JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten.

net

http://www.bezgluten.net/content/jestivo-divlje-bilje

JESTIVO DIVLJE BILJE
Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani. ARTIČOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) – koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti način kao gajena artičoka. Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar. BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu. BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži: belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra. BORAČ, BORAČ boražina (Borago officinalis) – listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju. Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva. BOROVNICA, BOROVNICA borovnjača (Vaccinium myrtillus) – koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz. Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži i svraba. Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink. BOSILJAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendviće. Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suhom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje. Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu. Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol. BRAŠNJENIK, divlji spanač – male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i BRAŠNJENIK C. Koristi se list na isti način kao i spanać. BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom. CIKORIJA, CIKORIJA vodopija, cigura (Cichorium intybus) – koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4% belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer snižava nivo šećera u krvi. Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa. Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterično ulje. ČiČAK (Arctium lappa L.) – za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju iz

1 of 12

3/16/2012 10:38 PM

Svež đumbir je svetlosmeđe boje. gljiva. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili sušenjem. variva i pire ili se pohuju. izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine). kuvan. ima velike duguljaste listove i roza cvetove. oko 45% inulina (posebne vrste šećera). Organizmu daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. grickanjem svežeg ili kandiranog. pogodan u dijetalnoj ishrani. a u 100 g sadrži: 1. Bogat je vitaminom C i eteričnim uljem. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi. mlado lišće i izdanci. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Zamrznuti đumbir se lako deli. Koristi se samo koren biljke. jabučnu i mravlju kiselinu. Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan. oblasti uzgajanja i perioda branja. ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum) – sadrži šećer. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. kobasičarskih proizvoda. Stabljike se jedu i kao desert. sa manje ljutine i podseća na pomorandžu. tanina i eteričnog ulja. desertima. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup. osobito 2 of 12 3/16/2012 10:38 PM . salate i umake. raznih peciva i poslastica. ðUMBIR. Najbolje ga je koristiti u svežem stanju u malim količinama. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe. Koren se koristi svež. prokuvane i ušećerene. kao dodatak drugim varivima i začin jelima. DRAGUŠAC potočarka. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati.1–0. ČUBAR (Satureja hortensis) – veoma aromatična biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. testenine. Sadrži 0. likerima. Slaže se dobro sa ostalim korenastim povrćem. Mladi listovi se koriste i kao salata. Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. mineralne soli. Odličan je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće. Koristi se list. čorbe i kolače.) – uspeva u skoro svim zemljma tropskog područja. sirupima. Lekovita svojstva: poboljšava apetit.bezgluten. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe. Koren ima 71 kaloriju. ðumbir je i afrodizijak. salate i dr.4% eteričnog ulja. ðumbir emituje toplotu. GAVEZ (Symphytum officinale) – koristi se tamnosmeđi koren. Lekovita svojstva: pojačava apetit. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi. izvorima. od njih se pripremaju čorbe. prirodni šećer. Raste do 2 m visine. pečenje. a meso je sočno svetložute boje. Lekovita svojstva: otvara apetit. koji se bere od aprila-juna i u septembru. Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku. Napitak sličan kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. papren. Osušen koren se može koristiti na razne načine. meso ili ribu. sličan ukusu bibera. Čaj pomaže kod prehlada i stomačnih problema. Pečen i mleven koristi se kao zamena za kafu.70 g ugljenih hidrata. koja pobojšava cirlulaciju. DRAGUŠAC. Ima blago gorak ukus. Može biti i dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. ESTRAGON (Artemisia dracunculus) – koristi se veoma aromatični list kao začin za supe. Koriste se za salatu. puže ili pliva na vodi. Najkorisnije ga je oljuštiti. Pristaje uz sva jela. Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina. malo sluzi. Koristi se u svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki. raste u plitkim rekama. a zatim dodati u kupku. ljušti i renda. Osušen i samleven koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba. poboljšava ljubavnu želju i jača potenciju. žitaricama i mahunarkama. jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica. piletine. ðUMBIR ginger (Zingiber officinalis R. pralinama. Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na dužer vreme. fosforne i taninske kiseline. jer ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira uništava samu sebe. masnih kiselina.net/content/jestivo-divlje-bilje zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. 0. malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Kvalitet i jačina zavise od sorte. slatkoj zimnici). jela od paradajza. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak slatkišima (sitnim kolačima. Bere se u avgustu i septembru. Što se duže kuva jelo je pikantnije. 15. kao začin. Sadrži: šećer. Kandirani đumbir pomaže kod mučnine.33 g belančevina. kreša (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka. Od lista se pravi estragonsko sirće. drugih organiskih kiselina.net http://www. Mirišljav je. ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe. ČIČOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) – krtole čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida). kupusa. osušen ili u prahu. masnog i etarskog ulja. ribe i gljiva. sluz. pa se tokom zime preporučuje čaj od đumbira. a ima i lekovita svojstva. U našem području se uzgaja samo japanski.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate. mesa. umake. a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima. varivo i pire. mineralne materije. gumu. potocima. Prah uništava ćelije raka jajnika. divljači. poboljšava probavu. koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu.47 g masti.

saponine i smole. Lišće se pre upotrebe popari ključalom vodom. B1. salata i u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. 3 of 12 3/16/2012 10:38 PM . citronske. tanin. KAPRA kapri (Capparis spinosa) – koriste se cvetni pupoljci i zrna veličine bibera koji se konzerviraju u sirćetu. Može se i zamrznuti. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu ”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. 2. cer (Quercus cerris). Obavezan je sastojak zelenim umacima. Sadrži etarsko ulje. Sadrži puno vitamina C. Čaj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kašlja. sluzi. smole i tanin. sličan orahu. Koristi se kao začin u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova. Veoma su hranljivi. fosfor. eterična ulja. sladun (Quercusconfeta). Cvetovi sadrže pektinske materije. holin.42 g belančevina. marmelada i pekmez. sluzi i metilni salicilat. Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog ukusa. jabučne. kalcijum. dlakavi na naličju. IZOP (Hyssopus officinalis) – sadrži kalijum nitrat. IðIROT (Acorus calamus L. Sveži cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras. Posebna napomena: jagorčevina je stavljena na listu zaštićenih biljnih vrsta. JAREBIKA (Sorbus aucuparia L. voda se baci i dalje se priprema kao i spanać. Kora žira sadrži gorke materije. žućkastocrven. glukozu. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri kuvanju potpuno razgrađuje. kitnjak (Quercus sessiliflora). magnezijum. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljšavaju varenje. pektin. pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima. oko 6 g šećera (fruktozu. Stariji listovi su neupotrebljivi. podseća na nanu i timijan. začinjavaju se supe. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe. tanin i razne soli. ili se kuva u dve vode. a najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur).net http://www. B12. pa se prethodno peče na 150oC dok ne otpadne.) – višegodišnja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta. izdužen. vitamin C oko 500 mg%). Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova. Mladi listovi se koriste sveži. crnika. preliva. gorkog i kiselog ukusa. sorbozu. Lekovita svojstva: kod laringitisa. a zatim drška i na kraju žuti levkasti cvetovi. deluje antiseptički. česvina (Quercus ilex) i dr. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Lekovita svojstva: podstiče apetit i olakšava varenje. naborani. Sadrži 2. bolesti srca i krvnih sudova. JAGORČEVINA. do 2% saponizida. smole.) – plodovi su crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. sumpor. obrastao žiličastim korenovima. tanin. medunac (Quercus lanuginosa). Pomalo je gorkog ukusa. zaobljenog vrha.bezgluten. KADULJA. opstipacije i dr. šećer. sluzi. Lekovita svojstva: pospešuje varenje.net/content/jestivo-divlje-bilje vitamin A i C. flavonoid. a od vitamina A. 100 g ima 245 kalorija. Miris podseća na krastavac. Sadrži etarsko ulje. Veoma je lekovita. fitosterol.26 g masti. bakar. Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. aromatičnih i gorkih rakija. gumu. Ne treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). kao dodatak u biljnom puteru. hlor.) – upotrebljava se za pripremu mnogih jela. mangan. hemoroida. ukusni. i saharozu). amorfne žute mase akorina i malo organskih baza. pravi se veoma dobro sirće. sivozeleni. Plod im je valjkasta čaura. vitamine (karoten. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. edema glasnih žica. Sazreva krajem avgusta a bere se posle prvih mrazeva. jer su gorki. Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce. E i 8. majonezu. slatkasti i teško se vare. sorbitne. KADULJA žalfija (Salvia officinalis) — dugoljasti. 45. Sveži gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki štetni sastojci.1 g dijetalnih vlakna. koristi se za jela od jaja. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano proleće dok su nežni i ukusni. Lisna rozeta se formira u rano proleće. marubin. JAGORČEVINA Rizom im je tanak. natrijum. 20 mg% karotina. dodaje se ćevapu i umacima od paradajza. Koristi se kao začin za meso. ima hranljiva i lekovita svojstva. etarsko ulje. likera i desertnih pića. somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo podseća na kamfor). C. ublažava glavobolju i nervnu napetost. KAPRA. diosmozid. Kontraindikacije: u većim količinama je štetna po zdravlje ljudi.54 ugljenih hidrata (najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu). gvožđe. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. etarsko ulje. Nezamenjiva je kod teleće jetre. biljnom ulju. smolaste i gorke supstance. kao dodatak salatama ili varivima. KAMENIKA (Saxifraga) – ima pikantan i osvežavajući ukus. saponin. a peče se i rakija. Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Listovi (Primulae folium) sadrži: šećer. Od minerala sadrži kalijum. salate. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokože. Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Listovi su jajasti ili izduženi. HRAST (Quercus) – postoje oko 200 vrsta. tanina. primaverin. u jelima od krompira i mahunarkama. asparagain.) – plod je okruglast. KESTEN PITOMI (Castanea sativa L. jela od povrća i voća. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna. Plod u 100 g sadrži: 72 g vode. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok. Listovi se ubrajaju među najbogatije izvore C vitamina. jantarske i vinske kiseline. jaglac (Primula veris L. 100 mg vitamina C. alantoin.

prehlade. popravlja krvnu sliku (protiv anemije). umacima i keksu. smiruje upalu sluzokože. Odličan je za varivo ili pečen uz dodatak peršuna. kao nadev za razna pečena testa (pite) i salate.7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. limonen i felandren. srčani mišić. desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića. u proleće (od marta do maja). koje su sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca života. i 3% celuloze. bombona i dr. artritisa i gihta. B2 i K vitamina. Listovi se koriste za pripremu raznih jela: čorbi. upaljenih i proširenih vena i hemoroida. bobu.net/content/jestivo-divlje-bilje Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). zaustavlja spoljašnje i unutrašnje krvarenje. Kuvan se obično jede s nekim prelivom. dodatak jelima. poširaju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. reumatizma i nervoze. razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima. krvarenja iz nosa. jetre. pospešuje probavu.net http://www. želuca i čir. poboljšava varenje. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima. 0. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici oko 15 minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. ali i salate. silicijuma. Mill) – liči na kopar. odnosno 20 puta više vitamina C nego u zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povrća). tanine. Pre termičke obrade (za kuvanje ili pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Konzervira se sušenjem za upotrebu u zimskim mesecima. jača apetit. U svežem stanju (oljušteni) mogu da se kuvaju. Sok od gajenog komorača pomaže kod skorbuta. Lekovita svojstva: osvežava. tanina. pirei. kolača i poslastica (palačinki. flavonoide. svinjetini. Hlorofil podstiče razmenu materija. začinjen solju. uz meso. Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana. sirćetnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju želuca. KOPRIVA VELIKA prava kopriva (Urtica dioica) i KOPRIVA MALA (Urtica urens) – u ishrani se koriste samo sveži ili osušeni vršni listovi obe vrste kopriva. konzervisanom povrću. BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA Beru se samo 3–4 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vršne visine do 15 cm). izlučivanje žuči. zatim kalcijuma. reume.5%). Jača i umiruje nerve (naročito protiv neuralgija. u slučajevima fizičke iscrpljenosti. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinačno ili u kombinacijama. Svež gomolj se koristi i kao salata. sumpora. Gornji delovi (listovi) se upotrebljavaju sirovi. Lekovita svojstva: popravlja opštu slabost organizma. marinade. lisna drška (kao začin) i zadebljali gomolj. omlete. vitamine (beta karotin oko 7mg%. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu poslasticu. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i vitaminom C (75 do 140 mg. On sadrži 2-6% etarskog ulja. Tanka kožica se najbolje uklanja nožem. Pomaže kod uvećane prostate.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo. jača krv.bezgluten. keksa i torti). čiji je glavni sastojak anetol 50-60%. U većim količinama nije preporučljiv jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. vratobolje i lumbaga). sličan pravom čaju). stimuliše rad creva. za umake. enzime. ali miriše na anis. Čisti. kaše. smanjuje šećer i mokraćnu kiselinu u krvi. bogat je šećerima. Jača organizam. umaci i kremovi. Koprive treba popariti vodom i na taj način odstraniti toksin. ubrzava cirkulaciju. Osim toga plod sadrži oko 18% biljnog ulja. Ima veliku fiziološku hranljivu vrednost: belančevina (5. enzime i organske kiseline (mravlju. Sa osušenih stabljika se pažljivo otkinu listovi i čuvaju u kartonskoj kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe. variva. hlorofil. išijasa. Lišće koprive je nisko kalorično i veoma lekovito. origana ili belog luka. soli i drugih minerala. fosfora. čisti organizam. natrijuma. utiče na veću aktivnost bubrega. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal. Koriste se samo vršni mladi listovi. stimuliše aktivnost srca. umaka. VELIKA. 5% šečera i 20% belančevina. kajgane i dr. uljem i sokom od limuna. kao začin ili kao dodatak kuvanim jelima (varivima: grašku. Mogu se konzervirati za zimu na različite načine. astme. Pomaže kod ateroskleroze. histamine. pomaže kod gripa. Nakon košenja (ili ručnog branja) ostavi se da jedan dan uvenu. alfa-pinen. kuvaju kao spanać. supe. Od njih se pripremaju jela kao i od divljeg zelja. dezinfikuje rane i pospešuje njihovo zarastanje. upale krajnika i pluća. a i kasnije posle košenja livada. KOMORAČ morač (Foeniculum vulgare P. Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. 4 of 12 3/16/2012 10:38 PM . soji). tortu. čorbe. a zatim izgnječiti. dobar je stimulans za jačanje korena kose i dr. Dodaje se plodovima mora. praviti od nje pire koji se može upotrebiti kao prilog mešanim salatama. umake. KISELICA. od lišća se priprema čaj. nadevi. magnezijuma. U ishrani se koristi list. smiruje kašalj. vitamina C od 50-120 mg%). bronhitisa. Sadrži minerale (najviše gvožđa i mangana). ribi. KOMORAČ. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno. reguliše krvni pritisak i proliv. koji mogu da se prže u ulju. zatim se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osuše. za proizvodnju slatkiša. Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta. maslačnu. nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. preporučuje se kod kašlja i oboljenja disajnih puteva i dr. zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora). grupu vitamina B. Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera. izbacivanje vode iz tela. KISELICA štavelj (Rumex cetossela) – koriste se mladi sočni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u proleće. Od kuvanih oljuštenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu. kalijuma. vosak. fenhol. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom brašnu).

čorbe. masti. livadska detelina. etarsko ulje. Naročito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi. mečja šapa. ocediti i preliti ključalom vodom i potom ocediti. najviše u proleće i početkom leta. dok uvenula mnogo manje.net/content/jestivo-divlje-bilje Posebna napomena: sveži listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim dlačicama. likera i kao dodatak hlebu. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline. junu. Sadrži belančevine. podstiče rad želuca. a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere. prijatne arome. Koristi se mlado lišće obične lobode i još nekih vrsta u proleće. jača koronarni sistem. zatim popariti (tako se odstranjuju toksin). LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. špargla. ali i u jesen. Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati. skrob. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta. smole. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista). kiselica (kiseljak). za upotrebu u zimskim mesecima. Upotrebljava se za proizvodnju rakije. Koriste se mladi listovi. vitamin C i karotin. neposredno pred serviranje. testenine.net http://www. Lekovita svojstva: otvara apetit. LAZARKINJA lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine. birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše. hladi. kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Bere se u aprilu. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Sakupljaju se pre pojave cveta. creva i jetre. Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan. U sušenom stanju: konzervira se sušenjem. jabučnu. Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. plodovi šećerima i vitaminima. KRASULJAK bela rada. koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu. mišjakinja. čičak. mineralne materije i soli. Koristi se 5 of 12 3/16/2012 10:38 PM . gavez (crni koren). Ukus im je kiselkast. mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima. eterično ulje i gorke materije. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili kultivisana) biljka. KRABULJICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi. Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave. u 100 g ima samo 35 kalorija. gorke materije. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama. Male je hranljive vrednosti. jaja. Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje. loboda. ribe i pečurke. malo gorak i lagano opor. julu i avgustu. Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja KRASULJAK. sedmolist. crni slez. Važno je znati da samo sveža kopriva jako žari. provitaminom A. gorke materije. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv. Mladi listovi sadrže belančevine. pospešuje varenje. Seme podseća na biber. ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća. variva i druga slana jela sa mesom. mesa. LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske vrednosti. ili za kiseljenje povrća. kumarinske heterozide. maslačak. luk porjak. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni. kopriva. salate. sadrže kiseli kalijum-oksalat. medenjacima. a koristi se i kao zamena za biber. pa je izvaditi. Koristi se za salate. pasulju. pecivu. deluje kao lek koji rastvara sluz. štavelj i dr. maju. Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja svežih kopriva vrelom vodom. izgnječiti i nakon toga koristiti. pupavac. slično spanaću ili kupusu sa što manje osoljene i ključale vode. smiruje nervnu napetost. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete.bezgluten. ispuštajući acetilholin i histamin (usled kojih sveža kopriva žari). brašnjenik. varivima. lopatičastog ili jajolikog oblika. petrovac (Bellis perrenis. za supe. OSNOVNA PRIPREMA U svežem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i dobro isprati vodom. Salata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme. Pripremaju se na isti način kao i kultivirano povrće. krompir. Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake). svega 63 kalorije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani. sirćetnu i oksalnu kiselinu. Listovi su slični peršunu i mirišljavi. Sveže grančice lazarkinje treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. snižava holesterol. poljsko zelje. bogate su vitaminom C. matovilac. tanin. smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima. vitamin A (karotenoid) i C. sprečava nadimanje. ugljene hidrate. LIVADSKO ZELJE. vosak. sluzi. luk vlašac. a suva ne žari. Ide uz šargarepu. Jelo se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi. LAZARKINJA.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. Najpoznatije vrste su: bedrenika. ugljene hidrate (šećer). vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu. gumu. cikorija. mesnim prerađevinama (kobasicama). šparglu i dr. masti. zatim saponin. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu. poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ZELJE ishrani. divljači. pitama i drugim jelima. Osim nabrojanog. mineralne materije.

LUK ALJMA zimski luk ((Allium fistulosum L. variva. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj. kao začin i dodatak jelima. alin. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. utiče na stvaranje krvi. Kuva se. svež ukus. cink) kao i beli luk. piree. supe. Seče se iznad zemlje najmanje 3 cm. Jestivi deo biljke su listovi. Cvetovi imaju oblik glavičaste cvasti. List se bere u rano proleće i u septembru kada biljka istera novo mlado lišće. odstranjuje bolove žuči i jetre i poboljšava rad organa za 6 of 12 3/16/2012 10:38 PM . jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka. Suši se u tankim kriškama. a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. karotin. Sadrži etarsko ulje. koji u preseku ima dekorativnu šaru. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske bašte.net/content/jestivo-divlje-bilje kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća. čorbe. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno tkivo). olakšava iskašljavanje.bezgluten. gorke materije. koja ostaju dugo zelena. LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa prelepim. pirea. kao začin. tanin. Sadrži mineralne sastojke (sumpor.net http://www. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. creva i želudac. belančevine. LUK VLAŠAC drobnjak. SREMUŠ. mangan. smanjuje nadimanje i smiruje živce. Jelima daje lagan. LUK SREMUŠ medveđi luk. specijaliteta od divljači. Sadrži mnogo mineralnih materija. Da bi se uništila gorčina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u slanu vodu. jača pamćenje. kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. beloružičastim cvetom. variva. vitamine B1. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani sveži listovi. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado lišće (stariji su gorki i tvrdi). sitni perjaš (Allium schoenoprasum L. razgrađuju se njegove aktivne supstance. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom. čisti krv. dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem. prelivima. Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata. koji su vrlo bogati hranljivim materijama. MAJORAN (Majorana hortensis) – upotrebljava se u svežem stanju ili cela osušena stabljika pokošena oko 10 cm iznad zemlje. mineralne materije (naročito kalijum. Lekovita svojstva: pospešuje varenje. da bi se sačuvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). posebno mlevenog mesa. masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). zatim ugljene hidrate. kalcijum i fosfor). mahunarkama i raznim supama. ili se koristi kao dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha. Odličan je za umake za testeninu i punjeno povrće. Lišće se koristi za pripremu salate. koren i cvet. infekcije. marinadama. Bere se zimi. mesima od divljači.) – koriste se pera. a zatim piju gutljajj po glutljaj VLAŠAC. deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.) – divlja je i trajna biljka. a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. ALJMA. vitamin C. magnezijum. Koren je vretenast i uzdužno naboran. Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava. eterična ulja i flavonoide. fenilkarbonske kiseline. velikim. Koristi se krtolast koren (sličan šargarepi). gvožđe. jetru. ribe. Mlada biljka se može kiseliti za zimu. DUŠICA. MAJČINA DUŠICA majkina dušica (Thymus serpyllum) – prijatnog je aromatičnog mirisa i oštrog ukusa. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje kašalj. poboljšava varenje (naročito masna jela). bronhitis. Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva. astmu i veliki kašalj. Lekovita svojstva listova: otvara apetit. Koristi se za pripremu pečenja. Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe.) – ima ga više vrsta. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i odličan je izvor energije). Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa. nadeva i dodaka jelima. Listovi su prizemni. fitosterole. ribi. marinadama i dr. raznih umaka i supa od zeleni. MASLAČAK (Taraxacum officinale) – jestiva je i lekovita biljka. čisti krv. Stajanjem i sušenjem lišća. karotin-provitamin A (4 mg/100g). terpena. utiče na lučenje mokraće. flavonoide. vitamin C. Iz lukovice stalno niću novi listovi. Sličan je origanu. krompriru i drugim jelima. koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. na beli i crni luk. snižava krvni pritisak. koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku. ublažava grčeve. sinuse. naročito proteinima. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Lekovita svojstva: leči kašalj. vitamin C. kao začin čorbama. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Koristi se za kobasičarske proizvode. Lekovita svojstva: pospešuje probavu. divlji luk (Allium ursinum L. Mladi list maslačka sadrži triterpene. B2. gvožđe. testerasto usečeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu. guščje i pačje pečenje i jela od mlevenog mesa. prehladu. Ima vrlo fin miris. Lekovito dejstvo: otvara apetit. Kontraindikacije: veće količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju. kao salata ili podloga za variva. jela od krompira i povrća. prži.

bešike i mokraćnih kanala. MENTA nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa mlevenim mesom. mešana variva i druga jela. U sastavu etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). gađenja.) – male je hranljive vrednosti. začinjeni uljem i limunovim sokom (posle 4 sata stajanja. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu. džem i kompot. Lekovita svojstva: ublažava grčeve u stomaku. Sušeni listovi matičnjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu. limonen. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane.3—0. pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma. Koriste se samo zrele bobice. MIRTA. kao dodatak voćnim salatama. slatkim umacima i prelivima. MEHURICA PERUANSKA jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice. jetre. umacima. slatkoljutog ukusa. smolu. List se upotrebljava kao začin za pripremu supe od povrća. pektin.bezgluten. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno. umake.net http://www.net/content/jestivo-divlje-bilje varenje. Isečen na trake u voćnoj salati (ili serviran kao ledeni čaj) deluje aromatično. kao trešnja velike zelene bobice. U malaoj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima. MEHURICA OBIČNA pljuskavac. mokraćne bešike. da se dnevno može pojesti najviše do 20 sirovih bobica. Koristi se kao zelen za supu. neuralgije. Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i bešike. PERUANSKA. salate. salate. slabo razgranata. Eterična ulja matičnjaka pomažu pri grčevima. marinade. Sitno isečen. MEČJA ŠAPA šapica (Heracleum sphondylium L. umake. reguliše menopauzu i klimakterijumske smetnje Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka. postaju jarko crvenoljubičaste boje.3% etarskog ulja. salatama. Sveži list sadrži: 0. Izrendan sveži koren kuvanjem u vodi. jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. jagnjetini. Koren maslačka sadrži veću količinu inulina (u suvom korenu u jesen i do 40%). svega 50 kalorija. prosušen i pržen koristi se kao zamena za kafu (slično korenu cikorije). glavobolje. Upotrebljava se za ušećereno voće u 7 of 12 3/16/2012 10:38 PM . peradi. vitamin C. služe za pripremu čajeva. veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Cvet maslačka se koristi za pripremu poznatog maslačkovog meda. vitamin C i karotin. sakupljeni neposredno pred cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka. masti. ćilibarsku. deluje na upalu bubrega. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) izuzetno osvežavajućeg prijatnog mirisa. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne. List je tamnozelene boje. Pupoljci maslačka. Koristi se kuvan (slično krompiru) ili sirov. kod malokrvnosti. a plod: etarsko ulje. Svež sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega. protiv nadimanja. visine je 30-80 cm. OBIČNA. Sadrži belančevine. dobija se sirup koji se koristi kao začin. kod zastoja mokraće. Pre kuvanja. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom. pektin. deluje na upalu usne šupljine. Plodovi se koriste kao voće. Sočne i slatkaste. koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa.05 do 0. Prerađuju se i u pekmez. azotna jedinjenja. opuštaju i deluju umirujuće. Interakcije sa drugim lekovima nisu poznate. Treba obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom. MATIČNJAK. prelive. želudac i creva. majoneze. čajevima i likerima. sireve i za pripremanje zimnice. sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. mesima s roštilja. šećer. smiruje nerve. unutar mehuraste ovojnice. Lekovita svojstva: poboljšava apetit. skrob. ublažava stomačne tegobe. kod reume i artritisa. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. masno ulje. vinsku i jabučnu kiselinu. MATIČNJAK limun trava (Melissa officinalis) – koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifičan miris kao limun. MIRTA mrča (Myrtus communis) — koristi se tamnozeleni list i plod. kao dodatak salatama. masnim jelima. Suvi list sadrži oko 4% kalijuma. Koriste se mladi sočni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim cvetnim pupoljcima. List sadrži: etarsko ulje (0. slatkim jelima. ugljene hidrate. gorke materije. teškog i bolnog mokrenja. Odličan je diuretik i čistač organizma.5%). Koriste se osušeni listovi. MIROðIJA. pogančeva trava (Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna. koje ne upotrebljavamo za jelo. jača otpornost organizma. Miriše na celer. namazima od sira i osvežavajućim napicima. koriste se kao vitaminska salata. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od mesa. Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće. tanin. karvon. ribi.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. MENTA. čorbe. riba i povrća. šećer. vitamin C. za supe. C vitamin.. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šećera. isečen na tanke trake. Kombinirano mlado lišće i koren. Kada su zrele. Sadrži: etarsko ulje. Lekovita svojstva: poboljšava varenje. ŠAPA. čisti pluća. uvalja u brašno ili testo za palačinke i peku na ulju. Kontraindikacije: neželjeni efekti mogu da se jave u vidu želudačnih tegoba i ređe alergije na koži. histerije. povraćanja i proliva. Veliki stariji listovi i cvetovi. a koriste se i za ukrašavanje jela. pospešuju probavu. jedu se sirove ili prerađene u sok. MIROðIJA kopar (Anethum graveolens) – ima osvežavajući miris. koriste se kao svež dodatak salatama ili se kisele za zimu. Matičnjak se po pravilu koristi svež (iseckano lišće). osvežava i ima ukus limuna. iako tvrdi. pektin kao i rozmaricinsku kiselinu. olakšava varenje. žući. nesanice. dodatak i preliv za jela. U gornjem delu je pokrivena dlačicama.

savijača (pita. rikula (Eruca sativa) – listovi u osnovi stabla formiraju rozetu. Koristi se najčešće za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim mešanim salatama za poboljšanje ukusa i arome. salata i umaka. svetlije i sjajne boje. PAPRAT. Za jelo se koriste samo mladi izdanci. rahitisa. Oni sadrže visok procenat skroba. organske kiseline. RUKOLA riga. SEDMOLIST kozja noga (Aegopodium podagraria. biotin.net http://www. kalcijuma. smole i skrob. Osušen koren sadrži: etarsko ulje. kalcijum. On je prvenstveno začinska biljka. Koristi se protiv anemije. slabog srca i vida.bezgluten. Cveta skoro cele godine. gumu. supa. kao začin za supe. spanaćem i drugim lisnatim povrćem. vitamin C i dijetalna vlakna.. PELEN pelin (Artemisia absinthium) – sadrži apsintin. kremu od sira. kalijum. gorke materije. Priprema se sa maslinovim uljem. List sadrži: do 100 mg % vitamina C. vinskim sirćetom i ribanim parmezanom. Gornji listovi su jajasti ili eliptični. rutin. Biljka je visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika. povrće i jela od jaja. kolače). ubrzava varenje. obično krupniji od donjih. kalijum. Imaju pomalo gorak ukus i naročito prijatan miris. dok su savijeni poput puža i ne viši od dvadeset centimetara. ugas (Nasturtium officinale) – okrugli listovi podsećaju na ukus rotkve. List se koristi u malim količinama za pečeno i masno meso. Koristi se sveže iseckan ili osušen list s vršnim delovima biljke za začinjavanje čorbi. 8 of 12 3/16/2012 10:38 PM . ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. Sadrži vitamin C i karotin. etarsko ulje. jod i sumpor). tanin. Lekovita svojstva: jača imuno sistem. koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu aromu. rastvara nikotin. anapsintin. Lekovita svojstva: olakšava rad želuca i sprečava upale organa za varenje. holin. ulje slačice. Beli cvetići sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakterističan za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Sok je diuretik. RUKOLA. minerale (gvožđe. salate. kalijuma. Lekovita svojstva: osvežava i ublažava bronhijalne tegobe. RABARBARA (Rheum rhabarbarum) – trajno je gomoljasto povrće. čisti krv i kožu. Lekovita svojstva: reguliše probavu. sarme. salate i variva.net/content/jestivo-divlje-bilje alkoholu za pripremu likera. a deluje i kao antiseptik. jer sadrži oksalnu kiselinu. Kontraindikacije: sam list se ne koristi. natrijuma). RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) – koriste se seckane ili cele iglice i grančice koje su oporog i blagog ukusa. PELEN. šećere. Sadrže i eterična ulja jačeg ukusa i arome. Najaktivnije klija ili niće u jesen i proleće. čorbi. jača organizam. bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g) i karotenom. D. Sadrži brojne vitamine (visok sadržaj C. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocianata. pre svega jabučnu. pomaže kod stomačnih tegoba. naročito ako su pripremljena sa vinom i belim lukom. svega 42 kalorije. protiv crevnih parazita i reumatskih bolova. Lekovita svojstva: ublažava probavne smetnje. Sadrže voćne kiseline. mišnjakinjom. Male je hranljive vrednosti. ljutog je i gorkastog ukusa. piletinu. PAPRAT bujad. Sadrži mineralne materije (naročito gvožđe. bakar…. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. belim lukom i peršunom. džem Lekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema. karotin). šećer. lobodom. Koristi se sveža POTOČARKA kao garnirung za pileće meso. jela od krompira. otklanja toksine. SELEN miloduh (Levisticum officinale) – veoma aromatična zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje. jela od pasulja. MIŠJAKINJA mišje uvo (Stellaria media Vill.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. ribu. bogatstvo vitamina C. E. ali se koristi za čorbe. holin i vitamine grupe B (B6 i B12) i D. SELEN. orlova paprat (Pteridium aquilinum) – višegodišnja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Veoma podseća na miris celera. Pripremljen kao čaj ublažava oboljenja disajnih puteva i kašalj. Umbelliferae) – mladi listovi su jestivi i lekoviti. Dobro se slaže sa timijanom. umake. SEDMOLIST. Koristi se za pripremu salate. Blagotvorno deluje na organe za varenje i na opšte zdravlje organizma. Oni sadrže: minerale (magnezijum. Kontraindikacije: ne preporučuje se jesti za vreme trudnoće. pa se može konzumirati u prakrično neograničenoj količni. Odlično ide uz jaka jela od pečenog mesa. salate. ukusa mešavine peršuna i celera. koji su dvostruko ili trostruko podeljeni. fosfora. Ne sadrži štetne niti nadražujuće materije. kompota. etarsko ulje. izduženi su i nazubljeni. žalfijom. Koriste se prizemni mladi i meki listovi. pileću sapu. izbacuje višak vode iz organizma. POTOČARKA. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu domaćeg senfa. jako razgranate stabljike. fosfor. Još sadrže mineralne materije (naročito kalijum kalcijum). Delovi cveta se koriste kao začin koji se beru pre cvetanja. marmeladu. od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova. Lekovita svojstva: pospešuje rad želuca. slabe i tanke. 100 g ima svega 7 kcal.) – širokolisna biljka. MIŠJAKINJA. umaka. čija konzumacija može dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili mokraćnoj bešici. gvožđe. Ukus rukole podseća na ukus salate potočarke. Koristi se u svežem i sušenom stanju. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa koprivom. smole i dr. umake. pomaže kod prehlade i kašlja. beta-karotin. Niskokalorična je namirnica. mesa i povrća.

B2. kalijum.net http://www. sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu.3-0. Bere se nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljušte. bakar i molibden). variva. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka. VRANILOVKA. fosfor. spolja i iznutra. ali ne i za sušenje. Dodaje se drugim žitaricama. Semenke štira sadrže visoko vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin. prirodan je konzervans. jačanje imuniteta. glukozinolate i sluzi. kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Pogodan je i za kiseljenje. čorbi.2% bjelančevina. SLAČICA gorušica (bela Brassica alba. kalijiuma i gvožda. Listovi su sočni. U ishrani se koristi za pripremu salata. Posebna napomena: može se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na proso. Lekovita svojstva: veoma je lekovit. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40% fenola (timola i karvakrola).net/content/jestivo-divlje-bilje SLAČICA. 5% mineralnih materija (gvožđe. aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor. reguliše nivo holesterina i sprečava bolesti srca i krvotoka. pomaže kod ulkusne bolesne. magnezijum. jela od divljači i druge pikantne specijalitete slanog ukusa. VRANILOVKA vranilova trava. kompleks vitamina (B1. krompirom. cink. TUŠT.) – pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. salate i marinade. Crna slačica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti ukus. niacina. B3. Kuva se sa vodom. praktično je bez holesterola) 19% ugljenih hidrata. natrijum. lakoapsorbirajuće gvožđe. Koristi se u kulinarstvu. bor. ŠPARGLA šparoga (Asparagus officinalis) – kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poređanim listićima. fosfor). pomaže kod varenja. Ima bogat izvor enzima. gojaznosti. jer poboljšava ukus. uspeva na lošem zemljištu. fitocijanin i SOD (superoksiddismutaza. ali uvek je visine do 50 cm. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje ukusa raznih jela. ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji. Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće. Bere se pre cvetanja. biotin. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka. pa i više). Spirulina obezbeđuje: dugotrajan izvor energije. Kuva se najviše do 15 minuta. u testu za palačinke ili kao rskav začin u salatama. Od fitonutrijenata sadrži: hlorofil. TUŠT portulak (Portulaca oleracea L. u jela sa paradajzom. i sluzaste materije. Veoma je sitno. glikolipida. Važan je sastojak za prelive. visokog krvnog pritiska. riboflamina i minerala (posebno kalcijuma.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. ugljene hidrate. jak antoksidant). RNK i DNK. vitamine (beta karotin (1. ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje i pecka kožu). askorbinsku kiselinu (20-50 mg). energetski je dodatak. a sa drvenaste stabljike se otkidaju listići. Idealan je za pripremu marinada za roštilj. kuvanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled. C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska). folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. kod smanjenja težine. Bezbojno je ili slabo žućkasto. štiti ćelijske zidove.4% masti. jer deluje rashlađujuće. origano (Origanum vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. čim se odseče ponovo brzo raste. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Sadrži do 30% masnog ulja. Ledena je. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe.2% probavljivih ugljenih hidrata. Lekovita svojstva: antioksidantna zaštita. ukupno 8% minerala (kalcijum. B12). beta karotina. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja sadrži sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadrži samo 6% masti (nezasićene masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva. LIšće štira se koristi sveže. Spirullina platensis) – mikroskopska plavo-zelena alga. šparoga). ŠPARGLA. umake. Slična je majčinoj dušici. ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava biljka visoka do 1 m. dijabetesa. uz povrće i kuvana jela. 9 of 12 3/16/2012 10:38 PM . bistro. prijatno slankasto-nakiselog ukusa. šećer. artritisa. Plodnost biljke može biti i do 100000 semenki. gvožđe. Sadrži najviše vode (92-95%).bezgluten. Listovi su bogati izvor vitamina C. Od semena se dobija masno brašno. Sadrži 48 mg po gramu Omega 3. đuveče. Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma. pravilno i zdravo mršavljenje. vitamin E (d-alfa-tokoferol). 6 i 9 masne kiseline. moćan je borac protiv slobodnih radikala. vitamine B kompleksa i E.sulfolipida. 1. stavlja se u peciva. koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadrži preko 100 hranljivih materija uzajamnog delovanja. za začine. SPIRULINA (Spirullina maxima. kalcijum. od koje se za ishranu koristi lišće i seme. sve dok sva voda ne upije i ispari. Lekovita svojstva: deluje antiseptički i dezinfekciono. graškom i belim lukom dinjama i breskvama. mangan. inositol. B6.5-2 mg%. alergija. u zapreminskom odnosu 1:2. U svežim salatama lepo se slaže sa krastavcem i paradajzom. Seme štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Mladi izdanci se koriste celi. Od vitamina sadrži: beta-karotin. proteine. Za sportiste. 0. U 100 g ima: 1-2. skraćuje vreme oporavka posle fizičke aktivnosti.3-2. crna Brassica nigra) – koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrćem i kisele zimnice.

moj-imunitet. dremovac. TRAVA. Hranljiva je. koji sadrži tanin. proplanaka i krčevina. sremuš. bogatstvo vitamina B1 (i skoro otkriven vitamin J). KOREN . lekovita i medonosna. Listovi i koren sadrže 10-20% tanina.Navala. Odličan je izvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokom čitavog zimskog perioda. medunika.Sibirski luk. antocijan (biljne boje) i sluzi. PLOD . Plod u 100 g sadrži: 98 mg% vitamina C. tanin. vitamina F i znatnih količina šećera.Vodena bokvica. olakšava disanje. karotina. poboljšava probavu. uklanja nervozu srca. bujad. retki i gusti sokovi.bezgluten. etarsko ulje. dren. Od bobica se priprema lekovita zimnica: sokovi. srčenjak. bubrege i mokraćnu bešiku. ZMIJSKA TRAVA oskorušica (Sanguisorba minor) — koristi se list. Kad se rak desi. sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije stablo raste do 1. soli kalcijuma. jagorčevina. ruzin kobalt. Bobice zove treba obavezno termički obraditi (bez gorkih peteljki). izaziva mučninu. VRBOLIKA noćurak (Chamaenerium angustifolium L. žuti jarić. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u obliku salata. Razmnožava se semenom i reznicama. oksalat i vosak. džem i marmeladu sa dodatkom šećera. naizmenični. maslačak. kraj seoskih puteva. duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Pripada grupi medonosnih biljaka. CVET – Bagrem. poljsko zelje. umake (kao kiseli začin jelima od riba). organske kiseline. pekmez. brašnjenik. poboljšava probavu. Sušenjem plodova sačuva se stabilna koncentracija vitamina C. 8 mg% vitamina E. mukinja.8 mg% vitamina B6. CELA BILJKA . detelina bela barska i livadska. do 380 mg askorbinske kiseiline. bokvica ženska. Upotrebljava se za umake. ZOVA. rutozid. RESE – Leska. Cvet sadrži: sambunogrozid. džemovi. povraćanje i proliv. divlja kruška.o5 mg% vitamina B2.. slični vrbovim. E. kiseljak. jer upotreba svežih bobica ili nekuvanog soka.Ptičje mleko. protiv proliva. galnu kiselinu. Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno (jer sadrži skrob i šećer). ŽUTIKA (Berberis vulgaris) – plod su crvene. vodeni orah. fosfora. livadama. kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. maslačak.com 10 of 12 3/16/2012 10:38 PM . skrob. pektin. Listovi su uski. Raste uz rubove šuma. VUČJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L. ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). F i karotina (koja se ne smanjuje tokom tri godine). planinsko zelje. organske kiseline (jabučnu i limunsku). divlja šargarepa. OVRŠCI . gorke materije.Omaga i crvena omaga.net http://www. šumska kupina. Berba vrbolike počinje u martu ili aprilu. tanin. VRBOLIKA. 0.Sta znati Sta bi trebalo da znate pre pocetka bilo kakve terapije. zvončić.net/content/jestivo-divlje-bilje Lekovita svojstva: jačanje organizma. lisac. loboda. šećer.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten. Od bobica se pripremaju marmelade. zečica. trnjina.) – plodovi su hraljivi i lekoviti. 15 mg% karotina. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadrži do 20% belančevina. marmelada i džem. zečica. Kao večernji obrok olakšava san i otklanja nesanicu.Hrastov žir. Lekovita svojstva: podstiče apetit. crni slez.Mišjakinja. HERBA . MLADI IZDANCI . troskot. LUKOVICA . bela rada. veličine graška. o.5 m visine. Presne bobice nisu za jelo. Bobičasti plod sadrži: belančevine. 0. kopriva (vršni mladi listovi). paprac. paprac. ZOVA bazga (Sambucus Nigra) – koristi se bobičasti plod i cvet za pripremu zimnice. Lekovita svojstva: čisti želudac. kobalta i sluzi. DELOVI BILJKE ZA ISHRANU LIST .To je Vas zivot www. ima diuretična svojstva. holin. poljska i zimzelena ruža. jarebika. jabuka divlja. šećer. šećera. vitamin C. ribu i perad. KRTOLA – Vranjak. narandžaste mesnate bobice. borovnica.Breza. Prijatan ukus i miris bobica potiče od masnih ulja koja su zastupljena u 2%. sremuš. velika slezovača. planika. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto purpurne boje. pektinskih materija i alkaloida. čuvarkuća. crveni i beli glog. kao korov po poljima i dr. Koriste se samo u prerađenom stanju: za pekmez. gorke materije. smole i mineralne sastojke.02 mg% vitamina B1.

net http://www.net/content/jestivo-divlje-bilje 11 of 12 3/16/2012 10:38 PM .bezgluten.JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten.

JESTIVO DIVLJE BILJE | bezgluten.bezgluten.com 12 of 12 3/16/2012 10:38 PM .panonika.net http://www.net/content/jestivo-divlje-bilje copyright© Franjo Pokos | Izrada: www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful