravoj koju nazivamo Simsonovom pravom taˇcke P u odnosu na n-tougao A
1
, . . . , A
n
.
828. Ako je T teˇziˇste proizvoljnog skupa A
1
, . . . , A
n
od n taˇcaka nekog kruga
l(O, r), dokazati da se prave kroz teˇziˇsta podskupova A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
j−1
, A
j+1
, . . . , A
n
upravne na pravama A
i
A
j
(i, j = 1, . . . , n; i ,= j) seku u jednoj taˇcki, ortoteˇziˇstu
K datog skupa taˇcaka. Dokazati zatim da je taˇcka K na Ojlerovoj pravoj OT
tog skupa taˇcaka, pri ˇcemu je OT : TK = (n −2) : 2.
829. Ako je T teˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka nekog kruga
l(O, r), metodom matematiˇcke indukcije dokazati da se prave kroz ortocentre
podskupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
j−1
, A
j+1
, . . . , A
n
¦ upravne na pravama
A
i
A
j
seku u jednoj taˇcki, ortocentru H datog skupa taˇcaka. Dokazati zatim da
je taˇcka H na Ojlerovoj pravoj OT datog skupa taˇcaka, pri ˇcemu je HT : TO =
(n −1) : 1.
830. Ako je H ortocentar proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka nekog
kruga l(O, r), dokazati da su ortocentri H
i
podskupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦
simetriˇcni sa taˇckama A
i
u odnosu na srediˇste S duˇzi OH. Taˇcku S nazivamo
srediˇstem ili centrom, a pravu s koja je u taˇcki S upravna na Ojlerovoj pravoj,
nazivamo srediˇsnjom ili centralnom pravom datog skupa taˇcaka.
85
831. Ako je skup ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka nekog kruga l(O, r) razloˇzen na
proizvoljan naˇcin na dva podskupa S
1
i S
2
taˇcaka, dokazati da su ortocentri tih
podskupova simetriˇcni me
-
du sobom u odnosu na srediˇste S datog skupa taˇcaka.
832. Ako je S srediˇste, a H ortocentar proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n
taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da se H
i
podskupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦
nalaze na izvesnom krugu l

kome je srediˇste H, a polupreˇcnik jednak duˇzi r.
833. Ako je ¦A
1
, . . . , A
n
¦ proizvoljan skup od n taˇcaka nekog kruga l(O, r),
dokazati da se prave n
i
kroz taˇcke A
i
upravne na centralnim pravama s
i
pod-
skupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦ seku u ortocentru H datog skupa taˇcaka.
834. Ako je S centar i H ortocentar proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ sa n
taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da ortocentri S
i
podskupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦,
podnoˇzje B
i
upravnih iz taˇcaka A
i
na centralnim pravama s
i
podskupova ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦
i srediˇsta C
i
duˇzi HA
i
pripadaju jednom krugu k, kome je srediˇste S, a polupreˇcnik
jednak polovini duˇzi r. Krug k nazivamo Ojlerovim karakteristiˇcnim krugom
datog skupa taˇcaka.
835. Dokazati da se ortopolovi P
ijk
centralnih pravih p
ijk
podskupova
¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
j−1
, A
j+1
, A
k−1
, A
k+1
, . . . , A
n
¦
u odnosu na trouglove odre
-
dene taˇckama A
i
, A
j
, A
k
datog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦
od n taˇcaka nekog kruga l(O, r), nalaze na Ojlerovom karakteristiˇcnom krugu
datog skupa taˇcaka.
836. Ako je H ortocentar i K ortoteˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od
n taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da teˇziˇsta T
i
(i = 1, . . . , n) podskupova
¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦ i taˇcke E
i
duˇzi KA
i
takve da je A
i
E
i
: E
i
K =
(n − 2) : 1, pripadaju jednom krugu l
1
, kome je srediˇste O
1
taˇcka duˇzi OH
takva da je HO
1
: O
1
O = (n −2) : 1, a polupreˇcnik r
1
duˇz takva da je r : r
1
=
(n −1) : 1.Krug l
1
nazivamo Ojlerovim centralnim krugom datog skupa taˇcaka.
837. Ako su K, T i O
1
ortoteˇziˇste, teˇziˇste i srediˇste Ojlerovog centralnog kruga
l
1
proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati
da su taˇcke T i K harmonijski spregnute sa taˇckama O i O
1
, ˇsta viˇse da su taˇcke
T i K srediˇsta sliˇcnosti krugova l i l
1
.
838. Ako je T teˇziˇste i K ortoteˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n
taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je
(a)
OT
2
= r
2

1
n
2

n

i,j=1
A
i
A
j
(b)
OK
2
=
1
(n −2)
2
[n
2
r
2

n

i,j=1
A
i
A
j
2
]
(v)
KT
2
=
4
(n −2)
2
[r
2

1
n
2

n

i,j=1
A
i
A
j
2
], i < j
839. Ako je H ortocentar, K srediˇste i S srediˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦
od n taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je
86
(a)
n

i=1
HA
2
i
= n (n −1)
2
r
2
−(n −2)
n

i=1
A
i
A
j
2
(b)
n

i=1
KA
2
i
=
4n
(n −2)
2
r
2
+
n −4
(n −2)
2

n

i,j=1
A
i
A
2
j
, i < j
(v)
n

i=1
SA
2
i
=
n(n −2)
2
4
r
2

n −4
4

n

i,j=1
A
i
A
2
j
, i < j
840. Ako je H ortocentar, T teˇziˇste i K ortoteˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦
od n taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je
(a)
HO
2
= n
2
r
2

n

i,j=1
A
i
A
2
j
, i < j
(b)
HT
2
= (n −1)
2
r
2

(n −1)
2
n
2
n

i,j=1
A
i
A
2
j
, i < j
(v)
HK
2
=
n
2
(n −3)
2
(n −2)
2
(r
2

1
n
2
n

i,j=1
A
i
A
2
j
), i < j
841. Ako je S centar i H ortocentar proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n
taˇcaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je
n

i=1
SA
2
i
−(n −4)SH
2
= nr
2
.
842. Ako je K ortoteˇziˇste proizvoljnog skupa ¦A
1
, . . . , A
n
¦ od n taˇcaka nekog
kruga l(O, r), a T
i
teˇziˇste podskupa ¦A
1
, . . . , A
i−1
, A
i+1
, . . . , A
n
¦ dokazati da
je
(a)
KA
2
i
=
1
(n −2)
2
[4r
2
+ (n −2)
n

j=1
A
i
A
2
j

n

j,k=1
A
j
A
2
k
], j < k
(b)
KT
2
i
=
1
(n −1)
2
(n −2)
2
[4(n −1)
2
r
2
−(n −2)
n

j=1
A
i
A
2
j

n

j,k=1
A
j
A
2
k
], j < k
843. Ako je T teˇziˇste poligona A
1
. . . A
n
upisanog u krug k kome je srediˇste O
i polupreˇcnik r, i ako je d duˇz odre
-
dena taˇckama O i T, dokazati da je
TA
2
+. . . +TA
2
n
= n(r
2
−d
2
).
87
844. Ako je T teˇziˇste poligona A
1
. . . A
n
upisanog u krug k i ako su B
1
, . . . , B
n
taˇcke u kojima prave A
1
T, . . . , A
n
T seku krug k, dokazati da je
A
1
T
TB
1
+. . . +
A
n
T
TB
n
= n.
845. Ako su p
1
, . . . , p
2n
odstojanja proizvoljne taˇcke P kruga l od pravih koje
sadrˇze stranice A
1
A
2
, . . . , A
2n
A
1
poligona A
1
. . . A
2n
upisanog u krug l, dokazati
da je
p
1
p
3
p
5
. . . p
n
= p
2
p
4
. . . p
2n
.
846. Ako su p
1
, . . . , p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P kruga l od pravih koje
sadrˇze stranice n-tougla A
1
. . . A
n
upisanog u krug l, a q
1
, . . . , q
n
odstojanja
taˇcke P od dirki kruga l u taˇckama A
1
, . . . , A
n
, dokazati da je
p
1
p
2
. . . p
n
= q
1
q
2
. . . q
n
.
847. Ako su a
1
, . . . , a
n
duˇzi jednake stranicama A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
n-tougla
A
1
. . . A
n
upisanog u krug l, a p
1
, . . . , p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P luka
A
n
A
1
kruga l od pravih koje sadrˇze stranice A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
, dokazati da je
a
1
p
1
+
a
2
p
2
+. . . +
a
n−1
p
n−1
=
a
n
p
n
.
10.3. Pravilni poligoni
Definicija 10.1. Prost ravan poligon kome su jednake sve stranice i svi unutraˇsnji
uglovi nazivamo pravilnim. Prost ravan poligon kome je zadovoljen samo jedan
od pomenutih dvaju uslova nazivamo polupravilnim. Stoga razlikujemo dve
vrste polupravilnih poligona i to polupravilne jednakostraniˇcne i polupravilne
jednakougaone poligone.
U ovom ˇclanu prouˇcava´ce se pravilni poligoni.
848. Ako je r polupreˇcnik i P proizvoljna taˇcka kruga opisanog oko pravilnog
poligona A
1
. . . A
n
, dokazati da je
PA
2
1
+. . . +PA
2
n
= 2nr
2
.
849. Ako su M
1
, . . . , M
n
srediˇsta stranica A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
pravilnog poligona
A
1
. . . A
n
, a P proizvoljna taˇcka kruga k(O, r) opisanog oko tog poligona, i a
stranica tog poligona, dokazati da je
PM
2
1
+. . . +PM
2
n
= 2nr
2

1
4
na
2
.
850. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
pravilnog poligona A
1
. . . A
n
, zatimP proizvoljna taˇcka upisanog kruga, dokazati
da je
PA
2
1
+. . . +PA
2
n
= n(r
2
+
2
).
851. Ako su A
1
, . . . , A
n
i B
1
, . . . , B
n
dva pravilna poligona s jednakim brojem
stranica, upisana u isti krug k, i ako je P proizvoljna taˇcka u ravni tog kruga,
dokazati da je
PA
2
1
+. . . +PA
2
n
= PB
2
1
+. . . +PB
2
n
.
88
852. Ako je A
1
. . . A
2n
pravilan poligon s parnim brojem stranica i P bilo koja
taˇcka njegove ravni, dokazati da je
PA
2
1
+PA
2
n+1
= PA
2
2
+PA
2
n+2
= . . . = PA
2
n
+PA
2
2n
.
853. Ako su d
1
, . . . , d
2n+1
rastojanja temena pravilnog poligona A
1
. . . A
2n+1
s neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem
luku A
1
A
2n+1
kruga opisanog oko tog poligona, dokazati da je
d
1
+d
3
+. . . +d
2n+1
= d
2
+d
4
+. . . +d
2n
.
853. Ako su d
1
, . . . , d
2n+1
rastojanja temena A
1
, . . . , A
n
pravilnog n-tougla
A
1
. . . A
n
od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem luku A
1
A
n
kruga
opisanog oko tog n-tougla, dokazati da je
1
d
1
d
2
+
1
d
2
d
3
+
1
d
3
d
4
+. . . +
1
d
n−1
d
n
=
1
d
1
d
n
.
854. Ako su d
1
, . . . , d
n
rastojanja temena A
1
, . . . , A
n
pravilnog n-tougla A
1
. . . A
n
od proizvoljne taˇcke P koja se nalazi na manjem luku A
1
A
n
kruga opisanog oko
tog n-tougla, dokazati da je
1
d
1
d
2
+
1
d
2
d
3
+
1
d
3
d
4
+. . . +
1
d
n−1
d
n
=
1
d
1
d
n
.
855. Ako su p
1
, . . . , p
n
odstojanja proizvoljne taˇcke P manjeg luka A
n
A
1
kruga l opisanog oko pravilnog poligona A
1
. . . A
n
od pravih koje sadrˇze stranice
A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
, dokazati da je
1
p
1
+
1
p
2
+. . . +
1
p
n−1
=
1
p
n
.
856. Ako su a
n
i b
n
stranice dvaju pravilnih konveksnih n-touglova od kojih je
prvi opisan a drugi upisan u krugu polupreˇcnika r, zatim d
2n
stranica pravilnog
konveksnog 2n-tougla opisanog oko tog istog kruga, dokazati da je
(a)
1
a
2n
=
1
a
n
+
1
b
n
;
(b) a
2n
= 4r
2

1
b
n

1
a
n

.
857. Ako je a
n
stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇcnika
r, a a

n
stranica pravilnog konveksnog n-tougla opisanog oko tog istog kruga,
dokazati da je
a

n
=
2ra
n
4r
2
−a
2
n
.
858. Ako je a
n
stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇcnika
r, a a
2n
stranica pravilnog konveksnog 2n-tougla upisanog u taj isti krug,
dokazati da je
a
2n
=

2r
2
−r

4r
2
−a
2
n
.
859. Ako je a
n
stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇcnika
r, a a
3n
stranica pravilnog 3n-tougla upisanog u taj isti krug, dokazati da je
a
3
3n
−3r
2
a
3n
+r
2
a
n
= 0.
89
860. Dva pravilna poligona A
1
. . . A
n
i A

1
. . . A

2n
imaju jednake obime. Ako
je r polupreˇcnik opisanog i polupreˇcnik upisanog kruga poligona A
1
. . . A
n
,
a r

polupreˇcnik opisanog i

polupreˇcnik upisanog kruga poligona A

1
. . . A

2n
,
dokazati da je

=
1
2
(r +), r

=

r

.
861. Ako je p
n
obim pravilnog n-tougla opisanog oko kruga k, q
n
obim pravilnog
n-tougla upisanog u tom krugu, p
2n
obim pravilnog 2n-tougla oko kruga k i q
2n
obim pravilnog 2n-tougla upisanog u tom krugu, dokazati da je
1
p
2n
=
1
2

1
p
n
+
1
q
n

,
1
q
2n
=

1
p
2n

1
q
2n
.
862. Ako je A
1
. . . A
7
pravilan sedmougao, dokazati da je
1
A
1
A
2
=
1
A
1
A
3
+
1
A
1
A
4
.
863. Ako je O preseˇcna taˇcka dijagonala AC i BD pravilnog konveksnog
petougla ABCDE, dokazati da je AO
2
= AC OC.
864. Dokazati da je stranica pravilnog konveksnog desetougla upisanog u krug
jednaka ve´cem odseˇcku polupreˇcnika podeljenog zlatnim presekom.
865. Ako je a
10
stranica pravilnog konveksnog desetougla, a b
10
stranica pravilnog
konveksnog desetougla, koji su upisani u isti krug polupreˇcnika r, dokazati da
je
(a)
b
10
−a
10
= r
(b)
a
10
b
10
= r
2
866. Ako je a
10
stranica pravilnog konveksnog desetougla upisanog u krug
polupreˇcnika r, a b
10
stranica pravilnog zvezdastog desetougla upisanog u taj
isti krug, dokazati da je
(a)
a
10
=
r
2
(

5 −1)
(b)
b
10
=
r
2
(

5 + 1)
867. Ako je a
5
stranica pravilnog konveksnog petougla upisanog u krug k
polupreˇcnika r, a b
5
stranica pravilnog zvezdastog petougla upisanog u taj isti
krug, dokazati da je
(a)
a
5
=
r
2

10 −2

5
(b)
b
5
=
r
2

10 + 2

5
90
868. Ako je a
8
stranica pravilnog konveksnog osmougla upisanog u krug k
polupreˇcnika r, a b
8
stranica pravilnog zvezdastog osmougla upisanog u taj isti
krug, dokazati da je
(a)
a
8
= r

2 −

2
(b)
b
8
= r

2 +

2
869. Ako je a
12
stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla, b
12
stranica
pravilnog zvezdastog dvanaestougla, i a
4
stranica kvadrata koji su svi upisani u
isti krug, dokazati da je
b
12
−a
12
= a
4
.
869/2. Ako je a
12
stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla A
1
. . . A
12
, a
4
duˇz jednaka dijagonali A
1
A
4
i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
a
12
+a
4
= 2.
870. Ako je a
12
stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla upisanog u krug
k polupeˇcnika r, a b
12
stranica pravilnog zvezdastog dvanaestougla upisanog u
taj isti krug, dokazati da je
(a)
a
12
= r

2 −

3
(b)
b
12
= r

2 +

3
871. Ako je a
15
stranica pravilnog konveksnog petnaestougla upisanog u krug
polupreˇcnika r, a b
(1)
15
, b
(2)
15
, b
(3)
15
stranice pravilnih zvezdastih petnaestouglova
upisanih tako
-
de u krug polupreˇcnika r, dokazati da je
(a)
a
15
=
r
4
[

10 + 2

5 −3(

5 −1)]
(b)
b
(1)
15
=
r
4
[

3(

5 + 1) −

10 −2

5]
(v)
b
(2)
15
=
r
4
[

3(

5 −1) +

10 −2

5]
(g)
b
(3)
15
=
r
4
[

3(

5 + 1) +

10 −2

5]
872. Ako su a
5
, a
6
, a
10
stranice pravilnog konveksnog petougla, ˇsestougla, de-
setougla koji su upisani u isti krug k, dokazati da je
a
2
6
+a
2
10
= a
2
5
.
91
873. Ako su a
6
, b
5
, b
10
bilo stranice pravilnog ˇsestougla, pravilnog zvezdastog
petougla i pravilnog zvezdastog desetougla koji su upisani u isti krug k, dokazati
da je
a
2
6
+b
2
10
= b
2
5
.
874. Ako su a
3
, a
10
, b
10
bilo stranice pravilnog trougla, pravilnog konveksnog de-
setougla i pravilnog zvezdastog desetougla koji su upisani u isti krug k, dokazati
da je
a
2
10
+b
2
10
= a
2
3
.
92
11. RAZLAGANJE POVR
ˇ
SI I ODRE
-
DIVANJE POVR
ˇ
SINA
11.1. Razlaganje povrˇsi
875. Dokazati da se ravan moˇze razloˇziti na pravilne, podudarne poligonske
povrˇsi na pet razliˇcitih naˇcina.
Slika
876. Dokazati da se ravan moˇze razloˇziti
(a) na trougaone povrˇsi koje su podudarne s proizvoljnom trougaonom povrˇsi;
(b) na ˇcetvorougaone povrˇsi koje su podudarne s proizvoljnomˇcetvorougaonom
povrˇsi;
(v) na ˇsestougaone povrˇsi koje su podudarne s proizvoljnom centralno simetriˇcnom
ˇsestougaonom povrˇsi.
877. Dokazati da se ravan moˇze razloˇziti na trougaone povrˇsi tako da se u
svakom temenu sustiˇcu
(a) po tri trougaone povrˇsi
(b) po ˇcetiri trougaone povrˇsi
(v) po pet trougaonih povrˇsi
pri ˇcemu ni jedno teme tih povrˇsi nije unutraˇsnja taˇcka stranice susedne povrˇsi.
878. Dokazati da se konveksna poligonska povrˇs s neparnim brojem stranica
ne moˇze razloˇziti na paralelogramske povrˇsi.
879. Dokazati da svaka konveksna centralno simetriˇcna poligonska povrˇs se
moˇze razloˇziti na paralelogramske povrˇsi.
880. Ako svakoj stranici konveksne poligonske povrˇsi odgovara njoj jednaka par-
alelna stranica te povrˇsi, dokazati da je ta poligonska povrˇs centralno simetriˇcna,
i da se prema tome moˇze razloˇziti na paralelogramske povrˇsi.
881. Ako se konveksna poligonska povrˇs moˇze razloˇziti na konaˇcan broj cen-
tralno simetriˇcnih poligonskih povrˇsi, dokazati da je i ta konveksna povrˇs cen-
tralno simetriˇcna.
882. Ako je f
n
broj poligonskih povrˇsi koje se dobijaju razlaganjem konveksne
poligonske povrˇsi (A
1
. . . A
n
njenim dijagonalama, pri ˇcemu se nikoje tri i viˇse
dijagonala ne seku u jednoj taˇcki, dokazati da je
f
n
=
1
24
(n −1)(n −2)(n
2
−3n + 12).
11.2. Odre
-
divanje povrˇsina
883. Dokazati da razloˇzivo jednake poligonske povrˇsi imaju jednake povrˇsine.
884. Dokazati da dopunski jednake poligonske povrˇsi imaju jednake povrˇsine.
885. Dokazati da su pravougaone povrˇsi sa jednakim povrˇsinama razloˇzivo
jednake.
886. Dokazati da su trougaone povrˇsi sa jednakim povrˇsinama razloˇzivo jed-
nake.
93
887. Teorema F. Boljaja-Gervina. Dokazati da su poligonske povrˇsi sa jed-
nakim povrˇsinama razloˇzivo jednake.
888. Paposova teorema. Ako su ABKL i ACMN dva paralelograma konstru-
isana nad stranicama AB i AC bilo kojeg trougla ABC, s onih strana pravih AB
i AC s kojih nije taj trougao i ako je D presek pravih KL i MN, zatim BCPQ
paralelogram s bilo koje strane prave BC takav da je BQ|AD i BQ = AD,
dokazati da je
S(BCPQ) = S(ABKL) +S(ACMN).
889. Ako neka prava paralelna sa stranicom AB paralelograma ABCD seˇce
stranicu BC u taˇcki P i dijagonalu AC u taˇcki Q, dokazati da je
S(ABP) = S(AQD).
890. Ako je P proizvoljna taˇcka u paralelogramu ABCD, dokazati da je
S(PAB) +S(PCD) = S(PBC) +S(PAD).
891. Ako je P proizvoljna taˇcka ravni paralelograma ABCD, dokazati da je
S(PAC) = S(PAB) = S(PAD).
892. Ako su M i N taˇcke stranice BC trougla ABC takve da je BM = MN =
NC, P proizvoljna taˇcka duˇzi MN, a R i Q taˇcke u kojima prave kroz M i N
uporedne sa AP seku stranice AB i AC, dokazati da je
S(ARPQ) = S(BPR) = S(CPQ).
893. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima tri uporedne prave kroz temena A, B, C
seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama trougla ABC, dokazati da je
S(PQR) = 2S(ABS).
894. Neka je ABC proizvoljan trougao i P proizvoljna taˇcka. Ako su A

, B

,
C

teˇziˇsta trouglova PBC, PCA, PAB, dokazati da je
S(ABC) = 9S(A

B

C

).
895. Ako su P

, Q

, R

upravne projekcije proizvoljne taˇcke O koja se nalazi u
trouglu ABC na pravama BC, CA, AB a P, Q, R taˇcke polupravih OP

, OQ

,
OR

takve da je OP = BC, OQ = CA, OR = AB, dokazati da je
S(PQR) = 3S(ABC).
896. Ako obeleˇzimo sa O taˇcku koja se nalazi u konveksnom ˇcetvorouglu
ABCD, sa K

, L

, M

, N

podnoˇzja upravnih iz taˇcke O na pravama AB,
BC, CD, DA i sa K, L, M, N taˇcke polupravih OK

, OL

, OM

, ON

takve
da je OK = AB, OL = BC, OM = CD, ON = DA, dokazati da duˇzi KL,
LM, MN, NK obrazuju izvesnu povrˇs ω takvu da je S(ω) = 2S(ABCD).
897. Kroz srediˇste svake dijagonale konveksnog ˇcetvorougla ABCD konstru-
isana je prava uporedna s drugom dijagonalom. Dokazati da duˇzi koje spajaju
94
presek O tih pravih sa srediˇstima stranica razlaˇzu ˇcetvorougaonu povrˇs (ABCD)
na ˇcetiri ekvivalentne ˇcetvorougaone povrˇsi.
898. Ako je ABCD konveksan ˇcetvorougao i ako su A

, B

, C

, D

taˇcke
simetriˇcne s taˇckama A, B, C, D respektivno u odnosu na taˇcke B, C, D, A,
dokazati da je
S(A

B

C

D

) = 5S(ABCD).
899. Ako je ABCD proizvoljan konveksan ˇcetvorougao. Ako su K i L taˇcke
stranice AB takve da je AK = KL = LB, a M i N taˇcke stranice CD takve
da je CM = MN = ND, dokazati da je
S(KLMN) =
1
3
S(ABCD).
900. Ako su M i N srediˇsta stranica AB i CD konveksnog ˇcetvorougla ABCD,
a P i Q taˇcke u kojima duˇzi AN i BN seku duˇzi DM i CM, dokazati da je
S(PMQN) = S(DAP) +S(BCQ).
901. Ako obeleˇzimo sa P i Q srediˇsta dijagonala AC i BD prostog ˇcetvorougla
ABCD i sa R taˇcku u kojoj se seku prave odre
-
dene naspramnim stranicama
AB i CD, dokazati da je
S(PQR) =
1
4
S(ABCD).
902. Ako obeleˇzimo sa P i Q srediˇsta dijagonala AC i BD prostog ˇcetvorougla
ABCD kome se prave odre
-
dene naspramnim stranicama AB i CD seku u jednoj
taˇcki E, a prave odre
-
dene naspramnim stranicama BC i AD seku u nekoj taˇcki
F, dokazati da je
S(PQE) = S(PQF).
903. Neka su AB = a i CD = b osnovice trapeza ABCD kome se dijagonale
seku u taˇcki O. Ako je P proizvoljna taˇcka stranice AB, Q taˇcka u kojoj se
seku duˇzi PD i AC, dokazati da je
S(PQR) =
a +b
b
S(OQR).
904. Ako su E i F taˇcke u kojima simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A
seku pravu odre
-
denu stranicom BC trougla ABC i ako je AB : AC = m : n,
dokazati da je
S(ABC)
S(AEF)
=
m
2
−n
2
2mn
.
905. Ako su P i Q taˇcke paralelnih stranica AB i CD konveksnog trapeza
ABCD takve da je AB = kPB i DC = kQC, dokazati da je
S(ABCD) = nS(PBCQ).
906. Ako su P
1
, . . . , P
n
paralelne projekcije temena A
1
, . . . , A
n
poligonske
povrˇsi (A
1
. . . A
n
) na nekoj pravoj p koja sa tom poligonskom povrˇsi nema za-
jedniˇckih taˇcaka, a B
1
, . . . , B
n
, redom, taˇcke na duˇzima A
1
P
1
, . . . , A
n
P
n
takve
da je A
1
P
1
= kB
1
P
1
, . . . , A
n
P
n
= kB
n
P
n
, dokazati da je
S(A
1
. . . A
n
) = kS(B
1
. . . B
n
).
95
907. Ako dve poligonske povrˇsi (A
1
. . . A
2n
) i (B
1
. . . B
2n
) imaju zajedniˇcka
srediˇsta odgovaraju´cih stranica, dokazati da je
S(A
1
. . . A
2n
) = S(B
1
. . . B
2n
).
908. Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa stran-
icom BC trougla ABC seˇce stranice AB i AC u taˇckama M i N takvim da
je
S(BCNM) : S(AMN) = m : n.
909. Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa os-
novicama seˇce krake AD i BC trapeza ABCD u taˇckama M i N takvim da
je
S(ABNM) : S(MNCD) = m : n.
910. Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa datom
pravom p razlaˇze datu trougaonu povrˇs (ABC) na dve povrˇsi ω
1
i ω
2
takve da
je
S(ω
1
) : S(ω
2
) = m : n.
911. Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna s datom
pravom p razlaˇze datu konveksnu poligonsku povrˇs na dve poligonske povrˇsi ω
1
i ω
2
takve da je
S(ω
1
) : S(ω
2
) = m : n.
912. Odrediti u ravni ˇcetvorougla ABCD skup svih taˇcaka X takvih da je
S(AXB) +S(CXD) = S(BXC) +S(DXA).
913. Ako su P i Q srediˇsta dijagonala AC i BD tangentnog ˇcetvorougla ABCD,
a O srediˇste kruga upisanoga u tom ˇcetvorouglu, dokazati da taˇcke P, Q, O
pripadaju jednoj pravoj. (Njutnova teorema.)
914. Ako je ABCD proizvoljan ˇcetvorougao, E taˇcka u kojoj se seku prave AB
i CD, F taˇcka u kojoj se seku BC i DA, dokazati da se srediˇsta P, Q, R duˇzi
AC, BD, EF nalaze na jednoj pravoj (Gausova teorema).
915. Ako su a, b, c stranice i h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC, r polupreˇcnik
opisanog kruga i S povrˇsina trougaone povrˇsi (ABC), dokazati da je
a.
S =
abc
4r
b.
S
2
=
r
2
h
a
h
b
h
c
916. Ako su ,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici upisanih krugova trougla ABC, a p
poluobim tog trougla, dokazati da je
a.
S(ABC) = p, S(ABC) = (p −a)
a
b.
S
2
(ABC) = p(p −a)(p −b)(p −c)
96
c.
S
2
=
a

b

c
917. Ako su b i c katete, a hipotenuza, p poluobim i S povrˇsina povrˇsi (ABC)
kojoj je ugao A prav, dokazati da je
S = p(p −a) i S = (p −b)(p −c).
918. Ako su A

, B

, C

podnoˇzja visina oˇstrouglog trougla ABC, a r polupreˇcnik
opisanog kruga i p

poluobim trougla A

B

C

, dokazati da je
S(ABC) = rp

.
919. Ako su S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova oˇstrouglog trougla
ABC, a p poluobim tog trougla i r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
S(S
a
S
b
S
c
) = 2pr.
920. Ako su n
a
, n
b
, n
c
odseˇcci koje odre
-
duje trougao ABC na pravama koje
sadrˇze srediˇste S upisanog kruga a paralelne su respektivno na stranicama BC,
CA, AB, zatim h
a
, h
b
, h
c
visine iz temena A, B, C tog trougla, dokazati da je
S =
1
4
(n
a
h
a
+n
b
h
b
+n
c
h
c
).
921. Ako su l
a
i
¯
l
a
simetrale unutraˇsnjeg i spoljaˇsnjeg ugla A trougla ABC
kome su stranice AB i AC srazmerne datim duˇzima m i n, dokazati da je
S(ABC) =
m
2
−n
2
4mn
l
a
¯
l
a
.
922. Ako su m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne linije trougla ABC, a m poluzbir tih teˇziˇsnih
linija, dokazati da je
S(ABC) =
4
3
m(m−m
a
)(m−m
b
)(m−m
c
).
923. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC, a h poluzbir tih visina, dokazati
da je
1
S(ABC)
= 4h(h −h
a
)(h −h
b
)(h −h
c
).
924. Ako su duˇzi a, b, c, d jednake stranicama AB, BC, CD, DA konveksnog
ˇcetvorougla ABCD upisanog u krug k, a p poluobim tog ˇcetvorougla, dokazati
da je
S(ABCD) = (p −a)(p −b)(p −c)(p −d).
925. Ako su a, b, c, d stranice tetivnog i tangentnog ˇcetvorougla ABCD,
dokazati da je
S
2
(ABCD) = abcd.
926. Ako je ABCD konveksan ˇcetvorougao upisan u krug k polupreˇcnika r, E
taˇcka u kojoj prava kroz C uporedna sa BD seˇce k i ako je AC = e, BD = f,
AE = g; dokazati da je
S(ABCD) =
efg
4r
.
97
927. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD zbir duˇzi koje spajaju srediˇsta
naspramnih stranica jednak duˇzi l i ako je AC = BD = d, dokazati da je
S(ABCD) =
1
2
(l
2
−d
2
).
928. Ako su a i b stranice, d
1
i d
2
dijagonale i S povrˇsina paralelogramske
povrˇsi, dokazati da je
S
2
= a
2
b
2

1
16
(d
2
1
−d
2
2
)
2
.
929. Ako obeleˇzimo sa ABCD romb, a sa r
1
i r
2
polupreˇcnike krugova opisanih
oko trouglova ABC i ABD, dokazati da je
S(ABCD) =
8r
2
1
r
2
2
(r
2
1
+r
2
2
)
2
.
930. Ako su a i b stranice i S povrˇsina paralelogramske povrˇsi (ABCD), zatim
n
a
, n
b
, n
c
, n
d
rastojanja proizvoljne taˇcke N od taˇcaka A, B, C, D, dokazati da
je
S
2
= a
2
b
2

1
4
(n
2
A
−n
2
B
+n
2
C
−n
2
D
)
2
.
931. Ako su a, b, c, d stranice, a e, f dijagonale i S povrˇsina bilo koje
ˇcetvorougaone povrˇsi (ABCD), dokazati da je
S
2
=
1
16
(4e
2
f
2
−(a
2
−b
2
+c
2
−d
2
)
2
).
932. Ako je P proizvoljna taˇcka u ili na pravilnom n-touglu A
1
. . . A
n
i
polupreˇcnik upisanog kruga tog poligona, zatim d
1
, . . . , d
n
odstojanja taˇcke P
od pravih A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
, dokazati da je
d
1
+. . . +d
n
= n.
933. Ako su a
1
, . . . , a
n
odstojanja temena A
1
, . . . , A
n
pravilnog n-tougla A
1
. . . A
n
proizvoljne dirke t kruga k opisanog oko tog n-tougla i ako je r polupreˇcnik kruga
k, dokazati da je
a
1
+. . . +a
n
= nr.
934. Nad stranicama trougla ABC konstruisani su spolja jednakokraki trou-
glovi BCA

, CAB

, ABC

kod kojih su unutraˇsnji uglovi pri vrhovima A

, B

,
C

me
-
du sobom jednaki. Dokazati da se prave AA

, BB

, CC

seku u jednoj
taˇcki.
935. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine i
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova
trougla ABC, dokazati da je
h
b
+h
c

a
+
h
c
+h
a

b
+
h
a
+h
b

c
= 6.
936. Ako je O taˇcka u ravni trougla ABC i ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima
prave AO, BO, CO seku respektivno prave BC, CA, AB, dokazati da je
98
a.
OA

AA

+
OB

BB

+
OC

CC

= 1
b.
AO
AA

+
BO
BB

+
CO
CC

= 1
937. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, a A

, B

, C

taˇcke u kojima
prave AA

, BB

, CC

seku krug opisan oko trougla ABC, dokazati da je
AA

AA

+
BB

BB

+
CC

CC

= 4.
938. Ako je O taˇcka u trouglu ABC i ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima prave
AO, BO, CO seku odgovaraju´ce stranice BC, CA, AB, dokazati da je
AO
OA

BO
OB

CO
OC

=
AO
OA

+
BO
OB

+
CO
OC

+ 2.
939. Ako su AA

, BB

, CC

visine trougla ABC, a AA

, BB

, CC

podnoˇzja
upravnih iz proizvoljne taˇcke O na pravama BC, CA, AB, dokazati da je
OA

AA

+
OB

BB

+
OC

CC

= 1.
940. Ako su a, b, c prave kroz proizvoljnu taˇcku O uporedne sa stranicama
BC, CA, AB trougla ABC i ako prava AB i AC u taˇckama B
1
i C
1
, prava b
seˇce prave BC i BA u taˇckama C
2
i A
2
, prava c seˇce prave CA i CB u taˇckama
A
3
i B
3
, dokazati da je
B
1
C
1
BC
+
C
2
A
2
CA
+
A
3
B
3
AB
= 2.
941. Ako su A

, B

, C

taˇcke u kojima prave odre
-
dene preˇcnicima AA

, BB

,
CC

kruga opisanog oko trougla ABC seku prave BC, CA, AB, dokazati da je
A

A

AA

+
B

B

BB

+
C

C

CC

= 1.
942. Ako je O srediˇste i r polupreˇcnik kruga opisanog oko trougla ABC, A

,
B

, C

taˇcke u kojima prave AO, BO, CO seku prave BC, CA, AB, dokazati
da je
1
AA

+
1
BB

+
1
CC

=
2
r
.
943. Ako su A

, B

, C

taˇcke na stranicama ili produˇzenjima stranica BC,
CA, AB trougla ABC takve da se prave AA

, BB

, CC

seku u jednoj taˇcki O,
dokazati da je
AO
OA
=
AC

C

B
+
AB

B

C
.
944. Ako su P, Q, R taˇcke u kojima krug upisan u trougao ABC dodiruje
stranice BC, CA, AB i ako je G
ˇ
Zergonova taˇcka trougla ABC, a r polupreˇcnik
opisanog i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
AG
GP

BG
GQ

CG
GR
=
4r

.
99
945. Ako su kod trouglova ABC i A

B

C

uglovi A i A

jednaki ili suplementni,
dokazati da je
S(ABC)
S(A

B

C

)
=
AB AC
AB

A

C

.
946. Ako su na stranicama BC, CA, AB trougla ABC taˇcke P i P

, Q i Q

, R
i R

simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu na srediˇsta tih stranica, dokazati da je
S(PQR) = S(P

Q

R

).
947. Ako stranice BC, CA, AB trougla ABC dodiruju upisani krug u taˇckama
P, Q, R i spolja upisane krugove u taˇckama P

, Q

, R

, dokazati da je
S(PQR) = S(P

Q

R

).
948. Ako su stranice trougla A

B

C

jednake teˇziˇsnim linijama trougla ABC,
dokazati da je
S(A

B

C

) : S(ABC) = 3 : 4.
949. Ako su ω
a
, ω
b
, ω
c
bilo kakve sliˇcne poligonske povrˇsi konstruisane na
stranicama pravouglog trougla ABC, pri ˇcemu su hipotenuza BC i katete CA
i AB odgovaraju´ce duˇzi u tom preslikavanju, dokazati da je
S(ω
a
) = S(ω
b
) +S(ω
c
).
950. Ako su taˇcke A
1
, B
1
, C
1
srediˇsta stranica BC, CA, AB proizvoljnog
trougla ABC i M bilo koja taˇcka njegove ravni, dokazati da je
S(MAA
1
) = S(MBB
1
) = S(MCC
1
).
951. Ako su A
1
, B
1
, C
1
taˇcke stranica BC, CA, AB trougla ABC takve da je
BA
1
: A
1
C = CB
1
: B
1
A = AC
1
: C
1
B = m : n, a A
2
, B
2
, C
2
taˇcke u kojima se
seku prave BB
1
i CC
1
, CC
1
i AA
1
, AA
1
i BB
1
, dokazati da je za m < n
S(ABC)
S(A
2
B
2
C
2
)
=
m
2
+mn +n
2
(m−n)
2
.
952. Ako su A
1
, B
1
, C
1
, D
1
taˇcke stranica AB, BC, CD, DA paralelograma
ABCD takve da je AA
1
: A
1
B = BB
1
: B
1
C = CC
1
: C
1
D = DD
1
: D
1
A =
m : n a A
2
, B
2
, C
2
, D
2
taˇcke u kojima se seku prave DA
1
i A
1
B, AB
1
i BC
1
,
BC
1
i CD
1
, CD
1
i DA
1
, dokazati da je
S(ABCD)
S(A
2
B
2
C
2
D
2
)
=
(m+n)
2
+m
2
m
2
.
953. Ako su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA, AB trougla ABC takve da je
BP : PC = CQ : QA = AR : RB = m : n, dokazati da je
(a)
S(ARQ) = S(BPR) = S(CQR) =
mn
(m+n)
2
S(ABC)
100
(b)
S(PQR) =
m
2
−mn +n
2
(m+n)
2
S(ABC)
954. Ako su P, Q, R taˇcke stranice BC, CA, AB trougla ABC takve da je
BP : PC = p
1
: p
2
, CQ : QA = q
1
: q
2
, AR : RC = r
1
: r
2
, dokazati da je
(a)
S(AQR)
S(ABC)
=
r
1
q
1
(r
1
+r
2
) (q
1
+q
2
)
(b)
S(PQR)
S(ABC)
=
p
1
q
1
r
1
+p
2
q
2
r
2
(p
1
+p
2
) (q
1
+q
2
) (r
1
+r
2
)
955. Ako su M i N taˇcke stranica AB i AC trougla ABC takve da je ??AMN????ABC,
dokazati da je
S
2
(ABN) = S(AMN) S(ABC).
956. Ako je O presek dijagonala AC i BD trpeza ABCD kome je AB > CD,
dokazati da je
S(ABCD) = S(ABO) +S(CDO).
957. Ako su P i Q taˇcke stranica AB i AC trougla ABC i R taˇcka prave PQ
takve da je BP : PA = AQ : QC = PR : RQ, dokazati da je
S(RBC) = 2S(APQ).
958. Ako su P i Q taˇcke stranica AB i AC trougla ABC i R taˇcka duˇzi PQ
takve da je BP : PA = AQ : QC = PR : RQ, dokazati da je
S(ABC) =??
3
S(BPR) +
3
S(CQR).
959. Ako je O presek dijagonala konveksnog trapeza ABCD, dokazati da je
S
2
(BOC) = S(AOB) S(COD).
960. Ako se dijagonale AC i BD ˇcetvorougla ABCD seku u taˇcki O pod pravim
uglom, dokazati da je
S(AOB) S(COD) = S(BOC) S(AOD).
961. Ako je ABC trougao, P proizvoljna taˇcka stranice BC, a Q i R taˇcke
stranica AC i AB takve da je PQ???AB i PR???AC, dokazati da je
S
2
(AQR) = S(BPR) S(CPQ).
962. Ako su OA i OB dva upravna polupreˇcnika kruga k, P i Q taˇcke u kojima
proizvoljna dirka kruga k seˇce prave OA i OB, M dodirna taˇcka i N podnoˇzje
upravne kroz M na pravoj OA, dokazati da je
S
2
(OAB) = S(OMN) S(OPQ).
101
963. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz neke taˇcke M na pravama koje
su odre
-
dene stranicama BC, CA, AB trougla ABC i ako je O srediˇste i r
plupreˇcnik kruga l opisanog oko trougla ABC, a duˇz koja spaja taˇcke O i M,
dokazati da je
S(PQR)
S(ABC)
= ±
1
4
(1 −
d
2
r
2
),
pri ˇcemu se uzima znak + ili − prema tome da li je taˇcka M u ili izvan kruga l.
964. Ako su r i polupreˇcnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC, a
P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA, AB dokazati da
je
S(PQR)
S(ABC)
=

2r
.
965. Ako su r i
a
polupreˇcnici opisanog kruga i spolja upisanog kruga k
a
trougla ABC, a P
a
, Q
a
, R
a
taˇcke u kojima krug k
a
dodiruje prave BC, CA,
AB dokazati da je
S(P
a
Q
a
R
a
)
S(ABC)
=

a
2r
.
966. Ako su r i polupreˇcnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC; P, Q,
R taˇcke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC, CA, AB, a P

, Q

, R

podnoˇzja visina trougla PQR, dokazati da je
S(P

Q

R

)
S(ABC)
=

4r
2
.
967. Ako su r i
a
polupreˇcnici opisanog kruga i spolja upisanog kruga k
a
trougla ABC, a P
a
, Q
a
, R
a
taˇcke u kojima krug k
a
dodiruje prave BC, CA,
AB a P

a
, Q

a
, R

a
podnoˇzja visina trougla P
a
Q
a
R
a
, dokazati da je
S(P

a
Q

a
R

a
)
S(ABC)
=
a
4r
2
.
968. Ako su P, Q, R podnoˇzja upravnih iz teˇziˇsta T trougla ABC na pravama
BC, CA, AB, a a, b, c duˇzine stranica BC, CA, AB, dokazati da je
S(PQR
S(ABC)
3
=
4
9
a
2
+b
2
+c
2
a
2
b
2
c
2
.
969. Ako obeleˇzimo sa P, Q, R taˇcke u kojima upisani krug k trougla ABC
dodiruje stranice BC, CA, AB i sa P
i
, Q
i
, R
i
taˇcke u kojima spolja upisani
krug k
i
za i = a, b, c dodiruje prave BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
S(P
a
Q
a
R
a
) +S(P
b
Q
b
R
b
) +S(P
c
Q
c
R
c
) −S(PQR) = 2S(ABC)
(b)
1
S(P
a
Q
a
R
a
)
+
1
S(P
b
Q
b
R
b
+
1
S(P
c
Q
c
R
c
=
1
S(PQR)
970. Ako obeleˇzimo sa P, Q, R dodirne taˇcke upisanog kruga k sa stranicama
BC, CA, AB trougla ABC; sa P
i
, Q
i
, R
i
dodirne taˇcke spolja upisanog kruga
102
k
i
(i = a, b, c) sa pravama BC, CA, AB; sa P

, Q

, R

podnoˇzja visina trougla
PQR; sa P

i
, Q

i
, R

i
podnoˇzja visina trougla P
i
Q
i
R
i
; sa polupreˇcnik kruga k
i sa p poluobim trougla ABC; dokazati da je
(a)
S(P
a
Q
a
R
a
) S(P
b
Q
b
R
b
) S(P
c
Q
c
R
c
) =
p
2
2
S(PQR)
3
(b)
S(P

a
Q

a
R

a
) S(P

b
Q

b
R

b
) S(P

c
Q

c
R

c
) =
P
4
4
S(P

Q

R

)
3
971. Prave kroz taˇcku O koja se nalazi u trouglu ABC uporedne sa stranicama
razlaˇzu trougaonu povrˇs (ABC) na tri paralelograma i tri trougaone povrˇsi.
Dokazati da je proizvod povrˇsina tih paralelogramskih povrˇsi osam puta ve´ci od
proizvoda povrˇsina tih trougaonih povrˇsi.
972. Ako prave odre
-
dene dvema tetivama AB i CD nekog kruga k sadrˇze
srediˇste S tetive MN tog istog kruga dokazati da su taˇcke X i Y u kojima
prava MN seˇce prave AD i BC simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu na taˇcku S.
973. Ako su a, b, c stranice trougla ABC takve da je a −b = b −c = d i ako je
polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
b
2
−4d
2
= 12
2
.
974. Ako su a, b, c stranice trougla ABC takve da je a − b = b − c i ako je r
polupreˇcnik opisanog kruga, a polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
ac = 6r.
975. Ako je D taˇcka u kojoj raspolovnica ugla A seˇce stranicu BC trougla
ABC, a E i F taˇcke prave BC takve da je ??DAE =??DAF, dokazati da je
AE
2
AF
2
=
BE CF
BF CF
i
AB
2
AC
2
=
BE BF
CE CF
.
103
12. Nejednakosti u planimetriji
976. Ako za svake tri prave proizvoljnog skupa pravih jedne ravni postoji
krug polupreˇcnika r koji sa svakom od tih triju pravih ima zajedniˇckih taˇcaka,
dokazati da postoji krug polupreˇcnika r koji sa svakom pravom datog skupa ima
zajedniˇckih taˇcaka.
977. Ako je d dijametar bilo kojeg ograniˇcenog skupa a
1
, . . . , a
n
pravih jedne
ravni, dokazati da postoji krug polupreˇcnika r ≤
d
2

3
koji sa svakom pravom
datog skupa ima najmanje jednu zajedniˇcku taˇcku.
978. Ako je d dijametar bilo kojeg skupa taˇcaka neke ravni, dokazati da postoji
kruˇzna povrˇs polupreˇcnika r =
d

3
koja sadrˇzi sve taˇcke tog skupa (Jungova
teorema).
979. Ako je d dijametar bilo kojeg ograniˇcenog skupa taˇcaka u ravni, dokazati
da postoji pravilna trougaona povrˇs sa stranicama a ≤

3d koja sadrˇzi sve
taˇcke tog skupa taˇcaka.
980. Ako je a
1
, . . . , a
n
konaˇcan skup od n duˇzi, dokazati da je
a
1
a
2
+
a
2
a
3
+. . . +
a
n
a
1
≥ n.
981. Ako je a
1
, . . . , a
n
konaˇcan skup od n duˇzi, dokazati da je
(a
1
+. . . +a
n
)(
1
a
1
+. . . +
1
a
n
) ≥ n
2
.
982. Ako je a
1
, . . . , a
n
konaˇcan skup od n duˇzi, dokazati da je
1
n
(a
1
+. . . +a
n
)
2
≤ a
2
1
+. . . +a
2
n
≤ (a
1
+. . . +a
n
)
2
.
983. Ako su A
n
i H
n
aritmetiˇcka i harmonijska sredina duˇzi a
1
, . . . , a
n
dokazati
da je
(a)
min(a
1
, . . . , a
n
) ≤ H
n
(b)
max(a
1
, . . . , a
n
) ≥ A
n
984. Ako su P i Q srediˇsta stranica AD i BC ˇcetvorougla ABCD, dokazati da
je
[AB −CD[ ≤ 2PQ ≤ AB +CD.
985. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠C = ∠D, dokazati
da je BC > AD.
986. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD ∠A = ∠B i BC > AD, dokazati
da je ∠D > ∠C.
987. Ako je kod prostog ˇcetvorougla ABCD AD = BC i ∠A > ∠B, dokazati
da je ∠C > ∠D.
104
988. Dokazati da je kod svakog trougla ABC
h
a
≤ l
a
≤ m
a
.
989. Dokazati da kod trougla ve´coj stranici odgovara manja teˇziˇsna linija, i
obrnuto, da manjoj teˇziˇsnoj liniji odgovara ve´ca stranica.
990. Ako je kod trougla ABC AC > AB, dokazati da je l
b
< l
c
.
991. Ako je ABC jednakostraniˇcan trougao i P proizvoljna taˇcka njegove ravni,
dokazati da je
AP ≤ BP +CP.
992. Ako je C srediˇste kruˇznog luka ALB i D bilo koja druga taˇcka tog kruˇznog
luka, dokazati da je
AC +BC > AD +BD.
993. Ako su duˇzi a, b, c jednake stranicama nekog trougla, dokazati da su za
svaki prirodni broj n odseˇcci
n

a,
n

b,
n

c tako
-
de jednaki stranicama nekog
trougla.
994. Ako su b i c katete i a hipotenuza pravouglog trougla, a n prirodan broj
ve´ci od 2, dokazati da je
(a)
a

2 ≥ b +c
(b)
a
n
> b
n
+c
n
995. Ako je razlika kateta b i c pravouglog trougla jednaka simetrali pravog
ugla, dokazati da je pri b > c
b
c
=

2 +

6
2
.
996. Ako su a, b, c hipotenuze i katete pravouglog trougla, h
a
visina koja
odgovara hipotenuzi i polupreˇcnik kruga upisanog u taj trougao, dokazati da
je
(a)
b +c < a +h
a
(b)
2
5
h
a
< <
1
2
h
a
997. Ako je h
a
visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla, r polupreˇcnik
opisanog i polupreˇcnik upisanog kruga tog trougla, dokazati da je
(a)
h
a
≤ (

2 + 1)
(b)
≤ r(

2 −1)
998. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga, polupreˇcnik upisanog kruga i h
a
visina iz temena A proizvoljnog trougla ABC, dokazati da je
105
(a)
r ≥ 2
(b)
h
a
> 2
999. Ako su a, b, c stranice trougla pri ˇcemu je a ≤ b i a ≤ c, zatim h
a
visina
kojoj odgovara stranica a, a i
a
polupreˇcnici upisanih krugova, dokazati da
je
(a)
h
a
≥ 3
(b)
h
a

a
1000. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga
tetivnog i tangentnog ˇcetvorougla, dokazati da je
r ≥

2.
1001. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga, polupreˇcnik upisanog kruga i h
a
najve´ca visina netupouglog trougla ABC, dokazati da je
r + ≤ h
a
.
1002. Ako su a, b, c stranice netupouglog trougla pri ˇcemu je a ≤ b i a ≤ c
zatim r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati
da je
r


b +c
a
.
1003. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC, dokazati da je
1
h
a

1
h
b
<
1
h
c
<
1
h
a
+
1
h
b
.
1004. Ako je p poluobim trougla ABC, r polupreˇcnik opisanog kruga,
polupreˇcnik upisanog kruga i
a
polupreˇcnik spolja upisanog kruga koji dodiruje
stranicu BC, dokazati da je
(a) p > 2r −, ako je trougao ABC oˇstrougli.
(b) p > 4r −
a
, ako je kod trougla ABC ugao A tup.
1005. Ako je p poluobim trougla ABC i M bilo koja njegova unutraˇsnja taˇcka,
dokazati da je
p < MA+MB +MC < 2p.
1006. Ako obeleˇzimo sa H ortocentar trougla ABC, sa O srediˇste i sa r
polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je
OH < 3r.
1007. Ako je H ortocentar, O srediˇste upisanog kruga i S srediˇste opisanog
kruga trougla, dokazati da je
OH ≥

2SH.
106
1008. Dat je konveksan ugao MON i u njemu taˇcka P. Odrediti na kracima
OM i ON ugla MON taˇcke X i Y kolinearne s taˇckom P takve da obim trougla
OXY bude minimalan.
1009. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla, dokazati da je
(a)
8(p −a)(p −b)(p −c) ≤ abc
(b)
a
2
(p −a) +b
2
(p −b) +c
2
(p −c) ≤
3
2
abc
(v)
ab(a +b) +bc(b +c) +ca(c +a) ≥ 6abc
(g)
ab(a +b) +bc(b +c) +ca(c +a) ≥ 48(p −a)(p −b)(p −c)
1010. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla, dokazati da je
(a)
1
a +b
+
1
b +c
+
1
c +a

9
4p
(b)
a
b +c
+
b
c +a
+
c
a +b

3
2
(v)
p −a
b +c
+
p −b
c +a
+
p −c
a +b

3
4
(g)
p +a
b +c
+
p +b
c +a
+
p +c
a +b

15
4
1011. Ako su a, b, c stranice trougla, p njegov poluobim, r polupreˇcnik opisanog
kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
1
p −a
+
1
p −b
+
1
p −c
≥ 2(
1
a
+
1
b
+
1
c
)
(b)
1
p −a
+
1
p −b
+
1
p −c

9
p
(v)
1
p −a
+
1
p −b
+
1
p −c


3

(g)
1
p −a
+
1
p −b
+
1
p −c

2

3
r
1012. Ako su a, b, c stranice trougla, dokazati da je
(a)
a
2
+b
2
+c
2
≥ ab +bc +ca
107
(b)
a
2
+b
2
+c
2

1
3
(a +b +c)
2
(c)
a
2
+b
2
+c
2
< 2(ab +bc +ca)
(d)
a
2
+b
2
+c
2
<
1
2
(a +b +c)
2
1013. Ako su a, b, c stranice trougla, dokazati da je
(a)
ab +bc +ca ≤
1
3
(a +b +c)
2
(b)
ab +bc +ca >
1
4
(a +b +c)
2
1014. Ako je p poluobim trougla, r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik
upisanog kruga, dokazati da je
(a)
3

3 ≤ ≤

3
3
(4r +) ≤
3

3
2
r;
(b)
27
2
r ≤ 3(4r +) ≤ 16r −5
2

2
≤ 4r
2
+ 4r + 3
2

3r
2
(4r +).
1015. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla, a r polupreˇcnik opisanog
kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
1
a
+
1
b
+
1
c

9
3p
(b)
1
a
+
1
b
+
1
c


3

(v)
1
a
+
1
b
+
1
c


3

1016. Ako su a, b, c stranice trougla, r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik
upisanog kruga, dokazati da je
(a)
ab +bc +ca ≤ 9r
2
(b)
ab +bc +ca ≥ 18r
(v)
ab +bc +ca ≥ 36
2
108
(g)
ab +bc +ca ≤ 4(r +)
2
(d)
ab +bc +ca ≥ 4(5r −)
()
ab +bc +ca ≥ 4(4r +)
1017. Ako su a, b, c stranice trougla, r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik
upisanog kruga, dokazati da je
(a)
a
2
+b
2
+c
2
≥ 36
2
;
(b)
a
2
+b
2
+c
2
≥ 18r;
(v)
a
2
+b
2
+c
2
≥ 9r
2
;
(g)
a
2
+b
2
+c
2
≥ 4(2r
2
+
2
);
(d)
a
2
+b
2
+c
2
≥ 12(2r −);
()
a
2
+b
2
+c
2
≥ 4(4r +).
1018. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine i
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova
trougla ABC, dokazati da je
a
h
a
+
b
h
b
+
c
h
c
≥ 3.
1019. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla, p njegov poluobim, r polupreˇcnik
opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je :
(a)
h
a
+h
b
+h
c
≥ 9;
(b)
h
a
+h
b
+h
c


3p;
(c)
h
a
+h
b
+h
c

9
2
r;
(d)
h
a
+h
b
+h
c
≤ 4r +;
(e)
h
a
+h
b
+h
c
≤ 3(r +);
(f)
h
a
+h
b
+h
c
≤ 2r + 5.
109
1020. Ako su l
a
, l
b
, l
c
simetrale unutraˇsnjih uglova trougla, p njegov poluobim,
r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
l
a
+l
b
+l
c


3p;
(b)
l
a
+l
b
+l
c

9
2
r;
(c)
l
a
+l
b
+l
c
≥ 9;
(d)
l
a
+l
b
+l
c
≤ 4r +;
(e)
l
a
+l
b
+l
c
≤ 3(r +).
1021. Ako su
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova, r i polupreˇcnici
opisanog i upisanog kruga i p poluobim trougla ABC, dokazati da je
(a)

a
+
b
+
c


3p;
(b)

a
+
b
+
c
≥ 9;
(v)

a
+
b
+
c
≥ 3(r +);
(g)

a
+
b
+
c

9
2
r.
1022. Ako su m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne linije, r i polupreˇcnici opisanog i upisanog
kruga i p poluobim trougla ABC, dokazati da je
(a)
3
2
p < m
a
+m
b
+m
c
< 2p;
(b)
9 ≤ m
a
+m
b
+m
c

9
2
r.
1023. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine, l
a
, l
b
, l
c
simetrale uglova, m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne
linije,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova trougla ABC, dokazati da
je
(a)
h
a
+h
b
+h
c
≤ l
a
+l
b
+l
c
≤ m
a
+m
b
+m
c
;
(b)
l
a
+l
b
+l
c

b

c
+

c

a
+

a

b

a
+
b
+
c
;
1024. Ako su a, b, c stranice i p poluobim trougla, a r polupreˇcnik opisanog i
polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
110
(a)
abc ≤
8
27
p
3
;
(b)
abc ≤ 3

3r
3
;
(c)
abc ≥ 24

3
3
;
(d)
abc ≥ 8p
2
;
(e)
abc ≤ 2pr
2
;
(f)
abc ≤ 6

3r
2
;
(g)
abc ≥ 12

3r
2
;
1025. Ako su
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova, polupreˇcnik
upisanog kruga, r polupreˇcnik opisanog kruga i p poluobim tog trougla, dokazati
da je
(a)

a

b

c
≥ 27
3
;
(b)

a

b

c

27
2
r
2
;
(c)

a

b

c

27
4
r
2
;
(d)

a

b

c

27
8
r
3
;
(e)

a

b

c


3
9
p
3
;
(f)

a

b

c

1
27
(4r +)
3
.
1026. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla, p njegov poluobim, r polupreˇcnik
opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je :
(a)
h
a
h
b
h
c


3
9
p
3
;
(b)
h
a
h
b
h
c

27
8
r
3
;
111
(c)
h
a
h
b
h
c
≥ 27
3
;
(d)
h
a
h
b
h
c
≤ p
2
;
(e)
h
a
h
b
h
c

27
2
r
2
;
(f)
h
a
h
b
h
c

27
4
r
2
.
1027. Ako su l
a
, l
b
, l
c
simetrale unutraˇsnjih uglova trougla, p njegov poluobim,
r polupreˇcnik opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
l
a
l
b
l
c
≤ p
2
;
(b)
l
a
l
b
l
c


3
9
p
3
;
(c)
l
a
l
b
l
c

27
4
r
2
;
(d)
l
a
l
b
l
c

27
8
r
3
;
(e)
l
a
l
b
l
c
≥ 27
3
.
1028. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine, r i polupreˇcnici opisanog i upisanog kruga i
p poluobim trougla ABC, dokazati da je
(a)
h
2
a
+h
2
b
+h
2
c
≥ p
2
;
(b)
h
2
a
+h
2
b
+h
2
c

27
4
r
2
;
(c)
h
2
a
+h
2
b
+h
2
c

27
2
r;
(d)
h
2
a
+h
2
b
+h
2
c
≤ p
2
;
1029. Ako su l
a
, l
b
, l
c
simetrale uglova, r i polupreˇcnici opisanog i upisanog
kruga i p poluobim trougla ´ABC, dokazati da je:
(a)
l
2
a
+l
2
b
+l
2
c
≤ p
2
(b)
l
2
a
+l
2
b
+l
2
c

27
4
r
2
112
(c)
l
2
a
+l
2
b
+l
2
c
≤ 3(2r
2
+
2
)
(d)
l
2
a
+l
2
b
+l
2
c
≥ 27
2
1030. Ako su
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova, polupreˇcnik
upisanog kruga, r polupreˇcnik opisanog kruga i p poluobim trougla, dokazati
da je:
(a)

2
a
+
2
b
+
2
c
≥ p
2
(b)

2
a
+
2
b
+
2
c
≥ 27
2
(c)

2
a
+
2
b
+
2
c

27
4
r
2
.
1031. Ako su m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne linije i p poluobim trougla, a r polupreˇcnik
opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je: (a)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c
≥ p
2
(b)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c
≥ 27
2
(c)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c

27
2
r
(d)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c

27
4
r
2
(e)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c
≤ 3(2r
2
+
2
)
(f)
m
2
a
+m
2
b
+m
2
c
≥ 9(2r −)
1032. ako su
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja upisanih krugova, polupreˇcnik
upisanog kruga i r polupreˇcnik opisanog kruga, dokazati da je:
(a)

a

b
+
b

c
+
c

a

27
2
r,
(b)

a

b
+
b

c
+
c

a
≥ 27
2
,
(c)

a

b
+
b

c
+
c

a

27
4
r
2
1033. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla, a p njegov poluobim, r polupreˇcnik
opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je:
113
(a)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a
≥ 27
2
(b)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a

27
2
r
(c)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a

27
4
r
2
(b)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a
≤ p
2
1034. Ako su a, b, c stranice, h
a
, h
b
, h
c
visine i
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja
upisanih krugova, dokazati da je:
(a)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a

a

b
+
b

c
+
c

a
(b)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a

3
4
(a
2
+b
2
+c
2
)
(c)
h
a
h
b
+h
b
h
c
+h
c
h
a

3
4
(ab +bc +ca)
1035. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine, l
a
, l
b
, l
c
simetrale uglova i m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne
linije trougla ´ABC, dokazati da je:
(a)
1
h
a
+
1
h
b
+
1
h
c

1
l
a
+
1
l
b
+
1
l
c

1
m
a
+
1
m
b
+
1
m
c
(b)
h
2
a
+h
2
b
+h
2
c
≤ l
2
a
+l
2
b
+l
2
c
≤ m
2
a
+m
2
b
+m
2
c
1036. Ako su m
a
, m
b
, m
c
teˇziˇsne linije i r polupreˇcnik kruga opisanog oko
trougla ´ABC, dokazati da je:
1
m
a
+
1
m
b
+
1
m
c
>
2
r
.
1037. Ako je P srediˇste a p

bilo koja druga taˇcka stranice BC trougla ´ABC,
zatim M i N podnoˇzja upravnih iz P, a M

i N

podnoˇzja upravnih iz P

na
pravama AB i AC, dokazati da je:
PM PN > P

M

P

N

.
1038. Ako je D podnoˇzje visine iz temena A trougla ´ABC, a E taˇcka u kojoj
simetrala ugla A seˇce stranicu BC, dokazati da je:
[AC
2
−AB
2
[ ≥ 2[BC DE[.
1039. Ako su AB i CD dve tetive kruga k koje se seku u nekoj taˇcki S pod
pravim uglom i ako su O i r srediˇste i polupreˇcnik kruga k, a d duˇz odre
-
dena
taˇckama O i S, dokazati da je:
114
(a)
AB +CD ≥ 2r
(b)
AB CD ≤ 2(2r
2
−d
2
)
1040. U ravni trougla ABC odrediti taˇcku X takvu da zbir duˇzi AX, BX,
CX bude minimalan.
1041. U ravni ˇcetvorougla ABCD odrediti taˇcku X takvu da zbir duˇzi AX,
BX, CX, DX bude minimalan.
1042. U prostom ˇcetvorouglu ABCD odrediti taˇcku X takvu da zbir duˇzi AX,
BX, CX, DX bude minimalan.
1043. Ako stranice AB, BC, CD, DA i dijagonale AC, BD ˇcetvorougla ABCD
obeleˇzimo respektivno sa a, b, c, d, e, f dokazati da je
e
2
+f
2
≤ b
2
+d
2
+ 2ac.
1044. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA i e, f duˇzi
jednake dijagonalama AC, BD proizvoljnog ˇcetvorougla ABCD, dokazati da je
(a +b +c +d)(e +f) > 2(e
2
+f
2
).
1045. Ako su A, B, C, D ˇcetiri proizvoljne taˇcke jedne ravni, dokazati da je
AC BD ≤ AB CD +BC AD.
1046. Ako je M proizvoljna taˇcka ravni trougla ABC kome su stranice BC,
CA, AB srazmerne datim brojevima p, q, r, dokazati da je
pAM ≤ qBM +rCM.
1047. U ravni trougla ABC odrediti taˇcku X takvu da zbir
pAX +qBX +rCX,
gde su p, q, r dati pozitivni brojevi, bude minimalan.
1048. Ako obeleˇzimo sa M proizvoljnu taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanja taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanja
taˇcke M od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
X
a
+X
b
+X
c
≥ 2(y
a
+y
b
+y
c
);
(b)
1
X
a
+
1
X
b
+
1
X
c

1
2
(
1
y
a
+
1
y
b
+
1
y
c
);
(v)
X
a
X
b
X
c
≥ 8y
a
y
b
y
c
;
(b)
X
a
X
b
X
c
≥ (y
b
+y
c
)(y
c
+y
a
)(y
a
+y
b
).
115
1049. Ako obeleˇzimo sa M bilo koju taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanja taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanja
taˇcke M od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
X
2
a
+X
2
b
+X
2
c
> 2(y
2
a
+y
2
b
+yc
2
);
(b)

X
a
+

X
b
+

X
c
≥ 2(

y
a
+

y
b
+

y
c
).
1050. Ako obeleˇzimo sa M bilo koju taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanja taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanja
taˇcke M od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
(X
a
+X
b
+X
c
)(
1
y
a
+
1
y
b
+
1
y
c
) ≥ 18.
(b)
(X
2
a
+X
2
b
+X
2
c
)(
1
y
2
a
+
1
y
2
b
+
1
y
2
c
) ≥ 36.
1051. Ako obeleˇzimo sa M proizvoljnu taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanje taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanje
taˇcke M od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
aX
a
+bX
b
+cX
c
≥ 2(ay
a
+by
b
+cy
c
).
1052. Ako obeleˇzimo sa M proizvoljnu taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanje taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanje
taˇcke M od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
X
a
y
a
+X
b
y
b
+X
c
y
c
≥ 2(y
b
y
c
+y
c
y
a
+y
a
y
b
);
(b)
X
b
X
c
+X
c
X
a
+X
a
X
b
≥ 2(X
a
y
a
+X
b
y
b
+X
c
y
c
);
(b)
X
b
X
c
+X
c
X
b
+X
a
X
b
≥ 2(y
b
y
c
+y
c
y
a
+y
a
y
b
);
1053. Ako obeleˇzimo sa M taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa X
a
, X
b
, X
c
rastojanje taˇcke M od temena A, B, C i sa y
a
, y
b
, y
c
odstojanje taˇcke M od
pravih BC, CA, AB, dokazati da je
(a)
1
y
b
y
c
+
1
y
c
y
a
+
1
y
a
y
b
≥ 2(
1
X
a
y
a
+
1
X
b
y
b
+
1
X
c
y
c
;
(b)
1
X
a
y
a
+
1
X
b
y
b
+
1
X
c
y
c
≥ 2(
1
X
b
X
c
+
1
X
c
X
a
+
1
X
a
X
b
;
(c)
1
y
b
y
c
+
1
y
c
y
a
+
1
y
a
y
b
≥ 4(
1
X
b
X
c
+
1
X
c
X
a
+
1
X
a
X
b
.
1054. Ako je S srediˇste i polupreˇcnik kruga upisanog u trouglu ABC, dokazati
da je
116
(a)
SA+SB +SC ≥ 6
(b)
SA SB SC ≥ 8
3
1055. Ako su d
1
, . . . , d
n
rastojanja proizvoljne taˇcke kruga opisanog oko pravilnog
poligona koji ima n stranica od njegovih temena i r polupreˇcnik opisanog kruga,
dokazati da je
(a)
d
1
+. . . +d
n
≥ r

2n
(b)
d
1
+. . . +d
n
≤ nr

2
1056. Ako je T teˇziˇste poligona A
1
. . . A
n
upisanog u krug polupreˇcnika r,
dokazati da je
TA
2
1
+. . . +TA
2
n
≤ nr
2
.
1057. Ako je T teˇziˇste konaˇcnog skupa od n taˇcaka A
1
, . . . , A
n
i P proizvoljna
taˇcka, dokazati da je
TA
2
1
+. . . +TA
2
n
≤ PA
2
1
+. . . +PA
2
n
.
1058. Ako je T teˇziˇste konaˇcnog skupa od n taˇcaka A
1
, . . . , A
n
, zatim P
proizvoljna taˇcka neke prave p i Q podnoˇzje upravne iz taˇcke T na pravoj p,
dokazati da je
PA
2
1
+. . . +PA
2
n
≤ QA
2
1
+. . . +QA
2
n
.
1059. Ako obeleˇzimo sa M proizvoljnu taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
X
a
, X
b
, X
c
rastojanja taˇcke M od temena A, B, C i sa polupreˇcnik upisanog
kruga tog trougla, dokazati da je
(a)
X
a
+X
b
+X
c
≥ 6
(b)
X
2
a
+X
2
b
+X
2
c
≥ 12
2
1060. Ako obeleˇzimo sa M proizvoljnu taˇcku iz unutraˇsnjosti trougla ABC, sa
y
a
, y
b
, y
c
odstojanja taˇcke M od pravih BC, CA, AB a sa r i polupreˇcnik
opisanog i upisanog kruga tog trougla, dokazati da je
y
2
a
+y
2
b
+y
2
c
≥ 12

4
r
2
.
1061. Dokazati da od svih trouglova upisanih u dati oˇstrougli trougao najmanji
obim ima trougao koji je odre
-
den podnoˇzjima visina datog trougla.
1062. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC i y
a
, y
b
, y
c
odstojanja proizvoljne
taˇcke iz unutraˇsnjosti trougla ABC od pravih BC, CA, AB, dokazati da je
min(h
a
, h
b
, h
c
) ≤ y
a
+y
b
+y
c
≤ max(h
a
, h
b
, h
c
).
117
1063. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla ABC i polupreˇcnik upisanog kruga,
dokazati da je
min(h
a
, h
b
, h
c
) ≤ 3 ≤ max(h
a
, h
b
, h
c
).
1064. Neka je M proizvoljna taˇcka iz unutraˇsnjosti trougla ABC i M

Lemoanova
taˇcka tog trougla. Ako su P i P

, Q i Q

, R i R

podnoˇzja upravnih iz taˇcke M
i M

na pravama BC, CA, AB dokazati da je
MP
2
+MQ
2
+MR
2
≥ M

P
2
+M

Q
2
+M

R
2
.
1065. Dokazati da od svih trouglova upisanih u dati trougao najmanji zbir
kvadrata stranica ima trougao kome su temena podnoˇzja upravnih iz Lemoanove
taˇcke na stranicama datog trougla.
1066. Ako je O proizvoljna taˇcka iz unutraˇsnjosti trougla ABC i ako su
A

, B

, C

taˇcke u kojima prave AO, BO, CO seku respektivno stranice BC, CA, AB,
dokazati da je
(a)
AA

AO
+
BB

BO
+
CC

CO

9
2
(b)
AA

OA

+
BB

OB

+
CC

OC

≥ 9
1067. Ako je O proizvoljna taˇcka iz unutraˇsnjosti trougla ABC i ako su
A

, B

, C

taˇcke u kojima prave AO, BO, CO seku respektivno stranice BC, CA, AB,
dokazati da je
(a)
AO
AA

BO
BB

CO
CC


8
27
(b)
OA

AA

OB

BB

CO
CC


1
27
1068. Ako je O proizvoljna taˇcka iz unutraˇsnjosti trougla ABC i ako su A

, B

,
C

taˇcke u kojima prave AO, BO, CO seku respektivno stranice BC, CA, AB,
dokazati da je
(a)
AO
OA

+
BO
OB

+
CO
OC

≥ 6,
(b)
AO
OA

+
BO
OB

+
CO
OC

≥ 8.
1069. Ako se dijagonale AC i BD ˇcetvorougla ABCD seku u taˇcki O i ako
prava kroz O uporedna sa AB seˇce stranice AD i BC u taˇckama A
1
i B
1
, prava
kroz O uporedna sa BC seˇce stranice AB i CD u taˇckama B
1
i C
2
, prava kroz
O uporedna sa AD seˇce stranice CD i AB u taˇckama D
1
i A
2
, dokazati da je
A
1
B
2
AB

B
1
C
2
BC

C
1
D
2
CD

D
1
A
2
DA
≤ 1.
1070. Ako su a, b, c stranice i S povrˇsina trougaone povrˇsi, dokazati da je
118
(a)
S ≤
1
2
(a
2
−ab +b
2
);
(b)
S ≤
1
8
(a +b)
2
;
(v)
S ≤
1
4
(a
2
+B
2
);
(g)
S <
1
6
(a
2
+b
2
+c
2
).
1071. Ako su a, b, c stranice i S povrˇsina trougaone povrˇsi, dokazati da je
(a)
S ≤

3
36
(a +b +c)
2
;
(b)
S ≤

3
12
(a
2
+b
2
+c
2
);
(v)
S ≤

3
12
(ab +bc +ca);
(g)
S ≤

3
12
[a
2
+b
2
+c
2
−(a −b)
2
−(b −c)
2
−(c −a)
2
].
1072. Ako je S povrˇsina i p poluobim neke trougaone povrˇsi, a r polupreˇcnik
opisanog kruga i polupreˇcnik upisanog kruga, dokazati da je
(a)
S ≤

3
9
p
2
;
(b)
S ≥ 3

3
2
;
(v)
S ≤
3

3
2
r;
(g)
S ≤
3

3
4

2
;
(d)
S ≤

3
3
(2r
2
+
2
;
(
-
d)
S ≤

3
27
(4r +)
2
;
119
(e)
S ≤

3
3
(r +)
2
.
1073. Ako su r i polupreˇcnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC,
dokazati da je
S(ABC) > 2

r.
1074. Ako su a, b, c stranice i S povrˇsina neke trougaone povrˇsi, dokazati da je
(a)
S ≤

3
4
3

a
2
b
2
c
2
;
(b)
S ≤
1
4

a
2
b
2
+b
2
c
2
+c
2
a
2
;
(v)
S ≤
1
4

a
4
+b
4
+c
4
.
1075. Ako su a, b, c stranice, h
a
, h
b
, h
c
visine,
a
,
b
,
c
polupreˇcnici spolja
upisanih krugova i S povrˇsina neke trougaone povrˇsi, dokazati da je
(a)
S ≤

3
4
3

a
2
b
2
c
2
;
(b)
S ≤

3
3
3

2
a

2
b

2
c
;
(v)
S ≥

3
3
3

ha
2
a
ha
2
b
ha
2
c
;
(G)
S ≤

3
12
(a
2
+b
2
+c
2
);
(d)
S ≤

3
9

a
2

b
2

c
2
.
1076. Ako je r polupreˇcnik opisanog kruga, polupreˇcnik upisanog kruga i S
povrˇsina povrˇsi pravouglog trougla, dokazati da je
S ≤
1
2
(r +)
2
.
1077. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA i e i f duˇzi
jednake dijagonalama AC i BD prostog ˇcetvorougla ABCD, dokazati da je
(a)
S(ABCD) ≤
1
4
(a
2
+b
2
+c
2
+d
2
);
(b)
S(ABCD) ≤
1
4
(e
2
+f
2
).
120
1078. Ako su a, b, c, d duˇzi jednake stranicama AB, BC, CD, DA i e i f duˇzi
jednake dijagonalama AC i BD konveksnog ˇcetvorougla ABCD, dokazati da je
S(ABCD) <
sqrt3
12
a
2
+b
2
+c
2
+d
2
+e
2
+f
2
.
1079. Ako su a, b, c, d stranice konveksnog ˇcetvorougla ABCD, dokazati da je
S(ABCD) ≤
1
4
(a +c)(b +d).
1080. Ako je p poluobim i S povrˇsina tangentne i tetivne ˇcetvorougaone povrˇsi
ABCD, dokazati da je
S ≤
1
4
p
2
.
1081. Neka je P taˇcka u konveksnom uglu AOB i neka su s i s

dve razne prave
kroz S, od kojih prva seˇce krake OA i OB ugla AOB u taˇckama P i Q, a druga
seˇce krake OA i OB u taˇckama P

i Q

.Ako je pri tome taˇcka S srediˇste duˇzi
PQ, dokazati da je
S(OPQ) < S(OP

Q

).
1082. Ako je k krug upisan u trougao ABC, a A

B

C

jednakostraniˇcan trougao
upisan u krug k, dokazati da je
S(ABC) ≥ 4S(A

B

C

).
1083. Ako su temena P, Q, R trougla PQR na stranicama BC, CA, AB
trougla ABC, dokazati da je povrˇsina bar jedne od trougaonih povrˇsi (AOR),
(BRP), (CPQ) manja ili jednaka od povrˇsine trougaone povrˇsi (PQR).
1084. Ako su ABC i A
1
B
1
C
1
dva trougla od kojih je BC = B
1
C
1
, ∠A = ∠A
1
,
a razlika stranica AB i AC manja od razlike stranica A
1
B
1
i A
1
C
1
, dokazati da
je
S(ABC) > S(A
1
B
1
C
1
).
1085. Ako su ABC i A
1
B
1
C
1
dva trougla od kojih je BC = B
1
C
1
, ∠A = ∠A
1
,
a razlika uglova B i C manja od razlike uglova B
1
i C
1
, dokazati da je
S(ABC) > S(A
1
B
1
C
1
).
1086. Ako dva trougla ABC i A
1
B
1
C
1
imaju jednake obime i jednake stranice
BC i B
1
C
1
, i ako je razlika uglova B i C manja od razlike uglova B
1
i C
1
,
dokazati da je
S(ABC) > S(A
1
B
1
C
1
).
1087. Dokazati da od svih trougaonih povrˇsi koje imaju jednak po jedan ugao
i jednake zbirove stranica koje zahvataju te uglove, najve´cu povrˇsinu ima ona
trougaona povrˇs kojoj su te dve stranice me
-
du sobom jednake.
1088. Dokazati da od svih trapeza koji imaju jednake obime i jednake odgo-
varaju´ce uporedne stranice, najve´cu povrˇsinu ima povrˇs jednakokrakog trapeza.
1089. Dokazati da od svih paralelogramskih povrˇsi koje imaju jednak po jedan
ugao i koje imaju jednake obime, najve´cu povrˇsinu ima povrˇs romba.
121
1090. Dokazati da od svih trougaonih povrˇsi s jednakim obimima, najve´cu
povrˇsinu ima povrˇs jednakostraniˇcnog trougla.
1091. Dokazati da od svih ˇcetvorougaonih povrˇsi s jednakim obimima, najve´cu
povrˇsinu ima kvadratna povrˇs.
1092. Dokazati da od svih konveksnih ˇcetvorougaonih povrˇsi koje imaju jednake
odgovaraju´ce stranice, najve´cu povrˇsinu ima ona ˇcetvorougaona povrˇs oko koje
se moˇze opisati krug.
1093. Dokazati da od svih konveksnih ˇcetvorougaonih povrˇsi koje imaju jednake
obime i jednake odgovaraju´ce uglove, najve´cu povrˇsinu ima ona ˇcetvorougaona
povrˇs u koju se moˇze upisati krug.
1094. Dokazati da od svih poligonskih povrˇsi koje imaju po n stranica i koje
su upisane u isti krug, najve´cu povrˇsinu ima pravilna poligonska povrˇs.
1095. Dokazati da od svih poligonskih povrˇsi koje imaju jednak broj stranica i
kojima stranice dodiruju isti krug k, najmanju povrˇsinu ima pravilna poligonska
povrˇs.
1096. Dokazati da od svih n-tougaonih povrˇsi s jednakim obimima, najve´cu
povrˇsinu ima pravilna n-tougaona povrˇs.
1097. Ako su (A
1
...A
n
) i (B
1
...B
n
) dva pravilna poligona sa jednakim obimima,
dokazati da je
S(A
1
...A
n
) < S(B
1
...B
n+1
).
1098. Ako trougaona povrˇs ω pripada paralelogramskoj povrˇsi λ, dokazati da
je
S(λ) ≥ 2S(ω).
1099. Dokazati da postoji paralelogramska povrˇs λ koja sadrˇzi proizvoljnu
konveksnu poligonsku povrˇs ω pri ˇcemu je
S(λ) ≤ 2S(ω).
1100. Dokazati da postoji trougaona povrˇs λ koja sadrˇzi datu konveksnu
poligonsku povrˇs ω, pri ˇcemu je
S(ω) ≥
1
2
S(λ).
1101. Dokazati da postoji trougaona povrˇs λ sadrˇzana u datoj konveksnoj
poligonskoj povrˇsi ω, pri ˇcemu je jedna stranica povrˇsi λ uporedna s datom
pravom p, a
S(λ) ≥
3
8
S(ω).
1102. Ako je ω pravilna ˇsestougaona povrˇs, a λ trougaona povrˇs sadrˇzana
u povrˇsi ω, pri ˇcemu je jedna stranica povrˇsi λ uporedna s jednom stranicom
povrˇsi ω, dokazati da je
S(λ) ≤
3
8
S(ω).
1103. Dokazati da povrˇsina trougaone povrˇsi upisane u konveksni poligon
ne moˇze biti ve´ca od povrˇsine maksimalne trougaone povrˇsi odre
-
dene trima
temenima tog konveksnog poligona.
122
1104. Svaki ravan lik ω dijametra d moˇze se razloˇziti na tri lika tako da di-
jametar svakog od dobijenih likova bude manji od d (Borsukova teorema).
1105. Ako je d ˇsirina ograniˇcene konveksne povrˇsi ω, dokazati da postoji kruˇzna
povrˇs λ polupreˇcnika
d
3
kojoj sve taˇcke pripadaju povrˇsi ω.
1106. Dokazati da uporedne prave oslonca ograniˇcene povrˇsi ω koje imaju
najve´ce mogu´ce odstojanje, sadrˇze samo po jednu taˇcku te povrˇsi, pri ˇcemu
je duˇz koja je odre
-
dena tim taˇckama upravna na pomenutim pravama oslonca
povrˇsi ω.
1107. Dokazati da je maksimalno odstojanje izme
-
du dveju paralelnih pravih
oslonca konveksne povrˇsi ω jednako dijametru d povrˇsi ω.
1108. Dokazati da se oko svake konveksne povrˇsi ω moˇze opisati kvadrat.
123
13. KONSTRUKTIVNI ZADACI
13.1 Metoda geometrijskih mesta
1109. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka jednako udaljenih od dveju datih taˇcaka
A i B.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1110. b ±c, a, A.
1111. b ±c, a, B.
1112. b ±c, a, h
b
.
1113. b ±c, h
c
, B.
1114. b ±c, B, C.
1115. b ±c, a, B −C.
1116. b ±c, m
a
, h
b
.
1117. b ±c, h
b
, h
c
.
1118. b +c, h
b
+h
c
, a.
1119. b −c, h
c
−h
b
, a.
1120. p, B, C.
1121. p, h
a
, B.
1122. a, b ±h
a
, b = c.
1123. h
a
, m
a
, a = 2b.
1124. h
a
, l
a
, m
a
.
1125. B −C, h
a
, m
a
.
1126. B −C, l
a
, m
a
.
1127. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A jednak datom uglu α, zbir
stranica AB i AC jednak datoj duˇzi m, a zbir visine BD i odseˇcka CD jednak
datoj duˇzi n.
1128. Dati ku krug k sa srediˇstem O, preˇcnik AB kruga k i na polupravoj OB
taˇcka S. Konstruisati pravu koja sadrˇzi taˇcku S i seˇce krug k u taˇckama X i Y
takvim da je ∠AOX = 3∠BOY .
1129. Konstruisati pravougaonik kome je razlika dveju susednih stranica jed-
naka datoj duˇzi d, a ugao izme
-
du dijagonala jednak datom uglu ω.
1130. Konstruisati krug koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i seˇce dati krug k u
taˇckama C i D takvim da je duˇz CD uporedna sa pravom p.
1131. Konstruisati krug koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje datu pravu m u
datoj taˇcki M.
124
1132. Konstruisati krug koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje datu pravu m u
datoj taˇcki M.
1133. Konstruisati krug koji sadrˇzi dati taˇcku A i dodiruje dati krug m u datoj
taˇcki M.
1134. Konstruisati krug k koji dodiruje dati krug i datu pravu m u datoj taˇcki
M.
1135. Konstruisati krug koji dodiruje dati krug l i dati krug m u datoj taˇcki
M.
1136. Konstruisati krug koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i seˇce dati krug l u
taˇckama C i D takvim da tetiva CD bude uporedna s datom pravom p.
1137. Date su ˇcetiri taˇcke A,B,C,D. Konstruisati krug koji sadrˇzi taˇcke A i B
tako da parovi njegovi dirki iz taˇcaka C i D zahvataju jednake uglove.
1138. Date su tri taˇcke A,B,C. Konstruisati krug kome parovi dirki iz taˇcaka
A,B,C zahvataju uglove jednake datom uglu ω.
1139. Konstruisati krug k ˇcija su odstojanja od ˇcetiri date taˇcke A,B,C,D
me
-
du sobom jednaka. Analizirati sluˇcaj kada su sve ˇcetiri date taˇcke izvan ili u
krugu k i sluˇcaj kada su neke od njih izvan, a neke u krugu k.
1140.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka jednako udaljenih od dveju datih pravih
a i b.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1141. a, b +c, h
b
+h
c
.
1142. a, b −c, h
c
−h
b
.
1143. A, a, b ±c.
1144. A, a, h
b
±h
c
.
1145. Konstruisati krug k koji dodiruje datu pravu a i dati krug l u datoj taˇcki
M.
1146.(*) Konstruisati skup temena svih uglova jednakih datom uglu ω, a u
kojima kraci sadrˇze taˇcke A i B.
Konstruisati trougao ABC kada znamo
1147. A, a, m
a
.
1148. A, a, h
a
.
1149. A, a, h
b
.
1150. A, h
a
, p.
1151. A, r, p.
1152. A, a, b ±c.
1153. A, r, b ±c.
1154. A, a, h
b
±h
c
.
1155. A, r, h
b
±h
c
.
1156. A, a, b(b ±c).
1157. A, r, b(b ±c.
1158. a, h
b
, h
c
.
125
1159. m
a
, h
a
, h
b
.
1160. m
a
, h
b
, h
c
.
1161. B −C, m
a
, a.
1162. B −C, a, b ±c.
1163. B −C, h
b
, b ±c.
1164. B −C, b, c.
1165. U dati krug l upisati ˇcetvorougao ABCD kada znamo:
(a) AC, BD, AB ±BC;
(b) AC, AB +BC, AD −CD.
1166. Date su ˇcetiri komplanarne taˇcke A, B, C, D. Konstruisati taˇcku X
takvu da uglovi AXB i CXD budu jednaki datim uglovima α i β.
1167. Konstruisati romb ABCD kome je stranica jednaka datoj duˇzi a, a zbir
ili razlika dijagonala jednaka datoj duˇzi l.
1168. Date su dve uporedne prave p i q, na pravoj p taˇcka A i izvan pravih p i
q taˇcka B. Konstruisati pravu koja sadrˇzi taˇcku B i seˇce prave p i q u taˇckama
X i Y takvim da je
(a) AX = AY ;
(b) AX = XY .
1169. U ravni trougla ABC odrediti taˇcku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC =
∠CXA.
1170. Konstruisati Brokarove taˇcke datog trougla ABC, tj. taˇcke X i X

takve
da je ∠XAB = ∠XBC = ∠XCA i ∠X

AC = ∠X

CB = ∠X

BA.
1171. Konstruisati trougao ABC kome stranice BC, CA, AB respektivno
sadrˇze date taˇcke P, Q, R i kome je ugao A jednak datom uglu α, visina iz
temena A jednaka datoj duˇzi h
a
, a prava AP simetrala ugla A.
1172. Konstruisati paralelogram ABCD kome je stranica AB jednaka datoj
duˇzi a, zbir ili razlika dijagonala jednaka datoj duˇzi l, a jedan od uglova izme
-
du
dijagonala jednak datom uglu ω.
1173. Konstruisati paralelogram ABCD kome je obim jednak datoj duˇzi p,
dijagonala AC jednaka datoj duˇzi d, a razlika uglova BAC i CAD jednaka
datom uglu ω.
1174. Date su tri nekolinearne taˇcke A, B, C. Konstruisati taˇcku takvu da
ˇcetvorougao ABCD bude tetivan i tangentan.
1175. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD koji je tangentan i tetivan ikome je
dijagonala AC jednaka datoj duˇzi l, ugao B jednak datom uglu β, a jedan od
uglova izme
-
du dijagonala jednak datom uglu ω.
1176. Date su tri taˇcke B, C, D. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A
jednak datom uglu α, a taˇcka D na simetrali unutraˇsnjeg ili spoljaˇsnjeg ugla A.
1177. U dati krug l upisati trougao ABC takav da stranice AB i AC budu
uporedne s datim pravama m i n, i da prava odre
-
dena stranicom BC sadrˇzi
datu taˇcku P.
1178. U dati krug l upisati trougao ABC takav da prave odre
-
dene stranicama
AB i AC sadrˇze date taˇcke M i N, a stranica BC bude jednaka datoj duˇzi a.
1179. U dati krug k upisati trapez kome je visina jednaka datoj h, a zbir ili
razlika osnovice jednaka datoj duˇzi l.
126
1180. Konstruisati kvadrat ABCD takav da prave odre
-
dene njegovim strani-
cama AB, BC, CD, DA sadrˇze respektivno date taˇcke P, Q, R, S.
1181. Oko datog ˇcetvorougla PQRS opisati ˇcetvorougao ABCD kome je di-
jagonala AC uporedna i jednaka datoj duˇzi MN, a uglovi koje ta dijagonala
zahvata sa stranicama AB i AD jednaki datim uglovima α
1
i α
2
.
1182. Oko datog ˇcetvorougla PQRS opisati ˇcetvorougao ABCD kome dijag-
onala AC zahvata sa stranicama AB,AD, BC uglove jednake datim uglovima
α
1
, α
2
, γ
1
, γ
2
.
1183. Date su tri razne taˇcke A, B, C i prava l. Odrediti na pravoj l taˇcku X
takvu da razlika uglova ABX i ACX bude jednaka datom uglu ω.
1184. Dat je krug k, dve taˇcke A i B na krugu k i taˇcka P izvan kruga k.
Konstruisati pravu koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce krug k u taˇckama C, D takvim da
je jedan od uglova koje zahvataju prave AD i BC jednak datom uglu ω.
1185. Dati su krug k i na njemu tri razne taˇcke A, B, C. Konstruisati taˇcku
X da prave AX, BX, CX seku krug k u taˇckama A

, B

, C

takvim da tetive
A

B

i B

C

budu jednake datim duˇzima m i n.
1186. Dati su prava p, krug k i na krugu k dve taˇcke A, B. Odrediti na pravoj
p taˇcku X takvu da prave AX i BX seku krug k u taˇckama A

i B

pri ˇcemu je
tetiva A

B

jednaka datoj duˇzi l.
1187. Date su dve prave p i q koje se seku u taˇcki S i izvan tih pravih dve taˇcke
M, N. Konstruisati krug koji sadrˇzi taˇcke S, M i seˇce prave p, q u taˇckama P,
Q takvim da taˇcke N, P, Q budu na jednoj pravoj.
1188. Date su prava a, na njoj taˇcka A i izvan prave a taˇcke B, C. Konstruisati
krug k koji sadrˇzi taˇcke A, B i seˇce pravu a u taˇcki D pri ˇcemu prava CD
dodiruje krug k u taˇcki D.
1189. Dat je prav ugao POQ i na kraku OP date su dve taˇcke A i B. Odrediti
na kraku OQ taˇcku X takvu da je ∠AXB = 2∠ABX.
1190. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve taˇcke A, B i dodiruje datu pravu p.
1191. Date su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇcke A, B. Odrediti na
pravoj p taˇcku X takvu da konveksni ugao AXB bude maksimalan.
1192. Date su dve prave koje se seku u taˇcki A i na jednoj od njih dve taˇcke
B, D. Odrediti na drugoj pravoj taˇcku C da prava kroz tu taˇcku i srediˇste S
kruga opisanog oko trougla ABC sadrˇzi taˇcku D.
1193. Dati su dva kruga koji s iste strane dodiruju izvesnu pravu p. Odrediti
na toj pravoj p taˇcku X da zbir uglova koje zahvataju dirke kroz tu taˇcku na
datim krugovima bude jednak datom uglu.
1194. Dati su krug k sa srediˇstem O i taˇcka S razliˇcita od O. Konstruisati
krug kome je srediˇste S, a seˇce k pod uglovima jednakim datom uglu ω.
1195. Date su prava p i izvan te prave taˇcke M, N. Konstruisati krug kome
je polupreˇcnik jednak datoj duˇzi r, koji dodiruje pravu p pri ˇcemu su njegove
dirke kroz taˇcke M i N me
-
du sobom uporedne.
1196. Dati su krug k, linija l, i taˇcka P. Konstruisati pravu koja sadrˇzi taˇcku
P, seˇce liniju l u taˇcki S i krug k u taˇckama A, B takvim da je S srediˇste duˇzi
AB.
1197.(*) Dat je kruˇzni luk BLC
127
(a) Konstruisati skup srediˇsta krugova upisanih u trouglove kojima su dva
temena taˇcke B i C, a tre´ce teme promenljiva taˇcka luka BLC.
(b) Konstruisati skup srediˇsta spolja upisanih krugova svih pomenutih trou-
glova koji dodiruju stranice BC.
(v) Konstruisati skup srediˇsta spolja upisanih krugova svih pomenutih trou-
glova koji dodiruju stranice CA, zatim skup srediˇsta spolja upisanih krugova
koji dodiruju stranice AB.
1198. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, A, .
1199. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, A,
a
.
1200. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, A,
b
.
1201. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, r, .
1202. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, r,
a
.
1203. Konstruisati trougao ABC kada znamo a, r,
b
.
1204. Konstruisati trougao ABC kada znamo A, r, .
1205. Konstruisati trougao ABC kada znamo A, r,
a
.
1206. Konstruisati trougao ABC kada znamo A, r,
b
.
1207. Konstruisati skup srediˇsta svih tetiva datog kruga k koje pripadaju
pravama datog pramena P.
1208. Konstruisati pravu koja sadrˇzi datu taˇcku P i seˇce dati krug k u taˇckama
A, B takvim da zbir ili razlika duˇzi AP i BP bude jednaka datoj duˇzi l.
1209. Konstruisati pravu koja sadrˇzi datu taˇcku P i seˇce dati krug k u taˇckama
A i B takvim da zbir ili razlika odstojanja tih taˇcaka od date prave p bude
jednaka datoj duˇzi l.
1210. Konstruisati skup svih taˇcaka kojima je zbir ili razlika odstojanja od
dveju datih pravih m, n jednaka datoj duˇzi l.
1211. Na datoj pravoj p odrediti taˇcku X takvu da zbir ili razlika njenih
odstojanja od dveju datih pravih m i n bude jednaka datoj duˇzi l.
1212. Date su dve orijentisane prave a, b i na njima taˇcke A, B. Konstruisati
skup srediˇsta svih duˇzi PQ kojima su krajevi P i Q promenljive taˇcke pravih a
i b takve da je AP = BQ.
1213. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b taˇcke A, B. Odrediti na
pravama a i b taˇcke X i Y takve da je AX = BY , a srediˇste Z duˇzi XY na
pravoj c.
1214. Konstruisati skup temena pravih uglova svih pravouglih trouglova koji
su podudarni s nekim datim pravouglim trouglom A
o
B
o
C
o
a kojima ostala dva
temena pripadaju raznim kracima datog pravog ugla XOY .
1215. Date su tri prave a, b, c od kojih su prve dve upravne me
-
du sobom.
Odrediti na pravama a, b, c taˇcke A, B, C takve da trougao ABC bude podu-
daran s datim trouglom A
o
B
o
C
o
kome je ugao C
o
prav.
1216. Dat je ugao AOB i duˇz l. Ako su P i Q promenljive taˇcke polupravih
OA i OB takve da je PQ = l, konstruisati skup svih taˇcaka R u kojima se seku
upravne na polupravama OA i OB u taˇckama P i Q.
1217. Date su tri razne prave a, b, c i duˇz l. Odrediti na pravoj c taˇcku C takvu
da podnoˇzja A i B upravnih iz taˇcke na pravama a i b odre
-
duju duˇz jednaku
duˇzi l.
128
1218.(*) Dati su krug l i na njemu dve razne taˇcke B, C. Konstruisati skup
ortocentara svih trouglova kojima su dva temena taˇcke B i C, a tre´ce teme
promenljiva taˇcka A kruga l.
1219. Dati su krug l, prava p i na krugu k dve razne taˇcke B, C. Odrediti na
krugu l taˇcku A takvu da ortocentar trougla ABC bude na pravoj p.
1220.(*) Dat je jednakostraniˇcan trougao ABC. Konstruisati skup svih taˇcaka
P takvih da prave BP i CQ seku prave AC i AB u taˇckama Q i R pri ˇcemu je
BQ = CR.
1221. Dat je jednakostraniˇcan trougao ABC i u njegovoj ravni prava p. Odred-
iti na pravoj p taˇcku P takvu da prave BP i CP seku prave AC i AB u taˇckama
Q i R pri ˇcemu je BQ = CR.
1222.(*) Dati su krug k, na njemu dve fiksirane taˇcke A, B i promenljiva taˇcka
P. Konstruisati skup podnoˇzja svih upravnih iz srediˇsta duˇzi AP na pravoj
BP.
1223.(*) Date su u jednoj ravni dve prave l1 i l2 koje nisu paralelne niti upravne
me
-
du sobom i izvan tih pravih taˇcka H. Konstruisati skup svih taˇcaka P kojima
simetriˇcne taˇcke P1 i P2 u odnosu na prave l1 i l2 odre
-
duju pravu koja sadrˇzi
taˇcku H.
1224. Dati su krug k i prava s koja sadrˇzi njegovo srediˇste O. Konstruisati
skup svih taˇcaka u kojima tangente kruga k dodiruju promenljivi krug l koji
sadrˇzi taˇcku O, a srediˇste mu se nalazi na pravoj s.
1225. Data su dva komplanarna kruga k i l koji se seku u dvema taˇckama
A i B. Konstruisati skup ortocentara svih trouglova PQR kojima je teme P
promenljiva taˇcka kruga k, dok su temena Q i R taˇcke u kojima prave PA i PB
seku krug l.
1226. Neka je A fiksirana taˇcka nekog kruga k, B promenljiva taˇcka tog kruga
i ABCD kvadrat na duˇzi AB.
(a) Konstruisati skup temena C svih kvadrata ABCD;
(b) Konstruisati skup temena D svih kvadrata ABCD.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1227. A, , h
a
.
1228. A, , l
a
.
1229. A, ,
a
.
1230. A, ,
b
.
1231. A, , a.
1232. A, , p.
1233. A, , a −b.
1234. A, , b +c.
1235. A, , h
b
±h
c
.
1236. A,
a
, h
a
.
1237. A,
a
, l
a
.
1238. A,
a
,
b
.
1239. A,
a
, a.
1240. A,
a
, a +b.
129
1241. A,
a
, b ±c
1242. A,
a
, h
b
±h
c
.
1243. A,
b
, h
a
.
1244. A,
b
, l
a
.
1245. A,
b
,
c
.
1246. A,
b
, a.
1247. A,
b
, p.
1248. A,
b
, a +b.
1249. A,
b
, b ±c.
1250. A,
b
, h
b
±h
c
.
1251. A, p, a.
1252. A, p, h
a
.
1253. A, p, l
a
.
1254. A, p, b ±c.
1255. A, p,
a
±.
1256. A, p,
b
±
c
.
1257. A, b +c,
a
−.
1258. A, b +c,
b
±.
1259. A, b −c,
a
±.
1260. A, b −c,
b
+
c
.
1261. B −C, h
a
, r.
1262. B −C, h
a
, .
1263. B −C, h
a
,
a
.
1264. B −C, h
a
,
b
.
1265. B −C, h
a
, m
a
.
1266. B −C, l
a
, m
a
.
1267. B −C, l
a
, r.
1268. B −C, l
a
, .
1269. B −C, l
a
,
a
.
1270. B −C, l
a
,
b
.
1271. B −C, p,
a
.
1272. B −C, p,
b
.
1273. B −C, b +c, r.
1274. B −C, b +c,
b
.
1275. B −C, b +c,
b
+
c
.
1276. B −C, b −c, r.
1277. B −C, b −c, .
1278. B −C, b −c, a.
1279. B −C, b −c, a −.
1280. B −C, ,
a
.
130
1281. B −C,
b
,
c
.
1282. B −C, r, .
1283. B −C, r,
a
.
1284. B −C, r,
b
.
1285. B −C, r, m
a
.
1286. a, p, .
1287. a, p,
a
.
1288. a, p,
a
±.
1289. a, p,
b
±
c
.
1290. a, b ±c, .
1291. a, b ±c,
a
.
1292. a, b ±c,
b
.
1293. a, b ±c,
a
±.
1294. a, b ±c,
b
±
c
.
1295. a, ,
a
.
1296. a,
b
,
c
.
1297. b, c,
a
+.
1298. b, c,
b

c
.
1299. b ±c, ,
a
.
1300. b ±c,
b
,
c
.
1301. b ±c, +
a
, r.
1302. b ±c,
b
+
c
, r.
1303. b −c, r, .
1304. b −c, r,
a
.
1305. b +c, r,
b
.
1306. b −c, m
a
, .
1307. b −c, m
a
,
a
.
1308. b +c, m
a
,
b
.
1309. b −c, h
a
, .
1310. b −c, h
a
,
a
.
1311. b +c, h
a
,
b
.
1312. b −c, h
b
, .
1313. b −c, h
b
,
a
.
1314. b +c, h
b
,
b
.
1315. p, ,
a
.
1316. p,
b
,
c
.
1317. p, h
a
,
a
.
1318. p, l
a
,
a
.
1319. r, ,
a
.
1320. r,
b
,
c
.
131
1321. h
a
, l
a
, m
a
.
1322. h
a
, l
a
, r.
1323. Date su tri nekolinearne taˇcke S
a
, S
b
, S
c
. Konstruisati trougao ABC
kome su taˇcke S
a
, S
b
, S
c
srediˇsta spolja upisanih krugova.
1324. Date su tri nekolinearne taˇcke S, S
b
, S
c
. Konstruisati trougao ABC kome
je taˇcka S srediˇste upisanog kruga, taˇcka S
b
srediˇste spolja upisanog kruga koji
dodiruje stanicu AC, a taˇcka S
c
srediˇste spolja upisanog kruga koji dodiruje
stranicu AB.
1325. Konstruisati trougao ABC kada su date taˇcke K, L, N, u kojima njegov
opisani krug seˇce prave odre
-
dene visinom AD, teˇziˇsnom linijom AA
1
i sime-
tralom AE unutraˇsnjeg ugla A.
1326. Konstruisati trougao ABC kada su date taˇcke K, L, N, u kojima njegov
opisani krug seˇce prave odre
-
dene visinom AD, teˇziˇsnom linijom AA
1
i sime-
tralom AF spoljaˇsnjeg ugla A.
1327. Date su tri kolinearne taˇcke D, E, A
1
. Konstruisati trougao ABC kome
je taˇcka D podnoˇzje visine iz temena A, taˇcka E presek simetrale ugla A sa
stranicom BC, A
1
srediˇste stranice BC i kome je duˇz koja spaja teme A sa
ortocentrom H jednaka datoj duˇzi d.
1328. Date su tri razne taˇcke D, E, O. Konstruisati trougao ABC kome
je taˇcka D podnoˇzje visine iz temena A, taˇcka E presek simetrale ugla A sa
stranicom BC i taˇcka O srediˇste opisanog kruga.
1329. Date su tri taˇcke A, A
1
, H. Konstruisati taˇcke B i C takve da ABC
bude trougao kome je taˇcka H ortocentar, a taˇcka A
1
srediˇste stranice BC.
1330. Dat je krug l i u njegovoj ravni taˇcka H. U krug l upisati trougao ABC
kome je ortocentar taˇcka H, a stranica BC jednaka datoj duˇzi a.
1331. Konstruisati trougao ABC kome je stranica BC jednaka datoj duˇzi a,
duˇz koja spaja teme A sa ortocentrom jednaka duˇzi d, a polupreˇcnik upisanog
kruga jednak datoj duˇzi .
1332. Konstruisati trougao ABC kome je stranica BC jednaka datoj duˇzi a,zbir
ili razlika stranica AB i AC jednaka datoj duˇzi s, a duˇz koja spaja teme A sa
ortocentrom H jednaka datoj duˇzi d.
1333. Dat je krug l i u njegovoj ravni taˇcka T. Upisati u krug l trougao ABC
kome je taˇcka T teˇziˇste, a razlika uglova B i C jednaka datom uglu ω.
1334. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S, E. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A1 srediˇste stranice BC, taˇcka S srediˇste upisanog kruga, a E
taˇcka u kojoj simetrala unutraˇsnjeg ugla A seˇce stranicu BC.
1335. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S
a
, E. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, taˇcka S
a
srediˇste spolja upisanog kruga
koji dodiruje stranicu BC i R taˇcka u kojoj simetrala unutraˇsnjeg ugla A seˇce
stranicu BC.
1336. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S, F. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, taˇcka S srediˇste upisanog kruga, a F
taˇcka u kojoj simetrala unutraˇsnjeg ugla A seˇce stranicu BC.
1337. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S
a
, F. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, taˇcka S
a
srediˇste spolja upisanog kruga
132
koji dodiruje stranicu BC i F taˇcka u kojoj simetrala spoljaˇsnjeg ugla A seˇce
pravu BC.
1338. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S
b
, E. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, taˇcka S
b
srediˇste spolja upisanog kruga
koji dodiruje stranicu CA i E taˇcka u kojoj simetrala unutraˇsnjeg ugla A seˇce
stranicu BC.
1339. Date su tri nekolinearne taˇcke A
1
, S
b
, F. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, taˇcka S
b
srediˇste spolja upisanog kruga
koji dodiruje stranicu CA i F taˇcka u kojoj simetrala spoljaˇsnjeg ugla A seˇce
pravu BC.
1340. Date su tri nekolinearne taˇcke A, A
1
, S
1
. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, a taˇcka S
1
srediˇste Ojlerovog kruga.
1341. Date su tri nekolinearne taˇcke B, C, S
1
. Konstruisati taˇcku A takvu da
taˇcke A, B, C budu temena trougla kome je taˇcka S
1
srediˇste Ojlerovog kruga.
1342. Date su tri nekolinearne taˇcke A, D, S
1
. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka A jedino teme, taˇcka D podnoˇzje visine iz tog temena i S
1
srediˇste
Ojlerovog kruga.
1343. Dati su krug l

, taˇcka T i ugao ω. Konstruisati trougao ABC kome je l
Ojlerov krug, T teˇziˇste a razlika uglova B i C jednaka uglu ω.
1344. Date su dve konkurentne prave AX, AY i u njihovoj ravni taˇcka S
1
.
Konstruisati trougao ABC kome je taˇcka S
1
srediˇste Ojlerovog kruga, ortocentar
H na pravoj AX, a srediˇste S upisanog kruga na pravoj AY .
1345.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima je razlika kvadrata rastojanja
od dveju datih taˇcaka A i B jednaka kvadratu date duˇzi l.
1346.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od
dveju datih taˇcaka A i B jednak kvadratu date duˇzi l.
1347.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od n
datih taˇcaka A
1
, . . . , A
n
jednak kvadratu date duˇzi l.
1348.(*) Date su ˇcetiri taˇcke A, B, C, D. Konstruisati skup svih taˇcaka P za
koje je
PA
2
+PB
2
= PC
2
+PD
2
.
1349. (*) Data su dva konaˇcna skupa taˇcaka A
1
, . . . , A
m
i B
1
, . . . , B
n
. Kon-
struisati skup svih taˇcaka P za koje je
PA
2
1
+ +PA
2
m
= PB
2
1
+ +PB
2
n
.
1350. (*) Dati su par taˇcaka A, B, duˇz l i dva realna broja p, q. Konstruisati
skup svih taˇcaka X takvih da je
pAX
2
+qBX
2
= l
2
.
1351. (*) Date su tri taˇcke A, B, C, duˇz l i tri realna broja p, q, r. Konstruisati
skup svih taˇcaka X za koje je
pAX
2
+qBX
2
+rCX
2
= l
2
.
133
1352. (*) Dato je n komplanarnih taˇcaka A
1
, . . . , A
n
, duˇz l i n realnih brojeva
k
1
, . . . , k
n
. Konstruisati skup svih taˇcaka X za koje je
k
1
A
1
X
2
+k
2
A
2
X
2
+ +k
n
A
n
X
2
= l
2
.
Konstruisati trougao ´ABC kada znamo:
1353. a, h
a
, b
2
±c
2
.
1354. a, m
a
, b
2
±c
2
.
1355. a, r, b
2
±c
2
.
1356. a, A, b
2
±c
2
.
1357. a, h
a
, mb
2
+nc
2
.
1358. a, m
a
, mb
2
+nc
2
.
1359. a, r, mb
2
+nc
2
.
1360. a, A, mb
2
+nc
2
.
1361. Dato je ˇsest taˇcaka A, B, C, D, E, F. Konstruisati taˇcku P takvu da je
PA
2
+PB
2
= PC
2
+PD
2
= PE
2
+PF
2
.
1362. Dat je konaˇcan skup od n taˇcaka A
1
, . . . , A
n
. Na datoj pravoj p odrediti
taˇcku P takvu da izraz PA
2
1
+ +PA
2
n
bude minimalan.
1363. Date su tri razne taˇcke A, B, C. Kroz taˇcku C konstruisati pravu s
takvu da razlika odstojanja AX i BY taˇcaka A i B od te prave bude jednaka
kvadratu date duˇzi r.
1364. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima su potencije u odnosu na dva
data ekscentriˇcna kruga k
1
i k
2
jednake.
1365. Konstruisati taˇcku X kojoj su potencije u odnosu na tri data ekscentriˇcna
kruga jednake.
1366. Konstruisati krug koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i dodiruje datu pravu
p.
1367. Konstruisati krug koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i dodiruje dati krug k.
1368. Dati su krug k i dve taˇcke A, B, obe u krugu k ili obe izvan kruga
k. Odrediti na krugu k taˇcke X i Y takve da konveksni ugao ∠AXB bude
maksimalan, a konveksni ugao ∠AY B bude minimalan.
1369. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koji seku dva data ekscen-
triˇcna kruga k
1
i k
2
pod pravim uglovima.
1370. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koje seˇce svaki od dvaju
datih ekscentriˇcnih krugova k
1
i k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama.
1371. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koji seku svaki od dvaju
datih ekscentriˇcnih krugova k
1
i k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama.
1372. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koji seku dati krug k
1
pod
pravim uglovima i dati krug k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama.
1373. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koje seˇce dati krug k
1
pod
pravim uglovima i dati krug k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama.
134
1374. (*) Konstruisati skup srediˇsta svih krugova koji seku dati krug k
1
u di-
jametralno suprotnim taˇckama i koje seˇce dati krug k
2
u dijametralno suprotnim
taˇckama.
1375. Dati su krug k, prava a i na pravoj a taˇcka A. Konstruisati krug koji
dodiruje pravu a u taˇcki A i
(a) seˇce krug k pod pravim uglovima;
(b) seˇce krug k u dijametralno suprotnim taˇckama;
(c) kojeg seˇce krug k u dijametralno suprotnim taˇckama.
1376. Dati su krug k i dve taˇcke A, B. Konstruisati krug koji sadrˇzi taˇcke A,
B i
(a) seˇce krug k pod pravim uglovima;
(b) seˇce krug k u dijametralno suprotnim taˇckama;
(c) kojeg seˇce krug k u dijametralno suprotnim taˇckama.
1377. Dati su krugovi k
1
i k
2
i taˇcka A. Konstruisati krug l koji sadrˇzi taˇcku
A i
(a) koji seˇce krugove k
1
i k
2
pod pravim uglovima;
(b) koji seˇce krugove k
1
i k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama;
(v) kojeg seku krugovi k
1
i k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama.
1378. Data su tri kruga k
1
, k
2
, k
3
. Konstruisati krug
(a) koji seˇce krugove k
1
, k
2
, k
3
pod pravim uglovima;
(b) koji seˇce krugove k
1
, k
2
, k
3
u dijametralno suprotnim taˇckama;
(v) kojeg seku krugovi k
1
, k
2
, k
3
u dijametralno suprotnim taˇckama.
1379. Dati su krugovi k
1
, k
2
i taˇcka A. Konstruisati krug l koji sadrˇzi taˇcku
A,
(a) seˇce krug k
1
pod pravim uglovima i krug k
2
u dijametralno suprotnim
taˇckama;
(b) seˇce krug k
1
pod pravim uglovima i kojeg seˇce krug k
2
u dijametralno
suprotnim taˇckama;
(v) seˇce krug k
1
u dijametralno suprotnim taˇckama i kojeg seˇce krug k
2
u
dijametralno suprotnim taˇckama.
1380. Data su tri kruga k
1
, k
2
, k
3
. Konstruisati krug koji seˇce
(a) krugove k
1
, k
2
pod pravim uglovima i krug k
3
u dijametralno suprotnim
taˇckama;
(b) krugove k
1
, k
2
pod pravim uglovima i kojeg seˇce krug k
3
u dijametralno
suprotnim taˇckama;
(v) krugove k
1
, k
2
u dijametralno suprotnim taˇckama i kojeg seˇce krug k
3
u
dijametralno suprotnim taˇckama.
1381. Konstruisati krug koji ima polupreˇcnik jednak duˇzi r i koji pripada
pramenu krugova odre
-
denim sa dva data kruga k
1
i k
2
.
1382. Konstruisati krug k koji pripada pramenu krugova odre
-
denim sa dva
data kruga k
1
, k
2
i koji dodiruje tre´ci dati krug l.
1383. Konstruisati krug k koji pripada pramenu krugova odre
-
denim sa dva
data kruga k
1
i k
2
, a ortogonalan je na datom krugu l koji ne pripada tom
pramenu krugova.
1384.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka u kojima je razlika potencija u odnosu
na dva data ekscentriˇcna kruga k
1
i k
2
jednaka kvadratu date duˇzi l.
135
1385. Na datoj pravoj p odrediti taˇcku X kojoj je razlika potencija u odnosu
na dva data kruga k
1
i k
2
kvadratu date duˇzi a.
1386.(*) Date su dve razne taˇcke A, B i dve duˇzi m, n. Na pravoj AB odrediti
skup svih taˇcaka X za koje je AX : BX = m : n.
1387. Date su tri nekolinearne taˇcke A, B, C. Konstruisati pravu koja sadrˇzi
taˇcku C i kojoj su odstojanja od taˇcaka A i B srazmerna dvema datim duˇzima
m i n.
1388. Date su tri nekolinearne taˇcke A, B, C. Konstruisati pravu x kojoj su
odstojanja od taˇcaka A, B, C proporcionalna s trima duˇzima p, q, r.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1389. a,
a
,
a
: .
1390. b, c,
a
: .
1391. b −c, h
a
,
a
: .
1392. b −c, l
a
,
a
: .
1393. b −c, m
a
,
a
: .
1394. b −c, B −C,
a
: .
1395. a, l
a
,
b
:
c
.
1396. b, c,
b
:
c
.
1397. b +c, h
a
,
b
:
c
.
1398. b +c, l
a
,
b
:
c
.
1399. b +c, m
a
,
b
:
c
.
1400. b +c, B −C,
b
:
c
.
1401. l
a
, B −C, b : c.
1402. h
a
, B −C, b : c.
1403. h
a
, l
a
, b : c.
1404. h
a
, a,
a
: .
1405. h
a
, p,
a
: .
1406. h
a
, b +c,
a
: .
1407. h
a
, m
a
,
a
: .
1408. h
a
, l
a
,
a
: .
1409. h
a
, r,
a
: .
1410. h
a
, a,
b
:
c
.
1411. h
a
, p,
b
:
c
.
1412. h
a
, b −c,
b
:
c
.
1413. h
a
, m
a
,
b
:
c
.
1414. h
a
, l
a
,
b
:
c
.
1415. h
a
, r,
b
:
c
.
1416. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇcke A, B, C. Odrediti na pravoj
p taˇcku D takvu da je H(A, B; C, D).
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
136
1417. h
a
, , a.
1418. h
a
, , p.
1419. h
a
, , b ±c.
1420. h
a
, , a +b.
1421. h
a
, , m
a
.
1422. h
a
, , r.
1423. h
a
,
a
, a.
1424. h
a
,
a
, b ±c.
1425. h
a
,
a
, a −b.
1426. h
a
,
a
, m
a
.
1427. h
a
,
a
, r.
1428. ,
a
, b.
1429. ,
a
, b +c.
1430. ,
a
, a ±b.
1431. ,
a
, m
a
.
1432. ,
a
, l
a
.
1433. ,
a
, r.
1434. h
a
,
b
, a.
1435. h
a
,
b
, p.
1436. h
a
,
b
, b ±c.
1437. h
a
,
b
, a −b.
1438. h −a,
b
, m
a
.
1439. h
a
,
b
, r.
1440.
b
,
c
, b.
1441.
b
,
c
, b −c.
1442.
b
,
c
, a ±b.
1443.
b
,
c
, m
a
.
1444.
b
,
c
, l
a
.
1445.
b
, rho
c
, r.
1447.
a
,
b
,
c
.
1448. h
a
, m
a
, b ±c.
1449. B −C, r, b ±c.
1450. Date su dve razne taˇcke A, B i duˇz l. Odrediti na pravoj AB taˇcke C i
D takve da je H(A, B : C, D) i CD = l.
Konstruisati trougao kada znamo:
1451. A, a, l
a
.
1452. A, a, l
a
.
1453. A, r, l
a
.
1454. a, r, l
a
.
1455. h
a
, l
a
, a.
137
1456. l
a
, l
a
, a.
1457. B −C, h
a
, a.
1458. B −C, h
a
, a.
1459. B −C, H
a
, b ±c.
1460. B −C, l
a
, b ±c.
1461. h
a
, l
a
, b ±c.
1462. l
a
, l
a
, b ±c.
1463. A, h
a
, b ±c.
1464. h
a
, + −a, b ±c.
1465. h
a
, +
a
, a.
1466. h
a
, +
a
, p.
1467. h
a
, +
a
, r.
1468. h
a
, +
a
, m
a
.
1469. h
a
, +
a
, l
a
.
1470. h
a
, +
a
, A.
1471. h
a
, +
a
, B −C.
1473. h
a
,
b

c
, b ±c.
1474. h
a
,
b

c
, p.
1475. h
a
,
b

c
, r.
1476. h
a
,
b

c
, .
1477. h
a
,
b

c
,
a
.
1478. h
a
,
b

c
, l
a
.
1479. h
a
,
b

c
, A.
1480. h
a
,
b

c
, B −C.
1481. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇcke A, B, O. Odrediti na pravoj
p taˇcke C i D takve da je H(A, B : C, D) i O srediˇste duˇzi CD.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1482. A, l
a
, b +c.
1483. h
a
,
a
−, b ±c.
1484. h
a
,
a
−, p.
1485. h
a
,
a
−, l
a
.
1486. h
a
,
a
−, h
b
.
1487. h
a
,
a
−, A.
1488. h
a
,
a
−, b.
1489. h
a
,
a
−, B −C.
1490. h
a
,
a
−,
b
− −c.
1491. A, l
a
, b −c.
1492. h
a
,
b
+
c
, b ±c.
1493. h
a
,
b
+
c
, p.
1494. h
a
,
b
+
c
, l
a
.
138
1495. h
a
,
b
+
c
, h
b
.
1496. h
a
,
b
+
c
, A.
1497. h
a
,
b
+
c
, B.
1498. h
a
,
b
+
c
, B −C.
1499. h
a
,
b
+
c
,
a
+.
1500. l
a
, bc, a.
1501. l
a
, bc, p.
1502. l
a
, bc, r.
1503. l
a
, bc, .
1504. l
a
, bc,
a
.
1505. l
a
, bc, h
a
.
1506. l
a
, bc, m
a
.
1507. l
a
, bc, A.
1508. l
a
, bc, B.
1509. l
a
, bc, B −C.
1510. l
a
, bc, a.
1511. l
a
, bc, r.
1512. l
a
, bc, r.
1513. l
a
, bc, h
a
.
1514. l
a
, bc,
a
.
1515. l
a
, b
c
, m
a
.
1516. l
a
, b
c
, A.
1517. l
a
, b
c
, B.
1518. l
a
, b
c
, B −C.
1519. h
a
, b
c
, B −C.
1520. Data su na nekoj pravoj p dva para taˇcaka A, B i C, D. Odrediti na
pravoj p par taˇcaka X, Y takav da je H(A, B : X, Y ) i H(C, D : X, Y ).
1521. Konstruisati trougao ABC kad znamo r,
a
+,
b

c
.
1522. Dat je ugao XAY i na bisektrisi tog ugla taˇcka E. Konstruisati pravu
koja sadrˇzi taˇcku E i seˇce krake AX i AY tog ugla u taˇckama B i C takvim da
duˇz BC bude jednaka datoj duˇzi a.
1523. Dat je ugao XAY i na bisektrisi njemu naporednog ugla taˇcka F i seˇce
krake AX i AY u taˇckama B i C takvim da duˇz BC bude jednaka datoj duˇzi
a.
1524. Kroz datu taˇcku M koja se nalazi na simetrali ugla naporednog s datim
uglom O konstruisati pravu koja seˇce krake datog ugla OXY u taˇckama P i Q
takvim da je zbir duˇzi MP i MQ jednak datoj duˇzi l.
1525. Kroz datu taˇcku M koja se nalazi na raspolovnici datog ugla O konstru-
isati pravu koja seˇce krake tog ugla u taˇckama P i Q takvim da je razlika duˇzi
MP i MQ jednak datoj duˇzi l.
1526. Dat je ugao A i na raspolovnici tog ugla taˇcka E. Konstruisati pravu
koja sadrˇzi taˇcku E i seˇce krake tog ugla u taˇckama B i C takvim da je zbir
duˇzi AB i AC jednak datoj duˇzi l.
139
1527. Dat je ugao A i na simetrali njemu naporednog ugla taˇcka F. Konstru-
isati pravu koja sadrˇzi taˇcku F i seˇce krake datog ugla A u taˇckama B i C
takvim da je razlika duˇzi AC i AB jednak datoj duˇzi l.
1528. Konstruisati trougao ABC kome su duˇzi AP, BQ, CR respektivno
jednake datim duˇzima p, q, r, gde su P, Q, R taˇcke stranica BC, CA, AB
takve da je BP : PC = CQ : QA = AR : RB = k i k dati broj.
1529. Konstruisati trougao ABC kome su stranica BC i odstojanja taˇcaka B
i C od simetrale unutraˇsnjeg ugla A jednaka datim duˇzima a, m, n.
1530. Konstruisati ´ABC kome su stranice BC i odstojanja taˇcaka B i C od
simetrale spoljaˇsnjeg ugla A jednaka datim duˇzima a, m, n.
1531. Konstruisati trougao ABC kome su simetrale unutraˇsnjeg ugla A i odsto-
janja temena B i C od te simetrale jednaka datim duˇzima l
a
, m, n.
1532. Konstruisati ´ABC kome su simetrala spoljaˇsnjeg ugla A i odstojanja
temena B i C od te simetrale jednaka datim duˇzima l
a
, m, n.
1533. Dati su trougao ABC i u njegovoj ravni taˇcka S. Konstruisati pravu
koja sadrˇzi taˇcku S i seˇce prave AB, AC, BC u taˇckama P, Q, R takvim da je
H(P, Q, R, S).
1534. Dati su krug k, prava s koja sadrˇzi njegovo srediˇste S i na krugu k dve
taˇcke A i B. Odrediti na krugu k taˇcku Z takvu da prave AZ i BZ seku pravu
s u taˇckama X i Y pri ˇcemu su duˇzi SX i SY srazmerne dvema datim duˇzima
m i n.
1535. Date su tri taˇcke O,S,S
a
. Konstruisati trougao ABC kome je taˇcka
O srediˇste opisanog kruga, taˇcka S srediˇste upisanog kruga i taˇcka S
a
srediˇste
spolja upisanog kruga koji dodiruje stranicu BC.
1536. Date su tri nekolinearne taˇcke A,P,P
a
. Konstruisati trougao ABC kome
upisani krug seˇce stranicu BC u taˇcki P, a spolja upisani krug koji odgovara
temenu A dodiruje stranicu BC u taˇcki P
a
.
1537. Date su tri nekolinearne taˇcke A,P
b
,P
c
. Konstruisati trougao ABC kome
spolja upisani krugovi koji odgovaraju temenima B i C dodiruju pravu BC.
1538. Dati su krug l, na njemu taˇcka A i u njegovoj ravni taˇcka S. Odrediti na
krugu l taˇcke B i C takve da taˇcka S bude srediˇste kruga upisanog u trougao
ABC.
1539. Date su tri nekolinearne taˇcke D, A
1
, S. Konstruisati trougao ABC
kome je taˇcka D podnoˇzje visine iz temena A, taˇcka A
1
srediˇste stranice BC, a
taˇcka S srediˇste upisanog kruga.
1540.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima su odstojanja od dveju datih
pravih a i b srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1541. U ravni datog trougla ABC odrediti taˇcku X kojoj su odstojanja od
pravih BC, CA, AB srazmerna datim duˇzima p, q, r.
1542. U ravni datog ˇcetvorougla ABCD odrediti taˇcku X kojoj su odstojanja
od pravih AB i CD srazmerna datim duˇzima m i n, a zbir ili razlika odstojanja
od pravih BC i AD jednaka datoj duˇzi l.
1543.(*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima su rastojanja od dveju datih
taˇcaka A i B srazmerna dvema datim duˇzima m i n.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
140
1544. a, b : c, h
a
.
1555. a, b : c, m
a
.
1556. a, b : c, l
a
.
1557. a, b : c, l
a
.
1558. a, b : c, A.
1559. a, b : c, B −C.
1560. h
a
, m
a
, a : b.
1561. l
a
, a, b +c.
1562. l
a
, a, b −c.
1563. h
a
, a, b −c.
1564. l
a
, a, p.
1565. h
a
, a, p.
1566. l
a
, m
a
, (b +c) : a.
1567. l
a
, m
a
, (b −c) : a.
1568. l
a
, r, (b +c) : a.
1569. l
a
, r, (b −c) : a.
1570. h
a
, l
a
, (b ±c) : a.
1571. h
a
, m
a
, (b ±c) : a.
1572. h
a
, r, (b ±c) : a.
1573. B −C, h
a
, (b ±c) : a.
1574. B −C, l
a
, (b ±c) : a.
1575. Konstruisati jednakokraki trougao ABC kome je zbir ili razlika osnovice
BC i jednog kraka jednaka datoj duˇzi, a visina koja odgovara osnovici jednaka
datoj duˇzi h
a
.
1576. Date su dve prave a, b i dve taˇcke A, B. Konstruisati taˇcku X kojoj su
odstojanja od pravih a i b, a isto tako rastojanja od taˇcaka A i B srazmerna
dvema datim duˇzima m i n.
1577. Date su dve paralelne prave p i q, na pravoj p taˇcka A i izvan tih pravih
taˇcka S. Konstruisati druge dve paralelne prave od kojih jedna sadrˇzi taˇcku A,
a druga taˇcku S tako da sa datim pravama odre
-
duje paralelogram ABCD kome
je zbir ili razlika dveju susednih stranica jednaka datoj duˇzi l.
1578. Dati su trougao ABC i tri duˇzi p, q, r. U ravni trougla ABC odrediti
taˇcku X takvu da je
AX : BX : CX = p : q : r.
1579. Dati su trougao ABC i tri realna broja p, q, r. U trouglu ABC odrediti
taˇcku X takvu da je
S(XBC) : S(XCA) : S(XAB) = p : q : r.
1580. Date su tri razne taˇcke A, B, C. Konstruisati krug k koji sadrˇzi taˇcku
B takav da tangente na tom krugu kroz taˇcku A zahvataju ugao jednak datom
uglu α.
141
1581. Date su tri razne taˇcke A, B, C. Konstruisati krug k koji sadrˇzi taˇcku C
tako da njegove tangente kroz taˇcku A zahvataju ugao jednak datom uglu α, a
kroz taˇcku B ugao β.
1582. Date su tri razne taˇcke A, B, C. Konstruisati krug k ˇcije tangente kroz
taˇcku A zahvataju ugao jednak datom uglu α, a tangente kroz taˇcku B zahvataju
ugao jednak datom uglu β, a tangente kroz C zahvataju ugao jednak datom uglu
γ.
1583. Date su tri razne kolinearne taˇcke, redom A, B, C. Konstruisati skup
svih taˇcaka X za koje je ∠AXB = ∠BXC.
1584. Date dve razne prave p i q i na pravoj p tri razne taˇcke redom A, B, C.
Odrediti na pravoj q taˇcku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC.
1585. Na nekoj pravoj p date su ˇcetiri razne taˇcke, redom A, B, C, D. Kon-
struisati taˇcku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC = ∠CXD.
1586. Dat je krug k i na pravoj p koja sadrˇzi njegovo srediˇste date su dve taˇcke
A, B. Odrediti na krugu k taˇcku X tako da prave AX i BX seku krug k u
taˇckama Y i Z takvim da je XY = XZ.
1587. Date su ˇcetiri razne kolinearne taˇcke, redom A, B, C, D. Konstruisati
skup svih taˇcaka X za koje je ∠AXB = ∠CXD.
1588. Date su dve prave p, q i na pravoj p ˇcetiri razne taˇcke, redom A, B, C, D.
Na pravoj q odrediti taˇcku X takvu da je ∠AXB = ∠CXD.
1589. Dato je ˇsest kolinearnih taˇcaka redom A, B, C, D, E, F. Konstruisati
taˇcku X takvu da je ∠AXB = ∠CXD = ∠EXF.
1590. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka X takvih da parovi tangenata kroz
svaku od tih taˇcaka na dvama datim krugovima k
1
i k
2
zahvataju jednake uglove.
1591. Na datoj pravoj p odrediti taˇcku X takvu da parovi tangenata kroz tu
taˇcku na datim krugovima k
1
i k
2
zahvataju jednake uglove.
1592. Konstruisati taˇcku X takvu da parovi tangenata kroz istu na trima datim
krugovima k
1
, k
2
, k
3
zahvataju jednake uglove.
1593. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima su potencije u odnosu na dva
data kruga k
1
i k
2
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1594. Na datoj pravoj p odrediti taˇcku X kojoj su potencije u odnosu na dva
data kruga k
1
i k
2
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1595. Konstruisati polaru date taˇcke P u odnosu na dati krug k.
1596. Konstruisati pol date prave p u odnosu na dati krug k.
1597. Dati su krug k i u njegovoj ravni tri taˇcke P, Q, R. Kroz taˇcku P
konstruisati pravu p koja seˇce krug k u taˇckama A, B i kroz taˇcku Q konstruisati
pravu q koja seˇce krug k u taˇckama C, D takvim da se prave BC i AD seku u
taˇcki R.
1598. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima se polare u odnosu na tri data
kruga k
1
, k
2
, k
3
seku u jednoj taˇcki.
1599. Na datoj pravoj p odrediti taˇcku X kojoj se polare u odnosu na tri data
kruga k
1
, k
2
, k
3
seku u jednoj taˇcki.
1600. (*) Konstruisati skup svih taˇcaka kojima su polare u odnosu na dva data
kruga k
1
i k
2
upravne me
-
du sobom.
142
1601. Data su dva ekscentriˇcna kruga k
1
, k
2
i prava p. Odrediti na pravoj
p taˇcku P kojoj su polare p
1
i p
2
u odnosu na krugove k
1
i k
2
upravne me
-
du
sobom.
1602. (*) Dat je krug k i taˇcka A koja ne pripada tome krugu. Konstruisati
skup ortocentara svih trouglova kojima je zajedniˇcko teme A, dok su ostala dva
temena svakog od tih trouglova dijametralno suprotne taˇcke kruga k.
1603. Dati su prava p, krug k i taˇcka A koja ne pripada krugu k. Konstruisati
trougao ´ABC kome je stranica BC preˇcnik kruga k, a ortocentar H na pravoj
p.
1604.(*) Dat je trougao ABC kome je AB = AC. Odrediti u trouglu ABC
skup svih taˇcaka X kojima rastojanja od osnovice BC geometrijske sredine
rastojanja od stranica AB i AC.
1605. Dat je jednakostraniˇcan trougao ABC kome je visina jednaka duˇzi h.
Konstruisati skup svih taˇcaka M kojima odstojanja x, y, z od pravih BC, CA,
AB zadovoljavaju jednakost
x
2
+y
2
+z
2
= h
2
.
1606.(*) Dati su krug l i na njemu dve taˇcke B, C. Konstruisati skup srediˇsta
Ojlerovih krugova svih trouglova kojima su dva temena taˇcke B i C, a tre´ce
teme promenljiva taˇcka A kruga l.
1607. Dati su krug k, prava p i na krugu k dve taˇcke B, C. Odrediti na krugu
k taˇcku A takvu da srediˇste Ojlerovog kruga trougla ABC bude na pravoj p.
1608.(*) Dati su krug l i na njemu dve razne taˇcke B, C. Konstruisati skup
srediˇsta svih trouglova kojima su dva temena taˇcke B i C, a tre´ce teme promenljiva
taˇcka A kruga l.
1609.(*) Date su dve komplanarne duˇzi AB, CD i realan broj l. Konstruisati
u ravni kojoj pripadaju te duˇzi skup svih taˇcaka M za koje je
S(MAB) +S(MCD) = l
2
.
13.2 Metoda transformacija
(a) Sliˇcnost
1610. Konstruisati lik Ω

homotetiˇcan s datim likom Ω ako je dato srediˇste O
i koeficijent k te homotetije. Analizirati sluˇcaj kada lik predstavlja (a) pravu,
(b) krug, (v) trougao, (g) ˇcetvorougao, (d) n-tougao.
1611. Date su dve prave a, b izvan tih pravih taˇcka O. Konstruisati pravu
s koja sadrˇzi taˇcku O i seˇce prave a ib u taˇckama A iB takvim da duˇzi OA
iOBbudu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1612. Data su dva kruga a i b i taˇcka O. Odrediti na krugovima a ib taˇcke A
i B kolinearne s taˇckom O pri ˇcemu su duˇzi OA i OB srazmerne dvama datim
duˇzima m i n.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1613. A, l
a
, b : c.
143
1614. A, h
a
, m
b
.
1615. A, m
a
, c.
1616. m
a
, h
b
, h
c
.
1617. l
a
, h
b
, h
c
.
1618. a, h
a
, m
b
.
1619. a, h
b
, m
c
.
1620. a, r, ∠(a, m
b
).
1621. a, m
b
, b
2
−c
2
.
1622. a, b
2
−c
2
, ∠(a, m
b
).
1623. b, c, l
a
.
1624. b, c, m
a
.
1625. m
a
, m
b
, m
c
.
1626. a, m
b
, b : c.
1627. a, m
b
, b
2
+c
2
.
1628. a, m
a
, ∠(c, m
c
).
1629. a, r, ∠(m
b
, m
c
).
1630. a, A, ∠(m
b
, m
c
).
1631. a, r, (b +c) : (b −c).
1632. a, A, (b +c) : (b −c).
1633. Date su dve prave b, c i dve taˇcke M, N. Konstruisati trougao ABC
kome su temena B i C na pravama b i c, a taˇcke M i N srediˇsta stranica AB i
AC.
1634. Date su prave a, b, c, d i taˇcka T. Konstruisati trougao ABC kome se
temena A, B, C nalaze na pravama a, b, c; srediˇste D stranice BC nalazi na
pravoj d, a teˇziˇste tog trougla je taˇcka T.
1635. Na datim pravama a, b, c, d odrediti taˇcke A, B, C, D takve da je
ˇcetvorougao ABCD paralelogram kome je srediˇste data taˇcka S.
1636. Dati su krug k prava p i na krugu k dve taˇcke B, C. Odrediti na krugu
k taˇcku A takvu da taˇcke A, B, C odre
-
duju trougao kome se teˇziˇste nalazi na
pravoj p.
1637. Konstruisati trougao ABC kome je simetrala AE unutraˇsnjeg ugla A
jednaka datoj duˇzi l
a
dok su polupreˇcnici krugova opisanih oko trouglova ABE
i ACE jednaki datim duˇzima r
1
i r
2
.
1638. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A jednak datom uglu α, dok
su polupreˇcnici krugova opisanih oko trouglova ABE i ACE gde je E taˇcka u
kojoj simetrala ugla A seˇce stranicu BC, jednaki datim duˇzima r
1
i r
2
.
1639. Date su tri taˇcke P, Q, R i ˇsest duˇzi p
1
, p
2
, q
1
, q
2
, r
1
, r
2
. Konstruisati
trougao ABC takav da prave BC, CA, AB sadrˇze respektivno taˇcke P, Q, R
pri ˇcemu je BP : PC = p
1
: p
2
, CQ : QA = q
1
: q
2
, AR : RB = r
1
: r
2
.
1640. Dati su krug k, taˇcka O i dve duˇzi m, n. Konstruisati pravu s koja sadrˇzi
taˇcku O i seˇce krug k u taˇckama A, B, takvim da je OA : OB = m : n.
1641. Kroz preseˇcnu taˇcku P dvaju datih krugova k
1
i k
2
konstruisati pravu s
koja seˇce krugove k
1
i k
2
joˇs u taˇckama Q i R takvim da tetive PQ i PR budu
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
144
1642. Data su dva kruga k
1
, k
2
i taˇcka S. Konstruisati dve paralelne prave t
1
i t
2
od kojih prva dodiruje krug k
1
a druga krug k
2
tako da odstojanja taˇcke S
od tih pravih t
1
i t
2
budu srazmerna dvema datim duˇzima m i n.
1643. Data su dva koncentriˇcna kruga k
1
, k
2
i taˇcka P. Kroz taˇcku P konstru-
isati pravu koja seˇce krug k
1
u taˇckama A, B i krug k
2
u taˇckama C, D takvim
da tetive AB i CD budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1644. Data su tri koncentriˇcna kruga a, b, c i taˇcka P. Konstruisati pravu s
koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce date krugove redom u taˇckama A, B, C, takvim da
duˇzi AB i BC budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1645. Konstruisati pravu s koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce ˇcetiri data koncentriˇcna
kruga a, b, c, d redom u taˇckama A, B, C, D takvim da je duˇz AB jednaka duˇzi
CD.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1646. A, b : c, h
a
.
1647. A, b : c, l
a
.
1648. A, b : c, m
a
.
1649. A, b : c, p.
1650. A, b : c, .
1651. A, B, h
a
.
1652. A, B, l
a
.
1653. A, B, m
a
.
1654. A, B, p.
1655. A, B, b ±a.
1656. A, B, ah
a
.
1657. A, a : h
a
, m
a
.
1658. A, a : h
a
, l
a
.
1659. A, a : h
a
, r.
1660. A, a : h
a
, .
1661. A, a : h
a
, p.
1662. A, a : h
a
, b ±a.
1663. B, a : h
a
, l
a
.
1664. B, a : h
a
, m
a
.
1665. B, a : h
a
, r.
1666. B, a : h
a
, .
1667. B, a : h
a
, p.
1668. B, a : h
a
, b ±a.
1669. a : h
a
, b : c, r.
1670. a : h
a
, b : c, .
1671. a : h
a
, b : c, p.
1672. a : h
a
, b : c, l
a
.
1673. a : h
a
, b : c, m
a
.
145
1674. A, :
a
, h
a
.
1675. A, :
a
, l
a
.
1676. A, :
a
, m
a
.
1677. A, :
a
, r.
1678. A, :
a
, a.
1679. A, :
a
, b ±c.
1680. A,
b
:
c
, h
a
.
1681. A,
b
:
c
, l
a
.
1682. A,
b
:
c
, m
a
.
1683. A,
b
:
c
, r.
1684. A,
b
:
c
, .
1685. A,
b
:
c
, p.
1686. A,
b
:
c
, a.
1687. A,
b
:
c
, b ±c.
Konstruisati trougao ABC kome je D podnoˇzje visine iz temena A ako
znamo:
1688. A, BD : DC, h
a
.
1689. A, BD : DC, l
a
.
1690. A, BD : DC, m
a
.
1691. A, BD : DC, r.
1692. A, BD : DC, .
1693. A, BD : DC, p.
1694. A, BD : DC, b ±c.
1695. B, BD : DC, h
a
.
1696. B, BD : DC, l
a
.
1697. B, BD : DC, m
a
.
1698. B, BD : DC, r.
1699. B, BD : DC, .
1700. B, BD : DC, p.
1701. B, BD : DC, b ±c.
1702. BD : DC, b : c, h
a
.
1703. BD : DC, b : c, l
a
.
1704. BD : DC, b : c, m
a
.
1705. BD : DC, b : c, p.
1706. BD : DC, b : c, r.
1707. BD : DC, b : c, .
1708. BD : DC, b : c,
a
.
Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kada znamo:
1709. A, C, AC, AB : AD, BC : CD.
146
1710. A, C, AB : BC, AB : AD, BC : CD.
1711. A, C, AC : BD, AB : AD, BC : CD.
1712. A, AB : AD, AC, BC, DC.
1713. A, B, C, AC, AB : AD.
1714. Konstruisati kvadrat ABCD kome je zbir ili razlika dijagonale i stranice
jednaka datoj duˇzi l.
1715. Konstruisati tetivan ˇcetvorougao ABCD kome je ugao A jednak datom
uglu α, dijagonala AC jednaka datoj duˇzi d
1
i kome su stranice AB i AD
srazmerne dvema datim duˇzima m i n, a stranice BC i CD srazmerne dvema
datim duˇzima p i q.
1716. Dati su ugao AOB, prava p i taˇcka S. Konstruisati pravu koja je
paralelna s pravom p i koja seˇce krake OA iOB ugla AOB u taˇckama X i Y
takvim da ugao XSY bude jednak datom uglu ω.
1717. Dati su ugao AOB,prava p i taˇcka S. Konstruisati pravu koja je paralelna
s pravom p i koja seˇce krake OA i OB ugla AOB u taˇckama X i Y takvim da
duˇzi SX i SY budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1718. Na stranicama BC, CA, AB datog trougla ABC odrediti taˇcke P, Q, R
takve da duˇz QR bude paralelna s datom pravomp,duˇzi PQi PR budu srazmerne
dvema datim duˇzima m i n, a ugao QPR jednak datom uglu ω.
1719. U dati trougao ABC upisati trougao PQR kome su stranice QR, RP, PQ
paralelne s datim pravama p, q, r.
1720. U dati trougao ABC upisati kvadrat PQRS kome su temena P i Q na
stranici BC a temena R i S na stranicama CA i AB.
1721. U dati trougao ABC upisati paralelogram PQRS koji je sliˇcan s datim
paralelogramom P

Q

R

S

i kome se temena P i O nalaze na stranici BC, a
temena R i S na stranicama CA i AB.
1722. U dati trougao ABC upisati pravougaonik PQRS kome su temena P
i O na stranici BC, temena R i S na stranicama CA i AB, a dijagonala PR
paralelna s datom pravom l.
1723. Dat je trougao ABC i na stranici BC taˇcka P. Odrediti na stranicama
BC, CA, AB taˇcke Q, R, S takve da ˇcetvorougao PQRS bude paralelogram
kome su susedne stranice PQ i QR srazmerne datim duˇzima m i n.
1724. Na stranicama AB, BC, CD, CA datog ˇcetvorougla ABCD odrediti
taˇcke P, Q, R, S takve da ˇcetvorougao PQRS bude romb kome su stranice par-
alelne s dijagonalama AC i BD.
1725. Konstruisati trapez ABCD kome su uglovi A i B na osnovici jednaki
datim uglovima α i β, a dijagonale AC i BD jednake datim duˇzima d
1
i d
2
.
1726. Konstruisati pravu S koja je paralelna s datom pravom p i koja seˇce
stranice AB i AC datog trougla ABC u taˇckama X i Y takvim da su duˇzi BX
i CY srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1727. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je AX = XY = Y C.
1728. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je BX = XY = Y C.
147
1729. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da duˇz XY bude jednaka datoj duˇzi d, a duˇzi BX i CY srazmerne dvema datim
duˇzima m i n.
1730. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da duˇzi BX i CY budu srazmerne dvema dati duˇzima m i n, a duˇz XY jednaka
zbiru ili razlici duˇzi BX i CY .
1731. Na pravoj p date su dve razne taˇcke A i B. Konstruisati dva kruga koji
dodiruju pravu p u taˇckama A i B, koji se dodiruju me
-
du sobom i kojima su
polupreˇcnici srazmerni datim duˇzima m i m.
1732. Date su dve prave a, b i na svakoj od njih po jedna taˇcka A, B. Konstru-
isati dva kruga k i l kojima su polupreˇcnici srazmerni datim duˇzima m i n, koji
se dodiruju me
-
du sobom i kod kojih prvi dodiruje pravu a u taˇcki A a drugi
dodiruje pravu b u taˇcki B.
1733. Konstruisati pravu koja sadrˇzi datu taˇcku S i seˇce krake OA i OB datog
ugla AOB u taˇckama X i Y takvim da duˇzi OX i OY budu srazmerne dvema
datim duˇzima m i n.
1734. Date su tri konkurentne prave a, b, c i van njih taˇcka S. Konstruisati
pravu s koja sadrˇzi taˇcku S i seˇce prave a, b, c respektivno u taˇckama A, B, C
takvim da duˇzi AB i BC budu srazmerne datim duˇzima m i n.
1735. Date su ˇcetiri prave a, b, c, d. Konstruisati pravu p koja je uporedna
pravoj d i seˇce prave a, b, c u taˇckama A, B, C takvim da duˇzi AB i BC budu
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1736. Date su komplanarne prave a, b, c, d, e i dve duˇzi m, n. Konstruisati
pravu s koja je paralelna s pravom e i seˇce prave a, b, c, d u taˇckama A, B, C, D
takvim da je
AB : CD = m : n.
1737. Konstruisati pravu koja je paralelna sa datom pravom p i koja seˇce
stranice AB i CD datog ˇcetvorougla ABCD u taˇckama M i N takvim da je
AM : MB = DN : NC.
1738. Date su tri planarne prave a, b, c i na svakoj od tih pravih po jedna taˇcka
A, B, C. Konstruisati pravu s koja seˇce prave a, b, c u taˇckama X, Y, Z takvim
da duˇzi AX i BY budu srazmerne dvema datim duˇzima l i m, a duˇzi BY i CZ
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1739. Date su tri paralelne prave a, b, c i na svakoj od njih po jedna taˇcka
A, B, C. Odrediti na pravama a, b, c taˇcke X, Y, Z takve da duˇzi AX i BY budu
srazmerne datim duˇzima l i m, duˇzi BX i CZ budu srazmerne datim duˇzima
m i n, a ugao XY Z bude jednak datom uglu ω.
1740. Date su dve uporedne prave p, q i izvan njih dve taˇcke A i B. Konstruisati
dve prave od kojih jedna sadrˇzi taˇcku A i seˇce prave p i q u taˇckama X i Y , a
druga sadrˇzi taˇcku B i seˇce prave p i q u taˇckama Z i Y takvim da je
(a) XY = Y Z;
(b) XZ = Y Z.
1741. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je XY | BC i XY = BX ±CY .
148
1742. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je XY | BC i XY
2
= AX XB.
1743. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je XY | BC i XY
2
= BX
2
+CX
2
.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1744. A, a +b, a +c
1745. A, a −b, a −c.
1746. A, a +b, b +c.
1747. A, a −b, b −c.
1748. A, a, b + 2c.
1749. m
a
±a, ∠(m
a
, a), b.
1750. m
a
±a, ∠(m
a
, a), b : c.
1751. A, m
b
, b ±c.
1752. B, a, b −h
a
.
1753. h
a
, h
b
, h
c
.
1754. Konstruisati jednakokraki trougao kome je krak jednak datoj duˇzi b, a
zbir ili razlika osnovice i njoj odgovaraju´ce visine jednaka datoj duˇzi l.
1755. Konstruisati trougao ABC kada znamo A, a, nc gde je n dati broj.
1756. Konstruisati trougao ABC kome upisani krug seˇce teˇziˇsnu liniju AA
1
u
taˇckama M i N takvim da je AM = MN = NA
1
i kome je poznat jedan od
elemenata: a, b +c, p, h
a
, m
a
, l
a
, r, q.
1757. Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇcku D takvu da polupreˇcnici
krugova upisanih u trouglove ABD i ACD budu me
-
dusobno jednaki.
1758. Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇcku D tako da polupreˇcnici
spolja upisanih krugova trougla ABD i ACD koji odgovaraju stranicama BD i
CD budu me
-
dusobno jednaki.
1759. Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇcku D tako da polupreˇcnici
spolja upisanih krugova trouglova ABD i ACD koji odgovaraju stranicama AB
i AC budu me
-
dusobno jednaki.
1760. Dat je trougao ABC i na pravoj BC data je taˇcka P. Konstruisati
pravu s koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce prave AB i AC u taˇckama X i Y takvim da
je BX = CY .
1761. Data su dva kruga k
1
I k
2
i taˇcka A. Konstruisati pravu koja sadrˇzi
taˇcku A, a seˇce krug k
1
u taˇckama X
1
, Y
1
i krug k
2
u X
2
, Y
2
takvim da tetive
X
1
Y
1
i X
2
Y
2
budu srazmerne polupreˇcnicima krugova k
1
i k
2
1762. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k
1
i k
2
pri ˇcemu prava
kroz dodirne taˇcke sadrˇzi datu taˇcku A.
1763. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k
1
i k
2
pri ˇcemu prava
kroz dodirne taˇcke mora biti paralelna datoj pravoj p.
1764. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dva date taˇcke A, B i dodiruje datu pravu
p.
1765. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje dve date prave
p
1
i p
2
.
149
1766. Konstruisati krug k koji dodiruje dve date prave p
1
i p
2
i dati krug k.
1767. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje date pravu p i
dati krug l.
1768. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k
1
i k
2
i datu pravu p.
1769. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje dva data kruga
l
1
i l
2
.
1770. Konstruisati krug k koji dodiruje tri data kruga l
1
, l
2
i l
3
.
1771. Dat je konveksan ugao XAY i u njemu taˇcka P. Konstruisati pravu koja
sadrˇzi taˇcku P i seˇce krake AX i AY tog ugla u taˇckama B i C takvim da obim
trougla ABC bude minimalan.
1772. Date su tri nekolinearne taˇcke A, B, C. Na pravoj AB odrediti taˇcku P
takvu da je AB BP = CP
2
.
1773. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇcke A, B, C i dve duˇzi m, n. Odrediti
na pravoj p taˇcku P takvu da je ¹(A, B; C; P) = m : n.
13.3. Inverzija
1774. Dati su krug k i taˇcka A, prava a i krug l.
(a) Konstruisati taˇcku A

inverznu s taˇckom A u odnosu na krug k.
(b) Konstruisati pravu a

inverznu s pravom a u odnosu na krug k.
(c) Konstruisati krug l

inverzan s krugom l u odnosu na krug k.
1775. Date su prave a, b i taˇcka O. Konstruisati pravu koja sadrˇzi taˇcku O
i seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvim da proizvod duˇzi OX i OY bude
jednak kvadratu date duˇzi r.
1776. Data su dva kruga a, b i taˇcka O. Na krugovima a i b odrediti taˇcke
A i B kolinearne s taˇckom O takve da proizvod duˇzi OA i OB bude jednak
kvadratu date duˇzi r.
Konstruisati trougao ´ABC kada znamo:
1777. A, a, b (b ±c).
1778. A, r, b (b ±c).
1779. a, r, b (b ±c).
1780. Konstruisati trougao ´ABC kome je stranica BC podudarna datoj duˇzi
a, a ugao ∠A jednak datom uglu ∠α, a proizvod duˇzi BA i BD, gde je D
podnoˇzje visine iz temena C, jednak kvadratu date duˇzi r.
1781. Odrediti srediˇste i koeficijent inverzije u kojoj trima datim taˇckama A,
B, C odgovaraju nekolinearne taˇcke A

, B

, C

takve da trougao ´A

B

C

bude
podudaran sa datim trouglom A
1
B
1
C
1
.
1782. Konstruisati srediˇste O inverzije proizvoljnog koeficijenta r u kojoj trima
datim kolinearnim taˇckama A, B, C odgovaraju kolinearne taˇcke A

, B

, C

takve
da taˇcka C

bude srediˇste duˇzi A

B

.
1783. Konstruisati srediˇste i koeficijent inverzije u kojoj svaki od triju datih
krugova k
1
, k
2
, k
3
odgovara samom sebi, drugim reˇcima, konstruisati krug koji
seˇce ortogonalno tri data kruga k
1
, k
2
, k
3
.
150
1784. Konstruisati srediˇste i koeficijent inverzije u kojoj trima datim krugovima
k
1
, k
2
, k
3
na nekolinearnim srediˇstima S
1
, S
2
, S
3
odgovaraju krugovi k

1
, k

2
, k

3
kojima se srediˇsta S

1
, S

2
, S

3
nalaze na datoj pravoj l

.
1785. Date su tri taˇcke A, B, C i duˇz r. Kroz taˇcku C konstruisati pravu s
takvu da podnoˇzja X i Y upravnih iz taˇcaka A i B na toj pravoj s zadovoljavaju
relaciju:
(a) AX BY = r
2
,
(b) AX
2
−BY
2
= r
2
.
1786. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i seˇce dati krug l pod
pravim uglovima.
1787. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i seˇce dati krug l pod
uglovima jednakim datom uglu ω.
1788. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i dodiruje datu pravu
p.
1789. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i dodiruje dati krug
l.
1790. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku A i seˇce date krugove l
1
i l
2
pod uglovima jednakim datim uglovima ω
1
i ω
2
.
1791. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku R dodiruje datu pravu p i
dati krug l.
1792. Konstruisati krug k koji sadrˇzi datu taˇcku A i dodiruje dva data kruga
k
1
i k
2
.
1793. Konstruisati krug k koji seˇce ortogonalno dva data kruga k
1
i k
2
i dodiruje
dati krug k
3
.
1794. Konstruisati krug k koji seˇce ortogonalno dva data kruga k
1
i k
2
i krug
k
3
pod uglovima jednakim datom uglu ω.
1795. Konstruisati krug k koji dodiruje tri data kruga k
1
, k
2
, k
3
(Apolonijev
problem).
1796. Konstruisati krug k koji dodiruje dva data kruga k
1
, k
2
i seˇce dati krug
k
3
pod uglovima jednakim datom uglu ω.
1797. U dati krug k upisati n-tougao A
1
. . . A
n
takav da prave odre
-
dene nje-
govim stranicama A
1
A
2
, . . . A
n
A
1
sadrˇze respektivno date taˇcke P
1
, . . . , P
n
.
13.4 Translacija
1798. Data su dva kruga k
1
, k
2
i prava p. Odrediti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke
X i Y takve da duˇz XY bude paralelna sa pravom p i jednaka datoj duˇzi l.
1799. Dati su dva kruga k
1
, k
2
i prava p. Konstruisati pravu s koja je paralelna
sa pravom p i koja seˇce krug k
1
u taˇckama A, B i krug k
2
u taˇckama C, D takvim
da je tetiva AB jednaka tetivi CD.
1800. Dati su dva kruga k
1
, k
2
i prava p. Konstruisati pravu s koja je paralelna
s pravom p i koja seˇce krug k
1
u taˇckama A, B i krug k
2
u taˇckama C, D takvim
da je zbir ili razlika tetiva AB i CD jednaka datoj duˇzi l.
1801. Dati su dva kruga k
1
, k
2
i taˇcka S. Kroz taˇcku S konstruisati pravu koja
seˇce krug k
1
u taˇckama A, B i krug k
2
u taˇckama C, D takvim da je tetiva AB
jednaka tetivi CD.
151
1802. Kroz preseˇcnu taˇcku P dvaju datih krugova k
1
i k
2
konstruisati pravu s
koja seˇce krugove k
1
i k
2
joˇs u taˇckama Q i R takvim da je zbir ili razlika tetiva
PQ i PR jednaka datoj duˇzi l.
1803. Date su tri razne taˇcke A, B, C. Kroz taˇcku A konstruisati pravu s takvu
da duˇz koja spaja podnoˇzja upravnih iz taˇcaka B i C na toj pravoj bude jednaka
datoj duˇzi l.
1804. Dati su prava p,krug k i na krugu k dve taˇcke A, B. Odrediti na krugu
k taˇcku X takvu da prave AX i BX seku pravu p u taˇckama Y i Z pri ˇcemu je
duˇz Y Z jednaka datoj duˇzi d.
1805. Dati su krug k i na njemu dve taˇcke A, B, zatim prava s i na njoj taˇcka
S. Odrediti na krugu k taˇcku X takvu da prave AX i BX seku pravu s u
taˇckama Y i Z pri ˇcemu su duˇzi SY i SZ srazmerne datim duˇzima m i n.
1806. Data su dva kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima S
1
, S
2
i taˇcka P. Odrediti na
krugovima k
1
i k
2
taˇcke A
1
i A
2
takve da je S
1
A
1
| S
2
A
2
i ∠S
1
PA
1
= ∠S
2
PA
2
.
1807. Data su dva kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima S
1
, S
2
i dve taˇcke P
1
, P
2
. Odrediti
na krugovima k
1
i k
2
taˇcke A
1
i A
2
takve da je S
1
A
1
| S
2
A
2
i ∠S
1
P
1
A
1
=
∠S
2
P
2
A
2
.
1808. Date su u ravni ˇcetiri prave a, b, c, d pri ˇcemu je a | b i c | d. Kroz
datu taˇcku M konstruisati pravu s koja seˇce date prave u taˇckama A, B, C, D
takvim da je AB = CD.
1809. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b taˇcke A, B. Konstruisati pravu
s koja je paralelna s pravom c i koja seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvim
da su duˇzi AX i BY srazmerne datim duˇzima m i n.
1810. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b taˇcke A i B. Konstruisati pravu
s koja je paralelna s pravom c i koja seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvim
da je zbir ili razlika duˇzi AX i BY jednaka datoj duˇzi l.
1811. Date su dve prave a, b i na svakoj od njih po jedna taˇcka A, B. Kon-
struisati pravu s koja seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvim da je duˇz XY
jednaka datoj duˇzi d, a duˇzi AX i BY srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1812. Date su dve prave a, b i na svakoj od tih pravih po jedna taˇcka A, B.
Konstruisati pravu s koja seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvim da je duˇz
XY jednaka datoj duˇzi d, a zbir ili razlika duˇzi AX i BY jednaka datoj duˇzi l.
1813. Date su prave a, b, c, d, p. Konstruisati pravu s koja je paralelna s pravom
p i koja seˇce prave a, b, c, d respektivno u taˇckama A, B, C, D takvim da duˇzi
AB i CD budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1814. Date su kolinearne prave a, b, c, d, p. Konstruisati pravu s koja je par-
alelna s pravom p i koja seˇce prave a, b, c, d u taˇckama A, B, C, D takvim da je
zbir ili razlika duˇzi AB i CD jednaka datoj duˇzi l.
1815. Date su dve paralelne prave a, b i dve taˇcke M, N koje se nalaze s raznih
strana svake od tih pravih. Odrediti na pravama a i b taˇcke A i B takve da duˇz
AB bude paralelna s datom pravom p, a zbir duˇzi MA, AB, BN minimalan.
1816. Date su ˇcetiri prave a, b, c, d takve da je a | b i c | d, zatim dve taˇcke
M, N koje se nalaze s raznih strana svake od tih pravih. Odrediti na pravama
a, b, c, d taˇcke A, B, C, D takvim da duˇzi AB i CD budu respektivno paralelne
s dvema datim pravama p i q, a zbir duˇzi ???? AB, BC, CD, DN minimalan.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
152
1817. m
a
, m
b
, m
c
.
1818. h
a
, m
a
, m
b
.
1819. h
a
, m
b
, m
c
.
1820. m
a
, h
a
, h
b
.
1821. m
a
, h
b
, h
c
.
1822. m
a
, b, c.
1823. m
a
, h
a
, b : c.
1824. m
a
, h
b
, b : c.
1825. m
a
, m
b
, b : c.
1826. A, m
b
, m
c
.
1827. A, m
a
, m
b
.
1828. A, m
a
, h
a
.
1829. A, m
a
, h
b
.
1830. A, m
a
, b
2
±c
2
.
1831. A, m
a
, b
2
±c
2
.
Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kada znamo:
1832. AB, CD, AC, BD, ∠(AC, BD).
1833. AB, BC, CD, DA, ∠(AB, CD).
1834. AC, BD, AB : CD, BC : AD, ∠(AC, BD).
1835. A, B, AC, BD, ∠(AC, BD).
1836. A, B, BC, CD, DA.
1837. A, B, AB, CD, ∠(AB, CD).
1838. A, B, AB, CD, AD : BC.
1839. A, B, AB, CD, AD ±BC.
1840. A, B, AB, AD ±BC, ∠(AB, CD).
1841. A, B, C, AB, CD.
Konstruisati trapez ABCD sa paralelnim stranicama AB i CD kada znamo:
1842. AB, BC, CD, DA.
1843. AB, CD, AC, BD.
1844. AD, BC, AC, BD.
1845. AB, AC, BD, ∠(AC, BD).
1846. A, B, AB, CD.
1847. A, B, AC, BD.
1848. A, B, AB : CD, AC.
1849. A, B, AB ±CD, AC : BD.
1850. Na katetama AB i AC datog pravouglog trougla ABC odrediti taˇcke X
i Y takve da duˇz XY bude jednaka datoj duˇzi d, a zbir kvadrata duˇzi BX i CY
jednak kvadratu date duˇzi l.
153
1851. Oko datog trougla PQR opisati trougao ABC kome su stranice BC, CA, AB
respektivno jednake datim duˇzima a, b, c.
1852. Oko datog trougla PQR opisati jednakostraniˇcan trougao ABC maksi-
malnog obima.
1853. Konstruisati pravougaonik ABCD takav da stranica AB bude jednaka
datoj duˇzi i da prave odre
-
dene stranicama AB, BC, CD, DA sadrˇze respektivno
date taˇcke P, Q, R, S.
1854. Konstruisati paralelogram kome znamo stranice i ugao izme
-
du dijago-
nala.
1855. Konstruisati trapez ABCD kome znamo dijagonale AC i BD, duˇz koja
spaja srediˇsta dijagonala i duˇz koja spaja srediˇsta dveju naspramnih stranica.
1856. U dati krug l upisati trapez ABCD kome znamo visinu i zbir ili razliku
paralelnih stranica AB i CD.
1857. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome znamo stranice AB, BC, CD, DA
i duˇz koja spaja srediˇsta M i N naspramnih stranica AB i CD.
1858. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD, DA
jednake datim duˇzima a, b, c, d, a duˇz koja spaja srediˇsta M i N naspramnih
stranica AB i CD jednaka datoj duˇzi l.
1859. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD, DA
jednake datim duˇzima a, b, c, d, a duˇz koja spaja srediˇsta P i Q dijagonala AC
i BD
1860. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD, DA
jednake datim duˇzima a, b, c, d, a duˇz MN jednaka datoj duˇzi l,gde su M i N
taˇcke stranica AB i CD takve da je AM : MB = m : n i DN : NC = m : n, a
m i n date duˇzi.
1861. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD, DA
jednake datim duˇzima a, b, c, d, a duˇz PQ jednaka datoj duˇzi l,gde su P i Q
taˇcke dijagonala AC i BD takve da je AP : PC = m : n i BQ : QD = m : n, a
m i n date duˇzi.
1862. U dati trougao ABC upisati pravougaonik PQRS kome su temena P
i Q na stranici BC, temena R i S na stranicama AC i AB, a dijagonala PR
jednaka datoj duˇzi d.
1863. U dati trougao ABC upisati pravougaonik PQRS kome su temena P
i Q na stranici BC, temena R i S na stranicama AC i AB, a dijagonala PR
minimalne duˇzine.
1864. U dati trougao ABC upisati pravougaonik PQRS datog obima 2p tako
da njegova dva temena P i Q budu na stranici BC, a ostala dva temena R i S
na stranicama AC i AB.
1865. U dati trougao ABC upisati pravougaonik maksimalne povrˇsine tako da
njegova dva temena P i Q budu na stranici BC, a ostala dva temena R i S na
stranicama AC i AB.
1866. U dati trougao ABC upisati pravougaonik PQRS date povrˇsine k tako
da njegova dva temena P i Q budu na stranici BC, a ostala dva temena R i S
na stranicama AC i AB.
1867. Dat je trougao ABC i u njemu taˇcka P. Odrediti na trouglu taˇcku Q
takvu da izlomljena linija APQ razloˇzi trougaonu povrˇs (ABC) na dve jednake
povrˇsi.
154
1868. Kroz datu taˇcku P koja se nalazi na stranici AB date ˇcetvorougaone
povrˇsi (ABCD) konstruisati pravu koja razlaˇze tu povrˇs na dve ekvivalentne
povrˇsi.
1869. Kroz teme A
1
konveksne poligonske povrˇsi (A
1
A
2
. . . A
n
) konstruisati
k −1 pravih koje razlaˇzu tu poligonsku povrˇs na k ekvivalentnih povrˇsi.
4.Simetrija
Simetrija u odnosu na taˇcku
1870. Date su dve prave a, b i van njih taˇcka S. Konstruisati pravu s koja
sadrˇzi taˇcku S i seˇce prave a i b u taˇckama A i B takvim da je taˇcka S srediˇste
duˇzi AB.
1871. Dat je konveksan ugao XAY i u njemu taˇcka P. Konstruisati pravu
koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce krake AX i AY u taˇckama B i C takvim da povrˇsina
trougla ABC bude minimalna.
1872. Kroz preseˇcnu taˇcku P datih krugova k
1
i k
2
konstruisati pravu p na
kojoj krugovi k
1
i k
2
odsecaju jednake tetive.
1873. Kroz preseˇcnu taˇcku P dvaju datih krugova k
1
i k
2
konstruisati pravu p
koja seˇce krugove k
1
i k
2
joˇs u taˇckama Q i R takvim da je zbir ili razlika tetiva
PQ i PR jednaka datoj duˇzi l.
1874. Dati su krug k, na njemu dve taˇcke A i B, zatim prava p i na njoj taˇcka
P. Odrediti na krugu k taˇcku X takvu da prave AX i BX seku pravu p u
taˇckama X i Z koje su simetriˇcne me
-
du sobom u odnosu na taˇcku P.
1875. Data je prava p i s iste strane od te prave date su dve taˇcke B

, C

.
Konstruisati trougao ABC kome se stranica BC nalazi na pravoj p, i kome su
taˇcke B

i C

podnoˇzja visina iz temena B i C.
1876. Dat je ugao XAY i u njegovoj ravni taˇcka S
1
. Konstruisati trougao ABC
kome se srediˇste Ojlerovog kruga poklapa s taˇckom S
1
, ortocentar H nalazi na
pravoj AX, a srediˇste upisanog kruga na polupravoj AY .
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1877. m
a
, m
b
, m
c
.
1878. m
a
, m
b
, g
c
.
1879. m
a
, h
b
, h
c
.
1880. m
a
, h
b
, b ±c.
1881. m
a
, h
a
, b
2
±c
2
.
1882. m
a
, h
a
, b : c.
1883. A, m
a
, h
a
.
1884. A, m
a
, h
b
.
1885. A, m
a
, b?c.
1886. A, m
a
, b
2
±c
2
.
1887. A, m
a
, b(b ±c).
1888. A, m
b
, m
c
.
1889. A, , b −c.
1890. A,
a
, b −c.
155
1891. A,
b
, b +c.
1892. A, , h
b
−h
c
.
1893. A,
a
, h
b
−h
c
.
1894. A,
b
, h
b
−h
c
.
1895. Dat je konaˇcan skup od n taˇcaka S
1
, . . . , S
n
. Konstruisati n-tougao
A
1
. . . A
n
kome su taˇcke S
1
, . . . , S
n
respektivno srediˇsta stranica A
1
A
2
, . . .,
A
n
A
1
. Analizirati posebno sluˇcaj kada je n neparan i sluˇcaj kada je n paran
broj.
Simetrija u odnosu na pravu
1896. Dati su krugovi k
1
, k
2
, prava s i ne njoj taˇcka A. Odrediti na krugovima
k
1
i k
2
taˇcke B i C takve da ABC bude trougao kome je prava s simetrala ugla
A, dok su stranice AB i AC srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1897. Date su dve razne prave a i b i izvan njih taˇcka P. Na pravoj a odrediti
taˇcku Q takvu da duˇz PQ bude jednaka zbiru odstojanja taˇcaka P i Q od prave
b.
1898. Dati su prava a i dve taˇcke B i C. Odrediti na pravoj a taˇcku A takvu
da razlika uglova B i C trougla ABC bude jednaka datom uglu.
1899. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇcke A i B. Odrediti na pravoj
p taˇcku X takvu da zbir ili razlika duˇzi bude jednaka datoj duˇzi d.
1900. Konstruisati krug k koji sadrˇzi dve date taˇcke A, B i dodiruje datu pravu
p.
1901. Dati su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇcke A, B. Odrediti na
pravoj p taˇcku X takvu da konveksni ugao AXB bude maksimalan.
1902. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b respektivno taˇcke A, B. Odrediti
na pravama a i b taˇcke X i Y takve da je XY | c i AX = BY .
1903. Date su dve prave a, b i na njima respektivno taˇcke A, B. Odrediti na
pravama a i b taˇcke X i Y takve da je AX = BY , a duˇz XY jednaka datoj duˇzi
l.
1904. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b respektivno taˇcke A, B. Odrediti
na pravama a i b taˇcke X i Y takve da je AX = BY , a srediˇste duˇzi XY na
pravoj c.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1905. a, h
a
, b ±c.
1906. a, h
a
, m
b
±m
c
.
1907. a, b
2
−c
2
, m
b
±m
c
.
1908. m
a
, h
a
, b ±c.
1909. h
a
, l
a
, b : c.
1910. a, h
a
, l
a
.
1911. a, l
a
,
¯
l
a
.
1912. B −C, a, h
a
.
1913. B −C, a, l
a
.
1914. B −C, a, b
2
−c
2
.
156
1915. B −C, b, c.
1916. B −C, r, b ±c.
1917. B −C, r, b
2
±c
2
.
1918. B −C, r, b(b ±c).
1919. B −C, b : c, h
a
.
1920. B −C, b : c, l
a
.
1921. B −C, b : c, m
a
.
1922. B −C, b : c, p.
1923. B −C, b : c, r.
1924. B −C, b : c, .
1925. B −C, b : c,
a
.
Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome se teme C nalazi na simetrali ugla
A i kome znamo:
1926. AB, BC, CD, DA.
1927. AB, AD, AC, BC : CD.
1928. AB, AD, AC, B −D.
1929. BC, CD, AB : AD, B −D.
U dati krug k upisati ˇcetvorougao ABCD kada znamo:
1930. AB, CD, BC : AD.
1931. AB, CD, BC ±AD.
1932. AB, CD, BC
2
±AD
2
.
1933. AB, CD, BC(BC ±AD).
Konstruisati tangentan ˇcetvorougao ABCD kada znamo:
1934. AB, AD, B, D.
1935. AB −AD, BD, B, D.
1936. Dati su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇcke A, B. Odrediti na
pravoj p taˇcku X takvu da zbir duˇzi AX i BX bude minimalan.
1937. Dati su prava p i s raznih od te prave dve taˇcke A, B. Odrediti na pravoj
p taˇcku X takvu da razlika njenih rastojanja od taˇcaka A i B bude minimalna.
1938. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇcke M i N. Odrediti na pravoj
p dve taˇcke X i Y takve da duˇzXY bude jednaka datoj duˇzi l i da zbir duˇzi
MX, XY , Y N bude minimalan.
1939. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇcke M i N. Odrediti na pravoj
p taˇcku X takvu da duˇzi MX i NX odre
-
duju s pravom p jednake uglove.
1940. Data je prava PQ i izvan nje date su dve taˇcke M i N. Odrediti na
pravoj PQ taˇcku X takvu da je MXP = 2NXQ.
1941. Date su dve prave p, q i izvan njih dve taˇcke M i N. Odrediti na pravoj
p taˇcku A i na pravoj q taˇcke B i C takve da taˇcka M bude na pravoj AB,
taˇcka N na pravoj AC i da bude AB = AC.
1942. Dati su prava p i izvan nje dve taˇcke A i B. Odrediti na pravoj p taˇcku
C takvu da trougao ABC bude minimalnog obima.
157
1943. Dati su oˇstrougli trougao ABC i na stranici BC taˇcka P. Odrediti na
stranicama CA i AB taˇcke Q i R takve da obim trougla PQR bude minimalan.
1944. U dati oˇstrougli trougao PQR upisati trougao PQR minimalnog obima.
1945. Date su dve prave p, q i izvan njih taˇcka A. Odrediti na pravama p i q
taˇcke B i C takve da obim trougla ABC bude minimalan.
1946. Na trima datim pravama a, b, c odrediti taˇcke P, Q, R takve da zbir
duˇzi PQ, QR, AB bude minimalan.
1947. Konstruisati trougao ABC ako su date tri taˇcke H
a
, H
b
, H
c
koje su
simetriˇcne s ortocentrom H tog trougla u odnosu na prave odre
-
dene stranicama
BC, CA, AB.
1948. Konstruisati trougao ABC ako su date tri taˇcke O
a
, O
b
, O
c
koje su
simetriˇcne sa srediˇstem O opisanog kruga u odnosu na prave odre
-
dene strani-
cama BC, CA, AB.
1949. Konstruisati trougao ABC ako su ate tri taˇcke P, Q, R u kojima sime-
trale uglova A, B, C seku opisani krug.
1950. Date su tri konkurentne prave s
a
, s
b
, s
c
i na pravoj s
a
taˇcka A. Odred-
iti na pravama s
b
, s
c
taˇcke B i C takve da prave s
a
, s
b
, s
c
budu simetrale
unutraˇsnjih i spoljaˇsnjih uglova trougla ABC.
1951. Dati su krug k sa srediˇstem S i tri prave s
a
, s
b
, s
c
koje se seku u taˇcki
S. Odrediti na pravama s
a
, s
b
, s
c
taˇcke A, B, C takve da prave BC, CA, AB
budu tangente kruga k.
1952. Date su tri konkurentne prave s
a
, s
b
, s
c
i na pravoj s
a
taˇcka A
1
. Kon-
struisati trougao ABC kome je taˇcka A
1
srediˇste stranice BC i kome su prave
s
a
, s
b
, s
c
simetrale stranica BC, CA, AB.
1953. Dat je konaˇcan skup od n taˇcaka s
1
, . . . , s
n
. Konstruisati n − tougao
A
1
. . . A
n
kome su prave s
1
, . . . , s
n
respektivno simetrale unutraˇsnjih ili spoljaˇsnjih
uglova A
1
, . . . , A
n
. Analizirati posebno sluˇcaj kada je n paran broj i sluˇcaj kada
je n neparan broj.
1954. Dat je konaˇcan skup od n komplanarnih pravih s
1
, . . . , s
n
. Konstru-
isati n-tougao A
1
. . . A
n
kome su prave s
1
, . . . , s
n
respektivno simetrale stranica
A
1
A
2
, . . . , A
n
A
1
. Analizirati posebno sluˇcaj kada je n paran i sluˇcaj kada je n
neparan broj.
1955. Dati su taˇcka S
1
i konaˇcan skup od n − 1 pravih s
2
, . . . , s
n
. Konstru-
isati n-tougao A
1
. . . A
n
kome se srediˇste stranice A
1
A
2
poklapa s taˇckom S, a
simetrale stranica A
2
A
3
, . . . , A
n
A
1
poklapaju respektivno s pravama s
2
, . . . , s
n
.
1956. U dati krug k upisati n-tougao A
1
. . . A
n
kome su stranice A
1
A
2
, . . . , A
n
A−
1 respektivno paralelne s datim pravama p
1
, . . . , p
n
. Analizirati posebno sluˇcaj
kada je n neparan i sluˇcaj kada je n paran broj.
1957. U dati krug k upisati n-tougao A
1
. . . A
n
kome prava odre
-
dena stranicom
A
1
A
2
sadrˇzi datu taˇcku P
1
, dok su stranice A
2
A
3
, . . . , A
n
A − 1 respektivno
paralelne s datim pravama p
2
, . . . , p
n
. Analizirati posebno sluˇcaj kada je n
paran i sluˇcaj kada je n neparan broj.
13.5. Rotacija
158
1958. Date su dve linije a i b od kojih svaka predstavlja pravu ili krug i taˇcka S.
Odrediti na linijama a i b taˇcke A i B takve da ugao ASB bude jednak datom
uglu ω a duˇzi SA i SB srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1959. Date su dve linije a i b od kojih svaka predstavlja pravu ili krug i taˇcka
S. Odrediti na linijama a i b taˇcke X i Y takve da ugao XSY bude jednak
datom uglu ω, a proizvod duˇzi SX i SY jednak kvadratu date duˇzi r.
1960. Dati su prava ili krug l i taˇcka A. Odrediti na liniji l taˇcke B i C takve
da ugao BAC bude jednak datom uglu ω, a duˇzi AB i AC srazmerne dvema
datim duˇzima m i n.
1961. Dati su prava l ili krug l i taˇcka A. Odrediti na liniji l taˇcke B i C takve
da ugao BAC bude jednak datom uglu ω i da proizvod duˇzi AB i AC bude
jednak kvadratu date duˇzi r.
Konstruisati trougao ABC kada znamo:
1962. A, h
a
, b
c
.
1963. A, r, b
c
.
1964. A, a, b
c
.
1965. B −C, r, b
c
.
1966. B −c, h
a
, b
c
.
1967. B −c, l
a
, b
c
.
1968. a, r, bc.
1969. h
a
, l
a
, b
c
.
1970.
¯
l
a
, l
a
, bc.
1971. Dat je trougao MAN i u njegovoj ravni taˇcka S
1
. Odrediti na kracima
AM i AN tog ugla taˇcke B i C takve da ABC bude trougao kome je taˇcka S
1
srediˇste Ojlerovog kruga.
1972. U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram PQRS kome su dijag-
onale PR i QS srazmerne dvema datim duˇzima m i N, a jedan od uglova koje
odre
-
duju dijagonale jednak datom uglu.
1973. U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram PQRS kome su stran-
ice PQ i RS srazmerne dvema datim duˇzima m i n, a dijagonale PR i QS seku
se pod uglom jednakim datom uglu ω.
1974. U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram PQRS kome je jedan
od uglova izme
-
du dijagonala jednak datom uglu ω, a proizvod dijagonala jednak
kvadratu date duˇzi r.
1975. U dati paralelogram ABCD upisati pravougaonik PQRS kome dijago-
nale zahvataju ugao jednak datom uglu ω.
1976. U dati paralelogram ABCD upisati romb PQRS kome su dijagonale
srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1978. Konstruisati tetivan ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD,
DA respektivno jednake datim duˇzima.
1979. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su stranice AB, BC, CD, DA
respektivno jednake datim duˇzima a, b, c, d a zbir naspramnih uglova B i D
jednak datom uglu ω.
159
1980. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su uglovi B i D jednaki datim
uglovima β i γ, stranice BC i CD jednake datim duˇzima b i c, a stranice AB i
AD srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1981. U dati kvadrat ABCD upisati kvadrat PQRS kome je stranica jednaka
datoj duˇzi l.
1982. Konstruisati kvadrat ABCD takav da prave odre
-
dene njegovim strani-
cama AB, BC, CD, DA respektivno sadrˇze date taˇcke P, Q, R, S.
1983. Dati su krug k i dve taˇcke A i B. Konstruisati tangentu t kruga k takvu
da odstojanja AM i AN taˇcke A od prave t i upravne kroz taˇcku B na pravoj
t budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n.
1984. Dati su krug k sa srediˇstem S, dve taˇcke A, B i ugao ω. Odrediti na
krugu k taˇcke C i D takve da je AC

= BD i ∠CSD

= ω.
1985. Dat je krug l i na njemu taˇcka A. Odrediti na krugu taˇcke B i C takve da
ugao BAC bude jednak datom uglu ω, a zbir ili razlika tetiva AB i AC jednaka
datoj duˇzi D.
1986. Date su dve prave m i n i taˇcka S. Konstruisati krug k koje je srediˇste
S i koji seˇce pravu m u taˇckama A, B i pravu n u taˇckama C, D takvim da je
zbir ili razlika tetiva AB i CD jednaka datoj duˇzi l.
1987. Data su dva koncentriˇcna kruga k
1
, k
2
i taˇcka P. Konstruisati pravu
s koja sadrˇzi taˇcku P seˇce krug k
1
u taˇckama A, B i krug k
2
u taˇckama C, D
takvima da tetive AB i CD budu srazmerne dvema duˇzima m i n.
1988. Data su dva koncentriˇcna kruga k
1
, k
2
i taˇcka P. Odrediti na krugovima
k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve da duˇz X
1
X
2
budu jednake datoj duˇzi l, a ugao
X
1
PX
2
jednak datom uglu ω.
1989. Dati su dva kruga k
1
i k
2
, taˇcka O i ugao ω. Kroz taˇcku O konstruisati
dve prave p
1
i p
2
koje zahtevaju ugao jednak s uglom ω i na kojima krugovi k
1
i k
2
odsecaju jednake tetive.
1990. Date su dve prave a, b i taˇcka S. Konstruisati dva kruga k
1
i k
2
koji se
me
-
du sobom dodiruju u taˇcki S, kojima su polupreˇcnici srazmerni dvema datim
duˇzima m i n, i od kojih prvi dodiruje pravu a, a drugi pravu b.
1991. Data su dva kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima S
1
, S
2
i dve taˇcke M
1
, M
2
. Odred-
iti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve da ugao S
1
M
1
X
1
bude jednak s
uglom S
2
M
2
X
2
, a jedan od uglova koje zahvataju prave S
1
X
1
i S
2
X
2
jednak je
sa datim uglom ω.
1992. Data su dva kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima S
1
, S
2
i dve taˇcke M
1
, M
2
. Odred-
iti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve da je razlika uglova S
1
M
1
X
1
i
S
2
M
2
X
2
jednaka s datim uglom δ, a jedan od uglova koje odre
-
duju prave S
1
X
1
i S
2
X
2
jednak s datim uglom ω.
1993. Date su dve konkurentne prave a, b i dve taˇcke C, D. Odrediti na pravama
a i b taˇcke A i B takve da su duˇzi AC i BD srazmerne dvema datim duˇzima m
i n, a jedan od uglova koje odre
-
duju prave AC i BD jednak datom uglu ω.
1994. Date su tri paralelne prave a, b, c i krug d. Konstruisati kvadrat ABCD
kome temena A, B, C, D pripadaju respektivno linijama a, b, c, d.
1995. Dati su tri koncentriˇcna kruga a, b, c i prava d. Konstruisati kvadrat
ABCD kome temena A, B, C, D pripadaju respektivno linijama a, b, c, d.
160
1996. Konstruisati srediˇste S obrtne sliˇcnosti dvaju obrtno sliˇcnih likova ω i ω

ako su data dva para odgovaraju´cih taˇcaka A, A

i B, B

.
1997. Date su dve prave a, b na njima respektivno taˇcke A, B i van tih pravih
taˇcka P. Konstruisati pravu p koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce prave a i b u taˇckama
X i Y takvima da su duˇzi AX i BY srazmerne dvema datom duˇzima m i n.
1998. Date su tri prave a, b, c i na pravama a, b respektivno taˇcke X i Y takve
da prave XY i c budu me
-
du sobom paralelne, a duˇzi AX i BY srazmerne dvema
datim duˇzima m i n.
1999. Date su prave a, b i na njima respektivno taˇcke A, B. Konstruisati pravu
p koja seˇce prave a i b u taˇckama X i Y takvima da duˇzi AX i BY budu
srazmerne dvema datim duˇzima m i n, a duˇz XY jednaka datoj duˇzi l.
2000. Data su dva ekscentriˇcna kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima O
1
,
2
, na tim kru-
govima respektivno taˇcke A
1
, A
2
i taˇcka P koja ne pripada tim krugovima.
Odrediti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve da uglovi A
1
O
1
X
1
i A
2
O
2
X
2
budu jednaki i istosmerni, a taˇcke P, X
1
, X
2
kolinearne.
2001. Data su dva ekscentriˇcna kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima O
1
, O
2
i na njima
respektivno taˇcke A
1
, A
2
. Odrediti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve
da uglovi A
1
O
1
X
1
i A
2
O
2
X
2
budu jednaki i istosmerni, a prava X
1
X
2
paralelna
s datom pravom p.
2002. Data su dva ekscentriˇcna kruga k
1
, k
2
sa srediˇstima O
1
, O
2
i na njima
respektivno taˇcke A
1
, A
2
. Odrediti na krugovima k
1
i k
2
taˇcke X
1
i X
2
takve
da uglovi A
1
O
1
X
1
i A
2
O
2
X
2
budu jednaki i istosmerni, a duˇz X
1
X
2
jednaka
datoj duˇzi l.
2003. Date su dve prave a, b, na njima respektivno taˇcke A, B i van tih pravih
taˇcka P. Konstruisati pravu p koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce prave a i b u taˇckama
X i Y takvim da je zbir ili razlika duˇzi AX i BY jednaka datoj duˇzi l.
2004. Date su dve prave x, y, na pravoj x dve taˇcke A, B i na pravoj y dve
taˇcke C, D. Odrediti na pravama x i y taˇcke X i Y takve da duˇzi AX i CY
budu srazmerne dvema datim duˇzima m i n, a duˇzi BX i DY srazmerne dvema
datim duˇzima p i g.
2005. Date su tri prave a, b, c i na njima respektivno taˇcke A, B, C. Konstru-
isati pravu s koja seˇce prave a, b, c u taˇckama X, Y , Z takvim da je
AX = BY = CZ.
2006. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇcke X i Y takve
da je
BX = XY = Y C.
Konstruisati ˇcetvorouglove ABCD kada znamo:
2007. A, B, AB, CD, AD : BC.
2008. A, B, C, AB, AD : BC.
2009. Date su ˇcetiri prave a, b, c, d koje se seku u istoj taˇcki O. Konstruisati
paralelogram ABCD kome su temena A, B, C, D respektivno na pravama a, b,
c, d a stranice AB i BC jednake s datim duˇzima m i n.
161
2010. Dati su trougao XAY , taˇcka P i trougao A
1
B
1
C
1
. Konstruisati pravu s
koja sadrˇzi taˇcku P i seˇce krake AX i AY ugla XAY u taˇckama B i C takvim
da je
S(ABC) = S(A
1
B
1
C
1
).
2011. Data su dva kruga k i k

koji se seku u taˇckama A i B. Odrediti na
krugovima k i k

taˇcke X i X

takve da zbir ili razlika uglova ABX i ABX

bude jednaka datom uglu ω, a duˇz XX

jednaka datoj duˇzi l

.
2012. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su uglovi A, B, C respektivno
jednaki s datim uglovima α, β, γ a dijagonale AC i BD jednake datim duˇzima
d
1
i d
2
.
2013. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD kome su uglovi A, B, C jednaki datim
uglovima α, β, γ, dijagonale AC i BC srazmerne dvema datim duˇzima m i n,
a obim jednak datoj duˇzi l.
2014. Konstruisati pravougaonik ABCD kome stranice AB, BC, CD, DA
sadrˇze respektivno date taˇcke P, Q, R, S i kome je dijagonala AC jednaka
datoj duˇzi d.
2015. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD koji je sliˇcan s datim ˇcetvorouglom
A
1
B
1
C
1
D
1
i kome stranice AB, BC, CD, DA pripadaju pravama koje respek-
tivno sadrˇze date taˇcke P, Q, R, S.
2016. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD koji je sliˇcan s datim ˇcetvorouglom
A
1
B
1
C
1
D
1
i kome temena A, B, C, D respektivno pripadaju datim pravama
a, b, c, d.
2017. Konstruisati ˇcetvorougao ABCD koji je sliˇcan s datim ˇcetvorouglom
A
1
B
1
C
1
D
1
i kome teme A pripada datom krugu k a prave odre
-
dene stranicama
BC, CD i dijagonalom BD sadrˇze respektivno date taˇcke P, Q, R.
2018. Date su ˇcetiri prave a, b, c, d i tri duˇzi p, q, r. Konstruisati pravu s koja
seˇce prave a, b, c, d u taˇckama A, B, C, D takvim da je
AB : BC : CD = p : q : r.
162

(b) kruˇna povrˇ, z s konveksna. 2. Ako sva temena neke poligonske povrˇi (A1 . . . An ) pripadaju nekoj konveks snoj povrˇi ω, dokazati da sve taˇke poligonske povrˇi (A1 . . . An ) pripadaju s c s povrˇi ω. s 3. Dokazati da je presek konaˇnog broja od n konveksnih likova takode konvekc san lik. 4. Ako je a1 , . . . , an konaˇan skup od n duˇi koje pripadaju jednoj pravoj i od c z kojih svake dve imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku, dokazati da svih n duˇi c c z toga skupa imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku. c c 5. Ako konaˇan skup od n polupravih neke prave p pokriva celu tu pravu, c dokazati da u tom skupu polupravih postoje takve dve poluprave koje takode pokrivaju celu tu pravu. 6. Ako je ω1 , . . . , ωn konaˇan skup od n (n ≥ 4) konveksnih povrˇi jedne ravni c s od kojih svake tri imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku, dokazati da svih n c c povrˇi ima takode bar jednu zajedniˇku taˇku (Helijeva teorema u ravni). s c c 7. Ako je A1 , . . . , An konaˇan skup od n taˇaka jedne ravni, pri ˇemu svake tri c c c od tih n taˇaka pripadaju nekoj kruˇnoj povrˇini polupreˇnika r, dokazati da c z s c postoji kruˇna povrˇ polupreˇnika r koja sadrˇi svih n taˇaka. z s c z c 8. Ako konaˇan skup {α1 , . . . , αn } od n poluravni neke ravni pokriva celu c tu ravan, dokazati da u tom skupu poluravni postoje takve tri poluravni koje pokrivaju celu tu ravan. 9. Ako je {l1 , . . . , ln } konaˇan skup od n kruˇnih lukova sadrˇanih na istom c z z krugu l pri ˇemu je svaki od tih lukova manji od poluobima kruga l, a svaka tri c od tih lukova imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku, dokazati da svi likovi tog c c kruga imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku. c c 10. Ako za svake tri taˇke P , Q, R prostog ravnog poligona A1 , . . . , An postoji u c tom poligonu taˇka S takva da sve unutraˇnje taˇke duˇi P S, QS, RS se takode c s c z nalaze u tom poligonu, dokazati da u tom poligonu postoji taˇka O takva da se c unutraˇnje taˇke svih duˇi koje spajaju taˇku O s taˇkama tog poligona takode s c z c c nalaze u tom poligonu (Teorema M.A. Krasnoseljskog). 11. Ako su A1 i A2 bilo koje dve unutraˇnje taˇke konveksne povrˇi ω, dokazati s c s da su sve ostale taˇke duˇi A1 A2 unutraˇnje taˇke povrˇi ω. c z s c s 12. Ako je A1 unutraˇnja i A2 graniˇna taˇka konveksne povrˇi ω, dokazati da s c c s su sve ostale taˇke duˇi A1 A2 unutraˇnje taˇke povrˇi ω. c z s c s 13. Ako su A1 i A2 dve graniˇne taˇke konveksne povrˇi ω, dokazati da su c c s unutraˇnje taˇke duˇi A1 A2 ili sve unutraˇnje ili sve graniˇne taˇke povrˇi ω. s c z s c c s 14. Dokazati da svaka prava s kroz bilo koju unutraˇnju taˇku P konveksne s c povrˇi ω moˇe da ima s rubom te povrˇi najviˇe dve zajedniˇke taˇke. s z s s c c 15. Dokazati da svaka prava s kroz bilo koju unutraˇnju taˇku P ograniˇene s c c konveksne povrˇi seˇe granicu te povrˇi u dvema taˇkama. s c s c 16. Ako svaka prava kroz bilo koju unutraˇnju taˇku ograniˇene povrˇi ω seˇe s c c s c rub te povrˇi u dvema taˇkama, dokazati da je povrˇ ω konveksna. s c s 17. Ako se kroz svaku taˇku ruba ograniˇene povrˇi ω moˇe konstruisati najc c s z manje jedna prava oslonca te povrˇi, dokazati da je povrˇ ω konveksna. s s

2

18. Ako je P zajedniˇka taˇka povrˇi ω i prave l oslonca povrˇi ω, dokazati da c c s s je P graniˇna taˇka povrˇi ω. c c s 19. Ako je duˇ M N dijametar konveksne povrˇi ω, dokazati da su prave m i n, z s koje su u taˇkama M i N upravne na pravoj M N , prave oslonca povrˇi ω. c s 1.2. Kombinatorni zadaci iz apsolutne geometrije 20. Dokazati da skup koji se sastoji iz konaˇnog broja od n pravih neke ravni c Π, pri ˇemu se svake dve od tih pravih seku, a nikoje tri i viˇe ne seku u jednoj c s 1 taˇki, razlaˇe ravan Π na αn = 2 (n2 + n + 2) konveksnih oblasti od kojih je c z βn = 2n neograniˇenih i γn = 1 (n2 − 3n + 2) ograniˇenih. c c 2 21. Dokazati da skup koji se sastoji iz konaˇnog broja od n krugova neke ravni c Π, pri ˇemu se svaka dva kruga iz tog skupa seku, a nikoja tri i viˇe ne seku u c s jednoj taˇki, razlaˇe ravan Π na n2 − n + 2 oblasti. c z 22. Ako je l broj preseˇnih taˇaka svih dijagonala konveksnog poligona A1 , . . . , An , c c kod kojeg se nikoje tri i viˇe dijagonala ne seku u jednoj taˇki, dokazati da je s c l= 1 n(n − 1)(n − 2)(n − 3). 24

23. Ako je fn broj poligonskih povrˇi koje se dobijaju razlaganjem konveksne s poligonske povrˇi A1 , . . . , An njenim dijagonalama, pri ˇemu se nikoje tri i viˇe s c s dijagonala ne seku u jednoj taˇki, dokazati da je c fn = 1 (n − 1)(n − 2)(n2 − 3n + 12). 24

24. Dokazati da se oblasti dobijene razlaganjem ravni proizvoljnim pravama a1 , . . . , an mogu podeliti na dva skupa tako da svaka oblast pripada samo jednom od tih skupova i da nikoje dve susedne oblasti ne pripadaju istom skupu. 1.3 Ostali zadaci iz apsolutne geometrije 25. Dokazati da ne postoji poligon A1 . . . A2n+1 sa neparnim brojem temena kome bi sve stranice sekle izvesnu pravu p. 26. Ako su A, B, C tri nekolinearne taˇke, dokazati da c (a) postoji prava koja seˇe produˇenja polupravih AB, BC, AC; c z (b) ne postoji prava koja seˇe produˇenja polupravih AB, BC, CA. c z 27. Ako je ˇetvorougao ABCD konveksan, dokazati da se njegove dijagonale c seku, i obratno, ako se dijagonale ˇetvorougla ABCD seku, dokazati da je on c konveksan. 28. Ako je ˇetvorougao ABCD konkavan, dokazati da se njegove dijagonale ne c seku, i obratno, ako se dijagonale ˇetvorougla ABCD ne seku, dokazati da je c on konkavan. 29. Ako duˇ koja spaja dve unutraˇnje taˇke naspramnih stranica AB i BC z s c seˇe dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD, dokazati da se dijagonale tog c c ˇetvorougla seku, tj. da je taj ˇetvorougao konveksan. c c 30. Dokazati da je kod svakog konveksnog ˇetvorougla zbir dijagonala ve´i od c c zbira bilo kojih dveju naspramnih stranica. 3

dokazati da je ∠A > ∠A . dokazati da zs je p < ma + mb + mc < 2p. c c a manji od obima tog ˇetvorougla. dokazati c da je 1 P A1 + P A2 + . dokazati s c da je AB + AC − BC < 2AD. 2 35. 32. a O proizvoljna c s taˇka simetrale spoljaˇnjeg ugla ∠A trougla ABC. . ako je ∠BAD > ∠CAD. zs (b) simetrale BB2 i CC2 unutraˇnjih uglova B i C. . 34. . c 33. dokazati da je ∠AEB < ∠AEC. 38. . Ako je P proizvoljna taˇka u ravni konveksnog poligona A1 . Ako je S presek dijagonala konveksnog ˇetvorougla ABCD i P proizvoljna c taˇka njegove ravni. + P An > (A1 A2 + A2 A3 + . c c 42. Ako su ma . AC = A C i ∠A > ∠A . Ako je P proizvoljna taˇka u konveksnom poligonu A1 . 43. An . . . c stranice trougla i ma teˇiˇna linija koja odgovara stranici a. 37. taˇka E presek raspolovnice ugla ∠A sa stranicom BC i s c N podnoˇje visine iz temena A. a z taˇka E izmedu taˇaka N i D. + An A1 ). . dokazati da je BC > B C . + An A1 ). Taˇka D je srediˇte stranice BC trougla ABC. BE < CE. . dokazati da je c SA + SB + SC + SD ≤ P A + P B + P C + P D. 40. Ako su ABC i A B C dva trougla kod kojih je AB = A B . zs dokazati da je b + c − a < 2ma < b + c. Ako je D bilo koja unutraˇnja taˇka stranice BC trougla ABC. b. AC = A C i BC > B C . Ako je kod trougla ABC stranica AB manja od stranice AC. Ako je P proizvoljna taˇka simetrale unutraˇnjeg ugla ∠A. mb . c s dokazati da je ∠BAD > ∠CAD. . . 39. . s 4 . mc teˇiˇne linije trougla i p njegov poluobim. 44. + P An < 2 36. P A1 + P A2 + . An . dokazati da je c s |P B − P C| ≤ |AB − AC| i QB + QC ≥ AB + AC. i obrnuto. Dokazati da su kod trougla ABC stranice AB i AC medu sobom jednake ako su mu jednake: (a) teˇiˇne linije BB1 i CC1 . Ako je AC > AB. 41. . taˇka D c srediˇte stranice BC. Ako su ABC i A B C dva trougla kod kojih je AB = A B . dokazati da je AC > AB. dokazati da c je n−1 (A1 A2 + A2 A3 + .31. Dokazati da je zbir svih dijagonala konveksnog petougla ve´i od obima tog c petougla. Ako su a. Dokazati da je zbir dijagonala konveksnog ˇetvorougla ve´i od poluobima.

CC2 = C C2 (g) BC = B C . Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD AD = BC i ∠A > ∠B. B B1 . AA1 = A A1 . c 49. AC = A C . s c dokazati da su kod tog ˇetvorougla ABCD naspramne stranice medu sobom c jednake. BB2 . CC2 = C C2 (d) BC = B C . Ako prave odredene stranicama prostog ˇetvorougla dodiruju neki krug c koji se nalazi u tom ˇetvorouglu. Neka su AA1 . Ako su naspramni uglovi prostog ˇetvorougla medu sobom jednaki. B B2 . Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i BC > AD. dokazati da su kod tog ˇetvorougla naspramne c stranice medu sobom jednake. Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠D > ∠C. 55. CAD trougla ABC jednaki teˇiˇnoj zs zs liniji A D i uglovima B A D. A = A . C A D trougla A B C . C C2 visine trougla zs A B C . dokazati c da je ∠D > ∠C. BB1 = B B1 (v) AB = A B . a A A1 . Ako je kod prostog konveksnog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠C = ∠D. Ako je kod trouglova ABC i A B C razlika stranica AB i AC jednaka razlici stranica A B i A C stranica BC jednaka stranici B C i teˇiˇna linija zs AD jednaka teˇiˇnoj liniji A D . dokazati da je kod tog ˇetvorougla zbir dveju c c naspramnih stranica jednak zbiru drugih dveju naspramnih stranica. Dokazati da su trouglovi ABC i A B C podudarni ako je: (a) KEY W ORDAB = A B . AA2 = A A2 46. Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i AD = BC. Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠B = ∠D i ako je srediˇte O c s dijagonale AC na dijagonali BD. dokazati c . c dokazati da je AD = BC i AC = BD. 51. Ako su teˇiˇne linije AD i uglovi BAD.sobom takode jednake. a taˇka odredena srediˇtima stranica AB i CD osa simetrije c s ˇetvorougla ABCD. 53. CC2 visine trougla zs ABC. 52. CC1 teˇiˇne linije i AA2 . dokazati da je ABC ∼ = ABC. BB2 = B B2 . zs = 48.(v) visine BB3 i CC3 . C C1 teˇiˇne linije i A A2 . 56. 50. AA1 = A A1 (b) AB = A B . BB1 . dokazati da je ABC ∼ A B C . 45. da su njegove naspramne stranice medu 54. Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD zbir stranica AB i BC jednak zbiru c stranica CD i DA. 47. 5 . dokazati c da je ∠C > ∠D. AC = A C . i ako je srediˇte O dijagonale AC taˇka dijagonale BD. dokazati c da je ∠C = ∠D. dokazati da c je BC > AD.

. a za ν = 3. Ako svake ˇetiri od n komplanarnih taˇaka A1 . . Dva ravna konveksna n-tougla A1 . . Ako temenima c s n-tougla A1 . . An pravilan ako su sve njegove stranice medu . . . . dokazati da c c broj promena ovih znakova uzetih redom kod temena A1 . dokazati da je razlika dveju naspramnih stranica c jednaka razlici drugih dveju stranica tog ˇetvorougla. + ∠An SA1 . Dva konveksna n-tougla A1 .sobom jednaki. . Ako je ABCD konveksan ˇetvorougao takav da krugovi upisani u trouglove c ABC i CDA dodiruju dijagonalu AC u istoj taˇki. c c 66. . . . . Dva konveksna n-tougla A1 . a M1 i M2 dodirne taˇke drugih dveju tangenata m1 i m2 . An predstavljaju temena c c konveksnog ˇetvorougla. . . sobom jednake i n − 2 uzastopnih unutraˇnjih uglova medu s 63. . 6 . . c 62. An imaju sve odgovaraju´e stranice jednake izuzev stranica A1 A2 i A1 A2 . Ako su za ν = 3. 69. a ostali medu sobom jedc c naki. n uglovi Aν nisu manji od odgovaraju´ih uglova Aν . Ako od pet komplanarnih taˇaka A1 . . Ako su stranice sloˇenog ˇetvorougla ABCD na tangentama kruga k. . . . . . + An−1 An = A2 A3 + A4 A5 + . Ako je ABCD konveksan ˇetvorougao kod koga krugovi upisani u trouglove c ABC i CDA dodiruju dijagonalu AC u istoj taˇki. . . A4 . c 68. 64. c 58. . . . . An . . dokazati da i krugovi upisani c u trouglove ABD i BCD dodiruju stranicu u istoj taˇki. c 67. . Dokazati da je zbir dvaju unutraˇnjih uglova trougla manja od zbira dvaju s pravih uglova. An imaju sve odgovaraju´e stranc ice jednake izuzev stranica A1 A2 i A1 A2 . An nije manje od ˇetiri. An i A1 . . dokazati da za datih n taˇaka predstavljaju temena c c nekog konveksnog n-tougla. An sa jednakim odgovaraju´im c stranicama nemaju sve jednake odgovaraju´e unutraˇnje uglove. . dokazati da medu njima postoje ˇetiri taˇke koje predstavljaju c c temena konveksnog ˇetvorougla.57. dokazati da je A1 A2 > A1 A2 . . n svi ili samo neki od uglova Aν ve´i od odgovaraju´ih uglova Aν . Ako su A i B dodirne taˇke dveju tangenata a i b nekog kruga k sa srediˇtem c s O. . dokazati da je c bar jedan od uglova Aν ve´i od njemu odgovaraju´eg ugla Aν . dokazati da je s (a) A1 A2 + A3 A4 + . An i A1 . + ∠An−1 SAn = ∠A2 SA3 + ∠A4 SA5 + . Ako je A1 A2 > A1 A2 . A3 . An dodelimo znake plus ili minus zavisno da li su uglovi kod tih temena ve´i ili manji od odgovaraju´ih uglova n-tougla A1 . od kojih prva c seˇe prave a i b u taˇkama A1 i B1 . Dokazati da je poligon A1 . An prost poligon s parnim brojem temena ˇije stranice c dodiruju neki krug k sa srediˇtem S. dokazati da se u ˇetvorougao c c ABCD moˇe upisati krug. . . c 65. Ako su stranice prostog ˇetvorougla ABCD na tangentnom krugu k koji se c nalazi izvan tog ˇetvorougla. 4. . A5 nikoje tri ne pripadaju c jednoj pravoj. + An A1 . c c c c dokazati da su uglovi A1 OB1 i A2 OB2 jednaki ili suplementni zavisno od toga da li su taˇke M1 i M2 na istom ili na raznim lucima AB kruga k. An i A1 . Ako je A1 . c 59. 4. (b) ∠A1 SA2 + ∠A3 SA4 + . z c dokazati da je razlika dveju naspramnih stranica jednaka razlici drugih dveju stranica tog ˇetvorougla. . c 61. . a druga seˇe prave a i b u taˇkama A2 i B2 . A2 . z 60. . . .

dokazati da postoji trougao 1 takav da je zbir S1 unutraˇnjih uglova trougla 1 jednak zbiru S unutraˇnjih uglova trougla . 79. Q. dokazati da c s se svih n datih pravih seku u jednoj taˇki. i obrnuto. C tri razne taˇke neke prave l i A . Ako su A. R duˇi AA . Ako neka prava s kroz srediˇte P osnovice BC jednakokrakog trougla ABC s seˇe prave AC i AB u taˇkama Q i R takvim da je taˇka P izmedu taˇaka Q i c c c c R. C istim redom taˇke c c neke druge prave l takve da je AB = A B i BC = B C . (b) M M < N N .70. 77. c 71. Ako svaka prava odredena dvema taˇkama nekog konaˇnog skupa od n c c taˇaka sadrˇi najmanje joˇ jednu taˇku tog skupa. Dokazati da zbir unutraˇnjih uglova trougla ne moˇe biti ve´i od zbira dvaju s z c pravih uglova. c 73. dokazati da svih n taˇaka tog c z s c c skupa pripadaju jednoj pravoj. c 76. c 7 . Dokazati da je simetrala jedne stranice trougla upravna na pravoj koja je odredena srediˇtima drugih dveju stranica tog trougla. a M i N c s upravne projekcije tih taˇaka na drugom kraku i ako je taˇka M izmedu taˇaka c c c O i N . 74. Ako su M i N dve razne taˇke jednog kraka oˇtrog ugla XOY . dokazati c c c da postoji prava koja sadrˇi samo dve taˇke tog skupa taˇaka. dokazati da srediˇta s P . Dokazati da manjoj visini trougla odgovara ve´a stranica. 81. Ako je bilo koji trougao. dokazati da je QR ≥ BC. z c c 80. Ako je u ravni dat konaˇan skup od n pravih pri ˇemu se svake dve od tih c c pravih seku u taˇki koja pripada bar joˇ jednoj pravoj iz tog skupa. s 78. B. 75. CC pripadaju jednoj pravoj ili se poklapaju (Teorema z Hjelmsleva). 72. da c manjoj stranici trougla odgovara ve´a visina. Ako je C podnoˇje visine iz temena C pravog ugla trougla ABC. Dokazati da zbir unutraˇnjih uglova prostog ravnog n-tougla ne moˇe biti s z ve´i od zbira (2n − 4) pravih uglova. Ako sve taˇke konaˇnog skupa taˇaka ne pripadaju jednoj pravoj. s s a jedan od uglova trougla 1 bar dvaput manji od naznaˇenog ugla trougla . dokazati da je (a) ∠OM M ≥ ∠ON N . dokazati z da je ∠ACC ≥ ∠ABC. BB . B .

Ako su A1 . s c dokazati da je ∠BSP = ∠CSD. (c) taˇka L srediˇte duˇi EF . PARALELNOST 2. sa O srediˇte kruga l opisanog c s oko trougla ABC i sa L taˇku u kojoj tangenta kruga l u taˇki A seˇe pravu c c c BC. A2 . Ako ugao ∠A trougla ABC nije prav iako su M i N taˇke polupravih c BC i CB takve da je ∠BAM = ∠C i ∠CAN = ∠B. D taˇka poluprave AB c takva da je AD = AC. 86. C srediˇta stranica BC. C1 taˇke u kojima upisani krug trougla ABC dodiruje c stranice BC. a E podnoˇje upravne iz B na pravoj koja sadrˇi z z D i uporedna je sa stranicom AC. 85. itd. dokazati da je duˇ BE jednaka razlici visina BB1 z i CC1 trougla ABC.1 Paralelnost pravih U ovom ˇlanu svrstani su zadaci za ˇije je reˇavanje neophodno pretpostaviti c c s da je uvedena aksioma paralelnosti euklidske geometrije i da su izvedene osnovne teoreme koje iz nje proizilaze. AB trougla ABC i ako je s D podnoˇje visine iz temena A. a E podnoˇje upravne iz B na pravoj koja sadrˇi D i z z uporedna je sa stranicom AC. Ako su A . stav prema kome se prave odredene visinama trougla seku u jednoj taˇki koju nazivamo ortocentrom tog trougla. dokazati da je (a) 1 ∠DAE = ∠AF E = ∠GBC = (∠B − ∠C) 2 (b) poluprava AE bisektrisa ugla ∠OAD. CA. B .2. B1 . B2 . AB. A1 B1 . D taˇka iza A u odnosu c na B takva da je AD = AC. dokazati da je pri AC > AB z ∠A B D = ∠A C D = ∠B − ∠C. stav prema c kome se teˇiˇne linije trougla seku u jednoj taˇki koju nazivamo teˇiˇtem tog zs c zs trougla. C2 taˇke u kojima upisani krug trougla A1 B1 C1 c dodiruje stranice B1 C1 . To je pre svega stav o zbiru unutraˇnjih uglova s poligona. sa z G taˇku poluprave AC takvu da je AB = AG. Ako je ABC trougao kome ugao ∠A nije prav. C1 A1 . stav prema kome je u svakom krugu srediˇnji ugao dva puta ve´i od s c periferijskog nad istim lukom. c c S srediˇte upisanog kruga i P taˇka u kojoj taj krug dodiruje stranicu BC. 83. 3 (−2)n 3 88. Ako je D taˇka u kojoj simetrala ugla ∠A seˇe stranicu BC trougla ABC. 82. CA. dokazati da je ∠Bn An Cn = 1 2 2 R+ (A − R). itd. sa D podnoˇje visine iz temena A. zatim R prav ugao. Ako je ABC trougao kome ugao ∠A nije prav. Ako obeleˇimo sa E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg z c s s ugla ∠A trougla ABC seku pravu BC. 84. 87. dokazati da je duˇ BE jednaka zbiru visina z BB1 i CC1 trougla ABC. dokazati da je AM N jednakokrak trougao. c s z 8 .

DA ˇetvorougla ABCD. ∠C > ∠C . zatim da su odstojanja pomenutih tangenata od prave t jednaka visini iz temena A trougla ABC. dokazati da je ∠SOQ = 2T ± c 1 2 (∠R − ∠P ) gde je T prav ugao. B . Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC i R prav ugao. c z a O1 i O2 srediˇta krugova opisanih oko trouglova ABD i ACD. Ako su dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD paralelne.89. R. dokazati da su duˇi c z koje spajaju srediˇta naspramnih stranica tog ˇetvorougla medu sobom jednake. S podnoˇja upravnih kroz presek O dijagonala. Ako su P. s c 9 . s (c) simetrale uglova koji su odredeni naspramnim stranicama zahvataju ugao jednak poluzbiru dvaju naspramnih uglova. s (b) simetrale dvaju naspramnih uglova zahvataju ugao jednak polurazlici drugih dvaju unutraˇnjih uglova. na straniz cama AB. D dva konveksna ˇetvorougla s odgovaraju´im c c jednakim stranicama i ako je ∠A > ∠A . Ako je ABCD pravougaonik kome je AB = 3BC. C . Dokazati da su srediˇta stranica svakog ˇetvorougla ABCD s neparalelnim s c dijagonalama temena paralelograma ˇije su stranice paralelne s dijagonalama c AC i BD i jednake polovinama tih dijagonala. 94. Sb . BC. Ako su dijagonale ˇetvorougla medu sobom upravne. dokazati da je ∠AED + ∠AF D + ∠ABD = R. 92. 97. kc spolja upisani krugovi koji odgovaraju respektivno stranicama BC. dokazati da su zajedniˇka unutraˇnja tangenta krugova k i ka koja je razliˇita od prave c s c BC i zajedniˇka spoljaˇnja tangenta krugova kb i kc koja je razliˇita od prave BC c s c paralelne s pravom t koja u temenu A dodiruje krug l. dokazati da je ∠B < ∠B . Ako su S. 95. Dokazati da kod prostog ˇetvorougla c (a) simetrale dvaju uzastopnih unutraˇnjih uglova zahvataju ugao jednak s poluzbiru drugih dvaju unutraˇnjih uglova. Sa . dokazati da srediˇta njegovih stranica pripadaju c s jednoj pravoj. Q. 90. Dokazati s da su konveksni uglovi ∠O1 AO2 i ∠BAC jednaki i istosmerni. Ako su ABCD i A . ∠D < ∠D . AB. CD. 96. s dokazati da je (a) 1 ∠BSC = R + A 2 (b) 1 ∠BSa C = R − A 2 (c) 1 ∠BSb C = ∠CSc B = A 2 91. kb . Ako su l i k opisani krug i upisani krug trougla ABC i ka . F par taˇaka c stranice AB takvih da je AE = EF = F B i R prav ugao. CA. 93. zatim E. Ako je D proizvoljna taˇka prave koja sadrˇi stranicu BC trougla ABC.

c tri prave jedne ravni koje se seku u istoj taˇki O i koje razlaˇu c z ravan u kojoj se nalaze na ˇest jednakih uglova. M N seku u c z jednoj taˇki koja je srediˇte svake od njih. 102. dokazati da je taj ˇetvorougao paralelogram. c c 101. P C. P N = BC. P N = AD. 105. dokazati da su dijagonale tog ˇetvorougla medu sobom upravne. M . DA i M. c temena c c jednakostraniˇnog trougla. 103. a duˇ odredena srediˇtima dijagonala jednaka polurazlici uporednih stranica tog z s trapeza. Dokazati da srediˇta krakova i srediˇta dijagonala bilo kojeg trapeza pris s padaju jednoj pravoj. c z z prema tome da li je taˇka P na luku BC kruga k na kome nije teme A ili je pak c na kruˇnom luku BAC. Ako su naspramne stranice AB i CD ˇetvorougla ABCD medu sobom c jednake. Ako zbir duˇi koje spajaju srediˇta naspramnih stranica ˇetvorougla jedz s c nak poluobimu tog ˇetvorougla. QS. s s 111. c 104. c 10 . a prave odredene naspramnim stranicama AD i BC c seku u taˇki P . dokazati da su podnoˇja A. Ako su P. b. Ako je duˇ koja spaja srediˇta osnova AB i CD trapeza ABCD jednaka z s polurazlici tih osnova i ako je AB > CD. S srediˇta stranica AB. dokazati da je duˇ AP jednaka zbiru ili razlici duˇi BP i CP . c c 108. R. dokazati da prava odredena srediˇtima drugih dveju stranica zahvata s sa pravama AB i CD jednake uglove. z 112. CD. 110. dokazati da su duˇi M N z i M N jednake i istosmerne. 107. P C takve c c da je P M = AB. dokazati c da su stranice AB i CD tog ˇetvorougla medu sobom uporedne. s z C upravnih iz proizvoljne taˇke P razliˇite od O na pravama a. P A. Neka se kod ˇetvorougla ABCD prave odredene naspramnim stranicama c AB i CD seku u taˇki P . Ako je k krug opisan oko jednakostraniˇnog trougla ABC i P proizvoljna c taˇka kruga k. B. P N = CD. c s 100. Dokazati da taˇke simetriˇne nekoj taˇki O u odnosu na srediˇte stranica c c c s ˇetvorougla ABCD i neparalelnim dijagonalama predstavljaju temena paralelc ograma ˇije su stranice uporedne i jednake dijagonalama tog ˇetvorougla. dokazati da su druge dve naspramne stranice AB i z z CD medu sobom uporedne. Ako su M. Dokazati da upravne projekcije jednog temena trougla na simetralama unutraˇnjih i spoljaˇnjih uglova kod druga dva temena pripadaju jednoj pravoj.i ako je c c c duˇ M P jednaka duˇi N Q.98. BC. Dokazati da je srednja linija konveksnog trapeza jednaka poluzbiru. 109. dokazati da je prava odredena srediˇtima drugih dveju stranica upravne s na pravoj koja je odredena srediˇtima dijagonala tog ˇetvorougla. N srediˇta dijags s onala AC i BD ˇetvorougla ABCD. c 99. dokazati da je zbir unutraˇnjih uglova s A i B tog trapeza prav ugao. s c 106. Ako su a. N. Q. Ako su duˇi koje spajaju srediˇta naspramnih stranica ˇetvorougla medu z s c sobom jednake. Ako su naspramne stranice AB i CD ˇetvorougla ABCD medu sobom c jednake. dokazati da se duˇi P R. b. Ako je duˇ koja spaja srediˇta dveju naspramnih stranica AD i BC z s ˇetvorougla ABCD jednaka poluzbiru ili polurazlici drugih dveju stranica. Ako duˇ odredena srediˇtima M i N naspramnih stranica AD i BC bilo z s kojeg ˇetvorougla ABCD seˇe dijagonale AC i BD u taˇkama P i Q. N taˇke polupravih P A.

C. c 125. B i C. dokazati da je taˇka c c s z c N na simetrali s duˇi P1 P2 . a N taˇka z c c c c simetriˇna s taˇkom M u odnosu na srediˇte O duˇi O1 O2 . c 118. 114. C pripadaju jednom krugu. Ako su B i C taˇke u kojima neka prava uporedna s pravom koja u c temenu A dodiruje opisani krug trougla ABC seˇe stranice AB i AC. 127. a C dodirna taˇka. Ako je M dodirna taˇka dvaju krugova k i l. C. dokazati da su uglovi AM C i BM D jednaki ili c suplementni. B i C. P1 i P2 taˇke u kojima proizvoljna s c prava koja sadrˇi zajedniˇku taˇku M tih krugova seˇe k1 i k2 . zavisno od toga da li je C unutraˇnja s taˇka tetive AB ili je na njenom produˇenju. z 116. zavisno od toga da li se krugovi k i l dodiruju iznutra ili spolja. dokazati c da taˇke B. Ako su AB i CD dve paralelne tetive dvaju krugova k i l koji se dodiruju u nekoj taˇki M . c 119. dokazati da c c c su prave AP1 . dokazati da su uglovi AM C i BN D jednaki ili suplementni. AB preˇnik i P proizvoljna taˇka nekog kruga k. p i q dve prave kroz c c taˇku N od kojih prva seˇe krugove k i l u taˇkama A i B. P3 c taˇke simetriˇne s taˇkom P u odnosu na simetrale uglova A. dokazati da su uglovi AM C i BN D jednaki ili c suplementni zavisno od toga imaju li tetive AB i CD zajedniˇkih taˇaka ili ne. a P1 . O taˇka poluprave P O takva da z c c je P O = 2AM i R druga preseˇna taˇka prave AO s krugom k. BP2 . Ako je O srediˇte. CP3 medu sobom uporedne. Ako su a. 120. a A. dokazati da je prava B C uporedna s pravom koja u temenu A dodiruje krug opisan oko trougla ABC. dokazati da su uglovi AM B i CM D jednaki. B. A i B taˇke u kojima c c proizvoljna taˇka kruga k seˇe krug l. Ako je dijagonala AC preˇnik kruga opisanog oko tetivnog ˇetvorougla c c ABCD. Ako je M dodirna taˇka dvaju krugova k i l. P2 . Ako su A i B dodirne taˇke bilo koje zajedniˇke tangente dvaju krugova k i c c l koji se seku u taˇkama M i N . dokazati da su uglovi AM C c c i BN D jednaki ili suplementni. a druga seˇe krugove c c c c k i l u taˇkama C i D. dokazati da su uglovi c c c AM C i BN C jednaki ili suplementni. Ako su AB i CD paralelne tetive dvaju krugova koji se seku u taˇkama c M i N . dokazati da su uglovi AM B i AN B suplementni. Ako su B i C taˇke u kojima proizvoljan krug kroz temena B i C seˇe c c stranice AB i AC trougla ABC. 121. Ako su M i N preseˇne taˇke dvaju krugova k i l. zavisno od toga da li se krugovi k i l dodiruju iznutra ili spolja. D taˇke u kojima c c neka prava seˇe krugove k i l. dokazati da su upravne projekcije bilo kojih dveju naspramnih stranica tog ˇetvorougla na drugoj dijagonali medu sobom jednake. 126. c c 122. dokazati da je c c ∠AOR = 3∠AOP . c tri prave koje se seku u istoj taˇki O i koje razlaˇu ravan c z u kojoj se nalaze na ˇest jednakih uglova. c 11 . B i dodiruje krug l u taˇki C. dokazati da su uglovi AM C i BN D jednaki ili suplementni. zatim s c c M podnoˇje upravne iz taˇke P na pravoj AB.113. D taˇke u kojima neka prava p seˇe dva kruga k i l c c koji se seku u taˇkama M i N . b. Ako su M i N taˇke u kojima se seku dva kruga k i l. Ako su O1 i O2 srediˇta krugova k1 i k2 . c z 123. 115. p proizvoljna prava koja seˇe c c krug k u taˇkama A. B . Ako su A. dokazati da je odstojanje proizvoljne s taˇke P te ravni od prave a jednako zbiru ili razlici odstojanja te taˇke od drugih c c dveju pravih b i c. Ako je P proizvoljna taˇka kruga l opisanog oko trougla ABC. c 124. 117.

O2 pripadaju jednom krugu. BC. s dokazati da je tetiva P Q upravna na simetrali ugla A tog trougla. a M1 . CF visine trougla ABC. N pripadaju c c jednoj pravoj. p i q poluprave kojima c c je zajedniˇki kraj M i koje s polupravom M N zahvataju jednake uglove. Ako su P i Q srediˇta lukova AB i AC kruga opisanog oko trougla ABC. Q c pripadaju jednom krugu. Ako je ABC jednakostraniˇan trougao i P proizvoljna taˇka njegove ravni c c koja nije na opisanom krugu oko tog trougla. Q. dokazati da su duˇi P1 P2 i Q1 Q2 medu sobom jednake. dokazati da se tetive P R i OS seku pod pravim c uglom. Ako su P . 139. O1 . pripadaju jednoj pravoj (Simsonova teorema). CC visine oˇtrouglog trougla ABC. 133. dokazati da c c je ∠P1 M P2 = ∠O1 M O2 . Ako su S i T taˇke u kojima se seku dva kruga k1 i k2 . 129. Ako se normale u taˇkama P . dokazati da taˇke c c P . s 12 . 138. O pripadaju jednom krugu. Q. CD. P jedna njihova s preseˇna taˇka. a R taˇka u kojoj c c c se seku dirke krugova k1 i k2 konstruisane u taˇkama P i Q. pri ˇemu navedeni luci ne sadrˇe c c z ostala temena tog ˇetvorougla. Q. Q. Q i c c Q . z 131. P . dokazati da taˇke B. ili pak c jednoj pravoj. P . Dokazati da podnoˇja upravnih kroz bilo koju taˇku kruga opisanog oko z c nekog trougla na pravama koje su odredene stranicama tog trougla. dokazati da taˇke E. R. Krug k seˇe stranice BC. dokazati da je c ∠M1 P M2 = 1 ∠O1 P O2 i ∠N1 ON2 = 1 ∠2R 1 ∠O1 P O2 . 135. P C (Teorema Pompejca). c 141. 132. a C i D taˇke u kojima prave AO1 i AO2 seku krugove k2 i k1 . R na pravama BC. 137. 134. C. Q. a P1 i P2 taˇke u kojima proizvoljna prava kroz N seˇe k1 i k2 . CA. a M i N taˇke simetriˇne s c c taˇkom D u odnosu na prave AB i AC. BE. dokazati da je s ortocentar H tog trougla srediˇte upisanog kruga trougla A B C . dokazati da taˇke P . S srediˇta lukova AB. F . c 136. c c CA. S pripadaju jednom krugu. Ako c su P1 i P2 preseci poluprave p s krugovima k1 i k2 . a O srediˇte kruga opisanog oko s trougla ABC. a O1 i O2 preseci poluprave q s krugovima k1 i k2 . dokazati da c taˇke B. AB takode seku u jednoj taˇki. P B. Ako su O1 i O2 srediˇta dvaju krugova k1 i k2 koji se seku. a P i Q taˇke u kojima prave kroz P i Q uporedne c c sa stranicama AC i AB seku stranicu BC. N2 dodirne taˇke zajedniˇkih dirki tih krugova c c c c pri ˇemu su M1 i M2 s one strane prave O1 O2 s koje nije P . Ako su AA . D. R. z 140. BB . M . 2 2 2 130. AB trougla ABC u taˇkama P i P . Ako su M i N preseˇne taˇke dvaju krugova k1 i k2 . Q . DA kruga opisanog s oko konveksnog tetivnog ˇetvorougla ABCD. M2 i N1 . R na pravama BC. AB seku c u jednoj taˇki dokazati da se normale u taˇkama P . P i Q taˇke u c c kojima proizvoljna prava kroz taˇku T seˇe krugove k1 i k2 . R i R . CA. dokazati da postoji trougao ˇije c su stranice jednake duˇima P A. Ako su P i Q taˇke u kojima proizvoljan krug kroz temena B i C trougla c ABC seˇe stranice AB i AC. Ako su O1 i O2 srediˇta dvaju krugova k1 i k2 koji se seku u taˇkama A i s c B.128. C. Ako su O1 i O2 srediˇta dvaju krugova k1 i k2 koji se seku u taˇkama M i s c N . Ako su AD. Ako su P i Q taˇke u kojima simetrale stranica AC i AB seku prave c odredene stranicama AB i AC trougla ABC.

sa l(O. AB. dokazati da je ortocentar H tog trougla srediˇte spolja upisanog kruga trougla A B C s koji dodiruje stranicu B C . H pripadaju jednoj pravoj. Ako je O srediˇte opisanog kruga trougla ABC. i D podnoˇje visine iz s z temena A trougla ABC. c c 154. Dokazati da se srediˇte Ojlerovog kruga bilo kojeg trougla poklapa sa s srediˇtem duˇi koja spaja ortocentar sa srediˇtem opisanog kruga tog trougla. sa p poluobim tog trougla. CA. E c srediˇte duˇi OH i F srediˇte duˇi AM . dokazati da je (a) AQa = ARa = p (b) QQa = RRa = a 13 . HAB medu sobom jednaki. Q. B1 . O srediˇte kruga opisanog oko trougla s s ABC i A1 srediˇte stranice BC. R taˇke u kojima upisani krug k(S1 . E. CA. HBC. 145. c 147.142. podnoˇja visina i srediˇta duˇi koje spajaju s z s z ortocentar s temenima trougla pripadaju jednom krugu (Ojlerov krug). ) dodiruje stranice BC. Ako je H ortocentar. dokazati da taˇke O. N pripadaju s c jednoj pravoj. Ri za i = a. dokazati da taˇke D. dokazati da taˇke D. dokazati da taˇke O. a E i F s podnoˇja upravnih iz taˇke H na simetrali unutraˇnjeg i simetrali spoljaˇnjeg z c s s ugla A. 148. E. 152. CA = b. dokazati s (a) da je duˇ OA1 istosmerna s duˇi AH i jednaka njenoj polovini z z (b) da taˇke O. r) opisani krug tog trougla. Dokazati da srediˇta stranica. Ako su AA . Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao. Ako su H i D ortocentar i srediˇte stranice BC trougla ABC. i ) dodiruje c prave BC. HCA. Ako obeleˇimo sa A1 . Ako je H ortocentar trougla ABC.ˇtaviˇe da je taˇka N srediˇte duˇi OM . zatim M taˇka u kojoj se seku prave AO i BC. CC visine trougla ABC kome je ugao A tup. E ortocentar trougla ABD i F ortoc centar trougla ABC. s s c s z 149. 144. sa P . c sa Pi . Dokazati da taˇke simetriˇne s ortocentrom u odnosu na prave odredene c c stranicama trougla pripadaju krugu koji je opisan oko tog trougla. c taˇke u kojima spolja upisani krug ki (Si . c 151. O srediˇte opisanog kruga. Ako su H i O ortocentar i srediˇte opisanog kruga trougla ABC. C1 srediˇta stranica BC = a. Dokazati da taˇke simetriˇne s ortocentrom u odnosu na srediˇta stranica c c s trougla pripadaju krugu koji je opisan oko tog trougla. s z zs c N pripadaju jednoj pravoj. c c 146. F pripadaju jednoj pravoj. F pripadaju s z s z c jednoj pravoj. AB = c z s trougla ABC. 153. M taˇka simetriˇna s s c c ortocentrom H tog trougla u odnosu na teme A i N taˇka simetriˇna s temenom c c A u odnosu na srediˇte D stranice BC. dokazati da su polupreˇnici krugova c opisanih oko trouglova ABC. T srediˇte. a M i s N srediˇte duˇi AH i teˇiˇne linije AD iz temena A. 143. pri ˇemu je HT = 2T O. AB. dokazati da je ˇetvorougao CDEF paralelogram. 150. Qi . b. s z s zatim da je polupreˇnik toga kruga jednak polovini polupreˇnika opisanog kruga. sa M i N taˇke u kojima simetrala stranice BC seˇe krug c c l pri ˇemu je taˇka M na luku BAC. M . M . T . a sa M i N podnoˇja upravnih iz taˇaka c c z c M i N na pravoj AB. BB . Ako je H ortocentar.

157. CA. ABC. Ako su A1 . AN = (b + c) 2 2 + b + c = 4r + 155. N N = a + ) 1 1 (b − c). r polupreˇnik opisanog s c kruga. dokazati da je (a) AH = 2r + − a . (b) AH − BH + CH = 2(r + ).(v) Qb Qc = Rb Rc = a (g) AQ = AR = BRc = P Pc = CPb = CQb = p − a (d) P Pa = b − c Pb Pc = b + c (d) P A1 = A1 Pa . CA. c 14 . dokazati da je 1 + 3 = 2 + 4. 158. C1 srediˇta stranica BC. AB trougla ABC kome je s ugao A tup. O i r srediˇte i polupreˇnik kruga l opisanog oko trougla ABC i s c polupreˇnik upisanog kruga. 3 . Ako je H ortocentar oˇtrouglog trougla ABC. C i srediˇtem c s S upisanog kruga trougla ABC seˇe prave AB i AC. DAB. 159. 2 . C1 srediˇta stranica BC. B1 . A1 N = 1 ( 2 1 ( 2 a − ) b − c ). 4 polupreˇnici krugova upisanih u trouglove BCD. a polupreˇnik s c c upisanog kruga. dokazati da je prava M N c zajedniˇka dirka upisanih krugova trougla ABC koji dodiruju stranicu BC. CDA. Ako obeleˇimo sa ABCD konveksan ˇetvorougao upisan u krugu k i sa z c c 1 . B1 . Ako su A1 . polupreˇnik upisanog kruga i a polupreˇnik spolja upisanog kruga c c koji dodiruje stranicu BC. Ako su M i N taˇke u kojima krug odreden temenima B. dokazati da je OA1 + OB1 + OC1 = r + . AB oˇtrouglog ili pravouglog s s trougla ABC. O i r srediˇte i polupreˇnik opisanog kruga. 156. Pc A1 = A1 Pb (e) A1 M = (ˇ) z MM = (z) AM = (i) a 1 ( 2 1 ( 2 b + c ). dokazati da je c OA1 + OB1 + OC1 = r + .

SC . rb i pb . Q. DAB. CD. R. ABC temena pravouglog paralelograma. Q. Ako su pb i pc . dokazati da su taˇke z c P . Ako je ABCD tetivan i tangentan ˇetvorougao ˇije stranice AB. Q. Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao. C s proizvoljnog trougla ABC pri ˇemu se poluprave pb i pc nalaze do polupravih c AC i AB koje sadrˇe stranice naspram temena B i C. SB . dokazati da se duˇi P R i QS c z seku pod pravim uglom. pc i qc temena jednakostranog trougla (Morlejeva teorema). c c DA dodiruju upisani krug u taˇkama P . BC. B. qc i qa . 15 . c s 161. DA temena tangentnog i tetivnog ˇetvorougla. 164. c s SD krugova upisanih u trouglove BCD. 163. ra i rb trisektori unutraˇnjih uglova A.160. Ako se dijagonale AC i BD tetivnog ˇetvorougla ABCD seku u taˇki O c c pod pravim uglom. BC. Ako su Sb i Sc srediˇta spolja upisanih krugova kb i kc trougla ABC. a s M i N taˇke u kojima krug opisan oko tetivnog ˇetvorougla BCSb Sc seˇe prave c c c AB i AC. P . 165. R u kojima se seku poluprave qa i ra . CD. S. CDA. R. itd. Ako je D podnoˇje visine koje odgovara hipotenuzi BC pravouglog trougla z ABC. dokazati da su srediˇta SA . c 162. S upravnih iz taˇke O z c na pravama AB. dokazati da je prava M N zajedniˇka spoljaˇnja dirka krugova kb i kc . dokazati da je prava odredena srediˇtima S1 i S2 krugova k1 i k2 upisanih s u trouglove ABD i ACD upravna na simetrali ugla A trougla ABC. dokazati da su podnoˇja.

A BC . C tri taˇke jedne prave. Dokazati da su ortocentri ˇetriju trouglova koji su odredeni sa ˇetiri prave c c od kojih nikoje dve nisu paralelne i nikoje tri nisu konkurentne pripadaju jednoj pravoj. a druga seˇe prave odredene stranicama AB i AD u taˇkama R c c c i S. B . AB trougla ABC. Ako su A. Ako su C i C taˇke dveju uporednih duˇi AB i A B takve da je AB : c z CB = A C : C B . A B C pripadaju jednoj pravoj. B.ˇ ˇ 3. CA. M . N c c pripadaju jednoj pravoj. sa Sa . a A . CA. dokazati da je (a) BE : CE = AB : AC. s AB a sa E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A seku c s s pravu BC. 176. a z M i N taˇke u kojima upravne iz taˇke D na pravama AB i AC seku prave c c koje su u taˇkama B i C upravne na stranici BC. dokazati da je P R QS. 168. Sb . Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC. zatim P . dokazati da taˇke A . C taˇke izvan te prave c c takve da je AB BA . Ako su S. dokazati c c da je BM CN . Kroz naspramna temena A i C paralelograma ABCD konstruisane su dve paralelne prave od kojih prva seˇe prave odredene stranicama BC i CD u c taˇkama P i Q. (b) ASb : Sb F = ASc : Sc F = |AB − AC| : BC. 167. dokazati da ortocentri trouglova AB C . C taˇke u kojima proizvoljna prava s seˇe prave odredene c c stranicama BC. 175. 173. Pb . C1 srediˇta stranica BC. dokazati da taˇke H. PROPORCIONALNOST DUZI I SLICNOST LIKOVA 166. s Pa . (b) BF : CF = AB : AC. dokazati da je 16 . a M i N s taˇke u kojima proizvoljna prava kroz teme A seˇe prave A1 B1 i A1 C1 . 169. Sa . Ako su E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A c s s trougla ABC seku pravu BC. BB . C taˇke neke druge prave c c p takve da je AB BA i AC CA . Sc z s srediˇta spolja upisanih krugova koji odgovaraju redom stranicama BC. dokazati da se prave AA . Sb . Ako su H i D ortocentar i podnoˇje visine iz temena A trougla ABC. 174. CA. 172. CC seku u jednoj taˇki ili c su medu sobom uporedne. AC CA i BC CB . Ako obeleˇimo sa S srediˇte upisanog kruga trougla ABC. B . Ako su A. Pc taˇke u kojima ti krugovi dodiruju pravu BC i A1 srediˇte stranice c s BC. 170. B . C c takode pripadaju jednoj pravoj (Obratna Paposova teorema). dokazati da je i BC CB (Paposova teorema). Ako su A1 . B1 . C tri taˇke neke prave p. B . B. 171. dokazati da je (a) AS : SE = ASa : Sa E = (AB + AC) : BC. a A . AB trougla ABC. Ako su A .

ka (Sa . P taˇka u kojoj simetrala s c ugla ADB seˇe stranicu AB i Q taˇka u kojoj simetrala ugla ADC seˇe stranicu c c c AC. zs c teˇiˇtu tog ˇetvorougla. dokazati da se c c z simetrala ugla A. Xb . Ako je ugao ∠A trougla temena B i C. Xa . seku u jednoj taˇki. Ako su D i A1 podnoˇje visine iz temena A i srediˇte stranice BC trougla z s ABC. kb (Sb . 180. Ako su X i Y taˇke u kojima simetrale uglova B i C trougla ABC seku c duˇ koja spaja teme A s taˇkom Pa u kojoj spolja upisani krug ka dodiruje z c stranicu BC. teˇiˇna linija iz temena B i visina iz temena C trougla ABC zs seku u jednoj taˇki.(a) SA1 (b) Sa A1 (v) Sb A1 (g) Sc A1 APb . Sb A1 . zatim k(S. Xc taˇke u kojima prave SA1 . AP . 178. 182. dokazati da je ABC ∼ AP Q. a ). a C taˇka duˇi AA takva da je AB = CA . dokazati da je ABC oˇtar i ako su B i C podnoˇja visina iz s z ABC ∼ AB C . b ). Ako je AA1 preˇnik kruga k. Dokazati da se duˇi koje spajaju temena Ai ˇetvorougla A1 A2 A3 A4 sa z c teˇiˇtima Ti trouglova koji su odredeni ostalim temenima. 179. 17 . B proizvoljna taˇka kruga k razliˇita od c c c taˇaka A i A . pri ˇemu je zs c c Ai T : T Ti = 3 : 1. ). dokazati da je AX : AY = AB : AC. kc (Sc . Sc A1 seku pravu c AD. APc . c 181. dokazati da je (a) AX = (b) AXa = (v) AXb = (g) AXc = c b a APa . c ) upisani krugovi trougla ABC i X. Sa A1 . 177. Ako je D srediˇte stranice BC trougla ABC.

C paralelograma c ABCD seˇe prave AD i CD. a A i B taˇke u kojima proizvoljna prava kroz S seˇe k. C taˇke c c prave p i A . Ako su P i Q taˇke u kojima tangente kroz c c S dodiruju k. OBB . Neka su ABC i A B C dva homotetiˇna trougla u odnosu na neku c taˇku O. odreduje na stranicama trougla A B C jednake odseˇke. 192. Ako su A i C taˇke u kojima krug kroz temena A. r jednake odseˇke. BQ i CR. 184. C. C). F srediˇte duˇi DE. 185. dokazati da postoji trougao kome su stranice jednake duˇima AP . Q. a B. r prave kroz taˇku O uporedne sa pravama BC. B. D taˇke c c poluprave OP . E podnoˇje s z upravne iz D na stranici AC. Ako je ugao ∠A trougla ABC oˇtar i ako su B i C podnoˇja visina s z iz temena B i C. AB. Ako su P i Q taˇke stranica AB i AC trougla ABC takve da je AB = c nAP i AC = (n + 1)AQ. dokazati da trougao P QR odreduje i na c pravama p. 189. dokazati da je ABC ∼ AO1 O2 . Ako je ∠P AQ prav. q. B. CA. CA. Ako su A . C taˇke prave p takve da je O(A. OCC seku u istim taˇkama ili se medu sobom dodiruju u taˇki O. B . 186. dokazati da se teˇiˇta trouglova ABC i zs P QR poklapaju. B . koji je upisan u trougao ABC. Ako obeleˇimo sa D proizvoljnu taˇku prave koja je odredena stranicom z c BC trougla ABC.183. dokazati da je c A B : A C = A C : A D. dokazati c c da je AP : BP = AQ : BQ. O(A . Ako je D srediˇte osnove BC jednakokrakog trougla ABC. R taˇke stranica BC. dokazati da su za sve vrednosti broja n prave P Q konkurentne. q. B. c 18 . AB trougla ABC takve da je c BP : P C = CQ : QA = AR : RB = k. dokazati da se krugovi opisani oko trouglova OAA . z 193. 190. a p. C ) i c AB : BC = A B : B C . C podnoˇja visina iz temena A. Q. dokazati da je duˇ BE s z z upravna na duˇi AF . C trougla ABC. CA. Ako su P . c c 188. c c Ako trougao P QR. Ako su p i p dve prave koje se seku u taˇki O. a sa O1 i O2 srediˇta krugova opisanih oko trouglova ABD s i ACD. Ako su P . 191. takve da je [OBCD] i OA = OB = BC = CD. a O srediˇte kruga k opisanog oko tog trougla. zatim A. z 194. Neka je taˇka S izvan kruga k. A proizvoljna taˇka poluprave OQ. dokazati da je ABC ∼ DBA. z dokazati da je ABC ∼ ABC ∼ A BC ∼ A B C. 187. R taˇke stranica BC. B. dokazati da je s OA ⊥ B C . B . AB trougla ABC takve da je c BP : P C = CQ : QA = AR : RB.

B. DA a x i y duˇi jedz z nake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇetvorougla ABCD. A i B upravne projekcije taˇaka c c A i B na pravoj c koja u taˇki C dodiruje krug k i C upravna projekcija taˇke c c C na pravoj AB. 204. c. 196. z c dokazati da je SP 2 = SQ · SR. dokazati da je c P S 2 = P Q · P R. Ako su AB i CD osnovice jednakokrakog trapeza ABCD opisanog oko kruga polupreˇnika r. Dokazati da c c c je P S 2 = P Q · P R. CA. Ako su B i C taˇke u kojima prave AB i AC dodiruju krug k. d duˇi jednake stranicama AB. Ako su A. 199. Ako je P QRS kvadrat upisan u pravougli trougao ABC pri ˇemu su c temena P i Q hipotenuze BC. 197. Prava kroz presek S dijagonala AC i BD uporedna sa stranicom AB ˇetvorougla ABCD seˇe prave CD. a opisani krug oko trougla ABC c c u taˇki S. Q. y a·b+c·d 19 . Ako je D taˇka u kojoj simetrala ugla ∠A seˇe stranicu BC trougla c c ABC. Ako su a. 203. R taˇke u kojima proizvoljna prava kroz teme A paraleloc grama ABCD seˇe prave BC. 202. Ako upravna kroz proizvoljnu taˇku P hipotenuze BC pravouglog trougla c ABC seˇe prave AC i AB u taˇkama Q i R. Ako su P . dokazati da je AA · BB = CC 2 . CD. 201. dokazati c da je a·d+b·c x = . dokazati da je c AD2 = AE · AF. 198. Q. R c podnoˇja upravnih iz proizvoljne taˇke S toga kruga na pravama BC. Q. AD u taˇkama P . Ako je k krug opisan oko trougla ABC. BC. b. BC. AB. dokazati da je c AR2 = P R · QR. a P . C tri razne taˇke kruga k. dokazati da je c c AB 2 = AC · AD. t dirka kruga k u taˇki A i D c taˇka u kojoj prava kroz B uporedna sa t seˇe AC. dokazati da je c AB · CD = 4 · r2 . a temena R i S na stranicama AC i AB. E taˇka u kojoj upravna kroz D na simetrali unutraˇnjeg ugla ∠B seˇe c s c pravu AB i F taˇka u kojoj upravna kroz D na simetrali spoljaˇnjeg ugla C c s seˇe pravu AC. 200. R. CD.195. BD. dokazati da je P Q2 = BP · CQ.

AR AP AQ 209. C c trougla ABC seku prave BC. Ako su P . CA. prava kroz taˇku O uporedna sa stranicom CD seˇe stranice c c c BC i AD u taˇkama C1 i D2 . R taˇke u kojima proizvoljna prava s kroz teˇiˇte T trougla c zs ABC seˇe prave BC. dokazati da je a2 = b · (b + c). Ako su A . c i z ako je a2 = b · (b + c). Ako su P . a prava kroz taˇku O uporedna sa stranicom DA c c seˇe stranice CD i AB u taˇkama D1 i A2 . Q. CA. prava kroz taˇku O uporedna sa stranicom BC seˇe stranice AB i CD u c c taˇkama B1 i C2 . B . AA BB CC 213. dokazati da je 1 1 1 + + = 0. Ako su dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD seku u taˇki O i ako prava c c kroz taˇku O uporedna sa stranicom AB seˇe stranice AD i BC u taˇkama A1 c c c i B2 .205. Q. PP QQ RR 20 . b. R taˇke c c c u kojima ta ista prava seˇe prave B C . b. AB jednake duˇima a. A B . 206. c i z ako je ∠A = 2∠B. dokazati da je ED ED + = 1. a E i F taˇke c c stranica AC i AB takve da je AB DE i AC DF . 208. P . dokazati da je c 1 1 1 + + = 0. dokazati da je c 1 1 1 = + . CD. CA. dokazati da je a2 = b · (b + c). c i z ako je ∠A = 2∠B. CA. AB jednake duˇima a. 207. CA. AB i P . c c c dokazati da je 1 1 1 = + . Ako su kod trougla ABC stranice BC. C A . CA. Ako su kod trougla ABC stranice BC. B. AB BC CD DA 211. R taˇke u kojima proizvoljna prava kroz teme A paraleloc grama ABCD seˇe prave BC. AB jednake duˇima a. AB trougla ABC. b. B . dokazati da je ∠A = 2∠B. Ako su kod trougla ABC stranice BC. Ako je D proizvoljna taˇka stranice BC trougla ABC. C srediˇta stranica BC. CA. AB AC 212. C taˇke u kojima uporedne prave kroz temena A. Q . AB pri ˇemu su taˇke Q i R s iste strane od T . Q. dokazati da je c c A1 B2 B1 C2 C1 D2 D1 A2 + + + = 4. AB. TP TQ TR 210. Ako su A . BD. R s taˇke u kojima proizvoljna prava s seˇe prave BC.

Ako je podnoˇje D visine iz temena A na produˇenju stranice BC trougla z z ABC i pri tome AD2 = BD ·CD. Ako je ugao A trougla ABC prav i T teˇiˇte tog trougla. 21 . Ako krug upisan u trougao ABC seˇe teˇiˇnu liniju AA1 u taˇkama M i c zs c N takvim da je AM = M N = N A1 . dokazati da je z 1 1 1 + = . s 216. s 222. dokazati da je AD2 = BD · CD. 2 2 AB AC AD2 221. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇnjih uglova B i C prav s ugao i ako je D podnoˇje visine iz temena A. dokazati s da je prava koja sadrˇi visinu AD dirka kruga opisanog oko trougla ABC. dokazati da je razlika unutraˇnjih uglova B i C prav ugao. dokazati c c da je ugao A tog trougla prav ako i samo ako je 1 1 + = AB AC 1 1 + . Ako je razlika unutraˇnjih uglova B i C trougla ABC prav ugao. 219.214. Ako je prava koja sadrˇi visinu AD trougla ABC dirka kruga opisanog z oko tog trougla. AB 2 AC 2 AD2 dokazati da je zbir ili razlika unutraˇnjih uglova B i C tog trougla prav ugao. 215. dokazati da je z (a) AD2 = BD · CD (b) AB 2 : AC 2 = BD : CD 223. Ako je prava koja sadrˇi visinu AD trougla ABC dirka kruga opisanog z oko trougla. z 217. dokazati da je pri AC > AB. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇnjih uglova B i C prav s ugao i D podnoˇje visine iz temena A. AB : BC : CA = 5 : 10 : 13. Ako je kod trougla ABC zbir ili razlika unutraˇnjih uglova B i C prav s ugao i ako je r polupreˇnik kruga opisanog oko trougla ABC. dokazati da je c AB 2 + AC 2 = 4 · r2 . dokazati da je zs BT 2 + CT 2 = AT 2 . Ako je D podnoˇje visine iz temena A trougla ABC i pri tome z 1 1 1 + = . dokazati da je prava AD dirka kruga opisanog oko trougla ABC. Neka simetrala ugla A seˇe stranicu BC trougla ABC u taˇki E. BE 2 CE 2 220. 218. 224.

Ako su E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjih uglova B i C seku c s naspramne stranice trougla ABC. R podnoˇja upravnih iz proizvoljne z taˇke M duˇi EF na stranicama BC. DE visina trougla ABD i DF visina trougla ACD. srediˇte O opisanog kruga s s i srediˇte S upisanog kruga pripadaju jednom krugu k. r 1 + r2 231. Ako su M i N taˇke stranica AB i CD. dokazati da se duˇi M N i P Q seku u taˇki O z c takvoj da je M O : OM = p : q i P O : OQ = m : n. AB. dokazati da je PQ = n · AB + m · DC . Ako je Q podnoˇje upravne iz taˇke P na bilo kojoj spoljaˇnjoj dirki tih z c s krugova. AD = ha . Ako je BC = a. dokazati da je (a) ha = 3 = a (b) a2 = 4(2r − ) 234. Dva kruga k1 i k2 s polupreˇnicima r1 i r2 dodiruju se spolja u taˇki c c P . s (b) da je simetrala AS ugla A upravna na pravoj OS. 226. BE = m. CF = n dokazati da je 22 .225. a P. c s z 227. C uporedne projekcije taˇaka T. dokazati da je 2r1 r2 PQ = . 3 230. (a) da teme A. dokazati c da je taˇka O srediˇte duˇi M N . Ako su P i Q taˇke na kracima AD i BC trapeza ABCD takve da je c AP : P D = BQ : QC = m : n. a P i Q taˇke stranica AD c c i BC ˇetvorougla ABCD takve da je AM : M B = DN : N C = m : n i c AP : P D = BQ : QC = p : q. Ako su M i N taˇke u kojima prava kroz presek O dijagonala AC i BD c trapeza ABCD uporedna s osnovicama AB i CD seˇe prave AD i BC. A. C na pravoj s. dokazati da je c TT = 1 · (AA + BB + CC ). c z zs 233. Ako je ABCD trapez sa nejednakim kracima AD i BC. Ako je kod trougla ABC stranica BC jednaka poluzbiru drugih dveju stranica. m+n 229. AD2 − BC 2 AB − CD 228. Ako je kod trougla ABC stranica BC jednaka poluzbiru drugih dveju stranica. Neka je AD visina koja odgovara hipotenuzi BC pravouglog trougla ABC. CA. Q. 232. srediˇta M i N stranica AB i AC. (v) da dirka kruga k u taˇki S sadrˇi teˇiˇte T trougla ABC. B . dokazati. Ako je T teˇiˇte trougla ABC i s proizvoljna prava u ravni tog trougla. A . dokazati da je AB + CD AC 2 − BD2 = . dokazati da je c z M P = M Q + M R. B. a zs T .

a (v) √ 3 a2 = √ 3 m2 + √ 3 n2 . a C i D taˇke prave AB takve da je OC : s z c OD = k. 242. Ako su r1 i r2 polupreˇnici dvaju krugova k1 i k2 koji se medu sobom c spolja dodiruju i ako su T1 i T2 dodirne taˇke jedne njihove spoljaˇnje dirke. dokazati da je c c AB 2 + CD2 = 4(r1 + r2 )2 . 237. k2 tri kruga upisana u ugao ω.(a) h3 = amn. Ako se krugovi k1 (O1 . 238. pri ˇemu prava p1 seˇe k1 i k2 u taˇkama c c c c A i B. Neka je ugao A trougla ABC prav i D podnoˇje visine iz temena A. r2 polupreˇnici opisanih i . (b) 2 = 2 1 + 2 2. r1 r2 d 241. Neka su k. c s dokazati da je √ T 1 T 2 = 2 r1 r2 . a (b) a2 = m2 + n2 + 3h2 . dokazati da je AC 2 − BC 2 = k(AD2 − BD2 ). dokazati da je AS 2 + BS 2 + CS 2 + DS 2 = 4r2 . dokazati da je s c AB 2 + CD2 = 4(2r2 − OS 2 ). Ako su r1 i r2 polupreˇnici dvaju krugova k1 i k2 koji se spolja dodiruju c u taˇki P i ako je d odstojanje taˇke P od jedne njihove spoljaˇnje zajedniˇke c c s c dirke. r1 . 240. zatim l1 i l2 krugovi koji dodiruju jedan krug ugla ω a pri 23 . a prave p1 c i p2 seku u taˇki S pod pravim uglom. r2 ) dodiruju spolja u taˇki S. ABD. k1 . 236. pri ˇemu krugovi k1 i k2 c dodiruju krug k. 2 polupreˇnici upisanih krugova c c trouglova ABC. a prava p2 seˇe k1 i k2 u taˇkama C i D. 1 . ACD dokazati da je (a) 2 2 r 2 = r1 + r2 . 235. z Ako su r. Ako su AB i CD dve tetive kruga k(O. Ako je O srediˇte duˇi AB. r) koje se seku u nekoj taˇki S c pod pravim uglom. r1 ) i k2 (O2 . dokazati da je 1 2 1 + = . Ako su AB i CD dve tetive kruga k koje se seku u taˇki S pod pravim c uglom i ako su O i r srediˇte i polupreˇnik kruga k. 239.

Ako su . C podnoˇja upravnih iz proizvoljne taˇke M kruga z c k na pravama BC. ka . Q . Ako su P . B . Pa . APc seku krugove k. Ako je H ortocentar trougla ABC. 2 polupreˇnici krugova k. b. r polupreˇnik kruga opisanog oko tog c trougla i a. ka . AB i P . 245.tome krug l1 dodiruje krugove k i k1 . BB . 249. Pc taˇke c c u kojima prave AP . l2 dokazati da je c √ √ √ r. CA. CA. P Q. CA. kc zatim P . Ako je M srediˇte kvadrata nad hipotenuzom BC trougla ABC koji se s nalazi s one strane od prave BC s koje nije teme A. kb . Pb . Ako su r. a A . sa N srediˇte kvadrata nad s hipotenuzom BC koji se nalazi s one strane od prave BC sa koje je teme A. 1 . R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. dokazati da je z AH 2 + BH 2 + CH 2 = 12r2 − (a2 + b2 + c2 ). Ako su BB i CC visine iz temena B i C trougla ABC. Q. a . Pb . a r polupreˇnik c opisanog kruga i d odstojanje njegovog srediˇta od stranice BC. Pc taˇke u kojima ti krugovi dodiruju pravu BC i P . RP . dokazati da je (a) AP · P P = 2 ha 24 . APb . a krug l2 dodiruje krugove k i k2 . c duˇi jednake stranicama BC. CC visine i H ortocentar trougla ABC. c polupreˇnici upisanih krugova k. l1 . dokazati da je MA · MB · MC = MP · MQ · MR . c AB trougla ABC. R podnoˇja upravnih iz taˇke M na z c pravama QR. 244. dokazati da je (a) √ 2 (AB + AC) AM = 2 (b) √ 2 AN = (AB − AC) 2 248. dokazati da je (a) 1 AH · AA = (AB 2 + AC 2 + BC 2 ) 2 (b) 1 AH · AA + BH · BB + CC = (AB 2 + BC 2 + CA2 ) 2 247. 246. AB. c Pa . Ako je H ortocentar trougla ABC i O srediˇte kruga opisanog oko tog s trougla. dokazati da je BC 2 + AH 2 = 4OA2 . kc . APa . 1+ 2 = 243. Ako su AA . b . dokazati da je s BC : B C = r : d. kb .

kc (Sc . c stranice trougla. Sa . a . a ) kb (Sb . Ako je ha visina iz temena A. a N i M taˇke u kojima te simetrale s s c seku opisani krug. dokazati da je bc = 2rha . c ) spolja upisane krugove 25 . a N i M taˇke u kojima l s s c te simetrale seku opisani krug. la 254. dokazati da je r= 2 la · 2ha m2 − h2 a a . Ako su a. b ). la simetrala ugla A i r polupreˇnik opisanog c kruga trougla ABC. la bc (b) AM = ¯ . dokazati da je c (a) SA · SN = 2r (b) Sa A · Sa N = 2r (c) Sb A · Sb M = 2r (d) Sc A · Sc M = 2r c b a a ha 251. M i N taˇke u kojima simetrale spoljaˇnjeg i unutraˇnjeg ugla A c s s seku opisani krug trougla ABC. Ako su S. 252. sa z k(S. dokazati da je (a) 2rha AN = la (b) AM = 2rha ¯a l 253. Ako su b i c duˇi jednake stranicama AC i AB trougla ABC. Sc srediˇta i . dokazati da je bc (a) AN = . 2 l a − h2 a 255. ) upisani krug. r polupreˇnik opisanog kruga i ha visina c koja odgovara stranici a. b. Sb . sa ka (Sa . kome je polupreˇnik r. Ako obeleˇimo sa b i c stranice naspram temena B i C trougla ABC.(b) APa · Pa Pa = 2 (c) APb · Pb Pb = 2 b ha (d) APc · Pc Pc = 2 c ha 250. c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. b . la i ¯a z l simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A. Ako su r i ha polupreˇnik opisanog kruga i visina iz temena A trougla c ABC. la i ¯a simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A.

b. c stranice i ha . c 26 .koji odgovaraju. dokazati da je (a) 1 1 1 1 + + = a b c polupreˇnici njegovih c (b) 1 1 1 1 + + = ha hb hc (c) 1 1 1 1 + − = ha hb hc c 259. hb . b . Ako su a. b. dokazati da je (a) 1 1 2 − = ha a (b) 1 b + 1 c = 2 ha b. da . Ako su a. respektivno. dokazati da je c . c 258. hb . b. Sb . db . C a sa d. c c dokazati da je (a) a·b+b·c+c·a ha + hb + hc = 2·r (b) 1 1 1 ha + hb + hc = 2 · p · · ( + + ) a b c 257. a . dokazati da c z zs je (a) (b − c) · d= 2ma (b) db = (c) da = (d) dc = (b + c) · 2ma c (b + c) · 2ma (b − c) · 2ma b a 256. B. temenima A. c stranice i p poluobim trougla ABC. Ako su . c polupreˇnici upisanih krugova trougla ABC i ha visina c iz temena A. Sa . c zatim p poluobim. a. Sc od prave koja sadrˇi teˇiˇnu liniju AA1 = ma . Ako su ha . a . hc njima odgovaraju´e visine nekog trougla. dc odstojanja taˇaka S. a polupreˇnici upisanih krugova tog trougla. r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. a . upisanih krugova. hc visine trougla ABC.

dokazati da je (a) 2 a b c =p (b) b c = (p − a)2 a c 262. Ako su a. c stranice trougla ABC. b. a . b . b . c stranice i p poluobim trougla ABC. a .(a) · (b) b a = (p − b) · (p − c) c · = p · (p − a) . Ako su a. upisanih krugova i r polupreˇnik opisanog kruga. a polupreˇnici upisanih krugova. b. c 260. b . b. dokazati da je c (a) a · ( b + c ) = ap (b) · (c) b a + b · c = bc · · c − · + · a = b2 + c2 − a2 2 c (d) a b b c + · a = p2 261. Ako su a. a. c stranice i p poluobim trougla ABC. r i polupreˇnici c opisanog i upisanog kruga. Ako su P i Q taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A c s s trougla ABC seku pravu BC. c 263. dokazati da je c 2 polupreˇnici upisanih c + 2 a + 2 b + 2 c = 16r2 − (a2 + b2 + c2 ). s. dokazati da je c (a) a2 = ( a − )( b + c ) (b) a2 + b2 + c2 = 2p2 − 2 (v) ab + bc + ca = p2 + 2 2 polupreˇnici c − 8r + 4r 264. a . a . Ako su a. krugova i r polupreˇnik opisanog kruga. a a polupreˇnik spolja upisanog kruga koji se nalazi c u uglu A. b. stranice i p poluobim trougla ABC. Ako su . dokazati da je 27 . c polupreˇnici upisanih krugova trougla ABC i p poluoc bim tog trougla. a . b. dokazati da je (a) abc = 4r p (b) abc = 4r a (p − a) 265.

Sc srediˇta s upisanih krugova tog trougla. Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC i a. b. dokazati da je (a) AS 2 BS 2 CS 2 + + =1 bc ca ab (b) bc ca ab + 2 + CS 2 = 1 2 ASa BSb c 28 . Sc srediˇta i . b . Ako su lA i ¯a simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A trougla ABC. AB. c. a . Sa . Ako su a. Ako su S. c duˇi s z jednake stranicama BC. a S. a r i p polupreˇnik opisanog kruga i poluobim. CA. dokazati da je (a) bc(p − a) AS 2 = p (b) 2 ASa = bcp p−a (v) 2 ASb = bc(p − c) p−b bc(p − b) p−c (g) 2 ASc = 268. stranice i p poluobim trougla ABC. l s s a. b.(a) AP 2 = AB · AC − BP · P C (b) AQ2 = BQ · CQ − AB · AC 266. duˇi jednake stranicama BC. Sb . dokazati z da je (a) 4bcp(p − a) 2 lA = (b + c)2 (b) ¯2 = 4bc(p − b)(p − c) la (b − c)2 267. Sb . Sa . AB i p poluobim tog trougla. Sb . c. c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. Ako su S. CA. b. dokazati da je c (a) AS 2 + BS 2 + CS 2 = p2 + 2 − 8r (b) 2 2 2 ASa + BSa + CSa = p2 − 2 + 2 a2 − 4r + 4r 2 a (v) 2 2 2 ASa + BSb + CSc = p2 + + 8r + 16r2 269. Sa .

Sb . Sc srediˇta i . Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC. Sa . b . hb . dokazati da je (a) AS · BS · CS = 4r 2 (b) ASa · BSb · CSc = 4rp2 (v) SSa · SSb · SSc = 16r2 29 . 2 ASa BSb c 271. Sb . r polupreˇnik opisanog kruga i p poluobim tog c c trougla. dokazati da je c (a) AS 2 BS 2 CS 2 + + = 2r ha hb hc (b) ha hb hc 1 + 2 + CS 2 = 2r . a S. a . Ako su S. Sb . Ako su S. Ako su S. a . dokazati da je s c (a) OS 2 = r(r − 2 ) (b) 2 OSa = r(r + 2 a) (v) 2 2 2 OS 2 + OSa + OSb + OSc = 12r2 272. c stranice i p poluobim trougla ABC. Sa . Sb . c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. Ako su a. b. Sc srediˇta s upisanih krugova. hc s njegove visine i r polupreˇnik opisanog kruga.270. c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. Ako su S. Sa . a O i r srediˇte i polupreˇnik opisanog kruga. dokazati da je (a) a2 bc 2 SSa = p(p − a) (b) 2 S b Sc = a2 bc (p − b)(p − c) 273. a r polupreˇnik kruga opisanog oko tog trougla. b . Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC i ako je s polupreˇnik upisanog kruga. Sb . Sc srediˇta i . Sa . Sa . a ha . dokazati da je c (a) 2 SSa = 4r( a − ) (b) 2 Sb Sc = 4r( b + c) (v) 2 2 2 SSa + SSb + SSc = 8r(2r − ) (g) 2 2 2 Sb Sc + Sc Sa + Sa Sb = 8r(4r + ) 274.

a paralelne su respektivno sa stranicama BC = z s a. AB = c.(g) Sa Sb · Sb Sc · Sc Sa = 16r2 p 275. hb . nb . C trougla ABC. Sc srediˇta upisanih krugova trouglova dokazati da je s (a) AS · ASa = AB · AC (b) ASb · ASc = AB · AC . CA = b. Sa . Sb . Ako su S. hc visine iz temena A. dokazati c c da je AS 2 = bc − 4r . 278. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga. 277. B. a b c 30 . dokazati da je AS · SSa = 4 . Ako su duˇi b i c jednake stranicama AC i AB trougla ABC. sa S z srediˇte upisanog kruga i sa r polupreˇnik opisanog kruga. Ako su na . dokazati da je nb nc na + + = 2. nc odseˇci koje trougao ABC odreduje na pravama koje c sadrˇe srediˇte upisanog kruga. 276. Ako obeleˇimo sa ha . S i srediˇte z s i polupreˇnik upisanog kruga r polupreˇnik opisanog kruga tog trougla. ha hb hc 279. polupreˇnik upisanog kruga. dokazati da je s c SB 2 SC 2 SA2 + + = 2r. S c c srediˇte upisanog kruga i Sa srediˇte spolja upisanog kruga koji odgovara stranici s s BC.

Ako su AA1 . Dokazati da je kod paralelograma zbir kvadrata stranica jednak zbiru kvadrata dijagonala. c dokazati da je AB 2 − 2AC 2 = 3AD2 + 6AD2 . 288. dokazati da je taj ˇetvorougao paralelogram. 283. 4 31 . Ako je D taˇka stranice BC trougla ABC takva da je BD = 2DC. BB1 .ˇ 4. Ako su P i Q srediˇta dijagonala AC i BD ˇetvorugla ABCD. (Apolonije) Ako je X taˇka stranice BC trougla ABC takva da je BX : c XC = m : n. KARAKTERISTICNE TEOREME I NJIHOVE PRIMENE 4. dokazati da je AB 2 + AC 2 = AX 2 + AY 2 + 4XY 2 . dokazati da je nAB 2 + mAC 2 + nBX 2 + mCX 2 + (m + n)AX 2 . Ako je X proizvoljna taˇka ravni pravougaonika ABCD. Ako je X taˇka stranice BC trougla ABC takva da je BX : XC = m : n. dokazati da je c AX 2 + CX 2 = BX 2 + DX 2 . dokazati s c da je 1 P Q2 = (AB 2 + BC 2 + CD2 + DA2 − AC 2 − BD2 ). dokazati da je c c nAB 2 + mAC 2 = (m + n)AX · AY. CC1 teˇiˇne linije trougla ABC i T njegovo teˇiˇte. 3 289. Ako je D podnoˇje visine iz temena A i A1 stranice BC trougla ABC. 285. c Y taˇka u kojoj prava AX seˇe krug upisan oko trougla ABC. Ako su X i Y taˇke stranice BC trougla ABC takve da je BX = XY = c Y C.1. c 284. 287. 281. z dokazati da je AC 2 − AB 2 = 2BC · DA1 . (v) 1 AT 2 + BT 2 + CT 2 = (AB 2 + BC 2 + CA2 ). 286. 282. Apolonijeva teorema 280. Ako je kod ˇetvorougla ABCD zbir kvadrata stranica jednak zbiru kvadrata c dijagonala. zs zs dokazati da je (a) 1 AA2 = (2AB 2 + 2AC 2 − BC 2 ) 1 4 (b) 3 1 2 AA2 + BB1 + CC1 = (AB 2 + BC 2 + CA2 ) 1 4 .

Ako su H.290. Dokazati da je polupreˇnik kruga koji dodiruje katete i opisani krug c pravouglog trougla jednak preˇniku upisanog kruga. b. 292. a M i N taˇke stranica AB i c AC takve da je M B = N C = BC = a. Ako su stranice BC. (M. dokazati da je MN2 = a2 · (r − 2 ). C i p poluobim tog trougla. dokazati da je BC·BA2 +CA·P B 2 +AB·P C 2 = BC·SA2 +CA·SB 2 +AB·SC 2 +(BC+CA+AB)·P S 2 . AB trougla ABC jednake duˇima a. c i z ako je O srediˇte i r polupreˇnik kruga opisanog oko trougla ABC. c 294. teˇiˇte. CA. Ako su r i polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga c c trougla ABC kome je stranica BC najmanja. c dokazati da je (a) SH 2 + 2SO2 = 3(ST 2 + 2OT 2 ) (a) 3(ST 2 + 2OT 2 ) − SH 2 = 2r(r − 2 ) 293. a r i polupreˇnik opisanog i upisanog kruga. N c s s proizvoljna taˇka kruga l kome je duˇ OM preˇnik i C. a O taˇka s c c simetriˇna sa O u odnosu na pravu BC. 297. (b − c)2 291. srediˇte opisanog kruga i srediˇte zs s s upisanog kruga bilo kojeg trougla. Ako je kod trougla ABC AB 2 + AC 2 = 5BC 2 . c stranice naspram temena A. 295. dokazati da su teˇiˇne zs linije iz temena B i C medu sobom upravne. s s zatim a. dokazati da je (a) 4bcp(p − a) 2 la = (b + c)2 (b) 2 la = 4abc(p − b)(p − c) . 296. Ako je taˇka M srediˇte tetive AB kruga k kome je srediˇte O. S ortocentar. T . dokazati da je BC · AX 2 = XC 2 · AB 2 + BX · AC 2 − BX · XC · bc. dokazati da je c z c AC 2 + BC 2 = 4N C 2 . Ako je S srediˇte kruga upisanog u trougao ABC i P proizvoljna taˇka s c ravni tog trougla. Stewart) Ako je X taˇka stranice BC trougla c ABC. O. 298. b. Ako su l1 i la simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A trougla ABC. dokazati da je c AO 2 = r2 + b2 + c2 − a2 . B. r 32 .

Neka je O srediˇte i r polupreˇnik kruga k. 2 2 (r + d) (r − d) 4. 307.299. c c 304. a M i N taˇke pravih AB i AC takve c da je A − B − M i M B = N C = BC = a. a polupreˇnik je jednak duˇi s s z c z 1 2r2 − d2 . c z 303. Odrediti skup svih taˇaka P za koje je m · AP 2 + n · BP 2 = l2 gde su A i c B date taˇke. 33 . 2 (b) dokazati da je skup svih preseˇnih taˇaka dirki kruga k u taˇkama M i c c c N takode izvestan krug l1 koji je homotetiˇan s krugom l u odnosu na taˇku O. Ako su a i c osnovice. Ako su M i N promenljive taˇke kruga k takve da je z z c ugao ∠M AN prav: (a) dokazati da je skup svih srediˇta svih tetiva M N kruga k takode krug s l√ kome se srediˇte poklapa sa srediˇtem duˇi OA. polupreˇnik upisanog kruga i d duˇ koja spaja srediˇta tih krugova. e i f dijagonale trapeza. b i d kraci. 306. c P A2 + P B 2 + P C 2 = T A2 + T B 2 + T C 2 + 3P T 2 . r polupreˇnik opisanog c c kruga. Leibnitz) Ako je T teˇiˇte trougla zs dokazati da je ABC i P proizvoljna taˇka. a r polupreˇnik c c opisanog kruga dokazati da je AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 = 4r2 . Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao sa upravnim dijagonalama. Ako je ABCD tangentan i tetivan ˇetvorougao.W. 300. (G. Ako su B i C podnoˇja upravnih iz temena B i C na simetrali unutraˇnjeg z s ugla A trougla ABC. a−c 302. Ako su r i a polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga c c koji odgovara stranici BC trougla ABC. dokazati da je MN2 = a2 · (r + 2 · r a ). a A taˇka u njegovoj ravni i s c c d duˇ jednaka duˇi OA. Lajbnicova teorema i njena primena 305. dokazati da je zs c c P A2 + P B 2 + P C 2 + P D2 = T A2 + T B 2 + T C 2 + T D2 + 4P T 2 . dokazati da je e2 = ac + ad2 − cb2 a−c i f 2 = ac + ab2 − cd2 . Ako je T teˇiˇte ˇetvorougla ABCD i P proizvoljna taˇka. m i n dati brojevi i l data duˇ. c z s dokazati da je 1 1 1 + = 2. dokazati da je BB = c · (p − b) · (p − c) b i CC = b · (p − b) · (p − c).2. c 301.

dokazati da je c (a) 1 OT 2 = (9r2 − 2p2 + 2 2 + 8r ) 9 . a a. a . Sc srediˇta i . 9 (b) OH 2 = 9r2 − (a2 + b2 + c2 ). b. 310. (b) OH 2 = 9r2 − 2p2 + 2 2 + 8r . dokazati da je zs (a) 1 OT 2 = r2 (a2 + b2 + c2 ). (v) 4 2 2 2 T S 2 + T Sa + T Sb + T Sc = 16r2 − (a2 + b2 + c2 ) 9 . p poluobim. dokazati da je zs (a) 9T S 2 = p2 + 5 2 − 16r . c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. c stranice trougla ABC. Sa . 9 (g) AH 2 + BH 2 + CH 2 = 12r2 − (a2 + b2 + c2 ). (g) AH 2 + BH 2 + CH 2 = 12r2 − 2p2 + 2 2 4 2 (9r − 2p2 + 2 9 2 + 8r ) + 8r . b . 311. Ako obeleˇimo sa O. Ako su S. Sc srediˇta i .308. a . H. Ako su a. r polupreˇnik opisanog kruga i T c teˇiˇte tog trougla. Sb . T c teˇiˇte i H ortocentar tog trougla. ortocentar i teˇiˇte z s zs trougla ABC. Sb . a a. p poluobim. O i r srediˇte i polupreˇnik opisanog s c kruga. (v) 4 T H 2 = 4r2 − (a2 + b2 + c2 ). T srediˇte opisanog kruga. 309. c stranice. Ako su S. (b) 2 9T Sa = p2 − 2 +6 2 a − 4r + 12r a . b . r polupreˇnik opisanog kruga. dokazati da je zs 34 . a T i H teˇiˇte i ortocentar tog trougla. sa p njegov poluobim sa r polupreˇnik opisanog kruga i sa c polupreˇnik upisanog kruga. Sa . c polupreˇnici upisanih krugova s c trougla ABC. b. c stranice. b. (v) HT 2 = .

c s 319. R. A B seku u jednoj taˇki. . . C A . CA. . C na pravama B C . .srediˇtu O kruga opisanog oko trougla ABC. . + Pn A2 . taˇke pravih koje su odredene stranicama c BC. . c c 318. c 316. . radikalnom srediˇtu tih krugova. CA. . AB trougla ABC. AB seku u jednoj taˇki ako i samo ako je c BP 2 − P C 2 + CQ2 − QA2 + AR2 − RB 2 = 0. B. 314. (L. (b) O1 A2 + O1 B 2 + O1 C 2 + O1 H 3 = 3r2 . + An Pn = P1 A2 + P2 A2 + . Primenom Karnoove teoreme dokazati da se simetrale stranica trougla seku u jednoj taˇki.(a) HS 2 = 4r2 + 4r + 3 . Ako su A . Q. c 317. Q. Pn podnoˇja upravnih iz taˇke O na pravama A1 A2 . B . R c na pravama BC. ortocentru tog trougla. Karnoova teorema i njena primena 313. Od tri kruga kojima srediˇta nisu na jednoj pravoj svaka dva kruga se s seku. C trougla ABC. . . dokazati da se prave upravne u taˇkama P . An A1 . dokazati z da se normale kroz temena A. . Ako je O1 srediˇte Ojlerovog kruga.3. 312. 4. . C ponoˇja visina iz temena A. dokazati da je (a) 1 O1 A2 + O1 B 2 + O1 C 2 = (3r2 + a2 + b2 + c2 ) 4 . B. 2 3 1 315. Ako obeleˇimo sa O proizvoljnu taˇku koja se nalazi u ravni poligona z c A1 . Dokazati da se normale kroz srediˇta spolja upisanih krugova trougla na s odgovaraju´im stranicama seku u jednoj taˇki. . z c dokazati da je 2 2 2 A1 P1 + A2 P2 + . H ortocentar i r polupreˇnik opisanog s c kruga trougla ABC. (b) 2 HSa = 4r2 + 4r + 2 2 − p2 +2 2 a − p2 . c s 35 . . (v) 2 2 2 HS 2 + HSa + HSb + HSc = 48r2 − 4(a2 + b2 + c2 ) . Primenom Karnoove teoreme dokazati da se prave odredene visinama trougla seku u jednoj taˇki. . . Dokazati da se prave odredene zajedniˇkim tetivama tih krugova seku u c jednoj taˇki. An i sa P1 . Carnot) Ako su P .

c 36 . c ˇ 4. R taˇke pravih koje su odredene stranicama c BC. c 331. c c 329. Ako su P. CA. s c (g) simetrale jednog unutraˇnjeg ugla i simetrale dva spoljaˇnja ugla kod s s druga dva temena trougla seku u jednoj taˇki. A B seku u jednoj taˇki. Ako je P srediˇte stranice BC trougla ABC i ako su Q i R taˇke u kojima s c neka prava uporedna sa stranicom BC seˇe prave AC i AB. Ako je O proizvoljna taˇka ravni trougla ABC a A . Ako su A . Q i Q . BQb . BQ. C trougla ABC na nekoj pravoj p. B. Ako su A . B . C R seku u s z jednoj taˇki. dokazati da se normale kroz temena A. B. BQa . AB. Ako se upravne kroz taˇke A. C na pravama B C . CR seku u c jednoj taˇki. B. dokazati da se prave AP. c C srediˇta duˇi AP . c 328. Qa . dokazati da se prave A P . BQ. ortopolu prave p u odnosu na trougao c ABC. BQ. c 330. CR seku u jednoj taˇki c ˇ (Zergonova teorema). BQ. C na pravama BC. Qb . CA. Rc taˇke u kojima spolja upisani krugovi trougla ABC c dodiruju stranice BC. R taˇke u kojima krug upisan u trougao ABC dodiruje c stranice BC. B . CA. C na pravama B C . AB takve da se prave AP . CA. B . Primenom Cevijeve teoreme dokazati da se (a) teˇiˇne linije trougla seku u jednoj taˇki.4.320. CR seku u jednoj taˇki. C podnoˇja c z upravnih kroz O na pravama BC. B Q . Neka je ABC proizvoljan trougao i neka su P . Cevijeva teorema i njena primena 323. Neka je ABC proizvoljan trougao i k krug koji seˇe prave BC. Q. c 325. dokazati da se prave kroz taˇke A . Ako su Pa . CR seku u jednoj taˇki. C upravne projekcije temena A. CB. AB trougla ABC. AB seku u izvesnoj taˇki P . CA. AB takode seku u jednoj c taˇki. CR takode seku u jednoj taˇki. R i R . (Giovanni Ceva) Ako su P . CR. dokazati da se prave APa . dokazati da se i prave AP . zs c (b) prave odredene visinama trougla seku u jednoj taˇki. A B seku u jednoj taˇki. Ako su Pa . Dva trougla ABC i A B C pripadaju istoj ravni. BQ. c CA. CR seku u jednoj taˇki ako i samo ako je c BP CQ AR · · = 1. R taˇke pravih BC. c (v)simetrale unutraˇnjih uglova trougla seku u jednoj taˇki. c 321. Ako se pri tome prave AP. Ra taˇke u kojima krug upisan u trougao ABC dodiruje c stranicu BC i produˇenja stranica CA i AB. BQ. CA. AB dokazati da se prave APa . Dokazati da se prave od kojih svaka sadrˇi po jedno teme trougla i razlaˇe z z obim tog trougla na dva jednaka dela. c 327. AB c u taˇkama P i P . CRa z seku u jednoj taˇki. CA. BQ . P C QA RB ˇ 324. B . C A . 322. CRc seku u jednoj taˇki. Q. dokazati da se prave AP. seku u jednoj taˇki. C A . dokazati da c c se i upravne taˇke A . 326. dokazati da se prave c AP . C upravne na pravama c BC. Q. B .

5. P1 A2 P2 A3 P2n−1 A1 4. c c 342. 337. R u kojima simetrale spoljaˇnjih uglova A. . Dokazati da taˇke P . AB takve da su prave AP . srediˇte s s spolja upisanog kruga koji odgovara drugom temenu i dodirna taˇka spolja upc isanog kruga koji odgovara tre´em temenu. B . CR u odnosu na prave AA . R u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC c u njegovim temenima seku prave odredene naspramnim stranicama. . AB trougla ABC pripadaju jednoj pravoj ako i samo ako je BP CQ AR · · = −1. CR seku u jednoj taˇki S. . CA. Neka je A1 . pripadaju jednoj pravoj. Dokazati da taˇke P . . R taˇke simetriˇne sa P . . Menelajevoj pravoj trougla ABC. Ako se pri tome prave AP . c dokazati da se i prave AP . pripadaju jednoj pravoj. . BB . CA. R u kojima simetrale spoljaˇnjeg ugla A i unc s utraˇnjih uglova B i C seku prave odredene naspramnim stranicama trougla s ABC. CR takode seku u jednoj taˇki S . BQ . . AB pripadaju jednom krugu. AB i P .332. CC simetrale unutraˇnjih uglova trougla ABC. Dokazati da taˇke P . Pn−1 . SA2n−1 odredene taˇkom S c c i temenima mnogougla seku prave odredene naspramnim stranicama u taˇkama c Pn . C srediˇta stranica BC. c 333. R pravih koje su odredene stranicama c BC. c 341. BB . CC . c BQ . CA. Q. tri kolinearne taˇke. dokazati da se i prave AP . Dokazati da su kod trougla srediˇte visine iz jednog temena. . . a P i s P . BQ. c 334. CA. A2n−1 ravan mnogougao s neparnim brojem stranica i S proizvoljna taˇka njegove ravni. dokazati da je A1 P1 A2 P2 A2n−1 P2n−1 · · = 1. R i R taˇke pravih BC. . Ako se c pri tome prave AP . . Q. Q. Dokazati da su kod trougla srediˇte jedne visine. . dodirna taˇka odgos c varaju´e stranice sa upisanim krugom i srediˇte spolja upisanog kruga koji odgoc s vara toj stranici tri kolinearne taˇke. M taˇka simetriˇna s s c c ortocentrom H tog trougla u odnosu na teme A i N taˇka simetriˇna s temenom c c 37 . 338. Menelajeva teorema i njena primena 335. sa pravom koja sadrˇi stranicu odgoc z varaju´u s pomenutom visinom. Dokazati zatim da upravne projekcije c taˇaka S i S na pravama BC. B . Q i Q . R u odnosu c c c na na A . Dokazati da su kod trougla srediˇte jedne visine. AB trougla ABC. . P . BQ. CA. . pripadaju jednoj pravoj. Q. Neka su AA . Q. Q. CR seku u jednoj taˇki. c s C seku prave odredene naspramnim stranicama trougla ABC. C . CR c simetriˇne sa pravama AP . Neka su A . Pn+1 . Ako je O srediˇte opisanog kruga trougla ABC. Q . 339. (Menelaus) Dokazati da taˇke P . dodirna taˇka odgos c varaju´e stranice sa spolja upisanim krugom i srediˇte upisanog kruga tri kolinc s earne taˇke. P C QA RB 336. B. Ako prave SA1 . CR takode seku u jednoj taˇki. P2n−1 . R s taˇke pravih BC. BQ . c 340. BQ.

346. 344. dokazati da je AB = 3 · AN. Ako su P . dokazati da preseˇne taˇke X. CA.A u odnosu na srediˇte D stranice BC. Ako dve prave s i s seku prave odredene stranicama BC. AB. OD. a P . QR seku u jednoj taˇki. M P. Q. 348. F taˇka u kojoj se seku prave BC i DA. B . Q. Q. z c c dokazati da je AA DD BB CC + = + . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · . 343. BD. B. Z pravih c c c BC i QR . AB pripadaju jednoj pravoj. sa O proizvoljnu taˇku izvan prave p i sa A . AO DO BO CO 353. z 351. CB. dokazati da njima simetriˇne taˇke P . R taˇke u kojima neka prava seˇe prave odredene stranicama c c BC. B. Y. M presek duˇi AA i s z BC . . D taˇke u kojima ˇetiri uporedne c c c c prave kroz temena A. Ako je ABCD proizvoljan ˇetvorougao. CA. R c s duˇi AC. D seku pravu EF . CB trougla ABC u taˇkama P . Ako su A . AB trougla ABC takve da je c BP : P C = CQ : QA = AR : RB i P taˇka u kojoj se seku prave BC i P Q. c dokazati da se prave AD. Ako su M i N taˇke na stranicama AB i AC trougla ABC takve da je c AM = AN a D taˇka u kojoj teˇiˇna linija AD trougla seˇe duˇ M N . C. F c c c preseˇna taˇka pravih BC i AD. . C . C . Ako su P . Ako obeleˇimo sa A. s 347. CA. c dokazati da je BP : CP = CP 2 : BP 2 . OC seku respektivno prave c z BC. 345. EF pripadaju jednoj pravoj. Ako su P1 . dokazati da taˇke O. = (−1)n . D taˇke c u kojima neka prava p koja ne sadrˇi taˇku O seˇe prave OA. CA. An A1 n-tougla A1 . C srediˇta stranica BC. B . dokazati c zs c z da je M D : D N = AC : AB. . N pripadaju s c jednoj pravoj. . Q. An . C. . . CA i RP .. Q. zs R upravne projekcije proizvoljne taˇke M prave AE na pravama BC. AB trougla ABC. AB i P Q pripadaju jednoj pravoj. R . Pn taˇke u kojima neka prava p seˇe prave odredene stranic c cama A1 A2 . c c R u kojima upravne u taˇki O na duˇima OA. dokazati da je 1 1 1 1 + = + . R taˇke stranica BC. CA. A .. Ako je ABCD ravan ˇetvorougao. Q . dokazati da srediˇta P . Ako je O proizvoljna taˇka ravni trougla ABC. M. OB. . . Q . a N presek pravih AB i CM . CA. B . E preseˇna taˇka pravih AB i CD. R i P . Q. . 349. dokazati da taˇke P . P1 A2 P2 A3 Pn A1 38 . CA. OB. AB pripadaju jednoj pravoj. Ako su AD i AE teˇiˇna linija i simetrala ugla A trougla ABC. R u c c odnosu na srediˇta stranica BC. c 350. E taˇka u kojoj se seku prave AB c c i CD. . OC. D ˇetiri razne taˇke neke prave p takve da je z c c c AB = BC = CD. AA CC BB DD 352.

Ako obeleˇimo sa D proizvoljnu taˇku trougla ABC. XB . AB i A B pripadaju jednoj pravoj. CC seku u jednoj taˇki. c AB trougla ABC. Q . Pascal) Ako je A1 . a P . Q. a sa R i S podnoˇja upravnih iz c z taˇke A na pravama DB i DC. Ako su P . 362. R pripadaju jednoj pravoj. Q. CA. Ako c obeleˇimo sa X proizvoljnu taˇku kruga k i sa P . AB trougla ABC. XC seku respektivno prave BC. Q. OB. Ako su AA . BB . 359. Q. dokazati da se prave AA . BQ. (B. dokazati da se taˇke X. CC visine trougla ABC. A2 A3 i A5 A6 . s c R u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama A1 A2 i A4 A5 . AB i P K pripadaju c c jednoj pravoj. Pa Qb i AB nalaze na jednoj pravoj. R taˇke u kojima prave OA. R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. dokazati da taˇke P . R taˇke u kojima prave z c c XA . CA. Dezargova teorema i njena primena 354. QR konkurentne. c 355. R podnoˇja upravnih iz proizvoljne taˇke O na pravama z c koje su odredene stranicama BC. Q. AB. R na pravama odredenim stranicama BC. Q. Dezargues) Neka su ABC i A B C dva trougla koji pripadaju jednoj ravni i kojima se prave odredene odgovaraju´im stranicama BC i B C . R pripadaju jednoj pravoj. dokazati da taˇke P . R taˇke u kojima neka prava s kroz izvesnu taˇku O seˇe c c c c prave odredene stranicama BC. Ako su P . A6 tetivan ˇestougao. Dokazati da se ose perspektiva triju trouglova. P Q i P Q pripadaju c c pravoj koja je odredena taˇkom O i srediˇtem S kruga l. CA. Y . R c u kojima se seku prave BC i B C . R taˇke c u kojima krug l odreden taˇkama P . R. RP i CA.7. Ako se pri tome prave AA . BB . Q. CR seku u jednoj taˇki O. . A3 A4 i A6 A1 pripadaju jednoj pravoj. Ako su Pa . . c 363. BB . 39 . dokazati da taˇke P . Paskalova teorema i njena primena 360. perspektivnih u odnosu na istu taˇku. R pravih BC i QR. Q . Ako su taˇke P . AB. Q. Q. c R. seku u jednoj taˇki. 361. a P . QQ . Q. S pripadaju jednoj pravoj. ako taˇke P . . Qb . OC seku opisni krug oko tog trougla. dokazati da se taˇke X. Z pravih QR i Q R. c BB . Z u kojima se seku c Qb Rc i BC. RP i R P . Rc taˇke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju stranice c BC. dokazati da su prave BC. CA. 357. RR seku u jednoj taˇki koja se nalazi na opisanom krugu oko c tog trougla. . CA i C A . CA. R seˇe prave BC. c c 4. Ako su P . dokazati da taˇke P . i c c obratno. AB c trougla ABC takve da se prave AP . Y. (G. Rc Pa i CA. AB i A B seku u taˇkama P . Neka se tri tetive AA . CC istog kruga k seku u jednoj taˇki S. CA. dokazati c c da preseˇne taˇke X. sa P i Q podnoˇja z c z upravnih iz taˇke D na pravama AB i AC. CA. CA i RP . dokazati c da preseˇne taˇke P . c CC seku u jednoj taˇki. Q. CA i c C A . c s 364. Z u kojima se seku prave QR i c BC.4. AB trougla ABC. dokazati da se prave P P . 356.6. Q. AB trougla ABC. P Q i AB nalaze na jednoj pravoj 358. Y . P S. Q .

dokazati da se prave AP . Ako su P .9. zatim P . Q. dokazati da zs je AT : T A = 2 : 1. AB dodiruju upisani c krug trougla ABC. 374. R taˇke u kojima stranice BC. Brianchon) Dokazati da se prave odredene naspramnim temenima tangentnog ˇestougla seku u jednoj taˇki. BC. P R. Ako je S srediˇte upisanog kruga trougla ABC. c 367. Ako je Sc srediˇte spolja upisanog kruga trougla ABC kome je AC > AB s i F taˇka u kojoj prava ASc seˇe pravu BC. c 368. CR seku u jednoj taˇki. c CD. CA. CC seku u jednoj taˇki O. BD. BQ. AB i G Zergonova taˇka trougla ABC. a P . C taˇke pravih BC. CA. Q. R. Ako je G Zergonova taˇka trougla ABC. Ako su P . ˇ 372. R taˇke u kojima se seku druge c c dirke kruga k iz taˇaka B i C . AB takve da se prave c AA . dokazati da je a(p − a) AG = . 371. BB . R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. BB . c RR seku u taˇki O. CA. QS seku u jednoj taˇki. Brijanˇonovoj taˇki tog ˇestougla. C i A . zatim A . OA CB BC 370. c ˇ CA. S taˇke u kojima prave odredene stranicama AB. CA. Q. dokazati da c se prave AC. GP (p − b)(p − c) 373. dokazati da je c c ASc : Sc F = (b − c) : a. B . s c s c s 366. BB . Ako je r polupreˇnik opisanog kruga i c polupreˇnik upisanog kruga c trougla ABC. Ako su P . a E taˇka u kojoj prava s c AS seˇe stranicu BC. AB trougla ABC takve da se prave AA . c 4. (M. A i B . Q. Van Obelova teorema i njena primena 369. R taˇke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC. Ako je T presek teˇiˇnih linija AA . dokazati da je c AC AB AO = + . CC seku u jednoj taˇki O. QQ . dokazati da je c AG BG CQ 4r · · = . (Van Aubel) Ako su A . c AB trougla ABC. B .4. dokazati da je c AS : SE = (b + c) : a. dokazati da se prave P P . GP GQ GR 40 . a P taˇka u kojoj upisani krug c c dodiruje stranicu BC.8. C taˇke pravih koje su odredene stranicama c BC. DA tangentnog ˇetvorougla ABCD dodiruju upisani krug k. Brijanˇonova teorema i njena primena s 365. Q . CC trougla ABC.

Ako je a stranica i d dijagonala pravilnog petougla A1 . 379. Rc taˇke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju c stranice BC. dokazati da je c AE · BD = AB · BC + CD · DA. 380. Ptolemejeva teorema 378. AB i N Nagelova taˇka tog trougla. Primenom Ptolemejeve teoreme dokazati Pitagorin stav. 2 382. Ako je ABCD konveksan i tetivan ˇetvorougao. a E taˇka u kojoj prava c c kroz C uporedna sa dijagonalom BD seˇe opisani krug. A1 A2 A1 A3 A1 A4 383. 384. Ako je k krug opisan oko kvadrata ABCD. tj. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga i c polupreˇnik upisanog kruga c trougla ABC. . A7 pravilan sedmougao. da je AC · BD = AB · CD + BC · AD. dokazati da je c AD · AE = AC 2 − AB 2 . dokazati da je √ a d = · (1 + 5). prema z z tome da li taˇka P pripada luku BC krugu k na kome nije A ili je na kruˇnom c z luku BAC. Ptolemej) Ako je ABCD konveksan i tetivan ˇetvorougao. . a M2 i N2 taˇke tih istih stranica takve da je BM2 : M2 A = AN2 : c N2 C = k2 . 41 . Qb . A5 . N Pa p−a 376. 4. Dokazati da je AN a = . . . a M proizvoljna taˇka luka c CD kruga k na kome nisu temena A i B. Ako je ABC jednakostraniˇan trougao i P taˇka kruga k opisanog oko tog c c trougla. 385. (K. dokazati da je duˇ AP jednaka zbiru ili razlici duˇi BP i CP . Ako je A1 . dokazati da se prave M1 N1 i M2 N2 seku u nekoj taˇki S pri ˇemu c c je M1 S : SN1 = k2 i M2 S : SN2 = k1 . dokazati da je c AN BN CN 4·r · · = . CA. dokazati da je 1 1 1 = + . zatim Pa . N Pa N Qb N Rc 377. dokazati da je √ √ M A + M C = M B · 2 i M A − M C = M D · 2.10. dokazati c da je proizvod njegovih dijagonala jednak zbiru proizvoda njegovih naspramnih stranica. 381. Ako je ABCD paralelogram i E taˇka u kojoj krug opisan oko trougla c ABC seˇe polupravu AD. Ako je N Nagelova taˇka trougla ABC i Pa u kojoj spolja upisani krug c dodiruje stranicu BC.375. Ako su M1 i N1 taˇke stranica AB i AC takve da je BM1 : M1 A = AN1 : c N1 C = k1 .

z c dokazati da je x2 = (ac + bd)(ad + bc) . r1 r3 + r 2 r 4 392. . 391. c. CD. A6 konveksan ˇestougao upisan u krug k i ako njegove s uzastopne stranice A1 A2 . 393. SCD. a sa r1 . dokazati da je CD = 1 (AC 2r 4r2 − AD2 + AD 4r2 − AC 2 ). Ako obeleˇimo sa S preseˇnu taˇku dijagonala ˇetvorougla ABCD upz c c c isanog u krugu polupreˇnika r. A6 . Ako su A . BC. dokazati da je r2 = (r1 r2 + r3 r4 )(r1 r4 + r2 r3 ) . DA a x i y z duˇi jednake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇetvorougla ABCD. . CD. . + d2n . D taˇke u kojima proizvoljan krug kroz teme A c paralelograma ABCD seˇe poluprave AB.11. z c dokazati da je ad + bc x = . B . BC. d2n+1 rastojanja temena pravilnog poligona A1 . r4 polupreˇnike krugova opisanih c c oko trouglova SAB. AC. 4. . . . d3 . Ako je AB preˇnik kruga k. SDA. DA a x i y z duˇi jednake dijagonalama AC i BD konveksnog i tetivnog ˇetvorougla ABCD. y ab + cd 388. . b. 390. . c. .386. dokazati da je c AC · AC = AB · AB + AD · AD . r2 . d duˇi jednake stranicama AB. . a6 dijagonale A1 A4 . . dokazati da je d1 + d3 + d5 + . Ako je A1 . ab + cd i y2 = (ac + bd)(ab + cd) . d duˇi jednake stranicama AB. . . Ojlerova teorema iz geometrije ˇetvorougla i njena primena c 42 . Ako su a. C . . dokazati da je d1 d2 d3 = a1 a3 a5 + a2 a4 a6 + a1 a4 d3 + a2 a5 d1 + a3 a6 d2 . z A2 A5 . Ako su a. AD. A1 obeleˇimo sa a1 . . A2n+1 s neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem c luku A1 A2n+1 kruga opisanog oko tog poligona. Ako je AB preˇnik i r polupreˇnik kruga k. ad + bc 389. a C i D taˇke na istom luku AB toga kruga c c takve da je ˇetvorougao ABCD konveksan. . Ako su d1 . a C i D taˇke na raznim c c c lucima AB tog trougla. b. . r3 . SBC. d2 . 387. dokazati da je c CD = 1 (AC 2r 4r2 − AD2 + AD 4r2 − AC 2 ). A3 A6 sa d1 . . + d2n+1 = d2 + d4 + d6 + . . .

tj. da je AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . 396. Euler) Ako su P i Q srediˇta dijagonala AC i BD ˇetvorougla ABCD. tj. Ako su kod ˇetvorougla ABCD dijagonale AC i BD medu sobom upc ravne. 43 . Dokazati da je zbir kvadrata stranica paralelograma ABCD jednak zbiru kvadrata njegovih dijagonala. dokazati da su zbirovi kvadrata naspramnih stranica tog ˇetvorougla c medu sobom jednaki. 397. a taˇke M i N srediˇta naspramnih stranica BC i DA. 398. 395. da je AB 2 + BC 2 + CD2 + DA2 = AC 2 + BD2 . dokazati da c s je AC 2 + BD2 = 2(KL2 + M N 2 ). Ako su kod ˇetvorougla ABCD taˇke K i L srediˇta naspramnih stranica c c s AB i CD. dokazati da su prave odredene dijagonalama AC i BD medu sobom upravne. s c dokazati da je AB 2 + BC 2 + CD2 + DA2 = AC 2 + BD2 + 4P Q2 . Ako su kod ˇetvorougla ABCD zbirovi kvadrata naspramnih stranica c jednaki.394. (L.

B. C. c c dokazati da je H(C. dokazati da je H(A. AC · BC AD · BD AO · BO 44 . C. D kolinearne taˇke takve da je H(A. C.1. Ako su A. 403. D). Dokazati da su ˇetiri razne kolinearne taˇke A. Ako su A. C.1. D. 406. D ˇetiri razne kolinearne taˇke takve da je c c AC : CB = AD : DB. b. dokazati c da je 1 1 1 1 + + + = 0. D razne kolinearne taˇke. C. Ako su A. b. Ako su A. c c ˇ Cinjenicu da su A. c. Ako su A. c. dokazati da je c (OA + OB)(OC + OD) = 2(OA · OB + OC · OD). AC BC AD BD 407. B. D) ako i samo ako je taˇka B srediˇte duˇi EF . C. B. B. d). HARMONIJSKI SPREGNUTI ELEMENTI. b. Ako su A. d ˇetiri harmonijske prave simboliˇki obeleˇavamo sa c c z H(a. C. B. B. Definicija 5. D harmonijski spregnute. B. D harmonijski c c spregnute ako i samo ako je 1 2 1 + = . C. dokazati c c da je H(A. C. B. C. dokazati da je s z 1 1 1 + = . B. B. B. B. c s z 402. D) c ako i samo ako je OC OD 2 + = . B. AC AD AB 404. dokazati da je H(A. C. C. C. B. D) i ako je O c srediˇne duˇi AB. D ˇetiri razne kolinearne taˇke i ako je taˇka O srediˇte c c c s duˇi AB. D) ako i samo ako je z OB 2 = OC · OD. C. C. Ako su A. DVORAZMERA 5. B. B. A. c 400. Ako su A.2. D). C tri razne kolinearne taˇke. D razne kolinearne taˇke. D ˇetiri razne taˇke neke prave p. Ako su A. c ˇ Cinjenicu da su a. D. C. 399. d kaˇemo da su c z harmonijski spregnute ako postoji prava s koja ih seˇe redom u harmonijskim c taˇkama A. Harmonijske taˇke i harmonijske prave c Definicija 5. B. c. B. 401. C. B. C. O taˇka izvan prave p c c c a E i F taˇke u kojima prava kroz B uporedna sa OA seˇe OC i OD. D kolinearne taˇke takve da je H(A. Za ˇetiri konkurentne ili paralelne prave a. D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. B).5. dokazati da postoji jedna i c samo jedna taˇka D takva da je H(A. D ˇetiri harmonijske taˇke simboliˇki obeleˇavamo c c c z sa H(A. B. D). D). C. AC AD AB 405. C. B. tada kaˇemo da su taˇke C i D harmonijski spregnute z c sa taˇkama A i B ili da su taˇke A.

B. B. i ako je taˇka N srediˇte duˇi CD. AB 2 m − n2 415. AC m−n 413. B. B. C. Ako obeleˇimo sa E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg z c s s ugla A trougla ABC seku pravu BC. B. D kolinearne taˇke takve da je H(A. c H(A. CD 2mn 417. dokazati da je c s z AD · BD = CD · OD. B. Ako su A.408. A . 410. B. a taˇke M i N srediˇta duˇi AB i CD. A. 414. D kolinearne taˇke takve da je H(A. B. C. D) i c c AC : CB = m : n. B. C. D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. C. D) i ako c c je pri tome AC : CB = m : n. C. dokazati da je c s z OC 2 + OD2 = CD2 + 2OB 2 . dokazati da je c s z MN 1 m2 + n2 = · 2 . Ako su A. B. 409. B. B. C. Ako su A. C. dokazati da je 45 . B. Ako su A. D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. A . 411. C. dokazati da je c s z AN : N B = m2 : n2 . D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. AA BB CC 412. D kolinearne taˇke takve da je H(A. Ako su A. A). H(C. Ako su A. i sa S. D) i c c AC : CB = m : n. B. Sb . D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. C). Ako su A. 416. B. Ako su A. dakle i AD : DB = m : n. dokazati da je s z AB 2 + CD2 = 4M N 2 . C. C taˇke jedne prave takve da je H(A. D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. a M c c i N srediˇta duˇi AB i CD. C. C. D) a taˇke O c c i O srediˇta duˇi AB i CD. B. D) i pri c c tome AC : CB = m : n. C. D) i ako je c taˇka O srediˇte duˇi AB. C. B). B. D) i ako je c taˇka O srediˇte duˇi AB. C. C . B . C. dokazati da je DB m+n = BC m−n i DA m+n = . A . B. dokazati da je s z OB 2 + OD2 = OO 2 . Ako su A. C. C. Sc srediˇta upisanih krugova s tog trougla. Sa . dokazati da je 1 1 1 + + = 0. C. dokazati da je AB m2 − n2 = . D).

dokazati da je (a) 4A1 D · A1 E = (b − c)2 . Ako su Qa i Ra taˇke u kojima spolja upisani krug koji odgovara stranici c BC trougla ABC dodiruje prave AC i AB. AB i ako je S taˇka u kojoj prava Qb Rc seˇe pravu c c BC. (v) H(A. A. dokazati da je H(B. 423. Neka su P i P . takve da je H(B. AB i S taˇka u kojoj prava c Qa Ra seˇe pravu BC. R kolinearne. 425. H(C. dokazati da je H(P. Q i Q . CR konkurentne. Qa . Pa . CA. H(A. Ako je A1 srediˇte stranice BC. ako su taˇke P . C. C. CA. E. Q . Ako su P . c AB trougla ABC. 419. (b) H(A. dokazati da su taˇke P . 46 . a S taˇka u kojoj prava QR seˇe pravu BC. Ako je ABCD proizvoljan ˇetvorougao. R i R taˇke pravih koje su odredene stranic cama BC. AB trougla ABC. S. BQ. R kolinearne. dokazati da je H(B. 420. R. R. i obrnuto. dokazati da je H(B. a R i S taˇke u kojima prave c c AC i BD seku pravu P Q. c 421. CA.(a) H(B. Qb Rc konkurentne. S). a E i s z F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A trougla ABC seku c s s pravu BC. BO. P. Sa ) . 424. P ). CA. S). F ) . S). Qb . Q. Pa . R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. S). CO seku c prave odredene stranicama BC. Q. R taˇke u kojima konkurentne prave AO. C. CR konkurentne. 422. Ra taˇke u kojima spolja upisani krug koji odgovara c temenu A trougla ABC dodiruje prave BC. C. Ako su pri tome prave AP . Q. Ako su Pa . Q . P. Sc ) . 418. (v) A1 D · EF = bc . AB trougla ABC i S taˇka u kojoj se seku c prave BC i QR. dokazati da je c c H(B. Q ). C. a Qb i Rc taˇke u kojima spolja c upisani krugovi tog trougla dodiruju stranice AC i AB. Qa Ra . Q taˇka u kojoj se seku prave BC i AD. Ako su P . D podnoˇje visine iz temena A. E. (b) 4A1 D · A1 F = (b + c)2 . S). Q. Sb . c c dokazati da su prave AP . Rc taˇke u kojima spolja upisani krugovi trougla ABC c dodiruju stranice BC. P taˇka u kojoj se seku prave AB c c i CD. P. dokazati da su prave BC. CA. R ). Ako su Pa . BQ. B. P . C.

c. Ako su prave c i d simetrale uglova koje odreduju prave a i b. Ako su A . Q). 431. MN 2 AB CD 433. A B i CC . bi´e z c R(A.3. Ako je H taˇka u kojoj se seku prave odredene visinama AA . AE. B. Q taˇke prave AC takve da je c H(A. B. C taˇke u kojima simetrale unutraˇnjih uglova A. dokazati da c taˇke P . dokazati da je H(AO. C. Ako obeleˇimo sa D podnoˇje visine iz temena A trougla ABC. Ako neka prava p seˇe ˇetiri harmonijske prave a. R. sa R taˇku z s c prave koja dodiruje krug k u taˇki Q. B . BB . a drugi taˇke C i D. dokazati da je prava AA simetrala ugla B AC . C. D) = AC AD : . c 434. X. Y ). Y ) i H(C. D u kojima neka prava s seˇe prave a. B. C c s seku naspramne stranice trougla ABC. T dodirna taˇka jedne od dirki kroz S na k1 c c c ili k2 . C. d. AF ). C . Ako c c 47 . D . C. Ako tu dvorazmeru simboliˇki c c obeleˇimo sa R(A. Ako su M i N taˇke u kojima prava kroz presek O dijagonala AC i BD c uporedna sa osnovicom AB seˇe krake AD i BC trapeza ABCD. B . zatim P i R preseˇne taˇke tih krugova. s 429. D. B. B. C . k1 i k2 krugovi od kojih prvi c c sadrˇi taˇke A i B. Ako je ABCD pravougaonik i ako su P . 428. B. Ako obeleˇimo sa P i Q srediˇta lukova AB istog kruga k. S pripadaju jednom krugu. C. AF ). AD. CC c trougla ABC. CB DB Definicija 5. z c c c c S preseˇna taˇka pravih P R i AB. B.2. D. D ˇetiri kolinearne taˇke. C taˇke u kojima se seku prave c A C i BB . dokazati da je H(A . a X i Y taˇke u kojima krug l(S. d u raznim taˇkama c c c A . Dvorazmera ˇetiri taˇke i dvorazmera ˇetiri prave c c c Definicija 5. ST ) seˇe pravu AB. B. D). 427. c. b. 432. AE. 430. E podnoˇje visine iz temena A i F taˇka u s z c kojoj krug opisan oko trougla ABC seˇe krug u kome je dijametar AD. B . C. sa E i F z z taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A seku pravu BC i O c s s srediˇte kruga opisanog oko tog trougla. d). S). Ako je D srediˇte stranice BC. X. dokazati da je H(a. P. 5.3. dokazati da je AD ⊥ HE. R. dokazati da je H(A. Dvorazmerom ˇetiri kolinearne taˇke A. a R.426. c 435. AC. sa D bilo koju od taˇaka u kojima krug l c c opisan oko trougla P QR seˇe pravu AB i sa C taˇku u kojoj prava kroz taˇku c c c Q paralelna sa pravom RD seˇe pravu AB. a B . Q. c. D). Dvorazmerom ˇetiri konkurentne ili paralelne prave nazivamo c dvorazmeru taˇaka A. dokazati c da je H(AB. b. b. Ako su A. S taˇke prave BD takve da je H(B. D nazivamo c c koliˇnik dveju razmera AC : DB i AD : DB. dokazati da je c c H(A. D ). dokazati da c je 1 1 1 1 = + . C. D srediˇte stranice BC i E taˇka u kojoj se seku prave BB i s c CC .

D) = R(A . D. C. N ) = R(C. C tri taˇke neke prave p. D taˇke orijentisane prave p. dokazati da je c R(A. D) = R(A . Ako su O. B. Z taˇke jedne prave. B. S preseˇna taˇka pravih AA i BB i D taˇka u c c c kojoj prava kroz S uporedna sa A B seˇe p. D) = R(A. B. D ). A . B . Z. B. B . B. d). Y ) · R(A. C . B. A) · R(D. B) = −1. D . B. A. B . C . N ) = R(B. C). C. D i O taˇke neke prave takve da je OA · c OA = OB · OB = OC · OC = OD · OD = k. d) = R(A. A . N kolinearne taˇke takve da je c R(A. Ako su A. M. A . D) = k. C. B. C. B. C. C ) = R(A . B. A. C. dokazati da je c R(A. B. D ). M ) = k jednoznaˇno odredena. D ). C . B. B. B. B. M. dokazati da c je taˇka M na pravoj p za koju je R(A. D ˇetiri razne kolinearne taˇke. c c 437. B. Z) · R(A. Ako su A. C. c. C) · R(D. 441. O kolinearne taˇke takve da je OA·OA = c OB · OB = OC · OC dokazati da je R(A. C. D. 445. Ako su A. B . Y ) = 1. Y. C . B. 436. dokazati da je c c R(D. 443. D . B. C . C. Ako su A. dokazati da je R(A. C . dokazati da je R(A. C. B. A. Ako su A. A i B taˇke neke druge prave kroz c c C takve da je A C : B C = k. C. C . c 438. C. B. C. D. Ako su A. B . C ) = R(A. M . Y. Ako su A. C . D) = ( 1 1 1 1 − ):( − ). D). M. C. b. N ). c. B . B. D. AB AD AB AD 439. 48 . D ˇetiri taˇke jedne prave. bi´e c z c R(a. C. N ) = R(D. D) = OA − OC OA − OD : . B. B. A . C. D. C. B. Ako su A. b. dokazati da je R(A. C . d obeleˇimo sa R(a. c. M.dvorazmeru ˇetiri prave a. B. D . Ako su A. 444. OB − OC OB − OD 440. X. D ). dokazati da je c c R(A. B. b. 442. B. B . C tri taˇke orijentisane prave p i k realan broj. dokazati da je R(A. C. D kolinearne taˇke takve da je c R(A. X. C.

Ako su A. C. B. D ˇetiri razne kolinearne taˇke dokazati da je H(A. B. (b) R(A. E. D. B. D) = n (b) m−1 R(A. B. C. E) = R(A. D) = R(B. C) = 1. Ako su A. Ako su A. B. F razne kolinearne taˇke takve da je c R(A. B. C. D) = n−1 49 . D. D) c c ako i samo ako je R(A. 448. D. C. D) = R(A. A). dokazati da je R(A. Ako su A. C. C. C. B. D. C) = k (b) R(A. B. D. B) = R(D. E). C. C. E) = n dokazati da je (a) m R(A. F ) = R(C. B. B. C. D) = k. F ) = −1. B. D) + R(A. B) = (d) R(A. D) · R(A. F ) = −1. D. C. C. B. Ako su A. B. B. D) · R(A. B. E taˇke jedne prave takve da je R(A. D. C. B. D) = m i c R(A. Ako su A. E. dokazati da je c R(A. C. F ) = R(E. 449. D. C). B. 450. D. B. D. D. A. B. 451. D. C. C. D. D) = 1 − k (c) R(A. C) = R(C. B. C. B. E. C. dokazati da je (a) 1 R(A. C) = k−1 k k k−1 1 1−k 452. dokazati da je c c R(A.446. B. B) = (e) R(A. D ˇetiri taˇke orijentisane prave. B. B. B. B. 447. C. C. D. Ako su A. D) = 1. A. E proizvoljne taˇke jedne prave. C. D ˇetiri taˇke orijentisane prave. E. C. B. B. dokazati da je c c (a) R(A. C. B. C. D ˇetiri taˇke na orijentisanoj pravoj takve da je c c R(A. B.

B. Q. E) = n(m − 1) m(n − 1) m−n m(1 − n) 453. c c c 458. C. Q. P. D ). R i P . C. O B. P ) · R(C. A. R ) = 1. R. Q. 50 . Q. D taˇke neke prave p i A . AEF D. C tri taˇke neke druge c c prave s . P. AB i B A pripadaju jednoj pravoj. CC seku u nekoj taˇki S. B . C . 461. P ) · R(C. AB trougla ABC takve da je R(B. Ako dve prave p i p seku ˇetiri konkurentne prave a. C. Q. P. R. B. R. CA. Q. B . Neka su P . O C seku prave BC. R.(c) R(B. C. C . 460. AB. a P . trougla ABC takve da je R(B. AB trougla ABC u taˇkama P . dokazati da i taˇke c c P . R . dokazati da je c c R(B. P . B. AB. BB . D. D) = R(A . Q . Ako se pri tome prave AA . C. Ako su O i O bilo koje dve taˇke ravni trougla ABC. B . P ) · R(C. C. dokazati da taˇke P . CA. Q . R ) = 1. R taˇke u kojima neka prava s seˇe prave BC. b. B. R ) = 1. A. E. 457. dokazati da su taˇke X i Y u kojima s c prava M N seˇe prave AD i BC simetriˇne medu sobom u odnosu na taˇku S. Q. A. SC seku respektivno prave BC. Q. C. Ako pri tome taˇke P . R u kojima se seku prave BC i B C. B . D) = (d) R(C. AB. c z c 455. Neka su A. Q ) · R(A. R. R pripadaju nekoj pravoj s. B. Ako dve prave s i s seku prave odredene stranicama BC. 459. CA. Q. D . C . D) = R(A . R takode pripadaju nekoj pravoj s . Q. Q . dokazati da i prava DD sadrˇi taˇku S. P. Q. A. Q ) · R(A. Ako su E i F proizvoljne taˇke naspramnih stranica AB i CD ˇetvorougla c c ABCD. Q . dokazati da je c c R(A. P ) · R(C. P. dokazati da taˇke P . B. P ) · R(C. Ako je S proizvoljna taˇka u ravni trougla ABC i ako su P . Q ) · R(A. dokazati da je R(B. B. SB. R ) = 1. C tri taˇke jedne prave s i A . Ako prave odredene dvema tetivama AB i CD nekog kruga k sadrˇe z srediˇte S tetive M N tog istog kruga. R taˇke pravih koje su odredene stranicama c BC. C. 456. Q. Neka su P . D ). Q ) · R(A. CA. C. B. B . R. EBCF pripadaju jednoj pravoj. Ako su A. dokazati da je c R(B. prva u c taˇkama A. R. A. R taˇke u c c kojima prave SA. R taˇke u c c kojima prave O A. CA. c. CA i c C A. AB. CA. R ) = −1. B. d. C. Q ) · R(A. B. a P . 462. D a druga u taˇkama A . Q . D taˇke neke druge c c prave p takve da je R(A. C . R u kojima se seku dijagonale ˇetvorougla c c ABCD. R taˇke pravih koje su odredene stranicama c BC. P . Q. 454. B.

463. P ) · R(C. B. R. 465. 467. c c dokazati da je R(a. CA. S. R z c taˇke u kojima prave SA. S C. Ako obeleˇimo sa S proizvoljnu taˇku ravni trougla ABC. c . CA. Q ) · R(A. sa P . d) = R(a . AB takve c da je R(B. Q . 466. Q ) · R(A. A. S D). c Q . B. b. S proizvoljne taˇke nekog kruga k. S C. R taˇke pravih BC. CA. c 464. c . C proizvoljne taˇke nekog kruga k. dokazati da taˇke P . R pripadaju jednoj pravoj. a P . b . S B. SB. b. SB. Ako su uglovi koje odreduju ˇetiri prave a. R taˇke u kojima neka prava s seˇe prave odredene stranic c cama BC. SC. S D). AB takve da je c R(B. R. SD) = R(S A. d drugog pramena. Ako su P . Ako su A. C. A. C. AB trougla ABC. B. R ) = −1. Q. S . Q. c. P. d jednog pramena jednaki c odgovaraju´im uglovima koje odreduju ˇetiri prave a . AB i sa P . CA. d ). SB. P. dokazati da i taˇka D pripada krugu k. SC. S B. R taˇke pravih BC. SC seku respektivno prave BC. Q . R ) = −1. a D taˇka u ravni c c toga kruga takva da je R(SA. c 51 . dokazati da je c R(SA. D. Ako su S. P ) · R(C. Q. SD) = R(S A. Q. C. A. c. b . B.

c 475. c z s 470. GEOMETRIJA KRUGOVA 6. Ako su dva kruga k1 i k2 ortogonalna. 471. Ako su O1 i O2 srediˇta i r1 i r2 polupreˇnici dvaju ortigonalnih krugova s c 2 2 2 k1 i k2 . Uglom dveju krivih linija l1 i l2 u njihovoj preseˇnoj taˇki P c c nazivamo oˇtar ili prav ugao odreden tangentama u toj taˇki na tim linijama. dokazati da je c AB 2 + AC 2 = 4r2 . Ako su O1 i O2 srediˇta i r1 i r2 polupreˇnici dvaju krugova k1 i k2 pri s c 2 2 ˇemu je O1 O2 = r1 + r2 . Sb . c 476. Dokazati da je opisani krug oko trougla odredenog sa pravama koje sadrˇe z dijagonale potpunog ˇetvorougla. 474. ortogonalna na krugovima kojima su preˇnici c c dijagonale tog ˇetvorougla. Dva kruga k1 i k2 ˇiji su polupreˇnici jednaki duˇi r seku se pod pravim c c z uglovima. dokazati da su krugovi OP A i OP B ortogonalni.2.1. Sa . dokazati da su taˇke C i D harmonijski spregnute c c s taˇkama A i B. dokazati da su krugovi k1 i k2 s preˇnicima AH i BC ortogonalni. dokazati da je O1 O2 = r1 + r2 . c 479. 469. Ako je AB preˇnik i O srediˇte nekog kruga k. dokazati da su svake dve dijametralno suprotne taˇke C i D jednog od tih krugova harmonijski spregnute s taˇkama c c A i B u kojima prava CD seˇe drugi krug. c 478. c 477. Ortogonalni krugovi Definicija 6. pravu koja sdrˇi zajedniˇku tetivu krugova l i k u taˇki c c z c c B i krug l u taˇkama C i D. Ako je A jedna od preseˇnih taˇka i s prava kroz A koja seˇe k1 i k2 c c c u taˇkama B i C. B. ako je taj ugao prav kaˇe se da su linije l1 i l2 u taˇki P medu sobom z c upravne ili ortogonalne. Ako su data dva ortogonalna ugla. D harmonijski spregnut s parom taˇaka A. a P proizvoljna taˇka tog c s c kruga. B. 6. Dokazati da su uglovi u preseˇnim taˇkama dvaju krugova medu sobom c c jednaki. Ako je H ortocentar trougla ABC. dokazati da dirke u preseˇnim c taˇkama na bilo kojem od tih krugova sadrˇe srediˇte drugog kruga. dokazati c c da je krug kome je duˇ CD preˇnik ortogonalan na svakom krugu koji sadrˇi z c z taˇke A. s 473. Pol i polara u odnosu na krug 52 . s c Specijalno. c 472.6. dokazati da se krugovi k1 i k2 seku pod pravim uglom. Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC. dokazati da s su krugovi l1 i l2 s preˇnicima SSa i Sb Sc medu sobom ortogonalni.1. c 480. Ako je par taˇaka C. Dokazati da je proizvod polupreˇnika r1 i r2 dvaju ortogonalnih krugova c k1 i k2 jednak polovini proizvoda zajedniˇke tetive tih krugova i duˇi koja spaja c z srediˇta O1 i O2 krugova k1 i k2 . Ako je srediˇte O kruga l na krugu k i ako proizvoljna prava kroz taˇku O s c seˇe krug k u taˇki A. Ako su S. 468.

z c 53 . Dve prave kroz taˇku P seku krug k. C. B i B . c 491. c c c odnosno AC i BD nalaze na polari taˇke P u odnosu na krug k. P. dokazati da je c c c prava SC polara taˇke P u odnosu na krug k. C. R taˇke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC. Q. b. 490. C. SC. C. B. dokazati da i c z c polara taˇke Q u odnosu na krug k sadrˇi taˇku P . Ako je c c P taˇka u kojoj dirka kruga k u nekoj taˇki C seˇe pravu AB. tj. c. a druga dva temena svakog od tih trouglova su dijametralno suprotne taˇke c nekog kruga k. Dokazati da se polovi svih pravih jednog pramena S definisanih u odnosu na neki krug k. SB. Ako je P proizvoljna taˇka koja se nalazi u krugu k ili izvan njega. c 486. c c 487. jedna seˇe u taˇkama A i B. koji imaju jedno zajedniˇko teme c A. dokazati da su polovi c A. Dokazati da se polare svih taˇaka jedne prave p u odnosu na neki krug k c seku u jednoj taˇki P . c c dokazati da su polare a. R taˇke u kojima krug k upisan u trougao ABC dodiruje c stranice BC. Ako se pol prave p nalazi na pravoj q. 484. poluprave p u odnosu na krug k. nalaze na jednoj pravoj. RP . c 482. d tih taˇaka u odnosu na neki krug k harmonijski c spregnute prave. r) a C i D podnoˇja upravnih iz taˇaka A i B na pravama b i a. S B . P Q seku prave BC. dokazati c da je preseˇna taˇka P pravih a i b pol prave AB u odnosu na krug k. S). Ako polara taˇke P u odnosu na krug k sadrˇi taˇku Q. Pa . B. 494. dokazati c c da je R(SA. dokazati da taˇke X. S D ). Dokazati da se preseˇne taˇke Q i R pravih BC i AD. c. d). pripada c jednoj pravoj. AB pripadaju jednoj pravoj. (Salmonova teorema) Ako su a i b polare dveju taˇaka A i B u odnosu c na krug k(O. Ako su A i A . polari taˇke P u odnosu na krug k. Q. Ako su a i b polare dveju taˇaka A i B u odnosu na neki krug k. 495. c.481. b. a c c c druga u taˇkama C i D. dokazati da je H(B. d). Ako su Pa . C. Ra taˇke u kojima spolja upisani krug ka dodiruje stranicu c BC i produˇenja stranica CA i AB trougla ABC. AB trougla ABC i S preseˇna taˇka pravih BC i QR. c CA. D). D). c 485. Ako su P . b. Dokazati da ortocentri svih trouglova. d ˇetiri prave takve da je H(a. da je H(a. Ako su A. pripadaju jednoj pravoj. SD) = R(S A . D i D taˇke u kojima neki krug k seˇe c c ˇetiri prave jednog pramena i ako su S i S proizvoljne taˇke kruga k. B. Dve prave kroz taˇke S dodiruju neki krug k u taˇkama A i B. C. b. CA. 492. AB. c 489. C i C . dokazati da se i pol prave q nalazi na pravoj p. Y . D tih pravih u odnosu na neki krug k ˇetiri kolinearne taˇke takve da c c je H(A. 493. od kojih svaka s taˇkom P obrazuje par harmonijski spregc c nutih s parom koji se nalazi na krugu k i kolinearan je s taˇkom P . c. CA. Qa . Ako su P . c 488. Ako su a. 496. S C . polari s taˇke S u odnosu na krug k. dokazati c da skup svih taˇaka. a Sa preseˇna taˇka pravih z c c BC i Qa Ra . dokazati da je c c H(B. c z c 483. Sa ). polari taˇke A u odnosu na krug k. D ˇetiri kolinearne taˇke takve da je H(A. Z u kojima prave kroz srediˇte c s S kruga k uporedne s pravama QR. B.

B par spregnutih taˇaka u odnosu na krug k. dokazati da je pol P prave AB u odnosu na krug k s ortocentar trougla OAB 504. a A i B dve spregnute taˇke s c c u odnosu na taj krug. c 500. B par spregnutih taˇaka u odnosu na krug k. Spregnute taˇke i spregnute prave u odnosu na krug c Definicija 6.2. Ako su A i B dve spregnute taˇke u odnosu na krug k. dokazati da je krug c l. Ako je A. k2 . dokazati da je s AP 2 − BP 2 = OA2 − OB 2 . k3 . dokazati da su taˇke C i D harmonijski spregnute s c c taˇkama A i B. 508. Za dve taˇke P i Q kaˇemo da su spregnute ili konjugovane u c z odnosu na neki krug ako polara svake od tih taˇaka sadrˇi drugu taˇku. a c i d dve prave kroz c P koje su spregnute u odnosu na krug k. Ako su a i b dve dirke kruga k koje se seku u taˇki P . 503. dokazati da je i drugi par spregnutih temena pravougaonika spregnut u odnosu na taj krug. k3 c c seku u jednoj taˇki. dokazati da je i prava CD simetrala ugla AQB. 6. Ako su k i l dva ortogonalna kruga. Ako je jedan par suprotnih temena pravougaonika spregnut u odnosu na neki krug. Ako su k1 . 497. k2 . Ako su A i B dve spregnute taˇke u odnosu na krug k. kome je duˇ AB preˇnik. Ako su taˇke C i D spregnute u odnosu na krug k i ako prava CD seˇe c c krug k u taˇkama A i B.3.dokazati da je OA : AC = OB : BD. c 505. nekolinearnih c sa srediˇtem O kruga k. c dokazati da je zbir kvadrata tangenata iz taˇaka A i B na krugu k jednak c kvadratu duˇi AB. dokazati da je AB 2 = OA2 + OB 2 − 2r2 . dokazati da je svaki par dijametralno suprotnih taˇaka jednog od tih krugova spregnut u odnosu na drugi krug. z 507. Ako su O i r srediˇte i polupreˇnik kruga k. k3 tri kruga ˇija srediˇta ne pripadaju jednoj pravoj. c 54 . c z c Definicija 6. z c 499. krug ortogonalan na krugovima k1 . obe izvan njega. dokazati da je jedan od uglova koje odreduju polazne s taˇke A i B u odnosu na krug k jednak uglu AOB.3. nekolinearnih sa c srediˇtem O toga kruga. Ako su P i Q srediˇta dveju tetiva AB i CD nekog kruga k i ako je prava s AB simetrala ugla CP D. Za dve prave p i q kaˇemo da su spregnute ili konjugovane u z odnosu na neki krug ako svaka od tih pravih sadrˇi pol druge prave. Ako je A. k2 . 502. c 501. c s dokazati da je skup svih taˇaka. z 498. 506. Ako je P taˇka u kojoj se seku polare taˇaka A i B u odnosu na krug k c c sa srediˇtem O. dokazati da su prave c i d harmonijski spregnute s pravama a i b. ortogonalan na krugu k. ˇije se polare u odnosu na krugove k1 .

Ako polarni krug trougla seˇe pravu odredenu sa dva njegova temena. AC. c dokazati da prave odredene odgovaraju´im stranicama svih trouglova P QR c obrazuju pramenove pravih. B . Polarni krug trougla Definicija 6. Q. ˇiji su dijametri stranice dijagonalnog trougla c ˇetvorotemenika upisanog u neki krug k. a prave B C . 509. OR ⊥ P Q. c c 6. B . dokazati da je OX ⊥ Y Z. dokazati da je OP ⊥ OR. c A B polare taˇaka A. dokazati da su i prave c B C . 516. Dokazati da je dijagonalni trougao svakog ˇetvorostranika opisanog oko c nekog kruga autopolaran u odnosu na taj krug. OZ ⊥ XY . C u odnosu na isti krug k.4.4. Dokazati da su krugovi. tada kaˇemo da je trougao ABC spregnut c z sa samim sobom ili da je autopolaran u odnosu na krug k. tada kaˇemo da su trouglovi c z ABC i A B C spregnuti. ako su prave BC. OQ ⊥ P R. Ako su prave BC. C u odnosu na krug k. ˇiji su preˇnici stranice trougla autopolarnog u c c odnosu na krug k. OY ⊥ ZX. Neka su u ravni k data dva trougla ABC i A B C . 510. Dokazati da se ortocentar svakog autopolarnog trougla u odnosu na neki krug poklapa sa srediˇtem tog kruga. ortogonalni na krug k. C u odnosu na krug k. U tom sluˇaju krug c k nazivamo polarnim krugom trougla ABC. C u odnosu na krug k. CA. ili polarni u odnosu na krug k. c 520. CA. s 517. Dokazati da su krugovi. C A . 521. CM seku pravu BC. AB polare taˇaka A. Dokazati da su krugovi. B. Ako su prave odredene stranicama AB i AC trougla ABC polare taˇaka c C i B u odnosu na neki krug k. tj.Dokazati da je svaki autopolaran trougao u odnosu na neki krug tupougli i da svaki tupougli trougao ima svoj polarni krug. AB polare taˇaka A . B. tj. BM. c dokazati da su preseˇne taˇke harmonijski spregnute s tim temenima. AB polare taˇaka A . B. a za krug k kaˇemo da je polaran u odnosu na spregnute trouglove ABC i A B C . Ako je M promenljiva taˇka kruga k opisanog oko nekog trougla ABC i c ako su P . Dokazati da je dijagonalni trougao svakog ˇetvorotemenika upisanog u c neki krug autopolaran u odnosu na taj krug. 514. 511. ˇiji su dijametri stranice dijagonalnog trougla c ˇetvorostranika opisanog oko nekog kruga k. Ako je P QR dijagonalni trougao ˇetvorotemenika ABCD upisanog u krug c k sa srediˇtem O. A B polare taˇaka A. CA. ili konjugovani. Sliˇnost krugova c 55 .6. R taˇke u kojima prave AM. ortogonalni na krug k. ortogonalni na krugu k. s 512. da c je trougao ABC ortogonalan u odnosu na krug k. da su trouglovi c ABC i A B C polarni u odnosu na krug k. z Ako se trouglovi ABC i A B C poklapaju. C A . 513. 515. Ako je XY Z dijagonalni trougao ˇetvorostranika abcd opisanog oko kruga c k sa srediˇtem O. Ako su ABC i A B C dva trougla u ravni kruga k takva da su prave BC. Polarni i ortogonalni krugovi. tj. C u odnosu na krug k. CA. c 519.5. dokazati da je i prava BC polara taˇke A. s 518.

6. Sc srediˇta upisanih krugova trougla ABC. dokazati da taˇke s c c A. dokazati da je s c SA · SB = SC · SD . 525. dokazati da se od ˇest srediˇta sliˇnosti tih krugova uzetih u parovima s s s c po tri nalaze na ˇetiri prave. c c D i D homologne taˇke krugova k i k . D dva para antihomolognih taˇaka dvaju krugova k i c k definisani u odnosu na isto srediˇte S sliˇnosti tih krugova.5. Ako su k1 . k3 tri kruga s nejednakim polupreˇnicima i kolinearnim c srediˇtima. Sb . dokazati da c su A i B antihomologne taˇke krugova k i k . Ako su A. Ako su A. B i C. D dva para antihomolognih taˇaka krugova k i K c odredenih u odnosu na isto srediˇte S sliˇnosti tih krugova. onaj c deo kruga l koji se nalazi izvan krugova k1 i k2 . Dokazati da je skup svih taˇaka kojima su rastojanja od srediˇta O1 i O2 c s krugova k1 i k2 srazmerna polupreˇnicima r1 i r2 tih krugova takode krug kome c je preˇnik duˇ odredena srediˇtima S1 i S2 sliˇnosti tih krugova. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇi srediˇta O1 i O2 dvaju krugova k1 i z s k2 ortogonalan na krugu sliˇnosti krugova k1 i k2 . k2 . Za dve taˇke P i P krugova k i k koji su kolinearni sa spoljaˇnjim c s ili unutraˇnjim srediˇtem sliˇnosti tih dvaju krugova kaˇemo da su homologne s s c z ili antihomologne u odnosu na to srediˇte sliˇnosti zavisno od toga da li su s c polupreˇnici koji odgovaraju tim taˇkama istosmerni ili ne. c c Definicija 6. B i C. Ako je ka spolja upisani krug trougla ABC. Ako je k upisani krug trougla ABC i k krug kome je visina AA preˇnik.Definicija 6. jedna s c seˇe krug k u taˇkama A i B. a krug k u taˇkama C i D . c 529. s s c 533. Ako neki krug l dodiruje dva kruga k i k u taˇkama A i B. 531. Sa . Dve prave kroz srediˇte S sliˇnosti krugova k i k seku te krugove. a krug k u taˇkama A i B . C. c 56 . B i B . dokazati da je taˇka u kojoj upisani krug k trougla ABC dodiruje c c stranicu BC unutraˇnje srediˇte sliˇnosti krugova ka i k . Ako su pri tome A i A . 523. Ako je l krug sliˇnosti dvaju krugova k1 i k2 . 530. Za dve tetive P Q i P Q krugova k i k kaˇemo da su homologne z ili antihomologne u odnosu na srediˇte S sliˇnosti tih dvaju krugova zavisno od s c toga da li su taˇke P i Q homologne ili antihomologne sa taˇkama p i Q u c c odnosu na isto srediˇte sliˇnosti S tih krugova. i k krug kome je visina AA preˇnik. dokazati da je skup svih c taˇaka iz kojih parovi dirki na krugovima k1 i k2 zahvataju jednake uglove. 528. D pripadaju jednom krugu ili jednoj pravoj. s c 532. dokazati da je c AA · BB = CC · DD . druga seˇe krug k u c c c c taˇkama C i D. dokazati s da je taˇka S spoljaˇnje srediˇte sliˇnosti krugova l i l opisanih oko trouglova c s s c Sa Sb Sc i ABC. Dokazati da su ortocentar H i teˇiˇte T trougla ABC srediˇta sliˇnosti zs s c opisanog kruga l i Ojlerovog kruga l trougla ABC. B . c z s c 527. s c 522. Ako su S. c dokazati da je taˇka u kojoj spolja upisani krug ka dodiruje stranicu BC spoljaˇnje c s srediˇte sliˇnosti krugova k i k . c 526. 524.

Ako je T teˇiˇte trougla ABC.7. Y pripadaju c jednoj pravoj koja je uporedna sa pravom O2 O3 . Ako su P i Q c promenljive taˇke kruga k kolinearne sa taˇkom M . prema tome da li je taˇka M izvan ili u krugu k. Dokazati da je potencija ortocentra H trougla ABC u odnosu na krug l opisan oko tog trougla jednak ˇetvorostrukoj potenciji iste taˇke H u odnosu c c na Ojlerov krug k tog trougla. gde je r polupreˇnik opisanog kruga. c stranice trougla ABC. b. dokazati da je potencija taˇke M u odnosu na krug k jednaka c c kvadratu duˇi M T . Dokazati da je zbir potencija temena trougla ABC u odnosu na Ojlerov krug k tog trougla jednak ˇetvrtini zbira kvadrata stranica tog trougla. c 57 . z 538. 6. C1 taˇke simetriˇne sa ortocentrom H u odnosu na temena c c A. a negativan ako je taˇka M u krugu k. T CA. dokazati da su potencije taˇaka A. l3 i l1 . Tu konstantu nazivamo stepenom ili potencijom taˇke M u c odnosu na krug k. Ako je O srediˇte i r polupreˇnik kruga k. 542. Dokazati da je kvadrat polupreˇnika polarnog kruga trougla jednak polovini c potencije ortocentra u odnosu na opisani krug tog trougla. Potencija taˇke u odnosu na krug c Definicija 6. O2 . 543. c 539. P1 . c 541. r polupreˇnik opisanog kruga i p c potencija ortocentra H u odnosu na opisani krug. Ako je M taˇka ravni kruga k. C1 u odnosu c na krug l trougla ABC jednak zbiru kvadrata stranica tog trougla. dokazati da je c c p(M ) = ±(d2 − r2 ). z 537. C u zs c odnosu na krugove T BC. c c 536. Ako su O1 . B1 . a X i Y taˇke c c u kojima prave P1 P2 i P1 P3 seku krug l1 . 540. Potencija taˇke M u odnosu na krug k ima pozitivan znak c ako je taˇka M izvan kruga k. dokazati da je proizvod duˇi M A i M B konstantan. Dokazati da je zbir potencija odrediˇta svih upisanih krugova u odnosu s na opisani krug jednak 8r2 . Ako je M taˇka izvan kruga k. a d duˇ koja spaja neku taˇku s c z c M sa taˇkom O i p(M ) potencija taˇke M u odnosu na krug k. C trougla ABC. dokazati da je p = a2 + b2 + c2 − 8r2 .534. tada je proizvod duˇi M P c c z i M Q konstantan. X. P2 . O3 srediˇta triju krugova l1 . T AB medu sobom jednake. dokazati da taˇke O1 . a A i B par taˇaka kruga k kolinearnih sa c c M . dokazati da je zbir potencija taˇaka A1 . l1 i l2 . Ako su a. c 535. 546. Dokazati da je potencija srediˇta bilo kojeg upisanog kruga u odnosu s na opisani krug trougla jednak dvostrukom proizvodu polupreˇnika tih dvaju c krugova. Neka je M proizvoljna taˇka ravni nekog kruga k. B. Ako su A1 . a T dodirna taˇka jedne od dirki kruga k c c kroz taˇku M . P3 dodirne taˇke krugova l1 i l2 . 544. 545. l2 . Dokazati da je bilo koje srediˇte sliˇnosti dvaju krugova k1 i k2 jednako s c udaljeno od dirki na tim krugovima koje su konstruisane na njihovim preseˇnim c taˇkama. B1 .6. l3 od kojih svaki dodiruje s ostala dva. B.

553. d2 = a 2p 2(p − a) 548. dokazati da se preseˇne taˇke c c P . a drugi u c c taˇkama C i D. Radikalna osa dvaju krugova. ili su pak istovetne. C. CC visine trougla ABC. 552. Ako su AA . AB i A B nalaze na radikalnoj osi krugova l i l opisanih oko trouglova ABC i A B C . CA i C A . Ako neki krug k seˇe dva kruga k1 i k2 . dokazati da je zbir potencija taˇaka A i c c B u odnosu na krug k jednak kvadratu duˇi AB. Ako se seˇice AB i CD dvaju krugova k1 i k2 seku na radikalnoj osi s tih c krugova. z c 549. R pravih BC i B C . Ako se dirke dvaju krugova k1 i k2 seku na radikalnoj osi tih krugova. Ako je srediˇte kruga k taˇka radikalne ose krugova k1 i k2 . ili su paralelne s pravom s. z 6. c c c dokazati da je duˇ Sa Y jednaka preˇniku kruga l. 558. Radikalno srediˇte triju krugova s Definicija 6. d2 = . a Y taˇka u kojoj prava Sa X seˇe krug l. dokazati s da je abc abc . prvi u taˇkama A i B. b. dokazati da se polare p1 i c p2 taˇke P u odnosu na krugove k1 i k2 seku u taˇki koja se takode nalazi na c c pravoj s. 559. a d2 i d2 potencija a srediˇta S i Sa upisanih krugova u odnosu na opisani krug tog trougla. c 556. Dokazati da se radikalne ose triju krugova seku u jednoj taˇki. Ako su O i r srediˇte i polupreˇnik kruga k. dokazati da je krug k ortogonalan na krugu k2 . Ako je X jedna od taˇaka u kojima spolja upisani krug sa srediˇtem Sa c s seˇe opisani krug l trougla ABC. 557. dokazati da se prave AB i CD seku na radikalnoj osi s dvaju c krugova k1 i k2 ili su uporedni s pravom s. Dokazati da skup srediˇta svih krugova koji su ortogonalni na datim s krugovima k1 i k2 predstavljaju taˇke radikalne ose tih krugova koje se nalaze c izvan krugova k1 i k2 . a A i B taˇke kolinearne s s c c taˇkom O. Dokazati da je skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dva c data kruga medu sobom jednake prava upravna na pravoj koja spaja srediˇta s tih dvaju krugova.7. B. 554. dokazati da taˇke A. dokazati da su dodirne taˇke tih dirki antihomologne. Ako je P taˇka radikalne ose s krugova k1 i k2 . ili su uporedne sa radikalnom osom tih krugova. takve da je OA · OB = r2 . Ako su a. Skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dva data c kruga medu sobom jednake je prava koju nazivamo radikalnom osom tih dvaju krugova. BB . Dokazati da se dirke dvaju krugova u antihomolognim taˇkama seku na c radikalnoj osi tih krugova. 551. c 560.547. ili su medu c sobom uporedne. c stranice i p poluobim trougla ABC. 555.8. Dokazati da se prave odredena dvema antihomolognim tetivama A1 B1 i A2 B2 krugova k1 i k2 seku na radikalnoj osi s tih krugova. a krug k s c ortogonalan na krugu k1 . Q. 58 . D pripadaju jednom krugu. 550.

) upisani krug trougla ABC. 565. Dokazati da je skup svih taˇaka kojima je razlika potencija u odnosu c na dva kruga k1 i k2 stalna. CA. s 567. Dokazati da je prava odredena visinom AA trougla ABC radikalna osa krugova ˇiji su preˇnici teˇiˇne linije BB1 i CC1 tog trougla. AB trougla ABC. Sc srediˇta spolja upisanih krugova trougla ABC. kc trougla ABC. Ako je l(O. Q. r − 2q 572. dokazati da je s z 2 2 2O1 O2 · OS = r1 − r2 . R pravih BC i Sb Sc . 569. BQ. C1 srediˇta stranica BC. prava uporedna ili istovetna s radikalnom osom s krugova k1 i k2 . CA c c i SSc . dokazati s da su simetrale unutraˇnjih uglova trougla A1 B1 C1 radikalne ose upisanih krus gova k. Ako su A1 . c 568. r) opisani i k(S. Ako su S. a X taˇka u c kojoj prava OS seˇe pravu s na kojoj se nalaze preseci simetrala spoljaˇnjih c s uglova sa produˇenjima naspramnih stranica tog trougla. Sb . dokazati s da se preseˇne taˇke P . Dokazati da je ortocentar trougla radikalno srediˇte triju krugova ˇiji su s c preˇnici stranice tog trougla. 562. Sc srediˇte upisanog kruga i srediˇte spolja upisanih krugova s s trougla ABC. 4OH 571. CA. Q. AB u taˇkama P . Q. R pravih BC i Sb Sc . kb . B1 . dokazati da je ortocentar H trougla c ABC radikalno srediˇte krugova sa dijametrima AP . Ako je l(O. CR. dokazati da je z OX 2 = (r + q)2 · r . dokazati da je 3r2 + OH 2 OX = . M C seku c prave BC. Ako su Sa . a r1 i r2 polupreˇnici dvaju krugova k1 i k2 i O s c srediˇte duˇi O1 O2 . AB i SSb nalaze na radikalnoj osi krugova l i l opisanih oko trouglova ABC i SSb Sc . Sb . c 566. Dokazati da je razlika potencije neke taˇke P u odnosu na dva kruga c k1 i k2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇi koja spaja srediˇta tih krugova i z s odstojanja taˇke P od radikalne ose tih krugova. AB i Sa Sb . M B. ka . 563. H s c ortocentar tog trougla i X podnoˇje normale iz taˇke O na ortiˇkoj pravoj tog z c c trougla. 570. dokazati da se preseˇne taˇke P . c c zs 564. Ako su O1 i O2 srediˇta. r) opisani i ka (Sa . CA i Sc Sa .561. Ako je M taˇka u ravni trougla ABC takva da prave M A. a ) spolja upisani krug trougla ABC a Xa taˇka u kojoj prava OSa seˇe pravu sa na kojoj se nalaze preseci simetrale c c spoljaˇnjeg ugla A i simetrala unutraˇnjih uglova B i C sa pravama odredenim s s naspramnim stranicama trougla ABC. Ako su O i r srediˇte i polupreˇnik opisanog kruga trougla ABC. nalaze c c na radikalnoj osi krugova l i l opisanih oko trouglova ABC i Sa Sb Sc . R. a 59 . dokazati da je 2 OXa = (r − 2 a) · r r+2 .

odseˇak na radikalnoj osi krugova k1 i k2 koji c c se nalazi u krugovima k1 i k2 .3). ako se u jednom pramenu krugova dva c kruga dodiruju u nekoj taˇki S. k3 u odnosu na srediˇte O kruga koji je odreden srediˇtima tih triju krugova s s nazivamo pseudoradikalnim ili antiradikalnim srediˇtem tih krugova k1 . k1 i k2 . s 574.9. k2 . c c s k2 . s2 . krugova beskrajno velikih polupreˇnika (pravih koje se seku c 60 . S obzirom da za svaku taˇku P radikalne ose s dvaju krugova k1 (O1 r1 ) i c 2 2 k2 (O2 r2 ) imamo da je O1 P 2 −O2 P 2 = r1 −r2 . osnovnoj taˇki tog pramena krugova (sl. S obzirom na c c takav uzajamni poloˇaj krugova jednog pramena. ili c su medu sobom uporedne. koje smatramo nedegenerisanim. Dokazati da je skup srediˇta svih krugova koji seku dva data kruga k1 i s k2 u dijametralno suprotnim taˇkama pseudoradikalna osa krugova k1 i k2 . A i B. c c Pored navedene tri vrste pramenova krugova. s3 radikalne ose krugova k2 i k3 .9. Skup svih krugova jedne ravni od kojih svaka dva imaju za radikalnu osu istu pravu s nazivamo sistemom koaksijalnih krugova ili pramenom krugova. c 576. Iz ove definicije neposredno sleduju ove osobine. s 575. Ako prave s1 i s2 sadrˇe srediˇta O1 i O2 krugova k1 i k2 . c c c tada nikoja dva kruga tog pramena nemaju zajedniˇkih taˇaka. ili su pak istovetne. Taˇku S simetriˇnu s radikalnim srediˇtem S triju krugova k1 . a pravu s radikalnom osom tog pramena krugova. 6. k3 . To je pramen s koncentriˇnih krugova koji za radikalnu osu imaju beskrajno daleku pravu i c pramen pravih.10. tada se svaka dva kruga c tog pramena seku u taˇkama A i B.4). dokazati da i prava s3 sadrˇi z s z srediˇte O3 kruga k3 . postoje joˇ dve vrste degenerisanih pramenova krugova.2). 6. tj. tada se svaka dva kruga tog pramena dodiruju c u taˇki S. razlikujemo slede´e tri vrste z c pramenova krugova: (1) Eliptiˇki pramen krugova kod kojeg se svi krugovi seku u dvema istim c taˇkama. za svaku taˇku P pseudoradikalne c 2 2 ose s tih dvaju krugova bi´e O1 P 2 − O2 P 2 = r2 − r1 .573. k3 i k1 . paraboliˇki i hiperboliˇki pramenovi krugova c c c Definicija 6. Pseudoradikalno srediˇte s triju krugova Definicija 6. c c (2) Paraboliˇki pramen krugova kod kojeg se svi krugovi medu sobom dodiruju c u istoj taˇki. Dokazati da je skup srediˇta svih krugova koje seku dati krugovi k1 i k2 u s dijametralno suprotnim taˇkama. Ako se u jednom pramenu krugova dva kruga seku u istim taˇkama. npr. Pravu simetriˇnu s radikalnom osom dvaju krugova u odnosu c na srediˇte duˇi koja spaja centre tih krugova nazivamo pseudoradikalnom ili s z antiradikalnom osom tih dvaju krugova.8.11. c c (3) Hiperboliˇki pramen krugova kod kojeg nikoja dva kruga nemaju zac jedniˇkih taˇaka (sl. Eliptiˇki. ako u jednom pramenu krugova dva kruga nemaju zajedniˇkih taˇaka. osnovnim taˇkama tog pramena krugova (sl. c Definicija 6. Neka su s1 . Pseudoradikalna osa dvaju krugova. Dokazati da se pseudoradikalne ose triju krugova seku u jednoj taˇki.

z c Ako je pramen krugova paraboliˇki. c c taˇke A i B u kojima se seku svi njegovi krugovi. Ako je srediˇte kruga l na radikalnoj osi nekog pramena krugova i ako s je krug l ortogonalan na jednom krugu k tog pramena. srediˇte izvesnog kruga koji u taˇki C dodiruje sve krugove tog c s c pramena. Stoga je za svaki krug k(O. Dokazati da su potencije proizvoljne taˇke radikalne ose nekog pramena c krugova u odnosu na sve krugove tog pramena medu sobom jednake. O1 O3 . . i prema tome pripada tom pramenu. 580. i to pozitivne jer se taˇka C nalazi izvan svih tih c krugova. . Ako je pramen krugova eliptiˇki. taˇka C u kojoj se dodiruju svi njegovi c c krugovi je na srediˇnjoj pravoj o tog pramena. dokazati da je krug l ortogonalan na svim krugovima tog pramena krugova. c 61 . O3 . Prava koja sadrˇi srediˇta krugova nekog pramena naziva se srediˇnja ili cenz s s tralna prava tog pramena krugova. dokazati da je krug l ortogonalan na svim krugovima tog pramena krugova. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima nekog pramena krugova takode obrazuju pramen krugova. . Dokazati da je svaka taˇka radikalne ose nekog pramena krugova koja c se nalazi izvan tih krugova srediˇte jednog kruga koji je ortogonalan na svim s krugovima tog pramena krugova. srediˇte izvesnog c s s kruga koji pripada tom pramenu krugova. . k3 . i prema tome pripada tom pramenu. Ako je krug l ortogonalan na dvama krugovima k1 i k2 nekog pramena krugova. 583. . . 581. njegovo srediˇte C kao taˇka radikalne ose jednake potencije u odnosu c s c na sve krugove tog pramena. i prema tome CO > C. . U ovom poglavlju prouˇava´emo c c c samo osobine nedegenerisanih pramenova krugova. . one su istovetne. Stoga s taˇke C1 i C2 srediˇnje prave koje se nalaze s raznih strana od taˇke C takve c s c da je CC1 = CC2 = C nazivamo graniˇnim taˇkama tog hiperboliˇkog pramena c c c krugova. .u jednoj taˇki ili su medu sobom uporedne). Prirodno se name´e i pitanje s c da li je svaka taˇka srediˇnje prave nekog pramena krugova. Ako je pramen krugova hiperboliˇki. Stoga je svaka taˇka prave o. Slika ! Nedegenerisani pramen krugova potpuno je odreden ako su data dva njegova kruga. srediˇta krugova s k1 . pa je svaka taˇka prave o srediˇte s c s izvesnog kruga koji sadrˇi taˇke A i B. s c izuzev taˇke C. Nije teˇko s dokazati da skup srediˇta svih krugova bilo kojeg nedegenerisanog pramena krus gova nalazimo na jednoj pravoj. a taˇka u kojoj ta prava seˇe radikalnu osu c c naziva se srediˇte ili centar tog pramena krugova. 579. Dokazati da se taˇka s jednakim potencijama u odnosu na sve krugove c nekog pramena krugova nalazi na radikalnoj osi tog pramena krugova. prema tome. k2 . 582. O2 . r) tog pramena CO2 − r2 = c2 . Zaista. Otuda sleduje da samo one taˇke O srediˇne prave za koje c s je CO > c predstavljaju srediˇta krugova koji pripadaju tom pramenu. sve prave O1 O2 . simetriˇne su medu sobom c c u odnosu na srediˇnju pravu o tog pramena. Odgovor na ovo pitanje dajemo pojedinaˇno za pojedine vrste pramenova krugova. sadrˇe taˇku O1 a upz c ravne su na radikalnoj osi s tog pramena krugova. 577. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima eliptiˇkog pramena c obrazuju hiperboliˇki pramen. 578. ili pak ako su dati njegova radikalna osa i jedan njegov krug. nekog pramena. ako su O1 .

dokazati da ti krugovi pripadaju izvesnom pramenu krugova. C C) pripadaju eliptiˇkom pramenu krugova. C taˇke u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC c konstruisane u temenima A. c 600. . CA. c 589.584. dokazati da je c kvadrat duˇi AB jednak zbiru potencija taˇaka A i B u odnosu na krug k. c 585. k2 . k2 . dokazati da krugovi c k1 (A . dokazati da su srediˇta s bilo koja dva od tih krugova spregnuta u odnosu na tre´i krug. Ako su A . dokazati da pomenuti krugovi pripadaju izvesnom pramenu krugova. Ako se polare neke taˇke P u odnosu na krugove k1 . Dokazati da se polare jedne taˇke u odnosu na krugove bilo kojeg pramena c seku u jednoj taˇki ili su medu sobom uporedne. B . AB. c c 591. dokazati da su taˇke A i B spregnute u odnosu na taj krug.. k2 . 596. . A A). Ako su k1 . kojima su c srediˇta na jednoj pravoj. k2 . pravougli ili tupougli. C seku prave BC. seku u jednoj taˇki Q. c 586. dokazati c da su taˇke C i D harmonijski spregnute sa taˇkama A i B u kojima ta dirka c c seˇe bilo koji drugi krug tog pramena krugova. na jednoj pravoj i ako postoji taˇka s c P koja ima jednake potencije u odnosu na sve te krugove. c 598. z c 587. k3 kojima su duˇi AA . AB. s 594. Ako postoje dve taˇke P i Q od kojih svaka ima jednake potencije u c odnosu na krugove k1 . k2 . . B. dokazati da krugovi k1 . dokazati da su taˇke C i D harmonijski spregnute s taˇkama A i B. . k2 . k3 medu sobom ortogonalni krugovi. k3 (C . C seku prave BC. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇi graniˇne taˇke hiperboliˇkog pramena z c c c krugova ortogonalan na svim krugovima tog pramena krugova. Ako su A . c 590. . Dokazati zatim da je dobijeni pramen krugova eliptiˇki. Dokazati da postoji jedan i samo jedan krug koji pripada datom pramenu krugova. . Ako su k1 . C taˇke u kojima dirke kruga opisanog oko trougla ABC konstruisane u temenima A. B. c 595. Dokazati da krugovi ortogonalni na svim krugovima hiperboliˇkog prac mena obrazuju eliptiˇki pramen. 588. Ako su taˇke A i B spregnute u odnosu na neki krug k. A i B taˇke u kojima jedna c prava dodiruje krugove k1 i k2 . B . Ako su srediˇta svih krugova k1 . BB . paraboliˇki ili hiperboliˇki zavisno od toga c c c da li je trougao ABC oˇtrougli. s 62 . k2 (B . Dokazati da su taˇke u kojima srediˇnja prava hiperboliˇkog pramena kruc s c gova seˇe bilo koji krug tog pramena krugova harmonijski spregnute sa graniˇnim c c taˇkama tog pramena krugova. . dokazati da pomenuti krugovi s c pripadaju izvesnom pramenu krugova. 593. . a C i D taˇka u kojima ta ista prava seˇe krug c c k3 . Ako je C jedna od graniˇnih taˇaka hiperboliˇkog pramena krugova i D c c c taˇka u kojoj prava kroz C dodiruje neki krug tog pramena krugova. . CC preˇnici pripadaju izvesnom pramenu z c krugova kome je radikalna osa Ojlerova prava trougla ABC. k3 krugovi jednog pramena. Ako je kvadrat duˇi AB jednak zbiru potencija taˇaka A i B u odnosu na z c krug k. CA. c 599. B B). 592. a koji sadrˇi datu taˇku izvan radikalne ose tog pramena krugova. z c 597. Dokazati da krugovi ortogonalni na krugovima paraboliˇkog pramena c obrazuju paraboliˇki pramen. Dokazati da su krugovi koji su ortogonalni na istom krugu i kojima se srediˇta poklapaju nalaze na jednoj pravoj obrazuju pramen krugova.

609. c c 610. k3 nalaze na radikalnoj osi krugova k i l. c c 608. koji su odredeni stranicama nekog c ˇetvorostranika. Ojlerov krug l1 tog trougla i krug l2 kome je duˇ T H preˇnik. Ako je l krug koji pripada pramenu {k}. Dokazati da krugovi sliˇnosti triju datih krugova k1 . c 613. dokazati da je krug k3 kome je preˇnik EF krug sliˇnosti krugova k1 i c c c k2 kojima su preˇnici AC i BD. Dokazati da je skup svih taˇaka. D a c c ne sadrˇi nijedno srediˇte sliˇnosti tih krugova. s c Gausovoj pravoj ˇetvorostranika. 615. pripadaju izvesnom pramenu krugova. O1 . ˇije su potencije u odnosu na dva data c c kruga k1 i k2 srazmerne datim duˇima m i n. Dokazati da krugovi kojima su dijametri dijagonale bilo kojeg ˇetvorostranika. B i C. Gausa i Bodenmilera). Dokazati da ortocentri ˇetiri trougla. d tangente u z s c taˇkama A. Dokazati da su Gausova prava i Oberova prava istog ˇetvorostranika upc ravne medu sobom. Q. Ako proizvoljna prava seˇe dva kruga k1 i k2 u taˇkama A. Ako su T i H teˇiˇte i ortocentar trougla ABC. k1 . koji su obrazovani od krugova l i krugova pramena {k}. Ako su P . B i C. Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao kome su produˇene naspramne stranice c z AB i CD seku u taˇki E. dokazati da je i tre´i par suprotnih temena spregnut u odnosu na taj c krug. 614. c 607. pravougli ili tupougli. dokazati da su potencije svake taˇke kruga k u odnosu na krugove k1 c i k2 srazmerne duˇima O1 O i O2 O.601. 606. 63 . dokazati da krugovi k1 . k3 kojima su duˇi AP . k2 . z 603. prema c c c tome da li je trougao ABC oˇtrougli. c pripadaju izvesnom pramenu krugova (Teorema K. k2 . c 611. Dokazati da krug k sliˇnosti dvaju krugova k1 i k2 pripada pramenu kojeg c odreduju krugovi k1 i k2 . k3 i k krug odreden srediˇtima krugova k1 . 612. Dokazati da se srediˇte kruga opisanog oko dijagonalnog trougla bilo kojeg s ˇetvorostranika nalazi na Oberovoj pravoj tog ˇetvorostranika.F. z BQ. k2 . dokazati da opisani krug zs l tog trougla. i ako su a. dokazati da taˇke u kojima prave c c a i b seku prave c i d pripadaju jednom krugu. D na krugovima k1 i k2 . AB trougla ABC. a zatim da taj krug pripada pramenu koji je odreden krugovima k1 i k2 . CA. k3 . k2 . krug pramena kojeg odreduju z krugovi k1 i k2 . O2 srediˇta triju krugova k. paraboliˇkom ili eliptiˇkom pramenu krugova. Ako su O. R taˇke u kojima neka prava seˇe prave odredene stranicama c c BC. s 616. Ako je l krug ortogonalan na krugovima k1 . Ako su dva para suprotnih temena ˇetvorostranika spregnuta u odnosu na c neki krug. dokazati da se radikalna osa svih parova krugova. 602. k3 pripadaju c izvesnom pramenu krugova. 604. seku u jednoj taˇki na radikalnoj osi s pramena {k}. k2 . b i c. z c pripadaju hiperboliˇkom. dokazati da se srediˇta krugova sliˇnosti datih s s c krugova k1 . pripadaju jednoj pravoj Oberovoj pravoj tog ˇetvorostranika. 605. a produˇene naspramne stranice BC i AD seku u c z taˇki F . CR preˇnici. ili su uporedne sa radikalnom c osom tog pramena. k2 bilo kojeg pramena s krugova. Dokazati da srediˇta dijagonala ˇetvorostranika pripadaju jednoj pravoj.

k2 . a d1 . C i A . Ako su AA . Ako su O1 . B. Ako su O1 . 1 2 3 64 . Dve prave l i l kroz zajedniˇku taˇku P svih krugova eliptiˇkog pramena c c c seku tri kruga tog pramena u taˇkama A. BB . O3 srediˇta krugova k1 . k3 kroz proizvoljnu taˇku P koja se nalazi c c izvan njih. dokazati da krugovi k1 . dokazati da je: d2 · O2 O3 + d2 · O3 O1 + d2 · O1 O2 = 0. P BB . dokazati da je: 2 2 2 r1 · O2 O3 + r2 · O3 O1 + r3 · O1 O2 + O1 O2 · O2 O3 · O3 O1 = 0. C . O2 . O3 srediˇta i r1 . r2 . k3 opisani oko trouglova P AA . O2 . CC visine trougla ABC. 620. k2 . d3 s odseˇci na dirkama krugova k1 . 618. k2 . r3 polupreˇnici triju krugova istog s c pramena.617. Dokazati da je: c AB : BC = A B : B C . P CC pripadaju izvesnom pramen krugova. k3 nekog pramena. a P proizvoljna taˇka njegove c ravni. d2 . B . 619.

7. INVERZIJA 7.1. Inverzne taˇke c Definicija 7.1. Ako je P proizvoljna taˇka ravni nekog kruga k(O, r) i P taˇka c c poluprave OP takva da je OP · OP = r2 , tada kaˇemo da je taˇka P inverzna z c sa taˇkom P u odnosu na krug k. Iz definicije neposredno sledi da je i taˇka c c P inverzna sa taˇkom P u odnosu na isti krug k. Stoga se takode kaˇe da su c z taˇke P i P medusobno inverzne u odnosu na krug k. Krug k nazivom krugom c inverzije, taˇku O srediˇtem inverzije, a duˇ r polupreˇnikom inverzije. c s z c 621. Dokazati da je svaki krug koji sadrˇi par taˇaka P , P inverznih u odnosu z c na neki krug k, ortogonalan na krugu k. 622. Ako su l i k dva ortogonalna kruga, dokazati da su taˇke u kojima c proizvoljna prava kroz srediˇte kruga k seˇe krug l, inverzne u odnosu na krug s c k. 623. Dokazati da je par taˇaka P , P inverznih u odnosu na krug k harmonijski c spregnut s parom taˇaka u kojima prava P P seˇe krug k. c c 624. Ako su A i B dijametralno suprotne taˇke kruga k, a P i P taˇke harc c monijski spregnute sa taˇkama A i B, dokazati da su taˇke P i P inverzne u c c odnosu na krug k. 625. Ako je A, A par inverznih taˇaka u odnosu na krug k kome je srediˇte O, c s a M proizvoljna taˇka kruga k, dokazati da je AOM ∼ M OA . c 626. Ako P, P i Q, Q dva para nekolinearnih taˇaka, inverznih u odnosu na c isti krug k sa srediˇtem O, dokazati da su trouglovi OP Q i OQ P inverzno s sliˇni. c 627. Dokazati da svaka dva para nekolinearnih taˇaka P, P i Q, Q inverznih u c odnosu na isti krug k pripadaju jednom krugu l koji je ortogonalan na krugu k. 628. Ako su P i P inverzne taˇke u odnosu na krug k(O, r), a Q proizvoljna c taˇka kruga k, dokazati da je c OP : OP = P Q2 : P Q2 . 629. Ako je P, P par inverznih taˇaka u odnosu na krug k, dokazati da su c duˇi koje spajaju proizvoljnu taˇku M toga kruga s taˇkama P i P srazmerne z c c odseˇcima na koje krug k deli duˇ P P . c z 630. Dokazati da simetrala stranice BC trougla ABC seˇe prave AB i AC u c taˇkama P i Q inverznim u odnosu na opisani krug tog trougla. c 631. Ako je AB proizvoljna tetiva i M proizvoljna taˇka kruga k, dokazati da c prave M A i M B seku simetralu duˇi AB u dvema inverznim taˇkama. z c 632. Ako su P , P par inverznih taˇaka u odnosu na krug k i M proizvoljna c taˇka tog kruga, dokazati da prave M P i M P seku krug k u taˇkama A i B c c takvim da je tetiva AB upravna na pravoj P P . 7.2. Inverzni likovi Definicija 7.2. Ako je ω proizvoljan lik koji se nalazi u ravni nekog kruga, ω lik koji se sastoji iz taˇaka inverznih s taˇkama lika ω u odnosu na krug k, tada c c kaˇemo da je lik ω inverzan s likom ω u odnosu na krug k. z 65

Iz ove definicije neposredno sleduje da je i lik ω inverzan s likom ω u odnosu na krug k, pa se kaˇe da su likovi ω i ω inverzni medu sobom u odnosu na krug z k. 633. Ako su M i M inverzne taˇke u odnosu na krug k koji je opisan oko c trougla ABC, a P , Q, R i P , Q , R podnoˇja upravnih iz taˇaka M i M na z c pravama BC, CA, AB, dokazati da su trouglovi P QR i P Q R sliˇni. c 634. Ako su M i M dve taˇke u ravni trougla ABC, a P , Q, R i P , Q , R , c podnoˇja upravnih iz taˇaka M i M na pravama BC, CA, AB pri ˇemu su z c c trouglovi P QR i P Q R sliˇni, dokazati da su taˇke M i M inverzne u odnosu c c na krug k koji je opisan oko trougla ABC. 635. Dokazati da su graniˇne taˇke hiperboliˇkog pramena krugova inverzne u c c c odnosu na svaki krug tog pramena krugova. 636. Ako su dve taˇke P i P inverzne medu sobom u odnosu na krugove c k1 , . . . , kn , dokazati da pomenuti krugovi pripadaju jednom pramenu. 637. Ako su A i B dve proizvoljne taˇke u ravni kruga k(O, r), a A i B njima c inverzne taˇke u odnosu na krug k, dokazati da je c A B = AB · r2 . OA · OB

638. Ako su A, B, C, D ˇetiri taˇke neke prave p i A , B C , D njima inverzne c c taˇke u odnosu na neki krug kome se srediˇte nalazi na pravoj p, dokazati da je c s R(A, B; C, D) = R(A , B ; C , D ). 639. Ako su O, A, B, C taˇke neke prave p, pri ˇemu je B srediˇte duˇi AC, c c s z a A , B , C taˇke inverzne s taˇkama A, B, C u odnosu na bilo koji krug sa c c srediˇtem O, dokazati da su taˇke H(O, A , B , C ) harmonijske. s c 640. Neka su k1 , . . . , kn krugovi nekog pramena krugova. Ako je A proizvoljna taˇka van srediˇnje prave tog pramena, A1 taˇka inverzna sa taˇkom A u odnosu c s c c na krug k1 , A2 taˇka inverzna sa taˇkom A1 u odnosu na krug k2 , itd, dokazati c c da taˇke A, A1 , . . . , An pripadaju jednom krugu koji je ortogonalan na svim c krugovima pomenutog pramena krugova. 641. Dokazati da je inverzan lik prave l u odnosu na krug k takode prava ili krug, prema tome da li prava l sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte kruga k. z z s 642. Dokazati da je inverzni lik kruga l u odnosu na neki krug k, prava ili krug, prema tome da li krug l sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte kruga k. z z s 643. Ako je krug l ortogonalan na krug k, dokazati da je krug l inverzan samom sebi u odnosu na krug k, i obrnuto, ako je krug l inverzan samom sebi u odnosu na krug k, dokazati da su krugovi l i k medu sobom ortogonalni. 644. Ako su krug l i prava p inverzni likovi u odnosu na krug k, dokazati da je prava p radikalna osa krugova l i k. 645. Ako su l i l inverzni krugovi u odnosu na krug k, dokazati da krugovi k, l, l pripadaju jednom pramenu. 646. Dokazati da opisani krug l1 , Ojlerov krug l2 , polarni krug l3 trougla ABC i krug l4 opisan oko njegovog potencijalnog trougla A1 B1 C1 pripadaju jednom pramenu.

66

647. Dokazati da se srediˇte kruga opisanog oko potencijalnog trougla nalazi s na Ojlerovoj pravoj datog trougla. 648. Ako krugovi k1 , k2 , k3 , k4 imaju takav poloˇaj u ravni da krug k1 dodiruje z krug k2 u taˇki A, krug k2 dodiruje krug k3 u taˇki B, krug k3 dodiruje krug c c k4 u taˇki C, krug k4 dodiruje krug k1 u taˇki D. Dokazati da dodirne taˇke A, c c c B, C, D pripadaju jednom krugu ili jednoj pravoj. 649. Ako su w i w dva lika inverzna medu sobom u odnosu na neki krug l, a w1 i w1 njima inverzni likovi u odnosu na neki krug l1 , dokazati da su i likovi w1 i w1 inverzni medu sobom u odnosu na neki krug l2 . 650. Ako krug odreden bilo kojim trima taˇkama nekog konaˇnog skupa taˇaka c c c sadrˇi najmanje joˇ jednu taˇku tog skupa, dokazati da sve taˇke tog skupa z s c c pripadaju jednom krugu. 651. Dokazati da je ugao pod kojim se seku dve linije u nekoj taˇki jednak s c uglom pod kojim se seku u odgovaraju´oj taˇki njima inverzne linije u odnosu c c na neki krug k. 652. Ako se dve linije l i l inverzne medu sobom u odnosu na neki krug k seku u taˇki P , dokazati da krug k seˇe linije l i l u taˇki P pod jednakim uglovima. c c c 653. Ako su A, B, C, D taˇke takve da je krug OAB ortogonalan na krugu c OCD i krug OAC ortogonalan na krugu OBD, dokazati da je krug OBC ortogonalan na krugu OAD. 654. Ako su A, B, C, D proizvoljne taˇke jedne ravni, dokazati da je ugao c pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod kojim se seku krugovi ACD i BCD. 655. Ako je P jedna od preseˇnih taˇaka dvaju krugova k1 i k2 , koji dodiruju c c jednu pravu u taˇkama A i B, a drugu pravu u taˇkama C i D, dokazati da se c c krugovi l1 i l2 opisani oko trouglova P AB i P CD dodiruju u taˇki P . c - sobom ortogonalna kruga kojima su zajedniˇke 656. Ako su l1 , l2 , l3 , tri medu c tetive AB, CD, EF , dokazati da se krugovi ACE i ADF dodiruju u taˇki A. c 657. Neka su l i l inverzni krugovi, a P i P , Q i Q inverzne taˇke u odnosu na c isti krug k. Ako su pri tome taˇke P i O inverzne u odnosu na krug l, dokazati c da su taˇke P i O inverzne u odnosu na krug l . c 658. Ako su P , Q, R taˇke u kojima upisani krug k dodiruje stranice BC, c CA, AB trougla ABC, dokazati da je Ojlerov krug l trougla P QR inverzan s opisanim krugom l trougla ABC u odnosu na krug k. 659. Dokazati da Ojlerov krug trougla dodiruje sva ˇetiri upisana kruga tog c trougla (Fojerbahova teorema). 660. (Ptolemejeva teorema) Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao, dokazati da je c AB · CD + BC · DA = AC · BD. 661. Ako su d1 , . . . , dn rastojanja temena A1 , . . . , An pravilnog n-tougla A1 . . . An od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem luku A1 An kruga opisanog oko c tog n-tougla, dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + ... + = . d1 d2 d2 d3 d3 d4 dn−1 dn d1 dn

67

. qn odstojanja taˇke P od dirki kruga l u taˇkama A1 .. a p1 . . . p1 p2 pn−1 pn 68 . .an duˇi jednake stranicama A1 A2 . . . .An A1 n-tougla A1 . . pn odstojanja proizvoljne taˇke P manjeg luka An A1 c kruga l opisanog oko pravilnog poligona A1 . A2n+1 s neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem luku c A1 A2n+1 kruga opisanog oko poligona... + = . .. . . p1 pn−1 pn 666. Ako su p1 . pn odstojanja proizvoljne taˇke P kruga l od pravih c koje sadrˇe stranice A1 A2 . .. .. . . . . . . . Ako su a1 . An z upisanih u krug l. . . . . dokazati z da je p1 · p3 · p5 . .. .d2n+1 rastojanja temena pravilnog poligona A1 . An A1 n-tougla A1 . . . . dokazati da je 1 1 1 1 + + . An od pravih koje sadrˇe stranice z A1 A2 . . . 665. . . p2n odstojanja proizvoljne taˇke P kruga od pravih koje c sadrˇe stranice A1 A2 . . . . a z q1 . A2n A1 poligona A1 . . . . . Ako su d1 . + d2n . An upisanog u krug l. Ako su p1 . . . . . . . p2n . . + d2m+1 = d2 + d4 + d6 + . . . . 664.pn odstojanja proizvoljne taˇke P luka An A1 kruga c l od pravih koje sadrˇe stranice A1 A2 . .. . p2n−1 = p2 · p4 .An A1 dokazati da je z an−1 an a1 + . A2n upisanog u krug.. . dokazati da je d1 + d3 + d5 + . . 663. . . . . .. An A1 . .. . q n . . . dokazati c c da je p1 · p2 . An . p n = q 1 · q 2 . . + = . . Ako su p1 ...662.

669. c 69 . c s dokazati da su svake dve odgovaraju´e prave te involucije upravne medu sobom. c 672. B. .1. 673. c 671. 675. Dokazati da u eliptiˇkom involucionom preslikavanju prave na samu sebe c postoje dve taˇke P i Q simetriˇne medu sobom u odnosu na tu pravu takve da c c su za svaki par odgovaraju´ih taˇaka M i M tog preslikavanja uglovi M P M i c c M QM pravi. Dokazati da u svakoj involuciji pramena pravih postoji jedan par odgovaraju´ih pravih koje su medu sobom upravne. Parove odgovaraju´ih taˇaka involucionog preslikavanja nazivamo spregnutim ili c c konjugovanim. . Dokazati da su parovi taˇaka u kojima neka prava seˇe prave odgovaraju´ih c c c pravih neke involucije takode u involuciji. Dokazati da su parovi pravih jednog pramena koje su spregnute u odnosu na neki krug u involuciji kojoj su dvojne prave dirke toga kruga. Jednoznaˇno preslikavanje f taˇaka A. .8. neke prave p u c c taˇke A . To su s c taˇke koje u pomenutom preslikavanju odgovaraju samima sebi. Iz ove definicije neposredno sleduje da su u hiperboliˇkom involucionom presc likavanju odgovaraju´e taˇke sa iste strane od srediˇta O a u eliptiˇkom involuc c s c cionom preslikavanju s raznih strana od srediˇta O tog involucionog preslikas vanja. = l. ako takvih pravih ima viˇe. c c 668. c c 667. INVOLUCIJA Definicija 8. C . . Dokazati da krugovi odredeni odgovaraju´im taˇkama nekog involucionog c c preslikavanja i jednom fiksiranom taˇkom koja se nalazi izvan osnove tog presc likavanja obrazuju pramen krugova. Stoga u hiperboliˇkom involucionom preslikavanju. Involuciono presc c likavanje nazivamo hiperboliˇkim ili eliptiˇkim prema tome da li je l > 0 ili c c l < 0. Dokazati da su odgovaraju´e taˇke hiperboliˇkog involucionog preslikac c c vanja harmonijski spregnute s dvojnim taˇkama tog preslikavanja. te ih nazivamo c dvojnim ili invarijantnim taˇkama tog hiperboliˇkog involucionog preslikavanja. Dokazati da su parovi kolinearnih taˇaka spregnutih u odnosu na neki c krug u involuciji kojoj se dvojne taˇke nalaze na tom krugu. Dokazati da je involuciono preslikavanje jednoznaˇno odredeno sa dva c para odgovaraju´ih taˇaka. te iste prave p nazivamo involucionim ili kratko involucijom c ako na toj pravoj p postoji taˇka O takva da je c OA · OA = OB · OB = OC · OC = . Dokazati da su preseˇne taˇke jedne prave sa krugovima nekog pramena c c krugova od odgovaraju´e taˇke nekog involucionog preslikavanja. . c c Eliptiˇko involuciono preslikavanje nema dvojnih taˇaka. 674. B . . c c 670. pravu p na kojoj se nalaze te taˇke nazivamo osnovom. . s S obzirom na znak konstante l razlikujemo dve vrste involucionog preslikavanja i to hiperboliˇko i eliptiˇko involuciono preslikavanje. postoje na osnovi p s c raznih strana od srediˇta O dve taˇke X i Y takve da je OX 2 = OY 2 = l. a taˇku c c O srediˇtem involucionog preslikavanja. C .

Ako su A i A . a s prava koja seˇe prave BC. c 684. A). Q . dokazati da su A i A . R. B i B . A ) = R(A . Dokazati da su graniˇne taˇke hiperboliˇkog pramena krugova dvojne c c c taˇke involucije odredene parovima taˇaka kojima srediˇnja prava seˇe krugove c c s c tog pramena krugova. A ) = c R(A . R . R taˇke prave s koje u nekoj involuciji odgovaraju c taˇkama P . C i C parovi odgovaraju´ih c taˇaka izvesne involucije. Q . 681. B . c 680. R i prave SA. B. 677. C. R i R . CA. Q. dokazati da c c su P i P . P i Q. Q . (Karnoova teorema) Ako neki krug k seˇe prave odredene stranicama BC. Dokazati da su parovi taˇaka P i P . BQ . Ako je S taˇka ravni trougla ABC. AC i BD ˇetvorotemenika ABCD c c u involuciji. dokazati da je R(A. R i ako su P . C. C i C tri proizvoljna para odgovaraju´ih taˇaka c c jedne involucija. dokazati da su A i A . P i Q. AB trougla ABC u taˇkama P i P . R i R u kojima neka prava s c seˇe naspramne stranice AB i CD.676. Q parovi taˇaka u kojima neka prava s seˇe naspramne c c stranice AB. A . C taˇke jedne prave takve da je R(A. Ako je O srediˇte involucije odredene s dva para odgovaraju´ih taˇaka s c c A. B i B . B i B . CD i BC. AB trotemenika ABC u taˇkama c c P . B. c c 683. B. C. B . R i R odgovaraju´e taˇke involucionog preslikavanja. B . CR seku u jednoj taˇki. 687. B i B . A). Q i Q . c c AB u taˇkama P . dokazati c da taˇke X i X u kojima prava s seˇe krug k odgovaraju jedna drugoj u involuciji c c koja je odredena parovima taˇaka P. A . BC i DA. B. (b) OA AB · AB = OA AB·AB 686. Ako su P. Ako su A. c 678. Ako su A. Ako su X i Y graniˇne taˇke hiperboliˇkog pramena krugova. C . A i B. c CA. C i C tri para odgovaraju´ih taˇaka involucije c c dokazati da je AB · BC · CA + A B · B C · C A = 0. a X1 i c c c Y1 dvojne taˇke involucije odredene parovima taˇaka u kojima neka prava seˇe c c c 70 . dokazati da je (a) OA AB = OB BA . B . P C QA RB P C Q A R B 685. C . AD ˇetvorotemenika ABCD upisanog u krug k. 679. SC u taˇkama P . SB. C i C para odgovaraju´ih c taˇaka involucije. Q. Q. Ako neka prava s seˇe stranice BC. C taˇke jedne prave takve da je AB · BC · CA + c A B · B C · C A = 0. CA. Q i Q . c c 682. B . dokazati da je c BP CQ AR BP CQ AR · · · · · = 1. Q i Q . dokazati da se prave AP . Ako su A i A . C.

R taˇke u kojima c proizvoljna prava s seˇe stranice BC. Ako su A i A . CA. P. X1 . Y. 691. 71 . C iz proizvoljne taˇke S c na naspramnim stranicama trotemenika ABC. B. D ). Ako su A i A . D) = R(A . dokazati da su taˇke X i Y odgovaraju´e u involuciji koja c c c je odredena parovima taˇaka A. Q ) · R(A. C i C . Q. C . c OB i OB . SC i SC u involuciji. dokazati da su parovi pravih c SA i SA . c 689. Ako su A i A . 692. 693. AB tog trotemenika. B. dokazati da je c R(B. 688. SB i SB . Q . B i B . A. B . D ). D i D parovi odgovaraju´ih taˇaka neke c c involucije. C i C parovi odgovaraju´ih taˇaka neke involucije c c a D i D taˇke takve da je R(A. B i B . C i C parovi naspramnih temena nekog ˇetvorougaonika c i O proizvoljna taˇka u njegovoj ravni. a P . R ) = −1. D) = R(A . B i A . Y1 pripadaju jednom c krugu. B. C. P ) · R(Q. c c 690. B i B . dokazati da je R(A. B . Q. C . R projekcije temena A. B. C. Ako su X i Y dvojne taˇke involucije odredene parovima odgovaraju´ih c c taˇaka A. B . Ako su P . R. A i B. C i C taˇke u kojima tri prave kroz istu taˇku seku c c neki krug k i ako je S proizvoljna taˇka kruga k. dokazati da su parovi pravih OA i OA . B . OC i OC u involuciji.krugove tog pramena krugova. B i B . dokazati da su c taˇke D i D odgovaraju´e u toj involuciji. dokazati da taˇke X. Ako su A i A . C.

CC pripadaju jednoj c pravoj. AC. zatim da c se podnoˇja A . dokazati da je ta taˇka P c na krugu koji je opisan oko tog trougla. CC . z R. C . Simsonovoj pravoj z taˇke P u odnosu na trougao ABC. dokazati da su s c prave AA . CA. Oberova prava itd. Dokazati da podnoˇja upravnih iz bilo koje taˇke P kruga opisanog oko z c bilo kojeg trougla ABC na pravama koje su odredene stranicama tog trougla. C tih normala nalaze na jednoj pravoj. dokazati da c se krugovi kojima su te tetive preˇnici seku u taˇkama koje pripadaju jednoj c c pravoj (Salmonova teorema). BB . srediˇte opisanog s zs s ˇ kruga. ZNACAJNE TACKE I LINIJE U GEOMETRIJI TROUGLA ˇ I CETVOROUGLA U geometriji trougla i ˇetvorougla ve´ smo upoznali niz znaˇajnih taˇaka c c c c i linija kao ˇto su u geometriji trougla: teˇiˇte. Ako tri trougla ABC. Ako su A . opisani krug. BB . CA. Ako upravne iz proizvoljne taˇke P kruga opisanog oko trougla ABC na c pravama BC. upisani krugovi. a u geometriji ˇetvorougla: c c teˇiˇte. dokazati da se Simsonove prave proizvoljne taˇke M kruga k c zs c u odnosu na te trouglove seku u jednoj taˇki. CC uporedne sa Simsonovom pravom taˇke P u odnosu na c trougao ABC. AB seku krug joˇ u taˇkama A . CC visine trougla ABC. P B. s z c 702. Nagelova taˇka. 700. A B C . U ovom ˇlanu upozna´emo joˇ neke zs c c s znaˇajne taˇke i linije u geometriji trougla i ˇetvorougla. A B C upisana u isto krugu k imaju zajedniˇko teˇiˇte.ˇ ˇ 9. 698. B . pripadaju jednoj pravoj koju nazivamo Simsonovom pravom taˇke P u odnosu c na trougao ABC. dokazati da je taˇka P na krugu koji je opisan oko trougla ABC. polarni krug itd. B . B . Fojerbahova s c c taˇka. Zergonova taˇka. c 699. Ako su AA . C upravne na c pravama BC. Ako se podnoˇje upravnih iz neke taˇke P na pravama koje su odredene z c stranicama jednog trougla nalaze na jednoj pravoj. 696. dokazati da podnoˇja P . C taˇke kruga opisanog oko trougla ABC takve da c je AA . Dokazati da Simsonova prava taˇke P u odnosu na trougao ABC sadrˇi c z srediˇte duˇi koja spaja tu taˇku P sa ortocentrom H trougla ABC. Q. Ako se tri kruga s preˇnicima P A. BB . P C seku u taˇkama koje pripadaju c c jednoj pravoj. BB . S upravnih iz taˇka A na pravama AB. 695. ortocentar. 697. c 701. c c c 9. srediˇta upisanih krugova.1 Simsonova prava trougla i ˇetvorougla c 694. dokazati da se prave kroz taˇke A . Gausova prava. AB seku u izvesnoj taˇki P koja se nalazi na krugu. B . c 72 . Ako tri razne tetive istog kruga imaju jedan zajedniˇki kraj.

CA i AB trougla ABC. CP Q. 705. CP Q seku u izvesnoj taˇki c M . BRP .703. M R zahvataju s z odgovaraju´im stranicama tog trougla jednake uglove. Q i R taˇke stranica BC. B1 . Q. C. R proizvoljne taˇke stranica BC. Krugove opisane oko trouglova AQR. s BR1 P1 . 714. dokazati da se prave n1 i n2 kroz taˇke P1 i P2 upravne na pravama p1 i c p2 seku na krugu koji je opisan oko trougla ABC. dokazati da se Simsonove prave c temena A. BRP . Ako su p1 i p2 Simsonove prave dveju taˇaka P1 i P2 u odnosu na trougao c ABC. BRP . Dokazati da se Simsonove prave p1 i p2 dveju dijametralno suprotnih taˇaka P1 i P2 u odnosu na isti trougao ABC seku pod pravim uglom u taˇki c c koja se nalazi na Ojlerovom krugu tog trougla. CA i AB trougla ABC. Q. Dokazati da se srediˇta krugova opisanih oko trouglova koji su odredeni s . BRP . CDA. C2 srediˇta krugova opisanih oko trouglova s AQ2 R2 . dokazati s da je ABC ∼ A B C . CP1 Q1 . Q1 i Q2 . a taˇku M Mikelovom taˇkom trougla ABC za trojku taˇaka P .tim pravama nalaze sa ˇetiri prave i Mikelova taˇka ˇetvorougla koji je odreden c c c na jednom krugu. c 707. 704.2. B. Q c c c i R. Ako su P . CDA. zatim da je ∠BM C = c ∠BAC + ∠RP Q. Ako je O srediˇte kruga opisanog oko trougla ABC. 73 . C srediˇta krugova opisanih oko trouglova AQR. ABC pripadaju jednoj c pravoj. 712. i A2 . R. Ako je ABCD tetivan ˇetvorougao. CA i AB trougla ABC. Ako je P proizvoljna taˇka kruga opisanog oko tetivnog ˇetvorougla c c ABCD. c c c 713. Q. BR2 P2 . koju nazivamo Simsonovom pravom taˇke P u odnosu na ˇetvorougao c c ABCD. a c A . DAB. 711. R taˇke stranica BC. Ako su P . 706. dokazati da podnoˇja upravnih iz taˇke P na Simsonovim pravama z c te iste taˇke u odnosu na trouglove BCD. Mikelova taˇka trougla i ˇetvorougla c c Definicija 9. Q. CP Q seku u jednoj taˇki. DAB. Ako su P . c 709. dokazati da je A1 B1 C1 ∼ A2 B2 C2 . dokazati da duˇi M P . Mikelovoj taˇki tog ˇetvorougla. AQ1 R1 . D u odnosu na trouglove BCD. zatim A1 . 708. B . C1 srediˇta krugova opisanih oko trouglova AQ1 R1 . AQ2 R2 . c dokazati da se krugovi opisani oko trouglova AQR.2. a M Mikelova taˇka c c tog trougla za trojku P . R proizvoljne taˇke stranica BC. B2 . c tada se krugovi opisani oko trouglova AQR. 9. Dokazati da se krugovi opisani oko ˇetiri trougla koji su odredeni sa ˇetiri c c prave koje se seku u jednoj taˇki. Ako su P1 i P2 . CA i AB. 710. Dokazati da su ortocentri trouglova koji su odredeni sa ˇetiri prave kolinc earni. ABC seku u jednoj taˇki. M Q. CA i AB c trougla ABC. Ako su P . R1 i R2 proizvoljne taˇke stranica BC. CP Q nazivamo Mikelovim krugovima. dokazati da je jedan s od uglova koje odreduju Simsonove prave dveju taˇaka P1 i P2 kruga u odnosu c na trougao ABC jednak polovini ugla P1 OP2 . CP2 Q2 .

a S srediˇte i polupreˇnik s c s c upisanog kruga trougla ABC. Sc srediˇta spolja upisanih krugova trougla ABC. A4 A1 A2 . dokazati s da je opisani krug trougla ABC Ojlerov krug trougla Sa Sb Sc . Dokazati da se prave kroz srediˇta stranica tetivnog ˇetvorougla upravne s c na pravama koje su odredene naspramnim stranicama seku u jednoj taˇki koja c je simetriˇna sa srediˇtem opisanog kruga u odnosu na teˇiˇte tog ˇetvorougla. 725. pri ˇemu HT : T O = 2 : 1. S. Neka je A1 A2 A3 A4 ˇetvorougao upisan u krug l(O. H pripadaju jednoj pravoj. c s z i prema tome da taˇke H1 . A2 . H4 pripadaju krugu l (H. dokazati da su taˇke T i H harmonijski spregnute c sa taˇkama O i O . c s zs c Tu taˇku nazivamo Kantorovom taˇkom ili ortoteˇiˇtem tetivnog ˇetvorougla. c c zs c 719. Ako je O srediˇte i r polupreˇnik opisanog kruga. Ako su A1 . Ako je H ortocentar. A3 A4 A1 . Dokazati da se srediˇte Ojlerovog kruga bilo kojeg trougla poklapa sa s srediˇtem duˇi koja spaja ortocentar sa srediˇtem opisanog kruga tog trougla. l = 1. c 718.2. A1 A2 A3 simetriˇni sa temenima A1 . tj. Ako je H ortocentar ˇetvorougla A1 A2 A3 A4 upisanog u krug l(O. A3 . c c 724. c dokazati da su ortocentri H1 . 3. 2. c 74 . Dokazati da se srediˇte S tetivnog ˇetvorougla A1 A2 A3 A4 sa upravnim s c dijagonalama A1 A3 i A2 A4 poklapa sa presekom dijagonala tog ˇetvorougla. H3 . dokazati da se prave hij kroz taˇke Hij upravne na pravama c Ai Aj seku u jednoj taˇki.3. 4. r) koji je simetriˇan c c sa krugom l u odnosu na taˇku S. c 716. 723. C1 srediˇta stranica BC.9. pri ˇemu je c taˇka H iza S u odnosu na O takva da je OS : SH = r : . R taˇke u kojima upisani krug c dodiruje stranice BC. Dokazati da se teˇiˇte T trougla ABC nalazi na Ojlerovoj pravoj tog zs trougla. Taˇku S nazivamo srediˇtem ili centrom. H4 trouglova A2 A3 A4 . dokazati s da se Ojlerova prava trougla A1 B1 C1 poklapa sa Ojlerovom pravom trougla ABC. Ojlerov krug trougla i ˇetvorougla c 722. Pravu koja je odredena srediˇtem opisanog kruga i ortocentrom s trougla nazivamo Ojlerovom pravom tog trougla. Sb . Ako su Hij taˇke c c simetriˇne sa taˇkom O u odnosu na prave Ak Al za razliˇite vrednosti indeksa c c c i. s z s zatim da je polupreˇnik tog kruga jednak polovini polupreˇnika opisanog kruga. CA. pri ˇemu je taˇka H c c c c na Ojlerovoj pravoj OT tog ˇetvorougla takva da je HT : T O = 3 : 1. A4 u odnosu na srediˇte S duˇi OH.4. zatim P . H2 . AB trougla ABC. r). T teˇiˇte. B1 . Q. r). O srediˇte opisanog kruga i O srediˇte zs s s Ojlerovog kruga trougla ABC. c 9. j. dokazati da taˇke c O. 715. Ojlerova prava trougla i ˇetvorougla c Definicija 9. CA. Ako su Sa . ortocentru H tog ˇetvorougla. c c s a pravu s koja je u taˇki S upravna na pravoj OH nazivamo srediˇnom ili c s centralnom pravom tog ˇetvorougla. H3 . Dokazati da se srediˇta stranica. podnoˇja visina i srediˇta duˇi koje s z s z spajaju ortocentar sa temenima bilo kojeg trougla pripadaju jednom krugu. AB i H ortocentar trougla P QR. Ojlerovom krugu tog trougla. pravoj koja je odredena ortocentrom H i srediˇtem O opisanog s kruga tog trougla. c 721. H2 . Ojlerovoj pravoj trougla P QR. k. c 720. 717.

Ako je H ortocentar. Ako su a. Dokazati da Nagelova taˇka N . A3 . Dokazati da je taˇka T unutraˇnje. CA. CRc z seku u jednoj taˇki koju nazivamo Nagelovom taˇkom trougla. 75 . Qb . dokazati da su taˇke T i N harmonijski zs c c spregnute s taˇkama S i S1 . AB trougla ABC. Ako je O srediˇte opisanog kruga. 733. S2 . c c 731. teˇiˇte T i srediˇte S upisanog kruga c zs s trougla ABC pripadaju jednoj pravoj. dokazati da srediˇta S1 . Krug opisan u medijalni trougao A1 B1 C1 trougla ABC nazivamo Spikerovim krugom trougla ABC. HA2 . a p(M ) potencija taˇke M u odnosu c na Ojlerov krug tog trougla. prema zadatku . HA4 pripadaju s z r krugu k(S. c stranice trougla ABC. HA3 . B3 . 4 730. Sc srediˇta s s upisanih krugova trougla ABC. C3 . dokazati da je O A2 + O B 2 + O C 2 + O H 2 = 3r2 . C4 duˇi HA1 . A1 A2 A3 . H2 . BQb . B .. Sb . B . S4 duˇi koje spajaju taˇku O sa s z c ortocentrima H1 . Ako su H i S ortocentar i srediˇte ˇetvorougla A1 A2 A3 A4 upisanog u s c krug (O. c 9. CA.726. zatim da su taˇke T i N srediˇta sliˇnosti krugova c c s c k i k1 . 734. duˇi APa . s 728. Rc taˇke u kojima spolja upisani krugovi dodiruju stranice c BC. dokazati da je p(A) + p(B) + p(C) = a2 + b2 + c2 . S1 srediˇte Spikerovog kruga k1 . H ortocentar s s i N Nagelova taˇka trougla ABC. b. B2 . r).6. T s s teˇiˇte i N Nagelova taˇka trougla ABC. Spikerov krug trougla Definicija 9. dokazati da se srediˇta Ojlerovih krugova trous glova SBC i Sa BC nalaze na simetrali unutraˇnjeg ugla A .5. C srediˇta stranica BC. B4 upravnih iz temena A1 . C2 . dokazati s da je srediˇte kruga upisanog u trougao ABC Nagelova taˇka trougla A B C . podnoˇja B1 . S srediˇte upisanog kruga. A4 srediˇnjim pravama z s tih trouglova i srediˇta C1 . z s c 735. Dokazati da se srediˇte Spikerovog kruga trougla ABC poklapa sa srediˇtem s s duˇi koja spaja srediˇte S upisanog kruga s Nagelovom taˇkom N tog trougla. 2 ). AB i S. c 9. Ojlerovom krugu tetivnog ˇetvorougla A1 A2 A3 A4 . S3 . s c 727.. a srediˇta Ojlerovih s s krugova trougla Sb BC i Sc BC na simetrali spoljaˇnjeg ugla A trougla A B C . AB trougla ABC. a l opisani krug i l Ojlerov zs krug tog trougla. a taˇka H spoljaˇnje c s c s srediˇte sliˇnosti krugova l i l . dokazati da je HN OS i HN = 2OS. 729. H3 . A2 . Ako su A . CA. Ako je S srediˇte upisanog kruga k. C srediˇta stranica BC. s c 732. H4 trouglova A2 A3 A4 . pri ˇemu je taˇka T izmedu taˇaka N i c c c S takva da je N T : T S = 2 : 1. Nagelova taˇka trougla c Ako su Pa .6. O srediˇte Ojlerovog kruga i r polupreˇnik opisanog s c kruga trougla ABC. Ako je H ortocentar i T teˇiˇte trougla ABC. A4 A1 A2 . Sa .. A3 A4 A1 . Ako su A . tada se.

AB. Dve prave kroz teme nekog ugla simetriˇne medu sobom u odnosu c na simetralu tog ugla nazivamo izogonalno spregnutim pravama. B . Z taˇke u kojima simetrale unutraˇnjih uglova A. Z u odnosu na prave BC. dokazati da su trouglovi XY Z i X Y Z inverzno sliˇni. C taˇke u kojima Furmanov krug seˇe prave odredene c c visinama AA . c gde je polupreˇnik upisanog kruga tog trougla. Izometriˇke taˇke u odnosu na duˇ i na trougao c c z Definicija 9.9. Q. c 738. CA. c 736. Y . a X . c 9.7. Tako je npr. CR takode seku u nekoj c taˇki O . Q . BQ . c c z 740. CA. Simetrala jednog ugla izogonalna je samoj sebi u odnosu na taj ugao. 76 . Y .7. dokazati da se taˇke X . Y . CA. odnosu na trougao. a K taˇka izotomiˇki spregnuta s taˇkom K u odnosu na trougao c c c A B C . ili samo izogonalnim pravama u odnosu na taj ugao. Izogonalne taˇke u c Definicija 9. Ako su A . Z simetriˇne s taˇkama c c c X. 737. c 739. Y . Ako su P . Prave kroz temena trougla ABC uporedne s naspramnim stranicama odreduju izvestan trougao A B C . c 742. Q. simetriˇne c z z c medu sobom u odnosu na srediˇte O te duˇi nazivamo izotomiˇki spregnutim ili s z c samo izotomiˇkim taˇkama u odnosu na tu duˇ. Ako su X. Ako je K srediˇte kruga upisanog u trougao s A B C . B. c AB trougla ABC. dokazati da se i prave AP . BB . CA. Y . R njima izometriˇki spregnute taˇke u odnosu na c c odgovaraju´e stranice tog trougla. CC u taˇkama A . Dve taˇke P i P prave koja sadrˇi neku duˇ AB. C c s seku opisani krug trougla ABC. CC trougla ABC. B. Izogonalne prave u odnosu na ugao. prava koja sadrˇi visinu z AA1 trougla ABC izogonalna s pravom koja sadrˇi polupreˇnik OA opisanog z c kruga tog trougla u odnosu na ugao ∠A. koje sadrˇe taˇku K. BQ. AB nalaze na Furmanovom krugu trougla ABC. Krug kome je preˇnik duˇ odredena ortocentrom H i Nagelovom c z taˇkom N trougla ABC nazivamo Furmanovim krugom trougla ABC. Ako su P . dokazati da trougao ABC odseca na pravama. Ako su X.8. C takvim da je AA = BB = CC = 2 . R taˇke u kojima neka prava seˇe prave odredene stranicama c c BC. Dokazati da Furmanov krug trougla ABC seˇe prave odredene visinama c AA . BB . a z c uporedne su sa stranicama tog trougla. B . jednake odseˇke. Furmanov krug trougla Definicija 9. ili samo izotomiˇkim u c c c c odnosu na trougao ABC. dokazati da su trouglovi ABC i A B C inverzno sliˇni. Z njima simetriˇne taˇke u odnosu c c na prave BC. i ako se pri tome prave AP . CR seku c u jednoj taˇki O. AB trougla ABC. dokazati da i njima izotomiˇki spregnute taˇke u c c odnosu na odgovaraju´e stranice takode pripadaju jednoj pravoj.8. Z taˇke u kojima simetrale unutraˇnjih uglova A. R taˇke pravih koje su odredene stranicama BC.7. Taˇke O i O nazivamo izotomiˇki spregnutim.7. c 9. 741. a P . C seku c s opisani krug trougla ABC.

747. Taˇke O i O nazivamo izogonalno c c spregnutim ili samo izogonalnim u odnosu na trougao ABC. Ako neki krug k seˇe stranice BC. a A taˇka z c u kojoj prava simetriˇna s pravom AA u odnosu na simetralu unutraˇnjeg ugla c s ∠A seˇe stranicu BC. B. CA. kaˇemo da je duˇ AA unutraˇnja simedijana ili samo c z z s simedijana iz temena A trougla ABC. C. AB. dokazati da c podnoˇja upravnih iz taˇaka O i O na pravama BC. 746. Q i Q . 751. 744. seku u jednoj taˇki O . simedijana iz temena A poklapa se s visinom iz tog istog temena. Ako su AA i AT unutraˇnja i spoljaˇnja simedijana trougla ABC. s s dokazati da su prave AA i AT harmonijski spregnute s pravama AB i AC. a A i B podnoˇja upravnih iz proizvoljne taˇke M prave m na pravama OP i OQ. zatim da su taˇke O i O izogonalne u odnosu na c c trougao ABC. Dokazati da prava odredena simedijanom AA trougla ABC sadrˇi pol z A0 prave BC u odnosu na krug opisan oko trougla ABC. Ako su M i N proizvoljne taˇke dveju pravih izogonalnih u odnosu na c ugao ∠P OQ. c 749. dokazati da su prave OM i ON izogonalne u odnosu na ugao ∠P OQ. AB trougla ABC u taˇkama P i c c P .743. 753. Ako su O i O dve taˇke izogonalne u odnosu na trougao ABC. kome se srediˇte poklapa sa srediˇtem duzi OO . B . c C . Ako su m i n dve izogonalne prave u odnosu na ugao ∠P OQ. CA. OB. ako je ugao ∠A s trougla ABC prav. OC respektivno u odnosu na A. R c c takode seku u jednoj taˇki O . taˇke simetriˇne s taˇkom O u odnosu na prave BC. Lemoanova taˇka i Lemoanova prava trougla c Definicija 9. AB seku u jednoj taˇki O.9. Ako je duˇ AA medijana iz temena A trougla ABC. dokazati da podnoˇja upravnih iz taˇaka M i N na pravama z c OP i OQ pripadaju jednom krugu. Ako su O i O dve taˇke izogonalne u odnosu na trougao ABC. c c CA. kaˇemo da je duˇ AT c z z spoljaˇnja simedijana iz temena A trougla ABC. Ako je T taˇka u kojoj dirka kroz taˇku c c A kruga opisanog oko trougla ABC seˇe pravu BC. 77 . 748.9. c s 9. Ako su M i N taˇke u ravni ugla P OQ takve da su odstojanja taˇke M od c c pravih OP i OQ obrnuto proporcionalna odstojanjima taˇke N od pravih OP i c OQ. c 745. ili su medu sobom uporedne. dokazati da c c c je taˇka O srediˇte kruga opisanog oko trougla A B C . dokazati da je BA : A C = AB 2 : AC 2 . Ako je O proizvoljna taˇka u ravni trougla ABC. dokazati da se prave c izogonalne s pravama OA. Ako je AA simedijana iz temena A trougla ABC. z c dokazati da je n ⊥ AB. R i R . Q . 752. pri ˇemu se normale u taˇkama P . R na stranicama BC. Specijalno. CA. 750. AB pripadaju jednom z c krugu. dokazati da su odstojanja taˇke M od pravih OP i OQ obrnuto c proporcionalna odstojanjima taˇke N od pravih OP i OQ. Q. kome se srediˇte poklapa sa srediˇtem duˇi s s z MN. Taj krug nazivamo s s pedalnim krugom dveju taˇaka izogonalnih u odnosu na trougao ABC. Ako su M i N proizvoljne taˇke dveju pravih koje su izogonalne u odnosu c na ugao ∠P OQ. dokazati da se i normale u taˇkama P . a A .

BB . Dokazati z da je P Q = RS. Dokazati da su odstojanja Lemoanove taˇke trougla od pravih koje su c odredene stranicama tog trougla srazmerne njegovim odgovaraju´im stranic cama. Lemoanovi krugovi trougla 78 . Dokazati da je Lemoanova taˇka L trougla ABC pol Lemoanove prave c s(v.3. ako su Q i R podnoˇja upravnih z iz proizvoljne taˇke P simedijane AA na stranicama AB i AC. R podnoˇja upravnih iz Lemoanove taˇke L na stranicama z c BC. dokazati da je taˇka L teˇiˇte trougla P QR. 9.. R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. 765. Neka su P i Q taˇke stranica AB i BC. Ako su pri tome duˇi c z P Q i RS jednake. Ako simedijana AA koja odgovara temenu A trougla ABC sadrˇi srediˇte z s duˇi M N kojoj su krajevi na stranicama AB i AC. i obrnuto. tj. Ako su M i N taˇke stranica AB i AC trougla ABC takve da je ˇetvorougao c c BCN M tetivan. dokazati da je AL : LA = (AB 2 + AC 2 ) : BC 2 756. 763. Ako su Q i R podnoˇja upravnih iz proizvoljne taˇke P medijane AA na stranicama z c AB i AC. taˇka u kojoj se seku simedic c jane AA . c s dokazati da je prava OL upravna na Lemoanovoj pravoj s tog trougla. dokazati da je L Lemoanova taˇka c c tog trougla. Ako su odstojanja taˇke L od pravih koje su odredene stranicama trougla c ABC srazmerna odgovaraju´im stranicama. Ako se pri tome prave P Q i c RS seku na pravoj. 762. Ako je L Lemoanova taˇka i O srediˇte opisanog kruga trougla ABC. Q. 760. CA. Ako su AA i AA medijana i simedijana iz temena A trougla ABC. 766. dokazati da je ˇetvorougao z c BCM N tetivan.10. BB . Q. 764. c 759. c ˇ AB trougla ABC. dokazati da se prave P Q i RS seku na pravoj koja sadrˇi z simedijanu iz temena A trougla ABC. c c 755. CC .) u odnosu na opisani krug tog trougla. dokazati da se srediˇte K duˇi M N nalazi na simedijani koja s z odgovara temenu A trougla ABC. koja sadrˇi simedijanu iz temena A trougla ABC. dokazati da je QR ⊥ AA . a R i S taˇke stranica AC i c c BC takve da su ˇetvorouglovi AP QC i ARSB tetivni. Ako su P i Q taˇke stranica AB i BC. 757. Dokazati da se Lemoanova taˇka pravouglog trougla poklapa sa srediˇtem c s visine koja odgovara hipotenuzi tog trougla. ili su uporedne s tom pravom.754. CA. Dokazati da se simedijane AA . CC trougla ABC seku u jednoj taˇki simedijalnoj ili Lemoanovoj taˇki trougla ABC. Najzad. dokazati da je c Q R ⊥ AA . c zs 761. Ako su P . 767. AB trougla ABC.. dokazati da je P QR ∼ P R Q . Ako su P . 758. dokazati da je Zergonova taˇka G trougla ABC Lemoanova c taˇka trougla P QR. Ako je L Lemoanova taˇka trougla ABC. a R i S taˇke stranica AC i BC c c takve da su ˇetvorouglovi AP QC i ARSB tetivni.

768. Dokazati da prave kroz Lemoanovu taˇku trougla uporedne sa stranicama c seku taj trougao u taˇkama koje pripadaju jednom krugu, prvom Lemoanovom c krugu tog trougla. 769. Dokazati da se srediˇte prvog Lemoanovog kruga trougla poklapa sa s srediˇtem duˇi koja spaja Lemoanovu taˇku sa srediˇtem opisanog kruga tog s z c s trougla. 770. Dokazati da ˇest taˇaka u kojima prvi Lemoanov krug seˇe trougao s c c odreduju dva medu sobom podudarna trougla. 771. Ako su Q3 i P2 taˇke u kojima prvi Lemoanov krug seˇe stranicu BC c c trougla ABC, dokazati da je BQ3 : Q3 P2 : P2 C = AB 2 : BC 2 : CA2 . 772. Ako su Q2 P1 , Q3 P2 , Q1 P3 duˇi koje prvi Lemoanov krug odseca od z stranica AB, BC, CA trougla ABC. Dokazati da je Q2 P1 : Q3 P2 : Q1 P3 = AB 3 : BC 3 : CA3 . 773. Dokazati da prave kroz Lemoanovu taˇku trougla, od kojih je svaka anc tiparalelna s jednom stranicom tog trougla u odnosu na ostale dve stranice, seku taj trougao u taˇkama koje pripadaju jednom krugu, drugom Lemoanovom c krugu tog trougla. Srediˇte tog kruga je Leomanova taˇka tog trougla. s c 774. Ako su r1 i r2 polupreˇnici prvog i drugog Lemoanovog kruga i r polupreˇnik c c opisanog kruga trougla ABC, dokazati da je
2 2 4r1 − r2 = r2

775. Dokazati da kod trougla prvi Lemoanov krug seˇe drugi Lemoanov krug c u dijametralno suprotnim taˇkama. c 9.11. Tikerovi krugovi trougla 776. Ako su A , B , C taˇke duˇi LA, LB, LC koje spajaju Lemoanovu taˇku L c z c s temenima trougla ABC takve da je LA : LA = LC : LC , zatim P1 i Q1 taˇke c u kojima prava B C seˇe stranice AB i AC, P2 i Q2 taˇke u kojima prava C A c c seˇe stranice BC i AB, P3 i Q3 taˇke u kojima prava A B seˇe stranice AC c c c i BC, dokazati da ˇest taˇaka P1 , Q1 , P2 , Q2 , P3 , Q3 pripadaju jednim krugu, s c Tikerovom krugu trougla ABC. 777. Dokazati da se srediˇta Tikerovih krugova trougla nalaze na pravoj koja s je odredena Lemoanovom taˇkom i srediˇtem opisanog kruga tog trougla. c s 9.12. Tajlorov krug trougla 778. Dokazati da upravne projekcije podnoˇja svih visina trougla na pravama z koje sadrˇe neodgovaraju´e stranice tog trougla, pripadaju jednom krugu, Tajlorovom z c krugu tog trougla. 779. Dokazati da se srediˇte Tajlorovog kruga trougla nalazi na pravoj koja je s odredena Lemoanovom taˇkom i srediˇtem opisanog kruga tog trougla. c s 79

9.13. Brokarove taˇke trougla c Slede´im zadatkom bi´e dokazano da u ravni proizvoljnog trougla ABC posc c toji jedna i samo jedna taˇka X takva da je XAB = XCA, zatim da postoji c jedna i samo jedna taˇka X takva da je X AC = X BA = X CB.Taˇku X c c zva´emo prvom, taˇku X drugom Brokarovom taˇkom trougla ABC. Sem toga, c c c poluprave AX, BX, CX zva´emo prvim, a poluprave AX , BX , CX drugim c Brokarovim polupravama trougla ABC. 780. Dokazati da u ravni trougla ABC postoji jedna i samo jedna taˇka X c takva da je XAB = XBC = XCA, zatim da postoji jedna i samo jedna taˇka c X takva da je X AC = X BA = X CB. 781. Dokazati da su Brokarove taˇke trougla izogonalno spregnute u odnosu na c taj trougao. 782. Ako je ABC proizvoljan trougao, k krug koji sadrˇi teme B i dodiruje z pravu AC u taˇki C, a D taˇka u kojoj prava kroz teme C uporedna sa stranicom c c AB seˇe krug k, dokazati da je taˇka X u kojoj prava AD seˇe krug k prva c c c Brokarova taˇka trougla ABC. c 783. Ako su X i X prva i druga Brokarova taˇka trougla ABC, a Xa i Xa c taˇke u kojima prave AX i AX seku pravu BC, dokazati da je c c2 BXa a2 BXa = 2, = 2; (a) Xa C a Xa C b AX a2 b2 + b2 c2 AX b2 c2 + a2 c2 (b) = , = . XXa a2 c2 X Xa a2 b2 784. Ako je X prva Brokarova taˇka trougla ABC i ako su A , B , C taˇke c c u kojima prave CX, AX, BX seku opisani krug trougla ABC, dokazati da su trouglovi ABC i A B C podudarni, zatim da je taˇka X druga Brokarova taˇka c c trougla A B C . 785. Ako su X i X Brokarove taˇke i srediˇte opisanog kruga trougla ABC, c s dokazati da je OX = OX . 786. Ako su P, Q, R podnoˇja upravnih iz bilo koje Brokarove taˇke X na z c stranicama BC, CA, AB, dokazati da je ABC ∼ RP Q. 787. Ako su P, Q, R podnoˇja upravnih iz prve Brokarove taˇke, a P , R , Q z c podnoˇja upravnih iz druge Brokarove taˇke na stranicama BC, CA, AB trougla z c ABC, dokazati da je P QR ∼ R P Q . 9.14. Brokarov krug trougla Definicija 9.14. Krug kome je preˇnik duˇ odredena srediˇtem opisanog kruga c z s i Lemoanovom taˇkom trougla nazivamo Brokarovim krugom tog trougla. Iz c ove definicije neposredno sleduje da su Brokarov krug i prvi Lemoanov krug koncentriˇni. Simetrale stranica BC, CA, AB seku Brokarov krug trougla ABC c u taˇki O, srediˇtu opisanog kruga, i u taˇkama A1 , B1 , C1 koje obrazuju prvi c s c Brokarov trougao A1 B1 C1 datog trougla ABC. Prave koje sadrˇe simedijane z iz temena A, B, C seku Brokarov krug trougla ABC u Lemoanovoj taˇki L, c i u taˇkama A2 , B2 , C2 koje odreduju drugi Brokarov trougao A2 B2 C2 datog c trougla ABC.

80

788. Dokazati da se Brokarove taˇke trougla nalaze na Brokarovom krugu tog c trougla. 789. Dokazati da je Brokarov prvi trougao inverzno sliˇan s datim trouglom. c 790. Dokazati da se prave kroz temena trougla uporedne s odgovaraju´im c stranicama prvog Brokarovog trougla seku u jednoj taˇki koja se nalazi na c ˇ opisanom krugu datog trougla. Tu taˇku nazivamo Stajnerovom taˇkom datog c c trougla. 791. Dokazati da se prave kroz temena trougla upravne na odgovaraju´im c stranicama Brokarovog prvog trougla seku u jednoj taˇki, koja se nalazi na c opisanom krugu datog trougla. Tu taˇku nazivamo Tarijevom taˇkom tog trougla. c c 792. Dokazati da su temena drugog Brokarovog trougla srediˇta duˇi koje s z odseca opisani krug datog trougla na pravama odredenim simedijanama tog trougla. 793. Ako je ABC proizvoljan trougao, dokazati da se krugovi k1 i k2 od kojih prvi sadrˇi teme B i dodiruje stranicu AC u taˇki A, a drugi sadrˇi teme C i z c z dodiruje stranicu AC u taˇki A, seku sem u taˇki A u izvesnoj taˇki A2 , koja c c c predstavlja teme drugog Brokarovog trougla datog trougla ABC. 9.15. Apolonijevi krugovi i izodinamiˇke taˇke trougla c c Definicija 9.15. Neka su E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg c s s ugla A trougla ABC seku pravu BC. Krug ka kome je duˇ EF preˇnik nazivamo z c Apolonijevim krugom koji odgovara temenu A ili stranici BC trougla ABC. Analogno se konstruiˇu i Apolonijevi krugovi kb i kc koji odgovaraju temenima s B i C tog trougla. S obzirom da je ugao EAF prav, teme A je na krugu ka . Isto tako je teme B na krugu kb , a teme C na krugu kc . 794. Dokazati da je opisani krug trougla ortogonalan na Apolonijevim krugovima tog trougla. 795. Dokazati da je Brokarov krug trougla ortogonalan na Apolonijevim krugovima tog istog trougla. 796. Dokazati da je Lemoanova prava trougla radikalna osa Brokarovog kruga i opisanog kruga istog trougla. 797. Dokazati da Apolonijevi krugovi trougla pripadaju eliptiˇkom pramenu c krugova. Taˇke u kojima se seku ti krugovi nazivamo izodinamiˇkim taˇkama c c c datog trougla. 798. Dokazati da se izodinamiˇke taˇke trougla nalaze na pravoj koja je odredena c c srediˇtem opisanog kruga i Lemoanovom taˇkom tog trougla. s c 799. Dokazati da je srediˇte bilo kojeg Apolonijevog kruga trougla srediˇte s s sliˇnosti druga dva Apolonijeva kruga tog trougla. c 800. Dokazati da je prava odredena preseˇnim taˇkama opisanog kruga s c c Apolonijevim krugom koji odgovara jednom temenu trougla sadrˇi simedijanu z iz istog temena tog trougla. 801. Dokazati da je prava koja sadrˇi simedijanu iz jednog temena trougla, z polara srediˇta opisanog kruga u odnosu na Apolonijev krug koji odgovara istom s temenu tog trougla. 9.16. Droz-Farnijevi krugovi trougla 81

a ta . CA i CB. Polarni krug trougla (v. C. Dokazati da ortopolovi S1 i S2 dveju uporednih pravih s1 i s2 u odnosu na isti trougao ABC odreduju duˇ koja je upravna na pravama s1 i s2 i jednaka z medusobnom odstojanju pravih s1 i s2 . Q1 i Q2 . tb . Dokazati da se srediˇte Adamsovog kruga koji odgovara spolja upisanom s krugu ki trougla ABC poklapa sa srediˇtem Si kruga ki trougla ABC. AB pripadaju jednom krugu kome se srediˇte poklapa sa srediˇtem O opisanog kruga trougla ABC. upravne na pravama c BC. (C . A1 H). Ortopol prave u odnosu na trougao 810. CA.3. Q1 i Q2 . C i O srediˇte opisanog z s kruga trougla ABC. Ako su polupreˇnici krugova ta . AB pripadaju jednom krugu kome se srediˇte poklapa s ortocentrom H tog trougla. tb . C . B. CA. (B . C upravne projekcije temena A.. AB seku u izvesnoj taˇki S. B O). B1 . c (B1 . CSi seku respektivno prave AB c i BC. R1 i R2 u kojima krugovi (A1 . ˇ 808. C podnoˇja visina iz temena A. b. C1 srediˇta stranica BC. 82 . dokazati da je z 2 r0 = 4r2 + 2 0 1 − (a2 + b2 + c2 ). R1 i R2 u kojima krugovi c (A . C1 A1 . R1 i R2 u kojima prave B1 C1 . 803. tc navedenih u prethodnom zadatku c jednaki duˇi 0 . Dokazati da taˇke u kojima prave kroz Zergonovu taˇku trougla upravne c c na simetralama njegovih unutraˇnjih uglova seku taj trougao. Ako su A . 811. Q1 i Q2 . A O).Definicija 9. a Si srediˇte kruga ki .. tc pripadaju jednom krugu. Ako su A . CA. dokazati da taˇke u kojima prave s c kroz taˇku Gi upravne na pravama ASi . C1 srediˇta stranica BC. CA. C1 H) seku respektivno prave BC. pripadaju jednom krugu. ortopolu prave s u odnosu na trougao c ABC. AB trougla ABC. B . B1 . a polupreˇnici njima odgovaraju´eg Droz-Farnijevog kruga i z c c opisanog kruga trougla ABC jednaki duˇima r0 i r. dokazati da se prave kroz taˇke A . dokazati da taˇke P1 i P2 . kome se srediˇte poklapa s ortocentrom H s tog trougla.18. C O) seku respektivno prave BC. Adamsovom krugu tog trougla. Adamsovom krugu koji odgovara spolja upisanom krugu ki trougla ABC 809. AB i H ortocentar trougla s ABC. s 9. BC i BA. 2 804. 807. Krugove kojima se srediˇta poklapaju sa ortocentrom nekog s trougla nazivamo Droz-Farnijevim krugovima tog trougla.17. B. Ako je Gi Zargonova taˇka koja odgovara spolja upisanom krugu ki (i = c a. B1 H). Dokazati da se srediˇte Adamsovog kruga trougla poklapa sa srediˇtem s s upisanog kruga tog trougla. dokazati da taˇke P1 i P2 . c) trougla ABC.16. BSi . pripadaju jednom s krugu. (C1 . s s 9.) je specijalan Droz-Farnijev krug tog trougla. CA. B . C trougla ABC na nekoj pravoj s. tb . Ako su A1 . B. Ako su A1 . dokazati da taˇke P1 i c s c P2 . Adamsovi krugovi trougla ˇ 806. A1 B1 seku respektivno krugove ta . B . tc s krugovi jednakih polupreˇnika kojima su srediˇta A. 802. s 805.

83 . 813. Dokazati da se ortopol prave koja sadrˇi srediˇte opisanog kruga trougla z s u odnosu na taj trougao. c c dokazati da se Simsonove prave taˇaka P i Q u odnosu na trougao ABC seku c u ortopolu prave s u odnosu na trougao ABC. Ako su P i Q taˇke u kojima neka prava s seˇe opisani krug trougla ABC.812. nalazi na Ojlerovom krugu tog trougla.

. . . . dokazati da je: c n n P A2 i i=1 = i=1 P A2 + nP T 2 . . . 815. . . . .1. . . . An } uporedne projekcije taˇaka T. . . Ako su P1 . dokazati da se z c teˇiˇte T datog skupa nalazi izmedu teˇiˇta T1 i T2 podskupova S1 i S2 . Ako je konaˇan skup {A1 . . . . An A1 n-tougla A1 . . Pn taˇke stranica A1 A2 . . . An c takve da je A1 P1 : P1 A2 = . . .j=1 n 84 . od kojih prvi sadrˇi p. . . An } zs c c i P bilo koja taˇka. . . GEOMETRIJA POLIGONA 10. . . . An } proizvoljan skup od n taˇaka. pri c c zs c ˇemu je c Ai T : T Ti = (n − 1) : 1. Opˇti poligoni s 814. a drugi preostalih n − p taˇaka. An } od n taˇaka jedne ravni. . . i 819. teˇiˇtu tog skupa taˇaka. . 816. Pn poklapaju. An i P1 . . dokazati da se teˇiˇta poligona zs A1 . . . Ako je {A1 . Ai+1 . . . dokazati da je: zs (a) n n 1 Ai Ti2 = Ai A2 − Aj A2 ] [n k j (n − 1)2 j=1 j. Ako je {A1 . . . An na nekoj pravoj s koja je takode u toj ravni. An }. An } konaˇan skup od n taˇaka. . Ai−1 . . . . dokazati da je TT = 1 (A1 A1 + . A1 . . T teˇiˇte tog skupa i c zs Ti teˇiˇte podskupa {A1 . A1 .j=1 (g) n Ai T 2 = i=1 1 Ai A2 j n i. An } od n taˇaka razloˇen na dva podskupa c c z S1 i S2 . Ako je T teˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 . . i < j j i. (Lajbnicova teorema) Ako je T teˇiˇte konaˇnog skupa od n taˇaka {A1 . i zs c c ako su T . . pri zs zs ˇemu je c T T1 : T T2 = (n − p) : p. . dokazati da se teˇiˇne c c zs linije koje spajaju taˇke Ai tog skupa sa teˇiˇtima Ti podskupova koji se sastoje c zs iz preostalih n − 1 taˇaka seku u jednoj taˇki T . 817.10. . = An Pn : Pn A1. . .j=1 (v) n T Ti2 = i=1 1 n(n − 1)2 n Ai A2 . . .k=1 (b) n Ai T 2 = i=1 n (n − 1)2 n Ai A2 j i. . + An An ). . . n 818. .

820. Ako su P i Q teˇiˇta dvaju konaˇnih skupova taˇaka A1 , . . . , Am i B1 , . . . , Bn , zs c c dokazati da je P Q2 = 1 mn
m n 2 Ai Bj − i=1 j=1 i,k=1 m

Ai A2 − k

m n

n 2 Bj Bl . j,l=1

821. Ako je T teˇiˇte proizvoljnog skupa A1 , . . . , An od n taˇaka i ako su P i zs c Q dve bilo koje taˇke, dokazati da je c (P A2 + . . . + P A2 ) − (QA2 + . . . + QA2 ) = n((P T 2 − QT 2 ). 1 n 1 n 822. Odrediti skup svih taˇaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih c taˇaka A1 , . . . , An jednak kvadratu date duˇi l. c z 10.2.Tetivni i tangentni poligoni 823. Dokazati da je kod prostog tetivnog poligona A1 , . . . , A2n s parnim brojem stranica zbir unutraˇnjih uglova kod temena s neparnim indeksima jednak zbiru s unutraˇnjih uglova kod temena s parnim indeksima. s 824. Ako dva poligona A1 , . . . , A2n i B1 , . . . , B2n upisani u isti krug k imaju 2n − 1 uporednih odgovaraju´ih stranica, dokazati da su i preostale dve odgoc varaju´e stranice tih poligona medu sobom uporedne. c 825. Ako dva poligona A1 , . . . , A2n+1 i B1 , . . . , B2n+1 upisani u isti krug k imaju 2n uporednih odgovaraju´ih stranica, dokazati da su preostale dve odgovaraju´e c c stranice tih poligona medu sobom jednake. 826. Ako su unutraˇnji uglovi tetivnog poligona A1 , . . . , A2n+1 s neparnim s brojem stranica medu sobom jednaki, dokazati da je taj poligon pravilan. 827. Ako je P taˇka kruga opisanog oko tetivnog n-tougla A1 , . . . , An , dokazati c da podnoˇja upravnih iz taˇke P na Simsonovim pravama te iste taˇke u odnosu z c c na (n − 1)-touglove A1 . . . Ai−1 Ai+1 . . . An za i = 1, . . . , n pripadaju jednoj pravoj koju nazivamo Simsonovom pravom taˇke P u odnosu na n-tougao A1 , . . . , An . c 828. Ako je T teˇiˇte proizvoljnog skupa A1 , . . . , An od n taˇaka nekog kruga zs c l(O, r), dokazati da se prave kroz teˇiˇta podskupova A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , Aj−1 , Aj+1 , . . . , An zs upravne na pravama Ai Aj (i, j = 1, . . . , n; i = j) seku u jednoj taˇki, ortoteˇiˇtu c zs K datog skupa taˇaka. Dokazati zatim da je taˇka K na Ojlerovoj pravoj OT c c tog skupa taˇaka, pri ˇemu je OT : T K = (n − 2) : 2. c c 829. Ako je T teˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog kruga zs c l(O, r), metodom matematiˇke indukcije dokazati da se prave kroz ortocentre c podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , Aj−1 , Aj+1 , . . . , An } upravne na pravama Ai Aj seku u jednoj taˇki, ortocentru H datog skupa taˇaka. Dokazati zatim da c c je taˇka H na Ojlerovoj pravoj OT datog skupa taˇaka, pri ˇemu je HT : T O = c c c (n − 1) : 1. 830. Ako je H ortocentar proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog c kruga l(O, r), dokazati da su ortocentri Hi podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } simetriˇni sa taˇkama Ai u odnosu na srediˇte S duˇi OH. Taˇku S nazivamo c c s z c srediˇtem ili centrom, a pravu s koja je u taˇki S upravna na Ojlerovoj pravoj, s c nazivamo srediˇnjom ili centralnom pravom datog skupa taˇaka. s c

85

831. Ako je skup {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog kruga l(O, r) razloˇen na c z proizvoljan naˇin na dva podskupa S1 i S2 taˇaka, dokazati da su ortocentri tih c c podskupova simetriˇni medu sobom u odnosu na srediˇte S datog skupa taˇaka. c s c 832. Ako je S srediˇte, a H ortocentar proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n s taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da se Hi podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } c nalaze na izvesnom krugu l kome je srediˇte H, a polupreˇnik jednak duˇi r. s c z 833. Ako je {A1 , . . . , An } proizvoljan skup od n taˇaka nekog kruga l(O, r), c dokazati da se prave ni kroz taˇke Ai upravne na centralnim pravama si podc skupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } seku u ortocentru H datog skupa taˇaka. c 834. Ako je S centar i H ortocentar proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } sa n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da ortocentri Si podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An }, c podnoˇje Bi upravnih iz taˇaka Ai na centralnim pravama si podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } z c i srediˇta Ci duˇi HAi pripadaju jednom krugu k, kome je srediˇte S, a polupreˇnik s z s c jednak polovini duˇi r. Krug k nazivamo Ojlerovim karakteristiˇnim krugom z c datog skupa taˇaka. c 835. Dokazati da se ortopolovi Pijk centralnih pravih pijk podskupova {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , Aj−1 , Aj+1 , Ak−1 , Ak+1 , . . . , An } u odnosu na trouglove odredene taˇkama Ai , Aj , Ak datog skupa {A1 , . . . , An } c od n taˇaka nekog kruga l(O, r), nalaze na Ojlerovom karakteristiˇnom krugu c c datog skupa taˇaka. c 836. Ako je H ortocentar i K ortoteˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od zs n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da teˇiˇta Ti (i = 1, . . . , n) podskupova c zs {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } i taˇke Ei duˇi KAi takve da je Ai Ei : Ei K = c z (n − 2) : 1, pripadaju jednom krugu l1 , kome je srediˇte O1 taˇka duˇi OH s c z takva da je HO1 : O1 O = (n − 2) : 1, a polupreˇnik r1 duˇ takva da je r : r1 = c z (n − 1) : 1.Krug l1 nazivamo Ojlerovim centralnim krugom datog skupa taˇaka. c 837. Ako su K, T i O1 ortoteˇiˇte, teˇiˇte i srediˇte Ojlerovog centralnog kruga zs zs s l1 proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati c da su taˇke T i K harmonijski spregnute sa taˇkama O i O1 , ˇta viˇe da su taˇke c c s s c T i K srediˇta sliˇnosti krugova l i l1 . s c 838. Ako je T teˇiˇte i K ortoteˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n zs zs taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je c (a) n 1 Ai Aj OT 2 = r2 − 2 · n i,j=1 (b) OK 2 = (v) KT 2 = 4 1 · [r2 − 2 · Ai Aj 2 ], i < j 2 (n − 2) n i,j=1
n

1 · [n2 r2 − Ai Aj 2 ] (n − 2)2 i,j=1

n

839. Ako je H ortocentar, K srediˇte i S srediˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } s s od n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je c 86

(a)
n n

HA2 = n · (n − 1)2 · r2 − (n − 2) · i
i=1 i=1 n

Ai Aj 2

(b)
n

KA2 = i
i=1

n−4 4n · r2 + · Ai A2 , i < j j 2 (n − 2) (n − 2)2 i,j=1 n(n − 2)2 2 n − 4 ·r − · Ai A2 , i < j j 4 4 i,j=1
n

(v)
n

SA2 = i
i=1

840. Ako je H ortocentar, T teˇiˇte i K ortoteˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } zs zs od n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je c (a)
n

HO2 = n2 r2 −
i,j=1

Ai A2 , i < j j

(b) HT 2 = (n − 1)2 r2 − (v) HK 2 = n2 (n − 3)2 2 1 (r − 2 (n − 2)2 n
n

(n − 1)2 n2

n

Ai A2 , i < j j
i,j=1

Ai A2 ), i < j j
i,j=1

841. Ako je S centar i H ortocentar proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog kruga l(O, r), dokazati da je c
n

SA2 − (n − 4)SH 2 = nr2 . i
i=1

842. Ako je K ortoteˇiˇte proizvoljnog skupa {A1 , . . . , An } od n taˇaka nekog zs c kruga l(O, r), a Ti teˇiˇte podskupa {A1 , . . . , Ai−1 , Ai+1 , . . . , An } dokazati da zs je (a) KA2 = i (b) KTi2 = 1 [4(n − 1)2 r2 − (n − 2) Ai A2 − j (n − 1)2 (n − 2)2 j=1
n n

1 [4r2 + (n − 2) Ai A2 − j (n − 2)2 j=1

n

n

Aj A2 ], j < k k
j,k=1

Aj A2 ], j < k k
j,k=1

843. Ako je T teˇiˇte poligona A1 . . . An upisanog u krug k kome je srediˇte O zs s i polupreˇnik r, i ako je d duˇ odredena taˇkama O i T , dokazati da je c z c T A2 + . . . + T A2 = n(r2 − d2 ). n 87

844. Ako je T teˇiˇte poligona A1 . . . An upisanog u krug k i ako su B1 , . . . , Bn zs taˇke u kojima prave A1 T, . . . , An T seku krug k, dokazati da je c A1 T An T + ... + = n. T B1 T Bn 845. Ako su p1 , . . . , p2n odstojanja proizvoljne taˇke P kruga l od pravih koje c sadrˇe stranice A1 A2 , . . . , A2n A1 poligona A1 . . . A2n upisanog u krug l, dokazati z da je p1 · p3 · p5 · . . . · pn = p2 · p4 · . . . · p2n . 846. Ako su p1 , . . . , pn odstojanja proizvoljne taˇke P kruga l od pravih koje c sadrˇe stranice n-tougla A1 . . . An upisanog u krug l, a q1 , . . . , qn odstojanja z taˇke P od dirki kruga l u taˇkama A1 , . . . , An , dokazati da je c c p1 · p2 · . . . · pn = q 1 · q 2 · . . . · q n . 847. Ako su a1 , . . . , an duˇi jednake stranicama A1 A2 , . . . , An A1 n-tougla z A1 . . . An upisanog u krug l, a p1 , . . . , pn odstojanja proizvoljne taˇke P luka c An A1 kruga l od pravih koje sadrˇe stranice A1 A2 , . . . , An A1 , dokazati da je z a2 an−1 an a1 + + ... + = . p1 p2 pn−1 pn 10.3. Pravilni poligoni Definicija 10.1. Prost ravan poligon kome su jednake sve stranice i svi unutraˇnji s uglovi nazivamo pravilnim. Prost ravan poligon kome je zadovoljen samo jedan od pomenutih dvaju uslova nazivamo polupravilnim. Stoga razlikujemo dve vrste polupravilnih poligona i to polupravilne jednakostraniˇne i polupravilne c jednakougaone poligone. U ovom ˇlanu prouˇava´e se pravilni poligoni. c c c 848. Ako je r polupreˇnik i P proizvoljna taˇka kruga opisanog oko pravilnog c c poligona A1 . . . An , dokazati da je P A2 + . . . + P A2 = 2nr2 . 1 n 849. Ako su M1 , . . . , Mn srediˇta stranica A1 A2 , . . . , An A1 pravilnog poligona s A1 . . . An , a P proizvoljna taˇka kruga k(O, r) opisanog oko tog poligona, i a c stranica tog poligona, dokazati da je 1 2 2 P M1 + . . . + P Mn = 2nr2 − na2 . 4 850. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga i c polupreˇnik upisanog kruga c pravilnog poligona A1 . . . An , zatim P proizvoljna taˇka upisanog kruga, dokazati c da je P A2 + . . . + P A2 = n(r2 + 2 ). 1 n 851. Ako su A1 , . . . , An i B1 , . . . , Bn dva pravilna poligona s jednakim brojem stranica, upisana u isti krug k, i ako je P proizvoljna taˇka u ravni tog kruga, c dokazati da je 2 2 P A2 + . . . + P A2 = P B1 + . . . + P Bn . 1 n 88

. 853. dokazati da je 1 1 1 1 + + . dokazati da je 2ran an = 2 . dokazati da je a2n = 2r2 − r 4r2 − a2 . Ako su d1 . + d2n+1 = d2 + d4 + . . An pravilnog n-tougla A1 .. zatim d2n stranica pravilnog c konveksnog 2n-tougla opisanog oko tog istog kruga. . 1 n+1 2 n+2 n 2n 853. a an stranica pravilnog konveksnog n-tougla opisanog oko tog istog kruga. + d2n . . . . dn rastojanja temena A1 . a2n an bn 1 1 2 (b) a2n = 4r − .. . An pravilnog n-tougla A1 . + = . d1 d2 d2 d3 d3 d4 dn−1 dn d1 dn 855.. Ako su an i bn stranice dvaju pravilnih konveksnih n-touglova od kojih je prvi opisan a drugi upisan u krugu polupreˇnika r.852. d2n+1 rastojanja temena pravilnog poligona A1 . . . . A2n pravilan poligon s parnim brojem stranica i P bilo koja taˇka njegove ravni. . . .. = P A2 + P A2 . . . bn an 857. . . . An A1 . . . d2n+1 rastojanja temena A1 . 3n 89 . a a3n stranica pravilnog 3n-tougla upisanog u taj isti krug. . . . dokazati da je d1 + d3 + . 4r − a2 n 858. . a a2n stranica pravilnog konveksnog 2n-tougla upisanog u taj isti krug. . . . . . p1 p2 pn−1 pn 856. .. . . . . . + = .. dokazati da je 1 1 1 (a) = + . Ako su d1 . . + = . Ako je an stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇnika c r. Ako je an stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇnika c r. . An od pravih koje sadrˇe stranice z A1 A2 . Ako su d1 . dokazati da je a3 − 3r2 a3n + r2 an = 0. An od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem luku A1 An kruga opisanog oko c tog n-tougla. d1 d2 d2 d3 d3 d4 dn−1 dn d1 dn 854. dokazati da je c P A2 + P A2 = P A2 + P A2 = . . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + . . An od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem luku A1 An kruga c opisanog oko tog n-tougla. pn odstojanja proizvoljne taˇke P manjeg luka An A1 c kruga l opisanog oko pravilnog poligona A1 . . . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + . . Ako je A1 . n 859. . Ako su p1 . A2n+1 s neparnim brojem stranica od proizvoljne taˇke P koja se nalazi na manjem c luku A1 A2n+1 kruga opisanog oko tog poligona. . Ako je an stranica pravilnog konveksnog n-tougla upisanog u krug polupreˇnika c r.

Ako je pn obim pravilnog n-tougla opisanog oko kruga k. koji su upisani u isti krug polupreˇnika r.860. 2 861. p2n obim pravilnog 2n-tougla oko kruga k i q2n obim pravilnog 2n-tougla upisanog u tom krugu. . . c c c 865. A2n . dokazati da je (a) √ r 10 − 2 5 a5 = 2 (b) √ r b5 = 10 + 2 5 2 90 . Ako je r polupreˇnik opisanog i polupreˇnik upisanog kruga poligona A1 . qn obim pravilnog n-tougla upisanog u tom krugu. A7 pravilan sedmougao. . a b5 stranica pravilnog zvezdastog petougla upisanog u taj isti c krug. r = r· . . dokazati da je AO2 = AC · OC. dokazati da je 1 1 1 = + . Ako je A1 . A1 A2 A1 A3 A1 A4 863. An i A1 . . . . dokazati da je 1 1 1 1 = + . An . c c a r polupreˇnik opisanog i polupreˇnik upisanog kruga poligona A1 . Dokazati da je stranica pravilnog konveksnog desetougla upisanog u krug jednaka ve´em odseˇku polupreˇnika podeljenog zlatnim presekom. dokazati da je (a) r √ a10 = ( 5 − 1) 2 (b) r √ b10 = ( 5 + 1) 2 867. Ako je a5 stranica pravilnog konveksnog petougla upisanog u krug k polupreˇnika r. dokazati da c je (a) b10 − a10 = r (b) a10 · b10 = r2 866. 864. p2n 2 pn qn 1 = q2n 1 1 · . . a b10 stranica pravilnog zvezdastog desetougla upisanog u taj c isti krug. A2n imaju jednake obime. Ako je a10 stranica pravilnog konveksnog desetougla upisanog u krug polupreˇnika r. . Ako je O preseˇna taˇka dijagonala AC i BD pravilnog konveksnog c c petougla ABCDE. c c dokazati da je 1 = (r + ). a b10 stranica pravilnog konveksnog desetougla. Ako je a10 stranica pravilnog konveksnog desetougla. Dva pravilna poligona A1 . . p2n q2n 862.

Ako je a12 stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla upisanog u krug k polupeˇnika r. dokazati da je c (a) √ √ r a15 = [ 10 + 2 5 − 3( 5 − 1)] 4 (b) √ r √ √ (1) b15 = [ 3( 5 + 1) − 10 − 2 5] 4 (v) √ r √ √ (2) b15 = [ 3( 5 − 1) + 10 − 2 5] 4 (g) √ r √ √ (3) b15 = [ 3( 5 + 1) + 10 − 2 5] 4 872. a b15 . b12 stranica pravilnog zvezdastog dvanaestougla. dokazati da je z c a12 + a4 = 2 . b15 . a6 . . . Ako su a5 . 870. dokazati da je (a) √ a8 = r 2 − 2 (b) b8 = r 2+ √ 2 869. A12 . 6 10 5 91 . ˇestougla. des setougla koji su upisani u isti krug k. Ako je a12 stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla A1 . dokazati da je (a) √ a12 = r 2 − 3 (b) b12 = r 2+ √ 3 871. b15 stranice pravilnih zvezdastih petnaestouglova c upisanih takode u krug polupreˇnika r. Ako je a12 stranica pravilnog konveksnog dvanaestougla.868. Ako je a15 stranica pravilnog konveksnog petnaestougla upisanog u krug (1) (2) (3) polupreˇnika r. 869/2. a b8 stranica pravilnog zvezdastog osmougla upisanog u taj isti c krug. a b12 stranica pravilnog zvezdastog dvanaestougla upisanog u c taj isti krug. Ako je a8 stranica pravilnog konveksnog osmougla upisanog u krug k polupreˇnika r. a4 duˇ jednaka dijagonali A1 A4 i polupreˇnik upisanog kruga. dokazati da je a2 + a2 = a2 . dokazati da je b12 − a12 = a4 . i a4 stranica kvadrata koji su svi upisani u isti krug. a10 stranice pravilnog konveksnog petougla.

a10 . Ako su a6 . dokazati da je a2 + b2 = b2 . b5 . pravilnog zvezdastog s petougla i pravilnog zvezdastog desetougla koji su upisani u isti krug k. 10 10 3 92 . 6 10 5 874. b10 bilo stranice pravilnog ˇestougla. pravilnog konveksnog desetougla i pravilnog zvezdastog desetougla koji su upisani u isti krug k. b10 bilo stranice pravilnog trougla. dokazati da je a2 + b2 = a2 .873. Ako su a3 .

Dokazati da dopunski jednake poligonske povrˇi imaju jednake povrˇine. dokazati da je i ta konveksna povrˇ cenc s s tralno simetriˇna. Ako je fn broj poligonskih povrˇi koje se dobijaju razlaganjem konveksne s poligonske povrˇi (A1 . z z s 879. Dokazati da se konveksna poligonska povrˇ s neparnim brojem stranica s ne moˇe razloˇiti na paralelogramske povrˇi. Ako svakoj stranici konveksne poligonske povrˇi odgovara njoj jednaka pars alelna stranica te povrˇi. z z s 881. s s (b) na ˇetvorougaone povrˇi koje su podudarne s proizvoljnom ˇetvorougaonom c s c povrˇi. Dokazati da svaka konveksna centralno simetriˇna poligonska povrˇ se c s moˇe razloˇiti na paralelogramske povrˇi. 93 . . podudarne poligonske z z povrˇi na pet razliˇitih naˇina. Dokazati da se ravan moˇe razloˇiti na pravilne. z z s 880. 886. Odredivanje povrˇina s 883. pri ˇemu se nikoje tri i viˇe s c s dijagonala ne seku u jednoj taˇki. z s s 884. 24 11. Dokazati da se ravan moˇe razloˇiti z z (a) na trougaone povrˇi koje su podudarne s proizvoljnom trougaonom povrˇi. RAZLAGANJE POVRSI I ODREDIVANJE POVRSINA 11. dokazati da je c fn = 1 (n − 1)(n − 2)(n2 − 3n + 12).1.ˇ ˇ 11.2. Razlaganje povrˇi s 875. c 882. Dokazati da razloˇivo jednake poligonske povrˇi imaju jednake povrˇine. Ako se konveksna poligonska povrˇ moˇe razloˇiti na konaˇan broj cens z z c tralno simetriˇnih poligonskih povrˇi. s c c Slika 876. dokazati da je ta poligonska povrˇ centralno simetriˇna. Dokazati da su trougaone povrˇi sa jednakim povrˇinama razloˇivo jeds s z nake. s s 877. c s s c s 878. Dokazati da su pravougaone povrˇi sa jednakim povrˇinama razloˇivo s s z jednake. . s s c i da se prema tome moˇe razloˇiti na paralelogramske povrˇi. s (v) na ˇestougaone povrˇi koje su podudarne s proizvoljnom centralno simetriˇnom s s c ˇestougaonom povrˇi. An njenim dijagonalama. Dokazati da se ravan moˇe razloˇiti na trougaone povrˇi tako da se u z z s svakom temenu sustiˇu c (a) po tri trougaone povrˇi s (b) po ˇetiri trougaone povrˇi c s (v) po pet trougaonih povrˇi s pri ˇemu ni jedno teme tih povrˇi nije unutraˇnja taˇka stranice susedne povrˇi. s s 885.

P AB. OM = CD. Q. M N . B. AB a P. B . P proizvoljna taˇka duˇi M N . 890. dokazati da je zs S(ABC) = 9S(A B C ). dokazati da duˇi KL. CD. Ako su M i N taˇke stranice BC trougla ABC takve da je BM = M N = c N C. Neka je ABC proizvoljan trougao i P proizvoljna taˇka. dokazati da je S(P QR) = 2S(ABS). R taˇke polupravih OP . ON takve c da je OK = AB. sa K . Paposova teorema. Ako su A . 893. N podnoˇja upravnih iz taˇke O na pravama AB. Teorema F. Ako neka prava paralelna sa stranicom AB paralelograma ABCD seˇe c stranicu BC u taˇki P i dijagonalu AC u taˇki Q. 895. zatim BCP Q paralelogram s bilo koje strane prave BC takav da je BQ AD i BQ = AD. N taˇke polupravih OK . Kroz srediˇte svake dijagonale konveksnog ˇetvorougla ABCD konstrus c isana je prava uporedna s drugom dijagonalom. Dokazati da su poligonske povrˇi sa jeds nakim povrˇinama razloˇivo jednake. 892. 896. M . OR = AB. OL . c OR takve da je OP = BC. Ako je P proizvoljna taˇka u paralelogramu ABCD. P CA. Ako su ABKL i ACM N dva paralelograma konstruisana nad stranicama AB i AC bilo kojeg trougla ABC.887. OQ = CA. Boljaja-Gervina. dokazati da je S(P QR) = 3S(ABC). s 897. R upravne projekcije proizvoljne taˇke O koja se nalazi u c trouglu ABC na pravama BC. dokazati da je c S(P AB) + S(P CD) = S(P BC) + S(P AD). Ako su P . Ako su P. ON = DA. Q. L . s onih strana pravih AB i AC s kojih nije taj trougao i ako je D presek pravih KL i M N . OQ . dokazati da je c c S(ABP ) = S(AQD). z c BC. OM . Ako je P proizvoljna taˇka ravni paralelograma ABCD. z LM . Q . OL = BC. c C teˇiˇta trouglova P BC. Ako obeleˇimo sa O taˇku koja se nalazi u konveksnom ˇetvorouglu z c c ABCD. M . s z 888. Dokazati da duˇi koje spajaju z 94 . DA i sa K. dokazati da je S(ARP Q) = S(BP R) = S(CP Q). 894. 891. L. dokazati da je S(BCP Q) = S(ABKL) + S(ACM N ). 889. a R i Q taˇke u kojima prave kroz M i N c z c uporedne sa AP seku stranice AB i AC. R taˇke u kojima tri uporedne prave kroz temena A. C c seku prave odredene naspramnim stranicama trougla ABC. CA. N K obrazuju izvesnu povrˇ ω takvu da je S(ω) = 2S(ABCD). dokazati da je c S(P AC) = S(P AB) = S(P AD).

. dokazati da je c z z S(P M QN ) = S(DAP ) + S(BCQ). 95 . . An ) = kS(B1 . dokazati da je z S(P QR) = a+b S(OQR). . An Pn takve c c c z da je A1 P1 = kB1 P1 . Neka su AB = a i CD = b osnovice trapeza ABCD kome se dijagonale seku u taˇki O. . D taˇke c c simetriˇne s taˇkama A. dokazati da je S(A1 . . 4 902. Ako je ABCD konveksan ˇetvorougao i ako su A . c c c dokazati da je S(A B C D ) = 5S(ABCD). C. Q taˇka u kojoj se c c c seku duˇi P D i AC. S(AEF ) 2mn 905. a prave odredene naspramnim stranicama BC i AD seku u nekoj taˇki c c F . . s c a P i Q taˇke u kojima duˇi AN i BN seku duˇi DM i CM . . An Pn = kBn Pn . A. . Ako su K i L taˇke c c stranice AB takve da je AK = KL = LB. 906. b 904. . Ako je ABCD proizvoljan konveksan ˇetvorougao. . An poligonske povrˇi (A1 . Ako su M i N srediˇta stranica AB i CD konveksnog ˇetvorougla ABCD. 903. dokazati da je S(ABCD) = nS(P BCQ). D respektivno u odnosu na taˇke B. redom. . Ako je P proizvoljna taˇka stranice AB. a B1 . . . . 901. B. Pn paralelne projekcije temena A1 . C. dokazati da je S(KLM N ) = 1 S(ABCD). Ako obeleˇimo sa P i Q srediˇta dijagonala AC i BD prostog ˇetvorougla z s c ABCD kome se prave odredene naspramnim stranicama AB i CD seku u jednoj taˇki E. . C . Ako obeleˇimo sa P i Q srediˇta dijagonala AC i BD prostog ˇetvorougla z s c ABCD i sa R taˇku u kojoj se seku prave odredene naspramnim stranicama c AB i CD. Bn ). . . An ) na nekoj pravoj p koja sa tom poligonskom povrˇi nema zas s jedniˇkih taˇaka. B . . . Ako su E i F taˇke u kojima simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A c s s seku pravu odredenu stranicom BC trougla ABC i ako je AB : AC = m : n. .presek O tih pravih sa srediˇtima stranica razlaˇu ˇetvorougaonu povrˇ (ABCD) s z c s na ˇetiri ekvivalentne ˇetvorougaone povrˇi. dokazati da je S(P QE) = S(P QF ). D. . a M i N taˇke stranice CD takve c da je CM = M N = N D. . . 3 900. . dokazati da je S(P QR) = 1 S(ABCD). Ako su P1 . Bn . dokazati da je S(ABC) m2 − n2 = . . c c s 898. Ako su P i Q taˇke paralelnih stranica AB i CD konveksnog trapeza c ABCD takve da je AB = kP B i DC = kQC. taˇke na duˇima A1 P1 . . 899.

S 2 (ABC) = p(p − a)(p − b)(p − c) 96 . Q. O s c c pripadaju jednoj pravoj. dokazati da je s c S(A1 . 909. . S(ABC) = (p − a) a b. A2n ) = S(B1 . Ako dve poligonske povrˇi (A1 . Ako je ABCD proizvoljan ˇetvorougao.907. 915. 912. Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna s datom pravom p razlaˇe datu konveksnu poligonsku povrˇ na dve poligonske povrˇi ω1 z s s i ω2 takve da je S(ω1 ) : S(ω2 ) = m : n. Ako su P i Q srediˇta dijagonala AC i BD tangentnog ˇetvorougla ABCD. EF nalaze na jednoj pravoj (Gausova teorema). dokazati da taˇke P . b . F taˇka u kojoj se seku BC i DA. hb . S(ABC) = p . dokazati da je a. A2n ) i (B1 . . . 911. Ako su . Ako su a. . s c a O srediˇte kruga upisanoga u tom ˇetvorouglu. R duˇi c s z AC. . Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa stranicom BC trougla ABC seˇe stranice AB i AC u taˇkama M i N takvim da c c je S(BCN M ) : S(AM N ) = m : n. 910. . E taˇka u kojoj se seku prave AB c c i CD.) 914. a p c poluobim tog trougla. Q. hc visine trougla ABC. BD. B2n ). r S 2 = ha hb hc 2 916. 908. Odrediti u ravni ˇetvorougla ABCD skup svih taˇaka X takvih da je c c S(AXB) + S(CXD) = S(BXC) + S(DXA). (Njutnova teorema. . dokazati da se srediˇta P . Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa datom pravom p razlaˇe datu trougaonu povrˇ (ABC) na dve povrˇi ω1 i ω2 takve da z s s je S(ω1 ) : S(ω2 ) = m : n. 913. r polupreˇnik c opisanog kruga i S povrˇina trougaone povrˇi (ABC). Odrediti potreban i dovoljan uslov pod kojim prava s uporedna sa osnovicama seˇe krake AD i BC trapeza ABCD u taˇkama M i N takvim da c c je S(ABN M ) : S(M N CD) = m : n. c polupreˇnici upisanih krugova trougla ABC. . a . c stranice i ha . B2n ) imaju zajedniˇka s c srediˇta odgovaraju´ih stranica. abc S= 4r b. dokazati da je s s a. b.

a r polupreˇnik z s c opisanog kruga i p poluobim trougla A B C . z s CA. B. S2 = a b c 917. Ako su a. b. Ako su ha . E c c taˇka u kojoj prava kroz C uporedna sa BD seˇe k i ako je AC = e. B . S(ABC) 924. hc visine trougla ABC. 3 923. a m poluzbir tih teˇiˇnih zs zs linija. a p poluobim tog ˇetvorougla. BC. Ako su duˇi a. dokazati c c da je S(ABCD) = (p − a)(p − b)(p − c)(p − d). b. Sc srediˇta spolja upisanih krugova oˇtrouglog trougla s s ABC. nb . dokazati da je S = p(p − a) i S = (p − b)(p − c). a hipotenuza. zatim ha . Ako su b i c katete. 4 921. DA konveksnog z ˇetvorougla ABCD upisanog u krug k. Ako su Sa . 918. 925. Ako su la i ¯a simetrale unutraˇnjeg i spoljaˇnjeg ugla A trougla ABC l s s kome su stranice AB i AC srazmerne datim duˇima m i n. Ako je ABCD konveksan ˇetvorougao upisan u krug k polupreˇnika r. mc teˇiˇne linije trougla ABC. d stranice tetivnog i tangentnog ˇetvorougla ABCD. c dokazati da je S 2 (ABCD) = abcd. hc visine iz temena A. nc odseˇci koje odreduje trougao ABC na pravama koje c sadrˇe srediˇte S upisanog kruga a paralelne su respektivno na stranicama BC. CD. dokazati da je z S(ABC) = m2 − n2 ¯ la la . p poluobim i S povrˇina povrˇi (ABC) s s kojoj je ugao A prav. 4mn 922. C tog trougla. AB. c. 926. Ako su A . dokazati da je S(ABC) = 4 m(m − ma )(m − mb )(m − mc ). mb . dokazati da je 1 = 4h(h − ha )(h − hb )(h − hc ). dokazati da je S= 1 (na ha + nb hb + nc hc ). C podnoˇja visina oˇtrouglog trougla ABC. dokazati da je c S(Sa Sb Sc ) = 2pr. dokazati da je S(ABC) = rp . hb . dokazati da je ef g . 920. a p poluobim tog trougla i r polupreˇnik opisanog kruga. Sb . hb .c. d jednake stranicama AB. 919. Ako su na . BD = f . a h poluzbir tih visina. S(ABCD) = 4r 97 . c c AE = g. c. Ako su ma .

. CC seku u jednoj taˇki. B. Ako obeleˇimo sa ABCD romb. . . a e. Dokazati da se prave AA . C. an odstojanja temena A1 . b. B . . CO seku respektivno prave BC. . . C taˇke u kojima c c prave AO. AB. An A1 .927. 936. d stranice. f dijagonale i S povrˇina bilo koje s ˇetvorougaone povrˇi (ABCD). . dokazati da je S(ABCD) = 2 2 8r1 r2 2 2 . nd rastojanja proizvoljne taˇke N od taˇaka A. CA. . Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD zbir duˇi koje spajaju srediˇta c z s naspramnih stranica jednak duˇi l i ako je AC = BD = d. a sa r1 i r2 polupreˇnike krugova opisanih z c oko trouglova ABC i ABD. An proizvoljne dirke t kruga k opisanog oko tog n-tougla i ako je r polupreˇnik kruga c k. Ako je O taˇka u ravni trougla ABC i ako su A . . + an = nr. . . . An i c polupreˇnik upisanog kruga tog poligona. Ako su a i b stranice. dokazati da je hb + hc a + hc + ha b + ha + hb c = 6. dokazati da je d1 + . . hc visine i a . B C D 4 A 931. Nad stranicama trougla ABC konstruisani su spolja jednakokraki trouglovi BCA . . s C medu sobom jednaki. (r1 + r2 )2 930. ABC kod kojih su unutraˇnji uglovi pri vrhovima A . Ako su ha . c. . dn odstojanja taˇke P c c od pravih A1 A2 . . dokazati da je a1 + . . An pravilnog n-tougla A1 . Ako je P proizvoljna taˇka u ili na pravilnom n-touglu A1 . zatim s s na . dokazati da je z S(ABCD) = 1 2 (l − d2 ). 933. . . hb . + dn = n . c polupreˇnici spolja upisanih krugova c trougla ABC. c 935. . dokazati da je 98 . 2 16 1 929. nc . . dokazati da c c je 1 S 2 = a2 b2 − (n2 − n2 + n2 − n2 )2 . d1 i d2 dijagonale i S povrˇina paralelogramske s povrˇi. D. CAB . BO. dokazati da je s 1 S 2 = a2 b2 − (d2 − d2 )2 . Ako su a. BB . 934. . Ako su a1 . dokazati da je c s S2 = 1 (4e2 f 2 − (a2 − b2 + c2 − d2 )2 ). Ako su a i b stranice i S povrˇina paralelogramske povrˇi (ABCD). nb . . 16 932. B . b . 2 928. zatim d1 . .

CA. GP GQ GR 99 . Ako su P . CC visine trougla ABC. Q. AA BB CC 940.a. AB. BB . Ako su A . BC CA AB 941. CC seku krug opisan oko trougla ABC. CO seku prave BC. BO. C taˇke na stranicama ili produˇenjima stranica BC. Ako su A . b. BB . CA. AB. dokazati da je c AO BO CO AO BO CO · · = + + + 2. AB trougla ABC i ako prava AB i AC u taˇkama B1 i C1 . CC visine trougla ABC. CA. CA. A . a r polupreˇnik c c opisanog i polupreˇnik upisanog kruga. Ako su a. R taˇke u kojima krug upisan u trougao ABC dodiruje c ˇ stranice BC. a A . AB i ako je G Zergonova taˇka trougla ABC. dokazati da je BB CC AA + + = 1. OA OB OC + + =1 AA BB CC AO BO CO + + =1 AA BB CC b. dokazati da je c OA OB OC + + = 1. AB. C taˇke u kojima prave c c AO. C taˇke u kojima prave AO. C taˇke u kojima c prave AA . BB . AA BB CC 938. c dokazati da je AO AC AB = + . CA. BB . prava c seˇe prave CA i CB u taˇkama c c c c A3 i B3 . c prave kroz proizvoljnu taˇku O uporedne sa stranicama c BC. B . AA BB CC r 943. BB . C taˇke u kojima prave odredene preˇnicima AA . OA OB OC OA OB OC 939. AB. a AA . Ako je O taˇka u trouglu ABC i ako su A . c z CA. dokazati da je B1 C1 C2 A2 A3 B3 + + = 2. s c B . AB trougla ABC takve da se prave AA . dokazati c da je 1 1 1 2 + + = . CA. CO seku odgovaraju´e stranice BC. OA CB BC 944. BO. AA BB CC 942. prava b c seˇe prave BC i BA u taˇkama C2 i A2 . CC podnoˇja z upravnih iz proizvoljne taˇke O na pravama BC. 937. Ako su AA . B . c c CC kruga opisanog oko trougla ABC seku prave BC. CC seku u jednoj taˇki O. B . dokazati da je AA BB CC + + = 4. B . Ako je O srediˇte i r polupreˇnik kruga opisanog oko trougla ABC. BB . dokazati da je c AG BG CG 4r · · = . Ako su AA .

CA. pri ˇemu su hipotenuza BC i katete CA c i AB odgovaraju´e duˇi u tom preslikavanju. CA. R i spolja upisane krugove u taˇkama P . Ako su stranice trougla A B C jednake teˇiˇnim linijama trougla ABC. CA. c BC1 i CD1 . BC. Ako su taˇke A1 . B1 . C2 . 949. Q. S(A2 B2 C2 ) (m − n)2 952. AB trougla ABC takve da je c BP : P C = CQ : QA = AR : RB = m : n. dokazati da je c z S(ωa ) = S(ωb ) + S(ωc ). S(A2 B2 C2 D2 ) m2 953. Ako su na stranicama BC. CC1 i AA1 . CA. zs dokazati da je S(A B C ) : S(ABC) = 3 : 4. Ako su ωa . dokazati da je S(ABC) AB · AC . B1 . C1 taˇke stranica BC. = S(A B C ) AB · A C 946. R c i R simetriˇne medu sobom u odnosu na srediˇta tih stranica. B1 . AB trougla ABC taˇke P i P . CD1 i DA1 . dokazati da je c S(M AA1 ) = S(M BB1 ) = S(M CC1 ). 950. dokazati da je S(ABCD) (m + n)2 + m2 = . DA paralelograma c ABCD takve da je AA1 : A1 B = BB1 : B1 C = CC1 : C1 D = DD1 : D1 A = m : n a A2 . AB trougla ABC takve da je c BA1 : A1 C = CB1 : B1 A = AC1 : C1 B = m : n. Ako su kod trouglova ABC i A B C uglovi A i A jednaki ili suplementni. ωb . B2 . Ako su P. 948. R . D2 taˇke u kojima se seku prave DA1 i A1 B. Ako stranice BC. dokazati da je (a) mn S(ARQ) = S(BP R) = S(CQR) = S(ABC) (m + n)2 100 . ωc bilo kakve sliˇne poligonske povrˇi konstruisane na c s stranicama pravouglog trougla ABC. CD. 951. B2 . AB trougla ABC dodiruju upisani krug u taˇkama c P . dokazati da je c S(P QR) = S(P Q R ). dokazati da je za m < n m2 + mn + n2 S(ABC) = . C1 srediˇta stranica BC. D1 taˇke stranica AB. 947.945. R taˇke stranica BC. AB1 i BC1 . dokazati da je c s S(P QR) = S(P Q R ). Q i Q . CA. C2 taˇke u kojima se c seku prave BB1 i CC1 . AA1 i BB1 . AB proizvoljnog c s trougla ABC i M bilo koja taˇka njegove ravni. Ako su A1 . Q . C1 . a A2 . Ako su A1 . Q.

AB trougla ABC takve da je c BP : P C = p1 : p2 . Q. c dokazati da je S 2 (ABN ) = S(AM N ) · S(ABC). 101 . Ako je ABC trougao. dokazati da je (a) S(AQR) r1 q 1 = S(ABC) (r1 + r2 ) · (q1 + q2 ) (b) S(P QR) p1 q 1 r 1 + p2 q 2 r 2 = S(ABC) (p1 + p2 ) · (q1 + q2 ) · (r1 + r2 ) 955. 959. Ako su M i N taˇke stranica AB i AC trougla ABC takve da je ??AM N ????ABC. 956. dokazati da je S(ABCD) = S(ABO) + S(CDO). Ako je O presek dijagonala AC i BD trpeza ABCD kome je AB > CD. dokazati da je S 2 (BOC) = S(AOB) · S(COD).(b) S(P QR) = m2 − mn + n2 S(ABC) (m + n)2 954. Ako su P i Q taˇke stranica AB i AC trougla ABC i R taˇka prave P Q c c takve da je BP : P A = AQ : QC = P R : RQ. P i Q taˇke u kojima c c proizvoljna dirka kruga k seˇe prave OA i OB. 958. dokazati da je S(AOB) · S(COD) = S(BOC) · S(AOD). dokazati da je S 2 (AQR) = S(BP R) · S(CP Q). dokazati da je S(ABC) =??3 S(BP R) +3 S(CQR). dokazati da je S(RBC) = 2S(AP Q). 960. P proizvoljna taˇka stranice BC. CA. AR : RC = r1 : r2 . Ako su P i Q taˇke stranica AB i AC trougla ABC i R taˇka duˇi P Q c c z takve da je BP : P A = AQ : QC = P R : RQ. dokazati da je S 2 (OAB) = S(OM N ) · S(OP Q). Ako su P. a Q i R taˇke c c stranica AC i AB takve da je P Q???AB i P R???AC. CQ : QA = q1 : q2 . R taˇke stranice BC. Ako su OA i OB dva upravna polupreˇnika kruga k. 962. 961. Ako je O presek dijagonala konveksnog trapeza ABCD. M dodirna taˇka i N podnoˇje c c z upravne kroz M na pravoj OA. 957. Ako se dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD seku u taˇki O pod pravim c c uglom.

Ra podnoˇja visina trougla Pa Qa Ra .963. Q. CA. a c P. c c 964. AB. R dodirne taˇke upisanog kruga k sa stranicama z c BC. R podnoˇja upravnih iz teˇiˇta T trougla ABC na pravama z zs BC. AB trougla ABC i ako je O srediˇte i r s plupreˇnik kruga l opisanog oko trougla ABC. Ako su r i polupreˇnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC. dokazati da je z S(P Q R ) = 2. CA. Qi . Ri taˇke u kojima spolja upisani c krug ki za i = a. Q . Q. Ako su r i polupreˇnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC. CA. a P . c AB a Pa . S(ABC) 2r 966. S(ABC) 4r 967. Q. b. a duˇ koja spaja taˇke O i M . c z c dokazati da je S(P QR) 1 d2 = ± (1 − 2 ). Ako su r i a polupreˇnici opisanog kruga i spolja upisanog kruga ka c trougla ABC. CA. Ako su r i a polupreˇnici opisanog kruga i spolja upisanog kruga ka c trougla ABC. sa Pi . c AB dokazati da je S(Pa Qa Ra ) a = . dokazati da je (a) S(Pa Qa Ra ) + S(Pb Qb Rb ) + S(Pc Qc Rc ) − S(P QR) = 2S(ABC) (b) 1 1 1 1 + + = S(Pa Qa Ra ) S(Pb Qb Rb S(Pc Qc Rc S(P QR) 970. dokazati da je z S(P QR 4 a2 + b2 + c2 = . Qa . Ako su P . Ra taˇke u kojima krug ka dodiruje prave BC. AB dokazati da c je S(P QR) = . S(ABC) 2r 965. Q. c dodiruje prave BC. Q. S(ABC) 4 r pri ˇemu se uzima znak + ili − prema tome da li je taˇka M u ili izvan kruga l. Qa . a Pa . AB i sa Pi . AB trougla ABC. R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. CA. Ri dodirne taˇke spolja upisanog kruga c 102 . AB. c R taˇke u kojima upisani krug dodiruje stranice BC. CA. Q. R taˇke u kojima upisani krug k trougla ABC z c dodiruje stranice BC. dokazati da je z S(Pa Qa Ra ) a = 2. Qa . S(ABC)3 9 a2 b2 c2 969. P . CA. c duˇine stranica BC. CA. a a. b. a Pa . Ako obeleˇimo sa P . Ra taˇke u kojima krug ka dodiruje prave BC. AB. R podnoˇja upravnih iz neke taˇke M na pravama koje z c su odredene stranicama BC. Qi . R c podnoˇja visina trougla P QR. Ako su P . CA. CA. AB. Ako obeleˇimo sa P . S(ABC) 4r 968.

dokazati da je (a) p2 S(Pa Qa Ra ) · S(Pb Qb Rb ) · S(Pc Qc Rc ) = S(P QR)3 2 (b) P4 S(Pa Qa Ra ) · S(Pb Qb Rb ) · S(Pc Qc Rc ) = S(P Q R )3 4 971. b. dokazati da je c b2 − 4d2 = 12 2 . z s s Dokazati da je proizvod povrˇina tih paralelogramskih povrˇi osam puta ve´i od s s c proizvoda povrˇina tih trougaonih povrˇi. Prave kroz taˇku O koja se nalazi u trouglu ABC uporedne sa stranicama c razlaˇu trougaonu povrˇ (ABC) na tri paralelograma i tri trougaone povrˇi. dokazati da je c c ac = 6r . 974. Ako prave odredene dvema tetivama AB i CD nekog kruga k sadrˇe z srediˇte S tetive M N tog istog kruga dokazati da su taˇke X i Y u kojima s c c prava M N seˇe prave AD i BC simetriˇne medu sobom u odnosu na taˇku S. sa P . AB. a polupreˇnik upisanog kruga. b. s s 972. c) sa pravama BC. c c 973. dokazati da je c AE 2 BE · CF = AF 2 BF · CF i AB 2 BE · BF = . Qi . CA. Ako su a. sa polupreˇnik kruga k z c i sa p poluobim trougla ABC. Ako su a. Ako je D taˇka u kojoj raspolovnica ugla A seˇe stranicu BC trougla c c ABC. a E i F taˇke prave BC takve da je ??DAE =??DAF . 975. R podnoˇja visina trougla z P QR. c stranice trougla ABC takve da je a − b = b − c i ako je r polupreˇnik opisanog kruga. b. sa Pi .ki (i = a. AC 2 CE · CF 103 . Ri podnoˇja visina trougla Pi Qi Ri . c stranice trougla ABC takve da je a − b = b − c = d i ako je polupreˇnik upisanog kruga. Q .

da je 987. . dokazati da postoji c d z c kruˇna povrˇ polupreˇnika r = √3 koja sadrˇi sve taˇke tog skupa (Jungova z s c teorema). . dokazati c ∠D > ∠C. . . . Ako su P i Q srediˇta stranica AD i BC ˇetvorougla ABCD. . . . an konaˇan skup od n duˇi. . . Ako je d dijametar bilo kojeg ograniˇenog skupa a1 . . . Ako je a1 . . Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i BC > AD. . . an ) ≥ An 984. 104 . a2 a3 a1 981. . dokazati da postoji krug polupreˇnika r ≤ 2√3 koji sa svakom pravom c datog skupa ima najmanje jednu zajedniˇku taˇku. . dokazati da je c z 1 (a1 + . Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD AD = BC i ∠A > ∠B. . Ako su An i Hn aritmetiˇka i harmonijska sredina duˇi a1 . . . + ) ≥ n2 . + ≥ n. dokazati c c√ da postoji pravilna trougaona povrˇ sa stranicama a ≤ 3d koja sadrˇi sve s z taˇke tog skupa taˇaka. . . c c 980. .. c c c dokazati da postoji krug polupreˇnika r koji sa svakom pravom datog skupa ima c zajedniˇkih taˇaka.. . Nejednakosti u planimetriji 976. dokazati da s c je |AB − CD| ≤ 2P Q ≤ AB + CD. . an konaˇan skup od n duˇi. Ako za svake tri prave proizvoljnog skupa pravih jedne ravni postoji krug polupreˇnika r koji sa svakom od tih triju pravih ima zajedniˇkih taˇaka. an konaˇan skup od n duˇi. Ako je d dijametar bilo kojeg ograniˇenog skupa taˇaka u ravni. .. c c 977. 985. Ako je d dijametar bilo kojeg skupa taˇaka neke ravni. dokazati c ∠C > ∠D. da je Ako je kod prostog ˇetvorougla ABCD ∠A = ∠B i ∠C = ∠D.12. c c 978. . 979. Ako je a1 . . dokazati c BC > AD. . dokazati da je c z (a1 + . + an )( 1 1 + . . . . an ) ≤ Hn (b) max(a1 . dokazati da je c z a1 a2 an + + . a1 an 982. 1 n n 983. . + an )2 .. + a2 ≤ (a1 + . da je 986. . . . an pravih jedne c d ravni. Ako je a1 . an dokazati c z da je (a) min(a1 . + an )2 ≤ a2 + .

Ako je ha visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla. dokazati da je 105 . zs c 990. b. b.988. Ako su duˇi a. ha visina koja odgovara hipotenuzi i polupreˇnik kruga upisanog u taj trougao. n b. c jednake stranicama nekog trougla. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga. dokazati da c je (a) b + c < a + ha (b) 2 ha < 5 < 1 ha 2 997. dokazati da je c (a) √ ha ≤ ( 2 + 1) (b) √ ≤ r( 2 − 1) 998. 994. c hipotenuze i katete pravouglog trougla. i c zs obrnuto. r polupreˇnik c opisanog i polupreˇnik upisanog kruga tog trougla. polupreˇnik upisanog kruga i ha c c visina iz temena A proizvoljnog trougla ABC. dokazati da je pri b > c √ √ 2+ 6 b = . Dokazati da kod trougla ve´oj stranici odgovara manja teˇiˇna linija. 989. Ako je C srediˇte kruˇnog luka ALB i D bilo koja druga taˇka tog kruˇnog s z c z luka. c 2 996. Ako je razlika kateta b i c pravouglog trougla jednaka simetrali pravog ugla. Ako su a. Ako su b i c katete i a hipotenuza pravouglog trougla. Dokazati da je kod svakog trougla ABC ha ≤ la ≤ ma . c c dokazati da je AP ≤ BP + CP. a n prirodan broj ve´i od 2. dokazati da su za z √ √ √ svaki prirodni broj n odseˇci n a. n c takode jednaki stranicama nekog c trougla. dokazati da je AC + BC > AD + BD. 991. Ako je ABC jednakostraniˇan trougao i P proizvoljna taˇka njegove ravni. 993. dokazati da je lb < lc . dokazati da je c (a) √ a 2≥b+c (b) an > bn + cn 995. da manjoj teˇiˇnoj liniji odgovara ve´a stranica. 992. Ako je kod trougla ABC AC > AB.

ako je kod trougla ABC ugao A tup. 106 . hc visine trougla ABC. r≥ 1001. Ako je p poluobim trougla ABC. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga c c tetivnog i tangentnog ˇetvorougla. 1007. dokazati da je c r+ ≤ ha . 1006. s c dokazati da je p < M A + M B + M C < 2p. a i a polupreˇnici upisanih krugova. Ako je p poluobim trougla ABC i M bilo koja njegova unutraˇnja taˇka. ha hb hc ha hb 1004. 1005. a 1003. b. dokazati da je (a) p > 2r − . c polupreˇnik upisanog kruga i a polupreˇnik spolja upisanog kruga koji dodiruje c c stranicu BC. O srediˇte upisanog kruga i S srediˇte opisanog s s kruga trougla. Ako su a. Ako je r polupreˇnik opisanog kruga. Ako je H ortocentar. zatim ha visina c kojoj odgovara stranica a. 1002. c stranice netupouglog trougla pri ˇemu je a ≤ b i a ≤ c c zatim r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. polupreˇnik upisanog kruga i ha c c najve´a visina netupouglog trougla ABC. dokazati da je c OH < 3r. r polupreˇnik opisanog kruga. dokazati da c je (a) ha ≥ 3 (b) ha ≥ a 1000. hb . dokazati da je 1 1 1 1 1 − < < + . dokazati c c da je r b+c ≤ . Ako su ha . c stranice trougla pri ˇemu je a ≤ b i a ≤ c. Ako obeleˇimo sa H ortocentar trougla ABC. s (b) p > 4r − a .(a) r≥2 (b) ha > 2 999. b. Ako su a. dokazati da je c √ 2. dokazati da je √ OH ≥ 2SH. ako je trougao ABC oˇtrougli. sa O srediˇte i sa r z s polupreˇnik opisanog kruga.

dokazati da je (a) a2 + b2 + c2 ≥ ab + bc + ca 107 . b. c stranice i p poluobim trougla. p njegov poluobim. b. dokazati da je (a) 1 1 1 9 + + ≥ a+b b+c c+a 4p (b) a b c 3 + + ≥ b+c c+a a+b 2 (v) p−a p−b p−c 3 + + ≥ b+c c+a a+b 4 (g) 15 p+a p+b p+c + + ≥ b+c c+a a+b 4 1011.1008. r polupreˇnik opisanog c kruga i polupreˇnik upisanog kruga. Ako su a. b. b. c stranice i p poluobim trougla. c stranice trougla. Dat je konveksan ugao M ON i u njemu taˇka P . dokazati da je (a) 8(p − a)(p − b)(p − c) ≤ abc (b) a2 (p − a) + b2 (p − b) + c2 (p − c) ≤ (v) ab(a + b) + bc(b + c) + ca(c + a) ≥ 6abc (g) ab(a + b) + bc(b + c) + ca(c + a) ≥ 48(p − a)(p − b)(p − c) 1010. Ako su a. Ako su a. Odrediti na kracima c OM i ON ugla M ON taˇke X i Y kolinearne s taˇkom P takve da obim trougla c c OXY bude minimalan. c stranice trougla. dokazati da je c (a) 1 1 1 1 1 1 + + ≥ 2( + + ) p−a p−b p−c a b c (b) 1 1 1 9 + + ≥ p−a p−b p−c p (v) 1 1 1 + + ≥ p−a p−b p−c (g) √ 3 3 abc 2 √ 1 1 1 2 3 + + ≥ p−a p−b p−c r 1012. Ako su a. 1009.

b. dokazati da je (a) ab + bc + ca ≤ 9r2 (b) ab + bc + ca ≥ 18r (v) ab + bc + ca ≥ 36 2 108 . Ako je p poluobim trougla. 3 2 (b) 27 r ≤ 3 (4r + ) ≤ 16r − 5 2 2 polupreˇnik c ≤ 2 ≤ 4r2 + 4r + 3 2 ≤ 3r (4r + ). dokazati da je (a) √ √ √ 3 3 3 3 3 ≤ ≤ (4r + ) ≤ r. c stranice trougla. dokazati da je c (a) 1 1 1 9 + + ≥ a b c 3p (b) 1 1 1 + + ≥ a b c (v) 1 1 1 + + ≤ a b c √ 3 √ 3 1016. r polupreˇnik opisanog kruga i c upisanog kruga. Ako su a. b. a r polupreˇnik opisanog c kruga i polupreˇnik upisanog kruga. 2 1015.(b) a2 + b2 + c2 ≥ (c) a2 + b2 + c2 < 2(ab + bc + ca) (d) a2 + b2 + c2 < 1 (a + b + c)2 2 1 (a + b + c)2 3 1013. r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik c c upisanog kruga. Ako su a. c stranice trougla. Ako su a. b. c stranice i p poluobim trougla. dokazati da je (a) 1 ab + bc + ca ≤ (a + b + c)2 3 (b) 1 ab + bc + ca > (a + b + c)2 4 1014.

hb . dokazati da je (a) a2 + b2 + c2 ≥ 36 2 . b. (v) a2 + b2 + c2 ≥ 9r2 . (f) ha + hb + hc ≤ 2r + 5 . hc visine trougla. polupreˇnici spolja upisanih krugova c b c a + + ≥ 3. p njegov poluobim. r polupreˇnik c opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. c stranice trougla. hc visine i trougla ABC. c 2 ). 109 . () a2 + b2 + c2 ≥ 4 (4r + ). (b) a2 + b2 + c2 ≥ 18r .(g) ab + bc + ca ≤ 4(r + )2 (d) ab + bc + ca ≥ 4 (5r − ) () ab + bc + ca ≥ 4 (4r + ) 1017. (e) ha + hb + hc ≤ 3(r + ). 2 √ 3p. Ako su ha . 1018. b. Ako su ha . hb . r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik c c upisanog kruga. 9 r. dokazati da je : c (a) ha + hb + hc ≥ 9 . ha hb hc 1019. (b) ha + hb + hc ≤ (c) ha + hb + hc ≤ (d) ha + hb + hc ≤ 4r + . dokazati da je a. Ako su a. (g) a2 + b2 + c2 ≥ 4(2r2 + (d) a2 + b2 + c2 ≥ 12 (2r − ).

(d) la + lb + lc ≤ 4r + . r i polupreˇnici c c opisanog i upisanog kruga i p poluobim trougla ABC. mc teˇiˇne zs linije. (v) a + + ≥ 3(r + ). lc simetrale unutraˇnjih uglova trougla. Ako su a. dokazati da je (a) 3 p < ma + mb + mc < 2p. ma . 1021. 1024. mc teˇiˇne linije. hb . 2 (g) a + b + c ≤ 1022. dokazati da je c c (a) √ la + lb + lc ≤ 3p. r i polupreˇnici opisanog i upisanog zs c kruga i p poluobim trougla ABC. (b) l a + lb + l c ≤ (c) la + l b + l c ≥ 9 . mb . lb . b . 2 1023. (b) la + lb + lc ≤ √ b c + √ c a + √ a b ≤ a + b + c. lb . hc visine. a r polupreˇnik opisanog i c polupreˇnik upisanog kruga. b. (e) la + lb + lc ≤ 3(r + ). Ako su ha . 2 + b b + c c ≥9 . lc simetrale uglova. dokazati da c je (a) ha + hb + hc ≤ la + lb + lc ≤ ma + mb + mc . dokazati da je (a) √ 3p.1020. c stranice i p poluobim trougla. Ako su la . s r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. Ako su ma . 9 r. p njegov poluobim. la . c polupreˇnici spolja upisanih krugova. a+ b+ c ≥ (b) a 9 r. a . b . Ako su a . 2 (b) 9 9 ≤ ma + mb + mc ≤ r. mb . dokazati da je c 110 . c polupreˇnici spolja upisanih krugova trougla ABC.

(a) abc ≤ (b) (c) (d) abc ≥ 8p 2 . (e) abc ≤ 2pr2 . dokazati c da je (a) 3 a b c ≥ 27 . 4 27 3 r . (f) (g) √ abc ≤ 6 3r2 . hb . √ abc ≥ 12 3r 2 . 9 (b) 27 3 ha hb hc ≤ r . hc visine trougla. 2 27 2 r . (b) a b c ≥ 27 2 r . r polupreˇnik opisanog kruga i p poluobim tog trougla. r polupreˇnik c opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. 1025. p njegov poluobim. Ako su a . 8 111 . √ abc ≥ 24 3 3 . 8 √ 3 3 p . c polupreˇnici spolja upisanih krugova. dokazati da je : c (a) √ 3 3 ha hb hc ≤ p . b . 9 (c) a b c ≤ (d) a b c ≤ (e) a b c ≤ (f) a b c ≤ 1 (4r + )3 . Ako su ha . 27 √ abc ≤ 3 3r3 . polupreˇnik c c upisanog kruga. 27 1026. 8 3 p .

9 27 2 r . dokazati da je (a) h2 + h2 + h2 ≥ p2 . 4 27 3 r . lb . Ako su la . p njegov poluobim. 2 1027.(c) ha hb hc ≥ 27 3 . s r polupreˇnik opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. a b c (b) h2 + h2 + h2 ≤ a b c (c) h2 + h2 + h2 ≤ a b c (d) h 2 + h2 + h2 ≤ p2 . lc simetrale unutraˇnjih uglova trougla. lc simetrale uglova. Ako su ha . hb . a b c 1029. (b) l a l b lc ≤ (c) la lb l c ≤ (d) l a l b lc ≤ (e) la lb lc ≥ 27 3 . dokazati da je c c (a) l a l b l c ≤ p2 . 2 27 2 r 4 112 . r i polupreˇnici opisanog i upisanog kruga i c p poluobim trougla ABC. 8 27 2 r . Ako su la . (d) ha h b hc ≤ p2 . lb . r i polupreˇnici opisanog i upisanog c kruga i p poluobim trougla ABC. 4 27 2 r . 4 27 r . 1028. dokazati da je: (a) 2 2 2 l a + l b + l c ≤ p2 (b) 2 2 2 l a + lb + l c ≤ √ 3 3 p . hc visine. (e) h a hb hc ≤ (f) h a hb hc ≤ 27 2 r .

r polupreˇnik c opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. dokazati c da je: (a) 2 2 2 2 a+ b + c ≥p (b) 2 a + 2 b + 2 c ≥ 27 2 (c) 2 a + 2 b + 2 c ≥ 27 2 r 4 . b . (c) a b 2 2 27 r 2 27 2 r 4 ) polupreˇnik c + b c + c a ≤ 27 2 r 4 1033. dokazati da je: c 113 . c polupreˇnici spolja upisanih krugova. polupreˇnik c c upisanog kruga. hb . Ako su ha . r polupreˇnik opisanog kruga i p poluobim trougla. dokazati da je: (a) c m2 + m2 + m2 ≥ p2 a b c (b) m2 + m2 + m2 ≥ 27 a b c (c) m2 + m2 + m2 ≥ a b c (d) m2 + m2 + m2 ≤ a b c (e) m2 + m2 + m2 ≤ 3(2r2 + a b c (f) m2 + m2 + m2 ≥ 9(2r − ) a b c 1032. hc visine trougla. Ako su a . c upisanog kruga i r polupreˇnik opisanog kruga. mb . a r polupreˇnik zs c opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga.(c) 2 2 2 la + lb + lc ≤ 3(2r2 + 2 ) (d) 2 2 2 la + lb + lc ≥ 27 2 1030. dokazati da je: c (a) 27 r . a b+ b c+ c a ≥ 2 (b) 2 a b + b c + c a ≥ 27 . Ako su ma . ako su a . b . 1031. a p njegov poluobim. mc teˇiˇne linije i p poluobim trougla. c polupreˇnici spolja upisanih krugova.

dokazati da je: c 114 ABC. lb . hc visine. Ako su ha . hb . Ako je D podnoˇje visine iz temena A trougla z simetrala ugla A seˇe stranicu BC. hc visine i a . hb . Ako su AB i CD dve tetive kruga k koje se seku u nekoj taˇki S pod c pravim uglom i ako su O i r srediˇte i polupreˇnik kruga k. b . mb . mc teˇiˇne linije i r polupreˇnik kruga opisanog oko zs c trougla ABC. lc simetrale uglova i ma . dokazati da je: 1 1 1 2 + + > . s c zatim M i N podnoˇja upravnih iz P . c stranice. dokazati da je: (a) ha hb + hb hc + hc ha ≤ a b + b c + c a (b) ha h b + hb hc + hc ha ≤ (c) ha hb + hb hc + hc ha ≤ 3 (ab + bc + ca) 4 3 2 (a + b2 + c2 ) 4 27 2 r 4 27 r 2 2 1035. dokazati da je: PM · PN > P M · P N . Ako su ma . Ako je P srediˇte a p bilo koja druga taˇka stranice BC trougla ABC. mb . ha . Ako su a. dokazati da je: (a) 1 1 1 1 1 1 1 1 1 + + ≥ + + ≥ + + ha hb hc la lb lc ma mb mc (b) 2 2 2 h2 + h2 + h2 ≤ la + lb + lc ≤ m2 + m2 + m2 a b c a b c 1036. ma mb mc r 1037. a E taˇka u kojoj c . 1038. mc teˇiˇne zs linije trougla ABC.(a) ha hb + hb hc + hc ha ≥ 27 (b) h a hb + hb hc + hc ha ≤ (c) ha hb + hb hc + hc ha ≤ (b) h a h b + h b h c + h c h a ≤ p2 1034. b. a M i N podnoˇja upravnih iz P na z z pravama AB i AC. a d duˇ odredena s c z taˇkama O i S. c polupreˇnici spolja c upisanih krugova. 1039. la . dokazati da je: c |AC 2 − AB 2 | ≥ 2|BC · DE|.

sa z c s Xa . d duˇi jednake stranicama AB. Ako obeleˇimo sa M proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. c. U ravni ˇetvorougla ABCD odrediti taˇku X takvu da zbir duˇi AX. 1044. 1047. (b) 1 1 1 1 1 1 1 + + ≤ ( + + ). bude minimalan. e. b. Xa Xb Xc 2 ya yb yc (v) Xa Xb Xc ≥ 8ya yb yc . f dokazati da je z e2 + f 2 ≤ b2 + d2 + 2ac. DA i e. B. dokazati da je c (a) Xa + Xb + Xc ≥ 2(ya + yb + yc ). DA i dijagonale AC. CD. Ako stranice AB. c c z BX. 115 . dokazati da je c (a + b + c + d)(e + f ) > 2(e2 + f 2 ). BX. BC. BD proizvoljnog ˇetvorougla ABCD. C. C i sa ya . Ako su A. 1045. c c z BX. r. dokazati da je pAM ≤ qBM + rCM. Xb . BD ˇetvorougla ABCD c obeleˇimo respektivno sa a. yb . 1046. D ˇetiri proizvoljne taˇke jedne ravni. Ako su a. 1048. DX bude minimalan. CA. 1041. Ako je M proizvoljna taˇka ravni trougla ABC kome su stranice BC.(a) AB + CD ≥ 2r (b) AB · CD ≤ 2(2r2 − d2 ) 1040. CX. c. c CA. CX. (b) Xa Xb Xc ≥ (yb + yc )(yc + ya )(ya + yb ). q. 1042. CD. Xc rastojanja taˇke M od temena A. DX bude minimalan. U ravni trougla ABC odrediti taˇku X takvu da zbir duˇi AX. yc odstojanja c taˇke M od pravih BC. q. BC. AB. AB srazmerne datim brojevima p. f duˇi z z jednake dijagonalama AC. r dati pozitivni brojevi. d. 1043. U prostom ˇetvorouglu ABCD odrediti taˇku X takvu da zbir duˇi AX. gde su p. U ravni trougla ABC odrediti taˇku X takvu da zbir c pAX + qBX + rCX. c z CX bude minimalan. dokazati da je c c AC · BD ≤ AB · CD + BC · AD. b. B.

CA. Xc rastojanja taˇke M od temena A. ya yb yc (b) 2 2 2 (Xa + Xb + Xc )( 1 1 1 + 2 + 2 ) ≥ 36. (b) Xb Xc + Xc Xb + Xa Xb ≥ 2(yb yc + yc ya + ya yb ). Xb . CA. Xb . dokazati da je (a) 1 1 1 1 1 1 + + ≥ 2( + + . X a ya X b yb X c yc Xb Xc Xc Xa Xa Xb (c) 1 1 1 1 1 1 + + ≥ 4( + + . CA. Ako obeleˇimo sa M bilo koju taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. yb . CA. C i sa ya . sa z c s Xa . Xc rastojanja taˇke M od temena A. B. (b) Xa + Xb + √ √ √ Xc ≥ 2( ya + yb + yc ). Xc z c s rastojanje taˇke M od temena A. AB. AB. sa z c s Xa . B. Ako obeleˇimo sa M proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. yc odstojanje taˇke M od c c pravih BC. yb yc yc ya ya yb X a ya X b yb X c yc (b) 1 1 1 1 1 1 + + ≥ 2( + + . AB. yb . yb . C i sa ya . yc odstojanje c taˇke M od pravih BC. Xb . dokazati s c da je 116 . yc odstojanje c taˇke M od pravih BC. sa Xa . Xb . 2 ya yb yc 1051. y b yc yc ya ya yb Xb Xc Xc Xa Xa Xb 1054. yb . sa z c s Xa . AB. B. dokazati da je c (a) 1 1 1 (Xa + Xb + Xc )( + + ) ≥ 18. Xc rastojanje taˇke M od temena A. Ako je S srediˇte i polupreˇnik kruga upisanog u trouglu ABC. B. 1053. (b) Xb Xc + Xc Xa + Xa Xb ≥ 2(Xa ya + Xb yb + Xc yc ). 1050. Xb . Ako obeleˇimo sa M proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. sa z c s Xa . B.1049. AB. yc odstojanja c taˇke M od pravih BC. Xc rastojanje taˇke M od temena A. yb . C i sa ya . CA. Ako obeleˇimo sa M bilo koju taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. C i sa ya . dokazati da je c (a) Xa ya + Xb yb + Xc yc ≥ 2(yb yc + yc ya + ya yb ). dokazati da je c (a) 2 2 2 2 2 Xa + Xb + Xc > 2(ya + yb + yc2 ). Ako obeleˇimo sa M taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. 1052. C i sa ya . dokazati da je c aXa + bXb + cXc ≥ 2(aya + byb + cyc ). yc odstojanja c taˇke M od pravih BC.

. . 1061. dokazati da je (a) Xa + Xb + Xc ≥ 6 (b) 2 2 2 Xa + Xb + Xc ≥ 12 2 1060. yb . . Ako je T teˇiˇte poligona A1 . Ako su d1 . dokazati da je c s min(ha . Ako je T teˇiˇte konaˇnog skupa od n taˇaka A1 . AB. sa z c s Xa . . 1 n 1 n 1059. . Ako su ha . B. yc odstojanja taˇke M od pravih BC. . c z c dokazati da je P A2 + . Ako obeleˇimo sa M proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. 1 n 1 n 1058. dokazati da je 4 2 2 2 ya + yb + yc ≥ 12 r2 . hb . . zatim P zs c c proizvoljna taˇka neke prave p i Q podnoˇje upravne iz taˇke T na pravoj p. . z 1062. + P A2 ≤ QA2 + . Xc rastojanja taˇke M od temena A. . An upisanog u krug polupreˇnika r. + QA2 . hc ). . Ako obeleˇimo sa M proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti trougla ABC. dokazati da je c T A2 + . An i P proizvoljna zs c c taˇka. C i sa polupreˇnik upisanog c c kruga tog trougla. . CA. Ako je T teˇiˇte konaˇnog skupa od n taˇaka A1 . + P A2 . + T A2 ≤ P A2 + . zs c dokazati da je T A2 + . AB a sa r i polupreˇnik c c opisanog i upisanog kruga tog trougla. . 117 . . . . hb . yb . An . Xb . CA. . . + dn ≥ r 2n (b) √ d1 + . dn rastojanja proizvoljne taˇke kruga opisanog oko pravilnog c poligona koji ima n stranica od njegovih temena i r polupreˇnik opisanog kruga. hc ) ≤ ya + yb + yc ≤ max(ha . .(a) SA + SB + SC ≥ 6 (b) SA · SB · SC ≥ 8 3 1055. hc visine trougla ABC i ya . . hb . . . . yc odstojanja proizvoljne taˇke iz unutraˇnjosti trougla ABC od pravih BC. . . . . c dokazati da je (a) √ d1 + . 1 n 1057. Dokazati da od svih trouglova upisanih u dati oˇtrougli trougao najmanji s obim ima trougao koji je odreden podnoˇjima visina datog trougla. . . + dn ≤ nr 2 1056. sa z c s ya . + T A2 ≤ nr2 .

Ako je O proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti trougla ABC i ako su A . c dokazati da je (a) AO BO CO + + ≥ 6. Ako su ha . hb . hb . AB. BO. CO seku respektivno stranice BC. C taˇke u kojima prave AO. BO. Q i Q . C taˇke u kojima prave AO. c s C taˇke u kojima prave AO. CA. hc ) ≤ 3 ≤ max(ha . hc ). 1065. prava kroz c c O uporedna sa AD seˇe stranice CD i AB u taˇkama D1 i A2 . dokazati da je s s 118 . Neka je M proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti trougla ABC i M Lemoanova c s taˇka tog trougla. B . AB dokazati da je M P 2 + M Q2 + M R2 ≥ M P 2 + M Q 2 + M R 2. Ako je O proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti trougla ABC i ako su c s A . BO. Ako je O proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti trougla ABC i ako su c s A . c 1066. Ako su a. CA. AB. Dokazati da od svih trouglova upisanih u dati trougao najmanji zbir kvadrata stranica ima trougao kome su temena podnoˇja upravnih iz Lemoanove z taˇke na stranicama datog trougla.1063. hc visine trougla ABC i polupreˇnik upisanog kruga. CO seku respektivno stranice BC. c dokazati da je (a) AO BO CO 8 · · ≤ AA BB CC 27 (b) 1 OA OB CO · · ≤ AA BB CC 27 1068. R i R podnoˇja upravnih iz taˇke M c z c i M na pravama BC. OA OB OC 1069. hb . prava c c kroz O uporedna sa BC seˇe stranice AB i CD u taˇkama B1 i C2 . CA. OA OB OC (b) AO BO CO + + ≥ 8. c stranice i S povrˇina trougaone povrˇi. B . B . c dokazati da je (a) BB CC 9 AA + + ≥ AO BO CO 2 (b) AA BB CC + + ≥9 OA OB OC 1067. CA. b. Ako se dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD seku u taˇki O i ako c c prava kroz O uporedna sa AB seˇe stranice AD i BC u taˇkama A1 i B1 . c dokazati da je min(ha . 1064. CO seku respektivno stranice BC. AB. AB BC CD DA 1070. Ako su P i P . dokazati da je c c A1 B2 B1 C2 C1 D2 D1 A2 · · · ≤ 1.

S≤ 12 (v) √ 3 S≤ (ab + bc + ca). √ 3 (4r + )2 . 2 √ 3 3 S≤ 4 √ S≤ (d) S≤ 2 (g) . Ako je S povrˇina i p poluobim neke trougaone povrˇi. a r polupreˇnik s s c opisanog kruga i polupreˇnik upisanog kruga. (d) 3 2 (2r + 3 2 . 12 (g) √ 3 2 S≤ [a + b2 + c2 − (a − b)2 − (b − c)2 − (c − a)2 ]. (v) √ 3 3 S≤ r . 8 1 2 (a − ab + b2 ). 6 1 2 (a + B 2 ). 2 1071. dokazati da je s s (a) √ 3 (a + b + c)2 . b. 9 (b) √ S ≥ 3 3 2. dokazati da je c (a) √ 3 2 S≤ p . 12 1072. 27 119 . 4 1 (a + b)2 . Ako su a. c stranice i S povrˇina trougaone povrˇi.(a) S≤ (b) S≤ (v) S≤ (g) S< 1 2 (a + b2 + c2 ). S≤ 36 (b) √ 3 2 (a + b2 + c2 ).

4 120 . Ako su a. hb . Ako je r polupreˇnik opisanog kruga.(e) S≤ 1073. 9 1076. c. c polupreˇnici spolja c upisanih krugova i S povrˇina neke trougaone povrˇi. 3 (v) √ 33 S≥ ha2 ha2 ha2 . c stranice i S povrˇina neke trougaone povrˇi. Ako su a. dokazati da je s s (a) √ 3√ 2 2 2 3 S≤ a b c . 4 (b) 1 a2 b2 + b2 c2 + c2 a2 . CD. 12 (d) √ 3 2 2 2 S≤ a b c . DA i e i f duˇi z z jednake dijagonalama AC i BD prostog ˇetvorougla ABCD. polupreˇnik upisanog kruga i S c c povrˇina povrˇi pravouglog trougla. d duˇi jednake stranicama AB. hc visine. dokazati da je s s S≤ 1 (r + )2 . b. a c b 3 (G) √ 3 2 S≤ (a + b2 + c2 ). c stranice. ha . 1074. 4 1075. a . b . dokazati da je s s (a) √ 3√ 2 2 2 3 S≤ a b c . BC. 4 (b) 1 S(ABCD) ≤ (e2 + f 2 ). 2 1077. S≤ 4 (v) 1 S≤ a4 + b4 + c4 . 4 (b) √ 33 2 2 2 S≤ a b c. Ako su r i dokazati da je √ 3 (r + )2 . b. b. dokazati da je c (a) 1 S(ABCD) ≤ (a2 + b2 + c2 + d2 ). 3 √ polupreˇnici opisanog i upisanog kruga trougla ABC. Ako su a. c S(ABC) > 2 r .

(CP Q) manja ili jednaka od povrˇine trougaone povrˇi (P QR). d stranice konveksnog ˇetvorougla ABCD. a razlika uglova B i C manja od razlike uglova B1 i C1 . DA i e i f duˇi z z jednake dijagonalama AC i BD konveksnog ˇetvorougla ABCD. R trougla P QR na stranicama BC. Neka je P taˇka u konveksnom uglu AOB i neka su s i s dve razne prave c kroz S. 1086. c. Dokazati da od svih paralelogramskih povrˇi koje imaju jednak po jedan s ugao i koje imaju jednake obime. dokazati da je S(ABC) > S(A1 B1 C1 ). dokazati da je S(ABC) > S(A1 B1 C1 ). 1083. najve´u povrˇinu ima ona c s trougaona povrˇ kojoj su te dve stranice medu sobom jednake.Ako je pri tome taˇka S srediˇte duˇi c c c s z P Q. b. s s (BRP ). 4 1080. a A B C jednakostraniˇan trougao c upisan u krug k. Dokazati da od svih trapeza koji imaju jednake obime i jednake odgovaraju´e uporedne stranice. najve´u povrˇinu ima povrˇ romba. 1082. 1087. a razlika stranica AB i AC manja od razlike stranica A1 B1 i A1 C1 . od kojih prva seˇe krake OA i OB ugla AOB u taˇkama P i Q. Dokazati da od svih trougaonih povrˇi koje imaju jednak po jedan ugao s i jednake zbirove stranica koje zahvataju te uglove. i ako je razlika uglova B i C manja od razlike uglova B1 i C1 .1078. Ako su ABC i A1 B1 C1 dva trougla od kojih je BC = B1 C1 . Ako su temena P . dokazati da je 1 S ≤ p2 . dokazati da je S(ABC) ≥ 4S(A B C ). d duˇi jednake stranicama AB. najve´u povrˇinu ima povrˇ jednakokrakog trapeza. Ako su ABC i A1 B1 C1 dva trougla od kojih je BC = B1 C1 . 1085. c c s s 1089. s s 1084. CD. s 1088. c s s 121 . Ako su a. dokazati da je c S(ABCD) ≤ 1 (a + c)(b + d). Ako su a. AB trougla ABC. Ako je p poluobim i S povrˇina tangentne i tetivne ˇetvorougaone povrˇi s c s ABCD. dokazati da je c S(ABCD) < sqrt3 2 a + b2 + c2 + d2 + e2 + f 2 . dokazati da je S(OP Q) < S(OP Q ). c. 12 1079. CA. b. ∠A = ∠A1 . Q. Ako je k krug upisan u trougao ABC. ∠A = ∠A1 . dokazati da je S(ABC) > S(A1 B1 C1 ). Ako dva trougla ABC i A1 B1 C1 imaju jednake obime i jednake stranice BC i B1 C1 . BC. dokazati da je povrˇina bar jedne od trougaonih povrˇi (AOR). 4 1081. a druga c c seˇe krake OA i OB u taˇkama P i Q .

. Ako trougaona povrˇ ω pripada paralelogramskoj povrˇi λ. pri ˇemu je jedna stranica povrˇi λ uporedna s jednom stranicom s c s povrˇi ω. najve´u s c povrˇinu ima povrˇ jednakostraniˇnog trougla. dokazati da je s 3 S(λ) ≤ S(ω). najve´u c s c povrˇinu ima kvadratna povrˇ. Dokazati da od svih ˇetvorougaonih povrˇi s jednakim obimima.Bn+1 ).An ) i (B1 . pri ˇemu je jedna stranica povrˇi λ uporedna s datom s c s pravom p. s z 1094. najmanju povrˇinu ima pravilna poligonska s povrˇ. Ako su (A1 . 1098. Ako je ω pravilna ˇestougaona povrˇ. 1099. 1100. s s 1097. dokazati da s s je S(λ) ≥ 2S(ω). Dokazati da od svih trougaonih povrˇi s jednakim obimima.. Dokazati da od svih poligonskih povrˇi koje imaju po n stranica i koje s su upisane u isti krug.An ) < S(B1 . s s c 1091... Dokazati da postoji trougaona povrˇ λ sadrˇana u datoj konveksnoj s z poligonskoj povrˇi ω.Bn ) dva pravilna poligona sa jednakim obimima. najve´u povrˇinu ima ona ˇetvorougaona c c s c povrˇ u koju se moˇe upisati krug. z 1093. najve´u s c povrˇinu ima pravilna n-tougaona povrˇ.. 2 1101. 8 1103. c s s 1095. Dokazati da od svih poligonskih povrˇi koje imaju jednak broj stranica i s kojima stranice dodiruju isti krug k. a λ trougaona povrˇ sadrˇana s s s z u povrˇi ω.. najve´u povrˇinu ima ona ˇetvorougaona povrˇ oko koje c c s c s se moˇe opisati krug.. s s 1092. Dokazati da od svih konveksnih ˇetvorougaonih povrˇi koje imaju jednake c s odgovaraju´e stranice. Dokazati da od svih n-tougaonih povrˇi s jednakim obimima.. Dokazati da postoji trougaona povrˇ λ koja sadrˇi datu konveksnu s z poligonsku povrˇ ω. dokazati da je S(A1 . 122 . 8 1102. najve´u povrˇinu ima pravilna poligonska povrˇ. s 1096. pri ˇemu je s c S(ω) ≥ 1 S(λ). Dokazati da povrˇina trougaone povrˇi upisane u konveksni poligon s s ne moˇe biti ve´a od povrˇine maksimalne trougaone povrˇi odredene trima z c s s temenima tog konveksnog poligona.1090. a 3 S(λ) ≥ S(ω). Dokazati da postoji paralelogramska povrˇ λ koja sadrˇi proizvoljnu s z konveksnu poligonsku povrˇ ω pri ˇemu je s c S(λ) ≤ 2S(ω). Dokazati da od svih konveksnih ˇetvorougaonih povrˇi koje imaju jednake c s obime i jednake odgovaraju´e uglove.

sadrˇe samo po jednu taˇku te povrˇi.1104. Dokazati da se oko svake konveksne povrˇi ω moˇe opisati kvadrat. s s 1108. 1105. dokazati da postoji kruˇna s c s z povrˇ λ polupreˇnika d kojoj sve taˇke pripadaju povrˇi ω. Ako je d ˇirina ograniˇene konveksne povrˇi ω. s c c s 3 1106. Svaki ravan lik ω dijametra d moˇe se razloˇiti na tri lika tako da diz z jametar svakog od dobijenih likova bude manji od d (Borsukova teorema). s 1107. Dokazati da je maksimalno odstojanje izmedu dveju paralelnih pravih oslonca konveksne povrˇi ω jednako dijametru d povrˇi ω. pri ˇemu c c z c s c je duˇ koja je odredena tim taˇkama upravna na pomenutim pravama oslonca z c povrˇi ω. Dokazati da uporedne prave oslonca ograniˇene povrˇi ω koje imaju c s najve´e mogu´e odstojanje. s z 123 .

z 1130. ha . B. 1124. hb . 1123. hc . B i seˇe dati krug k u z c c taˇkama C i D takvim da je duˇ CD uporedna sa pravom p. Konstruisati pravougaonik kome je razlika dveju susednih stranica jednaka datoj duˇi d. A. b ± c. 1121. hc . Konstruisati krug koji sadrˇi dve date taˇke A. a = 2b. a. b ± c. 1115. preˇnik AB kruga k i na polupravoj OB s c taˇka S. ma . hb . a zbir visine BD i odseˇka CD jednak z c datoj duˇi n. B − C.1 Metoda geometrijskih mesta 1109. ma . 1120. hc − hb .13. B − C. a. la . a ugao izmedu dijagonala jednak datom uglu ω. 1114. p. zbir stranica AB i AC jednak datoj duˇi m. 1125. b ± c. c 124 . b + c. a. 1113. ma . Konstruisati pravu koja sadrˇi taˇku S i seˇe krug k u taˇkama X i Y c z c c c takvim da je ∠AOX = 3∠BOY . hb . la . 1126. 1129. a. ha . p. 1112. ma . b ± c. ha . b = c. a. b ± c. 1119. B − C. B. b ± c. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A jednak datom uglu α. Konstruisati krug koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje datu pravu m u z c datoj taˇki M . 1122. b ± ha . b ± c. hb + hc . 1117. KONSTRUKTIVNI ZADACI 13. ha . b − c. b ± c. a. ma . B. 1116. 1118. (*) Konstruisati skup svih taˇaka jednako udaljenih od dveju datih taˇaka c c A i B. 1127. C. B. Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1110. a. B. z 1128. 1111. Dati ku krug k sa srediˇtem O. C. c z 1131.

B. a. a.D. r. Konstruisati krug k koji dodiruje dati krug i datu pravu m u datoj taˇki c M. ha . Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1141. Konstruisati krug koji sadrˇi dati taˇku A i dodiruje dati krug m u datoj z c taˇki M .B. 1135. a.C. hb ± hc . A. A. Konstruisati krug koji sadrˇi taˇke A i B c c z c tako da parovi njegovi dirki iz taˇaka C i D zahvataju jednake uglove. Konstruisati krug kome parovi dirki iz taˇaka c c A. p. b + c. b ± c. 1144. 1151. A. z c Konstruisati trougao ABC kada znamo 1147.(*) Konstruisati skup svih taˇaka jednako udaljenih od dveju datih pravih c a i b. 125 . Konstruisati krug koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje datu pravu m u z c datoj taˇki M . hc − hb . 1154.B.D c c c medu sobom jednaka.1132. 1149. c 1140.(*) Konstruisati skup temena svih uglova jednakih datom uglu ω. A. Konstruisati krug k ˇija su odstojanja od ˇetiri date taˇke A. 1158. Konstruisati krug koji dodiruje dati krug l i dati krug m u datoj taˇki c M.C zahvataju uglove jednake datom uglu ω. r. 1155.C. a. b ± c. A. b(b ± c. 1139. hc . c 1137. 1150. A. 1153. a. a. a. 1148. B i seˇe dati krug l u z c c taˇkama C i D takvim da tetiva CD bude uporedna s datom pravom p. a. p. r. Date su tri taˇke A. 1156. c 1134. A. a. Konstruisati krug k koji dodiruje datu pravu a i dati krug l u datoj taˇki c M. a. hb ± hc . A. Konstruisati krug koji sadrˇi dve date taˇke A. 1157.C. 1143.B. hb . Date su ˇetiri taˇke A. ma . c 1138. b(b ± c). 1136. A. b ± c. c 1133. 1152. hb ± hc . A. 1146. ha . 1145. Analizirati sluˇaj kada su sve ˇetiri date taˇke izvan ili u c c c krugu k i sluˇaj kada su neke od njih izvan. A. hb . a u kojima kraci sadrˇe taˇke A i B. 1142. A. hb + hc . r. a. b − c. a neke u krugu k. A.

na pravoj p taˇka A i izvan pravih p i c q taˇka B. B − C. Date su tri nekolinearne taˇke A. a prava AP simetrala ugla A. Konstruisati ˇetvorougao ABCD koji je tangentan i tetivan ikome je c dijagonala AC jednaka datoj duˇi l. Q. AB respektivno sadrˇe date taˇke P . R i kome je ugao A jednak datom uglu α. Konstruisati Brokarove taˇke datog trougla ABC. hb . U ravni trougla ABC odrediti taˇku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC = c ∠CXA. B − C. a jedan od uglova izmedu z z dijagonala jednak datom uglu ω. C. b ± c. 1160. i da prava odredena stranicom BC sadrˇi z datu taˇku P . a zbir z ili razlika dijagonala jednaka datoj duˇi l. Konstruisati pravu koja sadrˇi taˇku B i seˇe prave p i q u taˇkama c z c c c X i Y takvim da je (a) AX = AY . B. 1176. CA. U dati krug l upisati trougao ABC takav da stranice AB i AC budu uporedne s datim pravama m i n. BD. 1164. visina iz z c temena A jednaka datoj duˇi ha . ma . (b) AX = XY . Konstruisati paralelogram ABCD kome je stranica AB jednaka datoj duˇi a. a stranica BC bude jednaka datoj duˇi a. Date su tri taˇke B. C. taˇke X i X takve c c da je ∠XAB = ∠XBC = ∠XCA i ∠X AC = ∠X CB = ∠X BA. Konstruisati paralelogram ABCD kome je obim jednak datoj duˇi p. 1167. U dati krug l upisati ˇetvorougao ABCD kada znamo: c (a) AC. 1171. 1169. U dati krug k upisati trapez kome je visina jednaka datoj h. ugao B jednak datom uglu β. a. Konstruisati romb ABCD kome je stranica jednaka datoj duˇi a. AB + BC. AB ± BC. 1173. hc . Date su ˇetiri komplanarne taˇke A. hb . ma . AD − CD. a taˇka D na simetrali unutraˇnjeg ili spoljaˇnjeg ugla A.1159. zbir ili razlika dijagonala jednaka datoj duˇi l. z 1172. b. (b) AC. z 126 . c s s 1177. a. ha . D. B. 1170. U dati krug l upisati trougao ABC takav da prave odredene stranicama AB i AC sadrˇe date taˇke M i N . Date su dve uporedne prave p i q. z dijagonala AC jednaka datoj duˇi d. D. a razlika uglova BAC i CAD jednaka z datom uglu ω. C. ma . 1162. z c z 1179. 1161. hb . B − C. 1166. z 1168. b ± c. 1163. c 1178. Konstruisati trougao ABC kome stranice BC. Konstruisati taˇku X c c c takvu da uglovi AXB i CXD budu jednaki datim uglovima α i β. B − C. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A c jednak datom uglu α. Konstruisati taˇku takvu da c c ˇetvorougao ABCD bude tetivan i tangentan. c 1175. 1165. 1174. tj. a zbir ili razlika osnovice jednaka datoj duˇi l. c. a jedan od z uglova izmedu dijagonala jednak datom uglu ω.

D takvim da z c c c je jedan od uglova koje zahvataju prave AD i BC jednak datom uglu ω. CX seku krug k u taˇkama A . c 1188. z c c c Q takvim da taˇke N . krug k i na krugu k dve taˇke A. CD. c c Konstruisati pravu koja sadrˇi taˇku P i seˇe krug k u taˇkama C. Odrediti na pravoj c p taˇku X takvu da prave AX i BX seku krug k u taˇkama A i B pri ˇemu je c c c tetiva A B jednaka datoj duˇi l. dve taˇke A i B na krugu k i taˇka P izvan kruga k.1180. B. Date su dve prave koje se seku u taˇki A i na jednoj od njih dve taˇke c c B. N . Dati su krug k i na njemu tri razne taˇke A. M i seˇe prave p. 1185. Konstruisati pravu koja sadrˇi taˇku c z c P . Dat je prav ugao P OQ i na kraku OP date su dve taˇke A i B.AD.(*) Dat je kruˇni luk BLC z 127 . Date su prava p i izvan te prave taˇke M. Oko datog ˇetvorougla P QRS opisati ˇetvorougao ABCD kome dijagc c onala AC zahvata sa stranicama AB. N . Odrediti na pravoj l taˇku X c c takvu da razlika uglova ABX i ACX bude jednaka datom uglu ω. Dati su krug k sa srediˇtem O i taˇka S razliˇita od O. Odrediti na toj pravoj p taˇku X da zbir uglova koje zahvataju dirke kroz tu taˇku na c c datim krugovima bude jednak datom uglu. γ1 . Date su dve prave p i q koje se seku u taˇki S i izvan tih pravih dve taˇke c c M . c 1190. z c 1181. c 1189. BC. c 1196. C. Konstruisati krug koji sadrˇi taˇke S. 1194. Konstruisati c c krug k koji sadrˇi taˇke A. 1183. DA sadrˇe respektivno date taˇke P . Odrediti na drugoj pravoj taˇku C da prava kroz tu taˇku i srediˇte S c c s kruga opisanog oko trougla ABC sadrˇi taˇku D. Q budu na jednoj pravoj. i taˇka P . z c 1191. a uglovi koje ta dijagonala z zahvata sa stranicama AB i AD jednaki datim uglovima α1 i α2 . z c 1193. Date su tri razne taˇke A. Odrediti na c pravoj p taˇku X takvu da konveksni ugao AXB bude maksimalan. 1197. Date su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇke A. Oko datog ˇetvorougla P QRS opisati ˇetvorougao ABCD kome je dic c jagonala AC uporedna i jednaka datoj duˇi M N . Konstruisati s c c krug kome je srediˇte S. Dati su krug k. s c 1195. Konstruisati krug k koji sadrˇi dve taˇke A. Date su prava a. α2 . c 1192. BX. S. q u taˇkama P . 1182. BC uglove jednake datim uglovima α1 . C. Konstruisati krug kome c je polupreˇnik jednak datoj duˇi r. Konstruisati kvadrat ABCD takav da prave odredene njegovim stranicama AB. na njoj taˇka A i izvan prave a taˇke B. Dat je krug k. Dati su dva kruga koji s iste strane dodiruju izvesnu pravu p. P . 1184. C takvim da tetive c z A B i B C budu jednake datim duˇima m i n. koji dodiruje pravu p pri ˇemu su njegove c z c dirke kroz taˇke M i N medu sobom uporedne. B i dodiruje datu pravu p. a seˇe k pod uglovima jednakim datom uglu ω. seˇe liniju l u taˇki S i krug k u taˇkama A. Q. C i prava l. R. Dati su prava p. B. D. Odrediti c na kraku OQ taˇku X takvu da je ∠AXB = 2∠ABX. B . linija l. B. B. Konstruisati taˇku c c X da prave AX. 1186. B i seˇe pravu a u taˇki D pri ˇemu prava CD z c c c c dodiruje krug k u taˇki D. z 1187. B takvim da je S srediˇte duˇi c c c s z AB. γ2 .

r. a . Date su tri prave a. Odrediti na pravama a. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. z 1212. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. B. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. a . 1203. b . Ako su P i Q promenljive taˇke polupravih z c OA i OB takve da je P Q = l. 1215. 1198. b. r. c od kojih su prve dve upravne medu sobom. z z 1209. Konstruisati trougao ABC kada znamo A. c i na pravama a. c i duˇ l. b. Konstruisati c skup srediˇta svih duˇi P Q kojima su krajevi P i Q promenljive taˇke pravih a s z c i b takve da je AP = BQ. 1204. Konstruisati trougao ABC kada znamo A. Odrediti na c pravama a i b taˇke X i Y takve da je AX = BY . Date su dve orijentisane prave a. konstruisati skup svih taˇaka R u kojima se seku c upravne na polupravama OA i OB u taˇkama P i Q. Date su tri razne prave a. B. 1208. Odrediti na pravoj c taˇku C takvu z c da podnoˇja A i B upravnih iz taˇke na pravama a i b odreduju duˇ jednaku z c z duˇi l. z 1210. Konstruisati trougao ABC kada znamo A. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. 1206. . 1213. A. b i na njima taˇke A. 1199. zatim skup srediˇta spolja upisanih krugova s koji dodiruju stranice AB. (v) Konstruisati skup srediˇta spolja upisanih krugova svih pomenutih trous glova koji dodiruju stranice CA. 1214. A. Konstruisati skup srediˇta svih tetiva datog kruga k koje pripadaju s pravama datog pramena P . A. B takvim da zbir ili razlika duˇi AP i BP bude jednaka datoj duˇi l. Konstruisati pravu koja sadrˇi datu taˇku P i seˇe dati krug k u taˇkama z c c c A i B takvim da zbir ili razlika odstojanja tih taˇaka od date prave p bude c jednaka datoj duˇi l. . b. 1202. z 1211. r. Na datoj pravoj p odrediti taˇku X takvu da zbir ili razlika njenih c odstojanja od dveju datih pravih m i n bude jednaka datoj duˇi l. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. B. n jednaka datoj duˇi l. b . Konstruisati pravu koja sadrˇi datu taˇku P i seˇe dati krug k u taˇkama z c c c A. Konstruisati trougao ABC kada znamo a. b taˇke A. . 1205. Dat je ugao AOB i duˇ l. r. a . c taˇke A. Date su tri prave a. b . 1201. Konstruisati skup temena pravih uglova svih pravouglih trouglova koji su podudarni s nekim datim pravouglim trouglom Ao Bo Co a kojima ostala dva temena pripadaju raznim kracima datog pravog ugla XOY . C takve da trougao ABC bude poduc daran s datim trouglom Ao Bo Co kome je ugao Co prav. Konstruisati skup svih taˇaka kojima je zbir ili razlika odstojanja od c dveju datih pravih m. b. r. c c c (b) Konstruisati skup srediˇta spolja upisanih krugova svih pomenutih trous glova koji dodiruju stranice BC. a srediˇte Z duˇi XY na c s z pravoj c.(a) Konstruisati skup srediˇta krugova upisanih u trouglove kojima su dva s temena taˇke B i C. r. 1216. 1207. 1200. z 128 . a tre´e teme promenljiva taˇka luka BLC. c 1217.

. hb ± h c . 1226. Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1227. a tre´e teme c c promenljiva taˇka A kruga l. Konstruisati skup podnoˇja svih upravnih iz srediˇta duˇi AP na pravoj z s z BP . Odrediti na c krugu l taˇku A takvu da ortocentar trougla ABC bude na pravoj p. A. c 1219. c 1222. a . 1232. 129 . C. Dati su krug k i prava s koja sadrˇi njegovo srediˇte O. 1234. Konstruisati skup svih taˇaka c c P takvih da prave BP i CQ seku prave AC i AB u taˇkama Q i R pri ˇemu je c c BQ = CR. A. z c s 1225. 1233. . prava p i na krugu k dve razne taˇke B.(*) Dati su krug l i na njemu dve razne taˇke B. A. 1236. Odredc iti na pravoj p taˇku P takvu da prave BP i CP seku prave AC i AB u taˇkama c c Q i R pri ˇemu je BQ = CR. ha . A. A. a. A. Data su dva komplanarna kruga k i l koji se seku u dvema taˇkama c A i B. a. .(*) Dat je jednakostraniˇan trougao ABC. 1223. A. (b) Konstruisati skup temena D svih kvadrata ABCD. b + c. Konstruisati z s skup svih taˇaka u kojima tangente kruga k dodiruju promenljivi krug l koji c sadrˇi taˇku O. A. . 1229. B i promenljiva taˇka c c P . Konstruisati skup c ortocentara svih trouglova kojima su dva temena taˇke B i C. 1235. a . A. Neka je A fiksirana taˇka nekog kruga k. c 1220. 1240. 1231. . na njemu dve fiksirane taˇke A. 1239. 1230. A. c 1224. A. Dat je jednakostraniˇan trougao ABC i u njegovoj ravni prava p.(*) Dati su krug k.1218. z (a) Konstruisati skup temena C svih kvadrata ABCD. C. Konstruisati skup svih taˇaka P kojima c c simetriˇne taˇke P 1 i P 2 u odnosu na prave l1 i l2 odreduju pravu koja sadrˇi c c z taˇku H. dok su temena Q i R taˇke u kojima prave P A i P B c c seku krug l. 1221. . a + b. la . a − b. .(*) Date su u jednoj ravni dve prave l1 i l2 koje nisu paralelne niti upravne medu sobom i izvan tih pravih taˇka H. b. a . a srediˇte mu se nalazi na pravoj s. A. la . 1237. Konstruisati skup ortocentara svih trouglova P QR kojima je teme P promenljiva taˇka kruga k. 1238. p. B promenljiva taˇka tog kruga c c i ABCD kvadrat na duˇi AB. b. a . 1228. A. . . a. ha . Dati su krug l. a. A.

a . 1280. p. p. b . 1255. 1262. A. b . B − C. B − C. A. b + c. c . la . ma .1241. la . 1273. 1259. A. b . b − c. B − C. a . a. B − C. A. b ± c. 1268. a − . la . a − . B − C. A. b . 1257. b . ha . ha . A. B − C. A. B − C. b . A. 1247. B − C. A. B − C. 1245. A. b + c. r. ha . A. A. p. b + c. B − C. B − C. A. 1243. B − C. 1264. b − c. p. ha . A. p. 1258. a . b ± c A. A. la . ha . . a. a ± . B − C. . 1278. . 130 . la . 1261. a ± . B − C. 1269. A. B − C. 1265. b − c. b − c. 1279. 1275. 1267. la . a + b. B − C. 1251. 1252. 1276. r. 1244. b ± c. p. la . 1263. 1242. p. ha . B − C. r. B − C. 1272. b + c. 1274. b . ha . 1254. b . b + c. r. p. A. 1248. b + c . 1277. b . a. 1260. A. b . b . 1246. B − C. A. a . 1271. b . b − c. a . . 1256. b + c . b ± . b − c. ma . b ± c . 1249. B − C. hb ± hc . 1266. 1250. p. a . 1253. hb ± hc . 1270.

1298. a . . b . hb . a . b − c. b . b . a. 1300. b − c. ha . 1286. ma . . b. 1288. 1284. . a ± . a. a + . b + c. a . b + c. c . . c . a. 1289. 1320. hb . r. 1282. 1304. b ± c. 1309. a . B − C. 1294. a . a. b . a ± . 1319. b ± c . . r. B − C. 1290. p. 1318. B − C. b + c. a . b . 1297. b − c. p. c . . c. b ± c. b + c. ha . 1306. 1315. b . r. 1307. p. ma . a . b ± c . b ± c. . r. 1301. a. 1310. B − C. 1302. 1312. c. ma . ha .1281. b ± c. ma . 1285. b . p. r. + a . r. r. b . b . b − c. b ± c. r. B − C. b ± c. b ± c. a. a. 1316. a. a . 1292. 1296. 1291. b . 131 . a . hb . a. 1287. 1311. c . p. a . b − c. b ± c. a . r. 1303. ha . 1283. 1299. . . b + c . p. b. a. 1305. b − c. b . 1293. 1313. p. b − c. a . la . 1295. a . a. b − c. 1314. 1308. p. r. 1317. . b − c . c . b ± c. r. .

Dat je krug l i u njegovoj ravni taˇka T . Sc . z 1328. a E c s c s taˇka u kojoj simetrala unutraˇnjeg ugla A seˇe stranicu BC. c zs 1334. A1 . Konstruisati trougao ABC kome c je taˇka D podnoˇje visine iz temena A. c s c 1335. Konstruisati trougao ABC kome je stranica BC jednaka datoj duˇi a. taˇka E presek simetrale ugla A sa c z c stranicom BC. s 1327. taˇka Sa srediˇte spolja upisanog kruga c s c s 132 . S. 1325. H. taˇka S srediˇte upisanog kruga. ha . z 1333. la . c s c 1337. ha . taˇka Sb srediˇte spolja upisanog kruga koji c s c s dodiruje stanicu AC. Date su tri nekolinearne taˇke Sa . 1323. A1 srediˇte stranice BC i kome je duˇ koja spaja teme A sa s z ortocentrom H jednaka datoj duˇi d. 1322. E. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC.zbir z ili razlika stranica AB i AC jednaka datoj duˇi s. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC.1321. z 1332. Konstruisati trougao ABC kome c je taˇka S srediˇte upisanog kruga. a taˇka A1 srediˇte stranice BC. c c s 1330. O. N . teˇiˇnom linijom AA1 i simec zs tralom AF spoljaˇnjeg ugla A. F . Sc . Date su tri kolinearne taˇke D. taˇka Sa srediˇte spolja upisanog kruga c s c s koji dodiruje stranicu BC i R taˇka u kojoj simetrala unutraˇnjeg ugla A seˇe c s c stranicu BC. Sb . Date su tri taˇke A. u kojima njegov c opisani krug seˇe prave odredene visinom AD. Dat je krug l i u njegovoj ravni taˇka H. Date su tri razne taˇke D. taˇka E presek simetrale ugla A sa c z c stranicom BC i taˇka O srediˇte opisanog kruga. teˇiˇnom linijom AA1 i simec zs tralom AE unutraˇnjeg ugla A. Date su tri nekolinearne taˇke A1 . Date su tri nekolinearne taˇke A1 . a razlika uglova B i C jednaka datom uglu ω. Konstruisati taˇke B i C takve da ABC c c bude trougao kome je taˇka H ortocentar. c z 1331. Sc srediˇta spolja upisanih krugova. u kojima njegov c opisani krug seˇe prave odredene visinom AD. N . z duˇ koja spaja teme A sa ortocentrom jednaka duˇi d. Sb . Date su tri nekolinearne taˇke A1 . a duˇ koja spaja teme A sa z z ortocentrom H jednaka datoj duˇi d. U krug l upisati trougao ABC c kome je ortocentar taˇka H. Upisati u krug l trougao ABC c kome je taˇka T teˇiˇte. la . E. Konstruisati trougao ABC kada su date taˇke K. a stranica BC jednaka datoj duˇi a. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC. Sa . F . E. r. a taˇka Sc srediˇte spolja upisanog kruga koji dodiruje c s stranicu AB. c s 1329. Konstruisati trougao ABC kada su date taˇke K. c s 1324. S. L. Konstruisati trougao ABC c kome su taˇke Sa . L. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC. A1 . taˇka S srediˇte upisanog kruga. Date su tri nekolinearne taˇke A1 . ma . a polupreˇnik upisanog z z c kruga jednak datoj duˇi . s 1326. E. Sa . Konstruisati trougao ABC kome c je taˇka D podnoˇje visine iz temena A. Date su tri nekolinearne taˇke S. 1336. a F c s c s taˇka u kojoj simetrala unutraˇnjeg ugla A seˇe stranicu BC. Sb . Konstruisati trougao ABC kome je stranica BC jednaka datoj duˇi a.

1338. c z 1346. . C. 1343. S1 . T teˇiˇte a razlika uglova B i C jednaka uglu ω. 1340. E.(*) Date su ˇetiri taˇke A. Konstruisati c z skup svih taˇaka X za koje je c pAX 2 + qBX 2 + rCX 2 = l2 . Date su tri nekolinearne taˇke B. C budu temena trougla kome je taˇka S1 srediˇte Ojlerovog kruga. . a srediˇte S upisanog kruga na pravoj AY . 1351.(*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od c dveju datih taˇaka A i B jednak kvadratu date duˇi l. 133 . 1339. taˇka Sb srediˇte spolja upisanog kruga c s c s koji dodiruje stranicu CA i E taˇka u kojoj simetrala unutraˇnjeg ugla A seˇe c s c stranicu BC. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC. a taˇka S1 srediˇte Ojlerovog kruga. Konstruisati trougao ABC kome je l c Ojlerov krug. Sb . AY i u njihovoj ravni taˇka S1 . Date su tri nekolinearne taˇke A. c c s 1342. B. (*) Date su tri taˇke A. Am i B1 . S1 .koji dodiruje stranicu BC i F taˇka u kojoj simetrala spoljaˇnjeg ugla A seˇe c s c pravu BC. Konc c struisati skup svih taˇaka P za koje je c 2 2 P A2 + · · · + P A2 = P B1 + · · · + P Bn . Konstruisati c z skup svih taˇaka X takvih da je c pAX 2 + qBX 2 = l2 . Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A jedino teme. . F . . . An jednak kvadratu date duˇi l. C.(*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima je razlika kvadrata rastojanja c od dveju datih taˇaka A i B jednaka kvadratu date duˇi l. 1 m 1350. q. . Date su tri nekolinearne taˇke A. . Konstruisati skup svih taˇaka P za c c c koje je P A2 + P B 2 = P C 2 + P D2 . Date su dve konkurentne prave AX. taˇka T i ugao ω. (*) Data su dva konaˇna skupa taˇaka A1 . taˇka Sb srediˇte spolja upisanog kruga c s c s koji dodiruje stranicu CA i F taˇka u kojoj simetrala spoljaˇnjeg ugla A seˇe c s c pravu BC. S1 . . 1349.(*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima je zbir kvadrata rastojanja od n c datih taˇaka A1 . taˇka D podnoˇje visine iz tog temena i S1 srediˇte c c z s Ojlerovog kruga. Date su tri nekolinearne taˇke A1 . duˇ l i tri realna broja p. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC. C. D. r. ortocentar c s H na pravoj AX. c z 1348. q. c z 1347. B. A1 . duˇ l i dva realna broja p. . (*) Dati su par taˇaka A. . . Konstruisati taˇku A takvu da c c taˇke A. zs 1344. Date su tri nekolinearne taˇke A1 . s 1345. Dati su krug l . c s c s 1341. D. Bn . c Konstruisati trougao ABC kome je taˇka S1 srediˇte Ojlerovog kruga. B. B. Sb . Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC. .

. 1356. . (*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dva c data ekscentriˇna kruga k1 i k2 jednake. (*) Dato je n komplanarnih taˇaka A1 . ha . ABC kada znamo: a. Date su tri razne taˇke A. c n 1 1363. 1366. A. ma . . Dato je ˇest taˇaka A. E. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koje seˇe svaki od dvaju s c datih ekscentriˇnih krugova k1 i k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. Dat je konaˇan skup od n taˇaka A1 . B. 1359. z 1364. b2 ± c2 . . duˇ l i n realnih brojeva c z k1 . a. B i dodiruje dati krug k. . ma . obe u krugu k ili obe izvan kruga c k. 1360. a. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koji seku svaki od dvaju s datih ekscentriˇnih krugova k1 i k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. An . a. r. a. mb2 + nc2 . B. b2 ± c2 . Dati su krug k i dve taˇke A. 1355. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koje seˇe dati krug k1 pod s c pravim uglovima i dati krug k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. . 1357. . b2 ± c2 . c c 1372. . a. c 1373. C. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koji seku dva data ekscens triˇna kruga k1 i k2 pod pravim uglovima. F . . z c 1368. Konstruisati krug koji sadrˇi dve date taˇke A. B. a. 1369. 1367. c 134 . a. . Konstruisati taˇku X kojoj su potencije u odnosu na tri data ekscentriˇna c c kruga jednake.1352. kn . 1354. B i dodiruje datu pravu z c p. c 1370. c 1365. D. Na datoj pravoj p odrediti c c taˇku P takvu da izraz P A2 + · · · + P A2 bude minimalan. Kroz taˇku C konstruisati pravu s c c takvu da razlika odstojanja AX i BY taˇaka A i B od te prave bude jednaka c kvadratu date duˇi r. mb2 + nc2 . An . a konveksni ugao ∠AY B bude minimalan. mb2 + nc2 . 1358. Konstruisati krug koji sadrˇi dve date taˇke A. c c 1371. 1362. Konstruisati skup svih taˇaka X za koje je c k1 A1 X 2 + k2 A2 X 2 + · · · + kn An X 2 = l2 . C. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koji seku dati krug k1 pod s pravim uglovima i dati krug k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. . Konstruisati taˇku P takvu da je s c c P A2 + P B 2 = P C 2 + P D2 = P E 2 + P F 2 . b2 ± c2 . Odrediti na krugu k taˇke X i Y takve da konveksni ugao ∠AXB bude c maksimalan. mb2 + nc2 . 1361. r. ha . Konstruisati trougao 1353. A. .

k2 . Konstruisati krug (a) koji seˇe krugove k1 . k3 . c 1379. Data su tri kruga k1 . k3 u dijametralno suprotnim taˇkama. k2 . c c 1377. Konstruisati krug koji c dodiruje pravu a u taˇki A i c (a) seˇe krug k pod pravim uglovima. Data su tri kruga k1 . c (v) krugove k1 . c z 135 . k2 u dijametralno suprotnim taˇkama i kojeg seˇe krug k3 u c c dijametralno suprotnim taˇkama. k2 . c z c Bi (a) seˇe krug k pod pravim uglovima.1374. k2 . c c 1376. c 1383. k3 pod pravim uglovima. Konstruisati krug l koji sadrˇi taˇku c z c Ai (a) koji seˇe krugove k1 i k2 pod pravim uglovima. k2 pod pravim uglovima i krug k3 u dijametralno suprotnim taˇkama. k2 pod pravim uglovima i kojeg seˇe krug k3 u dijametralno c suprotnim taˇkama. (*) Konstruisati skup srediˇta svih krugova koji seku dati krug k1 u dis jametralno suprotnim taˇkama i koje seˇe dati krug k2 u dijametralno suprotnim c c taˇkama. (a) seˇe krug k1 pod pravim uglovima i krug k2 u dijametralno suprotnim c taˇkama. a ortogonalan je na datom krugu l koji ne pripada tom pramenu krugova. c c (v) kojeg seku krugovi k1 . Konstruisati krug koji ima polupreˇnik jednak duˇi r i koji pripada c z pramenu krugova odredenim sa dva data kruga k1 i k2 . Dati su krugovi k1 i k2 i taˇka A. c (b) seˇe krug k1 pod pravim uglovima i kojeg seˇe krug k2 u dijametralno c c suprotnim taˇkama. c (b) koji seˇe krugove k1 i k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. Dati su krugovi k1 . 1382. k3 u dijametralno suprotnim taˇkama. Konstruisati krug l koji sadrˇi taˇku c z c A. Konstruisati krug k koji pripada pramenu krugova odredenim sa dva data kruga k1 . k2 i taˇka A. Dati su krug k. c (b) seˇe krug k u dijametralno suprotnim taˇkama. c (b) koji seˇe krugove k1 . c 1375. c 1381. Konstruisati krug koji sadrˇi taˇke A. c (b) seˇe krug k u dijametralno suprotnim taˇkama. Konstruisati krug koji seˇe c (a) krugove k1 . c 1380. c c (c) kojeg seˇe krug k u dijametralno suprotnim taˇkama. c (v) seˇe krug k1 u dijametralno suprotnim taˇkama i kojeg seˇe krug k2 u c c c dijametralno suprotnim taˇkama. c (b) krugove k1 . Dati su krug k i dve taˇke A. c c (c) kojeg seˇe krug k u dijametralno suprotnim taˇkama. 1384. c c (v) kojeg seku krugovi k1 i k2 u dijametralno suprotnim taˇkama. k2 i koji dodiruje tre´i dati krug l. prava a i na pravoj a taˇka A.(*) Konstruisati skup svih taˇaka u kojima je razlika potencija u odnosu c na dva data ekscentriˇna kruga k1 i k2 jednaka kvadratu date duˇi l. c 1378. k2 . Konstruisati krug k koji pripada pramenu krugova odredenim sa dva data kruga k1 i k2 . B. k3 .

B − C. a : . ha . b − c. ma . C. B − C. la . 1405. 1390. 1400. 1401. a. b : c . b : c . a : . b + c. B. 1414. 1392. B. B. a . z 1386.1385. B. D). B − C. a : . a. p. c. b : c . b : c . B − C. 1399. 1410. b : c . C. 1394. b : c . ma . a : . 1409. b : c. 1398. b. ha . ha . ha . r. n. a : . b + c. ha . ha . 1411. r. C. 1393. b : c. la . a. la . 1395. ha . 1415. la . C. Na datoj pravoj p odrediti taˇku X kojoj je razlika potencija u odnosu c na dva data kruga k1 i k2 kvadratu date duˇi a. 1396. q. 1391. a : . r. b + c. Na pravoj AB odrediti c z skup svih taˇaka X za koje je AX : BX = m : n. a. 1406. Odrediti na pravoj c p taˇku D takvu da je H(A. B i dve duˇi m. ha . Date su tri nekolinearne taˇke A. b : c . 1404. b − c. ha . c. 1413. ha . 1388. b : c . ma . p. a : . Date su tri nekolinearne taˇke A. ha . a : . b + c. ma . b + c. b : c . b : c. 1416. 1408. la . b − c. B. C proporcionalna s trima duˇima p. ha . b : c . c Konstruisati trougao ABC kada znamo: 136 . 1402. b − c. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇke A. c 1387. ha . c z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1389. Konstruisati pravu x kojoj su c odstojanja od taˇaka A. ha . Konstruisati pravu koja sadrˇi c z taˇku C i kojoj su odstojanja od taˇaka A i B srazmerna dvema datim duˇima c c z m i n. a : . a : . b : c . a : . b. b : c . la . ha . 1397. 1407. b − c. ha . a : . la .(*) Date su dve razne taˇke A. 1403. 1412.

1420. Date su dve razne taˇke A. 1441. A. 1434. 1438. b . 1421. a. . ha . a. 1439. 1425. . 1448. 1452. ha . c . ma . h − a. la . b + c. ha . r. 1428. b . p. 1436. a − b. 1430. a . c . b . 1433. 1445. ha . . b . a. b . A. b . . a . 1432. r. r. b ± c. p. a. ha . B − C. a. 137 . D) i CD = l. ha . r. Odrediti na pravoj AB taˇke C i c z c D takve da je H(A. ha . b . 1453. r. . ha . b . 1422. 1440. 1431. a . b . 1426. a . ma . 1424. a − b. la . 1447. b ± c. a . 1442. 1427. a . a . a + b. ha . . rhoc . 1419. la . 1423. 1443. a . . . Konstruisati trougao kada znamo: 1451. B i duˇ l. r. ha . . 1437. c . la . 1455. 1444. ma . r. 1449. 1429. a . c . a . c . la . b − c. 1418. b ± c. ha . ha . a . ma . ha . ma . ha . b . . b. . a . 1450. b . ha . a ± b. a. b . b. . c . ha . r. b .1417. ha . ma . 1435. b ± c. a. ha . a ± b. B : C. b ± c. A. la . la . 1454.

ha . 1460. r. ha . a − . b + c . b + c . p. B − C. ha . 1474. b. ma . 1463. 138 . 1488. + a . b − c. 1492. l a . 1479. ha . . A. 1491. ha . A. B − C. 1475. 1483. 1478. A. B − C. b ± c. 1466. b ± c. a − . b ± c. ha . 1462. ha . ha . la . la . la . 1457. Odrediti na pravoj c p taˇke C i D takve da je H(A. ha . p. a − . 1468. b − c . h b . ha . a. la . B − C. B − C. b − − c. ha . 1480. A. B : C. B − C. + a . la . Ha . ha . 1459. B − C. a. + a . b − c . 1473. 1476. b ± c. b − c . b ± c. a. b ± c. a. 1486. ha . D) i O srediˇte duˇi CD. ha . 1458. p. b − c . ha . A. ha . l a . ha . 1481. ha . ha . 1485. c s z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1482. b − c . A. a − . b − c . ha . b + c. 1487. ha . ha . 1490. 1470. b ± c. ha . a − . 1484. la . b − c . 1469. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇke A. + a . 1494. 1493. ha . la . ha . + − a. 1461. la . ha . ha . a − . 1464. B. ha . a − . a . 1465. 1467. b − c . ha . b ± c. 1477. r. ha . 1489. a − . + a . O. ha . b + c . la . p. + a . 1471. la .1456. b ± c. + a .

1500. b + c . bc. la . la . A. hb . bc. 1498. b + c . 1524. la . Y ) i H(C. a. 1513. ha . bc . 1519. D. Dat je ugao XAY i na bisektrisi tog ugla taˇka E. la . bc. b − c . la . bc. b + c .1495. ha . bc. Kroz datu taˇku M koja se nalazi na simetrali ugla naporednog s datim c uglom O konstruisati pravu koja seˇe krake datog ugla OXY u taˇkama P i Q c c takvim da je zbir duˇi M P i M Q jednak datoj duˇi l. la . la . 1518. 1520. la . Y ). ha . la . Y takav da je H(A. 1514. Konstruisati trougao ABC kad znamo r. bc. ha . B − C. bc . Kroz datu taˇku M koja se nalazi na raspolovnici datog ugla O konstruc isati pravu koja seˇe krake tog ugla u taˇkama P i Q takvim da je razlika duˇi c c z M P i M Q jednak datoj duˇi l. 1497. B − C. la . a. bc . B − C. a + . la . la . 1501. p. ha . a . a + . bc. B : X. la . bc. bc. Dat je ugao A i na raspolovnici tog ugla taˇka E. bc. Odrediti na c pravoj p par taˇaka X. Konstruisati pravu c koja sadrˇi taˇku E i seˇe krake AX i AY tog ugla u taˇkama B i C takvim da z c c c duˇ BC bude jednaka datoj duˇi a. 1502. B i C. a . B. A. 1499. ma . bc. 1504. z z 139 . 1510. r. b + c . . Data su na nekoj pravoj p dva para taˇaka A. bc. ma . ha . bc . 1496. A. ha . B − C. 1522. 1517. Konstruisati pravu c koja sadrˇi taˇku E i seˇe krake tog ugla u taˇkama B i C takvim da je zbir z c c c duˇi AB i AC jednak datoj duˇi l. la . B. bc . D : X. z z 1523. B. 1515. 1512. la . la . c 1521. b + c . bc. 1503. 1516. Dat je ugao XAY i na bisektrisi njemu naporednog ugla taˇka F i seˇe c c krake AX i AY u taˇkama B i C takvim da duˇ BC bude jednaka datoj duˇi c z z a. ha . 1511. la . 1508. z z 1525. 1506. r. bc. 1505. bc. r. z 1526. la . 1507. 1509. la .

Q. S. q. m. c 1537. CR respektivno z jednake datim duˇima p.Sa .Pc . z 1533. r. S). Konstruisati trougao ABC kome su duˇi AP . n. AB z c takve da je BP : P C = CQ : QA = AR : RB = k i k dati broj. m. c z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 140 . Q. 1534. AB srazmerna datim duˇima p. Dat je ugao A i na simetrali njemu naporednog ugla taˇka F . BC u taˇkama P . Konstruisati ABC kome su simetrala spoljaˇnjeg ugla A i odstojanja s temena B i C od te simetrale jednaka datim duˇima la . Date su tri nekolinearne taˇke A.P . Dati su krug l. Dati su trougao ABC i u njegovoj ravni taˇka S. taˇka A1 srediˇte stranice BC. z 1541. A1 . Konstruisati ABC kome su stranice BC i odstojanja taˇaka B i C od c simetrale spoljaˇnjeg ugla A jednaka datim duˇima a. m. Date su tri taˇke O.(*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima su odstojanja od dveju datih c pravih a i b srazmerne dvema datim duˇima m i n. 1536. Konstruisati trougao ABC kome c upisani krug seˇe stranicu BC u taˇki P . Dati su krug k.Pb . U ravni datog trougla ABC odrediti taˇku X kojoj su odstojanja od c pravih BC. U ravni datog ˇetvorougla ABCD odrediti taˇku X kojoj su odstojanja c c od pravih AB i CD srazmerna datim duˇima m i n. 1529. z z 1528. s z 1530. R takvim da je z c c c H(P. CA. Q.(*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima su rastojanja od dveju datih c taˇaka A i B srazmerna dvema datim duˇima m i n. Date su tri nekolinearne taˇke D. Konstruisati trougao ABC kome su stranica BC i odstojanja taˇaka B c i C od simetrale unutraˇnjeg ugla A jednaka datim duˇima a. Konstruisati trougao ABC c kome je taˇka D podnoˇje visine iz temena A. s z 1531. Date su tri nekolinearne taˇke A. prava s koja sadrˇi njegovo srediˇte S i na krugu k dve z s taˇke A i B. c s 1540. z 1543. Odrediti na krugu k taˇku Z takvu da prave AZ i BZ seku pravu c c s u taˇkama X i Y pri ˇemu su duˇi SX i SY srazmerne dvema datim duˇima c c z z m i n. na njemu taˇka A i u njegovoj ravni taˇka S. q. a c z c s taˇka S srediˇte upisanog kruga. taˇka S srediˇte upisanog kruga i taˇka Sa srediˇte s c s c s spolja upisanog kruga koji dodiruje stranicu BC. Konstruisati trougao ABC kome su simetrale unutraˇnjeg ugla A i odstos janja temena B i C od te simetrale jednaka datim duˇima la . CA. BQ. Konstruisati trougao ABC kome je taˇka c c O srediˇte opisanog kruga. a spolja upisani krug koji odgovara c c temenu A dodiruje stranicu BC u taˇki Pa . a zbir ili razlika odstojanja z od pravih BC i AD jednaka datoj duˇi l. 1535. n. Odrediti na c c krugu l taˇke B i C takve da taˇka S bude srediˇte kruga upisanog u trougao c c s ABC. r.1527. R. Konstruisati trougao ABC kome c spolja upisani krugovi koji odgovaraju temenima B i C dodiruju pravu BC. R taˇke stranica BC. z 1532. AC.Pa . z 1542. 1538. n.S. Konstruisati pravu c koja sadrˇi taˇku S i seˇe prave AB. n. 1539. Konstruc isati pravu koja sadrˇi taˇku F i seˇe krake datog ugla A u taˇkama B i C z c c c takvim da je razlika duˇi AC i AB jednak datoj duˇi l. m. gde su P .

c z c a druga taˇku S tako da sa datim pravama odreduje paralelogram ABCD kome c je zbir ili razlika dveju susednih stranica jednaka datoj duˇi l. 1575. B − C. 1574. A. (b − c) : a. Date su dve prave a. b : c. (b ± c) : a. (b ± c) : a. la . b : c. 1555. B − C. (b + c) : a. ha . 1573. 1568. 1561. a. U ravni trougla ABC odrediti z taˇku X takvu da je c AX : BX : CX = p : q : r. (b − c) : a. q. U trouglu ABC odrediti taˇku X takvu da je c S(XBC) : S(XCA) : S(XAB) = p : q : r. b : c. Konstruisati taˇku X kojoj su c c odstojanja od pravih a i b. ma . a isto tako rastojanja od taˇaka A i B srazmerna c dvema datim duˇima m i n. r. la . Dati su trougao ABC i tri duˇi p. Dati su trougao ABC i tri realna broja p. (b + c) : a. B. Konstruisati jednakokraki trougao ABC kome je zbir ili razlika osnovice BC i jednog kraka jednaka datoj duˇi. 1569. a. z 1578. ha . q. (b ± c) : a. a. 1567. Date su tri razne taˇke A. la . ma . ha . Konstruisati krug k koji sadrˇi taˇku c z c B takav da tangente na tom krugu kroz taˇku A zahvataju ugao jednak datom c uglu α. b : c. ha . a : b. Konstruisati druge dve paralelne prave od kojih jedna sadrˇi taˇku A. r. la . 1558. 1571. 1562. ha . la . a visina koja odgovara osnovici jednaka z datoj duˇi ha . la . (b ± c) : a. 1565. ma . ha . a.1544. C. la . 1557. r. la . p. na pravoj p taˇka A i izvan tih pravih c taˇka S. 1566. (b ± c) : a. 1556. B − C. la . a. a. a. 1570. b + c. 141 . a. z 1577. 1579. 1559. la . p. b : c. r. b i dve taˇke A. B. r. ma . 1564. 1580. Date su dve paralelne prave p i q. z 1576. ha . b − c. 1572. 1560. ma . ha . a. b − c. 1563. a. a. la . b : c.

Konstruisati krug k koji sadrˇi taˇku C c z c tako da njegove tangente kroz taˇku A zahvataju ugao jednak datom uglu α. C. z 1595. Konstruisati pol date prave p u odnosu na dati krug k. Konc c struisati taˇku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC = ∠CXD. C. (*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima su polare u odnosu na dva data c kruga k1 i k2 upravne medu sobom. k3 seku u jednoj taˇki. c 1598. k3 seku u jednoj taˇki. c 1589. c 1585. redom A. c Odrediti na pravoj q taˇku X takvu da je ∠AXB = ∠BXC. redom A. B. Konstruisati polaru date taˇke P u odnosu na dati krug k. 1597. Q. B. c 1586. c 1584. D. Na datoj pravoj p odrediti taˇku X kojoj se polare u odnosu na tri data c kruga k1 . C. Dato je ˇest kolinearnih taˇaka redom A. 1593. C. B i kroz taˇku Q konstruisati c c c pravu q koja seˇe krug k u taˇkama C. Na datoj pravoj p odrediti taˇku X takvu da parovi tangenata kroz tu c taˇku na datim krugovima k1 i k2 zahvataju jednake uglove. Na nekoj pravoj p date su ˇetiri razne taˇke. Konstruisati c c skup svih taˇaka X za koje je ∠AXB = ∠CXD. c 1599. C. B. E. (*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dva c data kruga k1 i k2 srazmerne dvema datim duˇima m i n. c 1600. a tangente kroz C zahvataju ugao jednak datom uglu γ. Date su tri razne taˇke A. Date su ˇetiri razne kolinearne taˇke. Date su tri razne kolinearne taˇke. c 1582. k3 zahvataju jednake uglove. q i na pravoj p ˇetiri razne taˇke. c 1588.1581. B. (*) Konstruisati skup svih taˇaka kojima se polare u odnosu na tri data c kruga k1 . c 1590. Dat je krug k i na pravoj p koja sadrˇi njegovo srediˇte date su dve taˇke z s c A. Konstruisati taˇku X takvu da parovi tangenata kroz istu na trima datim c krugovima k1 . Na datoj pravoj p odrediti taˇku X kojoj su potencije u odnosu na dva c data kruga k1 i k2 srazmerne dvema datim duˇima m i n. D. redom A. D takvim da se prave BC i AD seku u c c taˇki R. Date su tri razne taˇke A. Konstruisati skup c svih taˇaka X za koje je ∠AXB = ∠BXC. c 1591. F . c 1596. Konstruisati s c taˇku X takvu da je ∠AXB = ∠CXD = ∠EXF . c c Na pravoj q odrediti taˇku X takvu da je ∠AXB = ∠CXD. Date dve razne prave p i q i na pravoj p tri razne taˇke redom A. C. 1583. z 1594. D. Kroz taˇku P c c konstruisati pravu p koja seˇe krug k u taˇkama A. C. B. a c kroz taˇku B ugao β. B. (*) Konstruisati skup svih taˇaka X takvih da parovi tangenata kroz c svaku od tih taˇaka na dvama datim krugovima k1 i k2 zahvataju jednake uglove. B. k2 . B. Dati su krug k i u njegovoj ravni tri taˇke P. a tangente kroz taˇku B zahvataju c c ugao jednak datom uglu β. C. redom A. Konstruisati krug k ˇije tangente kroz c c taˇku A zahvataju ugao jednak datom uglu α. R. B. 142 . k2 . c 1592. D. Odrediti na krugu k taˇku X tako da prave AX i BX seku krug k u c taˇkama Y i Z takvim da je XY = XZ. k2 . c 1587. Date su dve prave p.

Dati su prava p. C. z 1612. 13. b : c. z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1613. 143 . Date su dve prave a. a tre´e teme promenljiva s c c taˇka A kruga l. a ortocentar H na pravoj c p. Konstruisati pravu c s koja sadrˇi taˇku O i seˇe prave a ib u taˇkama A iB takvim da duˇi OA z c c c z iOBbudu srazmerne dvema datim duˇima m i n. c 1609. (d) n-tougao. prava p i na krugu k dve taˇke B. a tre´e c c teme promenljiva taˇka A kruga l. krug k i taˇka A koja ne pripada krugu k. Data su dva ekscentriˇna kruga k1 . (v) trougao. k2 i prava p.(*) Dat je trougao ABC kome je AB = AC. Odrediti u trouglu ABC skup svih taˇaka X kojima rastojanja od osnovice BC geometrijske sredine c rastojanja od stranica AB i AC. 1602. c z Konstruisati skup svih taˇaka M kojima odstojanja x. Konstruisati c trougao ABC kome je stranica BC preˇnik kruga k. b izvan tih pravih taˇka O. Konstruisati z u ravni kojoj pripadaju te duˇi skup svih taˇaka M za koje je z c S(M AB) + S(M CD) = l2 . CD i realan broj l. C. A. c 1603. z od pravih BC.1601. Konstruisati skup srediˇta c s Ojlerovih krugova svih trouglova kojima su dva temena taˇke B i C. Konstruisati skup c srediˇta svih trouglova kojima su dva temena taˇke B i C. (g) ˇetvorougao. C. y.2 Metoda transformacija (a) Sliˇnost c 1610. 1605. Dati su krug k. Odrediti na pravoj c p taˇku P kojoj su polare p1 i p2 u odnosu na krugove k1 i k2 upravne medu c sobom. Dat je jednakostraniˇan trougao ABC kome je visina jednaka duˇi h. 1604. c s 1608.(*) Dati su krug l i na njemu dve taˇke B. Data su dva kruga a i b i taˇka O. c AB zadovoljavaju jednakost x2 + y 2 + z 2 = h2 . Konstruisati c skup ortocentara svih trouglova kojima je zajedniˇko teme A. la . c 1607.(*) Date su dve komplanarne duˇi AB. (*) Dat je krug k i taˇka A koja ne pripada tome krugu.(*) Dati su krug l i na njemu dve razne taˇke B. Odrediti na krugu c k taˇku A takvu da srediˇte Ojlerovog kruga trougla ABC bude na pravoj p. Analizirati sluˇaj kada lik predstavlja (a) pravu. c (b) krug. Konstruisati lik Ω homotetiˇan s datim likom Ω ako je dato srediˇte O c s i koeficijent k te homotetije. 1606. c 1611. CA. dok su ostala dva c temena svakog od tih trouglova dijametralno suprotne taˇke kruga k. Odrediti na krugovima a ib taˇke A c c i B kolinearne s taˇkom O pri ˇemu su duˇi OA i OB srazmerne dvama datim c c z duˇima m i n.

B. b. 1628. 1637. 1626. ma . C. ma . a taˇke M i N srediˇta stranica AB i c s AC. c c c 1641. d odrediti taˇke A. B. (b + c) : (b − c). srediˇte D stranice BC nalazi na s pravoj d. ma . Q. N . n. A. mb . mb . B. D takve da je c ˇetvorougao ABCD paralelogram kome je srediˇte data taˇka S. mc . Konstruisati trougao ABC kome je simetrala AE unutraˇnjeg ugla A s jednaka datoj duˇi la dok su polupreˇnici krugova opisanih oko trouglova ABE z c i ACE jednaki datim duˇima r1 i r2 . b. c i dve taˇke M . Na datim pravama a. z 144 . ∠(c. 1627. a. 1622. mb . Kroz preseˇnu taˇku P dvaju datih krugova k1 i k2 konstruisati pravu s c c koja seˇe krugove k1 i k2 joˇ u taˇkama Q i R takvim da tetive P Q i P R budu c s c srazmerne dvema datim duˇima m i n. hb . Date su dve prave b. la . a. c. A. q2 . r1 . ∠(mb . Date su tri taˇke P . R i ˇest duˇi p1 . hc . mb . c. b2 − c2 . a. zs c 1635. Odrediti na krugu c k taˇku A takvu da taˇke A. A. 1618. C nalaze na pravama a. p2 . q1 . CA. a. r. 1630. a teˇiˇte tog trougla je taˇka T . 1625. R z c pri ˇemu je BP : P C = p1 : p2 . A. mc ). (b + c) : (b − c). c s c 1636. 1632. Dati su krug k. a. Konstruisati c s z trougao ABC takav da prave BC. c z 1639. AB sadrˇe respektivno taˇke P . hb . z 1638. a. c 1640. Konstruisati trougao ABC kome je ugao A jednak datom uglu α. hb . 1624. ha . hc . a. 1619. b2 − c2 . la . mc ). 1634. Konstruisati trougao ABC c kome su temena B i C na pravama b i c. ∠(a. mc ). ha . jednaki datim duˇima r1 i r2 . Konstruisati trougao ABC kome se c temena A. a. taˇka O i dve duˇi m. a. ma . mb ). mb . a. r2 . B. CQ : QA = q1 : q2 . ∠(mb . 1615. mb . mb ). takvim da je OA : OB = m : n. r.1614. 1616. AR : RB = r1 : r2 . Konstruisati pravu s koja sadrˇi c z z taˇku O i seˇe krug k u taˇkama A. b. 1623. c. 1620. a. c. 1617. b2 + c2 . Date su prave a. ma . ∠(a. c. 1631. a. 1633. c. d i taˇka T . b : c. Dati su krug k prava p i na krugu k dve taˇke B. C. b. dok su polupreˇnici krugova opisanih oko trouglova ABE i ACE gde je E taˇka u c c kojoj simetrala ugla A seˇe stranicu BC. 1621. mc . 1629. Q. b. C odreduju trougao kome se teˇiˇte nalazi na c c zs pravoj p. r.

B. B. b : c. D takvim da je duˇ AB jednaka duˇi c z z CD. Konstruisati pravu s koja sadrˇi taˇku P i seˇe ˇetiri data koncentriˇna z c c c c kruga a. A. 1673. A. . C. ma . a : ha . Data su dva kruga k1 . A. A. ma . r. .1642. b. b ± a. p. 1662. a : ha . 1664. z z 1645. la . A. a : ha . Data su dva koncentriˇna kruga k1 . A. 1656. a : ha . 1653. 1657. a : ha . b : c. B. p. la . A. b : c. 1667. ma . A. b : c. B. B. b : c. a : ha . b ± a. B. a : ha . ma . 1654. 1671. 1660. p. B. 1658. A. a : ha . la . b. . b ± a. B. z 1644. A. Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1646. 1647. A. C. D takvim c c c da tetive AB i CD budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. A. a : ha . 1668. 1652. Konstruisati pravu s c c koja sadrˇi taˇku P i seˇe date krugove redom u taˇkama A. ha . 1665. la . la . a : ha . A. B. z 1643. B i krug k2 u taˇkama C. B. k2 i taˇka S. a : ha . a : ha . r. Data su tri koncentriˇna kruga a. B. 1651. a : ha . 1661. aha . b : c. k2 i taˇka P . . a : ha . 1670. ha . ma . B. A. 1648. b : c. p. d redom u taˇkama A. 1669. r. 1663. 1649. 1650. a : ha . p. B. B. 1659. A. b : c. c. Kroz taˇku P konstruc c c isati pravu koja seˇe krug k1 u taˇkama A. A. 1672. 145 . b : c. b : c. Konstruisati dve paralelne prave t1 c i t2 od kojih prva dodiruje krug k1 a druga krug k2 tako da odstojanja taˇke S c od tih pravih t1 i t2 budu srazmerna dvema datim duˇima m i n. a : ha . a : ha . c i taˇka P . takvim da z c c c duˇi AB i BC budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. A. 1666. 1655.

1684. A. 1690. c . BD : DC. b : c. c. AB : AD. b : c. 1704. BD : DC. A. 1691. BD : DC. A. BD : DC. A. p. b : : : : : : : : ± c. BD : DC. 1687. ha . b ± c. ha . B. 1702. c . 1689. c . 1700. r. BD : DC. b ± c. 1707. BC : CD. la . 1678. 1694. 1677. BD : DC. ma . ha . A. a . AC. . b : c. BD : DC. A. A. 1703. b : c. 1681. . 1680. BD : DC. A. la . 1679. BD : DC. A. ha . 1699. a . A. p. a. 1696. B. r. c . ma . 1698. A. c . ha . A. : : : : : : b b b b b b b b a . 1693. Konstruisati trougao ABC kome je D podnoˇje visine iz temena A ako z znamo: 1688. b : c. 1706. p. b : c. A. B. r. ma . B. 1697. 1701. BD : DC. 1708. A. 1676. a. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kada znamo: c 1709. 146 . 1692. a . . BD : DC. A. BD : DC. B. BD : DC. A. 1683. 1682. BD : DC.1674. b ± c. 1675. 1705. B. A. a. a . la . BD : DC. A. 1686. BD : DC. BD : DC. 1695. la . c . C. la . r. BD : DC. A. A. p. A. r. B. ma . a . ma . 1685. A. c . . b : c. BD : DC. BD : DC.

CA. AB datog trougla ABC odrediti taˇke P. A. A. z 1715. z 1719. AB : AD. Konstruisati pravu S koja je paralelna s datom pravom p i koja seˇe c stranice AB i AC datog trougla ABC u taˇkama X i Y takvim da su duˇi BX c z i CY srazmerne dvema datim duˇima m i n. temena R i S na stranicama CA i AB. z 1716. 1711. C. Na stranicama BC. Konstruisati pravu koja je paralelna c s pravom p i koja seˇe krake OA i OB ugla AOB u taˇkama X i Y takvim da c c duˇi SX i SY budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. U dati trougao ABC upisati pravougaonik P QRS kome su temena P i O na stranici BC. a temena R i S na stranicama CA i AB. BC. R. z 1724. Dati su ugao AOB. 1713. DC. 147 . RP. AB : BC. C. U dati trougao ABC upisati trougao P QR kome su stranice QR. 1723. Konstruisati kvadrat ABCD kome je zbir ili razlika dijagonale i stranice jednaka datoj duˇi l. 1721. Konstruisati pravu koja je c paralelna s pravom p i koja seˇe krake OA iOB ugla AOB u taˇkama X i Y c c takvim da ugao XSY bude jednak datom uglu ω. CA datog ˇetvorougla ABCD odrediti c taˇke P. a dijagonale AC i BD jednake datim duˇima d1 i d2 . AB : AD. Na stranicama AB. BC : CD. z 1727. R. 1720. AC. Dat je trougao ABC i na stranici BC taˇka P . 1728. AB taˇke Q. AB : AD. AC. A.1710. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da je BX = XY = Y C. Konstruisati tetivan ˇetvorougao ABCD kome je ugao A jednak datom c uglu α.duˇi P Q i P R budu srazmerne z z dvema datim duˇima m i n. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da je AX = XY = Y C. C. CD. z 1726. U dati trougao ABC upisati kvadrat P QRS kome su temena P i Q na stranici BC a temena R i S na stranicama CA i AB. 1717. S takve da ˇetvorougao P QRS bude paralelogram c c kome su susedne stranice P Q i QR srazmerne datim duˇima m i n. q. BC : CD. z z 1718. S takve da ˇetvorougao P QRS bude romb kome su stranice parc c alelne s dijagonalama AC i BD. BC. 1722. 1712. 1714. AC : BD. P Q paralelne s datim pravama p.prava p i taˇka S. CA. Dati su ugao AOB. a dijagonala P R paralelna s datom pravom l. Q. U dati trougao ABC upisati paralelogram P QRS koji je sliˇan s datim c paralelogramom P Q R S i kome se temena P i O nalaze na stranici BC. Q. R c takve da duˇ QR bude paralelna s datom pravom p. r. 1725. a ugao QP R jednak datom uglu ω. dijagonala AC jednaka datoj duˇi d1 i kome su stranice AB i AD z srazmerne dvema datim duˇima m i n. A. Odrediti na stranicama c BC. Konstruisati trapez ABCD kome su uglovi A i B na osnovici jednaki datim uglovima α i β. a stranice BC i CD srazmerne dvema z datim duˇima p i q. B. AB : AD. prava p i taˇka S.

b. b. c z 1732. 1741. Z takve da duˇi AX i BY budu c z srazmerne datim duˇima l i m. d. D c c takvim da je AB : CD = m : n. c. a duˇi BX i CY srazmerne dvema datim z z z duˇima m i n. B. (b) XZ = Y Z. b. b. a duˇ XY jednaka z z z zbiru ili razlici duˇi BX i CY . Date su komplanarne prave a. Y. Na pravoj p date su dve razne taˇke A i B. c taˇke X. Odrediti na pravama a. Date su tri konkurentne prave a. 1740. z 1734. Date su tri planarne prave a. Konstruisati dva kruga koji c dodiruju pravu p u taˇkama A i B. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da je XY BC i XY = BX ± CY . Konstruisati pravu p koja je uporedna c pravoj d i seˇe prave a. Z takvim c c da duˇi AX i BY budu srazmerne dvema datim duˇima l i m. Konstruisati z pravu s koja je paralelna s pravom e i seˇe prave a. z z 1735. c i na svakoj od njih po jedna taˇka c A. z 1730. b. Konstruisati c dve prave od kojih jedna sadrˇi taˇku A i seˇe prave p i q u taˇkama X i Y . Konstruisati pravu s koja seˇe prave a. d u taˇkama A. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da duˇ XY bude jednaka datoj duˇi d. d. b. C takvim da duˇi AB i BC budu c c z srazmerne dvema datim duˇima m i n. Konstruc isati dva kruga k i l kojima su polupreˇnici srazmerni datim duˇima m i n. Date su ˇetiri prave a. Konstruisati pravu koja sadrˇi datu taˇku S i seˇe krake OA i OB datog z c c ugla AOB u taˇkama X i Y takvim da duˇi OX i OY budu srazmerne dvema c z datim duˇima m i n. B. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da duˇi BX i CY budu srazmerne dvema dati duˇima m i n. b. c respektivno u taˇkama A. C z c c c takvim da duˇi AB i BC budu srazmerne datim duˇima m i n. Date su dve prave a. B. b. b i na svakoj od njih po jedna taˇka A. Konstruisati c pravu s koja sadrˇi taˇku S i seˇe prave a. q i izvan njih dve taˇke A i B. koji c z se dodiruju medu sobom i kod kojih prvi dodiruje pravu a u taˇki A a drugi c dodiruje pravu b u taˇki B. c. n. c i van njih taˇka S. C. b. a z c c c druga sadrˇi taˇku B i seˇe prave p i q u taˇkama Z i Y takvim da je z c c c (a) XY = Y Z. c u taˇkama A. z 1736. e i dve duˇi m. a ugao XY Z bude jednak datom uglu ω. duˇi BX i CZ budu srazmerne datim duˇima z z z m i n. 148 . c u taˇkama X. B. z 1739. z 1731. c i na svakoj od tih pravih po jedna taˇka c A. Y. c. C. a duˇi BY i CZ z z z srazmerne dvema datim duˇima m i n. Date su dve uporedne prave p. c 1733. Date su tri paralelne prave a. C. 1738. koji se dodiruju medu sobom i kojima su c polupreˇnici srazmerni datim duˇima m i m. 1737.1729. b. Konstruisati pravu koja je paralelna sa datom pravom p i koja seˇe c stranice AB i CD datog ˇetvorougla ABCD u taˇkama M i N takvim da je c c AM : M B = DN : N C. B. B.

A. hb . Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇku D tako da polupreˇnici c c spolja upisanih krugova trouglova ABD i ACD koji odgovaraju stranicama AB i AC budu medusobno jednaki. a). c z c 1763. Konstruisati jednakokraki trougao kome je krak jednak datoj duˇi b. Y2 takvim da tetive c c c X1 Y1 i X2 Y2 budu srazmerne polupreˇnicima krugova k1 i k2 c 1762. nc gde je n dati broj. 1761. a. a. B i dodiruje datu pravu z c p. b ± c. hc . 1759. c z 1755. mb . b + c. b + c.1742. r. b. stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c BC i XY 2 = BX 2 + CX 2 . ha . Konstruisati trougao ABC kome upisani krug seˇe teˇiˇnu liniju AA1 u c zs taˇkama M i N takvim da je AM = M N = N A1 i kome je poznat jedan od c elemenata: a. A. Konstruisati trougao ABC kada znamo A. 1765. ma ± a. 1749. a. b : c. Na da je XY 1743. Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1744. A. 1746. ∠(ma . 149 . a + b. 1754. A. la . Konstruisati pravu koja sadrˇi c z taˇku A. 1751. A. Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇku D tako da polupreˇnici c c spolja upisanih krugova trougla ABD i ACD koji odgovaraju stranicama BD i CD budu medusobno jednaki. ha . a + b. Konstruisati krug k koji sadrˇi dva date taˇke A. 1750. a seˇe krug k1 u taˇkama X1 . Y1 i krug k2 u X2 . ma ± a. Konstruisati c pravu s koja sadrˇi taˇku P i seˇe prave AB i AC u taˇkama X i Y takvim da z c c c je BX = CY . 1757. a). 1752. b − c. ma . c 1764. 1753. A. b − ha . 1748. Na da je XY stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c BC i XY 2 = AX · XB. a − b. p. Na stranici BC datog trougla ABC odrediti taˇku D takvu da polupreˇnici c c krugova upisanih u trouglove ABD i ACD budu medusobno jednaki. a z zbir ili razlika osnovice i njoj odgovaraju´e visine jednaka datoj duˇi l. a − c. B. a + c 1745. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k1 i k2 pri ˇemu prava c kroz dodirne taˇke mora biti paralelna datoj pravoj p. 1758. 1756. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k1 i k2 pri ˇemu prava c kroz dodirne taˇke sadrˇi datu taˇku A. ∠(ma . 1760. b + 2c. Data su dva kruga k1 I k2 i taˇka A. q. a − b. Dat je trougao ABC i na pravoj BC data je taˇka P . Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje dve date prave z c p1 i p2 . 1747.

Konstruisati krug k koji dodiruje dve date prave p1 i p2 i dati krug k. a. n. C takve c c da taˇka C bude srediˇte duˇi A B . 1769. C odgovaraju kolinearne taˇke A . C. Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje date pravu p i z c dati krug l. C odgovaraju nekolinearne taˇke A . a ugao ∠A jednak datom uglu ∠α. B. Date su tri nekolinearne taˇke A. jednak kvadratu date duˇi r. b · (b ± c). Dat je konveksan ugao XAY i u njemu taˇka P .3. 1773. Inverzija 1774. P ) = m : n. 1771. Dati su krug k i taˇka A. c c (b) Konstruisati pravu a inverznu s pravom a u odnosu na krug k. k3 . C. z 1776. 1775. b · (b ± c). b i taˇka O. Konstruisati pravu koja sadrˇi taˇku O c z c i seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvim da proizvod duˇi OX i OY bude c c z jednak kvadratu date duˇi r. B. prava a i krug l. A. gde je D z podnoˇje visine iz temena C. b · (b ± c). Konstruisati trougao ABC kome je stranica BC podudarna datoj duˇi z a. Odrediti srediˇte i koeficijent inverzije u kojoj trima datim taˇkama A. konstruisati krug koji c seˇe ortogonalno tri data kruga k1 . c s z 1783. Konstruisati krug k koji dodiruje tri data kruga l1 . Konstruisati srediˇte i koeficijent inverzije u kojoj svaki od triju datih s krugova k1 . drugim reˇima. Konstruisati pravu koja c sadrˇi taˇku P i seˇe krake AX i AY tog ugla u taˇkama B i C takvim da obim z c c c trougla ABC bude minimalan. c (a) Konstruisati taˇku A inverznu s taˇkom A u odnosu na krug k. a proizvod duˇi BA i BD. B. 1779. C takve da trougao A B C bude c podudaran sa datim trouglom A1 B1 C1 . Na krugovima a i b odrediti taˇke c c A i B kolinearne s taˇkom O takve da proizvod duˇi OA i OB bude jednak c z kvadratu date duˇi r. 1768. b i taˇka O. C i dve duˇi m. k2 . a. Date su na nekoj pravoj p tri razne taˇke A. B . r. k2 . Date su prave a. Konstruisati krug koji dodiruje dva data kruga k1 i k2 i datu pravu p. 1778. c 13. B . r. 1782. k3 odgovara samom sebi. Na pravoj AB odrediti taˇku P c c takvu da je AB · BP = CP 2 . l2 i l3 . Data su dva kruga a. 1767. Odrediti c z na pravoj p taˇku P takvu da je R(A.1766. Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje dva data kruga z c l1 i l2 . z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1777. Konstruisati srediˇte O inverzije proizvoljnog koeficijenta r u kojoj trima s datim kolinearnim taˇkama A. A. 1770. 1780. 1772. (c) Konstruisati krug l inverzan s krugom l u odnosu na krug k. c 150 . s c B. z z 1781. B.

1791. . U dati krug k upisati n-tougao A1 . k2 . Kroz taˇku C konstruisati pravu s c z c takvu da podnoˇja X i Y upravnih iz taˇaka A i B na toj pravoj s zadovoljavaju z c relaciju: (a) AX · BY = r2 . (b) AX 2 − BY 2 = r2 . . 151 . Konstruisati krug k koji sadrˇi dve date taˇke A. 1786. B. Konstruisati pravu s koja je paralelna sa pravom p i koja seˇe krug k1 u taˇkama A. B i dodiruje datu pravu z c p. 1793. S2 . Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku R dodiruje datu pravu p i z c dati krug l. Konstruisati krug k koji dodiruje tri data kruga k1 .1784. Konstruisati krug k koji seˇe ortogonalno dva data kruga k1 i k2 i dodiruje c dati krug k3 .4 Translacija 1798. B i seˇe dati krug l pod z c c pravim uglovima. B i dodiruje dati krug z c l. k2 i seˇe dati krug c k3 pod uglovima jednakim datom uglu ω. Konstruisati krug k koji sadrˇi dve date taˇke A. . k3 na nekolinearnim srediˇtima S1 . Dati su dva kruga k1 . 1792. An A1 sadrˇe respektivno date taˇke P1 . k2 . s 1785. Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku A i dodiruje dva data kruga z c k1 i k2 . Konstruisati krug k koji sadrˇi dve date taˇke A. Konstruisati krug k koji sadrˇi dve date taˇke A. B i seˇe dati krug l pod z c c uglovima jednakim datom uglu ω. S3 nalaze na datoj pravoj l . D takvim da je tetiva AB c c c jednaka tetivi CD. D takvim c c c da je tetiva AB jednaka tetivi CD. k3 s kojima se srediˇta S1 . Konstruisati krug k koji seˇe ortogonalno dva data kruga k1 i k2 i krug c k3 pod uglovima jednakim datom uglu ω. Odrediti na krugovima k1 i k2 taˇke c X i Y takve da duˇ XY bude paralelna sa pravom p i jednaka datoj duˇi l. . 1800. k2 . z z 1799. Kroz taˇku S konstruisati pravu koja c c seˇe krug k1 u taˇkama A. D takvim c c c da je zbir ili razlika tetiva AB i CD jednaka datoj duˇi l. Pn . k3 (Apolonijev problem). . . 1797. . k2 i prava p. B i krug k2 u taˇkama C. 1795. k2 i prava p. 1794. Data su dva kruga k1 . . S3 odgovaraju krugovi k1 . k2 i prava p. Konstruisati srediˇte i koeficijent inverzije u kojoj trima datim krugovima s k1 . An takav da prave odredene njegovim stranicama A1 A2 . C i duˇ r. Dati su dva kruga k1 . . z c 13. 1796. 1790. Konstruisati krug k koji sadrˇi datu taˇku A i seˇe date krugove l1 i l2 z c c pod uglovima jednakim datim uglovima ω1 i ω2 . Konstruisati krug k koji dodiruje dva data kruga k1 . Date su tri taˇke A. 1787. k2 i taˇka S. B i krug k2 u taˇkama C. Dati su dva kruga k1 . z 1801. 1789. Konstruisati pravu s koja je paralelna s pravom p i koja seˇe krug k1 u taˇkama A. S2 . 1788. B i krug k2 u taˇkama C.

DN minimalan. c. c c z z 1806. c i na pravama a. zatim dve taˇke c c M. p. b taˇke A i B. Odrediti s c na krugovima k1 i k2 taˇke A1 i A2 takve da je S1 A1 S2 A2 i ∠S1 P1 A1 = c ∠S2 P2 A2 . b. b. z z z 1812. Kroz preseˇnu taˇku P dvaju datih krugova k1 i k2 konstruisati pravu s c c koja seˇe krugove k1 i k2 joˇ u taˇkama Q i R takvim da je zbir ili razlika tetiva c s c P Q i P R jednaka datoj duˇi l. Date su dve prave a. N koje se nalaze s raznih c strana svake od tih pravih. 1808. z 1804. Data su dva kruga k1 . zatim prava s i na njoj taˇka c c S. b i na svakoj od tih pravih po jedna taˇka A. AB. c Konstruisati pravu s koja seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvim da je duˇ c c z XY jednaka datoj duˇi d. a zbir duˇi ???? AB. b. B. CD. Dati su prava p. a zbir duˇi M A. C. S2 i taˇka P . B. C. Konstruisati pravu c s koja je paralelna s pravom c i koja seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvim c c da je zbir ili razlika duˇi AX i BY jednaka datoj duˇi l.krug k i na krugu k dve taˇke A. a zbir ili razlika duˇi AX i BY jednaka datoj duˇi l. b. k2 sa srediˇtima S1 . b i na svakoj od njih po jedna taˇka A. B. d takve da je a b i c d. B. b. b i dve taˇke M. C. Konstruisati pravu s koja je paralelna s pravom p i koja seˇe prave a. Dati su krug k i na njemu dve taˇke A. B. Date su kolinearne prave a. Date su dve paralelne prave a. d respektivno u taˇkama A. C. Date su tri prave a. z z 1815. Date su u ravni ˇetiri prave a. d. B. BC. d pri ˇemu je a b i c d. D c c c takvim da je AB = CD. z 1814. P2 . S2 i dve taˇke P1 . b. z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 152 . z z 1805. B. b. Odrediti na pravama a. B. D takvim da duˇi AB i CD budu respektivno paralelne c z s dvema datim pravama p i q. z 1803. c. D takvim da duˇi c c z AB i CD budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. Odrediti na s c krugovima k1 i k2 taˇke A1 i A2 takve da je S1 A1 S2 A2 i ∠S1 P A1 = ∠S2 P A2 . N koje se nalaze s raznih strana svake od tih pravih. Odrediti na pravama a i b taˇke A i B takve da duˇ c z AB bude paralelna s datom pravom p. Konstruisati pravu s koja je paralelna s pravom p i koja seˇe prave a. c. c. z z 1811. Kroz taˇku A konstruisati pravu s takvu c c da duˇ koja spaja podnoˇja upravnih iz taˇaka B i C na toj pravoj bude jednaka z z c datoj duˇi l. Date su dve prave a. Odrediti na krugu k taˇku X takvu da prave AX i BX seku pravu s u c taˇkama Y i Z pri ˇemu su duˇi SY i SZ srazmerne datim duˇima m i n. d. z 1816. Date su ˇetiri prave a. c 1807. k2 sa srediˇtima S1 . Date su prave a. c. Kroz c c datu taˇku M konstruisati pravu s koja seˇe date prave u taˇkama A. Date su tri razne taˇke A. a duˇi AX i BY srazmerne dvema datim duˇima m i n. z z z 1813. b. Konstruisati pravu c s koja je paralelna s pravom c i koja seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvim c c da su duˇi AX i BY srazmerne datim duˇima m i n. d u taˇkama A. c. Date su tri prave a. Konc struisati pravu s koja seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvim da je duˇ XY c c z jednaka datoj duˇi d. d taˇke A. c. Data su dva kruga k1 . p. c i na pravama a.1802. z z 1810. Odrediti na krugu c k taˇku X takvu da prave AX i BX seku pravu p u taˇkama Y i Z pri ˇemu je c c c duˇ Y Z jednaka datoj duˇi d. b. b taˇke A. D takvim da je c c zbir ili razlika duˇi AB i CD jednaka datoj duˇi l. BN minimalan. B. B. C. 1809.

hb . 1825. AB. 1826. 1837. mb . 1849. B. b2 ± c2 . AD : BC. mb . BD). BD. B. 1848. h b . ma . AB. 1844. CD. B. B. AB. AB. ha . AB ± CD. 1821. CD. m b . ha . B. DA. 1845. A. b : c. 1833. 1843. ma . 1822. 1834. ma . A. 1847. AB. AC. 1828. m b . 1819. ma . ∠(AC. DA. A. BD). CD. 1846. h c . BC. ma . BD. a zbir kvadrata duˇi BX i CY z z z jednak kvadratu date duˇi l. 1831. 1823. A. BD. ma . hb . 1836. CD). ∠(AB. ∠(AC. 1838. mc . Konstruisati ˇetvorougao ABCD kada znamo: c 1832. z 153 . B. ∠(AB. 1830. b. b2 ± c2 . AD ± BC. B. 1839. A. ∠(AB. AC. BD. 1840. A. 1824. ma . AC. C. A. A. B. AD ± BC. mb . B. A. AB. A. m c . AB. BD). AC. CD. 1818. m c . AC : BD. m b . A. AB. AC. BD. ha . B. BC. AC. CD). CD. A. BD. AB. h b . A. AD. A. Konstruisati trapez ABCD sa paralelnim stranicama AB i CD kada znamo: 1842. ∠(AC. b : c. A. CD. 1841. c. ma . ma . 1820. 1827. BD). A. ma . b : c. h a . CD. BC. B. DA. BC : AD. AB : CD. AB. CD. BC. ma . CD. 1835. CD. AB : CD.1817. ∠(AC. ha . 1829. Na katetama AB i AC datog pravouglog trougla ABC odrediti taˇke X c i Y takve da duˇ XY bude jednaka datoj duˇi d. AC. BD. AB. 1850. AC. A. ma . m a . CD).

Oko datog trougla P QR opisati trougao ABC kome su stranice BC. c. a c m i n date duˇi. d. Q. z s 1858. a duˇ M N jednaka datoj duˇi l. temena R i S na stranicama AC i AB. a c m i n date duˇi. d. c. Konstruisati paralelogram kome znamo stranice i ugao izmedu dijagonala. a dijagonala P R jednaka datoj duˇi d. BC. DA c i duˇ koja spaja srediˇta M i N naspramnih stranica AB i CD. DA c jednake datim duˇima a. c. z 1862. b. d. BC. s z s 1856. 1867. z 1863. BC. DA c jednake datim duˇima a. U dati trougao ABC upisati pravougaonik P QRS kome su temena P i Q na stranici BC. z 1852. a duˇ koja spaja srediˇta M i N naspramnih z z s stranica AB i CD jednaka datoj duˇi l. a duˇ P Q jednaka datoj duˇi l. DA sadrˇe respektivno z z date taˇke P. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. z 1864. Dat je trougao ABC i u njemu taˇka P . b. 1865. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome znamo stranice AB. c. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. s 154 . Konstruisati pravougaonik ABCD takav da stranica AB bude jednaka datoj duˇi i da prave odredene stranicama AB. c. CD. CD. c 1854. a ostala dva temena R i S na stranicama AC i AB. duˇ koja z spaja srediˇta dijagonala i duˇ koja spaja srediˇta dveju naspramnih stranica. a ostala dva temena R i S na stranicama AC i AB. U dati trougao ABC upisati pravougaonik P QRS kome su temena P i Q na stranici BC.gde su P i Q z z z taˇke dijagonala AC i BD takve da je AP : P C = m : n i BQ : QD = m : n. U dati trougao ABC upisati pravougaonik maksimalne povrˇine tako da s njegova dva temena P i Q budu na stranici BC. DA c jednake datim duˇima a. z 1861. temena R i S na stranicama AC i AB. 1855. CD. b. BC. R.1851. CA. U dati trougao ABC upisati pravougaonik P QRS datog obima 2p tako da njegova dva temena P i Q budu na stranici BC. CD. 1853. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. d. Konstruisati trapez ABCD kome znamo dijagonale AC i BD. CD. a ostala dva temena R i S na stranicama AC i AB.gde su M i N z z z taˇke stranica AB i CD takve da je AM : M B = m : n i DN : N C = m : n. Odrediti na trouglu taˇku Q c c takvu da izlomljena linija AP Q razloˇi trougaonu povrˇ (ABC) na dve jednake z s povrˇi. U dati trougao ABC upisati pravougaonik P QRS date povrˇine k tako s da njegova dva temena P i Q budu na stranici BC. BC. S. b. AB respektivno jednake datim duˇima a. 1866. BC. a duˇ koja spaja srediˇta P i Q dijagonala AC z z s i BD 1860. z 1859. U dati krug l upisati trapez ABCD kome znamo visinu i zbir ili razliku paralelnih stranica AB i CD. DA c jednake datim duˇima a. a dijagonala P R minimalne duˇine. Oko datog trougla P QR opisati jednakostraniˇan trougao ABC maksic malnog obima. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. CD. b. 1857.

a srediˇte upisanog kruga na polupravoj AY . a . A. Konstruisati trougao ABC c kome se srediˇte Ojlerovog kruga poklapa s taˇkom S1 . A. ha . mc . Odrediti na krugu k taˇku X takvu da prave AX i BX seku pravu p u c taˇkama X i Z koje su simetriˇne medu sobom u odnosu na taˇku P . c c c 1875. c z 1876. b : c. ma . 1873. b2 ± c2 . 1872. A. m b . ma . 1886. c Konstruisati trougao ABC kome se stranica BC nalazi na pravoj p. b − c. 1887. Kroz preseˇnu taˇku P datih krugova k1 i k2 konstruisati pravu p na c c kojoj krugovi k1 i k2 odsecaju jednake tetive. Date su dve prave a. ma . . na njemu dve taˇke A i B. Kroz datu taˇku P koja se nalazi na stranici AB date ˇetvorougaone c c povrˇi (ABCD) konstruisati pravu koja razlaˇe tu povrˇ na dve ekvivalentne s z s povrˇi. Dati su krug k. 1880. . b2 ± c2 . s 1869. A. 1885. 1884. hb . m c . ortocentar H nalazi na s c pravoj AX. A. . ma . 1879. 1890. b?c. 1883. b − c. ma . 1889. 1888. A. ha . ma . i kome su taˇke B i C podnoˇja visina iz temena B i C. ma . C . Kroz preseˇnu taˇku P dvaju datih krugova k1 i k2 konstruisati pravu p c c koja seˇe krugove k1 i k2 joˇ u taˇkama Q i R takvim da je zbir ili razlika tetiva c s c P Q i P R jednaka datoj duˇi l.Simetrija Simetrija u odnosu na taˇku c 1870. h b .1868. g c . 1882. z 1874. h c . ma . b ± c. Dat je konveksan ugao XAY i u njemu taˇka P . b(b ± c). Konstruisati pravu c koja sadrˇi taˇku P i seˇe krake AX i AY u taˇkama B i C takvim da povrˇina z c c c s trougla ABC bude minimalna. A. Dat je ugao XAY i u njegovoj ravni taˇka S1 . z s s 4. An ) konstruisati s k − 1 pravih koje razlaˇu tu poligonsku povrˇ na k ekvivalentnih povrˇi. Konstruisati pravu s koja c sadrˇi taˇku S i seˇe prave a i b u taˇkama A i B takvim da je taˇka S srediˇte z c c c c s duˇi AB. 1878. 1881. 155 . ma . Data je prava p i s iste strane od te prave date su dve taˇke B . s Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1877. zatim prava p i na njoj taˇka c c P . b i van njih taˇka S. ma . hb . A. z 1871. ma . ha . mb . Kroz teme A1 konveksne poligonske povrˇi (A1 A2 . m b .

mb ± mc . 1907. . ma . 1913. b : c. a. a. . b. Odrediti c na pravama a i b taˇke X i Y takve da je XY c i AX = BY . Konstruisati krug k koji sadrˇi dve date taˇke A. a. . . a duˇ XY jednaka datoj duˇi c z z l. . B. . Date su dve prave a. . Date su dve razne prave a i b i izvan njih taˇka P . b respektivno taˇke A. Odrediti na pravoj a taˇku A takvu c c da razlika uglova B i C trougla ABC bude jednaka datom uglu. hb − hc . a. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇke A i B. B. b . hb − hc . hb − hc . 1899. 1904. b2 − c2 . . b i na njima respektivno taˇke A. Sn respektivno srediˇta stranica A1 A2 . B. An kome su taˇke S1 . Sn . a. . . Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1905. . Na pravoj a odrediti c taˇku Q takvu da duˇ P Q bude jednaka zbiru odstojanja taˇaka P i Q od prave c z c b. 1892. a. ha . 1909. la . Odrediti na pravoj c p taˇku X takvu da zbir ili razlika duˇi bude jednaka datoj duˇi d. a . A. b. 156 . c i na pravama a. mb ± mc . b ± c. Simetrija u odnosu na pravu 1896. b2 − c2 . c s An A1 . ha . . Dat je konaˇan skup od n taˇaka S1 . b + c. la . a srediˇte duˇi XY na c s z pravoj c. Odrediti na c pravoj p taˇku X takvu da konveksni ugao AXB bude maksimalan. z 1897. la . Analizirati posebno sluˇaj kada je n neparan i sluˇaj kada je n paran c c broj. c z z 1900. 1908. B. B i dodiruje datu pravu z c p. Odrediti c na pravama a i b taˇke X i Y takve da je AX = BY . l B − C. ¯a . ha . 1911. Dati su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇke A. . b respektivno taˇke A. prava s i ne njoj taˇka A. Odrediti na krugovima c k1 i k2 taˇke B i C takve da ABC bude trougao kome je prava s simetrala ugla c A. 1898. ha . b ± c. 1893. c 1902. Date su tri prave a. la . c 1903. c i na pravama a. 1914. 1895. Dati su prava a i dve taˇke B i C. 1901. A.. Dati su krugovi k1 . B − C. A. Odrediti na c pravama a i b taˇke X i Y takve da je AX = BY . Konstruisati n-tougao c c A1 . a. A. ha . Date su tri prave a.1891. 1894. dok su stranice AB i AC srazmerne dvema datim duˇima m i n. 1912. ha . B − C. k2 . b . 1906. . 1910. a.

B − D. B − C. Odrediti na pravoj p taˇku c c C takvu da trougao ABC bude minimalnog obima. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇke M i N . Dati su prava p i sa iste strane od te prave dve taˇke A. AB. c z 1940. 1931. b ± c. CD. BC ± AD. r. B − C. AB. AB. Odrediti na pravoj c p taˇku A i na pravoj q taˇke B i C takve da taˇka M bude na pravoj AB. CD. B − D. B − C. 1917. BC 2 ± AD2 . b : c. c. c 1941. Y N bude minimalan. AD. BC. CD. BC(BC ± AD). AB. U dati krug k upisati ˇetvorougao ABCD kada znamo: c 1930. XY . B. b(b ± c). B. q i izvan njih dve taˇke M i N . c z 1937. B. B. BC. c c 1938. 1923. 1933. 1936. CD. 1929. . la . AD. 1921. 1924. Odrediti na pravoj c p taˇku X takvu da duˇi M X i N X odreduju s pravom p jednake uglove. D. Data je prava P Q i izvan nje date su dve taˇke M i N . b : c. r. ha . AB. 1935. 1916. ma . p. 1922. 1939. Data je prava p i izvan nje date su dve taˇke M i N . AB. b : c. b. B − C. AB. 157 . B − C. D. b : c. r. AC. 1919. B − C. b : c. CD. a . Konstruisati tangentan ˇetvorougao ABCD kada znamo: c 1934. BC : AD. Dati su prava p i s raznih od te prave dve taˇke A. Odrediti na pravoj c p dve taˇke X i Y takve da duˇXY bude jednaka datoj duˇi l i da zbir duˇi c z z z M X. B − C. BD. Odrediti na pravoj c p taˇku X takvu da razlika njenih rastojanja od taˇaka A i B bude minimalna. B − C. b : c. 1920. B − C. c 1942. b2 ± c2 . Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome se teme C nalazi na simetrali ugla c A i kome znamo: 1926. 1928. AB : AD. AB − AD. B − C. 1927. AB. B − C. c c c taˇka N na pravoj AC i da bude AB = AC. 1918. DA. BC : CD. b : c. 1925. AC. Date su dve prave p. Odrediti na c pravoj P Q taˇku X takvu da je M XP = 2N XQ.1915. Dati su prava p i izvan nje dve taˇke A i B. r. Odrediti na c pravoj p taˇku X takvu da zbir duˇi AX i BX bude minimalan. CD. AD. 1932.

An kome se srediˇte stranice A1 A2 poklapa s taˇkom S. . Odrediti na pravama sa . sn . U dati krug k upisati n-tougao A1 . . sc i na pravoj sa taˇka A1 . . sn . . a s c simetrale stranica A2 A3 . . . Analizirati posebno sluˇaj kada je n paran i sluˇaj kada je n c c neparan broj. An kome su prave s1 .5. Konstruc isati n-tougao A1 . AB bude minimalan. An kome su stranice A1 A2 . sc budu simetrale c unutraˇnjih i spoljaˇnjih uglova trougla ABC. . sb . . sc taˇke B i C takve da prave sa . . . . . . Dati su krug k sa srediˇtem S i tri prave sa . sc simetrale stranica BC. Oc koje su c simetriˇne sa srediˇtem O opisanog kruga u odnosu na prave odredene stranic s cama BC. c 1946. R takve da zbir c duˇi P Q. Dati su oˇtrougli trougao ABC i na stranici BC taˇka P . . Hb . . An . AB.1943. R u kojima simec trale uglova A. sc i na pravoj sa taˇka A. An kome prava odredena stranicom A1 A2 sadrˇi datu taˇku P1 . CA. CA. . Konstruisati trougao ABC ako su ate tri taˇke P . An A− 1 respektivno paralelne s datim pravama p1 . . sc taˇke A. . . s s 1951. . . 1948. CA. . sb . . sb . . c 1944. . . . 1950. pn . 1956. . An A1 . . Na trima datim pravama a. . pn . dok su stranice A2 A3 . B. Ob . sb . 1953. . . c odrediti taˇke P . Dat je konaˇan skup od n komplanarnih pravih s1 . . q i izvan njih taˇka A. . . Q. . sc koje se seku u taˇki s c S. . Q. . An A − 1 respektivno z c paralelne s datim pravama p2 . . . . . An kome su prave s1 . Date su dve prave p. Analizirati posebno sluˇaj kada je n c paran i sluˇaj kada je n neparan broj. 1955. sn . . Konstruisati trougao ABC ako su date tri taˇke Oa . . Dat je konaˇan skup od n taˇaka s1 . . Odredc iti na pravama sb . Dati su taˇka S1 i konaˇan skup od n − 1 pravih s2 . . . Konstruisati trougao ABC ako su date tri taˇke Ha . z 1947. Odrediti na pravama p i q c taˇke B i C takve da obim trougla ABC bude minimalan. . Date su tri konkurentne prave sa . Konc struisati trougao ABC kome je taˇka A1 srediˇte stranice BC i kome su prave c s sa . . . C seku opisani krug. 1954. . . c 13. Analizirati posebno sluˇaj c kada je n neparan i sluˇaj kada je n paran broj. . An A1 poklapaju respektivno s pravama s2 . Konstruc c isati n-tougao A1 . sb . . . sb . Odrediti na s c stranicama CA i AB taˇke Q i R takve da obim trougla P QR bude minimalan. . Rotacija 158 . c 1957. . sn respektivno simetrale unutraˇnjih ili spoljaˇnjih s s uglova A1 . U dati oˇtrougli trougao P QR upisati trougao P QR minimalnog obima. sn respektivno simetrale stranica A1 A2 . . U dati krug k upisati n-tougao A1 . 1952. Analizirati posebno sluˇaj kada je n paran broj i sluˇaj kada c c je n neparan broj. . . CA. s 1945. 1949. Hc koje su c simetriˇne s ortocentrom H tog trougla u odnosu na prave odredene stranicama c BC. B. Konstruisati n − tougao c c A1 . . QR. Date su tri konkurentne prave sa . . AB. b. C takve da prave BC. sn . AB. AB c budu tangente kruga k.

B − C. U dati paralelogram ABCD upisati romb P QRS kome su dijagonale srazmerne dvema datim duˇima m i n. Odrediti na liniji l taˇke B i C takve c c da ugao BAC bude jednak datom uglu ω. c. a. bc . ha . 1966. Dat je trougao M AN i u njegovoj ravni taˇka S1 . a proizvod duˇi SX i SY jednak kvadratu date duˇi r. U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram P QRS kome je jedan od uglova izmedu dijagonala jednak datom uglu ω. z 1961. 1967. bc . 1976. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. Dati su prava ili krug l i taˇka A. 1968. bc. c Odrediti na linijama a i b taˇke A i B takve da ugao ASB bude jednak datom c uglu ω a duˇi SA i SB srazmerne dvema datim duˇima m i n. CD. r. z 1975. ha . U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram P QRS kome su dijagonale P R i QS srazmerne dvema datim duˇima m i N . 1974. s 1972. a proizvod dijagonala jednak kvadratu date duˇi r. d a zbir naspramnih uglova B i D z jednak datom uglu ω. z 1978. 1963. B − c. r. bc . A. a dijagonale P R i QS seku z se pod uglom jednakim datom uglu ω.1958. la . 1964. 1970. A. Date su dve linije a i b od kojih svaka predstavlja pravu ili krug i taˇka S. CD. z z 1960. bc. a jedan od uglova koje z odreduju dijagonale jednak datom uglu. 159 . z z 1959. r. B − c. la . l 1971. a. bc . la . Odrediti na kracima c AM i AN tog ugla taˇke B i C takve da ABC bude trougao kome je taˇka S1 c c srediˇte Ojlerovog kruga. a duˇi AB i AC srazmerne dvema z datim duˇima m i n. DA c respektivno jednake datim duˇima a. Date su dve linije a i b od kojih svaka predstavlja pravu ili krug i taˇka c S. b. 1969. BC. Odrediti na liniji l taˇke B i C takve c c da ugao BAC bude jednak datom uglu ω i da proizvod duˇi AB i AC bude z jednak kvadratu date duˇi r. bc . ¯a . U dati paralelogram ABCD upisati pravougaonik P QRS kome dijagonale zahvataju ugao jednak datom uglu ω. Dati su prava l ili krug l i taˇka A. ha . 1965. 1973. z 1979. z Konstruisati trougao ABC kada znamo: 1962. U dati paralelogram ABCD upisati paralelogram P QRS kome su stranice P Q i RS srazmerne dvema datim duˇima m i n. Konstruisati tetivan ˇetvorougao ABCD kome su stranice AB. Odrediti na linijama a i b taˇke X i Y takve da ugao XSY bude jednak c datom uglu ω. bc . c DA respektivno jednake datim duˇima. A. BC. bc .

z 1981. 1989. 1990. Odreds c iti na krugovima k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve da je razlika uglova S1 M1 X1 i c S2 M2 X2 jednaka s datim uglom δ. b. Dati su dva kruga k1 i k2 . Konstruisati kvadrat ABCD takav da prave odredene njegovim stranicama AB. z 1984. S2 i dve taˇke M1 . kojima su polupreˇnici srazmerni dvema datim c c duˇima m i n. k2 sa srediˇtima S1 . a ugao c z z X1 P X2 jednak datom uglu ω. Q. z 1988. C. 1992. M2 . k2 sa srediˇtima S1 . dve taˇke A. Dati su krug k i dve taˇke A i B. Date su dve prave m i n i taˇka S. a stranice AB i z AD srazmerne dvema datim duˇima m i n. Date su dve prave a. B. z 1991. Dati su krug k sa srediˇtem S. S2 i dve taˇke M1 . a jedan od uglova koje zahvataju prave S1 X1 i S2 X2 jednak je sa datim uglom ω. b. D pripadaju respektivno linijama a. k2 i taˇka P . c i krug d. Data su dva kruga k1 . c. Data su dva kruga k1 . k2 i taˇka P . B i krug k2 u taˇkama C. b i taˇka S. a jedan od uglova koje odreduju prave AC i BD jednak datom uglu ω. D takvim da je c c c zbir ili razlika tetiva AB i CD jednaka datoj duˇi l. R. d. z 1982. Odrediti na pravama c a i b taˇke A i B takve da su duˇi AC i BD srazmerne dvema datim duˇima m c z z i n. Odrediti na krugovima c c k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve da duˇ X1 X2 budu jednake datoj duˇi l. Data su dva koncentriˇna kruga k1 . Konstruisati tangentu t kruga k takvu c da odstojanja AM i AN taˇke A od prave t i upravne kroz taˇku B na pravoj c c t budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. Date su dve konkurentne prave a. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su uglovi B i D jednaki datim c uglovima β i γ. Dat je krug l i na njemu taˇka A. Odreds c iti na krugovima k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve da ugao S1 M1 X1 bude jednak s c uglom S2 M2 X2 . Konstruisati kvadrat ABCD kome temena A. U dati kvadrat ABCD upisati kvadrat P QRS kome je stranica jednaka datoj duˇi l.1980. Kroz taˇku O konstruisati c c dve prave p1 i p2 koje zahtevaju ugao jednak s uglom ω i na kojima krugovi k1 i k2 odsecaju jednake tetive. a drugi pravu b. D z c c c c takvima da tetive AB i CD budu srazmerne dvema duˇima m i n. B i ugao ω. i od kojih prvi dodiruje pravu a. Date su tri paralelne prave a. CD. c = = 1985. Odrediti na s c krugu k taˇke C i D takve da je AC ∼ BD i ∠CSD ∼ ω. c. 160 . b. z 1987. Konstruisati krug k koje je srediˇte c s S i koji seˇe pravu m u taˇkama A. a jedan od uglova koje odreduju prave S1 X1 i S2 X2 jednak s datim uglom ω. D pripadaju respektivno linijama a. 1995. Data su dva koncentriˇna kruga k1 . B. c i prava d. stranice BC i CD jednake datim duˇima b i c. Konstruisati kvadrat c ABCD kome temena A. B i pravu n u taˇkama C. taˇka O i ugao ω. Dati su tri koncentriˇna kruga a. 1994. M2 . b. 1993. Konstruisati dva kruga k1 i k2 koji se c medu sobom dodiruju u taˇki S. D. z 1986. C. BC. S. a zbir ili razlika tetiva AB i AC jednaka datoj duˇi D. d. z c 1983. Odrediti na krugu taˇke B i C takve da c c ugao BAC bude jednak datom uglu ω. b i dve taˇke C. DA respektivno sadrˇe date taˇke P . Konstruisati pravu c c s koja sadrˇi taˇku P seˇe krug k1 u taˇkama A.

X2 kolinearne. d a stranice AB i BC jednake s datim duˇima m i n. a duˇi AX i BY srazmerne dvema z datim duˇima m i n. Konstruisati c c paralelogram ABCD kome su temena A. z 2003. Data su dva ekscentriˇna kruga k1 . B i van tih pravih c taˇka P . c u taˇkama X. c c Odrediti na krugovima k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve da uglovi A1 O1 X1 i A2 O2 X2 c budu jednaki i istosmerni.2 . b. z z 2004. z z z 2000. c i na pravama a. B. B i van tih pravih c taˇka P . Odrediti na krugovima k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve c c da uglovi A1 O1 X1 i A2 O2 X2 budu jednaki i istosmerni. Y . B i na pravoj y dve c taˇke C. a duˇi BX i DY srazmerne dvema z z datim duˇima p i g. z z 1998. a prava X1 X2 paralelna s datom pravom p. 2002. O2 i na njima c s respektivno taˇke A1 . B.1996. 2008. Date su dve prave x. k2 sa srediˇtima O1 . b. C. Data su dva ekscentriˇna kruga k1 . na njima respektivno taˇke A. A2 . A i B. AD : BC. AB. b respektivno taˇke X i Y takve c da prave XY i c budu medu sobom paralelne. 2009. A2 . b. c 2001. Date su dve prave a. Konstruisati srediˇte S obrtne sliˇnosti dvaju obrtno sliˇnih likova ω i ω s c c ako su data dva para odgovaraju´ih taˇaka A. Konstruisati pravu p koja sadrˇi taˇku P i seˇe prave a i b u taˇkama c z c c c X i Y takvima da su duˇi AX i BY srazmerne dvema datom duˇima m i n. k2 sa srediˇtima O1 . O2 i na njima c s respektivno taˇke A1 . k2 sa srediˇtima O1 . a taˇke P. A. b. na pravoj x dve taˇke A. D respektivno na pravama a. c c 1997. c i na njima respektivno taˇke A. d koje se seku u istoj taˇki O. Date su tri prave a. Konstruisati pravu c p koja seˇe prave a i b u taˇkama X i Y takvima da duˇi AX i BY budu c c z srazmerne dvema datim duˇima m i n. Z takvim da je c c AX = BY = CZ. b. AB. Odrediti na krugovima k1 i k2 taˇke X1 i X2 takve c c da uglovi A1 O1 X1 i A2 O2 X2 budu jednaki i istosmerni. z 161 . b na njima respektivno taˇke A. 2006. Date su ˇetiri prave a. AD : BC. y. C. A2 i taˇka P koja ne pripada tim krugovima. Data su dva ekscentriˇna kruga k1 . c. D. b. Konstruisati ˇetvorouglove ABCD kada znamo: c 2007. na tim kruc s govima respektivno taˇke A1 . B. Date su dve prave a. c. z 2005. a duˇ X1 X2 jednaka z datoj duˇi l. B . Date su tri prave a. Konstruc isati pravu s koja seˇe prave a. b i na njima respektivno taˇke A. CD. z 1999. Na stranicama AB i AC datog trougla ABC odrediti taˇke X i Y takve c da je BX = XY = Y C. Odrediti na pravama x i y taˇke X i Y takve da duˇi AX i CY c c z budu srazmerne dvema datim duˇima m i n. Date su prave a. Konstruisati pravu p koja sadrˇi taˇku P i seˇe prave a i b u taˇkama c z c c c X i Y takvim da je zbir ili razlika duˇi AX i BY jednaka datoj duˇi l. a duˇ XY jednaka datoj duˇi l. C. B. X1 . A. B.

dijagonale AC i BC srazmerne dvema datim duˇima m i n. R. R. C. Konstruisati ˇetvorougao ABCD koji je sliˇan s datim ˇetvorouglom c c c A1 B1 C1 D1 i kome stranice AB. S i kome je dijagonala AC jednaka z c datoj duˇi d. C respektivno c jednaki s datim uglovima α. C jednaki datim c uglovima α. Konstruisati pravougaonik ABCD kome stranice AB. Konstruisati ˇetvorougao ABCD koji je sliˇan s datim ˇetvorouglom c c c A1 B1 C1 D1 i kome teme A pripada datom krugu k a prave odredene stranicama BC. B. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su uglovi A. 2013. CD. c. c. a duˇ XX jednaka datoj duˇi l . b. S. q. Odrediti na c krugovima k i k taˇke X i X takve da zbir ili razlika uglova ABX i ABX c bude jednaka datom uglu ω. 2017. γ. B. z z 2012. Date su ˇetiri prave a. β. CD. c. B. Konstruisati ˇetvorougao ABCD koji je sliˇan s datim ˇetvorouglom c c c A1 B1 C1 D1 i kome temena A. d u taˇkama A. DA sadrˇe respektivno date taˇke P . R. C. DA pripadaju pravama koje respektivno sadrˇe date taˇke P. b. Q. D respektivno pripadaju datim pravama a. BC. γ a dijagonale AC i BD jednake datim duˇima z d1 i d2 .2010. d i tri duˇi p. z c 2016. z c 2018. β. z 2014. Konstruisati ˇetvorougao ABCD kome su uglovi A. B. d. 2011. 162 . taˇka P i trougao A1 B1 C1 . CD i dijagonalom BD sadrˇe respektivno date taˇke P . BC. r. Data su dva kruga k i k koji se seku u taˇkama A i B. Q. Dati su trougao XAY . z 2015. Q. b. D takvim da je c c AB : BC : CD = p : q : r. Konstruisati pravu s c koja sadrˇi taˇku P i seˇe krake AX i AY ugla XAY u taˇkama B i C takvim z c c c da je S(ABC) = S(A1 B1 C1 ). z a obim jednak datoj duˇi l. Konstruisati pravu s koja c z seˇe prave a.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful