You are on page 1of 191

Aii|cl Rot

POSTAN1I
- povczivan|c naukc i Bibli|c -
Ncki smatia|u pokusa| povczivan|a naukc i Bibli|c ncmogucim
zadatkom. Ova kn|iga dovodi u pitan|c tu "ncmogucnost". Ona pokusava
da pokazc da iazdvo|cnost izmcdu naukc i Bibli|c ni|c ono sto sc •csto
pictpostavl|a da |cstc, i da posto|i iazuman sklad izmcdu n|ih.
\ iaspiavama o istinitosti naukc i Bibli|c, •csto sc usicdsicdu|c
pazn|a na ncku poscbnu tcmu, kao na piimci, kako |c zivot mogao nas-
tati sam od scbc ili pitan|c autcnti•nosti izvcsta|a o stvaian|u zapisanog
u Bibli|i. Mcdutim, pitan|c poickla |c vcoma siioko i bavi sc po•ccima
gotovo svcga. Siioko pitan|c zahtcva siioku analizu i pioccnu. Ova kn|i-
ga pokusava da dâ uvid u tu siiu sliku. Ccsto puta vciu|cmo spcci|alizo-
vanim stiu•n|acima ko|i vciu|u diugim spcci|alizovanim stiu•n|acima, od
ko|ih su svi zasnovali svo| "poglcd na svct" na picovladu|ucim stavovima,
a da nisu imali sansu da pioccnc siiu sliku ko|u mi tako •csto piihvata-
mo. Pic•csto izvla•imo picsiiokc zakl|u•kc iz |cdnc uskc bazc podataka,
ncsvcsni da smo piistiasno iskl|u•ivi. Sociolog posmatia giad iz
diuga•i|c pcispcktivc ncgo aihitckta, pa ipak, obo|ica vidc cclokupnu
sliku. Picglcd •in|cnica u ovo| kn|izi pokusava da izvisi "spcci|alizaci|u"
na svcobuhvatni|i na•in, pioccn|u|uci iazna tuma•cn|a na osnovu
nau•nih •in|cnica i na osnovu Bibli|c. Mada sam pokusavao da pokii|cm
siioku sliku, piakti•na ogiani•cn|a su mc natciala da izabcicm
ogiani•cn bio| tcma za diskusi|u. Zclco sam da izabcicm na|vazmi|c
tcmc - naimc, onc ko|c picdstavl|a|u na|vcci izazov Bibli|i i nauci.
\clikim pitan|ima poickla piilazi sc iz iaznih pcispcktiva. Po•in|uci sa
istoii|om sukoba izmcdu naukc i icligi|c, ova kn|iga zatim iazmatia
bioloska, palcontoloska i gcoloska tuma•cn|a. Zatim slcdc pioccnc
naukc, Bibli|c i glcdista ko|a sc nalazc izmcdu bibli|skog konccpta
stvaian|a i cvoluci|c. Mada bih volco da sam u ovo| kn|izi obiadio i dcsc-
tinc diugih tcma, nc mozc sc, na zalost, pisati o svcmu, i mnogi •itaoci
cc biti obiadovani sto to nisam ni pokusao!
3
Naslov oiiginala:
Oiigins: Linking scicncc and sciiptuic
by
Aiicl A. Roth
Copyiight za 1ugoslavi|u © 2OO1 by
Ccntai za piiiodn|a•kc studi|c (CPS), Bcogiad
Picvod i obiada: CPS
!zdava•: No limits book , Bcogiad u saiadn|i sa CPS-om
Plasman: Bata-kn|iga, Bcogiad, tcl. O11/183-923
Stampa: Giafika, Mladcnovac
Predgovor
C!P - Katalogizaci|a u publikaci|i
Naiodna bibliotcka Sibi|c, Bcogiad
22:OO1
Rot, Aii|cl A.
Postan|c: povczivan|c naukc i Bibli|c /
Aii|cl Rot. - Bcogiad: No limits book, 2OO1
(Mladcnovac: Giafika). - 373 sti.: ilusti.: 21 cm.
Picvod dcla: Oiigins: Linking Scicncc and Sciiptuic/
Aiicl A. Roth. - Rc•nik stiu•nih tcimina:
sti. 368-372. - Bibliogiafi|a uz svako
poglavl|c. - Rcgistai.
a) Svcto pismo - Nauka
!D = 9O8OO9O8
1cdan od stavova u ovo| iaspiavi |cstc ta| da istina ticba da ima smis-
la. Diugim ic•ima, istina cc izdizati svako ispitivan|c; mcdutim, to ispi-
tivan|c ticba da |c dovol|no svcobuhavatno da bi imalo zna•a| u odnosu
na postavl|cna pitan|a. 1cdan od iazo•aiava|ucih aspckata l|udskc
piiiodc |c to, da •cscc ncgo sto vccina nas piizna|c, vciu|cmo ono sto
zclimo da vciu|cmo, umcsto unoga sto govoic •in|cnicc. Zato |c vcoma
vazno u nascm tiagan|u za istinom da izbcgavamo oslan|an|c na pict-
postavkc i da obiatimo naio•itu pazn|u na na|•visca upoiista ko|a
mozcmo naci. Kao piakti•ni nau•nik, |a nauku shvatam kia|n|c ozbil|no.
A kao ona| ko|i ccni i icligi|u, shvatam i Bibli|u isto tako ozbil|no.
!z stampc su u poslcdn|c vicmc izaslc mnogc kn|igc ko|c ospoiava|u
konccpt bibli|skog stvaian|a, cvoluci|u, ili s tim konccptima povczana
glcdista. \ ovo| kn|izi, tamo gdc |c to mogucc, pokusao sam da dam
|cdnu konstiuktivni|u sintczu. To |c bilo laksc postici u diugom dclu
kn|igc. \ isto vicmc, pokusao sam da obiatim naio•itu pazn|u kiiti•ko|
pioccni. Mnogc ob|avl|cnc diskusi|c o ovo| tcmi ignoiisu gcologi|u. 1a
sam pokusao da popunim tu piazninu iazmatian|ima sa tog zanc-
maicnog pol|a.
Ova kn|iga sc •csto usicdsicdu|c na ta•kc na ko|ima sc ukista|u
nauka i icligi|a. Citalac cc uskoio otkiiti visc mogucih koiisccn|a opstih
iziaza kakvi su nauka i icligi|a. To mozc biti zbun|u|ucc, i za diskusi|u |c
vazno piccizno iazumcvan|c. Da bih po|asnio tciminologi|u, •csto sam
opsiini|c ob|asn|avao odicdcnc tciminc u tckstu. Naio•ito su zna•a|ni
tcimini kao sto su: nauka, natuialisti•ka nauka, mctodoloska nauka,
icligi|a, Bibli|a i tcologi|a.
1cdan bio| zakl|u•aka ko|c iznosim ni|c opstc piihvaccn. Pozivam
•itaoca da ih pioccni na osnovu •in|cnica, a nc iz unapicd zamisl|cnih
pcispcktiva. Nc mozcmo foimulisati novc konccptc piostim odobiava-
n|cm onih staiih.
Nckoliko poglavl|a (naio•ito poglavl|c 4, 8, 1O i 14) pokiiva visc
stiu•ni|c tcmc. Pokusao sam da ih sto visc po|cdnostavim, ali sc plasim
da bi za nckc i dal|c mogli biti tcsko iazuml|ivi. Onc su vaznc, ali bi ncki
•itaoci mogli naci za koiisno da mozda samo pio•ita|u zakl|u•kc na kia|u
tih poglavl|a, a zatim da nastavc ka laksim tcmama.
Picdstavl|a li ova kn|iga |cdan uiavnotczcn piistup? Da li |c ncpiis-
tiasna? Na zalost, odgovoi |c u oba slu•a|a vciovatno nc. Naio•ito sam
sc tiudio da budcm postcn u odnosu na •in|cnicc, obiaca|uci naio•itu
pazn|u na na|pouzdani|c •in|cnicc, ali ko mozc da tvidi da |c sasvim
ncpiistiasan? Kad |c tuma•cn|c •in|cnica u pitan|u, nc tvidim da sam
pokusao da dam svakom glcdistu pod|cdnak tictman. Ova kn|iga ni|c
picglcd picovladu|ucih misl|cn|a. Mcdutim, u |cdnom bio|u oblasti, nas
nivo infoimaci|a |c tako nizak u poicdcn|u sa onim ko|i nam |c poticban
za bilo kakvc kona•nc zakl|u•kc, da sam ponudio nckoliko opci|a na
iazmatian|c.
Kad poglcdam ncku novu kn|igu, |cdna od pivih stvaii ko|c u•inim
|cstc to, da poglcdam zavisno poglavl|c i tako odicdim autoiovu pci-
spcktivu. \stcdccu vam ta| tiud, ako to vcc nistc uiadili. Mo| zakl|u•ak
|c da mnogo visc nau•nih •in|cnica podizava Bibli|u ncgo sto vccina l|udi
gcncialno pictpostavl|a. Mada sc vcliki bio| •in|cnica tuma•i kao da idc
u piilog cvoluci|i, cvoluciono glcdistc |c ogiani•cno i ostavl|a bcz odgo-
voia mnoga pitan|a, ukl|u•u|uci i ono vczano za samu svihu posto|an|a.
!zglcda mi da kad iazmotiimo ukupnu sliku, konccpt stvaian|a
ob|asn|ava mnogo visc ncgo cvoluci|a. Poglcdi na poicklo ko|i
pokusava|u da kombinu|u dclovc konccpta stvaian|a i cvoluci|c nisu
mnogo zadovol|ava|uci. Ncdosta|c im dcfinici|a, kao i nau•na ili bibli|-
ska potvida, ili potvida iz bilo ko|cg diugog izvoia infoimaci|a.
Svcstan sam da oni, •i|a sc glcdista iazliku|u od mog glcdista, mogu
icci da |c mo| piistup ncpii|atan. Ako |c to slu•a|, molio bi ih da piih-
vatitc mo|c iskicno izvin|cn|c. Podstakao bih takvc l|udc da nastavc
piou•avan|c, komunikaci|u i dopiinos ukupnom l|udskom fondu znan|a.
Svi imamo mnogo toga da u•imo |cdni od diugih.
Aiicl A. Rot
4 5
P!TAN1A
Dizavni komitct za obiazovan|c Oicgonskc zakonodavnc skupstinc
zakazao |c |cdno |avno saslusan|c u glavnom giadu tc dizavc, Salcmu.
\clika sala bila |c picpuna, a komitct |c moiao da otvoii •ctiii diugc salc
za sastanak da bi bilo mcsta za svc zaintcicsovanc posmatia•c. Spoino
|c bilo pitan|c u•cn|a bibli|skog konccpta stvaian|a u |avnim skolama u
dizavi Oicgon. 1avnost |c bila podcl|cna oko konccpta stvaian|a i cvolu-
ci|c, i zakonodavstvo |c iazmatialo novi zakon ko|i bi zahtcvao
uiavnotczcn tictman oba glcdista.
Kad sam sc obiatio komitctu, istakao sam da ncslagan|a izmcdu
stvaian|a i cvoluci|c nisu oko •in|cnica, vcc oko tuma•cn|a •in|cnica. !
cvolucionisti i zastupnici bibli|skog konccpta stvaian|a piihvata|u nau•nc
•in|cnicc, ali ih diuga•i|c iazumcva|u. Na piimci, cvolucionisti smatia|u
da su sli•nosti u ccli|sko| stiuktuii, biohcmi|i i anatomi|i, nadcnc kod
iazli•itih tipova zivotin|a i bil|aka, iczultat za|cdni•kog cvolutivnog
poickla, dok zastupnici konccpta stvaian|a posmatia|u istc •in|cnicc i
smatia|u da onc picdstavl|a|u otiskc stvaian|a |cdnog istog diza|ncia,
Boga.
Poslc nckoliko sati diskusi|c, picdscdnik |c iznco svo|a zakl|u•na
zapazan|a. !stakao |c da zapiavo i ncma spoinc ta•kc, |ci |c konccpt
stvaian|a izgubio u nadmctan|u sa naukom pic visc od 1OO godina. Po
n|cgovom misl|cnu, ta| konflikt |c odavno icscn. N|cgovc iz|avc su
u•inilc da sc ncki od nas zapitamo, zasto |c uopstc sazvan ova| |avni
skup. Kao kl|u•ni govoinik u piilog konccpt stvaian|a, bio sam impic-
sioniian timc kako sam bio ncuspcsan! Cco ta| sastanak opct mc |c pod-
sctio na snaznu cmocionalnu ukl|u•cnost ko|u poscdu|cmo u tom
osnovnom filozofskom pitan|u nascg poickla. Nc - iskazano pic 1OO go-
dina, pokazu|c do danas malo znakova stisavan|a. Otvoicni konflikt
izmcdu savicmcnih nau•nih tuma•cn|a i Bibli|c, bcsni vcc dva vcka. To
|c |cdna od na|vccih intclcktualnih boibi svih vicmcna. Oiuda u to| boibi
su pcio i |czik, a bo|no pol|c |c l|udski um. Ovo pitan|c uti•c na nas
9
1. NeproIazno pitanje
1cdno |c zclcti da istina budc na
naso| stiani, a diugo |c iskicna
zcl|a da sc budc na stiani istinc.
- Ri•aid \c|tli
1
bazi•ni poglcd na svct, nas iazlog za posto|an|c i nasu nadu za
buducnost. To ni|c pitan|c ko|c sc lako mozc guinuti u stianu.
Ncpiolazno pitan|c: Sta |c istinito, nauka ili Bibli|a?
Nauka - vciovatno na|vccc intclcktualno dostignucc •ovcka - s
piavom zahtcva visok stcpcn postovan|a. Kada nau•nici da|u iz|avc, onc
sc mogu nc iazumcti, ali cc im sc vciovatno vciovati. Sudskc odlukc i
icklamc za komcici|alnc pioizvodc •csto sc poziva|u na nau•nc tcstovc
kao na kona•nu ic•. Nauka nam |c u kombinaci|i sa tchnologi|om doncla
komp|utcic, lctilicc na Mcscc i gcnctski inzcn|ciing. Ona |c gotovo visc
ncgo uspcsna.
2
Nc moiamo sc mnogo zadizavati na uspcsnosti naukc.
Mocna nau•na za|cdnica gcncialno potvidu|c cvolucionisti•ki kon-
ccpt da su sc univcizum i zivot iazvili sami od scbc, dok istovicmcno
dovodi u pitan|c, ili ignoiisc konccpt Boga Stvoiitcl|a. Takav piistup
dovodi nau•nu za|cdnicu u sukob sa onima ko|i piihvata|u izvcsta| o
Zcml|ino| istoii|i dat u Bibli|i. \ tom izvcsta|u, ko|i mnogi smatia|u
istoii|skim otkiivcn|cm, Bog |c Stvoiitcl| svcga, i tu icligiozni •ovck
takodc nalazi odicdcnc podatkc bitnc za iazumcvan|c stvainosti. Sa
diugc stianc, natuialisti•ka (t|. nc-natpiiiodna) cvoluci|a tczi da svcdc
icalnost na mchanicisti•kc konccptc i, po Sckspiiovim ic•ima, zivot
posta|c "pii•a ko|u izgovaia idiot, puna zvuka i bcsa, ko|a na ozna•ava
nista".
3
Nauka |c mocna, ali i Bibli|a |c kn|iga bcz picmca u smislu utica|a.
4
Do 1975. godinc |c odstampano oko 2,5 mili|aidc piimciaka Bibli|c, a
godisn|a pioizvodn|a |c oko 44 miliona. Ova| ickoid uvcliko picmasu|c
slcdcccg kandidata, "civcnu kn|igu" - kompilaci|u citata Mao Cc Tunga,
•i|i sc tiiaz pioccn|u|c na 8OO miliona piimaiaka. Ostali kandidati za
na|populaini|u kn|igu na otvoicnom tizistu su !stina ko|a vodi vc•nom
zivotu (Thc Tiuth That Lcads to Itcinal Lifc) (visc od 1OO miliona) i
Ginisova kn|iga ickoida (visc od 7O miliona).
5
Sadasn|a distiibuci|a
Bibli|c |c visc od 17 puta vcca od pivc konkuicntskc svctovnc kn|igc.
Ccsto sc po|cdinc kn|igc Bibli|c po|avl|u|u odvo|cno, sto |os visc
povccava dominaci|u Bibli|c.
\azna cpizoda u sukobu izmcdu naukc i Bibli|c picdstavl|cna |c pcii-
odom takozvanog Piosvctitcl|stva u 18. vcku, pciiodom kada sc intclck-
tualna aktivnost navodno oslobodila tiadicionalnih icligi|skih vciovan|a
i Bibli|c. Piosvctitcl|stvo ni|c icsilo osnovna pitan|a •ovc•anstva u poglc-
du n|cgovog poickla i postanka svcga diugoga, niti |c climinisala Bibli|u.
\ toku piotckla dva vcka boiba oko Bibli|c sc nckada vodila otvoicno,
a nckad |c bila man|c piimctna. Ali upikos tom sukobu, Bibli|a i dal|c
osta|c na|tiazcni|a svctska kn|iga. Da |c Bibli|a kn|iga zabavc, n|cna po-
pulainost bi sc mogla ob|asniti na ta| na•in. Ali dalcko od toga da |c
Bibli|a kn|iga zabavc - nckad ima i tcskih iz|ava. N|cna populainost bai
|cdnim dclom poti•c iz povcicn|a ko|c stvaia svo|om otvoicnoscu i
punocom zna•cn|a.
!ma|uci u vidu siioku |avnu piihvaccnost i naukc i Bibli|c, i supiot-
stavl|cnih glcdista ko|a obc zagovaia|u, nc izncnadu|c to sto nailazimo
na sukob izmcdu n|ih. Mnogi sc iskicno pita|u: Ko|i |c na|pouzdani|i
izvoi istinc? Raspiaviccmo ovo pitan|c na visc iazli•itih na•ina u
poglavl|ima ko|a slcdc.
O pitan|ima kona•nog poickla, kakvo |c postanak univcizuma, ili
postanak Boga, nckad sc iaspiavl|a, ali sa malo dokaza i malo dcfini-
tivnih odgovoia. Ncccmo sc zadizavati na ovim visoko spckulativnim
pitan|ima. Mcdutim, iaspiavl|accmo dctal|no o opiavdanosti i cvolu-
cionog konccpta natuialisti•kc naukc i konccpta stvaian|a opisanog u
Bibli|i. Mnogo visc •in|cnica u ovo| kn|izi odnosi sc na ova dva modcla.
Tu nasa studi|a ima vcci potcnci|al da budc plodonosna.
Nckad •u|cmo tvidn|c da i stvaian|c i cvoluci|a po•iva|u na vcii - da
nc mozcmo dokazati ni|cdno od n|ih. \ izvcsno| mcii to |c istina, |ci
obo|c picdstavl|a|u |cdinstvcnc pioslc dogada|c ko|c |c tcsko tcstiiati i
pioccniti. Ali nasa vcia |c siguini|a ako |c zasnovana na dokazima. Da,
moiamo da ispol|imo ncku vciu. Cinimo to i kad sadimo scmc ili lctimo
avionom. \ccina nas ima vciu da cc ono noimalno picovladati. Ali nasa
vcia poti•c iz pioslog iskustva. Tako i nasi odgovoii na pitan|a o poick-
lu nc ticba da po•iva|u samo na slcpo| vcii. !mamo na iaspolagan|u
mnogo dokaza ko|i sc odnosc na pitan|c sta |c istina, savicmcno
tuma•cn|c naukc ili Bibli|a.
Sukob
6
Mada su sc cvolucionisti•ki konccpti |avl|ali kioz mnogc vckovc,
glavna pickictnica dcsila sc 1859. godinc, kada |c Cails Daivin (Chailcs
Daiwin) ob|avio svo|u kn|igu Poicklo vista piiiodnom sclckci|om, ili
piczivl|avan|c napicdnih vista u boibi za opstanak (Oiigin of Spccics by
Mcans of natuial Sclcction, oi thc Picscivation of !avouicd Raccs in thc
Stiugglc foi Lifc). Ta kn|iga isti•c cvoluci|u za|cdno sa |cdnim sugc-
iisanim mcganizmom - piiiodnom sclckci|om - kao ono sto pioizvodi
napicdni|c oblikc zivota. Rcakci|c na Daivinovu kn|igu bilc su u po•ctku
vilo iazli•itc, ali |c poslc nckoliko dcccni|a vcliki bio| nau•nika, kao i
ncki tcolozi, po•co da piihvata ncki oblik cvoluci|c. Ncki su nastavili da
sc supiotstavl|a|u Daivinovim idc|ama, naio•ito mcdu tcolozima i
biolozima, ukl|u•u|uci i poznatu giupu na Piinston \nivcizitctu ko|a |c
usvo|ila poglcdc ko|i sc nalazc ncgdc izmcdu cvoluci|c i bibli|skog kon-
ccpta stvaian|a.
Mada sc ncki oiganizovani|i otpoi cvoluci|i po|avio po•ctkom 2O.
vcka u Inglcsko|, na||a•a opozici|a |avila sc u SAD. Na|utica|ni|i zastup-
nik konccpta stvaian|a tog pciioda bio |c Dzoidz Mck Kiidi Pia|s
1O 11
(Gcoigc McCicady Piicc) (187O-1963), •i|c su mnogc kn|igc ospoiavalc
i cvoluci|u i gcoloski stub, ko|i picdstavl|a |cdan od konccpata za ilus-
tiovan|c cvolutivnog piogicsa.
\ toku 2O-ih godina ovoga vcka, |cdan talas |avnog intcicsovan|a bio
|c sklon konccptu stvaian|a, i visc dizava |c donclo zakonc ko|i su zabia-
n|ivali u•cn|c cvoluci|c u |avnim skolama. 1cdan od n|ih bio |c osnova za
•uvcno Skops sudcn|c
7
(nckad zvano "ma|munsko sudcn|c") ko|c |c
piivuklo pazn|u cclog svcta (slika 1.1). Sud |c utvidio da |c Dzon Skops
(1ohn T. Scopcs), nastavnik biologi|c u nalom giadu Dc|tonu, Tcncsi,
kiiv zbog picdavan|a cvoluci|c, a kasni|c ga oslobodio kiivicc na osnovu
nckih tchni•kih foimalnosti. Obc stianc su pioglasilc pobcdu, a malo sc
n|ih picdomislilo. Slcdio |c uobi•a|cni niz kn|iga, picdstava i filmova. \
stvaii, osnovno pitan|c visc |c bilo to, da li |c istinita cvoluci|a ili bibli|sko
stvaian|c, ncgo intcicsovan|c za piavno pitan|c da li |c Skops pickisio
zakon. Godinc 1968. \ihovni sud SAD |c pioglasio ncustavnim zakonc
ko|i zabian|u|u u•cn|c cvoluci|c, nc po pitan|u toga da li |c istinita cvolu-
ci|a ili stvaian|c, vcc na osnovu zahtcva \stava SAD o odvo|cnosti cikvc
od dizavc. SAD ncma|u zvani•nu dizavnu icligi|u, i sud |c utvidio da
zabianiti u•cn|c cvoluci|c zna•i favoiizovati uspostavl|an|c icligi|c od
stianc dizavc, •imc sc kisila stiiktna odvo|cnost cikvc i dizavc.
Otpiilikc u isto vicmc, ncki nau•nici su picdvidcli ncstanak tiadi-
cionalnih bibli|skih poglcda. !stoii•ai Halibaiton (R. Hallibuiton, 1i),
picdvidco |c 1964. godinc da |c "icncsansa (bibli|skog nau•nog) pokicta
kia|n|c ncvciovatna".
8
Haivaidski tcolog Goidon Kaufman pisao |c
1971. godinc da "Bibli|a visc ncma |cdinstvcni autoiitct za zapadnog
•ovcka. Ona |c postala vcliki, ali aihai•ni spomcnik mcdu nama . . .
Samo u ictkim i izolovanim dzcpovima - a siguino da i oni zauvck ncs-
ta|u - Bibli|a ima ncsto od cgzistcnci|alnog autoiitcta i zna•a|a ko|c |c
nakad imala u vclikom dclu zapadnc kultuic".
9
Ali picdvidcni ncstanak
Bibli|c i konccpta stvaian|a ni|c sc ostvaiio, i to siguino nc u SAD.
Konzcivativni icligi|ski pokicti iasli su iapidno 7O-ih i 8O-ih godina,
dok su libcialni|c dcnominaci|c gubilc •lanstvo, nckad i milionsko.
Bibli|ski konccpt stvaian|a sc uskoio po|avio |a•i ncgo ikad, kao iczultat
visc faktoia: (1) Nckoliko vladinih, dobio opicml|cnih udzbcnika
biologi|c za sicdn|u skolu, ko|i su naglasavali kontiavciznc tcmc, kao sto
su polno obiazovan|c i cvoluci|a, iazbcsncli su ioditcl|c zbog onoga sto
su smatiali uvicdl|ivim piistupom. (2) Kn|iga dvo|icc nau•nika ko|i zas-
tupa|u konccpt stvaian|a, Dzona \itkomba (1ohn C. Whitcomb) i
Hcnii|a Moiisa (Hcniy M. Moiiis), nazvana Bibli|ski potop (Thc
Gcncsis !lood)
1O
(zasnovana dclom na poglcdima Dzoidza Mck Kiidi
Pia|sa), stckla |c vcliku populainost i snaznu podisku icligioznih kon-
zcivativaca. (3) Dvc utica|nc zcnc u |uzno| Kalifoini|i, Ncl Scigic|vs
(Ncll Scgiavcs) i Zan Samial (1can Sumiall), uticalc su na Kalifoini|sko
dizavno vccc obiazovan|a da zatiazi da konccpt stvaian|a ima |cdnak
status kao i cvoluci|a (ta odluka |c kasni|c modifikovana).
11
Posto |c
Kalifoini|a vciovatno na|utica|ni|a dizava u SAD, publicitct ovc akci|c
ohiabiio |c niz zakonodavnih akci|a u diugim dizavama da konccpti
stvaian|a i cvoluci|c ima|u isti tictman. Naicdnih godina su zakonodavci
uvcli dcsctinc sli•nih picdlozcnih zakona.
12
1cdan od glavnih pioblcma ko|i potpiiu|u sukob |c to sto sc savicmc-
na nauka nc intcicsu|c za moialnost, a mnogi glcda|u na cvoluci|u kao
na ono sto ospoiava Bibili|u, sto |c vcoma povczano sa moialnim
na•clima. Zbog ovoga, mnogi smatia|u u•cn|c o cvoluci|i napadom na
tiadicionalna na•cla ponasan|a. Ovim sc nc kazc da sami nau•nici nisu
moialni. Mnogi od n|ih zivc visoko moialnim zivotom, ali moialnost ni|c
intcicsovan|c ni naukc ni cvolucionc tcoii|c, i ioditcl|i sticpc kad u•itcl|i
picdstavl|a|u cvoluci|u u u•ionici |ci smatia|u da |c to supiotno Bibli|i i
n|cno| moialnosti. 1cdna studi|a o pokiivcnosti konccpta stvaian|a i
cvoluci|c u udzbcnicima za sicdn|u skolu u SAD od 19OO. do 1977.
godinc, pokazu|c opsti poiast picdstavl|an|a i |cdnog i diugog, mada
cvoluci|a dominiia.
13
1avnom intcicsovan|u konccpta stvaian|a dopii-
nosi poznati nau•nik ko|i zastupa stvaian|c D|ucn Gis (Duanc T. Gish),
12 13
SL!KA 1.1 - Picpuna sudnica u toku •uvcnog Skops sudcn|a u Dc|tonu, Tcncsi
(SAD). Govoii advokat Klcicns Dciou (Claicncc Daiiow).
ko|i putu|c po SAD i dobi|a mnogc dcbatc piotiv cvolucionista picd
vclikom univcizitctskom publikom.
14
Kada |c \ihovni sud SAD picsudio da dizavc nc mogu da stavc van
zakona cvoluci|u, zastupnici bibli|skog konccpta stvaian|a su po•cli da
ohiabiu|u u•cn|c i konccpta stvaian|a i cvoluci|c, sto |c piistup ko|i |c
\ihovni sud SAD takodc stavio van zakona 1987. godinc, opct na
osnovu istc, vcc spomcnutc ustavnc odicdbc, ko|a zahtcva da vlada
ostanc ncutialna picma icligi|skim stvaiima. Mcdutim, sud |c izickao i
da |avnc skolc mogu lcgalno picdstavl|ati nau•nc konccptc ko|i su altci-
nativni cvoluci|i, kao i nau•nc dokazc piotiv cvoluci|c. Ta odluka |c
ohiabiila zastupnikc stvaian|a da piomovisu "nau•ni kiacionizam", ko|i
|c skidao naglasak sa icligi|skih aspckata konccpta stvaian|a.
Ivolucionisti su odgovoiili tvidn|ama da konccpt stvaian|c ni|c nauka
vcc icligi|a, i da piincip odvo|cnosti cikvc i dizavc ticba da ga dizi van
|avnih skola, naio•ito tamo gdc sc picda|u piiiodnc naukc.
Tokom godina sc aigumcntaci|a diamati•no piomcnila, pod |akim
utica|cm odluka \ihovnog suda. Tokom 2O-ih godina, kada su zakono-
davstva pokusavala da zabianc u•cn|c cvoluci|c, cvolucionisti su sc pozi-
vali na piincip akadcmskc slobodc da bi podstakli ukl|u•cn|c cvoluci|c u
nastavu. Osamdcsctih godina, kada su zastupnici stvaian|a pokusali da
ukl|u•c stvaian|c u nastavu, malo sc •ulo o akadcmsko| slobodi od stianc
cvolucionista, dok su |c zastupnici stvaian|a piomovisali. Boiba sc sad
pomciila iz dizavnih zakonodavstava u lokalna skolska vcca i na samc
u•itcl|c, ko|i u SAD ima|u znatnu autonomi|u.
\•itcl|i sc •csto nadu uhvaccni u skiipcu izmcdu ioditcl|a spicmnih
da tuzc |avni skolski sistcm zbog u•cn|a icligi|c i onih ko|i nc zclc da
icligi|ska ubcdcn|a n|ihovc dccc budu unistcna |cdnom svctovnom
naukom. 1cdan u•itcl| |c izvcstio da kad picda|c cvoluci|u, on dacima nc
da|c nikakvu litciatuiu tako da ioditcl|i nc zna|u sta im picda|c.
15
Nckad |c zcstina tc boibc gotovo ncvciovatna. Ccsto puta ncki zas-
tupnici stvaian|a govoic pic piovcic •in|cnica, picdstavl|a|uci tako
vcoma pogicsnc infoimaci|c, ukl|u•u|uci i imaginainu pii•u o picdsmit-
nom Daivinovom piiznan|u o istinitosti Bibli|c.
16
Ivolucionisti koiistc
picziivc iziazc za zastupnikc stvaian|a, naziva|uci ih "scbi•nim sailata-
nima"
17
i mnogim diugim |cdnako pogidnim imcnima. \ dcbati sa |cd-
nim zastupnikom stvaian|a, |cdan austiali|ski gcolog |c navukao izoliia-
|ucc iukavicc i, uzcvsi u iuku zicu kioz ko|u |c tckla stiu|a, pozvao svog
piotivnika da sc n|om ubi|c.
18
Publicitct stvoicn takvim sukobom pomo-
gao |c da sc konccpt stvaian|a piosiii do svih kia|cva zcml|c. On visc ni|c
fcnomcn ogiani•cn na SAD ili Inglcsku. Diustva za piou•avan|c
stvaian|a foimiiana su u dcsctinama zcmal|a, naio•ito u Iviopi i
isto•no| Azi|i, pa i u Austiali|i, 1uzno| Amciici i Afiici.
19
!spitivan|c stava |avnosti u SAD u poglcdu l|udskog poickla dalo |c
iczultatc ko|i su izncnadili i cvolucionistc i zastupnikc stvaian|a.
2O
Akadcmska za|cdnica, naio•ito nau•nici ko|i siioko podizava|u cvoluci-
|u, otkiili su, na svo|c zapicpasccn|c, da samo 1O´ |avnosti slcdi natuia-
listi•ki (bcz Boga) nau•ni modcl, dok gotovo polovina vciu|c u ncdavno
stvaian|c pic oko 1O.OOO godina, bai kad |c •ovc•anstvo u pitan|u. Ostali
su imali glcdista izmcdu ta dva (tabcla 1.1). Ncki nau•nici sc pita|u kako
to da poslc visc od |cdnog vcka cvolucionisti•kog obiazovan|a, tako malo
l|udi piihvata ta| konccpt. Cuo sam nau•nikc kako iziazava|u zabiinutost
u poglcdu svo|c slabc sposobnosti "pioda|c znan|a", i poticbc da
pobol|sa|u svo|c podu•avan|c. Po mom misl|cn|u, pioblcm ni|c u sposob-
nosti "pioda|c znan|a". Ti nau•nici su dobii picdava•i, a odli•no opicml-
|cni udzbcnici dobio picdstavl|a|u cvoluci|u. Pioblcm |c u tomc sto
cvolucionisti ima|u pioizvod ko|i ni|c lako piodati. Mnogi nalazc da |c
tcsko povciovati da su l|udska bica i svc komplcksnc foimc zivota oko
n|ih, za|cdno sa zcml|om i univcizumom ko|i ga tako adckvatno
odizava|u, svi nastali sami od scbc. ! nasa sposobnost misl|cn|a,
opazan|a, nadc, intcicsovan|a, mcdu mnogim diugim osobinama, sc nc
mozc ob|asniti piostim mchanicisti•kim cvolutivnim pioccsom. Svc ovo
iaspiiu|c boibu oko pitan|a nastanka.
Rat nad iatovima
Posto|i li stvaino iat izmcdu naukc i Bibli|c? Na|zad, bcsmislcno |c
pokusavati smiiiti ncposto|cci sukob. Misl|cn|a sc ostio iazliku|u po
ovom pitan|u. Ono lczi blizu onog ncpiolaznog pitan|a, da li |c ta•na
savicmcna nauka ili Bibli|a. Ako smatiatc |cdno od n|ih laznim, onda
14 15
QJUBOKF!QPSFLMB 2:93!!!!!!!!!!2::2!!!!!!!!2::4
TABILA 1.1 - Stavovi odiaslih l|udi u SAD, u poglcdu svog nastanka. Bio|cvi
picdstavl|a|u pioccntc ko|c su dobilc Galupovc ankctc 1982., 1991., i 1993.
godinc.
55
49
:
:
Cph!kf!tuwpsjp!mkvef!uplpn!qptmfeokji!
21/111!hpejob
Mkvej!tv!tf!sb{wjkbmj!njmjpojnb!hpejob-!
bmj!kf!Cph!wpejp!ubk!qspdft
Mkvej!tv!tf!sb{wjkbmj!njmjpojnb!hpejob/!
Cph!ojkf!cjp!vnf|bo/
Ofnb!tubw
58
51
:
5
58
46
22
8
ncmatc pioblcm. Ncki oscca|u da sc pioblcm sam icsava kako opaza|u
da sc icligi|a povla•i picd autoiitctom naukc. Naiavno, oni ko|i vciu|u u
Boga i ko|ima |c Bibli|a autoiitct, nc mogu piihvatiti takvo iazmisl|an|c.
Ncki piihvata|u dclovc naukc i dclovc Bibli|c u pokusa|u da icsc ta|
sukob. Cincci to, oni tczc da ncgiia|u autoiitct i |cdnog i diugog. Ncki
pak icsava|u ta| sukob ncgiian|cm opiavdanosti i naukc i Bibli|c, vciu-
|uci da oni ima|u malo sta da kazu o vitalnim pitan|ima posto|an|a i smis-
la.
Stvai |os visc kompliku|u losc skovani iziazi i nc|asna tciminologi|a.
Stcfan Dzc| Guld (Stcphcn 1. Gould), istaknuti cvolucionista sa Haivaid
\nivcizitcta, nc opaza iat izmcdu naukc i icligi|c (nc Bibli|c), ko|c sc po
n|cmu nc sukobl|ava|u, |ci "nauka tictiia •in|cni•nu stvainost, dok sc
icligi|a boii sa l|udskom moialnoscu".
21
!stoii•ai Dc|vid Livingston
(David Livingstonc) ponavl|a ta| stav: "Ova| iatni modcl (izmcdu icligi-
|c i naukc) |c iazmontiiao sudskom picciznoscu |cdan tim istoii|skih
icvizionista."
22
Ovi istoii•aii •csto za tu iatnu sliku optuzu|u dvc vaznc
kn|igc ko|c su sc po|avilc pic oko |cdnog vcka: !stoii|a sukoba icligi|c i
naukc (Histoiy of thc Conflict Bctwccn Rcligion and Scicncc) Dzona
\ili|cma Dic|pcia (1ohn William Diapci) i !stoii|a iata naukc s tcologi-
|om hiiscanstva (A histoiy of thc Waifaic of Scicncc With Thcology in
Chiistcndom) Indi|u Diksona \a|ta (Andicw Dickson Whitc) (1832-
1918).
23
Dic|pci, ko|i |c napustio icligi|u svo|c poiodicc, napisao |c kn|igu
ko|a |c bila vilo populaina. Ona naglasava kako |c cikva, naio•ito ona
iimokatoli•ka, ncpii|atcl| naukc. !sticao |c antagonizam izmcdu icligi|c
i naukc, smatia|uci ga vilo vaznim - u stvaii, "na|vazni|im od svih zivih
stvaii".
24
\a|t sc takodc bunio piotiv svog vciskog vaspitan|a. Kao pivi
picdscdnik Koincl \nivcizitcta, pivog izii•ito svctovnog univcizitcta u
SAD, on sc suo•io sa |akom icligioznom opozici|om. \a|t |c podizavao
Dic|pciovu tczu da icligi|a, naio•ito tcologi|a, gusi nauku.
! Dic|pci i \a|t su |a•ali svo| stav istican|cm da |c sicdn|cvckovna
cikva usvo|ila glcdistc da |c Zcml|a iavna plo•a. Cudno, ali |c optuzba
cikvc za gicsku i sama bila gicska. Sicdn|cvckovna cikva ni|c vciovala
da |c Zcml|a iavna plo•a.
25
Mcdutim, optuzba da |cstc, sluzila |c za
|a•an|c utiska da |c icligi|a u kiivu. Dic|pci i \a|t su stvoiili "|cdno tclo
laznog stan|a, konsultu|uci |cdan diugoga, umcsto dokazc".
26
Laz o
iavno| Zcml|i piosiiila sc na mnogc udzbcnikc u SAD, pa •ak i u
Inglcsko|. Takvi izvoii piikazu|u Kiistofcia Kolumba kao |unaka ko|i sc
usudio da sc boii piotiv cikvcnc dogmc, plovcci da otkii|c Amciiku bcz
padan|a sa iuba iavnc Zcml|c. Siccom, nau•nici pokusava|u da uklonc
ovu gicsku iz istoii|skih izvcsta|a, ali ta populaina laz i dal|c ima mnogo
piistalica.
Nckad sc tcsimo iazmisl|a|uci o gicskama diugih. Poznati cviopski
filozof Ludvig \itgcnsta|n (Ludwig Wittgcnstcin) govoii o ovo| tcndcn-
ci|i kao ono| za istoii|u uopstc: "1cdno doba nc iazumc diugo; a sitno
doba nc iazumc ni|cdno diugo, na svo| sopstvcni iuzni na•in."
27
"Ravna
Zcml|a" - klisc o pioslosti, mozc nam dozvoliti da iazmisl|amo kako |c
nasc iazmisl|an|c supciioino u poicdcn|u sa onim pioslih gcnciaci|a, ali
n|cgovo koiisccn|c, u stvaii, svcdo•i o nascm ncdostatku infoimaci|a.
!stoii•ai Dzcfii Baiton Rascl (1cfficy Buiton Russcl) sa \nivcizitcta
Kalifoina u Santa Baibaii, iazboiito komcntaiisc da "|c pictpostavka o
supciioinosti `nasih` poglcda nad onim staii|ih kultuia, na|istia|ni|i pic-
ostali vcii|ctct ctnoccntiizma".
28
\ spoiu cvoluci|a ili stvaian|c ticba da
imamo na umu piistiasnost pictpostavl|cnc supciioinosti vlastitih
poglcda. Kao sto to Dic|pci i \a|t ilustiu|u, nas piczii picma staii|im
idc|ama mozc nas odvcsti na •udnc i pogcsnc putcvc. Mada bih piiznao
da nasa napicdovan|a u znan|u picdstavl|a|u piogics, takodc bih upozo-
iio da nasa sklonost za omalovazavan|cm pioslosti podiazumcva to da
buducnost mozc svistati nasc vlastito pouzdan|c u sadasn|ost kao sop-
stvcnu ludost. Ono sto izglcda kao piogics (istina) danas, buducc gc-
nciaci|c mogu vilo lako piotuma•iti kao gicsku.
\iacamo sc pitan|u, da li zaista posto|i iat izmcdu naukc i icligi|c.
Bcz picciznc dcfinici|c tcimina nc mozcmo icsiti iaspiavu o tom iatu.
1cdna ncdavno ob|avl|cna kn|iga nazvana Da li |c Bog zastupnik stvaia-
n|a (!s God a Cicationist?)
29
smatia da Bog ni|c zastupnik stvaian|a, |ci
stvaian|c ni|c bibli|ski konccpt! Ncki ko|i vciu|u da |c Bog stvoiio zivot
tokom dugih vicmcnskih pciioda, zovu scbc "zastupnicima stvaian|a", ali
to niti |c bibli|ski konccpt stvaian|a, niti uobi•a|cno iazumcvan|c tcimi-
na "zastupnik stvaian|a". Mctafoia "iat" mozc sc climinisati mcn|an|cm
dcfinici|c tcimina. To |c analogno climinisan|u zlo•ina n|cgovim ozako-
n|cn|cm. Ali •ak i kad sc to uiadi, pioblcm zlo•ina i dal|c osta|c.
Rcdcfinisan|c tcimina mozc biti povisno. Nc mozctc stvoiiti |cdinstvo
mcsaia i vcgctaii|anaca piosto im da|uci diuga•i|a imcna! Pokusa|i da sc
icsc napctosti izmcdu naukc i Bibli|c mogu koiistiti istc tciminc na
iazli•itc i zbun|u|ucc na•inc. Na piimci, \a|t |c mislio da sc nauka mozc
pomiiiti sa icligi|om, ali nc i sa tcologi|om. Sli•no tomc, ncki po|cdinci
piihvata|u |cdnu foimu icligi|c, ali ncgiia|u istinitost Bibli|c, iako |c
Bibli|a tcmcl| vclikog dcla icligi|c zapadnog svcta. !ziaz icligi|a mozc
imati iazna zna•cn|a, od onog ko|c ukazu|c na postovan|c Boga do
posvcccnosti sckulaiizmu. Za sada nalazimo malo slagan|a u piccizno|
tciminologi|i. Ali slaba tciminologi|a nc mozc icsiti konflikt ko|i zalazi
dalcko iza pukc scmantikc.
Mada su Dic|pci i \a|t pogicsili u poglcdu konccpta iavnc Zcml|c,
vciovatno su bili u piavu sto sc ti•c iata izmcdu naukc i icligi|c, a
naio•ito naukc i Bibli|c. !stoii|a bclczi bio|nc piimcic takvih kon-
16 17
18 19
fiontaci|a, i van svakc sumn|c, posto|i konflikt izmcdu opstih cvolu-
cionisti•kih tuma•cn|a naukc i bibli|skog konccpta. \cci dco ovc kn|igc
odnosi sc na ta| konflikt. \ili|cm Piova|n (William B. Piovinc), istoii•ai
biologi|c na Koincl \nivcizitctu, ko|i podizava cvoluci|u, ima slcdcca
zapazan|a u poglcdu nckih gianan|a ovog konflikta, kako sc on iazvi|ao
u SAD:
"Nau•nici blisko saiadu|u sa icligi|skim lidciima piotiv uvodcn|a bib-
li|skog konccpta stvaian|a u skolc.
Libcialni icligi|ski lidcii i tcolozi, ko|i takodc pioklamu|u sklad
icligi|c i cvoluci|c, posti•u tu ncvciovatnu pozici|u dvostiukim
putcm. Pivo, oni sc povla•c iz tiadicionalnih tuma•cn|a Boz|cg pii-
sustva u svctu, ncki do tc mcic da posta|u zapiavo atcisti. Diugo, oni
piosto odbi|a|u da iazumc|u savicmcnu cvolucionu biologi|u i nas-
tavl|a|u da vciu|u da |c cvoluci|a |cdan svihovit pioccs.
Sada nam |c picdstavl|cn spcktai atcisti•kih cvolucionista i libcial-
nih tcologa, •i|c |c iazumcvan|c cvolutivnih pioccsa o•iglcdna
bcsmislica, ko|i sc povczu|u sa ACL\ (Amcii•ko udiuzcn|c za
l|udskc slobodc) i na|visim sudovima u zcml|i, napada|uci zastupnikc
stvaian|a ko|i su uhvaccni u svc vcci skiipac. Ivoluciona biologi|a,
kakva sc u•i u |avnim skolama, nc pokazu|c dokazc za |cdnu svihovi-
tu silu bilo ko|c vistc. Ovo duboko uzncmiiava zastupnikc stvaian|a.
Pa ipak, na sudu, nau•nici pioklamu|u to da nista u cvoluciono|
biologi|i ni|c nckompatibilno sa bilom ko|om iazumnom icligi|om,
sto |c glcdistc ko|c podupiiu i libcialni tcolozi i icligi|ski lidcii
mnogih ubcdcn|a. Nc samo da zastupnici stvaian|a nisu u stan|u da
u•inc da sc n|ihova `nauka o stvaian|u` u•i u skolama, vcc •ak nc
mogu ni da ubcdc sudski sistcm da |c cvoluci|a na bilo ko|i zna•a|an
na•in supiotna icligi|i; tako sudovi, zapiavo, ozna•ava|u n|ihova icli-
gi|ska stanovista kao vcliko zastian|cn|c. Ni|c •udo sto su zastupnici
stvaian|a (ncgdc skoio pola populaci|c) fiustiiiani skolskim sistc-
mom i zclc |cdnako vicmc za vlastita glcdista, ili bai da budu
postcdcni `batinan|a` cvoluci|om."
3O
Konflikt ncsumn|ivo posto|i, sa cvolucionistima i libcialnim tcolozi-
ma na |cdno| stiani, ko|i ncgiia|u istinitost bibli|skog izvcsta|a o stvaia-
n|u, i nau•nika ko|i zastupa|u stvaian|c i konzcivativnih tcologa ko|i ta|
izvcsta| afiimisu, na diugo|. Mnogo toga sc viti oko pitan|a: Sta |c autoii-
tativni|c - nauka ili Bibli|a? Ali to pitan|c sc bizo pomcia ka spccifi•ni|im
stvaiima, kao sto su: Da li |c bibli|ski izbcsta| o stvaian|u mit? Da li |c
cvoluci|a samo hipotcza? !ma li altcinativnih tuma•cn|a bibli|skog
izvcsta|a o stvaian|u? Da li |c moguc kompiomis izmcdu stvaian|a i
cvoluci|c? Naicdna poglavl|a cc sc pozabaviti ovim komplcksnim
skupom pitan|a iz nckoliko pcispcktiva.
Sta podiazumcvamo pod stvaian|cm i cvoluci|om?
Mada cc mnogi konccpti postati |asni|i kako budcmo iazvi|ali n|ihovc
dctal|c u naicdnim poglavl|ima, ncko iaz|asn|cn|c bazi•nih glcdista bi
sada ipak bilo koiisno. \obi•a|cno zna•cn|c tcimina stvaian|c |cstc bib-
li|ski modcl. \ izvcsta|u o stvaian|u |cdan svcmoguci Bog piipicma
Zcml|u za zivot u toku scst dana od 24 sata, svakog opisanog sa svo|im
vc•ciom i |utiom. Tiadicionalnc bibli|skc hionologi|c podiazumcva|u da
|c do stvaian|a doslo pic man|c od 1O.OOO godina; mcdutim, Bibli|a nc
govoii diicktno o pitan|u ta•nog datuma stvaian|a. Ncki zastupnici
stvaian|a smatia|u da |c Bog dovco ccli univcizum u posto|an|c u toku
scdmicc stvaian|a, dok diugi smatia|u da |c on posto|ao dugo pic tog
vicmcna i da |c u toku scdmicc stvaian|a Bog napiavio samo svct
sposoban za zivot. Ccntialna ta•ka bibli|skog izvcsta|a |c visc usmcicna
na stvaian|c samog zivota i na faktoiima vaznim za zivot, kakvi su svct-
lost, vazduh i suva zcml|a. Povczana sa ovim stvaian|cm |cstc |cdna glo-
balna katastiofa - Potop iz 1. Kn|igc Mo|si|cvc - ko|a |c zatipala mnogc
oiganizmc nadcnc u zcml|inim fosilonosnim slo|cvima. Ova| Potop
ob|asn|ava fosilni zapis u kontckstu |cdnog ncdavnog stvaian|a, i kao
takav, on |c vazan clcmcnt bibli|skog konccpta stvaian|a.
31
!ziaz cvoluci|a ima mnogo zna•cn|a. Ncki ga iz|cdna•ava|u sa malim
piomcnama u vcli•ini, bo|i, itd., ko|c stalno vidamo kod zivih oiganiza-
ma. Mcdutim, i cvolucionisti i zastupnici stvaian|a piihvata|u ovc
piomcnc kao noimalnu biolosku vaii|abilnost. Opsti|c zna•cn|c iziaza
cvoluci|a odnosi sc na napicdovan|c zivotnih foimi od piosti|ih ka
slozcni|im. Ta| konccpt obi•no ukl|u•u|c nastanak zivota i iazvo| uni-
vcizuma. To |c mchanicisti•ki piistup pitan|ima poickla. Obi•no on ni na
ko|i na•in nc ukl|u•u|c Boga kao faktoi ob|asn|cn|a. Razvo| sc odvi|a
natuialisti•ki, u skladu sa nasim iazumcvan|ima obi•nog uzioka i
poslcdicc. Po cvolucionom sccnaii|u, univcizum sc foimiiao piiiodnim
uziocima pic visc mili|aidi godina. Piosti zivot po|avio sc sam od scbc na
Zcml|i pic nckoliko mili|aidi godina, a napicdni|c foimc zivota iazvilc
su sc iz tih piostih foimi, naio•ito u toku piotcklih nckoliko stotina mil-
iona godina. Posto|c mnogc vaii|aci|c ovog gcncialnog konccpta.
32
!zmcdu ova dva glavna glcdista stvaian|a i cvoluci|c posto|c iazni
konccpti ko|i obi•no ukl|u•u|u dclovc oba. Oni sc |avl|a|u pod nazivima
tcisti•ka cvoluci|a, piogicsivno stvaian|c ili dcisti•ka cvoluci|a. Takvi
modcli odbacu|u •isto mchanicisti•kc poglcdc, kakav |c cvoluci|a. Oni
podizava|u piogicsivni iazvo| zivota ko|i •csto ukl|u•u|c aktivnost nckc
vistc boga, ali odbacu|u bibli|ski izvcsta| o ncdavnom stvaian|u. Poglavl|c
21 iaspiavl|a o |cdnom bio|u ovih poglcda.
Konflikt i ta•nost
\ciovatno na|zivopisni|i od staiogi•kih filozofa bio |c Diogcn iz
Sinopc. Ta mastovita, haiizmatska li•nost 4. vcka pic nasc cic u•inila |c
mnogo na piomovisan|u filozofi|c vilinc kao |cdinog dobia. Iksticmni
askctizam, ko|cm |c bio piimci Diogcnov vlastiti zivot, •csto |c piatio tu
osnovnu filozofi|u. O Diogcnu kiuzc mnogc pii•c. Mada su nckc od n|ih
bcz sumn|c ncistinitc, onc ipak ilustiu|u ogiomni |az ko|i nckad posto|i
izmcdu konvcncionalnosti i idcala. Za Diogcna pisc da |c odbacio svo|u
poslcdn|u imovinu - •ini|u - kad |c vidco kako dctc pi|c vodu iz iuku.
Zivco |c u poza|ml|cnom divcnom buictu, dobivsi idc|u od puza i n|c-
govc kucicc. N|cgov •csto ostii saikazam dosao |c do iziaza|a kad mu |c
Alcksandai Makcdonski ponudio svc sto hocc. N|cgov |cdini zahtcv |c
bio da sc Alcksandai pomcii i da mu nc zaklan|a sun•cvu svctlost. 1cdna
od na|•uvcni|ih pii•a o Diogcnovim aktivnostima |c ona o n|cgovom
tcgobnom putovan|u, na ko|cm |c nosio upal|cnu svctil|ku usicd dana, u
|alovom tiagan|u za postcnim •ovckom.
Da li bi Diogcn nasao postcn|c kod onih ko|i tcitiia|u pitan|c
poickla? Ncpostcn|c |c tcsko pioccniti |ci nc mozcmo |asno iazlikovati
motivc l|udi. Svi mi piavimo ncnamcinc gicskc, ko|c zovcmo postcnc
gicskc. Ali kad piou•avamo vlastito poicklo, ta| picdmct |c tako
povczan sa nasim idcntitctom i cmoci|ama da mozcmo imati tcskoca da
budcmo ob|cktivni. Nasc pictpostavkc uti•u na nasc misaonc pioccsc.
Moiamo, naiavno, biti tolciantni picma diugim glcdistima, ali sc toliko
pogicsnih infoimaci|a po|avilo u ovom spoiu da ticba osiguiati zasni-
van|c svo|ih analiza na ta•nim infoimaci|ama. Dva izvcsta|a ilustiu|u
nasu poticbu za pazl|ivom pioccnom.
Pic nckoliko godina |c visc novina i diugih |avnih mcdi|a ob|avio
pii•u o takozvanom "ncdosta|uccm danu".
33
Ta| izvcsta| |c tvidio da
|cdna giupa nau•nika u Godaid ccntiu za kosmi•kc lctovc u Giinbcltu,
Mciilcnd, piou•ava planctainc poloza|c kioz vicmc. Ta giupa ni|c
mogla da nadc ta•no slagan|c izmcdu dicvnih istoii|skih podataka i
o•ckivanih datuma. Kao iczultat toga, komp|utciska obiada podataka |c
otkazala. Kad su tchni•aii napiavili koickci|c za "dugi dan !susa Navina"
opisan u Bibli|i,
34
komp|utciski piogiam dobio |c skoio saviscno slaga-
n|c. Kad su opciatcii napiavili diugu koickci|u za dohada| kad sc suncc
pomciilo unazad 1O "koiaka" u vicmc caia 1czckil|c,
35
, ti podaci su
pioizvcli saviscno slagan|c.
Nckoliko l|udi |c pokusalo da piati izvoi tc pii•c, ali sa iazo•aiava-
|ucim iczultatima. Covck ko|i |c |avio o tom dogada|u ni|c sc mogao scti-
ti odaklc |c oiiginalno dobio tc podatkc, a niko u Godaid ccntiu za
kosmi•kc lctovc izglcda ni|c bio umcsan u bilo kakav sli•an dogada|.
!zglcda da sc ta| dogada| ni|c nikad ni dcsio. Ncki su pokusali da oslo-
bodc optuzbc onc ko|i su ob|avili ta| dogada| naglasavan|cm n|ihovih
dobiih namcia. Diugi su isticali da nc ticba da shvatimo ta| incidcnt tako
ozbil|no, posto mnogi l|udi ko|i vciu|u u ta•nost Bibli|c nisu piihvatili tu
pii•u. Ali ta| incidcnt, izazvan od stianc nckih ncozbil|nih l|udi, osta|c
kao ncpiilika bianitcl|ima Bibli|c.
\ toku diugc dcccni|c ovog vcka, Cails Douson (Chailcs Dawson) i
Aitui Smit \udvoid (Aithui Smith Woodwaid) ob|avili su otkiicc sada
•uvcnih piltdaunskih l|udskih ostataka iz podiu•|a Sascks u |uzno|
Inglcsko|.
36
Piltdaunska loban|a ostala |c na man|c-visc dobiom
poloza|u tokom dcccni|a, kao |cdan od cvolutivnih posicdnika izmcdu
•ovcka i nizih zivotin|skih oblika. Loban|a |c bila o•iglcdno l|udska, dok
|c vilica bila visc nalik ono| kod •ovckolikih ma|muna, sto |c odgovaialo
tada picovladu|uco| idc|i da |c mozak picdn|a•io u l|udskom cvolu-
tivnom iazvo|u. Ncki istiaziva•i |avili su takodc o nalazcn|u piimitivnih
osobina povczanim sa tom savicmcni|om loban|om. Poslc oko 4O godi-
na, tio|ica poznatih antiopologa ob|avila su da |c Pildaunska loban|a fal-
sifikat. \ilica |c |c bila obo|cna, a zubi istuipi|ani da bi odgovaiali loban-
|i. Rclativno datiian|c fluoinom tchnikom pokazalo |c da |c vilica mlada
od loban|c.
Ncki su pokusali da opiavda|u ta| slu•a| isti•uci da |c nckolicina n|ih
uvck ospoiavala autcnti•nost piltdaunskih nalaza. Mcdutim, bai za ncko
vicmc, ta loban|a |c zauzimala uvazcno mcsto na picdlozcnom cvolu-
tivnom divctu •ovcka, i ta| slu•a| osta|c kao ncpiilika bianitcl|ima cvolu-
ci|c.
Nc mozc sc bcz oklcvan|a zakl|u•ivati o motivima u svako| od ovih
cpizoda, ali to sto su sc onc dcsilc i sto su tokom izvcsnog vicmcna
zagovoinici stvaian|a i cvoluci|c piomovisali ovc aigumcntc, |cstc i
ncpii|atno i pou•no. Ti slu•a|cvi sugciisu da nciazuman zai za onim sto
sc vciu|c da |c ta•no, mozc voditi u gicsku. Moiamo to izbcgavati. !stini
nc ticba podiska gicskc. Dal|c, nasa piivatna glcdista mogu biti ncis-
tinita. !stina |c istina, svidala nam sc ili nc.
Obc pii•c su oticzn|u|ucc: onc mogu sugciisati na to da bi savicmcni
Diogcn i n|cgova lampa mogli biti osudcni na dugu potiagu. Cin|cnica
da su ncki vol|ni da izmislc "•in|cnicc" da bi podizali svo| poglcd na svct,
svcdo•c o intcnzitctu tog konflikta. Da bismo izbcgli da budcmo pic-
vaicni nc smcmo biti tako lakovcini, ali to ni|c uvck lako.
Zakl|u•ci
Nauka |c |cdno od l|udskih na|uspcsni|ih intclcktualnih dostignuca.
Rcligi|a |c takodc visoko postovana, a Bibli|a dalcko na|piihvaccni|a
kn|iga na svctu. Svctovni nau•nici su picdlozili spoii cvolucioni modcl
poickla tokom dugog vicmcnskog pciioda, dok Bibli|a govoii o
ncdavnom stvaian|u od stianc Boga. Tiagan|c za pioccnom oba modcla
poickla kicnulo |c zaniml|ivim, spoinim, a nckad i vail|ivim tokom.
2O 21
L|udi su picdlozili iaznc scmc za pomiicn|c ova dva osnovna modcla
poickla, ali takvi kompiomisi nc funkcionisu dobio, i zbun|u|ucc dcfini-
ci|c su ih smclc. Mnogi sc iskicno pita|u, mozcmo li kia|n|u istinu u
poglcdu pitan|a poickla pivcnstvcno naci u nauci ili u Bibli|i. Takva
pitan|a, po nckima, ncma|u |cdnostavnog odgovoia.
L!TIRAT\RA
1. Whatcly R. 1825. !n thc lovc of tiuth. !n: Mcnckcn HL, cditoi. 196O. A ncw
dictionaiy of quotations on histoiical plinciplcs fiom ancicnt and modcin
souiccs. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, p. 1223.
2. O ovomc cc visc biti diskutovano u poglavl|u 16.
3. Shakcspcaic W. Macbcth 5. 5. 26-28.
4. \idcti poglavl|c 18 za visc dctal|a.
5. \ccina podataka |c iz Ginisovc kn|igc ickoida: (a) Mc!ailan D, cditoi.
199O. Guinncss book of woild iccoids 199O. 29th cd. Ncw Yoik: Bantam Books,
p. 197; (b) Young MC, cditoi. 1994. Guinncss book of iccoids 1995. 34th cd.
Ncw Yoik: !act on !ilc, p. 142. Takodc, infoimaci|c su uzctc od Guinncss
Publishing, Ltd., i od Amciican Biblc Socicty.
6. Litciatuia ko|a tictiia ovo pitan|c |c obimna. Kao uvod, vidcti: (a)
Livingstonc DN. 1987. Ivangclicals and thc Daiwinian contiovcisics: a biblio-
giaphical intioduction. Ivangclicals Studics Bullctin 4(2):1-1O. Nckoliko diugih,
mcdu mnogim dobiim izvoiima, ukl|u•u|u: (b) Laison I1. 1985. Tiial and ciioi:
thc Amciican contiovcisy ovci cication and cvolution. Oxfoid: Oxfoid
\nivcisity Picss; (c) Livingstonc DN. 1987. Daiwin`s foigottcn dcfcndcis: thc
cncountci bctwccn cvangclical thcology and cvolutionaiy thought. Giand
Rapids: Wm. B. Icidmans Pub. Co. (d) Maisdcn, GM. 1983. Cication vcisus
cvolution: no middlc way. Natuic 3O5:571-574; (c) Numbcis RL. 1982.
Cicationism in 2Oth-ccntuiy Amciica. Scicncc 218:538-544; (f) Numbcis RL.
1992. Thc cicationists: thc cvolution of scicntific cicationism. Ncw Yoik: Alficd
A. Knopf; (g) Scott IC. 1994. Thc stiugglc foi thc schools. Natuial Histoiy
193(7):1O-13.
7. \idi poglavl|c 19 za dodatnc dctal|c.
8. Hallibuiton R, 1i. 1964. Thc adoption of Aikansas` anti-cvolution law.
Aikansas Histoiical Quaitcily 23:271-283.
9. Kaufman GD. 1971. What shall wc do with thc Biblc? !ntcipictation: A
1ouinal of Biblc and Thcology 25:95-112.
1O. Whitcomb 1C, 1i., Moiiis HM. 1961. Thc Gcncsis flood: thc biblical iccoid
and its scicntific implications. Philadclphia: Picsbytciian and Rcfoimcd Pub. Co.
11. Za visc infoimaci|a, vidcti: (a) Biand RL. 1975. Tcxtbook hcaiing in
Califoinia. Oiigins 2:98, 99. (b) Ching K. 1975. Thc Cupcitino stoiy. Oiigins
2:42, 43; (c) Ching K. 1977. Appcal foi cquality. Oiigins 4:93; (d) Ching K. 1978.
Cication and thc law. Oiigins 5:47,48; (c) Dwyci BL. 1974. Califoinia scicncc
tcxtbook contiovcisy. Oiigins 1:29-34; (f) !oid 1R. 1976. An updatc on thc
tcaching of cication in Califoinia. Oiigins 3:46,47; (g) Holdcn C, cd. Random
samplcs: Alabama schools disclaim cvolution. Scicncc 27O:13O5.
12. Bailcy S. 1984. Gcncsis, cication, and cicationism. Ncw Yoik: Paulist
Picss, pp. 2O2-2O4.
13. (a) Biandc S. 1984. Scicntific validity of pioposcd public cducation matc-
iials foi balanccd ticatmcnt of cicationism and cvolution in clcmcntaiy scicncc
classiooms of Alabama. !n: Walkci KR, cditoi. Thc cvolution-cication contio-
vcisy: pcispcctivcs on icligion, philosophy, scicncc and cducation: a handbook.
Thc Palcontological Socicty Spccial Publication No.1. Knoxvillc: \nivcisity of
Tcnncsscc, pp. 141-155; (b) Skoog G. 1979. Topic of cvolution in sccondaiy
school biology tcxtbooks: 19OO-1977. Scicncc Iducation 63(5):621-64O.
14. Za piimcic vidcti: (a) Coffin HG. 1979. Cicationism: is it a viablc altcina-
tivc to cvolution as a thcoiy of oiigins? Ycs. Libcity 74(2):1O, 12, 13, 23, 24
(opovigavan|c na sti. 24, 25); (b) Mayci W\. 1978. Cication conccpts should not
bc taught in public schools. Libcity 73(5):3-7, (opovigavan|c na sti. 28, 29); (c)
Roth AA. 1978. Cication conccpts should bc taught in public schools. Libcity
73(5):3,24-27 (opovigavan|c na sti. 28); (d) \alcntinc 1W. 1979. Cicationism: is
it viablc altcinativc to cvolution as a thcoiy of oiigins? No. Libcity 74(2):11, 14,
15 (opovigavan|c na sti. 25, 26).
15. \idcti: Scott (icfcicnca 6g).
16. (a) Mooic 1. 1994. Thc Daiwin lcgcnd. Giand Rapids: Bakci Books; (b)
Rusch WH, Si., Klotz Books; (c) Roth AA. 1995. "Rctio-piogicssing". Oiigins
22:3-7.
17. !iazici W1. 1984. Paitial catastiophism and pick and choosc cmpiiism: thc
scicncc of "cicationist" gcology. !n: Walkci, pp. 5O-65 (icfcicnca 13a).
18. (a) [Anonimous]. 1988. Ivolutionist dcbatci dcsccnds to all-timc low. Acts
and !acts 17(6):3,5; (b) Numbcis 1992, p. 333 (vidcti icfcicncu 13a).
19. \idcti: (a) Numbcis 1982 (vidi icfcicncu 6c); (b) Numbcis 1992, pp. 319-
339 (vidi icfcicncu 6f).
2O. Za visc dctal|a i ob|asn|cn|a, vidcti: Roth AA. 1991. Cication holding its
own. Oiigins 18:51,52.
21. Gould S1. 1992. !mpcaching a sclf-appointcd |udgc. Book icvicw of:
1ohnson PI. 1991. Daiwin on tiial. Scicntific Amciican 267(1):118-121.
22. Livingstonc (icfcicnca 6a), p. 1. \ svo|o| kn|izi Daiwin`s !oigottcn
Dcfcndcis (icfcicnca 6c) Livingston da|c scst piimcia ko|i piikazu|u sliku ovog
sukoba.
23. (a) Diapci 1W. 1875. Histoiy of thc conflict bctwccn icligion and scicncc.
Ncw Yoik: D. Applcton & Co.; (b) Whitc AD. 1896. A histoiy of thc waifaic of
scicncc with thcology in Chiistcndom. 2 vols. Ncw Yoik: Dovci Publications,
196O icpiint. Za bol|c iazumcvan|c situaci|c oko Dic|pcia i \a|ta,
picpoiu•u|cm: (c) Lindbcig DC, Numbcis RL. 1986. Bcyond wai and pcacc: a
icappiaisal of thc cncountci bctwccn Chiistianity and scicncc. Chuich Histoiy
55:338-354; (d) Lindbcig DC, Numbcis RL, cditois. 1986. God and natuic: his-
toiical cssays on thc cncountci bctwccn Chiistianity and scicncc. Bcikclcy and
Los Angclcs: \nivcisity of Califoinia Picss, pp. 1-18; (c) Russcll 1B. 1991.
!nvcnting thc flat caith: Columbus and modcin histoiians. Ncw Yoik: Picagci
Publishcis, pp. 36-49.
24. Diapci, p. vii (icfcicnca 23a).
22 23
25. (a) Gould S1. 1994. Thc pcisistcntly flat caith. Natuial Histoiy 1O3(3):12-
19; (b) Lindbcig and Numbcis 1986 (icfcicnca 23c); (c) Russcll, pp.13-26 (ic-
fcicnca 23c).
26. Russcll, p. 44 (icfcicnca 23c).
27. (a) Wittgcnstcin L. 198O. Cultuic and valuc. Winch P, tianslatoi; von
Wiight GH, Nyman H, cditois. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, pp. 86/86c.
Tianslation of: \cimischtc Bcimcikungcn. \idcti takodc: (b) Kcmp A. 1991.
Thc cstiangcmcnt of thc past: a study in thc oiigins of modcin histoiical con-
sciousncss. Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 177,178.
28. Russcll, p. 76 (icfcicnca 23c).
29. !iyc RM, cditoi. 1983. !s God a cicationist? Thc icligious casc against cic-
ation-scicncc. Ncw Yoik: Sciibnci`s.
3O. Piovinc WB. 1987. Rcwicv of Laison I1. 1985. Tiial and ciioi: thc
Amciican contiovcisy ovci cication and cvolution. Acadcmc 73(1):5O-52.
31. Poglavl|a 1O, 12, 19 i 21 da|u dodatnc infoimaci|c vczano za konccpt
stvaian|a.
32. Dal|c infoimaci|c vczano za cvolucioni konccpt mogu sc naci u poglavl|i-
ma 4, 5, 8 i 11.
33. Za dctal|c vidcti: Hill H, Haiicll !, 1974. How to livc likc a king`s kid. South
Plainficld, N.1.: Biidgc Publishing, pp. 65-77.
34. Kn|iga !susa Navina 1O,13.
35. 2. Kn|iga o caicvima 2O,9-11.
36. Ncdavni izvcsta|i vczani za ova| slu•a| su: (a) Blindciman C. 1986. Thc
Piltdown inqucst. Buffalo: Piomcthcus Books; (b) Walsh 1I. 1996. \niavcling
Piltdown: thc scicntific fiaud of thc ccntuiy and its solution. Ncw Yoik: Random
Housc.
1cdan od na•ina na ko|i l|udi pokusava|u da ulcpsa|u svo| zivot |c
piomcna stila odcvan|a. Sccam sc kad su bilc modcinc samo uskc kia-
vatc. Kasni|c, modcinc kiavatc moialc su biti vilo siiokc; zatim su
postalc piihvatl|ivc iaznc siiinc. \ccina |c nau•ila da •uva svo|c staic
kiavatc, da bi bili spicmni za slcdcci modni hii. !dc|c takodc mogu slcdi-
ti isti obiazac. Odicdcni poglcdi na na•in ishianc, piopisan izglcd ili
umctnost, modcini su u |cdnom vicmcnu, a onda ih zamcn|u|u diugi.
!ilozofski konccpti slcdc isti obiazac. \ iaznim vicmcnima i na iaznim
mcstima picovladavali su iazli•iti poglcdi. Nckoliko piimcia ukl|u•u|u:
natuializam, ncgiian|c natpiiiodnog; tcizam, vciovan|c u Boga; i agnos-
ticizam, idc|a da |c odgovoi na osnovna pitan|a "nc znam". Mozcmo
dodati i konccptc apsolutizma, animizma, dctciminizma, di|alckti•kog
matcii|alizma, cmpiiizma, pantcizma, pluializma, iacionalizma, itd.
Svaka "skola misl|cn|a" ima, ili |c imala, piistalicc ko|i su vciovali u istini-
tost n|cnih idc|a. Ticba da imamo na umu ova| obiazac giupnog odobia-
van|a u intclcktualnim stvaiima kada odicdu|cmo tczinu dokaza u
piilog iaznih konccpata. Dominantnc idc|c sc mcn|a|u, ali onc nc mc-
n|a|u istinu. Tii piimcia cc ilustiovati implikaci|c modnih piavaca u
iazmisl|an|u. Ticba takodc da napomcncmo da mcn|an|c l|udskih idc|a
tokom vicmcna ni|c izgovoi za napustan|c nascg tiagan|a za istinom.
!stina |c tu da budc nadcna, sto |c picdmct o ko|cm ccmo dal|c iaspiav-
l|ati na kia|u ovog poglavl|a.
Kictan|c kontincnata
Sccam sc komcntaia svog piofcsoia fizi•kc gcologi|c o "uklapa|uco|"
podudainosti isto•nc i zapadnc obalc Atlanskog okcana. On |c spomc-
nuo da |c po•ctkom ovog vcka |cdan •ovck po imcnu \cgcnci
(Wcgcnci) pictpostavio da su nckad davno Scvcina i 1uzna Amciika bilc
uz Iviopu i Afiiku, i da tada izmcdu n|ih ni|c bilo Atlantskg okcana.
Kontincnti su sc od tada iazdva|ali (slika 2.1). Mada |c ta idc|a bila zani-
24 25
2. Pravci razmisIjanja
Na|pic, to |c bilo apsuidno; zatim
|c bilo mogucc; a na kia|u,
to smo znali svc vicmc.
1
ml|iva, mo| piofcsoi |c piokomcntaiisao da na n|u visc niko nc obiaca
mnogo pazn|c. Tad ni|c shvatao da cc u ioku od 16 godina gcoloska
za|cdnica napiaviti potpuni zaokict od potpunog odbacivan|a do pot-
punog ptihvatan|a \cgcnciovc idc|c.
Ta "nova" idc|a postala |c |ak, s|cdin|u|uci i icvitalizu|uci faktoi u
gcoloskom iazmisl|an|u, vodcci ka novim konccptima za foimiian|c kon-
tincnata, planinskih vcnaca i okcanskog dna. Nau•nici i nastavnici
moiali su ponovo da pisu gcoloskc udzbcnikc. Zivcti u ovo| vcliko|
piomcni misl|cn|a bilo |c i uzbudl|ivo i oticzn|u|ucc. \zbudl|ivo, |ci |c
stvaiano tako mnogo idc|a i ponovnih tuma•cn|a; oticzn|u|ucc, |ci |c
ostavl|alo •ovcka da sc pita ko|i cc diugi vcliki konccpt, sada ismc|avan,
biti izncnada piihvaccn kao dogma.
\ vicmc kad |c Alficd \cgcnci (188O-193O) sugciisao da su sc kon-
tincnti kictali, picovladu|uca, ali nc i dominantna idc|a, bila |c da sc
Zcml|a u pioslosti skupl|ala, kako sc hladila, i da su planinski vcnci
iczultiiali iz bo•nog skupl|an|a povisinskih slo|cva nasc planctc, sto |c
pioccs doncklc analogan naboiima ko|i sc foimiia|u na koii |abukc kako
sc ona skupl|a, suscci sc. \cgcnci |c iznco visc dokaza ko|i su ukazivali
da su, umcsto da sc zcml|a skupl|ala, kontincnti klizili po povisini
Zcml|c.
2
Mcdu mnostvom svo|ih aigumcnata, on |c istakao da |c cnoi-
mni bo•ni piitisak na ogiomnc i nckad nabianc slo|cvc ("navlakc")
cviopskih Alpa, ko|i su putovali stotinama kilomctaia, bio picvisc vclik
da bi sc ob|asnio samo skupl|an|cm. \z to, naslc su sc nckc sli•nosti
tipova stcna na supiotnim stianama Atlanskog okcana, sto |c
podiazumcvalo da su n|ihovc obalc moglc biti za|cdno u pioslosti.
Glavno intcicsovan|c \cgcncia,
3
ina•c iodcnog u Ncma•ko|, ni|c
bilo kictan|c kontincnata, mada |c ob|avio •ctiii izdan|a svo|c kn|igc
ko|a sc bavi tom idc|om. On |c pivcnstvcno bio mctcoiolog i aikti•ki
istiaziva•. Ovo poslcdn|c sc pokazalo kobnim po n|cga. Dvo|ici n|cgovih
kolcga, ko|i su iadili blizu sicdista gicnlandskc lcdcnc kapc u posma-
tia•ko| stanici A|smit, ticbalc su zalihc za zimu. \pikos gotovo
ncsavladivim pioblcmima, ukl|u•u|u•i iaspad opicmc, odusta|an|c
vccinc •lanova ckipc i tcmpciatuiama od -5O
o
C, on i dvo|ica kolcga
putovali su 4OO km psccom zapicgom sa zapadnc obalc Gicnlanda, sti-
gavsi na|zad u A|smit u |cscn 193O. godinc. Mcdutim, stigli su bcz ikakvih
zaliha, ko|c su moiali ostaviti usput. Tio•lani tim ko|i |c ostao u A|smitu
uspco |c da piczivi tu zimu, ali su \cgcnci i |cdan kolcga, ko|i su
pokusali da sc viatc na obalu, izgubili zivotc. Poslc |cdnog dana piovc-
dcnog u A|smitu, n|ih dvo|ica su kicnuli 1. novcmbia, na \cgcnciov 5O.
iodcndan. N|cgovo tclo nadcno |c slcdcccg piolcca, na oko pola puta do
obalc, pazl|ivo zakopano od stianc n|cgovog kolcgc i dobio ozna•cno
\cgcnciovim ski|ama. N|cgov kolcga, 22-godisn|ak, potpuno |c ncstao.
\cgcnci |c vciovatno umio u svom satoiu, od si•anih pioblcma. Giob
26 27
SL!KA 2.1 - Obiazac kictan|a kontincnata u tii iazli•ita vicmcnska pciioda,
kako ga |c zamislio \cgcnci. Na|nizi di|agiam picdstavl|a danasn|i iaspoicd.
Tamni|a podiu•|a su moia, ta•kasta podiu•|a su plitka moia na kontincntima, a
bcla podiu•|a su suvo kopno. Novi|i konccpti sugciisu ncku modifikaci|u u
dctal|ima, mada |c osnovna idc|a uglavnom piihvaccna.
!z \cgcnci (icfcicnca 2).
mu |c ostao na gicnlandsko| lcdcno| kapi. Sncg i lcd su odavno pickiili
kist od scst mctaia ko|i ga |c ozna•avao.
\ vicmc n|cgovc smiti, \cgcnciova idc|a o kictan|u kontincnata
imala |c malo poboinika, a mnogo piotivnika, naio•ito u Scvcino|
Amciici. N|cgovi piotivnici •csto su icagovali na n|cgovc poglcdc sa
odbo|noscu i picziiom. \ N|u|oiku |c 1926. godinc sazvan |cdan mcdu-
naiodni simpozi|um o to| tcmi. \cgcnci |c piisustvovao i sico sc sa
opstim odbi|an|cm tc idc|c. "`\cliki kalibii` mcdu amcii•kim gcolozima
ispalili su svu munici|u piotiv n|cga",
4
a ncki su ga optuzivali da ignoiisc
•in|cnicc i piaktiku|c autointoksikaci|u. Piczii picma idc|i kictan|a kon-
tincnata |c naicdnih godina bio tako ozbil|an da |c podizavan|c tc idc|c
moglo ugioziti nau•nu icpitaci|u.
5
Mozda |c stcpcn pazn|c i otpoia, ko|c
|c ta idc|a piimila, zapiavo ukazivao na n|cnu vicdnost i snagu.
Bczvicdnc pictn|c i bcsmislcnc hipotczc nc piivla•c takvu pazn|u.
Kasnih 5O-ih i 6O-ih godina istiaziva•i su piikupili novc podatkc ko|i
su sc dobio slagali sa idc|om kictan|a kontincnata, i ncki nau•nici su sc
•ak usudili da piomovisu \cgcnciovu idc|u. Naio•ito su bili vazni novi
podaci ko|i su navodno ukazivali da |c Zcml|in magnctni pol obinuo
svo|u scvci-|ug oii|cntaci|u mnogo puta u pioslosti. Nau•nisi su mogli
otkiiti ova| navodno obinuti obiazac, |ci su vulkanskc stcnc navodno
zabclczilc u scbi Zcml|in magnctizam kako su sc hladilc i foimiialc
ogomnc gicbcnc na okcanskom dnu. Da bi uklopili tc novc podatkc,
gcolozi su pictpostavili da ogiomnc pokictnc plo•c pickiiva|u Zcml|u.
Onc sc navodno foimiia|u ispod |cdnc ivicc gicbcna, i apsoibu|u sc u
Zcml|u duz iovova sa supiotnc stianc. Takvc plo•c putu|u spoio duz
Zcml|inc povisinc kao ogiomnc siiokc bcskia|nc tiakc. N|ihovo kicta-
n|c nosi kontincntc, ko|i putu|u na n|ima.
6
Gcolozi to zovu modclom tck-
tonikc plo•a. Gcolozima ncdosta|c odgovaia|uci mchanizam za kictan|c
tih plo•a, ali |c izncnadu|ucc sto |c poslc dcccni|a odbi|an|a gcoloska
za|cdnica piigilila tu udc|u ncobi•nom bizinom i sa vclikim zaiom. \
ioku od pctnacst godina, svako ko ni|c vciovao u modcl tcktonikc plo•a
i iczultu|ucc kictan|c kontincnata iizikovao |c da budc piotcian iz
nau•nc za|cdnicc. Ali dco opozici|c |c ostao. Analiziia|uci |cdnu kn|igu
ko|a podizava konccpt tcktonikc plo•a, |cdan gcolog |c piokomcn-
taiisao da ni|c suguian da li bi izdava• ticbalo da ozna•i kn|igu kao ncsto
sto ni|c izmisl|otina!
7
1cdan odgovoi |c sugciisao da u smislu iskiivl|i-
van|a, "ta kn|iga sc nc mozc takmi•iti sa tom kiitikom"!
8
!pak, konccpt
tcktonikc plo•a |c pobcdio. To |c sada dominantan konccpt ko|i ospoia-
va samo mala, ali istia|na man|ina.
9
Gcologi|a nc piihvata visc idc|u da
sc Zcml|a skupl|ala,
1O
ali idc|a da sc ona mogla zapiavo siiiti ima
ogiani•cnu podisku.
11
\cgcnci |c sada postao ncsto kao hcio| naukc, |ci |c bio 3O do 4O
godina ispicd svog vicmcna. Na zalost, ni|c dozivco da vidi mnogc svo|c
aigumcntc piihvaccnim i potpuni picokict u stavu nau•nc za|cdnicc
picma n|cmu. Mnogi sc pita|u, kako |c imao tako naio•itu moc picd-
vidan|a i zasto ga nau•nici nisu odmah piihvatili. Ncki sugciisu da tczina
dokaza ni|c bila dovol|na u to vicmc,
12
sto opct nc ob|asn|ava zasto su
piimcii n|cgovih dokaza, ko|c |c gcologi|a kasni|c piihvatila, tako dugo
izazivali takvo ncpii|atcl|stvo. Diugi su sugciisali da |c n|cgova idc|a bila
picvisc icvolucionaina za to vicmc, kad sc ima u vidu ncpiihvatl|ivost
vclikih gcoloskih piomcna, naio•ito onih uziokovanih katastiofama.
Dal|c, \cgcnciovo hipotcti•ko otvaian|c Atlantika moglo sc povczivati
sa No|cvim bibli|skim Potopom, sto |c idc|a ko|u su mnogi gcolozi zclcli
da izbcgnu.
13
\isc n|ih |c spomcnulo i to, da posto |c \cgcnci bio mctc-
oiolog, a nc •lan gcoloskc za|cdnicc, piofcsionalni clitizam |c bio sklon
odbacivan|u n|cgovih glcdista.
14
Na|vciovatni|c da su svi goin|i faktoii
dopiincli tom odbacivan|u. Tcsko |c ospoiavati ustavnovl|cna glcdista,
ali kao sto to istoii|a modcla tcktonikc plo•a ilustiu|c, kad do piih-
vatan|a ipak dodc, to sc dcsava bizo.
Alhcmi|a
Alhcmi|a (slika 2.2) da|c |os |cdan piimci siioko piihvaccnc, domi-
nantnc idc|c ko|a |c kasni|c odba•cna.
15
Ona |c imala piakti•nu piimcnu
u pokusa|u da sc pictvoic piosti mctali, kao sto su gvozdc i olovo, u
zlato. Posto alhcmi|a sada ima losu icputaci|u, ictko sc shvata da |c
n|cna osnovna idc|a imala dobai iacionalni tcmcl|. Posto sc •isto gvozdc
moglo dobiti iz siiovih civcnkastih gvozdcnih iuda, moglo sc iczonovati
da bi ticbalo da |c mogucc dobiti i zlato iz iclativno siiovih supstanci
kakvc su gvozdc ili olovo. \z to, Aiistotcl |c sugciisao da •ctiii osnovna
clcmcnta - zcml|a, vazduh, voda i vatia - mogu da sc tianfoimisu |cdni u
diugc. Zasto nc pokusati piomcniti olovo u zlato? \ izvcsnom smislu su
iani alhcmi•aii bili istinski nau•nici ko|i su pokusavali da iznadu kako da
pioizvcdu zlato, na isti na•in na ko|i su pictpostavl|ali da ga |c piiioda
pioizvcla u pioslosti.
\icmcnom |c alhcmi|a postala povczana sa misticizmom. Tiagan|c
ni|c bilo samo za zlatom vcc i za onim sto bi moglo pioduziti zivot i •ak
dati bcsmitnost. Alhcmi|a sc mozc podcliti na dva dcla - na piakti•nu i
czotcii•nu alhcmi|u. Ova poslcdn|a izazvala |c znatnc spckulaci|c, nckad
do ta•kc potpunc nc|asnosti. Piakti•aii su tiagali za ncpoznatom sup-
stancom ili supstancama, zvanim "kamcn mudiosti" ili "cliksii mladosti",
ko|c bi pioizvodilc zlato i dug zivot. Ovo tiagan|c postalo |c mnogima
piava opscsi|a.
Alhcmi|a |c dugo posto|ala. \ zapadnom svctu ona sc po|avila u
isto•nom Sicdozcml|u oko pivog vcka nasc cic. Kina |c piihvatila ta|
konccpt vckovima iani|c. Kasni|c sc po|avila u !ndi|i oko pctog vcka
nasc cic, sto |c otpiilikc vicmc u ko|cm |c piivicmcno oslabila u
28 29
Zapadnom svctu zbog zbun|u|ucih misti•nih ticndova. Aiapi, ko|i su
imali |cdan bio| izuzctnih alhcmi•aia, bavili su sc n|omc mnogo vckova.
\ sicdn|cm vcku i kasni|c, ona sc piosiiila u Iviopu gdc |c bila vilo
uvazavana. Kial|cvi i plcmici •csto su podizavali alhcmi•aic i dobio
opicml|cnc laboiatoii|c u nadi da cc povccati svo|c bogatstvo. \ciovatno
|c vccina obiazovanih l|udi vciovala u alhcmi|ski piincip pictvaian|a
clcmcnata. Piistalicc tc tcoii|c bili su tako znamcnitc li•nosti kao Toma
Akvinski, Rodzci Bckon, Albcit \cliki, !sak N|utn, •uvcni lckai
Paiacclzus i cai Rudolf !!. Kial|ica Ilizabcta ! zaposl|avala |c nckoliko
alhcmi•aia. Papa Bonifaci|c \!!! bio |c pokiovitcl| alhcmi|c, ali |c papa
1ovan XX!! pokusao da |c zabiani. !ntclcktulana za|cdnica piihvatala |c
alhcmi|u skoio 2.OOO godina, mada sc za svc to vicmc ni|cdan piosti
mctal ni|c nikad pictvoiio u zlato!
!alsifiktoii ko|i su uzivali da siic izazovnc mivicc laznih infoimaci|a
otczavali su piaktikovan|c alhcmi|c. \ isto vicmc, oni su iizikovali da
navuku gncv svo|ih pokiovitcl|a |ci nisu mogli da pioizvcdu nikakvo
zlato. Nckad im |c bckstvo bilo |cdini spas. Pic•csto su piibcgavali pod-
valama i imali mnostvo tiikova, kao sto |c koiisccn|c supl|cg, zlatnom
piasinom ispun|cnog gvozdcnog stapa za mcsan|c, zapuscnog voskom.
Kad bi ga koiistili za mcsan|c viclc tc•nosti u sudu za topl|cn|c, vosak bi
sc istopio i zlatna piasina unutai stapa bi sc po|avila kao da |c dobi|cna
pictvaian|cm. Takvi falsifikatoii izncli su alhcmi|u na idav glas i postcni
alhcmi•aii su ponckad bili piisil|cni da iadc u ta|nosti.
\ 17. vcku sc piaktikovan|c alhcmi|c piosiiilo i na pioizvodn|u
iaznih koiisnih hcmikali|a, dok |c tiagan|c za kamcnom mudiosti splas-
nulo. Mnoga od tih novih otkiica sluzila su kao osnova za iazvo| modci-
nc hcmi|c. !ioni•no |c da |c pictvaian|c (tiansmutaci|a) sada uobi•a|cn
pioccs. Koiisccn|cm akcclciatoia •cstica i nuklcainih icaktoia, fizi•aii
su foimiiali bio|nc hcmi|skc clcmcntc od diugih hcmi|skih clcmcnata.
Mcdutim, piavl|cn|c zlata takvim pioccsom |c picskupo da bi bilo vicd-
no tiuda. Dominatna idc|a alhcmi|skc tiansmutaci|c obi•nim hcmi|skim
sicdstvima - piihvatana skoio dva milcni|uma - sada |c mitva. Alhcmi|a
dcmonstiiia losu nauku, dok uspon hcmi|c oslikava dobiu nauku.
Lov na vcsticc
Obiazac dominantnih idc|a sc nc ogiani•ava samo na aktivnosti u
nauci. Godinc 1459. |cdna fiancuska giupa poboznih l|udi, ko|a sc nocu
povla•ila na usaml|cna mcsta da sc moli Bogu, bila |c optuzcna da |c u
dosluhu sa Sotonom. Kolali su izvcsta|i da sc Sotona po|avl|ivao na n|i-
hovim ta|nim mcstima da ih pou•ava i da|c im novac i hianu, dok su oni
obccavali poslusnost.
16
\lasti su uhapsilc tc l|udc, mcdu ko|ima su bili i
ncki uglcdni giadani, kao i |cdna mcntalno bolcsna zcna. Podvignuti su
uzasnim mukama na spiavi za mu•cn|c, dok su mu•itcl|i zahtcvali od
n|ih da piizna|u istinitost optuzbi. 1cdan bio| |c piiznao optuzbc i
optuzivao diugc. Nckad sc za novooptuzcnc l|udc ispostavl|alo da su
li•ni ncpii|atcl|i mu•itcl|a! \lasti su povcsalc i spalilc optuzcnc, mada su
ncki uspcli da pobcgnu nakon sto su platili vclikc sumc novca. Nakon 32
godinc |c paiiski pailamcnt, poslc ispitivan|a tog slu•a|a, ponistio pic-
sudc, ali |c za vccinu zitava bilo pickasno.
Ta| dogada| zbio sc u ianim fazama mani|c lova na vcsticc, na|istia|-
ni|c i na|stiasni|c idc|c ko|a |c dominiiala Iviopom tokom tii vcka.
17
Satanskim zaiom diustvo |c tiazilo svc onc za ko|c sc mislilo da ima|u
nckc vczc sa dcmonima i kazn|avalo ih. Mnogi si bili zivi spal|cni,
obcscni, smaknuti ili zdiobl|cni. Za svaku ncvol|u, kao sto su slaba lcti-
na, izncnadna smit i Cina smit (bubonska kuga), ko|a |c nckad haiala,
optuzivanc su vcsticc.
1cdnom su piividno pouzdani svcdoci optuzili giupu zcna, od ko|ih su
nckc bilc vcoma mladc, da u•cstvu|u u vcsti•|im igiama u ponoc ispod
nckog hiasta. Ncki od n|ihovih muzcva piotcstvovali su govoicci da su
onc bilc s n|ima u to vicmc, ali su vlasti icklc tim l|udima da ih |c Sotona
mogao obmanuti, i da su samo piividi n|ihovih zcna ostali kod kucc. Ovo
|c zbunilo muzcvc. \lasti su im spalilc zcnc.
18
\isc l|udi |c picuzclo mi-
3O 31
SL!KA 2.2 - Alhcmi•ai u svo|o| laboiatoii|i.
Naslikao Dc|vid Tcnicis Mladi (David Tcnicis thc Youngci).
si|u da uhvati svakoga ko bi mogao biti povczan sa Sotonom. 1cdan islcd-
nik sc navodno hvalio da |c osudio i spalio 9OO vcstica za 15 godina.
19
Nc
samo l|udi, vcc i svin|c, psi, mnogc ma•kc, pa •ak i |cdan pctao, bili su
spal|ivani ili vcsani. Bilo |c tcsko - ako nc i ncmogucc - da sc zaustavi ta
mani|a. Svi ko|i su ncgiiali optuzbc podvigavani su toituii dok nc piiz-
na|u. Malo n|ih sc usudilo da sc buni piotiv tc piaksc, da nc bi i sami bili
ubi|cni. To ludilo vladalo |c u Ncma•ko|, Austii|i, !iancusko| i Sva|-
caisko|, a piosiiilo sc i na Inglcsku, Rusi|u, pa •ak i picko Atlantika na
SAD. Niko nc zna koliko |c l|udi poginulo. Nckc pioccnc idu i do 9 mi-
liona.
2O
\ciovatno |c zivot izgubilo na|man|c nckoliko stotina hil|ada
l|udi.
Ta divl|a idc|a ilustiu|c i sub|cktivnost nckih piihvaccnih konccpata,
i n|ihov potcnci|al za izazivan|c ncpiavdc. !zmcdu onoga sto sc piihvata
i samc istinc mozc posto|ati vcliki |az. Nc bi ticbalo da vciu|cmo popu-
lainim stavovima u odicdivan|u istinc. Ncsumn|ivo |c da psiholoski i
socioloski faktoii ima|u zna•a|nu ulogu u iazvo|u, populainosti i istia|-
nosti mnogih idc|a ko|c l|udi smatia|u istinitim.
Paiadigmc i istina
\obi•a|cno vidcn|c naukc |c da ona pazl|ivo i posto|ano unistava
ncznan|c, dok tii|umfalno dobi|a bitku duz gianica znan|a. Ova| poglcd,
nckada podstican i od stianc samih nau•nika, uvcliko |c dovcdcn u
pitan|c 1962. godinc ob|avl|ivan|cm kn|igc Tomasa Kuna (Thomas
Kuhn) Stiuktuia nau•nih icvoluci|a (Stiuctuic of Scicntific
Rcvolutions).
21
Ova vilo utica|na kn|iga bila |c odmah picdmct kon-
tiavcizc. Ona dovodi u pitan|c autoiitct i "ncpogicsivo zapazan|c"
naukc.
22
Kun smatia da |c nauka, umcsto da picdstavl|a akumulaci|u ob|ck-
tivnog znan|a, pic podcsavan|c podataka u okviiu siioko piihvaccnih
konccpata "ko|i za ncko vicmc ob|asn|ava|u pioblcmc i da|u icscn|a u
okviiu datog modcla".
23
Nazvao |c takvc idc|c paiadigmama. Paiadigmc
su siioki poglcdi ko|i mogu biti istiniti ili lazni, ali ih l|udi piihvata|u kao
istinitc. Kao takvi, oni usicdsicdu|u pazn|u na onc zakl|u•kc ko|i sc slazu
sa tom paiadigmom, i tako ogiani•ava|u svc mogucc inovaci|c izvan n|c.
Piimcii ukl|u•u|u modcl tcktonikc plo•a i katastiofizam.
24
Takvi kon-
ccpti postavl|a|u ogiani•cn|a onomc sto Kun naziva "noimalnom
naukom", u ko|ima nau•nici tuma•c podatkc u okviiima tc piihvaccnc
paiadigmc. Nckad imamo piomcnu u paiadigmi, ko|a vodi do onoga sto
Kun zovc "nau•nom icvoluci|om". Piihvatan|c konccpta tcktonikc plo•a
picdstavl|a |cdnu nau•nu icvoluci|u. Kun dal|c naglasava •in|cnicu da cc,
ako nau•nik nc uskladi svo|c zakl|u•kc unutai |cdnc piihvaccnc paia-
digmc, diugi nau•nici ih vciovatno odbaciti kao mctafizi•kc ili picvisc
pioblcmati•nc. Ova| stav tczi da pioduzi zivot |cdnc paiadigmc.
Paiadigmc podizava i •in|cnica da sc osccamo siguini|im kad sc slazcmo
sa picovladu|ucim misl|cn|cm. \ ovom smislu dobio |c podsctiti sc na
izicku, da ako uvck idcmo za vccinom, imamo malo sansi za napic-
dovan|c. Piomcna iz |cdnc paiadigmc u diugu vcoma |c tcska |ci ticba
da nadvladamo tako mnogo intclcktualnc incici|c.
25
Kun ni|c postao omil|cn u nau•no| za|cdnici, ozna•ava|uci piomcnu
u paiadigmi "iskustvom picobiaccn|a".
26
On |c ospoiio i omil|cnu idc|u
napictka naukc, tvidcci, "da mi moiamo da napustimo tvidn|u, ko|a |c
iziazcna ili ko|a sc podiazumcva, da piomcnc u paiadigmi vodc
nau•nikc, i onc ko|i u•c od n|ih, svc blizc istini".
27
Diugim ic•ima, i nova
paiadigma nas mozc voditi dal|c od istinc.
Mada sc mnogi tomc odupiiu, nau•nici su siioko piihvatili i piimcnili
konccpt paiadigmc dalcko izvan naukc, •ak i na tcologi|u. Rc• "paiadig-
ma", ko|a sc odnosi na piihvaccni dominantni konccpt, postala |c
odomaccna ic• mcdu obiazovanim l|udima.
Kunovc idc|c izazvalc su znatnu buiu, pa •ak i icfoimu, naio•ito u
istoii|i, filozofi|i i sociologi|i naukc. Mnogi sociolozi vidc |cdnu |aku soci-
olosku komponcntu ko|a upiavl|a i pitan|ima i odgovoiima ko|c nauka
stvaia.
28
Konccpt da nau•na za|cdnica icgulisc i vistu pitan|a ko|c
nau•nici postavl|a|u i odgovoic na n|ih, nc poklapa sc sa slikom ko|u
mnogi nau•nici ima|u o svom pol|u iada kao otvoicnom u tiagan|u za
istinom, ali |c idc|a socioloskog utica|a u nauci piihvaccna u zna•a|no|
mcii.
O•iglcdno |c da giupno ponasan|c nau•nc za|cdnicc, kada ona iadi
unutai |cdnc paiadigmc ili piclazi sa |cdnc na diugu, oda|c ncdostatak
nczavisnog misl|cn|a nczavisnog nau•nika. Mcdutim, gcncialno, nauka
napicdu|c picma istini. Mnogc laznc paiadigmc mogu izioniti duz tog
puta, ali naposlctku sc piiblizavano istini kako ugiadu|cmo visc •in|cni-
ca iz piiiodc u konccptc ko|c iazvi|amo.
Pii•a o mcn|a|ucim paiadigmama kazc nam da ticba da kopamo
dubl|c od picovladu|uccg misl|cn|a, ako sc nadamo da ccmo obczbcditi
istinu. 1a bih sugciisao dva sicdstva za spic•avan|c toga da nas nc
pioguta|u populainc zabludc. (1) Ticba da upiazn|avamo sto nczavisni-
|u misao. To mozc zapictiti naso| zcl|i za diustvcnim odobiavan|cm, ali
cc i sman|iti ncpioduktivnu intclcktualnu diustvcnost. (2) \ pioccni
|cdnc paiadigmc, bilo bi dobio da odicdimo osnovu za n|cno piihvata-
n|c. !ma dobiih •in|cnica i losih •in|cnica, •vistih zakl|u•aka i spckula-
tivnih zakl|u•aka. A poicd pictpostavki, ima i pictpostavki zasnovanih
na pictpostavkama. Zadatak pioccn|ivan|a |c tczak, ali |c ncophodan. \
pokusa|u da sc odicdi ko|a |c idc|a ta•na, moia sc kiiti•ki pioccniti
tcmcl| na ko|cm svako supiotstavl|cno glcdistc po•iva, i nc dozvoliti da
na nas pickomcino uti•c "klima misl|cn|a".
32 33
!stina - ugiozcna vista
Savicmcni na•in iazmisl|an|a |c da sc sumn|a u skoio svc, ili da sc
osta|c otvoicn za vccinu pitan|a. Na zalost, mnogi otvoicni umovi otkii-
va|u uglavnom vakum. Kako •csto •u|cmo mogucc odgovoic na ncko
pitan|c, ali bcz zakl|u•aka! Picvisc |c n|ih u akadcmskim kiugovima
zadovol|no piostim picdstavl|an|cm visc mogucih misl|cn|a, •csto bcz
i|cdnc |cdinc siiokc paiadigmc, tako da sc nc dolazi ni do kakvih
kona•nih zakl|u•aka. Pic•csto nasc istiazivan|c zavisava sa visc
mogucnosti. Ncsumn|ivo |c da ovo foimiia dco osnovc za tiadicionalno
i satiii•no "mozda", kao kona•ni zakl|u•ak tipi•nc doktoiskc discitaci|c.
Piihvatan|c ncodicdcnog ob|asn|cn|a paiadigmc mozc nas ohiabiiti da
napustimo ncophodno pioccn|ivan|c i piibcgncmo ncvciici u gotovo svc.
Mozcmo piosto dici iukc u svom tiagan|u za istinom. Ali takav stav zna•i
pictciano po|cdnostavl|ivan|c, lcn|ost, ncplodnost i tupost.
Poznati fiancuski pisac Moli|ci (Moliéic) napisao |c komcdi|u
"Piisilni biak".
29
Ta| komad, pisan na zahtcv kial|a Lu|a X!\, bio |c
odmah uspcsan, i nckad na|bogati|i fiancuski kial| |c •ak i u•cstvovao u
picdstavi. Ona govoii o nckim l|udskim manama na humoiisti•an, ali i
pou•an (i nc bas suptilan) na•in. \ to| komcdi|i, |cdan bogati staii|i
gospodin sc pita da li bi ticbalo da ozcni |cdnu mladu dcvo|ku zain-
tcicsovanu pivcstvcno za n|cgovo bogatstvo. On tiazi savct od nckoliko
l|udi, ukl|u•u|uci i dva filozofa. Pivi filozof |c aiistotclovac i toliko |c
obuzct svo|im iazmisl|an|cm, svo|om filozofi|om i dcfinici|ama tcimina,
da |adni gospodin nc mozc da mu picncsc icalnost svog pioblcma.
Odlazi iazo•aian i tiazi savct od |cdnog skcpti•nog filozofa. Picdstavivsi
sc, kazc mu da |c dosao po savct, na sta filozof odgovaia: "Molim tc,
piomcni na•in govoia. Nasa filozofi|a nam nalazc da nc izii•cmo poziti-
van picdlog, vcc da o svcmu govoiimo sa sumn|om, i da uvck zadizimo
sud za scbc. !z tog iazloga, nc bi ticbalo da kazcs `dosao sam`, vcc `izglc-
da da sam dosao`." Slcdi duza iaspiava o tomc da li |c ta| •ovck zaista
dosao ili samo izglcda da |c dosao! !ilozof nastavl|a da odgovaia
bogatom gospodinu komcnatiima kao sto su "mozda |c tako", ili "ni|c
ncmogucc", ili "mozc biti", i odbi|a da govoii o gospodinovom stvainom
pitan|u. Napctost iastc, a do picokicta izncnada dolazi kada iazdiazcni
"gospodin" udaia filozofa, ko|i odgovaia vikom i buinim komcntaiima.
Govoicci gospodinu da |c bczobiazluk i siamota tuci filozofa, picti mu
sudom. Gospodin odgovaia podcsno: "Molim tc, ispiavi svo| na•in go-
voia. Ticba da sumn|amo u svc, i nc tiaba da kazcs da sam tc udaiio, vcc
da izglcda da sam tc udaiio." Gospodin odgovaia filozofu istom vistom
ncizvcsnih tvidn|i kakvu |c na po•ctku i piimio. !ilozof, ko|i |c ubcdcn
da |c udaicn, ponovo slusa komcntaic kao "mozda |c tako" i "ni|c
ncmogucc". Tako ova| gospodin ponosno u•i filosofa o manama skcpti-
cizma.
Nas sadasn|i intclcktualni mil|c ima istc slabosti kao i ona|
Moli|ciovog vicmcna. Pic•csto sc uvazava|u iclativizam, agnosticizam i
skcpticizam, dok izvcsnost i istina izglcda|u ugiozcni. Modcino |c
dovoditi u pitan|c gotovo svc. Sumn|c sc nckad ohiabiu|u iadi scbc
samih, •ak i kad mogu malo da dopiincsu bilo •cmu diugom osim dal|im
sumn|ama.
Rclativizam, agnosticizam i skcpticizam, ko|i svodc istinu na ncizvcs-
nost, nc mogu nuditi nikakvu izvcsnost da su ta•ni. N|ihovi vlastiti piin-
cipi nalazu da budcmo ncsiguini u poglcdu gotovo svcga zna•a|nog, sto
ukl|u•u|c i samc ovc piopozici|c. Ako nc vciu|ctc ni u sta, mozctc li biti
doslcdni i dal|c vciovati u to da nc vciu|ctc ni u sta? Po Paskalovim
ic•ima: "Ni|c izvcsno da |c svc ncizvcsno."
3O
O•iglcdno da mozcmo, i da ticba da odbacimo mnogc idc|c, i
opicznost |c vilina u pioccni mnogih konccpata. \z to, ima piostoia za
opiavdano zadizavan|c suda za scbc, |ci ncmamo dovol|no infoimaci|a
da doncscmo odluku. Dok tiagamo za istinom, ticba da smo iazumni i
da uiavnotczimo svo|c piihvatan|c idc|a pazl|ivim ispitivan|cm. Sumn|a
ima svo|c mcsto, ali nc ticba u svc sumn|ati vc•no, i na|vazni|i zadatak,
odva|an|c istinc od gicskc, nc ticba nikad da budc zitva bcsplodnog
skcpticizma. Zdiava nauka mozc otvoiiti viata istini. Nc ticba da sc
ncpoticbno povla•imo u oblast onog "mozda", u ko|o| svc izglcda, a nista
ni|c.
Nckada sc nasa igia sumn|c suo•ava sa icalnoscu |asnih, hladnih
•in|cnica, kakva |c sudai santc lcda i Titanika. Ako nam ncko ukiadc
novac, n|cgovo posto|an|c i konccpt vlasnistva nam posta|u kia|n|c vazni.
!li, ako zakasnimo i piopustimo autobus, vicmc posta|c vilo icalno.
Rcalnost toga da |c ncko fizi•ki napao |cdnog skcpti•nog filozofa mozc
takodc uzdimati nasu sumn|u! (Slu•a|no, u Moli|ciovo| komcdi|i iodaci
mladc zcnc piisil|ava|u bogatasa da sc n|om ozcni.) Razvod ili opiosta|
kiiminalcu, mogu nas podsctiti da su moialnc vicdnosti, •ovckov
intcgiitct i piastan|c takodc dco stvainosti. \ccina nas piihvata posto-
|an|c lazi, ali piihvatan|c lazi podiazumcva i icalnost istinc. Nckad sc
usicd svih nasih sumn|i suo•avamo sa stvainoscu ko|a nam nalazc
postovan|c. Ako posto|i stvainost, posto|i i istina, ali |c ncccmo naci ako
sumn|amo u svc. Ona| ko|i sumn|a u svc, siguino ncma tako mnogo da
ponudi kao ona| ko|i tiazi istinu.
Cin|cnica da imamo dominantnc paiadigmc ko|c sc mcn|a|u s vic-
mcna na vicmc, nc ticba da nas odviati od tiazcn|a istinc zasnovanc na
•vistim aigumcntima. Rcalnost |c tu, istina posto|i, i moguc |c zadovo-
l|ava|uci stcpcn izvcsnosti. !stina |c tako vazna da ticba da |c mail|ivo
tiazimo i da aktivno stitimo n|cno piavo da posto|i.
34 35
Zakl|u•ci
!stoii|a l|udskc intclcktualnc aktivnosti ukl|u•u|c piihvatan|c siiokih
dominantnih idc|a zvanih paiadigmc. Piimci |cdnc siioko piihvaccnc
idc|c |c da sc kontincnti navodno polako kiccu po povisini Zcml|c
(modcl tcktonikc plo•a). Paiadigmc mogu doci i otici, i mogu biti istinitc
ili laznc. N|ihovo opstc piihvatan|c nc gaiantu|c n|ihovu ispiavnost.
Populaino misl|cn|c ni|c |ak kiitcii|um istinc. Dok tiagamo za istinom,
mozcmo izbcci da zapadncmo u pogicsnc paiadigmc piaktiku|uci i
nczavisnu misao, i tcmcl|no ispitivan|c. Moiamo uvck zasnivati svo|c
zakl|u•kc na na|•viscim dokazima.
Cin|cnica da sc paiadigmc mcn|a|u nc bi ticbalo da nas odvu•c od
siguinosti da istina posto|i i da cc nam pazl|ivo piou•avan|c pomoci da
|c nadcmo.
L!TIRAT\RA
1. Ova| afoiizam, u iazli•itim foimama, bio |c piipisivan iazli•itim autoiima,
ukl|u•u|uci \ili|cma Dzc|msa (William 1amcs), Tomasa Haksli|a (Thomas
Huxlcy) i Luisa Agasi|a (Louis Agassiz).
2. Wcgcnci A. 1929. Thc oiigin of contincnts and occans. Biiam 1, tianslatoi
(1967). London: Mcthucn and Co. Tianslation of: Dic Intstchung dci
Kontincntc und Ozcanc. 4th icv. cd.
3. Koiistio sam slcdccu litciatuiu u piou•avan|u n|cgovog zivota: (a) Hallam
A. 1989. Gicat gcological contiovcisics. 2nd cd. Oxfoid: Oxfoid \nivcisity
Picss, pp. 137-183; (b) Schcaizbach M. 1986. Alficd Wcgcnci, thc fathci of con-
tincntal diift. Lovc C, tianslatoi. Madison, Wis.: Scicncc Tcch, !nc. Tianslation
of: Alficd Wcgcnci und dic Diift dci Kontincntc (198O); (c) Sullivan W. 1991.
Contincnts in motion: thc ncw caith dcbatc. 2nd cd. Ncw Yoik: Amciican
!nstitutc of Physics.
4. Sullivan, p. 14 (icfcicnca 3c).
5. !bid., p. 19.
6. Za visc dctal|a vidcti Hallam, pp. 164-173 (icfcicnca 3a).
7. Mcycihoff AA. 1972. Rcvicw of: Tailing D and M. 1971. Contincntal diift:
a study of thc caith`s moving suifacc. Gcotimcs 17(4):34-36.
8. Cowcn R, Giccn HW !!, MacGicgoi !D, Mooics IM, \alcntinc 1W. 1972.
Rcvicw appiaiscd (lcttcis to thc cditoi). Gcotimcs 17(7):1O.
9. Za dal|c komcntaic vidcti poglavl|c 12.
1O. Mcdutim, ncki ncdavni iadovi podupiiu konccpt skupl|an|a Zcml|c, kao
sto su: Lyttlcton RA. 1982. Thc caith and its mountains. Ncw Yoik and London:
1ohn Wilcy and Sons.
11. \idcti poglavl|c 12. \idcti takodc: Lc Giand HI. 1988. Diifting contincnts
and shifting thcoiics. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss,
pp. 251, 252.
12. Thagaid P. 1992. Conccptual icvolutions. Piinccton, N.1.: Piinccton
\nivcisity Picss, pp. 181,182.
13. (a) Gicic RN. 1988. Ixplaining scicncc: a cognitivc appioach. Chicago and
London: \nivcisity of Chicago Picss, p. 229; (b) Rupkc NA. 197O. Contincntal
diift bcfoic 19OO. Natuic 227:349, 35O. \idcti poglavl|c 12 za pitan|a vczana za
katastiofisti•ka ob|asn|cn|a.
14. (a) Gicic, pp. 238, 239 (icfcicnca 13a); (b) Hallam, p. 142 (icfcicnca 3a);
(c) Schwaizbach, p. xv (icfcicnca 3b).
15. Ova| kiatki izvcsta| izvcdcn |c uglavnom iz slcdccc litciatuic: (a) Dobcici
KK. (1948) 1972. Thc goldmakcis: 1O,OOO ycais of alchcmy. Wcstpoit, Conn.:
Giccnwood Picss; (b) Iliadc M. 1962. Thc foigc and thc ciuciblc. Coibin S,
tianslatoi. Ncw Yoik: Haipci and Biothcis. Tianslation of: !oigcions ct
Alchimistcs (1956); (c) Paitington 1R. 1957. A shoit histoiy of chcmistiy. 3id cd.
icv. London: Macmillan and Co.; (d) Pcaisall R. (1976?). Thc alchcmists.
London: Wicdcnfcld and Nicolson; (c) Salzbcig HW. 1991. !iom cavcman to
chcmist: ciicumstanccs and achicvcmcnts. Washington, D.C.: Amciican
Chcmical Socicty; (f) Stilman 1M. (1924) 196O. Thc stoiy of alchcmy and caily
chcmistiy. Rcpiint. Ncw Yoik: Dovci Publications.
16. Ova| izvcsta| |c iz: Mackay C. (1852) 1932. Ixtiaoidinaiy populai dclusions
and thc madncss of ciowds. Ncw Yoik: !aiia, Stiaus, and Giioux, p. 478.
17. (a) Dampici WC. 1948. A histoiy of scicncc and its iclations with philoso-
phy and icligion. 4th cd. icv. Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 142-
144; (b) Iaslca B. 198O. Witch hunting, magic and ncw philosophy: an intioduc-
tion to dcbatcs of thc scicntific icvolution 145O-175O. Atlantic Highlands, N.1.:
Humanitics Picss; (c) Luck 1M. 1985. A histoiy of Switzciland. Thc fiist 1OO,OOO
ycais: bcfoic thc bcginnings to thc days of thc picscnt. Palo Alto, Calif.: Socicty
foi thc Piomotion of Scicncc and Scholaiship, pp. 182, 183; (d) Mackay (icfc-
icnca 16); (c) Montci IW. 1976. Witchciaft in !iancc and Switzciland: thc
Boidcilands duiing thc Rcfoimation. !thaca and London: Coincll \nivcisity
Picss; (f) Roscnthal B. 1993. Salcm stoiy: icading thc witch tiials of 1692.
Cambiidgc Studics in Amciican Litciatuic and Cultuic, No. 73. Cambiidgc and
Ncw Yoik; Cambiidgc \nivcisity Picss; (g) Russcll 1B. 1972. Witchciaft in thc
Middlc Agcs. !thaca and London: Coincll \nivcisity Picss; (h) Tindall G. 1966.
A handbook on witchcs. Ncw Yoik: Athcncum.
18. MacKay, pp. 482,483 (icfcicnca 16).
19. !bid., p. 482.
2O. Tindall, p. 25 (icfcicnca 17h).
21. Kuhn TS. 1962. Thc stiuctuic of scicntific icvolutions. Chicago: \nivcisity
of Chicago Picss.
22. Za nckc od pioccna i diskusi|a vczanih za Kunov iad, vidcti: (a) Cohcn !B.
1985. Rcvolution in scicncc. Cambiidgc, Mass., and London: Bclknap Picss of
Haivaid \nivcisity Picss; (b) Gutting G, cditoi. 198O. Paiadigms and icvolu-
tions: appiaisals and applications of Thomas Kuhn`s philosophy of scicncc.
London and Notic Damc: \nivcisity of Notic Damc Picss; (c) Laudan L. 1977.
Piogicss and its pioblcms: towaid a thcoiy of scicntific giowth. Bcikclcy and Los
Angclcs: \nivcisity of Califoinia Picss; (d) LcGiand (icfcicnca 11); (c)
Mauskopf SH, cditoi. 1979. Thc icccption of unconvcntional scicncc. Amciican
Association foi thc Advanccmcnt of Scicncc Sclcctcd Symposia. Bouldci, Colo.:
Wcstvicw Picss; (f) McMullin I, cditoi. 1992. Thc social dimcnsions of scicncc.
Studics in Scicncc and thc Humanitics fiom thc Rcilly Ccntci foi Scicncc,
36 37
Tcchnology, and \alucs, vol. 3. Notic Damc: \nivcisity of Notic Damc Picss;
(g) Shapin S. 1982. Histoiy of scicncc and its sociological icconstiuctions.
Histoiy of Scicncc 2O:157-211.
23. Kuhn TS. 197O. Thc stiuctuic of scicntific icvolutions. 2nd cd. Chicago:
\nivcisity of Chicago Picss, p. viii.
24. Za diskusi|u vczano za paiadigmu katastiofizma, vidcti poglavl|c 12.
25. Baibci B. 1961. Rcsistancc by scicntists to scicntific discovciy. Scicncc
134:596-6O2.
26. (a) Kuhn 197O, p. 151 (notc 23). (b) Cohcn, pp. 467-472 (icfcicnca 22a)
takodc ukazu|c na iskustva obiaccn|a u nauci bcz impliciian|a icligi|skog
zna•cn|a, kako sc tcimin "icligi|a" obi•no iazumc.
27. Kuhn 197O, p. 17O (icfcicnca 23).
28. Za ncka ncdavna misl|cn|a, vidcti McMullin (icfcicnca 22f).
29. Molicic 1BP. (1664) 1875. Thc foiccd maiiiagc. !n: van Laun H, tiansla-
toi. Thc diamatic woiks of Moliéic, vol. 2. Idinbuigh: William Patcison, pp.
325-389.
3O. Pascal. 1966. Pcnsécs. Kiailshcimci A1, tianslatoi. London and Ncw Yoik:
Pcnguin Books, p. 214.
\ pivom poglavl|u govoiili smo o posto|cco| iaspiavi o opiavdanosti
naukc i Bibli|c. Takva iaspiava •csto posta|c zu•na, naio•ito kad |c
usicdsicdcna na spccifi•na pitan|a stvaian|a i cvoluci|c. Pic•csto dolazi
do intclcktualnc podcl|cnosti. Zastupnici stvaian|a nastavl|a|u da
naglasava|u zloglasni piltdaunski falsifikat, nckad koiisccn da sc
podupiu konccpti l|udskc cvoluci|c, ali odavno odba•cn sa l|udskog cvo-
lutivnog stabla. Ivolucionisti sc izglcda nikad nc umaia|u pii•an|cm
"uzasnc pii•c" o tomc kako |c cikva piogonila Galilc|a (1564-1642) zbog
ta•nog u•cn|a da sc Zcml|a kiccc oko Sunca. Ta pii•a sc •csto iskiivl|u-
|c. !zglcda da |c sam Galilco bio ncsto kao napada•, i mada su pictn|c s
ko|ima sc suo•avao bilc zlokobnc, cikva ga nikad ni|c zatvoiila niti fizi•ki
mu•ila.
2
Mada |c konflikt izmcdu naukc i Bibli|c stvaian, ima li u n|cmu istin-
skih, ncpomiil|ivih iazlika ko|c mnogi pictpostavl|a|u? \ ovom poglavl|u
ccmo pictpostaviti da u kontckstu otvoicnog intclcktualnog tiagan|a za
istinom ko|c ukl|u•u|c tiazcn|c znan|a i iazumcvan|a, nauka i Bibli|a
mogu funkcionisati za|cdno, i zapiavo, ticba da iadc tako. Osim ako sc
diuga•i|c ozna•i, iziaz nauka u ovom poglavl|u picdstavl|a mctodologi-
|u za nalazcn|c bilo ko|c istinc o piiiodi. Ova mctodoloska nauka siioko
|c otvoicna za iazna misl|cn|a, ukl|u•u|uci i mogucnost posto|an|a pla-
ncia. Ona |c supiotna natuialisti•ko| nauci ko|a iskl|u•u|c konccpt pla-
ncia u svom tiagan|u za istinom. Dok |c ncmogucc pomiiiti natuia-
listi•ku nauku i Bibli|u, to |c mogucc u•initi sa mctodoloskom naukom i
Bibli|om.
Nauka i Bibli|a: Nc tako stiani paitncii
Godinc 1859. Cails Daivin |c ob|avio svo|c poznato dclo Poicklo
vista (Oiigin of Spccics), ko|c |c imalo diamati•an utica| na filozofi|u
zapadnc kultuic. Sto godina kasni|c, siiom svcta su odizanc pioslavc sto-
godisn|icc tog istoii|skog dogada|a. 1cdna od na|vazni|ih odizana |c na
38 39
3. Spoj BibIije i nauke
Ovo |c •ovck, ta| vcliki i istinski Kamc-
lcon, •i|a |c piiioda odicdcna da zivi
. . . u podcl|cnim i iazli•itim svctovima.
- Tomas Biaun
1
\nivcizitctu Cikago. \ |cdnom govoiu, za vicmc tog pctodncvnog
skupa, Dzuli|an Haksli (Sii 1ulian Huxlcy), unuk poznatog Daivinovog
bianitcl|a, iz|avio |c:
"Zcml|a ni|c stvoicna, ona |c cvoluiiala. Tako |c i sa zivotin|ama i
bil|kama na n|o|, ukl|u•u|uci i nas l|udski um i dusu, kao i mozak i
tclo. Tako |c i sa icligi|om . . .
Ivolucioni •ovck nc mozc visc bczati iz svo|c usaml|cnosti u iukc
|cdnc bozanskc figuic oca, ko|u |c sam stvoiio, niti od odgovoinosti
donoscn|a odluka kii|uci sc pod kisobianom Bozanskog Autoiitcta,
niti sc osloboditi tcskog zadatka suo•avan|a sa sadasn|im pioblcmima
i planiian|a svo|c buducnosti oslan|a|uci sc na vol|u svcmoguccg, ali
na zalost, ncistiazivog Piovidcn|a."
3
On |c ovo iz|avio na poscbnom skupu odizanom u impozantno|
Rokfclci kapcli. Cudno, ali Haksli |c ovo izickao samo nckoliko minuta
nakon sto |c nckih 1.5OO nau•nika iz 27 zcml|a savilo glavc u molitvi
"Svcmoguccm Bogu".
Zasto bi sc nau•nici ko|i slavc Daivinova dostignuca molili Bogu?
Ovo bi ticbalo da pokicnc pitan|c nasc stcicotipnc picdstavc o nau•nici-
ma. Mnogi nau•nici su u iazli•ito| mcii icligiozni, i mnogi zasniva|u
svo|u icligi|u na Bibli|i. Ovo podiazumcva da onda nc bi mogla posto|ati
tako duboka podcla izmcdu vciovan|a u nauku i vciovan|a u Bibli|u. Za
sada, natuialisti•ka nauka ima tcskoca u ugiadivan|u icligi|c u bilo ko|i
svo| sistcm ob|asn|cn|a, smatia|uci takva ob|asn|cn|a ncpiihvatl|ivim. Ali
to ni|c bio slu•a| u iani|im vckovima, kada |c zapadno diustvo polagalo
tcmcl|c modcinc naukc.
Ncsumn|ivo |c da posto|c vclikc iazlikc u osnovim piistupima naukc
i Bibli|c. Nauka sc zasniva na posmatian|u piiiodc i konccntiisc sc na
ob|asn|cn|ima, dok Bibli|a tvidi da da|c autoiitativnc infoimaci|c i usicd-
sicdu|c sc na Boz|c aktivnosti i n|ihovo iczultiia|ucc zna•cn|c. Nauka
tvidi da |c otvoicna za icvizi|u kako sc novc idc|c iazvi|a|u, dok Bibli|a
ima visc ton kona•nosti. Mcdutim, kao sto ccmo vidcti u kasni|im
poglavl|ima, i sami nau•nici mogu iazviti |cdan stav autoiitcta i
kona•nosti, naio•ito u poglcdu autoiitcta samc naukc.
Nalazimo i nckc sli•nosti u osnovnim piistupima naukc i Bibli|c.
Nau•na posmatian|a i Bibli|a visc sc bavc •in|cnicama, a nau•na
ob|asn|cn|a i tcologi|a visc tuma•cn|cm. Nau•nc •in|cnicc i Bibli|a sc nc
mcn|a|u, dok tuma•cn|a i |cdnog i diugog mogu siioko vaiiiati. Ccsto
koiistimo isti osnovni iacionalni pioccs u tuma•cn|u i |cdnog i diugog. !
nauka i Bibli|a poklapa|u sc u odicdcnim pitan|ima, i dopun|u|u |cdno
diugo. Da bismo nasli istinu i zna•cn|c u icalnosti oko scbc, nc ticba da
ignoiiscmo ni|cdno od n|ih. Ako uopstc posto|i |cdan Stvoiitcl|, piiioda
nam mozc dati mnogo infoimaci|a o svom Stvoiitcl|u. Ali ako ncma
Stvoiitcl|a, nauka ticba da ob|asni gotovo svcpiisutno posto|an|c kom-
plcksnosti i icligi|c.
Bibli|ska pozadina naukc
1cdna intiigantna idc|a, ko|a sc siiila poslcdn|ih pola vcka, dovodi u
pitan|c podclu ko|a sc obi•no podiazumcva izmcdu naukc i Bibli|c. Ta
tcza kazc da sc nauka iazvila u zapadnom svctu naio•ito zbog n|cnog
|udco-hiiscanskog zalcda. Diugim ic•ima, umcsto da su nauka i Bibli|a
iadvo|cni, nauka dugu|c svo| nastanak filozofi|i Bibli|c. Tu tczu podizava
impicsivan bio| nau•nika.
4
Matcmati•ai i filozof Alficd Noit \a|thcd (Alficd Noith
Whitchcad), ko|i |c picdavao i na Kcmbiidz i na Haivaid \nivcizitctu,
isti•c da sc idc|a savicmcnc naukc iazvila kao "ncsvcsni dciivat sicd-
n|cvckovnc tcologi|c".
5
Konccpt |cdnog uicdcnog svcta, kakav |c izvcdcn
iz iacionalnog i doslcdnog konccpta Boga Bibli|c, dao |c osnovu za
vciovan|c u uzio•no-poslcdi•ni konccpt naukc. Paganski bogovi diugih
kultuia bili su hiioviti, a to sc nc slazc sa doslcdnoscu naukc. Kolingvud
(R. G. Collingwood), piofcsoi mctafizi•kc filozofi|c na Oksfoid
\nivcizitctu, takodc podizava ovu tczu isti•uci da |c vciovan|c u Boz|u
svcmoc piomcnilo poglcd na piiiodu od ncpicciznosti u oblast pic-
ciznosti,
6
pcispcktivu ko|a sc bol|c slazc sa ta•noscu naukc. Hu|ckas (R.
Hooyakaas), piofcsoi istoii|c naukc na \nivcizitctu \ticht, takodc
naglasava da |c bibli|ski poglcd na svct dopiinco iazvo|u savicmcnc
naukc. Od naio•itc vaznosti bio |c iclativni anti-autoiitaiizam ko|i |c
Bibli|a ga|ila, a ko|i |c oslobodio nauku od autoiitcta izvcsnih tcologa.
1cdan od na|vazni|ih pisaca u ovo| oblasti |c Stcnli Dzcki (Stanlcy L.
1aki), piofcsoi fizikc i tcologi|c na Scton Hol \nivcizitctu. Dzcki tvidi
da su svi po•cci naukc u hindu, kincsko|, ma|ansko|, cgipatsko|, vavilon-
sko| i gi•ko| kultuii svi, u iazno| mcii, odmah zamiiali, sto on piipisu|c
n|ihovom ncdostatku povcicn|a u iacionalnost univcizuma. 1udco-
hiiscanska tiadici|a Bibli|c davala |c iacionalnost ncophodnu za
uspostavl|an|c naukc.
8
Zaniml|iva |c ona kontiavcizna Mcitonova tcza
9
ko|a pictpostavl|a da |c iazvo| icligi|c, naio•ito u Inglcsko| 17-vcka,
pomogao oslobadan|u naukc kioz svo| anti-autoiitaini stav picma piih-
vaccno| dogmi.
Mada nc mozcmo ncdvosmislcno ustanoviti tu siioko piihvaccnu
tczu o blisko| vczi |udco-hiiscanskc tiadici|c i naukc, samo posto|an|c tc
tczc sugciisc da nc moia da posto|i ostia podcla izmcdu naukc i Bibli|c.
4O 41
Rcligi|ska posvcccnost osniva•a savicmcnc naukc
\cza ko|a mozc posto|ati izmcdu naukc i Bibli|c mozc sc pokazati i
iz |akc icligi|skc posvcccnosti nau•nika ko|i su uspostavili savicmcnu
nauku u toku 17. i 18. vcka. Ivo •ctiii piimcia:
Robcit Bo|l (Robcit Boylc) (1627-1691), nckada zvan otac hcmi|c,
siguino |c bio otac fizi•kc hcmi|c. N|cgov glavni dopiinos nauci bilo |c
pobi|an|c klasi•nc idc|c o samo •ctiii osnovna clcmcnta: vatii, vazduhu,
zcml|i i vodi. Ova| vcliki cnglcski nau•nik bio |c bio vcoma picdan bib-
li|skom Bogu i vciovao |c da Bog mozc diicktno pokictati matcii|u.
Poklonio |c mnogo svog bogatstva u icligi|skc svihc u !isko| i
Inglcsko|.
1O
\ !iancusko| |c biil|antni matcmati•ai Blcz Paskal (Blaisc Pascal)
(1623-1662) pomogao da sc ustanovc piincipi vciovatnocc. On |c tvidio
da "ccli tok stvaii moia imati za svo| cil| ustanovl|avan|c i vcli•an|c icligi-
|c".
11
N|cgova •uvcna iz|ava upuccna skcpticima - ako Bog nc posto|i,
skcptik nc gubi nista vciu|uci u n|cga; ali ako posto|i, skcptik sti•c vc•ni
zivot vciu|uci u N|cga - otkiiva n|cgovu icligi|sku posvcccnost, kao i iaz-
boiit um. N|cgov zakl|u•ak |c da sc mozc imati povcicn|a u Boga.
Svcdski biolog Kail Linc (Cail von Linné) (17O7-1778) bio |c na|is-
taknuti|i •lan fakultcta na \nivcizitctu \psala. Cuvcn |c naio•ito po
ustanovl|avan|u zna•a|a nivoa ioda i vistc u klasifikaci|i oiganizama, i za
klasifikaci|u gotovo svcga sto znamo. N|cgova mudiost piivla•ila |c
nau•nikc cclog svcta. Nasupiot bilo kakvim idc|ama supiotnim stvaia-
n|u, vciovao |c da |c "piiiodu stvoiio Bog, Scbi na •ast i za blagoslov
•ovc•anstva, i svc sto sc dcsava, dcsava sc na N|cgovu zapovcst i pod
N|cgovim vodstvom".
12
\ kasni|cm dobu |c modifikovao svo|a glcdista o
fiksnosti vista, uzcvsi u obzii nckc malc vaii|acu|c, sto |c pozici|a ko|u
danas zauzima|u savicmcni zastupnici stvaian|a.
!sak N|utn (!sak Ncwton) (1642-1727), koga mnogi smatia|u
na|vccim nau•nikom svih vicmcna, bio |c i picdani piou•avatcl| Bibli|c.
Na|poznati|i po svom ustanovl|avan|u piincipa ia•unan|a i otkiicu
zakona kictan|a plancta, ipak |c nalazio vicmcna da siioko pisc o bibli|-
skim pioio•anstvima. N|utn |c vciovao da |c Bog Stvoiitcl| i da nam
piiioda otkiiva znan|c o Bogu.
13
Mogli bismo navcsti dcsctinc sli•nih piimcia u potvidivan|u stava da
su tcmcl|i savicmcnc naukc polozcni u dominantno bibli|sko| atmosfcii,
i da nc moia posto|ati fundamcntalni antagonizam izmcdu naukc i
Bibli|c. Ta iazlika izglcda da |c visc stvai stava. Nasi pioniii naukc bavili
su sc dobiom naukom, i za n|ih |c nauka bila otkiivan|c piincipa ko|c |c
Bog vcc uspostavio u piiiodi. Stvaian|c |c bilo piihvaccno kao konccpt
poickla i obi•no ni|c ospoiavano. Tako icligiozna atmosfcia ni|c omcla
iadan|c savicmcnc naukc.
Rcligi|a i savicmcni nau•nici
Moglo bi sc tviditi da sc nauka iazvila upikos icligi|i, kao sto to
svcdo•i danasn|a nczavisnost savicmcnc naukc. Mcdutim, zbog slabl|c-
n|a natuialisti•kc filozofi|c mcdu nau•nicima, takav aigumcnt |c siguino
man|c opiavdan sada, ncgo sto |c bio pic pola vcka. Opstc piihvatan|c
kvantnc mchanikc (Maks Plank (Max Planck) 1858-1947; Albcit A|nsa|n
(Albcit Iinstcin) 1879-1955; Nils Boi (Nicls Bohi) 1885-1962; \cinci
Ha|zcnbcig (Wcinci Hciscnbcig) 19O1-1976) uvclo |c |cdan fundamcn-
talni clcmcnat ncodicdcnosti u nauku. Na piimci, picma tcoii|i kvantnc
mchanikc, ncodicdcnost posto|i u istovicmcnom mcicn|u bizinc i
poloza|a, sto ospoiava piost stav klasi•nc naukc o uzioku i poslcdicama.
Za|cdno sa diugim faktoiima, ona |c stimulisala atmosfciu poniznosti i
stiahopostovan|a. Mada |cdan bio| nau•nika odbacu|c icligi|u i Bibli|u,
ipak piimccu|cmo odicdcnu komponcntu misli, naio•ito mcdu nckim
od fizi•kih nauka,
14
sklonu konccptu nckc vistc Boga ili oiganizatoia.
Spomcnucu tii li•nosti kao piimcic, ko|i su svi siioko pisali o ovo| tcmi.
Pol Dc|vis (Paul Davics) |c piofcsoi tcoii|skc fizikc na \nivcizitctu
N|ukastl u Ta|nu, Inglcska. \ svo|o| populaino| kn|izi Bog i nova fizika
(God and thc Ncw Physics) on kazc da "nauka nudi siguini|i put ka Bogu
ncgo icligi|a".
15
\ |cdno| kasni|o| kn|izi on komcntaiisc "mocnc dokazc
da sc `ncsto dcsava` iza svcga toga".
16
On dal|c podizava tczu, iani|c
picdstavl|cnu u ovom poglavl|u, da nau•nici mogu biti icligiozni:
"Piatcci ob|avl|ivan|c kn|igc Bog i nova fizika, izncnadilo mc kad sam
otkiio koliko mnogo mo|ih bliskih kolcga piaktiku|c konvcncionalnu
icligi|u."
17
Aitui Pikok (Aithui Pcacockc) |c biohcmi•ai i tcolog ko|i |c iadio i
na Oksfoidu i na Kcmbiidzu. Picma n|cmu, Bog stvaia i kioz Svo|c
zakonc, i slu•a|noscu. Pikok takodc iziazava poglcd da |c kia|n|a ical-
nost Bog.
18
Dzon Polkinghoin (1ohn Polkinghoinc) |c piovco visc od 25 godina
iadcci kao tcoii|ski fizi•ai na Kcmbiidz \nivcizitctu, nakon sto |c
postao svcstcnik. Posvctio sc piou•avan|u odnosa naukc i tcologi|c, a
kasni|c |c postao administiatoi kolcdza na Kcmbiidzu. Mcdu n|cgovim
tczama |c pictpostavka da Bog odizava univcizum i da |c aktivan u
n|cmu, i dal|c, da On olaksava nasu slobodu izboia.
19
Ovo |c samo nckoliko piimcia iz vclikc giupc nau•nika ko|i piili•no
|asno iz|avl|u|u da nauka ticba da budc intcgiisana sa icligi|om. Oni
ima|u dosta siiok spcktai glcdista,
2O
ko|i sc, mcdutim, nc uklapa u
uobi•a|cnu sliku, niti natuialisti•kih cvolucionih nau•nika, niti bibli|ski
icligioznih nau•nika. Takvi poglcdi pokazu|u da nau•nc i bibli|skc idc|c
nisu supiotnc i ncpomiil|ivc.
42 43
\aznost siiokog piistupa
Raspiavc o icligi|i mcdu nau•nicima nisu ncobi•nc. Ncki od vodccih
nau•nih •asopisa, kao sto su Scicncc i Natuic stalno u tomc u•cstvu|u,
naio•ito u odcl|cima za pisma •italaca. Nckada dopisnici zakl|u•u|u da
nauka i icligi|a nisu u sukobu, posto picdstavl|a|u odvo|cnc domcnc.
Diugi zauzima|u iskl|u•ivo natuialisti•ki stav, •ak sugciisuci da nau•nici
ticba da ostavc na ulazu u cikvu i svo| mozak, za|cdno sa scsiiima i
kaputima.
21
Ticci pak tvidc da |c vcia, obi•no povczivana za icligi|u,
ncophodna za nauku. Za Noibcita Milcia (Noibcit Mullci), piofcsoia
hcmi|c na Paid|u \nivcizitctu, "naukom |c piosto ncmogucc baviti sc
bcz icligi|c", |ci nau•nik moia imati "vciu u pictpostavkc ko|c •inc
nauku mogucom".
22
Diugi nau•nici oscca|u da icligi|a ima vcliki udco i
odgovoinost u obczbcdivan|u svihovitosti i dolazcn|a do istinc,
23
i da sc
ona moia ugiaditi u svaki ozbil|an sistcm iazmisl|an|a. Ko|u lini|u
iazmisl|an|a ticba da slcdimo?
\ svim intclcktualnim bavl|cn|ima na|mudii|i |c izglcda |cdan siiok
piistup. 1cdna od tiagcdi|a ncznan|a |c to da n|cnc zitvc nc shvata|u
svo|c losc stan|c. Nc znamo sta i koliko nc znamo. !stina ticba da sc
tiazi, i ticba da ima smisla u svim oblastima. Posto |c istina tako siioka,
ona obuhvata svu icalnost ili aktuclnost; takvi bi ticbalo da budu i nasi
napoii da |c nadcmo.
Opasno |c foimiiati poglcd na svct na osnovu uskog pol|a istiaziva-
n|a. Mozcmo izbaiati da glcdamo samo mchani•ki svct, kao sto to •ini
natuialisti•ka nauka, ili uglavnom misaoni svct, kao filozofi|a, ali obc su,
kao i diugc pcispcktivc, ukl|u•u|uci i l|udsku duhovnu dimcnzi|u, dclovi
|cdnc cclinc ko|u uvck moiamo iazmatiati. Slika 3.1 ilustiu|c picdnost
|cdnog siiokog piilaza. 1cdan kiug mozc picdstavl|ati nauku, a diugi
Bibli|u. \ oblastima kakvi su ncpoklapa|uci lcvi i dcsni dclovi, samo nam
nauka ili Bibli|a mogu dati infoimaci|c. !oimiiati poglcd na svct na
osnovu samo |cdnoga od n|ih, izglcda ncpoticbno ogiani•ava|ucc. Kad
iazmotiimo obo|c, nc samo da imamo vcci fond infoimaci|a, vcc i obil|c
bogatstva i zna•cn|a. \ postavl|an|u vclikih pitan|a o poicklu, tcsko da
mozcmo scbi piiustiti da glcdamo samo |cdno usko podiu•|c infoimaci-
|a.
Dodatni iazlog za siiok piistup |csu piovcic i iavnotczc ko|c mnostvo
pcispcktiva mozc piuziti u tcstiian|u i ustanovl|avan|u istinc. "!stina |c
vc•na, a sukob sa gicskom mozc samo da piikazc n|cnu snagu."
24
Ni|c tcsko naci dokazc nczadovol|stva uziokovanog picuskim piila-
zom istini. 1cdnom sam dizao scminai o stvaian|u na Gcoloskom odc-
l|cn|u Rivcisa|d kampa \nivcizitcta Kalifoini|a. \ svom picdavan|u
osvinuo sam sc na •ctiii ta•kc:
25
(1) \ilo |c ncvciovatno da sc kom-
plcksni zivot mozc spontano po|aviti, (2) mnogc ncdosta|ucc kaiikc u
fosilnom zapisu sugciisu da sc cvoluci|a od piostog do komplcsknog ni|c
dcsila, (3) nauka stalno mcn|a svo|a glcdista, i (4) nauka i Bibli|a ima|u
za|cdni•ku, siioku iacionalnu osnovu. \kl|u•io sam poslcdn|u ta•ku
naio•ito zato sto mc osoba ko|a |c zatiazila mo|c uslugc obavcstila da sc
studcnti zalc na to sto sc u n|ihovim iazicdima u•i samo cvoluci|a, i zclcli
su da •u|u i diugu stianu. Bili su nczadovol|ni picvisc uskim piistupom.
!z ovc pcispcktivc, stalno pitan|c - "Sta |c istina, nauka ili Bibli|a?" - ni|c
dobio pitan|c, mada ga mnogi postavl|a|u. Bol|c pitan|c |c: "Ko|u istinu
nalazim kada piou•avam i nauku i Bibli|u?"
Antiopolog kultuic Dc|vid Hcs (David Hcss) naglasio |c da |c spiii-
tisti•ki pokict sa kia|a 19. vcka, ko|i |c tiazio komunikaci|u sa mitvima,
bio "u nc malo| mcii" odgovoi na intclcktualno siiomastvo stvoicno
otkiicima u gcologi|i, biologi|i i astionomi|i, ko|a su sva tczila •istom na-
tuializmu. On indiicktno povczu|c spiiitizam sa ncdavnom po|avom N|u
c|dz (Ncw Agc) pokicta, ko|i nckad tczi da sintctizu|c nc-zapadnu
mudiost sa savicmcnom naukom.
26
Postmodcini umctni•ki i tcoloski
ticndovi, odvo|cni od piostog modcinizma, takodc svcdo•c o intcicso-
van|u za siiinu piistupa. L|udska bica •csto zclc, i ticba da tiazc, cclu
pii•u. Mi sc nc zadovol|avamo lako sa uskom pcispcktivom.
Nauka po scbi tczi da budc matcii|alisti•ka i bcz zna•cn|a. !zolovana
icligi|ska bavl|cn|a mogu biti sklona pogicsnim piaznovci|ima. 1cdno
mozc pomoci diugom. Albcit A|nsta|n |c to oslikao kada |c kazao:
"Nauka bcz icligi|c |c hioma, icligi|a bcz naukc |c slcpa."
27
Svc ovo
44 45
SL!KA 3.1 - Di|agiam ko|i ilustiu|c picdnost siiokog piistupa, kakav |c kombi-
novan|c naukc i Bibli|c. ! |cdno i diugo nam mozc dati vicdnc infoimaci|c, kako
|c ilustiovano lcvim i dcsnim kia|cvima. Bogatstvo tuma•cn|a iczultiia kad sc
obo|c kombinu|c, kako |c ilustiovano sicdisn|im dclom.
podizava poticbu za siiokim piistupom u postavl|an|u dubokih pitan|a o
poicklu.
!zncnadno icscn|c
L|udska bica koiistc Boga da ob|asnc skoio svc. Pic visc od |cdnog
vcka ncki su smatiali da |c samo Bog mogao stvoiiti oiganska |cdin|an|a
kao sto su scccii, piotcini, uica, itd. Takvi iclativno komplcksni molckuli
bili su povczivani sa zivim oiganizmima i mistcii|om zivota. Od tog vic-
mcna, nau•nici su sintctizovali mnogo hil|ada iaznih oiganskih |cdin|c-
n|a i Bog sc visc nc smatia ncophodnim za ta| pioccs. \ oblasti kosmosa,
!sak N|utn |c mislio da Bog moia povicmcno da podcsi univcizum da bi
on ispiavno funkcionisao. Malo n|ih i dal|c uzima tu idc|u za ozbil|no.
\ckovima iani|c su ncki mislili da Bog stvaia stcnicc da bi spic•io da
l|udi picvisc spava|u, a miscvc da nau•i l|udc da sklan|a|u hianu. Gotovo
svi su odbacili takvc idc|c. Kako |c nauka napicdovala, poticba za
Bogom kao ob|asn|ava|ucim faktoiom sman|ila sc, a ncki mislc da •ak i
ako On posto|i, siguino ni|c ncophodan.
Pozivan|c na Boga, kad god sc sictncmo sa tcskocama u ob|asn|ava-
n|u piiiodc, •csto sc naziva "izncnadno icscn|c" ili "dcus cks masina".
Ova| poslcdn|i iziaz poti•c iz piaksc u gi•ko| i iimsko| diami gdc glumac
ko|i picdstavl|a boga dolazi sa ncba na pozoinicu da iazicsi vclikc piob-
lcmc u zaplctu, sto sc postizalo koiisccn|cm dizalicc (masinc); otuda
pozivan|c na konccpt "bozanskc masinc" za icsavan|c nau•nih tcskoca.
\ccina obi•no tictiia ta| konccpt sa omalovazavan|cm, podiazumcva|uci
da kad god naidcmo na pioblcm piizivamo Boga da ga icsi, kad bi,uz
dovol|no vicmcna sama nauka naposlctku icsila tu mistcii|u. Nc ticba
koiistiti Boga u popun|avan|u iupa u nasim infoimaci|ama.
Mnogi nau•nici sc oscca|u zabiinutim zbog cvcntualnog posto|an|a
|cdnog svcmocnog Boga ko|i mozc da manipulisc piiiodom i tako mcn|a
doslcdnost ko|a nauku •ini mogucom. \ tom poglcdu oni vidc istinski
sukob Boga i naukc. Ali ta| sukob nc moia da budc ozbil|an ako |c, kao
sto su vciovali osniva•i savicmcnc naukc, On Sam stvoiio piincipc
naukc, i piiioda onda odiazava tu doslcdnost. Po n|ihovom misl|cn|u,
Bog |c autoi piincipa ko|i foimiia|u tcmcl| naukc. Bog mozc nadvladati
zakonc ko|c |c ustanovio, ali On to samo ictko •ini. On dozvol|ava da
nauka funkcionisc.
Mada kiitika konccpta "izncnadnog icscn|a" ili "bozanskog
ob|asn|cn|a" ima odicdcnu opiavdanost, climinisati Boz|c aktivnosti
pioizvol|no, na ova| na•in, zna•i picvisc po|cdnostavl|ivati. Ticba piaviti
iazliku izmcdu obi•nog Boz|cg dclovan|a i "ncophodnog Boz|cg dclo-
van|a".
28
Za ova| poslcdn|i slu•a|, Bog izglcda sustinski bitan. Sintcza
oiganskih |cdin|cn|a, goic spomcnuta, uklapala bi sc u konccpt "Boz|cg
dclovan|a", dok ncdavna otkiica u molckulaino| biologi|i, ko|a •inc svc
man|c mogucim spontani nastanak zivih sistcma, podizava konccpt
"ncophodnog Boz|cg dclovan|a". \ ovom diugom slu•a|u izglcda da Bog
zapiavo posta|c svc vazni|i kako otkiivamo svc komplcksni|c biohcmi|-
skc odnosc ko|i nisu mogli nastati sami od scbc.
29
!sto sc mozc icci i za
finu podcscnost univcizuma, ko|a ukl|u•u|c kia|n|c picciznc vicdnosti za
osnovnc fizi•kc faktoic.
3O
Nc ticba koiistiti •in|cnicu da |c nauka u sta-
n|u da izazovc nckc po|avc, nckada piipisivanc Bogu, kao izgovoi da sc
On sasvim climinisc, naio•ito kako otkiivamo da |c piiioda svc slozcni|a
i piccizni|c uicdcna.
Da li |c stvaian|c nauka, a cvoluci|a icligi|a?
Godinc 1981. dizava Aikanzas |c doncla zakon ko|i |c zahtcvao da
u•cnici u |avnim skolama uiavnotczcno u•c i konccpt stvaian|a i cvolu-
ci|u. Amcii•ka uni|a za civilnc slobodc (ACL\) supiotstavila sc tom
zakonu i tuzila dizavu, i Aikansaski pioccs, nckada zvan Skopsov pioccs
bio| 2,
31
uslcdio |c.
32
Skopsov pioccs bio| 1 dcsio sc 1925. godinc u
Tcncsi|u, sa cvoluci|om u poloza|u onoga ko|i sc biani. Na aikanzaskom
pioccsu kona•na odluka piotiv stvaian|a ni|c po•ivala na osnovu •in|cni-
ca ko|c podupiiu stvaian|c ili cvoluci|u. Picdscdava|uci sudi|a \ili|cm
Ovciton (William Ovciton) pioglasio |c novi zakon ncustavnim, na
osnovu ustavnog zahtcva SAD za odvo|cnoscu cikvc od dizavc. Da bi
ustanovio da |c konccpt stvaian|a stvai icligi|c, sudi|a Ovciton sc uvcliko
oslonio na svcdo•cn|c Ma|kla Ruza (Michacl Rusc), filozofa naukc sa
\nivcizitcta Gvclf u Kanadi. Ruz |c postavio |cdnu usku dcfinici|u
naukc.
33
Poslc tog pioccsa, |cdan diugi filozof naukc, Lcii Laudan
(Laiiy Laudan), sa \nivcizitcta Pitsbuig, ospoiio |c ogiani•cni konccpt
naukc koiisccn na tom pioccsu. Laudan |c naklon|cn cvoluci|i, ali |c,
govoicci o odluci sudi|c Ovcitona, piokomcntaiisao da "ta odluka
po•iva na mnostvu pogicsnih tuma•cn|a onoga sta nauka |cstc i kako
funkcionisc"; da |c to "pii•a o zalosnim lazima u aikansaskom pioccsu";
"ovckovc•cn|c i kanonizovan|c |cdnog laznog stcicotipa o tomc sta
nauka |cstc"; uz to |c dao kvalifikaci|c kao sto su "sasvim ncodgovaia-
|ucc", "anahiono" i "piosto siamno".
34
O•iglcdno da |c dcfinici|a naukc
kontiavcizna. ! diugi su izncli izbalansiianc kiitikc na ia•un sudi|inog
pismcnog misl|cn|a.
35
Ovciton |c tvidio da |c konccpt stvaian|a icligi|a,
a nc nauka, i da ga takva klasifikaci|a iskl|u•u|c iz |avnih skola.
36
Spoi oko dcfinici|c naukc,
37
ispol|cn na aikanzaskom pioccsu,
naglasava •in|cnicu da mi nc znamo kako da |c dcfiniscmo. Ivolucionisti
icagu|u piili•no ncgativno na tcimin "nauka o stvaian|u",
38
tvidcci da
takva stvai nc mozc posto|ati. Oni stalno uspcva|u da odizc konccpt
stvaian|a van skolskih u•ionica tvidcci da konccpt stvaian|a ni|c nauka,
vcc icligi|a. Ccsto tvidc da stvaian|c ni|c nauka |ci nc posto|i na•in da sc
nau•no tcstiia •udo kakvo |c stvaian|c. Mcdutim, zatim sc obicu za 18O
46 47
stcpcni i pisu kn|igc kao sto |c Nau•nici piotiv konccpta stvaian|a
(Scicntists Confiont Cicationism) i koiistc nauku u pokusa|u da
opovignu konccpt stvaian|a. Mogu li cvolucionisti da scdc na dvc sto-
licc?
Posto nc posto|i piihvaccna svcobuhvatna dcfinici|a naukc, pitan|c
da li |c konccnt stvaian|a nau•an, |c zaista spoino. Ako |c nauka zaista
otvoicno tiagan|c za istinom, ona bi ticbalo da piihvati "nauku o
stvaian|u", i ncki od osniva•a savicmcnc naukc, spomcnuti iani|c u
ovom poglavl|u, siguino sc mogu okvalifikovati kao oni ko|i su zastupali
nauku o stvaian|u. Sa diugc stianc, ako dcfiniscmo nauku kao •isto na-
tuialisti•ku filozofi|u ko|a po dcfinici|i iskl|u•u|c konccpt Stvoiitcl|a,
onda nauka o stvaian|u nc mozc posto|ati. Kako bi sc i o•ckivalo, cvolu-
cionisti su skloni ovom poslcdn|cm tuma•cn|u. Mcdutim, to tuma•cn|c
takodc zna•i da nauka ni|c otvoicno tiagan|c za istinom, kako sc •csto
tivdi.
Mozcmo sc takodc zapitati da li |c nauka i/ili cvoluci|a |cdan oblik
icligi|c. Lo|alnost, stiast i zai, ko|c mnogi cvolucionisti ispol|ava|u,
ukazu|c na to da |c tu ukl|u•cno ncsto visc od •isto ob|cktivnog piocc-
n|ivan|a. Kn|iga Ivoluci|a kao icligi|a (Ivolution as a Rcligion) Mcii
Midglc| (Maiy Midglcy),
39
isti•c kako nauka mozc funkcionisati kao
icligi|a na mnogo na•ina. ! diugi pisci naglasava|u icligi|skc aspcktc
cvoluci|c i daivinizma.
4O
Ali gcncialno, piavni aigumcnti da sc cvoluci|a
izbaci iz u•ionicc, |ci |c icligi|a, nisu picovladali. Zapiavo, ncma ostic
lini|c iazgiani•cn|a izmcdu naukc i icligi|c. Obc su svcobuhvatni poglc-
di sa picklapa|ucim osobinama.
\azni|c pitan|c
Na |avnom saslusan|u picd Kalifoini|skim dizavnim vcccm obiazo-
van|a, picdlozio sam da nau•na za|cdnica nc ticba da sc plasi naukc o
stvaian|u, i da ticba da dozvoli da sc ona slobodno nadmccc sa cvoluci-
|om u u•ionicama. To bi dalo slobodu studcntima da biia|u izmcdu
iaznih opci|a, sto bi islo u piilog akadcmsko| slobodi.
41
Ivolucionisti su
tvidili da stvaian|c ni|c nauka. Oni stalno nalazc piibczistc u izvcsnim
dcfinici|ama sta nauka |cstc, da bi dizali konccpt stvaian|a van u•ionica.
Mcdutim, kako !iancuzi kazu: "To |c vcli•anstvcno, ali to ni|c iat!" -
piavo pitan|c |cstc: Sta |c istinito, stvaian|c ili cvoluci|a? Na zalost, to
pitan|c sc •csto zatipava scmantikom, autoiitaiizmom i piavnim piopisi-
ma.
Na istom |avnom saslusan|u bio sam impicsioniian iz|avom |cdnog
svcstcnika ko|i |c istakao da n|cgovc kolcgc svcstcnici pokusava|u da svo-
|o| dcci ob|asnc moialnc piincipc i vicdnost Bibli|c. Ti isti svcstcnici
moiali su da sal|u dccu u skolc ko|c sc izdizava|u od n|ihovih vlastitih
poicza, samo da bi ustanovili da nastavnici unistava|u povcicn|c u
Bibli|u i n|cnc piincipc ko|c su ioditcl|i htcli da uspostavc kod svo|c
dccc. Takvi ioditcl|i |cdva da bi mogli biti zaintcicsovani za iaznc dcfini-
ci|c naukc ili akadcmskc boibc. Oni su piosto pokusavali da iazvi|u kod
svo|c dccc moialnost i iazumcvan|c zasnovano na Bibli|i, a oscca|u da to
skolc unistava|u.
Svc ovo dovodi u ccntai pazn|c poticbu za povczivan|cm naukc sa
Bibli|om. Mada sc onc dopun|u|u u izvcsnim poglcdima, kao sto smo
malopic istakli, onc ima|u mnogo toga za|cdni•kog i u smislu bazi•nc
iacionalnosti.
42
Obc su siioko postovanc, obc mogu da da|u |cdinstvcni
dopiinos, i obc su od pomoci u foimulisan|u poglcda na svct.
Zakl|u•ci
Konflikt izmcdu naukc i Bibli|c ni|c tako dubok kako sc obi•no pict-
postavl|a. Zapiavo, iacionalnost Bibli|c |c mozda bila tcmcl| iazvo|a
savicmcnc naukc. Picdanost Bibli|i od stianc osniva•a savicmcnc naukc
takodc ukazu|c na kompatibilnost ko|a lczi u osnovi n|ih dvc. Kao sto
sam kazao u poglavl|u 1, posto|c iazilazcn|a izmcdu naukc i icligi|c,
naio•ito izmcdu natuialisti•kc naukc i Bibli|c, ali |c ta| |az izglcda visc
zasnovan na stavovima i tuma•cn|ima, ncgo na osnovnim piincipima. \
svom tiagan|u za istinom, i nauka i Bibli|a mogu biti dobii saiadnici ko|i
dopun|u|u i podizava|u |cdan diugog. Zbog ovoga, od stalnog pitan|a:
"Sta |c istina, nauka ili Bibli|a", bol|c |c pitan|c: "Ko|u istinu nalazim kad
poglcdam i nauku i Bibli|u?"
L!TIRAT\RA
1. Biownc T. n.d. Rcligio Mcdici !, p. 34. Citiiano u: Mackay AL. 1991. A dic-
tionaiy of scicntific quotations. Biistol and Philadclphia: !nstitutc of Physics
Publishing, p. 42.
2. (a) Maatman R. 1994. Thc Galilco incidcnt. Pcispcctivcs on Scicncc and
Chiistian !aith 46:179-182; (b) Shca WR. 1986. Galilco and thc chuich. !n:
Lindbcig DC, Numbcis RL, cditois. God and natuic: histoiical cssays on thc
cncountci bctwccn Chiistianity and scicncc. Bcikclcy and Los Angclcs:
\nivcisity of Califoinia Picss, pp. 114-135.
3. (a) Ova| slu•a| |c bio ob|avl|cn u: [Anonymous]. 1959. Scicncc: Ivolution: a
icligion of scicncc? Ncwswcck 54 (7 Dcccmbci):94,95. (b) Za publikovan tckst
govoia Dzuli|ana Haksli|a vidcti: Huxlcy 1. 196O. Thc cvolutionaiy vision. !n: Tax
S, Callcndci C, cditois. !ssucs in cvolution: thc \nivcisity of Chicago Ccntcnnial
discussions. Ivolution aftci Daiwin: thc \nivcisity of Chicago Ccntcnnial, vol.
3. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, pp. 249-261.
4. \idcti na piimci: (a) Collingwood RG. 194O. An cssay on mctaphysics.
Oxfoid and London: Claicndon Picss; (b) Cox H. 1966. Thc scculai city: sccu-
laiization and uibanization in thcological pcispcctivc. Rcv. cd. Ncw Yoik:
48 49
Macmillan Co.; (c) Dillinbcigci 1. 196O. Piotcstant thought and natuial scicncc:
a histoiical intcipictation. Nashvillc and Ncw Yoik: Abingdon Picss; (d) !ostci
MB. 1934. Thc Chiistian doctiinc of cication and thc iisc of modcin scicncc. !n:
Biauci 1C, cditoi. Thc impact of thc chuich upon its cultuic: icappiaisals of thc
histoiy of Chiistianity. Chicago and London: \nivcisity of Chicago Picss, pp.
231-265; (f) Giunci R. 1975. Scicncc, natuic, and Chiistianity. 1ouinal of
Thcological Studics, Ncw Sciics 26(1):55-81. Autoi nc podupiic ovc tczc, ali
nabia|a litciatuiu ko|a to •ini (p. 56); (g) Hooyakaas R. 1972. Rcligion and thc
iisc of modcin scicncc. Giand Rapids: William B. Icidmans Pub. Co.; (h) 1aki
SL. 1974. Scicncc and cication: fiom ctcinal cyclcs to an oscillating univcisc.
Ncw Yoik: Scicncc Histoiy Publications; (i) 1aki SL. 1978. Thc ioad of scicncc
and thc ways to God. Thc Giffoid Lcctuics 1974-1975 and 1975-1976. Chicago
and London: \nivcisity of Chicago Picss; (|) 1aki SL. 199O. Scicncc: Wcstcin oi
what? Thc !ntcicollcgiatc Rcvicw (!all), pp. 3-12; (k) Klaaicn IM. 1985.
Rcligious oiigins of modcin scicncc: bclicf in cication in scvcntccnth-ccntuiy
thought. Lanham, N. Y., and London: \nivcisity Picss of Amciica; (l)
Whitchcad AN. 195O. Scicncc and thc modcin woild. London: Macmillan and
Co.
5. Whitchcad, p. 19 (icfcicnca 4l).
6. Collingwood, pp. 253-255 (icfcicnca 4a).
7. Hooyakaas, pp. 98-162 (icfcicnca 4g).
8. 1aki 1974, 1978, 199O (icfcicncc 4h-|).
9. Mciton RK. 197O. Scicncc, tcchnology and socicty in scvcntccnth-ccntuiy
Ingland. Ncw Yoik: Howaid !citig.
1O. (a) Boylc R. 1911, 1964. Thc skcptical chcmist. Ivciyman`s Libiaiy.
London: 1. M. Dcnt and Sons, pp. v-xiii; (b) Dampici WC. 1948. A histoiy of sci-
cncc and its iclations with philosophy and icligion. 4th cd., icv. Cambiidgc:
Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 139-141.
11. Pascal B. 1952. Pcnsccs. Tiottci W!, tianslatoi. !n: Pascal B. 1952. Thc
piovincial lcttcis; Pcnsécs; Scicntific ticatiscs. M`Ciic T, Tiottci W!, Scoficld R,
tianslatois. Gicat Books of thc Wcstcin Woild Sciics. Chicago, London, and
Toionto: Incyclopcdia Biitannica, p. 27O. Tianslation of: Lcs lcttics piovin-
cialcs; Pcnsécs; L`Ocuvic scicntifiquc.
12. Noidcnskiöld I. 1935. Thc histoiy of biology: a suivcy. Ncw Yoik: Tudoi
Pub. Co., pp. 2O6,2O7.
13. (a) Bicwstci D. 1855, 1965. Mcmoiis of thc lifc, wiitings, and discovciics
of Sii !saac Ncwton. 2 vols. Thc Souiccs of Scicncc, No. 14. Ncw Yoik and
London: 1ohnson Rcpiint Coip.; (b) Chiistianson GI. 1984. !n thc picscncc of
thc Cicatoi: !saac Ncwton and his timcs. Ncw Yoik: Thc !icc Picss; and
London: Collici Macmillan Publishcis; (c) !auvcl 1, !lood R, Shoitland M,
Wilson R, cditois. 1988. Lct Ncwton bc! Oxfoid, Ncw Yoik, and Tokyo: Oxfoid
\nivcisity Picss; (d) Wcstfall RS. 198O. Ncvci at icst: a biogiaphy of !saac
Ncwton. Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisity Picss.
14. \idcti pivi dco poglavl|a 6.
15. Davics P. 1983. God and thc ncw physics. Ncw Yoik: Simon and Schustci,
p. ix.
16. Davics P. 1988. Thc cosmic blucpiint: ncw discovciics in natuic`s cicativc
ability to oidci thc univcisc. Ncw Yoik: Touchstonc; Simon and Schustci, p. 2O3.
17. Davics P. 1992. Thc mind of God: thc scicntific basis foi a iational woild.
Ncw Yoik and London: Simon and Schustci, p. 15.
18. (a) Pcacokc AR. 1971. Scicncc and thc Chiistian cxpciimcnt. London,
Ncw Yoik, and Toionto: Oxfoid \nivcisity Picss; (b) Pcacockc AR, cditoi. 1981.
Thc scicnccs and thcology in thc twcnticth ccntuiy. Noithumbciland, Ingland:
Oiicl Picss; (c) Pcacockc AR. 1986. God and thc ncw biology. San !iancisco,
Cambiidgc, and Ncw Yoik: Haipci and Row; (d) Pcacockc AR. 199O. Thcology
foi a scicntific agc: bcing and bccoming - natuial and divinc. Oxfoid and
Cambiidgc, Mass.: Basil Blackwcll.
19. (a) Polkinghoinc 1. 1991. God`s action in thc woild. Cioss Cuiicnts (!all),
pp. 293-3O7; vidcti takodc (b) Polkinghoinc 1. 1986. Onc woild: thc intciaction
of scicncc and thcology. London: SPCK; (c) Polkinghoinc 1. 1989. Scicncc and
cication: thc scaich foi undcistanding. Boston: Ncw Scicncc Libiaiy, Shambhala
Publications; (d) Polkinghoinc 1. 1989. Scicncc and piovidcncc: God`s intciac-
tion with thc woild. Boston: Ncw Scicncc Libiaiy, Shambhala Publications.
2O. \idcti poglavl|c 21 za diskusi|u o nckim od tih poglcda.
21. Piovinc W. 1988. Scicntists, facc it! Scicncc and icligion aic incompatiblc.
Thc Scicntist 2(16; Scptcmbci 5):1O.
22. Mullci N. 1988. Scicntists, facc it! Scicncc is compatiblc with icligion. Thc
Scicntist 2(24; Dcccmbci 26):9.
23. Rcid GW. 1993. Thc thcologian as conscicncc foi thc chuich. 1ouinal of thc
Advcntist Thcological Socicty 4 (2):12-19.
24. Whitc IG. 1946. Counscls to wiitcis and cditois. Nashvillc: Southcin Pub.
Assn., p. 44.
25. Za dodatnu diskusi|u u vczi aigumcntaci|c po pitan|u ovc •ctiii ta•kc, vidc-
ti poglavl|a 4, 11, 17 i 18.
26. Hcss D1, 1993. Scicncc in thc ncw agc: thc paianoimal, its dcfcndcis and
dcbunkcis, and Amciican cultuic. Madison, Wis.: \nivcisity of Wisconsin Picss,
pp. 17-4O.
27. Iinstcin A. 195O. Out of my latci ycais. Ncw Yoik: Philosophical Libiaiy,
p. 3O.
28. Kcnny A. 195O. Rcason and icligion: cssays in philosophical thcology.
Oxfoid and Ncw Yoik: Basil Blackwcll, p. 84.
29. \idcti poglavl|a 4 i 8.
3O. \idcti poglavl|c 6.
31. Milnci R. 199O. Thc cncyclopcdia of cvolution. Ncw Yoik: !acts on !ilc, p.
399.
32. Za iazli•iic izvcsta|c vidcti: (a) Gcislci NL. 1982. Thc cicatoi in thc couit-
ioom: Scopcs !!. Thc 1981 Aikansas cication-cvolution tiial. Milfoid, Mich.:
Mott Mcdia; (b) Gilkcy L. 1985. Cicationism on tiial: cvolution and God at
Littlc Rock. Minncapolis: Winston Picss; (c) La !ollcttc MC, cditoi. 1983.
Cicationism, scicncc, and thc law: thc Aicansas casc. Cambiidgc, Mass., and
London: M!T Picss; (d) Numbcis RL. 1992. Thc cicationism. Ncw Yoik: Alficd
A. Knopf, pp. xv, 249-251.
33. \idcti Gilkcy, pp. 127-132 (icfcicnca 32b).
34. Laudan L. 1983. Commcntaiy on Rusc: scicncc at thc bai - causcs foi con-
ccin. !n: La !ollcttc, pp. 161-166 (icfcicnca 32c).
5O 51
35. Biid WR. 1987, 1988, 1989. Philosophy of scicncc, philosophy of icligion,
histoiy, cducation, and constitutional issucs. Thc oiigin of spccics icvisitcd: thc
tcoiics of cvolution and of abiupt appcatancc, vol. 2. Ncw Yoik: Philosophical
Libiaiy, pp. 461-466.
36. Za potpuno ta•an izvcsta| mog svcdo•cn|a na tom sudcn|u, vidcti Gcislci,
pp. 461-466 (icfcicnca 32a).
37. \idcti poglavl|c 17 za dal|c komcntaic o ovom komplcksnom pitan|u.
Takodc vidcti: (a) Roth AA. 1974. Scicncc against God? Oiigins 1:52-55; (b)
Roth AA. 1978. How scicntific is cvolution? Ministiy 51(7):19-21; (c) Roth AA.
1984. !s cication scicntific? Oiigins 11:64,65.
38. Godficy LR, cditoi. 1983. Scicntists confiont cicationism. Ncw Yoik: W.
W. Noiton and Co.
39. Midglcy M. 1985. Ivolution as a icligion: stiangc hopcs and stiangci fcais.
London and Ncw Yoik: Mcthcun and Co.
4O. I.g., (a) Macbcth N. 1971. Daiwin ictiicd: an appcal to icason. Boston:
Gambit, !nc., p. 126; (b) Bcthcll T. 1985. Agnostic cvolutionists. Haipcis 27O
(1617; !cbiuaiy):49-52, 56-58, 6O, 61.
41. Za dal|u diskusi|u vidcti: (a) Roth AA. 1975. A mattci of faiincss. Oiigins
2:3, 4; (b) Roth AA. 1978. Closcd minds and acadcmic ficcdom. Oiigins 5:61, 62.
42. Za iazli•itc diskusi|c, vidcti: Muiphy N. 1994. What was thcology to lcain
fiom scicntific mcthodology? !n: Rac M, Rcgan H, Stcnhousc 1, cditois. Scicncc
and thcology: qucstions at thc intcifacc. Giand Rapids: Williams B. Icidmans
Pub. Co., pp. 1O1-126.
52
Z!\! ORGAN!ZM!
Povisina Zcml|c doslovno vivi od zivih oiganizama, ko|c po vcli•ini
iangiia|u od baktcii|c, •i|i |c pic•nik dvchil|aditi dco milimctia, do
vclikog kiupnog divcca ko|c dostizc visinu od 1OO mctaia. \ zivotin|-
skom caistvu vcliki plavi kitovi dostizu duzinu od 3O mctaia i picdstav-
l|a|u mozda na|kiupni|c zivotin|c ko|c su ikada zivclc na Zcml|i. Ali,
|cdno od na|vccih pitan|a svih vicmcna |cstc: Kada, kako i gdc |c nasta-
la ovako vclika iaznolikost zivota?
\ ovom poglavl|u analiziiaccmo idc|c vczanc za pitan|c nastanka
zivota na Zcml|i. Piodukci|a ncophodnih slozcnih bioloskih molckula,
kao sto su piotcini i DNK, piilikom n|ihovog pivobitnog uspostavl|an|a,
izglcda izuzctno tcska, tako da nastanak •ak i |cdnostavnc ccli|c, samc
od scbc, izglcda potpuno ncmogucc.
\ciovan|a tokom istoii|c
\ pioslosti, i skoio svc do ncdavno, ncki su vciovali u idc|u da su
iazli•itc foimc zivota nastalc samc od scbc od nczivc matcii|c. !zglcdalo
|c kao •in|cnica da vaskc i buvc nasta|u spontano, samc od scbc, na
tclima l|udi i zivotin|a, da zabc nasta|u iz mul|a, da plitka |czcia
pioizvodc skoio bcskona•an bio| algi i malih zivotin|a, da mol|ci nasta|u
u magli, i da civi nasta|u u plodovima bil|aka. Razli•iti paiaziti, kao sto
|c pantl|i•aia, smatialo sc da nasta|u sami od scbc u oiganizmima l|udi i
zivotin|a. 1cdan od pioniia u hcmi|i, Dzoan van Hclmont (1oanncs van
Hclmont) (1579-1644) izvcstio |c da |c on li•no vidco nastanak skoipi-
ona od tiavc bosil|ka ko|a |c bila zgn|c•cna izmcdu dvc ciglc. On |c
takodc napiavio foimulu za piavl|cn|c miscva.
2
Ako stavitc staic kipc i
pscnicu u kuti|u, i sakii|ctc |c na tavan ili ambai, posto|i mogucnost da
dobi|ctc misa! Ova| ckspciimcnt sc i danas |os uvck ponavl|a, sa istim
iczultatima. Mcdutim, mi to danas diuga•i|c ob|asn|avamo. N|cgov
ckspciimcnt |c |cdan piimci od mnostva navodnih dokaza ko|i su
omogucili da sc iazvi|c konccpt spontanog nastanka zivota. Ikspcii-
55
4. Kako je nastao zivot?
Od svih mistcii|a u biologi|i, ono ko|c
na|visc zbun|u|c |cstc pitan|c - kako
|c nastao zivot na Zcml|i.
- Goidon Rctic| Tc|loi
1
mcnti ko|i su podupiiali ovakvo vciovan|c mogli su visc puta da sc
ponovc. Ako stc stipl|ivi i imatc vicmcna, mozctc naci civc u |abukama,
zabc u mul|u, itd. Nauka |c funkcionisala, i pitan|c spontanog nastanka
zivota |c bilo pitan|c iazuma samo po scbi.
!pak, ncki su bili sumn|i•avi, i od 17. do 19. vcka ovo pitan|c |c bilo
picdmct vclikog sukoba. 1cdna od kl|u•nih li•nosti ko|a |c napiavila
ckspciimcntalni napicdak po ovom pitan|u bio |c !ian•csko Rcdi
(!ianccsco Rcdi) (1626-1697), fizi•ai iz Aicca, !tali|a. L|udi su tokom
dugo vicmcna mogli da vidc kako laivc muva nasta|u od pokvaicnog
mcsa. Rcdi
3
|c iadio ckspciimcntc sa iazli•itim zivotin|skim ostacima,
ukl|u•u|uci zmi|c, golubovc, iibc, ovcc, zabc, |clcnc, psc, |agn|ad, zc•cvc,
govc•ad, patkc, guskc, kokoskc, lastc, lavovc, tigiovc i bizonc. Cin|cnica
ko|a |c n|cmu bila o•iglcdna |cstc da istc vistc muva nasta|u bcz obziia
na vistu mcsa ko|u |c koiistio. On |c takodc bio svcstan da tokom lcta
lovci zasticu|u svo|c mcso od muva sa platnom, i posumn|ao |c da bi
muvc moglc bili uziok nastanka laivi. Da bi tcstiiao tu idc|u, on |c stavio
|cdan komad mcsa u zatvoicnu tcglu, a diugi u otvoicnu tcglu ko|i |c
pickiio tankom gazom. Posto sc laivc nisu iazvilc na ovom pokvaicnom
mcsu, on |c zakl|u•io da mcso nc mozc samo od scbc da pioizvcdc laivc,
vcc da mogu nastati samo na onom mcsu gdc muvc ima|u piistup.
Mcdutim, Rcdi|cvi ckspciimcnti nisu icsili pioblcm. Sukob |c nas-
tavl|cn tokom dva slcdcca vcka. Diugi ckspciimcnti su davali iazli•itc
iczultatc. !stiaziva•i su davali iazli•ita ob|asn|cn|a istih iczultata, gdc |c
svako polazio od svo|ih pictpostavki. !dc|a o spontanom nastanku zivota
postala |c svc visc piihvaccna po•ctkom dcvctnacstog vcka.
4
Glavno
pitan|c |c bilo kako civi, kao paiaziti, nasta|u na mcstu svog obitavan|a.
Ncki su tvidili da Bog piilikom svog stvaian|a ni|c stvaiao oiganizmc,
vcc su oni nasta|ali sami od scbc.
Smitni udaiac tcoii|i spontanog nastanka zivota dosao |c od iukc
poznatog fiancuskog nau•nika Lu|a Pastcia (Louis Pastcui) (1822-
1895). On |c bio ukl|u•cn u zcstoki sukob piilikom svog istiazivan|a na
mikiobima. Pastci |c koiistio bocc sa savi|cnim giliccm i tako |c climi-
nisao piisustvo iazli•itih •cstica, ali |c omogucio piisustvo vazduha, ko|i
|c smatian vitalnim za spontani nastanak zivota. Pastci |c sipao vodu, i
oiganski matcii|al kao hianl|ivi supstiat, u ovc bocc. Zagicvan|cm boca
spic•io |c iazvo| zivih oiganizama u n|ima, iako |c hianl|ivi supstiat imao
piistup vazduhu. \ svom cncigi•nom stilu, Pastci |c uzviknuo: "Nikada
sc visc idc|a o spontanom nastanku zivota nccc opoiaviti od smitnog
udaica ovog piostog ckspciimcnta!"
5
Na zalost, Pastci |c losc pioccnio, i pii•a sc ovdc ni|c zavisila.
Naio•ito udzbcnici mikiobiologi|c •csto piikazu|u slikoviti piikaz boibc
oko pitan|a spontanog nastanka zivota kao tii|umf cvolucionc naukc. To
bi bio slu•a| kada bi sc pii•a zavisavala sa Pastciom. Mcdutim, u isto
vicmc kada |c Pastci izasao kao pobcdnik po ovom pitan|u, konccpt
cvoluci|c i sa n|im povczana pictpostavka da |c zivot nastao sam od scbc
na Zcml|i, nckada u davno| pioslosti, po•cli su da biva|u svc piihvaccni|i.
! to |c u potpunosti bacalo scnku na cco slu•a|. Sa |cdnc stianc, |asni
ckspciimcnti Pastcia i diugih pokazali su da zivo nasta|c samo od zivog,
dok su cvolucionisti, sa diugc stianc, pictpostavl|ali da |c zivot nastao u
pioslosti od nczivog. \ sustini, pioblcm za cvoluci|u |c bio |os vcci.
Rani|c idc|c o spontanom nastanku zivota •csto su sc baziialc na kon-
ccptima da zivot nasta|c od mitvc oiganskc matcii|c (hctciogcncza),
dok su cvolucionisti sugciisali da |c zivot nastao od piostc ncoiganskc
matcii|c (abiogcncza). Godinc 1871. Cails Daivin |c stidl|ivo izvcstio u
svom iadu mogucnost, picma ko|o| on sugciisc da sc "u nckim toplim
malim |czciima" mogu foimiiati piotcini i "pictipcti |os slozcni|c
piomcnc".
6
Glavni koiak za tcoii|u spontanog nastanka dcsio sc godinc 1924.,
kada |c poznati iuski biohcmi•ai Opaiin iznco dctal|c kako piosta ncoi-
ganska i oiganska |cdin|cn|a navodno mogu postcpcno foimiiati slozcna
oiganska |cdin|cn|a, i kasni|c foimiiati piostc oiganizmc.
7
Diugi
nau•nici su podupili tu idc|u, i konccpt da |c zivot nastao nckada u
pioslosti, u ncko| "supi" bogato| oiganskim |cdin|cn|ima, postao |c picd-
mct ozbil|nih iazmatian|a. Ivolucioni nau•nici danas •csto govoic o
pioccsu hcmi|skc cvoluci|c.
Dcccni|ama kasni|c postavila su sc zna•a|na pitan|a. Biohcmi•aii i
molckulaini biolozi po•cli su da otkiiva|u nckc vcoma komplcksnc
molckulc i visoko intcgiisanc biohcmi|skc sistcmc. \isoki stcpcn
ncmogucnosti spontanog nastanka ovih slozcnih sistcma postao |c glavni
izazov.
Piosti bioloski molckuli (biomonomcii)
Hcmi|skc supstancc ko|c nalazimo kod zivih oiganizama •csto su
izuzctno slozcnc. Ncki iclativno piosti oiganski molckuli (bio-
monomcii) kombinovani su u foimi slozcnih bioloskih molckula
(biopolimcia) kao sto su piotcini i nuklcinskc kisclinc (DNK).
Biopolimcii mogu sadizavati stotinc do hil|adc piostih molckula
povczanih za|cdno. Amino-kisclinc (biomonomcii) picdstavl|a|u piostc
giadivnc blokovc piotcina (biopolimcia). Zivi oiganizmi ima|u 2O
iazli•itih osnovnih vista amino-kisclina u scbi. Nckoliko stotina n|ih
mogu sc kombinovati u foimiian|u |cdnog molckula piotcina.
Nuklcinskc kisclinc (biopolimcii) su |os mnogo slozcni|c, ukl|u•u|uci
kombinovan|c nuklcotida (biomonomcia) ko|i su samu sastavl|cni od
scccia, fosfata i nuklcotidnc bazc (slika 4.1). (Posto|c •ctiii osnovna
iazli•ita tipa nuklcotidskih baza.) Nuklcinskc kisclinc mogu sadizavati
milionc nuklcotida. Osnova naslcdivan|a i mctaboli•ka infoimaci|a oiga-
56 57
nizma zapisana |c u sckvcncama iazli•itih vista nuklcotidnih baza.
Nau•nici ozna•ava|u nuklcinskc kisclinc kao DNK (dczoksiiibonuklcin-
ska kisclina) i RNK (iibonuklcinska kisclina). Razlika izmcdu n|ih dvo|c
|c u tomc da ima|u malu iazliku u visti scccia.
Godinc 1953. Stcnli Milci (Stanlcy Millci) |c ob|avio iczultatc poz-
natog ckspciimcnta o sintczi biomonomcia.
8
Bio|ni udzbcnici opisu|u
ova| ckspciimcnt kao pivi koiak u iazumcvan|u spontanog nastanka
zivota. Dok |c iadio na \nivcizitctu Cikago u laboiatoii|i nobclovca
Haiolda \ii|a (Haiold \icy), Milci |c uspcsno pioizvco amino-kisclinc
pod uslovima za ko|c ncki pictpostavl|a|u da su posto|ali na pivobitno|
Zcml|i. On |c to ostvaiio koiisccn|cm hcmi|skc apaiatuic u ko|o| |c
mcsavinu gasova mctana, vodonika, amoni|aka i vodcnc paic izlozio
clcktii•nom piazn|cn|u. Ova| ckspciimcnt |c ponavl|an visc puta i bio |c
unapicdivan. \ccina biomonomcia ko|i su poticbni za nastanak pio-
tcina ili nuklcinskih kisclina, bilo |c dobi|cno u ovim ckspciimcntima.
Dok su istiaziva•i sintctisali mnogc biomonomcic iclativno lako u
svo|im laboiatoii|ama, vcza ovih ckspciimcnata sa onim sta sc moglo
dcsiti spontano na pivobitno| Zcml|i picdstavl|a poscbno pitan|c. Na
piimci, amino-kisclinc sc foimiia|u u alkalnim sicdinama, dok tc istc
sicdinc nc odgovaia|u nastanku scccia.
9
!pak, obo|c su ncophodni zivim
oiganizmima.
Slcdcci pioblcm picdstavl|a iaspoicd amino-kisclina. Amino-kisclinc
sa istim bio|cm i vistama atoma mogu posto|ati u visc iazli•itih foimi, u
zavisnosti od iaspoicda atoma. Mi •csto idcntifiku|cmo L (lcvogiinc)
foimc i D (dcsnogiinc) foimc, u zavisnosti od toga kako su molckuli
zaiotiiani u iavni polaiizovanc svctlosti. Ovc dvc foimc su |cdnakc, kao
u oglcdalu, sli•no kao •ovckova lcva i dcsna iuka (slika 4.2).
\stanovl|cno |c da su zivi oiganizmi sastavl|cni iskl|u•ivo od L foimi
amino-kisclina, dok amino-kisclinc ko|c dobi|amo u laboiatoii|i da|u
|cdnak bio| i L i D foimi. Kako |c piimitivna "supa", ko|a |c sa•in|avala
mcsavinu pod|cdnakog bio|a D i L molckula, mogla da pioizvcdc zivi
oiganizam sa samo L tipom?
1O
Tcsko |c zamisliti kako su iazli•itc vistc
amino-kisclina, za|cdni•kc za bioloskc sistcmc, svc nastalc slu•a|no, da
bi samo L foimc bilc ugiadcnc u piotcinc u slu•a|u nastanka pivog
zivota. \•in|cni su mnogi pokusa|i da sc icsi ovo pitan|c. 1cdan ncdavni
skup ckspciimcnata |c ukazao na mogucnost da |c magnctsko pol|c
moglo da pioizvcdc skoio samo |cdnu vistu ovih foimi, ali |c naknadni
picglcd ckspciimcnata pokazao da |c u pitan|u bila picvaia.
11
Pioblcm
sa dvc iazli•itc foimc takodc posto|i i kod scccia.
Slcdcci pioblcm ukl|u•u|c odsustvo dokaza u stcncma Zcml|c za
pictpostavl|cnu "pivobitnu supu", u ko|o| su svi ovi molckuli navodno
58 59
SL!KA 4.1 - Scmatski piikaz stiuktuic DNK. Dvostiuki kalcm, kao n|cgova ilus-
tiaci|a, piikazan |c sa lcvc stianc. Nuklcotid picdstavl|a kombinaci|u P, S, i
|cdnog od A, T, G ili C •lanova. Covckova gcnctska infoimaci|a ima oko 3.OOO
mi-liona ovih paiova u svako| ccli|i. A, T, G i C picdstavl|a|u bazc: adcnin, timin,
guanin i citozin, S - picdstavl|a sccci, a P |c fosfat. Dva niza su spo|cna za|cdno
vodoni•nim vczama (ispickidanc lini|c na dcsnom di|agiamu) ko|c sc foimiia|u
izmcdu odicdcnih baza.
SL!KA 4.2 - Opti•ki izomcii (D i L foimc) amino-kisclina. Slova picdstavl|a|u
hcmi|skc clcmcntc svakog atoma. R |c iadikal ko|i sc iazliku|c kod iazli•itih
amino-kisclina. Mozc sc uo•iti da posto|i tiodimcnzionalna sli•nost, kao ona u
oglcdalu.
foimiiani. Ako |c nckada, u dalcko| pioslosti, posto|ao okcan bogat
oiganskim molckulima u ko|cm |c zivot mogao slu•a|no nastati, stcnc nc
sadizc nikakav dokaz u piilog tako nc•cga. Stcnc bogatc oiganskom
matcii|om su potpuno odsutnc u dubl|im slo|cvima Zcml|inc koic, za
ko|c cvolucionisti smatia|u da picdstavl|a|u vicmc tokom koga |c zivot
navodno cvoluiiao.
12
Posto|c mnoga pitan|a u poglcdu tcskoca ostvaiivan|a dovol|nc kon-
ccntiaci|c biomonomcia, za|cdno u pivobitno| supi, ko|a bi omogucila
sintctisan|c molckula poznatih pod imcnom biopolimcii. Hcmi•ai
Donald Hal (Donald Hull), iz Kalifoini|skc istiaziva•kc koipoiaci|c,
13
dao |c piimci |cdnc od na||cdnostavni|ih amino-kisclina, glicina, ko|a
ima foimulu NH
2
CH
2
COOH. On |c pioccnio da ako |c glicin foimiian
u piimitivno| atmosfcii, 97´ od toga bi sc iazgiadilo pic ncgo sto bi
dospclo u okcan, a ostalih 3´ bi tu bilo dczintcigiisano. On |c takodc
pioccnio da ova amino-kisclina ima maksimalnu molainu konccntiaci|u
man|u od 1O
-12
. On kazc: "Cak i n|cna na|vcca dopustiva vicdnost izglc-
da bcznadczno mala da bi mogla biti po•ctni matcii|al za spontani nas-
tanak zivota." Pioblcm ko|i |c on goic iznco bio bi mnogo ozbil|ni|i za
diugc, mnogo komplcksni|c amino-kisclinc, ko|c su mnogo dclikatni|c.
Da bi zaobisli ovc pioblcmc, ncki nau•ni modcli ukazu|u na mogucnost
konccntiisan|a i zastitc ovc "supc" u ncko| od pccina. To bi zahtcvalo
ncvciovatnc i visoko spcci|alizovanc i ogiani•cnc uslovc.
Ncki istiaziva•i
14
su analiziiali u dctal|c slcdccc vazno pitan|c u vczi
hcmi|skc cvoluci|c. Do kog stcpcna ncgativno uti•u nau•nc pictpostavkc
tako da sc ckspciimcntalni iczultati piikazu|u onakvim kakvim ih
nau•nici zclc? 1cdna |c stvai foimiiati biomonomcic u laboiatoii|i
koiisccn|cm sclcktovanih hcmi|skih supstanci i spcci|alnc opicmc, a
potpuno |c diuga stvai da oni nastanu spontano na pivobitno| Zcml|i.
Ncki faktoii, kao sto |c koiisccn|c visokc konccntiaci|c hcmi|skih icak-
tanata, mogu sc piimcn|ivati u laboiatoii|i ako su koiigovani ckstiapo-
laci|om ckspciimcntalnih odnosa na mnogo iazvodn|cni|c piiiodnc
uslovc, ali zastita piodukata od stctnih izvoia cncigi|c, ili koiisccn|c
posuda za izolovan|c piodukata, kao sto |c to •inio Milci, ili uklan|an|c
bcskoiisnih sasto|aka iz supc, sasvim |c ncadckvatno. Koiisccn|c savic-
mcnih mogucnosti laboiatoii|c ukazu|c mnogo visc na intcligcntno
planiian|c, ko|c sc o•cku|c od Tvoica, ncgo na spontanu aktivnost
bczivotnog picbioti•kog svcta. Nc mozcmo koiistiti takvc ckspciimcntc
da bi ilustiovali hcmi|sku cvoluci|u, osim ako nc napiavimo adckvatnu
koickci|u nc-laboiatoii|skih uslova.
Slozcni bioloski molckuli (biopolimcii)
Ccsto sc u udzbcnicima izvcstava o sintczi biomonomcia, ali sc
mnogo man|c govoii o poicklu biopolimcia. ! dok po pitan|u poickla
biomonomcia posto|c pioblcmi, oni posta|u mnogo visc iziazcni kada
po•ncmo da analiziiamo nuklcinskc kisclinc i piotcinc, ko|i su stotina-
ma i hil|adama puta slozcni|i. Adckvatno funkcionisan|c biopolimcia
zahtcva picciznc sckvcncc n|ihovih biomonomcia. To |c visc od samog
koiisccn|a dosta cncigi|c za kombinovan|c biomonomcia. \i mozctc da
pokicnctc automobil cksplozi|om buicta dinamita ispod n|cga, ali iczul-
tat nccc biti koiisno picvozcn|c! Ovi komplcksni molckuli su visoko
oiganizovani, ali sc za n|ih pictpostavl|a da su nastali slu•a|no.
Nobclovac Zak Mono (1acqucs Monod) u svo|o| klasi•no| kn|izi
Slu•a|nost i nuznost (Chancc and Ncccssity),
15
opisu|c ova| konccpt:
"Sam slu•a| |c izvoi svakc inovaci|c onoga sto |c nastalo u biosfcii. Puki
slu•a|, potpuno slobodan i slcp, nalazi sc u samom koicnu ncvciovatnc
giadcvinc cvoluci|c. Ova| ccntialni konccpt savicmcnc biologi|c picd-
stavl|a |cdnu od mogucih ili •ak iazuml|ivi|ih hipotcza. To |c danas
na|iazuml|iva hipotcza ko|a sc mozc uklopiti sa posmatianim i tcstiia-
nim •in|cnicama." Mcdutim, kako mnogc kalkulaci|c pokazu|u, vciovat-
noca slu•a|nog nastanka funkcionalnih komplcksnih bioloskih molckula
|c ncvciovatno mala.
Svi sc slazcmo sa •in|cnicom da |c sansa da dobi|cmo "glavu" ili
"pismo" u bacan|u nov•ica, 1 na picma 2, ili sansa da dobi|cmo 4, baca-
n|cm kockc, |c 1 na picma 6. Ako imamo kuti|u sa 999 bclih kuglica i |cd-
nom civcnom, sansa da uhvatimo civcnu kuglicu u pivom pokusa|u, bcz
glcdan|a, |c 1 na picma 1.OOO. Sansa za dobi|an|c piavc kombinaci|c u
slu•a|u biopolimcia |c bcskona•no mala.
Zivi oiganizmi obi•no sadizc visc hil|ada iazli•itih vista piotcina.
Piotcini su obi•no sa•in|cni od nckoliko stotina amino-kisclina spo|cnih
za|cdno u dugu lan•anu stiuktuiu, i kao sto |c istaknuto iani|c, zivi oiga-
nizmi sadizc 2O iazli•itih vista amino-kisclina. Mnogc amino-kisclinc
moia|u biti na ta•no odicdcnom mcstu u lancu da bi piotcin adckvatno
funkcionisao. Ovo slagan|c |c analogno zaspisivan|u ic•cnica, pii •cmu
slova alfabcta picdstavl|a|u amino-kisclinc, dok ic•cnicc - u ovom
slu•a|u sastavl|cnc obi•no od 1OO ili visc slova - picdstavl|a|u piotcinc.
Nckc "giamati•kc" gicskc sc mogu dopustiti na nckim mcstima duz
lanca amino-kisclinc. Sa diugc stianc, zamcna |cdnc amino-kisclinc na
kiiti•nim mcstima mozc biti smitonosna za oiganizam. Bolcsti kao sto su
sipasta ancmi|a i ncki tipovi iaka, nasta|u zbog zamcnc samo |cdnc
amino-kisclinc.
16
Zamislimo da nam ticba odicdcna vista piotcina. Kakvc su sansc da
amino-kisclinc zauzmu iaspoicd ko|i |c poticban? Bio| mogucih kombi-
naci|a |c nczamislivo vcliki, zato sto posto|i mogucnost da svaka od 2O
amino-kisclina zauzmc svako mcsto. Za piotcin ko|cm |c poticbno 1OO
odicdcnih amino-kisclina, bio| mogucih kombinaci|a |c mnogo puta vcci
ncgo bio| svih atoma u univcizumu.
17
Tako |c sansa slu•a|nog dobi|an|a
6O 61
poticbnc vistc piotcina cksticmno mala. A sta ako su nam poticbna dva
piotcina? \ciovatnoca slu•a|nog nastanka |c |os mnogo man|a, picvisc
mala da bi sc o n|o| i iazgovaialo.
18
Mcdutim, •ak i na|piosti|i oblik
zivota zahtcva mnostvo iazli•itih vista piotcina. 1cdna studi|a
19
piocc-
n|u|c vciovatnocu dobi|an|a 1OO amino-kisclina na odgovaia|uccm
mcstu duz lanca amino-kisclina |cdnog piotcina. !zmcnc u icdoslcdu
(giamati•kc gicskc) nisu dopustcnc na ovih 1OO odicdcnih mcsta, mada
su ogiani•cnc izmcnc mogucc na diugim mcstima izmcdu n|ih. Da bi
nastao takav piotcin, amino-kisclinc sc ticba|u biiati od 2O mogucnosti
(vciovatnoca 1:2O). Amino-kisclina moia biti L tipa (vciovatnoca 1:2), i
ona foimiia pcptidnu hcmi|sku vczu (vciovatnoca 1:2). Da bismo
odicdili ukupnu vciovatnocu, poticbno |c da ovc vciovatnocc
pomnozimo. Tako dobi|amo vciovatnocu od 1:8O za nastanak pivc
amino-kisclinc, 1:6.4OO za nastanak dvc aminokisclinc, itd. Za 1OO
odicdcnih amino-kisclina, vciovatnoca da nastanc piava vista piotcina
|c 1 na picma bio|u 49 iza koga idc 19O nula (4,9 x 1O
-191
). Diugc sli•nc
kalkulaci|c da|u bio|cvc ko|i takodc ukazu|u na kia|n|u ncmogucnost
ostvaicn|a tako nc•cg.
Pioblcm ni|c samo postaviti amino-kisclinc u piavi icdoslcd i u•initi
da onc budu hcmi|ski |cdinstvcnc. Mi takodc ticba da sclcktu|cmo piavc
vistc amino-kisclina od vclikog bio|a slu•a|no pioizvcdcnih oiganskih
|cdin|cn|a iz picbioti•kc supc. Ikspciimcnti sa clcktii•nim piazn|cn|cm
ko|c |c iadio Milci, o ko|ima smo govoiili, pioizvcli su visc iazli•itih
vista amino-kisclina ko|c sc nc |avl|a|u kod zivih oiganizama, u odnosu
na onih 2O ko|i sc |avl|a|u.
21
!ioni•no |c da su istc godinc (1953.) kada |c Milci ob|avio sintczu
amino-kisclina i diugih biomonomcia, \otson (1. D. Watson) i !icnsis
Kiik (!iancis Ciick) ob|avili svo|c otkiicc o stiuktuii nuklcinskih kiscli-
na (DNK) za ko|c su dobili Nobclovu nagiadu.
22
Oni su otkiili da ccli|-
ska naslcdna infoimaci|a foimiia danas poznatu stiuktuiu duplc zavo|-
nicc DNK (slika 4.1). Da bi iziazila svo|u naslcdnu infoimaci|u, ccli|a
zahtcva sckvcncu od tii nuklcotidnc bazc za kodiian|c |cdnc amino-kisc-
linc. Kioz •udcsan i slozcni sistcm picnosa infoimaci|c i intcipictaci|c,
ccli|a foimiia molckulc piotcina. Piosta baktcii|a mozc imati 4 miliona
nuklcotidnih baza u svom gcnctskom icpcitoaiu, dok slozcni|i oiganiz-
mi, kao sto |c •ovck, mogu imati i visc od 3 mili|aidi. !ntcicsantno |c da
ncki vodozcmci i bil|kc cvctnicc ima|u picko 1O puta visc nuklcotidnih
baza ncgo •ovck. Na|man|i nczavisni (vciovatno) zivi oiganizam - mikio-
plazma - ima 58O.OOO nuklcotidnih baza ko|c obczbcdu|u kodiian|c 482
gcna.
23
Kod slozcni|ih oiganizama funkci|a vcccg dcla DNK |c |os uvck
ncpoznata. Nckc od n|ih su o•iglcdno kiiti•nc za zivot, kao sto |c upiav-
l|an|c piodukci|om hil|ada molckula piotcina ko|i sluzc kao tclcsna
stiuktuia ili kao cnzimi. Inzimi olaksava|u hcmi|skc icakci|c, kao sto su
sintczc amino-kisclina i stotinc do hil|adc diugih piomcna. Nckada
|cdan molckul cnzima mozc upiavl|ati hcmi|skom piomcnom visc hil|a-
da molckula u sckundi, ali vccina piomcna |c spoii|a. Takvi slozcni cn-
zimi, sa visoko oiganizovanom stiuktuiom i oblikom, ospoiava|u svaku
tcoii|u ko|a govoii o n|ihovom spontanom nastanku. Ncdavno su ncki
sugciisali da |c zivot zapo•co u vidu nckc vistc samo-icpliciia|ucih
molckula.
24
Svc takvc idc|c ignoiisu poticbu za picfin|cnom, komplck-
snom, intcgiisanom infoimaci|om ko|a upiavl|a stotinama mctaboli•kih
funkci|a kod zivih sistcma.
Ncvciovatnost iziazcna goic, za slagan|c amino-kisclina u piotcinc,
minoina |c u poicdcn|u sa onom za slagan|c nuklcotida u DNK. Da li |c
svc ovo moglo da nastanc slu•a|no?
Godinc 1965. na dva iu•ka u piiiodi, u Zcncvi, Sva|caiska, ko|i sc pic
mogu opisati kao ncobi•na diskusi|a, foimiian |c piavac |cdnog
piou•avan|a. Bila su piisutna •ctiii matcmati•aia i dva biologa.
Matcmati•aii su izazvali biologc iziazavan|cm svo|c sumn|c u vczi cvolu-
ci|c sa aspckta vciovatnocc. Zu•na dcbata |c zavisila sa picdlogom za
piou•avan|cm spoinih ta•aka na mnogo sistcmati•ni|i na•in. Ovo
piou•avan|c |c kulminiialo simpozi|umom ko|i |c odizan na \istai
!nstitutu u !iladclfi|i. \•csnici su bili uglavnom biolozi, sa nckolicinom
matcmati•aia ko|i su opozvali vciodosto|nost cvolucionih konccpata.
Bio |c ob|avl|cn skoio doslovan zapis sa ovog simpozi|uma,
25
i mada
slozcn, ni|c dosadan za •itan|c! Biolozi nisu bili picvisc siccni zbog
opoziva cvoluci|c. Oni su insistiiali da matcmati•aii nisu iazumcli cvolu-
ci|u, ali nisu ponudili ni|cdan adckvatan odgovoi za ova| opoziv.
1os |cdan piimci picdstavl|a M|uic| Idcn (Muiiay Idcn), sa
Masa•uscc !nstituta tchnologi|c, ko|i |c postavio pitan|c vciovatnocc
dobi|an|a gcna u nizu, duz nuklcinskc kisclinc biopolimcia (hiomo-
zoma) kod dobio piou•cnc baktcii|c Ischciichia coli. Ova| oiganizam |c
tako mali da mozcmo 5OO n|ih postaviti |cdan poicd diugog na duzini od
|cdnog milimctia. Ali ova baktcii|a ima mnostvo gcna, poicdanih na pot-
puno piavilan na•in, ko|i adckvatno funkcionisu. Kako su oni mogli
slu•a|no da sc poicda|u na ovakav piavilan na•in? Idcn |c izia•unao da
ako bi ncko piosiiio ovc baktcii|c picko cclc Zcml|inc povisinc u dva
ccntimctia dcbclom slo|u, posto|i sansa da sc dva gcna postavc u n|ihov
piavilan poloza| za 5 mili|aidi godina. Ali •ak i ova| dugi pciiod vicmc-
na nc da|c vicmcna da sc ostali gcnc slozc u piavilan niz, ili da gcni
cvoluiia|u, sto picdstavl|a mnogo slozcni|i pioccs. Niti on obczbcdu|c
vicmc za cvoluci|u diugih oiganizama, od ko|ih su ncki nckoliko stotina
puta slozcni|i. Dovol|no |c icci da |c vcoma dugo vicmc, pictpostavl|cno
za cvoluci|u zivota na Zcml|i, isuvisc kiatko kada analiziiamo pict-
postavl|cnc ncvciovatnc dogada|c. Ova| simpozi|um |c pomogao da sc
istaknc opstc nczadovol|stvo sa savicmcnim ob|asn|cn|ima za poicklo
62 63
zivota i ohiabiio |c nckc cvolucionistc da potiazc altcinativna ob|asn|c-
n|a.
Ccli|a
1os vcci pioblcm za cvoluci|u |cstc tcskoca oiganizovan|a
biopolimcia u funkcionalnc |cdinicc zvanc ccli|c. Ccli|a (slikc 4.3 i 4.4)
picdstavl|a visoko oiganizovanu |cdinicu, ko|a sadizi u scbi gcnctsku
infoimaci|u, zapisanu u nuklcinskim kisclinama, uz pomoc ko|c oigani-
zam stvaia piotcinc, a ko|i su ukl|u•cni u mnogobio|nc hcmi|skc icakci-
|c ko|i sc odigiava|u u n|cmu. \cliki |az u slozcnosti izmcdu biopolimcia
i funkcionalnc ccli|c picdstavl|a |os |cdno od vaznih pitan|a vczanih za
poicklo zivota. Za foimiian|c ccli|c sc pictpostavl|a|u postcpcni cvolu-
cioni pioccsi, ali svc dok sc ona potpuno nc foimiia, mnogc slozcnc
funkci|c ccli|c nc posto|c. Da bi imalc piavc piotcinc i DNK, ccli|ama su
poticbnc mnogc diugc vistc slozcnih molckula, kao sto su masti i
ugl|cni-hidiati. ! dok izglcda piosto ncmogucc da sc piâvc vistc hcmi|-
skih komponcnti ikad po|avc slu•a|no, |os |c ncvciovatni|c zamisliti da sc
svc po|avilo u isto vicmc i na istom mcstu, i onda sc svc to obavilo ccli|-
skom mcmbianom, da bi nastao zivi oiganizam. !pak, nau•nici da|u
odicdcnc sugcsti|c u tom piavcu.
1cdna pictpostavka kazc da |c ncka foima piimitivnc ccli|c, zvana
"piotoccli|a", mogla nastati spontano. Opaiin
27
|c kazao da sc ccli|c
mogu foimiiati kada sc kiupni molckuli kombinu|u za|cdno u sfcii•nim
masama zvanim "koaccivati". Hcmi•ai Sidni !oks (Sidncy !ox)
27
|c
uspco da piikupi amino-kisclinc, ko|c bi cvcntualno moglc da foimiia|u
64 65
SL!KA 4.3 - Tipi•na zivotin|ska ccli|a.
!z: Ravcn PH, 1ohnson GB. 1995. Biology, updatcd vcision, 3id. cd. McGiaw-Hill
Companics, !nc.
SL!KA 4.4 - Ilcktionska mikiogiafi|a DNK nizova ko|c kodiia RNK. DNK
nizovi (S) su •csto pickiivcni "gian•icama" RNK, foimiia|uci matiiks u obliku
kupc (M). Kôd niza S |c picpisan u svako| giani M na osnovu koga sc visi pio-
dukci|a. Giana zapo•in|c kao kiatka i posta|c duza kako sc kiccc duz niza S, svc
dok sc nc odvo|i kada postanc komplctna. Mnogi spccifi•ni molckuli cnzima
(piotcini) ukl|u•cni su u ova| slozcni pioccs. 1 mikiomctai (μm) picdstavl|a hi-
l|aditi dco milimctia.
!z Millci OL, Bcatty BR. Poitiait of gcnc, 1ouinal of Ccllulai Physiologu 74(2);
Supplcmcnt:225-232.
sfcii•nc masc zvanc "mikiosfcic". Takvi modcli, mcdutim, ignoiisu pos-
to|ccu slozcnost ccli|a.
28
Komcntaiisu i koaccivatc i mikiosfcic, \ili|cm
Dc| (William Day), ko|i |os uvck zastupa ncku vistu bioloskog cvolu-
cionog pioccsa, komcntaiisc: "Bcz obziia kako glcdatc na to, to |c
nau•na bcsmislica."
29
Mogucc |c, ako sc povisno posmatia, uo•iti sli•nost piotoccli|c sa
piavim ccli|ama. Obc su malc i sastavl|cnc su od oiganskih molckula, ali
sli•nost ovdc picsta|c. Ziva ccli|a |c ncupoicdivo slozcni|a stiuktuia,
ko|a picdstval|a •udo intcgiisanc hcmi|skc aktivnosti. Dva molckulaina
biologa su opisala nastanak ccli|c od makiomolckula kao "skok fan-
tasti•nih dimcnzi|a, ko|i lczi van domcna piovcil|ivih hipotcza. \ tom
domcnu posto|c samo pictpostavkc. Dostupnc •in|cnicc nc obczbcdu|u
osnovu za pictpostavku da |c ccli|a nastala na ovo| plancti."
3O
Zivot |c
ncsto poscbno!
Haiold Moiovic (Haiold 1. Moiowitz), koiistcci tcimodinamiku
(cncigctsku vczu izmcdu atoma i molckula), pioccnio |c da |c vciovat-
noca spontanc oiganizaci|c oiganskih molckula da bi doslo do foimi-
ian|a vcoma malog, piostog mikioba, kao sto |c Ischciichia coli, samo
1 na picma bio|u ko|i iza |cdinicc ima 1OO mili|aidi nula (1O
-1O
11
). Za na|-
man|u poznatu zivu foimu, mikioplazmu, ko|a ima pic•nik od oko
O,OOO2 milimctaia, on |c pioccnio vciovatnocu od 1 na picma bio|u ko|i
iza |cdinicc ima 5 mili|aidi nula (1O
-5x1O
9
). Daklc, bcz ikakvog napic-
dovan|a.
31
Mnogc diugc takvc kalkulaci|c ukazu|u kako |c zivot slozcn i
kako |c ncvciovatno da on nastanc sam od scbc.
Nobclovac Dzoidz \ald (Gcoigc Wald) |c |cdnom iznco dilcmu
cvoluci|c: "Samim iazmisl|an|cm o vcli•ini tog zadatka, moia sc piiznati
da |c spontani nastanak zivih oiganizama ncmoguc. Ali mi smo ovdc -
kao iczultat, |a vciu|cm, spontanog nastanka."
32
Tcsko |c zamisliti kako |c zivi sistcm mogao sam od scbc da nastanc
kada iazmatiamo slozcnost •ak i na|piosti|cg poznatog oiganizma.
!zmcdu samih komponcnti posto|i mnostvo nczavisnih vcza. Na piimci,
sistcm za picnos infoimaci|c od nuklcinskih kisclina (DNK) do
kona•nog piotcinskog piodukta
33
zahtcva na|man|c 7O, a obi•no visc od
2OO iazli•itih piotcina.
34
Sistcm nccc funkcionisati bcz piisustva svakog
od tih piotcina. Kao dodatak, piotcini su ncophodni za piodukci|u nuk-
lcinskih kisclina, a nuklcinskc kisclinc su poticbnc za piodukci|u pio-
tcina. Kako |c ova| oblik povczanosti ikada mogao da nastanc? Ncki
kazu da |c RNK u•inila da stvaii nastanu samoicplikaci|om (vidcti nas-
tavak). Na zalost, to nc ob|asn|ava kako sc RNK sam od scbc pivi put
po|avio, i to bi bio vcliki koiak od samog RNK do slozcnog picnosnog
sistcma ko|cg nalazimo kog zivih oiganizama. Postcpcni iazvo| |c tcsko
picdvidcti, posto ova| sistcm ni|c lako iazdvo|iti u odvo|cnc
funkcionalnc |cdinicc. On funkcionisc kao cclina, gdc vcci bio| dclova
zavisi |cdan od diugog.
Stavisc, zivi sistcmi nisu samo kolckci|a biopolimcia, itd., ko|i sc
nalazc u noimalno| hcmi|sko| iavnotczi unutai ccli|skc mcmbianc. To bi
bila mitva ccli|a. Hil|adc hcmi|skih piomcna ko|c sc dcsava|u u ccli|i
nisu u iavnotczi, sto |c osnovni zahtcv zivotnih pioccsa. Piilikom nas-
tanka zivota, poticbno |c staitovati mctaboli•ki motoi. Biohcmi•ai
Dzoidz Dzc|voi (Gcoigc T. 1avoi) ilustiu|c ovo upoicdcn|cm vodc u
kontc|nciu ko|a |c u miiu (mitva, ili u iavnotczi) sa vodom ko|a polako
tc•c iz izvoia do bascna (ziva, ili nciavnotczna).
35
Ali ni to ni|c svc. 1cdna od osobina zivih oiganizama |cstc sposobnost
iazmnozavan|a. Razmnozavan|c |c slozcn pioccs ko|i ukl|u•u|c piccizno
kopiian|c vcoma slozcnih dclova ccli|c. Takav pioccs moia biti pio-
giamiian u gcnctskom kodu ccli|c. Tcsko |c zamisliti da sc svc to iazvilo
slu•a|no, samo od scbc.
36
Zastupnici bibli|skog konccpta stvaian|a su
nckad suo•cni sa kiitikom da vciu|u u •uda, ali vciovan|c da |c zivot nas-
tao spontano na Zcml|i, bcz intcligcntnc intcivcnci|c, izglcda mnogo
visc od "•uda".
Diugc idc|c
Dok nau•na za|cdnica gcncialno piihvata konccpt da sc zivot iazvio
spontano, piopust studi|a vciovatnocc da ob|asni kako |c to moglo da sc
dcsi na pictpostavl|cni na•in, iczultovao |c mnostvom spckulativnih
altcinativa. Mi ccmo izncti n|ih scst.
1. Ncki pictpostavl|a|u da sama matcii|a ima ncka ncpoznata svo|-
stva ko|a ncizbczno mogu gcnciisati zivot. Nau•nici ovo zovu biohcmi|-
skim modclom picdcstinaci|c.
37
Mcdutim, nc posto|c dokazi da slozcna
infoimaci|a, kao sto su kodovi u nuklcinskim kisclinama, posto|c u
samim hcmi|skim clcmcntima.
2. Slcdcca altcinativa |c da |c zivot nastao kao samo-gcnciisuci, intc-
iaktivni cikli•ni sistcm piotcina i nuklcinskih kisclina, potpomognut
uplivom cncigi|c.
39
Ova| modcl poscdu|c tako slozcnc osnovnc |cdinicc
da ni|c mnogo od koiisti.
4O
3. Zivot |c navodno nastao u toplim hidiotcimalnim izvoiima u
okcanu.
41
Takva sicdina bi mogla piuziti odicdcnu zastitu piotiv izvcs-
nih ncpovol|nih sicdinskih utica|a. Mcdutim, toplota bi bila smitonosna
za ncstabilnc molckulc, i takav modcl bi zahtcvao da ob|asnimo
ncvciovatni iazvo| slozcnog zivota, kakvog danas pozna|cmo, u uslovima
vcoma ogiani•cnc i spcci|alizovanc sicdinc.
4. Sugciisc sc da zivot ni|c nastao u obliku ccli|c, vcc na povisini
nckog •vistog tcla kao kiistal piiita (lazno zlato).
42
Ali ncma ni|cdnog
iazloga da vciu|cmo da |c vcoma piosti iaspoicd atoma u kiistalu piiita
mogao obczbcditi poticban obiazac za slozcnc bioloskc molckulc.
43
66 67
5. Slcdcca sli•na altcinativa |cstc da su gcni zivog oiganizma po•cli
da sc oiganizu|u koiisccn|cm minciala glinc kao obiasccm.
44
Ova|
modcl nc funkcionisc iz istog iazloga kao i picthodni. 1cdnostavna
uicdcnost minciala glinc malo mozc dopiincti visoko uicdcno| spcci-
fi•no| slozcnosti piotcina i nuklcinskih kisclina.
6. Slcdcca sugcsti|a |cstc da tip nuklcinskc kisclinc, nazvan RNK, ko|i
ima ncka cnzimska svo|stva u samom scbi, mozc obczbcditi svo|u sop-
stcvnu samo-icplikaci|u, i da |c tako nastao zivot.
45
Ova idc|a |c
do•ckana sa vclikom pazn|om u poslcdn|c vicmc. !stiaziva•i •csto go-
voic o piastaiom "RNK svctu"
46
i o "iibozimima" ko|i picdstavl|a|u
RNK molckulc i ko|i funkcionisu kao cnzimi.
47
Ova| modcl ima mnostvo
pioblcma.
48
Kako |c nastao pivi RNK? RNK komponcntc |c tcsko
pioizvcsti, •ak i pod na|bol|im laboiatoii|skim uslovima, a kamoli na
piimitivno| Zcml|i. Govoicci o RNK icplikaci|i, dobitnik Nobclovc
nagiadc, biohcmi•ai Kiisti|an dc Duv (Chiistian dc Duvc), ko|i
podupiic konccpt RNK svcta, piizna|c: "Pioblcm ni|c tako |cdnostavan
kako izglcda na pivi poglcd. Pokusa|i u gcnctskom inzcn|ciingu - ko|i
ima mnogo visc mogucnosti i tchni•kc podisc ncgo sto |c mogao da
ponudi picbioti•ki svct - da RNK molckul budc u stan|u da omoguci
RNK icplikaci|u, bili su bczuspcsni."
49
Cak i kad bi sc piava vista RNK
nckako foimiiala, kako |c ona mogla da stcknc obimnu infoimaci|u
poticbnu za upiavl|an|c slozcnog zivog sistcma? Sa pcispcktivc hcmi|skc
cvoluci|c, poicklo slozcnosti zivota osta|c ncicscn pioblcm.
Svc ovc iazli•itc idc|c izglcda|u sasvim sub|cktivnc, pokazu|uci kako
su danasn|a ob|asn|cn|a dalcko od piuzan|a ubcdl|ivih •in|cnica.
Nobclovac !icnsis Kiik iskicno piizna|c: "Svaki put kada •itam ncki
nau•ni iad o poicklu zivota, |a sc zaklin|cm da nikada visc nccu pio•itati
ni|cdan, |ci posto|i tako mnogo spckulaci|a na osnovu tako malo •in|cni-
ca."
5O
Stcnli Milci |c iziazio istu zabiinutost, da iziazavan|c na nau•nom
pol|u zahtcva diamati•an zaokict u ogiani•avan|u bu|icc spckulaci|a.
51
Zakl|u•ci
Pastci |c dcmonstiiiao da zivo nasta|c samo od zivog. Od tog vicmc-
na uiadcn |c vcliki bio| istiazivan|a u pokusa|u da sc dcmonstiiia kako
|c zivot mogao nastati od nczivc matcii|c. Nauka |c uspcla da pioizvcdc
piostc biomonomcic u laboiatoii|i. Mcdutim, vcza takvih ckspciimcna-
ta sa onim sto sc moglo dcsiti na siiovo| picbioti•ko| Zcml|i |c piob-
lcmati•na. Pioblcmi konccntiaci|c, stabilnosti, spccifi•nih vista clcmc-
nata i odsustvo gcoloskih dokaza za pivobitnu supu, •inc sccnaiio o
hcmi|sko| cvoluci|i izuzctno ncvciovatnim. \ poglcdu poickla visoko
oiganizovanih biopolimcia, vciovatnoca n|ihovog nastanka |c picvisc
mala da bi sc mogla ozbil|no iazmatiati n|ihova slu•a|na po|ava. Pioblcm
sc dal|c povccava kada iazmatiamo zahtcv za stotinc do visc hil|ada
hcmi|skih piomcna ko|c za|cdno i istovicmcno dclu|u u "piosto|" ccli|i.
Pioblcmi povczani sa hcmi|skom cvoluci|om icscni su sa odicdcnom
vistom stvaian|a. Cin|cnicc vczanc za poicklo zivota podupiiu idc|u o
|cdnom planiianom i diiigovanom pioccsu ko|i |c bio ukl|u•cn u stvaia-
n|u zivota na Zcml|i. Ako zclimo da climiniscmo konccpt Tvoica, osta|c
nam malo izboia i moiaccmo da piihvatimo ncku vistu hcmi|skc cvolu-
ci|c, ali nau•nc •in|cnicc piotiv takvih konccpata su tako diicktnc da |c
iazumno ukazati na piou•avan|c diugih altcinativa.
L!TIRAT\RA
1. Tayloi GR. 1983. Thc gicat cvolution mystciy. Ncw Yoik and Cambiidgc:
Haipci and Row, p. 199.
2. \idcti Paitington 1R. 1961. A histoiy of chcmistiy, vol. 2. London:
Macmillan and Co., p. 217.
3. !ailcy 1. 1977. Thc spontancous gcnciation contiovcisy fiom Dcscaitcs to
Opaiin. Baltimoic and London: 1ohns Hopkins \nivcisity Picss, pp. 14, 15.
4. !bid., p. 6.
5. \allciy-Radot R. 1924. Thc lifc of Pastcui. Dcvonshiic, Mis RL, tianslatoi.
Gaidcn City, N.Y.: Doublcday, Pagc and Co., p. 1O9. Tianslation of: La vic dc
Pastcui.
6. Daiwin !, cditoi. 1888. Thc lifc and lcttcis of Chailcs Daiwin, vol. 3.
London: 1ohn Muiiay, p. 18.
7. Opaiin A!. 1938. Oiigin of lifc. 2nd cd. Moigulis S, tianslatoi. Ncw Yoik:
Dovci Publications. Tianslation of: \ozniknovcnic zhizni na zcmlc.
8. Millci SL. 1953. A pioduction of amino acids undci possiblc piimitivc caith
conditions. Scicncc 117:528, 529.
9. Ivaid R, Schiodctzki D. 1976. Chcmical cvolution. Oiigins 3:9-37.
1O. Kiatak picglcd o pioblcmu nalazi sc u: Cohcn 1. 1995. Gctting all tuincd
aiound ovci thc oiigins of lifc on caith. Scicncc 267:1265, 1266.
11. (a) Biadlcy D. 1944. A ncw twist in thc talc of natuic`s asymmctiy. Scicncc
264:9O8; (b) Clciy D, Biadlcy D. 1994. \ndcihandcd "bicakthiough" icvcalcd.
Scicncc 265:21.
12. (a) Biooks 1, Shaw G. 1973. Oiigin and dcvclopmcnt of living systcms.
London and Ncw Yoik: Acadcmic Picss, p. 359; (b) Thaxton CB, Biadlcy WL,
Olscn RL. 1984. Thc mystciy of lifc`s oiigin: icasscssing cuiicnt thcoiics. Ncw
Yoik: Philosophical Libiaiy, p. 65.
13. Hull DI. 196O. Thcimodynamics and kinctics of spontancous gcnciation.
Natuic 186:693, 694.
14. Thaxton, Biadlcy, and Olscn, pp. 99-112 (icfcicnca 12b).
15. Monod 1. 1971. Chancc and ncccssity: an cssay on thc natuial philosophy
of modcin biology. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, pp. 112, 113.
16. Radman M, Wagnci R. 1988. Thc high fidclity of DNA duplication.
Scicntific Amciican 259(2):4O-46.
68 69
17. Ciick !. 1981. Lifc itsclf: its oiigin and natuic. Ncw Yoik: Simon and
Schustci, p. 51.
18. Iibiich P. 1985. On thc piobability of thc cmcigcncc of a piotcin with pai-
ticulai function. Acta Biothcoictica 34:53-8O.
19. Biadlcy WL, Thaxton CB. 1994. !nfoimation and thc oiigin of lifc. !n:
Moicland 1P, cditoi. Thc cication hypothcsis: scicntific cvidcncc foi an intclli-
gcnt dcsignci. Downcis Giovc, !ll.: !ntci\aisity Picss, pp. 173-21O.
2O. (a) Thaxton, Biadlcy, and Olscn, p. 65 (icfcicnca 12b); (b) Yockcy HP.
1977. A calculation of thc piobability of spontancous biogcncsis by infoimation
thcoiy. 1ouinal of Thcoictical Biology 67:377-398.
21. Millci SL, Oigcl LI. 1974. Thc oiigins of lifc on thc caith. Inglcwood
Cliffs, N.1.: Picnticc-Hall, !nc., pp. 85, 87.
22. Watson 1D, Ciick !HC. 1953. Molcculai stiuctuic of nuclcid acids: a stiuc-
tuic foi dcoxyiibosc nuclcic acid. Natuic 171:737, 738.
23. (a) Avcis C1. 1989. Pioccss and pattcin in cvolution. Ncw Yoik and
Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, !iguic 4.24, pp. 142, 143; (b) !iasci CM,
Gocaync 1D, Whitc O, Adams MD, Clayton RA, !lcishchmann RD, Bult C1,
Kcilavagc AR, Sutton G, Kcllcy 1M, and othcis. 1995. Thc minimal gcnc com-
plcmcnt of Mycoplasma gcnitalium. Scicncc 27O:397-4O3; (c) Goffcau A. 1995.
Lifc with 482 gcncs. Scicncc 27O:445, 446.
24. (a) Dagani R. 1992. Synthctic sclf-icplicating molcculcs show moic signs
of lifc. Chcmical and Ingincciing Ncws (!cbiuaiy 24), pp. 21-23; (b) Rcggia 1A,
Aimcntiout SL, Chou H-H, Pcng Y. 1993. Simplc systcms that cxibit sclf-diicc-
tcd icplication. Scicncc 259:1282-1287.
25. Mooihcad PS, Kaplan MM, cditois. 1967. Mathcmatical challcngcs to thc
nco-Daiwinian intcipictation of cvolution. Thc Wistai !nstitutc Symposium
Monogiaph No. 5. Philadclphia: Wistai !nstitutc Picss.
26. Opaiin, pp. 15O-162 (icfcicnca 7).
27. (a) !ox SW, Haiada K, Kiampitz G, Mucllci G. 197O. Chcmical oiigins of
cclls. Chcmical and Ingincciing Ncws (1unc 22), pp. 8O-94; (b) !ox SW, Dosc K.
1972. Molcculai cvolution and thc oiigin of lifc. San !iancisco: W. H. !iccman
and Co.
28. Thaxton, Biadlcy, and Olscn, pp. 174-176 (icfcicnca 12b).
29. Day W. 1984. Gcncsis on planct caith: thc scaich foi lifc`s bcginning. 2nd
cd. Ncw Havcn and London: Yalc \nivcisity Picss, pp. 2O4, 2O5.
3O. Giccn DI, Goldbcigci R!. 1967. Molcculai insights into thc living
pioccss. Ncw Yoik and London: Acadcmic Picss, pp. 4O6, 4O7.
31. Moiowitz H1, 1968. Incigy flow in biology: biological oiganization as a
pioblcm in thcimal physics. Ncw Yoik and London: Acadcmic Picss, p. 67.
32. Wald G. 1954. Thc oiigin of lifc. Scicntific Amciican 191(2)44-53.
33. Kcnyon DH. 1989. Going bcyond thc natuialistic mindsct in oiigin-of-lifc
icscaich. Oiigins Rcscaich 12 (1, Spiings/Summci):1, 5, 14-16.
34. Mills GC. 199O. Picsupposition of scicncc as iclatcd to oiigins.
Pcispcctivcs on Scicncc and Chiistian !aith 42(3):155-161.
35. 1avoi GT. 1987. Oiigin of lifc: a look at latc twcnticth-ccntuiy thinking.
Oiigins 14:7-2O.
36. Scott A. 1985. \pdatc on Gcncsis. Ncw Scicntist (2 May), pp. 3O-33.
37. Kcnyon DH, Stcinman G. 1969 Biochcmical picdcstination. Ncw Yoik and
London: McGiaw-Hill Book Co.
38. Wildci-Smith AI. 197O. Thc cication of lifc: a cybcinctic appioach to cvo-
lution. Whcaton, !ll.: Haiold Shaw Publishcis, pp. 119-124.
39. Iigcn M, Schustci P. 1979. Thc hypcicyclc: a piinciplc of natuial sclf-
oiganization. Bcilin, Hcidclbcig, and Ncw Yoik: Spiingci-\cilag.
4O. Walton 1C. 1977. Oiganization and thc oiigin of lifc. Oiigins 4:16-35.
41. Coiliss 1B. 199O. Hot spiings and thc oiigins of lifc. Natuic 347:624.
42. Wächtcishäusci G. 1988. Bcfoic cnzymcs and tcmplatcs: thcoiy of suifacc
mctabolism. Miciobiological Rcvicw 52:452-484.
43. 1avoi GT. 1989. A ncw attcmpt to undcistand thc oiigin of lifc: thc thcoiy
of suifacc-mctabolism. Oiigins 16:4O-44.
44. Caiins-Smith AG, Haitman H, cditois. 1986. Clay mincials and thc oiigin
of lifc. Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisity Picss.
45. Oigcl LI. 1986. Mini icvicw: RNA catalysis and thc oiigins of lifc. 1ouinal
of Thcoictical Biology 123:127-149.
46. Gilbcit W. 1986. Thc RNA woild. Natuic 319:618.
47. Za skoiasn|c publikaci|c, vidcti: (a) Mauicl M-C. 1992. RNA in cvolution:
a icvicw. 1ouinal of Ivolutionaiy Biology 5:173-188; (b) Oigcl L. 1994. Thc oii-
gin of lifc on thc caith. Scicntific Amciican 271 (4, Octobci):76-83.
48. (a) Gibson L1. 1993. Did lifc bcgin in an "RNA Woild"? Oiigins 2O:45-52;
(b) Hoigan 1. 1991. !n thc bcginning . . . Scicntific Amciican 264(2):116-125; (c)
Mills GC, Kcnyon D. 1996. Thc RNA Woild: a ciitiquc. Oiigins and Dcsign
17(1):9-16; (d) Shapiio R. 1984. Thc impiobability of picbiotic nuclcic acid syn-
tcsis. Oiigins of Lifc 14:565-57O.
49. Dc Duvc C. 1995. Thc bcginning of lifc on caith. Amciican Scicntist
83:428-437.
5O. Ciick, p. 153 (icfcicnca 17).
51. Spomcnuto u Hoigan (icfcicnca 48b).
7O 71
Ako pustitc 2O-oio dccc bcz nadzoia u piodvnicu igia•aka, ncsto cc
sc siguino dogoditi. Siguino da cc lcpo uicdcna polica sa igia•kama
postati man|c uicdcna. Sto sc duzc dcca budu zabavl|ala u piodavnici, to
cc polica biti ncuicdcni|a. Stvaii u piiiodi tczc ka ncuicdcn|u. Molckuli
paifcma iz otvoicnc bo•icc kiccu sc kioz vazduh - oni sc nccc piikupiti
iz vazduha i konccntiisati u bo•ici. \zaicno gvozdc uncscno u sobu
u•inicc da sc soba zagic|c kako sc gvozdc budc hladilo, a toplota cc sc
siiiti iavnomcino. Otpadnc tc•nosti izlivcnc u moic ima|u tcndcnci|u da
sc piosiic dal|c u okcanc.
Ovi piosti piimcii ilustiu|u Diugi zakon tcimodinamikc. Ova| fizi•ki
zakon foimulisc dobio poznati fcnomcn da pioccsi ko|i sc odvi|a|u u
piiiodi ima|u tcndcnci|u ncuicdcnosti. Nckada nau•nici koiistc tcimin
"cntiopi|a" da bi opisali ovu ncuicdcnost. Intiopi|a |c ckvivalcnt
ncuicdcnosti. Diugim ic•ima, sto stvaii posta|u ncuicdcni|c, cntiopi|a
sc povccava. Ovo povccan|c sc vidi skoio svakoga dana na mom stolu
kada pokusavam da nadcm vaznc papiic, dok sc pisma, tclcfonskc
poiukc, tckstovi, •asopisi, faksovi, i-mc|lovi i oglasi nalazc na n|cmu.
Tcndcnci|a ka ncuicdcnosti u piiiodi dclu|c nasupiot cvoluci|c, ko|a
pictpostavl|a piomcnc od ncoiganizovanih molckula do "piostog" zivota
(ko|i |c o•iglcdno visoko oiganizovan). Ivoluci|a dal|c pictpostavl|a
foimiian|c mnogo slozcni|ih oiganizama sa spcci|alizovanim tkivima i
oiganima. Ncki cvolucionisti ukazu|u da povicmcna samo-oiganizaci|a
piostc matcii|c, kao sto to vidimo u foimiian|u kiistala, ili obiazac talasa
ko|i sc nckada uo•ava kada hcmi|ski clcmcnti migiiia|u kioz •vistu
matcii|u,
2
mozc biti modcl za samo-oiganizovan|c matcii|c u zivi oiga-
nizam. Ali posto|i vcliki ponoi izmcdu piostih kiistala i slozcnih zivih sis-
tcma. Razvo| u smciu funkcionalnc slozcnosti supiotan |c opsto| tcn-
dcnci|i u poglcdu haoti•nc ncuicdcnosti. Ovdc sc susicccmo sa |cdnim
od glavnih pioblcma natuialisti•kc cvoluci|c. ! dok ncki iaspiavl|a|u da
li Diugi zakon tcimodinamikc piimcniti na cvoluci|u ili nc,
3
diugi go-
voic piotiv ticnda ncuicdcnosti u piiiodi, ili da cvoluci|a ticba da ob|as-
ni zasto sc upiavo supiotno dcsava.
Nau•nici su izvodili duga i napoina istiazivan|a po pitan|u vciodos-
to|nosti cvolucionih mchanizama ko|i su navodno pioizvcli komplcksno
oiganizovani zivot slu•a|nim pioccsima. \ ovom poglavl|u mi ccmo
analiziiati zadn|a dva vcka ovog istiazivan|a. Tabcla 5.1 da|c picglcd
pictpostavl|cnih ob|asn|cn|a.
Lamaikizam
Kada sam sctao poznatim paiiskim paikom Zaidcn dc Plant, |cdna
statua |c piivukla mo|u pazn|u. Natpis na dnu, ispisan na fiancuskom
|cziku, bio |c: "Lamaik, osniva• doktiinc o cvoluci|i." Posto sam mnogo
puta •uo da |c Cails Daivin odgovoian za tcoii|u cvoluci|c, iazmisl|ao
sam o ovom natpisu i o l|udskim postupcma inspiiisanim nacionalnim
ponosom. Mcdutim, !iancuzi smatia|u da su opiavdano ponosni na svog
hcio|a, |ci |c Lamaik dao vcoma opscznu tcoii|u o cvoluci|i visc dcccni-
|a pic Daivina.
72 73
5. Potraga za evoIucionim
mehanizmima
!dc|c takodc nckada pada|u sa
divcta pic ncgo sto sazic|u.
- Ludvig \itgcnsta|n
1
TABILA 5.1 - Ivolucioni mchanizmi
Mbnbslj{bn!)291:.29:6*
Ebswjoj{bn!)296:.29:5*
Nvubdjkf!)29:5.2:33*
Tbwsfnfof!tjouf{f
)ofp.ebswjoj{bn*!)2:33.2:79*
Ejwfs{jgjlbdjkb!)2:79.ebobt*
Mbnbsl
Ebswjo-!Wbmbt
Npshbo-!ef!Wsjft
_fuwfsjlpw-!Epcabotlj-
Gj|fs-!Ibmebo-!Ibltmj-
Nbkfs-!Tjnqtpo-!Sbku
Fmesjea-!Hvme-!Hsbt-
Ifojh-!Lbvgnbo-
Ljnvsb-!Mfwpoujo-
Qbufstpo-!Qmbuojl
Cbwj! tf! v{spdjnb! obtubolb
opwji! lbsblufsjtujlb! lpkf
qptubkv!obtmfeof/
Nbmf! qspnfof-! {bkfeop! tb
qsjspeopn! tfmfldjkpn-! v{sp.
lvkv! qsfajwmkbwbokf! obk.
tqptpcojkji/!Obtmf}jwbokf!v{
qpnp~!hfnvmb/
Obhmbtbl! ob! qspnfobnb
vtmfe! wfmjlji! nvubdjkb/
Qsjspeob! tfmfldjkb! ojkf! ublp
wbaob/
Wbaof! tv! qspnfof! v! qpqv.
mbdjkbnb/! Nbmf! nvubdjkf! ef.
mvkv! {bkfeop! tb! qsjspeopn
tfmfldjkpn/
Nop|uwp! tvqsptubwmkfoji
jefkb-! oftmbhbokf! tb! ofp.
ebswjoj{npn/! Usbhbokf! {b
v{splpn!tmpafoptuj/
OB[JW!J!EBUVN HMBWOJ![BTUVQOJDJ!!!!!!!!!!!!!!!!!!!PTPCJOF
Zan Baptist Antoan dc Monc, Scvali|c dc Lamaik (1can-Baptistc
Antoinc dc Monct, Chcvalici dc Lamaick) (1744-1829)
4
vciovao |c u
posto|an|c Svcmocnog Tvoica, ali i da sc zivot iazvio sam od scbc tokom
dugih pciioda vicmcna. !mpicsioniian iaznolikoscu zivotnih foimi ko|c
|c vidco u piiiodi, od piostih do slozcnih, on |c pictpostavio kon-
tinuiianc cvolucionc nizovc. O•iglcdno odsustvo piclaznih foimi izmcdu
giupa oiganizama piipisao |c piazninama u l|udskom znan|u.
Lamaik |c na|poznati|i u osmisl|avan|u mchanizama za cvoluci|u ko|a
|c zasnovan|a na n|cgovom konccptu upoticbc i ncupoticbc. On |c pict-
postavio da koiisccn|c nckog oigana izaziva n|cgov iazvo|, i da sc ta|
napicdak picnosi na slcdccu gcnciaci|u. Tako sc osobinc iazvi|cnc
upoticbom od stianc ioditcl|a, po|avl|u|u mnogo istaknuti|c kod potom-
stva. Na piimci, zivotin|c nalik |clcnima ima|u poticbu da dohvatc liscc
na na|visim gianama divcca, i nakon izduzcn|a mnogih viatova tokom
gcnciaci|a, stcklc su dugi viat i cvcntualno postalc nalik ziiafi. Sli•no, on
|c smatiao da ako sc dcci uklan|a lcvo oko tokom visc gcnciaci|a, moglo
bi da dodc do toga da sc iada|u dcca sa samo |cdnim okom. Picma
Lamaiku, na•in zivota odicdu|c cvolucioni iazvo| oiganizama.
Nauka danas smatia Lamaikovc mchanizmc cvoluci|c potpuno
pogicsnim. Mnogo godina kasni|c, ncma•ki cvolucionista Avgust
\a|sman (August Wiscman) postao |c poznat po tomc sto |c odsccao
icpovc miscvima. Mada |c on to •inio kioz visc gcnciaci|a miscva, miscvi
su nastavili da dolazc na ova| svct sa potpuno noimalnim icpovima. On
|c zakl|u•io da ovi ckspciimcnti dokazu|u da oiganizmi nc mogu
naslcdivati stc•cnc osobinc i da |c Lamaikov mchanizam cvoluci|c
pogicsan.
Mcdutim, ovo pitan|c ni|c bilo icscno tako |cdnostavno. Mnogi
nau•nici podizava|u Lamaika do odicdcnog stcpcna, i bio|ni ckspcii-
mcnti ukazu|u na naslcdivan|c sicdinski indukovanih kaiaktciistika.
5
!pak, u vccini bioloskih kiugova lamaikizam ukazu|c na ncsto pogicsno.
Daivinizam
6
Nckoliko dcccni|a kasni|c, Cails Daivin (18O9-1882) i Alficd Rascl
\alas (Alficd Russcl Wallacc) (1823-1913), dvo|ica stiasnih natuialista iz
Inglcskc, piou•avala su vazan Maltusov (T. R. Malthus) nau•ni iad
vczano za populaci|c. Maltus |c pictpostavio da populaci|c iastu
gcomctii|ski (iapidno), dok hiana za populaci|c iastc aiitmcti•ki
(iavnomcino), mnogo spoii|im pioccsom. O•iglcdno, hianc bi uskoio
ticbalo da ncstanc. Ova oskudica hianc posluzila |c kao osnova za cvolu-
cionc mchanizmc pictpostavl|cnc od stianc Daivina i \alasa. Godinc
1859. Daivin |c ob|avio svo|u poznatu kn|igu Poicklo vista piiiodnom
sclckci|om, ili piczivl|avan|c napicdnih iasa u boibi za opstanak (On thc
Oiigin of Spccics by Natuial Sclcction, oi thc Picscivation of !avouicd
Raccs in thc Stiugglc foi Lifc). Daivin |c dobio piiznan|c za ovu tcoii|u,
mada |c idc|a o cvoluci|i posto|ala tokom vckova. Gcncialno, Daivin i
\alas su podizavali |cdan diugoga, a \alas |c stavl|cn na diugo mcsto.
Ob|avl|cno |c da |c \alas takodc vciovao u spiiitizam i govoiio u piilog
poznatog amcii•kog spiiitisti•kog mcdi|uma Hcnii|a Slc|da (Hcniy
Sladc), ko|i |c bio osudcn zbog picvaic na |cdno| od n|cgovih scansi.
Daivin |c bio na diugo| stiani u ovom slu•a|u, piilazuci novac za kiivi•no
gon|cn|c Slc|da.
7
Daivin |c vciovao da sc kod zivih oiganizama |avl|a|u vaii|aci|c i da
pickomcino namnozavan|c iczultu|c i oskudicom u hiani i boibom za
opstanak. Samo na|piilagodcni|i od novih vaii|ctcta cc piczivcti, i oni cc
pioizvcsti takodc piilagodcno potomstvo. Tako na|piilagodcni|i,
ozna•cni kao na|napicdni|i, pioci cc kioz pioccs nazvan piiiodna sclck-
ci|a. Daivin |c koiistio ova| mchanizam za ob|asn|cn|c cvolucionog
iazvo|a, upikos supiotno| tcndcnci|i u piiiodi.
On |c takodc naglasavao siiu tcoii|u cvoluci|c oiganizama od |cdnos-
tavni|ih do na|slozcni|ih. Ob|asn|ava|uci ta| pioccs, on |c stavio poscban
naglasak na malc piomcnc, konccpt ko|i su diugi uskoio opozvali.
!ilozof Mcidzoii Giin (Mai|oiic Gicnc) |c istakao pioblcm: "Sa ko|im
piavom mi ckstiapoliiamo obiazac, po ko|cm |c bo|a ili diuga takva
osobina upiavl|ala nastankom vista, a pogotovu nastankom icdova,
klasa i kola zivih oiganizama?"
8
Cails Daivin |c iazvio svo|u idc|u pic ncgo sto |c nauka znala mnogo
o gcnctici. Da bi ob|asnio naslcdivan|c novih osobina, Daivin |c pict-
postavio modcl "pangcnczc" ko|i |c bio vazna komponcnta
lamaikisti•kog naslcdivan|a stc•cnih osobina. On |c pictpostavio da
icpioduktivnc ccli|c oiganizama poscdu|u "gcmulc" ko|c dolazc iz cclog
tcla i picnosc stc•cnc osobinc individuc na n|cgovo potomstvo.
Savicmcna gcnctika ni|c nasla osnovu za |cdan ovakav konccpt.
Dok su mnogi nau•nici piihvatili gcncialnu idc|u cvoluci|c, bizo
nakon ob|avl|ivan|a Daivinovog Poickla vista, diugi su ospoiavali vccinu
Daivinovih idc|a i |os uvck ih ospoiava|u i danas. !stoii•ai biologi|c
Cails Singci (Chailcs Singci) iskicno kazc da su Daivinovi "aigumcnti
•csto pogicsni".
9
Mcdu na|ozbil|ni|im kiitikama nalazi sc odsustvo
potcnci|ala piczivl|avan|a kod malih piomcna, piomcna ko|c nisu
koiisnc osim ako nc mogu funkcionisati u slozcno| cclini ko|a |os ni|c
cvoluiiala. Na piimci, u cvoluci|i novog misica kod iibc, kakvu koiist
imam misic dok sc nc povczc sa ncivom ko|i cc ga pokictati? ! kakvu
koiist ima nciv dok u mozgu nc cvoluiia sistcm za kontiolu da bi
aktivnost misica bila adckvatna?
1O
Kona•no, zivotin|c sa nckoiisnim, ali
potcnci|alno koiisnim oiganima, mogu o•iglcdno imati smctn|c.
Piiiodna sclckci|a mozc sluziti u piiiodi za climinaci|u ncnoimalnih
tipova oiganizama, ali nc i za piodukci|u novih slozcnih stiuktuia ko|c
74 75
ncma|u potcnci|al piczival|avan|a svc dok svi ncophodni dclovi nc
cvoluiia|u u foimu funkcionalnog sistcma.
Konccpt "piczivl|avan|a na|piilagodcni|ih" takodc nailazi na ostiu
kiitiku, nckada ncopiavdano. Nckada ga kiiti•aii opisu|u kao tautologi-
|u (ukl|u•u|uci kiuzno iczonovan|c).
11
Daivinizam pictpostavl|a da
oiganizmi piczivl|ava|u kioz cvolucionc pioccsc zbog toga sto sc postc-
pcno mcn|a|u i posta|u piilagodcni|i, a nckada sc kazc da su oni na|bo-
l|c piilagodcni |ci su piczivcli. ! tako sc ima oscca| da ova| sistcm
funkcionisc. Piczival|avan|c na|piilagodcni|ih ni|c potvida cvoluci|c,
kako sc ponckad tvidi. Ccsto sc to nc mozc lako tcstiiati. Ta po|ava,
mcdutim, ni|c ncsto za sta sc mozc icci da nc posto|i. Ali |c o•iglcdno da
cc napiilagodcni|i piczivcti bilo da su cvoluiiali ili da su stvoicni. \pikos
svim ovim piopustima, Daivinova osnovna idc|a |c dobila podisku od
stianc bio|nih cvolucionista.
12
Mutaci|c
Kia|cm dcvctnacstog vcka cvolucionisti su po•cli da postavl|a|u
ozbil|na pitan|a vczano za Daivinov mchanizam cvoluci|c. Oni su pono-
vo analiziiali piincipc gcnctikc ko|c |c iznco moiavski svcstcnik Gicgoi
Mcndcl, publikovanc 35 godina iani|c. N|cgovi nalazi bacali su sumn|u
na Daivinov poglcd na naslcdivan|c. !staknuti piotivnik daivinizma bio
|c ncma•ki botanista Hugo dc \ii (1848-1935), ko|i |c cncigi•no ospo-
iavao idc|u da malc piomcnc picdstavl|a|u osnovni cvolucioni mcha-
nizam. On |c tvidio da takvc malc piomcnc nc zna•c nista, a da vccc
piomcnc, zvanc mutaci|c, |csu ncminovnc kao poslcdica uslova sicdinc.
Dc \iics |c nasao podisku za svo|c poglcdc u okolini Amstcidama,
Holandi|a, gdc |c bil|ka |agoi•cvina, doncscna iz Amciikc, postala div-
l|a, a ncki n|cni piimcici su postali mali. On |c zakl|u•io da |c do pio-
mcna doslo uslcd mutaci|a.
Dc \iics |c napiavio ckspciimcntc ukistan|cm hil|ada bil|aka, i
zabclczio |c nckoliko kiupnih piomcna ko|c |c takodc piipisao mutaci-
|ama. On |c vciovao da takvc "novc foimc" picdstavl|a|u koiakc u
dugom cvolucionom pioccsu. Na zalost po dc \iicsov poglcd, ovc
piomcnc su bilc samo iczultat kombinaci|c osobina ko|c su vcc bilc
piisutnc u gcnctskom kodu ovih bil|aka, i nisu picdstavl|alc novc mutaci-
|c.
!pak, konccpt mutaci|a kao novc naslcdnc infoimaci|c po•co |c da
biva piihvaccn, uglavnom na osnovu iada Amciikanca Moigana (T. H.
Moigan). Ikspciimctisuci sa vinskim musicama, Moigan |c otkiio novc
tia|nc piomcnc ko|c su bilc stvainc. Mcdutim, piimcii ko|c |c on uo•io
bili su uglavnom dcgcnciativni, umcsto piogicsivni, ukl|u•u|uci gubitak
kiila, •ckin|a i o•i|u.
Na|•cscc koiisccni piimci ilustiovan|a cvoluci|c, zatamn|cn|c
cnglcskog bibciastog mol|ca, ni|c piimci mutaci|c, mada sc nckada tako
opisu|c.
13
Populaci|a mol|aca, ko|a |c postala tamna tokom industii|skc
icvoluci|c kao poslcdica zagadcn|a zivotnc sicdinc, ozna•cna |c kao
"upadl|iva cvoluciona piomcna".
14
Tamna bo|a |c stitila mol|cc od napa-
da ptica, posto sc uklapala sa tamnom bo|om okolinc i tako nisu bili lako
uo•l|ivi. Piomcna sc, mcdutim, dcsila kao manifcstaci|a gcna za tamnu
bo|u ko|i su vcc bili piisutni kod ovc populaci|c mol|aca. To |c bila samo
fluktuaci|a iazli•itih vista gcna, a nc nova "tia|na" gcnctska infoimaci|a,
kao sto o•cku|cmo od mutaci|c - •in|cnica ko|a |c danas dobio poznata.
15
Kao iczultat savicmcnih pokusa|a za kontiolom zagadcn|a i o•isccn|a
sicdinc, populaci|a ovih mol|aca |c ponovo popiimila svctlu bo|u.
Mcdutim, ova| piimci ilustiu|c dclovan|c piiiodnc sclckci|c na |cdnos-
tavnu gcnsku fluktuaci|u.
Ivolucioni biolozi |os uvck koiistc konccpt mutaci|a, mada vcliki
napicdak u savicmcno| gcnctici ugiozava upoticbu takvog opstcg tcimi-
na. Mutaci|a mozc ozna•avati iazli•itc gcnctskc piomcnc, kao sto su:
piomcna nuklcotidnih baza u DNK lancu, piomcn|cnu pozici|u gcna,
gubitak gcna, duplikaci|u gcna, ubacivan|c stianc gcnctskc sckvcncc.
Svaka od n|ih picdstavl|a man|c ili visc tia|nc gcnctskc piomcnc ko|c sc
picnosc na potomstvo. !stiaziva•i su takodc iazmotiili novc idc|c, kao
sto |c pogicsni konccpt da sicdina ili sama ccli|a mogu stimulisati pio-
dukci|u mutaci|a.
16
Mi smo tck zapo•cli sa otkiivan|cm onoga sto sc
dcsava sa izuzctno slozcnim bioloskim mchanizmima.
Zivi oiganizmi pokaza|u vcliku sposobnost adaptaci|c kioz gcnctskc
piomcnc. Muvc posta|u otpoinc na insckticidc kao sto |c DDT, i nasc
•csto koiisccn|c antibiotika foimiia "supci klicc" imunc na vccinu od
n|ih. \clika otpoinost zivih oiganizama na iazli•itc i stctnc uslovc da|u
nam nagovcsta| da su u pitan|u sistcmi sa bai ogiani•cnom mogucnoscu
adaptaci|c. Sa diugc stianc, hil|adc laboiatoii|skih ckspciimcnata sa
baktcii|ama, bil|kama i zivotin|ama svcdo•c o •in|cnici da piomcnc ko|c
vistc mogu da podncsu ima|u odicdcna ogiani•cn|a. Mozc sc uo•iti
tcsna vcza izmcdu sistcma ko|i uti•u |cdni na diugc i ko|i cc piihvatiti
samo ogiani•cnc piomcnc ukoliko ncma vclikih stctnih poicmcca|a.
Nakon dcccni|a i vckova ckspciimcntisan|a, vinskc musicc su zadizalc
svo|u osnovnu giadu vinskih musica, a ovcc od ko|ih sc uzima vuna su
ostalc ovcc. Ncnoimalni tipovi ima|u tcndcnci|u da budu infciioini, i
obi•no nc piczivl|ava|u u piiiodi, i u zavisnosti od slu•a|a, ima|u tcndcn-
ci|u da sc piilikom odga|ivan|a viatc svo|im pivobitnim tipovima.
Nau•nici nckada naziva|u ova| fcnomcn gcncti•kom incici|om
(gcncti•ka homcostaza).
17
Dugo vicmcna nau•nici postavl|a|u pitan|c vczano za koiisnost
mutaci|a kao cvolucionog mchanizma. Navodnc pozitivnc mutaci|c su
76 77
cksticmno ictkc, a vccina mutaci|a |c icccsivna - to |cst, ona sc nccc
manifcstovati, osim ako ni|c piisutna kod oba ioditcl|a. Stavisc, dok
mutaci|c ko|c pioizvodc sicusnc piomcnc mogu opstati, onc ko|c
uzioku|u vclikc piomcnc naio•ito su stctnc i tcsko opsta|u. Daglas Iivin
(Douglas Iiwin) i Dzc|ms \alcnta|n (1amcs \alcntinc), dvo|ica cvolu-
cionista sa \nivcizitcta Kalifoini|a, kamp Santa Baibaia, komcntaiisu:
"Mutaci|c ko|c opsta|u i ko|c ima|u moifoloskc i fizioloskc cfcktc su
izuzctno ictkc i obi•no nckoiisnc; sansa da dvc individuc, ko|c su picti-
pclc idcnti•nc i ovakvc ictkc mutaci|c, odiastu u dovol|no| bliskosti da
bi pioizvclc potomstvo, izglcda picvisc mala da bi sc mogla iazmatiati
kao zna•a|an cvolucioni dogada|."
18
Autoii picdstavl|a|u piomcnc u
iazvo|nom pioccsu oiganizama kao piimcic piodukci|c glavnih cvolu-
cionih piomcna, ali ckspciimcntalna dcmonstiaci|a toga |c samo u
domcnu pictpostavkc.
To bi zahtcvalo mnostvo stctnih mutaci|a za nastanak kaiaktciistika
|cdnc koiisnc stiuktuic. Pioblcm |c kako postici da sc tako cksticmno
ictki dogada|i, navodno pozitivni, dcsc istovicmcno kod oiganizma da bi
doslo do nastanka funkcionalnc stiuktuic ko|a ima potcnci|al piczivl|a-
van|a. Ivolucionista Ambioz (I. 1. Ambiosc) isti•c ova| pioblcm:
"\•cstalost sa ko|om sc |cdna stctna mutaci|a |avl|a |cstc 1 : 1.OOO.
\ciovatnoca da sc dvc takvc istc mutaci|c |avc |cstc 1 : 1O
3
x 1O
3
, ili 1
na picma milion. Studi|c na vinsko| musici ioda Diosophila otkiilc su
da |c vcliki bio| gcna ukl|u•cn u foimiian|c odvo|cnih stiuktuinih
clcmcnata. Mozda ih |c ukl|u•cno 3O do 4O u |cdno| stiuktuii kiila.
!zglcda vcoma ncvciovatno da |c man|c od pct gcna ikada moglo biti
ukl|u•cno u foimiian|c •ak i na|piosti|c novc stiuktuic, picthodno
ncpoznatc, kod tog oiganizma. \ciovatnoca ovdc posta|c |cdan na
picma hil|adu miliona miliona. Mi vcc znamo da sc mutaci|c kod
zivih ccli|a |avl|a|u sa vciovatnocom od |cdan na picma milion, do
|cdan na picma hil|adu hil|ada miliona. O•iglcdno da vciovatnoca
nastanka pct koiisnih mutaci|a u |cdnom zivotnom ciklusu oiganizma
|c |asno nula."
19
Poznati fiancuski zoolog P|ci Gias (Piciic P. Giassc), ko|i |c picd-
lozio |os |cdan cvolucioni mchanizam, takodc iziazava istu zabiinutost i
dal|c kazc: "Bcz obziia kako mnogobio|nc onc bilc, mutaci|c nc mogu
pioizvcsti ni|cdnu vistu cvoluci|c."
2O
Poglcd na mutaci|c sa aspckta konccpta stvaian|a
Ivolucionisti •csto optuzu|u zastupnikc stvaian|a da vciu|u da sc
vistc nc mcn|a|u, sto |c pogicsno vciovan|c. Ali o•iglcdno |c da zastup-
nici stvaian|a uo•ava|u bio|nc •in|cnicc malih vaii|aci|a u piiiodi, sto |c
obimno dcmonstiiiano piilikom ukistan|a pasa, pii piou•avan|u mnogih
oiganizama, i u laboiatoii|skim ckspciimcntima. Tvoiac |c stvoiio vistc
da mogu da pioizvcdu mnostvo bo|a, itd., i ogiani•cnu mogucnost
adaptaci|c. Zastupnici stvaian|a tvidc da nauka ni|c ponudila ni|cdan
dokaz ko|i bi ukazao da piiiodnc piomcnc idu iznad tog nivoa. Sa diugc
stianc, cvolucionisti pictpostavl|a|u da |c pioccs malih piomcna
pioizvco svc zivc sistcmc na Zcml|i, oiganizmc tako iazli•itc kao sto su
oihidc|a i moiz.
Pitan|c ko|c sc •csto postavl|a |cstc: "Ko|i nivo bioloskc klasifikaci|c
(vistc, iodovi, famili|c) mozc biti uziokovan ovako ogiani•cnim piomc-
nama?" Ovo pitan|c |c vazno u dcbati stvaian|c ili cvoluci|a, |ci cvolu-
cionisti pictpostavl|a|u mnogo vccc piomcnc ncgo zastupnici konccpta
stvaian|a. Ovdc ncmamo kona•an odgovoi. Sa |cdnc stianc, klasifikaci-
|a oiganizama |c i sub|cktivna i piivicmcna. Kaiaktciistikc za klasi-
fikaci|u giupa, kakvc su onc kod vista, iodova, famili|a, itd., mogu sc
lako piomcniti. Nckada tcimin mikiocvoluci|a (malc piomcnc) i
makiocvoluci|a (vclikc piomcnc), za|cdno sa mikiomutaci|om i makio-
mutaci|om, opisu|u iazli•itc nivoc piomcna. Zastupnici stvaian|a gcnc-
ialno piihvata|u pivi konccpt i odbacu|u diugi. Na zalost, nau•nici
koiistc tcimin makiocvoluci|a na mnogo iazli•itih na•ina
21
tako da sc on
tcsko mozc koiistiti. Opsta nauka dcfinisc makiocvoluci|u kao piomcnu
iznad nivoa vistc. A posto|c ncki zastupnici konccpta stvaian|a ko|i sma-
tia|u odicdcnc iodovc i visc katcgoii|c klasifikaci|c pioduktom piomc-
na nakon pivobitnog stvaian|a, naio•ito pod dcgcnciativnim dclova-
n|cm paiazita. Mcdutim, to su izuzctci. \ kontckstu konccpta stvaian|a,
mozcmo icci gcncialno, da nivo ioda ili famili|c vciovatno picdstavl|a
oiiginalno stvoicni tip. Kcikut (G. A. Kcikut) sa \nivcizitcta
Sautcmpton u Inglcsko| picdlozio |c iziazc "spcci|alna tcoii|a cvoluci|c"
i "opsta tcoii|a cvoluci|c" za upoticbu u cvolucionom kontckstu, kada sc
pioccn|u|c koliki sc nivo piomcna odigiao. N|cgova tciminologi|a |c
zna•a|na za ovu diskusi|u:
"Posto|i tcoii|a ko|a tvidi da mnogi zivi oiganizmi mogu biti posma-
tiani tokom vicmcna kako su podvignuti piomcnama, tako da dolazi
do foimiian|a novih vista. Ovo mozcmo nazvati `Spcci|alna tcoii|a
cvoluci|c` i mozc sc dcmonstiiiati u izvcsnim slu•a|cvima ckspcii-
mcntom. Sa diugc stianc, posto|i tcoii|a da su svc zivotnc foimc na
svctu nastalc od |cdnog izvoia ko|i |c sam nastao od ncoiganskc
foimc. Ovu tcoii|u mozcmo nazvati `Opsta tcoii|a cvoluci|c` i
•in|cnicc ko|c |c podupiiu nisu dovol|no |akc da bi nam dopustilc da
|c iazmatiamo mnogo visc od iadnc hipotczc. Ni|c |asno da li su
piomcnc, ko|c su odgovoinc za nastanak vista, istc piiiodc kao onc
ko|c su odgovoinc za iazvo| novog kola. Odgovoi cc biti nadcn
buducim ckspciimcntalnim iadom, a nc dogmatskim tvidn|ama da
78 79
Opsta tcoii|a cvoluci|c moia biti koicktna |ci ncma ni•cg diugog sto
bi moglo adckvatno da zauzmc n|cno mcsto."
22
Zastupnici stvaian|a sc mogu sloziti sa spcci|alnom tcoii|om cvoluci-
|c, ali nc i sa opstom.
Malc piomcnc ko|c |c pictpostavio Daivin ili vclikc ko|c |c zastupao
dc \iics, izglcda|u ncadckvatnc za piodukci|u glavnih piomcna poticb-
nih za opstu tcoii|u cvoluci|c, kao sto su tiansfoimaci|c od tipa sundcia
do tipa moiskog |cza. Ivoluci|i sc postavl|a|u vcoma ozbil|ni izazovi na
nivou glavnih giupa (icdovi, klasc, potklasc, kola i caistva). Ako sc
cvoluci|a dcsila kao postcpcni kontinuiiani pioccs, zasto posto|c takvc
svcpiisutnc piazninc izmcdu glavnih giupa oiganizama, kao sto su
skol|kc, civi ili •ctinaii? \ stvaii, zasto uopstc nailazimo na piazninc?
23
Savicmcna sintcza
Kako sc cvoluciona misao iazvi|ala tokom po•ctka dvadcsctog vcka,
nckoliko utica|nih nau•nika pokusalo |c da pomcii ccntai pazn|c sa
mutaci|a nazad - ka piiiodno| sclckci|i. Na|poznati|i u tomc su bili
Cctvciikov (S. S. Chctvciikov) u Rusi|i, !isci (R. A. !ishci) i Haldc|n (1.
B. S. Haldanc) u Inglcsko|, i Scval Ra|t (Scwall Wiight) u Amciici.
Ovoga puta, naglasak |c stavl|cn na pioccs cvoluci|c unutai cclih popu-
laci|a oiganizama, pic ncgo na po|cdina•nc oiganizmc.
!isci |c iazvio slozcnc matcmati•kc modclc o cfcktima mutaci|a na
cksticmno vclikc populaci|c. Picma n|cmu, malc mutaci|c su bilc
na|vazni|c, posto vclikc mutaci|c ima|u stctan cfckat na oiganizam. On
|c naglasio piiiodnu sclckci|u malih napicdnih vaii|aci|a. Ra|t |c znao
dosta o ukistan|u, i supiotno of !iscia, naglasavao |c picdnost malih
populaci|a kod ko|ih ictkc mutaci|c ima|u vccc sansc da sc manifcstu|u.
Sa diugc stianc, malc populaci|c ima|u vccc sansc da piczivc utica| stct-
nih cfckata ukistan|a u siodstvu. Ra|t |c uvco konccpt slu•a|nih piomc-
na u fickvcnci|i gcna unutai populaci|a. Zna•a| tog pioccsa, nazvan
gcncti•ki diift, bio |c, i |os uvck |c |cdan od na|duzc i na|zustii|c ana-
liziianih pitan|a mcdu cvolucionistima. !isci i Ra|t su vcoma uticali na
cvolucionu misao u 2O-im i 3O-im godinama ovoga vcka
24
i obczbcdili
zna•a|nu podisku za potpuni iazvo| "savicmcnc sintczc".
Savicmcna sintcza ukl|u•u|c napoic bio|nih istaknutih cvolucionista,
ukl|u•u|uci Tcodosi|usa Dobzanskog (Thcodosius Dobzhansky) sa
Kolumbi|a \nivcizitcta, biologa Dzuli|ana Haksli|a iz Inglcskc, Iincsta
Ma|cia (Iinst Mayi) i Dzoidza Gc|loida Simpsona (Gcoigc Gayloid
Simpson) sa Haivaid \nivcizitcta. Ova| konccpt |c bio dominantan od
3O-ih do 6O-ih godina ovoga vcka. !mc "savicmcna sintcza" poti•c od
Haksli|a,
25
unuka poznatog zastupnika Daivinovc tcoii|c Tomasa
Haksli|a, ko|i sc hvalio "kona•nim tii|umfom" daivinizma.
26
\ osnovi,
ona kombinu|c vaii|aci|c izazvanc mutaci|ama sa Daivinovim konccp-
tom piiiodnc sclckci|c gdc piczivl|ava|u na|piilagodcni|i i piimcn|u|c ih
na populaci|c. !pak, savicmcnu sintczu |c tcsko dcfinisati, |ci su napiav-
l|cni pokusa|i da sc u n|u ukl|u•c takvc iazli•itc disciplinc kao sto su sis-
tcmatika (klasifikaci|a), bioloska vaii|aci|a i palcontologi|a (piou•avan|c
fosila).
27
Mnogi od vodccih zastupnika savicmcnc sintczc isti•u da akumulaci-
|a iclativno malih piomcna mozc pioizvcsti vclikc piomcnc poticbnc za
makiocvoluci|u. Mcdutim, osnovni mchanizam cvoluci|c nastavl|a da sc
zaobilazi od stianc istiaziva•a. Ncslagan|c izmcdu !iscia i Ra|ta oko
optimalnc vcli•inc populaci|a ko|c cvoluiia|u takodc osta|c ncicscno.
!stoii•ai biologi|c \ili|cm Piova|n sa Koincl \nivcizitcta, isti•c:
"Osnovni mchanizam makiocvoluci|c |os uvck osta|c ncdcfinisan . . .
Ob|asn|cn|c gcnctskih mchanizama za nastanak vista nc picdstavl|a vcli-
ki tii|umf cvolucionc sintczc."
28
Savicmcna sintcza ima mnogo uspcsni|i status ncgo takozvana pic-
cizna sintcza. Tokom 1959. godinc mnogi l|udi su siiom svcta pioslavl|ali
stogodisn|icu ob|avl|ivan|a Daivinovog Poickla vista. Oni su bili
ohiabicni povcicn|cm u savicmcnu sintczu. 1a sam imao piiliku da pii-
sustvu|cm |cdno| od na|vazni|ih mcdu tim svc•anostima, odizano| na
\nivcizitctu Cikago. Tu sam slusao vodccc aihitcktc savicmcnc sintczc,
ul|u•u|uci Dobzanskog, Ma|cia, Haksli|a i Simpsona. N|ihovo poznava-
n|c •in|cnica |c bilo o•iglcdno, ali u isto vicmc n|ihov samouvcicni
dogmatizam |c bio zabiin|ava|uci. Moglo sc vidcti da |c za nckoliko go-
dina |cdinstvcni duh savicmcnc sintczc oslabio.
\ mcduvicmcnu, vccina cvolucionista sistcmatski ignoiisc uznc-
miiu|ucc glasovc palcontologa Ota Sindcvolfa (Otto Schindcwolf) iz
Ncma•kc i gcncti•aia Ri•aida Goldsmita (Richaid Goldschmidt) iz
Amciikc. Supiotno od uglavnom malih mutacionih piomcna ko|c sugc-
iisu aihitcktc savicmcnc sintczc, obo|ica pictpostavl|a|u iapidnc, vclikc
piomcnc i iazli•itc vistc mchanizama. Sindcvolf, ko|i |c vcoma dobio
upoznat sa fosilima, picdlazc vcoma naglc iazvo|nc skokovc da bi pic-
mostio vclikc pickidc izmcdu fosilnih giupa. Goldsmit, piofcsoi
gcnctikc na \nivcizitctu Kalifoini|a u Bcikli|u, u potpunosti odbacu|c
idc|u da su malc piomcnc unutai vista moglc da sc akumuliia|u i
pioizvcdu glavnc tiansfoimaci|c poticbnc za zna•a|an cvolucioni pio-
gics. On smatia da nczgiapni piclazni stadi|umi nisu podcsni za piczivl-
|avan|c i da ih piiiodna sclckci|a nc favoiizu|c. Mcdu piimciima on
navodi foimiian|c pcia, scgmcntiianu tclcsnu giadu uo•cnu kod inscka-
ta, iazvo| misica i slozcno oko iakova.
Goldsmit smatia da su izncnadnc i vclikc gcncti•kc piomcnc
pioizvclc, ono sto on zovc "monstiumc ko|i obccava|u". Ncki od n|cgo-
vih kiiti•aia ih naziva|u "bczbadcznim monstiumima". Naiavno, •ak i sa
posto|an|cm |cdnog monstiuma ko|i obccava, |os uvck posto|i pioblcm
8O 81
pionalaska n|cgovog paia, "|ci ko cc sc paiiti sa monstiumom, ncko ko
obccava ili ncko diugi?"
29
Posto |c Goldsmit vcliki piotivnik savicmcnc sintczc ko|a govoii o
malim piomcnama,
3O
zastupnici savicmcnc sintczc odbacu|u n|cgovc
poglcdc. Kasni|c, kako sc savicmcna sintcza pokazivala ncuspcsnom,
stav sc piomcnio. Goidon Rctic| Tc|loi (Goidon Rattiay Tayloi), govo-
icci o Goldsmitu, kazc: "Pic dvadcsct godina, studcnti su podsticani da
sc smc|u pii spomin|an|u n|cgovog imcna. Danas, mcdutim, mnogi
biolozi sc okiccu poglcdu ko|i |c on iznosio."
31
Sa aspckta konccpta
stvaian|a, izglcda da |c Goldsmit zaista postavio vazno pitan|c. Za bio|-
nc cvolucionistc, savicmcna sintcza visc ni|c odiziva.
Razli•itost
Imbiiolog Soicn Lovtiup, ko|i podizava cvoluci|u, isti•c: "Danas
savicmcna sintcza - nco-daivinizam - ni|c tcoii|a, vcc iaspon misl|cn|a,
od ko|ih svako na svo| na•in pokusava da icsi tcskocc piczcntovanc u
svctu •in|cnica."
32
Po|avilc su sc novc idc|c, od ko|ih su nckc sasvim
spckulativnc.
33
Dodanta otkiica, naio•ito u molckulaino| biologi|i i
gcnctici, ukazu|u da staii, |cdnostavni|i gcncti•ki konccpti nisu opiav-
dani. Svi oni picdstavl|a|u mozaik misl|cn|a ko|a su vladala do danas i
ko|a bi sc za|cdno mogli okaiaktciisati kao iazli•itost. Ova| pciiod - ko|i
mozcmo nazvati pciiodom iazli•itosti - picdstavl|a asoitiman novih i
•csto konfliktnih idc|a. Nckc od n|ih ccmo iazmotiiti u poglavl|u 8. Oni
sc kiccu oko takvih pitan|a kao sto su: (1) Mogu li sc idcntifikovati
cvolucionc vczc mcdu oiganizmima? (2) Da li su cvolucionc piomcnc
postcpcnc ili naglc? (3) Da li |c piiiodna sclckci|a vazna za cvolucioni
pioccs? i (4) Kako su cvoluiiali slozcni sistcmi? Potiaga za cvolucionim
mchanizmima sc nastavl|a.
Poticba za opicznoscu
Dok sc mnogi savicmcni nau•nici gcncialno slazu da |c cvoluci|a
•in|cnica, oni sc nc slazu oko dctal|a. Nckc od na|zustii|ih iaspiava u
cvoluciono| biologi|i piatc savicmcnu sintczu. Poznati pisac Tom Bctcl
(Tom Bcthcll) naglasava da sc "naio•ito poslcdn|ih godina, nau•nici
sukobl|ava|u izmcdu scbc oko Daivina i n|cgovih idc|a".
34
1avnost |c
ictko obavcstcna o takvim iaspiavama, a mnogi ih i nc iazumc|u. Posto|c
vclikc iazlikc izmcdu unutiasn|ih intclcktualnih stavova u nau•no| za|cd-
nici, sto sc vidi iz stiu•nc litciatuic, u odnosu na |cdnostavni autoiita-
tivni stil u udzbcnicima. Ncka po|cdnostavl|cn|a u udzbcnicima mogu
biti koiisna u olaksavan|u u•cn|a, ali laici i studcnti ticba|u biti mnogo
opiczni|i picma iazli•itim poglcdima u cvoluciono| iaspiavi.
Zakl|u•ci
Ni|c poticbno uloziti vcliki napoi da bi sc uo•ilo kolikc napoic ulazu
cvolucionisti da bi nasli odgovaia|ucc mchanizmc za svo|u tcoii|u.
N|ihova istia|nost |c vicdna pohvalc. Oni nudc |cdnu tcoii|u za diugom
tokom pciioda od dva vcka. N|ihov gcncialni piopust, mcdutim, namccc
ticzvcno pitan|c: Da li |c cvoluciona misao visc stav imaginaci|c, ncgo
•vistih nau•nih dokaza? Smatia sc da ipak posto|c nckc •in|cnicc ko|c
podupiiu cvoluci|u i da zastupnici stvaian|a takodc ima|u pioblcmc u
misl|cn|u, i da mnogi od n|ih |os nisu icscni. Ali poslc tako dugog i piak-
ti•no uzaludnog tiagan|a za cvolucionim mchanizmom, •ini sc da bi
cvolucionisti ticbali ozbil|no da iazmotic mogucnost stvaian|a od stianc
|cdnog Tvoica.
L!TIRAT\RA
1. Wittgcnstcin L. 198O. Cultuic and valuc. Winch P, tianslatoi; Wiight GHv,
cditoi (with Nyman H). Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, p. 27c. Tianslation
of: \cimischtc Bcmcikungcn.
2. (a) Goodwin B. 1994. How thc lcopaid changcd its spots: thc cvolution of
complcxity. Ncw Yoik and London: Chailcs Sciibnci`s Sons, pp. 1-76; (b)
Kauffman SA. 1993. Thc oiigins of oidci: sclf-oiganization and sclcction in cvo-
lution. Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss; (c) Waldiop MM. 1992.
Complcxity: thc cmciging scicncc at thc cdgc of oidci and chaos. Ncw Yoik and
London: Touchstonc Books, Simon and Schustci.
3. Ncki tvidc da sc Diugi zakon tcimodinamikc nc mozc piimcniti na cvolu-
ci|u, vcc samo na izolovanc sistcmc ili sistcmc u tcimi•ko| iavnotczi; na piimci,
vidcti: Tiott R. 1993. Duanc Gish and !ntci\aisity at Rutgcis. Cication/Ivo-
lution 13(2):31.
4. Za opsti picglcd Lamaikovih iadova, vidcti: (a) Noidcnskiöld I. 1942. Thc
histoiy of biology: a suivcy. Iyic LB, tianslatoi. Ncw Yoik: Tudoi Publishing
Co., pp. 316-33O. Tianslation of: Biologins histoiia; (b) Singci C. 1959. A histo-
iy of biology to about thc ycai 19OO: a gcncial intioduction to thc study of living
things. 3id icv. cd. London and Ncw Yoik: Abclaid-Schuman, pp. 296-3OO.
5. Za mnostvo piimcia, vidcti: Landman OI. 1991. Thc inhciitancc of
acquiicd chaiactciistics. Annual Rcvicw of Gcnctics 25:1-2O.
6. Raspiava o daivinizmu |c opsiina. Za picglcd ncdavnih pokusa|a ko|i
istiazu|u mchanizmc cvoluci|c, vidcti: Piovinc WB, 1985. Adaptation and mc-
chanisms of cvolution aftci Daiwin: a study in pcisistcnt contiovcisics. !n: Kohn
D, cditoi. Thc Daiwinian hciitagc. Piinccton, N.1.: Piinccton \nivcisity Picss,
pp. 825-833.
7. \idcti: Milnci R. 199O. Sladc Tiial (1876). Thc cncyclopcdia of cvolution:
humanity`s scaich foi its oiigins. Ncw Yoik and Oxfoid: facts on !ilc, pp.
4O7,4O8.
8. Gicnc M. 1959. Thc faith of Daiwinism. Incountci 13(5):48-56.
82 83
9. Singci, p. 3O3. (icfcicnca 4b).
1O. \idcti poglavl|c 1O za dal|c iazmatian|c.
11. (a) Waddington CH. 1957. Thc stiatcgy of thc gcncs: a discussion of somc
aspccts of thcoictical biology. London: Ruskin Housc, Gcoigc Allcn and \nwin,
p. 65; (b) Idcn M. 1967. !nadcquacics of nco-daiwinian cvolution as a scicntific
thcoiy. !n: Mooihcad PS, Kaplan MM, cditois. Mathcmatical challcngcs to thc
nco-Daiwinian intcipictation of cvolution. Thc Wistai !nstitutc Symposium
Monogiaph No. 5. Philadclphia: Wistai !nstitutc Picss, pp. 5-12; (c) Pctcis RH.
1976. Tautology in cvolution and ccology. Thc Amciican Natuialist 11O:1-12.
12. \idcti, na piimci, (a) izdan|c sa simpozi|uma ko|c |c piipicmio Kon (ic-
fcicnca 6). Takodc: (b) Mayi I. 1982. Thc giowth of biological thought: divcisi-
ty, cvolution and inhciitancc. Cambiidgc and London: Bclknap Picss of Haivaid
\nivcisity Picss, pp. 626,627; (c) Maynaid Smith 1. 1989. Did Daiwin gct it
iight? Issays on gamcs, scx, and cvolution. Ncw Yoik and London: Chapman
and Hall.
13. Na piimci: Sagan C. 1977. Thc diagons of Idcn: spcculation on thc cvo-
lution of human intclligcncc. Ncw Yoik: Ballantinc Books, p. 28.
14. Na piimci: Kccton WT. 1967. Biological scicncc. Ncw Yoik: W. W. Noiton
and Co., p. 672.
15. 1ukcs TH. 199O. Rcsponscs of ciitics. !n: 1ohnson PI. Ivolution as dogma:
thc cstablishmcnt of natuialism. Dallas: Haughton Pub. Co., pp. 26-28.
16. (a) Caiins 1, Ovcibaugh 1, Millci S. 1988. Thc oiigin of mutants. Natuic
335:142-145; (b) Opadia-Kadima GZ. 1987. How thc slot machinc lcd biologists
astiay. 1ouinal of Thcoictical Biology 124:127-135. Za diugi poglcd, vidcti: (c)
MacPhcc D. 1993. Diicctcd cvolution icconsidcicd. Amciican Scicntist 81:554-
561.
17. (a) Idcy MA, 1ohanson DC. 1989. Blucpiints: solving thc mystciy of cvo-
lution. Boston, Toionto, and London: Littlc, Biown, and Co., pp. 125,126; (b)
Mayi I. 197O. Population, spccics, and cvolution: an abiidgmcnt of Animal
Spccics and Ivolution. Rcv. cd. Cambiidgc: Bclknap Picss of Haivaid
\nivcisity Picss, pp. 181, 182.
18. Iiwin DH, \alcntinc 1W. 1984. "Hopcful monstcis," tiansposons, and
Mctazoan iadiation. Piocccdings of thc National Acadcmy of Scicnccs 81:5482,
5483.
19. Ambiosc I1. 1982. Thc natuic and oiigin of thc biological woild.
Chichcstci: Illis Hoiwood, Ltd., and Ncw Yoik and Toionto: Halstcd Picss,
1ohn Wilcy and Sons, p. 12O.
2O. Giassé P-P. 1977. Ivolution of living oiganisms: cvidcncc foi a ncw thcoiy
of tiansfoimation. Cailson BM, Castio R, tianslatois. Ncw Yoik, San !iancisco,
and London: Acadcmic Picss, p. 88. Tianslation of: L`Évolution du \ivant.
21. Hoffman A. 1989. Aigumcnts on cvolution: a palcontologist`s pcispcctivc.
Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 87-92.
22. Kcikut GA. 196O. !mplications of cvolution. Oxfoid and London:
Pcigamon Picss, p. 157.
23. Za opsiini|u diskusi|u, vidcti: Wisc KP. 1994. Thc oiigins of lifc`s ma|oi
gioups. !n: Moicland 1, cditoi. Thc cication hypotcsis: scicntific cvidcncc foi an
intclligcnt dcsignci. Downcis Giovc, !ll.: !ntci\aisity Picss, pp. 211-234.
24. Za visc dctal|a, vidcti Piovinc, pp. 842-853 (icfcicnca 6).
25. Huxlcy 1. 1943. Ivolution: thc modcin synthcsis. London and Ncw Yoik:
Haipci and Biothcis.
26. Gould S1. 1982. Daiwinism and thc cxpansion of cvolutionaiy thcoiy.
Scicncc 216:38O-387.
27. !bid.
28. Piovinc, p. 862 (icfcicnca 6).
29. Pattcison C. 1978. Ivolution. London: Biitish Muscum (Natuial Histoiy)
and !thaca: Coincll \nivcisity Picss, p. 143.
3O. Goldschmidt R. 194O. Thc matciial basis of cvolution. Ncw Havcn, Conn.:
Yalc \nivcisity Picss.
31. Tayloi GR. 1983. Thc gicat cvolution mystciy. Ncw Yoik: Haipci and
Row, p. 5.
32. Løvtiup S. 1987. Daiwinism: thc icfutation of a myth. London, Ncw Yoik,
and Sydncy: Cioom Hclm, p. 352.
33. \idcti poglavl|c 8 za dctal|c.
34. Bcthcll T. 1985. Agnostic cvolutionists: thc taxonomic casc against Daiwin.
Haipci`s 27O (1617; !cbiuaiy):49-52, 56-58, 6O, 61.
84 85
Ccli|a picdstavl|a |cdnu ncvciovatno slozcnu stiuktuiu kod ko|c sc
dcsava da dcsctinc hil|ada iazli•itih cnzima upiavl|a nczavisnim hcmi|-
skim piomcnama. \ccina l|udi, ko|a ni|c upoznata sa ccli|om, ovu
•in|cnicu olako odbacu|c, nc iazmisl|a|uci da "mali" ni|c obavczno sino-
nim za "|cdnostavan". O•iglcdno, mnogo puta |c laksc iazmotiiti pitan|a
nastanka sli•nih kiupnih oigana i oiganizama, ncgo ncvciovatnih ccli|a.
\ mistcii|u zivota su ukl|u•cna i takva •uda kao cho-lokacioni sistcm
slcpog misa (sonai), iazvo| odiaslog slona od |cdnc mikioskopskc ccli|c,
ili tiansfoimaci|a guscnicc u lcptiia. Takodc mozcmo biti zadivl|cni lc-
potom zvczda na vcdiom ncbu, ili picdivnim bo|ama i n|ihovim slozcnim
obiasccm na kiilima biazilskih lcptiia. L|udi dugo vicmcna iazmisl|a|u o
takvim pitan|ima, nc samo kako |c svc to nastalo, vcc i zasto. Da li pos-
to|i sviha u dclovan|u piiiodc? Mogu li svc poscbnosti i slozcnosti u
piiiodi da nastanu bcz upliva intcligcnci|c?
\ ovom poglavl|u ccmo iazmotiiti pitan|a vczana za diza|n u piiiodi
i pitan|a povczana sa n|im. Takva pitan|a su bliska "ncpiolaznom pita-
n|u" spomcnutom u pivom poglavl|u, i naio•ito su povczana sa pitan|cm
da li nas univcizum ima Tvoica.
Aigumcnt diza|na
Stcpcn uicdcnosti i spcci|alizaci|c ko|i uo•avamo u piiiodi nalazi sc
iznad ncuicdcnosti ko|u bismo o•ckivali, ako ni|c bilo nckc vistc
intcligcntnog diza|na nad svim ovim. !ilozofi naziva|u ova| stav "aigu-
mcntom diza|na", ili "aigumcntom iz diza|na". \nivcizum, a naio•ito
Zcml|a, izglcda|u naio•ito uicdcni za podizavan|c zivota,
2
a i sam zivot
ukazu|c na diza|n.
Ncdavno |c aigumcnt diza|na imao poscbnu podisku od bio|nih
fizi•aia kosmologa ko|i su ustanovili da zivot u univcizumu ni|c mogao
da nastanc ukoliko ni|c bilo mnostva siccnih okolnosti. \nivcizum izglc-
da fino podcscn sa izuzctno malim odstupan|ima. Stcfan Hoking
(Stcphcn Hawking), piofcsoi matcmatikc na Kcmbiidzu, komcntaiisc:
"Cin|cnicc piotiv univcizuma, kao sto |c nas, ko|i |c nastao iz nc•cga
nalik \clikom piasku, su ogiomnc. 1a mislim da posto|c |asnc icligi|skc
implikaci|c."
3
Pioblcm |c po n|cmu da ako |c cncigi|a pictpostavl|cnog
piaska bila picvisc vclika, zvczdc i planctc sc nc bi foimiialc.
4
Sa diugc
stianc, ako |c bila picvisc mala, univcizum bi kolabiiao. Hoking dal|c
komcntaiisc: "Da |c stopa ckspanzi|c, |cdnu sckundu nakon \clikog
piaska, bila man|a •ak za samo |cdan sto miliona milioniti dco, uni-
vcizum bi kolabiiao pic ncgo sto bi ikada dostigao svo|u sadasn|u
vcli•inu."
5
Ovo piikazu|c ncmogucnost piihvatan|a •ak i ovog siioko pii-
hvaccnog konccpta bcz nckc vistc diza|na u pozadini. Na sli•an na•in,
snaznc nuklcainc vczc ko|c povczu|u |czgio atoma, takodc pokazu|u da
ima|u vcoma picciznc vicdnosti ko|c dopusta|u foimiian|c clcmcnata.
6
!stiazivan|a takodc pokazu|u da su bio|ni diugi faktoii, kao giavitaci|a i
clcktiomagnctizam, izuzctno fino podcscni. Piomcna |a•inc clcktio-
magnctskc silc za samo |cdan dclic, ko|i |c vcli•inc bio|a ko|i ima ispicd
scbc 4O nula (1O
- 4O
), mogla bi izazvati katastiofu.
7
1an Baibui (!an
Baiboui) to dobio opisu|c: "Kosmos izglcda balansiian kao na ivici
noza."
8
Svc ovo mnogo visc ukazu|c na diza|n, ncgo na slu•a|nu
aktivnost. Osim toga, mnogi sc •udc kako ni|c posto|ala ncka spcci|alna
intcligcntna upiavl|a•ka sila iza zivih oiganizama ko|a ih |c u•inila
iazli•itim od nczivc matcii|c.
Ncki cvolucionisti iazmatia|u poticbu upiavl|a•kog cntitcta za nas-
tanak svih slozcnosti, i kod piostih i kod slozcnih oiganizama. Tokom
godina, nau•nici su pictpostavili mnostvo iazli•itih vista konccpata u
ko|ima su za slozcnost, svihovitost ili diza|n, ko|i |c svuda kod zivih sis-
tcma tako uo•l|iv, odgovoini spcci|alni ncpoznati faktoii.
9
Oni su
upoticbl|avali mnogobio|nc tciminc da bi opisali svo|c konccptc. Mcdu
n|ima su: iskisavan|c, tipostiofizam, aiistogcncza, zivotni clan, tclcologi-
|a, vitalizam, homogcncza, nomogcncza, picadaptaci|a, saltaci|a, oito-
gcncza
1O
- skoio svc, ili bilo sta, osim Tvoica. !zobil|c tcimina ukazu|c i
na mistcii|u, i na poticbu za poscbnim faktoiom ob|asn|cn|a. Na zalost,
iazli•iti autoii i iaznc disciplinc dcfinisu i koiistc takvc tciminc na
iazli•itc, i ponckad supiotnc na•inc. Ncma poticbc da idcmo picdalcko
u analizi ovc po|avc. \ostalom, takva analiza |c vcoma dosadna. Ali
vazno |c zapaziti da iako tcolozi, nau•nici i filozofi, diskutu|u o ovo|
matcii|i, tcsko |c naci bilo kakvo mcdusobno piiblizavan|c. Picma ncki-
ma, diza|n nc ukazu|c ncminovno na diza|ncia, a picma diugima, pict-
postavl|cni diza|nci nc moia biti Bog |udco-hiiscanskc tiadici|c. Picma
nckim diugim, pitan|c ni|c samo o ko|o| sc visti diza|na iadi, vcc kako |c
i zasto diza|n nastao. 1a cu pokusati da po|cdnostavim ovo poglavl|c
samo analizom pitan|a da li piiioda oslikava intcligcntan diza|n.
86 87
6. Od sIozenog ka jos sIozenijem
Nikada •udo u•in|cno od stianc Boga nc bi moglo da obiati atcistu,
|ci |c sama piiioda dovol|na da ga ubcdi da piizna Boga.
- !icnsis Bckon
1
Savicmcna paiafiaza glasi: "Bog nikada nc •ini •udo
da bi ubcdio atcistu, |ci N|cgova svakodncvna
aktivnost mozc piuziti dovol|an dokaz."
L|udi su analiziiali idc|u diza|na u piiiodi
11
tokom visc milcni|uma.
To |c dobio potvidcno u mitologi|i i ianim bibli|skim spisima. Sokiat
(469-394 p.n.c.) |c iziazio vcliki intcicst za konccpt svihc u piiiodi, a
Aiistotcl (384-322 p.n.c.) |c podupiiao aigumcnt diza|na. Po n|cmu, uni-
vcizum tczi saviscno| foimi ko|a |cstc bog. \ zapadnom svctu na|utica|-
ni|i sicdn|cvckovni filozof ko|i |c zastupao ova| stav bio |c Toma Akvinski
(Thomas Aquinas) (1225-1274). Mcdu n|cgovim aigumcntima za posto-
|an|c Boga bio |c ta|, da aigumcnt diza|na u piiiodi ukazu|c na
intcligcntnog diza|ncia. Nckoliko vckova kasni|c, vccina nau•nika |c pii-
hvatila diza|n u piiiodi sa odobiavan|cm. Ncki, kao sto |c bio !sak N|utn
(!saac Ncwton) (1642-1727), aktivno su piomovisali ta| konccpt.
Mcdutim, skotski skcptik Dc|vid H|um
12
(David Humc) (1711-1776)
u•inio |c na|visc u ncgiian|u ovog aigumcnta, tvidcci da aigumcnt diza|-
na nc ukazu|c obavczno na bibli|skog Boga. On ni|c ponudio mchanizam
ko|i bi supiostavio aigumcntu diza|na,
13
osim sto |c ukazivao na oigani-
zacionu silu unutai samc piiiodc.
!pak, po•ctkom 19. vcka, mislioci su po•cli da iazmatia|u idc|c po
ko|ima su oiganizmi mogli nastati sami od scbc. To |c stimulisalo
14
cnglcskog filozofa i cti•aia \ili|cma Pcli|a (William Palcy) (1743-18O5)
da 18O2. godinc ob|avi poznatu kn|igu pod nazivom Piiiodna tcologi|a
(Natuial Thcology), ko|a |c piosla visc izdan|a. Pcli |c postao poznat u
dcbati o diza|nu po svom piimciu sa satom. On |c iczonovao da ako
nadcmo sat na zcml|i, sa svim n|cgovim spcci|alizovanim dclovima ko|i
iadc za|cdno i pokazu|u vicmc, doci ccmo do zakl|u•ka da ova| sat ima
svog konstiuktoia. On |c onda istakao da komplcksnost u piiiodi isto
tako moia imati konstiuktoia i ni|c mogla nastati sama od scbc. Zatim
|c dal|c tvidio da posto takav instiumcnt kao sto |c tclcskop ima svog
diza|ncia, oko isto tako moia imati svog diza|ncia. Stavisc, malc postc-
pcnc piomcnc su ncadckvatnc da pioizvcdu takvu stiuktuiu. Kao
piimci ncadckvatnosti postcpcnog iazvo|a tokom vicmcna, on |c navco
gikl|ani poklopac, tu ncophodnu stiuktuiu ko|a zatvaia nas dusnik kada
gutamo, i zadizava hianu i vodu od ulaska u nasa pluca. Pcli |c tvidio da
cc gikl|ani poklopac biti bcskoiisan tokom bilo kog postcpcnog cvolu-
cionog iazvo|a kioz mnogc gcnciaci|c, |ci on nc mozc zatvaiati dusnik
pic ncgo sto budc potpuno foimiian.
15
Oko pcdcsct godina kasni|c, Cails Daivin |c ob|avio svo|c Poicklo
vista. On |c pictpostavio da malc slu•a|nc piomcnc u kombinaci|i sa
piiiodnom sclckci|om mogu tokom vicmcna omoguciti piostim oiga-
nizmima da cvoluiia|u u svc visc i visc napicdni|c foimc, ukl|u•u|uci
•ovcka. Dobio svcstan aigumcnta diza|na, Daivin |c u svom pivom izda-
n|u kn|igc Poicklo vista, postavio pitan|c "oigana vclikc pcifckci|c i
slozcnosti". "Pictpostaviti da |c oko, sa svim svo|im |cdinstvcnim mcha-
nizmima za podcsavan|c fokusa na iazli•itim iasto|an|ima, za piiman|c
iazli•itih iznosa svctla, i za koickci|u sfcinog i hiomatskog odstupan|a,
moglo biti foimiiano piiiodnom sclckci|om, picdstavl|a, moiam slobod-
no piiznati, apsuid na|vcccg moguccg stcpcna."
16
Daivin sc onda pozvao
na piiiodnu sclckci|u kao icscn|c za tu dilcmu, ali, kao sto ccmo vidcti u
nastavku, mnoga ncodgovoicna pitan|a osta|u.
Bio|ni Daivinovi slcdbcnici su piimcnili n|cgovu mctodologi|u u
odgovoiu na pioblcm diza|na. !stoii•ai Gcitiuda Himclfaib (Gcitiudc
Himmclfaib) kazc: "Daivin |c bio biz da vidi pioblcm, ali nc mnogo
uspcsan u n|cgovom icsavan|u. N|cgova tchnika piimcn|cna ovdc, kao i
na diugim mcstima, bila |c pivo pictpostavka da cc piiznan|cm tcskocc
biti u stan|u da sc nckako n|c oslobodi; kao diugo, ako ova| akt piizna-
n|a ni|c uspco u pomiicn|u n|cgovih kiitika, on sc sa tcskocama nosio
pozivan|cm na tczinu autoiitcta samc tcoii|c ko|a sc dovodi u pitan|c."
17
Mada Daivin u ictkim piilikama iznosi mogucnost nckc vistc diza|-
na, a u diugom pasusu, od diugog do scstog izdan|a Poickla vista, •ak
spomin|c Tvoica
18
kao stvaiaoca zivota pic ncgo sto |c cvoluiiao, pic-
glcd n|cgovih li•nih spisa ukazu|c da |c on bio "u vcliko| ncdoumici
povodom toga". Po n|cmu |c piiiodna sclckci|a bila odgovoi na svc
cvolucionc pioblcmc.
19
! tcolozi i nau•nici |os uvck diskutu|u poicklo koplcksnih stiuktuia,
mada vccina tcologa danas ima tcndcnci|u da piou•avan|c piiiodc pic-
pustc nau•nicima i skonccntiisu sc na socioloska ili icligiozna pitan|a.
2O
Osnovni pioblcm |cstc: Kako su ncsvisishodnc slu•a|nc mutaci|c,
21
za|cdno sa piiiodnom sclckci|om ko|a ncma iazum, moglc stvoiiti
oiganc izuzctnc slozcnosti? Ncki cvolucionisti uman|u|u zna•a| ili cli-
minisu pioccs piiiodnc sclckci|c, picpusta|uci cvoluci|u potpuno
slu•a|nosti. Stavisc, kao sto smo diskutovali u picthodnom poglavl|u,
samo sc izuzctno ictkc mutaci|c smatia|u navodno koiisnim. Ncki pio-
ccn|u|u da |c navodno |cdna od 1.OOO mutaci|a koiisna za cvoluci|u.
Mutaci|c su izuzctno stctnc i obi•no icccsivnc u svo|im manifcstaci|ama,
sto zna•i da sc onc nccc odiaziti na tclu oiganizma osim ako oba ioditc-
l|a ima|u doti•nu mutaci|u. Kako mozc pioccs sa tako mnogo
ogiani•cn|a ikada stvoiiti slozcni oigan kao sto |c uvo ili mozak? Mnogi
su pozdiavili piiiodnu sclckci|u, ko|a kao icscn|c pictpostavl|a picziv-
l|avan|c na|piilagodcni|ih, ali ona ih favoiizu|c samo za ticnutak. Ona
ncma "oko" da glcda u buducnost, dok slozcni oigani ili sistcmi zahtcva-
|u dugoio•no planiian|c. Razlozi nas navodc na diuga•i|a icscn|a.
Mnogi cvolucionisti sc sa tim nc slazu.
Ri•aid Davkins (Richaid Dawkins) sa Oksfoid \nivcizitcta, ana-
liziia|uci Pcli|cv sat, ukazu|c da "|cdini konstiuktoi sata u piiiodi |csu
slcpc fizi•kc silc", i da |c "Daivin u•inio mogucim biti intclcktualno
spoko|an atcista".
22
Ncki cvolucionisti sc nccc sloziti sa Davkinskom, ali
oni picdstavl|a|u man|inu. Ncma•ki zoolog Bcinhaid Rcns (Bcinhaid
88 89
Rcnsch) nabia|a visc od dcsct nau•nika, od ko|ih su ncki vodcci
autoiitcti, kao sto su Hcning (I. Hcnning), Hcnii !cifild Osboin (Hcniy
!aiificld Osboin) i Oto Sindcvolf, ko|i su nczadovol|ni sa ob|asn|cn|cm
vczanim za mutaci|c i/ili piiiodnu sclckci|u, i oscca|u, kao sto |c istaknu-
to iani|c, da |c poticbno dodati spcci|alni, mistciiozni faktoi u
|cdna•inu. Rcns isti•c da |c "bcz sumn|c |asno ko|a vista faktoia i sila onc
mogu biti".
23
Iincst Ma|ci sa Haivaida, ko|i sam podupiic savicmcnu
sintczu, nabia|a |os i diugc nau•nikc
24
ko|i zastupa|u stav da nam |c
poticbno mnogo visc da bismo ob|asnili iazvo| slozcnih stiuktuia i oiga-
nizama. Dclcci istu zabiinutost, poznati fiancuski zoolog P|ci Gias kazc:
"1cdna bil|ka ili |cdna zivotin|a zahtcva|u hil|adc i hil|adc siccnih, odgo-
vaia|ucih dogada|a. Tako, •uda po•in|u da vlada|u." Stavisc, on
naglasava: "Ko|i kockai bi bio toliko lud da igia iulct sa slu•a|nom cvolu-
ci|om? \ciovatnoca da piasina noscna vctiom stvoii Duiciov (Düici)
iod Mclancholia |c ncupoicdivo man|a ncgo vciovatnoca kopiian|a
gicsaka u DNK molckulu ko|c bi vodilc foimiian|u oka; osim toga, ovc
gicskc ncma|u vczc ni sa funkci|om ko|c bi oko ticbalo da izvisi niti sa
onom ko|u |c ticbalo da po•nc da izvisava. Nc posto|i zakon piotiv
mastan|a, ali nauka nc smc da sc upusta u to."
25
Odsustvo vczc izmcdu slu•a|nih mutaci|a i slozcnih bioloskih stiuk-
tuia picdstavl|a glavni pioblcm za cvoluci|u.
Mcduzavisnost
Konccpt diza|na |c naio•ito zna•a|an za bioloskc sistcmc ko|i su
sa•in|cni od funkcionalno nczavisnih dclova. Takvi sistcmi |cdnostavno
nccc funkcionisati dok svi ncophodni dclovi nisu piisutni i nc iadc za|cd-
no. Na piimci, kucni alaim zahtcva (1) scnzoic za viata i piozoic, (2)
zi•anu vczu sa kontiolnim ccntiom, (3) slozcni kontiolni ccntai, (4)
izvoi cncigi|c, (5) zicc ko|c povczu|u alaim, i (6) sam alaim. Dok svc ovc
osnovnc komponcntc nc budu ukl|u•cnc i funkcionalnc, sistcm nccc
funkcionisati. Tviditi da takav sistcm mozc nastati postcpcno, i da cc
svaki stcpcn biti funkcionalan, potpuno |c nciazumno. Mozcmo postavi-
ti istu vistu pitan|a i u vczi dclova sata ili nczavisnih komponcnti slozcnih
bioloskih sistcma. Mogu li •isto slu•a|nc mutaci|c i piiiodna sclckci|a,
ko|a ncma mogucnost picdvidan|a, stvoiiti slozcnc stiuktuic kao sto su
pluca ili •ulo ukusa, kada stiuktuia ncma potcnci|al piczivl|avan|a posto
svi ncophodni dclovi nisu piisutni? Culo ukusa |c bcskoiisno bcz povczi-
van|a sa ncivnom ccli|om u mozgu, a ncivna ccli|a nc mozc u•initi nista
bcz funkci|c mozga ko|i picpozna|c impuls od ncivnc ccli|c kao ukus. \
takvim nczavisnim sistcmima nista nc funkcionisc dok svc nc
funkcionisc.
Mnostvo istovicmcnih piomcna, ko|c bi omogucilc piodukci|u
funkcionalnog sistcma, izglcda ncmogucc sa cvolucionisti•kc ta•kc
glcdista. Kada iazmatiamo modcl postcpcnog iazvo|a nczavisnog sis-
tcma, mi pictpostavl|amo piisustvo nckoiisnih dclova ko|i •cka|u sa
stianc, dok cvcntualno nc postanu koiisni kioz ncku kona•nu slu•a|nu
mutaci|u. Picma cvoluciono| tcoii|i, mozcmo o•ckivati da nadcmo
mnostvo novoiazvi|cnih oigana ili sistcma oigana, ali kad poglcdamo na
visc od milion vista zivih oiganizama siiom svcta, mi nc vidimo piak-
ti•no ni|cdan takav pictpostavl|cni oigan. Pioblcm nczavisnih dclova
uzncmiiava i cvolucionistc ko|i vciu|u u kiupnc, izncnadnc slu•a|nc
piomcnc, i onc ko|i zastupa|u man|c, postcpcnc piomcnc. Za onc pivc,
pioblcm ukl|u•u|c: (1) vcliko mnostvo slu•a|nih i izncnadnih piomcna
poticbnih za piodukci|u novog funkcionalnog i nczavisnog sistcma ili
oigana, i (2) odsustvo bilo kakvog ckspciimcntalnog dokaza da sc takav
fcnomcn ikad dogodio. Za onc ko|i vciu|u u malc piomcnc, pioblcm
ukl|u•u|c: (1) piczivl|avan|c mnostva ncfunkcionalnih ili ncpodcsnih,
bcskoiisnih, piclaznih stupn|cva upikos piiiodno| sclckci|i ko|a
pokusava da ih climinisc, i (2) o•iglcdno odsustvo bilo kog takvog
piclaznog stupn|a kod sadasn|ih zivih oiganizama.
Ivolucionisti nckada ukazu|u da piclaznc foimc mogu imati koiisnc
funkci|c. Na piimci, zivotin|a mozc koiistiti polovinu kiila da lcbdi na
|akom vctiu. Ni|c tcsko zamisliti ncku vistu svihc za skoio bilo sta.
Satiii•ni fiancuski pisac \oltci (\oltaiic), u |cdnom svom dclu punom
nadc, isti•c sal|ivo da su "noscvi stvoicni iadi spcktakla; i na ta| na•in
smo mi postali nosioci spcktakla".
26
Blizc icalnosti |c dogada| ko|i |c
zabclczio !cntics (C. !cnticss) kada |c bio na Kcmbiidzu. Dok |c
piou•avao pol|skc miscvc on |c zabclczio sta |c dobai, zastitni na•in
ponasan|a. \istc ko|c zivc u pol|u ima|u tcndcnci|u da bczc na skiivcno
mcsto, kada sc ob|ckat kiccc u vazduhu tako da ih nc mozc uhvatiti, dok
vistc ko|c zivc u sumi sc tako piimiic da sc nc mogu vidcti. On |c kon-
sultovao nckc od svo|ih pii|atcl|a zoologa u vczi ovog posmatian|a.
Mcdutim, on |c napiavio spcci|alan tcst u komc |c zamcnio podatkc tako
da pol|ski miscvi navodno biva|u piimiicni, a da sumski miscvi po•in|u
da bczc. On |c izvcstio: "Zclco sam da analiziiam n|ihova ob|asn|cn|a, |ci
su ona bila zaista impicsivna."
27
Pioblcm ni|c u tomc da li mozcmo naci
ncko ob|asn|cn|c, vcc da li mozcmo naci koicktno ob|asn|cn|c. \ nascm
kontckstu pitan|c |cstc, da li intcligcntni diza|nci ili kombinaci|a obi•no
stctnih slu•a|nih mutaci|a povczanih sa piiiodnom sclckci|om, ko|a
ncma iazum, mozc bol|c ob|asniti izuzctnu slozcnost u piiiodi.
Zna•a| sli•nosti
Tokom otvoicnc disksi|c na foiumu |cdnog vclikog univcizitcta, •uo
sam piigovoi |cdnog studcnta postdiplomca ko|i |c kazao da cvolu-
cionisti naziva|u misic |cdnc vistc zivotin|a |cdnim imcnom, zatim da|u
isto imc sli•nom misicu kod diugc vistc zivotin|a, i onda to zovu cvolu-
9O 91
ci|om. Sli•nost u tciminologi|i nc dcmonstiiia cvoluci|u, i studcnt |c
o•iglcdno imao opiavdan piigovoi. Sa diugc stianc, mnogi zivi sistcmi
pokazu|u bio|nc o•iglcdnc sli•nosti i cvolucionisti ih •csto koiistc da bi
podupili svo| konccpt. Ali na zalost, oni takav aigumcnt koiistc piotiv
diza|na.
\ccina osnovnih udzbcnika biologi|c, kao i diugc publikaci|c,
podupiiu cvoluci|u
28
koiistcci sli•nost iaspoicda kosti|u u picdn|im
udovima ki•mcn|aka. Dokaz sc sasto|i u tomc da posto posto|i za|cdni•ki
obiazac, oni su moiali cvoluiiati od za|cdni•kog pictka ili |cdan od diu-
gog, i tako sc ovckovc•ava ova| obiazac. Kod iazli•itih oiganizama, kao
sto su salamandic, kiokodili, pticc, kitovi, kiticc i l|udi, mi nalazimo
|cdnu dugu kost ko|a podupiic dco picdn|cg uda i ko|a |c bliza tclu (kost
od iamcna do lakta kod l|udi) i dvc dugc kosti u nastavku ko|c su malo
udal|cni|c od tcla (kost od lakta do iu•nog zgloba kod l|udi).
Ivolucionisti nudc bio|nc diugc sli•nosti kao dokaz za|cdni•kog
poickla, ukl|u•u|uci univcizalnost ccli|a kod zivih oiganizama i naslcdnu
infoimaci|u ko|a |c skoio uvck zasnovana na istom gcnctskom kodu.
29
Tako posto|c bliskc sli•nosti mcdu upoicdcnim DNK sckvcncama, kakvc
nalazimo kod •ovckolikih ma|muna i l|udi. Mcdutim, ticba zapamtiti da
bcz obziia na tciminc, posto|i vclika iazlika izmcdu l|udi i •ovckolikih
ma|muna. \coma skoio, biolozi su nasli upadl|ivu sli•nost kod spcci|al-
nih gcna nazvanih homcoti•ki gcni. Svi ti gcni sadizc DNK sckvcncu
zvanu homcoboks. Homcoboksovi sc sasto|c od 18O nuklcotidskih paio-
va i povczani su sa vaii|ctctom gcna kontiolisuci nckc od glavnih iazvo-
|nih pioccsa kod oiganizama, kao na piimci, gdc cc sc foimiiati dclovi
tcla. Mutaci|a u homcoti•kom gcnu kod vinskih musica uziokovacc
iazvo| dodatnc giupc kiila, ali dcfoimisani lct tcsko da mozc piczivcti.
Nuklcotidna sckvcnca homcoboksova |c sasvim sli•na kod siiokog vaii-
|ctcta oiganizama kao sto su stonogc, civi, vinskc musicc, zabc, miscvi i
l|udi.
3O
Mozcmo dodati |os mnostvo diugih biohcmi|skih sli•nosti mcdu
zivim sistcmima.
Aigumcnt sli•nosti piuza samo izuzctno sumn|ivu podisku za cvolu-
cioni modcl, posto mozcmo takodc tviditi da onc picdstavl|a|u za|cd-
ni•ki obiazac diza|na. Zasto nc koiistiti isti osnovni obiazac, kao sto |c
iaspoicd kosti|u picdn|ih udova ko|i omogucava iotaci|u cksticmitcta
(sakc kod l|udi) kod nckoliko vista oiganizama, naio•ito ako on dobio
funkcionisc? Ccli|c •inc dobiu funkcionalnu biohcmi|sku |cdinicu, bas
kao sto soba picdstavl|a dobiu funkcionalnu |cdinicu za iazli•itc stiuk-
tuic od malih kuca do ncbodcia. Ako homcoboks sistcm dobio
funkcionisc kod |cdnog oiganizma, zasto ga nc upoticbiti i kod diugog?
Ncma autoiskih piava za piogiamiian|c obiasca kod stvaian|a. Tvoiac
ni|c moiao da upoticbl|ava iazli•itc sistcmc za sli•nc funkci|c. Sli•nosti
nc moia|u da ukazu|u na za|cdni•ko cvoluciono poicklo, kao sto ni svi
automobili sa •ctiii cilindia nc ukazu|u obavczno da su svi pioizvcdcni u
isto| fabiici. Sli•nosti nam samo mogu lcpo ukazati na intcligcntni di-
za|n ko|i |c koiistio sistcmc ko|i dobio funkcionisu.
Oko i cvoluci|a
Tokom dva vcka, oko |c bilo u ccntiu diskusi|a po pitan|u da li |c
takva slozcna stiuktuia mogla nastati cvoluci|om, ili ona zahtcva
intcligcntni diza|n. Dok ncki cvolucionisti tvidc da ima|u icscn piob-
lcm,
31
diugi smatia|u takav zakl|u•ak picianim.
32
Dalcko od toga da |c
pioblcm icscn.
Mnogi upoicdu|u oko ki•mcn|aka (iiba, vodozcmaca, gmizavaca,
ptica i sisaia) (slikc 6.1 i 6.2) sa kamciom, ali u pitan|u |c mnogo picfi-
n|cni|i tip kamcic sa milionima dclova, ko|i ukl|u•u|c mogucnosti auto-
fokusa i autocksponazc. Sa diugc stianc, bcski•mcn|aci (sundcii, civi,
skol|kc, pauci, itd.) ima|u mnostvo iazli•itih vista "o•i|u", ukl|u•u|uci
nckc izuzctno |cdnostavnc, kao sto su o•nc pcgc osctl|ivc na svctlost kod
|cdnoccli|skih piotozoa (piotist). Civi ima|u visc ccli|a ko|c su osctl|ivc
na svctlost, ko|c su naio•ito mnogobio|nc na n|ihovim kia|cvima. Ncki
moiski civi ima|u visc od 11.OOO "o•i|u".
33
Moiski piilcpak ima malo
kupasto oko, dok mnogi insckti ima|u slozcnc o•i, a takodc i piosti|c o•i.
Slozcno oko insckta (slika 6.3) picdstavl|a stiuktuiu za uo•avan|c lika sa
mnostvom "svctlosnih ccv•ica" zvanih omatidi|c, ko|c sc pokiccu u
iazli•itim piavcima, gdc svaka uo•ava potpunu sliku. \ilini kon|ici mogu
imati visc od 28.OOO omatidi|a u svo|im slozcnim o•ima. Na|vcci poznati
bcski•mcn|ak |c vclika lign|a, ko|a dostizc duzinu od 21 mctia. Ona
takodc ima vccc oko od bilo ko|c zivotin|c. Oko ovc lign|c, izba•cno na
obalu Novog Zclanda, imalo |c pic•nik od 4O ccntimctaia, •incci pii•u
Zila \cina (1ulcs \cinc) Dvcsta hil|ada mil|a pod moicm (Twcnty
Thousand Lcaugucs \ndci thc Sca) mnogo icalisti•ni|om. Oko •ovcka
iznosi samo oko 2,4 ccntimctia u pic•niku. !ako lign|c picdstavl|a|u
vcoma iazli•itc oiganizmc od ki•mcn|aka, osnovna stiuktuia n|ihovog
oka |c zna•a|no sli•na.
Takodc su zna•a|ni ncki izumili fosilni tiilobiti (oiganizmi nalik obal-
skim iakovima) ko|i su imali slozcnc o•i (nckada sli•nc onim na slici 6.3)
sa mnostvo so•iva sa•in|cnih od minciala kalcita. Kalcit |c slozcni minc-
ial sa iazli•itim indcksima piclaman|a u iazli•itim piavcima. Kod o•i|u
tiilobita ova| mincial |c foimiian u takvom opti•kom piavcu da
obczbcdu|c adckvatan ugao piclaman|a. Takodc, so•iva su bila obliko-
vana na slozcn na•in da bi sc povczala sa diugim mcdi|umom za odbi-
|an|c, tako da sc climinisao pioblcm sfcinog odstupan|a. O•i tiilobita sc
upoicdu|u sa picfin|cnim savicmcnim opti•kim sistcmima.
34
Nckoliko kola zivotin|a ncma oiganc osctl|ivc na svctlost. Nckc o•i
su tako piostc da samo mogu ustanoviti piisustvo ili odsustvo svctla, dok
92 93
kod diugih, ko|c su mnogo slozcni|c, mozc sc foimiiati lik. O•i ko|c
mogu foimiiati lik giupisanc su u tii glavnc katcgoii|c. 1cdna |c picd-
stavl|cna iupi•astim tipom kakav |c ona| nadcn kod nautilusa. Kod n|cga
svctlosni ziaci dospcva|u kioz mali piolaz diicktno na ictinu ko|a |c
osctl|iva na svctlost. Diugi tip, kakav imamo mi l|udi i mnogi ki•mcn|aci
i lign|c, ima so•iva (slika 6.1) ko|a fokusiia|u svctlost u ictini. Ticci tip,
slozcno oko mnogih insckata, iakova i tiilobita, kao sto |c opisano iani-
|c (slika 6.3), ima mnostvo svctlosnih ccv•ica ko|c foimiia|u slozcnu
mozai•nu sliku. Rctki •ctviti tip sc |avl|a kod planktonskog iaka ioda
Copilia, ko|i obi•no koiisti vibiiia|uca so•iva za posmatian|c kioz vidno
pol|c i pio|ckci|u svctla na ccli|c icccptoia. To |c dclimi•no nalik na•inu
kako sc foimiia slika u katodno| ccvi tclcvizoia.
35
Nckoliko cvolucionista |c iaspiavl|alo o poicklu oka,
36
ali o•iglcdno
|c da ncma piavog iazumcvan|a.
37
Daivin, ko|i |c bio vcoma svcstan ovog
pioblcma, posvctio mu |c nckoliko stiana u svom Poicklu vista.
38
On |c
istakao da mozcmo uo•iti postcpcn iazvo| oka i pictpostavio da |c ono
po•clo da sc foimiia od piostog oigana, kao sto |c nciv okiuzcn pig-
mcntom, a piiiodna sclckci|a |c mogla cvcntualno da pioizvcdc •ak i
oilovo oko.
1cdan vck kasni|c, Dzoidz Gc|loid Simpson sa Haivaida,
39
upoticbio
|c isti aigumcnt. On |c kazao da su svi iazli•iti tipovi oka kod zivotin|a
funkcionalni, i tako |c pictpostavio da su i piostc o•i i onc mnogo
slozcni|c moglc piczivcti tokom cvolucionog pioccsa. Ncdavno |c
94 95
SL!KA 6.1 - Osnovna stiuktuia l|udskog oka. A, popic•ni picsck; B, uvcli•ani
fovca icgion; C, uvcli•ani zid oka; D, uvcli•ani stapici (a) i •cpici (b) ictinc.
Zapazitc da kod svih di|agiama svctlo dolazi sa dcsnc stianc i da sc diskovi
apsoibu|u u ccli|ama pigmcnta na lcvom kia|u di|agiama D.
Zasnovano na: (a) Bcinc and Lcvy, p. 143 (icfcicnca 63); (b) Dawkins, p. 16 (icfc-
icnca 13); (c) Ncwcll, p. 29 (icfcicnca 45a); (d) Sncll RS, Lcmp MA. 1989. Clinical anato-
my of thc cyc. Boston, Oxfoid, and London: Blackwcll Scicntific Publications, p. 163; (c)
Young (icfcicnca 58).
SL!KA 6.2 - Bo•ni poglcd na nckc od spol|nih misica •ovc•i|cg oka. Zapazitc da
zila goin|cg kosog misica piolazi kioz zavo| (tiohlca) na svom putu do oka.
Zasnovano na: Ncwcll, p. 38 (icfcicnca 45a).
Ri•aid Davkins
4O
sa Oksfoida ponovo naglasio da danas posto|c iazli•iti
tipovi oka, i tako |c zakl|u•io da su i ostali piclazi u cvolucionom piocc-
su takodc bili funkcionalni. Oba autoia sc zaobisla kiiti•na pitan|a o
nczavisnim funkcionalnim dclovima na ko|a nailazimo kada iazmatiamo
dctal|c iazli•itih tipova oka. Piisustvo funkcionalnih piostih o•i|u nc
zna•i da su slozcni|c o•i cvoluiialc od n|ih. Cin|cnica da mi uo•avamo
iazli•itc tipovc o•i|u nc svcdo•i sama po scbi o n|ihovo| cvoluci|i. Mi
mozcmo poicdati mnogc stvaii po svo|o| slozcnosti. Na piimci, kada
poglcdamo po kuhin|i, mi vidimo piostc kasikc, mnogo slozcni|c
vil|uskc, zatim sol|c, scipc, i kona•no spoict i fiizidci. Takav icdoslcd
stvaii nam malo govoii o n|ihovom nastanku. Aigumcnt vodccih cvolu-
cionista ko|i pictpostavl|a|u nastanak oka ni|c mnogo uvcil|iv.
1os mnogo slozcni|i pioblcm picdstavl|a cvoluci|a oka. !stakli smo
iani|c da u foimiian|u slikc kod napicdni|ih o•i|u imamo funkci|u bai tii
do •ctiii sistcma. Tcsko |c zamisliti kako su tako slozcni sistcmi mogli da
cvoluiia|u |cdan od diugog i da |os uvck ostanu funkcionalni u piclaz-
nim stadi|umima, posto svaki po|cdina•ni tip zahtcva vcoma spccifi•nu
giadu. Svcsni posto|an|a iazli•itih osnovnih tipova o•i|u, ncki cvolu-
cionisti pictpostavl|a|u da su iazli•iti tipovi moiali cvoluiiati nczavisno
visc puta, umcsto sukccsivno, mozda •ak i visc od 65 puta.
41
Sa diugc
stianc, zasnovano na •in|cnici da sli•ni gcni zapo•in|u iazvo| oka kod
siiokog vaii|ctcta zivotin|a, diugi cvolucionisti su ukazali na n|ihovo
za|cdni•ko poicklo.
42
Ni|cdan od n|ih nc ob|asn|ava kako su iazli•iti
osnovni tipovi o•i|u cvoluiiali, ali vidimo kako cvolucioni sccnaiio mozc
lako usvo|iti iazli•itc poglcdc na sli•nosti i iazlikc. Stavisc, sli•ni gcni
ukl|u•cni u iazvo| oka mogu malo pomoci u ob|asn|cn|u nastanka
mnogih diugih ncophodnih gcna povczanih sa iazvo|cm oka. Pioccn|u|c
sc da visc od 5.OOO gcna u•cstvu|c u iastu oka kod muvc.
43
Dal|i pioblcm
picdstavl|a distiibuci|a tipova o•i|u mcdu zivotin|ama, naio•ito kod
bcski•mcn|aka. Nivo visokc slozcnosti nc piati ni|cdan o•ckivani cvolu-
cioni obiazac. \ svom obimnom picglcdu iazli•itih tipova o•i|u i n|ihovc
cvoluci|c, St|uait D|uk-Ildci (Stcwait Dukc-Ildci) isti•c: "Cudna stvai
|c, mcdutim, da distiibuci|a o•i|u kod bcski•mcn|aka nc foimiia scii|c
podudainosti i naslcdivan|a. Bcz |asnog filogcnctskog (cvolucionog)
niza, n|ihova po|ava izglcda nasumi•na; analogni piotoicccptoii |avl|a|u
sc kod ncpovczanih vista, slozcni oigani kod piimitivni|ih vista
(mcduza), a clcmcntainc stiuktuic visoko na cvoluciono| skali (ncki
insckti)."
44
!z nckoliko pcispcktiva oko postavl|a ozbil|nc izazovc cvoluciono|
hipotczi.
Slozcnost oka
\coma slozcnc vistc o•i|u, kao sto su nasc (vidcti sliku 6.1 za dcta-
l|c), picdstavl|a|u •udo kooidiniianih dclova ko|i iadc za|cdno i
omogucava|u nam da vidimo.
45
Rctina sadizi visc od 1OO miliona ccli|a
osctl|ivih na svctlost u dva glavna tipa: stapicc i •cpicc. Stapici sluzc za
posmatian|c pod nc|asnim svctlosnim uslovima, dok tii vistc •cpica
sluzc za |asni|u svctlost i omogucava|u posmatian|c u bo|i. Dco svakog
stapica i •cpica, usmcicn picma zadn|cm dclu oka, sadizi visc od 1.OOO
diskova sa pigmcntom osctl|ivim na svctlost (slika 6.1D). Kada svctlost
dospc do pigmcnta, ona podsti•c viscstcpcnu biohcmi|sku "lavinu" ko|a
dovodi do piomcnc naclcktiisan|a mcmbianc stapica ili •cpica.
Naclcktiisan|c sc picnosi na ncivnc ccli|c i kona•no dolazi do mozga.
Pod|cdnako slozcni sistcm pokiccc biohcmi|sku lavinu kod stapica da bi
sc oni ponovo piipicmili za piiman|c visc svctla.
Mi vidimo vcoma ostio u nascm ccntiu za vid, icgionu fovcc (slika
6.1A,B). Ovo podiu•|c, oko pola milimctia u pic•niku, ima nckih 3O.OOO
stapica i •cpica. Sa picdn|c stianc vcccg dcla ictinc, iza podiu•|a fovcc,
nalazi sc komplcks od visc vista ncivih ccli|a ko|i zapo•in|u obiadu infoi-
maci|c od stapica i •cpica. Ncivnc ccli|c nosc vizuclnu infoimaci|u u
pozadinu oka kioz 1,2 miliona vlakana opti•kog nciva, svc do mozga.
Milioni stapica, •cpica i ncivnih ccli|a ticba da budu adckvatno povczani
da bi dalc kohcicntnu sliku u mozgu.
Osim slozcnih fizi•kih i biohcmi|skih piomcna u stapicima, •cpicima
i ncivnim ccli|ama ictinc, nasc o•i poscdu|u nckoliko diugih nczavisnih
sistcma. Zcnica, kioz ko|u svctlost ulazi u oko, mozc da sc skupl|a i siii
u zavisnosti od svctla, i kao odgovoi na iasto|an|c. To izaziva sman|cn|c
odstupan|a kod sfcinih so•iva i povccava dubinu vizuclnog pol|a. Da bi
cvoluiiao funkcionalni sistcm za kontiolu iznosa svctla ko|c ulazi u oko,
bai tii komponcntc moia|u da posto|c: (1) sistcm analizc u mozgu za
kontiolu vcli•inc zcnicc zasnovan na koli•ini piiml|cnog svctla; (2)
96 97
SL!KA 6.3 - Slozcno oko insckta.
Zasnovano na: Ravcn and 1ohnson, p. 831 (icfcicnca 28a).
ncivnc ccli|c ko|c povczu|u mozak sa duzicom (obo|cni dco nasih o•i|u);
i (3) misicnc ccli|c ko|c izaziva|u piomcnc u vcli•ini zcnicc. Svaki dco
moia biti piisutan i spo|cn na piavi na•in. Na piimci, spa|an|c nckih
ncivnih ccli|a namcn|cnih za siicn|c zcnicc, sa misicima ko|i ticba|u da
skupl|a|u zcnicu, bilo bi, naiavno, kontiapioduktivno. O•iglcdno da |c
sistcm l|udskog oka •ak mnogo slozcni|i, sa visc ncivnih ccli|a u tandc-
mu za svaki spo| izmcdu mozga i oka. Tu posto|i |os |cdan sistcm ko|i
dovodi u mcdusoban odnos oba oka, tako da oni iadc za|cdno.
46
Sli•na slozcnost kaiaktciisc i sistcm bizog automatskog fokusa ko|i
mcn|a oblik so•iva. 1os sc u potpunosti nc zna kako ova| sistcm
funkcionisc,
47
ali mi znamo da ga mozak kontiolisc kioz dupli sistcm ko|i
ukl|u•u|c komplcksnc ncivnc vczc.
48
Sa stianc, i iza svakog od nasih o•i|u, nalazi sc scst misica ko|i kon-
tiolisu pokictc oka, omogucava|uci nam da vidimo u iazli•itim piavcima
bcz pokictan|a glavc (slika 6.2). !sti misici takodc pomazu pii diugim
vizuclnim funkci|ama,
49
ukl|u•u|uci sposobnost usmciavan|a nasih o•i|u
|cdno picma diugom kada glcdamo na ob|ckat u blizini, tako da sc oba
oka mogu usicdsicditi na istu ta•ku. Mogu li slu•a|nc mutaci|c pivo
pioizvcsti misic ko|c pokiccc oko na lcvu stianu, sto bi bilo od malc
koiisti, posto nam |c takodc poticban supiotan misic ko|i pomcia oko na
dcsnu stianu, kao i ncivc ko|i stimulisu misicc i kontiolni mchanizam u
mozgu za kooidinaci|u aktivnosti oba misica.
Putan|a goin|cg kosog misica oka takodc podupiic konccpt diza|na.
Zila ko|a |c sa n|im spo|cna piolazi kioz sistcm zavo|a nazvan tiohlca
(slika 6.2) napiczuci sa stianc i picma napicd sfciu oka. Da bi po|cd-
nostavili slu•a| za cvoluci|u, ncki mogu pictpostaviti da |c vcc posto|cci
sistcm mogao biti modifikovan u takav sistcm zavo|a. Ali kako mogu
slu•a|nc piomcnc pioizvcsti bilo sta funkcionalno, naio•ito u |cdnom
koiaku, tako da sc obczbcdi potcnci|al piczivl|avan|a? Da li sc pivo zila
misica toliko izduzila da bi bila dovol|no duga da piodc kioz zavo|, ili |c
zavo| pivo cvoluiiao, ili |c mchanizam za uvi|an|c zilc u zavo| pivo nas-
tao? Zatim |c poticbna piomcna kontiolnog sistcma u mozgu da bi
doslo do piilagodavan|a novom piavcu istczan|a misica. Takodc, potic-
ban |c sistcm kao u oglcdalu za diugo oko. Bcz svih ovih faktoia ko|i su
kooidiniiani, sistcm nc mozc adckvatno funkcionisati. Tcsko |c zamisliti
da svi oni mogu doci na svo|c mcsto slu•a|no, bcz intcligcntnog diza|na.
Ali ovo |c samo po•ctak pii•c. Mnogo slozcni|i i man|c iazuml|ivi|i |c
sistcm mnostva ncivnih ccli|a u ictini (slika 6.1B,C) ko|i obiadu|c infoi-
maci|u od stapica i •cpica. Cak |os komplikovani|i |c sistcm obiadc,
pomocu ko|cg mozak tiansfoimisc infoimaci|u iz ictinc, iczultu|uci
onim sto nazivamo vidom ili vizuclnom pciccpci|om.
5O
Mi nc vidimo
diicktno od nasih o•i|u, mada intuitivno to mislimo. !nfoimaci|a ko|a sc
picnosi od nasih o•i|u do mozga piolazi kioz slozcnu obiadu u foimi-
ian|u mcntalnc slikc. Razli•iti dclovi mozga piima|u milionc bitova
infoimaci|a od o•i|u, analiziia|u iazli•itc komponcntc odvo|cno u isto
vicmc, i pictvaia|uci ih u intcigiisanu sliku.
51
Komponcntc ko|c su,
ukl|u•cnc, izmcdu ostalih, |csu osvctl|cnost, bo|a, kictan|c, oblik i dubi-
na. Mozak makaki ma|muna ima visc od 2O iazli•itih glavnih podiu•|a
ko|c funkcionisu piilikom glcdan|a, a l|udi poscdu|u |os visc. Obiada
posmatian|a |c izuzctno komplikovana i ncvciovatno biza. Tokom
vizalnc obiadc mozak takodc intcgiisc infoimaci|u od oba oka. Zadn|i
dco mozga sadizi mnogobio|nc nizovc ccli|a u piavilnom iaspoicdu, gdc
svaki od n|ih picdstavl|a |cdno oko. Ncki tcoicti•aii iz ovog podiu•|a
komcntaiisu da "piosti|i vizuclni zadaci, kao sto |c uo•avan|c bo|a i pic-
poznavan|c sli•nih lica, zahtcva|u dctal|nc pioia•unc i mnostvo ncivnih
vcza ko|c nc mozcmo ni da zamislimo".
52
Takodc |c za•udu|ucc da sc cco
pioccs vizuclnc analizc i sintczc odvi|a bcz gicskc, a da mi toga skoio
nismo ni svcsni. Ali glcdan|c |c samo po•ctak. Picpoznavan|c i
iazumcvan|c onoga sto vidimo |c takodc intcgiisan pioccs ncvciovatnc
slozcnosti.
\ cvoluci|i vizuclnog pioccsa mi mozcmo postaviti pitan|c: Sta |c
pivo nastalo, napicdno oko ili napicdni mozak? Nczavisni dclovi su
bcskoiisni |cdan bcz diugog. Glcda|uci na dctal|c, mi takodc mozcmo
pitati sta |c pivo nastalo, sposobnost analiziian|a slika sa svim n|ihovim
iazli•itim bo|ama ili sposobnost n|ihovog kombinovan|a u |cdan vizuclni
lik? Mozcmo postaviti mnostvo sli•nih pitan|a. Takva pitan|a ukazu|u da
Pcli i n|cgova |cdnostavna natuialna tcologi|a (aigumcnt iz diza|na), od
pic 2OO godina, ni|c dalcko od istinc.
53
Da li |c oko okicnuto naopako?
1cdan aspckt oka, ko|i izglcda pogicsan, zahtcva iazmatian|c. Stapici
i •cpici kod o•i|u ki•mcn|aka izglcda kao da su okicnuti naopako, sa
dclom osctl|ivim na svctlost (diskovi) ko|i sc nalazc supiotno od
dolazcccg svctla. Od n|ih sc o•cku|c da piimc svctlost. Kao sto |c
piikazano na slici 6.1A-D (gdc u svakom od slu•a|cva svctlost dolazi sa
dcsnc stianc), dco osctl|iv na svctlost sa•in|cn od stapica i •cpica
(diskovi) nalazi sc duboko u bazi ictinc (sa lcvc stianc), a nckoliko
ncivnih ccli|a lczi na putu dolazccc svctlosti. Svctlost moia da piodc
kioz svc ovc ccli|c pic ncgo sto dodc do diskova. Ospoiava|uci konccpt
diza|ncia, ncki cvolucionisti sc podsmcva|u idc|i o intcligcntnom diza|nu
i tvidc da |c oko okicnuto naopako. Ncki tvidc da "ustvaii, oko |c
pogicsno diza|niiano".
54
Diugi komcntaiisu da "diza|nci kamcic ko|i bi
napiavio takvu gicsku, bio bi odmah otpustcn",
55
ili "da li |c Bog u vicmc
`pada u gich` piomcnio poloza| ictinc kod ki•mcn|aka . . .?"
56
!pak, oko izglcda vcoma dobio diza|niiano. \ podiu•|u ictinc
zvanom fovca (slika 6.1A), ko|i |c odgovoian za ostiinu vida, "omcta-
98 99
|ucc" ncivnc ccli|c su skoio potpuno odsutnc i ncivna vlakna sc ia•va|u
od ccntialnog icgiona, omogucu|uci tako mnogo |asni|c vizuclno
podiu•|c (slika 6.1B).
Moia posto|ati vcoma dobai iazlog za oii|cntaci|u diskova stapica i
•cpica u smciu pigmcntnog cpitcli|uma, ko|i lczi u smciu spol|nc stianc
ictinc. Stapici i •cpici stalno zamcn|u|u diskovc vizuclnog pigmcnta.
57
Oni staii|i sc odbacu|u picma spol|a, gdc ih ccli|c pigmcntnog cpitcli|u-
ma (slika 6.1D) apsoibu|u. Tamo gdc su diskovi iaspoicdcni u piavcu
dolazcccg svctla, mozcmo o•ckivati mia•nu situaci|u unutai oka. Stapici
i •cpici ncma|u odmoia, |ci sc diskovi stalno zamcn|u|u tokom nascg
zivota. Kod iczus ma|muna svaki stapic pioizvodi 8O-9O novih diskova
svakoga dana.
58
Stopa piodukci|c kod •ovcka |c sli•na, i mi imamo 1OO
miliona stapica u svakom oku. (Mozcmo zapaziti da sc to mozc slabo
upoicditi sa 2 miliona civcnih kivnih ccli|a ko|c sc pioizvodc u nasim
tclima svakc sckundc.)
59
Razlog obnavl|an|a diskova u oku ni|c do kia|a
iazuml|iv, a ncki pictpostavl|a|u picvcntivno dclovan|c i na•in za
obczbcdivan|c svczc zalihc vizuclno osctl|ivih hcmikali|a.
6O
!zglcda kao
vazno da sc diskovi apsoibu|u na kia|u stapica. Ncki pacovi ima|u gcnct-
sko ostcccn|c tako da cpitclnc ccli|c pigmcnta nc apsoibu|u diskovc. Ti
pacovi foimiia|u masc naslaga (diskova) na kia|cvima stapica, i pod tim
uslovima stapici dcgcnciisu i umiiu.
61
Sli•na situaci|a |os ni|c povtidcna
kod l|udi, ali sc piou•ava.
62
Kada bi kia| diska stapica i •cpica bio
okicnut u smciu dolaska svctla, kako ncki cvolucionisti ukazu|u da bi
ticbalo, mi bi vciovatno imali vizuclno ostcccn|c. Sta omogucava vaznu
funkci|u apsoibovan|a nckih 1O.OOO miliona diskova ko|i sc pioizvodc
svakoga dana u nasim o•ima? Oni su obi•no akumuliiani u staklastom
icgionu (slika 6.1A) i uskoio dolazc u kontakt sa svctlom i dospcva|u u
ictinu. Ako bi slo| pigmcntnog cpitcli|uma bio smcstcn unutai ictinc
tako da bi apsoibovao diskovc, on bi takodc, kao i svctlost, pokusavao da
dostignc stapicc i •cpicc. Stavisc, pigmcntni cpitcli|um, ko|i |c blisko
povczan sa kia|cvima diskova stapica i •cpica, takodc im obczbcdu|c sas-
to|kc sa stvaian|c novih diskova. Ipitcli|um uzima tc sasto|kc od bogatih
kivnih zaliha iz hoioidnog slo|a ko|i sc nalazi poicd n|cga (slika 6.1C).
Da bi pigmcntni cpitcli|um funkcionisao adckvatno, on zahtcva ovo
snabdcvan|c kivi. Kada bi sc smcstili i pigmcntni cpitcli|um, i n|cgovo
hoioidno kivno snabdcvan|c u unutiasn|ost oka - izmcdu izvoia svctla i
stapica i •cpica osctl|ivih na svctlost, doslo bi do ostiog poicmcca|a u
vizuclnom pioccsu.
Ako |c u daivinovskom kontckstu piisutni iaspoicd stapica i •cpica
tako los, zasto ga piiiodna sclckci|a, ko|a |c pivobitno foimiiala oko, ni|c
piomcnila tako dugo? Nasc o•i nc izglcda|u slabo diza|niianc, posto onc
obi•no funkcionisu vcoma dobio. \ poglcdu ncdavnih nau•nih otkiica
vczanih za oko, mi kozcmo icvidiiati Pcli|cv klasi•ni piimcia sata: ako
nadcmo tclcvizoi na zcml|i, da li |c opiavdano da pomislimo da ga |c
ncko diza|niiao, ili |c piodukt nckc vistc pioccsa slu•a|nih mutaci|a i
piiiodnc sclckci|c?
Diugi piimcii diza|na
Mozcmo navcsti mnostvo diugih piimcia komplcksnih sistcma. Nas
kiatki picglcd dopusta nam da nabio|imo |os samo nckoliko.
Mnogc vistc hcmi|skih supstanci ko|c zovcmo hoimonima
omogucava|u mnostvo icgulatoinih funkci|a kod slozcnih oiganizama.
N|ihovo dclovan|c i icgulaci|a uk|u•u|u slozcnu mcduzavisnost izmcdu
ccli|a i oigana ko|i su vcoma iazdvo|cni |cdni od diugih u tclu. Ncki hoi-
moni uti•u na diugc hoimonc u icgulaci|i ili u aktiviian|u mnogih diugih
hoimona. Pic ncgo sto sc mozc imati funkcionalni sistcm, odicdcnc
mcduzavisnc komponcntc moia|u svc biti u funkci|i u isto vicmc. Na
piimci, pankicas pioizvodi hoimon insulin, ko|i icgulisc sccci u kivi i
mnogc diugc faktoic vczanc za mctabolizam scccia. !nsulin, •i|a sc
osnovna sckvcnca amino-kisclina dctciminisc gcnctskom infoimaci|om
iz DNK, piolazi bai kioz tii stcpcna sazicvan|a pic ncgo sto dostignc
funkcionalnu foimu. Stavisc, da bi bio od koiisti u ccli|ama nascg tcla,
on sc moia spo|iti sa mnogo slozcni|im, ali spccifi•ni|im, piotcinskim
icccptoiom ko|i sc nalazi na povisini ccli|c. Konfiguiaci|a icccptoia |c
odicdcna odvo|cnom sckvcncom DNK, i on piolazi kioz dvc modi-
fikaci|c pic ncgo sto postanc koiistan za pomagan|c insulinu u kon-
tiolisan|u iazli•itih funkci|a ccli|a.
63
Bcz svih ovih po|cdina•nih koiaka
sistcm nccc iaditi.
Nau•nici su tokom visc dcccni|a vodili ozbil|nc iaspiavc po pitan|u
cvolucionog sccnaii|a piclaza od iclativno piostc nc-scksualnc do
slozcnc scksualnc icpiodukci|c.
64
Kako |c do toga ikada doslo? 1cdan
pioblcm |c u tomc sto |c mnogo cfikasni|c piosto iazdva|an|c u icpio-
dukci|i, kakvo sc |avl|a kod piosti|ih oiganizama, u odnosu na dva ioditc-
l|a, kakav |c obi•no slu•a| kod slozcni|ih oiganizama. Takodc, novc
cvolucionc piomcnc mnogo sc laksc manifcstu|u samo kod |cdnog
ioditcl|a i n|ihov utica| sc slabi|c oscca pod utica|cm diugog ioditcl|a.
\aii|abilnost |c ono sto cvoluci|a poticbu|c, pa sc postavl|a pitan|c zasto
bi man|c cfikasni sistcm scksualnog iazmnozavan|a, ko|i ima supiotnu
tcndcnci|u, cvoluiiao i opstao? Ncki cvolucionisti ova| pioblcm naziva|u
"kial|icom pioblcma u cvoluciono| biologi|i".
65
Ivolucionisti su dali bio|-
nc sugcsti|c, ukl|u•u|uci napicdak gcncti•kog vaii|ctcta kod dva ioditc-
l|a. Mcdutim, tcsko |c picdvidcti kako su slu•a|nc piomcnc moglc kioz
nczavisnc pioccsc iazdva|an|a dovcsti do gcnctskc infoimaci|c u |cd-
nakim polovinama. Ova| spcci|alan pioccs (mc|oza) pioizvodi spcimato-
zoidc i |a|nc ccli|c. Zatim |c poticban slcdcci slozcni mchanizam ko|i
1OO 1O1
ticba da sc piidiuzi tokom oplodn|c, tako da ona mozc da sc ostvaii, sto
picdstavl|a piavi bipaicntalni icpioduktivni sistcm.
\vo |c slcdcci •udcsni oigan. Kod l|udi ono ima sposobnost dctckci-
|c zvukova picdstavl|cnih malim piomcnama u vazdusnom piitisku sa
stopama vccim od 15.OOO u sckundi. Ono tako pioizvodi adckvatnc
ncivnc impulsc. \vo |c vcoma malo i slozcno. !nfoimaci|a ko|u ono
gcnciisc piolazi kioz 2OO.OOO vlakana do icgiona icccptoia u mozgu ko|i
intcipictiia zvukc.
66
Na|piosti|c funkcionalno uvo zahtcva, u na|man|u
iuku, sistcm za dctckci|u zvuka (uvo), nciv, i mozak ko|i ticba da intci-
pictiia zvuk, i da svc to adckvatno funkcionisc. \cca slozcnost sc |avl|a
kod sonainog sistcma slcpih miscva,
67
kitova, dclfina i iov•ica. Slcpi
miscvi ima|u mchanizam tako fino podcscn da mozc iazdva|ati n|ihovc
vlastitc kiikc od mnostva onih ko|c pioizvodc diugi slcpi miscvi u blizi-
ni, i koiisccn|cm tog cho-zvu•nog sistcma mozc sc izbcci sudai sa zicom
tan|om od |cdnog milimctia u pic•niku.
Mozcmo sc •uditi mnostvu diugih slozcnih sistcma ko|i ima|u ncza-
visnc dclovc. L|udi i napicdni|c zivotin|skc foimc ima|u stotinc icflck-
snih aktivnosti, kao sto |c kontiola nascg disan|a, ko|i zahtcva scnzoi,
kontiolni mchanizam, i ncivc do misica ko|i cc obczbcditi adckvatan
odgovoi. Mchanizam zgiusavan|a kivi picdstavl|a slcdcci piimci mcdu-
zavisnog sistcma ko|i |c tcsko ob|asniti osim intcligcntnim diza|nom.
Kod l|udi ova| sistcm zahtcva bai 12 iazli•itih vista slozcnih molckula
zavisnih |cdni od diugih u pioccsu zgiusavan|a na mcstu povicdc, i oko
12 diugih faktoia ko|i kontiolisu zgiusavan|c tako da nasa kiv mozc da
pioti•c kada nismo povicdcni.
68
Gdcgod da istiazu|cmo bioloskc sistcmc, mi nalazimo slozcnc ncza-
visnc sistcmc kod ko|ih nista nc funkcionisc ako svc nc funkcionisc.
Pioccn|u|c sc da •ovck ima 5O.OOO do 2OO.OOO iazli•itih gcna, ko|i
funkcionisu u haimoni|i |cdni sa diugim. Da li |c to moglo nastati kao
iczultat slu•a|nih mutaci|a i piiiodnc sclckci|c? Mutaci|c, ko|c su
slu•a|nc, uvck su stctnc, dok piiiodna sclckci|a ncma mogucnost picd-
vidan|a i nc mozc unapicditi dclovc nczavisnog sistcma svc dok cco sis-
tcm ni|c piisutan i nc iadi. Ako |c um otvoicn za iazli•itc opci|c, |asno
|c da •in|cnicc idu u piilog konccpta intcligcntnog diza|na.
Zakl|u•ci
Tokom vckova •ovc•anstvo iaspiavl|a po pitan|u toga da li piiioda
oslikava diza|n. Povisan picglcd ko|i ignoiisc dctal|c mozc dopustiti
nckima da mislc da |c odgovoi - nc. Ali istiazivan|c slozcnosti zivih oiga-
nizama otkiiva mnostvo slozcnih nczavisnih dclova ko|i ukazu|u na
ncophodnost diza|na. \ cvolucionom sccnaii|u piiiodnc sclckci|c, takvc
nczavisnc komponcntc ncma|u potcnci|al piczivl|avan|a svc dok svi
dclovi nc po•nu da funkcionisu. Supiotno cvoluci|i, kada posmatiamo
piiiodu mi nc vidimo novc dclovc ili oiganc kako cvoluiia|u. Mnogi
piimcii, kao sto su oko i uvo, tako su slozcni da izglcda ncmogucc da su
mogli nastati slu•a|no. Ovc stiuktuic nisu moglc nastati cvolucionim
mchanizmom slu•a|nih mutaci|a ko|c su uvck stctnc, i piiiodnc sclckci-
|c ko|a ncma mogucnost planiian|a unapicd. !li, picma nckim cvolu-
cionistima, u pioccsu u•cstvu|c samo slu•a|nost, bcz piiiodnc sclckci|c.
Cin|cnicc idu u piilog intcligcntnog diza|na.
L!TIRAT\RA
1. Bacon !. 16O5. Thc advanccmcnt of lcaining, Book !!, Chaptci \!, scction
1. Rcpiintcd in: 1936. Thc Woild`s Classics, vol. 93: Bacon`s Advanccmcnt of
Lcaining and Thc Ncw Atlantis, London, Ncw Yoik, and Toionto: Hcniy
!iowdc, Oxfoid \nivcisity Picss, p. 96.
2. Za opsiini|u diskusi|u, vidcti: (a) Claik RID. 1961. Thc univcisc: plan oi
accidcnt? Thc icligious implications of modcin scicncc. Philadclphia:
Muhlcnbcig Picss, pp. 15-151; (b) Tcmplcton 1M. 1995. Thc numblc appioach:
scicntist discovci God. Rcv. cd. Ncw Yoik: Continuum Pub. Co.
3. \idcti: Boslough 1. 1985. Stcphcn Hawking`s univcisc. Ncw Yoik: William
Moiiow and Co., p. 121.
4. Davics PCW. 1982. Thc accidcntal univcisc. Cambiidgc: Cambiidgc
\nivcisity Picss, pp. 88-93.
5. Hawking SW. 1988. A biicf histoiy of timc: fiom thc big bang to black holcs.
Toionto, Ncw Yoik, and London: Bantam Books, pp. 121, 122.
6. Caii B1, Rccs M1. 1979. Thc anthiopic piinciplc and thc stiuctuic of thc
physical woild. Natuic 278:6O5-612.
7. Za dal|u diskusi|u, vidcti: (a) Lcslic 1. 1988. How to diaw conclusions fiom
a finc-tuncd cosmos. !n: Russcll R1, Stocgci WR, Coync G\, cditois. Physics,
philosophy, and thcology: a common qucst foi undcistanding. \atican City
Statc: \atican Obscivatoiy, pp. 297-311. Za diugc piimcic, vidcti: (b) Baiiow
1D, Tiplci !1. 1986. Thc anthiopic cosmological piinciplc. Oxfoid: Claicndon
Picss, and Ncw Yoik: Oxfoid \nivcisity Picss; (c) Caii and Rccs (icfcicnca 6);
(d) Davics P. 1994. Thc unicasonablc cffcctivcncss of scicncc. !n: Tcmplcton 1M,
cditoi. Ividcncc of puiposc: scicntists discovci Cicatoi. Ncw Yoik: Continuum
Pub. Co., pp. 44-56; (c) dc Gioot M. 1992. Cosmology and Gcncsis: thc ioad to
haimony and thc nccd foi cosmological altcinativcs. Oiigins 19:8-32; (f) Galc G.
1981. Thc anthiopic piinciplc. Scicntific Amciican 245:154-171; (g)
Polkinghoinc 1. 1994. A potcnt univcisc. !n: Tcmplcton, pp. 1O5-115 (icfcicnca
7d); (g) Ross H. 1993. Thc Cicatoi and thc cosmos. Coloiado Spiings, Colo.:
NavPicss, pp. 1O5-135.
8. Baiboui !G. 199O. Rcligion in an agc of scicncc. Thc Giffoid Lcctuics 1989-
1991, vol. 1. San !iancisco: Haipci and Row, p. 135.
9. Za ncdavnc opisc, vidcti: (a) Davics P. 1988. Thc cosmic blucpiint: ncw dis-
covciics in natuic`s cicativc ability to oidci thc univcisc. Ncw Yoik: Simon and
Schustci. Dc|vis |c |os zakl|u•io da su "otisci diza|na svcpiisutni" (sti. 2O3). Za
1O2 1O3
dal|u diskusi|u, vidcti: (b) Waldiop MM. 1992. Complcxity: thc cmciging scicncc
at thc cdgc of oidci and chaos. Ncw Yoik and London: Touchstonc Books,
Simon and Schustci; (c) vidcti takodc poglavl|c 8.
1O. Za dcfinici|c, diskusi|c, i/ili litciatuiu po tim pitan|ima, vidcti: (a) Baiboui
!G. 1966. !ssucs in scicncc and icligion. Inglcwood Cliffs, N.1.: Picnticc-Hall,
pp. 53, 132; (b) Baiboui, pp. 24-26 (icfcicnca 8); (c) Bccibowci 1R. 1968. Scaich
foi thc past: an intioduction to palcontology. 2nd cditois. 1981. Dictionaiy of thc
histoiy of scicncc. Piinccton, N.1.: Piinccton \nivcisity Picss, pp. 123, 296, 415,
416, 439, 44O; (c) Giassé P-P. 1977. Ivolution of living oiganisms: cvidcncc foi a
ncw thcoiy of tiansfoimation. Cailson BM, Castio R, tianslatois. Ncw Yoik, San
!iancisco, and London: Acadcmic Picss, pp. 24O-242. Tianslation of: L`Évolution
du \ivant; (f) Mayi I. 197O. Population, spccics, and cvolution: an abiidgmcnt
of Animal Spccics and Ivolution. Rcv. cd. Cambiidgc: Bclknap Picss of
Haivaid \nivcisity Picss, p. 351; (g) Rcnsch B. 1959. Ivolution abovc thc
spccics lcvcl. [Altcvogt DR, tianslatoi]. Ncw Yoik: 1ohn Wilcy and Sons, pp. 57,
58. Tianslation of thc 2nd cd. of: Ncucic Pioblcmc dci Abstammungslchic; (h)
Simpson GG. 1967. Thc mcaning of cvolution: a study of thc histoiy of lifc and
of its significancc foi man. Rcv. cd. Ncw Havcn and London: Yalc \nivcisity
Picss, pp. 174, 175; (i) Simpson GG. 1964. This vicw of lifc: thc woild of an cvo-
lutionist. Ncw Yoik: Haicouit, Biacc, and Woild, pp. 22, 144, 273.
11. Za picglcd aigumcnata, vidcti: (a) Baldwin 1T. 1992. God and thc woild:
William Palc`s aigumcnt fiom pcifcction tiadition - a continuing influcncc.
Haivaid Thcological Rcvicw 85(1):1O9-12O; (b) Baiboui 1966, pp. 19-91, 132-
134, 386-394 (icfcicnca 1Oa); (c) Baiboui 199O, pp. 24-3O (icfcicnca 8); (d)
Kcnny A. 1987. Rcason and icligion: cssays in philosophical thcology. Oxfoid
and Ncw Yoik: Basil Blackwcll, pp. 69-84.
12. Twcyman S, cditoi. 1991. David Humc: Dialogucs Conccining Natuial
Rcligion in focus. Routlcdgc Philosophcis in focus Sciics. London and Ncw
Yoik: Routlcdgc, pp. 95-185.
13. Dawkins R. 1986. Thc blind watchmakci. Ncw Yoik and London: W. W.
Noiton and Co., p. 6.
14. Baldwin (icfcicnca 11a).
15. Palcy W. 18O7. Natuial Thcology; oi, cvidcnccs of cxistcncc and attiibutcs
of thc dcity. 11th cd. London: R. !auldci and Son, pp. 1-8, 2O-46, 193-199.
16. Daiwin C. 1859. On thc oiigin of spccics by mcans of natuial sclcction, oi
thc picscivation of favouicd iaccs in thc stiugglc foi lifc. London: 1ohn Muiiay.
!n: Buiiow 1, cditoi. 1968 icpiint. London and Ncw Yoik: Pcnguin Books, p.
217.
17. Himmclfaib G. 1967. Daiwin and thc Daiwinian icvolution. Glouccstci,
Mass.: Pcci Smith, p. 338.
18. Pcckham M, cditoi. 1959. Thc oiigin of spccics by Chailcs Daiwin: a vaii-
oium tcxt. Philadclphia: \nivcisity of Pcnnsylvania Picss, p. 759.
19. Himmclfaib, p. 347 (icfcicnca 17).
2O. Za piigovoi, vidcti ncdavnu publikaci|u filozofa icligi|c Alvina Plantingc:
Plantinga A. 1991. Whcn faith and icason clash: cvolution and thc Biblc.
Chiistian Scholai`s Rcvicw 21(1):8-32.
21. \idcti poglavl|c za dal|u diskusi|u o mutaci|ama.
22. Dawkins, pp. 5, 6 (icfcicnca 13).
23. Rcnsch, p. 58 (icfcicnca 1Og).
24. Mayi 197O, p. 351 (icfcicnca 1Of).
25. Giassé, pp. 1O3, 1O4 (icfcicnca 1Oc).
26. Block HM, cditoi. 1956. Candidc and othci wiitings by \oltaiic. Ncw
Yoik: Modcin Libiaiy, Random Housc, p. 111.
27. !cnticss 1C. 1967. Discussion of G. Wald`s Thc pioblcms of vicaiious sclcc-
tion. !n: Mooihcad PS, Kaplan MM, cditois. Mathcmatical challcngcs to thc
nco-Daiwinian intcipictation of cvolution. Thc Wistai !nstitutc Symposium
Monogiaph No. 5. Philadclphia: Wistai !nstitutc Picss, p. 71.
28. To |cst: (a) Ravcn PH, 1ohnson GB. 1992. Biology. 3id cd. St Louis,
Boston, and London: Mosby-Ycai Book, p. 14; (b) Diamond 1. 1985. \oyagc of
thc ovciloadcd aik. Discovci (1unc), pp. 82-92; (c) Committcc on Scicncc and
Cicationism, National Acadcmy od Scicnccs. 1984. Scicncc and cicationism: a
vicw fiom thc National Acadcmy od Scicnccs. Washington, D.C.: National
Acadcmy Picss.
29. \idcti poglavl|c 8 za dal|u diskusi|u.
3O. (a) Avcis C1. 1989. Pioccss and pattcin in cvolution. Oxfoid and Ncw
Yoik: Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 139, 14O; (b) Caiioll SB. 1995. Homcotic
gcncs and thc cvolution of aithiopods and choidatcs. Natuic 376:479-485; (c)
Dc Robcitis IM, Olivci G, Wiight C\I. 199O. Homcobox gcncs and thc vcitc-
biatc body plan. Scicntific Amciican (1uly), pp. 46-52; (d) Gchiing W1. 1987.
Homco boxcs in thc study of dcvclopmcnt. Scicncc 236:1245-1252; (c)
Schncuwly S, Klcmcnz R, Gchiing W1. 1987. Rcdcsigning thc body plan of
Diosophila by cctopic cxpicssion of thc homcotic gcnc Antcnnapcdia. Natuic
325:816-818.
31. (a) Dawkins R. 1994. Thc cyc in a twinkling. Natuic 368:69O, 691; (b)
Nilsson D-I, Pclgci S. 1994. A pcssimistic cstimatc ot thc timc icquiicd foi an
cyc to cvolvc. Piocccdings of thc Royal Socicty of London B 256:52-58. Ova|
izvcsta| ukazu|c da |c oko moglo da cvoluiia izuzctno bizo, u pciiodu od samo
4OO.OOO gcnciaci|a. Ali vclika iazlika posto|i izmcdu oblikovan|a oka na kom-
p|utciu, kako to iadc istiaziva•i, i nastanka funkcionalnog oka samog od scbc. \
komp|utciskom modclu su potpuno odsutni nastanak izuzctno slozcnc ictinc, i
slozcnog mchanizma za kontiolisan|c so•iva i duzicc, i naio•ito cvoluci|a
vizuclnog opazan|a. Oko cc biti bcskoiisno, a iazvo|ni stadi|umi nccc imati
potcnci|al piczivl|avan|a bcz pioccsa intcipictaci|c u mozgu ko|i bi picpoznavao
piomcnc. \kazivati da ova| izuzctno upiosccni komp|utciski modcl mozc u•initi
da "oko za ticn" cvoluiia, simptomati•no ukazu|c na ozbil|an pioblcm u cvolu-
cionom misl|cn|u.
32. (a) Baldwin 1T. 1995. Thc aigumcnt fiom sufficicnt initial systcm oigani-
zation as a continuing challcngc to thc Daiwinian iatc and mcthod of tiansi-
tional cvolution. Chiistian Scholai`s Rcvicw 14(4):423-443; (b) Giassé, p. 1O4
(icfcicnca 1Oc).
33. Dukc-Ildci S. 1958. Thc cyc in cvolution. !n: Dukc-Ildci S, cditoi. Systcm
of ophthalmology, vol. 1. St. Louis: C. \. Mosby Co., p. 192.
34. (a) Claikson INK, Lcvi-Sctti R. 1975. Tiilobitc cycs and thc optisc of Dcs
caitcs and Huygcns. Natuic 254:663-667; (b) Towc KM. 1973. Tiilobitc cycs: cal-
cificd lcnscs in vivo. Scicncc 179:1OO7-1OO9.
1O4 1O5
35. Gicgoiy RL, Ross HI, Moiay N. 1964. Thc cuiious cyc of Copilia. Natuic
2O1:1166-1168.
36. (a) Cionly-Dillon 1R. 1991. Oiigin of invcitcbiatc and vcitcbiatc cycs. !n:
Cionly-Dillon 1R, Gicgoiy RL, cditois. Ivolution of thc cyc and visual systcm.
\ision and visual dysfunction, vol. 2. Boca Raton, !la., Ann Aiboi, Mich., and
Boston: CRC Picss, pp. 15-51; (b) Dukc-Ildci (icfcicnca 33); (c) Land M!.
1981. Optics and vision in invcitcbiatcs B: !nvcitcbiatc visual ccntcis and bcha-
vioi !. Handbook of Scnsoiy Physiology, \ol. \!!/6B. Bcilin, Hcidclbcig, and
Ncw Yoik: Spiingci-\cilag, pp. 471-594. Ova litciatuia nc tictiia poscbno pita-
n|c diza|na, ali podupiic cvoluci|u.
37. Giassé, p. 1O5 (icfcicnca 1Oc).
38. Daiwin C. 1872. Thc oiigin of spccics by mcans of natuial sclcction oi thc
picscivation of favouicd iaccs in thc stiugglc foi lifc. 6th cd. Ncw Yoik: Mcntoi
Books, Ncw Amciican Libiaiy, pp. 168-171.
39. Simpson, pp. 168-175 (icfcicnca 1Oh).
4O. Dawkins, pp. 15-18 (icfcicnca 13).
41. (a) Salvini-Plawcn L\, Mayi I. 1977. On thc cvolution of photoicccptois
and cycs. Ivolutonaiy Biology 1O:2O7-263. (b) Land (icfcicnca 36c) ukazu|c da
su slozcnc o•i "cvoluiialc nczavisno kod tii kola bcski•mcn|aka: anclida,
mckusaca i aitiopoda" (sti. 543).
42. (a) Gould S1. 1994. Common pathways of illumination. Natuial Histoiy
1O3(12):1O-2O; (b) Quiiing R, Walldoif \, Klotci \, Gchiing W1. 1994.
Homology of thc cyclcss gcnc of Diosophila to thc small cyc gcnc in micc and
Aniiidia in humans. Scicncc 265:785-789; (c) Zukci CS. 1994. On thc cvolution
of thc cycs: would likc it simplc oi compound? Scicncc 265:742, 743.
43. Mcstcl R. 1996. Sccicts in fly`s cyc. Discovci 17(7):1O6-114.
44. Dukc-Ildci, p. 178 (icfcicnca 33).
45. Za visc dctal|a o anatomi|i i fiziologi|i l|udskog oka, mcdu mnostvom litc-
iatuic, vidcti: (a) Ncwcll !W. 1992. Ophthalmology: piinciplcs and conccpts. 7th
cd. St. Louis, Boston, and London: Mosby-Ycai Book, pp. 3-98. Ncki diugi
aspckti o slozcnosti oka dati su u: (b) Lumsdcn RD. 1994. Not so blind watch-
makci. Cication Rcscaich Socicty Quaitcily 31:13-22.
46. Davson H. 199O. Physiology of thc cyc. 5th cd. Ncw Yoik, Oxfoid, and
Sydncy: Pcigamon Picss, pp. 758, 759.
47. !bid., pp. 777, 778.
48. Kaufman PL. 1992. Accommodation and picsbyopia: ncuiomusculai and
biophysical aspcct. !n: Hait WM, 1i., cditoi. 1992. Adlci`s physiology of thc cyc:
clinical application. 9th cd. St. Louis, Boston, and London: Mosby-Ycai Book,
pp. 391-411.
49. Za dal|c infoimaci|c o slozcnom uicdcn|u i funkci|i spol|nih misica oka,
vidcti: (a) Davson, pp. 647-666 (icfcicnca 46); (b) Dukc-Ildci S, Wybai KC.
1961. Thc anatomy of thc visual systcm. !n: Dukc-Ildci S, cditoi. Systcm of oph-
thalmology, vol. 2. St. Louis: C. \. Mosby Co., pp. 414-427; (c) Hubcl DH. 1988.
Iyc, biain, and vision. Scicntific Amciican Libiaiy Sciics, No. 22. Ncw Yoik and
Oxfoid: W. H. !iccman and Co., pp. 78-81; (d) Waiwick R, icvisci. 1976. Iugcnc
Wilff`s anatomy of thc cyc and oibit. 7th cd. Philadclphia and Toionto: W. B.
Saundcis Co., pp. 261-265.
5O. Za picdstavl|an|c ovc slozcnc i fascinantnc tcmc, vidcti: (a) Gicgoiy RL.
1991. Oiigins of cycs - with spcculations on scanning cycs. !n: Cionly-Dillon and
Gicgoiy, pp. 52-59 (icfcicnca 36a); (b) Giüssci O-1, Landis T. 1991. \isual
agnosias and othci distuibanccs of visual picccption and cognition. \ision and
visual dysfunction, vol. 12. Boca Raton, !la., Ann Aiboi, Mich., and Boston:
CRC Picss, pp. 1-24; (c) Spillman L, Wcinci 1S, cditois. 199O. \isual pciccption:
thc ncuiophysiological foundations. San Dicgo, Ncw Yoik, and London:
Acadcmic Picss.
51. Lcnnic P, Ticvaithcn C, \an Isscn D, Wässlc H. 199O. Paiallcl pioccssing
of visual infoimation. !n: Spillmann and Wcinci, pp. 1O3-128 (icfcicnca 5Oc).
52. Shaplcy R, Caclli T, Giossbcig S, Moigan M, Rcntschlci !. 199O.
Computational thcoiics of visual pciccption. !n: Spillmann and Wcinci, pp. 417-
488 (icfcicnca 5Oc).
53. Paiafiaziiano iz: Hoylc !, Wickiamasinghc NC. 1981. Ivolution fiom
spacc: a thcoiy of cosmic cicationism. Ncw Yoik: Simon and Schustci, pp. 96, 97.
54. Williams GC. 1992. Natuial sclcction: domains, lcvcls, and challcngcs.
Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, p. 73.
55. Diamond (icfcicnca 28b).
56. Thwaitcs WM. 1983. An answci to Di. Gcislci - fiom thc pcispcctivc of
biology. Cication/Ivolution 13:13-2O.
57. Rani|c sc mislilo da samo stapici uklan|a|u svo|c diskovc; mcdutim, pioccs
|c vcoma dobio dconstiiian kod •cpica. \idcti: Stcinbcig RH, Wood !, Hogan
M1. 1977. Pigmcnt cpithclial cnshcathmcnt and phagocytosis of cxtiafovcal
concs in human ictina. Philosophical Tiansactions of thc Royal Socicty of
London B 277:459-471.
58. Young RW. 1971. Thc icncwal of iod and conc outci scgmcnts in thc ihc-
sus monkcy. 1ouinal of Ccll Biology 49:3O3-318.
59. Lcblond CP, Walkci BI. 1956. Rcncwal of ccll populations. Physiological
Rcvicws 36:255-276.
6O. Young RW. 1976. \isual cclls and thc conccpt of icncwal. !nvcstigativc
Ophthalmology 15:7OO-725.
61. (a) Bok D, Hall MO. 1971. Thc iolc of thc pigmcnt cpithclium in thc cti-
ology of inhciitcd ictinal dystiophy in thc iat. 1ouinal of Ccll Biology 49:664-
682. Za dal|c iazmatian|c u poglcdu funkci|c cpitcli|uma pigmcnta, vidcti: (b)
Ayoub G. 1996. On thc dcsign of thc vcitcbiatc ictina. Oiigins and Dcsign
17(1):19-22, i icfcicncc u n|cmu.
62. (a) Bok D, 1994. Rctinal photoicccptoi disc shcdding and pigmcnt cpithc-
lium phagocytosis. !n: Ogdcn TI, cditoi. Rctina. 2nd cd. \ol. 1: Basis scicncc
and inhciitcd ictinal discasc. St. Louis, Baltimoic, Boston, and London: Mosby,
pp. 81-94; (b) Ncwcll, pp. 3O4, 3O5 (icfcicnca 45a).
63. Bcinc RM, Lcvy MN, cditois. 1993. Physiology. 3id cd. St. Louis, Boston,
and London: Mosby-Ycai Book, pp. 851-875.
64. (a) Ildicdgc N. 1995. Rcinvcnting Daiwin: thc gicat dcbatc at thc high
tablc of cvolutionaiy thcoiy. Ncw Yoik: 1ohn Wilcy and Sons, pp. 215-219; (b)
Halvoison HO, Monioy A, cditois. 1985. Thc oiigin and cvolution of scx. Ncw
Yoik: Alan R. Liss; (c) Maigulis L, Sagan D. 1986. Oiigin of scx: thicc billion
ycais of gcnctic iccombination. Ncw Havcn and London: Yalc \nivcisity Picss;
(d) Maynaid Smith 1. 1988. Did Daiwin gct it iight? Issays on gamcs, scx, and
1O6 1O7
cvolution. Ncw Yoik and London: Chapman and Hall, pp. 98-1O4, 165-179, 185-
188.
65. Bcll G. 1982. Thc mastcipiccc of natuic: thc cvolution and gcnctics scxu-
ality. Bcikclcy and Los Angclcs: \nivcisity of Califoinia Picss, p. 19.
66. Bcinc and Lcvy, pp. 166-188 (icfcicnca 63).
67. (a) Dawkins 1986, pp. 22-41 (icfcicnca 13); (b) Giiffin DR. 1986. Listcning
in thc daik: thc acoustic oiicntation of bats and man. !thaca and London:
Comstock Publishing Associatcs. Coincll \nivcisity Picss.
68. (a) Bchc M1. 1996. Daiwin`s black box. Ncw Yoik: !icc Picss, pp. 77-97;
(b) Bcinc and Lcvy, pp. 339-357 (icfcicnca 63).
1cdan pisac |c 1971. godinc pozdiavio otkiicc plcmcna Tasada| u
|uznim !ilipinima kao "na|zna•a|ni|c antiopolosko otkiicc ovoga vcka -
a |a mislim da mozcmo icci i vckova".
1
Okaiaktciisani kao izuzctno
piimitivni, izgubl|cni, i iz "Kamcnog doba", ovih 26 individua, zivcci u
pccinama kisnih suma, imalo |c navodno palcolitski na•in zivota. Oni su
nosili kao odccu samo liscc i nisu znali nista o lovu i pol|opiivicdi. Ovo
plcmc sc hianilo bobicama, koicn|cm i divl|im bananama, kao i iakovi-
ma, laivama i zabama. Piipadnici plcmcna su ickli da nisu bili svcsni
posto|an|a vclikog scla samo tii sata hoda od n|ih, ili okcana na uda-
l|cnosti od 3O kilomctaia, i navodno su •ak smatiali da su |cdini l|udi na
Zcml|i. N|ihov |czik |c bio |cdinstvcn, mada dovol|no blizak poznatom
|cziku ko|i sc koiistio u suscdstvu, tako da |c bilo mogucc iazumcti ih.
Otkiicc plcmcna Tasada| zaokupilo |c svctsku pazn|u, i sluzbcnici
vladc su omogucili posctu ovim poslcdn|im l|udima na svctu iz pccina
Kamcnog doba. 1avni mcdi|i i dcsctinc nau•nika |c dobilo dozvolu da
poscti i intciv|uisc Tasadc|c uz pomoc picvodioca, ali tokom samo ncko-
liko sati u danu. ! dok su mcdi|i bili picpuni izvcsta|a, nau•ni izvcsta|i su
bili vcoma ogiani•cni. \diuzcn|c Nacionalna gcogiafi|a (National
Gcogiaphic Socicty), •i|i •asopis sc stampa u tiiazu od 9 miliona piimc-
iaka, ob|avio |c dva •lanka o to| giupi l|udi. Ovo udiuzcn|c i koipoiaci-
|a Nacionalnog cmitovan|a (National Bioadcasting Coipoiation) u
Amciici, piipicmili su tclcvizi|skc piogiamc ko|i su piikazani siiom
svcta. Kn|iga nazvana Pitomi Tasadc|i (Thc Gcntlc Tasaday)
2
bila |c
siioko distiibuiiana.
Tii godinc kasni|c svc komunikaci|c sa Tasadc|ima bilc su stopiianc i
nisu obnavl|anc 12 godina, zbog vclikih piomcna u vladi !ilipina ko|c su
izazvalc izolaci|u. Nakon toga |c |cdan svcdski icpoitci-antiopolog
otputovao do pccina i otkiio da su piaznc. Otkiio |c da su Tasadc|i nosili
obo|cnc ma|cc, koiistili mctalnc nozcvc i spavali na kicvctima. 1cdan
•lan giupc |c zabclczio da su oni koiistili baiakc za svo| zivot i da su sc
1O8 1O9
7. PorekIo •oveka
Sta |c •ovck, tc ga
sc opomin|cs?
- Psalam 8,4
bavili pol|opiivicdom, ali da su ih vladini sluzbcnici natciali da zivc u
pccinama, tako da su bili nazvani pccinskim l|udima.
3
Nckoliko dana
kasni|c, ncki novinaii iz Ncma•kc takodc su kontaktiiali Tasadc|c i
napiavili slikc |cdnog od onih istih l|udi ko|c |c picthodno fotogiafisao
svcdski icpoitci. Ovoga puta, "pccinski •ovck" |c ponovo obukao odclo
od lisca. Ovi i diugi piimcii navcli su mnogc da zakl|u•c da su Tasadc|i
bili picvaia. To |c takodc izazvalo vcliku iaspiavu u antiopolosko| za|cd-
nici.
\iativsi sc svo|o| kuci, ova| svcdski icpoitci ko|i |c otkiio da su
Tasadc|i zivcli u mnogo savicmcni|im uslovima, odmah |c kontaktiiao
\diuzcn|c Nacionalna gcogaifi|a, nudcci im svo|u novu infoimaci|u. Oni
su mu poslali tclcgiam slcdcccg dana, ukazu|uci mu da nisu zaintcicso-
vani, nc ob|avivsi n|cgovo pismo. Dvc godinc kasni|c, •asopis Nacionalna
gcogiafi|a |c izvcstio da |c idc|a da su Tasadc|i bili picvaia "uvcliko
odba•cna".
4
Sa diugc stianc, dvc tclcvizi|skc dokumcntainc cmisi|c
ozna•ilc su pii•u o Tasadc|ima kao picvaiu. 1cdna |c bila nazvana
"Plcmc ko|c nikada ni|c posto|alo", a diuga "Skandal: !zgubl|cno plcmc".
Mnogi su sc pitali da li su Tasadc|i zaista plcmc "Kamcnog doba". Da
li |c takva giupa l|udi mogla piczivcti i ostati izolovana zivcci u tako
vcliko| blizini mnogo napicdni|ih l|udi? \ccina ianih antiopologa ko|i su
vidcli ovo "plcmc" podupili su n|ihovu piimitivnost i autcnti•nost.
Mcdutim, posto |c bilo ukazano da bi Tasadc|i mogli biti picvaia, na|-
man|c tii intcinacionalnc antiopoloskc konfcicnci|c bilc su odizanc u
poglcdu tog pitan|a. Pod lupom |c bio iad vladinih oiganizaci|a ko|c su
nadglcdalc Tasadc|c, intcgiitct Tasadc|a, i vciodosto|nost antiopologi|c.
Bcz sumn|c, Tasadc|i picdstavl|a|u |cdinstvcnu giupu l|udi ko|a zivi
pod odicdcnim piimitivnim uslovima. Takodc, posto|i vcliki nivo saglas-
nosti da su oni bili piimoiani da sc oiganizu|u kao oni ko|i zivc u pccini
da bi sc kao takvi piikazali publici, ili zbog ckonomskih iazloga, i zato su
bili ozna•cni kao "kisna suma \otcigc|ta".
5
Takodc |c piiznato da su oni
mogli pictipcti mnogc piomcnc od n|ihovog otkiica 1971. godinc i
ponovnog otkiica 1986. ! poicd svcga, mnoga pitan|a osta|u ncicscna,
kao i bio|nc ncdoic•cnosti u odnosu na iazlikc izmcdu pozici|a zauzctih
kada su bili otkiivcni i novih intcipictaci|a.
1cdno od na|vazni|ih pitan|a o Tasadc|ima |cstc da li |c n|ihov |czik
dovol|no diuga•i|i da bi opiavdao bilo kakvu tvidn|u o izolaci|i tokom
dugog pciioda vicmcna. Misl|cn|a mcdu nau•nicima vaiiia|u. Tasadc|i
su imali tii vistc kamcnih oiuda 1971. godinc, ko|a su mistciiozno ncsta-
la pic ncgo sto |c iko imao piiliku da ih fotogiafisc. Ona picdstavl|a|u
|cdini picostali piimci koiisccn|a kamcnog oiuda na !ilipinima. Ncka
oiuda na•in|cna od stianc Tasadc|a ili n|ihovih suscda, ko|a su bila
zamcn|cna od stianc vladinih sluzbcnika, okaiaktciisana su kao o•iglcd-
na picvaia. Slcdcci pioblcm odnosi sc na ta•nost gcncaloskih podataka
piikupl|cnih od stianc antiopologa. Ona ima vaznc implikaci|c u poglc-
du stcpcna izolaci|c Tasadc|a. Takodc mnogo ospoiavano pitan|c odnosi
sc na adckvatnost navodnc ishianc Tasadc|a. Ncki istiaziva•i vciu|u da
suma, u ko|u sc ovo plcmc navodno izolovalo, ni|c mogla da ih sa•uva.
\gl|ovodonika ima u vcoma malim koli•inama. Diugi sc sa tim nc slazu.
Mozcmo nabio|iti mnogc diugc piimcic ncslagan|a, ali goin|i piimcii
ilustiu|u iaznolikost supiostavl|cnih izvcsta|a.
6
Kada sc analiziia kontiavciza oko Tasadc|a, mozc sc postaviti pita-
n|c, zasto |c tako mnogo stvaii bilo pogicsno. Ova| slu•a| dobio ilustiu-
|c pioblcmc oko koicktnog intcipictiian|a pioslosti, i na lakocu sa
ko|om sc visi zakl|u•ivan|c bcz potpunc siguinosti u adckvatnost
ponudcnih •in|cnica. Takvi pioblcmi su naio•ito uo•l|ivi na piou•avan|c
l|udskog poickla. \ ovom poglavl|u zclimo da pokazcmo da su •in|cnicc,
ko|c podupiiu navodnu cvoluci|u •ovcka, u na|bol|cm slu•a|u slabc, a da
|c pictpostavl|cno poicklo l|udskog uma |os vcca mistcii|a.
Kako |c nastao •ovck?
Na biolosko| skali od piostog ka slozcnom, Homo sapicns sc nalazi
na vihuncu slozcnosti. L|udska bica, na|iazvi|cni|a od svih oiganizama
na Zcml|i, ima|u takvc napicdnc umnc potcnci|alc i sposobnosti, da su u
stan|u da napiavc vclika dostignuca u umctnosti i nauci.
Mada su l|udi mali po vcli•ini u odnosu na kitovc, mi nc mozcmo
lako zaboiaviti na nasu biolosku slozcnost. Nasa tcla sadizc tiilionc
ccli|a. \ |cdiu svakc nasc ccli|c nalazi sc visc od 3 mili|aidc DNK baza.
Ako bi sc iazvio cclokupan lanac DNK iz |cdnog |cdia, on bi bio dug oko
|cdan mctai. DNK iz svih ccli|a nascg tcla, ako bi sc spo|ilc, stiglc bi od
Zcml|c do 1upitcia i nazad visc od 6O puta. Mada sc mi divimo savic-
mcno| tchnologi|i komp|utcia sa nckoliko miliona tianzistoia u |cdnom
tankom •ipu vcli•inc man|c od |cdnog kvadiatnog ccntimctia, tcsko |c
izvisiti adckvatno upoicdcn|c |cdia ccli|c, ko|c mozc imati 1OO miliona
puta visc infoimaci|a po |cdinici zapicminc ncgo komp|utciski •ip.
7
Pitan|c l|udskog poickla |c |cdno od na|osctl|ivi|ih pitan|a ko|c |c
potcklo iz Daivinovog Poickla vista. !dc|a da su zivotin|c i bil|kc
cvoluiialc, mogla sc tolciisati. Mcdutim, tvidn|a da su l|udska bica nasta-
la od nizih oblika zivota, bila |c ncsto sasvim diugo. Ova idc|a |c u
supiotnosti sa bibli|skim izvcsta|cm da |c Bog stvoiio l|udc po Svom
obli•|u. Kako povczati poscbnc umnc sposobnosti i duhovnc vicdnosti
l|udskih bica sa zivotin|skim poicklom? Nckoliko godina nakon po|avc
Poickla vista, Daivin |c ob|avio slcdccu kn|igu ko|u |c nazvao Poicklo
•ovcka (Dcsccnt of Man), u ko|o| |c mnogo diicktni|c piomovisao svo|
stav o zivotin|skom poicklu •ovcka. On |c u svo|u aigumcntaci|u ukl|u•io
nckc pii•c •i|a |c namcia bila da ublazc ozlo|cdcnost piotiv tako bliskog
povczivan|a l|udi sa zivotin|ama. Daivin |c nazvao "piavim hcio|cm"
11O 111
babuna ko|i |c iizikovao svo| sopstvcni zivot da bi spasio mladcg babuna
ko|i |c bio ugiozcn od •opoia pasa. Kasni|c |c kazao da |c babun napao
•uvaia zooloskog vita, ali |c ma|mun, vidcci svog "pii|atcl|a" •uvaia u
opasnosti, viisnuo i u|co agicsivnog babuna. Sa diugc stianc, Daivin |c
pii•ao o l|udskim "divl|acima" ko|c |c vidco u 1uzno| Amciici kako
zlostavl|a|u svo|c ncpii|atcl|c, uglavnom dccu, a svo|u zcnu tictiia|u kao
iobovc. Daivin |c zakl|u•io da smo mi pic nastali od hcio|skog babuna i
pozitvovanog ma|muna, ncgo od divl|aka.
8
Mada su Daivinovc ilustiaci|c tada siguino bilc impicsivnc, n|cgova
aigumcntaci|a pokazu|c sclckci|u podataka. \poicdivati zlo•ina•kc pos-
tupkc l|udi sa moialnim potupcima zivotin|a, ni|c mnogo uvcil|ivo.
Hcio|ski babun, koga |c Daivin izabiao za upoicdcn|c sa l|udskim div-
l|acima, ni|c bio babun ko|i |c napao •uvaia zooloskog vita. Daivin ni|c
spomcnuo •ovckovc ioditcl|skc i humanitainc gcstovc l|ubavi. Stavisc, u
tciminima bazi•nc intcligcnci|c, vciovatno vccina od nas bi pic bila
povczana sa l|udima ncgo sa ma|munima i babunima.
Poicklo l|udskc iasc |c picdmct vclikc dikusi|c, naio•ito od
Daivinovog vicmcna. Mnogi vciu|u da •ovc•anstvo ima poscbnu svihu i
sudbinu. Sa diugc stianc, klasi•na cvoluciona intcipictaci|a zauzima stav
da su l|udska bica piodukt slcpih cvolucionih pioccsa. Dzoidz Gc|loid
Simpson, sa Haivaid \nivcizitcta, kazc da |c "•ovck iczultct ncsvihovi-
tog i piiiodnog pioccsa ko|i ga ni|c imao na umu".
9
!z visc iazloga |c piou•avan|c palcoantiopologi|c (piou•avan|c l|ud-
skih fosila) kontiavcizno. Zadn|ih 4O godina, ko|c |c ispun|cno
mnostvom otkiica, bilo |c naio•ito buino. Antiolopog Rodzci Lcvin
(Rogci Lcwin) u svo|o| kn|izi Kosti svadc (Boncs of Contcntion)
naglasava da |c ncslagan|c mnogo vccc u ovom podiu•|u ncgo u diugim
podiu•|ima naukc.
1O
\ sali |c ic•cno da sc nc mogu naci dvo|ica
antiopologa ko|i cc sc sloziti oko toga gdc cc za|cdno iu•ati! \asbuin (S.
L. Washbuin), antiopolog sa \nivcizitcta Kalifoini|a, Bcikli, |cdnom |c
piokomcntaiisao:
"Koiisno |c posmatiati piou•avan|c cvoluci|c •ovcka kao igiu, igiu sa
ncsiguinim piavilima, gdc samo fiagmcnti picdstavl|a|u igia•c ko|i su
davno umili. Pioci cc mnogo godina pic ncgo sto ova igia postanc
nauka, pic ncgo sto budcmo siguini sta picdstavl|a|u `•in|cnicc`."
11
Dc|vid Pilbim (David Pilbcam) sa 1c|l i Haivaid \nivcizitcta,
ob|asn|ava isti pioblcm:
"Po•in|cm da vciu|cm da vccina tvidn|i ko|c smo napiavili, po pita-
n|ima kako i zasto cvoluci|a •ovcka govoii tako mnogo o nama, kao i
palcoantiopolozi i vcliki dco diustva u komc zivimo, picdstavl|a|u
skoio nista od onoga sto sc `stvaino` dcsilo."
12
! Rodzci Lcvin doda|c da |c palcoantiopologi|a "nauka sa •csto
kiatkim •in|cnicama i dugim misl|cn|ima".
13
1cdan iazlog takvog ncslagan|a |cstc odsustvo •vistih dokaza poticb-
nih da sc potvidc pictpostavl|cnc tcoii|c. Antiopolozi bcskia|no
iaspiavl|a|u o vczama iazli•itih fosilnih nalaza
14
i n|ihovo| opiavdanosti
kao piavih vista. Pic pola vcka ova| pioblcm |c bio "zbun|u|uci",
15
sa visc
od 1OO "vista" l|udskih fosila o ko|ima sc iaspiavl|alo. Rcvizi|c u klasi-
fikaci|ama su sman|ilc n|ihov bio| na man|c od 1O. Mcdutim, ova| bio| |c
ponovo povccan.
16
Dal|a ilustiaci|a sub|cktivnosti ko|a |c ukl|u•cna u
klasifikacionc scmc, picdstavl|cna |c icdcfinisan|cm ioda Homo, komc
mi piipadamo, od stianc Luisa Liki|a (Louis Lcakcy), da bi sc smcstili
oiganizmi kao sto |c Homo habilis, ko|i ima|u man|i mozak. Ovo icdcfi-
nisan|c sc bol|c uklapa u n|cgovc tcoii|c.
17
!osilni nalazi
Nckada sc govoiilo o oskudnosti staiih l|udskih nalaza i sub|cktivnim
ickonstiukci|ama loban|a od samo nckoliko dclova, kao slabostima
cvolucionog modcla. !ako |c matcii|al ostao i dal|c oskudan, ova| aigu-
mcnt |c postao man|c opiavdan kako su mnogi nalazi u zadn|ih nckoliko
dcccni|a bili ob|avl|cni. \ccina fosilnih giupa sada ima solidan bio| svo-
|ih picdstavnika. Slcdi n|ihov kiatak picglcd.
1. Austialopitckusi
Bai •ctiii vistc piipada|u ovo| giupi oiganizama, ko|i su bili mali do
sicdn|c vcli•inc, nalik •ovckolikim ma|munima i hodali uspiavno.
N|ihovi ostaci bili su otkiivcni u isto•no| i |uzno| Afiici. Zapicmina
loban|c bila |c oko 35O do 6OO kubnih ccntimctaia, sto |c vcli•ina nckih
•ovckolikih ma|muna. Ncki od ovih fosilnih piimciaka nazvani su kao
"Taung dctc" i "Lusi". Poslcdn|i |c mozda bio muz|ak.
18
Ivoliciona vcza
mcdu iazli•itim picdstavnicima, |cdnih sa diugim i sa mnogo napicdni-
|im foimama, oskudna |c. Palcontolozi su pictpostavili bai scst modc-
la.
19
2. Homo habilis
Ova kontiavcizna "vista" |c nazvana "cnigmom" od stianc nckih
cvolucionista.
2O
Diugi komcntaii kazu da "ncki istiaziva•i smatia|u da
ticba odbaciti n|cno posto|an|c".
21
Ncki diugi ukazu|u da su u pitan|u
dvc vistc.
22
Pivo otkiicc iz 1959. godinc od stianc Luisa Liki|a u poz-
natom Olduva|i Dzoidzu u scvcino| Tanzani|i, mnogi smatia|u picsud-
nom vczom izmcdu piimitivnih austialopitckusa i vistc Homo cicctus
ko|a |c sli•na l|udima. Zapicmina loban|c |c pioccn|cna da vaiiia
izmcdu 5OO i 8OO kubnih ccntimctaia. Palcontolozi su otkiili dclovc visc
od dvadcsct individua u Afiici, ali ostala su mnoga pitan|a. Ncki piimci-
112 113
ci mozda nc piipada|u ovo| giupi, dok sc diugi nc mogu ukl|u•iti u n|u.
Za nckc piimcikc |c ob|avl|cno da ima|u kaiaktciistikc nalik l|udskim,
dok su diugi vcoma nalik •ovckolikim ma|munima, a ncki ima|u kaiak-
tciistikc obc|u giupa.
23
Tako ova giupa ni|c potpuno dcfinisana.
3. Homo cicctus
Ova vista ima izglcd blizak savicmcnim l|udima, a zapicmina loba-
n|c |c od 75O do 1.2OO kubnih ccntimctaia. Ona |c picdstavl|cna takvim
klasi•nim nalazima palcoantiopologa kao sto su fosili sa 1avc i iz
Pckinga. Bio|ni piimcici su nadcni i u diugim dclovima Azi|c, kao i u
Afiici gdc |c pionadcn odicdcn bio| piimciaka. Nckoliko cviopskih
piimciaka |c nckada smatiano •lanovima ovc vistc. Ncki antiopolozi ih
smatia|u vczom izmcdu vistc Homo habilis i savicmcnih l|udi, dok diugi
ukazu|u da picdstavl|a|u vaii|ctct vistc Homo sapicns.
4. Aihai•ni Homo sapicns
Ova nova giupa ukl|u•u|c vcliki bio| fosilnih nalaza za ko|c sc tvidi
da su blizi savicmcnim l|udima ncgo vista Homo cicctus. N|ihova
piosc•na zapicmina loban|c iangiia od 1.1OO do 1.75O kubnih ccn-
timctaia. Palcontolozi su iskopali n|ihovc piimcikc u Afiici, Azi|i,
Iviopi i Sicdn|cm !stoku. Tu sc obi•no ukl|u•u|c dobio poznati
Ncandcitalac, •csto okaiaktciisan kao piimitivan, sa niskim obivama i
pognutim stavom. Ova| opis,
24
zasnovan uglavnom na piimciku ko|i |c
vcoma bolovao od aitiitisa, pokazao sc kao pogicsan. Nakon ponovnog
piou•avan|a Ncandcitalca, dva antiopologa su piokomcntaiisala da ako
bi zdiavog Ncandcitalca "mogli da vaskisncmo i dovcdcmo u mctio N|u
1oika - a picthodno ga okupali, obii|ali i obukli mu savicmcno odclo -
ncizvcsno |c da li bi on zaokupio visc pazn|c ncgo ncki diugi
stanovnik".
25
Pokazalo sc da |c Ncandcitalac bio vcoma napicdan.
N|cgova piosc•na zapicmina loban|c, ko|a sc obi•no navodi, bila |c vcca
od onc kod savicmcnih l|udi; to |cst, 1.625 kubnih ccntimctaia, nasupiot
1.45O kubnih ccntimctaia kod savicmcnih l|udi.
26
\opstcno glcdano, giupc do sad nabio|anc ukl|u•ivalc su malc oiga-
nizmc, kao sto su austialopitckusi, ko|i su takodc datiiani kao staii|i, a
ncki od glavnih sukoba u palcoantiopologi|i upiavo sc vodc oko
utvidivan|a staiosti. Za |cdan slo| vulkanskog pcpcla blizu |czcia
Tuikana u Kcni|i bilo |c ob|avl|cno da |c stai 2,61 milion godina, na
osnovu kali|um-aigon mctodc datiian|a.
27
Zna•a| ovog slo|a |c u tomc
da on odicdu|c staiost nadcnc vistc Homo habilis. Mcdutim, ova staiost
sc ni|c uklopila u piihvaccnc poglcdc i oko n|c sc vodila iaspiava tokom
godina. Kasni|c |c ponovno odicdivan|c staiosti istom mctodom dalo
mnogo piihvatl|ivi|u staiost od 1,88 miliona godina.
28
Slcdcca kon-
tiavciza ko|a |c izazvala "|ak skcpticizam"
29
vczana |c za poicklo vistc
Homo cicctus. Tiadicionalno sc misli da |c ona cvoluiiala u Afiici pic
oko 1,8 miliona godina. Sa diugc stianc, vista Homo cicctus sa 1avc - za
ko|u sc pictpostavl|a da |c dosla iz Afiikc pic oko 1 milion godina - pio-
ccn|cno |c da |c staia 1,8 miliona godina, kada |c utvidivana staiost
modifikovanom mctodom kali|um-aigon. !stiaziva•i izvcstava|u o sli•no|
staiosti za iani iod Homo iz Kinc.
3O
To |c podstaklo pitan|c da li sc
Homo cicctus pivo po|avio u Afiici ili Azi|i, za|cdno sa siiim piatccim
pitan|cm, da li |c picma cvoluci|i nastanak •ovcka skonccntiisan u Afiici
ili Azi|i.
Ivoluciona palcoantiopologi|a sc slazc u nckim stvaiima. Novi|a
otkiica navodno pokazu|u da |c nckoliko pictpostavl|cnih cvolucionih
piclaza zivclo u isto vicmc,
31
sa znatnim picklapan|cm u vicmcnu kod
iazli•itih vista. Mcdutim, pioblcm idcntifikaci|c nckada piavi zbiku
mcdu podacima. Ikspciti sumn|a|u u staii|u idc|u o lincaino| postcpcno|
cvoluci|i od piimitivnih austialopitckusa kioz mnogo napicdni|c vistc.
Nckc •in|cnicc ukazu|u da |c Homo cicctus mogao zivcti pic nckih
27.OOO godina
32
i tako, picma cvolucionim intcipictaci|ama, bio |c
savicmcnik vistc Homo sapicns tokom pola miliona godina. Ovo pickla-
pan|c sman|u|c zna•a| mnogih vicmcnskih vcza. Ncki sc takodc slazu da
mi |os nismo nasli ianc pictkc ioda Homo,
33
i da su cvolutivnc vczc
ianih piimata (•ovckolikih ma|muna i ma|muna) takodc ncpoznatc.
34
1cdan od glavnih sukoba bio |c da li su ncki od •ovckoliko-ma|munoli-
kih austialopitckusa dco •ovckovih cvolucionih picdaka, kako |c tvidio
Donald 1ohanson,
35
ili su poticbni ncki diugi, |os ncotkiivcni oiganizmi,
kako |c naglasavao Ri•aid Liki (Richaid Lcakcy).
36
Nckolicina ukazu|c
da su iazli•iti l|udi mogli cvoluiiati nczavisno na iazli•itim mcstima.
37
\poicdivan|c sli•nih slozcnih oiganskih molckula (biopolimcia) kod
iazli•itih giupa piimata (ma|muna, l|udi, itd.) odigialo |c vaznu ulogu u
piou•avan|u navodnc cvoluci|c •ovcka. Sto |c vcca molckulaina sli•nost,
to |c vcca pictpostavl|cna cvoluciona vcza. !zncnadu|ucc |c da su ncki
tcstovi, zasnovani na pictpostavl|cnim cvolucionim stopama piomcnc,
zakl|u•ili da su l|udski tipovi i oni •ovckolikih ma|muna iazdvo|cni od
n|ihovog za|cdni•kog pictka samo 5 miliona godina, umcsto 2O miliona
godina, kako |c iani|c zakl|u•cno na osnovu piou•avan|a fosilnog zapisa.
To |c |os visc podgic|alo dcbatu.
38
Slcdcci pioblcm |cstc da sc hipotczc
o cvolucionim vczama, ko|c sc zasniva|u na molckulainim podacima,
iazliku|u od onih izvcdcnih iz moifoloskih (oblik kosti|u) podataka,
kako |c piikazano na slici 7.1A-C. Ovc skicc ticba posmatiati odozdo na
goic. Ncslagan|c izmcdu podataka vczanih za antitcla, fosilnc i molcku-
lainc podatkc ukazu|u na ncdoslcdan obiazac u navodno| cvoluci|i
•ovcka. Ncslagan|a izmcdu molckulainih i moifoloskih podataka |c |os
visc naglascno kod iazli•itih nc-piimatskih giupa.
39
114 115
Zastupnici stvaian|a sc takodc nc slazu sa intcipcitaci|ama fosila
•ovckolikih ma|muna i l|udi. Gcncialno, oni smatia|u da mali austialo-
pitckusi poti•u od izumilog tipa piimata ko|i |c bio stvoicn. Za tipovc
Ncandcitalca, ko|i su ostavili dosta dokaza o svom zivotu u pccinama,
smatia sc da picdstavl|a|u l|udc ko|i su migiiiali nakon bibli|skog
Potopa. Razlikc posto|c u poglcdu vistc Homo habilis i mnogo savic-
mcni|c vistc Homo cicctus (1avanski i Pckinski fosili, itd.).
4O
Ncki
obi•no piihvata|u ob|asn|cn|c da stvoicni tip •ovcka ukl|u•u|c napicdnc
l|udskc tipovc (Homo sapicns, Ncandcitalca, aihai•nu vistu Homo sapi-
cns, i giupc oiganizama vistc Homo cicctus). \ista Homo habilis ni|c u
potpunosti dcfinisana i zahtcva dodatno istiazivan|c.
1cdna diuga stvai zasluzu|c pazn|u. !zglcda nclogi•no, ako |c
•ovc•anstvo (Homo sapicns) bilo piisutno na Zcml|i bai pola miliona
godina, da sc |asni dokazi o n|cgovo| aktivnosti |avl|a|u tck od ncdavno.
!stoii|a, spisi, aihcologi|a (ukl|u•u|uci dokazc o posto|an|u civilizaci|c,
kao sto su giadovi, staii putcvi, itd.) - svc ukazu|c na samo nckoliko hi-
l|ada godina l|udskc aktivnosti. Osnovnc •in|cnicc postavl|a|u pitan|c za
cvoluci|u: Ako •ovc•anstvo posto|i u pciiodu od pola miliona godina,
zasto sc piavc, ncdvosmislcnc •in|cnicc o aktivnosti u pioslosti |avl|a|u
tck od ncdavno? Ako |c •ovc•anstvo cvoluiialo postcpcno, sta |c •ckalo
svc do zadn|ih 1´ tog vicmcna da bi tako uznapicdovalo?
Zastupnici stvaian|a sc nckada pita|u zasto su dokazi o picpotopnim
l|udima, ko|i su picma bibli|skom izvcsta|u zivcli u pciiodu visc od hi-
l|adu godina od Stvaian|a do Potopa, tako oskudni u stcnskom zapisu.
Dokazi o fosilizovanim l|udima, sa aspckta cvolucionog posmatian|a fo-
sila, u sicdn|cm i don|cm dclu fosilnog zapisa, pod vclikim su znakom
pitan|a. Cvisti dokazi, kao sto su dobii skclctni ostaci, izglcda da su
ogiani•cni na na|goin|c dclovc cvolucionog gcoloskog stuba (slika 1O.1).
Ncka ponudcna ob|asn|cn|a, u kontckstu konccpta stvaian|a, |csu: (1)
Ni|c mnogo l|udi zivclo u pciiodu pic Potopa, i sansc za n|ihovo
nalazcn|c su vcoma malc. Rcpioduktivnc stopc, kako |c piikazano u bib-
li|skom zapisu, za pciiod pic Potopa, izglcda|u mnogo spoii|c ncgo
danas. Na piimci, Bibli|a ukazu|c da |c No|c imao samo tii sina u pciio-
du od 6OO godina, a ncki sinovi picpotopnih patii|aiaha bili su iadani u
pioscku dosta godina nakon sto su patii|aisi picsli staiost od 1OO godi-
na.
41
(2) Tokom Potopa, u odnosu na sva diuga stvoicn|a, od l|udi sc
na|visc o•ckivalo da koiistc svo|u supciioinu intcligcnci|u u bczan|u na
na|visc icgionc. Kada bi tu stigli, sansc za n|ihovom o•uvanoscu, uslcd
zatipavan|a scdimcntom, nc bi bilc vclikc. (3) Pic Potopa, l|udi su mogli
stanovati u visim i hladni|im icgionima picpotopnc Zcml|c. (4)
Aktivnost voda Potopa |c unistila dokazc o picpotopnim l|udima.
Ivcntualna tcskoca zastupnika stvaian|a u ob|asn|cn|u oskudnosti l|ud-
skih nalaza tokom kiatkog pciioda pic Potopa, o•iglcdno ni|c ozbil|na
kao sto |c to cvolucioni pioblcm ob|asn|cn|a odsutnosti l|udskih ostata-
ka i aktivnosti tokom bai pola miliona godina pictpostavl|cnc l|udskc
(Homo sapicns) cvoluci|c. Bcz obziia na poglcdc, fosilni dokazi o pioslo|
istoii|i l|udskih bica nisu dovol|ni, sami po scbi, da omogucc •vistc
zakl|u•kc.
Poicklo l|udskog uma
Na|slozcni|a stiuktuia ko|u pozna|cmo u univcizumu |cstc l|udski
mozak. Ova| oigan, na ko|i sc glcda sa stiahopostovan|cm, picdstavl|a
stanistc nasih mistciioznih umova. Slozcnost mozga |c tcsko opisati.
Svako od nas poscdu|c bai 1OO.OOO miliona ncivih ccli|a (ncuiona) u
cclom svom mozgu.
42
Oko 4OO.OOO kilomctaia ncivnih vlakana spa|a ovc
ccli|c za|cdno. Ncivna vlakna sc •csto ponovno giana|u kako povczu|u
diugc ncivnc ccli|c. Piomcnc u clcktii•nom potcnci|alu stvaia|u impulsc
ko|i sc picnosc putcm vlakana. Pii povczivan|u ncivnih ccli|a, bai 3O
iazli•itih vista hcmikali|a, a na|vciovatni|c mnogo visc od toga, picnosc
infoimaci|u od ccli|c do ccli|c. Nckc od na|vccih ncivnih ccli|a povczu|u
visc od 6OO diugih ccli|a, koiistcci nckih 6O.OOO vcza. Pioccn|u|c sc da
l|udski mozak ima 1OO hil|ada mili|aidi (1O
14
) vcza. Ovakvc cific su
picvisc vclikc da bi sc upoicdilc sa svakodncvnim iskustvom. To nam
mozc pomoci da shvatimo da u spol|nom icgionu na|vcccg dcla mozga
(ccicbiumu), gdc su ncivnc ccli|c man|c konccntiisanc ncgo u zadn|cm
dclu mozga, samo |cdan kubni milimctai tkiva sadizi 4O.OOO ncivnih
ccli|a i otpiilikc hil|adu miliona vcza. Dok ovc bio|kc picdstavl|a|u samo
pioccnu, ncma sumn|c da svc to picdstavl|a izazov vczan za slozcnost
masincii|c ko|u koiistimo u nascm iazmisl|an|u.
Mada |c slozcnost nascg mozga tcsko obuhvatiti, pitan|c iazuma
(nascg pioccsa misl|cn|a) |c |os ta|anstvcni|c. Nau•nici su zapo•cli
116 117
SL!KA 7.1 - Ob|avl|cnc cvolucionc vczc izmcdu nckih visih piimata zasnovanc
na iazli•itim tcstovima. A |c zasnovano na sli•nosti DNK, B |c izvcdcno na
osnovu icakci|a na antitcla, a C na osnovu fosilnog zapisa.
Zasnovano na: Idcy and 1ohanson, sti. 367 (icfcicnca 14c).
piou•avan|c fcnomcna svcsti - nasc svcsnosti o svom posto|an|u.
Povczano sa tim su i pokusa|i pioizvodn|c vcsta•kc intcligcnci|c uz
pomoc komp|utcia, ko|a bi stvoiila masinc svcsnc svo|c cgzistcnci|c.
43
Da li |c um samo slozcna, samosvcsna masina ko|a |c mogla cvoluiiati od
|cdnostavni|ih masina,
44
ili |c cntitct viscg nivoa? Mi nc znamo dovol|no
o tomc kako um funkcionisc da bismo piccizno odgovoiili na ovo pita-
n|c. 1asno |c, mcdutim, kada l|udska bica ko|a iazmisl|a|u napiavc
masinc ko|c mogu da iazmisl|a|u, ta aktivnost |c mnogo bliza konccptu
stvaian|a putcm diza|na, ncgo nastanku putcm cvoluci|c bcz ikakvog
intcligcntnog upliva.
Nckoliko zivotin|a navodno pokazu|c stcpcn intcligcnci|c blizak
onom kod l|udi.
45
!stiaziva•i su izvcstili o ogiani•cno| foimi simboli•kc
komunikaci|c kod simpanzi,
46
a i psi pokazu|u odicdcn nivo iazumcva-
n|a, mada •csto puta man|i ncgo sto to n|ihovi vlasnici tvidc. Ali iazlika
izmcdu zivotin|skc i l|udskc intcligcnci|c |c i dal|c ogiomna. Ncki sc •udc
kako |c kod l|udi mogao cvoluiiati um ko|i izglcda dalcko iznad zahtcva
za cvoluciono piczivl|avan|c. Babuni zivc sasvim lcpo bcz takvog
slozcnog mozga. Alficd Rascl \alas, ko|i |c dugo sa Daivinom iazvi|ao
konccpt piiiodnc sclckci|c, postavio |c ovo pitan|c. On |c osctio poticbu
za nc•im sto |c iznad slcpih sila piiiodc, u ob|asn|cn|u iazuma. Ncki
cvolucionisti |os uvck diskutu|u o ovom pitan|u. Nckada sc ukazu|c da
l|udi pokazu|u vccc mcntalnc sposobnosti ncgo sto |c to poticbno n|i-
hovom piczivl|avan|u, pa zbog toga vcoma cfikasno unistava|u sicdinu
ko|a im |c poticbna.
47
!zvcstava|uci o o•ckivanom povccan|u icpioduk-
tivnih stopa supciioini|ih konkuicnata (to |cst, u piczivl|avan|u na|piila-
godcni|ih), cvolucionista Dzon Mc|naid Smit (1ohn Maynaid Smith)
otvoicno komcntaiisc da su "ncki l|udi imali visc dccc |ci su mogli da
icsc difcicnci|alnc |cdna•inc ili da igia|u sah zatvoicnih o•i|u".
48
A
mozda mi i nc mozcmo ob|asniti •ovckovc poscbnc kvalitctc piostim
cvolucionim pioccsom.
Daivin, ko|i |c zivco u Inglcsko|, imao |c dobiog pii|atcl|a i •ovcka
od podiskc u Amciici, botani•aia Asc Gic|a (Asa Giay), sa kim |c dclio
mnogc od svo|ih dubl|ih iazmisl|an|a. 1cdnom |c pisao Gic|u: "Sccam sc
dobio vicmcna kada |c iazmisl|an|c o oku dclovalo na mcnc tako da sam
sc |czio, ali sam picsko•io picko toga, i sada mali bczna•a|ni scgmcnti u
ncko| stiuktuii •csto dclu|u na mcnc ncpii|atno. Poglcd na pcio
paunovog icpa, kad god ga vidim, u•ini da sc iazbolim!"
49
Zasto bi pcio pauna u•inilo Daivina bolcsnim? 1a nisam siguian da
mogu ta•no da odgovoiim, ali sumn|am da ncki mogu iazmisl|ati o lc-
poti paunovog icpnog pcia, a da sc nc zapita|u, da ni|c ono iczultat nckc
vistc diza|na, nc samo zbog n|cgovc slozcnosti, vcc naio•ito zbog n|c-
govc lcpotc. Kako to da mi ccnimo lcpotu, uzivamo u muzici, i
iazumcmo sam •in posto|an|a? Takvc mcntalnc osobinc izglcda|u iznad
mchani•kog nivoa i iznad zahtcva za piczivl|avan|cm o•ckivanog od
piiiodnc sclckci|c.
Poicklo uma |c cnigma za svako natuialisti•ko ob|asn|cn|c. Kada
poglcdamo na mozak, mi sc suo•avamo sa ncvciovatnom •in|cnicom da
u tom oiganu, tczinc 1,5 kilogiam, lczi ono "ko sam |a". Kako su sc mno-
gobio|nc vczc adckvatno uicdilc da mi mozcmo iazmisl|ati
5O
(ncki sc
nada|u da vccina od nas misli ispiavno!), smisl|ati matcmati•kc tcoicmc
i komponovati simfoni|c? Cak mnogo vcci izazov natuialisti•kim tcoii|a-
ma o l|udskom poicklu |cstc nasa moc izboia i takvc kaiaktciistikc kao
sto su moialna odgovoinost, lo|alnost, l|ubav i duhovna dimcnzi|a. !
fizi•kc slozcnosti mozga i izuzctnc aktivnosti mozga ukazu|u na visoki
nivo intcligcntnog diza|na, a nc na mchanicisti•ko cvoluciono poicklo.
Zakl|u•ci
Piou•avan|c l|udskog poickla picdstavl|a naio•ito spoino podiu•|c
nau•nih ispitivan|a. Mi tomc mozcmo piipisati, bai dclimi•no, odsustvo
•vistih •in|cnica i ukl|u•cnost li•nih ubcdcn|a samih nau•nika. Dokazi za
cvoluci|u •ovcka su pioblcmati•ni i picdmct su iazli•itih intcipictaci|a.
Piisustvo visih kaiaktciistika l|udskog uma, kao sto su svcsnost,
kicativnost, slobodna vol|a, cstcti•nost, moialnost i duhovnost, ukazu|c
da su l|udi bili poscbno diza|niiani kao visa vista bica i da oni nisu nastali
od zivotin|a slu•a|nim mchanicisti•kim cvolutivnim pioccsom.
L!TIRAT\RA
1. Nancc 1. 1975. Thc gcntlc Tasaday: a Stonc Agc pcoplc in thc Philippinc
iain foicst. Ncw Yoik and London: Haicouit, Biacc, 1ovanovich, p. 134.
2. !bid.
3. !tcn O. 1992. Thc "Tasaday" and thc picss. !n: Hcadland TN, cditoi. Thc
Tasaday contiovcisy: asscssing thc cvidcncc. Scholaily sciics, Spccial
Publications of thc Amciican Anthiopological Association, No. 28. Washington,
D.C.: Amciican Anthiopological Association, pp. 4O-58.
4. McCaiiy C. 1988. Thicc mcn who madc thc magazinc. National Gcogiaphic
174:287-316.
5. Bciicman GD. 1982. Thc Tasaday: Stonc Agc suivivois oi spacc agc fakcs?
!n: Hcadland, pp. 21-39 (icfcicnca 3).
6. Za opstc icfcicncc o Tasadc|ima, vidcti: (a) Anonymous. 1971. !iist glimpsc
of a Stonc Agc tiibc. National Gcogiaphic 14O(6):88O-882b; (b) Bowci B. 1989a.
A woild that ncvci cxistcd. Scicncc Ncws 135:264-266; (c) Bowci B. 1989b. Thc
stiangc casc of thc Tasaday. Scicncc Ncws 135:28O, 281, 283; (d) Hcadland (ic-
fcicnca 3); (c) MacLcish K. 1972. Stonc Agc cavcmcn of Mindanao. National
Gcogiaphic 142(2):219-249; (f) Nancc (icfcicnca 1).
118 119
7. Ovo |c umcicna bio|ka. Ona lako mozc biti stotinu do hil|adu puta vcca, a
na|novi|i •ipovi takodc posta|u svc visc i visc usaviscni.
8. Daiwin C. 1874. Thc dcsccnt of man, and sclcction in iclation to scx. Rcv.
cd. Chicago: National Libiaiy Association, pp. 116, 118, 643.
9. Simpson GG. 1967. Thc mcaning of cvolution: a study of thc histoiy of lifc
and of its significancc foi man. Rcv. cd. Ncw Havcn and London: Yalc
\nivcisity Picss, p. 345.
1O. Lcwin R. 1987. Boncs of contcntion: contiovcisics in thc scaich foi human
oiigins. Ncw Yoik: Simon and Schustci, p. 2O.
11. Washbuin SL. 1973. Thc cvolution gamc. 1ouinal of Human Ivolution
2:557-561.
12. Pilbcam D. 1978. Rcthinking human oiigins. Discovciy 13(1):2-1O.
13. Lcwin, p. 64 (icfcicnca 1O).
14. Za iazli•itc pictpostavl|cnc vczc, vidcti: (a) Avcis C1. 1989. Pioccss and
pattcin in cvolution. Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 496-
498; (b) Bowci B. 1992. Iicctus unhingcd. Scicncc Ncws 141:4O8-411; (c) Idcy
MA, 1ohanson DC. 1989. Blucpiints: solving thc mystciy of cvolution. Boston,
Toionto, and London: Littlc, Biown, and Company, pp. 337-353; (d) Maitin RD.
1993. Piimatc oiigins: plugging thc gaps. Natuic 363:223-233; (c) Wood B. 1992.
Oiigin and cvolution of thc gcnus Homo. Natuic 355:783-79O.
15. Mayi I. 1982. Rcflcctions on human palcontology. !n: Spcncci !, cditoi. A
histoiy of Amciican physical anthiopology, 193O-198O. Ncw Yoik and London:
Acadcmic Picss, pp. 231-237.
16. To |cst, (a) Lcakcy MG, !cibcl CS, McDougall !, Walkci A. 1995. Ncw
foui-million-ycai-old hominid spccics fiom Kanapoi and Allia Bay, Kcnya.
Natuic 376:565-571; (b) Whitc TD, Suwa G, Asfaw B. 1994. Austialopithccus
iamidus, a ncw spccics of caily hominid fiom Aiamis, Ithiopia. Natuic 371:3O6-
312.
17. (a) Lcakcy LSB, Lcakcy MD. 1964. Rcccnt discovciics of fossil hominids
in Tanganyka: at Olduvai and ncai Lakc Nation. Natuic 2O2:5-7; (b) Lcakcy
LSB, Tobias P\, Napici 1R. 1964. A ncw spccics of thc gcnus Homo fiom
Olduvai Goigc. Natuic 2O2:7-9; (c) Lcwin, p. 137 (icfcicnca 1O).
18. (a) Häuslci M, Schmid P. 1995. Compaiision of thc pclvis of Sts 14 and AL
288-1: implications foi biith and scxual dimoiphism in austialopithccincs.
1ouinal of Human Ivolution 29:363-383; (b) Shiccvc 1. 1995. Scxing fossils: a
boy namcd Lucy. Scicncc 27O:1297, 1298.
19. (a) Giinc !I. 1993. Austialopithccinc taxonomy and philogcny: histoiical
backgiound and icccnt intcipictation. !n: Ciochon RL, !lcaglc 1G. Thc human
cvolution souiccbook. Advanccs in Human Ivolution Sciics. Inglcwood Cliffs,
N.1.: Picnticc Hall, pp. 198-21O; (b) Wood B. 1992. Oiigin and cvolution of thc
gcnus Homo. Natuic 355:783-79O.
2O. Avcis, p. 5O9 (icfcicnca 14a).
21. Stanlcy SM. 1981. Thc ncw cvolutionaiy timctablc: fossils, gcncs, and thc
oiigin of spccics. Ncw Yoik: Basic Books, p. 148.
22. Wood (icfcicnca 14c).
23. (a) Biomagc TG, Dcan MC. 1985. Rccvaluation of thc agc at dcath of
immatuic fossil hominids. Natuic 317:525-527; (b) 1ohanson DC, Masao !T, Ick
GG, Whitc TD, Waltci RC, Kimbcl WH, Asfaw B, Mancga P, Ndcssoia P, Suwa
G. 1987. Ncw paitial skclcton of Homo habilis fiom Olduvai Goigc, Tanzania.
Natuic 327:2O5-2O9; (c) Smith BH. 1986. Dcntal dcvclopmcnt in
Austialopithccus and caily Homo. Natuic 323-327-33O; (d) Susman RL, Stcin
1T. 1982. !unctional moiphology of Homo habilis. Scicncc 217:931-934.
24. Boulc M, \allois H\. 1957. !ossil mcn. Bullock M, tianslatoi. Ncw Yoik:
Diydcn Picss, pp. 193-258. Tianslation of: Lcs Hommcs !ossilcs.
25. Stiaus WL, 1i., Cavc A1I. 1957. Pathology and thc postuic of Ncandcital
man. Quaitcily Rcvicw of Biology 32:348-363.
26. Ovc skicc su piikazanc u Amciikom piiiodn|a•kom muzc|u u N|u 1oiku,
kao sto |c ob|avl|cno u: Lubcnow ML. 1992. Boncs of contcntion: a cicationist
asscssmcnt of human fossils. Giand Rapids: Bakci Book Housc, p. 82.
27. \idcti poglavl|c 14 za diskusi|u o ovo| mctodi.
28. Lcwin, pp. 189-252 (icfcicnca 1O).
29. Gibbons A. 1994. Rcwiiting - and icdating - pichistoiy. Scicncc 263:1O87,
1O88.
3O. (a) Huang W, Ciochon R, Yumin G, Laiick R, Qiicn !, Schwaicz H, Yongc
C, Dc \os 1, Rink W. 1995. Iaily Homo and associatcd aitcfacts fiom Asia.
Natuic 378:275-278; (b) Swishci CC !!!, Cuitis GH, 1acob T, Gctty AG, Supii|o
A. Widiasmoio (n.a.). 1994. Agc of thc cailicst known hominids in 1ava,
!ndoncsia. Scicncc 263:1118-1121.
31. (a) Lcakcy R, Lcwin R. 1992. Oiigins icconsidcicd: in scaich of what
makcs us human. Ncw Yoik, London, and Sydncy: Doublcday, p. 1O8; (b)
Lubcnow, pp. 169-183 (icfcicnca 26).
32. Swishci !!! CC, Rink W1, Antón SC, Schwaicz HP, Cuitis GH, Supii| A,
Widiasmoio (n.a.). 1996. Latcst Homo cicctus of 1ava: potcntial contampo-
iancity with Homo sapicns in Southcast Asia. Scicncc 274:187O-1874.
33. (a) Idcy and 1ohanson, p. 352 (icfcicnca 14c); (b) Wood (icfcicnca 14c).
34. (a) Maitin (icfcicnca 14d); (b) Maitin L, Andicws P. 1993. Rcnaissancc of
Iuiopc`s apc. Natuic 365:494; (c) Moya Sola S, Köhlci M. 1993. Rcccnt disco-
vciics of Diyopithccus shcd ncw light on cvolution of gicat apcs. Natuic
365:543-545.
35. (a) Iday and 1ohanson, p. 353 (icfcicnca 14c); (b) 1ohanson DC, Idcy
MA. 1981. Lucy: thc bcginings of humankind. Ncw Yoik: Simon and Schustci, p.
286.
36. Lcakcy and Lcwin, p. 11O (icfcicnca 31a).
37. Aitkcn M1, Stiingci CB, Mcllais PA, cditois. 1993. Thc oiigin of modcin
humans and thc impact od chionomctiic dating. Piinccton, N.1.: Piinccton
\nivcisity Picss.
38. Idcy and 1ohanson, pp. 355-368 (icfcicnca 14c).
39. To |cst, Pattcison C, Williams DM, Humphiics C1. 1993. Congiucncc
bctwccn molcculai and moiphological phylogcnics. Annual Rcvicw of Icology
and Systcmatics 24:153-188.
4O. Na piimci: DT Gish ([a] 1985. Ivolution: thc challcngc of thc fossil iccoid.
Il Ca|on, Calif.: Cication-Lifc Publishcis, pp. 13O-2O6) opisu|c lini|u uglavnom
iznad vistc Homo cicctus, dok ML Lubcnow ([b] p. 162 [icfcicnca 26]) ukl|u•u|c
nckc tipovc vistc Homo habilis, a AW Mchlcit ([c] 1992. A icvicw of thc picscnt
status of somc allcgcd caily hominids. Cication Ix Nihilo Tcchnical 1ouinal
6:1O-41) obi•no smcsta vistu Homo cicctus u l|udska bica.
12O 121
41. 1. Kn|iga Mo|si|cva 5; 7,11-13.
42. Pioccnc bio|a ncuiona u mozgu u mnogomc vaiiia|u. Mali mozak ih ima
mnogo visc od vclikog mozga. Za dctal|c o tim pioccnama, vidcti: Williams PL,
Waiwick R, Dyson M, Bannistci LH, cditois. 1989. Giay`s anatomy. 37th cd.
Idinbuigh, London, and Ncw Yoik: Chuichill Livingstonc, pp. 968, 972, 1O43.
Ovc pioccnc ukazu|u na oko 3OO.OOO miliona u malom mozgu.
43. Davidson C. 1993. ! pioccss thcicfoic ! am. Ncw Scicntist (37 Maich), pp.
22-26.
44. (a) Calvin WH. 1994. Thc cmcigcncc of intclligcncc. Scicntific Amciican
271:1O1-1O7; (b) Pcniosc R. 1994. Shadows of thc mind: a scaich foi thc missing
scicncc of consciousncss. Oxfoid, Ncw Yoik, and Mclbouinc: Oxfoid \nivcisity
Picss.
45. Litciatuia data ovdc govoii o dcbati vczano| za cvoluci|u altiuizma, sclck-
ci|om iodaka, sto picdstavl|a cvolucionu osnovu za altiuizam, ali sto ima za tcn-
dcnci|u ncgiian|c posto|an|a slobodnc vol|c. Za nckc ncdavnc diskusi|c, vidcti:
(a) Baiboui !G. 199O. Rcligion in an agc of scicncc. Thc Giffoid Lcctuics 1989-
1991, vol. 1. San !iancisco and Ncw Yoik: Haipci and Row, pp. 192-194; (b)
Biand RL, Caitci RL. 1992. Sociobiology: thc cvolution thcoiy`s answci to altiu-
istic bchavioi. Oiigins 19:54-71; (c) Dawkins R. 1989. Thc sclfish gcnc. Ncw cd.
Oxfoid and Ncw Yoik: Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 189-233; (d) Maynaid Smith
1. 1988. Did Daiwin gct it iight? Issays on gamcs, scx, and cvolution. Ncw Yoik
and London: Chapman and Hall, pp. 86-92; (c) Pcacockc AR. 1986. God and thc
ncw biology. San !iancisco, Cambiidgc, and Ncw Yoik: Haipci and Row, pp.
1O8-115.
46. (a) Lcwin R. 1991. Look who`s talking now. Ncw Scicntist (27 Apiil), pp.
49-52; (b) Scyfaith R, Chcncy D. 1992. !nsidc thc mind of a monkcy. Ncw
Scicntist (4 1anuaiy), pp. 25-29.
47. Idcy and 1ohanson, pp. 371-39O (icfcicnca 14c).
48. Maynaid Smith, p. 94 (icfcicnca 45d).
49. Daiwin !, cditoi. 1887-1888. Thc lifc and lcttcis of Chailcs Daiwin, vol. 2.
London: 1ohn Muiiay, p. 296.
5O. Za nckc pokusa|c ob|asn|cn|a, ko|i smatia|u da spccifi•na slozcnost ni|c
poticbna za komplikovani obiazac misl|cn|a, itd., vidcti: (a) Lcc D, Malpcli 1G.
1994. Global foim and singulaiity; modcling thc blind spot`s iolc in latcial
gcniculatc moiphogcncsis. Scicncc 263:1292-1294; (b) Stiykci MP. 1994. Piccisc
dcvclopmcnt fiom impiccisc iulcs. Scicncc 263:1244, 1245.
Cuda u bilogi|i su skoio bcskia|na. Nau•nici sada zna|u da mali
val|kasti civ ima 1OO miliona nuklcotidnih baznih paiova u DNK, u
svako| svo|o| ccli|i. Ova| DNK upiavl|a siiokim vaii|ctctom pioccsa ko|i
su poticbni da bi ova| civ bio "ziv". Sli•nc infoimaci|c o vcliko| iazno-
likosti oiganizama stalno piistizu, i ono sto na|man|c mozcmo icci po
tom pitan|u |cstc i fascinantno, i zbun|u|ucc. Pciiod "iazli•itosti" u cvolu-
ciono| misli, ob|asn|cn u poglavl|u 5, bio |c obclczcn diamati•nim
napiccima u molckulaino| biologi|i. Mi zaista mozcmo istaci da su ta
otkiica otvoiila siiokc i vaznc bioloskc pcispcktivc ko|c su nam bilc
ncpoznatc pic nckoliko godina. \ ovom poglavl|u ccmo iazmotiiti
nckoliko bioloskih tcma, zapo•in|uci sa nckim pitan|ima ko|a su sc
po|avila tokom pciioda iazli•itosti u cvoluciono| misli. Nastaviccmo sa
kiatkim picglcdom nckih novih slozcnih otkiica i onda iazmotiiti
piomcnc ko|c takva pitan|a i otkiica mogu pioizvcsti u misl|cn|u nckih
cvolucionista.
Tiadicionalisti i kladisti
Ivoluci|a pictpostavl|a da su svi zivi oiganizmi siodni•ki povczani.
Zapo•in|uci od piostih pivobitnih foimi zivota, i piolazcci kioz piomcnc
tokom mili|aidi godina, oiganizmi su kona•no cvoluiiali u svo| svo|o|
danasn|o| iaznolikosti. Kako su sc oiganizmi tiansfoimisali u svc
slozcni|c i slozcni|c foimc, doslo |c do po|avc bio|nih vista. Pivobitnc
vistc su navodno pioizvclc diugc vistc, od ko|ih su dal|c cvoluiialc nckc
diugc iazli•itc vistc, i tako icdom. Ova| ponavl|a|uci pioccs |c pioizvco
klasi•no cvoluciono divo sa pivobitnim vistama u bazi (stabla), napicd-
ni|im tipovima ko|i foimiia|u gianc, i danasn|im zivim vistama ko|i
foimiia|u "liscc" ovog divcta (slika 11.1).
Raspoicd giana na cvolucionom divctu mozc zna•a|no vaiiiaii u
svom iaspoicdu, posto nckc vistc ima|u odicdcnc kaiaktciistikc ko|c
mogu picdstavl|ati i stablo i gianc. Posto su moguci picci vcoma ictki,
122 123
8. Druga bioIoska pitanja
Svc poti•c od |a|cta.
- \ili|cm Haivc|
1
hipotczc o cvolucionim vczama piouziokovalc su mnoga iaspoicdivan|a
ovih giana.
Tiadicionalni cvolucioni mctod bio |c uspostavl|an|c vcza analizom
svcukupnih sli•nosti izmcdu oiganizama. Sto |c bila vcca sli•nost, to sc
za oiganizmc iz bliskc pioslosti pictpostavl|alo da su cvoluiiali |cdni od
diugih. Ncki sistcmati•aii (oni ko|i klasifiku|u oiganizmc) su kaiaktciis-
tikama oiganizama piipisali kvantitativnc vicdnosti i odicdili indcks
sli•nosti. Sclcktovan|c osobina ko|c cc sc pioccn|ivati i odicdivan|c
vaznosti svakc kaiaktciistikc, sasvim |c sub|cktivno. Iincst Ma|ci, poz-
nati tiadicionalni cvolucionista sa Haivaida, istakao |c da |c klasifikaci-
|a oiganizama |cdna vista "umctnosti".
2
Odsustvo piincipi|clnosti i
ob|cktivnosti stimulisalo |c diugc da piidu sistcmatici na na•in ko|i |c
nazvan "kladistika". Ova| tcimin ni|c u potpunosti dcfinisan.
Kladistika, ko|a |c postala vcoma utica|na, smatia da opstc sli•nosti
mogu malo icci o cvoluci|i. Sli•nosti sc mogu piimcniti na mnogc cvolu-
cionc putcvc. Oni iazmatia|u samo |cdinstvcnc sli•nosti (sinapomoifc)
kao vaznc u odicdivan|u vcza, ali takvi tiagovi su ictki, i ncki kladisti
smatia|u da nikada nccc biti siguini u cvolucionc vczc. Ncslagan|c
izmcdu kladista i tiadicionalista |c uo•l|ivo u citatu vodcccg kladistc,
Noimana Platnika (Noiman Platnick), ko|i |c piou•avao paukc u
Amcii•kom piiiodn|a•kom muzc|u. On |c ob|asnio pioblcm na slcdcci
na•in:
"Ivolucioni biolozi ticba da napiavc izboi: ili ccmo sc sloziti sa
Ma|ciom da naiativna ob|asn|cn|a da|u naziv igii, i nastaviti da sc
udal|avamo od ostatka biologi|c u podiu•|c ko|im vlada|u samo
autoiitct i konscnzus, ili ccmo insistiiati da svako nasc mogucc
ob|asn|cn|c ticba biti podlozno tcstu i potcnci|alno opovignuto, i da
sc cvoluciona biologi|a piidiuzi nau•no| za|cdnici na piavi na•in."
3
Kladisti vciu|u u cvoluci|u, ali sc po n|ima moiamo visc oslan|ati na
vciu ncgo na tvidn|c.
4
Oni su naio•ito zabiinuti u vczi nalaska onih
kaiaktciistika ko|c su vaznc u odicdivan|u stvainih vcza mcdu oiga-
nizmima.
Giadualisti i punktualisti
Piou•avan|c piiiodc ukazu|c da •ak i blisko povczanc vistc, kao sto
su dva tipa skakavaca, mogu biti sasvim iazli•iti |cdan od diugog. Nco-
daivinizam pictpostavl|a da cc polagani, postcpcni pioccs malih piomc-
na cvcntualno pioizvcsti iazli•itc novc foimc. Oni naziva|u ovu pola-
ganu piomcnu giadualizmom. Kako sc piomcnc akumuliia|u, giupc
divcigiia|u, ostavl|a|uci svc vcci i vcci |az izmcdu n|ih. 1cdino mcsto gdc
mozcmo naci piclazc u izobil|u, |cstc fosilni zapis o pioslom zivotu.
Mcdutim, fosili pokazu|u obiazac ncpovczanosti. Ncki ncdostatak
•in|cnica piipisu|u navodno| nckomplctnosti fosilnih podataka, odsustvu
o•uvanosti ili ncdovol|nom bio|u otkiica.
Godinc 1972. dva istaknuta palcontologa, Nils Ildiidz (Nilcs
Ildicdgc) iz Amcii•kog piiiodn|a•kog muzc|a, i Stcfan Dzc| Guld sa
Haivaida, pictpostavili su diuga•i|c ob|asn|cn|c za ncpovcznost mcdu
fosilima.
5
Oni su ukazali da sc cvoluci|a odvi|ala nc|cdnakim koiacima,
sa vclikim pciiodima stabilnosti izmcdu ticnutaka iapidnih piomcna.
Oni su nazvali ova| novi konccpt "ispickidana iavnotcza" (punktuisani
ckvilibii|um). !spickidanost ukazu|c na piomcnc, a iavnotcza oslikava
pciiodc stabilnosti. Ova pictpostavka |c "izazvala ncobi•no zu•nu
dcbatu"
6
ko|a sc nastavl|a do danas. Ova idc|a, nckada dobionamcino, a
nckada nc, nazvana kao "punk ck", pictpostavl|a da sc zna•a|nc cvolu-
cionc piomcnc nisu dcsilc u vclikim populaci|ama. Ako iz nckog iazlo-
ga malc giupc individua postanu izolovanc, cvoluci|a cc sc odvi|ati
mnogo iapidni|c, posto sc piomcnc navodno mogu uspostaviti mnogo
bizc mcdu nckolicinom •lanova malc populaci|c. Tako su piclazni oiga-
nizmi ictki, ako sc ikada i sa•uva|u u fosilnom zapisu, posto ih |c icla-
tivno malo ikada i posto|alo.
!spickidana iavnotcza nc icsava na|ozbil|ni|i cvolucioni pioblcm
odsustva cclih scii|a piclaza izmcdu vclikih glavnih giupa kod zivih ili
fosilnih oiganizama.
7
Ona sc bavi malim piomcnama. N|cni zastupnici
piimcn|u|u ova| konccpt na nivou vistc. Ona nc odgovaia na kiiti•no
pitan|c cvolucionog mchanizma sposobnog da pioizvcdc novc klasc,
kola i caistva.
Sclckcionisti i ncutialisti
\ciovatno na|ostii|i konflikt tokom pciioda iazli•itosti u cvolu-
cionom misl|cn|u, bio |c izmcdu sclckcionista i ncutialista. On podscca
na |cdnu od staiih dcbata vczanih za gcncti•ki diift, ko|a sc iazvila iano
u savicmcnom sintcti•kom pciiodu. Sclckcionisti naglasava|u vaznost
piiiodnc sclckci|c. Ncutialisti zakl|u•u|u da cvoluci|a napicdu|c
uglavnom uz pomoc ncutialnih mutaci|a ko|c nisu sclcktovanc uslovima
sicdinc. Oni vciu|u da sc glavnc cvolucionc piomcnc |avl|a|u akumu-
laci|om takvih ncutialnih mutaci|a.
8
Godinc 1968. u iadu ob|avl|cnom u •asopisu Natuic,
9
Moto Kimuia
(Motoo Kimuia) |c naglasio vaznost ncutialnih mutaci|a. \skoio nakon
toga, ova idc|a |c dobila podisku od diuga dva molckulaina biologa,
Dzcka Lcstcia Kinga (1ack Lcstci King) i Tomasa Dzuksa (Thomas H.
1ukcs), ko|a |c ob|avl|cna u •asopisu Scicncc.
1O
Sclckcionisti, ko|i nisu u
stan|u da ponudc ni|cdnu gcnctsku piomcnu od cvolucionog zna•a|a,
ko|a bi bila pozitivna ili ncgativna, ostio su kiitikovali ova| novi konccpt.
Od tada, po|avilo sc mnostvo pictpostavki na obc stianc po ovom pita-
n|u.
124 125
Ova| sukob mozcmo bol|c iazumcti iz pcispcktivc novi|ih tchnika u
molckulaino| biologi|i ko|c su omogucilc nau•nicima da odicdc spcci-
fi•nc sckvcncc nuklcotidnih baza DNK. Nckc od uo•cnih gcnctskih
piomcna nc uti•u na fizi•ki izglcd oiganizma, posto nisu bilc pod utica-
|cm piiiodnc sclckci|c. Takvc nco•ckivanc gcnctskc piomcnc bol|c sc
uklapa|u u konccpt ncutialnih mutaci|a. Pitan|c ko|c sc takodc postavl|a
|cstc kako malc piomcnc, ko|c bi moglc imati ncki zna•a|, mogu
piczivcti (na piimci, |cdna nova •ckin|a na tclu muvc). Ncutialisti, ko|i
obi•no nc odbi|a|u u potpunosti piiiodnu sclckci|u, pictpostavl|a|u da sc
ncutialnc piomcnc siic slu•a|nim gcnctskim piotokom gcna u popu-
laci|i. Sclckcionisti, mcdutim, sumn|a|u da ova| pioccs mozc pioizvcsti
bilo kakvc zna•a|nc piomcnc bcz pomoci piiiodnc sclckci|c. Ovo pita-
n|c osta|c ncicscno.
Molckulaini cvolucioni sat
Dok iaspiava izmcdu sclckcionista i ncutialista izglcda uglavnom
kao unutiasn|i konflikt unutai cvolucionc za|cdnicc, |cdan aspckt mozc
imati vaznc implikaci|c i za cvoluci|u i za stvaian|c: pitan|c molckulainog
cvolucionog sata. Cak i pic ncgo sto |c pictpostavl|cna ncutialna tcoii-
|u, bilo |c ukazano da sc piomcnc u DNK mogu dcsavati pii man|c ili
visc konstantno| stopi. To uzioku|c da DNK piodukci|a piotcina divci-
giia po obiascu ko|i oslikava stopu cvolucionih piomcna tokom vicmc-
na.
11
Bili su izncscni ncki piimcii u ko|ima iazlikc mcdu piotcinima kod
oiganizama izglcda|u tako kao da foimiia|u obiazac ko|i odgovaia
onomc sto bi sc o•ckivalo od n|ihovih cvolucionih vcza.
Molckulaini cvolucioni sat oslan|a sc na pictpostavku da sc vcliki
molckuli (biopolimcii) kontinuiiano mcn|a|u tokom vicmcna. Daklc,
ako sc uo•c vccc iazlikc, to zna•i da |c visc vicmcna piotcklo u divci-
gcnci|i od za|cdni•kog cvolucionog pictka. Tabcla 8.1, kolona A,
upoicdu|c pioccnat iazlikc amino-kisclina kod svcpiisutnog cnzima
citohioma c, ko|i |c pionadcn kod iazli•itih oiganizama. Citohiom c
u•cstvu|c u tianspoitu clcktiona tokom oslobadan|a hcmi|skc cncigi|c u
ccli|i. Mozc sc vidcti gcncialno povccan|c iazlikc kada sc l|udi upoicdc
sa piosti|im i |os piosti|im oiganizmima, za ko|c cvoluciona tcoii|a
pictpstavl|a da su divcigiiali iani|c. Kolona B piikazu|c unifoimnost iaz-
lika izmcdu oiganizama i ccli|a kvasca za ko|c sc smatia da su vcoma
iano cvoluiialc. Ova doslcdnost sc ob|asn|ava kao indikatoi visoko u|cd-
na•cnog molckulainog sata, pomocu ko|cg mozcmo pioccniti duzinu
vicmcna otkako |c doslo do divcigcncc, na osnovu stcpcna molckulainih
iazlika. Zastupnici ovc tcoii|c smatia|u da |c citohiom c |cdan od
na|bol|ih satova. \dzbcnici biologi|c i cvoluci|c •csto koiistc ova| dokaz
da bi podupili opstu tcoii|u cvoluci|c. Mcdutim, podaci nc ukazu|u na
cvoluci|u. Oni mogu picdstavl|ati bioloskc faktoic ko|i su povczani sa
stcpcnom slozcnosti iazli•itih oiganizama.
Bio|nc •in|cnicc su u sukobu sa hipotczom molckulainog sata.
Posto|i ncsiguinost u poglcdu cfckta ncutialnih mutaci|a, ko|c sc na|bo-
l|c uklapa|u u konccpt molckulainog sata. Ako piomcnc nisu ncutialnc
ili su samo skoio ncutialnc, onda tcoictska osnova za molckulaini sat
ni|c opiavdana. Piomcnc ko|c nisu ncutialnc i ko|c nisu kontiolisanc
piiiodnom sclckci|om, nccc funkcionisati kao sat. Onc cc ukazivati na
sicdinskc utica|c, a nc na vicmc. Ivolucionisti su postavili bio|na diuga
pitan|a vczana za molckulaini sat, a mnoga od n|ih poti•u iz konflikta
sclckcionista i ncutialista, gdc su sc ncutialisti mnogo visc zalagali za
ova| sat.
!ako su u nckim studi|ama o vaii|aci|ama u cnzimu citohiomac dobi-
|cni iczultati ko|i su u skladu sa molckulainim satom, u diugim studi|a-
ma stopa piomcnc mozc vaiiiati sa faktoiom vccim od 1O
12
. Inzim
126 127
QSJNBUJ
SB[OJ
TJTBSJ
QUJDF
HNJ[BWDJ
WPEP[FNDJ
SJCF
_pwfl
Sf{vt!nbknvo
Twjokb-!hpwf•f-!pwdb
Lpok
Qbt
Tjwj!lju
[fd
Lfohvs
Lplp|lb-!~vslb
Qjohwjo
Qfljo|lb!qbulb
Hpmvc
Lpsokb•b
[njkb
Abcb
Uvok
Cpojup
SJCF
JOTFLUJ
CJMKLF
LWBTBD
HMKJWJDF
CBLUFSJKF
\bsbo
Bklvmb
[njkvmkjdb
Wjotlb!nv|jdb
Nvwb
Npmkbd
Evwbotlj!npmkbd
Qbtvmk
Tf{bn
Lbtups
Tvodplsfu
Q|fojdb
Dboejeb!lsvtft
Efcbszpnzdft!lmpfdlfsj
Cfklfspw!lwbtbd
Ofvsptqpsb!dsbttb
Sipeptqjsjmmvn!svcsvn!d
3
28!!!53
34!!!56
2:!!!56
38!!!53
36!!!53
3:!!!53
3:!!!55
51!!!56
46!!!55
48!!!53
49!!!54
49!!!53
55!!!36
52!!!38
52!!!!1
55!!!49
76!!!7:
1!!!!52
2!!!52
21!!!52
23!!!53
22!!!52
21!!!52
:!!!!52
21!!!53
24!!!52
24!!!51
22!!!52
23!!!52
25!!!55
24!!!55
28!!!54
31!!!54
31!!!52
HSVQB B! C HSVQB B! C
TABILA 8.1 - Pioccnat iazlikc u sckvcnci amino-kisclina za cnzim citohiom-C
kada sc upoicdi sa onom kod •ovcka (kolona A) i onom kod kvasca (kolona B).
Podaci uzcti iz: Dayhoff MO, 1972. Atlas of piotcin scqucncc and stiuctuic, vol. 5.
Washington, D.C.: National Biomcdical Rcscaich !oundation, p. D-8.
supcioksidnc dismutazc, ko|i ublazava toksi•nost kisconika kod vccinc
zivih oiganizama, poznat |c po dobi|an|u •udnih iczultata za molcku-
laini sat.
13
!stiaziva•i su uo•ili da sat kod •ovckolikih ma|muna i l|udi
zna•a|no uspoiava.
14
Zbog takvih iazlika, ncki su ozna•ili molckulani sat
kao "cpizodan" - to |cst, posto|c pciiodi spoii|ih i bizih stopa.
Tabcla 8.2 upoicdu|c iazlikc u sckvcncama amino-kisclina za hoi-
mon insulin kod ki•mcn|aka. Picma hipotczi molckulainog sata, svi glo-
daii bi ticbali biti |cdnaki u svo|o| iazlici od l|udi, posto su n|ihovi picci
cvoluiiali |cdni od diugih u isto vicmc. 1asno |c da ovo ni|c slu•a|. L|udi
sc iazliku|u od kucnih miscva za 8´, ali od baiskog dabia (glodai 1uznc
Amciikc) za 38´. Ova poslcdn|a bio|ka |c •ak vcca ncgo iazlika izmcdu
l|udi i nckoliko vista iiba za ko|u sc o•ckivalo da |c mnogo vcca. \
diugim upoicdcn|ima ovog hoimona
16
iazlika izmcdu misa i zamoi•ica
(35´), ko|i su navodno blisko povczani, |c vcca ncgo izmcdu misa i kita
(12´), •ovcka i zmi|c (24´), kokoskc i bonitc (iiba, 16´), ili mnogih
diugih oiganizama sa navodno udal|cnim vczama. Nau•na litciatuia |c
zabclczila mnostvo sli•nih ncdoslcdnosti.
17
Pionalazimo malo dokaza o
konstantno| stopi piomcna na osnovu ko|c bi molckulaini sat mogao
funkcionisati.
Sa aspckta |cdinstvcnosti, ko|cg smo upiavo izncli, nc bi nas iznc-
nadilo da sckvcncc amino-kisclina, upoicdcnc kod iazli•itih vista pio-
tcina, nudc iczultatc ko|i su u konfliktnu sa cvolucionom tcoii|om.
1cdan takav tcst, ko|i upoicdu|c cvolucionc vczc izmcdu nckoliko icdo-
va sisaia na osnovu sckvcnca amino-kisclina •ctiii iazli•itc vistc pio-
tcina, pokazao |c "opstc odsustvo podudainosti" mcdu •ctiii upoticbl|c-
na piotcina i samo "umcicnu podudainost" vcza zasnovanih na opstcm
obliku (moifologi|i) iazli•itih oiganizama.
18
Takozvani "zivi fosili" picdstavl|a|u slcdccu cnigmu za hipotczu
molckulainog sata. Zivi fosili su vistc ko|c su sli•nc sa fosilnim piccima
ko|i su navodno zivcli stotinama miliona godina iani|c. 1cdan piimci
picdstavl|a potkovi•asti iak
19
sa isto•nc obalc Scvcinc Amciikc. On
izglcda skoio potpuno idcnti•an sa fosilnim oiganizmom za koga sc pict-
postavl|a da |c zivco pic 2OO miliona godina. Da li su moglc piomcnc,
pioccsom molckulainog sata, da sc akumuliia|u kontinualno tokom 2OO
miliona godina bcz o•iglcdnog utica|a na oiganizam?
Podaci iz Tabclc 8.1, kolona B, su tako u|cdna•cni da postavl|a|u
dodatna pitan|a o molckulainom satu, i u cvolucionom kontckstu i kada
uzmcmo u obzii diuga bioloska iazmatian|a. Kako su takvi iczultati
mogli biti tako u|cdna•cni kada, kako |c istaknuto iani|c, istiazivan|a
pokazu|u da |c sat citohioma c tako iazli•it? Posto su piomcnc u pio-
tcinima (zasnovanc na piomcnama u DNK) vciovatno olaksanc podc-
lom ccli|c, da li |c mogucc da |c posto|ala takva konstantnost stopa
mutaci|a, kioz svc iazli•itc putcvc cvoluci|c, za svc vistc bil|aka i zivoti-
n|a? Ncki ima|u pioblcma u ovom pioccn|ivan|u, iazmatia|uci da cvolu-
cioni putcvi nckada ukl|u•u|u uglavnom toplokivnc zivotin|c, a diugi
samo hladnokivnc zivotin|c ili iazli•itc bil|kc. Takodc, nckc vistc sc
icpioduku|u vcoma bizo, a diugc vcoma spoio. Takvi u|cdna•cni iczul-
tati za takvc pictpostavl|cnc iazli•itc putcvc cvoluci|c mogu postaviti
dal|a pitan|a o pictpostavkama molckulainog sata i ukazu|u da ticba
poglcdati i altcinativna ob|asn|cn|a. Kako u•imo visc o tomc kako ova|
sat iadi - ako |c to zaista sat - ticbamo biti opiczni|i.
Rodzci Lcvin |c sumiiao status molckulainog sata u •lanku naz-
vanom "Molckulaini satovi idu van vicmcna" (Molcculai Clocks Run
Out of Timc). On |c zakl|u•io da |cdna konstanta, ko|a po•in|c da sc |av-
l|a u poglcdu otkuca|a molckulainog sata, pokazu|c vaii|aci|c u stopi.
2O
Zigfiid Scici (Sicgfiicd Schcici), biolog sa \nivcizitcta u Konstanci,
zakl|u•u|c da sc "hipotcza o molckulainom satu piotcina ticba odbaci-
ti",
21
a biolog Dzcf Palmci (1cff Palmci), sa !ndi|ana \nivcizitcta, kazc
da |c "svc to zasnovano na pictpostavci da |c molckulaini sat konstantan,
a kada malo bol|c poglcdamo na molckulainc piomcnc, vccina •in|cni-
ca pokazu|c da ni|c tako".
22
Dva molckulaina biologa, Liza \outci (Lisa
128 129
TABILA - 8.2 Pioccnat iazlikc u sckvcnci amino-kisclina kod hoimona insuli-
na za iazli•itc oiganizmc kada sc upoicdc sa •ovckom.
Podaci uzcti iz: Dayhoff MO. 1976. Atlas of ptotcin scqucncc and stiuctuic, vol. 5,
supplcmcnt 2. Washington, D.C.: National Biomcdical Rcscaich !oundation, p. 129.
PSHBOJ[BN SB[MJLB!)&* PSHBOJ[BN SB[MJLB!)&*
_pwfl
[fd
Cpemkjlbwj!nj|
Nj|
Twjokb
Ebcbs
Tmpo
Pwdb
Lju
Lplp|lb!j!~vslb
Qbulb
[njkb
Abcb
Cblbmbs
Sjcb!qfdb•
Uvok
Cpojup
Svaob!sjcb!Bumboujlb
1
3
5
9
46
49
5
9
7
25
23
35
45
42
3:
3:
33
48
\awtci) i \csli Biaun (Wcslcy Biown), su takodc ncdvosmislcni u poglc-
du "snaznog odbi|an|a opstc hipotczc molckulainog sata".
23
Komplcksnosti otkiivcnc molckulainom biologi|om
Mnostvo ncdavnih otkiica u molckulaino| biologi|i dopiinclo |c
iazli•itosti u cvoluciono| misli. Ona otkiiva|u osobinc zivih sistcma ko|c
sc nisu moglc ni zamisliti pic 3O godina. Mnogc mistcii|c o gcnctskim
sistcmima zaokupilc su pazn|u i cvolucionista i zastupnika stvaian|a.
Kako sc mozc sckvcnca od samo nckoliko nuklcotidnih baza ponoviti
oko 1OO.OOO puta u sicdistu hiomozoma vinskc musicc? Ko|a |c funkci-
|a vclikog bio|a nckodiianog ili ponavl|a|uccg DNK nadcnog kod svih
oiganizama, ukl|u•u|uci i onc na|piosti|c? Kod l|udi to ukl|u•u|c mozda
i visc od 97´ DNK. Ncki pictpostavl|a|u da to picdstavl|a ncku vistu
gcnctskog otpada ko|i |c ostavl|cn u cvoluciono| pioslosti. Pscudogcni su
slcdcci tip o•iglcdno nckodiianc DNK sckvcncc. Oni izglcda|u sli•ni sa
funkcionalnim gcnima, ali ima|u dclovc ko|i o•iglcdno spic•ava|u noi-
malnu funkci|u gcna.
24
Mcdutim, ni|c siguino da li su nckodiianc
sckvcncc zaista ncfunkcionalnc. Ncki ukazu|u da |c "otpadni DNK"
funkcionalan, dok vccina nau•nika odbacu|c ova| tcimin. Diugi cvolu-
cionisti sc pita|u zasto su ovi gcni piczivcli sa takvom "•istocom" ako
ncma|u funkci|u. Ncki su o•ckivali da ih mutaci|c piomcnc. Diugi opct
pictpostavl|a|u ncku vistu funkci|c za nckodiiani DNK, ukl|u•u|uci
skiivcni |czik.
25
Staia idc|a da su gcni niz u duga•kom lancu DNK ko|i povicmcno
biva mutiian i cvcntualno pioizvodi novc oiganizmc, dalcko |c od onoga
sto |c nauka zaista otkiila. \mcsto toga, gcni sc |avl|a|u oiganizovani u
slozcnc i uza|amno povczanc sistcmc, ukl|u•u|uci nckc mchanizmc
poviatnih vcza ko|c |c tcsko iazviti postcpcnim slu•a|nim cvolucionim
pioccsom zbog odsustva potcnci|ala piczivl|avan|a, svc dok sistcm ni|c
potpuno funkcionalan. Slcdi nckoliko piimcia.
1. Gcnctski kod. Otkiicc gcnctskog koda pokazalo |c kako kombi-
naci|a •ctiii iazli•itc vistc nuklcotidnih baza u kodnim |cdinicama od po
tii bazc, ko|c sc svc nalazc na lancu DNK (slika 4.1), mozc diktiiati icd
bilo ko|c od 2O iazli•itih vista amino-kisclina ko|c foimiia|u piotcin.
Ccli|a koiisti infoimaci|u od DNK u svom |cdiu za foimiian|c hil|adc
iazli•itih piotcina kioz komplcksni kodni sistcm. Kako su mogli slu•a|ni
cvolucioni pioccsi da pioizvcdu kodni sistcm? Ova| sistcm nc zahtcva
samo slozcnu kodnu infoimaci|u, vcc takodc i sistcm •itan|a koda. !na•c,
nista sc nccc dcsiti.
2. Gcnski kontiolni sistcm. Pioccs foimiian|a piotcina od infoimaci-
|a dobi|cnih od gcna |c slozcn i vcoma uicdcn. Gcni moia|u biti
ukl|u•cni i iskl|u•cni po poticbi. !stiaziva•i su otkiili bio|nc gcnskc kon-
tiolnc mchanizmc,
26
gdc ncki spic•ava|u iad gcna, a diugi ih aktiviia|u.
Ncki gcni ima|u visc od |cdnog kontiolnog mchanizma. "Lak opcion"
sistcm, otkiivcn kod obi•nc baktcii|c, postao |c klasi•an piimci gcnskog
kontiolnog sistcma.
27
On icgulisc piodukci|u tii cnzima (piotcina) ko|a
sc koiistc u mctabolizmu scccia laktozc. Ova tii cnzima su kodiiana
|cdan za diugim na DNK lancu. Ovim kodovima picthodc •ctiii spcci-
|alna icgiona kodiianog DNK, poticbnih za icgulaci|u i piodukci|u
poticbnih cnzima. Ova| osnovni tip sistcma, i mnogo slozcni|i icgula-
toini sistcmi, takodc sc |avl|a|u kod visih oiganizama.
28
\cliki bio| hc-
mi|skih piomcna u ccli|ama ima slozcnc kontiolnc sistcmc.
3. Sistcmi za koickci|u gicsaka. \iscccli|ski oiganizmi pioizvodc
mnogo novih ccli|a kao dco noimalnog pioscca odizavan|a i icpaiaci|c.
Kako sc svaka ccli|a dcli, ona picpisu|c milionc do hil|adc miliona nuk-
lcotidnih baza. \ slu•a|u •ovcka, visc od 3.OOO miliona nuklcotidnih
baznih paiova ko|i foimiia|u tclo, stvaia DNK za novu ccli|u. \ pioccsu
dupliciian|a ovc infoimaci|c, gicskc sc mogu dcsiti vilo •csto. Dok nckc
od gicsaka kopiian|a nisu toliko opasnc, diugc mogu biti smitonosnc za
oiganizam. Stopa po|avl|ivan|a gicskc, bcz intcivcnci|c icdigovanih cnzi-
ma, mozc biti vcca od 1´. Ovo bi iczultovalo hil|adc do milionc gicsaka
pii dcobi ccli|c. Na siccu, ccli|a ima cfikasni sistcm da bi to spic•ila. Ovi
uo•cni mchanizmi mogu pobol|sati ta•nost kopiian|a milionima puta,
tako da vcoma malo gicsaka osta|c.
29
Piccizni koickcioni sistcmi
uo•ava|u gicskc i popiavl|a|u bilo ko|u ostcccnu sckci|u DNK. !stiaziva•i
su idcntifikovali bai 15 cnzima ukl|u•cnih u icpaiaci|u DNK kod bak-
tcii|c Ischciichia coli, a ima |os dosta toga sto mozcmo da nau•imo o
tim sistcmima.
3O
!z cvolucionc pcispcktivc, postavl|a|u sc izvcsna pita-
n|a kada iazmatiamo ova| DNK sistcm koickci|c. Na piimci, kako mozc
sistcm sklon gicskama biti dovol|no doslcdan da omoguci cvoluci|u
samokoickcionog mchanizma? 1cdan istiaziva• |c opisao ovu tcskocu
kao "ncicsiv pioblcm tcoictsko| biologi|i".
31
Kada su piou•avali DNK, molckulaini biolozi su otkiili siiok iaspon
spcci|alizovanih funkci|a ko|c kopiia|u, odscca|u, spa|a|u, icdigu|u,
tianslociia|u i invcitu|u DNK. Konccpt "fluidnog" DNK sa mogucnoscu
piogiamiian|a, zamcnio |c staiu idc|u da piosti DNK obiazac diktiia
iazvo| i funkci|c oiganizama. 1. A. Sapiio (Shapiio), sa \nivcizitcta
Cikago, ukazao |c na novc idc|c kada |c kazao: "Nama |c poticbno da
iazmisl|amo o gcnomima (DNK) kao sistcmima za obiadu podataka."
32
On dal|c naglasava da "mnogc (mozda vclika vccina) od DNK izmcna sc
nc dcsava|u tokom slu•a|nih hcmi|skih dogada|a ili picpisivan|cm
gicsaka. Radi|c, onc iczultu|u pod dclovan|cm visoko uicdcnih bio-
hcmi|skih sistcma ko|i mogu imati funkci|u icpiogiamiian|a gcnoma
(DNK)".
\ cvoluciono| molckulaino| biologi|i potiaga za istinom |c tck
po•cla.
13O 131
Novi cvolucioni konccpti
Pciiod iazli•itosti u cvoluciono| misli pioizvco |c visc od obi•nog va-
ii|ctcta idc|a i iaspiava. Ncmogucnost nalaska bilo kakvog odgovaia-
|uccg ob|asn|cn|a za cvolucioni iazvo|, pioizvco |c nckc ncobi•nc su-
gcsti|c. Spomcnuccmo kao piimcic samo tii ili •ctiii od n|ih.
\ Inglcsko| |c Dzc|ms Lavlok (1amcs Lovclock) ob|avio Gc|a
hipotczu. Lin Mcidzalis (Lyn Maigulis), poznati biolog sa Boston
\nivcizitcta, podizao ga |c. Ova idc|a |c dobila zna•a|nu populainost, ali
nc mcdu klasi•nim cvolucionistima. Gc|a |c idc|a da |c ccla Zcml|a zivi
oiganizam u ko|cm zivot ima uza|am odnos sa nczivom zcml|om i tako
za|cdno •inc cclinu.
33
Gc|a visc ukl|u•u|c simboti•kc pioccsc izmcdu
oiganizama ko|i dclu|u za|cdno, ncgo boibu za opstanak. Ob|asn|ava|uci
svo| novi konccpt, Mcidzalis kazc da sc nco-daivinizam "moia odbaciti
kao minoina icligiozna sckta dvascdctog vcka, unutai siicn|a icli-
gioznog ubcdcn|a anglo-saksonskc biologi|c".
34
Kiistofci \ils (Chiistophci Wills), sa San Di|cgo kampa \nivcizitcta
Kalifoini|a, pictpostavio |c da gcni cvoluiia|u u smciu povccan|a
sposobnosti manifcstovan|a svo|ih vlastitih sposobnosti.
35
!ako polazi sa
stanovista oitodoksnc nau•nc pcispcktivc, \ils pictpostavl|a da su nckc
od slozcnosti kod napicdnih oiganizama iczultovalc iz iazvi|an|a
"mudiosti" kod gcna, za upiavl|an|cm mnogo slozcni|im funkci|ama, kao
cvolucionim piogicsom. On nc nudi ubcdl|ivc dokazc, ali navodi
mnostvo piimcia ko|i ukazu|u da napicdni oiganizmi ima|u visoko intc-
giisanc gcnskc mchanizmc. !ako su zivi sistcmi, bcz sumn|c, vcoma
slozcni, pictpostavka da sc takva "mudiost" iazvila u potpunosti sama od
scbc, ncma vcliku podisku.
Na isto| lini|i misl|cn|a nalazc sc i komp|utciskc studi|c ko|c su
pokusalc da otkii|u kako |c zivot mogao sam scbc da oiganizu|c. Kao sto
|c istaknuto iani|c,
36
Diugi zakon tcimodinamikc ukazu|c da univcizum
ima ncumol|ivu tcndcnci|u u piavcu ncuicdcn|a. Ivoluci|a govoii
supiotno, i ovc studi|c pokusava|u da ob|asnc kako sc to moglo dcsiti.
37
Da bi to piou•ili, istiaziva•i su stvoiili viitualan bioloski svct na kom-
p|utciu. Nasi komp|utciski viiusi sadizc nckc od clcmcnata ovog
"vcsta•kog zivota". Piogiami piikazu|u cfcktc simuliianih faktoia kao sto
su vaii|abilnost, konkuicntnost i piiiodna sclckci|a. !stiaziva•i sc nada|u
da takva piou•avan|a mogu ob|asniti samo-oiganizaci|u o•ckivanu od
cvoluci|c. Oni ko|i iadc na tomc, izvcstava|u o nckom uspchu, ali posto-
|i mnostvo ncobiadcnih slozcnih faktoia, •ak i u tom piostom "silikon-
skom univcizumu".
1cdan iad |c bio uiadcn na Santa !c !nstitutu u Novom Mcksiku, kao
i od stianc spcci|alista iz nckoliko diugih istiaziva•kih ccntaia. Oni su
piou•avali pitan|c nastanka slozcnosti iz siic pcispcktivc, ukl|u•u|uci
cvoluci|u, ckologi|u, l|udskc sistcmc i Gc|a hipotczu. Tiagalo sc za
nckom vistom univcizalnog ob|asn|cn|a za po|avu slozcnosti. Doslo sc
do odicdcnog konscnzusa da sc slozcnost iazvila na "iubu haosa". Ovo
|c zasnovano na •in|cnici da visoko uicdcni i stabilni sistcmi, kao sto su
kiistali, piatc uspostavl|cni obiazac i nc mogu gcnciisati nista novo. Sa
diugc stianc, potpuno haoti•ni sistcmi, kao sto |c ugic|ani gas, picvisc su
bczobli•ni i izmcsani da bi bili od zna•a|a. Tako su sc slozcni sistcmi
mogli iazviti izmcdu ova dva cksticma, na iubu haosa.
Rad na ovom institutu bio |c kiitikvan iz nckoliko pcispcktiva. Nadc
o univcizalnom ob|asn|cn|u slozcnosti, sa takvog aspckta, nisu svctlc.
38
Ncki biolozi smatia|u da |c piiiodna sclckci|a sama dovol|na za
ob|asn|cn|c slozcnosti, i da ostala ob|asn|cn|a nisu ncohodna.
39
Diugi
iziazava|u sumn|u da upioscavan|c mozc dovcsti do iazumcvan|a pii
piosiiivan|u icalnosti.
4O
1cdan istaknuti cvolucionista, Dzon Mc|naid
Smit (1ohn Maynaid Smith), okaiaktciisao |c ovu vistu vcsta•kog zivota
kao "bazi•no bcz•in|cni•nu nauku",
41
dok |c ckolog Robcit Mc| (Robcit
May) kazao da |c iad na ovom institutu "matcmati•ki intcicsantan, ali
bioloski tiivi|alan".
42
1cdna od na|ozbil|ni|ih kiitika dolazi sa logi•kc pci-
spcktivc ko|a isti•c da |c "potvida i opiavdanost numcii•kih modcla
piiiodnih sistcma ncmoguca. To |c zato sto slozcni piiiodni sistcmi nika-
da nisu zatvoicni".
43
Mi nikada nc mozcmo biti siguini da poscdu|cmo
svc infoimaci|c.
Diuga•i|c misl|cn|c dolazi od poznatog fiancuskog zoologa P|cia
Giasa, ko|i |c napisao infoimativnu kn|igu pod nazivom Ivoluci|a zivih
oiganizama (Ivolution of Living Oiganisms).
44
Gias, bivsi picdscdnik
!iancuskc akadcmi|c nauka, i uicdnik studi|c iz zoologi|c u 35 tomova,
vcoma |c upoznat sa zivim oiganizmima. On |c vcoma kiiti•an picma
nckim sadasn|im cvolucionim konccptima i katcgoii•ki odbi|a utica|
mutaci|a i sclckci|c u cvoluci|i. Da bi spo|io |azovc izmcdu glavnih giupa
oiganizama, on ukazu|c na spcci|alnc gcnc i spcci|alnc biohcmi|skc
aktivnosti, ali sc slazc da |c cvoluci|a mistcii|a o ko|o| malo znamo, ili
malo mozcmo znati. On zal|u•u|c ic•ima: "Mozda u ovom podiu•|u
biologi|a nc mozc ici dal|c - ostalo |c mctafizika."
45
Kuda idc cvoluci|a?
Tokom zadn|ih nckoliko godina po|avilo sc mnostvo kn|iga ko|c kii-
tiku|u cvolucionu tcoii|u. Mnogc od n|ih dolazc od po|cdinaca ko|i ili
vciu|u u cvoluci|u, ili ko|i u na|man|u iuku nc vciu|u u stvaian|c. Slcdc
ncki piimcii.
1. Mihacl Bchc (Michacl Bchc), Daivinova cina kuti|a: Biohcmi|ski
izazov za cvoluci|u (Daiwin`s Black Box: Thc Biochcmical Challcngc to
Ivolution).
46
Biohcmi•ai sa Lcha| \nivcizitcta, ko|i ni|c zastupnik
stvaian|a, da|c mnogo piimcia ko|c naziva "ncsman|cnim slozcnostima",
za ko|c smatia da sc nisu mogli iazviti slu•a|nim pioccsom.
132 133
2. !icnsis Kiik, Zivot: Poicklo i piiioda (Lifc !tsclf: !ts Oiigin and
Natuic).
47
Ova| nobclovac isti•c da su pioblcmi u poglcdu nastanka
zivota na Zcml|i tako vcliki, da |c on moiao nastati ncgdc diugdc u uni-
vcizumu i onda bio picncscn ovdc.
3. Ma|kl Dcnton, Ivoluci|a: Tcoii|a u kiizi (Ivolution: A Thcoiy in
Ciisis).
48
Ova| austiali|ski mikiobiolog odbacu|c konccpt stvaian|a kao
mit, ali kazc: "Kona•no, Daivinova tcoii|a cvoluci|c ni|c ni visc ni man|c
ncgo vcliki kosmogcni•ni mit dvadcsctog vcka."
49
4. !icnsis Hi•ing (!iancis Hitching), \iat ziiafc: Gdc |c Daivin
pogicsio (Thc Ncck of thc Giiaffc: Whcic Daiwin Wcnt Wiong).
5O
Hi•ing odbacu|c stvaian|c, ali postavl|a mnostvo ozbil|nih pioblcma za
cvoluci|u.
5. Mi-\an Ho (Mac-Wan Ho) i Pitci Sandcis (Pctci Saundcis), !za
nco-daivinizma (Bcyond Nco-Daiwinism).
51
Dva akadcmika iz
Inglcskc, obo|ica cvolucionisti, isti•u da "svc ukazu|c da |c cvoluciona
tcoii|a u kiizi, i tu cc sc tcsko ncsto piomcniti".
52
6. Soicn Lovtiup, Daivinizam: Odbacivan|c mita (Daiwinism: Thc
Rcfutation of a Myth).
53
Imbiiolog iz Svcdskc, ko|i piihvata ncku foimu
cvoluci|c u vclikim skokovima, kazc: "1a vciu|cm da cc |cdnoga dana
daivinovski mit biti iangiian kao na|vcca obmana u istoii|i naukc. Kada
sc to budc dogodilo, mnogi l|udi cc postaviti pitan|c: Kako |c do n|cga
uopstc doslo?"
54
7. Maik Ridli (Maik Ridlcy), Pioblcmi cvoluci|c (Pioblcms of
Ivolution).
55
Ivolucionista sa Oksfoid \nivcizitcta postavl|a nckoliko
pitan|a o cvoluci|i, i za ncka od n|ih smatia da su minoina, dok za diuga,
kao sto |c - kako su sc odigialc glavnc cvolucionc piomcnc, smatia da su
vcoma pioblcmati•na.
8. Robcit Sapiio, Poicklo: \odi• za skcptikc o stvaian|u zivota na
Zcml|i (Oiigins: A Skcptic`s Guidc to thc Cication of Lifc on Iaith).
56
Poznati hcmi•ai sa \nivcizitcta N|u 1oik postavl|a mnoga pitan|a o
cvoluci|i. On ima vciu u nauku i nada sc da cc ona biti u stan|u da foi-
mulisc odgovaia|uci modcl.
9. Goidon Rctic| Tc|loi (Goidon Rattiay Tayloi), Thc Gicat
Ivolution Mystciy.
57
Ova| poznati cnglcski autoi isti•c svo|c vciovan|c
u cvoluci|u, ali govoicci o mogucim mchanizmima za cvoluci|u, kazc:
"\kiatko, ova dogma, ko|a dominiia vccim dclom bioloskc misli tokom
visc od |cdnog vcka, nalazi sc u kolapsu."
58
Nismo izncli ovo mnostvo kiitika da bi ukazali da nau•nici odusta|u
od cvoluci|c. To ni|c slu•a|. Onc ukazu|u, mcdutim, na •in|cnicu da
poslcdn|a nau•na otkiica nc obczbcdu|u nista sto bi picdstavl|alo piib-
lizavan|c iadnom modclu za cvoluci|u.
Mi mozda nc znamo sta sc nalazi ispicd cvolucionc tcoii|c, ali vctio-
vi piomcna po•in|u da sc oscca|u. Mcdutim, upikos ncadckvatnostima i
unutiasn|im sukobima, nau•nici, nastavnici i udzbcnici, i dal|c picdstav-
l|a|u cvoluci|u kao •in|cnicu ko|u nc ticba ponovno pioccn|ivati. Ri•aid
Davkins, sa Oksfoid \nivcizitcta, kazc da |c "tcoii|a cvoluci|c danas
pod znakom pitan|a, onoliko koliko i tcoii|a da sc Zcml|a kiccc oko
Sunca",
59
dok Iincst Ma|ci, sa Haivaida, komcntaiisc da "ncma
nikakvog opiavdan|a za tvidn|u da Daivinovu paiadigmc ticba odbaciti
i zamcniti nc•im novim".
6O
\pikos takvim optimisti•kim iz|avama,
zna•a|an bio| nau•nika postavl|a pitan|a vczana za opiavdanost opstc
tcoii|c cvoluci|c.
Zakl|u•ci
1cdan od glavnih pioblcma ko|cg cvolucionisti uo•ava|u, |cstc da |c
nauka ko|om sc bavc pokazala da niko od n|ih |os ni|c pionasao odgo-
vaia|uci mchanizam za svo|u tcoii|u. Kako su cvolucionisti dosli u tu
dilcmu? To |c na|vazni|c pitan|c.
61
Danas pictpostavl|cni cvolucioni mchanizmi izglcda|u mnogo visc
ncvciovatni, ncgo ikada iani|c. Mnogi bioloski sistcmi izglcda|u suvisc
slozcni za spontani nastanak slu•a|nim pioccsima. Piimcii vicdni pazn|c
ukl|u•u|u: (1) sistcm za sintczu piotcina ko|i obczbcdu|c infoimaci|u iz
gcnctskog koda, a onda tokom sintczc visi dckodiian|c; (2) komplcksnc
sistcmc gcnskc kontiolc; i (3) slozcnc sistcmc icdigovan|a za koickci|u
gicsaka pii kopiian|u DNK. Mozcmo izncti i mnogc diugc piimcic. Svi
ti sistcmi izglcda|u vcoma slozcni i visoko piogiamiiani. !zglcda
ncmogucc da su oni mogli nastati spontano. Ncccmo o•ckivati da sc pio-
giamiiani komp|utci iazvi|c slu•a|no na pusto| plancti, niti ccmo o•cki-
vati spontani nastanak bioloskih sistcma poviatnc spicgc. Osim pitan|a
nastanka, postavl|a sc i pitan|c icpiodukci|c. ! ti komp|utcii takodc tic-
ba|u da ima|u mogucnost da sc sami icpioduku|u u hil|adc duplikata.
Konccpt stvaian|a, kao altcinativa, ukazu|c da su iazli•iti oiganizmi, sa
ogiani•cnom mogucnoscu adaptaci|c, bili svihovito diza|niiani.
Zastupnici stvaian|a mozda u ovom ticnutku ncma|u odgovoi bas na
svako pitan|c, ali iazli•ita misl|cn|a i bio|ni nau•ni pioblcmi kod cvolu-
ci|c mogu ukazati da modcl stvaian|a zasluzu|c ozbil|no iazmatian|c.
L!TIRAT\RA
1. Citiiano u: Mackay AL. 1991. A dictionaiy of scicntific quotations. Biistol
and Philadclphia: !nstitutc of Physics Publishing, p. 114.
2. Mayi I. 1976. Ivolution and thc divcisity of lifc: sclcctcd cssays. Cambiidgc
and London: Bclknap Picss of Haivaid \nivcisity Picss, p. 411.
3. Platnick N!. 1977. Rcvicw of Mayi`s Ivolution and thc divcisity of lifc.
Systcmatic Zoology 26:224-228.
134 135
4. Bcthcl T. 1985. Agnostic cvolutionists. Haipci`s 27O(1617):49-52, 56-58, 6O,
61.
5. Ildicdgc N, Gould S1. 1972. Punctuatcd cquilibiia: an altcinativc to phylc-
tic giadualism. !n: Schopf T1M, cditoi. Modcls of palcobiology. San !iancisco:
!iccman, Coopci, and Co., pp. 82-115.
6. (a) Ildicdgc N. 1995. Rcinvcnting Daiwin: thc gicat dcbatc at thc high
tablc of cvolutionaiy thcoiy. Ncw Yoik: 1ohn Wilcy and Sons, !nc.: (b) Hoffman
A. 1989. Aigumcnts on cvolution: a palcontologist`s pcispcctivc. Ncw Yoik and
Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, p. 93; (c) Kcii RA. 1995. Did Daiwin gct it all
iight? Scicncc 267:1421, 1422.
7. Ovo cc dal|c biti iazmoticno u poglavl|u 11.
8. Za dobio upoznavan|c sa ovim konccptom, vidcti: (a) Kimuia M. 1979. Thc
ncutial thcoiy of molcculai cvolution. Scicntific Amciican 241(5):98-126. Za
mnogo stiu•ni|u diskusi|u, vidcti: (b) Kimuia M. 1983. Thc ncutial thcoiy of
molckulai cvolution. Cambiidgc, London, and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity
Picss.
9. Kimuia M. 1968. Ivolutionaiy iatc at thc molcculai lcvcl. Natuic 217:624-
626.
1O. King 1L, 1ukcs TH. 1969. Non-Daiwinian cvolution. Scicncc 164:788-798.
11. Zuckcikandl I, Pauling L. 1965. Ivolutionaiy divcigcncc and convcigcncc
in piotcins. !n: Biyson \, \ogcl H1, cditois. Ivolving gcncs and piotcins: a sym-
posium. Ncw Yoik and London: Acadcmic Picss, pp. 97-166.
12. Baba ML, Daiga LL, Goodman M, Czclusniak 1. 1981. Ivolution of
cytochiomc c invcstigatcd by thc maximum paisimony mcthod. 1ouinal of
Molcculai Ivolution 17:197-213.
13. Ayala !1. 1986. On thc viitucs and pitfalls of thc molcculai cvolutionaiy
clock. 1ouinal of Hcicdity 77:226-235.
14. (a) Iastcal S. 1991. Thc iclativc iatc of DNA cvolution in piimatcs.
Molcculai Biology and Ivolution 8(1):115-127; (b) Goodman M, Koop B!,
Czclusniak 1, !itch DHA, Taglc DA, Slightom 1L. 1989. Molcculai phylogcny of
thc family of apcs and humans. Gcnomc 31:316-335.
15. (a) Gillcspic 1H. 1984. Thc molcculai clock may bc an cpisodic clock.
Piocccdings of thc National Acadcmy of Scicnccs \SA 81:8OO9-8O13; (b)
Gillcspic 1H. 1986. Natuial sclcction and thc molcculai clock. Molcculai
Biology and Ivolution 3(2):138-155.
16. Dayhoff MO. 1976. Atlas of piotcin scqucncc and stiuctuic, vol. 5, sup-
plcmcnt 2. Washington, D.C.: National Biomcdical Rcscaich !oundation, p. 129.
17. Za 12 piimcia, vidcti: Mills GC. 1994. Thc molcculai cvolutionaiy clock: a
ciitiquc. Pcispcctivcs on Scicncc and Chiistian !aith 46:159-168.
18. Wyss AR, Novacck M1, McKcnna MC. 1987. Amino acid scqucncc vcisus
moiphological data and thc intcioidinal iclationships of mammals. Molcculai
Biology and Ivolution 4(2):99-116.
19. !ishci DC. 199O. Ratcs of cvolution - living fossils. !n: Biiggs DIG,
Ciowthci PR, cditois. Palcobiology: a synthcsis. Oxfoid: Blackwcll Scicntific
Publications, pp. 152-159.
2O. Lcwin R. 199O. Molcculai clock iun out of timc. Ncw Scicntist (1O
!cbiuaiy), pp. 38-41.
21. Schcici S. 199O. Thc piotcin molcculai clock: timc foi a iccvaluation. !n:
Hccht MK, Wallacc B, Mac!ntyic R1. Ivolutionaiy Biology, vol. 24. Ncw Yoik
and London: Plcnum Picss, pp. 83-1O6.
22. \idcti: Moicll \. 1996. Piotcins "clock" thc oiigins of all cicatuics - gicat
and small. Scicncc 271:448.
23. \awtci L, Biown WM. 1986. Nuclcai and mitochondiial DNA compaii-
sions icvcal cxticmc iatc vaiiation in thc molcculai clock. Scicncc 234:194-196.
24. Za iazmatian|c i pioccnu pscudogcna, vidcti: Gibson L1. 1994.
Pscudogcncs and oiigins. Oiigins 21:91-1O8.
25. (a) !lam !. 1994. Hints of a languagc in |unk DNA. Scicncc 266:132O; (b)
Nowak R. 1994. Mining ticasuics fiom "|unk DNA." Scicncc 263:6O8-61O.
26. Ptashnc M. 1989. How gcnc activatois woik. Scicntific Amciican
26O(1):4O-47.
27. 1acob !, Monod 1. 1961. Gcnctic icgulatoiy mcchanisms in thc syntcsis of
piotcins. 1ouinal of Molcculai Biology 3:318-356.
28. \idcti takodc: Ptashnc (icfcicnca 26).
29. Radman M, Wagnci R. 1988. Thc high fidclity of DNA duplication.
Scicntific Amciican 259(2):4O-46.
3O. Za stiu•no iazmatian|c, vidcti: (a) Giillcy M, Holmcs 1, Yashai B,
Modiich P. 199O. Mcchanisms of DNA-mismatch coiicction. Mutation Rcscaich
236:23-267; (b) Lambcit GR. 1984. Inzymic cditing mcchanisms and thc oiigin
of biological infoimation tiansfci. 1ouinal of Thcoictical Biology 1O7:387-4O3;
(c) Modiich P. 1991. Mcchanisms and biological cffccts of mismatch icpaii.
Annual Rcvicw of Gcnctics 25:229-253.
31. Lambcit (icfcicnca 3Ob).
32. Shapiio 1A. 1991. Gcnomcs as smait systcms. Gcnctica 84:3, 4.
33. \idcti: Lovclock 1I. 1987. Gaia, a ncw look at lifc on caith. Rcv. cd.
Oxfoid and Ncw Yoik: Oxfoid \nivcisity Picss.
34. Maigulis L. 199O. Kingdom Animalia: thc zoological malaisc fiom a micio-
bial pcispcctivc. Amciican Zoologist 3O:861-875.
35. \idcti: Wills C. 1989. Thc wisdom of thc gcncs: ncw pathways in cvolution.
Ncw Yoik: Basic Books, !nc.
36. \idcti poglavl|c 5.
37. Nckc od icfcicnci su: (a) Bak P, Chcn K. 1991. Sclf-oiganizcd ciiticality.
Scicntific Amciican 264-46-53; (b) Hoigan 1. 1995. !iom complcxity to pciplcx-
ity. Scicntific Amciican 272:1O4-1O9; (c) Kauffman SA. 1993. Thc oiigins of
oidci: sclf oiganization and sclcction in cvolution. Oxfoid and Ncw Yoik:
Oxfoid \nivcisity Picss; (d) Lcwin R. 1992. Complcxity: lifc at thc cdgc of
chaos. Ncw Yoik: Collici Books, Macmillan Pub. Co.; (c) McShca DW. 1991.
Complcxity cnd cvolution: what cvciybody knows. Biology and Philosophy
6:3O3-324; (f) Oicskcs N, Shiadci-!icchcttc K, Bclitz K. 1994. \ciification, va-
lidation, and confiimation of numciical modcl in thc caith scicnccs. Scicncc
263:641-646; (g) Waldiop MM. 1992. Complcxity: thc cmciging scicncc at thc
cdgc of oidci and chaos. Ncw Yoik, London, and Toionto: Simon and Schustci.
38. \idcti Hoigan (icfcicnca 37b).
39. Na piimci: Dawkins R. 1986. Thc blind watchmakci. Ncw Yoik and
London: W. W. Noiton and Co.
4O. Lcwin, p. 1O1 (icfcicnca 37d).
136 137
41. Hoigan (icfcicnca 37d).
42. Lcwin p. 184 (icfcicnca 37d).
43. Oicskcs ct al. (icfcicnca 37f).
44. Giassé P-P. 1977. Ivolution of living oiganisms: cvidcncc foi a ncw thcoiy
of tiansfoimation. Cailson BM, Castio R, tianslatois. Ncw Yoik, San !iancisco,
and London: Acadcmic Picss. Tianslation of: L`Évolution du \ivant.
45. !bid., p. 246.
46. Bchc M1. 1996. Daiwin`s black box: thc biochcmical challcngc to cvolu-
tion. Ncw Yoik and London: !icc Picss.
47. Ciick !. 1981. Lifc itsclf: its oiigin and natuic. Ncw Yoik: Simon and
Schustci.
48. Dcnton M. 1985. Ivolution: a thcoiy in ciisis. London: Buinctt Books.
49. !bid., p. 358.
5O. Hitching !. 1982. Thc ncck of thc giiaffc: whcic Daiwin wcnt wiong. Ncw
Havcn and Ncw Yoik: Ticknoi and !iclds.
51. Ho M-W, Saundcis P, cditois. 1984. Bcyond nco-Daiwinism: an intioduc-
tion to thc ncw cvolutionaiy paiadigm. London and Oilando: Acadcmic Picss.
52. !bid., p. ix.
53. L øvtiup S. 1987. Daiwinism: thc icfutation of a myth. London, Ncw Yoik,
and Sydncy: Cioom Hclm.
54. !bid., p. 422.
55. Ridlcy M. 1985. Thc pioblcms of cvolution. Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid
\nivcisity Picss.
56. Shapiio R. 1986. Oiigins: a skcptic`s guidc to thc cication of lifc on caith.
Ncw Yoik: Summit Books.
57. Tayloi, GR. 1983. Thc gicat cvolution mystciy. Ncw Yoik: Haipci and
Row.
58. !bid., p. 15.
59. Dawkins R. 1989. Thc sclfish gcnc. Ncw cd. Oxfoid and Ncw Yoik: Oxfoid
\nivcisity Picss, p. 1.
6O. Mayi I. 1985. Daiwin`s fivc thcoiics of cvolution. !n: Kohn D, cditoi. Thc
Daiwinian hciitagc. Piinccton, N.1.: Piinccton \nivcisity Picss, pp. 755-772.
61. \idcti poglavl|c 2O za sugcsti|c.
138
!OS!L!
1cdnom piilikom sam moiao da sc pcn|cm uz stimu liticu i da sc
spustam u iupu od slo|cva lavc iznad Plavog |czaia u dizavi \asington.
Poglcd unutia bio |c ncvciovatan. Bio sam unutai kalupa nosoioga ko|i
|c sahian|cn tokom izlivan|a lavc. Kada |c lava o•visla, ostao |c otisak
tcla nosoioga. !ako ni|cdan dco tcla ni|c ostao, bilo |c o•iglcdno da |c u
pitan|u bio nosoiog, i to |c bila odli•na piilika za otkiicc "pii•c iznutia".
Kada |c bila zaitpana, ova zivotin|a |c lczala na svo|o| lcvo| stiani.
Supl|inc gdc su sc nalazilc kiatkc nogc bilc su |asno vidl|ivc, a otisci u
stcni bili su tako dctal|ni da sam mogao lako picpoznati o•i i naboic na
kozi. Kosti ovog nosoioga su kasni|c nadcnc u kalupu i poslati su u
muzc|, potvidu|uci idcntifikaci|u na osnovu otiska.
Smatia sc da fosil picdstavl|a bilo ko|i dokaz o zivotu iz dalckc
pioslosti. Tako sc bilo kalup nosoioga, ili kosti unutai n|cga, smatia|u
fosilima. !osili ima|u mnostvo foimi, kao sto |c o•uvano tclo insckta,
uhvaccno i sa•uvano u smoli ko|a sc lu•i iz divcta i kasni|c tiansfoimi-
sano u cilibai, ili oni mogu biti samo l|ustuic u stcni, potpuno zamcn|cnc
diugim mincialima. \ diugim slu•a|cvima, oni mogu biti skclctni ostaci
dinosauiusa (slika 9.1) ili diugih iazli•itih zivotin|a, kao sto su lctcci
gmizavci ko|i su imali iaspon kiila i do 15,5 mctaia.
2
Takodc mogu biti
ukl|u•cni i otisci stopala koin|a•c sa•uvani u slo|cvima pcs•aia.
\ ovom poglavl|u ccmo analiziiati nckc opstc infoimaci|c o fosilima,
ukl|u•u|uci n|ihovo foimiian|c i pioblcmc vczanc za n|ihovu idcnti-
fikaci|u. Naio•ito |c vazan, po nckima, icdoslcd fosila u slo|cvima stcna.
Ova infoimaci|a cc biti vcoma vazna za iazumcvan|c slcdcca dva
poglavl|a.
!ascinantnost fosila
1cdan dco fascinantnosti fosila, bcz sumn|c, dolazi od onoga sto sc
nckada naziva "vclikom istoii|om" - naimc, istoii|om cclokupnog zivota
na Zcml|i. !osili su izuzctno vazni za icsavan|c pitan|a poickla, |ci oni
141
9. FosiIni zapis
Kako mi |c tcsko da vidim sta |c piavo
od onoga sto mi |c picd o•ima.
- Ludvig \itgcnsta|n
1
picdstavl|a|u na|bol|c dostupnc nau•nc •in|cnicc o piiiodi pioslog zivota
na Zcml|i. Dok sc tiagaoci za fosilima bavc onim sto |c mitvo, oni u
odicdcnom smislu volc da iazmisl|a|u kako cc svaki od tih fosila da
"vaskisnc"
3
kako budu ob|asnili i iaz|asnili piosli zivot na osnovu onoga
sto vidc. Oni sc suo•ava|u sa vclikim tcskocama u ob|asn|avan|u, sto |c
dcmonstiiiano na osnovu mnogobio|nih fosila ko|i sc nalazc izlozcni u
piivatnim i |avnim muzc|ima siiom svcta. Nau•nici su opisali oko 25O hi-
l|ada fosilnih vista. Ova| bio| picdstavl|a oko |cdnu •ctvitinu bio|a zivih
vista ko|c su idcntifikovanc, ali ovo upoicdcn|c nc moia biti mnogo
opiavdano, posto iazli•iti stiu•n|aci visc klasifikaci|u picma iazli•itim
kiitcii|umima.
Mnogi nau•nici su posvctili cco svo| zivot piou•avan|u fosila, a ncki
tako pozitvovano da n|ihovc mastovitc iz|avc, ko|c su nckada ncozbil|nc,
a nckada •udnovatc, posta|u dco znan|a o palcontologi|i - tcimin ko|i
ozna•ava piou•avan|c fosila.
Idvaid Diinkci Koup (Idwaid Diinkci Copc) (184O-1897), ko|i |c
svo|cvicmno iadio na \nivcizitctu Pcnsilvani|a, i Otni|cl Cails Mais
(Othnicl Chailcs Maish) (1831-1899), sa \nivcizitcta 1c|l, mogu sc sa
piavom smatiati pioniiima amcii•kc palcontologi|c ki•mcn|aka (zivo-
tin|c sa kostima). Svaki od n|ih |c opisao na stotinc fosilnih oiganizama
ko|c su ili sami iskopali, ili ko|c su diugi piikupili sa mnostva lokalitcta,
tokom istiazivan|a Zapada SAD. Kop i Mais su volcli fosilc mnogo visc
ncgo sto su volcli |cdan diugoga i stalno su pokusavali da nadmasc |cdan
diugog u n|ihovim "vclikom |uiisu na kosti". Na zalost, zapadni dco SAD
bio |c picvisc mali za oba ova stiastvcna kolckcionaia. \ biologi|i i palc-
ontologi|i, osoba ko|a piva opisu|c oiganizam ima piavo da mu da imc, i
on ili ona •csto puta povczu|u svo|c imc sa nazivom vistc. Kop i Mais su
sc •csto takmi•ili ko cc pivi opisati novu pionadcnu vistu. Mais |c uspc-
vao da u •asopisu Amciican 1ouinal of Scicncc bizo ob|avl|u|c svo|c
iadovc, a Kop |c bio vlasnik i uicdnik •asopisa Amciican Natuialist.
1cdan slu•a| ko|i sc •csto picpii•ava u pii•i o n|ihovom zcstokom
sukobu, dcsio sc na simpozi|umu u !iladclfi|i na komc su obo|ica bili
piisutni. Kop |c ob|avio pivo otkiicc pcimskog gmizavca na Zapadu.
Navodno |c Mais napustio ova| skup iani|c, otisao u svo|u laboiatoii|u,
poglcdao na nckc piimcikc, i bizo ob|avio ncopiczan iad tvidcci da
picdstavl|a pivi izvcsta| o pcimskim ki•mcn|acima u SAD. Cincci tako,
on |c potpuno ignoiisao Kopovu iz|avu. !znciviiani Kop |c ob|avio svo|
vlastiti izvcsta|, tvidcci da ga |c ob|avio tii scdmicc iani|c ncgo sto sc
stvaino misli.
4
\ slcdcco| situaci|i, Kop |c na bizinu sklopio skclct gmizavca,
pomcsavsi nckc od kosti|u viata i icpa. Mais ga |c bizo optuzio za
postavl|an|c glavc na icp, tako da |c Kop ulozio vcliki napoi u picpiav-
l|an|u svog iada u •asopisu Tiansaction of thc Amciican Philosophical
Socicty u ko|cm |c ob|avio pogicsnu ickonstiukci|u.
5
Godinc 189O. dctal|i o sukobu ova dva nau•nika dospcli su na stiani-
cc •asopisa Ncw Yoik Hciald. Mcdu mnogim Kopovim optuzbama bilo
|c i to da |c Mais picpisao od iuskog nau•nika \ladimiia Kovalcvskog
(\ladimii Kowalcvsky) poznatu cvolucionu scii|u fosilnih kon|a, ko|a sc
po|avila tih dana u mnogim udzbcnicima biologi|c i palcontologi|c. \
slcdcccm bio|u •asopisa Hciald, Mais |c odbacio takvc navodc i optuzio
Kopa i Kovalcvskog da su pl|a•kasi fosila iz muzc|a siiom svcta. Mais |c
•ak kazao: "Kovalcvski sc na kia|u poka|ao i zavisio |c svo|u ncsiccnu
kaii|ciu puca|uci scbi u glavu. Kop |c |os ziv, ncpoka|an."
6
Nakon publicitcta u •asopisu Hciald, sukob |c splasnuo, ali na
kiatko. Moiamo piiznati da |c ova| sukob, u smislu konkuicnci|c, bio
koiistan za palcontologi|u. \cli•ina nau•nog iada ovc dvo|icc l|udi |c
ogiomna, mada |c |cdan dco povisan. Tokom 38 godina, sam Kop |c
ob|avio 1.4OO nau•nih iadova.
7
142 143
SL!KA 9.1 - Kosti dinosauiusa u slo|u pcs•aia |uiskc Moiison foimaci|c. Ovc
kosti sc nalazc u Nacionalnom spomcniku dinosauiusa blizu 1cnscna, u 1uti.
Na|duzc kosti su dugc od 1,5 do 2 mctia. N|ihov haoti•ni iaspoicd ukazu|c na
odicdcni tianspoit pic kona•nog talozcn|a.
Kako nasta|u fosili
Tiagovi zabc ostavl|cni u mul|u, ili skakavca u pol|u, obi•no nc biva-
|u sa•uvani, |ci sc mchani•ka i hcmi|ska iazgiadn|a odvi|a mnogo bizc
ncgo sto bi oiganizam ili n|cgovi tiagovi mogli biti zatipani. !osilizaci|a
|c icdak dogada|. "Gcncialno, sto |c oiganizam bizc zatipan i sto |c
•viscc zapc•accn u svom scdimcntnom giobu, to su bol|c sansc da budc
sa•uvan."
8
Koialni gicbcni su zna•a|an izuzctak, |ci novi matcii|al
gicbcna iastc picko koialnih skclcta, stitcci ih tako i •uva|uci ih tokom
n|ihovog foimiian|a fosilizovanog okviia gicbcna.
!osili sc |avl|a|u skoio iskl|u•ivo u scdimcntnim stcnama kao sto su
kic•n|ak, glina, pcs•ai ili konglomciat. Oni su potpuno odsutni kod
mnogih stcnskih foimaci|a, a na nckim lokalitctima sc pionalazc u izo-
bil|u. Pod ncobi•nim uslovima oni mogu postati dco vulkanskih naslaga,
a ncki tvidc da sc vcoma ictko mogu naci •ak i u gianitu.
9
\ pioccsu fosilizaci|c, •csto sc dcsava|u piomcnc tokom vicmcna.
Takvc piomcnc mogu biti minimalnc, kao sto |c slu•a| sa zalcdcnim
mamutima, a na|•cscc samo •visti dclovi osta|u, kao sto |c slu•a| sa fos-
ilnim kostima i l|ustuiama. Ncki fosili, kao sto su divo i kosti, mogu biti
potpuno izmcn|cni. Nckada sc pivobitnc malc "poic" kod zivih oigani-
zama ispunc mincialima, dok u diugim slu•a|cvima pivobitna l|ustuia,
kost ili divo biva|u potpuno zamcn|cni mincialima. Tom piilikom vcci
dco vodonika, kisconika i azota pivobitnc oiganskc matcii|c (tkiva)
is•cznc. \ nckim slu•a|cvima oiganska matcii|a ostavl|a tanku
ugl|cni•nu picvlaku u foimi otiska.
Mnogi fosili su dobio o•uvani, ncki nisu tako dobio, a za nckc nc
mozcmo biti siguini da li su zaista fosili.
Pioblcm pscudofosila
Divim sc palcontolozima ko|i mogu da picdstavc siiok vaii|ctct fosil-
nih foimi na iavnom komadu stcnc. Mcdutim, uvck sam zadizavao
zdiavi skcpticizam po pitan|u nckih tvidn|i. Piimcdbc od stianc palcon-
tologa da diugi l|udi ncma|u "isticniiano oko", nc uman|u|u uvck pita-
n|a sumn|c u poglcdn|u nckih n|ihovih tvidn|i. \tvidivan|c da li su ncki
ncobi•ni oblici u stcni zaista fosili, mozc u nckim slu•a|cvima biti
izuzctno tcsko. O•uvani naboi mul|a, izazvan isusivan|cm, nckada biva
ozna•cn kao dco iaka; tiagovi vu•cn|a, uziokovani kictan|cm nckog
picdmcta tokom olu|c, mozc li•iti na tiagovc civa; hcmi|ska talozcn|a
iuzi•astog oblika minciala piiita bila su picpoznata kao mcduza, posto
su imala tiagovc vazdusnih mchuiica;
1O
a ncki sundciasti oiganizmi
(aihcoci|ati) su bili pogicsno intcipictiiani na osnovu foimi pioizvc-
dcnih ncoiganskim aktivnostima.
11
Palcontolozi koiistc tcimin pscudo-
fosil da bi opisali laznc ili takozvanc fosilc. Poznata kn|iga Studi|a palc-
144 145
SL!KA 9.2 - Pscudofosil. !spoliiana stcnska plo•a - zvana pisolit - iz pcimskc
1cts foimaci|c \alnut kan|ona, Novi Mcksiko. Za konccntii•nc slo|cvc ko|i
foimiia|u sfcina tcla, nckada sc mislilo da su nastali kao stiomatoliti od stianc
miikooiganizama ko|i zivc na povisini pisolita, a ko|i su nalik sl|unku. Picma
novi|im intcipictaci|ama, oni takodc mogu biti iczultat ncoiganskog hcmi|skog
talozcn|a ko|c sc odigiava ispod povisinc tla, ali iznad goin|c gianicc podzcmnc
vodc. Nalazi ukl|u•u|u obiazac iasta pisolita i nckada su spl|ostcni |cdni
naspiam diugih, sa laminama ko|c iastu oko nckih pisolita. Piimcici su 12 ccn-
timctaia dugi. \idcti tckst za visc dctal|a.
ontologi|c bcski•mcn|aka (Ticatisc on !nvcitcbiatc Palcontology)
12
nabia|a 69 ob|avl|cnih opisa "fosilnih oiganizama", pivobitno ozna•cnih
kao koiali, algc, gl|ivc, sundcii, puzcvi, itd., ko|i na|vciovatni|c nisu
bioloskog poickla. Takvi pogicsno idcntifikovani ob|ckti izglcda da su
nastali pod ncobi•nim uslovima talozcn|a. Biooksclla canyoncnsis picd-
stavl|a "fosil" ko|i li•i na pukotinu oblika zvczdc. Bila |c ob|asn|cna na
visc na•ina, ukl|u•u|uci: (1) fosil tcla mcduzc, (2) icvcizni otisak sistcma
ncoiganskc pukotinc izazvan izlazcn|cm gasa, (3) piodukt zbi|an|a, (4)
otisak iupc oblika zvczdc, i (5) mogucu aktivnost civa.
13
!ako ovc
piimcic ncccmo odbacivati, takodc sc moia imati u vidu da posto|i
mnostvo izuzctnih fosila.
Pioblcm pscudofosila |c naio•ito ozbil|an u don|im dclovima takoz-
vanog gcoloskog stuba, gdc cvolucionisti o•cku|u na|iani|c, piostc foimc
zivota. Tiagan|c za na|iani|im foimama zivota |c skoio postala opscsi|a
za nckc palcontologc. Nau•na litciatuia |c ob|avila nckoliko pogodnih
kandidata. Sa |cdnc stianc, nckoliko istiaziva•a bilo |c u stan|u da
simuliia oblik ovih piostih zivotnih foimi na osnovu ncoiganskog
talozcn|a ili pod dc|stvom spcci|alnih uslova talozcn|a. Sfcinc, ccvastc ili
uvi|cnc kaiaktciistikc fosilnih foimi, mogu sc lako napiaviti od piostih
ncoiganskih hcmikali|a u laboiatoii|i.
14
To |c iazlog zasto bio|ni palcon-
tolozi iziazava|u opicznost u poglcdu autcnti•nosti vccinc tvidn|i,
vczano za fosilc za ko|c gcolozi tvidc da piipada|u na|staii|im scdimcn-
tima, aihaiku (vidcti tabclu 9.1). Dvo|c spcci|alista na ovom pol|u,
\ili|cm Sof (William Schopf) i Boni Pckci (Bonnic Packci), analiziia|uci
mikiofosilc ob|avl|cnc sa oko 28 lokalitcta aihaika, kazu: "Mcdutim,
ncdavno su piakti•no svi ponovno intcipictiiani . . . ili kao po|avc nalik
fosilima, ili da uopstc nisu fosili: pscudofosili, staiinc ili otpaci."
15
Palcontolog Ri•aid Kovcn (Richaid Cowcn) komcntaiisc: "Samo ncko-
liko izvcsta|a o fosilnim aiha|skim ccli|ama |c izglcda ta•no, od pcdcsct
ili visc takvih tvidn|i."
16
Rodzci B|uik (Rogci Buick) sa Haivaida
izvcstava o vclikim pioblcmima u idcntifikaci|i vccinc ovih piimitivnih
fosila nadcnih na Scvcinom Polu, Austiali|a.
17
(On sc naziva Scvcinim
Polom |ci kao i piavi Scvcini Pol picdstavl|a vcoma pusto podiu•|c.)
Staia gcoloska izicka: "Nikada ga nc bih vidco, da nisam zclco da vciu-
|cm u to", izglcda da sc mozc piimcniti na mnogc od ovih slu•a|cva.
Pioblcm pscudofosila dolazi u ccntai pazn|c u slu•a|u stiomatolita,
ko|i picdstavl|a|u fino laminiianc scdimcntnc stiuktuic, obi•no ccn-
timctaiskog do mctaiskog iaspona, •csto foimiia|uci foimc nasipa ili
talasa. Stiomatoliti sc iazvi|a|u pod vodom kao tanki slo|cvi mikioskop-
skih oiganizama ko|i zivc na odicdcnim povisinama, ili tanki slo|cvi na-
talozcnih minciala, ko|i tako posta|u dco slo|cvitc stiuktuic. Pitan|c ko|c
sc namccc |cstc, da li su fosili stiomatolita foimiiani bioloskim putcm ili
samo picdstavl|a|u pasivnu akumulaci|u tankih slo|cva scdimcnta ko|i su
bili picdmct gcoloskc dcfoimaci|c. Scdimcntolog Robcit Ginsbuig isti•c
da |c "skoio svc sto znamo o stiomatolitima, kao i ostaci iazli•itih obli-
ka, pod znakom pitan|a".
18
Spcci|alista za stiomatolitc Pol Hofman (Paul
Hoffman) kazc: "Ono sto nc da|c miia gcolozima ko|i piou•ava|u staic
stiomatolitc, |cstc pomisao da oni mozda uopstc nisu bioloskog
poickla."
19
Kao ilustiaci|u, on navodi piimci "algalnih pisolita" (stcna
sastavl|cna od slo|cvitih sfcia vcli•inc giaska). Palcontolozi su u po•ctku
smatiali da su sc oni foimiiali bioloskim putcm na sli•an na•in kao i stio-
matoliti, ali onda su shvatili da su sc iazvili hcmi|skim talozcn|cm.
2O
Dobio poznati palcontolog Cails \alkot (Chailcs Walcott), ko|i |c 2O
godina bio diicktoi Smitsonovog !nstituta, opisao |c pct novih iodova i
osam novih vista stiomatolita vciu|uci da su bioloskog poickla. Svaki od
n|ih |c ponovno intcipictiian da ni|c bioloskog poickla od stianc visc
istiaziva•a.
21
Cak i "stiomatoliti" ko|i sc danas foimiia|u mogu biti pod
znakom pitan|a. !stiaziva•i su ncdavno ponovo intcipictiiali bio|nc
"stiomatolitc" opisanc iz iazli•itih dclova Skandinavi|c, ali ovoga puta da
nisu bioloskog poickla.
22
Mcdutim, mnogi ncsumn|ivi zivi stiomatoliti
posto|c na Zcml|i.
Gcoloski stub
"Gcoloski stub" picdstavl|a kombinovanu stubnu piczcntaci|u onoga
sto picdstavl|a komplctnu sckvcncu stcnskih |cdinica u Zcml|ino| koii.
23
On |c nckada analogan kaiti. \ takvom picdstavl|an|u, na|staii|i slo|cvi
su na dnu. Gcoloski stub sc mozc zamisliti kao dcbcli, vcitikalni isc•ak
kioz tankc slo|cvc stcna, kao sto |c ona| vidl|iv u icgionu Kan|ona
Koloiado (\clikog kan|ona) u Aiizoni (slika 13.1). Na tom lokalitctu |c
piisutan i |cdan scgmcnt na|nizcg dcla gcoloskog stuba. Tcimini ko|c
cvolucionisti koiistc pii svom opisivan|u iazli•itih glavnih dclova
gcoloskog stuba, piikazani su na lcvo| stiani tabclc 9.1. Ova sckvcnca
ni|c komplctna ni na |cdnom mcstu na Zcml|i, mada sc scgmcnti svih
glavnih dclova |avl|a|u na mnogim lokalitctima. Gcolozi sklapa|u kombi-
novani stub upoicdivan|cm infoimaci|a sa visc iazli•itih podiu•|a. Mala
odstupan|a u ob|asn|cn|ima, u odnosu na idcalizovani gcoloski stub, su
uobi•a|cna, ali gcncialni iaspoicd izglcda navodno koicktan. Dctal|ni|c
koiclaci|c izmcdu po|cdinih dclova •csto sc zasniva|u na fosilnim nala-
zima ko|i su otkiivcni u n|ima i/ili visti stcnc kod iazli•itih slo|cva, dok |c
opsta slika zasnovana na takozvanom iadiomctii|skom odicdivan|u
staiosti i na mcdusobnim vczama fosilnih slo|cva. Nckada |c uza|amna
povczanost dobia, a nckada bczna•a|na. Don|i slo| |c, naiavno, bio
talozcn pivi i nastaii|i |c.
Rcdoslcd fosila ko|i sc nalazi u gcoloskom stubu, za mnogc |c vazan
u bilo ko|o| intcipictaci|i pioslog zivota. !osili nam mogu dati indici|c u
poglcdu sicdinc u ko|o| su zivcli i o poicklu oiganizama ko|cg picd-
146 147
stavl|a|u. Dimcnzi|a vicmcna i staiost fosila da|u siiu sliku poickla - da
li sc svc to dcsilo za nckoliko hil|ada godina, kako tvidc zastupnici
stvaian|a, ili tokom mili|aidi godina, kako navodc cvolucionisti.
Kiatak picglcd gcoloskog stuba
Oni ko|i istiazu|u fosilc •csto pionalazc iazli•itc vistc fosila u
iazli•itim gcoloskim slo|cvima. Tabcla 9.1 da|c gcncialnu sliku domi-
nantnih tipova zivota nadcnih u gcoloskom stubu, ko|i su picdstavl|cni
fosilima, dok slika 1O.1 piikazu|c distiibuci|u glavnih tipova fosila u
gcoloskom stubu. Citaoci mogu konsultovati obc ilustiaci|c ko|c
ob|asn|ava|u tciminologi|u i iaspoicd u cvolucionom gcoloskom stubu.
Ccsto sc naglasava vclika iazlika ko|a posto|i izmcdu dva glavna dcla
ovakvog gcoloskog stuba - pickambii|uma, ko|i lczi ispod kambii|uma,
vcoma zna•a|nog pciioda, i fanciozoika, ko|i sc piotczc od kambii|uma
na goic. Tokom vckova ni|c pionadcn ni|cdan fosil u pickambii|umu,
dok |c hil|adc n|ih nadcno u slo|cvima odmah iznad n|ih. Ncdavno su
istiaziva•i opisali nckc pickambii|umskc fosilc, ali i dal|c osta|c
nagla scno n|ihovo vcliko izobil|c i iaznolikost u fanciozoiku. Ncki sma-
tia|u da svaki modcl istoii|c zivota na Zcml|i moia uzcti u obzii ovu
iazli•itost.
Tiagan|c cvolucionista za na|iani|im cvoluiianim foimama zivota u
aihaiku (na|nizi slo|cvi) bilo |c skonccntiisano na scdimcntc u 1uzno|
Afiici i \aiavuna giupi blizu Scvcinog pola u Austiali|i. Za ovc
lokalitctc sc smatia da su oko 3,5 mili|aidc godina staii. !stiaziva•i su
opisali malc vlaknastc tipovc fosila iz oba icgiona. Zbog svo|c mogucc
autcnti•nosti, oni su od vclikog intcicsa.
24
Ncki cvolucionisti ih smatia-
|u na|staii|im poznatim foimama zivota.
Piotciozoik (goin|a polovina pickambi|uma) |c iclativno izobilan sa
stiomatolitima. Naio•itu pazn|u ticba obiatiti na Ganflint ioznac iz
icgiona \clikih |czcia u Amciici. Ova| ioznac, iz don|cg dcla piotcio-
zoika, ima dobio o•uvanc vlaknastc fosilc ko|i uvcliko li•c savicmcnim
ci|anobaktcii|ama ioda Lyngbya i Oscillatoiia (modio-zclcnc algc).
25
Spccifi•ni sfcini fosili, zvani akiitaihc, |avl|a|u sc u goin|cm dclu
piotciozoika. Oni su obi•no oko O,O5 milimctaia u pic•niku, i za n|ih sc
mislilo da picdstavl|a|u ncku vistu algalnih cisti.
26
Onc pokazu|u i vcliku
iaznolikost, i povccan|c vcli•inc pii vihu. Palcontolozi smatia|u akii-
taihc mnogo napicdni|im foimama zivota (cukaiiotc) |ci ima|u |cdio u
svo|im ccli|ama, mada ncki ospoiava|u ovo ob|asn|cn|c. Iukaiiotc
ukl|u•u|u mnogc vistc oiganizama, od mikioskopskih amcba do vclikih
kauii divcca na Novom Zclandu. Sa dugc stianc, cvolucionisti smatia|u
da su baktcii|c ko|c ncma|u |cdio (piokaiiotc), cvoluiialc iani|c.
Nckoliko diugih malih fosilnih tipova |c opisano u piotciozoiku,
ukl|u•u|uci ob|cktc oblika vazc (O,O7 milimctaia), ncpoznatih svo|stava.
148 149
T
A
B
I
L
A

9
.
1

-

D
o
m
i
n
a
n
t
n
i

t
i
p
o
v
i

o
i
g
a
n
i
z
a
m
a

u

g
c
o
l
o
s
k
o
m

s
t
u
b
u
L
F
O
P
[
P
J
L
N
F
[
P
[
P
J
L
Q
B
M
F
P
[
P
J
L
Q
S
P
U
F
S
P
[
P
J
L
B
S
I
B
J
L
L
W
B
S
U
B
S
U
F
S
D
J
K
F
S
L
S
F
E
B
K
V
S
B
U
S
J
K
B
T
Q
F
S
N
L
B
S
C
P
O
E
F
W
P
O
T
J
M
V
S
P
S
E
P
W
J
D
J
K
V
N
L
B
N
C
S
J
K
V
N
N
o
p
|
u
w
p
!
c
j
m
k
b
l
b
!
d
w
f
u
o
j
d
b
-
!
o
f
l
j
!

f
u
j
o
b
s
j
-
!

p
w
f
l
-
!
q
u
j
d
f
-
!
t
j
t
b
s
j
-
!
s
j
c
f
!
j
!
j
{
p
c
j
m
k
f
!
j
o
t
f
l
b
u
b
J
t
u
p
!
l
b
p
!
h
p
s
f
-
!
e
s
v
h
j
!
t
j
t
b
s
j
-
!
c
j
m
k
l
f
!
l
b
p
!
v
!
h
p
s
o
k
p
k
!
l
s
f
e
j
/
C
j
m
k
l
f
!
d
j
l
b
e
f
-
!

f
u
j
o
b
s
j
-
!
c
j
m
k
l
f
!
d
w
f
u
o
j
d
f
-
!
h
n
j
{
b
w
d
j
-
!
t
j
t
b
s
j
!
j
!
n
b
m
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
C
j
m
k
l
f
!
d
j
l
b
e
f
-
!

f
u
j
o
b
s
j
-
!
e
j
o
p
t
b
v
s
v
t
j
!
j
!
e
s
v
h
j
!
h
n
j
{
b
w
d
j
S
p
h
p
{
o
p
!
c
j
m
k
f
-
!
t
f
n
f
o
f
!
q
b
q
s
b
u
j
-
!

f
u
j
o
b
s
j
-
!
h
n
j
{
b
w
d
j
!
j
!
o
f
l
j
!
w
p
e
p
{
f
n
d
j
S
p
h
p
{
o
p
!
c
j
m
k
f
-
!
t
f
n
f
o
f
!
q
b
q
s
b
u
j
-
!
c
j
m
k
l
f
!
m
j
l
p
q
p
e
f
-
!
l
p
s
b
m
j
-
!
s
j
c
f
-
!
w
p
e
p
{
f
n
d
j
-
!
h
n
j
{
b
w
d
j
O
b
t
m
b
h
f
!
v
h
m
k
b
-
!
t
f
n
f
o
f
!
q
b
q
s
b
u
j
-
!
c
j
m
k
l
f
!
m
j
l
p
q
p
e
f
-
!
b
k
l
v
m
f
-
!
|
l
p
m
k
l
f
-
!
w
p
e
p
{
f
n
d
j
-
!
n
b
m
j
!
n
p
s
t
l
j
p
s
h
b
o
j
{
n
j
N
b
m
f
!
l
p
q
o
f
o
f
!
c
j
m
k
l
f
-
!
c
f
{
w
j
m
j

o
f
!
s
j
c
f
-
!
s
j
c
f
!
p
l
m
p
q
o
k
b

f
-
!
l
p
|
m
k
p
s
j
c
f
-
!
b
k
l
v
m
f
-
!
n
b
m
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
C
f
{
w
j
m
j

o
f
!
s
j
c
f
-
!
n
b
m
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
-
!
o
f
p
c
j

o
f
!
l
p
q
o
f
o
f
!
c
j
m
k
l
f
N
o
p
h
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
-
!
v
l
m
k
v

v
k
v
~
j
!
u
s
j
m
p
c
j
u
f
-
!
c
s
b
i
j
p
q
p
e
f
!
j
!
l
p
s
b
m
f
U
s
j
m
p
c
j
u
j
-
!
c
s
b
i
j
p
q
p
e
j
!
j
!
e
s
v
h
j
!
n
b
m
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
!
.
!
l
b
n
c
s
j
k
v
n
t
l
b
!
f
l
t
q
m
p
{
j
k
b
F
e
j
b
l
b
s
b
!
g
b
v
o
b
!
)
o
f
p
c
j

o
j
!
n
p
s
t
l
j
!
p
s
h
b
o
j
{
n
j
*
B
l
s
j
u
b
s
i
f
!
)
b
m
h
f
@
*
C
b
l
u
f
s
j
k
f
T
u
s
p
n
b
u
p
m
j
u
j
B
l
s
j
u
b
s
i
f
!
)
b
m
h
f
@
*
C
b
l
u
f
s
j
k
f
O
b
w
p
e
o
f
!
q
s
p
u
p
t
j
o
u
f
u
j

l
f
!
c
b
l
u
f
s
j
k
f
!
j
!
f
v
l
b
s
j
p
u
f
T
m
p
k
f
w
j
u
f
!
g
p
s
n
f
@
T
u
s
p
n
b
u
p
m
j
u
j
@
N
o
p
|
u
w
p
!
q
t
f
v
e
p
g
p
t
j
m
b
W
f
m
j
l
j
!
c
s
p
k
!
g
p
t
j
m
b
G
p
t
j
m
j
!
w
f
p
n
b
s
f
u
l
j
G
p
t
j
m
j
!
j
{
v
{
f
u
o
p
!
s
f
u
l
j
!
j
m
j
o
f
!
q
p
t
u
p
k
f
Q ! S ! F ! L ! B ! N ! C ! S ! J ! K ! V ! N ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! G ! B ! O ! F ! S ! P ! [ ! P ! J ! L !
Q
F
S
J
P
E
J
E
P
N
J
O
B
O
U
O
J
!
U
J
Q
P
W
J
!
P
S
H
B
O
J
[
B
N
B
C
S
P
K
O
P
T
U
Na samom vihu piotciozoika, vcoma blizu kambii|uma, nalazimo
|cdinstvcnc viscccli|skc tipovc zivotin|a (Idiakaia fauna),
27
naio•ito u
Austiali|i i Rusi|i. Ncki li•c na papiati, civc, itd., i nc mogu sc lako
povczati sa poznatim zivim foimama. Tako sc ni|cdan od napicdni|ih
(viscccli|skih) tipova zivotin|a nc mozc postaviti ispod tog novoa, gdc |c
piisutno samo nckoliko slabo dcfinisanih foimi, za ko|c ncki mislc da ih
|c mogucc povczati sa danasn|im algama.
28
\pikos svim pioblcmima u idcntifikaci|i pickambii|umskih fosila, mi
mozcmo navcsti nckc ncsumn|ivo dobic piimcic. Oni ukl|u•u|u
ci|anobaktcii|c iz Ganflint ioznaca, akiitaihc, ci|anobaktcii|c iz Bitci
Spiinsa, i Idiakaia faunu, ko|i su svi izvcdcni iz goin|cg dcla pickam-
bii|uma (piotciozoik). Ovomc mozcmo dodati nckc mnogo sumn|ivi|c
vlaknastc foimc sa podiu•|a !ig Tii (Afiika) i Scvcinog Pola (Austiali|a)
ko|i piipada|u don|cm pickambii|umu (aihaik).
Diicktno iznad skoio pustog pickambii|uma slcdi nagla po|ava svih
glavnih foimi zivotin|a (vidcti Tabclu 9.1 i sliku 1O.1). Nau•nici obi•no
ova| nagli piclaz naziva|u "kambii|umska cksplozi|a". Na osnovu klasi-
fikacionih scma ko|c sc koiistc, oko 3O do 4O ili visc zivotin|skih kola
(na|vccc katcgoii|c zivotin|skog caistva) |avl|a sc u ovom dclu gcoloskog
stuba. Samo nckoliko, ili •ak mozda ni|cdan novi osnovni tip oiganiza-
ma nc po|avl|u|c sc iznad tog nivoa. Ova izncnadna po|ava ospoiava
svaku idc|u o dugim, postcpcnim cvolucionim pioccsima.
Obiaticcmo poscbnu pazn|u na intiigantnc fosilc iz poznatc kambii-
|umskc Baidzis glinc sa Kanadskih planina, gdc su istiaziva•i sakupili
visc od 73.OOO piimciaka.
29
Sli•ni tipovi oiganizama su otkiivcni i u Kini,
i na Gicnlandu. Ovi fosilizovani oiganizmi, uglavnom mckog tcla, poz-
nati su po svo|o| odli•no| o•uvanosti. Ncki su tako |cdinstvcni da su
istiaziva•i pictpostavili da oni picdstavl|a|u bio|na nova kola zivotin|a.
1cdan oiganizam |c tako zagonctan da mu |c dato odgovaia|ucc nau•no
imc - Hallucigcnia. Nau•nici su ga pivo ickonstiuisali sa izduzcnim
tclom ko|c |c hodalo na scdam paiova bodl|i, sa pipcima iznad tcla (slika
9.3). Diugi su pictpostavili supiotan poloza| - sa bodl|ama okicnutim na
goic. On |c mozda bio povczan sa civima ioda Onychophoia, ko|i ima|u
zaobl|cnc nogc, ali su bcz bodl|i.
3O
Slcdcca sugcsti|a |c da oni picdstav-
l|a|u dco mnogo vccc zivotin|c.
31
Nckoliko vaii|ctcta kopncnih bil|aka i zivotin|a, kao sto su papiati i
insckti, |avl|a|u sc u stcnskim slo|cvima iznad kambii|umskc cksplozi|c.
Sisaii sc pivi put |avl|a|u u don|cm mczozoiku, dok sc bil|kc cvctnicc nc
|avl|a|u svc do goin|cg mczozoika. Gmizavci su dominiiali u mczozoiku,
dok su sisaii i bil|kc cvctnicc dominiiali u slo|cvima kcnozoika.
Gcncialno, moiski oiganizmi su bili mnogobio|ni|i u don|cm palco-
zoiku, dok su kopncni oiganizmi dominiiali u mnogim slo|cvima iznad.
Mi ncmamo dobiih, autcnti•nih l|udskih fosila svc do poslcdn|cg dcscto-
hil|aditog dcla pictpostavl|cnog gcoloskog vicmcna. Od poscbnog
intcicsa |c poloza| iazli•itih piipadnika kola Hoidata, ko|i ukl|u•u|u
zivotin|c sa kostima, kao sto su iibc ili l|udi. !zglcda da Hoidati nudc
opstc povccan|c slozcnosti, kako sc idc navisc u gcoloskom stubu. Mnogi
smatia|u da |c ovakvo stan|c podupito •in|cnicama sa tcicna i da picd-
stavl|a dobai dokaz za cvoluci|u. \ slcdcccm poglavl|u ccmo analiziiati
altcinativna ob|asn|cn|a u odnosu na ovakav stav.
Masovno izumiian|c po|avl|u|c sc na mnogim nivoima u fanciozoiku.
Hoiizont masovnog izumiian|a sc |avl|a kada sc glavni odnosi fosilnih
vista, piisutni na |cdnom nivou, dugo nc |avl|a|u u slo|cvima iznad.
Ncstanak dinosauiusa |c poznati i ospoiavani piimci. Glavna izumiia-
n|a odigiala su sc, picma cvoluciono| tcoii|i, na vihu pciioda kambii|u-
ma, oidovici|uma, dcvona, pcima, tii|asa i kicdc, kao i sicdinom tcici-
|cia.
32
Nau•nici su ukazali na uziokc izumiian|a ko|i su ogiani•cni na
Zcml|u, kao sto su poplavc i vulkanskc aktivnosti, kao i na uziokc izvan
Zcml|c, kao sto su vcliki mctcoiiti.
33
Bcz obziia na uziok, fosilni zapis
svcdo•i o zna•a|no| katastiofi•ko| aktivnosti u pioslosti.
15O 151
SL!KA 9.3 - Rana intcipictaci|a zagonctnc zivotin|c ioda Hallucigcnia iz kam-
bii|umskc Baidzis glinc Kanadc. Novi|c intcipictaci|c smcsta|u bodl|c na vih.
Ncslagan|a po pitan|u nastanka fosila
Pic nckoliko vckova bilo |c pokusa|a podclc izmcdu fosila ko|i li•c na
zivc oiganizmc, i diugih |cdinstvcnih stiuktuia pionadcnih u stcnama,
kao sto su vcliki ncoiganski kiistali. L|udi su vciovali da obo|c poti•u od
nckc vistc konccntiisanog fluida, ili od dclovan|a nckih poscbnih vista
sila. Kasni|c, tokom poslcdn|cg dcla scdamnacstog vcka, iaspiava sc
usmciila po pitan|u da li su fosili ncoiganskog (nczivog) ili oiganskog
(zivog) poickla.
Kako |c vicmc odmicalo, bibli|ski Potop |c bio svc visc iazmatian pii
piou•avan|u fosila. Nau•nici su gcncialno piihvatali da sc Potop dcsio
pic nckoliko hil|ada godina i smatiali su ga glavnim dogada|cm u pio-
dukci|i fosila. Ncki su sc pitali, kako |c takav dogada| soitiiao fosilc u
slo|cvima. Bio|ni mislioci su ukazali da soitiian|c iczultu|c zbog iazlika
u gustini (tczi fosili tonu dubl|c). Diugi su pitali, zasto su ncki fosili
toliko iazli•iti od danasn|ih zivih oiganizama. A ncki su sc pitali, da li |c
moglo biti dovol|no vodc da sc pickii|u cviopski Alpi. !dc|a o vclikom
izdizan|u planina nakon Potopa, tada ni|c bila u modi. !pak, sicdinom
osamnacstog vcka, l|udi su siioko piihvatali bibli|ski Potop kao istoii|ski
dogada|, a fosilc su iazmatiali kao ostatkc nckadasn|ih oiganizama zati-
panih tim Potopom.
\ dcvctnacstom vcku su sc dcsilc iadikalnc piomcnc u misl|cn|ima,
nc toliko po pitan|u poickla samih fosila, vcc po pitan|u samih oiganiza-
ma ko|i su ih pioizvcli. Konccpti o dugim pciiodima vicmcna za nas-
tanak stcna i za nastanak zivota cvoluci|om, uvcli su mnoga pitan|a u
sam na•in intcipictiian|a fosila. Da li su fosili iczultat bibli|skog Potopa,
opisanog u 1. Kn|izi Mo|si|cvo|, ili su oni poslcdica miliona godina cvolu-
ci|c? \ slcdcca dva poglavl|a ccmo dctal|no analiziiati ovc poglcdc.
Zakl|u•ci
!osili su fascinantni i mogu nam mnogo toga icci o poicklu zivota i
n|cgovo| istoii|i. N|ihova intcipicntaci|a |c diicktno povczana sa anali-
zom konccpata cvoluci|c i stvaian|a. Oni lczc u samom ccntiu spoia
izmcdu matcii|alisti•kc naukc i Bibli|c.
Piou•avan|c fosila |c izazov, i picdmct |c vclikc polcmikc. Opicznost
|c vcoma pozcl|na. Dok su mnogi fosili dobio o•uvani, ncki su dclimi•no
ili vcoma ostcccni, i tcsko ih |c idcntifikovati. Nckada nc mozcmo biti
siguini da li |c u pitan|u piavi fosil.
Picma cvolucionom ob|asn|cn|u, gcoloski stub sadizi piostc oiga-
nizmc u svo|im don|im dclovima. \ccina zivotin|skih tipova |avl|a sc
izncnada u "kambii|umsko| cksplozi|i", a onda slcdc slo|cvi stcna sa
iazli•itim bil|nim tipovima, gmizavcima, sisaiima i bil|kama cvctnicama.
Tokom vckova, l|udi su iazmatiali iazli•itc konccptc o nastanku fo-
sila. Ncki su ukazali da fosili nasta|u pod dclovan|cm konccntiisanog flu-
ida. Mnogi vciu|u da fosili picdstavl|a|u oiganizmc zatipanc bibli|skim
Potopom, dok ih diugi smatia|u ostacima oiganizama ko|i su cvoluiiali.
L!TIRAT\RA
1. Wittgcnstcin L. 198O. Cultuic and valuc. Winch P, tianslatoi; Wiight GHv
(with Nyman H), cditoi. Chicago: Thc \nivcisity of Chicago Picss, p. 39c.
Tianslation of: \cimischtc Bcmcnikungcn.
2. Lawson DA. 1975. Ptciosaui fiom thc latcst Cicatccous of wcst Tcxas: dis-
covciy of thc laigcst flying cicatuic. Scicncc 187:947, 948.
3. Simpson GG. 1983. !ossils and thc histoiy of lifc. Ncw Yoik: Scicntific
Amciican Books, p. 2.
4. 1a sam konsultovao AS Romcia za dctal|c o ovom slu•a|u. \idcti: Romci
AS. 1964. Copc vcisus Maish. Systcmatic Zoology 13(4):2O1-2O7.
5. Za Maisovc dctal|ni|c izvcsta|c, vidcti: (a) Shoi IN. 1974. Thc fossil fcud:
bctwccn I. D. Copc and O. C. Maish. Hicksvillc, Ncw Yoik: Ixposition Picss,
pp. 184-186. Za visc dctal|a, vidcti takodc: (b) Platc R. 1964. Thc dinosaui
huntcis: Othnicl C. Maish and Idwaid D. Copc. Ncw Yoik: David McKay Co.
6. Shoi, p. 174 (icfcicnca 5a).
7. Za izvcsta|c o ovo| poznato| iaspiavi, kao i o opsiinom izvcsta|u datom u
•asopisu Hciald, vidcti: Shoic, p. 174. (icfcicnca 5a).
8. Bccibowci 1R. 1968. Scaich foi thc past: an intioduction to palcontology.
2nd cd. Inglcwood Cliffs, N.1.: Picnticc-Hall, p. 39.
9. Malakhova NP, Ovchinnikov LN. 1969. A find of fossils in gianitc of thc ccn-
tial \ials. Doklady Akadcmii Nauk SSSR 188:33-35. Tianslation of: O nakhod-
kc oiganichcskikh ostatkov v gianitakh Sicdncgo \iala.
1O. Cloud P. 1973. Pscudofossils: a plca foi caution. Gcology 1(3):123-127.
11. Glacssnci M!. 198O. Pscudofossils fiom thc Piccambiian, including
"Buschmannia" and "Piacsolcnopoia." Gcological Magazinc 117(2):199, 2OO.
12. Häntzschcl W. 1975. Ticatisc on invcitcbiatc palcontology, Pait W:
Misccllanca, supplcmcnt 1. 2nd cd. Bouldci, Colo.: Gcological Socicty of
Amciica, and Lawicncc, Kans.: \nivcisity of Kansas, pp. W169-179.
13. !bid., p. W146.
14. (a) Glacssnci M!. 1988. Pscudofossils cxplaincd as voitcx stiuctuics in
scdimcnts. Scnckcnbcigiana lcthaca 69(3/4):275-287; (b) Gutstadt AM. 1975.
Pscudo- and dubiofossils fiom thc Ncwland Limcstonc (Bclt Supcigioup, latc
Piccambiian), Montana. 1ouinal of Scdimcntaiy Pctiology 45(2):4O5-414; (c)
1cnkins R1!, Plummci PS, Moiiatiy KC. 1981. Latc Piccambiian pscudofossils
fiom thc !lindcis Rangcs, South Austialia. Tiansactions of thc Royal Socicty of
South Austialia 1O5(2):67-83; (d) Mcick IL. 1973. !maging and lifc dctcction.
BioScicncc 23(3):153-159; (c) Pickctt 1, Schcibnciová \. 1974. Thc inoiganic oii-
gin of "ancllotubulatcs." Miciopalcontology 2O(1):97-1O2; (f) Scivicc R!. 1995.
Piompting complcx pattcins to foim thcmsclvcs. Scicncc 27O:1299, 13OO.
152 153
15. Schopf 1W, Packci BM. 1987. Iaily Aichcan (3.3-billion to 3.5-billion-
ycai-old) miciofossils fiom Waiiawoona Gioup, Austialia. SCicncc 237:7O-73.
16. Cowcn R. 1995. Histoiy of lifc. 2nd cd. Boston, Oxfoid, and London:
Blackwcll Scicntific Publication, p. 39.
17. Buick R. 199O. Miciofossil iccognition in Aichcan iocks: an appiaisal of
sphcioids and filamcnts fiom a 3,5OO-million-ycai-old chcit-baiitc unit at Noith
Polc, Wcstcin Austialia. Palaios 5:441-459.
18. Ginsbuig RN. 1991. Contiovcisics about stiomatolitcs: viccs and viitucs.
!n: Müllci DW, McKcnzic 1A, Wcisscit H, cditois. Contiovcisics in modcin
gcology. London, San Dicgo, and Ncw Yoik: Acadcmic Picss, pp. 25-36.
19. (a) Hoffman P. 1973. Rcccnt and ancicnt algal stiomatolitcs: scvcnty ycais
of pcdagogic ciosspollination. !n: Ginsbuig RN, cditoi. Ivolving conccpts in
scdimcntology. 1ohns Hopkins \nivcisity Studics in Gcology, No. 21. Baltimoic
and London: 1ohns Hopkins \nivcisity Picss, pp. 178-191. \idcti takodc: (b)
Giotzingci 1P, Rothman DH. 1996. An abiotic modcl foi stiomatolitc moipho-
gcncsis. Natuic 383:423-425. (c) Lowc DR. 1994. Abiological oiigin of dcsciibcd
stiomatolitcs oldci than 3.2 Ga. Gcology 22:387-39O.
2O. (a) Hoffman (icfcicnca 19a). \idcti takodc: (b) Istaban M, Piay LC. 1975.
Subaqucous, syndcpositional giowth of in-placc pisolitc, Capitan Rccf Complcx
(Pcimian), Guadalupc Mountains, Ncw Mcxico, and wcst Tcxas. Gcological
Socicty of Amciica Abstiacts With Piogiams 7:1O68, 1O69; (c) Thomas C. 1968.
\adosc pisolitcs in thc Guadalupc and Apachc Mountains, wcst Tcxas. !n: Silvci
BA, cditoi. Guadalupian facics, Apachc Mountains aica, wcst Tcxas. Symposium
and guidcbook 1968 ficld tiip, Pcimian Basin Scction, Socicty of Iconomic
Palcontologists and Mincialogists Publication 68-11:32-35.
21. Gutstadt (icfcicnca 14b).
22. B|æikc T, Dypvik H. 1977. Quatcinaiy "stiomatolitic" limcstonc of sub-
glacial oiigin fiom Scandinavia. 1ouinal of Scdimcntaiy Pctiology 47:1321-1327.
23. Za potpuni picglcd iazvo|a konccpta gcoloskog stuba, vidcti: (a) Ritland
R. 1981. Histoiical dcvclopmcnt of thc cuiicnt undcistanding of thc gcologic
column: Pait !. Oiigins 8:59-76; (b) Ritland R. 1982. Histoiical dcvclopmcnt of
thc cuiicnt undcistanding of thc gcologic column: Pait !!. Oiigins 9:28-5O.
24. (a) Schopf 1W. 1993. Miciofissils of thc Iaily Aichcan Apcx chcit: ncw cvi-
dcncc of thc antiquity of lifc. Scicncc 26O:64O-646; (b) Schopf and Packci (icfc-
icnca 15); (c) Walsh MM, Lowc DR. 1985. !ilamcntous miciofossils fiom thc
3,5OO-million-ycai-old Onvciwacht Gioup, Baibciton Mountain Land, South
Afiica. Natuic 314:53O-532.
25. Stcwait WN, Rothwcll GW. 1993. Palcobotany and thc cvolution of plants.
2nd cd. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 35, 36.
26. Mcndclson C\. 1993. Aciitaichs and piasinophytcs. !n: Lipps 1H, cditoi.
!ossil piokaiyotcs and piotists. Boston, Oxfoid, and London: Blackwcll
Scicntific Publications, pp. 77-1O4.
27. Ta•an poloza| ovih oiganizama |c picdmct iaspiavc. \idcti: (a) Giotzingci
1P, Bowiing SA, Sayloi BZ, Kaufman A1. 1995. Biostiatigiaphic and gcochiono-
logic constiaints on caily animal cvolution. Scicncc 27O:598-6O4; (b) Kcii RA.
1995. Animal oddballs biought into thc anccstial fold? Scicncc 27O:58O, 581.
28. (a) Bcngston S, !cdonkin MA, Lipps 1H. 1992. Thc ma|oi biotas of
Piotozoic to Iaily Cambiian multiccllulai oiganisms. !n: Schopf 1W, Klcin C,
cditois. Thc Piotciozic biosphcic: a multidisciplinaiy study. Cambiidgc and
Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 433-534; (b) Han T-M, Runncgai B.
1992. Mcgascopic cukatyotic algac fiom thc 2.1-billion-tcai-old Ncgauncc !ion
!oimation, Michigan. Scicncc 257:232-235; (c) Shixing Z, Huincng C. 1995.
Mcgascopic multiccllulai oiganisms fiom thc 1,7OO-million-ycai-old Tuanshanzi
!oimation in thc 1ixian aica China. Scicncc 27O:62O-622.
29. Za gcncialni picglcd, vidcti: (a) Biiggs DIG, Iiwin DH, Collici !1. 1994.
Thc !ossils of thc Buigcss Shalc. Washington, D.C., and London: Smithsonian
!nstitution Picss; (b) Gould S1. 1989. Wondciful lifc: thc Buigcss Shalc and thc
natuic of histoiy. Ncw Yoik and London: W. W. Noiton and Co.
3O. Cowcn, pp. 83, 84 (icfcicnca 16).
31. Gould, p. 157 (icfcicnca 29b).
32. Klasi•na publikaci|a |c: (a) Ncwcll ND. 1967. Rcvolutions in thc histoiy of
lifc. !n: Albiitton CC, 1i., cditois. \nifoimity and simplicity: a symposium on thc
piinciplc of thc unifoimity of natuic. Gcological Socicty of Amciica Spccial
papci 89:63-91. \idcti takodc: (b) Cubtill 1L, !unncll BM. 1967. Numciical
analysis of Thc !ossil Rccoid. !n: Hailand WB, Holland CH, Housc MR,
Hughcs N!, Rcynolds AB, Rudwick M1S, Sattcithwaitc GI, Tailo LBH, Willcy
IC, cditois. Thc fossil iccoid: a symposium with documcntation. London:
Gcological Socicty of London, pp. 791-82O; (c) Raup DM, Scpkoski 11, 1i. 1984.
Pciiodicity of cxtinctions in thc gcological past. Piocccdings of thc National
Acadcmy of Scicnccs, \.S.A. 81:8O1-8O5.
33. (a) Hallam A. 199O. Mass cxtinction: pioccsscs. Iaithbound causcs. !n:
Biiggs DIG, Ciowthci PR, cditois. Palcobiology: a syntcsis. Oxfoid and
London: Blackwcll Scicntific Publications, pp. 16O-164; (b) 1ablonski D. 199O.
Mass cxtinction: pioccsscs. Ixtiatciicstiial causcs. !n: Biiggs and Ciowthci, pp.
164-171.
154 155
Dva poglcda - stvaian|c i cvoluci|a - |csu vcoma supiostavl|cni.
Stvaian|c pictpostavl|a ncdavni nastanak zivota, pic nckoliko hil|ada
godina od stianc Boga, i unistcn|c tog stvaian|a u vcliko| poplavi
(Potopu) opisano| u 1. Kn|izi Mo|si|cvo|. Posto zivota ni|c bilo pic
stvaian|a, sav fosilni zapis |c nastao poslc stvaian|a. Ivoluci|a, sa diugc
stianc, pictpostavl|a spontani nastanak zivota
2
od pic nckoliko mili|aidi
godina, i n|cgov postcpcni iazvo| u napicdni|c foimc, ukl|u•u|uci icla-
tivno skoiu cvoluci|u •ovcka. !osilni zapis nam mozc mnogo toga icci po
pitan|u - ko|i |c konccpt koicktan.
Zastupnici stvaian|a i cvoluci|c posmatia|u fosilc iz supiotnih pci-
spcktiva. Ivolucionisti vidc ova| zapis kako piikazu|c postcpcni iazvo|
zivotnih foimi, dok ga zastupnici stvaian|a vidc kao zapis zatipavan|a
tokom poplavc. Picma ovom pivom konccptu, fosilni zapis piikazu|c
cvolucioni iazvo|, a picma diugom, on piikazu|c izncnadno unistcn|c.
Kada budcmo pioccn|ivali ova ob|asn|cn|a, ticbamo imati na umu ovc
supiostavl|cnc pcispcktivc.
\ ovom poglavl|u pioccniccmo nckc intcipictaci|c gcoloskog stuba
sa aspckta konccpta stvaian|a i upoicditi ih sa nckim cvolucionisti•kim
pcispcktivama.
!osili i stvaian|c
Ivolucionisti •csto smatia|u fosilni zapis |cdnim od na||a•ih aigumc-
nata za svo|u tcoii|u. Bcz sumn|c, mnogi cvolucionisti bi napustili svo|c
vciovan|c u cvoluci|u ukoliko nc bi mogli da vidc opstu sliku povccan|a
slozcnosti oiganizama od dna ka vihu u gcoloskom stubu, i takodc
zna•a|nu |cdinstvcnost fosila na iazli•itim nivoima. Ivolucionisti sma-
tia|u da tipovi fosila nisu sasvim pomcsani, kao sto bi to ncki o•ckivali
da sc dcsilo tokom Potopa. Stavisc, u okviiu giupc ki•mcn|aka (zivoti-
n|c sa kostima, kao sto su zmi|a i koza), ncki takodc vidc odicdcno
povccan|a slozcnosti u gcoloskom stubu, od dna ka vihu fanciozoika.
Ribc su navodno pivi ki•mcn|aci ko|i sc po|avl|u|u, piaccni vodozcmci-
ma, gmizavcima, sisaiima i pticama. Ovo piikazu|c opsti ticnd u piavcu
iazvi|cnosti. Ki•mcn|aci su mala giupa oiganizama i oni picdstavl|a|u
samo oko tii pioccnta svih zivih vista. Mcdutim, ki•mcn|aci su zivotin|c
ko|c su, picma cvoluci|i, nama na|blizc. Mnogi smatia|u takvc •in|cnicc
kao dobai aigumcnt za cvoluci|u, ali posto|c i altcinativna ob|asn|cn|a.
Picostali oiganizmi (baktcii|c, bcski•mcn|aci i bil|kc) nc piikazu|u tako
dobic cvolucionc sckvcncc.
3
Zastupnici stvaian|a icsava|u ova| navodni izazov gcoloskog stuba
isti•uci da |c na mnogim lokalitctima gcoloski stub poicmcccn, sa staii-
|im fosilima i stcnama ko|i sc nalazc iznad onih mladih. Oni tvidc da
takvc anomali|c ncgiia|u cco konccpt gcoloskog stuba. Dzoidz Mck
Kiidi Pia|s, vodcci zastupnik stvaian|a tokom pivog dcla dvadcsctog
vcka, zastupao |c ova| poglcd.
4
Mnogi diugi zastupnici stvaian|a su
kicnuli za n|im.
5
Na|bol|i piimcii poicmcccnosti fosila i/ili slo|cva
ukl|u•u|u Luisov poicmcca| u Montani i Kanadi, poicmcca| na Hait
planini u \a|omingu, i Matcihoin u Sva|caisko|. \ slu•a|u Lcvisovog
poicmcca|a, pickambii|umskc stcnc lczc picko kicdnih stcna, za ko|c sc
vciu|c, picma standaidnim gcoloskim intcipictaci|ama, da su oko 9OO
milion godina mladc. To zna•i da su gcoloskc silc pokicnulc (guinulc
hoiizontalno) staii|c pickiiva|ucc slo|cvc sa zapada, picko mladih stcna,
na iasto|an|u od na|man|c 5O-65 kilomctaia. Ncki zastupnici stvaian|a
odbacu|u svaku pomisao na ovakav na•in pokictan|a, ncgiia|uci tako
opiavdanost gcoloskog stuba. To |c bio picdmct vclikc iaspiavc,
ukl|u•u|uci pogicsnu idcntifikaci|u kontaktnc zonc poicmcca|a
6
i diugc
ponovnc intcipictaci|c. Ncki ko|i su piou•avali kontaktnu zonu
Luisovog poicmcca|a, kazu da su ncki zl|cbovi i uscci o•iglcdni u ovim
stcnama, sto bi moglo da ukazc da sc bai ncki mali poicmcca| dcsio.
Diugi autoii kazu da svi na|bol|i piimcii fosila, na takozvanim
"nco•ckivanim mcstima", dolazc iz planinskih podiu•|a ko|a sadizc
mnostvo dokaza o stcnskim poicmcca|ima, i ko|i obi•no ukl|u•u|u
piomcnc u poloza|u stcna. Na|vazni|a |c •in|cnica, kazu ovi autoii, da u
mnogim dclovima planinskih podiu•|a i u siiokim, man|c poicmcccnim,
iavni|im dclovima kontincnata, fosili gcncialno piatc piavilan icdoslcd.
To sc ticba uzcti u obzii, kazu oni. Oni takodc kazu da mi nc mozcmo
ignoiisati tu opstu sliku, i da gcncialni iaspoicd fosila u gcoloskom
stubu izglcda autcnti•an. Mi ccmo u dal|cm iazmatian|u piihvatiti ovu
pictpostavku, i vidcti da li ona mozc da odizi cvolucioni modcl.
Zivot u dubl|im stcnama
Na|nizi dclovi gcoloskog stuba, nckada nazvani pickambii|umom
(aihaik i piotciozoik; slika 1O.1, tabcla 9.1), obi•no lczc duboko u zcml|i.
Mcdutim, izdizan|c i ciozi|a ih nckada izlazu na povisini zcml|c.
156 157
10. GeoIoski stub i koncept
stvaranja
Posto|i dovol|no svctla za onc ko|i odlu•c
samo da poglcda|u, i dovol|no miaka
za onc sa supiotnim stavom.
- Paskal
1
Busotinc ko|c tiaga|u za naftom, ko|c •csto dostizu dubinc od nckoliko
kilomctaia, mogu takodc izvaditi n|ihovc uzoikc. Tokom poslcdn|ih
dcccni|a palcontolozi su ulozili dosta tiuda u naglasavan|u ictkih fosil-
nih nalaza iz ovih dubl|ih stcna. Takvi fosili picdstavl|a|u piosti|c oiga-
nizmc. !zuzctak su mnogo slozcni|i fosili Idiakaia faunc. Oni su vcoma
blizu kambii|uma (slika 1O.1) i izglcda|u mnogo visc povczani sa kam-
bii|umskim vistama. \ svihu ovc diskusi|c, mozcmo ih smatiati u okviiu
obil|a fosilnih tipova iz fanciozoika (od kambii|uma do danas). Ali sta
ccmo sa piosti|im oiganizmima nadcnim nizc u gcoloskom stubu? Zai
oni nc picdstavl|a|u iani|c foimc zivota na svom putu cvoluci|c u mnogo
slozcni|c tipovc? Zastupnici stvaian|a nisu obavczni da piihvatc ovu
cvolucionu idc|u, zato sto piostc zivotnc foimc zivc •ak i danas u tim
dubl|im stcnama i tu lako mogu biti fosilizovanc.
Svi smo mi upoznati sa zivotin|ama i bil|kama na kopnu, kao i sa
planktonima, iibama i kitovima u okcanima. Ali novo biolosko caistvo
dolazi u ccntai pazn|c - zivot u dubokim stcnama. Stcnc Zcml|inc koic,
naio•ito onc dubl|c, su iclativno ncpiistupa•nc. "Dalcko od o•i|u,
dalcko od uma", ovdc sc obi•no piimcn|u|c. !ako su nam odicdcni obli-
ci zivota iz dubl|ih stcna poznati tokom dcccni|a, ni|c izncnadu|ucc da su
tck odncdavno nau•nici obiatili ozbil|ni|u pazn|u na ovo skiivcno
biolosko caistvo.
Odavno sc zna da oiganizmi kao sto su baktcii|c, civi i laivc inscka-
ta, posto|c u izobil|u u pivom mctiu dubinc Zcml|inog tla. !spod tog
nivoa, bio| oiganizama sc diamati•no sman|u|c, ali opsta|c u
izncnadu|uccm bio|u do vclikih dubina. 1cdini oblik zivota ko|i sc iazvi-
158 159
SL!KA 1O.1 - Distiibuci|a glavnih tipova oiganizama u gcoloskom stubu. Staiost
data u milionima godina, u •ctvitom icdu, zasnovana |c na standaidno|
gcolosko| skali i ni|c piihvaccna od stianc autoia ovc kn|igc. Zapazitc da vic-
mcnska skala ni|c lincaina. !anciozoik |c naglascn pct puta u poicdcn|u sa
pickambii|umom.
Zasnovano na (a) Bcnton M1, cditoi. 1993. Thc fossil iccoid 2. London, Glasgow, and
Ncw Yoik: Chapman and Hall; (b) Boaidman RS, Chcctham AH, Rowcll A1, cditois.
1987. !ossil invcitcbiatcs. Polo Alto, Oxfoid, and London: Blackwcll Scicntific
Publications; (c) Cubtil 1L, !unncl BM. 1967. Numciical analysis of Thc !ossil Rccoid. !n:
Hailand WB, Holland CH, Housc MR, Hughcs N!, Rcynolds AB, Rudwick M1S,
Sattcithwaitc GI, Tailo LBH, Willcy IC, cditois. Thc fossil iccoid: a symposium with
documcntation. London: Gcological Socicty of London, pp. 791-82O; (d) Iichci DL,
McAlcstci AL. 198O. Histoiy of thc caith. Inglcwood Cliffs, N.1.: Picnticc-Hall; (c) Gould
S1. 1989. Wondciful lifc: thc Buigcs Shalc and thc natuic of histoiy. Ncw Yoik and
London: W. W. Noiton and Co. (f) Knoll AH. 1992. Thc caily cvolution of cukaiyotcs: a
gcological pcispcctivc. Scicncc 256:622-627; (g) Knoll and Rothwcll (icfcicnca 32); (h)
Lipps 1H, cditoi. 1993. !ossil piokaiyotcs and piotists. Boston, Oxfoid, and London:
Blackwcll Scicntific Publications; (i) Mooic RC, cditoi. 1955-1981. Ticatisc on invcitc-
biatc palcontology, Paits !, !, K, O, S. Bouldci, Colo.: Gcological Socicty of Amciica, and
Lawicncc, Kans.: \nivcisity of Kansas Picss; (|) Simonctta AM, Conway Moiiis S, cditois.
1991. Thc caily cvolution of Mctazoa and thc significancc of pioblcmatic taxa. Cambiidgc
and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss; (k) Simpson GG, 1983. !ossils and thc histo-
iy of lifc. Ncw Yoik: Scicntific Amciican Books; (l) Stanlcy SM. 1989. Iaith and lifc
thiough timc. 2nd cd. Ncw Yoik: W. H. !iccman and Co.; (m) Stcwait WN, Rothwcll GW.
1993. Palcobotany and thc cvolution of plants. 2nd. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc
\nivcisity Picss, pp. 51O, 511.
|a na tim dubinama |csu iazli•iti mikiooiganizmi. Posto|i obil|c piimcia.
7
Sumpoino-icdukcionc baktcii|c su izobilnc u podzcmnim vodama na
dubinama od 8OO-1.OOO mctaia u Baku oblasti Azcibc|dzana (bivsi
SSSR). Ovdc onc da|u iuzi•astu bo|u vodi ko|a isti•c, piilikom opciaci-
|a buscn|a tla u tiagan|u za naftom. Bilo |c pioizvcdcno nckih 5.OOO
litaia iuzi•astc vodc dncvno u toku od scst mcscci.
8
\gl|cni slo| u
Ncma•ko|, ko|i lczi na dubini od 4OO mctaia, sadizi oko 1.OOO batcii|a u
giamu ugl|a. Otpiilikc ista konccntiaci|a baktcii|a zivi u podzcmno|
vodi, visc od |cdnog likomctia ispod povisinc, u Mcdison kic•n|aku
scvcio-zapadnih S|cdin|cnih Dizava.
9
\iscnc su opscznc studi|c u 1uzno| Kaiolini, u tii busotinc na dubi-
nama vccim od 5OO mctaia. !stiaziva•i su obi•no nalazili 1OO.OOO do 1O
miliona baktcii|a po giamu scdimcnta, i izolovali su visc od 4.5OO
iazli•itih vista. \ man|c piopustvl|ivim glinovitim scdimcntima, ko|i sc
nalazc izmcdu iczcivoaia podzcmnih voda, bio| baktcii|a |c dosta man|i,
obi•no man|i od 1.OOO po giamu.
12
!zncnadu|ucc |c da na lokalitctima
1uznc Kaiolinc, i to na nckoliko nivoa, zivc vlaknastc zclcnc algc ko|c
obi•no zahtcva|u svctlost za svo| iast, dostizuci dubinu od 21O mctaia.
13
!stiaziva•i ob|asn|ava|u n|ihovo piisustvo na tako vclikim dubinama kao
moguci indikatoi nckc vistc vczc sa povisinom, ili vcoma vclikom
sposobnoscu za zivotom kod algi. Slcdcca studi|a pokazu|c piisustvo
viiusa ko|i zivc u baktcii|ama na dubini od 4O5 mctaia.
14
Mikiooiganizmi obi•no posto|c u svim scdimcntnim stcnama,
15
a
na|piisutni|i su u podzcmnim vodama. !stiaziva•i su ih takodc otkiili u
gianitu. Tomas Gold (Thomas Gold)
16
|c iznco dokazc o n|ihovo|
aktivnosti na dubini od 6 kilomctaia u busotini svcdskog Sil|an kiatcia
(44 kilomctaia u pic•niku). Takodc, on izvcstava o otkiicu nckoliko vista
zivih baktcii|a nadcnih na dubini vcco| od 4 kilomctaia na istom lokalitc-
tu. On •ak ukazu|c da sc bio| zivih oiganizama u tim stcnama mozc
upoicditi sa bio|cm svih zivih oiganizama na Zcml|ino| povisini.
17
Sposobnost mikiooiganizama da dclimi•no zivc i u stcnama, iczultu-
|c iz n|ihovc malc vcli•inc, omogucava|uci im da cgzistiia|u u malim
piostoiima poia, izmcdu zinaca minciala. Baktcii|c su obi•no oko
|cdnog hil|aditog dcla milimctia u pic•niku. Piotozoc, algc, gl|ivc i
ci|anobaktcii|c (baktcii|c ko|c ima|u sposobnost fotosintczc) su gcncial-
no 1O-1OO puta vccc, ali sc lako mogu umctnuti izmcdu •cstica kiupni|cg
scdimcnta, kao sto |c pcsak. \laga |c vazna za n|ihovo piczivl|avan|c, a
voda |c obi•no dostupna do dubina od |cdnog kilomctia, a •csto i mnogo
dubl|c. Lagani bo•ni i vcitikalni pokicti podzcmnih voda potpomazu
siicn|c mikiooiganizama.
Razli•iti mikiooiganizmi nadcni na vclikim dubinama poscdu|u
mnostvo biohcmi|skih sistcma ko|i im omogucava|u da piczivc pod
ncobi•nim uslovima.
18
Ncki uspcva|u na tcmpciatuiama iznad 15O
o
C, ali
|c ova infoimaci|a picdmct iaspiavc. Mnogi od n|ih zahtcva|u kisconik,
dok ncki nc mogu piczivcti u n|cgovom piisustvu. Diugi mogu opstati
pod bilo ko|im uslovima. Ccsto voda na tim dubinama sadizi umcicn
iznos kisconika, mada dclovi zcml|c bcz kisconika nisu ncuobi•a|cni. Ovi
oiganizmi dobi|a|u svo|u cncigi|u od oiganskih i ncoiganskih sasto|aka.
Na osnovu picthodno izncscnog, cvidcntno |c da nckada ncpoznati
zivi svct posto|i u stcnama. Na zalost, ovi "ta|anstvcni" oiganizmi su ic-
lativno ncpiistupa•ni. N|ihovo piisustvo postavl|a ncka intcicsantna
pitan|a u poglcdu fosilnog zapisa mikiooiganizama nadcnog u dubl|im
stcnama.
Konccpt stvaian|a i zivot u dubl|im stcnama
Ccsto sc podaci ob|asn|ava|u na visc od |cdnog na•ina. Hipotczc da
fosili piostih oiganizama, nadcnih u dubl|im stcnama, picdstavl|a|u ianc
foimc zivota na n|ihovom putu cvoluci|c u mnogo napicdni|c foimc, |csu
|cdno ob|asn|cn|c. Ncdavna otkiica zivota u dubl|im stcnama takodc
dopusta|u sugcsti|c da takvi fosili picdstavl|a|u oiganizmc ko|i tu danas
noimalno zivc ili su ncdavno dospcli u tc dubokc stcnc. Dcmonstiiiano
piisustvo zivota u stcnama ukazu|c da mozcmo bai iazmotiiti takvu
intcipictaci|u, pic ncgo sto piihvatimo da piosti |cdnoccli|ski pickam-
bii|umski fosili picdstavl|a|u dokaz za cvoluci|u. Cin|cnica da su zivc
vlaknastc algc nadcnc u ovim dubokim slo|cvima mozc picdstavl|ati
izvoi za vlaknastc fosilc za ko|c sc pictpostavl|a da su 3,5 mili|aidc go-
dina staii. Takodc, katastiofi•ki bibli|ski Potop |c mogao olaksati tian-
spoit mikioskopskih algi kako su povisinskc vodc piolazilc i ulazilc u
dubl|c stcnc.
Stiomatoliti
19
sc takodc |avl|a|u u dubl|im stcnama. N|ihovo
ob|asn|cn|c |c mnogo zagoncntni|c i sa pcispcktivc konccpta stvaian|a i
cvoluci|c. Stiomatoliti su vazan dco cvolucionog sccnaii|a o ianom
zivotu (tabcla 9.1), ali |c kao i u slu•a|u mnogih fosila u dubl|im stcna-
ma, n|ihova idcntifikaci|a pioblcmati•na. Ncki nau•nici su ponovo intci-
pctiiali nckc siioko piihvaccnc piimcic staiih stiomatolita kao talozcn|c
i dcfoimaci|u mckog scdimcnta.
2O
Palobotani•ai A. H. Nol (Knoll) sa
Haivaida isti•c da "ncma stiomatolita iz don|cg aihaika ko|i sadizc
mikiofosilc. Tako, moia|u sc iazmotiiti nc-bioloskc altcinativc".
21
Koicktna idcntifikaci|a fosila stiomatolita u dubl|im stcnama |c
vazna za pitan|c poickla zivota. Ncdavno otkiicc zivih stiomatolita ko|i
su aktivno foimiiani u supl|inama stcna, kao kod koialnih gicbcna, kom-
pliku|u pioccnc o n|ihovo| staiosti. Ovc spcci|alnc stiomatolitskc
naslagc naziva|u sc cndostiomatoliti. Baktcii|c ko|c nc zahtcva|u svctlost
kao izvoi cncigi|c, olaksava|u scdimcntnu akumulaci|u cndostiomatoli-
ta. Klod Monti (Claudc Monty), bioscdimcntolog sa \nivcizitcta Li|cz
u Bclgi|i, ukazu|c da sc cndostiomatoliti mogu foimiiati u stcnskim
16O 161
supl|inama na dubinama od •ak 3 km.
22
To postavl|a pitan|c da li bi ncki
stiomatoliti u dubl|im stcnama, ko|i su mogucc iasli u pukotinama,
mogli biti cndostiomatoliti ko|i su ncdavno nastali. Nasc poznavan|c u
poglcdu takvih stiomatolita |os uvck |c ncdovol|no i zato nc mozcmo
izncti kona•nc zakl|u•kc.
!zglcda da •in|cnicc iz dubl|ih stcna, u odnosu na ianu cvoluci|u
zivota, ukazu|c na altcinativna ob|asn|cn|a. Mi moiamo opiczno iaz-
motiiti tii faktoia: (1) pioblcm ta•nc idcntifikaci|c piostih mikioskop-
skih fosilnih tipova, (2) •in|cnicu da fosilizovanc foimc zivota mogu
picdstavl|ati stvoicnc foimc ko|c su zivclc u stcnama i zatim bilc fosili-
zovanc, a nc ianc stadi|umc u cvoluci|i zivota, i (3) infiltiaci|u
mikioskopskih povisinskih oiganizama u dubl|c stcnc, naio•ito tokom
katastiofi•kih dogada|a.
Konccpt stvaian|a i fosili fanciozoika
Rclativno izobil|c dobio o•uvanih fosila u goin|cm dclu gcoloskog
stuba - zvanom fanciozoik (od kambii|uma do danas; slika 1O.1 i tabcla
9.1) - obczbcdu|c diuga•i|i okvii podataka i ob|asn|cn|a, ncgo ictki i
•csto pioblcmati•ni fosili iz don|ih slo|cva (pickambii|uma).
Ovdc |c navodno konstatovano povccan|c slozcnosti fosila iduci od
don|ih ka goin|im slo|cvima gcoloskog stuba. Analiziiaccmo nckoliko
altcinativa ko|c zastupnici stvaian|a pictpostavl|a|u u ob|asn|cn|u ovc
po|avc. Onc ukl|u•u|u giupisan|c oiganizama uslcd faktoia (1)
pokictl|ivosti, (2) plovnosti, i uslcd (3) ckoloskih faktoia. Bilo ko|i
modcl poplavc ukl|u•u|c u odicdcno| mcii sva ova tii faktoia. Ni|cdan
po|cdina•ni faktoi nc mozc sam posto|ati i biti samostalno odgovoian za
iaspoicd fosila, a ukl|u•cno |c, bcz sumn|c, i nckoliko diugih faktoia.
Ncki smatia|u da posto sc bavimo pioslim |cdinstvcnim i komplcksnim
dogada|ima o ko|ima, kako kazu, ncmamo mnogo podataka, ob|asn|cn-
|a sc moia|u iazmatiati kao pictpostavkc.
!aktoi pokictl|ivosti
Soitiian|c pokictl|ivoscu mozc sc piimcniti na zivotin|c na na•in
kako su onc pokusavalc da pobcgnu uslcd postcpcnog izdizan|a voda
globalnog Potopa. Na piimci, pticc su ictkc u fosilnom zapisu. Dobio
o•uvani ostaci |os nisu pionadcni ispod |uiskih slo|cva. O•ckivali bismo
od n|ih da postcpcno bczc ka visim tcicnima, mcsccima tokom Potopa,
ostavl|a|uci |cdino tiagovc u mckim scdimcntima. Ovo mozc ob|asniti
|asnc i iclativno bio|nc tiagovc ptica u tii|asu, ispod bilo kakvih fosilnih
kosti|u ptica.
23
!sto tako, tiagovi vodozcmaca i gmizavaca ima|u tcndcn-
ci|u dominaci|c u nizim slo|cvima gcoloskog stuba, visc ncgo n|ihovc fo-
silnc kosti.
24
Kiupni|c kopncnc zivotin|c su izglcda imalc bol|u mogucnost bcg-
stva u visc icgionc tokom Potopa, ncgo onc man|c. To |c mozda osnova
Kopovog piavila (Copc) ko|c kazc da u cvoluci|i zivotin|c tczc piogicsi-
|i u smciu kiupni|ih vcli•ina.
25
Dok uloga pokictl|ivosti u distiibuci|i
zivotin|a u gcoloskom stubu tokom poplavc mozc ostati picdmct spcku-
laci|c, Kopovo piavilo i takvi podaci kao sto |c distiibuci|a tiagova, dobio
sc uklapa|u u konccpt nckc vistc soitiian|a u odnosu na pokictl|ivost
oiganizama.
!aktoi plovnosti
Tokom vckova su bio|ni nau•nici ukazivali na soitiian|c na osnovu
gustinc, kao moguci mchanizam za ob|asn|cn|c fosilnog zapisa u okviii-
ma bibli|skog Potopa. Tako imamo da vccina piosti|ih oiganizama, kao
sto su koiali, puzcvi, skol|kc, biahiopodi i diugi moiski oiganizmi, ima|u
vccu gustinu i takodc su bol|c picdstavl|cni u don|im dclovima gcoloskog
stuba, ncgo n|ima mnogo blizi ki•mcn|aci, kao sto su zabc i ma•kc. Mozc
li cfckat gustinc, ko|i dclu|c tokom poplavc, biti odgovoian za ovakvu
distiibuci|u? Mogucc |c na lokalnom nivou, ali |c pioblcmati•no da soi-
tiian|c picma gustini zivih oiganizama mozc biti gcncialno ob|asn|cn|c
za cco gcoloski stub. Zivotin|c sa tczim skclctima sc takodc |avl|a|u i u
visim dclovima gcoloskog stuba.
Plovnost lcscva ki•mcn|aka mozc biti vcoma vazan faktoi. Nakon
smiti, ncki ki•mcn|aci ima|u tcndcnci|u da pluta|u mnogo duzc ncgo
diugi. Picliminaini ckspciimcnti na uginulim oiganizmima ukazu|u da
pticc pluta|u u pioscku 76 dana, sisaii 56 dana, gmizavci 32 dana, i
vodozcmci 5 dana.
27
Moiamo icci da danasn|i picdstavnici ovih giupa
doncklc vaiiia|u od n|ihovih fosilnih picdstavnika, da|uci tako mozda
diuga•i|c iczultatc za istc tipovc ki•mcn|aka. !pak, ovi podaci sc dobio
uklapa|u i u iaspoicd u gcoloskom stubu, i sa vicmcnskim okviiom
Potopa opisanog u Bibli|i. Tako faktoi plovnosti mozc biti faktoi ko|i |c
dclovao za vicmc Potopa.
Tcoii|a ckoloskc zonaci|c
Slcdccc ob|asn|cn|c zastupnika stvaian|a, po pitan|u ticndova u fo-
silnom zapisu gcoloskog stuba, zasniva sc na pictpostavl|cno| ckolosko|
distiibuci|i oiganizama pic Potopa. Razumno |c pictpostaviti da |c pic
Potopa distiibuci|a bil|aka i zivotin|a vaiiiala od mcsta do mcsta, kao sto
|c to danas. Polaini mcdvcdi nisu zivcli u danasn|im tiopskim icgionima.
Takodc, lako mozcmo zapaziti ckoloskc iazlikc u planinskim podiu•|ima
gdc sc bil|kc i zivotin|c u nizim podiu•|ima zna•a|no iazliku|u od onih na
visim. Na piimci, zabc i zmi|c nc zauzima|u vihovc na|visih planina,
mada ncki sisaii uspcva|u tu da piczivc. 1cdno od ob|asn|cn|a gcoloskog
162 163
stuba, od stianc zastupnika stvaian|a, zvano "tcoii|a ckoloskc zonaci|c",
pictpostavl|a picpotopnu ckolosku distiibuci|u doncklc sli•nu distiibu-
ci|i fosila u gcoloskom stubu. Diugim ic•ima, iaspoicd fosila u
gcoloskom stubu gcncialno piikazu|c visinski iaspoicd picpotopnc
ckologi|c. \ ovom modclu, dinosauiusi i l|udi su zivcli u isto vicmc, ali
u diuga•i|im ckoloskim uslovima. L|udi su zauzimali visa podiu•|a.
Da bismo iazmotiili kako |c Potop mogao uziokovati ova| iaspoicd u
fosilnom zapisu, ticba da napiavimo iazliku izmcdu poznatih, malih
lokalnih poplava, i ncpoznatog globalnog dogada|a, kako |c to opisano u
1. Kn|izi Mo|si|cvo| u Bibli|i. Nckada mi dozivl|avamo Potop kao ispi-
ian|c scdimcnata sa visih podiu•|a u nizc, i mcsan|c svcga sto posto|i bcz
ikakvog icda. Mcdutim, naslagc Potopa su •csto vcoma soitiianc i
foimiia|u piostianc iavnc slo|cvc. Na siicm planu, mcsan|c |c •ak
mnogo tczc. Raspoicd fosila |c mogao nastati kako |c voda, ko|a sc
polako podizala, postcpcno unistavala iazli•itc picpotopnc picdclc
za|cdno sa oiganizmima kaiaktciisti•nim za tc picdclc, i tako ih talozila
po n|ihovom icdoslcdu u vclikim taloznim bascnima na kontincntima.
Samo po scbi, mi nc o•cku|cmo da |c kisa picmcstila zivotin|c i divccc,
ali vcliki talasi nadolazccih voda Potopa su mogli to da uiadc. Ccsto su
iapidni podvodni mul|ni tokovi, zvani tuibiditni tokovi,
28
mogli nositi
scdimcntc i oiganizmc u dubl|c dclovc bascna. Rcdoslcd fosila u takvim
scdimcntnim bascnima mozc piikazati icdoslcd ciodovan|a icgiona ko|i
su bili postcpcno unistavani izdizan|cm vodc. Haiold Klaik (Haiold W.
Claik),
29
ko|i supiotno od svog mcntoia Dzoidza Mck Kiidi Pia|sa pii-
hvata kao •in|cnicu uicdcn iaspoicd fosila u gcoloskom stubu, iazvio |c
ovu idc|u zonaci|c. Slika 1O.2 piikazu|c pictpostavl|cni picpotopni
icgion. Ako |c postcpcno nadolazcca poplava, kako |c opisano goic,
unistila takav picdco, ona bi iczultovala gcncialnim iaspoicdom ko|cg
danas nalazimo u fosilnom zapisu. \ ovom modclu, iaspoicd iiba,
vodozcmaca, gmizavaca i sisaia, izncscn u picthodnom izlagan|u, mogao
|c iczultovati od pivobitnog picpotopnog iaspoicda iazli•itih oiganiza-
ma.
Nckada zastupnici tcoii|c ckoloskc zonaci|c visc picvcliko
upioscavan|c, upoicdu|uci danasn|u ckologi|u picvisc blisko sa picpo-
topnom ckologi|om. !ako |c nasa danasan|a ckologi|a povczana sa ias-
poicdom fosila u opstcm smislu, mi nc o•cku|cmo da su ckoloski obias-
ci piczivcli u glavnim dctal|ima tokom globalnog Potopa, i o•cku|cmo da
|c samo vclika katastiofa, kao sto |c bibli|ski Potop, mogla uziokovati
piomcnama u ckoloskim obiascima Zcml|c. Ta•an iaspoicd oiganizama
pic takvc katastiofc na|vciovatni|c |c bio diuga•i|i ncgo danas. Stavisc,
vcoma |c slozcno upoicdivati nckadasnu i sadasn|u ckologi|u zbog
•in|cnicc da mi o•cku|cmo i ogiani•cn, i obiman tiaspoit scdimcnata i
oiganizama u bilo ko|o| vcco| poplavi. Ova| tianspoit, za|cdno sa
izdizan|cm ili spustan|cm ishodista scdimcnata i podiu•|a talozcn|a,
unosi dal|c komplikaci|c u icdoslcd fosila. Tcoii|a ckoloskc zonaci|c nc
o•cku|c, ili nc pictpostavl|a, ta•nc paialclc izmcdu picpotopnc i
danasn|c ckologi|c. Mcdutim, ona ukazu|c da |c opsti ckoloski iaspoicd
nastao postcpcnim izdizan|cm vodc.
Ncki opsti aspckti fosilnog zapisa nc mogu sc lako povczati sa savic-
mcnim ckoloskim iaspoicdima, i ncki pictpostavl|a|u modifikovan pic-
potopni svct unutai okviia tcoii|c ckoloskc zonaci|c. Na piimci,
danasn|i moiski oiganizmi zivc skoio iskl|u•ivo u nivou moia ili ispod
n|cga. Mcdutim, iaspoicd fosila pokazu|c da su moiski oiganizmi piisut-
ni u izobil|u na nckoliko nivoa. \cc |c pictpostavl|cno da |c pic Potopa
vccina moia posto|ala na iazli•itim nivoima na kontincntima (slika 1O.2).
Ona su mogla biti izvoi za vcci bio| moiskih fosila u gcoloskom stubu.
Takva pictpostavl|cna moia su mogla biti mnogo vcca ncgo danasn|a
slana moia, kao sto |c \cliko slano |czcio, Mitvo moic i Kaspi|sko moic,
ko|a danas posto|c iznad ili ispod nascg opstcg glo-balnog nivoa moia.
3O
Pictpostavl|cni picpotopni ckoloski iaspoicd (slikc 1O.1 i 1O.2)
po•in|c sa piostim oblicima zivota u stcnama nizih icgiona. Mnogc zivo-
tin|skc giupc su obitavalc u nizim picpotopnim moiima, dok su
"ugl|onosno" divccc, vodozcmci i gmizavci obitavali u toplim, mo•vai-
nim icgionima nizih picdcla. Bil|kc cvctnicc i toplokivnc zivotin|c, kao
164 165
SL!KA 1O.2 - Picdlog gcncialnc distiibici|c oiganizama pic Potopa. Tcoii|a
ckoloskc zonaci|c pictpostavl|a da |c postcpcno unistcn|c ovih sicdina izdiza-
n|cm voda Potopa, moglo pioizvcsti icdoslcd fosila ko|cg danas nalazimo u
Zcml|ino| koii.
sto su pticc i sisaii, ukl|u•u|uci i l|udc, zauzimali su visc i hladni|c
icgionc. Ova| opsti iaspoicd sc uklapa u fosilni zapis.
Pioblcmi u vczi sa tcoii|om ckoloskc zonaci|c
Glavni pioblcmi sa ko|ima sc susiccc ova tcoii|a, povczani su sa
izuzctnim soitiian|cm mnogih oiganizama ko|i su nadcni u slo|cvima u
fosilnom zapisu. Danasn|c ckoloskc distiibuci|c vcoma slabo to oslikava-
|u. Mi mozcmo ob|asniti dco posto|cccg soitiian|a uz pomoc vclikog
tiaspoita oiganizama sa ogiani•cnih podiu•|a tokom Potopa, ali piob-
lcm |c opstc piiiodc i ni|c ogiani•cn na po|cdina podiu•|a.
Oskudnost ili potpuno odsustvo sisaia, bil|aka cvctnica i n|ihovog
polcna
31
u goin|cm palcozoiku i don|cm mczozoiku, vciovatno su na|oz-
bil|ni|i pioblcmi tcoii|c ckoloskc zonaci|c na ko|c sc moia odgovoiiti
kada sc visi upoicdcn|c distiibuci|c fosila sa danasn|om ckologi|om.
Modcl ckoloskc zonaci|c zahtcva mnogo uicdcni|u (po slo|cvima)
ckolosku distiibuci|u od onc ko|a danas posto|i, sa bil|kama cvctnicama
i sisaiima samo u visim podiu•|ima. Konccpt stvaian|a sa mnogo
uicdcni|om picpotopnom ckologi|om, siguino ni|c bcz pitan|a. Ncki
mogu spckulisati sa slcdccim uziocima: (1) Toplokivni sisaii sc mogu
iskl|u•iti iz picpotopnih nizih tcicna zbog pcvisokc tcmpciatuic ko|a |c
tu bila piisutna. Cin|cnicc u vczi sa tim cc biti kasni|c izncscnc; (2) Bil|kc
cvctnicc sc mogu iskl|u•iti iz nizih tcicna zbog izobil|a floic ko|a sc adap-
tiiala na tom podiu•|u. \ don|im dclovima fanciozoika nailazimo na
fosilni zapis ko|i govoii o posto|an|u mnogobio|nih suma sa•in|cnih od
siodbinski ncpovczanog divcca, kao sto su likopodc, scmcnc papiati i
ogiomni iastavici.
32
Onc su iaslc kao sumc kaibonskog ugl|a (tabcla
9.1), ko|c su danas dobio poznatc, i foimiialc su dco na|vccih iczcivi
ugl|a.
Nckc •in|cnicc iz stcna i fosila ukazu|u da |c ckologi|a iz Zcml|inc
pioslosti bila doncklc diuga•i|a. Piimcic ni|c tcsko naci. \ sicdini
fanciozoika (pcim-tii|as) gcoloski stub sadizi mnogc civcnc stcnc -
"civcnc slo|cvc" bogatc kisconikom.
33
!spod ovih "civcnih slo|cva", i
takodc blizu viha gcoloskog stuba, nalazimo obil|c cinih glina ko|c
ukazu|u na uslovc sa man|om koli•inom kisconika.
34
Oba ova ckoloska
uslova su ncuobi•a|cna u danasn|o| ckologi|i. Ncki zivi oiganizmi
izglcda|u idcnti•ni sa n|ihovim fosilnim picdstavnicima,
35
ali mnogi, kao
sto su dinosauiusi i nckc vistc divcca, su sasvim diuga•i|i, dopusta|uci
diuga•i|c ckoloskc vczc.
Takodc |c pokazano da su piosc•nc tcmpciatuic bilc zna•a|no visc u
pioslosti. Takvc piosc•nc tcmpciatuic mozcmo pioccniti na osnovu fo-
silnih oiganizama ko|i su zivcli u toplim ili hladnim klimama, ili na
osnovu odnosa izotopa kisconika ko|i zavisc od tcmpciatuic. Pii samom
vihu gcoloskog stuba pionalazc sc fosili sumskog divcca u icgionima
Aiktika i Antaiktika.
36
Sumc danas tu nc posto|c. Blizu Scvcinog pola,
na Ilcsmci ostivu,
37
pionadcni su fosili salamandii, zmi|a, gustcia i ali-
gatoia, ko|i ukazu|u na mnogo topli|u klimu u pioslosti. Sumc iz sicd-
n|cg fanciozoika, pionadcnc na Antaiktiku, ko|c su iaslc samo 5-1O stc-
pcni gcogiafskc siiinc od 1uznog pola, takodc izglcda|u da su iaslc u
topli|im klimama. Onc •ak ni nc pokazu|u dcfoimisanc godovc uslcd
hladnocc.
38
Gcncialno, •in|cnicc govoic o topli|o| klimi u pioslosti ncgo
danas, i to u vcccm dclu gcoloskog stuba. Giubc pioccnc ukazu|u na
topli|u klimu, od 7-2O
o
C na visim gcogiafskim siiinama, na obc hcmis-
fcic.
39
Takvc •in|cnicc ukazu|u da |c u pioslosti bilo doncklc diuga•i|c
ncgo danas, ali ipak |os uvck dovol|no sli•no da bi sc omogucila cgzis-
tcnci|a nckim istim tipovima oiganizama ko|i danas zivc na Zcml|i.
Cin|cnicc ko|c podupiiu tcoii|u ckoloskc zonaci|c
!ako |c pioslost mogla biti ncsto diuga•i|a od sadasn|osti, mozcmo
o•ckivati da su istc opstc ckoloskc vczc posto|alc i pic Potopa. Na ovom
osnovu moguca su intcicsantna upoicdcn|a izmcdu pioslosti i
sadasn|osti. Nckc od ovih •in|cnica slazu sc sa tcoii|om ckoloskc zonaci-
|c.
1. Kada smo analiziiali distiibuci|u oiganizama na Zcml|i, vidcli smo
da piosti oiganizmi zivc svc do vclikih dubina unutai stcnskih slo|cva.
Picma ob|asn|cn|u fosilnog zapisa, na osnovu tcoii|i ckoloskc zonaci|c,
to |c u skladu sa ictkim piostim fosilima ko|i su otkiivcni u don|im
pickambii|umskim slo|cvima (slika 1O.1; zapazitc distiibuci|u baktcii|a i
algi u pickambii|umu). !osilizaci|a ovih piostih oiganizama mogla sc
dcsiti pic, za vicmc, ili nakon Potopa, u dubokim stcnama u ko|ima su
zivcli. Algc ko|c zahtcva|u svctlost, ali sc povicmcno pionalazc zivc u
dubokim stcnama, vciovatno su bilc tu tianspoitovanc piolaskom
povisinskih voda.
2. Oiganizmi pionadcni u svctlo-sivom podiu•|u, izmcdu ta•kastih i
ispickidanih lini|a na slici 1O.1, skoio su potpuno moiski. Oni picdstav-
l|a|u oiganizmc ko|i su zivcli u dubokim picpotopnim moiima i ukazu|u
na izobilan moiski zivot. Ovo ob|asn|ava cvolucioni pioblcm kambii-
|umskc cksplozi|c,
4O
gdc sc vccina zivotin|skih kola, ko|a su skoio u pot-
punosti moiska, po|avila izncnada, bcz cvolucionih picdaka. Tcoii|a
ckoloskc zonaci|c lako ob|asn|ava kambii|umsku cksplozi|u, picdstavl|a-
|uci tako lokalitctc dubokih picpotopnih moia.
3. Mnogc vistc kopncnih oiganizama sc pivi put po|avl|u|u na otpii-
likc istom nivou u gcoloskom stubu. Onc ukl|u•u|u: gl|ivc, mnogc izu-
milc bil|nc giupc, iastavicc, papiati, scmcnc papiati, mahovinc, inscktc,
stonogc, paukc i vodozcmcc. Zapazitc oiganizmc dcsno od ta•kastc li-
ni|c na slici 1O.1. Po|ava tako mnogo iazli•itih giupa kopncnih oiganiza-
ma na skoio istom nivou, izglcda ncobi•no sa cvolucionc ta•kc glcdista.
166 167
To |c mnogo visc u skladu sa onim sto bismo mogli o•ckivati od iastucih
voda Potopa, kada su unistavalc na|niza kopncna podiu•|a picpotopnog
svcta i sa•uvalc u vidu fosila ovc kopncnc tipovc oiganizama.
4. Opsti obiazac distiibuci|c fosila |c sli•an sa danasn|om ckologi|om.
Danasn|i iaspoicd na Zcml|i ukazu|c na malc, |cdnoccli|skc oiganizmc
u dubl|im stcnama Zcml|c, obil|c moiskih oiganizama u moiima, i
kopncnc foimc u visim picdclima. !sti gcncialni iaspoicd |avl|a sc i u
fosilnom zapisu (slika 1O.1). Picma tcoii|i ckoloskc zonaci|c, skakavci i
kiavc sc nccc naci u don|im gcoloskim slo|cvima, posto oni nisu zivcli u
picpotopnim moiima. \ dclu gcoloskog stuba ko|i sadizi mnostvo fosi-
la (fanciozoiku), skoio svc sto |c fosilizovano u don|cm dclu (od kam-
bii|uma do siluia), picdstavl|cno |c moiskim oiganizmima, dok u goi-
n|cm dclu (tcici|ciu) fosili uglavnom picdstavl|a|u kopncnc oiganizmc u
iazli•itim piopoici|ama. Mi bismo o•ckivali takav iaspoicd od |cdnog
dogada|a kakav |c bio Potop, u ko|cm su pivi udaii uziokovali zatipa-
van|c na|nizih moiskih stanista (kambii|umska cksplozi|a), dok su samo
na|visa kopncna stanista, ko|a su mogucc imala hladni|u klimu, i u ko|o|
su zivcli sisaii, bila ukl|u•cna u poslcdn|im stadi|umima Potopa, foimi-
ia|uci vih gcoloskog stuba. Opsta sugcsti|a o po|avi napicdni|ih oigani-
zama, kako sc pcn|cmo u gcoloskom stubu, nc moia ukazivati na cvolu-
ci|u, vcc mozc ukazivati na picpotopnu ckologi|u na Zcml|i.
Tako, kao sto mozcmo vidcti, zna•a|an bio| •in|cnica sc poklapa sa
gcncialnim o•ckivan|ima tcoii|c ckoloskc zonaci|c.
Zakl|u•ci
Mozcmo u na|man|u iuku icci da |c ob|asn|cn|c upiavo izncscno
sasvim diuga•i|c od tiadicionalnih intcipcitaci|a. Mcdutim, otkiica kao
sto |c kambii|umska cksplozi|a, opoziva|u cvoluciona ob|asn|cn|a o
postcpcnom iazvo|u i ukazu|u da ticba iazmotiiti i diugc pcispcktivc.
Gcncialno, kada poglcdamo na iaspoicd fosila, nalazimo zna•a|nu
|cdinstvcnost oiganizama na iazli•itim nivoima i opstu tcndcnci|u
povccan|a piogicsi|c zivotnih foimi od piosti|ih ka slozcni|im. Nckada sc
ova| obiazac smatiao dobiim aigumcntom za cvoluci|u. Mcdutim,
odicdcni vid piogicsi|c nc moia ukazivati na postcpcn iazvo|.
Pokictl|ivost i plovnost su mogli uziokovati sli•an oblik piogcsi|c tokom
globalnog Potopa. Takodc |c zna•a|na •in|cnica da su danasn|i oiganiz-
mi, na Zcml|ino| koii i u n|o|, gcncialno iaspoicdcni od piosti|ih ka
slozcni|im. Pivi |cdnoccli|ski oiganizmi zivc u dubokim stcnama, zatim
komplcksni|i oiganizmi u nizim moiskim stanistima, i na kia|u
na|slozcni|i kopncni oiganizmi. \ kontckstu postcpcnog povccan|a
intcnzitcta globalnc katastiofc, kao sto |c bibli|ski Potop, mozcmo o•cki-
vati takav opsti iaspoicd i u fosilnom zapisu - i to |c ono sto pionalazi-
mo.
L!TIRAT\RA
1. Pascal B. 1966. Pcnsécs. Kiailshcimci A1, tianslatoi. London and Ncw
Yoik: Pcnguin Books, p. 8O.
2. Ncki cvolucionisti sc ogiadu|u od idc|c da cvoluci|a ukl|u•u|c konccpt o
spontanom nastanku zivota. Oni pokusava|u da ogiani•c cvoluci|u na iazvo|
zivotnih foimi nakon sto |c doslo do oiganizovan|a zivota. 1a cu koiistiti ova| tci-
min na na•in kako sc on obi•no iazumc u nau•nim •asopisma i udzbcnicima, gdc
on ukl|u•u|c cvoluci|u piostog zivota, a zatim dal|i iazvo| mnogo slozcni|ih zivot-
nih foimi.
3. Mcdutim, kada sc upoicdc zivc vistc sa onima u fosilnom zapisu, vidi sc
povccan|c pioccnta ncpoznanosti (u odnosu na danasn|c vistc) kako idcmo na
dolc u gcoloskom stubu. To sc ob|asn|ava kao dokaz za postcpcnu piomcnu vista
tokom vicmcna. Mcdutim, ova| aigumcnt sc mozc upoticbiti piotiv o•ckivan|a
da bi u svako| vcliko| katastiofi, kao sto |c poplava, ticbali o•ckivati da vistc ko|c
su zatipanc dubl|c u gcoloskom stubu ima|u man|c sansi da ima|u picdstavnikc
ko|i bi pobcgli i piczivcli Potop.
4. (a) Piicc GM. 1923. Thc ncw gcology. Mountain \icw, Calif.: Pacific Picss
Pub. Assn., pp. 619-634. Za izvcsta| o tomc, vidcti: (b) Numbcis RL. 1992. Thc
cicationists. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, pp. 72-1O1.
5. Na piimci, vidcti: (a) Nclson BC. 1968. Thc dclugc stoiy in stonc: a histoiy
of thc flood thcoiy of gcology. Minncapolis: Bcthany !cllowship, !nc.; (b)
Rchwinkcl AM. 1951. Thc flood in thc light of thc Biblc, gcology, and aichaco-
logy. St. Louis: Concoidia Pub. Housc, pp. 169-274; (c) Whitcomb 1C. 1988. Thc
woild that pciishcd. 2nd cd. Giand iapids: Bakci Book Housc, pp. 86, 87; (d)
Whitcomb 1C, 1i., Moiiis HM. 1966. Thc Gcncsis flood: thc biblical iccoid and
its scicntific implications. Philadclphia: Picsbytciian and Rcfoimcd Pub. Co., pp.
18O-211.
6. Numbcis, pp. 218, 219 (icfcicnca 4b).
7. (a) !licimans CB, Hazcn TC, cditois. 199O. Piocccdings of thc !iist
!ntcinational Symposium on Miciobiology of thc Dccp Subsuifacc. WSRC
!nfoimation Sciviccs Scction Publications Gioup; (b) !icdiickson 1K, Onstott
TC. 1996. Miciobcs dccp insidc thc caith. Scicntific Amciican 275(4):68-73; (c)
Ghioisc WC, Wilson 1T. 1988. Miciobial ccology of thc tciicstiial subsuifacc.
Advanccs in Applicd Miciobiology 33:1O7-172; (d) Pcdcison K. 1993. Thc dccp
subtciiancan biosphcic. Iaith-Scicncc Rcvicws 34:243-26O; (c) Stcvcns TO,
McKinlcy 1P. 1995. Lithoautotiophic Miciobial Icosystcms in Dccp Basalt
Aquifcis. Scicncc 27O:45O-454.
8. !vanov M\. 199O. Subsuifacc miciobiological icscaich in thc \.S.S.R. !n:
!licimans and Hazcn, pp. 1.7-1.15 (icfcicnca 7a).
9. Ghioisc and Wilson (icfcicnca 7c).
1O. Balkwill DL. 199O. Dcnsity and distiibution of aciobic, chcmo-
hctciotiophic bactciia in dccpsouthcast coastal plain scdimcnts at thc Savannah
Rivci Sitc. !n: !licimans and Hazcn, pp. 3.3-3.13 (icfcicnca 7a).
11. (a) Sinclaii 1L. 199O. Iukaiyotic miciooiganism in subsuifacc cnviion-
mcnts. !n: !licimans and Hazcn, pp. 3.39-3.51 (icfcicnca 7a); (b) Sinclaii 1L,
Ghoiisc WC. 1989. Distiibution of aciobic bactciia, piotozoa, algac, and fungi
in dccp suifacc scdimcnts. Gcomiciobiology 1ouinal 7:15-31.
168 169
12. Sinclaii 1L, Ghoiisc WC. 1987. Distiibution of piotozoa in subsuifacc scdi-
mcnts of a piistinc gioundwatci study in Oklahoma. Applicd and Inviionmcntal
Miciobiology 53(5):1157-1163.
13. (a) Sinclaii (icfcicnca 11a); (b) Sinclaii and Ghoiisc (icfcicnca 11b).
14. Biadfoid SM, Gciba CP. 199O. !solation of bactciiophagc fiom dccp sub-
suifacc scdimcnts. !n: !licimans and Hazcn, p. 4.65 (icfcicnca 7a).
15. Ouiisson G, Albiccht P, Rohmci M. 1984. Thc miciobial oiigin of fossil
fucls. Scicntific Amciican 251(2):44-51.
16. Gold T. 1991. Swcdcn`s Sil|an iing wcll cvaluatcd. Oil and Gas 1ouinal
89(2):76-78.
17. Gold T. 1992. Thc dccp, hot biosphcic. Piocccdings of thc National
Acadcmy of Scicnccs, \.S.A. 89:6O45-6O49.
18. Za piimci, vidcti: (a) Kaisci 1. 1995. Can dccp bactciia livc on nothing but
iocks and watci? Scicncc 27O:377; (b) Stcvcns and McKinlcy (icfcicnca 7c).
19. \idcti poglavl|c 9.
2O. Lowc DR. 1994. Abiological oiigin of dcsciibcd stiomatolitcs oldci than
3.2 Ga. Gcology 22:387-39O.
21. Knoll AH. 199O. Piccambiian cvolution of piokaiyotcs and piotists. !n:
Biiggs DIG, Ciowthci PR, cditois. Palcobiology: a syntcsis. Oxfoid and
London: Blackwcll Scicntific Publications, pp. 9-6.
22. (a) Monty CL\. 1986. Rangc and significancc of cavity-dwclling oi
cndostiomatolitcs. Scdimcnts down undci. Abstiacts of thc twclfth !ntcinational
Scdimcntological Congicss, Canbciia, Austialia, p. 216; (b) \achaid D,
Razgallah S. 1988. Suivic dcs gcnics Thaiama ct Ranalcis (Ipihytalcs, algucs
pioblématiqucs) dans lc Pcimicn supéiicui du D|cbcl Tcbaga (Tunisic). Comptcs
Rcndus dc L`Acadcmic dcs Scicncc Paiis 3O6(Sci 2):1137-114O.
23. Lockcy MG, Yang SY, Matsukawa M, !lcming !, Lim SK. 1992. Thc tiack
iccoid of Mcsozoic biids: cvidcncc and implications. Philosophical Tiansactions
of thc Royal Socicty of London B 336:113-134.
24. Biand L, !loicncc 1. 1982. Stiatigiaphic distiibution of vcitcbiatc fossil
footpiints compaicd with body fossils. Oiigins 9:67-74.
25. Za diskusi|u o Kopovom piavilu, vidcti: Bcnton M1. 199O. Ivolution of
laigc sizc. !n: Biiggs and Ciowthci, pp. 147-152 (icfcicnca 21).
26. \idcti poglavl|c 9.
27. Biand LR. Li•na komunikaci|a.
28. \idcti poglavl|c 13.
29. Claik HW. 1946. Thc ncw diluvialism. Angwin, Calif.: Scicncc Publications,
pp. 37-93.
3O. \idcti poglavl|c 12 za altcinativno ob|asn|cn|c tianspoita moiskih scdimc-
nata. Zapazitc naio•ito sliku 12.2A, B.
31. Ncki smatia|u oskudicu polcna bil|aka cvctnica u don|im gcoloskim slo|c-
vima kao ozbil|an pioblcm za tcoii|u ckoloskc zonaci|c, posto sc o•cku|c da
polcn budc siioko distiibuiian. Ali Bibli|a ukazu|c da ni|c bilo kisc ([a] 1. Kn|iga
Mo|si|cva 2:5) pic Potopa, sto ukazu|c na diuga•i|i klimatski sistcm ko|i takodc
ni|c imao ni |akc vctiovc. Bcz kisc i |akih vctiova, distiibuci|a polcna |c mogla
biti ogiani•cna svc dok vodc Potopa nisu unistilc n|ihovc lokalnc nascobinc.
Mcdutim, mozcmo o•ckivati odicdcni tianspoit polcna od kisa Potopa, i posto-
|i nckoliko icfcicnci o bil|nim tkivima ko|a su ncobi•no nisko u gcoloskom stubu,
i o spoiama ili polcnu iz slo|cva za ko|c sc smatia da su staii|i ncgo slo|cvi u ko|i-
ma su nadcnc bil|kc ko|c su ih pioizvclc. Na piimci, (b) Axcliood D!. 1959.
Ivolution of thc psilophytc palcofloia. Ivolution 1:264-275; (c) Coatcs 1,
Ciookshank H, Gcc IR, Ghosh PK, Lchnci I, Pinfold IS. 1946. Agc of thc
Sallinc Sciics in thc Pun|ab Salt Rangc. Natuic 155:266, 267; (d) Coinct B. 1989.
Latc Tiiassic angiospcim-likc pollcn fiom thc Richmond Rift Basin of \iiginia,
\.S.A. Palcontogiaphica, Abtcilung B 213:37-87; (c) Coinct B. 1986. Thc lcaf
vcnation and icpioductivc stiuctuics of a Latc Tiiassic angiospcim, Sanmiguclia
lcwisii. Ivolutionaiy Thcoiy 7(5):231-291; (f) Coinct B. 1979. Angiospcim-likc
pollcn with tcctatc-columcllatc wall stiuctuic fiom thc uppci Tiiassic (and
1uiassic) of thc Ncwaik Supcigioup \.S.A. Palynology 3:281, 282; (g) Giay 1.
1993. Ma|oi Palcozoic land plant cvolutionaiy bio-cvcnts. Palcogcogiaphy,
Palcoclimatology, Palcoccology 1O4:153-16O; (h) Lcclcicq S. 1956. Ividcncc of
vasculai plants in thc Cambiian. Ivolution 1O:1O9-114; (i) Sahni B. 1944. Agc of
thc Salinc Sciics in thc Salt Rangc of thc Pun|ab. Natuic 153:462, 463; i icfc-
icncc u n|cmu; (|) Wadia DN. 1975. Gcology of !ndia. Ncw Dclhi: Tata McGiaw-
Hill Pub. Co., Ltd., pp. 135-137. Takvc infoimaci|c, ko|c sc uklapa|u u modcl
stvaian|a i Potopa, a ko|c su supiotnc modclu postcpcnc cvoluci|c, gdc nc bismo
o•ckivali spoic i polcn pic bil|aka ko|c su cvoluiialc i ko|c ih pioizvodc, naiavno
da |c vcoma kontiavcizno i •csto |c picdmct naknadnih tuma•cn|a.
32. Na piimci, Knoll AH, Rothwcll GW. 1981. Palcobotany: pcispcctivcs in
198O. Palcobiology 7(1):7-35.
33. Civcni slo|cvi su naio•ito izobilni u pcimu itii|asu. Nau•nici su dosta
iaspiavl|ali o n|ihovom poicklu. \idcti, na piimci: (a) Kiyninc PD. 195O. Thc
oiigin of icd bcds. Amciican Association of Pctiolcum Gcologists Bullctin
34:177O; (b) Wcllci 1M. 196O. Stiatigiaphic piinciplcs and piacticc. Ncw Yoik:
Haipci and Biothcis, pp. 133-135.
34. Raspiostian|cn|a cinc glinc u kicdi naio•ito sc smatia|u |cdinstvcnim.
\idcti: (a) Aithui MA. 1994. Maiinc black shalcs: dcpositional mcchanisms and
cnviionmcnts of ancicnt dcposits. Annual Rcvicw of Iaith and Planctaiy
Scicnccs 22:499-551; (b) Schlangci SO, Cita MB. 1982. !ntioduction to thc sym-
posium "On thc Natuic and Oiigin of Cictaccous Oiganic Caibon-Rich !acics."
!n: Schlangci SO, Cita MD, cditois. Natuic and oiigin of Cicatccous caibon-
iich facics. London and Ncw Yoik: Acadcmic Picss, pp. 1-6. \idcti takodc ostali
dco ovog izdan|a.
35. \idcti poglavl|c 8 i 9.
36. Za picglcd nckih podataka, vidcti: Axcliood D!. 1984. An intcipictation
of Cictaccous and Tcitiaiy biota in polai icgions. Palcogcogiaphy,
Palcoclimatology, Palcoccology 45:1O5-147.
37. Istcs R, Hutchison 1H. 198O. Ioccnc lowci vcitcbiatcs fiom Illcsmcic
!nsland, Canadian Aitic Aichipclago. Palcogcogiaphy, Palcoclimatology,
Palcoccology 3O:325-347.
38. Tayloi IL, Tayloi TN, Cúnco NR. 1992. Thc picscnt is not thc kcy to thc
past: a polai foicst fiom thc pcimian of Antaictica. Scicncc 257:1675-1677.
39. \idcti: (a) Allégic C1, Schncidci SH. 1994. Thc cvolution of thc caith.
Scicntific Amciican 271(4):66-74; (b) Biooks CIP. 1949. Climatc thiough thc
agcs: a study of thc climatic factois and thcii vaiiations. Ncw Yoik and Toionto:
McGiaw-Hill Book Co.; (c) Imiliani C. 1987. Palcoclimatology, isotopic. !n:
17O 171
Olivci 1I, !aiibiidgc RW, cditois. Thc cncyclopcdia of climatology.
Incyclopcdia of caith scicnccs, vol. 11. Ncw Yoik: \an Nostiand Rcinhold Co.,
pp. 67O-675; (d) !iakcs LA. 1979. Climatcs tioughout gcologic timc.
Amstcidam, Oxfoid, and Ncw Yoik: Ilscvici Scicntific Pub. Co., p. 261; (c)
Goudic AS. 1987. Palcoclimatology. !n: Olivci and !aiibiidgc, pp. 66O-67O (ic-
fcicnca 39c); (f) Kaihu 1, Ipstcin S. 1986. Thc implication of thc oxygcn isotopc
iccoids in cocxisting chcits and phosphatcs. Gcochimica ct Cosmochimica Acta
5O:1745-1756; (g) Mcnzics R1, Gcoigc RY, Rowc GT. 1973. Abyssal cnviion-
mcnt and ccology of thc woild occans. Ncw Yoik and London: 1ohn Wilcy and
Sons, pp. 349, 35O.
4O. \idcti poglavl|c 9 za kiatak picglcd kambii|umskc cksplozi|c.
!osili ima|u mnogo toga da kazu o pitan|ima vczanim za odnos
Bibli|c i naukc. Oni su bili pozdiavl|cni kao "kona•ni sud ko|i cc piocc-
niti doktiinu o cvoluci|i".
2
Sta nam fosili zaista mogu icci o cvoluci|i? Da
li |c n|ihova pictpostavl|cna podiska cvoluci|i zaista dobia? Mi ccmo
istiaziti dva glavna pitan|a: stopu cvolucionih piomcna i povczivan|c fo-
silnih giupa.
Stopc cvolucionih piomcna i fosilni zapis
Ncki vazni fosilni nalazi, kao sto su vcoma piostc foimc zivota za vcci
dco pickambii|uma, ko|c lczc odmah ispod iazli•itih vista slozcnih
oiganizama, ukl|u•u|uci |cdinstvcnu Idiakaia faunu i oiganizmc Baidzis
glinc
3
(slika 1O.1), opoziva|u uobi•a|cnu podisku polaganom cvolu-
cionom piogicsu tokom vicmcna. \ na|bol|cm slu•a|u, mozcmo uo•iti
da |c cvoluci|a vcoma ncpiavilna u svo|im stopama dclovan|a.
Picma cvolucionom modclu, zivot |c cvoluiiao pic oko 3,5 mili|aidc
godina, ali |c zadizao svo|c piosto |cdnoccli|sko stan|c tokom skoio 3
mili-|aidc godina. Onda su izncnada, za man|c od 1OO miliona godina,
nastala skoio sva kola zivotin|skog caistva (oko 4O n|ih)
4
u takozvano|
kambii|umsko| cksplozi|i, i piakti•no ni|cdno zivotin|sko kolo ni|c kasni-
|c cvoluiialo. Cifia od 1OO miliona godina za kambii|umsku cksplozi|u |c
daiczl|iva za cvoluci|u. Ncki ukazu|u na samo 5-1O miliona godina za
iazvo| vccinc kola, sto picdstavl|a tiistoti dco vicmcna ko|i sc pict-
postavl|a za cclu cvoluci|u. Scm|ucl Bouiing (Samucl Bowiing) sa
Tchnoloskog !nstututa u Masa•usccu, komcntaiisc: "Ono sto |a zclim da
pitam mo|c pii|atcl|c biologc |cstc, koliku bizinu cvoluci|c ticba uzcti da
bi sc osccali miinim?"
5
!stiaziva•i takodc izvcstava|u o zna•a|nom
povccan|u bio|a algi u icgionu kambii|uma.
6
Bil|kc, ko|c gcncialno
picdstavl|a|u samo •ctvitinu danasn|ih zivih vista, |avl|u|u sc sa picd-
stavnicima iazli•itih giupa na iazli•itim visim nivoima (slika 1O.1). !duci
navisc u gcoloskom stubu, nastavl|a sc ticnd izncnadnog po|avl|ivan|a.
172 173
11. Sta fosiIi kazu o evoIuciji
Ncki nc zclc da idu piavo svc do samog
odgovoia. A ncki nc idu dovol|no
dalcko sa svo|im pitan|ima.
- Ludvig \itgcnsta|n
1
Na piimci, vccina sisaiskih icdova navodno sc po|avilo za samo 12 mi-
liona godina (don|i tcici|ci). Ivolucionista Stivcn Stcnli (Stcvcn M.
Stanlcy) isti•c da posto piosc•nc sisaiskc vistc opsta|u visc od 1 milion
godina, posto|i vicmc za samo 1O ili 15 uzastopnih gcnciaci|a po visti
(hionovistc), ko|c bi cvoluiialc u sisaic, u iasponu od kita do slcpog
misa. On kazc: "To |c o•iglcdno bcsmislcno"
7
i sugciisc na altcinativc
kao sto su iapidnc piomcnc u icgulatoinim gcnima i malc populaci|c
kod ko|ih bi sc samc malc mutaci|c manifcstovalc mnogo bizc, sto bi
pomoglo bizom nastanku vclikog vaii|ctcta sisaiskih tipova u tako
kiatkom pciiodu vicmcna. "!zuzctno cksplozivna cvoluci|a" takodc |c
bila ob|avl|cna za pticc, kod ko|ih su svi zivi icdovi cvoluiiali za "nckih 5-
1O miliona godina".
8
Rani|c smo istakli da modcl ispickidanc iavnotczc
ni|c icscn|c.
9
On govoii o piomcnama na nivou vista i nc icsava piob-
lcm naglog nastanka vccih giupa kao sto su icdovi, klasc i kola.
O•iglcdno, fosilni zapis ukazu|c na sman|cn|c bio|a osnovnih tipova
i kod bil|aka i kod zivotin|a, svc od don|cg fanciozoika. Stcfan Dzc| Guld
isti•c kao zna•a|no da mnogi osnovni tipovi zivotin|a ko|i posto|c u kam-
bii|umskim naslagama, posto|c i danas. On pictpostavl|a da tiadicional-
ni obiazac cvolucionog divcta zivota (slika 11.1), ko|i zapo•in|c sa |cd-
nim pivobitnim tipom (stablo) i nastavl|a sa povccan|cm iaznolikosti
oiganizama (gianc i liscc), |c ustvaii supiotan, posto danas nalazimo
man|i bio| iazli•itih anatomskih tipova giadc oiganizama, ncgo ncka-
da.
1O
Palcobotani•aii \ilson St|uait (Wilson Stcwait) i Gci Rotvcl (Gai
Rothwcll) nabia|a|u 31 "glavnu giupu bil|aka" u don|cm palcozoiku, u
odnosu na 23 ko|c posto|c danas.
11
Mozcmo takodc vidcti vccu iazno-
likost glavnih tipova oiganizama u don|cm palcozoiku, na slici 1O.1, gdc
sc 67 giupa |avl|a u palcozoiku i samo 42 na viscm nivou u kcnozoiku.
Ova iazlika mozc biti •ak i vcca, posto ni|c uia•unato nckoliko man|ih
giupa bil|aka iz palcozoika. \isi slo|cvi gcoloskog stuba ima|u visc
vista,
12
ali ovo ukl|u•u|c malc vaii|aci|c u osnovnim tipovima. Diugim
ic•ima, vccina osnovnih tipova |avl|a sc u don|cm dclu gcoloskog stuba,
a vcca vaii|aci|a man|cg bio|a tipova dominiia u visim dclovima
gcoloskog stuba. Zbog izumiian|a, piczivclo |c man|c osnovnih anatom-
skih tipova giadc u visim dclovima gcoloskog stuba, dok bismo o•ckivali
da cc cvoluci|a postcpcno pioizvcsti visc tipova, kako vicmc budc
odmicalo.
Ncpiavilna stopa cvolucionih piomcna ukazu|c da onda kada su sc
piomcnc dcsilc, onc su moialc biti iapidnc. !osili ukazu|u na slabi|u
cvolucionu aktivnost tokom pivih pct scstina gcoloskog vicmcna ispod
kambii|uma. Ivoluci|a ko|a |c uslcdila odvi|ala sc sa pickidima,
ukl|u•u|uci ispickidanu iavnotczu sa •cstim pciiodima iavnotczc
izmcdu iapidnih cvolucionih piomcna. Ovo ostavl|a iclativno malo vic-
mcna za aktuclni pioccs cvolucionih piomcna - vciovatno man|c od 1´
174 175
SL!KA 11.1 - Ivoliciono divo zivota, kako ga |c skiciiao Iinst Hckcl pic visc od
sto godina. Zapazitc da su stablo i gianc spo|cni. Giupc oiganizama foimiia|u
liscc ovog divcta, ali posto|i malo, ili uopstc ncma picdstavnika zivih ili fosilnih
oiganizama ko|i su picdstavl|cni gianama ovog divcta. Oznakc na ovom divctu
picdstavl|a|u katcgoii|c klasifikaci|c.
gcoloskc vicmcnskc skalc, picma nckim cvolucionim modclima. Takvi
obiasci u fosilnom zapisu zna•a|no icduku|u mili|aidc godina ko|c su
pictpostavl|cnc za potpuni cvolucioni pioccs. Zbog odsustva vicmcna,
ova iazmatian|a |os visc povccava|u vcliku ncvciovatnost da sc cvoluci-
|a dcsila.
13
!ako fosilni zapis, sa |cdnc stianc, zahtcva da sc glavnc cvolucionc
piomcnc dcsc iapidno, diugc •in|cnicc dobi|cnc od fosila ukazu|u da su
cvolucionc piomcnc bilc izuzctno spoic. Ncki zivi oiganizmi su vcoma
sli•ni n|ihovim fosilnim siodnicima. Giin|c iz don|cg dcvona, za ko|c sc
pictpostavl|a da su cvoluiialc pic oko 4OO miliona godina, vcoma su
sli•nc savicmcnim vistama.
14
\ili|cm Skof |c pionasao nckoliko fosilnih
piimciaka modio-zclcnih algi (ci|anobaktcii|c) u stcnama Bitci
Spiingsa u ccntialno| Austiali|i, navodnc staiosti 85O miliona godina,
ko|c izglcda|u idcnti•nc danasn|im zivim vistama. On takodc izvcstava o
nckih 9O staiih vista, iazli•itih pictpostavl|cnih staiosti, da ima|u savic-
mcn izglcd.
15
\ilson St|uait i Gci Rotvcl, govoicci o sli•nim oiganizmi-
ma navodnc staiosti od goin|cg aihaika do sicdn|cg piotciozoika (1,2-
2,7 mili|aidi godina), kazu: "Mada sc malo mozc saznati o stopama
cvoluci|c ovih bioloskih sistcma, o•iglcdno |c da su n|ihovi moifotipovi
(oblici) ostali piili•no konstantni u pciiodu od pickambii|uma do
danas."
16
Nckc foimc iz Ganflint ioznaca sa icgiona \clikih |czcia u Scvcino|
Amciici, iz slo|cva navodno staiih 2 mili|aidc godina, su takodc vcoma
sli•nc sa n|ihovim zivim siodnicima. Govoicci mnogo opsti|c, Indi|u
Nol kazc: "Mnogc piokaiiotc (ncma|u |cdio) iz goin|cg piotciozoika
malo sc iazliku|u u moifologi|i, iazvo|u i na•inu zivota od zivih popu-
laci|a ci|anobaktcii|a."
17
Ivolucionisti pokusava|u da ob|asnc ovo
odsustvo piomcna na osnovu cpizodnc (ncicgulainc) stopc cvolucionih
piomcna, ili unutiasn|im cvolucionim piomcnama ko|c sc nc mogu
uo•iti, ali u kontckstu konccpta stvaian|a ovc sli•nosti mogu takodc biti
iczultat ncdavnc infiltiaci|c zivih oiganizama u stcnama.
18
Cin|cnica da sc danas pictpostavl|a|u cksticmno spoic do cksticmno
iapidnc stopc cvoluci|c, da bi sc postiglo uklapan|c sa fosilnim zapisom,
ilustiu|c kako sc opsta tcoii|a cvoluci|c lako piilagodava iazli•itim
podacima. \coma iaznolikc stopc cvoluci|c opoziva|u tiadicionalni
poglcd o spoiom, postcpcnom cvolucionom pioccsu, i ncki sc mogu
•uditi zasto su nckc baktcii|c ili sli•ni piosti oiganizmi cvoluiiali •ak u
l|udc za nckih 6OO miliona godina, dok sc kod diugih oiganizama
piomcnc nc po|avl|u|u tokom 2 mili|aidc godina?
\ na|bol|cm slu•a|u za cvolucioni modcl, fosili otkiiva|u vcoma ncu-
|cdna•cnc cvolucionc stopc. Dugi pciiodi, bcz ili sa malim cvolucionim
piomcnama, na ko|c ukazu|u fosili, ostavl|a|u malo vicmcna u gcolosko|
pioslosti za vcoma ncvciovatnc i slozcnc cvolucionc piomcnc.
Pickidi u fosilnom zapisu
Kada sam bio studcnt postdiplomac, piofcsoi cvoluci|c mc |c obavcs-
tio da |c katcdia za zoologi|u bila zabiinuta zbog mo|ih stavova vczanih
za konccpt stvaian|a. On sc biinuo kako cu im |a to ob|asniti. 1a sam
odgovoiio da sam mogao vidcti kako izvcsni piavci misl|cn|a mogu vodi-
ti ka vciovan|u u cvoluci|u, ali da imam nckoliko pitan|a u vczi tc tcoii-
|i. On |c bio zaintcicsovan. 1cdno od pitan|a ko|c sam postavio bilo |c:
Kako |c koin|a•a mogla cvoluiiati od nckog diugog gmizavca bcz ostav-
l|an|a fosilnih posicdnika. Koin|a•a |c |cdinstvcni oiganizam, i piilikom
pioccsa cvoluci|c takvih |cdinstvcnih kaiaktciistika - naio•ito oklopa -
mnogi posicdnici su moiali bili ukl|u•cni, pa ipak takvc •in|cnicc nc pos-
to|c u fosilnom zapisu. Palcontolozi su pionasli hil|adc fosilnih koi-
n|a•a, od ko|ih su nckc skoio •ctiii mctia dugc. Onc su navodno
cvoluiialc pic visc od 2OO miliona godina, i u slo|cvima ispod n|ihovc
pivc po|avc nc nalazimo sckvcncc postcpcnc cvoluci|c n|ihovih |cdin-
stvcnih oklopa.
19
Nakon iznoscn|a nckih diugih iazmatian|a, piofcsoi |c
izglcdao zadovol|an mo|im odgovoiima i slozio sc da cvoluciona tcoii|a
ima nckih pioblcma. Kasni|c sam shvatio da |c |cdini iazlog sto |c fakul-
tct dopustio da zavisim postdiplomskc studi|c bio ta| sto nisu mogli da sc
slozc oko toga sta da iadc sa mnom!
Pitan|a, kao sto |c nastanak koin|a•a, mogu sc ponoviti stotinama
puta. \ svakom slcdcccm dclu gcoloskog stuba nalazimo mnogc iznc-
nadnc po|avc novih tipova oiganizama. Potiaga za n|ihovim piccima u
slo|cvima ispod, bila |c sasvim bczuspcsna. Cails Daivin |c bio potpuno
svcstan ovog pioblcma. \ Poicklu vista, on kazc: "O•iglcdno da sc pio-
ccs unistavan|a odigiao u vcliko| iazmcii, a bio| piclaznih vaii|ctcta, ko|i
|c iani|c posto|ao, bio |c zaista ogioman. Zasto onda svaka gcoloska foi-
maci|a i svaki slo| nisu puni takvih piclaznih kaiika? Gcologi|a siguino
ni|c otkiila ni|cdan takav fini postcpcni niz oiganizama, i to |c mozda
na|o•iglcdni|i i na|ozbil|ni|i piigovoi ko|i sc mozc uputiti mo|o| tcoii|i."
2O
Daivin |c ova| pioblcm piipisao "cksticmnom ncdostatku" •in|cnica iz
gcoloskog stuba. Mcdutim, kako |c sam piiznao, vodcci autoiitcti za fo-
silc u to vicmc, kao sto su "Agasi (Agassiz), Piktc (Pictct), i niko tako
snazno kao piofcsoi Scdzvik (Scdgwick)", ospoiili su n|cgov stav.
21
Opsta slika ncdosta|ucih piclaza ni|c sc mnogo piomcnila od
Daivinovog vicmcna. Sto dvadcsct godina kasni|c, Dc|vid Raup (David
M. Raup), upiavnik gcoloskog odscka na Piiiodn|a•kom muzc|u u
Cikagu i bivsi picdscdnik Palcontoloskog diustva, uo•io |c da "umcsto
nalaza o postcpcnom iazvo|u zivota, ono sto gcolozi Daivinovog vicmc-
na i gcolozi danas o•iglcdno nalazc, |cstc vcoma ncu|cdna•cn zapis; to
|cst, vistc sc po|avl|u|u vcoma izncnadno, i onda sc naglo gubc iz
zapisa".
22
176 177
Samo nckoliko godina iani|c, palcontolog Dc|vid Kits (David Kitts)
sa \nivcizitcta Oklahoma takodc piizna|c: "\pikos svctlom obccan|u
da cc palcontologi|a obczbcditi sicdstva za `posmatian|c` cvoluci|c, ona
|c piczcntovala ncpii|atnc tcskocc za cvolucionistc, od ko|ih |c
nauo•l|ivi|a piisustvo `pickida` u fosilnom zapisu. Ivoluci|a zahtcva
piclaznc foimc izmcdu vista, a palcontologi|a ih nc obczbcdu|c."
23
Stcfan Dzc| Guld takodc kazc: "Iksticmna ictkost piclaznih foimi u
fosilnom zapisu osta|c kao stalna zagonctnost palcontologi|c.
Ivoluciono divccc ko|c ukiasava nasc udzbcnikc ima podatkc samo za
vihovc i •voiovc n|ihovih giana; ostalo |c stvai zakl|u•ivan|a, ali |asno |c
da ncma •in|cnica od stianc fosila."
24
\o•cno stan|c u fosilnom zapisu piisililo |c cvolucionistc da ukazu da
sc cvoluci|a dcsila iapidnim skokovima. Oni takodc pictpostavl|a|u da su
sc piomcnc dcsilc u malim populaci|ama u ko|ima su sansc za o•uva-
n|cm piclaza u fosilnom zapisu bilc vciovatno malc, to |cst, oni pict-
postavl|a|u modcl ispickidanc iavnotczc.
25
Takav konccpt mozc ob|asni-
ti odsustvo piclaza izmcdu blisko povczanih vista, ali ni|c u stan|u da
odgovoii na mnogo zna•a|ni|i pioblcm odsustva piclaza mcdu glavnim
giupama oiganizama.
Zivi i fosilni oiganizmi sc giupisu u glavnc katcgoii|c ko|c sc zovu
kola i klasc. Onc iazdva|a|u glavnc giupc u hi|ciaihi|sko| klasifikaciono|
scmi. \isc od milion iazli•itih zivih vista foimiia ncsto man|c od 8O
glavnih giupa (kola i klasa). Zasto su giupc iazli•itc? A kada poglcdamo
na fosilc, zasto nc pionalazimo cvolucionc piclazc izmcdu ovih iazli•itih
glavnih giupa? Ovdc cvolucioni modcl pada na |cdnom od na|vazni|ih
tcstova. Nada za ncku vistu cvolucionog •uda, ko|c bi tiansfoimisalo
|cdan osnovni tip u diugi, osta|c ncdcmonstiiiana. Palcontolozi cc
vciovatno naci mnogc novc vistc fosila u buducnosti, ali kao sto |c to bio
slu•a| tokom vckova, mozcmo o•ckivati da cc oni piipadati izolovanim
glavnim giupama.
26
Ncki mogu ukazati, kao sto |c to u•inio Daivin, da
|c fosilni zapis ncsaviscn, ali sakupl|cno |c visc miliona fosila. Cin|cnica
da su oni uvck iazdvo|cni u glavnc giupc, dok vcliki |azovi izmcdu n|ih
osta|u ncpopun|cni, osta|c tcskoca ko|u cvolucionisti ticba da ob|asnc.
Nc izglcda mogucc da su sc katastiofc ili ncsiccni slu•a|cvi, ko|i su uti-
cali na foimiian|c fosila i n|ihovu o•uvanost, mogli dcsiti samo kada ni|c
bilo cvoluci|c izmcdu glavnih giupa.
Poznati palcontolog sa Haivadia, Dzoidz Gc|loid Simpson, uo•ava
pioblcm o sman|cn|u bio|a piclaza kako sc kicccmo po klasifikaciono|
scmi. Tabcla 11.1 piikazu|c n|cgovo iazmatian|c.
27
Picma cvolucionom
modclu, mogli bi o•ckivati vcci bio| piclaznih foimi izmcdu glavnih
giupa, upiavo tamo gdc su onc |asno odsutnc.
Nckoliko piimcia cc ilustiovati pioblcm ncdosta|ucih kaiika.
28
Kambii|umska cksplozi|a ni|c samo piimci ko|i pokazu|c kako sc sva
glavna zivotin|ska kola po|avl|u|u na istom mcstu u gcoloskom stubu.
Ona takodc picdstavl|a stan|c bcz picdaka, ko|i su ticbali da ob|asnc
kako su oni cvoluiiali. Palcontolozi su tcmcl|no piou•avali stcnc odmah
ispod kambii|umskc cksplozi|c, u ko|ima sc o•cku|c da cc sc naci
piclaznc foimc. To |c bio piakti•no uzaludan pokusa|. Zbog odsustva
fosilnog dokaza, palcontolozi su bili u dilcmi kako mogu da povczu
giupc |cdnu sa diugom. !icdciik Siam (!icdciick Schiam) sa Skiips
!nstituta za okcanogiafi|u, komcntaiisc: "\ciovatno ncma picdmcta ko|i
|c ikada bio obclczcn sa tako mnogo sub|cktivnih spckulaci|a kao sto |c
to slu•a| sa vczama izmcdu kola bcski•mcn|aka. Tcsko da sc dva
autoiitcta mogu sloziti. Stavisc, mnostvo supiotnih intcipictaci|a po|c-
dinih aspckata anatomi|c bcski•mcn|aka, i zbun|u|uci iaspoicd imcna
piimcn|cn na svc vistc `hipotcti•kih picdaka`, ili imcna zivotin|a, |c zas-
tiasu|uc."
29
Pitan|a u poglcdu cvoluci|c bil|aka nisu mnogo diuga•i|a (slika 1O.1).
Haiold C. Bold, sa \nivcisitcta u Tcksasu, i n|cgovi koautoii, iz|avili su
da su oni, "nakon picciznc analizc dostupnih •in|cnica iz upoicdnc moi-
fologi|c, citologi|c, biohcmi|c i fosilnog zapisa, danas nczadovol|ni zbog
ncmogucnosti povczivan|a bilo ko|c dvc ili visc od 19 giupa u ko|c su
piivicmcno klasifikovali oiganizmc bil|nog caistva".
3O
Na piimci, bil|kc cvctnicc sc po|avl|u|u naglo u fosilnom zapisu, pot-
puno foimiianc i u vclikom izobil|u. Daivin |c nazvao nastanak bil|aka
cvctnica "ncpii|atnom mistcii|om". \isc od |cdnog vcka kasni|c, ncki od
vodccih palcontologa (Akscliod, Bold, Nol i Rotvcl) |os uvck ova| piob-
lcm naziva|u "ncpii|atnim".
31
Lctcci oiganizmi su giupisani u •ctiii glavnc giupc: insckti, lctcci
gmizavci, pticc i slcpi miscvi. Lctcn|c |c visoko spcci|alizovana funkci|a
ko|a zahtcva mnogc osobinc, poicd poscdovan|a kiila. Na piimci, stiuk-
tuia malog aviona |c vcoma diuga•i|a od onc kod automobila. Piiiodno
|c da o•cku|cmo da cc postcpcna cvoluci|a lcta ostaviti nckc dokazc u
178 179
TABILA 11.1 - Piclaznc foimc u klasifikaciono| scmi
!z Simpsona (icfcicnca 27).
Lpmp Ojkfeob
Lmbtb Oflpmjlp
Spe Wf~j!cspk
Wstub Nop|uwp
OJWP!LMBTJGJLBDJKF!!!!!!!! CSPK!QSFMB[OJI!GPSNJ
fosilnom zapisu. Ali kada sc fosilni insckti pivi put po|avl|u|u u
gcoloskom stubu, lctcn|c |c potpuno iazvi|cno.
32
Lctcci gmizavci, pticc i
slcpi miscvi, takodc sc po|avl|u|u izncnada kao potpuno funkcionalni
lctcci oiganizmi. Anatomskc piomcnc poticbnc za iazvo| lcta,
ukl|u•u|uci tiansfoimaci|c kosti|u, muskulatuic, pcia, disan|a i ncivnog
sistcma, odvi|alc su sc navodno tokom diugog vicmcna, i oiganizmi su
pictipcli takvc piomcnc ko|c bi siguinio ostavilc nckc piclaznc foimc u
fosilnom zapisu. Pci|c ptica |c navodno cvoluiialo od kil|usti nckih
picda•kih gmizavaca. Svako ko |c posmatiao pci|c pod mikioskopom
mogao |c da vidi da su u pitan|u slozcnc i vcoma spcci|alizovanc stiuk-
tuic. Zasto dugi pioccs foimiian|a svih ovih dclova od gmizava•kih
kil|usti, pioccsom ncusmcicnc cvoluci|c, ukl|u•u|uci ncuspcsnc lini|c
iazvo|a, ni|c ostavio ncki zapis u stcnama? Tako dugo, a ncma ni|cdnog.
Ncdosta|ucc kaiikc
\pikos •in|cnici da |c fosilni zapis u osnovi nckontinuiian, nckoliko
oiganizama navodno picdstavl|a "ncdosta|ucc" kaiikc. Ovi oiganizmi sc
smatia|u piclaznim koiacima u pickidima duz cvolucionih lini|a.
Razuml|ivo, cvolucionisti zclc da budu siguini da diugi nccc odbaciti
takvc piimcic. Na|poznati|i piimci |c takozvana gmizavac-ptica
Aichacoptciyx, ko|a |c opisana u mnogim tckstovima biologi|c i palcon-
tologi|c. Otkiivcna u Ncma•ko|, dvc godinc nakon sto |c Daivin ob|avio
svo|c Poicklo vista, ona |c posluzila kao potvida idc|c o cvoluci|i zbog
toga sto ona navodno picdstavl|a i anatomski piclaznu foimu, i nalazi sc
na piavom mcstu u gcoloskom stubu. Kazc sc da Aichacoptciyx ima
nckc gmizava•kc osobinc, kao sto su zubi, dugi icp, kandzc na kiilima i
nckc gmizava•kc kaiaktciistikc kosti|u. On takodc ima nckc pti•|c
kaiaktciistikc, kao sto su potpuno iazvi|cno pci|c, giudnu kost i palac za
hvatan|c.
33
Nckc od navodno glavnih gmizava•kih osobina ioda
Aichacoptciyx nisu kaiaktciisti•nc samo za gmizavcc. Bio|nc fosilnc
pticc ima|u zubc, a kandzc sc |avl|a|u na kiilima kod nckih zivih ptica.
Piisutnost potpuno iazvi|cnog pci|a kod ioda Aichacoptciyx uspostavi-
lo ga |c kao pticu.
34
Aichacoptciyx |c o•iglcdno bio ptica sa nckim
kaiaktciistikama ko|c nalazimo i kod gmizavaca. Ncdavno sc doslo do
dva otkiica navodnih picda•kih "ptica". Mcdutim, pci|a ni|c bilo ni na
|cdno| od n|ih. 1cdna |c pionadcna na skoio istom nivou gcoloskog stuba
kao i Aichacoptciyx, a diuga malo nizc. Ovc navodnc •in|cnicc su picd-
mct vclikih spckulaci|a.
35
\dzbcnici •csto piikazu|u poznatu scii|u fosila ko|a piikazu|c postc-
pcnu cvoluci|u kon|a. Zastupnici stvaian|a nc obiaca|u mnogo pazn|c na
ova| aigumcnt, vciovatno zato sto su pictpostavl|cnc piomcnc malc i nc
icsava|u pioblcm piclaznih foimi izmcdu glavnih tipova stvoicnih oiga-
nizama. !pak, intcicsantno |c zapaziti da danas cvolucionisti ospoiava|u
opiavdanost tiadicionalnog iaspoicda kon|a ko|cg |c napiavio Mais (O.
C. Maish).
36
Simpson kazc: "Na|poznati|i od svih ticndova kod ovih
kon|a, `postcpcna icdukci|a bo•nih pisti|u`, |c potpuno izmisl|cn."
37
Raup dal|c kazc da |c "zapis o cvoluci|i |os uvck izncnadu|ucc nc|asan
i ono sto |c iioni•no, mi danas imamo man|c piimcia cvolucionih piclaza
ncgo sto smo imali u Daivinovo vicmc. \ tom smislu, |a mislim da nckc
od klasi•nih slu•a|cva daivinovskih piomcna u fosilnom zapisu, kao sto
|c cvoluci|a kon|a u Scvcino| Amciici, ticba odbaciti ili modifikovati
zbog poscdovan|a mnogo dctal|ni|ih infoimaci|a - ono sto |c izglcdalo
kao lcp piosti napicdak na osnovu iclativno malo podataka ko|i su bili
dostupni, sada izglcda mnogo slozcni|c i man|c postcpcno".
38
Pivobitni piikaz cvoluci|c kon|a u Amcii•kom piiiodn|a•kom muzc-
|u uklon|cn |c od o•i|u |avnosti.
39
!stiaziva•i iazmatia|u novc idc|c o
cvoluci|i kon|a. Danasn|c misl|cn|c |c da cco ova| slu•a| zahtcva mnogo
visc piou•avan|a.
4O
Ivolucionisti •csto izvcstava|u o giupi piclaznih oiganizama izmcdu
gmizavaca i sisaia, zvanih "sinapsida". Oni su povczani vaii|ctctom
skclctnih osobina |cdnc giupc sa diugom, i nckc osobinc vilica ko|c
izglcda|u intcicsantnc, mada vcoma ogiani•cnc, piikazu|u sc kao pict-
postavl|cna cvoluciona sckvcnca izmcdu gmizavaca i sisaia. Palcontolog
Kcmp (T. S. Kcmp) sa Oksfoida kazc da |c to "zaista . . . |cdini takav vcli-
ki piclaz u zivotin|skom caistvu ko|i |c tako dobio dokumcntovan pos-
to|ccim fosilnim zapisom".
41
Ova giupa oiganizama |c vcoma iaznolika.
Nckc osobinc kod po|cdinih tipova sinapsida sc navodno uklapa|u, po
nckim kiitcii|umima, u sliku pictpostavl|cnih picdaka sisaia, dok sc
diugc nc uklapa|u. Mada nckc od osobina nckomc mogu izglcdati kao
piclaznc, onc nc obczbcdu|u ubcdl|ivu lini|u povczanosti izmcdu
gmizavaca i si-saia. Palcontolog Robcit Kciol (Robcit Caiioll) sa Mck
Gil \nivcizitcta, kazc da "|os nismo picpoznali spccifi•nu lini|u ko|a nas
vodi do sisaia".
42
Ivolucionisti su pictpostavili i diugc piimcic ncdosta|ucih kaiika.
Ncki ukazu|u i na sckvcncc za nastanak kitova. Mcdutim, gcncialno |c
bio| sugciisanih ncdosta|ucih kaiika izuzctno mali u upoicdcn|u sa stoti-
nama hil|ada poticbnih za povczivan|c pukotina izmcdu glavnih giupa
oiganizama. Naglasavan|c n|ih nckoliko, ustvaii picdstavl|a svcdo•an-
stvo o n|ihovom ncdostatku. Cak i oni za ko|c sc tvidi da picdstavl|a|u
cvolucionc vczc, nc picdstavl|a|u vczu izmcdu kola i klasa gdc sc |avl|a-
|u na|vcci |azovi. Kada sc konstatu|c da su palcontolozi odicdili visc od
25O.OOO fosilnih vista, ko|c su podcl|cnc u ncsto man|c od 8O glavnih
giupa i mnogo visc podgiupa, a da |c otkiivcno mnogo mnogo man|c
oiganizama ko|i sc mogu analiziiati kao piimcii piclaznih foimi, |asno |c
da cvoluci|a ima ozbil|an pioblcm.
18O 181
Rani|c smo govoiili o divctu zivota ko|cg cvolucionisti konstiuisu u
opisivan|u putcva ko|im su oiganizmi navodno isli, kako su vistc
cvoluiialc od piosti|ih ka slozcni|im. Mcdutim, svcpiisutnc pukotinc
izmcdu fosilnih giupa dopusta|u mnogobio|nc intcipictaci|c, i ictko sc
nailazi na dvc dctal|ni|c pictpostavl|cnc scmc cvolucionog divcta ko|c sc
slazu. Takvo divccc |c poznato po odsustvu oiganizama ko|i bi picd-
stavl|ali stablo i gianc. Palcontolozi danas posta|u mnogo opiczni|i i
•csto idcntifiku|u kao "ncsiguinc" tc nczastupl|nc dclovc cvolucionog
divcca.
Slika 11.1 picdstavl|a |cdno cvoluciono divo iz 1886. godinc ko|c |c
zasnovano na pioniiskom iadu Iincsta Hckcla (Iinst Hacckcl),
vaticnog zastupnika cvoluci|c na cviopskom kontincntu. Zapazitc da |c
svc dobio povczano. Slika 11.2 picdstavl|a piikaz fosilnog zapisa
vodozcmaca iz 1988. godinc. Zapazitc kako vccina giupa ni|c spo|cna.
Ncpovczanost fosilnih giupa idc u piilog konccpta stvaian|a, a nc cvolu-
ci|c. Na osnovu cvoluci|c, mi bismo o•ckivali da glavnc giupc budu
povczanc. Slika 1O.1 piikazu|c mnogc od glavnih giupa u ko|c su biolozi
klasifikovali oiganizmc. \koliko sc cvoluci|a dcsila, giupc bi ticbalc da
budu povczanc piclaznim foimama ko|c su nadcnc nizc u fosilnom
zapisu, ali ponovimo, piclaznih foimi ncma.
Komplctnost fosilnog zapisa
Nckada cvolucionisti ukazu|u da fosili piclaznih oiganizama nisu
pionadcni zbog toga sto su bili mckog tcla i nisu su sc mogli lako
sa•uvati, kao oiganizmi sa •vistim dclovima.
43
Takav aigumcnt |c
bczna•a|an posto su mnogi oiganizmi sa mckim tclima dobio sa•uvani
kao fosili. 1cdan od na|vccih pioblcma za cvolucionu tcoii|u |cstc kam-
bii|umska cksplozi|a. Idiakaia fauna ispod kambii|uma i oiganizmi
Baidzis glinc u kambii|umu su uglavnom sa mckim tclima, i mnogi su
odli•no sa•uvani, pa ipak su o•ckivanc piclaznc foimc ispod kambii-
|umskc cksplozi|c ncdosta|ucc.
Ivolucionisti takodc ukazu|u da |c fosilni zapis ncsaviscn zbog toga
sto su uslovi za fosilizaci|u ictki.
44
Mcdutim, fosilni zapis |c mnogo kom-
plctni|i ncgo sto sc picthodno mislilo. Sansc da sc po|cdina•ni oigani-
zam fosilizu|c su malc, ali komplctnc populaci|c vista su tako vclikc da
zastupl|cnost vista tokom cvolucionog vicmcna, od stianc dobio
o•uvanih fosila, |c vcoma vclika. Razli•itc ncdavnc studi|c upoicdcn|a
zivih vista sa onim sa•uvanih kao fosili u istom icgionu, za|cdno sa
diugim man|c diicktnim pioccnama, pokazu|u vcliki pioccnat o•uvanos-
ti vista (nc individua). Kod mckusaca, opsti nivo fosilnc zastupl|cnosti |c
pioccn|cna na 83-95´; skol|kc i puzcvi su na nivou od 77-85´;
45
a
ostiakodc (ia•ici sa oklopom) su zastupl|cni sa 6O´.
46
\ccc katcgoii|c
oiganizama, ko|c su sastavl|cnc od mnogo man|ih giupa, naiavno, bol|c
182 183
SL!KA 11.2 - Ncdavni piikaz dcla cvolucionog divcta zivota zasnovanog na fo-
silnim vodozcmcima. Zapazitc skoio potpuno odsustvo pictpostavl|cnih
piclaznih foimi, sto ukazu|c na piihvatan|c •in|cnicc da ih fosilni zapis nc
obczbcdu|c. Posto|i mnogo visc famili|a vodozcmaca u palcozoiku ncgo u kcno-
zoiku. Giupa Iiyopoidca ukl|u•u|c 12 famili|a, za iazliku od |cdnog picdstavni-
ka kod kcnozo|skih giupa.
!z: Caiioll, p. 157 (icfcicnca 19a).
su picdstavl|cnc: fosilni zapis sa•uvanih icdova kopncnih ki•mcn|aka |c
na nivou od 98´, a famili|a na nivou od 79´.
47
Takvi podaci ukazu|u da
|c fosilni zapis vcoma komplctan, a nc cksticmno nckomplctan, kako |c
Daivin pictpostavio. Ovo ukazu|c da su pukotinc, uo•cnc izmcdu fosil-
nih tipova, icalnc.
Picovladu|uca slika
Kada su populaini mcdi|i analiziiali cvoluci|u, nau•nc hipotczc su
picvisc •csto bilc zasnivanc na autoiitctima, i icalnosti ko|a zapiavo nc
posto|i. Zabiinutost iziazcna od stianc piofcsionalnih palcontologa sc
zancmaiu|c. 1cdan piimci picdstavl|a|u fosilni pioblcmi u odnosu na
nastanak iiba, posto o•ckivanc piclaznc foimc nisu nadcnc. !pak, u
uobi•a|cno| "takozvano| pii•i" picdstavl|an|a publici, dobio poznati
voditcl| BBC tclcvizi|c u scii|i Zoo tiagan|a, Dc|v Atcnboiou (Davc
Attcnboiough), kazc:
"Tokom ovog ogiomnog pciioda vicmcna, koiali su po•cli i nastavili
da izgiadu|u gicbcnc, a scgmcntiianc zivotin|c iazvilc su sc u foimc ko|c
su uskoio napustilc moia i uspostavilc osnovu za zivot na kopnu. \aznc
piomcnc su sc takodc odigialc mcdu pioto-iibama. Zaiczi na n|ihovim
viatnim icgionima, ko|i su u po•ctku picdstavl|ali mchanizmc za fil-
tiaci|u, bili su po|a•ani tankim kivnim sudovima ko|i su im takodc sluzili
kao skigc. Danas su dclovi tkiva izmcdu n|ih o•visli sa dclicima kosti|u
ko|i mogu da ih pokiccu goic i dolc. ! zivotin|c su dobilc vilicc. Kostanc
kil|usti u kozi ko|a ih pickiiva posta|alc su kiupni|c i ostii|c, i od n|ih su
nastali zubi. Nisu dugo ovi oiganizmi sa ki•mom koiistili hianu iz mul|a
ili usisavan|cm iz vodc. Sada su mogli da u|cda|u. Poklopci na kozi su
iasli sa obc stianc don|cg dcla tcla, pomazuci im da sc kiccu kioz vodu.
Tako su cvcntualno nastala pcia|a. Sada oni mogu da pliva|u. ! tako su,
u pivo vicmc, ovi ki•mcn|aci pokictali scbc piczicno i piavilno kioz
moisku vodu."
48
Mcdutim, mi piakti•no ncmamo dokazc u fosilnom zapisu, ili bilo
gdc diugo, za bilo kakvc piomcnc pictpostavl|cnc tokom tog "ogiomnog
pciioda vicmcna"; ali publika ni|c •ula nista o tom pioblcmu. Ncki bia-
nioci cvoluci|c su •ak mnogo samopouzdani|i. Ronald Ikci (Ronald
Ickci) pisc: "Koicktno |c icci da |c fosilni zapis ncsaviscn i da sadizi
mnogc vclikc pukotinc. Mcdutim, to ni na ko|i na•in nc opovigava
cvoluci|u."
49
Ovakvi piimcii dobio piikazu|u kako paiadigmc opsta|u
upikos svcdo•anstvu •in|cnica.
Zakl|u•ci
\mcsto da picdstavl|a|u aigumcnt u piilog cvoluci|c zivota, fosili us-
tvaii picdstavl|a|u aigumcnt u piilog konccpta stvaian|a. Nau•nici •csto
ukazu|u da mi ticba da iazmotiimo novc idc|c u okviiu onoga sto oni
naziva|u tcstom opovigavan|a. Diugim ic•ima, ticba da tiazimo takvc
•in|cnicc ko|i cc pokazati da |c konccpt pogicsan. 1cdan na•in opoviga-
van|a cvolucionih hipotcza mozc sc uo•iti ako fosili nc pokazu kon-
tinuiianc sckvcncc iduci kioz gcoloski stub, naio•ito izmcdu glavnih
giupa. Ako sc cvoluci|a dcsila, mozcmo o•ckivati uglavnom kon-
tinuiianc scii|c fosilnih oiganizama od piostih do svih glavnih tipova
danasn|ih zivih foimi. Ticbali bi da nadcmo svc glavnc giupc povczanc
|cdnc sa diugim u don|im fosilnim slo|cvima, umcsto da sc po|avl|u|u
izncnada. Kao sto |c dobio poznato, u fosilnom zapisu ncma piclaznih
foimi. Pioblcm sc piosiiu|c i ispod nivoa kola i klasa, na naglu po|avu
stotinc man|ih izolovanih giupa kako sc kicccmo po gcoloskom stubu.
Tomc sc moia dodati pitan|c vcoma piomcnl|ivih stopa cvoluci|c, sto
ostavl|a malo vicmcna za cvolucionc piomcnc. \coma slozcni,
ncvciovatni glavni pciiodi iazvo|a, kao sto |c kambii|umska cksplozi|a,
ogiani•cni su na nckoliko dcsctina miliona godina. Cin|cnicc ukazu|u da
|c opsti modcl cvoluci|c sustinski opovignut.
L!TIRAT\RA
1. Wittgcnstcin L. 198O. Cultuic and valuc. Winch P, tianslatoi; Wiight GHv
(with Nyman H), cditoi. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, p. 62c.
Tianslation of: \cimischtc Bcmcikungcn.
2. Lull RS. 1935. !ossils: what thcy tcll us of plants and animals of thc past.
2nd cd. Ncw Yoik: \nivcisity Socicty, p. 3.
3. \idcti poglavl|c 9 za opis ovih giupa i sliku 1O.1 za n|ihovu distiibuci|u.
4. O•iglcdno da ncki optimisti•ki nastio|cni palcontolozi ukazu|u da posto|i
visc od 1OO kola u kambii|umsko| cksplozi|i. \idcti: Lcwin R. 1988. A lopsidcd
look at cvolution. Scicncc 241:291-293.
5. (a) Bowiing SA, Giotzingci 1P, !sachscn CI, Knoll AH, Pclcchaty SM,
Kolosov P. 1993. Calibiating iatcs of caily Cambiian cvolution. Scicncc
261:1293-1298. Citati su iz: (b) Nash M. 1995. Whcn lifc cxplodcd. Timc
146(23):66-74.
6. Kcii RA. 1995. Timing cvolution`s caily buists. Scicncc 267:33, 34.
7. Stanlcy SM. 1981. Thc ncw cvolutionaiy timctablc: fossils, gcncs, and thc
oiigin of spccics. Ncw Yoik: Basic Books, p. 93.
8. !cduccia A. 1995. Ixplosivc cvolution in Tcitiaiy biids and mammals.
Scicncc 267:637, 638.
9. \idcti poglavl|c 8.
1O. (a) Gould 1989. Wondciful lifc: thc Buigcss Shalc and thc natuic of histo-
iy. Ncw Yoik and London: W. W. Noiton and Co., pp. 39-5O. Kao sto |c o•cki-
vano, konccpt ni|c u potpunosti izbcgao kiiticizam. \idcti: (b) Biiggs DIG,
!oitcy RA, Wills MA. 1992. Moiphological dispaiity in thc Cambiian. Scicncc
256:167O-1673; i kasni|c diskusi|c: (c) !ootc M, Gould S1, and Lcc MSY. 1992.
184 185
Cambiian and icccnt moiphological dispaiity. Scicncc 256:1816, 1817, sa odgo-
voiima ko|c su uputili Biiggs, !oitcy, and Wills u Scicncc 256:1817, 1818.
11. Stcwait WN, Rothwcll GW. 1993. Palcobotany and thc cvolution of plants.
2nd cd. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 51O, 511.
12. \kazano |c da |c iaznolikost vista mcdu bcski•mcn|acima vcoma u skladu
sa zapicminom i podiu•|cm iaspiostian|cn|a scdimcntnih stcna. \idcti: (a)
Raup DM. 1976. Spccics divcisity in thc Phancoiozoik: an intcipictation.
Palcobiology 2:289-297; (b) Raup DM. 1972. Taxonomic divcisity duiing thc
phanciozoic. Scicncc 177:1O65-1O71. Posto |c zapicmina i izlozcnost scdimcnata
vcca u visim dclovima gcoloskog stuba, to mozc stvoiiti picdiasudu po pitan|u
zakl|u•aka vczanih za vcci bio| ob|avl|cnih vista u visim dclovima gcoloskog
stuba. Osnovni tipovi su malobio|ni.
13. \idcti poglavl|a 4-8 za piimcic.
14. Bcinini !. 1991. !ossil Acaiida. !n: Simonctta AM, Conway Moiiis S, cdi-
tois. Thc caily cvolution of Mctazoa and thc significancc of pioblcmatic taxa.
Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 253-262.
15. (a) Pcnnisi I. 1994. Static cvolution: is pond scum thc samc now as billions
of ycais ago? Scicncc Ncws 145:168, 169; (b) Schopf 1W. 1968. Miciofloia of thc
Bittci Spiings !oimation, Latc Piccambiian, ccntial Austialia. 1ouinal of
Palcontology 42:651-668.
16. Stcwait and Rothwcll, p. 44 (icfcicnca 11).
17. Knoll AH. 199O. Piccambiian cvolution of piocaiyotcs and piotists. !n:
Biiggs DIG, Ciowthci PR, cditois. Palcobiology: a synthcsis. Oxfoid and
London: Blackwcll Scicntific Publications, pp. 9-16.
18. \idcti poglavl|c 1O.
19. (a) Caiioll RL. 1988. \citcbiatc palcontology and cvolution. Ncw Yoik:
W. H. !iccman and Co., p. 2O7. Za pokusa| ob|asn|cn|a cvoluci|c koin|a•a na
osnovu podataka iz cmbiiologi|c, a nc palcontologi|c, vidcti: (b) Pctto A1. 1983.
Thc tuitlc: cvolutionaiy dilcmma oi cicationist shcll gamc? Cication/Ivolution
3(4):2O-29. Za ob|asn|cn|c anatomi|c na osnovu kosti|u, vidcti: (c) Lcc MSY.
1993. Thc oiigin of thc tuitlc body plan: biidging a famous moiphological gap.
Scicncc 261:1716-172O.
2O. Daiwin C. 1859. Thc oiigin of spccics by mcans of natuial sclcction, oi thc
picscivation of favouicd iaccs in thc stiugglc foi lifc. London: 1ohn Muiiay. !n:
Buiiow 1W, cditoi. 1968 icpiint. London and Ncw Yoik: Pcnguin Books, pp.
291, 292.
21. !bid., p. 3O9.
22. Raup DM. 1979. Conflict bctwccn Daiwin and palcontology. !icld
Muscum of Natuial Histoiy Bullctin 5O:22-29.
23. Kitts DB. 1974. Palcontology and cvolutionaiy thcoiy. Ivolution 28:458-
472.
24. Gould S1. 198O. Thc panda`s thumb: moic icflcctions in natuial histoiy.
Ncw Yoik and London: W. W. Noiton and Co., p. 181.
25. \idcti poglavl|c 8.
26. Kovcn ukazu|c da su otkiivcna sva kola plitkovodnih moiskih oiganizama
sa skclctima. Cowcn R. 1995. Histoiy of lifc. 2nd cd. Boston, Oxfoid, and
London: Blackwcll Scicntific Publications, p. 97.
27. Simpson GG. 1967. Thc mcaning of cvolution: a study of thc histoiy of lifc
and of its significancc foi man. Rcv. cd. Ncw Havcn and London: Yalc
\nivcisity picss, pp. 232, 233.
28. Ivolucionisti, zastupnici stvaian|a i diugi, napisali su mnogo o tim pickidi-
ma. Ncki od piimcia ko|i iazmatia|u ova| pioblcm ukl|u•u|u: (a) Dcnton M.
1985. Ivolution: a thcoiy in ciisis. London: Buincii Books; (b) Giassé P-P. 1977.
Ivolution of living oiganisms: cvidcncc foi a ncw thcoiy of tiansfoimation.
Cailson BM, Castio R, tianslatois. Ncw Yoik, San !iancisco, and London:
Acadcmic Picss. Tianslation of: L`Évolution du \ivant; (c) Hitching !. 1982. Thc
ncck of thc giiaffc: whcic Daiwin wcnt wiong. Ncw Havcn and Ncw Yoik:
Ticknoi and !iclds; (d) Hoffman A. 1989. Aigumcnts on cvolution: a palconto-
logist`s pcispcctivc. Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss; (c) 1ohnson
PI. 1993. Daiwin on tiial. 2nd cd. Downcis Giovc, !ll.: !ntci\aisity Picss; (f)
Løvtiup S. 1987. Daiwinism: thc icfutation of a myth. London, Ncw Yoik, and
Sydncy: Cioom Hclm; (g) Pitman M. 1984. Adam and cvolution. London,
Mclbouinc, and Sydncy: Ridci and Co.
29. Schiam !R. 1991. Cladistic analysis of mctazoan phyla and thc placcmcnt
of fossil pioblcmatica. !n: Simonctta and Cinway Moiiis, pp. 35-46 (icfcicnca
14).
3O. Bold HC, Alcxopoulos C1, Dcvcloiyas T. 1987. Moiphology of plants and
fungi. 5th cd. Ncw Yoik and Cambiidgc: Haipci and Row, p. 823.
31. (a) Axcliod D!. 196O. Thc cvolution of flowciing plants. !n: Tax S, cditoi.
Thc cvolution of lifc: its oiigin, histoiy and futuic. Ivolution aftci Daiwin: Thc
\nivcisity of Chicago ccntcnnial, vol. 1. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss,
pp. 227-3O5; (b) Bold HC. 1973. Moiphology of plants. 3id cd. Ncw Yoik and
London: Haipci and Row, p. 6O1 (4. i 5. izdan|c ovog tcksta imalo |c dva diuga
autoia kao koautoic, i ic• "ncpii|atan" ni|c dugo koiisccna; mcdutim, ta idc|a |os
uvck picovlada u udzbcnicima); (c) Knoll AH, Rothwcll GW. 1981. Palcobotany:
pcispcctivcs in 198O. Palcobiology 7(1):7-35.
32. Wootton R1. 199O. !light: aithiopods. !n: Biiggs and Ciowthci, pp. 72-75
(icfcicnca 17).
33. Za dctal|ni|u iaspiavu, vidcti: (a) Gibson L1. Aic thc links still missing?
\npublishcd papci distiibutcd by Gcoscicncc Rcscaich !nstitutc, Loma Linda
\nivcisity, Loma Linda, Califoinia.
34. Bilo |c ospoiavan|a po pitan|u autcnti•nosti fosila ioda Aichacoptciyx, ali
su sc oni pokazali autcnti•nim. \idcti: (a) Chaiig A1, Giccnaway !, Milnci AC,
Walkci CA, Whybiow P1. 1986. Aichacoptciyx is not a foigciy. Scicncc 232-622-
626; (b) Clauscn \I. 1986. Rcccnt dcbatc ovci Aichacoptciyx. Oiigins 13:48-55.
35. (a) Whcclci T1. 1993. Wcic thcic biids bcfoic Aichacoptciyx?
Cication/Ivolution 13(2):25-35; (b) Zimmci C. 1992. Rufflcd fcathci. Discovci
(May), pp. 44-54.
36. \idcti poglavl|c 9 za ospiavano poicklo.
37. Simpson GG. 1953. Thc ma|oi fcatuics of cvolution. Ncw Yoik and
London: Columbia \nivcisity Picss, p. 263.
38. Raup 1979 (icfcicnca 22).
39. Milnci R. 199O. Hoisc, cvolution of. Thc cncyclopcdia of cvolution. Ncw
Yoik: !acts on !ilc, p. 222.
186 187
4O. Mac!addcn B1. 1992. !ossil hoiscs: systcmatics, palcobiology, and cvolu-
tion of thc family cquidac. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity
Picss, p. 33O.
41. Kcmp TS. 1982. Mammal-likc icptilcs and thc oiigin of mammals. London
and Ncw Yoik: Acadcmic Picss, p. 296.
42. Caiioll, p. 398 (icfcicnca 19a).
43. Pattcison C. 1978. Ivolution. London: Biitish Muscum (Natuial Histoiy),
and Ncw Yoik: Coincll \nivcisity Picss, p. 133. Pctcison spomin|c ovo
ob|asn|cn|c, ali ni|c naio•ito stao u n|cgovu odbianu.
44. !bid.
45. Kcii RA. 1991. Old boncs aicn`t so bad aftci all. Scicncc 252:32, 33.
46. Paul CRC. 199O. Complctcncss of thc fossil iccoid. !n: Biiggs and
Ciowthci, pp. 298-3O3 (icfcicnca 17).
47. (a) Dcnton, p. 19O (icfcicnca 28a). Dcntonovi podaci su zasnovani na: (b)
Romci AS. 1966. \citcbiatc Palcontology. 3id cd. Chicago and London:
\nivcisity of Chicago Picss, pp. 347-396.
48. Attcnboiough D. 1979. Lifc on caith: a natuial histoiy. London: William
Collins Sons and thc Biitish Bioadcasting Coipoiation, p. 112.
49. Ickci RL. 199O. Thc dictionaiy of scicncc and cicationism. Buffalo:
Piomcthcus Books, p. 94.
188
STINI
\clikc svctskc katastiofc su vcoma ncuobi•a|cnc, i mi nailazimo na
tcskocc kada pokusavamo da ih uklopimo u nas na•in iazmisl|an|a. \
ovom poglavl|u, piaticcmo istoii|u piihvatan|a, odbacivan|a i ponovnog
piihvatan|a konccpata vclikih katastiofa. Takodc ccmo iazmotiiti nckc
od piimcia, ukl|u•u|uci katastiofu Potopa, ko|a |c opisana u Bibli|i.
Slu•a| iz istoii|c
Godinc 1923. gcolog Hailcn Bicc (Hailcn Bictz) |c opisao |cdno od
na|ncobi•ni|ih podiu•|a ko|c |c pionadcno na povisini nasc planctc.
Pickiiva|uci podiu•|c od nckih 4O.OOO kvadiatnih kilomctaia u |ugo-
isto•nom icgionu dizavc \asington, ono sadizi siioku miczu vclikih
suvih kanala, nckada visc kilomctaia siiokih, foimiia|uci mnostvo stimih
bida i kan|ona, ko|i sc uscca|u u •vistu vulkansku stcnu. Diuga•i|c od
obi•nih ic•nih dolina ko|c gcncialno ima|u siiok "\" oblik u svom
popic•nom picscku, ovi kanali •csto pokazu|u stimc stianc i iavna koii-
ta. Kao dodatak, vcliki nasipi bu|i•nog sl|unka nalazc sc na iazli•itim
visinama. Dokazi o stotinama staiih vodopada, od ko|ih su ncki bili visi
od 1OO mctaia, sa vclikim ciodovanim bascnima na svom dnu, svcdo•c o
nc•cmu vcoma ncobi•nom. Kako |c ova| •udni picdco mogao da nas-
tanc? Bicc |c imao idc|u, ali ona |c bila toliko ncuobi•a|cna, da |c izaz-
vao gcolosku iaspiavu tokom naicdnih 4O godina.
\ svo|o| pivo| publikaci|i po ovom pitan|u, Bicc ni|c iziazio svo|u
sumn|u u vcliku katastiofi•ku poplavu, vcc |c samo ukazao da bi to
zahtcvalo ogiomnu koli•inu vodc.
2
Mcdutim, tc istc godinc on |c ob|avio
diugi iad potpuno iziazava|uci svo| poglcd da |c zaista vclika, ali kiatko-
tia|na katastiofi•ka poplava, izazvala foimiian|c ovakvog tcicna. Ta
poplava |c picplavila ovo podiu•|c, ciodovala kanalc i natalozila
ogiomnc naslagc sl|unka.
3
\ to vicmc, gcoloska klima misl|cn|a snazno |c odbacivala svako
ob|asn|cn|c povczano sa katastiofama, i Bicc |c to znao. \nifoimizam -
191
12. Katastrofe: Ona najveca
Posto|c ticnuci kada istina
izglcda kao tcsko moguca.
- Nikolas Bo|l
1
idc|a da sc gcoloskc piomcnc odvi|a|u spoio tokom dugih pciioda vic-
mcna - bio |c piihvaccn poglcd. Gcolozi su iazmatiali aktivnost vulkana
i zcml|oticsa, ali su ih smatiali ncvaznim. Ostalc gcoloskc piomcnc bilc
su intcipictiianc kao onc ko|c sc odvi|a|u izuzctno spoio. Katastiofizam
- idc|a o izncnadnim vclikim katastiofi•kim piomcnama - bio |c
anatcmisan. On |c bio u mnogim nau•nim kiugovima u isto| katcgoii|i
kao sto |c danas konccpt stvaian|a - potpuno ncpiihvatl|iv. Gcoloska
za|cdnica |c imala posla sa mladim Biccom ko|i |c bio potpuno
ncpodoban. Biccovc |cicti•kc idc|c su bilc vcoma bliskc odba•cno| idc|i
o bibli|skom Potopu.
4
Piihvatiti n|cgovc idc|c zna•ilo bi viacan|c katas-
tiofizmu, sto |c ukazivalo na viacan|c u "mia•na vicmcna".
5
Kako |c Bicc, ko|i |c bio piofcsoi gcologi|c na \nivcizitctu Cikago,
nastavio sa svo|im piou•avan|cm i publikaci|ama, ncki gcolozi su odlu•ili
da piihvatc nckc idc|c svog samovol|nog kolcgc. Gcolosko diustvo iz
\asingtona, D.C., pozvalo ga |c da 1927. godinc izncsc svo|c poglcdc.
Sastanak |c imao spcci|alan naziv - "skup skcptika ko|i cc iaspiavl|ati o
hipotczi poplavc".
6
Nakon Biccovog izlagan|a, pct •lanova uglcdnog
Gcoloskog picglcda S|cdin|cnih Dizava iznclo |c piigovoic i ponudilo
altcinativna ob|asn|cn|a, kao sto su glaci|aci|a i diugc spoic piomcnc.
7
Dvo|ica od n|ih ni|c •ak nikada ni posctila to podiu•|c! \ svom odgo-
voiu, umoini Bicc |c piokomcntaiisao: "Mozda |c mo| stav podlozan
piomcnama."
8
1cdno vcliko pitan|c u Biccovo| idc|i ostalo |c ncodgo-
voicno: Odaklc |c sva ta voda dosla tako izncnada? O•iglcdno da ova|
skup ni|c piomcnio mnogo u umovima l|udi. Za vccinu |c idc|a o katas-
tiofalno| poplavi bila bcsmislcna.
Tokom naicdnih godina gcoloska za|cdnica sc usicdsicdila na iazvi-
|an|c altcinativa Biccovom modclu. Picma Biccovim ic•ima, "|cics |c
uvck otmcna, pa sc ticba snazno suzbi|ati".
9
!pak, •in|cnicc iz stcna nas-
tavilc su da gcnciisu idc|c u piilog katastiofi•kog ob|asn|cn|a, i konflikt
|c nastavl|cn. Bicc i diugi su nasli izvoi za vodu poplavc. Staio |czcio
Misoula na istoku, nckada |c imalo 2.1OO kubnih kilomctaia vodc. Nckc
•in|cnicc ukazu|u da |c lcd piavio bianu ovom |czciu. !zncnadno puca-
n|c lcda oslobodilo |c zapicminu vodc poticbnu da sc ob|asni iapidna
ciozi|a uo•cna na zapadu. Na|bol|a podiska takvom ob|asn|cn|u dosla |c
kasni|c, kada su gcolozi nasli ogiomnc tiagovc talasan|a i u |czciu
Misoula, i u icgionu kanala na zapadu. Svima nama su vciovatno bliskc
paialclnc lini|c tiagova talasan|a ko|c sc •csto uo•ava|u na pcskovitim
obalama. Onc obi•no ima|u samo nckoliko ccntimctaia od viha do viha.
Tiagovi talasan|a na dnu koiita |czcia Misoula i na zapadu bili su ogiom-
ni, sa visinom od 15 mctaia i iasto|an|cm od 15O mctaia od viha do
viha.
1O
1cdino |c vclika koli•ina naglo pokicnutc vodc mogla pioizvcsti
takav cfckat. Ncdavnc studi|c su sc skonccntiisalc na dctal|c. Ncki
ukazu|u da sc visc od osam cpizoda poplava moglo dcsiti.
11
Zapicmina
vodc sc pioccn|u|c na 7,2 kubna kilomctia, ko|a sc kictala bizinom od
1O8 kilomctaia na •as, i gcolozi pictpostavl|a|u mchanizmc za ciodova-
n|c dubokih kanala u •visto| vulkansko| stcni za samo nckoliko sati ili
dana.
12
\cci dco gcoloskc za|cdnicc piihvatio |c Biccovo pivobitno
ob|asn|cn|c zasnovano na picciznim piou•avan|ima samih stcna. Godinc
1965., !ntcinacionalna asoci|aci|a za istiazivan|c kvaitaia oiganizovala |c
putovan|c na obilazak ovog icgiona. Na zakl|u•ku konfcicnci|c, Bicc,
ko|i |c bio spic•cn da piisustvu|c, dobio |c tclcgiam od u•csnika ko|i su
mu slali svo|c pozdiavc, zavisava|uci sa ic•cnicom: "Sada smo svi katas-
tiofisti."
13
Godinc 1979. Bicc |c dobio Pcniozovu mcdal|u, na|vccc
gcolosko piiznan|c SAD. Bicc |c pobcdio, a takodc i katastiofizam. Ova|
"No|c" iz nasih dana i n|cgova isto tako ncpozcl|na poplava su odbia-
n|cni.
Katastiofizam i unifoimizam
!dc|a o iapidnim, ncobi•nim gcoloskim dogada|ima - katastiofizam -
i supiotan konccpt ko|i govoii o polaganim piomcnama - unifoimizam -
odigiali su glavnu ulogu u ob|asn|avan|u istoii|c nascg svcta. Dugi pcii-
odi poticbni za polaganc unifoimisti•kc piomcnc zahtcvali bi odbaci-
van|c bibli|skog izvcsta|a o ncdavnim po•ccima, u ko|cm sc ob|asn|ava|u
vcliki gcoloski slo|cvi nadcni na Zcml|i. Sa diugc stianc, bibli|ski Potop
picdstavl|a glavni piimci katastiofizma, u ko|cm su sc glavni dogada|i
dcsili naglo. Nckada sc unifoimizam iziazava ic•ima: "Sadasn|ost |c
kl|u• za pioslost", sto zna•i da danasn|c polaganc stopc piomcna
pokazu|u kako su sc piomcnc uvck odigiavalc. Kao sto sc o•cku|c,
dcfinici|c i za katastiofizam i za unifoimizam nailazc na tcmcl|no ispiti-
van|c, sto iczultu|c mnostvom novih dcfinici|a i konfliktnih koiisccn|a.
14
Mi ccmo piihvatiti na|opsti|c koiisccn|c tcimina, kao sto |c goic iznc-
scno.
Tokom vcccg dcla l|udskc istoii|c katastiofizam |c bio opstc piih-
vaccn poglcd.
15
To |c bio uobi•a|cn motiv staic mitologi|c i kod Gika i
kod Riml|ana. !ntcics za ova| konccpt |c po•co da opada tokom sicdn|cg
vcka, mada su Aiapi stiiktno slcdili Aiistotcla ko|i |c vciovao u katas-
tiofc. \ pciiodu icncsansc |c obnovl|cn intcics, naio•ito za bibli|ski
Potop. Nau•nici su •csto ob|asn|avali izobil|c moiskih fosila nadcnih na
planinama kao iczultat tog katastiofi•kog dogada|a. \cci dco 17. i 18.
vcka svcdo•i o pokusa|ima haimonizaci|c naukc sa bibli|skim izvcsta|ima
o Stvaian|u i Potopu. Mcdutim, ncki su sumn|ali u tu idc|u, kao Rcnc
Dckait (Rcné Dcscaitcs) (1596-1659), ko|i |c ukazivao da |c Zcml|a
nastala pioccsom hladcn|a. Diugc modifikovanc oitodoksnc idc|c su
ukazivalc da |c Potop mogao iczultovati iz piiiodnih uzioka i da on ni|c
mogao da foimiia svc slo|cvc scdimcntnih stcna. Zoiz Kivi|c (Gcoigcs
192 193
Cuvici) (1769-1832) u !iancusko|, pictpostavl|ao |c viscstiukc katas-
tiofc, a nckoliko nau•nika |c zastupalo unifoimizam, ukl|u•u|uci
Lomonosova (M. \. Lomonosov) (1711-1765) u Rusi|i, i Dzc|msa
Hatona (1amcs Hutton) (1726-1797) i n|cgovog slcdbcnika Dzona
Plc|fcia (1ohn Playfaii) (1748-1819) u Skotsko| i Inglcsko|. N|ih dvo|ica
su u•inili mnogo u piomovisan|u tc idc|c. \ isto vicmc, takodc u
Inglcsko|, posto|ala |c snazna podiska bibli|skom Potopu, naio•ito od
takvih vodccih autoiitcta kao sto su bili \ili|am Bukland (William
Buckland), Adam Scdzvik (Adam Scdgwick), \ili|cm Konibci (William
Conybcaic) i Rodciik Mui•ison (Rodciick Muichison). \ tom mil|cu
po|avila sc kn|iga ko|a |c imala vcci utica| na gcolosku misao ncgo i|cd-
na diuga.
Kn|iga Piincipi gcologi|c (Piinciplcs of Gcology) po|avila sc 183O.
godinc. Napisana od stianc Cailsa La|cla (Chailcs Lycll), ona |c snazno
naglasavala unifoimizam. \coma uspcsna, piosavsi kioz 11 izdan|a, ona
|c piomcnila picovladu|ucu klimu gcoloskog misl|cn|a od katastiofizma
do stiiktno polaganih piomcna unifoimizma; spccifi•no, "tia|ni cfckti
uzioka sada su na snazi", kako |c La|cl kazao.
16
Nc samo da |c ova kn|i-
ga imala utica| na gcologi|u, vcc |c imala zna•a|an utica| na nauku u ccli-
ni. Ob|avl|cno |c da |c ona bila za Cailsa Daivina |cdna od "na|-
diagoccni|ih stvaii"
17
ko|u |c nosio na svom poznatom putovan|u
biodom Bigl. Sicdinom ovog vcka unifoimizam |c bio dominantan kon-
ccpt, a katastiofizam |c bio potisnut.
Dco uspcha La|clovc kn|igc mozcmo piipisati n|cgovim lukavim
napoiima u piomovisan|u svo|ih poglcda. Pisma n|cgovom pii|atcl|u i
slcdbcniku Polctu Skioupu (Poulctt Sciopc) to dobio ilustiu|u:
"Ako ih nc iziitiiamo, za sta sc plasim da mozcmo . . . , mi ccmo svc
sami nositi. Ticba da tii|umfu|cs nad n|ima, sa komplimcntima
upuccnim slobodi i iskicnosti danasn|cg doba, i biskupi i intcligcntni
svcstcnici cc nam sc piidiuziti u picziian|u kako staiih, tako i savic-
mcnih fizi•aia-tcologa (katastiofista). Sada |c piavo vicmc za napad,
i iadu| sc zato sto |c gicsniku kao sto si ti Q. R. (•asopis Quaitcily
Rcvicw) otvoiio viata. . ."
Ako M|uic| (Muiiay) (izdava•) budc ob|avio mo|a izdan|a, a ti
budcs kontiolisao gcologi|u u •asopisu Q. R., biccmo u stan|u da za
kiatko vicmc u•inimo potpunu piomcnu u |avnom misl|cn|u."
18
Kao sto sc nadao, La|cl |c izazvao potpunu piomcnu, ako nc u
|avnom misl|cn|u, onda siguino u gcolosko| za|cdnici. Za visc od |cdnog
vcka, gcologi|a |c odbila da tolciisc katastiofi•ka ob|asn|cn|a. Glcda|uci
na pioslost po pitan|u uspostavl|an|a ovc paiadigmc, Stcfan Dzc| Guld
sa Haivaida komcntaiisc:
"Cails La|cl sc skolovao da budc piavnik, a n|cgova kn|iga |c u•inila
visc za giadualizam ncgo ncki ncpiistiasni izvcsta|i zasnovani na
•in|cnicama. . . La|cl |c oklcvctao katastiofizam kao zastaicli i tvi-
doglavi napoi tigovaca •udima u pokusa|u da sa•uva|u Mo|si|cvu
hionologi|u o Zcml|i staio| samo nckoliko hil|ada godina.
Sumn|am da |c ikada izncscno visc nckoicktnih kaiaktciistika za
|cdan piihvaccni poglcd na svct."
19
Sicdinom dvadcsctog vcka ncki gcolozi su uo•ili da |c stiiktni uni-
foimiam u sukobu sa •in|cnicama iz samih stcna. Diugi nau•nici su
otkiili scdimcntnc slo|cvc i sa plitkovodnim i sa dubokovodnim kaia-
ktciistikama.
2O
Kako su onc ikada moglc da sc za|cdno pomcsa|u pod
miinim okolnostima? Picdlog: katastiofi•ki podvodni mul|ni tokovi, ko|i
su zapo•cli u plitko| vodi i nastavili sc u duboko| vodi. Takvi bizi tokovi,
zvani tuibiditni tokovi, pioizvodc poscbnc naslagc zvanc tuibiditi.
!spostavilo sc da su tuibiditi izuzctno piisutni siiom svcta.
21
Nckoliko
diugih izazovnih tcicna ukazu|c na diugc katastiofi•kc aktivnosti, kao
sto su masovno izumiian|c izazvano uplivom kosmi•kog zia•cn|a visokc
cncigi|c
22
i naglo siicn|c hladnc aikti•kc vodc u okcanc.
23
Svc takvc
tcoii|c ukazu|u na snazno odstupan|c od stiiktnog unifoimizma.
Mcdutim, poslcdn|i koiak dominaci|c unifoimisti•kih ob|asn|cn|a
ni|c uslcdio na osnovu piou•avan|a samih stcna, vcc na osnovu fosila ko|i
su u n|ima pionadcni. Zasto su dinosauiusi ncstali blizu kia|a kicdc, i
zasto |c doslo do diugih masovnih izumiian|a ko|a sc uo•ava|u
24
na
diugim nivoima u fosilnom zapisu?
25
Nau•nici su moiali da nadu nckc
iazumnc uziokc. Oni su pictpostavili iazli•itc idc|c za izumiian|c
dinosauiusa, od unistcn|a otiovnim pc•uikama do izumiian|a uslcd
polcnskc gioznicc. !pak, na|•cscc |c n|ihov ncstanak ozna•avan kao mis-
tcii|a. Onda |c 198O. godinc nobclovac Luis Alvaicz, sa \nivcizitcta
Kalifoini|a Bcikli, sa kolcgama,
26
ukazao da |c ncobi•no vclika konccn-
tiaci|a clcmcnta iiidi|uma, nadcna na bio|nim mcstima siiom svcta na
samom kia|u kicdnih slo|cva, mogla doci od astciioda ko|i |c pogodio
Zcml|u i tom piilikom unistio dinosauiusc. Ova idc|a |c izazvala iazli•itc
icakci|c. Ncki su istakli da dinosauiusi i diugi oiganizmi nc is•czava|u
izncnadno u fosilonosnim slo|cvima. Diugi su pictpostavili vcliku vul-
kansku aktivnost i globalni pozai, i udai komctc, a nc astcioida.
27
Dcbata oko dctal|a sc nastavl|a, a viata za katastiofi•ka ob|asn|cn|a su
siiom otvoicna. Nau•na litciatuia sada izvcstava o siiokom iasponu
izncnadnih kiupnih piomcna.
Nckc od novih katastiofi•kih idc|a pictpostavl|a|u da su komctc ili
astcioidi mogli izazvati okcanskc talasc visokc i picko osam kilo-
mctaia
28
i oblakc ispaicn|a stotinama kilomctaia iznad Zcml|inc
povisinc.
29
Diugi su ukazali na udaic vazduha tcmpciatuic od 5OO
o
C i
bizinc od 2.5OO kilomctaia na •as ko|i su unistili polovinu zivota na
194 195
Zcml|i, i globalnc zcml|oticsc sa talasan|cm tla do visina od 1O mctaia.
Ostalc mogucnosti ukl|u•u|u otvaian|c pukotina siiinc 1O-1OO kilo-
mctaia i naglo izdizan|c planina.
3O
Posto|i •ak sugcsti|a da su takvi udaii
mogli izazvati iazbi|an|c piastaiog Zcml|inog supcikontincnta zvanog
Gondvana.
31
Katastiofizam |c dozivco nagli poviatak, ali to ni|c u potpunosti
klasi•an katastiofizam od pic dva vcka ko|i |c ukl|u•ivao bibli|ski Potop
kao glavni gcoloski dogada|. !ntcicsantno |c da su ncki gcolozi ncdavno
ukazali da bi udai iz svcmiia mogao biti povczan sa izvcsta|cm o bibli|-
skom Potopu.
32
Gcologi|a |c danas piihvatila vclikc naglc katastiofc, ali
u odnosu na bibli|ski Potop, ko|i sc odigiao u toku |cdnc godinc, vcliki
pciiodi vicmcna su uba•cni izmcdu mnogih katastiofa. Tcimin nco-
katastiofizam (novi katastiofizam) sc svc visc piihvata kao pokusa|
gcologa da iazdvo|c novc konccptc od staiog katastiofizma. !sto tako,
tcimin nco-diluvi|alizam (novi koccpti poplava) |c uvcdcn da ozna•i
novc idc|c o vclikim aktivnostima vodc za vicmc katastiofa.
33
Ncki
ozna•ava|u viacan|c katastiofi•kim ob|asn|cn|ima kao "vcliki filozofski
piobo|",
34
i piizna|c sc da sc "vclikc olu|c svc visc picpozna|u kao glavni
faktoii tokom gcoloskc istoii|c".
35
Ova| poslcdn|i poglcd mozc sc uklo-
piti sa bibli|skim modclom poplavc ko|a |c bila piaccna duzom scii|om
olu|a tokom godinc Potopa.
Nco-katastiofizam podsti•c ponovno ob|asn|cn|c mnogih gcoloskih
po|ava. Na piimci, za mnogc scdimcntnc naslagc za ko|c sc nckada mis-
lilo da su sc natalozilc polagano, danas sc smatia da picdstavl|a|u iczul-
tat iapidnih tuibiditnih tokova, a bio|ni polagano foimiiani koialni
gicbcni sc ponovno ob|asn|ava|u kao iapidni tokovi nanosa.
36
Takva
nova ob|asn|cn|a sc sama lcpo uklapa|u u bibli|ski konccpt Potopa.
Mnogo |c vazni|a lckci|a ko|u mozcmo nau•iti iz istoii|c ovih intci-
pictaci|a. Tokom milcni|uma mislioci su piihvatali katastiofc, a onda za
man|c od |cdnog vcka, oni su piakti•no iskoicnili ta| konccpt iz svih
gcoloskih ob|asn|cn|a. Sada oni piihvata|u tu idc|u ponovo. Zato tic-
bamo biti opiczni u piihvatan|u paiadigmi zasnovanih na misl|cn|ima ili
ogiani•cnim infoimaci|ama.
Piimcii iapidnog dclovan|a
Pod noimalnim, miinim uslovima, piomcnc na Zcml|ino| povisini sc
odvi|a|u vcoma polako. Mcdutim, mnogi piimcii katastiofi•kc aktivnos-
ti omogucava|u nam da zamislimo vclikc piomcnc za kiatko vicmc.
Iiozi|a sc mozc dcsiti vcoma naglo. Godinc 1976. novoizgiadcna
Tcton biana u A|dahu po•cla |c da puca, i posto to ni|c moglo da sc
spic•i, ogiomna koli•ina vodc |c |uinula i usckla scdimcnt do dubinc od
1OO mctaia za man|c od |cdnog sata.
37
! dok |c biana bila sa•in|cna od
mckog scdimcnta, gcolozi su izia•unali da bi iapidna ciozi|u stvoiila
|cdnaku dubinu u •vistom bazaltu za nckoliko dana, kao u slu•a|u
Biccovih kanala iazmoticnih iani|c. !stiazivan|cm |c odicdcno da sc
kapacitct noscn|a vodc u pokictu povccava sa ticcim do •ctvitim stc-
pcnom bizinc.
38
To zna•i da ako sc bizina vodc povcca 1O puta, voda
mozc nositi 1.OOO do 1O.OOO puta visc scdimcnta.
Piotivnici konccpta stvaian|a nckada isti•u da |c gcoloski stub
picvisc dcbco da bi sc mogao nataloziti tokom samo |cdnc godinc
Potopa.
39
Ali to ni|c |ak aigumcnt. \ccina zastupnika stvaian|a iskl|u•u|c
na|nizc (pickambii|umskc) i na|visc dclovc gcoloskog stuba iz Potopa
(vidcti u nastavku), a nckc danasn|c stopc talozcn|a su tako iapidnc da
su u stan|u da natalozc cco gcoloski stub za samo nckoliko scdmica.
Tuibiditni tokovi mogu nataloziti svo| scdimcnt na |cdnom lokalitctu za
nckoliko minuta ili man|c, na podiu•|ima od visc stotina kvadiatnih kilo-
mctaia za nckoliko sati. 1cdan mcgatuibidit otkiivcn u Spani|i imao |c
dcbl|inu vccu od 2OO mctaia, i ogiomnu zapicminu od 2OO kubnih kilo-
mctaia.
4O
Posto|i takodc i nckoliko diugih na•ina, osim tuibidita, za
iapidno talozcn|c scdimcnata. \clika poplava u toku |cdnc godinc mozc
nataloziti ogiomnu koli•inu scdimcnta.
Gcolozi •csto pictpostavl|a|u da akumulaci|a dcbclih slo|cva malih
mikioskopskih oiganizama, kao sto su Bclc liticc Dovcia u Inglcsko|,
zahtcva dugc pciiodc vicmcna. Duz obalc Oicgona, tiodncvna olu|a sa
|akim vctiovima i kisom natalozila |c slo| dcbl|inc 1O-15 ccntimctaia
mikioskopskih di|atomc|a u duzini od 32 kilomctia.
41
!mao sam piiliku
da vidim dobio o•uvanu fosilnu pticu i mnogo iiba u dcbclim slo|cvima
mikioskopskih di|atomc|a blizu Lompoka u Kalifoini|i. Kit |c takodc
pionadcn u to| naslagi. Takvo o•uvan|c zahtcva iapidno zatipavan|c pic
ncgo sto bi doslo do dczintcgiaci|c oiganizama. O•iglcno da sc
mikioskopski oiganizmi mogu nataloziti iapidno.
Slcdcci piimci iapidnog dclovan|a |cstc foimiian|c vulkanskog os-
tiva Suitsc| (Suitscy), godinc 1963., ko|c sc nalazi |uzno od !slanda. Za
pct dana doslo |c do foimiian|a ostiva u duzini od 6OO mctaia, tamo gdc
|c nckada bio otvoicni okcan. Ono ima u pic•niku skoio dva kilomctia.
!zncnadu|ucc |c da kada su l|udi posctili ovo ostivo, ono |c izglcdalo kao
da posto|i vcc dugo vicmcna. Za oko pct mcscci foimiiana |c piava
obala, a iazvi|cnc su i liticc (vidcti sliku 12.1). 1cdan od istiaziva•a |c
piokomcntaiisao da "ono sto na diugom mcstu mozc zahtcvati hil|adc
godina . . . ovdc sc mozc dcsiti za nckoliko scdmica ili •ak nckoliko dana.
Na Suitsi|u |c bilo dovol|no samo nckoliko mcscci za nastanak pc|zaza
ko|i |c tako iaznovistan i iazvi|cn, da |c to skoio za ncvciovati".
42
Mi vidimo da |c tcsko iazmisl|ati "katastiofi•ki". To |c mozda zato sto
su katastiofc i ictkc, i ncpii|atnc za iazmisl|an|c. Takav intclcktuali
otpoi mozc dclimi•no ob|asniti zasto l|udi stiada|u u ovim ncobi•nim
dogada|ima, upikos upozoicn|ima o nadolazcccm unistcn|u. Godinc
196 197
19O2. na ostivu Maitinik, planina Pcli |c cksplodiiala, stvaia|uci vulkan-
ski tok ko|i |c picplavio fabiiku scccia i ubio visc od 15O l|udi. Ova i
diugc aktivnosti vulkana uziokovalc su zcbn|u kod stanovnika oblizn|cg
giada Scnt Piii|a, i ncki su otisli u siguini|c icgionc. Da bi spic•ili
paniku, vladini autoiitcti su uvciavali stanovnikc da |c u pitan|u samo
ticnutna ncpogoda i da •ak guvcinci ostiva sa svo|om zcnom dolazi u
Scnt Piii da ohiabii l|udc da ostanu u giadu. \clika vulkanska ciupci|a
na suscdnom ostivu, navodno |c ticbala da iazuvcii l|udc, i oni su
zakl|u•ili da |c ta cksplozi|a oslobodila planinu Pcli vulkanskog piitiska.
Mnogi su sc viatili u Scnt Piii. Slcdcccg |utia, planina Pcli |c izncnada
cksplodiiala, izbacivsi oblak vulkanskog pcpcla i paic tcmpciatuic
7OO
o
C, ko|i |c unistio 3O.OOO stanovnika Scnt Pcii|a za dva minuta.
43
!stoii|a bclczi da su samo dvc ili •ctiii individuc piczivclc. 1cdan |c bio
osudcnik, ko|i |c bio zasticcn u podzcmno| ccli|i. Nakon n|cgovog bck-
stva, vlasti su ga odmah ponovo zatvoiilc.
Ticbamo imati na umu da i diugi agcnsi, kao sto su zcml|oticsi i
vctiovi, takodc uzioku|u iapidnc piomcnc pod katastiofi•kim uslovima.
Posto|i mnostvo piimcia ko|i pokazu|u da sc vclikc gcoloskc piomcnc
mogu dcsili bizo, ali posto su onc ictkc, mi imamo odicdcnih tcskoca sa
n|ihovim ukl|u•cn|cm u nasc iazmisl|an|c.
Bibli|ski Potop
Potop ko|i bi pickiio cclu povisinu Zcml|c |c ncsto vcoma ncobi•no.
Mcdutim, ncdavna gcoloska ob|asn|cn|a u poglcdu katastiofizma ko|a
ukl|u•u|u iapidno unistcn|c zivota, ukazu|u da ova| konccpt nc moia biti
izuzctak. Stavisc, idc|a o globalnom Potopu ni|c |cdinstvcna samo za
Bibli|u. Cin|cnica da |c Potop dco staiih lcgcndi
44
da|c nam dovol|no
iazloga za sumn|u, •ak i ako potpuno odbacu|cmo bibli|ski izvcsta|. !pak,
mcdu staiim izvcsta|ima, Bibli|a da|c na|svcobuhvatni|i izvcsta| o ovom
dogada|u.
45
Na zalost, gcoloski dctal|i u Bibli|i su ictki, ali |c pou•an pic-
glcd infoimaci|a ko|c su povczanc sa tim dogada|cm.
Bibli|a opisu|c Zcml|u pic Potopa ncsto diuga•i|u od onoga sto
imamo danas. Posto|i sugcsti|a da ni|c bilo kisc,
46
ali da |c bilo dosta
vlagc, ukl|u•u|uci ickc.
47
Ovo ukazu|c na diuga•i|i hidioloski sistcm
ncgo danas.
Hionologi|a dogada|a ko|a opisu|c Potop, izglcda ovako:
48
Scdam
dana nakon sto |c No|c usao u biod, podzcmnc vodc su cksplodiialc,
za|cdno sa snaznom kisom ko|a |c padala 4O dana. \odc Potopa nisu
naglo iaslc - bibli|ski tckst ukazu|c na pioccs ko|i |c tia|ao.
49
Nakon pcii-
oda od 4O dana, uslcdio |c pciiod od 15O dana, tokom koga |c voda
pickiivala na|visc planinc. Nckc intcipictaci|c bibli|skog tcksta kazu da
sc "ustavc ncbcskc" i "izvoii vclikoga bczdana" nisu zatvoiilc svc do istc-
ka 15O dana, tako da sc voda vciovatno izdizala tokom 15O dana,
5O
kako
ncki bibli|ski picvodioci ukazu|u.
51
\slcdio |c |ak vctai, a zatim opada-
n|c vodc i isusivan|c tokom visc mcscci. Kada |c No|c napustio biod 1
godinu i 17 dana nakon sto |c usao u n|cga, bai su na|visa podiu•|a u
blizini bila suva,
52
i vciovatno |c nova vcgctaci|a vcc iskli|ala. Ncma sum-
n|c da su uslcdila bio|na zna•a|na gcoloska piilagodcn|a Zcml|inc koic,
ko|a su slabila po intcnzitctu tokom naicdnih stolcca, pa •ak i milcni|u-
ma.
Nckada sc postavl|a|u iazli•ita pitan|a o No|cvo| baici (biodu) -
naio•ito kako su svc zivotin|c mogc da udu u n|u. Ncki zastpnici stvaia-
n|a smatia|u da |c bilo man|c vista u vicmc Potopa. Zbog ogiani•cnc
vaii|abilnosti pic Potopa, na|vciovatni|c na novou vista, mnogi vaii|ctcti
ko|i danas posto|c nisu posto|ali u No|cvo vicmc. Stavisc, No|c |c uvco
samo ishodisnc kopncnc tipovc oiganizama u baiku. Moiski oiganizmi
su mogli piczivcti u svo|im stanistima. Nckc kalkulaci|c ukazu|u da |c
pod ovim ogiani•cn|ima bilo dovol|no mcsta u biodu, pa •ak dva ili tii
puta visc od poticbnog maksimuma.
53
Ncki sc •udc zasto sc nckc |cdinstvcnc zivotin|c, kao sto su toibaii
Autiali|c, |avl|a|u danas u istom icgionu svcta, i u fosilnom zapisu, i kao
stanovnici. Ako su oni bili u biodu ko|i sc vciovatno spustio ncgdc na
Sicdn|cm !stoku, kako su oni dosli u Austiali|u? Pod pictpostavkom da
|c piikupl|an|c zivotin|a u biodu ukl|u•ivalo poscban na•in vodstva, ncki
198 199
SL!KA 12.1- Novo ostivo Suitsi, |uzno od !slanda. Zapazitc obalu, liticu i •ovcka
za iazmciu. Pct mcscci i dva dana iani|c, ovo podiu•|c |c bilo otvoicni okcan.
Stcnc na udal|cnom hoiizontu nisu dco ovog novog ostiva.
zastupnici stvaian|a vciu|u da ni|c nclogi•no pictpostaviti isti piincip pii-
likom viacan|a na n|ihovc ishodi•nc tciitoii|c,
54
mada Bibli|a o tomc nc
govoii. Nckada sc ukazu|c da su instinkti samonavodcn|a, kakvc danas
vidimo kod migiiia|ucih sisaia, ptica, koin|a•a i iiba, mogli olaksati n|i-
hov poviatak u ishodisni icgion. Pioblcm poviatka sc nc piimcn|u|c na
diugc kontincntc, gdc podudainost izmcdu fosilnih i zivih tipova ni|c
tako |cdinstvcna.
Potop i scdmica stvaian|a
Mnogi su shvatili vaznost Potopa za izvcsta| o stvaian|u.
55
Ako |c
vccina fosila foimiiana za vicmc Potopa, onda sc svcobuhvano stvaia-
n|c za scst dana nc nalazi pod znakom pitan|a. To |c zato sto fosilni slo-
|cvi, navodno, sadizc iazli•itc tipovc fosila na iazli•itim nivoima u
gcoloskom stubu. Ako gcoloski stub ukazu|c na milionc godina izmcdu
dva osnovna tipa fosila, onda ih Tvoiac ni|c obo|c stvoiio u |cdnom,
scstodncvnom pciiodu stvaian|a. Na piimci, ako pictpostavimo da su
sundcii stvoicni pic 55O miliona godina, a dinosauiusi pic 18O milina
godina, onda |c o•iglcdno da ih Tvoiac ni|c obo|c stvoiio tokom
dogada|a stvaian|a za scst dana, kako On kazc.
57
Ali ncma ncpodu-
dainosti ako su svi ovi oiganizmi stvoicni tokom scdmicc Stvaian|a, a
onda bili zatipani na iazli•itim nivoima u gcoloskom stubu tokom |cdno-
godisn|cg globalnog Potopa. Bibli|ski Potop pomiiu|c takozvani gcoloski
stub sa scdmicom stvaian|a. Bcz Potopa, posto|alc bi tcskocc u
uskladivan|u scdimcntnih slo|cva sa ncdavnim stvaian|cm. Scdimcnti sc
danas akumuliia|u sa piosc•nim stopama od nckoliko ccntimctaia na
hil|adu godina. Scdimcntni slo|cvi su u pioscku visc stotina mctaia dcbc-
li, dok sc na bio|nim lokalitctima na Zcml|i nalazc fosilonosni scdimcn-
ti fanciozoika dcbcli nckoliko kilomctaia. Bcz globalnog Potopa ko|i |c
iapidno natalozio ovc slo|cvc, ncdavno stvaian|c opisano u Bibli|i
suo•ava sa ozbil|nim izazovom.
Da li |c bibli|ski Potop bio lokalni dogada|?
Bibli|ski Potop sc •csto iazmatia kao lokalni dogada| ko|i sc dcsio u
Mcsopotami|i. !z nckoliko iazloga
58
sc ova idc|a nc mozc pomiiiti sa bib-
li|skim izvcsta|cm i globalnom distiibuci|om scdimcnata i fosila:
1. Bibli|ski izvcsta| iz 1. Kn|igc Mo|si|cvc visc puta naglasava global-
ni Potop
59
u izvcsta|ima kao sto su: "i voda . . . pokii sva na|visa bida sto
su pod cclim ncbom"; "svc sto imasc dusu zivu u nosu, svc sto bcsc na
suvomc, pomic"; "! isticbi sc svako tclo zivo na zcml|i".
6O
2. Nakon Potopa, Bog |c obccao da nikada visc nccc unistiti svct na
takav na•in.
61
Posto su lokalnc poplavc piili•no •cstc, svaka slcdcca
lokalna poplava zna•ila bi da sc Bog nc dizi svog obccan|a. \stvaii,
obccan|c zna•i da Bog nccc ponovo vodom unistiti cclu povisinu Zcml|c,
i On sc dizi svog obccan|a.
3. Zasto bi Bog pozivao No|a da giadi vcliki biod
62
u komc cc
sa•uvati iazli•itc zivotin|c sa zcml|c, ako |c Potop bio lokalnog kaiak-
tcia? Mozcmo o•ckivati da su zivotin|c imalc siioko iaspiostian|cn|c, a
lokalni dogada| ih nc bi climinisao.
4. Bibli|ski izvcsta| iz 1. Kn|igc Mo|si|cvc |c u sukobu sa konccptom
lokalnc poplavc, |ci bcz globalnog Potopa nc bismo bili u stan|u da vidi-
mo dcbclc slo|cvc gcoloskog stuba nadcnc na svim kontincntima. Kao
sto |c ic•cno iani|c, Potop |c ncophodan za pomiicn|c gcoloskog stuba
sa ncdavnim scstodncvnim stvaian|cm. Posto |c gcoloski stub dobio
piisutan na svim kontincntima, ovo pomiicn|c |c ncophodno za svc kon-
tincntc. Odbacivan|c globalnog Potopa ukazu|c na odbacivan|c
svcopstcg stvaian|a za scst dana. To ni|c bibli|ski modcl. 1asno |c da
Bibli|a govoii i o svcobuhvatnom stvaian|u i o globalnom Potopu.
Modcli Potopa
Zastupnici stvaian|a pictpostavl|a|u bio|nc modclc Potop.
63
Mcdutim, poticbno |c dosta istiazivan|a, i opicznost nas poziva da iaz-
motiimo svaki od modcla poscbno. Gcncialno, svi modcli sc mogu
giupisati u tii siiokc katcgoii|c: (1) zamcna kontincnata i okcana za
vicmc Potopa; (2) skupl|an|c i siicn|c zcml|c; i (3) ton|cn|c kontincnata
za vicmc Potopa, a zatim n|ihovo izdizan|c. Mogucc su iazli•itc kombi-
naci|c ovih i diugim modcla.
Raspoicd tipova stcna Zcml|inc koic |c vazan za bilo ko|c iazma-
tian|c modcla Potopa. Scdimcntni slo|cvi ko|i danas pickiiva|u konti-
ncntc, obi•no ima|u ili kontincntalno ili moisko poicklo, a nckada oba.
O n|ihovom nastanku moz cmo govoiiti na osnovu kontincntalnih ili
moiskih oiganizama picdstavl|cnih fosilima. Scdimcntni u danasn|im
okcanima su vcoma tanki u poicdcn|u sa onim na kontincntima (slika
12.2C). Bazaltnc stcnc (vulkanski tip stcnc) vclikc gustinc nalazc sc
ispod danasn|ih okcana, dok osnovu kontincnata sa•in|ava|u gianitnc
stcnc man|c gustinc. Ova| iaspoicd stcna •ini da nasi kontincnti
doslovno pluta|u iznad guscc stcnc i odizava|u sc iznad nivoa moia, tako
da imamo suvo kopno za zivot.
Modcl zamcnc kontincnata i okcana pictpostavl|a da su sadasn|i
kontincnti bili picpotopna moia i supiotno.
64
Tokom Potopa doslo |c do
vclikih pomcian|a scdimcnata sa picpotopnih kontincnata u picpotop-
na moia. To |c bilo piaccno slozcnim biohcmi|skim pioccsima,
ukl|u•u|uci iaspoicdivan|c stcnskih tipova, kao i piatccc piomcnc u
Zcml|ino| topogiafi|i kao odgovoi na pioccsc uiavnotczcn|a uslcd
optcicccn|a. Ovim pomcian|cm |c doslo do foimiian|a danasn|ih konti-
ncnata. Ova| modcl zahtcva vcliku koli•inu potopskih scdimcnata.
2OO 2O1
Modifikaci|c ovog modcla ukazu|u na izbi|an|c vclikih kontincntalnih
vodcnih izvoia, sto |c iczultovalo dcpicsi|ama ili supl|inama ko|c su tako
foimiialc danasn|c okcanskc bascnc.
!dc|a o Zcml|i ko|a sc siii picdstavl|a |cdan od slabi|c piihvaccnih
poglcda u savicmcnim nau•nim intcipictaci|ama.
65
Ncki zastupnici
stvaian|a su piihvatili ova| konccpt da bi tako ukazali na |cdnostavan i
clcgantan modcl. Tokom Potopa doslo |c do skupl|an|a Zcml|c, sto |c
izazvalo kictan|c vodc picko kontincnata. Na kia|u Potopa, Zcml|a sc
siiila kako su sc kontincnti iazdva|ali i voda sc viacala u okcanc.
Pioblcm ko|i ovdc posto|i |cstc da ni|c lako da dodc do pioccsa siicn|a i
skupl|an|a Zcml|c. Nckada gcolozi ukazu|u na piomcnc u giavitaciono|
sili.
66
Spustan|c i izdizan|c kontincnata |c na|man|c diamati•an modcl
(slika 12.2). \ ovom piimciu, Potop |c bio uziokovan pomcian|cm nckih
mckih, dubl|ih slo|cva Zcml|c (astcnosfcic), ko|i su sc kictali u smciu od
ispod kontincnata do ispod okcana. Ova| pioccs |c izdigao okcanska dna
i nizc kontincntc (kiatkc sticlicc na slici 12.2B), uzioku|uci poplavl|i-
van|c kontincnata sa tianspoitom nckih moiskih scdimcnata na konti-
ncntc. \ccina gcologa piihvata pokictan|c dclimi•no tc•nc astcnosfcic,
u smislu pomcian|a kontincnata uslcd pokictan|a n|ihovih don|ih
plo•a.
67
Tokom Potopa, vodc ko|c su sc postcpcno izdizalc ciodovalc su
picpotopnc scdimcntc, ukl|u•u|uci nckc pickambii|umskc scdimcntc
ko|i su bili ponovno natalozcni za|cdno sa zivim oiganizmima ko|i su sc
fosilizovali. Scdimcnti sa kopna su sc zamcnili sa scdimcntima iz picpo-
topnih moia, kako su pokicti vodc tianspoitovali scdimcnt iz iazli•itih
izvoia u novc bascnc talozcn|a (zapazitc dugc sticlicc na slici 12.2B). Na
kia|u Potopa su kontincnti, sa•in|cni od gianitnih stcna man|c gustinc,
po•cli da sc izdizu, uzioku|uci da sc vodc povuku nazad u okcanc sto |c
izazvalo ciozi|u nckih potopskih naslaga na kontincntima. Pioblcm sa
ko|im sc suo•ava ova| modcl |c izobil|c moiskih scdimcnata na konti-
ncntima bcz kopncnih tipova fosila ispod n|ih. \ciovatno |c ovakav tip
iaspoicda mogao da nastanc iz vclikih picpotopnih moia ko|a su vcc
posto|ala na kontincntima (cpikontincntalna moia), sa dodatkom
moiskih scdimcnata ko|i su dosli iz vccih okcana van kontincnata
(na|duza sticlica na slici 12.2B). Ova| obiazac bi zakomplikovao |cdnos-
tavno ob|asn|cn|c tcoii|c ckoloskc zonaci|c (slika 1O.2) po pitan|u fo-
silnog zapisa. Mcdutim, ncki smatia|u da |c Potop bio |cdnostavni|i
dogada|.
Ovi modcli Potopa picdstavl|a|u samo uvodnc sugcsti|c. Poticbno |c
mnogo obimni|c piu•avan|c |cdnog tako slozcnog dogada|a. \ ovom
podiu•|u, piou•avan|c tck zapo•in|c.
2O2 2O3
SL!KA 12.2 - Piimci modcla Potopa. Di|agiam picdstavl|a popic•ni picsck dcla
kontincnta (lcvo) i okcana (dcsno). A: Picpotopna Zcml|a za okcanima na
iazli•itim nivoima; vclikc gianitnc masc picdstavl|a|u osnovu kontincnta. B:
Pciiod Potopa uzioku|c ton|cn|c kontincnata i izdizan|c okcana (kiatkc stic-
licc). Dugc sticlicc ukazu|u na pokictc iazli•itih scdimcnata sa n|ihovih isho-
disnih lokalitcta. C: Poslcpotopni pciiod piaccn izdizan|cm i bo•nim sabi|an|cm
kontincnata sa dcfoimaci|ama, ciozi|om i ponovnim uspostavl|an|cm poloza|a
stcnskih tipova.
Gcoloski faktoii povczani za Potopom
\oda za katastiofu Potopa |c na|vciovatni|c vcc posto|ala na picpo-
topno| Zcml|i. \cci dco n|c bio |c sadizan u picpotopnim moiima, ncki
u "izvoiima vclikoga bczdana",
68
i mala koli•ina iz atmosfcic. Gcolozi i
ncki diugi nau•nici •csto kiitiku|u konccpt bibli|skog Potopa |ci na
Zcml|i navodno ncma dovol|no vodc da bi sc pickiio vih Mont
Ivcicst,
69
dok Bibli|a tvidi da |c voda pickiivala cclu zcml|u. Mont
Ivcicst |c skoio dcvct kilomctaia iznad nivoa moia. Ova kiitika ncma
mnogo zna•a|a, posto zastupnici stvaian|a •csto pictpostavl|a|u iavni|u
picpotopnu topogiafi|u, ko|a |c zahtcvala mnogo man|c vodc da bi sc
pickiila (na piimci, slika 12.2B). Da |c Zcml|ina povisina bila potpuno
iavna, okcan dubok visc od 2,44 kilomctia bi |c potpuno pickiivao.
7O
Zastupnici stvaian|a pictpostavl|a|u zna•a|no izdizan|c planina nakon
Potopa. ! gcolozi ko|i zastupa|u konccpt Potopa i oni ko|i ga nc zastupa-
|u, slazu sc da su Mont Ivcicst i mnogc diugc planinc nastalc izdiza-
n|cm nakon talozcn|a n|ihovih scdimcntnih slo|cva. Zato mi ncccmo
koiistiti sadasn|u topogiafi|u u pioccni zapicminc vodc poticbnc za
globalni Potop.
L|udi su mc •csto pitali zasto dogada| takvih iazmcia, kao sto |c glo-
balni Potop, ni|c svc izmcsao. To bi bilo u slu•a|u "malog modcla kadc za
kupan|c" ko|i svako mozc izazvati. Mcdutim, ncki smatia|u da scdimcn-
tni slo|cvi ima|u globalnu tcndcnci|u da budu sasvim uicdcni i |cdin-
stvcni kada sc posmatia|u u dovol|no vcliko| iazmcii. !z nckoliko iazlo-
ga mi nc moiamo o•ckivati da Potop svc pomcsa. Takvo mcsan|c bilo bi
vcoma tcsko sa scdimcntnim slo|cvima ko|i bi sc siiili hil|adama kvadiat-
nih kilomctaia foimiia|uci naslagc ko|c nckada dostizu dcbl|inu od
nckoliko kilomctaia. Lako |c uskomcsati nckoliko mctaia mul|a, ali ni|c
tako lako to isto u•initi sa kilomctiima mul|a. Kada sc slo| natalozi, on
cc imati tcndcnci|u da zadizi svo|c stan|c. Dogada|i za vicmc Potopa su
sc odvi|ali tokom cclc godinc i nisu izazvali izmcsanc naslagc za kiatko
vicmc. Cak i nasc kiatkotia|nc poplavc stvaia|u dobio uicdcnc naslagc.
Poplava iavnomcino iaspoicdu|c slo|cvc u gcncialno uicdcni iaspoicd,
sto picdstavl|a stan|c ko|c nc favoiizu|c mcsan|c. \oda |c dobai agcns
soitiian|a scdimcnta i ona obi•no talozi scdimcntc na skoio hoiizonta-
lan na•in. Gcolozi zovu ova| fcnomcn "Zakon o pivobitno| hoiizontal-
nosti". Nau•nici mogu u laboiatoii|i da iapidno natalozc pod vodom
|cdan mcki tuibiditni slo| picko diugog mckog slo|a bcz ikakvog
zna•a|nog poicmcca|a don|cg slo|a. Ncki od dogada|a mcsan|a mogu sc
o•ckivati na lokalnom nivou, i povicmcno lokalno izdizan|c bi izazvalo
ciozi|u naslaga izazvanih poplavom i onih od pic poplavc, mcsa|uci fo-
silc i stcnc zadizanc u stiatigiafski visim slo|cvima gcoloskog stuba, kako
sc povicmcno i nalazi. Mcdutim, mcsan|c vccinc scdimcntnih slo|cva
Zcml|inc koic zahtcvao bi izuzctno snaznc poticsc, sccnaiio ko|i nc
bismo o•ckivali u |cdnogodisn|cm dogada|u.
Pitan|c ko|a sc takodc namccc |cstc koliki dco gcoloskog stuba sc
piipisu|c Potopu. To |c tcsko pitan|c zbog slozcnosti i scdimcntnog, i fo-
silnog zapisa. Razli•iti odgovoii od stianc zastupnika stvaian|a, po ovom
pitan|u, ukazu|u da nc posto|i gcncialno piihvaccn odgovoi. Posto |c
vccina scdimcntnih slo|cva natalozcna vodom, ncccmo o•ckivati
upadl|ivu iazliku izmcdu potopskih slo|cva i onih natalozcnih pic ili
nakon Potopa. Stavisc, Potop ni|c zapo•co i zavisio na potpuno istom
mcstu u gcoloskom stubu na svakom lokalitctu. Kao piva apioksimaci|a,
picdlazc sc da potopskc naslagc po•in|u u icgionu kambii|uma i
zavisava|u sa maksimumom u icgionu tcici|cia (vidi sliku 1O.1 za tcimi-
nologi|u). Na nckim lokalitctima Potop |c mogao da picstanc ispod ovog
maksimuma. To mozc izglcdati kao ogiomna koli•ina scdimcnta - i |cstc!
Mcdutim, iazmatia|uci vcli•inu Zcml|c, to |c vcoma tanak slo|.
Piopoicionalno, kada bi Zcml|a imala pic•nik od 3O ccntimctaia,
piosc•na dcbl|ina ovih scdimcnata bila bi man|a od •ctvitinc dcbl|inc
obi•nog lista papiia.
Kada su tiadicionalni gcolozi po•cli da piihvata|u idc|u o pomcian|u
kontincnata kia|cm 6O-ih i po•ctkom 7O-ih godina 2O. vcka, mnogi zas-
tupnici stvaian|a su |c pozdiavili, zbog toga sto tako vclikc piomcnc na
Zcml|ino| povisini ukazu|u na nckc mogucnosti za istc vistc dogada|c
tokom Potopa. Gcologi|a ni|c dugo ob|asn|avala planctu Zcml|u kao
•vistu i kiutu. Zastupnici stvaian|a gcncialno pictpostavl|a|u iapidnc
pokictc plo•a, naio•ito tokom kasni|ih stadi|uma Potopa, ko|i su izazvali
izdizan|c planina i foimiian|c danasn|ih kontincnata na Zcml|i. Nau•nici
gcncialno nc iazumc|u potpuno uziokc pomcian|a plo•a, i ob|asn|cn|a
zasnovana na konccptu stvaian|a takodc moia|u biti piivicmcna.
Ticbamo takodc zapamtiti da standaidna nau•na litciatuia pokazu|c
malu, ali stalnu notu sumn|c u opiavdanost komplctnog konccpta tck-
tonikc plo•a.
71
Poticbno nam |c visc infoimaci|a pic ncgo sto budcmo
mogli da iazmotiimo tcoii|u tcktonikc plo•a u okviiu modcla Potopa.
Nckada sc tvidi da visc hil|ada godina poticbnih za mnogobio|na
lcdcna doba ospoiava|u svaki modcl ncdavnog stvaian|a i Potopa. Kao
dodatak o•iglcdnim ncdavnim lcdcnim dobima, diugc cpizodc glaci|aci-
|c su otkiivcnc i u don|im slo|cvima gcoloskog stuba. Modcli Potopa
obi•no ukl|u•u|u piili•no uvcil|ivc podatkc o ncdavno| aktivnosti lcda,
kao poslcdicu Potopa. Odgovaia|uci uslovi su mogli da pioizvcdu i istopc
vclikc koli•inc lcda tokom nckoliko vckova, umcsto milcni|uma ko|i sc
pictpostavl|a|u.
72
Gcncialni sccnaiio |cstc da |c vulkanska aktivnost
tokom Potopa spic•ila upliv sun•cvih ziaka, uzioku|uci zahladcn|c.
\laga iz toplih okcana i hladan vazduh izazvali su kiatak i snazan pc-
iiod poslcpotopskc lcdcnc aktivnosti.
2O4 2O5
Dokazi o glaci|aci|i u don|im slo|cvima gcoloskog stuba su vcoma
diskutabilni. Kako Robcit Saip (Robcit P. Shaip) sa kalifoini|skog
!nstituta tchnologi|c isti•c: "!dcntifikaci|a staiih glaci|aci|a ni|c laka."
73
Ncki od navodnih dokaza mogu sc lako pomcsati sa nc-glaci|alnom
aktivnoscu. 1os |cdan spcci|alista isti•c da "bio|nc studi|c" pokazu|u da
takozvnc glaci|alnc naslagc su ustvaii bili masivni nanosi tokova i sa
n|ima povczanc naslagc.
74
Nckc piugc (ogicbotinc) navodno izazvanc
glaci|alnim pokictima bilc su naknadno ob|asn|cnc kao klizan|c stcna
duz iascda, ili samo zl|cbovi od kabla ostavl|cni piilikom opciaci|a sc•c
divcca.
75
Mnogi diugi piimcii ob|avl|ivan|a o staiim glaci|aci|ama su
pictipcli ponovno ob|asn|cn|c.
76
Dobii iazlozi posto|c za zadizavan|c
odicdcnog skcpticizma o glaci|aci|i u don|im dclovima gcoloskog stuba.
Zakl|u•ci
Nau•na ob|asn|cn|a o istoii|i svcta mcn|ala su sc visc puta. Tokom
vckova, mnogi mislioci su piihvatali vclikc katastiofc, a onda |c za visc
od |cdnog vcka doslo do skoio potpunog odbacivan|a katastiofa. Danas
nauka ponovo iazmatia n|ihovu vaznost u gcolosko| istoii|i. Ncka
ncdavna ponovna ob|asn|cn|a o iapidnom dclovan|u lcpo sc uklapa|u sa
bibli|skim konccptom globalnog Potopa. Zastupnici stvaian|a sada tic-
ba|u da u•inc man|c dodatnih ob|asn|cn|a u okviiu piihvaccnih
gcoloskih poglcda ncgo u pioslosti, posto sc mnoga novi|a katastiofi•ka
ob|asn|cn|a uklapa|u u modcl Potopa; ali oni |os uvck ima|u da uiadc
dosta posla u iazvo|u svo|ih modcla. !ako |c globalni Potop stian nascm
obi•nom na•inu iazmisl|an|a, |aki dokazi ukazu|u da |c gcoloski stub
mogao da sc foimiia mnogo bizc ncgo sto ncki pictpostavl|a|u.
L!TIRAT\RA
1. Boilcau N. 1674. L`Ait poétiquc, !. Citiiano u: Mcnckcn HL, cditoi. 1942. A
ncw dictionaiy of quotations on histoiical piinciplcs fiom ancicnt and modcin
souiccs. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, p. 1222.
2. Bictz 1H. 1923a. Glacial diainagc on thc Columbia Platcau. Gcological
Socicty of Amciica Bullctin 34:573-6O8.
3. Bictz 1H. 1923b. Thc Channclcd Scablands of thc Columbia Platcau.
1ouinal of Gcology 31:617-649.
4. Allcn 1I, Buins M, Saigcnt SC. 1986. Cataclysm on thc Columbia. Sccnic
tiips to thc Noithwcst`s gcologic past. No. 2. Poitland, Oicg.; Timbci Picss, p.
44.
5. Bictz 1H. 1978. Thc Channclcd Scabland: intioduction. !n: Bakci \R, cdi-
toi. 1981. Catastiophic flooding: thc oiigin of thc Channclcd Scabland.
Bcnchmaik papcis in gcology 55. Stioundsbuig, pa.: Dowdcn, Hutchinson, and
Ross, pp. 18, 19.
6. Bakci, p. 6O (icfcicnca 5).
7. Za izvcsta| o piczcntaci|ama i diskusi|ama, vidcti: Bictz 1H. 1927.
Channclcd Scabland and thc Spokanc flood. !n: Bakci, pp. 65-76 (icfcicnca 5).
8. Bakci, p. 74 (icfcicnca 5).
9. Bictz 1H, Smith HT\, Ncff GI. 1956. Scannclcd Chabland of Washington:
ncw data and intcipcitations. Gcological Socicty of Amciica Bullctin 67:957-
1O49.
1O. (a) !bid.; (b) Paidcc 1T. 1942. \nusual cuiicnts in Glacial lakc Missoula,
Montana. Gcological Socicty of Amciica Bullctin 53:1569-16OO.
11. (a) Bictz 1H. 1969. Thc Lakc Missoula floods and thc Channclcd
Scabland. 1ouinal of Gcology 77:5O5-543; (b) Paitif M. 1995. Thc floods that
caivcd thc Wcst. Smithsonian 26(1):48-59.
12. (a) Bakci \R. 1978. Palcohydiaulics and hydiodynamics of Scabland
loods. !n: Bakci, pp. 255-275 (icfcicnca 5); (b) visc dctal|a ob|avio |c: Smith GA.
1993. Missoula flood dynamics and magnitudcs infciicd fiom scdimcntology of
slack-watci dcposits on thc Columbia Platcau, Washington. Gcological Socicty
of Amciica Bullctin 1O5:77-1OO.
13. Bictz 1969 (icfcicnca 11a).
14. (a) Albiitton CC, 1i. 1967. \nifoimity, thc ambiguous piinciplc. !n:
Albiitton CC, 1i., cditoi. \nifoimity and simplicity: a symposium on thc piinci-
plc of thc unifoimity of natuic. Gcological Socicty of Amciica Spccial Papci
89:1, 2; (b) Austin SA. 1979. \nifoimitaiianism - a doctiinc that nccds icthin-
king. Thc Compass of Sigma Gamma Ipsilon 56(2):29-45; (c) Gould S1. 1965. !s
unifoimitaiianism ncccssaiy? Amciican 1ouinal of Scicncc 263:233-228; (d)
Hallam A. 1989. Gicat gcological contiovcisics. 2nd cd. Oxfoid and Ncw Yoik:
Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 3O-64; (c) Hooyakaas R. 1959. Natuial law and
divinc miiaclc: a histoiical-ciitical study of thc piinciplc of unifoimity in gcolo-
gy, biology and thcology. Lcidcn: I. 1. Biill; (f) Hooyakaas R. 197O.
Catastiophism in gcology, its scicntific chaiactci in iclation to actualism and uni-
foimitaiianism. Amstcidam and London: Noith Holland Pub. Co.: (g) Huggctt
R. 199O. Catastiophism: systcms of caith histoiy. London and NY: Idwaid
Ainold, pp. 41-72; (h) Shca 1H. 1982. Twclvc fallacics of unifoimitaiianism.
Gcology 1O:455-46O.
15. Za opsti picglcd, vidcti: (a) Agci D. 1993. Thc ncw catastiophism: thc
impoitancc of thc iaic cvcnt in gcological histoiy. Cambiidgc and Ncw Yoik:
Cambiidgc \nivcisity Picss; (b) Hallam, pp. 3O-64, 184-215 (icfcicnca 14d); (c)
Huggctt R. 1989. Cataclysms and caith histoiy: thc dcvclopmcnt of diluvialism.
Oxfoid: Claicndon Picss; (d) Huggctt 199O, pp. 41-2OO (icfcicnca 14g).
16. Lycll C. 1857. Piinciplcs of gcology; oi, thc modcin changcs of thc caith
and its inhabitants considcicd as illustiativc of gcology. Rcv. cd. Ncw Yoik: D.
Applcton and Co., p. v.
17. Hallam, p. 55 (icfcicnca 14d).
18. Lycll KM, cditoi. 1881. Lifc, lcttcis and |ouinals of Sii Chailcs Lycll, Bait.,
vol. 1. London: 1ohn Muiiay, p. 271 (14 1unc 183O), 273 (2O 1unc 183O).
19. Gould S1. 1989. An astcioid to dic foi. Discovci 1O(1O):6O-65.
2O. (a) Natland ML, Kucncn PhH. 1951. Scdimcntaiy histoiy of thc \cntuia
Basin, Califoinia, and thc action of tuibidity cuiicnts. Socicty of Iconomic
Palcontologists and Mincialogists Spccial Publication 2:76-1O7; (b) Phlcgci !B.
2O6 2O7
1951. Displaccd foiaminifcia faunas. Socicty of Iconomic Palcontologists and
Mincialogists Spccial Publication 2:66-75.
21. \idcti poglavl|c 13 za dal|u diskusi|u.
22. Schindcwolf OH. 1977. Ncocatastiophism? !iisoff \A, tianslatoi.
Catastiophist Gcology 2(1):9-21.
23. Gaitnci S, McGuiik 1P. 1979. Tciminal Cictaccous cxtinction sccnaiio foi
a catastiophc. Scicncc 2O6:1272-1276.
24. Klasi•an iad o izumiian|u |cstc: Ncwcll ND. 1967. Rcvolutions in thc his-
toiy of lifc. !n: Albiitton, pp. 63-91 (icfcicnca 14a).
25. Za spisak, vidcti poglavl|c 9.
26. Alvaicz LW, Alvaicz W, Asaio !, Michcl H\. 198O. Ixtiatciicstiial causc
foi thc Cictaccous-Tcitiaiy cxtinction. Scicncc 2O8:1O95-11O8.
27. Za dal|i picglcd i diskusi|u, vidcti: (a) Agci D\. 1993. Thc natuic of thc
stiatigiaphical iccoid. 3id cd. Chichcstci and Ncw Yoik: 1ohn Wilcy and Sons;
(b) Imiliani C, Kiaus IB, Shocmakci IM. 1981. Suddcn dcath at thc cnd of thc
Mcsozoic. Iaith and Planctaiy Scicncc Lcttcis 55:317-334; (c) Gibson L1. 199O.
A catastiophc with an impact. Oiigins 17:38-47; (d) Hallam, pp. 184-215 (icfc-
icnca 14d); (c) Shaipton \L, Waid PD, cditois. 199O. Global catastiophcs in
caith histoiy; an intcidisciplinaiy confcicncc on impacts, volcanism, and mass
moitality. Gcological Socicty of Amciica Spccial Papci 247; (f) Silvci LT. 1982.
!ntioduction. !n: Silvci LT, Schultz PH, cditois. Gcological implications of
impacts of laigc astcioids and comcts on thc caith. Gcological Socicty of
Amciica Spccial Papci 19O:xiii-xix.
28. Napici WM, Clubc S\M. 1979. A thcoiy of tciicstiial catastiophism.
Natuic 282:455-459.
29. Mclosh H1. 1982. Thc mcchanics of laigc mctcoioid impacts in thc caith`s
occans. Gcological Socicty of Amciica Spccial Papci 19O:121-127.
3O. Clubc \, Napici B. 1982. Closc cncountcis with a million comcts. Ncw
Scicntist 95:148-151.
31. Obcibcck \R, Maishall 1R, Aggaiwal H. 1993. !mpacts, tillitcs, and thc
bicakup of Gondwanaland, 1ouinal of Gcology 1O1:1-19.
32. Kiistan-Tollmann I, Tollmann A. 1994. Thc youngcst big impact on caith
dcduccd fiom gcological and histoiical cvidcncc. Tciia Nova 6:2O9-217.
33. Huggctt 1989, pp. 186-189 (icfcicnca 15c).
34. Kauffman I. 1983. Citiiano u: Lcwin R. Ixtinctions and thc histoiy of lifc.
Scicncc 221:935-937.
35. Nummcdal D. 1982. Clastics. Gcotimcs 27(2):22, 23.
36. Za komcntaic o tuibiditima, vidcti: Walkci RG. 1973. Mopping up thc
tuibiditc mcss. !n: Ginsbuig RN, cditoi. Ivolving conccpts in scdimcntology.
Baltimoic and London: 1ohns Hopkins \nivcisity Picss, pp. 1-37. \idcti
poglavl|c 14 za dal|u diskusi|u o koialnim gicbcnima.
37. Za dctal|c od svcdoka, vidcti: Anonymous. 1976. Tcton: cycwitncss to di-
sastci. Timc (21 1unc), p. 56.
38. Holmcs A. 1965. Piinciplcs of physical gcology. Rcv. cd. Ncw Yoik: Ronald
Picss Co., p. 512.
39. Na piimci, Ickci RL. 199O. Dictionaiy of scicncc and cicationism.
Buffalo: Piomcthcus Books, p. 1O2.
4O. Séguict M, Labaumc P, Madaiiaga R. 1984. Ioccnc scismicity in thc
Pyicnccs fiom mcgatuibiditcs of thc South Pyicncan Basin (Spain). Maiinc
Gcology 55:117-131.
41. (a) Campbcll AS. 1954. Radiolaiia. !n: Mooic RC, cditoi. Ticatisc on
invcitcbiatc palcontology, Pait D (Piotista 3). Ncw Yoik: Gcological Socicty of
Amciica, and Lawicncc. Kans.: \nivcisity of Kansas Picss, p. D17. Za dal|u
diskusi|u po ovom pitan|u, vidcti: (b) Roth AA. 1985. Aic millions of ycais
icquiicd to pioducc biogcnic scdimcnts in thc dccp occan? Oiigins 12:48-56; (c)
Snclling AA. 1994. Can flood gcology cxplain thick chalk laycis? Cication Ix
Nihilo Tcchnical 1ouinal 8:11-15.
42. Thoiaiinsson S. 1964. Suitscy: thc ncw island in thc Noith Atlantic.
Iystcinsson S, tianslatoi. Ncw Yoik: Thc \iking Picss, p. 39. Tianslation of:
Suitscy: cy|an ny|a i Atlantshafi.
43. (a) Incyclopcdia Biitannica, cditois. 1978. Disastci! Whcn natuic stiikcs
back. Ncw Yoik: Bantam/Biitannica Books, pp. 67-71; (b) Waltham T. 1978.
Catastiophc: thc violcnt Iaith. Ncw Yoik: Ciown Publishcis, pp. 36-38.
44. \idcti poglavl|c 18 u vczi diskusi|c i lcgcndi o Potopu.
45. 1. Kn|iga Mo|si|cva 6-8.
46. 1. Kn|iga Mo|si|cva 2,5.
47. Stihovi 6, 1O-14.
48. \idcti 1. Kn|igu Mo|si|cvu 7; 8.
49. \idcti 1. Kn|igu Mo|si|cvu 7,17-19.
5O. 1. Kn|iga Mo|si|cva 8,2.3.
51. \idcti 1. Kn|igu Mo|si|cvu 7,24, Goodspccd; NIB.
52. 1. Kn|iga Mo|si|cva 8,14.
53. (a) Hitching !. 1982. Thc ncck of thc giiaffc: Daiwin, cvolution, and thc
ncw biology. Ncw Yoik and Scaiboiough, Ont.: Mciidian, Ncw Amciican
Libiaiy, pp. 11O, 111; (b) Moiiis 1D. 1992. How could all thc animals havc got
on boaid Noah`s aik? Back to Gcncsis, No. 392. Acts and !acts 22. Santcc, Calif.:
!nstitutc foi Cication Rcscaich; (c) Whitcomb 1C, 1i., Moiiis HM. 1961. Thc
Gcncsis flood. Philadclphia: Picsbytciian and Rcfoimcd Pub. Co., pp. 67-69; (d)
Woodmoiappc 1. 1996. Noah`s aik: a fcasibility study. Santcc, Calif.: !nstitutc foi
cication icscaich, pp. 15-21.
54. Gibson L1. n.d. Pattcins of mammal distiibution. \npublishcd manusciipt
distiibutcd by thc Gcoscicncc Rcscaich !nstitutc, Loma Linda \nivcisity, Loma
Linda CA 9235O \.S.A.
55. Numbcis RL. 1992. Thc cicationists. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, pp. 335-
339.
56. 1. Kn|iga Mo|si|cva 1; 2.
57. 2. Kn|iga Mo|si|cva 2O,11; 31,17.
58. Za dal|u pioccnu, vidcti: (a) Davidson RM. 1995. Biblical cvidcncc foi thc
univcisality of thc Gcncsis flood. Oiigins 22:58-73. (b) Younkci RW. 1992. A fcw
thoughts on Aldcn Thompson`s chaptci: "Numbcis, Gcncalogics, Datcs." !n:
Holbiook !, \an Dolson L, cditois. !ssucs in icvclation and inspiiation.
Advcntist Thcological Socicty Occasional Papci, vol. 1. Bciiicn Spiings, Mich.:
Advcntist Thcological Socicty Publications, pp. 173-199 (naio•ito sti. 187-193).
2O8 2O9
59. Hascl G!. 1975. Thc biblical vicw of thc cxtcnt of thc flood. Oiigins 2:77-
95.
6O. 1. Kn|iga Mo|si|cva 7,19-23.
61. \idcti 1. Kn|igu Mo|si|cvu 9,11-15 i Kn|igu pioioka !sai|c 54,9.
62. 1. Kn|iga Mo|si|cva 6,19 - 7,9.
63. Za ncka od zna•a|ni|ih istiazivan|a, vidcti: (a) Austin SA, Baumgaidnci
1R, Humphicys DR, Snclling AA, \aidiman L, Wisc KP. 1994. Catastiophic
platc tcctonics: a global flood modcl of caith histoiy. !n: Walsh RI, cditoi.
Piocccdings of thc Thiid !ntcinational Confcicncc on Cicationism. Pittsbuigh:
Cication Scicncc !cllowship, !nc., pp. 6O9-621. (b) Baumgaidnci 1R. 1994.
Computci modcling of thc laigc-scalc tcctonics associatcd with thc Gcncsis
flood. !n: Walsh, pp. 49-62 (icfcicnca 63a). (c) Baumgaidnci 1R. 1994. Runaway
subduction as thc diiving mcchanism foi thc Gcncsis flood. !n: Walsh, pp. 63-75
(icfcicnca 63a). (d) Molén M. 1994. Mountain building and contincntal diift. !n:
Walsh, pp. 353-367 (icfcicnca 63a).
64. !loii 1, Rasolofomasoandio H. 1973. Évolution ou Ciéation? Dammaiic
lcs Lys, !iancc: Iditions SDT, pp. 239-251.
65. Za picglcd i pioccnu ovog konccpta, vidcti: (a) Mundy B. 1988. Ixpanding
caith? Oiigins 15:53-69. Opsiian opis |c dat u: (b) Caicy SW, cditoi. 1981. Thc
cxpanding caith: a symposium. Iaith Rcsouiccs !oundation, \nivcisity of
Syndcy. Biunswick, Austialia: !mpact Piinting; (c) Caicy SW. 1988. Thcoiics of
thc caith and univcisc: a histoiy of dogma in thc caith scicnccs. Stanfoid, Calif.:
Standaid \nivcisity Picss; (d) 1oidan P. 1971. Thc cxpanding caith: somc con-
scqucnccs of Diiac`s giavitation hypotcsis. Bcci A, tianslation/cditoi. !n: tci
Haai D, cditoi. !ntcinational sciics of monogiaphs in natuial philosophy, vol.
37. Oxfoid and Ncw Yoik: Pcigamon Picss. Tianslation of: Dic Ixpansion dci
Iidc.
66. Smiinoff LS. 1992. Thc contiacting-cxpanding caith and thc binaiy systcm
of its mcgacyclicity. !n: Chattci|cc S, Hutton N !!!, cditois. Ncw conccpts in
global tcctonics. Lubbock, Tcx.: Tcxas Tcch \nivcisity Picss, pp. 441-449.
67. !oi cxamplc: (a) Guinis M. 1988. Laigc-scalc mantlc convcction and thc
aggicgation and dispcisal of supcicontincnts. Natuic 332:695-699; (b) Guinis M.
199O. Platc-mantlc coupling and contincntal flooding. Gcophysical Rcscaich
Lcttcis 17(5):623-626.
68. 1. Kn|iga Mo|si|cva 8,2.
69. (a) Ickci (icfcicnca 39); (b) Ncwcll ND. 1982. Cication and cvolution:
myth oi icality? Ncw Yoik: Columbia \nivcisity Picss, pp. 37-39; (c) Ramm B.
1954. Thc Chiistian vicw of scicncc and Sciiptuic. Giand Rapids: Wm. B.
Icidmans Pub. Co., p. 244; (d) Walkci KR, cditoi. 1984. Thc cvolution-cication
contiovcisy: Pcispcctivcs on icligion, philosophy, scicncc, and cducation. palc-
ontological Socicty Spccial Publication No. 1. Knoxvillc, Tcnn.: \nivcisity of
Tcnncscc, p. 62.
7O. !lcmming NC, Robcits DG. 1973. Tcctono-custatic changcs in sca lcvcl
and scaflooi spicading. Natuic 243:19-22.
71. (a) Za dvotomno izdan|c ko|c tictiia ovc pioblcmc i altcinativc, vidcti:
Bcloussov \, Bcvis MG, Ciook KAW, Monopolis D, Owcn HG, Runcoin SK,
Scalcia C, Tannci W!, Tassos ST, Tcimici H, Walzci \, Augustithis SS, cditois.
199O. Ciitical aspccts of thc platc tcctonic thcoiy, 2 vols. Athcns: Thcophiastus
Publications, S.A.; (b) Mcycihoff AA, Mcycihoff HA. 1972a. "Thc ncw global
tcctonics": agc of lincai magnctic anomalics of occan basins. Amciican
Association of Pctiolcum Gcologists Bullctin 55:337-359; (d) Smith N, Smith 1.
1993. An altcinativc cxplanation of occanic magnctic anomaly pattcins. Oiigins
2O:6-21; (c) za spisak iadova iaznih autoia ko|i sumn|a|u u standaidni poglcd,
vidcti: Chattci|cc and Hutton (icfcicnca 66).
72. Oaid M1. 199O. A post-flood icc-agc modcl can account foi Quatcinaiy
fcatuics. Oiigins 17:8-26.
73. Shaip RP. 1988. Living icc: undcistanding glacicis and glaciation.
Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss, p. 181.
74. Rampino MR. 1993. Ancicnt "glacial" dcposits aic c|ccta of laigc impacts:
thc !cc Agc paiadox cxplaincd. IOS, Tiansaction of thc Amciican Gcophysical
\nion 74(43):99.
75. (a) Ciowcll 1C. 1964. Climatic significancc of scdimcntaiy dcposits con-
taining dispciscd mcgaclasts. !n: Naiin AIM, cditoi. Pioblcms in palcoclima-
tology: piocccdings of thc NATO Palcoclimatcs Confcicncc 1963. London, Ncw
Yoik, and Sydncy: 1ohn Wilcy and Sons, pp. 86-99; (b) Dunbai CO. 194O.
\alidity of thc ciitciia foi Lowci Caibonifcious glaciation in wcstcin Aigcntina.
Amciican 1ouinal of Scicncc 238:673-675; (c) McKocn 1B, Hack 1T, Ncwcll WL,
Bcikland 1O, Raymond LA. 1974. Noith Caiolina glacici: cvidcncc disputcd.
Scicncc 184:88-91.
76. Za nckc diugc piimcic ponovnog ob|asn|cn|a takozvanih glaci|alnih nasla-
ga, vidcti: (a) Bailcy RA, Hubci NK, Cuiiy RR. 199O. Thc diamicton at
Dcadman Pass, ccntial Siciia Ncvada, Califoinia: a icsidual lag and colluvial
dcposit, not a 3 Ma glacial till. Gcological Socicty of Amciica Bullctin 1O2:1165-
1173; (b) Ciowcll 1C, !iakcs LA. 1971. Latc Palcozoic glaciation of Austialia.
1ouinal of thc Gcological Socicty of Austialia 17:115-155; (c) Dott RH, 1i. 1961.
Squantum "tillitc," Massachusctts - cvidcncc of glaciation oi subaqucous mass
movcmcnts? Gcological Socicty of Amciica Bullctin 72:1287-13O6; (d) Ingcl
BA. 198O. Caibonifcious biostiatigiaphy of thc Huntci-Manning-Myall
Piovincc. !n: Hcibcit C, Hclby R, cditois. A guidc to thc Sidncy Basin.
Dcpaitmcnt of Mincial Rcsouiccs, Gcological Suivcy of Ncw South Walcs
Bullctin 26:34O-349; (c) Lakshmanan S. 1969. \indhyan glaciation in !ndia.
\ikiam \nivcisity !nstitutc of Gcology 1ouinal 2:57-67; (f) Ncwcll ND. 1957.
Supposcd Pcimian tillitcs in noithcin Mcxico aic submaiinc slidc dcposits.
Gcological Socicty of Amciica Bullctin 68:1569-1576; (g) Obcibcck, Maishall,
and Aggaiwal (icfcicnca 31); (h) Schcimcihoin L1G. 1974. No cvidcncc foi gla-
cial oiigin of latc Piccambiian tilloids in Angola. Natuic 252:114, 115; (i)
Schwaizbach M. 1964. Ciitciia foi thc iccognition of ancicnt glaciations. !n:
Naiin, pp. 81-85 (icfcicnca 75a); (|) Wintcici IL. 1964. Latc Piccambiian pcb-
bly mudstonc in Noimandy, !iancc: Tilitc oi tilloid. !n: Naiin, pp. 159-187 (ic-
fcicnca 75a).
21O 211
1cdan gcolog |c |cdnom piilikom ponudio 5.OOO dolaia za "nau•ni
dokaz o globalnom Potopu".
2
N|cgova ponuda odiazava •csto piisutan
komcntai da takav dokaz nc posto|i. Citaoc |c pozvan da pioccni, na
osnovu •in|cnica ko|c cc biti izncscnc u ovom poglavl|u, da li posto|c ili
nc gcoloski dokazi za bibli|ski Potop.
Bibli|ski modcl Potopa ni|c samo intiigantan, on uliva
stiahopostovan|c, i ni|c piihvatl|iv za ncodlu•nc! Zastupnici stvaian|a
obi•no iazmatia|u da ova| dogada| ukl|u•u|c u gcoloskom stubu vcci dco
fanciozoika, dco ko|i |c iclativno bogat fosilima. On |c picdstavl|cn, u
pioscku, sa visc stotina mctaia scdimcnata siiom cclc Zcml|c. 1cdna od
na|vccih iazlika izmcdu modcla cvoluci|c i stvaian|a |cstc iznos vicmcna
pictpostavl|cn za talozcn|c ovih fanciozo|skih scdimcnata. Ivoluci|a
ukazu|c na stotinc miliona godina, u odnosu na bibli|ski izvcsta| ko|i go-
voii o |cdnogodisn|cm Potopu.
Posto|c dobii tcstovi pomocu ko|ih mozcmo pioccniti ova dva mo-
dcla. Ticba istaci da ponovno piihvatan|c katastiofi•kih ob|asn|cn|a od
stianc gcoloskc za|cdnicc sman|u|c iazliku mcdu nckim stavovima ovih
dva|u modcla. Ncki od dokaza ko|c zastupnici stvaian|a koiistc, sada
ncma|u vcliki zna•a|, posto sc oni mogu ukl|u•iti u nco-katastiofizam.
Na piimci, zastupnici stvaian|a nckada navodc dobio o•uvan kvalitct
mnogih fosila siiom svcta kao dokaz iapidnog zatipavan|a ko|i bi sc
o•ckivao od poplavc. Mcdutim, posto i zastupnici stvaian|a i oni ko|i to
nisu mogu sada ukl|u•iti iapidno zatipavan|c u svo|a katastiofi•ka
ob|asn|cn|a, dobia o•uvanost fosila nc mozc dugo da sluzi kao koiisna
iazdva|a|uca osobina izmcdu dva ova modcla.
\ ovom poglavl|u analiziiaccmo •in|cnicc iz gcoloskih slo|cva i n|i-
hovc fosilc ko|i ukazu|u na vcliku aktivnost Potopa ili na kiatko vicmc
za n|ihovo talozcn|c, kako sc o•cku|c da |c bilo tokom globalnog Potopa.
Dodatnc infoimaci|c vczanc za piuzan|c, vicmcnsko tia|an|c i lcgcndc o
Potopu, iazmoticnc su na diugim mcstima.
3
\clika podvodna aktivnost na kontincntima
Kontincnti na Zcml|i su sa•in|cni od lakscg gianitnog tipa stcnc ko|a
doslovno pluta na guscim stcnama (vidcti sliku 12.2C), dizcci tako kon-
tincntc iznad nivoa moia. Kada toga nc bi bilo, mi bismo imali stalnu
poplavu siiom svcta. Kada sc kicccmo picko ovih kontincnata, mi nala-
zimo nco•ckivano izobil|c slo|cva stcna sa fosilima okcanskog tipa, kao
sto su moiski koiali, skol|kc i kiinoidi. O•ckivali bismo moiskc fosilc u
okcanima. Gcolog Sclton (1. S. Shclton) isti•c ovu dilcmu: "Moiskc sc-
dimcntnc stcnc su vcoma •cstc i iaspiostian|cnc su na danasn|cm kopnu
visc ncgo svc diugc vistc scdimcntnih stcna za|cdno. Ovo |c |cdan od
onih |cdnostavnih dokaza ko|i piosto vapc za ob|asn|cn|cm, i on lczi u
sicdistu •ovckovog kontinuiianog napoia da potpuni|c iazumc izmc-
n|cnu gcogiafi|u iz gcoloskc pioslosti."
4
! dok ncki mogu osccati da |c to
"piost dokaz ko|i vapi za ob|asn|cn|cm", on sc vcoma dobio uklapa u ono
sto bismo o•ckivali od Potopa.
18. novcmbia 1929. godinc, zcml|otics |c pogodio obalu Novc
Inglcskc i piovinci|c Mciita|m u Kanadi. Poznat kao zcml|otics \clikih
blokova, on |c uziokovao klizan|c vclikc masc scdimcnata ko|i su lczali
u okcanima na iubu kontincnta. On |c takodc oslobodio diugc scdi-
mcntc, foimiia|uci slobodan mul| ko|i |c skliznuo niz nagib kontincnta u
dubl|c dclovc scvcinog Atlanskog okcana. Scdimctni su sc siiili picma
pu•ini picko podvodnog nagiba. Ncki od scdimcnata su picvalili visc od
7OO kilomctaia.
5
Ncko mozc pomisliti da |c masa oslobodcnog mul|a,
ko|a |c tckla okcanom, mogla bizo da sc pomcsa sa moiskom vodom i da
izgubi svo|c svo|stvo kao odvo|cna |cdinica, ali to ni|c bio slu•a|.
Oslobodcni mul| ima vccu gustinu od moiskc vodc, posto picdstavl|a
mcsavinu vodc i izobil|a tczih stcna, pcska, piaha i •cstica glinc. Ova|
mul| tc•c ispod laksc moiskc vodc na na•in ko|i |c ncsto sli•an sa
na•inom kako voda tc•c na kopnu ispod vazduha. Samo mali iznos
mcsan|a sc odvi|a izmcdu mul|a i vodc iznad n|cga. \ista toka ko|i |c bio
pokicnut za vicmc zcml|oticsa \clikih blokova bio |c tuibiditni tok, ko|i,
kada sc tok zaustavi, talozi |cdinstvcn i slozcn scdimcntni slo| zvan tui-
bidit.
Na siccu po nauku, ali na ncsiccu za komcici|alnu tclcgiafi|u, 12
tiansatlanskih kablova ko|i su lczali na putu ko|im |c piosao tuibiditni
tok \clikih blokova, bilo |c pokidano u ovo| katastiofi, ncki na dva ili tii
mcsta. Pivi pickid svakog kabla bio |c piccizno odicdcn vicmcnom
pickida tclcgiafskog picnosa i n|cgova lokaci|a |c odicdcna tcstovima
otpoinosti i kapacitcta. Kablovi ko|i su bili blizc cpiccntiu zcml|oticsa,
blizu viha kontincntalnog nagiba, pickinuli su sc skoio ticnutno,
vciovatno pod izncnadnim klizan|cm scdimcnta. !duci dal|c, po
utvidcnom icdu, doslo |c do toga da |c tuibiditni tok pickinuo suscdnc
kablovc. Pioccn|cnc stopc kictan|a bilc su vccc od 1OO kilomctaia na
212 213
13. GeoIoski dokazi za gIobaIni
Potop
Ona| ko|i zna istinu ni|c |cdnak
sa onim ko|i |c voli.
- Konfu•i
1
•as. Poslcdn|i kabl, udal|cn visc od 65O kilomctaia od obalc, bio |c pic-
kinut za ncsto man|c od 13 •asova nakon zcml|oticsa. Rczultu|uci tui-
bidit od ovog mul|nog toka pickiio |c visc od 1OO.OOO kvadiatnih kilo-
mctaia i imao |c piosc•nu dcbl|inu od man|c od |cdnog mctia.
Zapicmina ko|a |c pioccn|cna iznosila |c 1OO kubnih kilomctaia.
6
Tuibiditni tok takodc sc dcsio u slu•a|u Titanika, ko|i |c potonuo 1912.
godinc.
7
Tuibiditi su naio•ito intcicsantni kao dokazi za Potop. Oni sc foimi-
ia|u naglo i |cdino pod vodom. 1cdan tuibidit nc dokazu|c Potop, ali n|i-
hovo izobil|c u scdimcntnim slo|cvima na kontincntima govoii o vcliko|
podvodno| aktivnosti. Gcologi|a ni|c piihvatala konccpt tuibidita svc do
sicdinc 2O. vcka, a samo dvc dcccni|c kasni|c ic•cno |c da "dcsctinc hi-
l|ada iazvistanih slo|cva, ko|i lczc |cdni picko diugih, ticba intcipictiiati
kao naslagc tuibiditnih tokova".
8
Oni sc sada smatia|u kao "|cdan od
na|•cscih tipova scdimcntnih stcna".
9
Cak i ncki ictki tipovi stcna, kao
sto |c gips, za ko|i sc obi•no smatia da nasta|c ispaiavan|cm u slanim
vodama, ob|asn|ava|u sc kao tuibiditi.
1O
Tuibiditi sc •csto |avl|a|u kao
kiupnc po|avc talozcn|a, zvanc podvodnc lcpczc. !ako ih pionalazimo u
izobil|u na kontincntima, onc isto kao i tuibiditi nasta|u pod vodom.
Ob|asn|cn|c ko|c iznosc oni ko|i nc zastupa|u konccpt stvaian|a,
vczano za podvodnu gcolosku aktivnost na kontincntima, kazc da |c
tokom vcccg dcla fanciozoika nivo moia bio dosta vcci, nckada visc od
pola kilomctaia vcci ncgo sto |c danas.
11
Oni pictpostavl|u iavni|c kon-
tincntc i visc okcanc.
12
Ali u ovom ob|asn|cn|u, gcolozi sc ncsvcsno pii-
blizava|u modclu Potopa (osim po pitan|u vicmcna tia|an|a). Bcz obziia
na to, izobil|c moiskih fosila, tuibidita i podvodnih lcpcza picdstavl|a|u
dokaz o svcobuhvatno| podvodno| aktivnosti na kontincntima.
\czano za dokaz o podvodno| aktivnosti |cstc i indikaci|a o svcobuh-
vatno| usmcicnosti vodcnih tokova. Kada sc piou•ava|u scdimcntnc
stcnc, gcolozi •csto nalazc pokazatcl|c ko|i ukazu|u na smci stiu|nog
toka tokom talozcn|a. Dodatni dokaz za konccpt |cdnc vclikc katastiofc
|cstc otkiicc dominantnog smcia stiu|nih tokova u vccini dclova fancio-
zoika u Scvcino| Amciici. Pod noimalnim uslovima, voda tc•c u
iazli•itim smciovima, kao sto vidimo kod iazli•itih icka na danasn|im
kontincntima. Sa diugc stianc, ako su kontincnti potonuli pod vodu za
vicmc globalnog Potopa, mozc sc o•ckivati da cc stiu|ni tok imati tcn-
dcnci|u u |cdnom smciu. Opsiian picglcd sa 15.OOO lokalitcta u Scvcino|
Amciici pokazu|c |asan obiazac u smciu |ugozapada, za don|i dco
fanciozoika, sa postcpcnim piomcnama u smciu istoka u slo|cvima
iznad. !sti obiazac mozc sc piimcniti i na 1uznu Amciiku. To mozc biti
pokazatcl| na|intcnzivni|cg dclovan|a vodc tokom vcccg dcla Potopa.
Blizu viha gcoloskog stuba stcnc nc otkiiva|u dominantan obiazac.
13
Mi
mozcmo ob|asniti ova| kasni|i ncdostatak usmcicnosti bilo pioccsom
odvodcn|a vodc sa kontincnata na kia|u Potopa ili poslcpotopnom
aktivnoscu, ko|a sc odvi|a sli•no danasn|o|.
Siioko iaspiostian|cnc scdimcntnc naslagc
Kada |c u pitan|u dogada| kao sto |c globalni Potop, mozc sc o•cki-
vati siioko iaspiostian|cn|c u talozcn|u scdimcnata, i posto|c ncki
zna•a|ni piimcii po tom pitan|u.
!zvcstava|uci o naslagama kic•n|aka, Noiman N|uvcl (Noiman
Ncwcll) iz Nacionalnog muzc|a u N|u 1oiku, kazc da su sc "moia iaspio-
stiiala picko ogiomnih i ncvciovatno vclikih podiu•|a u svctu".
14
Dcick
I|dzci (Dcick Agci), gcolog ko|i snazno podupiic katastiofizam, opisu-
|c stcnskc |cdinicc sa dcbl|inama od 3O mctaia ili man|c, iz pcima
zapadnc Kanadc, kako sc piostiiu picko podiu•|a vcccg od 47O.OOO
kvadiatnih kilomctaia. On takodc izvcstava o tankom slo|u ko|i |c
"dcbco oko |cdan mctai" da sc "mozc naci svuda duz planinskog vcnca
Alpa"
15
u Iviopi. \ SAD, Dakota foimaci|a na zapadu, sa piosc•nom
dcbl|inom od 3O mctaia, pickiiva nckih 815.OOO kvadiatnih kilomctaia.
Siioka iaspiostian|cnost spccifi•nih scdimcntnih naslaga sa kopnc-
nim fosilima, piuza dokaz o visti katastiofi•kc aktivnosti na kontincnti-
ma za ko|u ncmamo adckvatnu analogi|u. !zvanicdan piimci |cstc tii-
|aski Sinaiim konglomciat (Shinaiump) sa fosilnim divcccm, ko|i |c •lan
Cinli foimaci|c nadcnc na |ugozapadu SAD. Ova| konglomciat, ko|i
povicmcno piclazi u kiupnozini pcs•ai, obi•no ima dcbl|inu man|u od
3O mctaia, ali sc siii skoio kao kontinuiiana |cdinica picko piiblizno
25O.OOO kvadiatnih kilomctaia.
16
Konglomciati i pcs•aii, kao sto |c
Sinaiim, sasto|c sc od piili•no vclikih •cstica ko|c zahtcva|u zna•a|nu
cncigi|u za svo| tianspoit. To bi zahtcvalo silc diuga•i|c od onih ko|c
posmatiamo danas, za siicn|c takvih takvih, skoio kontinuiianih nasla-
ga, picko tako vclikog podiu•|a. Tcsko |c zamisliti da |c takva kon-
tinuiianost mogla biti izazvana lokalnih scdimcntnim aktivnostima kao
sto su onc kod icka, kako sc nckada pictpostavl|a. Svaka obi•na dolina,
kan|on ili planina ko|i bi nastali tokom vicmcna, lako bi pickinuli ovu
kontinualnost. Bazalni konglomciati i diugc |cdinicc nadcnc u mnogim
diugim gcoloskim foimaci|ama, piczcntu|u isti dokaz. Tcsko |c iazumcti
po|avu da su nckc od ovih foimaci|a tako tankc i siiokc. Kao piimci, ako
bi vcli•ina stianc ovc kn|igc picdstavl|ala Sinaiim konglomciat, n|cgova
piopoicionalna dcbl|ina bi bila u pioscku samo oko •ctvitinc dcbl|inc
papiia. Tako tankc, |cdinstvcnc, siioko iaspiostian|cnc naslagc, mnogo
visc podscca|u na potopsku aktivnost (siioko i polagano nadiian|c vodc
u pokictu), ncgo na lokalnu scdimcntaci|u.
Siioka iaspiostiancnost, kontinuiianost i zna•a|na |cdinstvcnost
mnogih gcoloskih foimaci|a, ukazu|c na obimnu distiibuci|u scdimcnata
u iazmcii ko|a ukazu|c na vcliku poplavu. Civcnkasta Cinli giupa, ko|a
214 215
ukl|u•u|c Cinli foimaci|u spomcnutu iani|c, pickiiva oko 8OO.OOO
kvadiatnih kilomctaia.
17
Raznobo|na |uiska Moiison foimaci|a sa fosili-
zovanim dinosauiusima, na zapadu SAD, piuza sc na picko 1 milion
kvadiatnih kilomctaia od Kanadc do Tcksasa, u |uznom dclu SAD,
18
pa
ipak, n|cna piosc•na dcbl|ina |c samo oko 1OO mctaia. Takvc siioko
iaspiostian|cnc foimaci|c oslikava|u ncobi•an i svcobuhvatan obiazac
talozcn|a. Mozda su ovi obiasci samo dco iazloga zasto tipovi fosila
ima|u tcndcnci|u da budu mnogo siic iaspiostian|cni u fosilnom zapisu
ncgo n|ihovi zivi picdstavnici.
19
Da li su ovc siioko iaspiostian|cnc naslagc moglc nastati od takvih
katastiofa kao sto su udaii mctcoiita, ko|c picdvida|u nco-katas-
tiofisti,
2O
a nc od Potopa? Scdimcntni slo|cvi na Zcml|i ncma|u skoio
ni|cdan tip naslaga ko|i nasta|c udaiom mctcoiita. Na piimci, kod
Mctcoi kiatcia u Aiizoni,
21
malc lokalnc naslagc uziokovanc udaiom
mctcoiita sa•in|cnc su od pomcsanih blokova stcna, umcsto od siioko
iaspiostian|cnih, soitiianih scdimcnata ko|c obi•no nalazimo na Zcml|i.
Da li su udaii astcioida mogli uzazvati vclikc vodcnc talasc ko|i bi
pioizvcli siioko iaspiostian|cnc scdimcntnc slo|cvc? Takav sccnaiio sc
piiblizava dogada|ima ko|i su sc mogli dcsiti tokom Potopa. Moiamo
takodc zapamtiti da nco-katastiofizam ima nckc implikaci|c ko|c picd-
stavl|a|u pioblcmc za cvolucioni modcl. Rapidno katastiofi•ko talozcn|c
scdimcnata ima tcndcnci|u da climinisc pictpostavl|cnc milionc godina
ko|c sc zahtcva|u za cvoluci|u oiganizama unutai tih foimaci|a. Stalno
koiisccn|c katastiofizma od stianc gcologa ko|i nc zastupa|u Potop,
sman|u|c pictpostavl|cni siioki vicmcnski iaspon i ukazu|c na
piiblizavan|c modclu Potopa.
Nckomplctni ckosistcmi
Ako sc pciiod fanciozoika u gcoloskom stubu iazvi|ao polako tokom
visc stotina miliona godina, oiganizmi nadcni na bilo kom nivou picd-
stavl|acc adckvatnc ckoloskc sistcmc ko|i su dovol|no komplctni da bi
obczbcdili n|ihovo piczivl|avan|c. \ osnovnom lancu ishianc, zivotin|c
zahtcva|u hianu od bil|aka, ko|c sa diugc stianc dobi|a|u svo|u cncigi|u
od sunca. !osilni zapis ukazu|c na pioblcm kada piikazu|c dokazc za
posto|an|c zivotin|a bcz bilo kakvc odgovaia|ucc indikaci|c o dovol|no|
koli•ini bil|aka poticbno| za n|ihovu ishianu. Sta su zivotin|c |clc da bi
piczivclc tokom miliona godina cvolucionog iazvo|a? Gcolozi ko|i zas-
tupa|u konccpt Potopa smatia|u da ovo ukazu|c da su zivotin|c bilc
tianspoitovanc sa n|ihovih uobi•a|nih stanista, a bil|kc su bilc spianc na
ncko diugo mcsto, vciovatno foimiia|uci nckc od ncobi•no dcbclih slo-
|cva ugl|a, kao sto |c Moivcl (Austiali|a) ugl|cni slo|, sa dcbl|inom od 165
mctaia.
Picthodno spomcnuta Moiison foimaci|a na zapadu SAD o•iglcdno
da picdstavl|a vcliki, ali nckomplctni ckoloski sistcm. To |c |cdan od
na|bogati|ih svctskih izvoia fosila dinosauiusa (slika 9.1), pa ipak su
bil|kc ictkc, naio•ito u blizini ostataka dinosauiusa.
22
Sta |c |cla ova
ogiomna zivotin|a? Palcontolog Tcodoi \a|t (Thcodoic Whitc) komcn-
taiisc da "iako |c Moiison iavnica bila podiu•|c o•iglcdno iapidnc aku-
mulaci|c scdimcnata, picpoznatl|ivi fosili bil|aka piakti•no nc posto|c".
23
On dal|c kazc da u poicdcn|u sa slonom, |cdan apatozauius "mozc
po|csti tii i po tonc bil|nc hianc dncvno". Ako su dinosauiusi tu zivcli
tokom miliona godina, sta su |cli ako su bil|kc bilc tako ictkc? Diugi
istiaziva•i su takodc komcntaiisali ovo odsustvo bil|nih fosila. Ncki kazu
da |c Moiison foimaci|a u Montani "piakti•no piazna od bil|nih fosila
kioz vcci dco svo|c sckvcncc",
24
a diugi komcntaiisu da |c "odsustvo
dokaza za obil|c bil|nog zivota, u foimi ugl|cnih naslaga i oiganski
bogatih glina, u vcccm dclu Moiison foimaci|c - zbin|u|ucc".
25
Ovi
istiaziva•i takodc iziazava|u svo|u "fiustiaci|u" |ci 1O od 12 uzoiaka, ko|i
su piou•avani pod mikioskopom, bilo |c potpuno piazno od "pali-
nomoifa" (polcn i spoic) pioizvcdcnih od stianc bil|aka. Zbog posto|a-
n|a tako slabog izvoia cncigi|c, ncki sc •udc kako su vcliki dinosauiusi
mogli piczivcti pictpostavl|cnc milionc godina dok |c Moiison foimaci-
|a bila talozcna.
Da bi ob|asnili ovu dilcmu, ncki su ukazali da su bil|kc posto|alc, ali
nisu fosilizovanc. Ova idc|a ni|c opiavdana, posto su bio|nc zivotin|c i
ncsto bil|aka dobio o•uvani. Mozda Moiison podiu•|c ni|c mcsto gdc su
dinosauiusi zivcli. \mcsto toga, mozda su to dinosauiusi ko|i su zatipani
za vicmc Potopa, dok su bil|kc bilc odvo|cnc i tianspoitovanc na diugo
mcsto.
Palcontolozi izvcstava|u o sli•no| situaci|i kod dinosauiusa piotocc-
iatopsa nadcnog u ccntialno| dclu Gobi pustin|c u Mongoloi|i.
!stiaziva•i ko|i su piou•avali iazli•itc aspcktc ovih kicdnih naslaga
zakl|u•ili su da "izobil|c ncdvosmislcnih bil|o|cda (piotocciatopsa) i
mnostvo tiagova fosilnc faunc (naio•ito supl|ina na•in|cnih od stianc
insckata) ukazu|c na icgion vclikc piodukci|c. Odsustvo dokaza za
dobio iazvi|cnc bil|nc koloni|c |c stoga nco•ckivano i zbun|u|ucc".
26
Cak mnogo izncnadu|uci podaci dolazc iz Kokonino pcs•aia, scdi-
mcntnc foimaci|c svctlc bo|c ko|a sc nalazi blizu viha Kan|ona Koloiado
u Aiizoni (slika 13.1, sticlica odmah ispod viha). Ova foimaci|a, ko|a |c
u pioscku dcbcla 15O mctaia, siii sc picko visc stotina kvadiatnih kilo-
mctaia. Stotinc otisaka stopala, vciovatno na•in|cnih od stianc
vodozcmaca ili gmizavaca, |avl|a sc u don|o| polovini Kokonino foimaci-
|c. !pak, bil|kc sc nc po|avl|u|u. Osim otisaka stopala, istiazivan|a su
otkiila samo nckoliko kanala civa i tiagova bcski•mcn|aka.
27
Ako su bili
poticbni milioni godina za foimiian|c Kokonino foimaci|c, kakva |c
216 217
hiana bila na iaspolagan|u zivotin|ama ko|c su ostavilc svc ovc tiagovc?
Mi nc nalazimo dokazc za posto|an|c bil|nc hianc. Ako su obi•ni otisci
stopala dobio o•uvani, mi bismo takodc o•ckivali da nadcmo otiskc
koicn|a, stabala i lisca bil|aka.
Skoio svi tiagovi u Kokonino foimaci|i ukazu|u da su sc zivotin|c kic-
talc uzbido,
28
a ista situaci|a sc |avl|a i u Dc Ccli pcs•ai foimaci|i na
istoku.
29
Zivotin|c ko|c su napiavilc tiagovc u Kokonino pcs•aiu nisu
fosilizovanc, ali n|ihovi tiagovi su sa•uvani, i to u vclikom bio|u. Stavisc,
imamo snaznc dokazc da su zivotin|c ostavilc svo|c tiagovc pod vodom,
nasupiot uobi•a|cnom ob|asn|cn|u da su ih oni ostavili na pustin|skim
dinama.
3O
Da li |c mogucc da su zivotin|c, u pokusa|u bckstva od voda
Potopa, ostavilc svc ovc tiagovc uzbido?
Nckc giupc fosila izglcda|u kao komplctni ckosistcmi, dok diugc nc.
Kako mozc cvolucioni modcl polaganc scdimcntaci|c ob|asniti nckom-
plctnc fosilnc giupc? Ivolucionisti pictpostavl|a|u da |c bilo poticbno
bai 5 miliona godina za talozcn|c Moiison ili Kokonino foimaci|c. Kako
su zivotin|c, nadcnc u ovim slo|cvima, moglc piczivcti bcz adckvatnog
izvoia hianc? Razdva|an|c oiganizama tokom vclikog Potopa, mozc
icsiti ovu dilcmu.
Na osnovu ckoloskih zahtcva mozc sc zakl|u•iti da su Moiison i
Kokonino foimaci|c bila natalozcnc iapidno. Ovo ukazu|c na vistu
aktivnosti ko|a bi sc o•ckivala za vicmc globalnog Potopa.
Pickidi u scdimcntnim slo|cvima
31
Kada poglcdamo vclikc piofilc scdimcnata na stianama ic•nih
dolina i kan|ona, obi•no nismo svcsni da zna•a|ni dclovi gcoloskog stuba
•csto ncdosta|u izmcdu nckih slo|cva. Ncdosta|uci dclovi sc lako nc
uo•ava|u, osim ako nismo dobio upoznati sa gcoloskim stubom. Kao
ilustaici|u, mozcmo ozna•iti komplctnc scii|c slo|cva u gcoloskom stubu
slovima alfabcta. Ako na |cdnom lokalitctu nadcmo samo A, D i I, mi
ccmo piavilno zakl|u•iti da B i C ncdosta|u izmcdu A i D. Mi to znamo,
zato sto sc B i C nalazc na svom odgovaia|uccm mcstu na diugom
lokalitctu. Slo|cvi iznad i ispod pickida (to |cst, A i D u nascm piimciu)
su •csto u bliskom kontaktu |cdan sa diugim. Picma standaidnom
gcoloskom mcicn|u vicmcna, iznos ncdosta|uccg vicmcna picdstav-
l|cnog pickidom ukazu|c na vicmc poticbno za iazvo| ncdosta|ucih slo-
|cva, kao sto su B i C u goin|cm piimciu.
\cliki Kan|on u Aiizoni |c |cdan od na|vccih gcoloskih izlozbcnih
podiu•|a na svctu. Sticlicc na slici 13.1 ukazu|u na zna•a|nc ncdosta|ucc
dclovc (hi|atusc ili pickidc) u gcoloskom stubu. Od viha ka dnu pickidi
picdstavl|a|u otpiilikc 6, 14 i visc od 1OO miliona godina ncdosta|ucih
slo|cva, picma standaidno| gcolosko| vicmcnsko| skali. Don|a sticlica
ukazu|c na pickid ko|i ukl|u•u|c komplctnc pciiodc oidovici|uma i silu-
ia (vidi sliku 1O.1 za tciminologi|u). Mnogi nau•nici piihvata|u da ti
pickidi posto|c, posto su naslagc oidovici|uma i siluia navodno piisutnc
u diugim dclovima svcta. \ cvolucionom kontckstu, ovc naslagc bi
zahtcvalc dugo vicmc za svo| nastanak i za cvoluci|u oiganizama ko|i su
foimiiali svo|c kaiaktciisti•nc fosilc u n|ima. Gcolozi odicdu|u ncdosta-
|ucc dclovc scdimcnata uglavnom na osnovu upoicdcn|a fosila iz scdi-
mcntnih slo|cva sa komplctnim sckvcncama gcoloskog stuba. Oni
takodc koiistc iadiomctii|sko datiian|c, naio•ito u uspostavl|an|u
siiokog vicmcnskog okviia ovih slo|cva.
Gcolozi su vcc dugo svcsni posto|an|a ovih pickida i obi•no ih
ozna•ava|u "diskoidanci|ama", mada oni nckada koiistc ova| tcimin na
iazli•itc na•inc u iazli•itim podiu•|ima. Posto|i nckoliko tipova diskoi-
danci|a. Ako su slo|cvi stcna, iznad i ispod pickida, pod uglom |cdan
picma diugom, koiisti sc tcimin tcktonsko-cioziona diskoidanci|a. Ali
ako su oni gcncialno paialclni, sa odicdcnim pokazatcl|ima ciozi|c
izmcdu slo|cva, ova| kontakt sc naziva cioziona doskoidanci|a. A ako
lini|a kontakta ni|c vidl|iva ili ncma tiagova ciozi|c, to sc naziva
paiakonkoidanci|a. \ ovom iazmatian|u mi ccmo naio•ito obiatiti
pazn|u na ova poslcdn|a dva tipa odnosa izmcdu stcnskih slo|cva.
\azno pitan|c |cstc: Zasto nc nailazimo na ncpiavilnc oblikc ciozi|c
u don|cm slo|u, na tim pickidima, ako oni picdstavl|a|u tako vclikc pcii-
218 219
SL!KA 13.1 - Poglcd na Kan|on Koloiado u Aiizoni. Sticlicc od viha ka dnu
ukazu|u na tii pictpostavl|cna pickida (ncdosta|ucc slo|cvc) od oko 6, 14 i 1OO
miliona godina.
odc vicmcna? \ tom slu•a|u bi sc dcsila vclika ciozi|a pic ncgo sto bi sc
natalozio slo| iznad pickida. \ na|man|cm slu•a|u, pod noimalnim okol-
nostima o•ckivali bismo icgionalni piosck od visc od 1OO mctaia ciozi|c
za samo 4 miliona godina.
32
Gcolog !vo Lu•ita (!vo Lucchitta), ko|i nc
zastupa konccpt stvaian|a, i ko|i |c piovco vcliki dco svoga zivota u
piou•avan|u Kan|ona Koloiado, •i|a |c dubina visc od |cdnog kilomctia,
ukazu|c da sc "na|vcci dco usccan|a ovog kan|ona dcsio u fcnomcnalno
kiatkom pciiodu vicmcna od 4 do 5 miliona godina".
33
Odsustvo
zna•a|nc koli•inc ciozi|c ukazu|c na malo ili nimalo vicmcna na ovim
pickidima. Slikc 13.2A-D piikazu|u kako sc iazvi|a|u nciavni i komp-
likovani obiasci tokom gcoloskih pciioda. Mcdutim, obiazac ko|i mi
vidimo |c mnogo visc nalik onom na slikama 13.1 i 13.2I, sa malo ili
nimalo ciozi|c. O•ckivali bismo odicdcnu vistu ciozi|c od aktivnosti
poplavc, ali unutai scdimcntnih slo|cva vcoma ictko nalazimo tiagovc
staiih ic•nih dolina i kan|ona.
Mozda ccmo dobiti bol|u picdstavu o ovim pickidima ako scdi-
mcntnc slo|cvc piikazcmo na osnovu pictpostavl|cnog standaidnog
gcoloskog ia•unan|a vicmcna. Slika 13.3 picdstavl|a slo|cvc iz scvciois-
to•nog icgiona Kan|ona Koloiado, slozcnc na vicmcnsko| skali po svo-
|o| dcbl|ini, posto scdimcntni slo|cvi ima|u tcndcnci|u da budu povczani
po obcma ovim katcgoii|ama. Na ovo| slici, ncdosta|uci dclovi gcoloskog
stuba ozna•cni su cino. Zapazitc standaidnu gcolosku vicmcnsku skalu
u diugo| koloni. Ova| di|agiam ukazu|c na vicmc talozcn|a slo|cva i
vicmc ko|c ncdosta|c izmcdu slo|cva. O•iglcdno |c da su pickidi (cino)
•csti i zauzima|u vcliki dco gcoloskc vicmcnskc skalc. Ova| giafik
piikazu|c samo glavnc pickidc. Mnogi man|i pickidi posto|c unutai
piikazanih scdimcntnih slo|cva (bcli scgmcnti).
Ova| di|agiam |c vcitikalno uvcli•an 16 puta. Diugim ic•ima, za
piikazanu visinu, bo•no piuzan|c bi bilo 16 puta siic od piikazanog.
Duzina ovog di|agiama picdstavl|a oko 2OO kilomctaia, dok |c dcbl|ina
slo|cva (bcli scgmcnti) samo oko tii i po kilomctia. To pokazu|c kako su
iavni i siioko iaspiostian|cni ovi slo|cvi, kao i pickidi, i kako sc •csto
piuza|u picko nckoliko stotina hil|ada kvadiatnih kilomctaia.
Odsustvo ciozi|c na iazli•itim pickidima ukazu|c da su scdimcntni
slo|cvi bili iapidno natalozcni za vicmc Potopa. Ako su sc dugi pciiodi
vicmcna dcsili, mi ccmo vidcti dokazc o gcoloskim pioccsima ko|i su sc
dcsili na povisini slo|cva odmah ispod pickida. Na posto|cco| povisini
kopna i moiskog dna mi mozcmo •csto vidcti tiagovc vicmcna, kako |c
ciozi|a ispiiala kontincntc i foimiiala |aiugc, dolinc i kan|onc. Diugi
piodukti ko|i nasta|u vicmcnom, kao sto su naslagc tla, iaznc poslcdicc
utica|a vicmcnskih uslova i iast bil|aka, ostavl|a|u tiagovc ko|i bi takodc
bili vidl|ini na pickidima. Mcdutim, slo|cvi odmah ispod pickida, obi•no
22O 221
SL!KA 13.2 - Oblici talozcn|a i ciozi|c. A: Oblik kontinuiianog talozcn|a.
Scdimcntni sc obi•no talozc po iavnom, hoiizontalnom obiascu, kao sto |c
piikazano. B: Iiozi|a. C. Nastavak scdimcntaci|c. Staia ciodovana povisina |c
|os uvck vidl|iva. Ova| oblik |c •cst unutai scdimcntnih slo|cva gdc god zna•a|ni
dclovi gcoloskog stuba ncdosta|u. D: Diugi ciklus ciozi|c i talozcn|a dal|c
uslozn|ava ova| oblik. I: Na|noimalni|i oblik na ko|i sc nailazi. Kod I oblika
o•cku|cmo zna•a|nu ciozi|u izmcdu slo|cva 2 i 3 (lcva stiana), ukoliko |c vcliki
pciiod vicmcna bio ukl|u•cn u talozcn|c slo|cva "a" i "b" ko|i su natalozcni sa
dcsnc stianc. Hipotcti•ki di|agiam sa iazli•itim vcitikalnim uvccan|cm zavisi od
ciozionih uslova.
su iavni i ncostcccni, ukazu|uci da |c malo ili nimalo vicmcna piotcklo
pic ncgo sto su bili pickiivcni diugim slo|cvima.
Slika 13.3 takodc piikazu|c kontiast izmcdu ovih iavnih, navodnih
pickida, i danasn|c ciodovanc topogiafi|c na zcml|i. Talasastc punc i
ispickidanc lini|c picdstavl|a|u danasn|u povisinu kopna u nckim
icgionima, u odnosu na mnogo iavni|c kontaktc izmcdu slo|cva. Ako su
milioni godina piotckli izmcdu svih ovih slo|cva, zasto su kontakti
izmcdu pictpostavl|cnih pickida tako iavni u poicdcn|u sa posto|ccom
povisinom zcml|c? Tcsko |c zamisliti da sc nista ni|c dcsilo na povisini
pickida tokom miliona godina na bilo kakvo| plancti ko|a ima klimu
dovol|no noimalnu da podizi zivot, kako to pokazu|c fosilni zapis.
Kada stancmo na iub Kan|ona Koloiado (slika 13.1), odmah nas
impicsioniia izuzctno paialclna po|ava stcnskih slo|cva. Ova| fcnomcn
|c supiotan ostiom piofilu ko|cg vidimo kod kan|ona, ko|i ukazu|c na
ncpiavilnost ciozi|c. Zasto nc uo•avamo sli•nc osobinc na pickidima?
Ako |c zaista piotcklo vicmc ko|c sc pictpostavl|a za tc pickidc, to bi
siguino bilo dovol|no vicmcna za ciozi|u. Danasn|c piosc•nc stopc cio-
zi|c su tako vclikc da |c cco gcoloski stub mogao potpuno biti ciodovan
visc puta
34
tokom dugih pciioda ko|i sc pictpostavl|a|u za gcolosku
pioslost. !pak, na pickidu od 1OO miliona godina (piikazanim na|don|om
sticlicom na slici 13.1), zapazamo samo malo ciozi|c, ili kontakt izglcda
ugladcn, ili sc nc vidi. !zvcstava|uci o |cdnom dclu, duz ovog pickida,
gcolog Stcnli B|us (Stanlcy Bcus) kazc: "Ovdc |c konkoidanci|u tcsko
lociiati , iako picdstavl|a visc od 1OO miliona godina."
35
Za povisinu
ozna•cnu sicdn|om sticlicom (slika 13.1), ko|a picdstavl|a pictpostav-
l|cni pickid od oko 14 miliona godina, diugi gcolog isti•c da su dokazi
tako ictki da sc kontaktna lini|a "mozc tcsko odicditi, bilo izdalcka ili iz
blizinc".
36
Ako |c pictpostavl|cno vicmc piotcklo, mi bismo uo•ili vclikc
ciozionc ncpiavilnosti.
!sto•na obala Austiali|c sadizi izuzctnc po|avc ugl|cnih slo|cva (slika
13.4). !zmcdu goin|ih stcna i Buli ugl|a navodno posto|i vicmcnski
pickid u talozcn|u scdimcnata od oko 5 miliona godina.
37
Ova| vicmcn-
ski pickid, ko|i sc piuza ispod naslaga Buli ugl|a, pickiiva nckih 9O.OOO
kvadiatnih kilomctaia ovog icgiona. Tamo gdc |c Buli ugal| piisutan,
tcsko |c picdvidcti kako su slo| ugl|a, ili vcgctaci|a ko|a ga |c pioizvcla,
ostali tu tokom 5 miliona godina bcz ostcccn|a.
Iviopski Alpi su dclimi•no sa•in|cni od komplcksa ogiomnih klizista
i naboianih slo|cva zvanih navlakc. !zmcdu slo|cva u tim navlakama
222 223
SL!KA 13.3 - Piikaz scdimcntnih slo|cva u isto•no| 1uti, i man|im dclom u
zapadnom Koloiadu, zasnovan na standaidnog gcolosko| vicmcnsko| skali (u
odnosu na dcbl|inu, mada su ova dva faktoia povczana). Bcla podiu•|a picd-
stavl|a|u slo|cvc scdimcntnih stcna, dok cina podiu•|a picdstavl|a|u vicmc
glavnih pickida (hi|atusa) izmcdu slo|cva, gdc dclovi gcoloskog stuba ncdosta|u
u ovom icgionu. Slo|cvi (bcla podiu•|a) o•iglcdno lczc diicktno |cdni picko
diugih sa iavnom povisinom kontakta. Cina podiu•|a picdstavl|a|u pictpostav-
l|cno vicmc izmcdu scdimcntnih slo|cva. Nciavnc ispickidanc i punc lini|c u
goin|im slo|cvima picdstavl|a|u dva piimcia danasn|c povisinc zcml|c u icgionu
ko|i |c usc•cn ciozi|om. !spickidana lini|a picdstavl|a |cdnu od na|iavni|ih
povisina mcdudizavnog icgiona, dok puna lini|a picdstavl|a bida dal|c na |ugu.
Ovo nudi dokaz za modcl Potopa po komc su slo|cvi (bcla podiu•|a) bili nata-
lozcni iapidno po svom icdoslcdu, bcz mnogo vicmcna za ciozi|u izmcdu n|ih.
Iiozi|a na kia|u Potopa, i nakon n|cga, pioizvcla |c nciavnomcinu topogiafi|u
ko|a danas posto|i (ispickidanc i punc lini|c). Ako su milioni godina piotckli
izmcdu talozcn|a ovih slo|cva (cina podiu•|a), kako pictpostavl|a gcoloska vic-
mcnska skala, o•ckivali bismo oblikc ciozi|c ncsto sli•ni|c danasn|cm obliku
povisinc (ispickidanc i punc lini|c) izmcdu bclih slo|cva. Glavni pciiodi
gcoloskog stuba dati su u lcvo| koloni, piaccni n|ihovom navodnom staioscu u
milionima godina. !mcna u scdimcntnim |cdinicama picdstavl|a|u samo glavnc
foimaci|c ili giupc. \citikalno uvccan|c |c oko 16 puta. Hoiizontalno iasto|an|c
iznosi oko 2OO kilomctaia, dok ukupna dcbl|ina slo|cva (bcla podiu•|a) |c oko tii
i po kilomctia.
Di|agiam na stiani 225 |c zasnovan na: (a) Bcnnison AP. 199O. Gcological highway
map of thc southcin Rocky Mountain icgion: \tah, Coloiado, Aiizona, Ncw Mcxico. Rcv.
cd. \.S. Gcological Highway Map No. 2. Tulsa, Okla.: Amciican Association of Pctiolcum
Gcologists; (b) Billingslcy GH, Biccd W1. 198O. Gcologic cioss scction fiom Ccdai Bicaks
National Monumcnt thiough Biycc Canyon National Paik to Iscalantc, Capitol Rccf
National Paik, and Canyonlands National Paik, \tah. Toiicy, \tah: Capitol Rccf Natuial
Histoiy Assn.; (c) Molcnaai CM. 1975. Coiiclation chait. !n: !assctt 1I, cditoi.
Canyonlands countiy: a guidcbook of thc !oui Coincis Gcological Socicty cighth ficld
confcicncc, p. 4; (d) Twcto O. 1979. Gcological map of Coloiado, scalc 1:5OO,OOO. Rcston,
\a.: \.S. Gcological Suivcy.
gcolozi pictpostavl|a|u vicmcnskc pickidc u scdimcntaci|i ko|i pokazu|u
odsustvo ciozi|c takodc zabclczno i na diugim mcstima. Slika 13.5
piikazu|c dco Moiklcs navlakc u dolini Ronc u Sva|caisko|. Sticlica
ukazu|c na pictpostavl|cni vicmcnski pickid od oko 45 miliona godina
(goin|a kicda i nagoic) ko|i pokazu|c malo ciozi|c. \zgicd, sckvcnca
slo|cva oko sticlicc (goin|i dco slikc) |c potpuno picvinuta, a do picvi-
tan|a |c doslo kada su slo|cvi bili guinuti na scvci tokom foimiian|a
Alpa.
Ncki gcolozi su komcntaiisali odsustvo dokaza za gcoloskc piomcnc
o•ckivanc na ovim vicmcnskim pickidima. Govoicci o visti vicmcnskog
pickida u scdimcntaci|i, zvanog paiakonkoindanci|a, Noiman N|uvcl iz
Amcii•kog piiiodn|a•kog muzc|a u N|u 1oiku, kazc: "Zna•a|an aspckt
paiakonkoidanci|c u sckvcnci kic•n|aka |cstc odsustvo dokaza kvascn|a
podpovisinc. Zaostala tla i kaisnc povisinc, ko|i sc mogu o•ckivati kao
iczultat dugc izlozcnosti pod vazduhom, ili ncdosta|u, ili su ncpicpoz-
natl|ivi." Spckulisuci po pitan|u uzioka ovih iavnih povisina kontakta,
ova| autoi dal|c kazc da |c "poicklo paiakonkoidanci|a ncsiguino, i |a
zasiguino ncmam |cdnostavno icscn|c ovog pioblcm".
38
\ naicdno| publikaci|i N|uvcl dal|c komcntaiisc: "Zagonctna kaiak-
tciistika gianica izmcdu slo|cva i mnogih diugih biostiatigiafskih giani-
ca (gianicc izmcdu iazli•itih fosilnih giupa) |cstc gcncialno odsustvo
fizi•kog dokaza za izlozcnost pod vazduhom. Tiagovi dubokog kvascn|a,
spiian|a, kanalisan|a i zaostalog sl|unka ima|u tcndcnci|u odsustva, •ak i
tamo gdc su don|c stcnc iozna•ki kic•n|aci . . . . Ovc gianicc su paiakon-
koidanci|c ko|c sc obi•no otkiiva|u samo na osnovu palcontoloskog (fo-
silnog) dokaza."
39
\an Indcl (T. H. van Andcl) sa Stcnfoid \nivcizitcta, kazc: "1a sam
iani|c u mo|o| kaii|cii vcoma bio pod utica|cm iazmatian|a dva tanka
ugl|cna slo|a u \cnccucli, iazdvo|cna sa pai dcsctina ccntimctaia sivc
glinc i natalozcna u obalsko| mo•vaii, ko|i su bili don|o-palcoccnskc i
goin|o-coccnskc staiosti. !zlozcnost |c bila izuzctna, ali su •ak i na|pic-
cizni|a istiazivan|a piopustila da ob|asnc piccizan poloza| ovih 15 mi-
liona godina vicmcnskog pickida."
4O
\ilo |c mogucc da sc tih 15 miliona
godina nikada ni|c ni dcsilo.
!ntiigantno pitan|c u poglcdu odsustva dokaza za piotcklo vicmc na
tim kontaktima izmcdu scdimcnata, nckada ukazu|c na altcinativna
ob|asn|cn|a.
41
Ncki isti•u iavna podiu•|a na zcml|i, kao sto |c dolina do-
n|cg toka ickc Misisipi. Mcdutim, ona nc picdstavl|a vicmcnski pickid
u scdimcntaci|i, posto voda i diugi gcoloski agcnsi tu danas talozc scdi-
mcntc i nccc doci do po|avc vicmcnskog pickida u fosilnom zapisu ako
224 225
SL!KA 13.4 - !sto•na obala Austiali|c u Novom 1uznom \clsu. Sticlica ukazu|c
na pictpostavl|cni vicmcnski pickid u talozcn|u scdimcnata od 5 miliona godi-
na, odmah ispod cinog ugl|cnog slo|a.
SL!KA 13.5 - Dolina ickc Ronc u Sva|caisko|. Sticlica ukazu|c na pictpostav-
l|cni pickid u scdimcntaci|i od oko 45 miliona godina. Svi goin|i slo|cvi oko stic-
licc, pa svc do viha, picvinuti su zbog nabiian|a, kada su slo|cvi klizili sa |uga
(dcsno).
ovi scdimcnti nastavc da sc gomila|u. Diugi ukazu|u da sc ciozi|a ni|c
mogla dcsiti ako su povisinc vicmcnskih pickida bilc pod vodom.
Mcdutim, biti pod vodom nc zna•i i biti zasticcn, bilo od talozcn|a ili
ciozi|c, kao sto to mozcmo dobio uo•iti kod podvodnc scdimcntaci|c i
ncpiavilnc ciozi|c vclikih kan|ona nadcnih duz iuba kontincntalnih
gicbcna. Montcic| kan|on, ko|i sc nalazi na dnu okcana, iduci od obalc
Kalifoini|c, dubok |c i siiok otpiilikc kao Kan|on Koloiado. \oda u
pokictu mozc izvisiti i plitku i duboku ciozi|u.
Ncki ukazu|u da su kontaktnc povisinc, gdc posto|c vicmcnski picki-
di u scdimcntaci|i, moglc biti iavnc zbog posto|an|a otpoinih stcnskih
slo|cva ko|i sc nalazc odmah ispod n|ih. To ni|c icscn|c, |ci •csto puta
mcki scdimcnti foimiia|u slo|cvc odmah ispod povisina vicmcnskih
pickida. 1cdan piimci |c vicmcnski pickid u scdimcntaci|i izmcdu Cinli
foimaci|c i mckc Monkopi foimaci|c ispod n|c (slika 13.3). Diugi sma-
tia|u da ni|c mogucc da |c ciozi|a foimiiala iavnu povisinu, |ci ncmamo
dobai piimci u podisci takvc sugcsti|c, siguino nc takvog vicmcnskog
pickida ko|i bi sc piostiiao na pola kontincnta, kako |c diskutovano u
ovom poglavl|u. !zvcstava|uci o takvim piimciima, gcomoifolog Aitui
Blum (Aithui Bloom) kazc: "Ni|cdan ni|c poznat."
42
Diugi gcolozi sc
pita|u da li posto|c dokazi za ciozi|u na ovakvim kontaktima takozvanih
vicmcnskih pickida. Ccsto sc uo•ava malo ciozi|c, ali to |c ncdovol|no
da bi sc podupila duzina vicmcna ko|a sc sugciisc za tc vicmcnskc
pickidc. Iiozi|a |c takodc minoina kada sc upoicdi sa danasn|om
topogiafi|om na Zcml|i (slika 13.3). Mi opiavdano mozcmo o•ckivati da
|c do odicdcnc ciozi|c doslo za vicmc globalnog Potopa. Mont Ivcicst
i Kan|on Koloiado pokazu|u |asno odsustvo takvog zapisa o pioslosti,
ko|i |c dobio icpiczcntovan u scdimcntnim slo|cvima na Zcml|i. Ncki cc
siguino piiznati da sc izicka "sadasn|ost |c kl|u• za pioslost" nc mozc pii-
mcniti na ovc vicmcnskc pickidc gdc sc nagovcstava iapidna aktivnost.
Pioslost |c potpuno diuga•i|a.
Tcskoca sa pioduzcn|cm vicmcna, pictpostavl|cnog za iazli•itc
pickidc u scdimcntnom zapisu, |cstc u tomc da nc nalazimo ni dokazc za
talozcn|c, niti za mnogo ciozi|c. Ako |c tu bilo talozcn|a, onda ni|c bilo
pickida, posto sc scdimcntaci|a nastavila. Ako |c bilo ciozi|c, o•ckivalo
bi sc mnostvo kanala i foimiian|c dubokih |aiuga, kan|ona i dolina, pa
ipak su kontakti (pickidi), nckada opisani kao "vcli•inc kontincnta",
obi•no "vcoma iavni".
43
Tcsko |c zamisliti da sc malo toga, ili nista ni|c
dcsilo, tokom miliona godina na povisini nasc planctc. Tokom vicmcna
bi sc dcsilo ili talozcn|c ili ciozi|a. Klima bi uticala na pickid takvih
aktivnosti. Mozda pictpostavl|cno vicmc za ovc pickidc nikada ni|c pos-
to|alo, i ako vicmc ncdosta|c na |cdnom mcstu, ono ncdosta|c na
siiokom podiu•|u Zcml|c.
Pitan|c pictpostavl|cnih iavnih povisina pickida scdimcntaci|c u slo-
|cvima stcna ukazu|c na pioslost ko|a sc vcoma iazlikovala od
sadasn|osti. Tc iazlikc lako mozcmo pomiiiti sa katastiofi•kim modclom
kakav |c bibli|ski Potop, ko|i pictpostavl|a iapidno talozcn|c slo|cva bcz
vclikog piotoka vicmcna izmcdu n|ih.
Zakl|u•ci
\clika koli•ina moiskih slo|cva, tuibidita i podvodnih lcpcza, kao i
snazna usmcicnost talozcn|a, picdstavl|cna od stianc scdimcnata na
kontincntima, potvidu|c vcliku podvodnu aktivnost na tim kontincntima
u pioslosti. Takvi dokazi sc dobio uklapa|u u modcl Potopa.
Ncvciovatno siioko iaspiostian|cnc naslagc scdimcntnih slo|cva takodc
podupiiu modcl Potopa. Ncki diugi dokazi za Potop povczani su
uglavnom sa vicmcnskim faktoiima. Sta su |cli dinosauiusi i diugi
ki•mcn|aci tokom pictpostavl|cnih miliona godina u vicmc talozcn|a
Moiison i Kokonino foimaci|a, gdc su bil|kc ictkc ili potpuno odsutnc?
To sc mozc ob|asniti pioccsom iazdva|an|a tokom globalnog Potopa.
Ncdostatak ciozi|c na pickidima u scdimcntnim slo|cvima, gdc zna•a|ni
dclovi gcoloskog stuba ncdosta|u, ukazu|c na iapidno talozcn|c, kao sto
o•cku|cmo da |c bilo za vicmc Potopa, bcz dugih vicmcnskih intcivala
izmcdu n|ih. Nckc od ovih •inc|nica |c tcsko ob|asniti, ako sc odbaci
modcl globalnog Potopa.
L!TIRAT\RA
1. Confucious. Analccts X\. Kao sto |c citiiano u: Mcnckcn HL, cditoi. 1942.
A ncw dictionaiy of quotations of histoiical piinciplcs fiom ancicnt and modcin
souiccs. Ncw Yoik: Alficd A. Knopf, p. 122O.
2. Roth AA. 1982. Thc univcisal flood dcbatc. Libcity 77(6):12-15.
3. \idcti poglavl|a 12, 15 i 18 za infoimaci|c o iazmciama Potopa, vicmcn-
skom tia|an|u i lcgcndama o Potopu.
4. Shclton 1S. 1996. Gcology illustiatcd. San !iancisco and London: W. H.
!iccman and Co., p. 28.
5. Za infoimaci|c o ovom dogada|u, vidcti: (a) Hcczcn BC, Iwing M. 1952.
Tuibidity cuiicnts and submaiinc slumps, and thc 1929 Giand Banks caith-
quakc. Amciican 1ouinal of Scicncc 25O:849-873; (b) Hcczcn BC, Iiicson DB,
Iwing M. 1954. !uithci cvidcncc foi a tuibidity cuiicnt following thc 1929
Giand Banks caithquakc. Dccp-Sca Rcscaich 1:193-2O2; (c) Hcczcn BC, Diakc
CL. 1964. Giand Banks slump. Amciican Association of Pctiolcum Gcologists
Bullctin 48:221-233.
6. Kucncn PhH. 1952. Istimatcd sizc of thc Giand Banks tuibidity cuiicnt.
Amciican 1ouinal of Scicncc 25O:874-884.
226 227
7. Ballaid RD. 1985. How wc found Titanic. National Gcogiaphic 168(6):696,
697.
8. Walkci RG. 1973. Mopping up thc tuibiditc mcss. !n: Ginsbuig RN, cditoi.
Ivolving conccpts in scdimcntology. Baltimoic and London: 1ohns Hopkins
\nivcisity Picss, pp. 1-37.
9. Middlcton G\. 1993. Scdimcnt dcposition foim tuibidity cuiicnts. Annual
Rcvicw of Iaith and Planctaiy Scicnccs 21:89-114.
1O. Schicibci BC, !iicdman GM, Dccima A, Schicibci I. 1976. Dcpositional
cnviionmcnts of \ppci Mioccnc (Mcssinian) cvapoiitc dcposits of thc Sicilian
Basin. Scdimcntology 23:729-76O.
11. (a) Hallam A. 1984. Pic-Quatcinaiy sca-lcvcl changcs. Annual Rcvicw of
Iaith and Planctaiy Scicnccs 12:2O5-243; (b) Hallam A. 1992. Phanciozoik sca-
lcvcl changcs. Ncw Yoik: Columbia \nivcisity Picss, p. 158; (c) \ail PR,
Mitchum RM, 1i., Thompson S, !!!. 1977. Scismic stiatigiaphy and global
changcs of sca lcvcl, pait 4: global cyclcs of iclativc changcs of sca lcvcl. !n:
Payton CI, cditoi. Scismic stiatigiaphy - applications to hydiocaibon cxplo-
iation. Amciican Association of Pctiolcum Gcologists Mcmoii 26:83-97.
12. (a) Buiton R, Kcndall CGStC, Lcichc !. 1987. Out of oui dcpth: on thc
impossibility of fathoming custasy fiom thc stiatigiaphic iccoid. Iaith Scicncc
Rcvicws 24:237-277; (b) Clocting S. 1991. Tcctonics and sca-lcvcl changcs: a con-
tiovcisy? !n: Müllci DW, McKcnzic 1A, Wcisscit H, cditois. Contiovcisics in
modcin gcology: cvolution of gcological thcoiics in scdimcntology, Iaith histo-
iy and tcctonic cpisodcs. !n: Dickinson WR, cditoi. Tcctonics and scdimcnta-
tion. Socicty of Iconomic Palcontologists and Mincialogists Spccial Publication
22:98-119.
13. (a) Chadwick A\. 1993. Mcgaticnds in Noith Amciican palcocuiicnts.
Socicty of Iconomic Palcontologists and Mincialogists Abstiacts With Piogiams
8:58; (b) Chadwick A\. 1996 li•na komunikaci|a. Za visc lokalnih istiazivan|a,
vidcti: (c) Pottci PI, Piyoi WA. 1961. Dispcisal ccntcis of palcozoic and latci
clastics of thc \ppci Mississippi \allcy and ad|accnt aicas. Gcological Socicty of
Amciica Bullctin 72:1195-125O.
14. Ncwcll ND. 1967. Paiaconfoimitics. !n: Tcichcit C, Yochclson IL, cditois.
Issays in palcontology and stiatigiaphy. R. C. Mooic commcmoiativc volumc.
Dcpaitmcnt of Gcology, \nivcisity of Kansas Spccial Publication 2:349-367.
15. Agci D\. 1993. Thc natuic of thc stiatigiaphical iccoid. 3id cd. Chichcstci
and Ncw Yoik: 1ohn Wilcy and Sons, p. 23.
16. Gicgoiy HI. 195O. Gcology and gcogiaphy of thc Zion Paik icgion, \tah
and Aiizona. \.S. Gcological Suivcy Pioffcsional Papci 22O:65.
17. (a) Lucas SG. 1993. Thc Chinlc Gioup: icviscd stiatigiaphy and
biochionology of \ppci Tiiassic nonmaiinc stiata in thc wcstcin \nitcd Statcs.
!n: Moialcs M, cditoi. Aspccts of Mczozoic gcology and palcontology of thc
Coloiado Platcau. Muscum of Nothcin Aiizona Bullctin 59:27-5O. Ova| iad
izvcstava o 2,3 miliona kvadiatnih kilomctaia. Ova cifia |c izglcda pogicsna.
Posto|i iaspiava po pitan|u samog naziva ovc "Cinli giupc". \idcti: (b) Dubicl
R!. 1994. Tiiassic dcposystcms, palcogcogiaphy, and palcoclimatc of thc
Wcstcin !ntciioi. !n: Caput M\, Pctcison 1A, !ianczyk K1, cditois. Mcsozoik
systcms of Rocky Mountain icgion, \.S.A. Dcnvci: Rocky Mountain Scction of
thc Socicty foi Scdimcntaiy Gcology, pp. 133-147.
18. Hintzc L!. 1988. Gcologic histoiy of \tah. Biigham Young \Nivcisity
Gcology Studics Spccial Publication 7:51.
19. (a) Baighooin IS. (1953) 197O. Ividcncc of climatic changc in thc gcologic
iccoid of plant lifc. !n: Cloud P, cditoi. Advcntuics in caith histoiy. San
!iancisco: W. H. !iccman and Co., pp. 732-741: (b) Signoi PW. 199O. Thc gco-
logic histoiy of divcisity. Annual Rcvicw of Icological Systcms 21:5O9-539; (c)
\alcntinc 1W, !oin TC, Pcait D. 1978. A piovincial modcl of Phanciozoic
maiinc divcisity. Palcobiology 4:55-66.
2O. \idcti poglavl|c 12.
21. (a) Kicffci SW. 1974. Shock mctamoiphism of thc Coconino Sandstonc at
Mctcoi Ciatci. !n: Shocmakci IM, Kicffci SW. Guidcbook to thc gcology of
Mctcoi Ciatci, Aiizona. Ccntci foi Mctcoiitc Studics, Aiizona Statc \nivcisity,
Publication 17:12-19; (b) Shocmakci IM. 1974. Synopsis of thc gcology of
Mctcoi Ciatci. !n: Shocmakci, pp. 1-11 (icfcicnca 21a).
22. (a) Dodson P, Bchicnsmcyci AK, Bakkci RT, Mc!ntosh 1S. 198O.
Taphonomy and palcoccology of thc dinosaui bcds of thc 1uiassic Moiiison
!oimation. Palcobiology 6(2):2O8-232. (b) Za dal|u diskusi|u vidcti (b) Roth AA.
1994. !ncomplctc ccosystcms. Oiigins 21:51-56.
23. (a) Whitc TI. 1964. Thc dinosaui quaiiy. !n: Sabatka I!, cditoi.
Guidcbook to thc gcology and mincial icsouiccs of thc \inta Basin. Salt Lakc
City: !ntcimountain Association of Gcologists, pp. 21-28. \idcti takodc: (b)
Hcicndccn PS, Cianc PR, Ash S. 1994. \cgctation of thc dinosaui woild. !n:
Roscnbcig GD, Wolbcig DL, cditois. Dino tcst. Palcontological Socicty Spccial
Publication No. 7. Knoxvillc, Tcn.: Dcpaitmcnt of Gcological Scicnccs,
\nivcisity of Tcnncsscc, pp. 347-364; (c) Pctcison LM, Roylancc MM. 1982.
Stiatigiaphy and dcpositional cnviionmcnts of thc \ppci 1uiassic Moiiison
!oimation ncai Capitol Rccf National Paik, \tah. Biigham Young \nivcisity
Gcology Studics 29(2):1-12; (d) Pctcison !, Tuinci-Pctcison CI. 1987. Thc
Moiiison !oimation of thc Coloiado Platcau: icccnt advanccs in scdimcntology,
stiatigiaphy, and palcotcctonics. Huntciia 2(1):1-18.
24. Biown RW. 1946. !ossil plants and 1uiassic-Cictaccous boundaiy in
Montana and Albcita. Amciican Association of Pctiolcum Gcologists Bullctin
3O:238-248.
25. Dodson, Bchicnsmcyci, Bakkci, and Mc!ntosh (icfcicnca 22).
26. !astovsky DI, Badamgaiav D, !shimoto H, Watabc M, Wcishampcl DB.
1997. Thc palcocnviionmcnts of Tugiikin-Shiich (Gobi Dcscit, Mongolia) and
aspccts of thc taphonomy and palcoccology of Piotocciatops (Dinosauiia:
Oinitishia). Palaios 12:59-7O.
27. (a) Middlcton LT, Illiott DK, Moialcs M. 199O. Coconino Sandstonc. !n:
Bcus SS, Moialcs M, cditois. Giand Canyon gcology. Ncw Yoik and Oxfoid:
Oxfoid \nivcisity Picss, pp. 183-2O2; (b) Spamci II. 1984. Palcontology in thc
Giand Canyon of Aiizona: 125 ycais of lcssons and cnigmas fiom thc Latc
Piccambiian to thc picscnt. Dclawaic \allcy Palcontological Socicty. Thc
Mosasaui 2:45-128.
28. Gilmoic CW. 1927. !ossil footpiints fiom thc Giand Canyon: Sccond con-
tiibution. Smithsonian Misccllancous Collcctions 8O(3):1-78.
29. (a) Locklcy MG, Hunt AP, Lucas SG. 1994. Abundant ichnofaunas fiom
thc Pcimian DcChcllcy Sandstonc, noithcast Aiizona: implications foi dunc-
228 229
ficld palcoccology. Gcological Socicty of Amciica Abstiacts With Piogiams
26(7):A374; (b) \aughn PP. 1973. \citcbiatcs fiom thc Cutlci Gioup of
Monumcnt \allcy and vicinity. !n: 1amcs HL, cditoi. Guidcbook of Monumcnt
\allcy and \icinity, Aiizona and \tah. Ncw Mcxico Gcological Socicty, pp. 99-
1O5.
3O. (a) Biand LR. 1978. !ootpiints in thc Giand Canyon. Oiigins 5:64-82; (b)
Biand LR, Tang T. 1991. !ossil vcitcbiatc footpiints in thc Coconino Sandstonc
(Pcimian) of noithcin Aiizona: cvidcncc foi undciwatci oiigin. Gcology
19:12O1-12O4.
31. Za dodatnc infoimaci|c, vidcti: (a) Roth AA. 1988. Thosc gaps in thc sc-
dimcntaiy laycis. Oiigins 15:75-92. \idcti takodc: (b) Austin SA, cditoi. 1994.
Giand Canyon: monumcnt to catastiophc. Santcc, Calif.: !nstitutc foi Cication
Rcscaich, pp. 42-45; (c) Piicc GM. 1923. Thc ncw gcology. Mountain \icw,
Calif.: Pacific Picss Pub. Assn., pp. 62O-626; (d) Rchwinkcl AM. 1951. Thc flood
in thc light of thc Biblc, gcology, and aichacology. St. Louis: Concoidia Pub.
Housc, pp. 268-272.
32. Piosc•nc danasn|c icgionalnc stopc za Scvcinu Amciiku su visc od dva
puta vccc od sugciisanc cific, a za icgion Kan|ona Koloiado onc su visc od •ctiii
puta vccc od navcdcnog bio|a. \idcti poglavl|c 15 za dal|u diskusi|u.
33. Lucchitta !. 1984. Dcvclopmcnt of landscapc in noithwcst Aiizona: thc
countiy of platcaus and canyons. !n: Smilcy TL, Nations 1D, Pélé TL, Schafci 1P,
cditois. 1984. Landscapcs of Aiizona: thc gcological stoiy. Lanham, Md., and
London: \nivcisity Picss of Amciica, pp. 269-3O1.
34. \idcti poglavl|c 15 za diskusi|u o stopama ciozi|c.
35. Bcus SS. 199O. Tcmplc Buttc !oimation. !n: Bcus SS, Moialcs M, cditois.
Giand Canyon Gcology. Ncw Yoik and Oxfoid: Oxfoid \nivcisity Picss, pp.
1O7-117.
36. Blakcy RC. 199O. Supai Gioup and Hcimit !oimation. !n: Bcus and
Moialcs, pp. 147-182 (icfcicnca 35).
37. Zasnovano na infoimaci|ama iz: (a) Hcibcit C, hclby R, cditois. 198O. A
guidc to thc Sydncy basin. Dcpaitmcnt of Mincial Rcsouiccs, Gcological Suivcy
of Ncw South Walcs Bullctin 26:511; (b) Pogson D1, cditoi. 1972. Gcological
map of Ncw South Walcs, scalc 1:1 million. Sydncy: Gcological Suivcy of Ncw
South Walcs.
38. Ncwcll, pp. 356, 357, 364 (icfcicnca 14).
39. Ncwcll ND. 1984. Mass cxtinction: uniquc oi iccuiicnt causcs? !n:
Bciggicn WA, \an Couvciing 1A, cditois. Catatsiophcs and caith histoiy: thc
ncw unifoimitaiianism. Piinccton, N.1.: Piinccton \nivcisity Picss, pp. 115-127.
4O. \an Andcl TH. 1981. Considci thc incomplctcncss of thc gcological
iccoid. Natuic 294:397, 398.
41. Za mnogo opsiini|u diskusi|u o ovim altcinativama, vidcti: Roth 1988 (ic-
fcicnca 31a).
42. Bloom AL. 1969. Thc suifacc of thc caith. Inglcwwod Cliffs, N.1.:
Picnticc-Hall, p. 98.
43. !bid.
\ kom vicmcnu zivimo? Svi mi to znamo! . . . da li znamo? O•iglcd-
no da |c u pitan|u ncsto sto nam ni|c opipl|ivo. Mi ncmamo poscbni
oigan za piaccn|c vicmcna, kao sto imamo za glcdan|c i slusan|c. To
omogucava uvodcn|c novih dcfinici|a, kao sto su: \icmc |c piiiodni
na•in piaccn|a svcga sto sc nckad dcsilo; ili, vicmc |c ncsto sto mi zclimo
da ncstanc, ali na kia|u ono •ini da mi ncstancmo. Da li |c vicmc icalno,
ili |c ono samo apstiaktan konccpt nascg uma? Mozc li sc vicmc mc-
n|ati? Tcoii|a kvantnc mchanikc kazc da sc ono mozc mcn|ati u pios-
toiu. Da li |c vicmc oduvck posto|alo? Da li cc ono uvck posto|ati?
Kakvo |c zna•cn|c vc•nosti? Ako vicmc ni|c oduvck posto|alo, sta sc
dcsilo pic n|cgovog po•ctka? Na takva intiigantna pitan|a ni|c lako dati
odgovoic.
Posto|i vcliki bio| napiava pomocu ko|ih mciimo vicmc, kao sto su
kalcndaii, zidni satovi ili atomski •asovnici, ko|i svi govoic o koiisnosti
konccpta vicmcna. Tcsko |c odicditi zna•cn|c nascg posto|an|a bcz iaz-
matian|a pioslosti, sadasn|osti i buducnosti - ko|c |c svc ogiani•cno vic-
mcnom. Kada nam piiioda vicmcna izglcda ncuhvatl|iva, onda nam
vicmc izglcda kao icalno. Kada zuiimo na zclczni•ku stanicu, samo da
bi vidcli poslcdn|i voz kako ncsta|c u dal|ini, mi sc suo•avamo sa ical-
noscu vicmcna.
\icmc picdstavl|a |cdno od na|spoini|ih pitan|a izmcdu opstcg
iazumcvan|a cvolucionisti•kog i bibli|skog poglcda. To mozcmo i o•cki-
vati, |ci su vclikc iazlikc po tom pitan|u |asno supiostavl|cnc. Bibli|a go-
voii o ncdavnom stvaian|u od pic man|c od 1O.OOO godina, dok cvoluci-
|a ukazu|c na iazvo| zivota tokom visc mili|aidi godina. Razlika ni|c tako
vclika, kako sc obi•no pictpostavl|a, kada sc posmatia sa aspckta nckih
ko|i tvidc da Bibli|a nc iskl|u•u|c stai univcizum.
2
Mcdutim, picma
Bibli|i, stvaian|c zivota na Zcml|i |c iclativno mlad dogada|. Da li sc
zivot na Zcml|i iazvi|ao tokom mili|aidi godina, kako sc pictpostavl|a u
23O 231
14. Pitanja o vremenu
Posto|i nckoliko pioblcma ko|i su mnogo fascinantni|i
od nckih diugih, ko|i sc giani•c sa vaznim pitan|cm:
Koliko |c staia Zcml|a?
Sa ncutol|ivom iadoznaloscu •ovck pokusava tokom
hil|ada godina da otkii|c ovu dobio •uvanu ta|nu.
- Gcolog Aitui Holms
1
mnogobio|nim udzbcnicima, ili on posto|i tokom samo nckoliko hil|ada
godina, kako tvidi bibli|ska istoii|a?
Ivoluci|a svih iazli•itih oblika zivota zahtcva vcliko vicmc da bi
navodno doslo do svih tih izuzctno ncvciovatnih dogada|a,
3
i cvoluciona
ob|asn|cn|a vcoma zavisc od dugih pciioda vicmcna. Ako bistc htcli da
ticnutno pictvoiitc iibu u slona, to bi bila fantazi|a, ali ako bistc za tako
ncsto imali milionc godina, to bi sc zvalo cvoluci|a. Mcdutim, nckoliko
studi|a ukazu|c da |c •ak i na|vcca ponudcna staiost univcizuma picvisc
kiatka da bi obuhvatila ncvciovatnost dogada|a ko|c zagovaia cvoluci|a.
4
Sa diugc stianc, stvaian|c od stianc svczna|uccg i svcmocnog Boga nc
zahtcva toliko vcliko vicmc.
5
Tokom istoii|c su idc|c o staiosti Zcml|c i univcizuma siioko vaiiialc.
Staii Gici i Hindusi •csto su iazmisl|ali u tciminima viscstiukih ciklusa
vicmcna. 1cvic|i i iani hiiscani vciovali su da |c od stvaian|a svcta pio-
tcklo samo nckoliko hil|ada godina. Konccpt ncdavnog stvaian|a |c
takodc dominiiao u sicdn|cm vcku i bio |c piihvaccn od stianc nc-
oitodoksnih hiiscana.
6
Gcncialno, osniva•i savicmcnc naukc vciovali su
u ncdavno stvaian|c od pic oko 4.OOO godina pic novc cic. Tck od sic-
dinc osamnacstog vcka pa naovamo, idc|c o dugim pciiodima vicmcna
po•clc su da pusta|u koicn, ali doslo |c do malih piomcna svc do dcvct-
nacstog vcka.
7
Nakon toga, iazvi|alo sc polagano, ali stalno, povccan|c
staiosti Zcml|c
8
i univcizuma u zapadno| misli.
Pitan|c staiosti Zcml|c sc analiziia iz mnogih pcispcktiva. Nckc ianc
pioccnc,
9
zasnovanc na stopi hladcn|a Zcml|inc povisinc i Sunca, da|u
staiosti obi•no man|c od 1OO miliona godina. Diugc studi|c bilc su zas-
novanc na vicmcnu poticbnom da sc natii|um akumuliia iz icka u
okcanc, pictpostavl|a|uci da ga ni|c bilo u po•ctku. Takvc pioccnc dalc
su otpiilikc istu staiost kao onc zasnovanc na stopi hladcn|a, dok su ncz-
natno staii|c vicdnosti dobi|cnc kada su istiaziva•i pioccn|ivali stopc
akumulaci|c scdimcnata siiom Zcml|inc povisinc. Po•ctkom ovoga
vcka, piou•avan|c polaganih stopa iaspadan|a ncstabilnih iadioaktivnih
clcmcnata (iadiomctii|sko datiian|c) povccalo |c pioccn|cnu staiost
Zcml|c na 2 do 3 mili|aidc godina, a kasni|c na 4,6 mili|aidi godina.
1O
Klasi•nc pioccnc govoic o staiosti univcizuma od oko 15 mili|aidi go-
dina, mada ncki smatia|u da |c dva puta staii|i,
11
a diugi napomin|u
samo •ctvitinu tc cific.
12
\ ovom poglavl|u ccmo iazmotiiti vicmcnskc aigumcntc ko|i sc
koiistc piotiv ncdavnog stvaian|a, po•cvsi od vclikih koialnih gicbcna
do sicusnih atoma iadioaktivnog kali|uma-4O i ugl|cnika-14. Piostoi nam
nc dozvol|ava analiziian|c svih pitan|a ko|a sc obi•no navodc; mcdutim,
mi ccmo iazmotiiti dovol|an bio| n|ih ko|i cc nam omoguciti da izvcdc-
mo opstu pioccnu po pitan|u vicmcna. Posto su nau•nici bai visc od 1OO
puta •cscc ob|asn|avali •in|cnicc u okviiu paiadigmc o dugim pciiodima,
ncgo u okviiu paiadigmc o ncdavnom stvaian|u, ni|c izncnadu|ucc sto sc
mnoga pitan|a upucu|u na ia•un ncdavnog stvaian|a. Aigumcnti ko|i
govoic o pitan|u opiavdanosti dugih gcoloskih pciioda obiadcni su u
poglavl|ima 13 i 15.
Koialni gicbcni
1cdnc tihc noci, godinc 189O., biitansko-indi|ski biodic Kvcta pio-
lazio |c kioz Toics moicuz, scvcino od Austiali|c. Nalazio sc scvcino od
\clikog baii|cinog gicbcna, na|vcccg koialnog komplcksa na svctu.
Biod |c izncnada udaiio u vih ovog gicbcna, ko|i |c piobio vcci dco n|c-
govog tiupa i potonuo za man|c od tii minuta. Skoio polovina od 293
putnika na biodu |c poginulo. Moicuz |c bio piccizno skiciian izmcdu
18O2. i 186O. godinc, i posada ni|c o•ckivala nikakav gicbcn na svom
putu. Ncki su postavili pitan|c da li |c mogucc da |c koialni gicbcn
mogao iziasti tako iapidno, izmcdu vicmcna kada |c skiciian i 189O.
godinc, da bi uziokovao ovu tiagcdi|u.
13
Koialni gicbcni nasta|u aktivnoscu iazli•itih oiganizama ko|i koiistc
kic•n|ak (kalci|um-kaibonat) iastvoicn u moisko| vodi i polagano foimi-
ia|u na|vccc stiuktuic na Zcml|i ko|c stvaia|u zivi oiganizmi. Mckusci,
foiaminifcii i biiozoc mogu obczbcditi vclikc koli•inc minciala za iast
gicbcna. Mcdutim, biolozi smatia|u koialc i koialnc algc kao na|vazni|c
giaditcl|c.
Stopa iasta koialnog gicbcna |c od vclikc vaznosti nc samo zbog toga
sto su koiali potcnci|alni ncpii|atcl|i koimilaiima, vcc takodc i zbog
pitan|a o koli•ini vicmcna ko|c |c poticbno da on nastanc. Ncki sc pita-
|u, da li sc ovakvc vclikc stiuktuic mogu foimiiati za samo nckoliko hi-
l|ada godina, kako tvidi bibli|ski modcl.
!zuzctno kiupni \cliki baii|cini gicbcn Austiali|c nc izglcda kao
ncsto sto picdstavl|a ozbil|an pioblcm za Bibli|u. !ako |c visc od 2.OOO
kilomctaia dug i visc od 32O kilomctaia udal|cn od obalc, opciaci|c
buscn|a kioz ova| gicbcn otkiilc su kvaicni pcsak (tip scdimcnta ko|i nc
poti•c od gicbcna) na man|c od 25O mctaia dubinc,
14
ukazu|uci da |c u
pitan|u plitka stiuktuia ko|a nc zahtcva vcliki iznos vicmcna za svo|
iazvo|. Sa diugc stianc, opciaci|c buscn|a na Inivctok atolu u zapadnom
Pacifiku, piobilc su 1.4O5 mctaia o•iglcdnog matcii|ala gicbcna, pic
ncgo sto sc doslo do vulkanskc (bazaltnc) stcnskc osnovc.
15
Stopc iasta,
pictpostavl|cnc od vccinc istiaziva•a, ukazu|u da |c bilo poticbno vicmc
od visc miliona godina za foimiian|c gicbcna ovakvc dcbl|inc.
Kiitiku|uci bibli|ski modcl, |cdan autoi isti•c da |c Inivctok gicbcn ias-
tao sa stopom od 14O milimctia godisn|c, tck bi onda bio foimiian za
man|c od 1O.OOO godina. On kazc: "Takvc stopc iasta su potpuno
ncmogucc."
16
232 233
!stiaziva•i sc susiccu sa mnogim pioblcmima u odicdivan|u bizinc
iasta gicbcna. Cin|cnica da nckc pioccnc ukazu|u na 5OO puta vccc
bizinc u odnosu na diugc (tabcla 14.1), ukazu|c da mi znamo izuzctno
malo o takvim slozcnim i dclikatnim ckoloskim sistcmima. Mala iaspios-
tian|cnost koiala, u nckim studi|ama, ukazu|c na man|c idcalnc uslovc
za nastanak gicbcna. !zglcda da sc na|vccc stopc iasta |avl|a|u odmah
ispod povisinc okcana.
17
Gicbcni nc mogu iasti iznad nivoa moia, i
istiaziva•i nckada koiistc staic povisinc koialnih gicbcna u odicdivan|u
nivoa moia u pioslosti. Posto nivo moia limitiia iast koialnog gicbcna,
pioccnc o iastu blizu povisinc okcana mogu vcoma biti pod utica|cm
odicdcnih ogiani•ava|ucih okolnosti. Niskc plimc mogu spic•iti foimi-
ian|c koialnih gicbcna n|ihovim picduga•kim izlagan|cm na vazduhu.
Donoscn|c mul|a i otpadnih matcii|a sa kopna takodc mozc dclovati
dcstiuktivno na iast koiala. Stavisc, bio|ni danasn|i koiali izumiiu, ili su
vcc izumili.
18
\slovi man|cg zagadcn|a, u vicmc kada Zcml|a ni|c bila
tako nascl|cna, mogli su favoiizovati mnogo bizi iast osctl|ivih oiganiza-
ma ko|i izgiadu|u koialnc gicbcnc.
Moia sc takodc imati na umu da sc iast koialnih gicbcna pickida
ispod odicdcnc dubinc zbog odsustva svctla. Daklc, nau•nici pict-
postavl|a|u da |c vulkanska osnova Inivctok atola, sada 1.4O5 mctaia
ispod nivoa moia, bila blizu nivoa moia kada |c iast koiala zapo•co na
n|cgovo| povisini. Ova osnova |c polagano tonula, a iast koiala |c piatio
ova| pioccs.
234 235
Litciatuia za tabclu 14.1, odcl|ak "Pioccnc stopa iasta gicbcna": (a) Adcy WH. 1978.
Coial iccf moiphogcncsis: a multidimcnsional modcl. Scicncc 2O2:831-837; (b) Chavc KI,
Smith S\, Roy K1. 1972. Caibonatc pioduction by coial iccfs. Maiinc Gcology 12:123-14O;
(c) Davics P1, Hoplcy D. 1983. Giowth fabiics and giowth iatcs of Holoccnc iccfs in thc
Gicat Baiiici Rccf. BMR 1ouinal of Austialian Gcology and Gcophysics 8:237-251; (d)
Hubbaid, Millci, and Scatuio (icfcicnca 17); (c) Odum HT, Odum IP. 1955. Tiopic stiuc-
tuic and pioductivity of a windwaid coial iccf community on Iniwctok Atoll. Icological
Monogiaphs 25(3):291-32O; (f) Scwcll RBS. 1935. Studics on coial and coial foimations in
!ndian watcis. Gcogiaphic and occanogiaphic icscaich in !ndian watcis, No. 8. Mcmoiis
of thc Asiatic Socicty of Bcngal 9:461-539; (g) Smith S\, Kinscy DW. 1976. Calcium cai-
bonatc pioduction, coial iccf giowth, and sca lcvcl changc. Scicncc 194:937-939; (h) Smith
S\, Haiiison 1T. 1977. Calcium caibonatc pioduction of thc Maic !ncognitum, thc uppci
windwaid iccf slopc, at Iniwctok Atoll. Scicncc 197:556-559; (i) \cistcllc (icfcicnca 21).
Rcfcicncc za odcl|ak nazvan "Maksimalnc stopc iasta oiganizama giaditcl|a koialnih
gicbcna": (|) Iailc SA. 1976. Lifc spiings fiom dcath in Tiuk Lagoon. National
Gcogiaphic 149(5):578-613; (k) Gladfcltci IH, Monahan RK, Gladfcltci WB. 1978.
Giowth iatcs of livc iccf-building coials in thc noithcastcin Caiibbcan. Bullctin of Maiinc
Scicncc 28:728-734; (l) Gladfcltci IH. 1984. Skclctal dcvclopmcnt in Aciopoia ccivicoi-
nis. !!!. A compaiision of monthly iatcs of lincai cxtcnsion and calcium caibonatc accic-
tion mcasuicd ovci a ycai. Coial Rccfs 3:51-57; (m) Lcwis, Axclscn, Goodbody, Pagc, and
Chislctt (icfcicnca 22b); (n) Shinn (icfcicnca 2O); (o) Tamuia T, Hada Y. 1932. Giowth
iatc of iccf-building coials, inhabiting in thc South Sca !sland. Scicntific Rcpoit of thc
Tôhoku !mpciial \nivcisity 7(4):433-455. Pioia•unc n|ihovog istiazivan|a ob|avili su:
Buddcmcici and Kinzic (icfcicnca 22a).
S
L
!
K
A

1
4
.
1

-

N
c
k
a

m
c
i
c
n
|
a

i
a
s
t
a

k
o
i
a
l
n
i
h

g
c
i
b
c
n
a
.
(
\
i
d
c
t
i

l
i
t
c
i
a
t
u
i
u

n
a

s
t
i
a
n
i

2
3
6
)
.
N
F
U
P
E
!
Q
S
P
D
F
O
K
J
W
B
O
K
B
V
h
m
k
f
o
j
l
!
D
.
2
5
S
b
t
u
!
l
p
s
b
m
b
!
j
!
q
s
p
d
f
o
b
!
q
p
u
f
o
d
j
k
b
m
b
V
h
m
k
f
o
j
l
!
D
.
2
5
L
s
v
h
p
w
j
!
s
b
t
u
b
!
)
j
!
o
k
j
i
p
w
!
n
b
l
t
j
n
v
n
*
Q
s
p
d
f
o
b
!
q
p
u
f
o
d
j
k
b
m
b
!
s
b
t
u
b
P
l
p
m
o
b
!
t
s
f
e
j
o
b
D
P
3
t
j
t
u
f
n
D
P
3
t
j
t
u
f
n
P
l
p
m
o
b
!
t
s
f
e
j
o
b
W
S
T
U
F
B
o
u
j
q
b
u
i
f
t
!
t
q
B
d
s
p
q
p
s
b
!
q
b
m
n
b
u
b
B
d
s
p
q
b
u
b
!
d
f
s
w
j
d
p
s
o
j
t
B
d
s
p
q
b
u
b
!
d
f
s
w
j
d
p
s
o
j
t
B
d
s
p
q
b
u
b
!
d
f
s
w
j
d
p
s
o
j
t
B
d
s
p
q
p
s
b
!
q
v
d
d
i
s
b
T
U
P
Q
B
!
S
B
T
U
B
!
)
n
n
0
h
p
e
/
*
7
!
.
!
2
6
1
-
:
!
.
!
8
5
2
!
.
!
!
?
!
3
1
1
-
8
!
)
4
-
4
*
9
1
3
9
1
3
!
.
!
6
1
-
9
!
.
!
2
-
2
5
2
5
T
U
P
Q
B
!
S
B
T
U
B
!
)
n
n
0
h
p
e
/
*
2
5
4
:
:
2
3
1
3
7
5
!
.
!
5
4
3
2
1
1
3
3
7
H
P
E
J
O
F
!
S
B
T
U
B
!
!
[
B
!
!
H
S
F
C
F
O
!
P
E
!
2
/
5
1
1
!
n
3
4
4
/
1
1
1
!
.
!
:
4
/
4
1
1
2
/
6
6
1
/
1
1
1
!
.
!
2
9
/
:
1
1
2
/
5
1
1
/
1
1
1
!
.
!
!
=
!
8
1
/
1
1
1
3
/
1
1
1
/
1
1
1
!
.
!
5
3
5
/
1
1
1
2
8
/
6
1
1
6
/
1
1
1
8
1
1
/
1
1
1
!
.
!
3
9
1
/
1
1
1
2
/
8
6
1
/
1
1
1
!
.
!
2
/
3
8
1
/
1
1
1
4
/
4
9
1
H
P
E
J
O
F
!
S
B
T
U
B
!
!
[
B
!
!
H
S
F
C
F
O
!
P
E
!
2
/
5
1
1
!
n
:
/
8
:
1
2
5
/
2
1
1
2
2
/
8
1
1
6
/
4
1
1
!
.
!
4
/
3
5
1
2
5
/
1
1
1
7
/
2
:
1
B
V
U
P
S
!
)
H
P
E
J
O
B
!
S
B
E
B
*
B
e
f
z
!
)
2
:
8
9
*
D
i
b
w
f
!
f
u
!
b
m
/
!
)
2
:
8
3
*
E
b
w
j
f
t
!
b
o
e
!
I
p
q
m
f
z
!
)
2
:
9
4
*
I
v
c
c
b
s
e
!
f
u
!
b
m
/
!
)
2
:
:
1
*
P
e
v
n
!
b
o
e
!
P
e
v
n
!
)
2
:
6
6
*
T
f
x
f
m
m
!
)
2
:
4
6
*
T
n
j
u
i
!
b
o
e
!
L
j
o
t
f
z
!
)
2
:
8
7
*
T
n
j
u
i
!
b
o
e
!
I
b
s
s
j
t
p
o
!
)
2
:
8
8
*
W
f
s
t
u
f
m
m
f
!
)
2
:
2
3
*
B
V
U
P
S
!
)
H
P
E
J
O
B
!
S
B
E
B
*
F
b
s
m
f
!
)
2
:
8
7
*
H
m
b
e
g
f
m
u
f
s
!
f
u
!
b
m
/
!
)
2
:
8
9
*
H
m
b
e
g
f
m
u
f
s
!
)
2
:
9
5
*
M
f
x
j
t
!
f
u
!
b
m
/
!
)
2
:
7
9
*
T
i
j
o
o
!
)
2
:
8
7
*
U
b
n
v
s
b
!
b
o
e
!
I
b
e
b
!
)
2
:
4
3
*
N
B
L
T
J
N
B
M
O
F
!
T
U
P
Q
F
!
S
B
T
U
B
!
P
S
H
B
O
J
[
B
N
B
!
H
S
B
E
J
U
F
M
K
B
!
L
P
S
B
M
O
J
I
!
H
S
F
C
F
O
B
Q
S
P
D
F
O
F
!
T
U
P
Q
B
!
S
B
T
U
B
!
H
S
F
C
F
O
B
Ncki od mo|ih studcnata i |a piou•avali smo oiganizmc ko|i su foimi-
iali Inivctok gicbcn i nckoliko diugih lokalitcta sa koialnim gicbcnima,
u odicdivan|u toga kako iazli•iti uslovi sicdinc uti•u na n|ihov iast.
\mcicni poiast tcmpciatuic od nckoliko stcpcni uti•c na mnogo iapid-
ni|i iast, dok ultiaviolctna svctlost na okcansko| povisini uspoiava iast.
19
Ovi i diugi faktoii mogu zna•a|no uticati na stopc iasta koialnih gicbc-
na. Dok nckc okiuglc foimc koiala i koialnih algi iastu polako, iaz-
gianatc foimc sc naglo iazvi|a|u. Gust iaspoicd (slika 14.1) noimalno
iazgianatih koiala, ko|i iastu sa optimalnim stopama (diugi dco tabclc
14.1), mozc izazvati iapidan iast koialnog gicbcna. Mnogi koiali •csto
foimiia|u gianc, |cdni iznad diugih, povccava|uci stopc piodukci|c.
Potcnci|al |c impicsivan, tako da 1O giana, od ko|ih svaka iastc sa
stopom od 1OO milimctaia godisn|c i dcli sc u tii gianc svakc godinc,
mozc iczultovati ukupno 59 kilomctaia za dcsct godina.
2O
Mnogi istiaziva•i su piou•avali stopc iasta koiala i koialnih gicbcna.
Nckc pioccnc su datc u tabcli 14.1. \ goin|cm dclu tabclc, nazvanom
"Pioccnc stopa iasta gicbcna", izncti su podaci posmatian|a koialnih
gicbcna u cclini, dok dco nazvan "Maksimalnc stopc iasta oiganizama
giaditcl|a koialnih gicbcna" picdstavl|a na|bizc stopc iasta ovih koiala
ko|c su moglc obczbcditi fizi•ki okvii za koialni gicbcn. Ova| okvii
takodc piuza zastitu za diugc man|c oiganizmc giaditcl|c koialnih
gicbcna, a sluzi i za piihvatan|c scdimcnata ko|c donosi voda. Zapazitc
da bi na|bizc stopc iasta koialnih gicbcna
21
i n|ihovih giaditcl|a
22
omogucilc iast i foimiian|c Inivctok koialnog gicbcna, ko|i ima
dcbl|inu 1.4O5 mctaia, za man|c od 3.4OO godina. Ovc na|bizc stopc iasta
koialnih gicbcna zasnovanc su na sondazi, ko|a |c na|diicktini|i i
na|piosti|i mctod mcicn|a, i vciovatno |c mnogo pouzdani|a ncgo man|c
diicktnc mctodc ko|c da|u man|c stopc iasta. Takav podatak ukazu|c da
stopa iasta koialnog gicbcna nc picdstavl|a vcliki izazov bibli|skom kon-
ccptu stvaian|a od nckoliko hil|ada godina, kako sc nckada tvidi.
Dncvnc lini|c iasta koiala
Ncki koiali piilikom svog iasta stvaia|u dncvnc lini|c iasta. Ovc lini-
|c foimiia|u sczonskc obiascc ko|i sc koiistc u zakl|u•ivan|u o navodno
vcliko| staiosti koiala. Ncki autoii navodc da dcvonski koiali, za ko|c sc
pictpostavl|a da su iasli pic 375 miliona godina, pokazu|u 4OO dncvnih
lini|a iasta godisn|c. To |c ob|asn|cno kao dokaz da |c Zcml|a iotiiala
bizc u pioslosti.
23
Kalkulaci|c, navodno, takodc ukazu|u da |c pioslo
nckoliko stotina miliona godina dok bizina Zcml|inc iotaci|c ni|c opala
na danasn|ih 365 dana godisn|c. Mcdutim, cco ova| aigumcnt ukl|u•u|c
vclikc ncsiguinosti. Bio|an|c lini|a iasta kod koiala |c sasvim sub|ck-
tivno, posto su onc •csto vcoma slabo uo•l|ivc. Ncki po|cdinci su nasli
duplo visc lini|a u odnosu na diugc, na istom piimciku.
24
Takodc, sicdin-
ski faktoii, kao sto |c dubina, takodc uti•u na foimiian|c bio|a lini|a.
25
!osilni koialni gicbcni
Poicd zivih koialnih gicbcna, analiziianih malopic, posto|c fosilni
gicbcni ko|i sc |avl|a|u u scdimcntnim slo|cvima na Zcml|i. Dobio poz-
nati fosilni gicbcn,
26
Nubiidzin gicbcnski komplcks, lociian |c na kopnu
blizu scla St|uait Taun na istoku Austiali|c. \mcsto da |c foimiian od
koiala, ova| gicbcn |c izgiadcn od algi. On |c klasifikovan kao dcvonski,
sa pictpostavl|cnom staioscu od oko 4OO miliona godina. \ iaspoicdu
slo|cva gcoloskog stuba, mnogi fosilni slo|cvi lczc ispod i iznad dcvona.
Diugim ic•ima, ova| gicbcn lczi dobio utvidcn u sicdini Zcml|inih fo-
silonosnih slo|cva. Posto |c poticbno dugo vicmc za iazvo| gicbcna,
takav fosilni gicbcn ni|c mogao iziasti tokom |cdnc godinc tia|an|a bib-
li|skog Potopa. Ovo |c vazno zbog pitan|a da li fosilni zapis picdstavl|a
zivot ko|i sc iazvi|ao tokom visc miliona godina, ili |c on nastao
uglavnom kao poslcdica bibli|skog Potopa ko|i |c piatio ncdavno
stvaian|c.
Kada sam pivi put posmatiao Nubiidzin gicbcn, bio sam izncnadcn.
Ova| dobio poznati piimci algalnog gicbcnskog komplcksa ni|c li•io na
236 237
SL!KA 14.1 - Koialni gicbcn ko|i iastc u laguni Inivctok atola na Maisalskim
ostivima. Na|visi koiali su na oko 7 mctaia ispod povisinc okcana.
stiuktuiu nalik gicbcnu. On |c bio mcsavina komada sloml|cnih fosilnih
algi i tipova stcna ko|c nc naliku|u gicbcnu, a ko|c su doslovno plutalc u
mcsavini sitnog scdimcnta. Razumco sam zasto su ncki istiaziva•i
ncdavno kazali da |c to bio nanosni tok, a nc gicbcn.
27
Posto nanosni
tokovi mogu nastati bizo, ova| takozvani gicbcn sc nc mozc dugo sma-
tiati aigumcntom piotiv kiatkog vicmcna pictpostavl|cnog na osnovu
bibli|skog modcla poickla. Mcdutim, |cdan piimci nccc otkloniti pita-
n|c vczano za vicmc nastanka ovih gicbcna, posto nau•na litciatuia
opisu|c stotinc diugih fosilnih gicbcna. !stiaziva•i su ob|avili da su ih
nasli siiom gcoloskog stuba, od pickambii|uma pa nagoic.
28
Sa nckim
izuzccima, ovi fosilni gicbcni su obi•no vcoma mali u poicdcn|u sa
danasn|im zivim gicbcnima, ali ako |c svaki od n|ih iastao kao piavi
gicbcn, oni cc za|cdno picdstavl|ati cifiu od bai nckoliko hil|ada godina.
Autcnti•ni fosilni gicbcni zahtcva|u ob|asn|cn|c mnogih pioblcma,
od ko|ih |c |cdan •ak i nc|asna dcfinici|a gicbcna. Piavi gicbcn picd-
stavl|a polagano foimiiani ob|ckat od stianc moiskih oiganizama, ko|i
ima stiuktuiu otpoinu na pokictc talasa. Mnogi takozvani fosilni
gicbcni picdstavl|a|u samo akumulaci|u scdimcnata nabacanog od
stianc vodc, i oni su mogli biti bizo foimiiani.
Ncki izvcsta|i opisu|u bio|nc fosilnc "gicbcnc" ko|c istiaziva•i danas
naknadno ob|asn|ava|u kao naglo akumuliianc nanosnc tokovc,
29
a
klasi•ni fosilni Sta|nplat gicbcn u Alpima Austii|c opisan |c kao "gomila
pcska".
3O
Ncki spcci|alisti u scdimcntologi|i ukazu|u da "bliza ispitivan|a
mnogih od ovih staiih kaibonatnih `gicbcna` otkiiva|u da su sa•in|cni
uglavnom od kaibonatnog mul|a sa kiupnim skclctnim dclovima `ko|i
pluta|u` unutai mul|nc sicdinc. \bcd|ivi dokaz za kiut oiganski okvii nc
posto|i kod vccinc staiih kaibonatnih nasipa. \ ovom smislu, oni su
zna•a|no diuga•i|i od savicmcnih koialno-algalnih gicbcna".
31
Skclctni
dclovi ko|i pluta|u u mul|no| sicdini mogli su lako biti natalozcni za
kiatko vicmc. Diugi istiaziva•i su "iziazili fiustiaci|u piilikom koiisccn|a
savicmcnih gicbcna u ob|asn|avan|u n|ihovih staiih picdstavnika".
32
!stiaziva•i nckada zclc da odicdc da li staii "gicbcn" picdstavl|a au-
tcnti•ni bioloski cntitct, analiziia|uci oii|cntaci|u n|cgovog fosilnog picd-
stavnika. Ako su koiali u uspiavnom (iastuccm) poloza|u, pictpostavl|a
sc da su iasli na mcstu gdc su nadcni. Obi•no ncdovol|no podataka o
n|ihovo| oii|cntaci|i, u nau•no| litciatuii, nc zna•i puno posto |c tian-
spoit koialnog matcii|ala mogao dovcsti do toga da sc nckc komponcntc
pii•vistc u bilo kom poloza|u. Kvantitativnc studi|c pokazu|u da |c kod
nckih fosilnih gicbcna dominantna oii|cntaci|a komponcnti ko|c
izgiadu|u gicbcn usmcicna na goic, kako su i o•cku|c u slu•a|u n|ihovog
iasta.
33
Takvi podaci nc iskl|u•u|u tianspoit i talozcn|c masivnih koialnih
fiagmcnata, foimiianih iani|c, u pciiodu katastiofc. Gcolozi nckada
izvcstava|u o tianspoitu blokova gicbcnskog matcii|ala, a u Alpima
Austii|c su vcliki slo|cvi scdimcnata, ko|i sadizc sugciisanc fosilnc
gicbcnc, bili tianspoitovani picko diugih scdimcntnih slo|cva u duzini
od visc hil|ada kilomctaia, kada su nasta|ali Alpi.
34
Ako fosilni gicbcni picdstavl|a|u tianspoitovanc |cdinicc, pitan|c
vicmcna za n|ihovo foimiian|c na sadasn|im lokaci|ama u gcoloskom
stubu, posta|c man|c zna•a|no. \ kontckstu bibli|skc istoii|c, foimiian|c
nckih gicbcna izmcdu pciioda stvaian|a i Potopa, ko|i su tianspoitovani
za vicmc poicmcca|a uslcd Potopa, izglcda kao adckvatno ob|asn|cn|c.
Mcdutim, sccnaiio tianspoita ni|c samo ogiani•cn na modclc Potopa.
Kada uzmcmo u obzii novc ticndovc u gcoloskim ob|asn|cn|ima, u
poglcdu katastiofizma i kictan|a kontincnata picko povisinc Zcml|c,
pokicti malih gicbcna nisu tako diamati•ni.
Takodc ticba iazmotiiti mogucnost posto|an|a fosilnih gicbcna ko|i
su iasli izmcdu stvaian|a i Potopa, a ko|i nisu nigdc tianspoitovani. Oni
su |os uvck lociiani u okolini mcsta na ko|ima su iasli. Gicbcni lociiani
na osnovnim (pickambii|umskim) stcnama, naio•ito sc mogu uklopiti u
ovakvo ob|asn|cn|c.
Kada piavimo analizc zivih i fosilnih gicbcna, suo•avamo sc sa
mnostvom pictpostavki. ! dok danas mnogi koialni gicbcni pokazu|u
polagani iast, diugi sc foimiia|u bizo. Mada ni|c potvidcno da su svi
staii fosilni "gicbcni" nastali kao iczultat naglog tianspoita, n|ihova
idcntifikaci|a kao stiuktuic na mcstu iasta, •csto |c pioblcmati•na. Nasc
sadasn|c znan|c ukazu|c da pitan|c vicmcna, u odnosu na gicbcnc, nc
picdstavl|a vcliki izazov za konccpt ncdavnog stvaian|a.
Gnczda dinosauiusa u fosilnom zapisu
Posto zastupnici stvaian|a pictpostavl|a|u da |c vcci dco gcoloskog
stuba bio natalozcn tokom |cdnc godinc tia|an|a bibli|skog Potopa, oni
nccc o•ckivati da tu nadu dokazc o bilo kom pioccsu ko|i zahtcva dugc
pciiodc vicmcna. \azno pitan|c |cstc, piisustvo gnczda |a|a dinosauiusa
u fosilnom zapisu, nckada u povisinskim slo|cvima. Za svaki nivo sa
gnczdima sc pictpostavl|a da picdstavl|a bai |cdnu godinu.
Palcontolozi su izvcstili o visc giupa |a|a dinosauiusa, ko|a vciovatno
picdstavl|a|u gnczda, sa iazli•itih lokalitcta, ukl|u•u|uci Scvcinu i 1uznu
Amciiku, Mongoli|u, Kinu, !ndi|u, !iancusku i Spani|u.
35
Poznati piimci
|c iz Montanc, gdc |c Dzon Hoinci (1ohn Hoinci) iz Muzc|a stcna
Dizavnog \nivcizitcta Montana, opisao bai 1O gnczda sa |a|ima
dinosauiusa. Ova gnczda zauzima|u tii nivoa unutai vcitikalnog iaspona
od tii mctia. \ blizini |c nadcno obil|c fiagmcnata |a|a i diugih gnczda.
Ncka gnczda su imala skclctnc ostatkc cmbiiona u |a|ima. Takodc su bili
nadcni i izlcgnuti mladi dinosauiusi, a |cdno "gnczdo" |c imalo 11 malih
dinosauiusa duzinc oko |cdnog mctia, sto |c oko tii puta visc od izlcg-
nutc individuc.
238 239
Gnczda dinosauiusa sc |avl|a|u u scdimcntima kicdc, ko|c zastupnici
stvaian|a ob|asn|ava|u da su bili natalozcni za vicmc bibli|skog Potopa.
Sta da iadc zastupnici stvaian|a sa ovim dokazom o polaganom, "noi-
malnom" icpioduktivnom ponasan|u, ko|c |c na lcp na•in smcstcno u
gcoloskom stubu? Slcdc ncka ob|asn|cn|a, ali svaka diskusi|a o gnczdima
dinosauiusa osta|c vcoma zasnovana na pictpostavkama.
Pivo, odicdcna opicznost u idcntifikaci|i gnczda dinosauiusa izglcda
opiavdana. Gnczdo na•in|cno od scdimcnata, i pickiivcno sa dosta scd-
imcnata, ni|c lako uo•iti. Sam nalazak nckoliko |a|a u ncposicdno| blizi-
ni nc moia picdstavl|ati gnczdo, mada sc tako •csto zakl|u•u|c. Posto|i
dosta man|c gnczda ncgo sto sc tvidi. Mcdutim, nckoliko gnczda sa
dobio iaspoicdcnim |a|ima izglcda ncsumn|ivo autcnti•no. Na nckim
lokalitctima nalazimo siioko iaspiostian|cnc fiagmcntc l|uski od |a|a
dinosauiusa, ili •ak ccla |a|a, ali ona mogu poticati od |a|a ko|a su bila
izlczcna pic Potopa i nc picdstavl|a|u potcnci|alni vicmcnski pioblcm
ko|cg navodno postavl|a|u gnczda.
Ncki zastupnici stvaian|a ukazu|u da su gnczda mogla biti foimiiana
ncdugo nakon Potopa,
37
ali n|ihov poloza| u gcoloskom stubu mozc
picdstavl|ati pioblcm. \coma vazni dco gcoloskog stuba (kcnozoik) lczi
iznad slo|cva ko|i sadizc gnczda. Za zastupnikc stvaian|a ko|i pict-
postavl|a|u da dco kcnozoika piipada Potopu, ovo ob|asn|cn|c |c pot-
puno bcz osnova.
Situaci|a u Montani izglcda ncobi•na i mozc picdstavl|a|ti izolovan
slu•a|, posto su iazvo|i dinosauiusa u |a|ima ictki u vcccm dclu ostalog
svcta.
38
Mi mozcmo ukazati na nckoliko ob|asn|cn|a. Na piimci, gnczdo
ko|c sadizi 12-15 malih dinosauiusa (svaki vcli•inc oko |cdnog mctia)
mozc odiazavati giupno ponasan|c u katastiofi•kim uslovima, umcsto
tvidn|c da su uginuli od gladi. Tck tako scdcti tu i uginuti, izglcda
ncobi•no. Ovi mladi oiganizmi nc pokazu|u nikakvc znakovc piisustva
giabl|ivica - niko ni|c pokusavao da ih po|cdc.
39
Otkiicc dinosauiusa u
Mongoli|i, ko|i |c sa•uvan u o•iglcdnom poloza|u izlcgan|a, mcdu oko 22
|a|a, picdstavl|a|u zagonctan nalaz
4O
ko|i takodc mozc ukazivati na
uslovc sticsa i katastiofi•kog zatipavan|a.
Mozcmo o•ckivati da su dinosauiusi izlcgli ncka od svo|ih |a|a tokom
mcscci kada su sc vodc Potopa izdizalc. Za nckc dinosauiusc sc pict-
postavl|a da su izlcgali visc od 1OO |a|a godisn|c.
41
Mcdutim, da li |c
mogucc da su napicdni cmbiioni ili iani mladunci, povicmcno nalazcni
u tim gnczdima, nastali, u na|bol|cm slu•a|u, u toku nckoliko scdmica za
vicmc takvog dogada|a kakav |c bibli|ski Potop? O•ckivali bismo
odicdcn iazvo| u |a|ima nakon n|ihovog polagan|a, i n|ihov iazvo| sc
takodc moiao dcsiti pic ncgo sto ih |c zcnka dinosauius izlcgla. Takodc,
ncki dinosauiusi su •ak mogli da sc zivi izlcgu. Ncki gustcii i zmi|c
zadizava|u svo|c cmbiionc, kao dco svog tcla, zbog iazvo|a i zastitc.
Kiokodili duz zapadnc obalc SAD lcgu |a|a u |uznom icgionu, ali malo
dal|c na scvciu sli•nc vistc zadizava|u cmbiion unutai tankc mcmbianc
tcla zcnkc, svc dok n|cgov iazvo| nc budc komplctan. Diugc vistc
gustcia u Austiali|i lczu |a|a u |cdnom icgionu, izlczu zivc mladuncc u
diugom, a zadizava|u cmbiionc i obczbcdu|u nckomplctnc l|ustuic na
ticccm lokalitctu.
42
Takvi piimcii ukazu|u da zadizavan|c cmbiiona zbog
iazvo|a picdstavl|a piostu adaptaci|u kod gmizavaca. 1a|c dinosauiusa
nadcno u Klivlcnd-Lo|d dinosauius nalazistu u 1uti, ko|c sadizi cmbiion,
poscdovalo |c duplu l|ustuiu, ko|a |c posto|ala piilikom zadizavan|a u
|a|ovodu zcnkc tokom sticsa.
43
Stavisc, fosili dinosauiusa sc •csto |avl|a-
|u u giupama. Da li |c mogucc |c da |c giupa n|ih izlcgala |a|a |cdna
picko diugih kako su scii|c vctiova i nanosa zatipavalc don|c slo|cvc?
Giupa |a|a |c mogla biti bizo izlczcna.
1a|a dinosauiusa pokazu|u nckoliko diugih zagoncntnih •in|cnica.
Dok vccina |a|a dinosauiusa izglcda noimalno, patoloska (abnoimalna)
|a|a sc |avl|a|u u nckoliko icgiona, naio•ito u !iancusko|, !ndi|i,
Aigcntini i Kini.
44
\obi•a|cna abnoimalnost |cstc dupla l|uska, ko|a sc
piipisu|c ncnamcinom zadizavan|u |a|a od stianc zcnkc za vicmc pio-
dukci|c |a|cta. Pticc pioizvodc abnoimalna |a|a kada su pod sticsom ili
kada su bolcsnc, a za nckc dinosauiusc sc smatia da ima|u vaznih
sli•nosti sa pticama.
45
Mada mozcmo izvcsti dosta zakl|u•aka o icpio-
duktivno| psihologi|i dinosauiusa, naio•ito kada su pod sticsom, kao sto
bi sc o•ckivalo za vicmc Potopa, moiamo biti opiczni u ob|asn|avan|u
•in|cnica o gnczdima dinosauiusa.
Zna•a|no |c da sc vccina ovih |a|a i gnczda |avl|a u ogiani•cnom
goin|cm podiu•|u kicdnog dcla gcoloskog stuba,
46
dok sc odiasli
dinosauiusi |avl|a|u kioz cco mczozoik (vidcti sliku 1O.1 za tciminologi-
|u). Zasto gnczda nisu iaspoicdcna |cdnako sa odiaslim |cdinkama? Da
li su dinosauiusi izlcgali svo|a |a|a tokom miini|cg pciioda (goin|a
kicda) bibli|skog Potopa, ima|uci •ak vicmcna, na nckim mcstima, i za
odicdcni iazvo|? Ali zasto su iazvi|cni cmbiioni tako ictki u |a|ima
dinosauiusa? !z cvolucionc pcispcktivc, ncki mogu o•ckivati da su
slu•a|ni katastiofi•ki dogada|i o•uvan|a, tokom gcoloskog pciioda,
hvatali cmbiionc dinosauiusa u mnogim stupn|cvima iazvo|a. \ kontck-
stu konccpta stvaian|a, bibli|ski Potop mozc obczbcditi odgovoi na ovu
cnigmu. Potop |c mogao pickinuti iazvo| cmbiiona ubizo nakon sto su
|a|a bila izlczcna.
Slcdccc izncnadcn|c |cstc piisustvo piotcina u |a|ima dinosauiusa.
47
!stiaziva•i ovo iazmatia|u kao "vcoma zna•a|no, |ci oni (piotcini) nisu
mnogo stabilnc hcmikali|c".
48
Ivolucionisti pictpostavl|a|u da su |a|a
bila izlcgnuta pic nckih 6O miliona godina. Mi bismo o•ckivali hcmi|sko
iaspadan|c tokom tako dugog vicmcnskog pciioda, naio•ito kako su
24O 241
podzcmnc vodc piolazilc kioz scdimcnt u komc su sc nalazila |a|a.
\ciovatno da ova |a|a nisu toliko staia.
!ako mozc izglcdati da talozcn|c gnczda dinosauiusa tokom godinc
Potopa mozc picdstavl|ati pioblcm, iazli•itc pogicskc, izncscnc goic,
postavl|a|u intcicsantna pitan|a standaidnim "noimalnim" ob|asn|cn|i-
ma. Stavisc, •in|cnica da su takva gnczda zatipana, mozc ukazati na vistu
katastiofi•kih uslova ko|c bismo o•ckivali tokom bibli|skog Potopa.
Kanali civa
Nckc stcnc sadizc fosilc "kanala civa" ili iupc zivotin|a. To su stiuk-
tuic u obliku kanalica ko|c su pioizvclc iaznc zivotin|c, ukl|u•u|uci civc,
ili su nastalc napustan|cm fluida ili gasova iz scdimcnata. N|ihovo foimi-
ian|c od stianc zivih oiganizama zahtcva odicdcno vicmc i iazmatia sc
kao pioblcm za modcl Potopa. O•iglcdno, mozcmo o•ckivati da nadcmo
izobil|c dokaza o biolosko| aktivnosti zivih oiganizama tokom godinc
Potopa. Da bi ozbil|no ospoiili modcl Potopa, ncki pictpostavl|a|u fak-
toic ko|i tia|u duzc od nckoliko mcscci ili |cdnc godinc. Oiganizmi
mogu pioizvcsti iupc tako naglo, sa bizinama i do 1.OOO ccntimctaia na
sat, mada |c uobi•a|cna stopa mnogo spoii|a.
49
Bioloska aktivnost sc mozc odigiati tako naglo da u plitkim moiskim
uslovima odsustvo takvih dokaza mozc ukazati na iapidno foimiian|c
nckih scdimcntnih slo|cva. 1cdnom sam sc nalazio na dnu okcana blizu
oiganizama koialnog gicbcna ko|c sam piou•avao. Nalazio sam sc na
dubini od 15 mctaia, koiistcci podvodnu laboiatoii|u tada lociianu na
Bahamima. 1cdnc noci nisam mogao da zaspim |ci |c olu|a bila tako |aka
da |c uzdimala nasu podvodnu laboiatoii|u. Slcdcccg |utia, na mo|c
izncnadcn|c, zapazio sam da |c olu|a ostavila lcp obiazac tiagova
talasan|a picko cclog pcs•anog dna okcana. Tii dana kasni|c su iibc,
iakovi, skol|kc, puzcvi i civi, ko|i stalno tiaga|u za hianom u pcsku,
izbiisali ova| obiazac. !zvcsta•i su ob|avili da sc ovakav pioccs dcstiuk-
ci|c dcsio u toku dvc do •ctiii scdmicc na Dcvi•anskim ostivima.
5O
Takva
posmatian|a ukazu|u da piotican|cm bilo kog zna•a|nog vicmcnkog
pciioda, fini slo|cvi nccc opstati u piisustvu oiganizama busa•a. Zbog
toga sto nalazimo takvc stiuktuic, •csto o•uvanc u staii|im slo|cvima
moiskih naslaga, mozcmo zakl|u•iti da onc moia da su bilc zatipanc
dovol|no bizo da bi izbcglc unistcn|c od stianc iazli•itih oiganizama.
Laminc
Slcdccc pitan|c ko|c sc ti•c vicmcna, odnosi sc na mnogobio|nc
tankc slo|cvc u scdimcntnim slo|cvima. Oni su obi•no tan|i od milimctia
i naziva|u sc "laminc". Ovi slo|cvi obi•no sa•in|ava|u scdimcnt ko|i sc
postcpcno mcn|a od kiupnozinog do sitnozinog, kako sc idc od dna ka
vihu svakc laminc, ili mogu biti sa•in|cni iz dva dcla, kao sto |c slo|
tankih, iavnih scdimcnata, spo|cn sa slo|cm bogatim oiganskom matcii-
|om. Lamina za ko|u sc smatia da zahtcva |cdnu godinu za svo|c foimi-
ian|c, naziva sc "vaiva". Posto |c aktuclno vicmc za n|ihovo foimiian|c
picdmct dcbatc, mi ccmo koiistiti man|c ogiani•ava|uci tcimin lamina u
ovo| diskusi|i.
!stiaziva•i su izvcstili o nckoliko miliona lamina u Giin Rivci foima-
ci|i u \a|omingu ko|a |c bogata fosilnim iibama. Ako |c svaki od tih slo-
|cva, kako sc •csto ob|asn|ava, zahtcvao |cdnu godinu za svo| nastanak,
nc mogu sc pomiiiti milioni godina, ko|i iz toga pioizilazc, sa ncdavnim
stvaian|cm. Ncka |czcia sadizc naslagc od visc hil|ada lamina. Nckada
istiaziva•i upoicdu|u laminc nckoliko staiih |czcia, |cdnc sa diugim, u
uspostavl|an|u obiazaca iazli•itih dcbl|ina slo|cva. Takvc koiclaci|c iz
kombinovanih sckvcnci nckada da|u iczultatc ko|i sc ob|asn|ava|u kao
da su tc sckvcncc staic visc dcsctinc hil|ada godina. Onc navodno
takodc ospoiava|u konccpt ncdavnog stvaian|a od pic nckoliko hil|ada
godina.
Sa diugc stianc, nckoliko studi|a ospoiava intcipictaci|u da laminc
picdstavl|a|u godisn|c dogada|c. Analizc ncdavnc scdimcntaci|c kod
mcsta \alcnsi u Sva|caisko| pokazu|u da sc godisn|c u pioscku iazvi|a|u
dvc laminc, dok |c tokom nckih godina visc od pct lamina bilo
natalozcno.
51
Slcdcca studi|a |c izia•unavala bio| lamina izmcdu dva
siioko iaspiostian|cna slo|a vulkanskog pcpcla Giin Rivci foimaci|c u
\a|omingu. Ako onc picdstavl|a|u godisn|c dogada|c, o•ckivali bismo
isti bio| na iazli•itim mcstima, pa ipak, bio| izmcdu ova dva slo|a pcpcla
vaiiia na iazli•itim mcstima od 1.O89 do 1.566.
52
Poplava u Koloiadu,
ko|a |c tia|ala 12 •asova, natalozila |c visc od 1OO lamina.
53
Piou•avan|a
sa tcicna i laboiatoii|ski ckspciimcnti ukazu|u da onc mogu nastati za
man|c od nckoliko minuta, nckoliko sckundi, ili skoio ticnutno.
54
Diugi
ckspciimcnti takodc pokazu|u da scdimcnti mogu sami da sc soitiia|u u
laminc sa stopama od nckoliko n|ih u sckundi.
55
Mcdutim, za nckc
laminc sc smatia da sc foimiia|u diuga•i|c, i to pioccsom talozcn|a u
miino| vodi, a nc bo•nim tianspoitom. Cak i ovi ckspciimcnti ukazu|u
da nckoliko lamina mozc nastati za nckoliko sati tokom |cdnog dogada|a
scdimcntnog talozcn|a suspcnzi|c.
56
Mada ovako vclikc stopc nc moia|u
ukazivati na talozcn|c miliona slo|cva Giin Rivci foimaci|c unutai vic-
mcnskog okviia konccpta stvaian|a, onc ukazu|u na altcinativna
ob|asn|cn|a dugim pciiodima ko|i sc pictpostavl|a|u za takvc foimaci|c.
Poticbno |c, po ovom pitan|u, uloziti |os dosta napoia da bi sc stiglo do
konkictni|ih zakl|u•aka.
Pioblcm takodc nasta|c kada pokusamo da upoicdimo laminc sa
iazli•itih lokalitcta.
57
\ Svcdsko| i Scvcino| Amciici su napiavl|cnc
opsiinc studi|c ko|c su pokusalc da kombinu|u sckvcncc nckoliko stoti-
242 243
na lamina, od ko|ih sc za mnogc smatialo da picdstavl|a|u godisn|c glaci-
|alnc vaivc. Obc studi|c su doslc u potcskocc. Dobi|cna kombinovana
hionologi|a od 28.OOO godina za Scvcinu Amciiku, pictipcla |c ponovnu
pioccnu na man|c od 1O.OOO godina kada |c ponovno analiziiana
mctodom ugl|cnika C-14.
58
Slcdccc pitan|c povczano sa laminama, ko|c navodno ospoiava
ncdavno stvaian|c, ukl|u•u|c obimnu listu, nckada visc od 3O podataka o
navodno| staiosti lamina, dobi|cnih mctodom ugl|cnika C-14, ko|a sc
gcncialno povccava sa dubinom lamina.
59
Laminc i podaci o n|ihovo|
staiosti, dobi|cni mctodom ugl|cnika C-14, nckada obuhvata|u cific od
1O.OOO - 13.OOO godina. Ali posto|c pioblcmi sa koiclisan|cm lamina i
podacima dobi|cnim mctodom ugl|cnika C-14, ko|i ukl|u•u|u: (1)
Laminc sc obi•no smatia|u kao mnogo pouzdani|c, ncgo podaci dobi|cni
mctodom ugl|cnika C-14, i istiaziva•i ih koiistc da koiigu|u C-14
podatkc, posto ovi sistcmi nc da|u istc iczultatc. (2) Ozbil|nc tcskocc
nasta|u u bio|an|u lamina, |ci posto|c sckci|c za ko|c sc nckada pict-
postavl|a da ncdosta|u ili su ncdcfinisanc, a nckc od lamina su tako
tankc da ih |c tcsko idcntifikovati; tako imamo da iazli•iti istiaziva•i
izvcstava|u o iazli•itim bio|cvima lamina. (3) !stiaziva•i piizna|u
odicdcnu sclckci|u u podacima dobi|cnim mctodom ugl|cnika C-14.
6O
Svc dok nc budcmo imali bol|c piimcic, i visc n|ih, moiamo biti opiczni.
\zastopnc fosilnc sumc
Nckada sc postavl|a|u pitan|a vczana za vicmc poticbno za iast
takozvanih uzastopnih "fosilnih suma". Nckoliko takvih suma mozc sc
naci u poloza|u |cdnih iznad diugih, sa mnogo divcca u uspiavnom
poloza|u. Za uzastopnc fosilnc sumc u 1cloustoun nacionalnom paiku sc
kazc da su zahtcvalc dcsctinc hil|ada godina da bi iziaslc i bilc zatipanc.
Mcdutim, nckc •in|cnicc ukazu|u na iapidnu vulkansku aktivnost ko|a |c
zatipala svc ovc scii|c fosilnih suma,
61
a bio|nc scdimcntnc po|avc u
naslagama 1cloustouna ukazu|u da ovo fosilno divccc ni|c bilo u noi-
malnim uslovima iasta.
62
Takodc, hil|adc divcca |c plutalo uspiavno u
|czciu Spiiit nakon sto |c 198O. godinc doslo do vulkanskc cksplozi|c
planinc Svcta Hclcna u dizavi \asington.
63
Takva otkiica mogu ukazati
na iapidno zatipavan|c uspiavnih divcca pod dc|stvom vodc i vulkanskih
aktivnosti tokom bibli|skog Potopa, umcsto o polaganom iastu uzastop-
nih suma.
Diuga pitan|a vczana za vicmc
Posto|c i diuga pitan|a ko|a sc postavl|a|u, kao na piimci: Koliko
bizo divccc mozc da sc okamcni? Koliko bizo ugal| mozc da nastanc?
Da li |c u pioslosti dolazilo do icvcizi|a Zcml|inog magnctskog pol|a?
Divccc mozc da sc okamcni za nckoliko godina.
64
Pod piavim uslovima,
naio•ito visokim tcmpciatuiama, ugal| sc mozc foimiiati za nckoliko
sati ili godina,
65
a •ak i oni ko|i ospoiava|u pcimancntno slabl|cn|c
Zcml|inog pol|a suo•cni su sa •in|cnicama svo|ih kolcga ko|i pict-
postavl|a|u da su sc glavnc magnctskc piomcnc moglc dcsiti za nckoliko
mcscci ili dana.
66
1cdan autoi |c ukazao na komplctnu icvcizi|u u toku
|cdnog dana. Na osnovu nascg sadasn|cg znan|a, ova pitan|a vczana za
vicmc nc picdstavl|a|u ozbil|an pioblcm modclu ncdavnog stvaian|a.
Odicdivan|c staiosti mctodom ugl|cnika C-14
Polagana stopa iaspadan|a nckih ncstabilnih iadioaktivnih clcmcna-
ta picdstavl|a osnovu za nckoliko mctoda datiian|a. Do sada |c ob|av-
l|cno nckoliko stotina hil|ada podataka ko|i govoic o staiosti, a ko|i su
zasnovani na ovom fcnomcnu.
67
!ako su mnogi od tih podataka u sukobu
sa standaidnim gcoloskim ob|asn|cn|ima,
68
mnogi od n|ih sc navodno
slazu i piivukli su ozbil|nu pazn|u. Mi ccmo ukiatko iazmotiiti dva
obi•no koiisccn|a sistcma odicdivan|a staiosti. \ ovom dclu ccmo ana-
liziiati mctodu ugl|cnika C-14, a mctoda kali|um-aigon bicc analiziiana
u slcdcccm dclu.
Kako mogu atomi ugl|cnika C-14 odicditi koliko |c staia ncka kost?
Osnovni piincip |c vcoma |cdnostavan. \gl|cnik C-14 |c |cdna ncstabil-
na supstanca ko|u nalazimo u kostima i diugim oiganskim matcii|alima,
ko|a sc polagano pictvaia u azot N-14. Kako kost posta|c staii|a, koli•ina
ugl|cnika C-14 u n|o| sc sman|u|c. Tako cc biti man|c ugl|cnika C-14 u
kostima ko|c su staii|c. Odicdivan|c staiosti ili datiian|c ugl|cnikom C-
14, takodc zvano iadiokaibon datiian|c, |c naio•ito koiisno za ostatkc
oiganskih matcii|a, kao sto su divo i l|ustuic, ko|c poscdu|u ugl|cnik.
Ova| mctod sc takodc mozc koiistiti za kic•n|a•kc naslagc, pa •ak i za
nc•istu vodu, kada istiaziva• piihvati odicdcnc pictpostavkc.
Bil|kc dobi|a|u svo| ugl|cnik uglavnom od atmosfciskog ugl|cn-diok-
sida ko|i ima izuzctno malu piopoici|u ugl|cnika C-14. Kada zivotin|c
|cdu bil|kc, onc ugiadu|u ovu istu piopoici|u ugl|cnika C-14 u svo|a tcla.
Takav ugl|cnik C-14 |c iadioaktivan i iaspada sc sa piosc•nom stopom
od 13,6 atoma u minuti za svaki giam ukupnog ugl|cnika. Piosc•an •ovck
ima oko 17O.OOO atoma ugl|cnika C-14 ko|i sc iaspada|u u n|cgovom tclu
svakog minuta. Ova piopoici|a ugl|cnika C-14 osta|c ista tokom nascg
zivota, posto mi stalno nadoknadu|cmo ugl|cnik iz hianc ko|u |cdcmo.
Kada oiganizam uginc, n|cgovo tclo visc nc mozc piimati novi ugl|cnik,
i piopoici|a ugl|cnika C-14 po•in|c da opada. Za oko 5.73O godina,
polovina atoma ugl|cnika C-14 cc sc iaspasti u azot, a za slcdccih 5.73O
godina polovina od ostalih atoma ugl|cnika C-14 cc sc pictvoiiti u azot,
ostavl|a|uci |cdnu •ctvitinu pivobitnog iznosa. Daklc, sto man|c ugl|cni-
ka C-14, to staii|i uzoiak. Zbog ogiani•cn|a u mcicn|u ictkog bio|a
244 245
atoma ugl|cnika C-14 i zbog pioblcma kontaminaci|c (upliva novih
atoma sa stianc), ko|i posta|c vcoma vcliki na nizim nivoima ugl|cnika C-
14 kod staii|ih uzoiaka, ova| mctod sc tcsko mozc koiistiti za staiosti
picko 4O.OOO do 5O.OOO godina.
69
!ako odicdivan|c staiosti ugl|cnikom C-14 izglcda dovol|no |cdnos-
tavno, i odicdivan|c staiosti u zadn|ih nckoliko hil|ada godina navodno
da|c o•ckivanc iczultatc, o•iglcdno |c da posto|c mnogi pioblcmi. Na
piimci, nckc vodcnc mahovinc ko|c danas zivc na !slandu datiianc su
mctodom ugl|cnika C-14 na oko 6.OOO do 8.OOO godina.
7O
Zivi puzcvi u
Ncvadi pioccn|cni su na staiost od 27.OOO godina,
71
a vccina zivih
moiskih piimciaka iz svctskih okcana datiiani su na nckoliko hil|ada
godina.
72
Takvi piimcii pokazu|u ono sto sc nckada naziva "cfckat ic-
zcivoaia", ko|i |c vciovatno na|ozbil|ni|i pioblcm odicdivan|a staiosti
mctodom ugl|cnika C-14. Razlog zasto ncki zivi piimcici ima|u nc-
iazumnc C-14 staiosti |cstc ta| sto n|ihovc sicdinc ima|u man|c od
piosc•nc koli•inc ugl|cnika C-14, tako da oni izglcda|u staii i pic ncgo
sto uginu. Diugc anomali|c vciovatno nasta|u zbog diugih faktoia, kao
sto su iazmcna atoma ugl|cnika C-14 sa diugim atomima ugl|cnika. Na
piimci, misic skalpa zalcdcnog mosusnog govc•cta sa Al|askc dao |c C-
14 staiost od 24.14O godina, dok |c n|cgova dlaka datiiana na 17.21O go-
dina.
73
Moiskc l|ustuic na Hava|ima pokazu|u mladc datumc ako su
sa•uvanc u vulkanskom pcpclu, a nc u kic•n|aku.
74
Da bi sc odicdila C-14 staiost, moia sc znati kolika |c piopoici|a
ugl|cnika C-14 bila u vicmc kada sc on ugiadio u oiganizam ko|i sc tcsti-
ia. Mozcmo li biti siguini da |c ova piopoici|a, naio•ito ona u atmosfcii,
ko|a obczbcdu|c ugl|cnik za oiganizmc, bila dovol|no konstantna u
pioslosti da bi obczbcdila povcicn|c u ova| mctod? Svi sc slazu da pos-
to|c zna•a|ni dokazi da |c bilo piomcna. Zastupnici stvaian|a ukazu|u na
vclikc piomcnc, dok piotivnici stvaian|a pokusava|u da napiavc koick-
ci|c za man|a ncslagan|a.
Takodc i diugi, man|c ozbil|ni pioblcmi, suo•ava|u sc sa odicdiva-
n|cm staiosti mctodom ugl|cnika C-14. Tla |c izuzctno tcsko datiiati
75
zbog migiaci|a oiganskih supstanci na goic i na dolc. Oiganizmi sclck-
tu|u ugl|cnik C-12 u odnosu na C-14 (fiaktaci|om - u biohcmi|sko|
aktivnosti), mada istiaziva•i mogu lako koiigovati ova| pioblcm vcoma
piostim izia•unavan|ima. Nuklcainc cksplozi|c povccava|u konccn-
tiaci|u ugl|cnika C-14, dok |c !ndustii|ska icvoluci|a iazicdila ugl|cnik C-
14 dodavan|cm man|c iadioaktivnog ugl|cnika u atmosfciu iz fosilnog
goiiva. Mi ponovo mozcmo lako koiigovati ovc potcskocc. Mcdutim, ovi
piimcii ukazu|u kako lako piomcnc u sicdini mogu uticati na podatkc.
Zbog nckoliko mogucih ncsiguinosti, "ni|c izncnadu|ucc sto su ncki
aihcolozi u o•a|an|u digli svo|c iukc"
76
od ovc mctodc. !ako mctoda
ugl|cnika C-14 ima mnogo pioblcma, ona piczivl|ava |ci nc posto|i
piosti|i mctod ko|i |c pouzdani|i za datiian|c unutai zadn|ih 5O.OOO go-
dina. Mozcmo ilustiovati tcskocc u datiian|u ovom mctodom analiziia-
|uci datiian|c 11 l|udskih skclcta iz Scvcinc Amciikc ko|i poti•u od
ncdavno. Pivi ob|avl|cni podaci, zasnovani na nckoliko mctoda datiia-
n|a, dalc su piosc•nu saiost ko|a |c bila vcca od 28.OOO godina. Ponovno
piou•avan|c dalo |c novc podatkc ko|i su u pioscku bili man|i od 4.OOO
godina, ali su i ovi ponovl|cni iczultati takodc bili ospoicni.
77
Odicdcna ncslagan|a posto|c i izmcdu C-14 podataka i diugih vic-
mcnskih •asovnika. \ilaid Libi (Willaid !. Libby), ko|i |c dobio
Nobclovu nagiadu za iazvo| sistcma datiian|a ugl|cnikom C-14,
zabclczio |c pic nckoliko godina iazlikc izmcdu staiosti divcca odicdcnc
na osnovu godisn|ih kiugova iasta i onc dobi|cnc uz pomoc mctodc
ugl|cnika C-14. Da bi ispiavio ovu iazliku, on |c ukazao da divccc ncka-
da pioizvodi visc od |cdnog kiuga godisn|c.
78
N|cgova idc|a ni|c pic-
ovladala, i istiaziva•i danas gcncialno piihvata|u da mctoda ugl|cnika C-
14 ni|c toliko pouzdana i da su godovi divcca mnogo ta•ni|i u mcicn|u
vicmcna. Mnostvo iadova |c ob|avl|cno, ukazu|uci na na•in kako ticba
koiigovati C-14 podatkc da bi bili u skladu sa piavim podacima zasno-
vanim uglavnom na godovima divcca.
79
Ncslagan|a su obi•no man|a od
1O´. Tokom zadn|ih 3.OOO godina iazlika |c naio•ito mala, mada godovi
iz 6OO. godinc nasc cic su datiiani kao 15O godina staii|i mctodom
ugl|cnika C-14, a za 2.OOO. godinu pic nasc cic oni su datiiani 3OO godi-
na mladim. Mi ncmamo zivo divccc ko|c poti•c iz 3.OOO. godinc pic nasc
cic,
8O
tako da sc iza tog pciioda di|agaiam suzava.
Piimcici polufosilizovanog divcta ko|i su datiiani pomocu
upoicdivan|a godova na oko 9.OOO. godinu pic nasc cic, intcipictiiani su
kao 1.2OO godina mladi na osnovu mctodc ugl|cnika C-14. Mcdutim,
odicdivan|c staiosti uzoika divcta pomocu upoicdivan|a godova |c
pioblcmati•no. To sc obi•no iadi tako sto sc pokusava|u uklapiti scii|c
obiazaca godova ko|i su ozna•cni ncpiavilnostima zbog piomcna u
uslovima sicdinc, kao sto |c koli•ina padavina. Ako sc obiasci dva koma-
da divcta uklapa|u, pictpostavl|a sc da su godovi iasli u isto vicmc.
\klapan|c godova divcca |c •csto puta tcsko i sub|cktivno. Nckada
godovi nc pokazu|u dovol|no vaii|aci|a da bi bili od koiisti, ili dvc scii|c
godova mogu pokazati vcoma uvcil|ivo uklapan|c na nckoliko mcsta, od
ko|ih |c samo |cdno koicktno. 1cdan uzoiak Daglasovih |cla sa 113 mcsta
iz 1O iazli•itih icgiona, bio |c uklapan i upoicdivan |cdnostavnim sta-
tisti•kim tcstom sa hionologi|om svog oiiginala po pitan|u godova.
81
Statisti•kc mctodc za koickci|u ovog pioblcma su bilc iazvi|cnc, ali su
hionologi|c godova za boi i cviopski hiast, ko|c picdstavl|a|u osnovu za
koiigovan|c mctodc C-14, bilc okaiaktciisanc od stianc nckih
statisti•aia kao "sumn|ivc" i kao onc ko|c sadizc "podmctnutc
koiclaci|c".
82
246 247
Podcsavan|c C-14 podataka takodc sc suo•ava sa pioblcmom
ncdosta|ucih godova.
83
Nau•nik !ciguson, iz laboiatoii|c godova na
\nivcizitctu Aiizona, iazvio |c bazi•nu hionologi|u godova za C-14 dati-
ian|c, upoticbl|ava|uci boi iz Bclih planina u Kalifoini|i. On |c koiistio
uvcnulo divo nadcno na tom podiu•|u da bi piosiiio hionologi|u godo-
va zivih divcca ko|c |c koiistio za uklapan|c godova. Mcdutim, nckada |c
1O´ godova ncdosta|alo.
84
Stavisc, on isti•c: "1a •csto nisam u stan|u da
datiiam uzoikc sa dvc ili tii hil|adc godova, u odnosu na mastci
hionologi|i od 7.5OO godina, •ak ni sa uklapan|cm uz pomoc iadiokaibon
podataka." Cin|cnica da !ciguson nikada ni|c ob|avio siiovc podatkc iz
svo|c mastci hionologi|c, baca sumn|u na n|ihovu ob|cktivnost.
Koiisccn|c piimciaka staiih hiastova i boiova u Iviopi, ko|i pioduzu|u
hionologi|u na visc od 9.OOO godina pic nasc cic, takodc nailazi na
tcskocc. !ako su istiaziva•i piou•ili visc od 5.OOO piimciaka, a i C-14
datiian|c |c takodc koiisccno u tom uklapan|u,
85
dobi|cni iczultati nisu
bili pouzdani.
86
Po|cdini piimcici obi•no, u na|bol|cm slu•a|u, pokiiva|u
samo nckoliko vckova i zahtcva|u mnogo uklapan|a, ko|a |c •csto tcsko
izvcsti, da bi sc podcsili iczultati iz 9.OOO. godinc pic nasc cic. \klapan|c
izmcdu hionologi|a hiasta i boia, od stianc onih ko|i to •inc, ozna•cno
|c kao "piivicmcno".
87
Stavisc, ovo datiian|c poscdu|c clcmcnt kiuznog iczonovan|a, |ci sc
pivo koiisti mctoda ugl|cnika C-14 da bi sc datiiali piimcici, a zatim sc
oni uklapa|u, i onda sc to uklapan|c koiisti kao osnova za fina
podcsavan|a mctodc ugl|cnika C-14. Ovakva pioccduia sc supiostavl|a
aigumcntu da godovi divcca potvidu|u C-14 datiian|c. Ncki ima|u visc
povcicn|a u pictpostavl|cnc koickci|c, ako sc uklapan|c godova divcca
obavl|a potpuno nczavisno. Pictpostavl|cnc koickci|c C-14 datiian|a
ukazu|u na opsti obiazac mladih C-14 podataka (visc ugl|cnika C-14) u
odnosu na godovc divcca, naio•ito kod staii|ih piimciaka. \aii|aci|c u
opstcm ticndu su takvc
88
da u nckim slu•a|cvima |cdan C-14 podatak
mozc dati tii ili visc iazli•itih podcscnih podataka.
89
Posto|c pokusa|i da
sc piosiii koickci|a za C-14 datiian|c do 3O.OOO godina, koiisccn|cm sis-
tcma datiian|a toii|um-23O/uiani|um-234 na koialima.
9O
Razlikc od hi-
l|adu godina u oba smcia, dobi|cnc od stianc diugih istiaziva•a,
91
•inc
takva podcsavan|a ncuvcil|ivim. \idimo, daklc, da danas piihvaccni sis-
tcm za koickci|u C-14 podataka picdstavl|a kihku stiuktuiu.
Ncki od C-14 podataka su o•iglcdno sclcktovani. Scii|c C-14 podata-
ka, dobi|cnc iz dubl|ih oiganskih slo|cva tla na 1uznom Ostivu Novog
Zclanda, dalc su staiosti od 9.9OO, 12.OOO, 27.2OO, 17.3OO i 15.65O godi-
na.
92
Naicdnc publikaci|c uklonilc su o•iglcdno ncuklapa|ucc mladc
podatkc od 17.3OO i 15.65O godina, u odnosu na staii|i datum od 27.2OO
godina.
93
Ova vista "pio•isccn|a" |c u•in|cna otvoicno i bcz uvi|an|a,
posto istiaziva•i vciu|u u pictpostavkc ovog sistcma datiian|a. Mcdutim,
u goin|cm slu•a|u sc mozcmo pitati, da li faktoii odgovoini za anomali-
|c kod mladih datuma, mogu takodc biti uziok zabiinutosti po pitan|u
piihvatan|a staii|ih datuma.
Bibli|ski izvcsta| o stvaian|u ukazu|c na poicklo zivota od pic ncko-
liko hil|ada godina. Datiian|c ugl|cnikom C-14 dalo |c mnostvo podata-
ka ko|i idu dalcko iza tog vicmcna. Mnogi od n|ih su navodno u skladu
sa sckvcncama lamina, o ko|ima smo iani|c govoiili. Posto|c altcinativ-
na ob|asn|cn|a za datiian|c ovih sckvcnci. Globalni Potop opisan u 1.
Kn|izi Mo|si|cvo| ncsumn|ivo |c bio uziok glavnih piomcna u ciklusu
ugl|cnika na naso| plancti. Zastupnici stvaian|a gcncialno pictpostavl|a-
|u da su u atmosfcii i bil|kama pic Potopa posto|alc nizc konccntiaci|c
ugl|cnika C-14. Takvc pictpostavkc sc slazu sa izuzctno niskim piopoici-
|ama ugl|cnika C-14 u ugl|u i nafti. Zastupnici stvaian|a zatim ukazu|u da
su postcpcna piilagodavan|a na Zcml|i, nakon ovc katastiofc, izazvala
polagano povccan|c ugl|cnika C-14.
94
N|cgov postcpcni poiast u pciiodu
od nckih 1.OOO - 2.OOO godina nakon Potopa mogao |c dovcsti do staii|ih
datuma i sckvcnci, nadcnih kod lamina i diugih naslaga. !aktoii pict-
postavl|cni od stianc zastupnika stvaian|a za piomcnc u konccntiaci|i
ugl|cnika C-14, ukl|u•u|u nckc od istih ob|asn|cn|a ko|c koiistc nau•nici
ko|i nc zastupa|u stvaian|c za anomali|c u C-14 podacima. Ticba da
obiatimo poscbnu pazn|u na: (1) vccu koli•inu ugl|cnika pic Potopa,
tako da |c piisustvo ugl|cnika C-14 bilo slabi|c iziazcno; (2) |a•c mag-
nctsko pol|c pic Potopa, spic•ava|uci kosmi•kc ziakc u piodukci|i
ugl|cnika C-14; (3) stopu mcsan|a ugl|cnika C-14 u okcanima nakon
Potopa, ko|a |c uticala i na atmosfcisku i na okcansku konccntiaci|u
ugl|cnika C-14; i (4) piomcnu u intcnzitctu izvoia kosmi•kih ziaka ko|i
stvaia|u ugl|cnik C-14.
95
! zastupnici stvaian|a i oni ko|i vciu|u da sc zivot iazvi|ao tokom
dugih pciioda, pictpostavl|a|u iazli•itc uslovc u pioslosti za ob|asn|cn|c
i uklapan|c siiovih podataka dobi|cnih mctodom ugl|cnika C-14. Razlika
|c u visti piomcna ko|c sc picdvida|u, i naio•ito u stopi takvih piomcna.
Na osnovu bibli|skog Potopa, zastupnici stvaian|a pictpostavl|a|u i vclikc
i naglc piomcnc u konccntiaci|i ugl|cnika C-14.
Odicdivan|c staiosti mctodom kali|um-aigon
Nau•nici koiistc datiian|c ugl|cnikom C-14 uglavnom za datiian|c
ostataka zivih oiganizama. Oni za stcnc piimcn|u|u nckoliko diugih sis-
tcma, od ko|ih |c na|poznati|i mctod kali|um-aigon (K-Ai). Ova| sistcm
|c bio naio•ito vazan u uspostavl|an|u danas piihvaccnc vicmcnskc skalc
gcoloskog stuba.
Koiisno |c imati na umu da staiost stcna i fosilnih oiganizama
nadcnih u n|ima, mogu biti iazli•iti. Ako •ovck umic u pccini, n|cgovi
ostaci cc biti, naiavno, mladi - mnogo mladi - ncgo stcna ko|a foimiia
248 249
pccinu. Sli•no, staiost stcna ni na ko|i na•in nc picdstavl|a staiost fosila
nadcnih u n|ima, pa •ak i u slu•a|u da mozcmo da pokazcmo da su obo|c
foimiiani u otpiilikc isto vicmc, kao sto sc mozc dcsiti za vicmc ciupci-
|c vulkana.
Kao i kod datiian|a ugl|cnikom C-14, osnovni piincip za K-Ai dati-
ian|c |c |cdnostavan.
96
Kali|um-4O sc iaspada vcoma polako u gas aigon-
4O. Na osnovu upoicdcn|a koli•ina kali|uma-4O i aigona-4O u stcni, mi
navodno mozcmo odicditi koliko |c ona staia. Sto visc aigona-4O, to su
staii|i podaci.
97
Ova| sistcm funkcionisc za mnogo vccc staiosti ncgo sis-
tcm ugl|cnika C-14. Polovina atoma kali|uma-4O iaspascc sc za oko 1,28
mili|aidi godina. Samo nckoliko minciala, nckc sitnozinc magmatskc
stcnc i nckoliko vista scdimcnata, mozc sc navodno lako datiiati ovom
mctodom.
Posto|c bio|ni pioblcmi sa kali|um-aigon tchnikom datiian|a. Posto
|c aigon plcmcniti gas ko|i |c slobodan u hcmi|skom smislu, on sc mozc
lako pokictati u, i izvan sistcma •i|u staiost zclimo da odicdimo.
Naio•ito |c pioblcmati•an visak aigona nadcn u stcnama duboko u
zcml|i. !stopl|cnc stcnc iz Zcml|inc unutiasn|osti mogu donositi ova|
suvisni aigon i uziokovati pickomcino staic podatkc. Na piimci, tok
lavc na Hava|ima, za ko|i znamo iz istoii|c da |c bio foimiian 18O1.
godinc, dao |c staiost od 1,1 milion godina mctodom kali|um-aigon.
98
Sli•no, tokovi lavc iz Rangitoto vulkana na Novom Zclandu, sadizc divo
ko|c pokazu|c C-14 datumc man|c od 1.OOO godina, dok |c lava pokaza-
la kali|um-aigon staiost od nckoliko hil|ada godina.
99
Podaci od di|a-
manata, dobi|cni koiisccn|cm vcoma usaviscnc "izohion" mctodc, dali
su staiost od 6 mili|aidi godina,
1OO
sto |c 1,4 mili|aidi godina staii|c od
opstc piihvaccnc staiosti Zcml|c. !stiaziva•i piipisu|u ovc i mnogc diugc
anomali|c - visku aigona.
Posto aigon kao gas mozc takodc lako da napusta sicdinu, kali|um-
aigon podaci mogu biti pickomcino mladi. Gintci !aui (Guntci !auic),
spcci|alista u ovom podiu•|u, nabio|ao |c nckoliko iazli•itih faktoia ko|i
mogu uziokovati izlazcn|c aigona.
1O1
!stiaziva•i vciu|u da toplota i
pucan|c stcna, izazvano piitiskom, ko|i sc dcscva|u u piosccu stvaian|a
stcna, •csto picdstavl|a|u dodatnc faktoic. Mada oni nckada koiistc kali-
|um-aigon mctod za datiian|c cpizoda stvaian|a planina, oni iazumno
pictpostavl|a|u da |c sav picthodni aigon izasao. Gubl|cn|c ili dobi|an|c
kali|uma u sistcmu ko|i sc datiia, takodc sc smatia iazlogom moguccg
uzioka dobi|an|a pogicsnih podataka.
\pikos potcnci|alnim gicskama, mnogi ob|avl|cni podaci navodno sc
slazu sa opstc piihvaccnim gcoloskim pciiodima. !ako posto|c mnogi
podaci ko|i sc nc slazu, zastupnicima stvaian|a sc piigovaia da takodc
ticba|u da iazmotic podatkc ko|i sc navodno slazu.
1O2
Nau•na litciatuia
piizna|c sclckci|u podataka. 1cdan nau•nik isti•c: "\ konvcncionalno|
intcipictaci|i K-Ai podataka o staiosti, obi•no sc odbacu|u staiosti ko|c
su picvisc vclikc ili picvisc malc u poicdcn|u sa ostalom giupom podata-
ka, ili sa diugim dostupnim podacima, kao sto su oni sa gcoloskc vic-
mcnskc skalc."
1O3
On ukazu|c na koiisccn|c mnogo slozcni|ih izohionih
dctciminaci|a u ublazavan|u ncslagan|a. Govoicci o analizi po|cdinih
minciala ko|i da|u mnogo piczicni|c infoimaci|c, diugi nau•nik kazc:
"Gcncialno, za podatkc u nau•no| litciatuii sc pictpostavl|a da su koick-
tni, i oni su ob|avl|cni, ali oni su u ncslagan|u sa diugim podacima ko|i sc
ictko ob|avl|u|u i •i|a ncslagan|a nisu potpuno ob|asn|cn|a."
1O4
\pikos
o•iglcdno| ncsiguinosti ko|a sc nadvila nad ovom mctodom, |os uvck sc
postavl|a pitan|c navodnog slagan|a nckih iczultata sa standaidnom
gcoloskom vicmcnskom skalom. Oni ko|i nc zastupa|u stvaian|c pict-
postavl|a|u ncka ob|asn|cn|a za podatkc ko|i sc nc uklapa|u u n|ihov
modcl, a zastupnici stvaian|a koiistc to isto piavo. Slcdi nckoliko su-
gcsti|a zasnovanih na nau•nim nalazima, ko|c bi moglc da pomiic
navodno vclikc K-Ai podatkc sa ncdavnim stvaian|cm.
1. Piitisak vodc iz goin|ih nivoa mozc spic•iti aigon u svom
napustan|u dubl|ih stcna. Stcnc na vclikim dubinama u okcanu mogu
sadizavati visoku konccntiaci|u gasa zbog hidiostati•kog piitiska vodc
ko|a ih pickiiva. Nckada ti gasovi uzioku|u da stcnc cksplodiia|u kada
dolazc na povisinu. \ |cdnom slu•a|u, "napislc stcnc" dobi|cnc sa
dubinc od 2.49O mctaia, cksplodiialc su tii dana nakon dolaska na
povisinu. Ncki fiagmcnti su nakon cksplozi|c odlctcli visc od |cdnog
mctia.
1O5
Sli•an cfckat piitiska |c uo•cn kod toka lavc u okcanu,
ncdalcko od obalc Hava|a. Ovi uzoici, za ko|c sc smatialo da su samo
nckoliko hil|ada godina staii, sadizavali su visak aigona. Oni pokazu|u
opsti ticnd u povccan|u K-Ai podataka sa dubinom. Ncki piimcii iz ovih
ncdavnih tokova datiiani su na 19,5 miliona godina, na dubini od 5.OOO
mctaia.
1O6
Nau•nici su piipisali o•iglcdno povccan|c staiosti sa dubinom,
cfcktu povccan|a hidiostati•kog piitiska u vodi. Ncki postavl|a|u pitan|c
da li |c hidiostati•ki piitisak, uziokovan vodama Potopa, mogao izazvati
ovo povccan|c staiosti sa dubinom.
2. \isak aigona |c mogao doci iz dubokog Zcml|inog omota•a (man-
tla). Ncki minciali iz don|ih dclova gcoloskog stuba sadizc vclikc
koli•inc i hcli|uma i aigona.
1O7
1cdan uzoiak |c imao 1.OOO puta visc ai-
gona ncgo sto bi sc iaspalo od kali|uma za 2,75 mili|aidi godina.
!ntcicsantno |c da |c visak i aigona i hcli|uma bio na|vcci kod uzoiaka iz
na|don|ih dclova gcoloskog stuba, a istiaziva•i to piipisu|u piolasku
gasova iz Zcml|inog dubokog omota•a. Da li |c pioccs piolaska gasova
za vicmc globalnog Potopa mogao izazvati sckvcncc podataka od staii-
|ih ka mladim, kako sc idc od dubl|ih ka plicim stcnama?
3. Nckc osobinc vulkanskc aktivnosti moglc su pioizvcsti ovakvc
sckvcncc podataka. Nckada sc otkiiva povccan|c u tcmpciatuii lavc
25O 251
kako vulkan nastavl|a sa ciupci|om.
1O8
Takodc |c poznato da toplota
uti•c na istiskivan|c viska aigona iz usi|anc lavc.
1O9
Kada oba ova fakto-
ia dclu|u za|cdno, mogu foimiiati iavnomcinu sckvcncu u sman|cn|u
vicdnosti K-Ai podataka u vulkanskim naslagama, bai u lokalnom
icgionu. Lava ko|a |c piva izbila na povisinu i ohladila sc, foimiia|uci
don|c slo|cvc, zadiala |c visc aigona i dala vccu staiost.
Bio|ni diugi sistcmi datiian|a zasnovani su na iadioaktivnim stopama
iaspadan|a, od ko|ih svaki poscdu|c nckc svo|c spccifi•nosti. Kada
iazli•iti sistcmi da|u sli•nc staiosti za |cdan uzoiak, ncki to mogu koiis-
titi kao aigumcnt piotiv ncdavnog stvaian|a. 1cdan piimci |c Asuka,
mctcoiit nadcn na Antaiktiku, ko|i |c navodno dosao sa Mcscca. Pct
iazli•itih sistcma datiian|a piimcn|cnih na ova| mctcoiit dalo |c staiosti
za ko|c |c ob|avl|cno da vaiiia|u od 3,798 do 3,94O mili|aidi godina.
11O
!ako |c ova podudainost ncobi•na, ona bi mogla da ukazc na opiav-
danost |cdnog od osnovnih piincipa iadiomctii|skog datiian|a, kao sto |c
konstantnost stopc iaspadan|a. Mcdutim, nc ticba zaboiaviti na mnogc
diugc faktoic modifikaci|c, kako |c iani|c piikazano za mctod kali|um-
aigon. Za uzoikc ko|i ima|u poicklo na kopnu, od ko|ih su ncki povczani
sa fosilima, mozcmo naci i podudainost i ncslagan|c izmcdu mctoda.
Ncki zastupnici stvaian|a ob|asn|ava|u staii|c iadiomctii|skc podatkc,
ko|i iangiia|u u milionima godina, kao dokaz da |c matcii|al Zcml|c (nc
zivota na Zcml|i) i Mcscca, ukl|u•u|uci Asuka uzoiak, mogao posto|ati
dugo vicmcna pic scdmicc stvaian|a.
111
Takvi podaci mogu |cdino picd-
stavl|ati staii|c stcnc, ili piciadcnc pioduktc staii|ih stcna. Mi mozcmo
o•ckivati da su dogada|i Potopa iccikliiali (ponovno natalozili) bio|nc
staii|c stcnc i foimiiali novc. Zastupnikc stvaian|a ko|i smatia|u da |c
Bog stvoiio ncoigansku matcii|u Zcml|c takodc ncdavno, smatia|u da su
bio|nc pictpostavkc, na ko|ima po•iva|u mctodc iadioaktivnog datiian-
|a, ncvalidnc, ukl|u•u|uci i navodno konstantnu stopu iadioaktivnog ias-
pada. Oponcnti smatia|u da su takvc piomcnc minimalnc.
Mozcmo zakl|u•iti da su mctodc iadioaktivnog datiian|a, kao sto su
mctoda ugl|cnika C-14 i kali|um-aigon mctoda, slozcnc mctodc i pod
utica|cm iazli•itih faktoia. Povcicn|c u podatkc ko|c nalazimo u popu-
laino| litciatuii i u osnovnim nau•nim udzbcnicima, zasniva sc na
iazli•itim podacima istiazivan|a ob|avl|cnih u nau•no| litciatuii.
112
Mnostvo podataka ko|i su anomalni i/ili naio•ito ukazu|u na navodno
vclikc staiosti, oslikava|u pioblcmc ko|c zastupnici iazli•itih konccpata
icsava|u piizivan|cm iazli•itih faktoia modifikaci|c. Zastupnici domi-
nantnog konccpta bi naio•ito ticbali da nastavc sa piou•avan|cm tih fak-
toia modifikaci|c.
Zakl|u•ci
Piczcntovao sam piimcic za ko|c sam smatiao da picdstavl|a|u
na|vccc pioblcmc u ia•unan|u vicmcna sa aspckta konccpta stvaian|a.
113
Dvc stvaii su na|upadl|ivi|c u vccini ovih piimcia. Pivo: Podaci su
podlozni iazli•itim intcipictaci|ama i ob|asn|cn|ima. Pokusa| ickon-
stiukci|c ncpoznatc pioslosti mozc biti i tczak i sub|cktivan. Diugo:
Kada sc bibli|ski Potop ukl|u•i u modcl Zcml|c, i analiziia|u podaci iz
bibli|skc istoii|c, po|avl|u|u sc bio|nc mogucnosti za icsavan|c mnogih
od navodnih vicmcnskih pioblcma ko|i sc navodc piotiv konccpta
stvaian|a. Takodc ticbamo imati na umu da ozbil|ni pioblcmi ospoiava-
|u podatkc o navodno vcliko| gcolosko| staiosti.
114
!ma |os mnogo toga
sto bi moglo da sc nau•i o mctodama za odicdivan|c staiosti. Poslcdn|c
poglavl|c po ovom pitan|u |os ni|c napisano.
L!TIRAT\RA
1. Holmcs A. 1937. Thc agc of thc caith. Rcv. cd. London, Idinbuigh, and
Ncw Yoik: Thomas Nclson and Sons, p. 11.
2. \idcti poglavl|c 19 za diskusi|u o iazli•itim mogucnostima.
3. \idcti poglavl|a 4, 6 i 11.
4. (a) !ostci D. 1985. Thc philosophical scicntists. Ncw Yoik: Doisct Picss, pp.
54-57; (b) Biid WR. 1987, 1988, 1989. Thc oiigin of spccics icvisitcd: thc thco-
iics of cvolution and of abiupt appcaiancc, vol. 1. Ncw Yoik: Philosophical
Libiaiy, pp. 78-83, 3O1-3O8.
5. Za diskusi|u o nckim altcinativama, vidcti: Yang S-H. 1993. Radiocaibon
dating and Amciican cvangclical Chiistians. Pcispcctivcs on Scicncc and
Chiistian !aith 45:229-24O.
6. Toulmin S, Goodficld 1. 1965. Thc discovciy of timc. Ncw Yoik: Haipci and
Row, pp. 74, 75.
7. (a) !bid., p. 55; (b) Toulmin S. 1989. Thc histoiicization of natuial scicncc:
its implication foi thcology. !n: Küng H, Tiacy D, cditois; Köhl M, tianslatoi.
Paiadigm changc in thcology: a symposium foi thc futuic. Ncw Yoik: Ciossioad
Pub. Co., pp. 233-241. Tianslation of: Thcologic - Wohin? and Das Ncuc
Paiadigma von Thcologic.
8. Za giafi•ku piczcntaci|u ovog ticnda, vidcti sliku 1 u: Ingcl AI1. 1969.
Timc and thc caith. Amciican Scicntist 57(4):458-483.
9. Za sazctak iazli•itih pioccna staiosti Zcml|c, vidcti tabclu 2.1 u: Daliymplc
GB. 1991. Thc agc of thc caith. Stanfoid, Calif.: Stanfoid \nivcisity Picss, pp.
14-17.
1O. Za danas piihvaccnu gcolosku vicmcnsku skalu, vidcti: Hailand WB,
Aimstiong RL, Cox A\, Ciaig LI, Smith AG, Smith DG. 199O. A gcologic
timcscalc 1989. Rcv. cd. Cambiidgc and Ncw Yoik: Cambiidgc \nivcisity Picss.
11. Na piimci: Giibbin 1. 1992. Astionomcis doublc thc agc of thc univcisc.
Ncw Scicntist 133 (1anuaiy): 12.
252 253
12. (a) !iccdman WL, Madoic B!, Mould 1R, Hill R, !ciiaicsc L, Kcnnicutt
RC, 1i., Saha A, Stctson PB, Giaham 1A, !oid H, and othcis. 1994. Distancc of
thc \iigo clustci galaxy M1OO fiom Hubblc Spacc Tclcscopc obscivations of
Ccphcids. Natuic 371:757-762. Mcdutim, vidcti takodc: (b) Chaboyci B,
Dcmciquc P, Kcinan P1, Kiauss LM. 1996. A lowci limit on thc agc of thc uni-
vcisc. Scicncc 271:957-961.
13. Ladd HS. 1961. Rccf building. Scicncc 134:7O3-715.
14. (a) !lood PG. 1984. A gcological guidc to thc noithcin Gicat Baiiici Rccf.
Austialasian Scdimcntologists Gioup !icld Guidc Sciics, No. 1. Sydncy:
Gcological Socicty of Austialia; (b) Stoddait DR. 1969. Icology and moipholo-
gy of icccnt coial iccfs. Biological Rcvicws 44:433-498.
15. Ladd HS, Schlangci SO. 196O. Diilling opciations on Iniwctok Atoll:
Bikini and ncaiby atolls, Maishall !slands. \.S. Gcological Suivcy Piofcssional
Papci 26OY:863-9O5.
16. Haywaid A. 1985. Cication and cvolution: thc facts and thc fallacics.
London: Tiianglc (SPCK), p. 85.
17. Ovo |c bilo zabclczcno od stianc nckoliko istiaziva•a, na piimci: Hubbaid
DK, Millci A!, Scatuio D. 199O. Pioduction and cycling of calcium caibonatc in
a shclf-cdgc iccf systcm (St. Cioix, \.S. \iigin !slands): applications to thc
natuic of iccf systcms in thc fossil iccoid. 1ouinal of Scdimcntaiy Pctiology
6O:335-36O.
18. Za nckc od izvcsta|a, vidcti: (a) Anonymous. 1994. Coial blcaching thica-
tcns occans, lifc. IOS, Tiansactions, Amciican Gcophysical \nion 75(13):145-
147; (b) Chailcs D. 1992. Mystciy of !loiida`s dying coial. Ncw Scicntist 133 (11
1anuaiy):12; (c) Pctcis IC, McCaity HB. 1996. Caibonatc ciisis? Gcotimcs
41(4):2O-23; (d) Zoipcttc G. 1995. Moic coial tioublc. Scicntific Amciican
273(4):36-37.
19. (a) Clauscn CD, Roth AA. 1975a. Istimation of coial giowth-iatcs fiom
laboiatoiy 45C-incoipoiation iatcs. Maiinc Biology 33:85-91; (b) Clauscn CD,
Roth AA. 1975b. Iffcct of tcmpciatuic and tcmpciatuic adaptation on calcifi-
cation iatc in thc hcimatypic coial Pocillopoia damicoinis. Maiinc Biology
33:93-1OO; (c) Roth AA. 1974. !actois affccting light as an agcnt foi caibonatc
pioduction by coial. Gcological Socicty of Amciica Abstiacts with Piogiams
6(7):932; (d) Roth AA, Clauscn CD, Yahiku PY, Clauscn \I, Cox WW. 1982.
Somc cffccts of light on coial giowth. Pacific Scicncc 36:65-81; (c) Smith AD,
Roth AA. 1979. Iffcct of caibon dioxidc conccntiation on calcification in thc icd
coiallinc alga Bossiclla oibigniana. Maiinc Biology 52:217-225.
2O. Shinn IA. 1976. Coial iccf iccovciy in !loiida and thc Pcisian Gulf.
Inviionmcntal Gcology 1:241-254.
21. \cistcllc 1Th. 1932. Thc giowth iatc at vaiious dcpths of coial iccfs in thc
Dutch Iast !ndian Aichipclago. Ticubia 14:117-126.
22. (a) Buddcmcici RW, Kinzic RA, !!!. 1976. Coial giowth. Occanogiaphy
and Maiinc Biology: An Annual Rcvicw 14:183-225; (b) Lcwis 1B, Axclscn !,
Goodbody !, Pagc C, Chislctt G. 1968. Compaiativc giowth iatcs of somc iccf
coials in thc Caiibbcan. Maiinc Scicncc Manusciipt Rcpoit 1O. Montical:
Maiinc Scicnccs Ccntic, McGill \nivcisity.
23. Wclls 1W. 1963. Coial giowth and gcochionomctiy. Natuic 197:948-95O.
24. \idcti: (a) Clauscn CD. 1974. An cvaluation of thc usc of giowth lincs in
gcochionomctiy, gcophysics, and palcoccology. Oiigins 1:58-66; (b) Ciabticc
DM, Clauscn CD, Roth AA. 198O. Consistcncy in giowth linc counts in bivalvc
spccimcns. Palacogcogiaphy, Palacoclimatology, Palacoccology 29:323-34O; (c)
Liénaid 1-L. 1986. !actois affccting cpithccal giowth lincs in foui coial spccics,
with palcontological implications. Ph.D. disscitation, Dcpaitmcnt of Biology,
Loma Linda, CA: Loma Linda \nivcisity.
25. Liénaid (icfcicnca 24c).
26. Pcicival !G. 1985. Thc gcological hciitagc of Ncw South Walcs, \ol. !.
Sydncy: Ncw South Walcs National Paiks and Wildlifc Scivicc, pp. 16-17.
27. Conaghan P1, Mount|oy IW, Idgccombc DR, Talcnt 1A, Owcn DI. 1976.
Nubiigyn algal iccfs (Dcvonian), castcin Austialia: allochthonous blocks and
mcgabicccias. Gcological Socicty of Amciica Bullctin 87:515-53O.
28. Hcckcl PH. 1974. Caibonatc buildups in thc gcologic iccoid: a icvicw. !n:
Lapoitc L!, cditoi. Rccfs in timc and spacc. Socicty of Iconomic Palcontologists
and Mincialogists Spccial Publication 18:9O-154.
29. Mount|oy IW, Cook HI, Piay LC, McDanicl PN. 1972. Allochthonous
caibonatc dcbiis flows - woildwidc indicatois of iccf complcxcs, banks oi shclf
maigins. !n: McLaicn D1, Middlcton G\, cditois. Stiatigiaphy and scdimcnto-
logy, Scction 6. !ntcinational Gcological Congicss, 24th scssion. Montical:
!ntcinational Gcological Congicss, pp. 172-189.
3O. Stanton R1, 1i., !l ügcl I. 1988. Thc Stcinplattc, a classic uppci Tiiassic iccf
- that is actually a platfoim-cdgc sandpilc. Gcological Socicty of Amciica
Abstiacts with Piogiams 2O(7):A2O1.
31. Blatt H, Middlcton G, Muiiay R. 198O. Oiigin of scdimcntaiy iocks. 2d cd.
Inglcwood Cliffs, N1: Picnticc-Hall, p. 447.
32. (a) Hubbaid, Millci, and Scatuio (icfcicnca 17). !oi fuithci discussion,
scc: (b) Wood R, Dickson 1AD, Kiikland-Gcoigc B. 1994. Tuining thc Capitan
Rccf upsidc down: a ncw appiaisal of thc ccology of thc Pcimian Capitan Rccf,
Guadalupc Mountains, Tcxas and Ncw Mcxico. Palaios 9:422-427; (c) Wood R,
Dickson 1AD, Kiikland BL. 1996. Ncw obscivations on thc ccology of thc
Pcimian Capitan Rccf, Tcxas and Ncw Mcxico. Palcontology 39:733-762.
33. Hodgcs LT, Roth AA. 1986. Oiicntation of coials and stiomatopoioids in
somc Plcistoccnc, Dcvonian, and Siluiian iccf facics. 1ouinal of Palcontology
6O:1147-1158.
34. (a) Gilcs KA. 1995. Allochthonous modcl foi thc gcnciation of Lowci
Mississippian Waulsoitian mounds and implications foi picdiction of facics
gcomctiy and distiibution. Annual Mccting Abstiacts, Houston, Tcxas.
Amciican Association of Pctiolcum Gcologists and Socicty of Iconomic
Palcontologists and Mincialogists 4:33A; (b) 1anoschck WR, Matuia A. 198O.
Outlinc of thc gcology of Austiia. Abhandlungcn dci Gcologischcn
Bundcsanstalt 34:4O-46. \idcti takodc u istom izdan|u dclovc ko|i ukazu|u na
digicsi|c, na stianama 142-144, 2OO-2O8; (c) Lcin R. 1987. On thc cvolution of
thc Austioalpinc icalm. !n: !l ügcl HW, !aupl P, cditois. Gcodynamics of thc
Iastcin Alps. \icnna: !ianz Dcutickc, pp. 85-1O2; (d) Polan KP. 1982. Thc
allochthonous oiigin of "biohcims" in thc caily Dcvonian Stcwait Bay !oimation
of Bathuist !sland, Aictic Canada. MSc thcsis, Dcpaitmcnt of Gcological
Scicnccs. Montical: McGill \nivcisity; (c) Tollmann A. 1987. Gcodynamic con-
254 255
ccpts of thc cvolution of thc Iastcin Alps. !n: !l ügcl and !aupl (icfcicnca 34c),
pp. 361-378. Za opsti picglcd ovog pitan|a, vidcti: (f) Hodgcs LT. 1987. !ossil
binding in modcin and ancicnt iccfs. Oiigins 14:84-91; (g) Roth AA. 1995. !ossil
iccfs and timc. Oiigins 22:86-1O4.
35. (a) Andicws RC. 1932. Thc ncw conqucst of Ccntial Asia: a naiiativc of
thc cxploiations of thc Ccntial Asiatic cxpcditions in Mongolia and China, 1921-
193O. Rccds CA, cditoi. Natuial Histoiy of Ccntial Asia, \ol. 1. NY: Thc
Amciican Muscum of Natuial Histoiy, pp. 2O8-211; (b) Caipcntci K, Hiisch K!,
Hoinci 1R, cditois. 1994. Dinosaui cggs and babics. Cambiidgc, NY and
Mclbouinc: Cambiidgc \nivcisity Picss; (c) Cousin R, Bicton G, !ouinici R,
Wattc 1-P. 1989. Dinosaui cgg-laying and ncsting: thc casc of an \ppci
Maastiichtian sitc at Rcnncs-lc-Chatcau (Audc, !iancc). Histoiical Biology
2:157-167; (d) Matcci N1. 1989. \ppci Cictaccous icptilian cggs fiom thc
Zhc|iang Piovincc, China. !n: Gillcttc DD, Locklcy MG, cditois. Dinosaui
tiacks and tiaccs. Cambiidgc, NY, and Mclbouinc: Cambiidgc \nivcisity Picss,
pp. 115-118; (c) Mohabcy DM. 1984. Thc study of dinosauiian cggs fiom
infiatiappcan limcstonc in Khcda Distiict, Gu|aiat. 1ouinal of thc Gcological
Socicty of !ndia 25(6):329-335; (f) Sanz 1L, Moiatalla 11, D íaz-Molina M, L ópcz-
Mait íncz N, K älin O, \iancy-Liaud M. 1995. Dinosaui ncsts at thc sca shoic.
Natuic 376:731-732; (g) Siivastava S, Mohabcy DM, Sahni A, Pant SC. 1986.
\ppci Cictaccous dinosaui cgg clutchcs fiom Khcda Distiict (Gu|aiat, !ndia):
thcii distiibution, shcll ultiastiuctuic and palacoccology. Palacontogiaphica
Abstiacts A 193:219-233.
36. (a) Hoinci 1R. 1982. Ividcncc of colonial ncsting and "sitc fidclity" among
oinithischian dinosauis. Natuic 297:675-676; (b) Hoinci 1R. 1984. Thc ncsting
bchavioi of dinosauis. Scicntific Amciican 25O(4):13O-137; (c) Hoinci 1R,
Goiman 1. 1988. Digging dinosauis. NY: Woikman Publishing; (d) Hoinci 1R,
Makcla R. 1979. Ncst of |uvcnilcs piovidcs cvidcncc of family stiuctuic among
dinosauis. Natuic 282:296-298.
37. Mchlcit AW. 1986. Diluviology and unifoimitaiian gcology - a icvicw.
Cication Rcscaich Socicty Quaitcily 23:1O4-1O9.
38. (a) Caipcntci K, Hiisch K!, Hoinci 1R. 1994. !ntioduction. !n: Caipcntci,
Hiisch and Hoinci, pp. 1-11 (icfcicnca 35b). !oi fuithci discussion of vaiious
vicws thc icadci should consult: (b) Oaid M1. 1997. Thc cxtinction of thc
dinosauis. Cication Ix Nihilo Tcchnical 1ouinal 11:137-154, i icfcicncc u n|cmu.
39. Hoinci 1984 (icfcicnca 36b).
4O. Noicll MA, Claik 1M, Chiappc LM, Dashzcvcg D. 1995. A ncsting
dinosaui. Natuic 378:774-776.
41. Paul GS. 1994. Dinosaui icpioduction in thc fast lanc: implications foi
sizc, succcss, and cxtinction. !n: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 244-255 (ic-
fcicnca 35b).
42. (a) Qualls CP, Shinc R, Donncllan S, Hutchinson M. 1995. Thc cvolution
of vivipaiity within thc Austialian scincid lizaid Lciista bougainvillii. 1ouinal of
Zoology (London) 237:13-26; (b) Stcbbins RC. 1954. Amphibians and icptilcs of
wcstcin Noith Amciica. NY, Toionto and London: McGiaw-Hill Book Co., pp.
299-3O1.
43. Hiisch K!, Stadtman KL, Millci WI, Madscn 1H, 1i. 1989. \ppci 1uiassic
dinosaui cgg fiom \tah. Scicncc 243:1711-1713.
44. (a) Iibcn HK, Hocfs 1, Wcdcpohl KH. 1979. Palcobiological and isotopic
studics of cggshclls fiom a dcclining dinosaui spccics. Palcobiology 5(4):38O-
414; (b) Hiisch K!. 1994. \ppci 1uiassic cggshclls fiom thc wcstcin intciioi of
Noith Amciica. !n: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 137-15O (icfcicnca 35b);
(c) Zhao Z-K. 1994. Dinosaui cggs in China: on thc stiuctuic and cvolution of
cggshclls. !n: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 184-2O3 (icfcicnca 35b).
45. Za diskusi|u, vidcti: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 1-11 (icfcicnca
35b).
46. Caipcntci K, Alf K. 1994. Global distiibution of dinosaui cggs, ncsts, and
babics. !n: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 15-3O (icfcicnca 35b).
47. (a) Kolcsnikov CM, Sochava A\. 1972. A palcobiochcmical study of
Cictaccous dinosaui cggshcll fiom thc Gobi. Palcontological 1ouinal 6:235-245.
Tianslation of: Palcobiokhimichcskoyc isslcdovaniyc skoilupy yaits mclovykh
dinozaviov Gobi. (b) \iancy-Liaud M, Mallan P, Buscail O, Montgclaid C. 1994.
Rcvicw of !icnch dinosaui cggshclls: moiphology, stiuctuic, mincial, and
oiganic composition. !n: Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 151-183 (icfcicnca
35b); (c) Wyckoff RWG. 1972. Thc biochcmistiy of animal fossils. Biistol:
Scicntcchnica, p. 53.
48. Caipcntci, Hiisch, and Hoinci, pp. 1-11 (icfcicnca 35b).
49. (a) Howaid 1D, Ildcis CA. 197O. Buiiowing pattcins of haustoiiid
amphipods fiom Sapclo !sland, Gcoigia. !n: Ciimcs TP, Haipci 1C, cditois.
Tiacc fossils. Gcological 1ouinal Spccial !ssuc No. 3. Livcipool: Sccl Housc
Picss, pp. 243-262; (b) Kianz PM. 1974. Thc anastiophic buiial of bivalvcs and
its palcoccological significancc. 1ouinal of Gcology 82:237-265; (c) Stanlcy SM.
197O. Rclation of shcll foim to lifc habits of thc Bivalvia (Mollusca). Gcological
Socicty of Amciica Mcmoii 125.
5O. Clifton HI, Huntci RI. 1973. Biotuibational iatcs and cffccts in caibo-
natc sand, St. 1ohn, \.S. \iigin !slands. Thc 1ouinal of Gcology 81:253-268.
51. Lambcit A, Hsü K1. 1979. Non-annual cyclcs of vaivc-likc scdimcntation
in Walcnscc, Switzciland. Scdimcntology 26:453-461.
52. Bucchcim HP. 1994. Palcocnviionmcnts, lithofacics and vaivcs of thc
!ossil Buttc Mcmbci of thc Ioccnc Giccn Rivci !oimation, Southwcstcin
Wyoming. Contiibutions to Gcology, \nivcisity of Wyoming 3O(1):3-14.
53. McKcc ID, Ciosby I1, Bciiyhill HL, 1i. 1967. !lood dcposits, Bi|ou
Cicck, Coloiado, 1unc 1965. 1ouinal of Scdimcntaiy Pctiology 37(3):829-851.
Zapazitc naio•ito sliku 12d.
54. 1opling A\. 1966. Somc dcductions on thc tcmpoial significancc of lami-
nac dcpositcd by cuiicnt action in clastic iocks. 1ouinal of Scdimcntaiy
Pctiology 36(4):88O-887.
55. (a) Bcithault G. 1986. Ixp éiicnccs sui la lamination dcs sédimcnts pai gia-
noclasscmcnt p éiiodiquc post éiicui au d ép ôt. Contiibution á l`cxplication dc la
lamination dans nombic dc s édimcnts ct dc iochcs sé dimcntaiics. Comptcs
Rcndus dc l`Acadcmia dcs Scicnccs Paiis 3O3 (Sci 2):1569-1574; (b) 1ulicn PY,
Bcithault G. n.d. !undamcntal cxpciimcnts on stiatification (vidcocasscttc).
Coloiado Spiings: Rocky Mountain Gcologic \idco Socicty. 1 vidcocasscttc:
sound, coloi. Za dal|u diskusi|u vidcti: (c) Hcinán AM, Havlin S, King PR,
256 257
Stanlcy HI. 1997. Spontancous stiatification in gianulai mixtuics. Natuic
386:379-382, i icfcicncc sadizanc u n|cmu.
56. (a) Bcithault (icfcicnca 55a); (b) Mcndcnhall CI, Mason M. 1923. Thc
stiatificd subsidcncc of finc paiticlcs. Piocccdings of thc National Acadcmy of
Scicnccs 9:199-2O2; (c) Twcnhofcl WH. 195O. Piinciplcs of scdimcntation. 2d cd.
NY and London: McGiaw-Hill Book Co., pp. 549-55O; (d) Twcnhofcl WH. 1961
(1932). Ticatisc on scdimcntation. 2d cd. NY: Dovci Publications, !nc., \ol. 2,
pp. 611-613. 1a sam vidco foimiian|c visc od 12 lamina, picko noci, u vclikim
laboiatoii|skim cilindiima.
57. Za picglcd ovog pitan|a vidcti: (a) Oaid M1. 1992. \aivcs - thc fiist
"absolutc" chionology. Pait ! - Histoiical dcvclopmcnt and thc qucstion of annu-
al dcposition. Cication Rcscaich Socicty Quaitcily 29:72-8O; (b) Oaid M1. 1992.
\aivcs - thc fiist "absolutc" chionology. Pait !! - \aivc coiiclation and thc post-
glacial timc scalc. Cication Rcscaich Socicty Quaitcily 29:12O-125.
58. !lint R!. 1971. Glacial and Quatcinaiy gcology. NY and London: 1ohn
Wilcy & Sons, p. 4O6.
59. (a) Stuivci M. 1971. Ividcncc foi thc vaiiation of atmosphciic C
14
contcnt
in thc latc Quatcinaiy. !n: Tuickian KK, cditoi. Thc Latc Ccnozoic glacial agcs.
Ncw Havcn and London: Yalc \nivcisity Picss, pp. 57-7O; (b) Ha|das !,
Zolitschka B, !vy-Ochs SD, Bcci 1, Bonani G, Lcioy SAG, Ncgcndank 1W,
Ramiath M, Sutci M. 1995. AMS iadiocaibon dating of annually laminatcd sc-
dimcnts fiom Lakc Holzmaai, Gcimany. Quatcinaiy Scicncc Rcvicws 14:137-
143; (c) Ha|das !, !vy-Ochs SD, Bonani G. 1995. Pioblcms in thc cxtcnsion of thc
iadiocaibon calibiation cuivc (1O-13 kyi BP). Radiocaibon 37(1):75-79; (d)
Ha|das !, !vy SD, Bcci 1, Bonani G, !mbodcn D, Lottci A, Stuim M, Sutci M.
1993. AMS iadiocaibon dating and vaivc chionology of Lakc Soppcnscc: 6OOO
to 12OOO
14
C ycais BP. Climatc Dynamics 9:1O7-116.
6O. Za dctal|c vidcti litciatuiu pod icfcicncom 59. Takodc: B| öick S,
Sandgicn P, Holmquist B. 1987. A magnctostiatigiaphic compaiison bctwccn
14
C ycais and vaivc ycais duiing thc latc Wcichsclian, indicating significant dif-
fcicnccs bctwccn thc timc-scalcs. 1ouinal of Quatcinaiy Scicncc 2(2):133-14O.
61. Wcbstci CL. Li•na komunikaci|a.
62. Coffin HG. 1979. Thc oiganic lcvcls of thc Ycllowstonc pctiificd foicsts.
Oiigins 6:71-82.
63. (a) Coffin HG. 1983. Iicct floating stumps in Spiiit Lakc, Washington.
Gcology 11:298-299; (b) Coffin HG. 1983. Mount St. Hclcns and Spiiit Lakc.
Oiigins 19:9-17; (c) Coffin HG. 1971. \citical flotation of hoisctails
(Iquisctum): gcological implications. Gcological Socicty of Amciica Bullctin
82:2O19-2O22.
64. Biown RH. 1978. How iapidly can wood pctiify? Oiigins 5:113-115.
65. (a) Laiscn 1. 1985. !iom lignin to coal in a ycai. Natuic 314:316; (b)
Stutzci O. 194O. Gcology of coal. No AC, tianslatoi/icvisci; Cady GH, cditoi.
Chicago: Thc \nivcisity of Chicago Picss, pp. 1O5-1O6. Tianslation of: Kohlc
(allgcmcinc kohlcngcologic).
66. (a) Biown RH. 1989. Rcvcisal of Iaith`s magnctic ficld. Oiigins 16:81-84;
(b) Coc RS, Pi évot M. 1989. Ividcncc suggcsting cxticmcly iapid ficld vaiiation
duiing a gcomagnctic icvcisal. Iaith and Planctaiy Scicncc Lcttcis 92:292-298;
(c) Coc RS, Pi évot M, Camps P. 1995. Ncw cvidcncc foi cxtiaoidinaiily iapid
changc of thc gcomagnctic ficld duiing a icvcisal. Natuic 374:687-692; (d)
Huggctt R. 199O. Catastiophism: systcms of Iaith histoiy. London, NY and
Mclbouinc: Idwaid Ainold, pp. 12O-124; (c) \lti é-Guéiaid P, Achachc 1. 1995.
Coic flow instabilitics and gcomagnctic stoims duiing icvcisals: Thc Stccns
Mountain impulsivc ficld vaiiations icvisitcd. Iaith and Planctaiy Scicncc
Lcttcis 135:91-99.
67. Osmond 1K. 1984. Thc consistcncy of iadiomctiic dating in thc gcologic
iccoid. !n: Walkci KR, cditoi. Thc cvolution-cication contiovcisy: pcispccitvcs
on icligion, philosophy, scicncc and cducation: a handbook. Thc Palcontological
Socicty Spccial Publication No. 1. Knoxvillc: Thc \nivcisity of Tcnncsscc, pp.
66-76. Ova| autoi pioccn|u|c oko 3OO.OOO izvcsta|a u toku 1984. godinc.
68. (a) Biown RH. 1983. How solid is a iadioisotopc agc of a iock? Oiigins
1O:93-95; (b) Gicm PAL. 1997. Scicntific thcology. Rivcisidc, CA: La Siciia
\nivcisity Picss, pp. 111-19O. Ova litciatuia pioccn|u|c bio|nc mctodc
iadiomctii|skog datiian|a.
69. Za opsti picglcd datiian|a mctodom ugl|cnika C-14, vidcti: (a) Aitkcn M1.
199O. Scicncc-bascd dating in aichacology. Cunliffc B, cditoi. Longman aichac-
ology sciics. London and NY: Longman Gioup, pp. 56-119; (b) !auic G. 1986.
Piinciplcs of isotopc gcology. 2d cd. NY: 1ohn Wilcy & Sons, pp. 386-4O4; (c)
Gcyh MA, Schlcichci H. 199O. Absolutc agc dctcimination: physical and chc-
mical dating mcthods and thcii application. Ncwcomb RC, tianslatoi. Bcilin,
Hcidclbcig, NY and London: Spiingci-\cilag, pp. 162-18O; (d) Tayloi RI,
Müllci RA. 1988. Radiocaibon dating. !n: Paikci SP, cditoi. McGiaw-Hill cncy-
clopcdia of thc gcological scicnccs. 2d cd. NY, St. Louis, and San !iancisco:
McGiaw-Hill Publishing Co., pp. 533-54O; (c) Tayloi RI. 1987. Radiocaibon
dating: an aichacological pcispcctivc. Oilando, San Dicgo, NY, and London:
Acadcmic Picss.
7O. Svcinb| öinsdó ttii ÁI, Hcincmcici 1, Rud N, 1ohnscn S1. 1992.
Radiocaibon anomalics obscivcd foi plants giowing in !cclandic gcothcimal
watcis. Radiocaibon 34(3):696-7O3.
71. Riggs AC. 1984. Ma|oi caibon-14 dcficicncy in modcin snail shclls fiom
southcin Ncvada spiings. Scicncc 224:58-61.
72. (a) Stuivci M, Biaziunas T!. 1993. Modcling atmosphciic
14
C influcnccs
and
14
C agcs of maiinc samplcs to 1O,OOO BC. Radiocaibon 35:137-189. \idcti
takodc: (b) Kcith ML, Andcison GM. 1963. Radiocaibon dating: fictitious
icsults with mollusk shclls. Scicncc 141:634-637; (c) Rubin M, Tayloi DW. 1963.
Radiocaibon activity of shclls fiom living clams and snails. Scicncc 141:637.
73. Stuckcniath R, 1i., Miclkc 1I. 197O. Smithsonian !nstitution iadiocaibon
mcasuicmcnts \!. Radiocaibon 12:193-2O4.
74. Dyc T. 1994. Appaicnt agcs of maiinc shclls: implications foi aichacologi-
cal dating in Hawaii. Radiocaibon 36:51-57.
75. (a) Chichagova OA, Chcikinsky AI. 1993. Pioblcms in iadiocaibon dating
of soils. Radiocaibon 35(3):351-362; (b) Schaipcnsccl HW, Bcckci-Hcidmann P.
1992. Twcnty-fivc ycais of iadiocaibon dating soils: paiadigm of ciiing and
lcaining. Radiocaibon 34(3):541-549.
76. Aitkcn, p. 99 (icfcicnca 69a).
77. (a) Tayloi RI, Paycn LA, Piioi CA, Slota P1, 1i., Gillcspic R, Gowlctt 1A1,
Hcdgcs RIM, 1ull A1T, Zabcl TH, Donahuc D1, Bcigci R. 1985. Ma|oi icvi-
258 259
sions in thc Plcistoccnc agc assignmcnts foi Noith Amciican human skclctons
by C-14 accclciatoi mass spcctiomctiy: nonc oldci than 11,OOO C-14 ycais B.P.
Amciican Antiquity 5O(1):136-14O. Ncki od ovih zakl|u•aka su takodc bili
ospoicni od stianc: (b) Staffoid TW, 1i., Haic PI, Cuiiic L, 1ull A1T, Donahuc
D. 199O. Accuiacy of Noith Amciican human skclcton agcs. Quatcinaiy
Rcscaich 34:111-12O.
78. Libby W!. 1963. Accuiacy of iadiocaibon datcs. Scicncc 14O:278-28O.
79. Za nckc od ncdavnih piimcia, vidcti: (a) Kiomci B, Bcckci B. 1993.
Gciman oak and pinc
14
C calibiation, 72OO-9439 BC. Radiocaibon 35(1):125-
135; (b) Pcaison GW, Stuivci M. 1993. High-piccision bidccadal calibiation of
thc iadiocaibon timc scalc, 5OO-25OO BC. Radiocaibon 35(1):25-33; (c) Stuivci
and Biaziunas (icfcicnca 72a); (d) Stuivci M, Pcaison GW. 1993. High-piccision
bidccadal calibiation of thc iadiocaibon timc scalc, AD 195O-5OO BC and 25OO-
6OOO BC. Radiocaibon 35(1):1-23; (c) Stuivci M, Rcimci P1. 1993. Ixtcndcd
14
C
data basc and icviscd CAL!B 3.O
14
C agc calibiation piogiam. Radiocaibon
35(1):215-23O.
8O. Posto|ali su nagovcsta|i da |c divo u Tasmani|i staio 1O.OOO godina, ali su
•in|cnicc po tom pitan|u slabc. \idcti: Ncws itcm. 1995. Living ticc "8OOO ycais
oldci than Chiist"(?). Cication cx Nihilo 17(3):26, 27.
81. (a) Yamaguchi DK. 1986. !ntcipictation of cioss coiiclation bctwccn ticc-
iing sciics. Ticc-Ring Bullctin 46:47-54. Za dal|u diskusi|u vidcti: (b) Biown RH.
1995. Can ticc iings bc uscd to calibiatc iadiocaibon datcs? Oiigins 22:47-52.
82. (a) Monsciud RA. 1986. Timc-sciics analyscs of ticc-iing chionologics.
!oicst Scicncc 32(2):349-372; (b) Yamaguchi (icfcicnca 81).
83. Za dal|u diskusi|u o nckim od pioblcma vczanih za uklapan|c uz pomoc
godova, vidcti icfcicncc 81, 82, i: (a) Baillic MGL, Hillam 1, Biiffa KR, Biown
DM. 1985. Rc-dating thc Inglish ait-histoiical ticc-iing chionologics. Natuic
315:317-319; (b) Bcckci B, Kiomci B. 1993. Thc contincntal ticc-iing iccoid -
absolutc chionology,
14
C calibiation and climatic changc at 11 ka.
Palacogcogiaphy, Palacoclimatology, Palacoccology 1O3:67-71; (c) Soicnscn
HC. 1973. Thc agcs of Biistlcconc pinc. Pcnsc (Spiing/Summci), pp. 15-18; (d)
Poitci RM. 1995. Coiiclating ticc iings (lcttci). Cication Rcscaich Socicty
Quaitcily 31:17O-171.
84. Soicnscn (icfcicnca 83c).
85. Bcckci B. 1993. An 11,OOO-ycai Gciman oak and pinc dcndiochionology
foi iadiocaibon calibiation. Radiocaibon 35(1):2O1-213.
86. Na piimci, vidcti: !bid., slikc 4 i 6.
87. Kiomci and Bcckci (icfcicnca 79a).
88. \idcti sliku 4 u: Bcckci and Kiomci (icfcicnca 83b).
89. Aitkcn p. 1OO (icfcicnca 69a).
9O. (a) Baid I, Hamclin B, !aiibanks RG, Zindlci A. 199O. Calibiation of thc
14
C timcscalc ovci thc past 3O,OOO ycais using mass spcctiomctiic \-Th agcs
fiom Baibados coials. Natuic 345:4O5-41O; (b) Baid I, Ainold M, !aiibanks
RG, Hamclin B. 1993.
23O
Th-
234
\ and
14
C agcs obtaincd by mass spcctiomctiy
on coials. Radiocaibon 35(1):191-199.
91. (a) !ontcs 1-C, Andicws 1N, Caussc C, Gibcit I. 1992. A compaiison of
iadiocaibon and \/Th agcs on contincntal caibonatcs. Radiocaibon 34(3):6O2-
61O; (b) Iiscnhauci A, Wasscibuig G1, Chcn 1H, Bonani G, Collins LB, Zhu
ZR, Wyiwoll KH. 1993. Holoccnc sca-lcvcl dctcimination iclativc to thc
Austialian contincnt: \/Th (T!MS) and
14
C (AMS) dating of coial coics fiom
thc Abiolhos !slands. Iaith and Planctaiy Scicncc Lcttcis 114:529-547; (c)
Ha|das ct al. 1995 (icfcicnca 59c).
92. Rungc ICA, Goh KM, Raftci TA. 1973. Radiocaibon chionology and
pioblcms in its intcipictation foi Quatcinaiy locss dcposits - South Cantcibuiy,
Ncw Zcaland. Soil Scicncc Socicty of Amciica Piocccdings 37:742-746.
93. Tonkin P1, Rungc ICA, !vcs DW. 1974. A study of Latc Plcistoccnc locss
dcposits, South Cantcibuiy, Ncw Zcaland. Pait 2: Palcosols and thcii stiati-
giaphic implications. Quatcinaiy Rcscaich 4:217-231.
94. Za ukazanc pioia•unc, vidcti: (a) Biown RH. 199O. Coiiclation of C-14
agc with thc biblical timc scalc. Oiigins 17:56-65; (b) Biown RH. 1992.
Coiiclation of C-14 agc with ical timc. Cication Rcscaich Socicty Quaitcily
29:45-47; (c) Biown RH. 1994. Compatibility of biblical chionology with C-14
agc. Oiigins 21:66-79.
95. (a) Biown RH. 1979. Thc intcipictation of C-14 datcs. Oiigins 6:3O-44; (b)
Biown RH. 1986.
14
C dcpth piofilcs as indicatois of ticnds of climatc and
14
C/
12
C iatio. Radiocaibon 28(2A):35O-357; (c) Clcmcntson SP. 1974. A ciitical
cxamination of iadiocaibon dating in thc light of dcndiochionological data.
Cication Rcscaich Socicty Quaitcily 1O:229-236; (c) Biown 1994 (icfcicnca
94c).
96. Za picglcd ovc mctodc, vidcti: (a) Daliymplc GB, Lanphcic MA. 1969.
Potassium-aigon dating: piinciplcs, tcchniqucs and applications to gcochionolo-
gy. San !iancisco: W. H. !iccman & Co.; (b) Dickin AP. 1995. Radiogcnic iso-
topc gcology. Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 245-276; (c) !auic,
pp. 66-112 (icfcicnca 69b); (d) !auic G. 1988. Rock agc dctcimination. !n:
Paikci, pp. 549-552 (icfcicnca 69d); (c) Gcyh and Schlcichci, pp. 53-74 (icfc-
icnca 69c).
97. Piostoi ogiani•ava diskusi|u o mctodi
39
Ai-
4O
Ai ko|a |c zasnovana na istim
piincipima. Ona |c mnogo slozcni|a i zahtcva koickci|u nckih tcmpciatuinih
pioblcma. Ova mctoda sc suo•ava sa uobi•a|cnim pioblcmom viska aigona-4O i
diugim komplikaci|ama. Za dal|u diskusi|u, vidcti litciatuiu u okviiu icfcicncc
96, i: (a) Ozima M, Zashu S, Takigami Y, Tuinci G. 1989. Oiigin of thc anoma-
lous
4O
Ai-
39
Ai agc of Zaiic cubic diamonds: cxccss
4O
Ai in piistinc mantlc flu-
ids. Natuic 337:226-229; (b) Richaids 1P, McDougall !. 199O. Gcochionology of
thc Poigcia gold dcposit, Papua Ncw Guinca: icsolving thc cffccts of cxccss
aigon on K-Ai and
4O
Ai/
39
Ai agc cstimatcs foi magmatism and mincialization.
Gcochimica ct Cosmochimica Acta 54:1397-1415; (c) Ross 1G, Mussctt AI.
1976.
4O
Ai/
39
Ai datcs foi spicading iatcs in castcin !ccland. Natuic 259:36-38.
98. Daliymplc and Lanphcic, p. 133 (icfcicnca 96a).
99. McDougall !, Polach HA, Stipp 11. 1969. Ixccss iadiogcnic aigon in young
subaciial basalts fiom thc Auckland volcanic ficld, Ncw Zcaland. Gcochimica ct
Cosmochimica Acta 33:1485-152O.
1OO. Ozima (icfcicnca 97a).
1O1. !auic 1986, p. 69 (icfcicnca 69b).
1O2. Posto|i vi sc takvih piimcia: (a) Hailand, Aimstiong, Cox, Ciaig, Smith,
and Smith (icfcicnca 1O); (b) Kulp 1L. 1961. Gcologic timc scalc. Scicncc
133:11O5-1114.
26O 261
1O3. Hayatsu A. 1979. K-Ai isochion agc of thc Noith Mountain Basalt, Nova
Scotia. Canadian 1ouinal of Iaith Scicnccs 16:973-975.
1O4. Maugci RL. 1977. K-Ai agcs of biotitcs fiom tuffs in Ioccnc iocks of thc
Giccn Rivci, Washakic, and \inta Basins, \tah, Wyoming, and Coloiado.
Contiibutions to Gcology, \nivcisity of Wyoming 15(1):17-41.
1O5. Hckinian R, Chaigncau M, Chcmincc 1L. 1973. Popping iocks and lava
tubcs fiom thc Mid-Atlantic Rift \allcy at 36
o
N. Natuic 245:371-373.
1O6. Daliymplc GB, Mooic 1G. 1968. Aigon-4O: cxccss in submaiinc pillow
basalts fiom Kilauca \olcano, Hawaii. Scicncc 161:1132-1135.
1O7. Damon PI, Kulp 1L. 1958. Ixccss hclium and aigon in bciyl and othci
mincials. Thc Amciican Mincialogist 43:433-459.
1O8. Smith RL, Bailcy RA. 1966. Thc Bandclici Tuff: a study of ash-flow ciup-
tion cyclcs fiom zoncd magma chambcis. Bullctin volcanologiquc 29:83-1O3.
1O9. (a) Dymond 1. 197O. Ixccss aigon in submaiinc basalt pillows. Gcological
Socicty of Amciica Bullctin 81:1229-1232. \idcti takodc: (b) Daliymplc and
Mooic (icfcicnca 1O6).
11O. Misawa K, Tatsumoto M, Daliymplc GB, Yanai K. 1993. An cxticmcly
low \/Pb souicc in thc Moon: \-Th-Pb, Sm-Nd, Rb-Si, and
4O
Ai/
39
Ai isotopic
systcmatics and agc of lunai mctcoiitc Asuka 881757. Gcochimica ct
Cosmochimica Acta 57:4687-47O2.
111. \idcti poglavl|c 19 za diskusi|u o ovom modclu.
112. \pikos tchnikama iadiomctii|skog datiian|a, posto|i nckoliko diugih
mctoda ko|ima sc pokusava izvisiti datiian|c, ukl|u•u|uci clcktonsku spin iczo-
nancu, tcimoluminisccnci|u, molckulaini sat, itd. Ovo su |os pioblcmati•ni|c
mctodc •i|a sc opiavdanost iaspiavl|a. Za komcntaic vczanc za ovc i diugc
mctodc, vidcti: (a) Lcwin R. 1988. Mammoth fiaud cxposcd. Scicncc 242:1246;
(b) Maishall I. 199O. Palcoanthiopology gcts physical. Scicncc 247:798-8O1; (c)
Biown RH. 1985. Amino acid dating. Oiigins 12:8-25.
113. Mogu sc istaci bio|nc od n|ih, ko|i takodc sadizc sumn|ivc intcipictaci|a-
ma. Za diskusi|u o pioblcmima ko|i sc iznosc za konccpt stvaian|a, vidcti: (a)
Haywaid (icfcicnca 16); (b) Moiton GR. 1994, 1995. !oundation, fall and flood:
a haimonization of Gcncsis and scicncc. Dallas, TX: DMD Publishing Co.; (c)
Ross H. 1994. Cication and timc: a biblical and scicntific pcispcctivc on thc cic-
ation-datc contiovcisy. Coloiado Spiings, CO: NavPicss Publishing Gioup; (d)
Wondcily DI. 1987. Ncglcct of gcologic data: scdimcntaiy stiata compaicd with
young-Iaith cicationist wiitings. Hatficld, PA: !ntcidisciplinaiy Biblical
Rcscaich !nstitutc; (c) Young DA. 1988. Chiistianity and thc agc of thc caith.
Giand Rapids, M!: Zondcivan Coipoiation. Za poglcdc ko|i picfciiia|u konccpt
stvaian|a, vidcti: (f) Biown W. !n thc bcginning: compclling cvidcncc foi cication
and thc flood. Phocnix, AZ: Ccntci foi Scicntific Cication; (g) Coffin HG. 1983.
Oiigin by dcsign. Washington DC and Hagcistown, MD: Rcvicw and Hciald
Publishing Assn.; (h) Moiiis 1D. 1994. Thc young caith. Coloiado Spiings, CO:
Mastci Books Division of Cication-Lifc Publishcis; (i) \an Bcbbci M, Tayloi
PS. 1994. Cication and timc: a icpoit on thc Piogicssivc Cicationist book by
Hugh Ross. Mcsa, AZ: Idcn Pioductions; (|) Whitcomb 1C, 1i., Moiiis HM.
1961. Thc Gcncsis flood. Philadclphia: Thc Picsbytciian and Rcfoimcd
Publishing Co.; (k) Woodmoiappc 1. 1993(?). Studics in flood gcology: a compi-
lation of icscaich studics suppoiting cication and thc flood. Distiibutcd by thc
!nstitutc foi Cication Rcscaich, P. O. Box 2667, Il Ca|on, CA 92O21; (l)
Poglavl|a 12, 13 i 15 u ovo| kn|izi.
114. \idcti poglavl|a 13 i 15.
262 263
Slusali smo mnogo o navodno vcliko| staiosti Zcml|c i n|cnih fosila.
Za nckc fosilc dinosauiusa sc kazc da su staii|i od 2OO miliona godina.
Gcolozi datiia|u stcnc u \nutiasko| klisuii Kan|ona Koloiado u Aiizoni
na 1,8 mili|aidi godina, a ob|avl|cno |c da ianc foimc zivota u 1uzno|
Afiici posto|c od pic 3,5 mili|aidc godina. Ovi i mnogi diugi podaci o
vcliko| staiosti, zasnovani su na standaidno| gcolosko| vicmcnsko| skali
(vidcti kolonu 2 na slici 1O.1). Ona pictpostavl|a da |c pic oko 4,6 mili-
|aidi godina doslo do foimiian|a Zcml|c, a zatim |c uslcdilo postcpcno
foimiian|c scdimcntnih stcna za|cdno sa cvoluci|om zivota.
Ovo poglavl|c tictiia ncka pitan|a o tim dugim gcoloskim pciiodima.
Danas sc mnogc gcoloskc piomcnc dcsava|u tako naglo da onc ospo-
iava|u idc|u da su slo|cvi stcna posto|ali tokom cona vicmcna ko|c pict-
postavl|a standaidna gcoloska vicmcnska skala. Tc piomcnc su naio•ito
povczanc sa scdimcntnim slo|cvima Zcml|c.
2
Ovi slo|cvi mogu pictipcti
mnogc piomcnc tokom vicmcna. \oda mozc ciodovati, tianspoitovati i
ponovo nataloziti n|ihovc scdimcntc. Oni mogu potonuti ili biti izdignu-
ti kao iczultat kictan|a stcna ispod n|ih, i mogu sc povccati uslcd
padavina ili dodavan|cm vulkanskog ili diugog matcii|ala.
!ako standaidna gcologi|a pictpostavl|a da |c Zcml|a visc od 4 mili-
|aidc godina staia, ni|c izvcsno da su pivobitni uslovi bili isti kao sto su
danas. Mcdutim, vccina gcologa sc slazc da sc glavni dco kontincnata
foimiiao pic 2,5 mili|aidc godina.
3
!ako ncki gcolozi za po•ctak scdi-
mcntaci|c koiistc vccc podatkc o staiosti,
4
mi ccmo koiistiti cifiu od 2,5
mili|aidc godina, ko|a |c umcicna u odnosu na ovu diskusi|u. Cak i ako
iazmotiimo stopc piomcna samo za fanciozoik (57O miliona godina),
ncslagan|a su |os uvck cksticmno vclika.
!nfoimaci|c ko|c tictiia|u stopc gcoloskih pioccsa nisu uvck tako
picciznc, kao sto sc ncki nada|u. Stavisc, ni|c dobio ckstiapoliiati
picvisc dalcko u pioslost zbog uslova ko|i su mogli biti diuga•i|i. Poicd
toga, ncslagan|a ko|a ccmo navcsti u nastavku, ko|a posto|c izmcdu
danasn|ih posmatian|a i standaidnc gcohionologi|c (gcoloskog vicmc-
na), tako su vclika da svako od tih ncslagan|a ncdvosmislcno ukazu|c da
posto|i ncsklad izmcdu to dvo|c. Stavisc, podaci su gcncialno zasnovani
na noimalnim, nckatastiofi•kim uslovima. Dodavan|c iapidnih, katas-
tiofi•kih piomcna, stvaia ncslagan|a ko|a su mnogo ncpovol|ni|a za stan-
daidnu gcohionologi|u.
Iiozi|a kontincnata
Svaka icka ima svo| dicnazni bascn, mcsto gdc sc voda od kisc saku-
pl|a i kona•no sliva u icku. Kako tc vodc od kisa tcku, onc •csto nosc
ciodovanc (scdimcntnc) •csticc ko|c na ta| na•i stizu do icka i kasni|c do
okcana. \iscstiukim uziman|cm uzoiaka iz ic•nih voda na n|ihovom
uscu, mozcmo pioccniti koli•inu scdimcnta ko|i sc odnosi i stopu ko|om
sc dicnazni bascn ciodu|c. Scdimcntolozi su napiavili takvc pioccnc za
vcliki bio| svctskih icka. Ncki od iczultata nalazc sc u tabcli 15.1.
Ovc stopc na pivi poglcd mogu izglcdati vcoma spoic, ali ako ih pos-
matiamo u okviiu standaidnog gcoloskog vicmcna, od kontincnata nista
nc bi ostalo. Gcolozi su tokom visc godina iazmatiali ovo ncslagan|c.
Koiisccn|cm piosc•nc stopc ciozi|c od 61 milimctia na 1.OOO godina,
5
mnogi gcolozi su istakli da bi Scvcina Amciika bila ciodovana na nivo
moia za "man|c od 1O miliona godina".
6
Diugim ic•ima, sa sadasn|om
stopom ciozi|c, kontincnt Scvcinc Amciikc bio bi ciodovan visc od 25O
puta za 2,5 mili|aidc godina. Naiavno, mi nc mozcmo uzcti ovu analogi-
|u doslovno. Nakon sto bi kontincnti bili |cdnom ciodovani, nista nc bi
ostalo za ponovnu ciozi|u. Mcdutim, ova analogi|a upucu|c na |cdno
pitan|c: Zasto su Zcml|ini kontincnti |os uvck ovdc, ako su tako staii?
Na|man|a stopa data u tabcli 15.1 |cstc 1 milimctai na 1.OOO godina.
Kontincnti su u pioscku 623 mctia iznad nivoa moia. Sa piosc•nom
stopom od samo 1 milimctia na 1.OOO godina, oni bi bili ciodovani na
nivo moia za 623 miliona godina. \ pciiodu od minimalnih 2,5 mili|aidi
godina, pictpostavl|cnih za posto|an|c Zcml|inih kontincnata, ova
cksticmno niska stopa ciozi|c ciodovala bi kontincntc na nivo moia
•ctiii puta. Ali, oni su |os uvck tu, a nckc ickc visc ciozi|u •ck 1.35O puta
bizc (tabcla 15.1). Govoicci o ovim iapidnim stopama, gcolog B. W.
Spaiks sa Kcmbiidza, komcntaiisc: "Nckc od tih stopa su o•iglcdno
zapan|u|ucc; Zuta (\ang-Ho) icka mozc iziavnati podiu•|c, sa
piosc•nom visinom kao sto |c ono Mont Ivcicsta, za 1O miliona godi-
na."
7
Ncslagan|c |c naio•ito zna•a|no kada sc iazmatia|u planinski vcnci
kao sto su Kalcdonidi u zapadno| Iviopi i Apala•i na istoku Scvcinc
Amciikc, za ko|c gcolozi pictpostavl|a|u da su nckoliko stotina miliona
godina staii. Zasto su ovi vcnci |os uvck ovdc, ako su tako staii?
264 265
15. Neka geoIoska pitanja o
geoIoskom vremenu
Mi •csto otkiivamo ono sto zclimo,
nalazcn|cm onoga sto nc zclimo.
- Scm|ucl Smili
1
Stopc ciozi|c su vccc kod visih planina i man|c u icgionima sa man|c
icl|cfa.
8
Na Hidiogiafskom vcncu u Papua Novo| Gvinc|i, istiaziva•i su
zabclczili stopc ciozi|c od 8O milimctaia na 1.OOO godina blizu nivoa
moia i 52O milimctaia na 1.OOO godina na visini od 975 mctaia.
9
!stiaziva•i izvcstava|u o stopama od 92O milimctaia na 1.OOO godina na
planinama na gianici Gvatcmala-Mcksiko,
1O
dok |c na Himala|ima
zabclczcna stopa od 1.OOO milimctaia na 1.OOO godina.
11
\ icgionu
Mont Raincia u dizavi \asington stopc ciozi|c dostizu 8.OOO milimctaia
na 1.OOO godina.
12
\ciovatno na|vcca zabclczcna icgionalna stopa |c
19.OOO milimctaia na 1.OOO godina kod vulkana u Papua Novo| Gvinc|i.
13
Mnogo zna•a|ni|a od svih ovih iapidnih stopa |cstc svcobuhvatna
piosc•na stopa, ko|a odiazava dugotia|nc cfcktc na kontincntima.
Slcdcci na•in na ko|i sc mogu posmatiati stopc ciozi|c zasnovan |c na
dcsctak ili visc studi|a pioccnc kako iapidno scdimcnti sa kontincnata
dospcva|u u okcan. Rckc nosc vccinu scdimcnata sa kontincnata. \ctai
i glc•cii tianspoitu|u malo scdimcnta, kao i talasi ko|i udaia|u u obalc
kontincnata. \kupnc pioccnc za cco svct zasniva|u sc uglavnom na
ukupno| koli•ini scdimcnata ko|c ickc nosc kada sc uliva|u u okcanc.
Pioccnc vaiiia|u od 8.OOO miliona do 58.OOO miliona mctii•kih tona
godisn|c (vidcti tabclu 15.2). Mnogc pioccnc nc uzima|u o obzii tovai
ko|i |c picdstavl|cn scdimcntom ko|i sc kotil|a ili vu•c duz koiita ickc i
ko|i ni|c lako odicditi. Nckada sc ova| ic•ni tovai pioizvol|no pioccn|u-
|c na 1O´, posto ga |c vcoma tcsko izmciiti.
14
Ob|avl|cni iczultati su
o•iglcdno mali, |ci noimalnc pioccduic mcicn|a nc uzima|u u obzii
ictkc katastiofi•kc dogada|c tokom ko|ih sc tianspoit zna•a|no
povccava. Piosc•na stopa za dcsctak studi|a ob|avl|cnih u tabcli 15.2,
iznosi 24.1O8 miliona mctii•kih tona godisn|c. Pii ovo| stopi, piosc•na
visina svctskih kontincnata (623 mctia) iznad nivoa moia bila bi
ciodovana za oko 9,6 miliona godina,
15
sto |c blisko cifii od 1O miliona
godina dobi|cno| iani|c za Scvcinu Amciiku.
Gcolozi •csto ukazu|u da planinc |os uvck posto|c zbog izdizan|a ko|c
ih stalno odozdo obnavl|a.
16
!ako sc planinc izdizu (vidcti u nastavku),
pioccs izdizan|a i ciozi|c nc mogu dugo ici za|cdno bcz ciodovan|a slo-
|cva gcoloskog stuba sadizanog u n|cmu. Samo |cdna komplctna cpizo-
da izdizan|a i ciozi|c scdimcntnih slo|cva, od ko|ih bi ncki bili izdignuti
sa svo|ih lokaci|a ispod nivoa moia, potpuno bi ih climinisala. Danasn|c
stopc ciozi|c bi bizo uklonilc scdimcntc sa planinskih vcnaca, kao i sa
diugih lokalitcta, pa ipak su i oni navodno staii, i mladi scdimcnti, dobio
266 267
Wfj.Ip
Wboh.Ip
Hboh
Sjob!j!Spob!v!Bmqjnb
Tbo!Ivbo!)TBE*
Jsbwbej
Ujhbs
Jtfs
Ujcfs
Joevt
Kboh.df
Qp
Hbspo!j!Lpmpsbep
Bnb{po
Bejea
Tbwbob
Qpupnbl
Ojm
Tfob
Lpoflujlbu
2/461
:11
671
451
451
391
371
351
2:1
291
281
231
211
82
76
44
26
24
8
2
SFLB
QSPTF_OP
J[EVCMKJWBOKF
)nn02/111!hpe/*
SFLB
QSPTF_OP
J[EVCMKJWBOKF
)nn02/111!hpe/*
TABILA 15.1 - Iiozi|a nckih vccih icka na svctu.
Zasnovano na: (a) Spaiks, p. 5O9 (icfcicnca 7); takodc na kalkulaci|ama iz (b)
Hollcman 1N. 1968. Thc scdimcnt yicld of ma|oi iivcis of thc woild. Watci Rcsouiccs
Rcscaich 4:737-747; i (c) Milliman and Syvitski (icfcicnca 18d).
BVUPS!)Hpejob!sbeb*!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!NJMJPOJ!NFUSJ_LJI!UPOB!HPEJ\OKF
Gpvsojfs!)2:71*
Hjmmvmz!)2:66*
Ipmmfnbo!)2:79*
Ipmnft!)2:76*
Kbotfo!boe!Qbjoufs!)2:85*
Lvfofo!)2:61*
Mpqbujo!)2:63*
NdMfoobo!)2::4*
Njmmjnbo!boe!Nfbef!)2:94*
Njmmjnbo!boe!Tzwjutlj!)2::3*
Qfdijopw!)2:6:*
Tdivnn!)2:74*
69/211
42/911
29/411
9/111
37/811
43/611
23/811
32/111
26/611
31/111
35/311
31/611
TABILA 15.2 - Nckc pioccnc stopa sa ko|ima scdimcnti dolazc u okcanc.
(a) Hollcman (tabcla 15.1); (b) Holmcs A. Piinciplcs of physical gcology. Rcv. cd.
Ncw Yoik: Ronald Picss Co., p. 514; (c) 1anscn 1ML, Paintci RB. 1974. Picdicting scdi-
mcnt yicld fiom climatc and topogiaphy. 1ouinal of Hydiology 21:371-38O; (d) McLcnnan
(icfcicnca 18c); (c) Milliman 1D, Mcadc RH. 1983. Woildwidc dclivciy of iivci scdimcnt
to thc occan. 1ouinal of Gcology 91:1-21; (f) Milliman and Syvitski (icfcicnca 18d).
zastupl|cni.
17
\ kontckstu dugih gcoloskih pciioda i iapidnih stopa cioz-
i|c, obnavl|an|c planina putcm izdizan|a nc izglcda kao icscn|c.
Ncki su pokusali da pomiic piosc•nc stopc ciozi|c sa gcoloskim vic-
mcnom tako sto su u pioia•un ukl|u•ili l|udskc aktivnosti, naio•ito
pol|opiivicdnc aktivnosti, ko|c bi povccalc stopu ciozi|c, •incci tako da
sadasn|c stopc budu ncvciovatno vclikc. Takva ob|asn|cn|a mogu malo
u•initi u icsavan|u ovog pioblcma. Studi|c ukazu|u da bi pol|opiivicdnc
aktivnosti samo udvostiu•ilc stopu globalnc ciozi|c.
18
!pak, faktoi |c
zna•a|an. Iliminisan|cm •ovckovog bavl|cn|a pol|opiivicdom, ko|c |c
bilo man|c u pioslosti, kontincnti bi bili ciodovani na nivo moia za oko
2O miliona godina, umcsto za 1O miliona godina. Ali to nc mozc ob|asni-
ti posto|an|c kontincnata ko|i su navodno staii 2,5 mili|aidc godina, i ko|i
bi, po analogi|i, bcz piisustva pol|opiivicdc mogli biti ciodovani do
nivoa moia 125 puta u tom vicmcnskom pciiodu.
Diugi su pictpostavili da |c suvl|a klima u pioslosti iczultovala ma-
n|im ciozionim stopama. Mcdutim, bu|na vcgctaci|a ko|a |c o•iglcdna u
vclikom dclu fosilnog zapisa ukazu|c na ncsto vlazni|c uslovc u pioslosti,
a pioccnc o globalnim padavinama ukazu|u na piomcnl|ivc, ali umcicni-
|c ili ncznatno vlazni|c uslovc tokom zadn|ih 3 mili|aidi godina cvolu-
cionog vicmcna.
19
Takodc pioblcmati•no za dugc gcoloskc pciiodc |csu odicdcnc
povisinc za ko|c sc smatia da su vcoma staic, a ko|c pokazu|u malo ili ni
malo tiagova ciozi|c. Onc sc piuza|u picko zna•a|nih podiu•|a i nc da|u
dokazc da su ikada imalc diugc slo|cvc iznad n|ih. Piimci |c Kcngciu
ostivo (|ugozapadna Austiali|a), ko|c |c dugo oko 14O kilomctaia i
siioko 6O kilomctaia. N|cgova povisina sc pioccn|u|c da |c bai 16O mi-
liona godina staia, sto |c utvidcno na osnovu fosila i kali|um-aigon
mctodc datiian|a.
2O
Kada sam |a obisao to ostivo, bio sam izncnadcn
izuzctnom zaiavn|cnoscu vcccg dcla ovog podiu•|a. Slika 15.1 piikazu|c
samo mali dco ovog icgiona glcdano sa Kingskot zaliva. Kako |c ova
povisina mogla ovakva da opstanc tokom 16O miliona godina, a da na
n|u nc dclu|c ciozi|a?
21
Za to pictpostavl|cno vicmc, koiigovano
pol|opiivicdnim aktivnostima, danasn|c stopc ciozi|c uklonilc bi pct
kilomctaia dcbclc slo|cvc scdimcnata. Mozda Kcngciu ostivo ni|c 16O
miliona godina staio.
\ulkanska aktivnost
Scdimcntni slo|cvi na Zcml|i otkiiva|u mnogo man|c dokaza o vul-
kansko| aktivnosti ncgo sto bi sc o•ckivalo tokom cona gcoloskog vic-
mcna pictpostavl|cnih za dugu istoii|u Zcml|c. \ulkani oslobada|u
iazli•itc pioduktc, kao sto su lava, pcpco, gai, itd. 1cdna ciupci|a sa bilo
kog lokalitcta u stan|u |c da izbaci matcii|al zapicminc i do nckoliko
kubnih kilomctaia. Pic nckoliko godina, koiisccn|cm vcoma umcicnc
cific da svi vulkani na Zcml|i izbacu|u godisn|c u pioscku |cdan kubni
kilomctai vulkanskog matcii|ala, gcolozi su pioccnili da bi za 3,5 mili-
|aidi godina ccla plancta Zcml|a bila pickiivcna slo|cm vulkanskog
matcii|ala dcbclim scdam kilomctaia. Posto sadasn|a koli•ina ukazu|c
na vcoma mali dco tog iznosa, zakl|u•cno |c da ova stopa vulkanskc
aktivnosti moia biti pogicsna.
22
!zglcda da danasn|i vulkani na Zcml|i godisn|c oslobada|u u pioscku
oko •ctiii kubna kilomctia matcii|ala. 1cdna vclika vulkanska ciupci|a
mozc osloboditi ogiomnu zapicminu matcii|ala. \ulkan Tamboia
(!ndonczi|a, 1815. godinc) izbacio |c 1OO-3OO kubnih kilomctaia matcii-
|ala; Kiakatoa (!ndonczi|a, 1883. godinc), 6-18 kubnih kilomctaia; i
Katmai (Al|aska, 1912. godinc), 2O kubnih kilomctaia.
23
Pioccna na
osnovu samo vccih vulkanskih ciupci|a tokom •ctiii dcccni|c (194O-
198O) ukazu|c na piosck od tii kubna kilomctia godisn|c.
24
Ova cifia nc
ukl|u•u|c mnostvo man|ih ciupci|a ko|c sc dcsava|u pciiodi•no na
Hava|ima, !ndonczi|i, Ccntialno| i 1uzno| Amciici, !slandu, !tali|i, itd.
268 269
SL!KA 15.1 - Poglcd sa Kingskot zaliva na dco Kcngciu ostiva, |uzna Austiali|a.
Opsta zaiavn|cnost ovog ostiva mozc sc vidcti sa ovog zaliva. Za povisinu ovog
ostiva pictpostavl|a sc da |c bai 16O miliona godina staia, a za to vicmc bi ona
odavno bila ciodovana.
Zato |c bila pictpostavl|cna piosc•na zapicmina od •ctiii kubna kilomc-
tia godisn|c.
25
Klasi•an iad poznatog iuskog gcohcmi•aia A. B. Ronova ukazu|c da
povisina Zcml|c sadizi 135 miliona kubnih kilomctaia scdimcnata
vulkanskog poickla, ili 14,4´ od pioccn|cnc ukupnc zapicminc scdimc-
nata na Zcml|i.
26
!ako |c cifia od 135 miliona kubnih kilomctaia vulkan-
skih piodukata impicsivna, to ni|c mnogo u odnosu na ono sto bismo
o•ckivali na osnovu standaidnc gcoloskc vicmcnskc skalc. Kada bi sc
danasn|a stopa piodukci|c vulkanskog matcii|ala pioduzila na 2,5 mili-
|aidc godina, bilo bi 74 puta visc vulkanskog matcii|ala ncgo sto sad
imamo. To bi bio slo| vulkanskog matcii|ala sa dcbl|inom vccom od 19
kilomctaia picko cclc Zcml|inc povisinc. \klan|an|c ovog matcii|ala
putcm ciozi|c, nc picdstavl|a dobio icscn|c za onc ko|i vciu|u u dugc
gcoloskc pciiodc. Iiozi|a mozc samo picnositi vulkanski matcii|al sa
|cdnog mcsta na diugo. Ncki takodc mogu ukazati na uklan|an|c matc-
ii|ala ton|cn|cm u zcml|u, kao u slu•a|u modcla tcktonikc plo•a, ali •ak
ni to nc izglcda kao icscn|c. \klan|an|c vulkanskog matcii|ala takodc bi
climinisalo i diugc gcoloskc slo|cvc ko|i ih sadizc. !pak |c gcoloski stub,
ko|i sadizi ova| vulkanski matcii|al, |os uvck dobio zastupl|cn siiom
svcta. Mozda vulkani ipak nisu izbacivali svo| matcii|al tokom 2,5 mili-
|aidc godina.
!zdizan|c planina
Takozvano "•visto tlo" pod nasim nogama ni|c uvck tako •visto kako
to mi obi•no pictpostavl|amo. Piccizna mcicn|a ukazu|u da sc ncka
podiu•|a kontincnata polagano izdizu, a da diuga tonu. \cliki planinski
vcnci na Zcml|i sc polagano izdizu sa stopom od nckoliko milimctaia
godisn|c. To sc mozc odicditi kioz piccizna diicktna mcicn|a,
odicdivan|cm ta•nc visinc planinc u datom ticnutku i ponovnim mcic-
n|cm tc visinc nakon nckoliko godina. Pictpostavl|a sc da sc planinc gc-
ncialno izdizu sa stopom od oko 7,6 milimctaia godisn|c.
27
Alpi u ccn-
tialno| Sva|caisko| sc izdizu mnogo spoii|c, sa stopom od 1 do 1,5
milimctaia godisn|c.
28
!stiazivan|a ukazu|u na stopc od 1O milimctaia
godisn|c za Apala•c i 1-1O milimctaia godisn|c za Stcnovitc planinc.
29
Ni|c mi poznato ni|cdno piccizno mcicn|c za Himala|c; mcdutim, na
osnovu nalaza fosila vcoma mladih tiopskih bil|aka i nosoioga na visini
od 5.OOO mctaia, i na osnovu nagnutih slo|cva, pioccn|u|u sc stopc
izdizan|a od |cdnog do pct milimctaia godisn|c, pictpostavl|a|uci kon-
stantnc uslovc tokom dugih pciioda. Takodc |c ukazano da sc Tibct
izdizc sli•nom stopom. Na osnovu stiuktuic planinc i podataka o ciozi-
|i, istiaziva•i su ukazali na stopu izdizan|a od oko tii milimctia godisn|c
za ccntialnc Andc.
3O
Dclovi 1uznih Alpa na Novom Zclandu izdizu sc sa
stopom od 17 milimctaia godisn|c.
31
\ciovatno na|vccc postcpcno (nc-
katastiofi•ko) izdizan|c planina |c poznato u 1apanu, gdc su istiaziva•i
zabclczili izdizan|c od 72 milimctia tokom pciioda od 27 godina.
32
Nc mozc sc ici dalcko u pioslost sa sadasn|im iapidnim stopama
izdizan|a planina bcz nailazcn|a na tcskocc. \ziman|cm piosc•nc stopc
od pct milimctaia godisn|c, dosli bi do planina visokih 5OO kilomctaia za
samo 1OO miliona godina.
Niti mozcmo icsiti ovo ncslagan|c ukazivan|cm da sc planinc ciodu-
|u tako iapidno kao sto sc izdizu. Stopa izdizan|a (oko pct milimctaia
godisn|c) |c visc od sto puta vcca ncgo pioccn|cnc stopc ciozi|c pic
napictka pol|opiivicdc (oko O,O3 milimctia godisn|c). Kako |c picthod-
no ic•cno, ciozi|a |c vcca u planinskim icgionima i postcpcno sc sma-
n|u|c u nizim picdclima; daklc, sto visc planinc, to vcca ciozi|a.
Mcdutim, kalkulaci|c pokazu|u da dclovan|c ciozi|c za|cdno sa onim sto
sc naziva "tipi•na stopa izdizan|a planina" od 1O milimctaia godisn|c,
dalo bi planinc visokc 45 kilomctaia.
33
To |c pct puta visc od na|viscg
planinskog viha na svctu, Mont Ivcicsta. Nckoliko istiaziva•a |c ana-
liziialo pioblcm iclativno spoiih stopa ciozi|a u odnosu na bizc stopc
izdizan|a planina
34
i pokusalo da ob|asnc ovo ncslagan|c, pictpostavl|a-
|uci da smo mi sada vciovatno u pciiodu ncobi•no vclikog izdizan|a
planina (|cdan oblik cpizodizma).
Dal|i izazov standaidno| gcohionologi|i dolazi od •in|cnicc da ako sc
planinc izdizu sa sadasn|im stopama ili •ak mnogo spoii|c, onda bi
gcoloski stub, ukl|u•u|uci nizc dclovc, za ko|c gcolozi tvidc da su visc
stotina do hil|ada miliona godina staii, bio odavno izdignut i ciodovan.
!pak, ovi navodno staii|i dclovi gcoloskog stuba, za|cdno sa mladim,
dobio su zastupl|cni na planinama i kontincntima, sto sc lako mozc
uo•iti posmatian|cm na tcicnu ili na gcoloskim kaitama. Planinc, gdc su
ciozi|a i izdizan|c vcoma iapidni, nc izglcda|u da su piosli kioz •ak
ni|cdan komplctan ciklus izdizan|a i ciozi|c. Pa ipak, ako su sadasn|c
stopc ciozi|c i izdizan|a planina dclovalc u pioslosti, po analogi|i bismo
mogli o•ckivati stotinc ciklusa izdizan|a i ciozi|c tokom pictpostavl|cnog
gcoloskog vicmcna.
Zakl|u•ci
\o•cnc stopc ciozi|c, izbacivan|a vulkanskog matcii|ala i izdizan|a
planina, izglcda|u picvisc vclikc da bi sc moglc uklopiti u standaidnu
gcolosku vicmcnsku skalu od nckoliko mili|aidi godina iazvo|a scdi-
mcntnih slo|cva Zcml|c i cvoluci|c zivotnih foimi pionadcnih u n|ima.
Ncslagan|a nisu mala (vidcti tabclu 15.3) i nc mogu sc lako odbaciti. Nc
o•cku|c sc da su uslovi bili obavczno konstantni u pioslosti, pa sc nc
mozc pictpostaviti da su stopc bilc istc tokom cona vicmcna. Takvc
stopc piomcna moglc su biti bizc ili spoii|c, a podaci iz tabclc 15.3
piikazu|u kako posto|c vclika ncslagan|a kada sc upoicdc danasn|c stopc
27O 271
odicdcnih pioccsa sa gcoloskom vicmcnskom skalom. Gcolozi su
ponudili iazli•ita ob|asn|cn|a da bi pomiiili ovc podatkc, ali ona
ukl|u•u|u ncpiihvatl|iv nivo pictpostavki.
Sa diugc stianc, ncki takodc mogu tviditi da su nckc od tih stopa
picvisc spoic da bi moglc uklopiti posto|ccu ciozi|u, vulkanizam i
izdizan|c planina u man|c od 1O.OOO goduna ko|c zagovaia modcl
stvaian|a. To ni|c mnogo |ak aigumcnt, |ci sastavni dco modcla stvaia-
n|a |cstc katastiofa, globalni Potop, za •i|c vicmc mi mozcmo o•ckivati
diamati•no povccan|c stopa svakog od tih faktoia. Mada |c nasc znan|c
o to| |cdinstvcno| poplavi picvisc slabo da bi nam omogucilo visc pio-
ccn|ivan|a, novi|i ticndovi u gcologi|i, u poglcdu katastiofi•kih ob|asn|c-
n|a, da|u nam nckc nagovcsta|c kako su sc nckc od tih piomcna moglc
naglo dcsiti.
35
Ncki mogu pokusati da pomiic sadasn|c iapidnc stopc piomcna sa
gcoloskim vicmcnom, ukazu|uci na man|c stopc u pioslosti ili na ciklusc
iapidnc i slabi|c aktivnosti. Mcdutim, ncki od tih faktoia opciisu sa bio|-
kama ko|c su stotinama puta man|c od onih danas. Tcsko |c zamisliti
takvo stan|c na Zcml|i, ko|c |c dovol|no sli•no danasn|cm, da bi sc ob|as-
nilc vistc zivota pionadcnc u fosilnom zapisu. Na piimci, fosilnc sumc
iz pioslosti takodc su zahtcvalc zna•a|nu koli•inu vlagc kao i onc danas.
Stavisc, spoii|c piomcnc u pioslosti su u supiotnosti sa opstim
gcoloskim sccnaiiom da |c Zcml|a bila mnogo aktivni|a tokom svo|c
ianc istoii|c.
36
Gcolozi smatia|u da |c nckada bilo mnogo visc usi|anih
tokova i vulkanskc aktivnosti. Mogu li gcoloska ob|asn|cn|a picokicnuti
ova| modcl i pictpostaviti da su piomcnc danas mnogo bizc? Na zalost,
takav ticnd |c u supiotnosti sa onim sto bismo o•ckivali od cvolucionog
modcla. Ta| modcl sc poziva na pivobitnu usi|anu Zcml|u ko|a sc hladi-
la do mnogo stabilni|ih uslova, dok su sc stopc gcoloskih piomcna sma-
n|ivalc tokom vicmcna, svaka na svo| na•in, u piavcu iavnotczc.
1cdno pitan|c ko|c sc stalno ponavl|a kada iazmatiamo sadasn|c
stopc ciozi|c i izdizan|a planina |cstc, zasto |c tako mnogo ostalo od
gcoloskog stuba ako su sc takvi pioccsi odigiavali tokom mili|aidi godi-
na. Mcdutim, sadasn|c stopc gcoloskih piomcna mogu sc uklopiti u kon-
ccpt ncdavnog stvaian|a i katastiofi•kog Potopa. Opada|ucc vodc
Potopa ostavilc su zna•a|an dco gcoloskog stuba na svom mcstu. \ kon-
tckstu Potopa, iclativno malc stopc ciozi|c, vulkanizma i izdizan|a pla-
nina, ko|c danas posmatiamo, mogu picdstavl|ati ono sto |c picostalo od
tog katastiofi•kog dogada|a.
Sadasn|c stopc gcoloskih piomcna |asno ospoiava|u opiavdanost
standaidnc gcoloskc vicmcnskc skalc.
L!TIRAT\RA
1. Smilcs S. n.d. Sclf-hclp, chaptci 11. Citiiano u: Mackay AL. 1991. A dic-
tionaiy of scicntific quotations. Biistol and Philadclphia: !nstitutc of Physics
Publishing, p. 225.
2. Za mnogo opsiini|u diskusi|u o ovim i sli•nim faktoiima, vidcti: Roth AA.
1986. Somc qucstions about gcochionology. Oiigins 13:64-85. Poglavl|c 3 ovog
iada, ko|c govoii o akumulaci|i scdimcnata, zahtcva novc podatkc.
3. (a) Huggctt R. 199O. Catastiophism: systcms of Iaith histoiy. London, NY,
and Mclbouinc: Idwaid Ainold, p. 232; (b) Ki önci A. 1985. Ivolution of thc
Aichcan contincntal ciust. Annual Rcvicw of Iaith and Planctaiy Scicnccs
13:49-74; (c) McLcnnan SM, Tayloi SR. 1982. Gcochcmical constiaints on thc
giowth of thc contincntal ciust. 1ouinal of Gcology 9O:347-361; (d) McLcnnan
SM, Tayloi SR. 1983. Contincntal ficcboaid, scdimcntation iatcs and giowth of
contincntal ciust. Natuic 3O6:169-172; (c) Tayloi SR, McLcnnan SM. 1985. Thc
contincntal ciust: its composition and cvolution: an cxamination of thc gco-
chcmical iccoid picscivcd in scdimcntaiy iocks. Hallam A, cditoi. Gcoscicncc
tcxts. Oxfoid, London, and Idinbuigh: Blackwcll Scicntific Publications, pp.
234-239; (f) \cizci 1, 1anscn SL. 1979. Bascmcnt and scdimcntaiy iccycling and
contincntal cvolution. 1ouinal of Gcology 87:341-37O.
4. Na piimci, Gaiicls RM, Mackcnzic !T. 1971. Ivolution of scdimcntaiy
iocks. NY: W.W. Noiton & Co., p. 26O.
5. 1udson S, Rittci D!. 1964. Ratcs of icgional dcnudation in thc \nitcd
Statcs. 1ouinal of Gcophysical Rcscaich 69:3395-34O1.
6. (a) Dott RH, 1i., Battcn RL. 1988. Ivolution of thc Iaith. 4th cd. NY, St.
Louis, and San !iancisco: McGiaw-Hill Book Co., p. 155. Diugi ko|i su koiistili
ovc istc vicdnosti su: (b) Gaiicls and Mackcnzic, p. 114 (icfcicnca 4); (c) Gilluly
1. 1955. Gcologic contiasts bctwccn contincnts and occan basins. !n: Poldcivaait
272 273
Ebob|okf!tupqf!fsp{jkf!lpoujofobub
Ebob|okf!tupqf!j{cbdjwbokb!
wvmlbotlph!nbufsjkbmb
Ebob|okf!tupqf!j{ej{bokb!qmbojob
Lpoujofouj! cj! cjmj! fspepwboj! 236! qvub! ep
ojwpb!npsb!!{b!3-6!njmjkbsef!hpejob
[b!3-6!njmjkbsef!hpejob!cjmp!cj!j{cb•fop!85
qvub! wj|f! wvmlbotlph! nbufsjkb! pe! poph
lpkfh!ebobt!jnbnp
Qmbojotlj! wfodj! cj! eptujhmj! wjtjov! pe! 611
ljmpnfubsb!{b!211!njmjpob!hpejob
Jmvtusbdjkb!tufqfob!ofqpevebsoptuj!blp
cj!ebob|okj!vtmpwj!qsfpwmbebwbmj
GBLUPS
TABILA 15.3 - !aktoii ko|i opovigava|u standaidnu gcohionologi|u
A, cditoi. Ciust of thc Iaith. Gcological Socicty of Amciica Spccial Papci 62:7-
18; (d) Schumm SA. 1963. Thc dispaiity bctwccn picscnt iatcs of dcnudation
and oiogcny. Shoitci contiibutions to gcncial gcology. \S Gcological Suivcy
Piofcssional Papci 454-H.
7. Spaiks BW. 1986. Gcomoiphology. 3d cd. Bcavci SH, cditoi. Gcogiaphics
foi advanccd study. London and NY: Longman Gioup, p. 51O.
8. (a) Ahncit !. 197O. !unctional iclationships bctwccn dcnudation, iclicf, and
uplift in laigc mid-latitudc diainagc basins. Amciican 1ouinal of Scicncc
268:243-263; (b) Bloom AL. 1971. Thc Papuan pcncplain pioblcm: a mathcma-
tical cxcicisc. Gcological Socicty of Amciica Abstiacts with Piogiams 3(7):5O7-
5O8; (c) Schumm (icfcicnca 6d).
9. Ruxton BP, McDougall !. 1967. Dcnudation iatcs in noithcast Papua fiom
potassium-aigon dating of lavas. Amciican 1ouinal of Scicncc 265:545-561.
1O. Coibcl 1. 1959. \itcssc dc L`ciosion. Zcitschiift f üi Gcomoiphologic 3:1-
28.
11. Mcnaid HW. 1961. Somc iatcs of icgional ciosion. 1ouinal of Gcology
69:154-161.
12. Mills HH. 1976. Istimatcd ciosion iatcs on Mount Rainici, Washington.
Gcology 4:4O1-4O6.
13. Ollici CD, Biown M1!. 1971. Iiosion of a young volcano in Ncw Guinca.
Zcitschiift füi Gcomoiphologic 15:12-28.
14. (a) Blatt H, Middlcton G, Muiiay R. 198O. Oiigin of scdimcntaiy iocks. 2d
cd. Inglcwood Cliffs, N1: Picnticc-Hall, p. 36; (b) Schumm (icfcicnca 6d).
15. Povisina nasih kontincnata iznosi oko 148.429.OOO kvadiatnih kilomctaia.
Sa piosc•nom visinom od 623 mctia, mi imamo zapicminu iznad nivoa moia od
92.471.269 kubnih kilomctaia. Piimcn|u|uci pioccn|cnu piosc•nu gustinu od 2,5
g/cm
3
za stcnc, dobi|amo 231.171 x 1O
12
tona. Kada sc to podcli sa 24.1O8 x 1O
6
tona scdimcnata ko|cg godisn|c nosc svc ickc svcta za|cdno u okcanc, dobi|amo
piosc•no vicmc od 9,582 miliona godina za ko|c bi svi kontincnti bili ciodovani.
Po analogi|i, za 2,5 mili|aidc godina, ovom stopom bi svi kontincnti bili
ciodovani 261 put (2,5 mili|aidc podcl|cno sa 9,582 miliona).
16. Na piimci: Blatt, Middlcton, and Muiiay, p. 18 (icfcicnca 14a).
17. Staii|ih scdimcnata nc bi ticbalo uopstc da budc. Svi scdimcntni
(ukl|u•u|uci vclikc zapicminc ko|c sc nalazc ispod nivoa moia) bili bi ciodovani
visc puta. \kupni svctski scdimcnti iznosc 2,4 x 1O
18
tona. Rckc su pic iazvo|a
pol|opiivicdc nosilc otpiilikc 1 x 1O
1O
tona scdimcnata godisn|c; tako bi
piosc•an ciklus bio: 2,4 x 1O
18
tona podcl|cno sa 1O x 1O
9
godisn|c, sto |c |cdnako
24O miliona godina ili 1O punih ciklusa za ciozi|u svih scdimcnata tokom 2,5 mi-
li|aidi godina. Ovo |c umcicna cifia; ncki ukazu|u na piciadivan|c scdimcnata
"tii do dcsct puta od goin|cg kambii|uma" ([a] Blatt, Middlcton, and Muiiay, pp.
35-38; icfcicnca 14a). Stavisc, zaostali scdimcnti po |cdinici vicmcna su mnogo
zastupl|cni|i u nckim staii|im pciiodima (na piimci, u siluiu i dcvonu) ncgo u
onim mladim (od kaibona do kicdc) (vidcti: [b] Raup DM. 1976. Spccics divci-
sity in thc Phanciozoic: an intcipictation. Palcobiology 2:289-297). Zbog toga
ncki ukazu|u na dvc cikli•nc scii|c piomcna ciozionih stopa u fanciozoiku (to
|cst, [c] Gicgoi CB. 197O. Dcnudation of thc contincnts. Natuic 228:273-275).
Ova| piimci |c u supiotnosti sa sugcsti|om da |c piciadivan|c scdimcnata odgo-
voino za malu zapicminu staii|ih scdimcnata. Takodc, nasi scdimcntni bascni
ima|u tcndcnci|u da budu man|i u svo|im dubl|im icgionima, •imc sc sman|u|c
zapicmina don|ih (staii|ih) scdimcnata. Ncki takodc pictpostavl|a|u da |c mnogo
visc scdimcnata, ko|c danas imamo, pioizvcdcno u pioslosti od gianitnih stcna,
i da |c samo mali dco ostao. Scdimcntni su mogli biti piciadcni nckoliko puta u
gianitnc stcnc. \ciovatno na|ozbil|ni|i pioblcm ovc vistc modcla |cstc hcmi|sko
ncslagan|c izmcdu scdimcnata i Zcml|inc gianitnc koic. Gianitni tip stcna (mag-
matska stcna) ima u pioscku za |cdnu polovinu visc kalci|uma u poicdcn|u sa
scdimcntnim stcnama, tii puta visc natii|uma, i ncsto man|c od |cdnog stotog
dcla visc ugl|cnika. Za podatkc i dal|u diskusi|u, vidcti: (d) Gaiicls and
Mackcnzic, pp. 237, 243, 248 (icfcicnca 4); (c) Mason B, Mooic CB. 1982.
Piinciplcs of gcochcmistiy. 4th cd. NY, Chichcstci and Toionto: 1ohn Wilcy &
Sons, pp. 44, 152-153; (f) Pctti|ohn !1. 1975. Scdimcntaiy iocks. 3id cd. NY, San
!iancisco, and London: Haipci & Row, pp. 21-22; (g) Ronov AB, Yaioshcvsky
AA. 1969. Chcmical composition of thc Iaith`s ciust. !n: Hait P1, cditoi. Thc
Iaith`s ciust and uppci mantlc: stiuctuic, dynamic pioccsscs, and thcii iclation
to dccp-scatcd gcological phcnomcna. Amciican Gcophysical \nion,
Gcophysical Monogiaph 13:37-57; (h) Othman DB, Whitc WM, Patchctt 1.
1989. Thc gcochcmistiy of maiinc scdimcnts, island aic magma gcncsis, and
ciust-mantlc iccycling. Iaith and Planctaiy Scicncc Lcttcis 94:1-21. Kalkulaci|c
zasnovanc na pictpostavci nastanka svih scdimcntnih stcna od magmatskih stcna
da|c iczultatc ko|i nisu koicktni. Ticba|u sc uzcti onc pioccnc ko|c su zasnovanc
na konkictnim mcicn|ima scdimcntnih stcna. \coma |c tcsko ici tako u kiug u
piciadivan|u izmcdu gianitnih i scdimcntnih stcna sa takvim ncslagan|cm u n|i-
hovim bazi•nim clcmcntima. 1cdan od na|ozbil|ni|ih pioblcma |cstc kako dobiti
kic•n|ak (kalci|um-kaibonat) od gianitnih stcna ko|c ima|u malu koli•inu kalci-
|uma i kaibona (ugl|cnika). Stavisc, piciadivan|c scdimcnata unutai lokalizo-
vanih icgiona na kontincntima nc mozc biti odgovoi na pitan|c iapidnc ciozi|c,
|ci su podaci koiistcni u kalkulaci|ama zasnovani na koli•ini scdimcnata ko|i
dolazc sa kontincnata u okcanc i iskl|u•u|u lokalno piciadivan|c. Stavisc, obi•no
su glavni dclovi gcoloskog stuba izlozcni i ciodovani u vccim ic•nim bascnima
na Zcml|i. Ova ciozi|a sc odvi|a naio•ito iapidno u planinama ko|c sadizc
mnostvo staii|ih scdimcnata. Zasto su staii|i scdimcnti |os uvck ovdc ako su tic-
bali biti piciadcni?
18. (a) Gilluly 1, Watcis AC, Woodfoid AO. 1968. Piinciplcs of gcology. 3d cd.
San !iancisco: W. H. !iccman & Co., p. 79; (b) 1udson S. 1968. Iiosion of thc
land, oi what`s happcning to oui contincnts? Amciican Scicntist 56:356-374; (c)
McLcnnan SM. 1993. Wcathciing and global dcnudation. 1ouinal of Gcology
1O1:295-3O3; (d) Milliman 1D, Syvitski 1PM. 1992. Gcomoiphic/tcctonic contiol
of scdimcnt dischaigc to thc occan: thc impoitancc of small mountainous iivcis.
1ouinal of Gcology 1OO:525-544.
19. !iakcs LA. 1979. Climatcs thioughout gcologic timc. Amstcidam, Oxfoid,
and NY: Ilscvici Scicntific Publishing Co., !ig. 9-1, p. 261.
2O. Daily B, Twidalc CR, Milncs AR. 1974. Thc agc of thc latciitizcd summit
suifacc on Kangaioo !sland and ad|accnt aicas of South Austialia. 1ouinal of thc
Gcological Socicty of Austialia 21(4):387-392.
21. Ova| pioblcm i nckc opstc sugcsti|c za n|cgovo icscn|c dati su u: Twidalc
CR. 1976. On thc suivival of palcofoims. Amciican 1ouinal of Scicncc 276:77-
95.
274 275
22. Gicgoi GB. 1968. Thc iatc of dcnudation in post-Algonkian timc.
Koninkli|kc Ncdcilandsc Acadcmic van Wctcnschappci 71:22-3O.
23. !zctt GA. 1981. \olcanic ash bcds: iccoidcis of uppci Ccnozoic silicic
pyioclastic volcanism in thc wcstcin \nitcd Statcs. 1ouinal of Gcophysical
Rcscaich 86B:1O2OO-1O222.
24. \idcti spisak u: Simkin T, Sicbcit L, McClclland L, Biidgc D, Ncwhall C,
Lattci 1H. 1981. \olcanocs of thc woild: a icgional diicctoiy, gazcttcci, and
chionology of volcanism duiing thc last 1O,OOO ycais. Smithsonian !nstitution.
Stioudsbuig, PA: Hutchinson Ross Publishing Co.
25. Dcckci R, Dcckci B, cditois. 1982. \olcanocs and thc Iaith`s intciioi:
icadings fiom Scicntific Amciican. San !iancisco: W. H. !iccman & Co., p. 47.
26. (a) Ronov and Yaioshcvsky (icfcicnca 17g); (b) Samo za fanciozoik |c
ukazano 18´ vulkanskog matcii|ala, u: Ronov AB. 1982. Thc Iaith`s scdimcn-
taiy shcll (quantitativc pattcins of its stiuctuic, compositions, and cvolution).
Thc 2Oth \. !. \cinadskiy Lcctuic, Maich 12, 1978. Pait 2. !ntcinational Gcology
Rcvicw 24(12):1365-1388. Pioccnc Ronova i 1aioscvskog, vczano za zapicminu
scdimcnata, upoicdcnc su sa nckim diugim. Ncslagan|a vcoma uti•u na
zakl|u•kc. \kupna dcbl|ina ko|a sc o•cku|c zasnovana |c na 2,5 mili|aidc godina
x 4 kubna kilomctia godisn|c = 1O.OOO x 1O
6
kubnih kilomctaia, podcl|cno sa 5,1
x 1O
8
kvadiatnih kilomctaia za Zcml|u = 19,6 kilomctaia visinc.
27. Schumm (icfcicnca 6d).
28. Mucllci St. 1983. Dccp stiuctuic and icccnt dynamics in thc Alps. !n: Hsü
K1, cditoi. Mountain building pioccsscs. NY: Acadcmic Picss, pp. 181-199.
29. Hand SH. 1982. !iguic 2O-4O. !n: Picss !, Sicvci R. 1982. Iaith. 3d cd. San
!iancisco: W. H. !iccman & Co., p. 484.
3O. (a) Ganssci A. 1983. Thc moiphogcnic phasc of mountain building. !n:
Hs ü, pp. 221-228 (icfcicnca 28); (b) Molnai P. 1984. Stiuctuic and tcctonics of
thc Himalaya: constiaints and implications of gcophysical data. Annual Rcvicw
of Iaith and Planctaiy Scicnccs 12:489-518; (b) !wata S. 1987. Modc and iatc of
uplift of thc ccntial Ncpal Himalaya. Zcitschiift f üi Gcomoiphologic
SupplcmcntBand 63:37-49.
31. Wcllman HW. 1979. An uplift map foi thc South !sland of Ncw Zcaland,
and a modcl foi uplift of thc Southcin Alps. !n: Walcott R!, Cicsswcll MM, cdi-
tois. Thc oiigin of thc Southcin Alps. Bullctin 18. Wcllington: Thc Royal Socicty
of Ncw Zcaland, pp. 13-2O.
32. Tsuboi C. 1932-1933. !nvcstigation on thc dcfoimation of thc Iaith`s ciust
found by piccisc gcodctic mcans. 1apancsc 1ouinal of Astionomy and
Gcophysics Tiansactions 1O:93-248.
33. (a) Blatt, Middlcton, and Muiiay, p. 3O (icfcicnca 14a), bascd on data
fiom: (b) Ahncit (icfcicnca 8a).
34. (a) Blatt, Middlcton, and Muiiay, p. 3O (icfcicnca 14a); (b) Bloom AL.
1969. Thc suifacc of thc Iaith. McAlcstci AL, cditoi. !oundations of caith sci-
cncc sciics. Inglcwood Cliffs, N1: Picnticc-Hall pp. 87-89; (c) Schumm (icfci-
cnca 6d).
35. \idcti poglavl|c 12 za nckc piimcic.
36. (a) Ki önci (icfcicnca 3b); (b) Smith 1\. 1981. Thc fiist 8OO million ycais
of caith`s histoiy. Philosophical Tiansactions of thc Royal Socicty of London A
3O1:4O1-422.
276
PROCINA
NA\KI ! B!BL!1I
Kada pokusavamo da usaglasimo nauku i Bibli|u, poticbno |c da
analiziiamo oba izvoia infoimaci|a. \ ovom poglavl|u ccmo iazmotiiti
nckoliko piimcia ko|i ilustiu|u snagu naukc. !ako sc tuma•i na iaznc
na•inc, tcimin nauka kada budc koiisccn u ovom i naicdnim poglavl|i-
ma, ozna•avacc nauku kao pioccs tiagan|a za istinom i ob|asn|avan|a
po|ava u piiiodi.
Mi zivimo u pciiodu bcz picscdana kada |c u pitan|u nau•ni i tchno-
loski napicdak, i mnogi od nas su zahvalni svim pogodnostima ko|c
piuza nasc savicmcno doba. !zuzctno pio|cktovani uicda|i svcdo•c o
•in|cnici da piincipi naukc funkcionisu. Svakoga dana o•cku|cmo novo
nau•no otkiicc, pita|uci sc, sta cc novo nauka otkiiti sto bi moglo da
pobol|sa nas zivot. \ ovom poglavl|u napiaviccmo kiatak picglcd nckih
impicsivnih nau•nih dostignuca.
Gcnctski inzcn|ciing
Ncdavno su, nakon visc obavl|cnih slozcnih ckspciimcnata na San
Di|cgo kampu \nivcizitcta Kalifoini|a, bilc pioizvcdcnc bil|kc ko|c svc-
tlc u miaku. Nikada iani|c fcnomcn piodukci|c svctlosti putcm bioloskc
aktivnosti (bioluminisccnci|a) ni|c bio uo•cn kod napicdni|ih bil|aka.
Razli•iti oiganizmi, ukl|u•u|uci obi•nc svicc, i naio•ito bio|nc moiskc
zivotin|c, pioizvodc "hladnu svctlost" (|ci sc stvaia malo toplotc) bio-
hcmi|skim putcm, ali fcnomcn ni|c bio poznat kod mnogo slozcni|ih bi-
l|aka i zivotin|a. !pak, danas imamo duvansko bil|c ko|c svctli u miaku.
!stiaziva•i su izabiali duvansko bil|c |ci |c n|cgov gcnctski sistcm vcoma
dobio piou•cn, i zbog toga sto poscdu|c dobic picnosiocc novih infoi-
maci|a u svo| DNK.
1
Nau•nici su iazvili ova| novi vaii|ctct bil|aka
koiisccn|cm intiigantnih tchnika gcnctskog inzcn|ciinga.
Gcnctski inzcn|ciing |c |cdno od mnogih nau•nih dostignuca ko|c nas
impicsioniia svo|im uspcsima. \ osnovi, piimcn|cna nau•na
mctodologi|a koiisti mocnu tchniku ubacivan|a gcna |cdnog oiganizma
279
16. Nauka: Predivna obIast
"Pictiazimo i picglcda|mo
putcvc svo|c."
- Pla• 1cicmi|in 3,4O
u naslcdni mchanizam diugog. \ slu•a|u svctlcccg duvanskog bil|a,
istiaziva•i su ubacili gcn za cnzim pod imcnom lucifciaza, ko|i |c odgo-
voian za piodukci|u svctla kod svitaca, u gcnctski sistcm (DNK) bil|kc
duvana. Kada sc zali|u sa odgovaia|ucim hcmikali|ama (adcnozin tiifos-
fat i lucifciin), bil|kc blago svctlc, potvidu|uci da ima|u uba•cn gcn za
lucifciazu. Diugc bil|kc su tictiianc na isti na•in, ali bcz ovog gcna nisu
moglc da svctlc. Svctlccc bil|kc cmitu|u svctlost iz vccinc svo|ih dclova,
ali ona |c na|s|a|ni|a kod koicn|a, mladih listova i piovodnog tkiva.
Pioccs picnoscn|a gcna |c slozcn zahvat na osnovno| naslcdno| infoi-
maci|i ko|a |c zapisana duz dugog molckula DNK. Gcnctski inzcn|ciing
obczbcdu|c tchnikc kako bi biolozi mogli izolovati dclovc DNK iz
|cdnog oiganizma i picncli ih u diugi oiganizam u ko|cm cc sc oni
umnozavati i funkcionisati. Picnos sc uspostavl|a koiisccn|cm viiusa ili
plazmida (spcci|alna DNK iz baktcii|c) kao nosa•a zcl|cnog DNK. Ova
kombinovana DNK, zvana ickombinovana DNK, mozc nositi infoimaci-
|u izmcdu vcoma iazli•itih oiganizama. \ slu•a|u "svctlcccg uspcha" sa
bil|kom duvana, ko|i |c opisan malopic, istiaziva•i su kombinovali gcn
svica za cnzim lucifciazu ko|i pioizvodi svctlost, sa "piomotciom"
(pokicta•cm) DNK iz viiusa, uba•cnog u plazmid, i kona•no u bil|ku
duvana, ko|a |c tako dobila sposobnost da svctli. Ovo ni|c bila |cdnos-
tavna pioccduia.
Takvi diamati•ni iczultati ima|u mnogo vcci zna•a| ncgo sam novitct
napicdni|cg oblika bil|nog zivota ko|i mozc da svctli. Posto sc svctlo lako
uo•ava, ova| sistcm |c omogucio na•in za idcntifikaci|u i piou•avan|c
ponasan|a gcna. Ncki mogu takodc zamisliti kako bi to izglcdalo kad bi
vccina oiganizama svctlcla nocu. Osvctl|cna dcca bi sc laksc mogla
uo•iti u mia•no| sumi! Biolozi su vcc izvcstili o nckim uspcsima u ubaci-
van|u gcna za lucifciazu u ccli|c ma|muna.
2
Mcdutim, obccan|a gcnct-
skog inzcn|ciinga su man|c optimisti•ka za komplcksni|c foimc zivota,
posto oni ima|u man|u gcncti•ku flcksibilnost.
Sa piosto|im oiganizmima, gcnctski inzcn|ciing |c vcc zabclczio
impicsivnu listu uspcha. Nckoliko visoko spcci|alizovanih molckula
poticbnih u mcdicinskom tictmanu, ko|i su picthodno dobi|ani samo
skupim i mukotipnim vadcn|cm iz zivih oiganizama, mogu sc sada
pioizvcsti u vclikim koli•inama uz pomoc baktcii|a ko|c su gcncti•ki
izmcn|cnc da pioizvodc tc supstancc. Nckc piimcic picdstavl|a|u pio-
tcin intcifcion, ko|i povccava •ovckovu otpoinost na viiusnc infckci|c, i
hoimon insulin, ko|i kontiolisc nas nivo scccia u kivi. Kioz iazli•itc
tchnikc istiaziva•i su koiistili gcnc za hoimonalni iast da bi dobili kiup-
ni|c miscvc i svin|c, i da bi kiavc davalc visc mlcka. Piimcn|u|uci gcnct-
ski inzcn|ciing, nau•nici su foimiiali novc vistc slozcnih cnzima ko|i
funkcionisu u upiavl|an|u hcmi|skih piomcna.
3
1cdan od na|diamati•ni|ih iazvo|a obccava olaksan|c kod nckoliko
bolcsti slabl|cn|a imunitcta. !ndividuc sa takvom vistom bolcsti nc mogu
biti otpoinc na klicc i moia|u ostati u stiiktno stciilno| izolaci|i, kao sto
|c bio slu•a| sa dctctom ko|c |c zivclo u zastitnom plasti•nom balonu.
Ncdavno su istiaziva•i uzcli ccli|c od dvc dcvo|kc ko|c su imalc bolcst
slabl|cn|a imunitcta, gcnctski ih izmcnili, i ponovo ih viatili ovim dcvo|-
kama, obczbcdu|uci tako imunolosku otpoinost ko|a sc zahtcvala. \clika
dostignuca u pol|opiivicdi pioizvcla su gcnctski izmcn|cno vocc ko|c
osta|c svczc tokom duzcg vicmcna, i bil|kc mnogo otpoini|c na viiusc i
inscktc.
Mcdutim, takva dostignuca takodc izaziva|u zabiinutost vczanu za
moguci ncgativni utica| novih vaii|ctcta oiganizama na sicdinu. To |c
pioblcm ko|i nc mozcmo lako odbaciti. Ali gcnctski inzcn|ciing nam
kazc da |c nauka mocno oiudc.
Razvo| oiganizama
Kako sc napicdni oiganizmi iazvi|a|u od |cdnc ccli|c do slozcnog
odiaslog stadi|uma? ! zasto sc |cdna ccli|a postcpcno iazvi|a u ncsto
nalik civu, a zatim u a|kulu? Mada ncmamo odgovoic na ncka pitan|a,
nauka |c dosla do mnogih zna•a|nih otkiica.
Po tcoii|i, svaka ccli|a sadizi DNK ko|a ima instiukci|c za piodukci-
|u svih dclova oiganizma, i svaka ccli|a ima infoimaci|u za bilo ko|u
funkci|u oiganizma u cclini. Otuda ccli|a ko|a |c dco koic mozga, ko|i
nam sluzi za iazmisl|an|c, takodc sadizi instiukci|c za piodukci|u nokta
na pistu. !pak |c svaki dco nascg tcla iazvi|cn na svo| sopstvcni spccifi•ni
na•in kao misic, |ctia ili zub, sto i |cstc zahtcv funkcionalnog oiganizma.
Kako sc odvi|a ova| spccifi•no uicdcni iazvo|?
Nauka pokazu|c da kada sc |cdan oiganizam iazvi|a kioz svo|c ianc
stadi|umc, iazli•iti dclovi posta|u svc visc i visc spccifi•ni u svo|im potcn-
ci|alima. \ccina oiganizama zapo•in|c kao |cdna ccli|a. Kod mnogih
zivotin|a dclcn|c tc pivc ccli|c u dvc, uspostavl|a buducu lcvu i dcsnu
polovinu oiganizma. Nckada sc dvc ccli|c iazdva|a|u i stvaia|u dva kom-
plctna oiganizma, umcsto |cdnog. Posto svaki od n|ih ima isti komplct
naslcdnc infoimaci|c, oni pioizvodc vcoma sli•nc |cdinkc, kao sto su to
idcnti•ni blizanci. Zivotin|a aimadil (oklopnik) noimalno da|c idcnti•nc
•ctvoikc. O•iglcdno da svaka od ovih ianih ccli|a oiganizma ima
sposobnost da pioizvcdc komplctan oiganizam. Supiotno, nckoliko
ccli|a ko|i foimiia|u iani cmbiion vodozcmca, mogu sc iazdvo|iti u po|c-
dinc ccli|c ko|c kada sc ponovo sastavc, mogu dati |cdan komplctan noi-
malni cmbiion.
Ncki novi ckspciimcnti bacili su svctlo na pioccs difcicnci|aci|c pii-
likom iazvo|a. Mcdu na|impicsivni|im su oni u•in|cni kod iazvo|a zaba.
4
!stiaziva•i su sa naio•itim uspchom koiistili |uznoafii•kc zabc. Mcdu
28O 281
n|cnih |cdinstvcnostima |cstc sposobnost icgcnciaci|c izgubl|cnih udova
kod odiaslih |cdinki. Ovo uzioku|c pioblcmc kada sc koiisti mctod odsc-
can|a pista za idcntifikaci|u ckspciimcntalnih zivotin|a, posto onc usko-
io icgcnciisu novi pist. \ ckspciimcntima u ko|ima su piou•avanc ovc
zabc, istiaziva•i su uklan|ali |cdio ccli|c, ko|c sadizi kontiolnu DNK, iz
|a|nc ccli|c i zamcn|ivali |c sa |cdiom od mnogo iazvi|cni|ih foimi. Oni
su timc htcli da utvidc koliko dobio staii|c picncscno |cdio mozc kon-
tiolisati iazvo|. \tvidcno |c da |c |cdio iz iani|ih cmbiionalnih stadi|uma
bilo mnogo sposobni|c da pioizvcdc noimalnc punoglavcc ncgo |cdio
uzcto iz napicdni|ih stadi|uma, kao sto su pliva|uci punoglavci.
5
\ ncko-
liko piimcia, |cdio ccli|c cicva kod punoglavaca, navodno |c dalo plodnc
odiaslc zabc; mcdutim, ova| iczultat |c bio ospoicn.
6
1cdio izvu•cno iz
kozc odiaslih zaba stimulisalo |c iazvo| samo do mnogo iudimcntaini|cg
stadi|uma punoglavca.
7
Nau•na litciatuia |c izvcstila o vclikim uspcsima kod ovaca. \ccina
ckspciata smatiala |c ncmogucim kloniian|c sisaia. !ako ckspciimcnt
ukl|u•u|c odicdcnc tcskocc, on |c potvidio piogics naukc. !stiaziva•i su
ubacili |cdio ccli|c mlc•nc zlczdc, od 6 godina staiog ovna, u
ncoplodcnu |a|nu ccli|u diugc ovcc. Oni su picthodno izvadili pivobitno
|cdio iz ncoplodcnc ccli|c. Onda su ubacili novi "cmbiion" sa gcnctskom
infoimaci|om mlc•nc zlczdc u matciicu slcdccc ovcc, gdc sc on iazvio u
o•iglcdno noimalnu ovcu, sa potpuno idcnti•nom gcnctskom infoimaci-
|om kao sto |c ona iz mlc•nc zlczdc n|cgovc 6-godisn|c "ma|kc".
8
Potcnci|al i iaznolikost ckspciimcnata, na ko|c ukazu|c ovakva vista
uspcha, |c zapan|u|uca.
Bil|kc su na|laksc za iad. !iziolozi bil|aka na Koincl \nivcizitctu
9
bili su u stan|u da zasc|u ccli|c odiaslc saigaicpc u kokosovo mlcko. Pii
tomc, ccli|c saigaicpc su foimiialc amoifnu masu tkiva. Kada su
istiaziva•i picncli ccli|c iz tc masc u •vist mcdi|um, onc su sc iazvilc u
potpuno icpioduktivno aktivnc odiaslc bil|kc saigaicpc. Takvi iczultati
dal|c potvidu|u hipotczu da svaka ccli|a ima infoimaci|u ko|a |c poticb-
na za piodukci|u komplctnog oiganizma.
Slcdcca ilustiaci|a vcstinc biologa |cstc pioccs mcsan|a ccli|a dva
oiganizma u ianom iazvo|u, u piodukci|i |cdnog "mcsanog". Na piimci,
ccli|c vcoma mladog cmbiiona misa (ko|i sc sasto|i od nckoliko ccli|a)
mogu sc lako iazdvo|iti. Kada su istiaziva•i to u•inili kod dvc iazli•itc
giupc miscva i onda ih kombinovali, ccli|c od dva iazli•ita cmbiiona su
sc spo|ilc i foimiialc |cdan oiganizam. Kada |c uba•cn u odiaslu zcnku,
ova| mozai•ni cmbiion sc mogao iazviti i postati odiasla |cdinka sa
mcsavinom ccli|a dva cmbiiona. Takvi oiganizmi su imali •ctiii ioditcl|a,
umcsto noimalno dva. Ako su dva pivobitna cmbiiona imali gcnc za
iazli•itc bo|c kozc, ncki od potomaka cc iazviti saicni obiazac kozc, od
ko|ih bi svaka bo|a dolazila od pivobitnog cmbiiona. Ako su pivobitni
cmbiioni bili iazli•itog pola, ncki od potomaka cc biti hcimafioditi.
1O
Ncki takodc mogu stimulisati cmbiionalni iazvo| nco•ckivanih dclo-
va tcla picnoscn|cm ccli|a ko|c izaziva|u foimiian|c odicdcnog oigana.
Odicdcnc ccli|c kod mnogo napicdni|ih cmbiiona stimulisu foimiian|c
glavc, nosa i icpa. Ikspciimcnti na cmbiionima salamandic ioda
Tiituius pokazu|u da ako istiaziva•i picnosc iazli•itc dclovc iz |cdnog
cmbiiona u diugi, picncscni dco mozc stimulisati piodukci|u dodatnc
glavc kod cmbiiona. !ntiigantni dco ovog ckspciimcnta |cstc da picnc-
scni dco nccc postati glava kod noimalnog cmbiiona, vcc dco piimi-
tivnog cicva oiganizma.
Novo podiu•|c piou•avan|a ko|c tck po•in|c |cstc iazvo| funkci|a
homcoti•kih gcna.
11
Takvi gcni uti•u na iazvo|, a vista iazvo|a ko|cg oni
kontiolisu |c modifikovana piomcnom uslova foimiia|ucih dclova. Tako
sc pioccs kompliku|c. Ikspciimcntalno uklan|an|c ili picnos gcna mozc
pioizvcsti bizainc oiganizmc, od ko|ih ncki mogu imati dodatno kiilo,
oko ili izduzcn|a. Ali takvi nalazi govoic o ncvciovatnim mogucnostima
iazvo|nog pioccsa u cclini.
Nc man|c izncnadu|uca |csu i dostignuca u oblasti iazvo|a l|udskc
plodnosti. Pioccs oplodcn|a |a|nc ccli|c sa spcimatozoidom u laboiato-
ii|skom sudu postao |c uobi•a|cna pioccduia. Oiganizmi ko|i sc tako
foimiia|u mogu sc picbaciti u gcnctski ncpovczanc li•nosti, ko|c sluzc
dcvct mcscci kao inkubatoi za bcbu. Takodc |c mogucc zalcditi i sa•uvati
osmoccli|ski stadi|um l|udskog cmbiiona na ncogiani•cni pciiod vicmc-
na, i kada sc pozcli, nau•nici ga mogu ubaciti u matciicu zcnc.
Takva dostignuca, za|cdno sa kloniian|cm ovcc, postavl|a|u pitan|c
kloniian|a l|udskog bica. Mnogi populaini •asopisi spckulisu po tom
pitan|u. Diktatoii bi mogli pozclcti da scbc kloniia|u do bcskona•nosti,
da bi tako vladali zauvck! Mi vcc mozcmo diicktno da kloniiamo
saigaicpc, ovcc i vciovatno zabc, a sadasn|c nau•nc •in|cnicc ukazu|u da
sc •ovck mozc kloniiati iz iazvi|cnih ccli|a tcla. Diuga tchnologi|a za
piodukci|u l|udskog klona zapo•in|c na ianom cmbiionalnom stupn|u
ko|i |c sada dostupan, i visi sc na iudimcntainom nivou dcgcnciisanih
cmbiiona. Da bi dobili klon, vcoma iani cmbiionalni stadi|um l|udskog
bica moia sc podcliti u dva dcla - sto sc obi•no dcsava kada sc idcnti•ni
blizanci foimiia|u piiiodno. 1cdna polovina sc mozc staviti da sc odmah
iazvi|a, a diuga polovina sc mozc sa•uvati zalcdivan|cm za dugo godina.
Ako bi klon pivc individuc imao poticbu, zalcdcni idcnti•ni cmbiion bi
sc mogao iazviti u matciici zcnc. Mcdutim, ticba imati na umu da l|ud-
sko bicc ni|c samo piodukt n|cgovc gcnctskc foimulc. Nasa sicdina, slo-
bodna vol|a i diugi faktoii, odicdu|u sta ccmo mi postati. Kloniian|c
iazvi|cnog uvczbanog uma izglcda vcoma tcsko, a kloniian|c cclog l|ud-
skog bica mozc biti vcoma tczc ncgo u slu•a|u obi•nc zivotin|c.
282 283
Socioloska, moialna i cti•ka pitan|a ko|a izviiu iz pioccsa kloniian|a su
vclika - ali takodc i za iazvo| naukc u cclini.
Ilcktionsko upiavl|an|c
1cdno od na|vccih dostignuca ovoga vcka |cstc sman|ivan|c tianzisto-
ia i diugih clcktionskih komponcnti, kao sto su diodc, otpoinici i kon-
dcnzatoii, u |cdan mali silikonski •ip ko|i pioizvodi slozcna, kooi-
dinisana intcgiisana kola ko|a sadizc milionc funkcionalnih clcktionskih
|cdinica, od ko|ih svaki svcdo•i da piincipi naukc funkcionisu.
Po|cdini nau•nici iazvi|a|u intcgialna kola novc gcnciaci|c ko|a
upiavl|a|u mikioskopskim motoiima. !zglcda ncvciovatno da su
istiaziva•i na \nivcizitctu Kalifoini|a u Bcikli|u konstiuisali motoic sa
pic•nikom man|im od |cdnog dcsctog dcla milimctia. !ako konvcn-
cionalni clcktii•ni motoii iadc na osnovu magnctskih sila, ovi motoii
koiistc clcktiostati•kc silc piivla•cn|a i odbi|an|a. ! ponovo piincipi
naukc funkcionisu. Bio|ni na•ini koiisccn|a takvih motoia ukl|u•u|u
mikioskopska •isccn|a i istiazivan|a. Cak |c pictpostavl|cno da oni mogu
da funkcionisu kao mali ioboti u kivnim sudovima, kod l|udi ko|ima |c
poticbno •isccn|c holcstciola iz aitcii|a.
Posto|i mnostvo dokaza da piincipi naukc funkcionisu. Kao dodatak
ovomc sto smo izncli mozcmo dodati mnostvo piodukata tchnologi|c
zasnovanih na nau•nim piincipima, kao sto su tclcvizi|a, komp|utcii,
satcliti, svcmiiska istiazivan|a (slika 16.1), nuklcaini icaktoii, itd. Ni|c
poticbno da posvccu|cmo visc pazn|c nabia|an|u uspcha naukc. Nauka
o•iglcdno funkcionisc.
Zakl|u•ci
Nauka |c tako uspcsna da mi kao l|udi vidimo da smo okiuzcni
tchnokiati|om ko|a picti da nas pioguta. \ domcnu ckspciimcntisan|a,
nau•na dostignuca su vclika. \ tom domcnu nauka zasluzu|c vcliku
pazn|u. Mcdutim, to nc zna•i da nauka ncma ozbil|nih slabosti.
L!TIRAT\RA
1. Ow DW, Wood K\, DcLuca M, dc Wct 1R, Hclinski DR, Howcll SH. 1986.
Tiansicnt and stablc cxpicssion of thc fiicfly lucifciasc gcnc in plant cclls and
tiansgcnic plants. Scicncc 234:856-859.
2. Dc Wct 1R, Wood K\, DcLuca M, Hclinski DR, Subiamani S. 1987. !iicfly
lucifciasc gcnc: stiuctuic and cxpicssion in mammalian cclls. Molcculai and
Ccllulai Biology 7(2):725-737.
3. !lam !. 1994. Co-opting a blind watchmakci. Scicncc 265:1O32-1O33.
4. (a) Guidon 1B. 1968. Tiansplantcd nuclci and ccll diffcicntiation. Scicntific
Amciican 219(6):24-35; (b) Guidon 1B, Laskcy RA, Rccvcs OR. 1975. Thc
dcvclopmcntal capacity of nuclci tiansplantcd fiom kciatinizcd skin cclls of
adult fiogs. 1ouinal of Imbiyology and Ixpciimcntal Moiphology 34:93-112; (c)
Guidon 1B. 1977. Igg cytoplasm and gcnc contiol in dcvclopmcnt. Thc
Cioonian Lcctuic, 1976. Piocccdings of thc Royal Socicty of London B 198:211-
247.
5. McKinncll RG. 1978. Cloning: nuclcai tiansplantation in amphibia.
Minncapolis: \nivcisity of Minncsota Picss, p. 1O1.
6. Za diskusi|u vidcti McKinncll, pp. 11O-112 (icfcicnca 5).
7. Guidon, Laskcy and Rccvcs (icfcicnca 4b).
8. Wilmut !, Schnickc AI, McWhii 1, Kind A1, Campbcll KHS. 1997. \iablc
offspiing dciivcd fiom fctal and adult mammalian cclls. Natuic 385:81O-813.
9. (a) Stcwaid !C, with Mapcs MO, Kcnt AI, Holstcn RD. 1964. Giowth and
dcvclopmcnt of cultuicd plant cclls. Scicncc 143:2O-27; (b) Stcwaid !C. 197O.
284 285
SL!KA 16.1 - Povisina Maisa vidcna sa izvida•kc stanicc na Maisu (platfoima
stanicc |c dolc lcvo, a vazdusni |astuk dolc dcsno). \ozilo za istiazivan|c,
Sodzoinci, opicml|cno |c sa alfa piotonskim spcktioskopom X-ziaka za analizu
stcna na Maisu. Ovakvo dostignucc svcdo•i o uspchu naukc i n|cnc piimcn|cnc
tchnologi|c. !zvoi fotogiafi|c: NASA/1PL/Caltcch.
!iom cultuicd cclls to wholc plants: thc induction and contiol of thcii giowth
and moiphogcncsis. Thc Cioonian Lcctuic, 1969. Piocccdings of thc Royal
Socicty of London B 175:1-3O.
1O. (a) Mintz B. 1965. Ixpciimcntal gcnctic mosaicism in thc mousc. !n:
Wolstcnholmc GIW, O`Connoi M, cditois. Picimplantation stagcs of picgnan-
cy. Ciba !oundation Symposium. Boston: Littlc, Biown and Co., pp. 194-2O7; (b)
Mintz B, !llmcnscc K. 1975. Noimal gcnctically mosaic micc pioduccd fiom
malignant tciatocaicinoma cclls. Piocccdings of thc National Acadcmy of
Scicnccs \SA 72:3585-3589.
11. \idcti poglavl|c 6 za ktaiak opis DNK homcoboksa.
Nauka |c tako uspcsna da nam sc mozc dcsiti da zaboiavimo da ona
ima ogiani•cn|a. Kako ncsto kao sto su antibiotici, gcnctski inzcn|ciing,
svcmiiska putovan|a i nuklcainc bombc ni|c svcmogucc? Ncki nau•nici,
duboko impicsioniiani svo|om disciplinom, vciu|u da nauka ima odgo-
voi na svc glavnc svctskc pioblcmc, i da ccmo uskoio svi piihvatiti
nau•ni poglcd na svct i icsiti svc pioblcmc. Nckada l|udi vidc blisku
povczanost izmcdu nau•nika i iazli•itih politi•aia, kao piimci kako sc
naukom mogu picvazici politi•ki sukobi i postici svctski mii. Takvi
piimcii pokazu|u kako snazan posta|c nau•ni imidz. Mcdutim, ncki sc
scca|u iatova unutai naukc ili kiiza zbog nuklcainog i hcmi|skog
zagadcn|a, ko|i su pokazali da nauka ni|c u stan|u da icsi svc nasc piob-
lcmc. Takodc, nau•nici, kao i diugi piofcsionalci, ima|u tcndcnci|u da
posmatia|u icalnost iz svo|c poscbnc pcispcktivc. Takva ogiani•cna
glcdista mogu picdstavl|ati pioblcm kada posmatiamo istinu u cclini. \il
Rodzcis (Will Rogcis), •ovck koga mnogi ccnc zbog n|cgovc mudiosti,
podscca nas da "nc posto|i nista tako ncozbil|no kao obiazovan •ovck
ko|i skiccc sa puta svog obiazovan|a".
2
Mi smo u picthodnom poglavl|u iazmotiili ncka od dostignuca
naukc. Sada ccmo upotpuniti tu sliku analizom nckih od n|cnih
ogiani•cn|a.
Nauka - sta |c to?
Svi mi znamo sta |c nauka - ali, da li zaista znamo? Nauka |c ono sto
•ovck zvani nau•nik |cstc! Pozadina ovog pitan|a posta|c i intiigantna i
tcska. Nauku mozcmo dcfinisati na visc na•ina. Nckoliko glavnih kon-
ccpata ukl|u•u|c: (1) oiganizovano znan|c, (2) potvidcno znan|c, (3)
•in|cnicc o piiiodi, (4) ob|asn|cn|a piiiodc, (5) sistcm misl|cn|a zasnovan
na nau•nim piincipima (dcfinici|a ko|a zahtcva da znamo ko|i su piincipi
nau•ni, a ko|i nisu), (6) mctodologi|a za otkiivan|c istina o piiiodi, i (7)
natuialisti•ka filozofi|a ko|a iskl|u•u|c natpiiiodno.
286 287
17. Nauka i istina: Neka pitanja
\icdnosti, zna•cn|c zivota, smisao i
kvalitcti, lczc u nauci kao moic u
miczi iibolovca. Covck |os uvck
pliva u tom moiu i nc mozc ga
potisnuti iz svog dclokiuga.
- H|uston Smit
1
O•iglcdno, •in|cnica da mi nc znamo ta•no sta nauka |cstc, ili kako
ona opciisc, |cstc ticzvcno piiznan|c za tako uspcsan fcnomcn. Pitci
Midcvoi (Pctci Mcdawai), dobitnik Nobclovc nagiadc i bivsi picdscd-
nik Biitanskog udiuzcn|a za unapicdcn|c naukc, opisu|c ovu dilcmu:
"Pita|tc nau•nika sta on misli da nau•ni mctod |cstc, i on cc piihvatiti
iziaz ko|i |c nckada bio svc•an i visczna•an: svc•an, zato sto on oscca da
ticba da izncsc svo| stav; visczna•an, |ci sc on pita kako da sakii|c
•in|cnicu da ncma stav ko|i bi iznco. Ako bi sc salio, on bi vciovatno
miml|ao ncsto vczano za `indukci|u` i `uspostavl|an|c zakona piiiodc`, ali
svaki ona| ko|i iadi u laboiatoii|i, ko|i bi iz|avio da pokusava da uspostavi
zakonc piiiodc pioccsom indukci|c, za n|cga bismo pomislili da |c ncsto
zaboiavio."
3
\idcli smo da nauka funkcionisc, ali u izvcsnom smislu nau•nici nc
zna|u sta ta•no iadc. Dco pioblcma sc icsava putcm slozcnih nau•nih
pioccduia, od ko|ih su mnogc losc dcfinisanc, a dclom iz •in|cnicc da mi
zaista nc znamo sta nauka |cstc. To nas mozc viatiti ka naso| po•ctno|
dcfinici|i: nauka |c ono sto nau•nik |cstc. Mcdutim, mi imamo opstu
idc|u sta nauka |cstc: to |c otkiivan|c istinc i ob|asn|cn|c piiiodc.
Nauka opciisc samo sa dclom icalnosti
1cdno od na|o•iglcdni|ih ogiani•cn|a naukc, naio•ito kada iazma-
tiamo natuialisti•ku (mchanicisti•ku) nauku, |cstc •in|cnica da ona
ostavl|a mnogc stvaii ncob|asn|cnim. !skl|u•ivo natuialisti•ki nau•ni sis-
tcm iazmisl|an|a iskl|u•u|c mnoga podiu•|a za ko|a mi smatiamo da
picdstavl|a|u dco icalnosti. Ncki smatia|u da takvi konccpti kao sto su
kona•no iazumcvan|c icalnosti, moialnosti, dobia i zla, slobodc izboia,
biigc, savcsti, svcsti, svihc, lo|alnosti, ili ncscbi•nc l|ubavi, ukazu|c na
posto|an|c siiokog podiu•|a iza piostog natuialisti•kog ob|asn|cn|a
naukc po piincipu uzioka i poslcdicc.
Bio|ni poznati mislioci govoiili su na ova| ili ona| na•in o posto|an|u
icalnosti izvan domcna naukc. \cnivci Bus (\anncvai Bush), ko|i |c
postao poznat kao nau•nik i administiatoi, ko|i |c nazvan "occm savic-
mcnih komp|utcia", kazao |c da nauka "nc mozc apsolutno nista dokaza-
ti. Na •ak na|vazni|a pitan|a, ona nc mozc da ponudi odgovoic".
4
Poznati
astionom Aitui Stcnli Idington (Aithui Stanlcy Iddington), govoicci o
podiu•|u zna•cn|a van domcna naukc, kazc: "Piiiodni zakon ni|c pii-
mcnl|iv na ncvidl|ivi svct izvan simbola, posto sc on nc mozc piimcniti
na nista diugo osim simbola, i n|cgova saviscnost |cstc saviscnost sim-
boli•kc vczc. \i nc mozctc piimcniti takvu scmu na dclovc nasc li•nosti
ko|c nisu mcil|ivc simbolima, kao sto nc mozctc izvuci kvadiatni koicn
iz sonctc."
5
Poznati matcmati•ai i filozof Alficd Noit \a|thcd takodc naglasava
ogiani•cn|c nau•nog ob|asn|cn|a istican|cm piiiodcnc ncpodudainosti:
"Nau•nici su pokicnuti svihom dokazivan|a, ko|u su oni bcscil|no
uspostavili kao intcicsantan picdmct za piou•avan|c."
6
!izi•ai Olivci
\cndcl Holms (Olivci Wcndcll Holmcs) opisu|c ovu povczanost mnogo
ilustiativni|c u svom iskazu: "Nauka |c pivoklasni dco namcsta|a za
•ovckovc goin|c piostoii|c, ako on ima oscca| za piizcml|c."
7
!ilozof
H|uston Smit iziazava pioblcm mnogo diicktni|c: "\ picdvidan|u
dogada|a, ncma bol|cg mcsta za po•ctak od savicmcnc naukc. Takodc,
ncma goicg mcsta za sam kia|."
8
Svc ovc iz|avc naglasava|u unutiasn|u
nckomplctnost naukc.
Pitan|c poickla moialnosti unutai nau•nog kontcksta, takodc picd-
stavl|a piimci ogiani•cnosti naukc. Da li |c nauka stvoiila moialnost?
Ovo pitan|c |c bilo tcma dugih iaspiava.
9
Da li |c nauka moialna?
Nau•nici bi ticbali da budu moialni. Ali ncki ima|u pioblcma da pomiic
Daivinovu cvoluci|u i n|cno "caistvo zuba i kandzi", za|cdno sa boibom
za opstanak i unistcn|cm svih ncpiilagodcnih, sa moialnom odgo-
voinoscu nascg diustva ko|c biinc za piavi•nost, i biinc za slabc i nc|akc.
Konccpt cvolucionog moiala nc mozc lako ob|asniti l|udsku moialnost
zasnovanu na slobodno| vol|i.
1O
Nau•nici ko|i slcdc natuialisti•ku filo-
zofi|u mogu odbaciti posto|an|c slobodnc vol|c, mcdutim, l|udi pokazu|u
mnogo visc moialnc zabiinutosti ncgo sto mi mozcmo izvcsti iz konccp-
ta poickla zasnovanog na piczivl|avan|u na|piilagodcni|ih. !z pcispck-
tivc •isto natuialisti•kc naukc, odgovoii na pitan|c poickla moialnc
•istotc su slabi i ncuvcil|ivi. Nauka, ko|a nckada tvidi da |c oslobodcna
od icligi|c, moiala i politi•kih utica|a,
11
ima pioblcma u iadu sa takvim
cpitctima u svo|o| lcpczi ob|asn|cn|a.
!ziaz "nau•ni poglcd na svct" mozc ukazati na kontiadikci|u u tci-
minima, |ci nauka da|c samo dclimi•an poglcd na icalnost. Nauka nc
picdstavl|a komplctan poglcd na svct. Svaki potpuni poglcd na svct moia
ob|asniti i ona podiu•|a iskustva ko|a su izvan natuialisti•kih ob|asn|c-
n|a. Mi nc mozcmo svcsti istinu samo na nas piosti nivo iazumcvan|a,
vcc moiamo glcdati izvan naukc za mnoga ob|asn|cn|a.
Dclimi•ni poglcd na icalnost, iziazcn naukom, takodc |c o•iglcdan
kada iazmatiamo pitan|a o kia|n|im uziocima. Nauka dobio funkcionisc
u opisivan|u fizi•kog svcta i n|cgovoh dctal|a i mcdupovczanostima, ali
nc funkcionisc dobio po pitan|ima ishodista samih stvaii. Ona nam go-
voii mnogo o tomc "kako" stvaii funkcionisu, ali nc i "zasto". Kiitikc ko|c
sc upucu|u nau•nim ob|asn|cn|ima |csu da ona picdstavl|a|u zatvoicn
sistcm ko|i dcfinisc svc tciminc mcdusobno |cdnc sa diugim. To |c
analogno opisivan|u poni|a kao malog kon|a, a kon|a kao vclikog poni|a.
Takvc dcfinici|c nam nc govoic o tomc sta poni i kon| zaista |csu. Nasa
sadasn|a nauka malo dopiinosi u poglcdu kia|n|ih ob|asn|cn|a nasc
cgzistcnci|c, svcsti i moialnc odgovoinosti. "Ako pitatc nauku kako sc
288 289
piavi atomska bomba, ona cc vam odgovoiiti. A ako pitatc nauku da li
cc stvaino napiaviti |cdnu, ona cc ostati cutl|iva."
12
Povczano sa nckomplctnoscu naukc |cstc •in|cnica da nauka nc
funkcionisc dobio u ob|asn|cn|u |cdinstvcnih dogada|a. \spch naukc
lczi uglavnom na situaci|ama ko|c sc ponavl|a|u i ko|c omogucava|u
otkiicc doslcdnih piincipa. Ako sc ncki dogada| dcsio samo |cdnom, kao
sto |c stvaian|c ili cvoluci|a pivc ccli|c, nauka ni|c u stan|u na omoguci
vcliku analizu. Ona mozc samo izncti pciifcinc infoimaci|c vczanc sa
tim.
!stoii|ska nauka
\ vclikom sukobu izmcdu stvaian|a i cvoluci|c po|cdini nau•nici
nckada tvidc da |c opsta tcoii|a cvoluci|c |cdnaka •in|cnici posto|an|a
giavitaci|c. Piiiodno, takvc iz|avc su izazvalc iazli•itc icakci|c. Ncki sc
slazu sa ovakvim iz|avama, posto i giavitaci|a i cvoluci|a |csu natuia-
listi•ki konccpti ko|i su danas piihvaccni od mnogih nau•nika. Diugi
vidc zna•a|nu iazliku u mogucim stcpcnima opiavdanosti. Mi mozcmo
lako dcmonstiiiati posto|an|c giavitaci|c, sto ni|c slu•a| sa opstom tcoii-
|om cvoluci|c.
Mnogi od nas su postali upoznati sa icalnoscu naukc u izvisavan|u
laboiatoii|skih ckspciimcnata ko|i vodc ka odicdcnim o•ckivanim iczul-
tatima. To stvaia kod nas vcliko povcicn|c u nau•ni mctod. Mi mozcmo
picdvidcti ishod takvih ckspciimcnata. Naiavno, povicmcno iczultati
nisu onakvi kakvc planiiamo, i tada obi•no da|cmo ob|asn|cn|a da |c u
pitan|u pogicsno piimcn|cna pioccduia, ncta•nost u mcicn|u, kontami-
naci|a, itd., ali nikada nc kazcmo da ncsto ni|c u icdu sa naukom. Takvi
ckspciimcnti nam pomazu da piihvatimo idc|u o nauci ko|a |c apsolut-
na, a ako stvaii kicnu u nczcl|cnom toku, u pitan|u |c ncsto sto ni|c
vczano za nauku.
Bio|ni dokazi podupiiu opiavdanost picdvidan|a |cdnostavnih labo-
iatoii|skih ckspciimcnata. Zalosno |c da vccina l|udi, pa •ak i ncki visni
nau•nici, ictko shvata|u iazliku izmcdu takvih dobio uvczbanih ckspc-
iimcnata i ncpoznanica u istiazivan|u pitan|a poickla. Oni vidc nauku
kao |cdnostavnu, siguinu pioccduiu. Ali nas ozbil|no istiazivan|c bizo
mozc nau•iti nc•cm diugom. Poticbno |c da shvatimo da ono sto mi
zovcmo "napicdnim gianicama znan|a" takodc picdstavl|a "iubovc
ignoiisan|a".
Ncki nau•nici su pokusali da olaksa|u konfuzi|u po pitan|u stcpcna
pouzdanosti naukc, izdva|a|uci ncka od man|c siguinih podiu•|a naukc
pod naziv istoii|ska nauka.
13
Kao i u slu•a|u diugih siiokih konccpata, mi
nc mozcmo dcfinisati istoii|sku nauku na |cdnostavan na•in. Nc ticba da
piavimo gicsku sa koiisccn|cm tcimina "istoii|ska" ko|i takodc ozna•ava
n|cgovu ili n|cnu mctodologi|u. Kada |c nau•nici koiistc, istoii|ska nauka
naio•ito govoii o onim aspcktima naukc ko|i sc nc mogu lako tcstiiati i
picdvidati, posto su vcoma |cdinstvcni - bai u gianicama piakti•nc
upoticbc. Ona •csto ukl|u•u|c konccptc o pioslosti, posto ima istoii|sku
konotaci|u. Nau•nici obi•no smatia|u fiziku i hcmi|u man|c istoii|skim,
dok mnogc aspcktc gcologi|c, biologi|c i palcontologi|c smatia|u visc
istoii|skim. Ova iazlika |c dclimi•no iczultat slozcnosti faktoia ko|i sc
iazmatia|u - fizika i hcmi|a su piosti|c i laksc za picdvidan|c, dok sc
biologi|a i palcontologi|a, ko|c baiata|u sa vccom slozcnoscu faktoia ko|i
su mcdusobno povczani, suo•ava|u sa visc ncpoznanica. !stoii|ska
nauka, ko|a |c supiotna •visto| ckspciimcntalno| nauci, ima visc
mogucnosti za spckulaci|u i zahtcva visc opicznosti. Ncki aspckti istoii|-
skc naukc su mnogo pouzdani|i od diugih. Mi mozcmo obi•no biti
mnogo siguini|i u pivobitni oblik fosila, ncgo u uziok smiti oiganizama.
\cliki bio| glavnih kontiavcizi u nauci giupisan |c oko istoii|skc
naukc. Na piimci, ncdavno ob|avl|cna kn|iga pod nazivom \clikc
gcoloskc kontiavcizc (Gicat Gcological Contiovcisics)
14
govoii o
scdam pitan|a, i sva sc ti•u intcipictaci|a pioslosti. Piimcii ukl|u•u|u
staiost Zcml|c, masovna izumiian|a oiganizama na Zcml|i i lcdcna
doba. Ncsiguinost istoii|skc naukc olaksava kontiavcizu. Slcdcci
istaknuti piimci ncpouzdanosti istoii|skc naukc vczan |c za Alpc u
Iviopi. Svakih nckoliko godina ncko pictpostavi ncku novu vcliku tcoii-
|u o tomc kako su nastalc ovc vcoma piou•avanc planinc, i izglcda da
tomc ncma kia|a. Kada |cdnom uo•imo tcskocc u piou•avan|u pioslosti,
mi ccmo ih onda i u buducc o•ckivati.
Imocionalizam u nauci
Na naslovno| stiani |cdnog •asopisa pisalo |c: "Bibli|ska nauka o
stvaian|u |c nau•na piostituci|a." To |c bio samo |cdan od mnogih sli•nih
izvcsta|a ko|c sam •uo picdhodnog dana u N|u Oilcansu na nacional-
nom skupu Gcoloskog diustva Amciikc. !pak, izncnadilo mc |c da |c to
imalo tako vcliki publicitct.
Goic citiiana iz|ava dosla |c od piofcsoia gcologi|c sa Oicgon
\nivcizitcta, ko|i |c picdscdavao |cdnim od dva simpozi|uma o bibli|-
skom stvaian|u i gcologi|i. On |c takodc iz|avio da zastupnici stvaian|a
"namcino i cini•no obman|u|u dobionamcinc giadanc" i "lazni su kao
nov•aniva od 3 dolaia" (u Amciici nc posto|i nov•anica od 3 dolaia).
1cdan biolog sa Boston \nivcizitcta |c iz|avio da |c "bibli|ski katas-
tiofizam ncpostcn i gnusan". !sti govoinik |c takodc tvidio da konccpt
stvaian|a kao nauka "picdstavl|a politi•ko i icligi|sko zlo". Poznati
nau•nik iz Amcii•kog piiiodn|a•kog muzc|a nazvao |c nauku o stvaia-
n|u "tiiani|om dobio oiganizovanc i snazno motivisanc man|inc". 1cdan
diugi nau•nik iz istc oiganizaci|c ozna•io |c i nauku o stvaian|u i tcoii|u
ckoloskc zonaci|c
15
kao "picvaiu". Nau•nik sa Dizavnog \nivcizitcta
29O 291
Dzoidzi|a nazvao |c nauku o stvaian|u "pogicsnom pscudonaukom ko|a
sc picdstavl|a kao nauka", a |cdan gcolog iz oiganizaci|c Amcii•kog
gcoloskog istiazivan|a |c upozoiio da sc "nc smc dopustiti da nauka
padnc u zabludu zastupnika stvaian|a", i da "ako zastupatc stvaian|c,
nalazitc sc na pogicsnom mcstu". Ova poslcdn|a iz|ava postala |c mnogo
|asni|a kada |c na kia|u scsi|c, |cdan po|cdinac ko|i |c zastupao stvaia-n|c
bio pickinut u govoiu i ni|c mu bilo dopustcno da govoii zato sto |c kon-
fcicnci|a smatiala n|cgov poglcd ncodgovaia|ucim. !ako |c konccpt
stvaian|a bio picdmct ovog simpozi|uma, ni|cdan od 15 govoinika ni|c
bio zastupnik stvaian|a. Tcsko da |c ova konfcicnci|a imala izbalansiian
piistup.
Imocionalizam iziazcn na ovim scsi|ama dalcko |c picmasio ono sto
sam mogao da vidim na diugim nau•nim skupovima. Mnogi nau•nici su
napustili ob|cktivnost. Za•udio sam sc kada sam vidco sta sc dcsilo od
stcicotipnog i smiicnog nau•nika u bclom mantilu, ko|i ncma picdiasu-
da picma •in|cnicama. Ivolucionisti su bili na|istaknuti|i u piihvatan|u
da nauka o stvaian|u, supiotno od cvoluci|c, ni|c nauka. Mcdutim,
ponasan|c nckoliko cvolucionista na tom skupu ni|c mc uvciilo da |c
cvoluci|a •isto nau•ni konccpt.
Rcalno, ako nauka o stvaian|u "ncma smisla", da li |c onda dosto|na
da sc o n|o| poscbno iazmatia? Zasto tiositi toliko cmocionalnc cncigi-
|c na ncsto sto |c o•iglcdno pogicsno? Pickomcino ismc|avan|c, ncpod-
nosl|ivost i omalovazavan|c ko|c sam mogao da vidim, natcialo mc |c da
sc zapitam da li |c konccpt stvaian|a mnogo zna•a|ni|a stvai ncgo sto su
govoinici htcli da piizna|u. Da li |c Miscl dc Montcn| (Michcl dc
Montaignc) bio u piavu kada |c kazao: "Posto nc mozcmo da |o| sc
supiostavimo, ha|dc da |o| sc osvctimo stavl|a|uci ogiadu piotiv n|c."
16
Da sc nc bi zastupnici stvaian|a ul|ul|kali u svo|u samopiavcdnost,
navcscu piimcic nckoliko govoinika ko|i su izncli dobio dokumcnto-
vanc piimcic gicsaka u•in|cnih od stianc zastupnika stvaian|a. Takvc
gicskc, ukl|u•u|uci •csto ponavl|anc iz|avc da pickambii|umski fosili nc
posto|c, bilc su tako bio|nc da bi sc odbacilc kao potpuno ncpiihvatl|ivc.
Na osnovu li•nog upoznavan|a, kao i na osnovu picdavan|a na tim sim-
pozi|umima, mogu da gaiantu|cm za iskicnost, piisto|nost i
infoimisanost nckih cvolucionista. !pak, nckc od omalovazava|ucih
komcntaia ko|c sam •uo tcsko |c zaboiaviti.
Da li |c sukob izmcdu konccpta stvaian|a i cvoluci|c dotlc dosao da
nauka, dokazi i iazumcvan|c, visc nc mogu funkcionisati? Na osnovu
goic izncscnih optuzbi, moiamo zakl|u•iti da su cmocionalni odgovoii u
supiotnosti sa u•cnoscu. Takvo ponasan|c uman|u|c povcicn|c u nau•ni
pioccs. Ticba takodc da budcmo svcsni da ncgativnc cmocionalnc icak-
ci|c nau•nika nc ugiozava|u obavczno intcgiitct samog nau•nog piocc-
sa.
Svako od nas, ukl|u•u|uci nau•nikc, dolazi u situaci|u da vidi scbc
kako podlczc piitisku sub|cktivnih faktoia. Radcci sa 123 studcnta,
Solomon Is (Solomon Asch) |c izvisio |cdnu klasi•nu studi|u
17
u tom
podiu•|u. On |c postavl|ao pitan|a studcntima u giupama po scdam, da
upoicdc lini|c po duzini, ko|c su bilc na vclikim panoima ispicd n|ih. Oni
su ticbali da odgovaia|u naglas, i svaki studcnt |c mogao da •u|c odgo-
voic diugih. Po |cdnom studcntu iz svakc giupc bilo |c ncpoznato da su
ostali studcnti picthodno dobili instiukci|c da pogicsno odgovaia|u.
!stiaziva•i su onda zabclczili cfckat piitiska pogicsnih odgovoia na
|cdnu osobu ko|a ni|c znala da su ostali namcino davali pogicsnc odgo-
voic. Ova| ckspciimcnt |c pokazao da sc giupni piitisak, u foimi
pogicsnog odgovoia, uziokovan bio|nim gicskama u odicdivan|u ko|a |c
lini|a na|duza, kictao od 1 do 37´. Samo |cdna •ctvitina individua u
ovom ckspciimcntu |c ostala slobodna od ovog giupnog piitiska. Ncki su
sc piiklonili misl|cn|u vccinc •ak i kad |c iazlika u duzini lini|a bila 17
ccntimctaia na panoima ko|i su sc nalazili udal|cni od n|ih na samo
nckoliko mctaia. Is |c zakl|u•io: "Nalazimo da |c tcndcnci|a
piilagodavan|a u nascm diustvu tako |aka, da •incnica ko|a zabiin|ava
|cstc da su intcligcntni i obiazovani mladi l|udi spicmni da bclo naziva-
|u cinim. To dovodi u pitan|c nas na•in obiazovan|a i vicdnosti ko|c uti•u
na nasc iasudivan|c."
Bio|nc studi|c o samom nau•nom pioccsu otkiiva|u sub|cktivnost u
nau•nom pioccn|ivan|u. Kontiavcizni pioccs odicdivan|a ko|a cc idc|a
biti piihvaccna, a ko|a odbi|cna u publikovan|u, bio |c picdmct nckoliko
studi|a. 1cdan takav ckspciimcnt izvisio |c Ma|kl Mchoni (Michacl 1.
Mahoncy)
18
sa \nivcizitcta Kalifoini|a u Santa Baibaii. On |c poslao na
pioccn|ivan|c pct iazli•itih vcizi|a nau•nog iada na adicsu 75 "icccn-
zcnata". Ovi iadovi, ko|i su sc izmcdu scbc iazlikovali samo u bio|kama
i intcipictaci|i, iznosili su iczultatc ckspciimcnta gdc |c tcstiian cfckata
spol|nog piitiska na dc•|a intcicsovan|a. Rcccnzcnti, ko|i nisu znali da su
iczultati izmisl|cni, picdlozili su da budu ob|avl|cni oni iadovi ko|i su sc
slagali sa ustal|cnim poglcdima, u odnosu na onc ko|i su bili u supiot-
nosti sa n|ima. O•iglcdno, tcsko |c ob|aviti ncsto ukoliko nistc na "pic-
ovladu|uco| lini|i". Nakon sto |c piava piiioda ovc studi|c postala pozna-
ta, oko |cdnc •ctvitinc takozvanih icccnzcnata |c iziazilo osudu zbog
na•ina na ko|i su izabiani da u•cstvu|u u ovom ckspciimcntu. Tio|ica od
n|ih su •ak pokusala da Mchoni|u zabianc iad picko Amcii•kog psiho-
loskog diustva.
Sociolog Robcit Mciton
19
|c pokazao da poznati nau•nici ima|u vcci
utica| na nau•ni pioccs, |ci ima|u pictciano vcliki kicdit u ob|avl|ivan|u
otkiica i to •inc bizc. Takvc okolnosti gusc pioccn|ivan|c i picdstavl|a-
n|c onoga sto |c zaista bilo otkiivcno.
292 293
Slcdcci piimci spol|nog piitiska u nauci |c takozvano otkiicc N-
ziaka, o ko|cm |c pivi izvcstio fiancuski fizi•ai Rcnc Blondlota 19O3.
godinc. Dok |c piou•avao polaiizaci|u X-ziaka, Blondlot |c zapazio da
vainica izglcda svctli|a pod utica|cm novc vistc zia•cn|a, ko|c pokazu|c
da sc ponasa diuga•i|c od obi•nih X-ziaka. On |c nazvao novc ziakc "N-
ziacima" u •ast svog univcizitcta i giada Ncnsi|a u !iancusko|. Cco n|c-
gov oiiginalni sistcm idcntifikaci|c i analizc po•ivao |c na n|cgovom pos-
matian|u svctli|c po|avc vainicc, a nc na n|cno| duzini, ko|a |c mogla biti
mnogo ob|cktivni|c pioccn|cna. Blondot ni|c |cdini •ovck ko|i sc bavio
ovakvim "posmatian|cm". \skoio |c "bai 4O l|udi" izvcstilo o cfcktima
ovih ziaka i oni su bili analiziiani u "nckih 3OO iadova od stianc 1OO
nau•nika i doktoia mcdicinc izmcdu 19O3. i 19O6."
2O
Studi|c su otkiilc da
ziaci pioizilazc od zivotin|skih misica, vaicn|a bclan•cvina i od bil|aka u
miaku. Oni su takodc uo•ili da sc intclcktualna aktivnost povccava sa
piodukci|om N-ziaka od stianc ncivnog sistcma. Ovo novo zia•cn|c
pobol|sava vizuclno opazan|c, a ncki su ga koiistili u ob|asn|cn|u spiii-
tisti•kih fcnomcna. Piou•avan|c N-ziaka |c uskoio postalo "mala indus-
tii|a".
21
Stavisc, 19O4. godinc !iancuska akadcmi|a nauka, zvani•ni glas
fiancuskih nau•nika, dodclila |c Blondlotu Lc Kontcovu nagiadu.
Mcdutim, ncki nau•nici nisu bili u stan|u da ponovc pictpostavl|cnc
iczultatc. Oni ko|i su htcli da vidc ovc ziakc obi•no su optuzivani kao
skcptici ko|i dizc svo|c o•i ncosctl|ivim na povccan|c intcnzitcta vainicc
i diugc |asnc svctlosnc cfcktc ovih ziaka. \skoio sc povccavao bio|
nau•nika ko|i su sumn|ali u ovc ziakc. N|ihov skcpticizam |c poiastao
19O4. godinc kada |c nau•nik \ud (R. W. Wood) sa Dzon Hopkins
\nivcizitcta, u ulozi dctcktiva, obisao laboiatoii|c u Nansi|u i istiazio
autcnti•nost ovih ziaka. Dok |c Blondlot dcmonstiiiao spcktialnc
osobinc ovih ziaka u zamia•cno| sobi, \ud |c ta|no uklonio alumini|um-
sku piizmu sa spcktioskopa, tako da |c Blondlot izvcstio o idcnti•nim
iczultatima nakon sto |c piizma uklon|cna!
22
Tokom svo|c posctc, \ud |c
takodc otkiio piavo zna•cn|c diugih ncob|asn|ivih iczultata, pokazu|uci
da sc podaci mogu lako montiati. Ova| slu•a|, mada ob|avl|cn u
cnglcskim, fiancuskim i ncma•kim nau•nim •asopisima, ni|c odmah bio
zaviscn za nckc ko|i su nastavili da podupiiu posto|an|c N-ziaka.
!stiazivan|c i diskusi|a po pitan|u ovih cfckata nastavl|cno |c |os nckoliko
godina, mada |c intcicsovan|c uskoio splasnulo. Na kia|u |c zakl|u•cno
da N-ziaci nc posto|c. Ova| dogada| danas ima samo istoii|ski zna•a| i u•i
nas da ticbamo biti opiczni •ak i kada sc vccina nau•nika slazc sa nc•im.
Pitan|c picvaic u nauci
Tiagi•na pii•a o Polu Kamciciu
23
takodc nas na ncobi•an na•in
opomin|c da ticbamo biti opiczni kada pioccn|u|cmo nau•na ob|asn|c-
n|a. Po•ctkom ovoga vcka, Kamcici, ina•c iodcn u Bc•u, piou•avao |c
cfckat sicdinskih faktoia na vodozcmcima. N|cgovi nalazi isli su u piilog
n|cgovog piihvatan|a konccpta lamaikizma. On |c visio ckspciimcntc na
zabama, ko|c su bilc |cdinstvcnc po tomc da muz|aci nosc zcnkina |a|a,
piikupl|cna oko svo|ih nogu nakon n|ihovog izlcgan|a. Kada |c zabc
stavio pod vodu, zapazio |c da sc kod novc gcnciaci|c muz|aka iazvi|a
(cvoluiia) |astuk na palcu ko|i im pomazc u n|ihovom odnosu sa zcnka-
ma pod vodom. N|cgovo otkiicc |c izazvalo scnzaci|u i Kamcici |c
postao vcoma poznat. Ncki, naio•ito u Inglcsko|, okaiaktciisali su n|c-
gov nalaz kao "mozda na|vccc biolosko otkiicc ovoga vcka" i da |c
"Kamcici nastavio tamo gdc |c Daivin stao".
24
To |c bio ckspciimcntalni
dokaz za cvoluci|u. Kamciciova slava |c u•inila da on postanc piofcsoi
na dizavnom \nivcizitctu u Moskvi. Ali, 1926. godinc |c samo |cdan
piimci zabc podizavao Kamciciovc zakl|u•kc i n|cgovc tvidn|c da |c
dcsctinc nau•nika vidclo ovc pal•cvc.
Nobl (G. K. Noblc), nau•nik iz Amcii•kog piiiodn|a•kog muzc|a,
dosao |c u Bc• da istiazi ovc piimcikc muz|aka. Piilikom istiazivan|a on
i n|cgovc kolcgc su otkiili da |c |astuk na palcu bio pioizvcdcn ubiizga-
van|cm mastila. Nckoliko scdmica kasni|c, Kamcici |c izvisio samoubis-
tvo. On |c ostavio pismo u komc kazc da ni|c mogao da piihvati nau•nc
tiikovc zbog ko|ih |c bio osudcn. !ako |c kazao da |c mozda ncko mani-
pulisao sa tim piimcikom, takodc |c ickao da |c bio picvisc umoian da
bi ponovio ckspciimcntc. Bio |c samo 46 godina stai. Pod ovim okolnos-
tima, n|cgova smit |c bila ncobi•na. Nau•nici su dosta iaspiavl|ali o tomc
da li |c Kamcici zaista izvisio picvaiu.
To sto su diugi nau•nici otkiili i ispiavili gicsku vicdno |c pohvalc, i
picdstavl|a odizavan|c osnovnog intcgiitcta naukc. Mcdutim, poticbno
|c da uputimo diuga sli•na pitan|a. Zasto bi ncko zlonamcino ubiizgao
mastilo u palac zabc? Ako |c to otkiicc bilo toliko vazno, zasto niko ni|c
pokusao da ponovi ova| ckspciimcnt? ! naio•ito, zasto su nau•nici poz-
diavili ovo otkiicc kao vcliki uspch kada |c bilo zasnovano na izuzctno
oskudnim dokazima?
Ob|avl|cni su bio|ni diugi piimcii picvaia u nauci. Nckoliko kn|iga,
ukl|u•u|uci kn|igu !zda|nici istinc: Picvaic i obmanc u holovima naukc
(Bctiaycis of thc Tiuth: !iaud and Dcccit in thc Halls of Scicncc),
25
opisu|u nckc od n|ih. Autoii kn|igc !zda|nici istinc ukazu|u da |c nauka
potpuno diuga•i|a od konvcncionalnc idcologi|c ko|a sc piihvata. Ova
kn|iga piikazu|c svct naukc ko|i ima dugu istoii|u ostiih sukoba i
namcinog podcsavan|a podataka. Autoii isti•u da su mnogi od nosilaca
takozvanih pioslih uspcha naukc povicmcno pogicsno intcipcitiiali
•in|cnicc da bi obczbcdili da n|ihovc idc|c picovlada|u. Autoii isto tako
govoic o pioblcmima samoobmanc, lakovcinosti i picvaic u nauci, i
iznosc dctal|c nckih na|skoii|ih i na|poznati|ih picvaia u nau•nom
istiazivan|u. Svaki nau•nik bi ticbao da pio•ita ovu kn|igu.
294 295
Na siccu, upikos picthodnim piimciima, namcinc picvaic u nauci su
cksticmno ictkc. Mcdutim, mi ih nc smcmo potpuno ignoiisati.
Razmatia|uci vcliku koli•inu nau•nih iadova ko|i sc ob|avl|u|u, sa
stopom od |cdnog na svakih 35-4O sckundi, bio| ob|avl|cnih slu•a|cva fal-
sifikovan|a |c vcoma mali.
!pak, pioblcm povczan sa nau•nom picduziml|ivoscu |c vcoma
vazan. Pioblcm |c samoobmana. Luis Bicnskomb (Lcwis Bianscomb),
ko|i |c bio potpicdscdnik i scf nau•nika u !BM koipoiaci|i, i ko|i |c sada
na Haivaidu, istakao |c ova| pioblcm.
26
1cdnostavno ic•cno, nau•nici
visc ckspciimcntc i istiazivan|c svc dok nc nadu iczultatc ko|c o•cku|u,
i onda stanu. Piitisak zbog ob|avl|ivan|a ih mozc spic•iti u nastavl|an|u
svog istiazivan|a i piovciavan|a da li su n|ihovi iczultati zaista opiavdani.
To vodi ka onomc sto sc zovc "faza intclcktualnog zakl|u•avan|a". Takvi
nau•nici dobi|a|u piiznan|c za svo|c idc|c zbog slagan|a sa o•ckivanim
iczultatima. To olaksava ovckovc•avan|c gicskc. Podiska Kamciciovom
|astuku kod zabc, spomcnuta iani|c, to ilustiu|c. Bicnskomb kazc:
"Ozivl|avan|c intcicsa za nau•no postcn|c i intcgiitct, mozc imati vcliku
koiist i za nauku i za diustvo ko|cm sluzimo." Mada moiamo imati na
umu da |c nau•na picduziml|ivost u osnovi vcoma iskicna, mi u isto
vicmc ticba da budcmo svcsni pioblcma "fazc intclcktualnog
zakl|u•avan|a" (samoobmanc) ko|i olaksava po|avu iskicnih gicsaka.
Ovo |c zna•a|an pioblcm. Takva faza zakl|u•avan|a |c |cdna vazna kom-
poncnta u uspostavl|an|u paiadigmi.
Dominaci|a paiadigmc i piomcna
\ poglavl|u 2 ickli smo da sc dominantnc idc|c naziva|u paiadigma-
ma. !ako |c konccpt paiadigmc iazvi|cn iz piou•avan|a naukc, dobio |c
imati na umu da nauka ni|c potpuno |cdinstvcna, |ci idc|a vodil|a paia-
digmc mozc piozimati sva podiu•|a bavl|cn|a. \ poslcdn|im poglavl|ima
vidcccmo kako sc nauka mozc viatiti nazad, picma napustcno| paiadig-
mi. Na piimci, nau•nici su nckada vciovali u spontani nastanak zivota.
Onda su oni odbacili tu idc|u, da bi |c kasni|c ponovo piihvatili.
27
!sto sc
mozc icci za katastiofizam, ko|i |c nauka na|pic piihvatila, odbacila, a
onda ponovo piihvatila.
28
Takvi piimcii nas upozoiava|u na giupno ponasan|c u piosccu
nau•nc misli. Nauka |c picdmct l|udskc inici|ativc ko|a |c podlozna
piomcni, kao i diugc l|udskc aktivnosti. !ako nauka povicmcno mcn|a
paiadigmc, l|udski faktoi kod nau•nika mozc takodc piuzati otpoi
takvim piomcnama. Ni|c uvck lako odbaciti omil|cnc idc|c ko|c su zas-
tupanc tokom godina. Poznati ncma•ki fizi•ai Maks Plank (Max Planck)
|cdnom |c iskicno komcntaiisao da "nova nau•na istina ni|c tii|umfovala
piiznan|cm n|cnih oponcnata i •incci da oni uglcda|u istinu, vcc pic timc
sto su n|cni oponcnti cvcntualno umiiali, a nova gcnciaci|a ko|a |c dosla
|c bila bliska sa n|om".
29
Piomcnc u paiadigmama mogu nckada zahtc-
vati dugo vicmc.
Poticbno |c da u iazmatian|c ukl|u•imo svc faktoic kada
pokusavamo da pioccnimo vicdnost misl|cn|a vccinc nau•nika, ko|c sc
mozc mcn|ati od vicmcna do vicmcna i biti ispiavno ili pogicsno.
Zakl|u•ci
Nau•ni pioccs sc suo•ava sa bio|nim dobio iazmoticnim pioblcmi-
ma. (1) Mnostvo podiu•|a icalnosti lczi izvan dcomcna naukc. (2)
!stoii|sku nauku ni|c lako tcstiiati. (3) Nau•nici biva|u cmocionalno
ukl|u•cni u svo|u nauku. (4) Piihvatan|c paiadigmc uti•c na nau•nu
za|cdnicu.
Mada ncki mogu odbaciti svc nau•nc •in|cnicc kao piostc, ncsiguinc,
pogicsnc i ogiani•cnc, takav poglcd |c ncopiavdan. Nc smcmo zaboia-
viti da nauka ima impicsivan zapis uspcha, naio•ito u domcnu ckspcii-
mcntisan|a. Mi nc ticba da uzimamo ogiani•cn|a i pioblcmc ko|i su sas-
tavni dco nckih podiu•|a naukc, kao opiavdan|c za odbacivan|c vicd-
nosti naukc u n|cnom odgovaia|uccm domcnu. Sa diugc stianc, ticba da
odbacimo piosto obozavan|c naukc u cclini. Nauka nam |c dala mnostvo
novih infoimaci|a, ali mi moiamo da zapamtimo da posto|i dobia nauka
i da posto|i losa nauka, i mi ticba da napiavimo iazliku izmcdu to dvo|c.
L!TIRAT\RA
1. Smith H. 1976. !oigottcn tiuth: thc piimoidial tiadition. NY and London:
Haipci & Row, p. 16.
2. Kao sto |c citiiano u: Duiant W. 1932. On thc mcaning of lifc. NY: Ray Long
& Richaid R. Smith, !nc., p. 61.
3. Mcdawai PB. 1969. !nduction and intuition in scicntific thought. 1aync
Lcctuics foi 1968. Mcmoiis of thc Amciican Philosophical Socicty 75:11.
4. Bush \. 1967. Scicncc is not cnough. NY: William Moiiow & Co., p. 27.
5. Iddington AS. 1929. Scicncc and thc unsccn woild. Thc Swaithmoic
Lcctuic, 1929. London: Gcoigc Allcn & \nwin, p. 33.
6. Citiiano u: Sullivan 1WN. 1933. Thc limitations of scicncc. NY: Mcntoi
Books, p. 126.
7. Holmcs OW. 1892. Thc poct at thc bicakfast-tablc. Boston and NY:
Houghton, Mifflin and Co., and Cambiidgc: Thc Rivcisidc Picss p. 12O.
8. (a) Smith, p. 1 (icfcicnca 1). Za dal|u diskusi|u vidcti: (b) Hoigan 1. 1996.
Thc cnd of scicncc: facing thc limits of knowlcdgc in thc twilight of thc scicnti-
fic agc. Rcading, MA and NY: Hclix Books, Addison-Wcslcy Publishing
Company, !nc.
9. Nckoliko icfcicnci ukl|u•u|c: (a) Applcyaid B. 1992. \ndcistanding thc
picscnt: scicncc and thc soul of modcin man. London: Picadoi, Pan Books; (b)
296 297
Bowlci P1. 1993. Daiwinism. Twaync`s studics in intcllcctual and cultuial histo-
iy. NY: Twaync Publishcis, pp. 8-13; (c) Bulgci RI, Hcitman I, Rcisci S1, cdi-
tois. 1993. Thc cthical dimcnsions of thc biological scicnccs. Cambiidgc:
Cambiidgc \nivcisity Picss, pp. 1-63; (d) Mayi I. 1988. Towaid a ncw philoso-
phy of biology: obscivations of an cvolutionist. Cambiidgc, MA and London:
Thc Bclknap Picss of Haivaid \nivcisity Picss, pp. 75-91; (c) Pioctoi RN. 1991.
\aluc-ficc scicncc? Puiity and powci in modcin knowlcdgc. Cambiidgc, MA
and London: Haivaid \nivcisity Picss; (f) Rappapoit RA. 1994. On thc cvolu-
tion of moiality and icligion: a icsponsc to Lcc Cionk. Zygon 29:331-349; (g)
Soicll T. 1991. Scicntism: philosophy and thc infatuation with scicncc.
!ntcinational libiaiy of philosophy. London and NY: Routlcdgc, pp. 74-97; (h)
Stcin G1. 1988. Biological scicncc and thc ioots of Nazism. Amciican Scicntist
76:5O-58.
1O. \idcti Mayi (icfcicnca 9d).
11. \idcti poglavl|c 2O.
12. Chauvin R. 1989. Dicu dcs !ouimis Dicu dcs Étoilcs. Paiis: !iancc Loisiis,
p. 214. Inglish tianslation minc.
13. Za diskusi|u i icfcicncc, vidcti: (a) Biid WR. 1987, 1988, 1989. Philosophy
of scicncc, philosophy of icligion, histoiy, cducation, and constitutional issucs.
Thc oiigin of spccics icvisitcd: thc thcoiics of cvolution and of abiupt appca-
iancc, \ol. 2. NY: Philosophical Libiaiy, pp. 1O9-111. Ispccially uscful is: (b)
Simpson GG. 1963. Histoiical scicncc. !n: Albiitton CC, 1i., cditoi. Thc fabiic of
gcology. Rcading, MA and Palo Alto: Addison-Wcslcy Publishing Co., pp. 24-48.
14. (a) Hallam A. 1989. Gicat gcological contiovcisics. 2d cd. NY: Oxfoid
\nivcisity Picss. Nadmoc ospoicnih dogada|a iz pioslosti takodc |c ob|avl|cn u:
(b) Müllci DW, McKcnzic 1A, Wcisscit H, cditois. 1991. Contiovcisics in mo-
dcin gcology: cvolution of gcological thcoiics in scdimcntology, Iaith histoiy
and tcctonics. London, San Dicgo, and NY: Acadcmic Picss.
15. \idcti poglavl|c 1O za diskusi|u o ckolosko| zonaci|i.
16. Montaignc M dc. 1588, 1993. Issays, Book 3, Chaptci 7, Of thc incom-
modity of gicatncss. !ioiio 1, tianslatoi. !n: Andicws R, cditoi. Thc Columbia
dictionaiy of quotations. NY: Columbia \nivcisity Picss, p. 199.
17. Asch SI. 1955. Opinions and social picssuic. Scicntific Amciican
193(5):31-35.
18. (a) Dickson D. 1986. Rcscaichcis found icluctant to tcst thcoiics. Scicncc
232:1333; (b) Mahoncy M1. 1977. Publication pic|udiccs: an cxpciimcntal study
of confiimatoiy bias in thc pcci icvicw systcm. Cognitivc Thciapy and Rcscaich
1:161-175.
19. Mciton RK. 1968. Thc Matthcw cffcct in scicncc. Scicncc 159:56-63.
2O. Nyc M1. 198O. N-iays: an cpisodc in thc histoiy and psychology of scicncc.
Histoiical Studics in thc Physical Scicnccs 11:125-156.
21. Bioad W, Wadc N. 1982. Bctiaycis of thc tiuth: fiaud and dcccit in thc
halls of scicncc. NY: Simon & Schustci.
22. Wood RW. 19O4. Thc N-iays. Natuic 7O(1822):53O-531.
23. (a) Anonymous. 1926. Obituaiy: Di. Paul Kammcici. Natuic 118:635-636;
(b) Goian M. 1971. Thc futuic of scicncc. NY and Washington: Spaitan Books,
pp. 73-77; (c) Kocstlci A. 1971. Thc casc of thc midwifc toad. London:
Hutchinson & Co.; (d) Noblc GK. 1926. Kammcici`s Alytcs, Pait 1. Natuic
118:2O9-21O; (c) Pizibiam H. 1926a. Kammcici`s Alytcs, Pait 2. Natuic 118:21O-
211; (f) Pizibiam H. 1926b. Piof. Paul Kammcici. Natuic 118:555; (g) Silvcibcig
R. 1965. Scicntists and scoundicls: a book of hoaxcs. NY: Thomas Y. Ciowcll
Co., pp. 188-2O6; (h) Wcndt H. 1956. !n scaich of Adam: thc stoiy of man`s qucst
foi thc tiuth about his cailicst anccstois. Clcugh 1, tianslatoi. Boston:
Houghton, Mifflin Co., and Cambiidgc: Thc Rivcisidc Picss, pp. 32O-326.
Tianslation of: !ch suchtc Adam.
24. Kao sto |c citiiano u Goian, p. 74 (icfcicnca 23b).
25. (a) Bioad and Wadc (icfcicnca 21); (b) !cdci KL. 199O. !iauds, myths,
and mystciics: scicncc and pscudoscicncc in aichacology. Mountain \icw, CA
and London: Mayficld Publishing Co.; (c) Kohn A. 1986. !alsc piophcts: fiaud
and ciioi in scicncc and mcdicinc. Rcv. cd. Oxfoid and Cambiidgc, MA: Basil
Blackwcll.
26. Bianscomb LM. 1985. !ntcgiity in scicncc. Amciican Scicntist 73:421-423.
27. \idcti poglavl|c 4 za dctal|c.
28. \idcti poglavl|c 12 za dctal|c.
29. Planck M. 1949. Scicntific autobiogiaphy and othci papcis. Gaynoi !,
tianslatoi. Wcstpoit, CT: Giccnwood Picss, pp. 33-34. Tianslation of:
Wisscnschaftlichc Sclbstbiogiaphic, mit Dokumcntation zu ihici
Intstchungsgcschichtc (1943-1948) ausgcwahlt.
298 299
Kontiavcizni ncma•ki filozof !iidiih Ni•c (!iicdiich Nictzschc)
(1844-19OO) •csto |c tvidio: "Bog |c mitav." Ni•c, ko|i |c napisao mnogo
kiiti•kih kn|iga, ni|c samo iziazavao svo| li•ni stav da |c Bog mitav, vcc
|c odiazavao iastuci talas nihilizma - odbacivan|c ob|cktivnih osnova za
istinu - ko|i sc infiltiiiao u misao n|cgovog vicmcna. Ni•c |c takodc ostio
kiitikovao bibli|sku icligi|u i zalio zbog ncgativnih cfckata ko|c |c ona
imala.
2
On sc ni|c ustiu•avao da ospoii na|svcti|c tcmc Bibli|c, kao sto
su Bog i Mcsi|a. Govoicci o !susu, Ni•c |c katcgoii•ki tvidio da |c "on
umio za svo|c gichc. Cin|cnicc ncdosta|u, ali sc •csto tvidi da |c on umio
za gichc diugih".
3
Mada |c utica| Ni•ca kao filozofa bio vcliki, moia sc
piiznati da |c vck kasni|c n|cgova poznata tvidn|a "Bog |c mitav" dosla
pod znak pitan|a.
Bio|ni vodcci svctski intclcktualci usmciili su svo|c vcibalnc ostiicc
na Bibli|u i ono sto ona picdstavl|a. !pak, Bibli|a nastavl|a da budc
vcoma tiazcna i vcoma postovana. 1cdan od iazloga |cstc da upikos
tomc sto |c pisana od visc autoia tokom dugog pciioda vicmcna, ona
ima o•iglcdnu unutiasn|u doslcdnost. Slcdcci iazlog |cstc da su mnogo-
bio|nc •in|cnicc ko|c ona spomin|c, bilc su potvidcnc istoii|ski, aihco-
loski i gcogiafski. \ ovom poglavl|u mi ccmo analiziiati nckc od tih
dokaza, uglavnom iz spol|nih izvoia, ko|i potvidu|u istinitost Bibli|c.
Piihvatan|c Bibli|c
Mada |c icligi|u i piistalicc icligi|c tcsko dcfinisati, |asno |c da |c pii-
hvatan|c Bibli|c imalo diamati•an iast u vckovima ko|i su iza nas.
Ncdavnc pioccnc kazu da danas ima oko 1.869.751.OOO piistalica Bibli|c,
ili 35´ svctskc populaci|c. Muslimani sa•in|ava|u 18´, ncicligiozni
16´, Hindusi 14´, budisti 6´ i atcisti 4´.
4
Svo|im zivotima, bibli|skc
li•nosti su zapo•clc pokict ko|i ncma paialclu. Ti novi icligiozni l|udi su
piihvatili Bibli|u kao svo| vodi• u zivotu.
Ni|c man|c zna•a|an ni ickoid u ob|avl|ivan|u Bibli|c. Kao sto |c
ic•cno iani|c,
5
Bibli|a zahtcva mnogo visc ncgo bilo ko|a diuga kn|iga.
Nckada davno, Bibli|a ili n|cni dclovi bili su picvcdcni na nckoliko |czi-
ka. Danas |c ccla Bibli|a ili bai |cdna n|cna "kn|iga" picvcdcna u visc od
2.OOO |czika. Radi upoicdcn|a, iadovi Lcn|ina su picvcdcni na 222 |czi-
ka, a kn|iga !stina ko|a vodi ka vc•nom zivotu (Thc Tiuth That Lcads to
Itcinal Lifc) picvcdcna na visc od 1OO |czika.
6
!stoii|ska autcnti•nost
Mnogi sumn|a|u u pouzdanost Bibli|c. N|ihova pitan|a sc •csto
usmciava|u na vciodosto|nost Bibli|c u cclini, ili na istinitost li•nosti
opisanih u n|o|. Po•ctkom ovoga vcka ncki nau•nici su koiistili "foimu
kiiticizma" da bi pioccn|ivali bibli|skc kn|igc. Ova| piistup |c ukazivao da
su bibli|skc kn|igc doslc iz man|c pouzdanc usmcnc tiadici|c bibli|ski
icligioznih l|udi, umcsto od izvcsta|a diicktnih svcdoka. Ova| konccpt |c
oslabio •in|cni•nu vicdnost Bibli|c u o•ima mnogih l|udi. Takva aigu-
mcntaci|a sc iznosi svc do danasn|ih dana.
7
Slcdcci kiiti•ki piistup kazc da sc bibli|ski izvcsta| nalazi izvan giani-
ca istoii|skih infoimaci|a. Mnogi su isticali da Bibli|a baiata sa tcoloskim
ob|asn|cn|ima, a nc sa •in|cnicama. Svctski poznati poznavalac Bibli|c, !.
!. Bius (Biucc) sa \nivcizitcta Man•cstci, odbacio |c takvc tvidn|c. On
kazc:
"Mi danas •csto •u|cmo da |c zadatak izvla•cn|a istoii|skih podataka
iz Bibli|c u biti ncmoguc, i u svakom slu•a|u ncpiavilan. Ali l|udi ko|i
nam to kazu su u vccini slu•a|a tcolozi, a nc istoii•aii. Da li |c zadatak
izvla•cn|a istoii|skih podataka iz Bibli|c ncmoguc ili ni|c, |cstc stvai
otkiica istoii•aia, a nc tcologa ko|i im govoic; i ni|cdan ozbil|an
istoii•ai nccc dopustiti scbi da kazc da |c tiagan|c za tim ncpiavilno...
Posto|c i diugc istoii|skc kaiaktciistikc zbog ko|ih |c nas izvoini
matcii|al oskudan i pioblcmati•an. Ali u tim slu•a|cvima ni|cdan
nau•nik nccc dici iukc kao saobiaca|ni polica|ac i icci: Matcii|ali za
ickonstiukci|u ovog ili onog istoii|skog dogada|a nc posto|c, i uza-
ludno |c pokusavati ickonstiuisati ih; to ni|c tcma ko|a sc tictiia u
posto|cco| litciatuii. ! ako bilo ko tako ncsto kazc, mi ccmo mu |cd-
nostavno odgovoiiti: Mi znamo da to ni|c tcma ko|a sc tictiia u pos-
to|cco| litciatuii, ali ipak |c koiisna za upoticbu istoii•aiima, sa svim
odgovaia|ucim kiiti•kim ogiadama, kao izvoini matcii|al za n|ihov
iad."
8
Ovomc mozcmo dodati svcdo•ansto nckih od pisaca bibli|skih kn|i-
ga.
9
\koliko ncko kazc da Bibli|a ima unutiasn|u piistiasnost, on
o•iglcdno |os uvck posmatia spol|nc (to |cst, vanbibli|skc) izvoic ko|i
3OO 3O1
18. BibIija: Nesto neobi•no
Sam u nocima, |a mo|u Bibli|u
•itam visc, a Iuklida man|c.
- Robcit B|ukcncn
1
podupiiu istinitost bibli|skog zapisa. Zbog toga |c tcsko tviditi da Bibli|a,
ili bai istoii|a ko|u ona sadizi, |cstc piodukt imaginaci|c.
Godinc 64. nasc cic, dcvctodncvna vatia |c unistila glavni dco giada
Rima. Rimski impciatoi u to vicmc bio |c zloglasni Ncion, ko|i |c ubio
svog polubiata i ma|ku. Opstc misl|cn|c pictpostavl|a da |c Ncion izaz-
vao ta| pozai da bi mogao ponovo da izgiadi giad na mnogo
vcli•anstvcni|i na•in.
Posto|i visc piimcia potvidc nckih istoii|skih dogada|a ko|i su
izvoino bili samo usmcno picnoscni. 1cdan od na|vccih iimskih
istoii•aia, Koincli|c Tacit (Coinclius Tacitus) (55-118), u svo|im
Analima izvcstava o dogada|ima vczanim za Nciona i u isto vicmc o au-
tcnti•nosti posto|an|a !susa i o okolnostima vczanim za n|cgovu smit u
vicmc Pilata, upiavo onako kako |c zabclczila usmcna tiadici|a u •ctiii
kn|igc 1cvandcl|a. Tacit, govoicci o Ncionu, kazc i slcdccc: "Ali svi l|ud-
ski napoii, svi izdasni pokloni impciatoia i umiicn|c bogova, nisu mogli
da otklonc zlokobno vciovan|c da |c pozai bio iczultat podmctan|a.
Dal|c, da bi otklonio sumn|u, Ncion |c bizo okiivio i izazvao vcliki pio-
gon |cdnc klasc l|udi ko|u |c mizco zbog ncslagan|a sa n|im, zvanu
hiiscani. Hiistos, od koga poti•c n|ihovo imc, bio |c ncmilosidno osudcn
za vicmc vladavinc Tibcii|a, od stianc |cdnog od n|cgovih piokuiatoia,
Ponti|a Pilata."
1O
Mnogi diugi istoii|ski izvcsta|i potvidu|u dctal|c iz 1cvandcl|a ko|i
govoic o posto|an|u i zivotu !susa. Bius i Dzos Mck Dovcl (1osh
McDowcll) navodc bai 1O piimcia.
11
Tokom piosla dva vcka bilo |c mnogo pokusa|a da sc iaznc bibli|skc i
vanbibli|skc li•nosti ozna•c kao izmisl|cnc ili mitoloskc. Mcdutim, sa
aspckta vanbibli|skc litciatuic, ti pokusa|i nisu bili picvisc ozbil|ni.
Danasn|a tcoloska misao konccntiisc sc na zna•cn|c onoga sta su pisali
i kako su zivclc po|cdinc bibli|skc li•nosti, a nc da li su onc posto|alc.
\anbibli|skc izvoic o n|ihovom posto|an|u |c tcsko odbaciti. Sli•na |c
situaci|a i sa mnogim diugim vanbibli|skim li•nostima. Govoicci o ovo|
pioblcmatici, Bius isti•c: "!stoii•nost !susa, za ncpiistiasnog istoii•aia,
|cdnaka |c istoii•nosti 1uli|a Cczaia. Nisu istoii•aii ti ko|i piopagiia|u
tcoii|c o `mitoloskom !susu`."
12
Aihcoloska autcnti•nost
Mnogi aihcoloski nalazi takodc potvidu|u istoii|sku ta•nost Bibli|c.
Tokom pciioda Piosvctitcl|stva u 18. vcku, svc sto sc iazvi|alo bilo |c
stavl|ano pod znak pitan|a. To sc picnclo na 19. vck, tokom koga su poz-
nati istoii•aii i tcolozi zcstoko napali bibli|sku istoii|u. \ciovatno
na|poznati|i bibli|ski tcolog tog piavca bio |c Dzuli|us \clhauzcn (1ulius
Wcllhauscn) (1844-1918), ko|i |c imao vcliki utica| na iazvo| i popula-
iizaci|u idc|a o mitolosko| piiiodi Bibli|c. Na piimci, navodcci izvcsta| o
bibli|skim patii|aisima, on kazc: "!stina |c da ncma istoii|skih dokaza o
patii|aisima."
13
Od tada sc misl|cn|c nau•nc za|cdnicc piomcnilo tako
diamati•no da |c \ili|cm Olbia|t (William Albiight), ko|i |c smatian
na|poznati|im oii|cntalistom svog vicmcna, iz|avio 1933. godinc:
"Piakti•no svi tcolozi Staiog zavcta iz Iviopc i Amciikc zastupali su
takvc poglcdc do ncdavno. Danas, mcdutim, situaci|a sc piomcnila
vclikom bizinom, posto tcoii|a \clhauzcna ni|c zasnovana na aihco-
loskim istiazivan|ima."
14
Ono sto sc dcsilo bilo |c da su mnoga aihco-
loska otkiica potvidila istinitost Bibli|c na fascinantan na•in.
Pic sto godina mnoga od staiih mcsta spomcnutih u Bibli|i
ozna•avana su da nc posto|c, |ci nikakav tiag od n|ih ni|c pionadcn.
\cliki ccntii, kao sto su \avilon ili Nincvi|a, bili su ncpoznati. Mcdutim,
savicmcna aihcologi|a |c otkiila i otkopala ova i diuga mcsta, i niko visc
nc mozc odbacivati n|ihovo posto|an|c. !ntcicsantno |c da |c Bibli|a
takodc picdvidcla n|ihovo unistcn|c.
15
Godinc 1868. ncma•ki istiaziva• Kla|n (!. A. Klcin), pionasao |c
zna•a|nu aihcolosku plo•u (spomcnik) u podiu•|u isto•no od Mitvog
moia. Ova plo•a |c picdstavl|ala ispisani bazaltni konad stcnc, danas
poznat kao Moavski kamcn. Nakon ovog otkiica, lokalni Aiapi su ova|
kamcn izlomili na komadc za svo|c poticbc, za zagicvan|c i hladcn|c
vodc na n|cmu. Na siccu, pic ncgo sto su to u•inili, ncko |c napiavio oti-
sak tog kamcna. Dclovi su bili ponovo piikupl|cni, i ova| kamcn sc danas
nalazi u muzc|u Luvi u Paiizu. Natpis na ovom kamcnu sadizi 34 icda
napisana 86O. godinc pic nasc cic, opisu|uci "pobcdu" moavskog caia
Misc nad !ziail|cima.
16
Ova| izvcsta| potvidu|c isti dogada| zapisan u
Bibli|i.
17
Aihcoloski nalazi potvidu|u da "•ak i takvc tiivi|alnc stvaii ako sto su
imcna babica (2. Mo|si|cva 1,15) su potvidcnc kao istinitc sicdinom diu-
gog milcni|uma, upikos picthodnim supiotnim tvidn|ama".
18
Slcdcci piimci dosao |c na vidclo otkiiccm impicsivnc palatc
Saigona !!, caia Asiii|c, ko|i |c vladao vccim dclom osmog vcka pic nasc
cic. Zidovi tc palatc, ko|i sc nalazc na tciitoii|i danasn|cg !iaka, sadizc
natpis ko|i govoii o osva|an|u scvcinog caistva !ziail|a (Samaii|c) od
stianc Saigona !!, godinc 722. pic nasc cic. On |c tom piilikom zaiobio
27.29O l|udi. \isc od dvc hil|adc godona ova| dogada| |c bio poznat samo
iz Bibli|c.
19
Sada |c |cdan vanbibli|ski izvoi potvidio ova| bibli|ski
izvcsta|. Komcntaiisuci ovo otkiicc, istoii•ai i dizavnik Mosc Pcilman
(Moshc Pcailman) |c kazao: "\coma izncnadno, skcptici ko|i su sum-
n|ali u autcnti•nost istoii|skih dclova Staiog zavcta, po•cli su da mcn|a-
|u svo|c poglcdc."
2O
Bibli|a sadizi oko 4O mcsta u ko|ima spomin|c naiod pod imcnom
Hctiti. Tokom dugog vicmcna nau•nici nisu znali za n|ihovo posto|an|c
iz bilo kog izvoia, i mnogi su zbog toga kiitikovali bibli|ski izvcsta|.
21
3O2 3O3
Dugo vicmcna |c posto|ala opsta sumn|a u posto|an|c Hctita. Ova|
naiod, ko|i |c zivco u icgionu danasn|c Tuiskc, ostavio |c bogat zapis •i|c
|c piou•avan|c danas postalo mala aihcoloska industii|a.
Po•ctni dco Bibli|c, ko|i tictiia samc po•ctkc i ko|i |c od vclikog
zna•a|a, •csto |c bio picdmct poscbnc kiitikc. 1cdan od piigovoia n|c-
govo| autcnti•nosti |cstc da |c pisan mnogo kasni|c u odnosu na
dogada|c ko|c opisu|c, posto nikakvi pisani izvcsta|i nc posto|c iz tog
ianog vicmcna. Ncki tvidc da |c usmcna tiadici|a man|c pouzdana.
Nalazi dokumcnata ko|i su napisani mnogo iani|c odbacili su ova|
piigovoi.
22
Sli•no tomc, ncki su ukazali na ncta•nost visc od dcsct izvcsta|a o
kamilama u 1. Kn|izi Mo|si|cvo|. Posto su ncki nau•nici smatiali da sc
piipitoml|avan|c kamila dcsilo mnogo vckova kasni|c, u odnosu na
vicmc ko|c Bibli|a opisu|c, pictpostavl|cno |c da |c bibli|ski izvcsta|
ncta•an. Ova pictpostavl|cna ncdoslcdnost |c takodc ospoicna. Otkiicc
mnostva figuia kamila i izvcsta|a o kamilama,
23
iz mnogo iani|cg vicmc-
na ncgo sto sc picthodno znalo, ospoiilo |c navodnu gicsku.
Mozcmo citiiati mnogc diugc piimcic.
24
Dovol|no |c icci da |c |aki
skcpticizam u odnosu na istinitost Bibli|c, ko|i |c dominiiao u tcolosko|
misli pic |cdnog vcka sa obc stianc Atlanskog okcana - splasnuo. To nc
zna•i da nisu iskisla mnoga diuga pitan|a - mnoga |csu. Ali poukc iz
gicsaka u•in|cnih u pioslosti picdstavl|a|u upozoicn|c onima ko|ima
ospoiava|u autcnti•nost Bibli|c. Po•ctkom 2O. vcka istoii•ai Dzc|ms
Sotvcl (1amcs Shotwcll) |c vcc tvidio da "Staii zavct danas sto|i na
uzviscni|cm poloza|u, ncgo kada |c n|cgov tckst bio zabian|ivan od
stianc icligioznih sankci|a".
25
Pii•c o Potopu
!zvcsta|i o davno| iazaia|uco| poplavi, •csto nazvano| Potop, po|avl|u-
|u sc siiom svcta. Oni su od poscbnog intcicsa kada piavimo pioccnu
istinitosti bibli|skog izvcsta|a o Zcml|ino| istoii|i. Takav dogada| |c
ncobi•an, i kao takav nudi poscbnu mogucnost spol|nog tcsta ta•nosti
Bibli|c.
Na|poznati|i vanbibli|ski izvcsta| o Potopu nalazi sc u Ipu o
Gilgamcsu, poznatom litciainom dclu iz staiog \avilona. On |c otkiivcn
piilikom aihcoloskog iskopavan|a Nincvi|c, u poznato| bibliotcci
asiiskog caia Asuibanipala ko|a datiia iz scdmog vcka pic nasc cic. Ip
sc nalazi na 12 glincnih plo•ica i zapisan |c klinastim pismom na scmit-
skom akadskom |cziku. Glavni lik ovc pii•c, Gilgamcs, tiaga|uci za
vc•nim zivotom, tiazio |c \tnapistima, ko|i bi ga nagiadio vc•nim zivo-
tom |ci |c sa•uvao zivotin|c i l|udc u vicmc vclikog Potopa.
26
1asan izvcsta| o Potopu, zapisan na plo•ici bio| 11 (slika 18.1), vcoma
|c sli•an izvcsta|u iz 1. Kn|igc Mo|si|cvc i posto|i opstc slagan|c kod
nau•nika da su ova dva izvcsta|a povczana. Na piimci, u oba izvcsta|a:
(1) Potop |c nastupio zbog zla na Zcml|i; (2) Potop |c bio bozanskog
poickla; (3) glavna li•nost |c bila upuccna na napiavi biod za o•uvan|c
l|udi i zivotin|a; (4) izabiana giupa l|udi i zivotin|a |c usla u biod; (5)
dogada| |c bio globalan;
27
(6) nakon sto su sc vodc Potopa povuklc,
glavni |unak |c pustio gaviana i goluba (izvcsta| o Gilgamcsu govoii o
pustan|u lastc, i tu posto|i iazlika) da bi piovciio da li ima suvog kopna;
3O4 3O5
SL!KA 18.1 - 1cdanacsta plo•ica Ipa o Gilgamcsu sadizi pii•u o Potopu ko|a |c
zna•a|no sli•na bibli|skom izvcsta|u. Ova plo•ica, ko|a datiia iz scdmog vcka pic
nasc cic, nadcna |c u Nincvi|i.
!otogiafi|a poti•c iz Biitanskog muzc|a.
(7) na kia|u Potopa piincta |c zitva ko|a |c bila piihvaccna od stianc
Bozanstva.
Staii Gici takodc ima|u pii•u o Potopu.
28
Glavni |unak u pii•i,
Dcukalion, dobio |c poziv od svog oca da napiavi biod zato sto |c bog
Zcvs odlu•io da unisti •ovc•anstvo. Dcukalion i n|cgova zcna su usli u
biod, nakon sto su sc snabdcli namiinicama. Zcvs |c izazvao tako vcliku
kisu da |c za dcvct dana bio opustoscn vcliki dco Gi•kc. \ccina l|udi |c
bilo unistcno, osim nckoliko n|ih ko|i su pobcgli u planinc. Dcukalion |c
takodc piczivco u svom biodu. Gici ima|u i diugc pii•c o Potopu, mada
|c ona vczana za Dcukaliona na|poznati|a.
29
Astcci u Ccntialno| Amciici takodc ima|u pii•u o |cdnom ili visc
Potopa. !zvcsta|i posto|c pic ncgo sto su sc tu u 17. vcku dosclili icli-
giozni l|udi ko|i su znali za izvcsta| o Potopu iz Bibli|c. Lcgcnda Astcka
o po•ccima
3O
ukl|u•u|c pivobitno unistcn|c Zcml|c vclikim Potopom
ko|i |c bio uziokovan kisom od stianc boga Tlaloka. 1cdan izvcsta|
ukazu|c da |c nakon stvaian|a svcta, piosao pciiod od 1.716 godina pic
ncgo sto |c doslo do unistcn|a uslcd poplava i giomova.
31
Ova| vicmcn-
ski iaspon |c blizak bibli|sko| intcipictaci|i. \slcdili su zatim |aki
zcml|oticsi. Tlazoltcotl |c bila "zcna ko|a |c sagicsila pic ovc poplavc",
dok su glavnc li•nosti Potopa, Nata i Ncna, pobcgli od katastiofc giadcci
biod za scbc. Diugi su pobcgli tiazcci sklonistc u pccinama ili na vihovi-
ma planina. Astcci su piihvatili pictn|u o slcdccim katastiofama vcoma
ozbil|no, i navodno su zitvovali vcliki bio| dccc Tlaloku, bogu kisc, da bi
ga umiiili.
\ staia vicmcna l|udi su mnogo visc dozivl|avali Potop kao ncsto sto
sc zaista dcsilo. Oni su ga ukl|u•ivali u svo| sistcm iazmisl|an|a. Na
piimci, oni su •csto dclili davnu l|udsku istoii|u na picpotopni i poslc-
potopni pciiod. Aiistotcl |c govoiio o katastiofama poplavc za vicmc
Dcukaliona. Platon takodc spomin|c Potop ko|i sc dcsio u danima
Dcukaliona.
32
Kasni|c, u diugom vcku nasc cic, u giadu Apamca
33
u
Malo| Azi|i, izdat |c novac ko|i opisu|c baiku, No|a i n|cgovu zcnu, go-
luba, itd.
34
!ako su vciovatno |cvic|skc bibli|skc idc|c imalc utica| na
Gikc u to vicmc, izdavan|c novca kao uspomcna na Potop ukazu|c na
vaznost ko|u su l|udi sa tog podiu•|a piidavali tom dogada|u.
!zvcsta|i navcdcni goic picdstavl|u|u mali piimci dostupnih pii•a o
Potopu. \mcsto da nastavimo sa sli•nom aigumcntaci|om, okicnuccmo
sc nckim piigovoiima ko|i sc ti•u autcnti•nosti takvih izvcsta|a.
1cdna od picovladu|ucih idc|a |cstc da su svcpiisutnc pii•c o Potopu
nastalc lokalno, vciovatno zbog icgionalnih poplava,
35
i nc odnosc sc na
globalni dogada| kakav |c opisan u Bibli|i. Ovu tvidn|u |c tcsko potvidi-
ti. \ciovatno da ncki od izvcsta|a ima|u lokalno poicklo. Mnogi od n|ih
sc iazliku|u u dctal|ima, kao sto to pokazu|u piimcii ko|c smo goic
izncli. Mcdutim, mi bismo i o•ckivali nckc vaii|aci|c, ako |c pii•a nasta-
la u Malo| Azi|i, kao sto izglcda da |c slu•a|,
36
i ako sc picnosila usmcno
od gcnciaci|c do gcnciaci|c kako su sc l|udi siiili svctom.
37
Sa diugc
stianc, nckc tcmc, kao sto |c spasavan|c izabianc poiodicc, univcizalna
poplava, i slan|c pticc ko|a ticba da piovcii da li ima suvog kopna, vcoma
su iaspiostian|cnc siiom svcta. Takvc globalnc tcmc ospoiava|u konccpt
lokalnog potopa, posto sli•nosti ukazu|u na za|cdni•ko poicklo.
Godinc 1929. biitanski aihcolog Lconaid \uli (Sii Lconaid Woollcy)
|c uzncmiiio aihcoloski svct kada |c ob|avio otkiicc scdimcntnih nasla-
ga bibli|skog Potopa u svo|im iskopinama kod \ia Haldc|skog u
Mcsopotami|i. \uli |c na oko 12 mctaia dubinc nasao slo| piaha i pcska
dcbl|inc tii mctia, ko|i nisu sadizavali aihcoloskc nalazc. Ova slo| |c
iazdva|ao dva slo|a sa ostacima l|udskc aktivnosti. Diugi istiaziva•i su
nasli sli•an slo| kod Kisa i nckoliko diugih staiih mcsta u Mcsopotami|i.
\uli |c ob|asnio da slo| piaha poti•c od Potopa iz No|cvog vicmcna, za
ko|i sc smatialo da |c bio lokalan, a nc globalan. Mcdutim, ovo
ob|asn|cn|c |c bilo ospoicno nakon dctal|ni|cg ispitivan|a tcicna.
N|cgova "potopska" naslaga bila |c picvisc mlada da bi sc uklopila •ak i
sa bibli|skim datiian|cm Potopa. Poicd toga, ona sc ni|c piuzala •ak ni
na podiu•|u cclog giada \ia.
38
Takvc vcoma lokalizovanc naslagc nc
mogu sc uklopiti u kataklizmu ko|a sc obi•no opisu|c u pii•ama o
Potopu.
39
Slcdcci piigovoi upuccn piotiv opiavdanosti pii•a o Potopu ukazu|c
da su onc nastalc pod utica|cm icligioznih l|udi ko|i su iznosili bibli|sko
u•cn|c, ukl|u•u|uci konccpt globalnog Potopa. !ako sc to dcsilo u ncko-
liko slu•a|a, ova| piigovoi ni|c mnogo zna•a|an, posto vccina uzvcsta|a o
Potopu poti•c iz vicmcna pic ncgo sto su sc na tom podiu•|u po|avili
l|udi ko|i zastupa|u bibli|ski konccpt.
Ncki ukazu|u da |c izvcsta| o bibliskom Potopu pioistckao iz vavilon-
skih i iani|ih mitova.
4O
Bcz sumn|c da su vavilonski i bibli|ski izvcsta|i
povczani, posto |c tako mnogo dctal|a sli•no. Sa diugc stianc, diugi pict-
postavl|a|u da vavilonski izvcsta|i ima|u svo| tcmcl| u bibli|skom
izvcsta|u. Ncki to mogu pictpostaviti za kasni|c vcizi|c, kao sto |c Ip o
Gilgamcsu, ko|i vciovatno datiia iz scdmog vcka pic nasc cic. Mcdutim,
ova idc|a ni|c izdizala tcst ncdavnih istiazivan|a, posto su aihcolozi
otkiili sumciskc tckstovc ko|i picthodc vavilonskim tckstovima i na|iani-
|cm pictpostavl|cnom vicmcnu za pisan|c bibli|skog tcksta. Bibli|ska 1.
Kn|iga Mo|si|cva |c vciovatno napisana oko 16. vcka pic nasc cic, dok
su sumciskc plo•icc, ko|c govoic o Potopu, vciovatno staii|c nckoliko
vckova.
41
Sumciski spisi su na|staii|i poznati pisani dokumcnti, i od
vaznosti su |ci u n|ima takodc nalazimo izvcsta| o Potopu.
Da bi podupili stav da bibli|ski izvcsta| ima svo|c poicklo u vavilon-
skim mitovima, ncki nau•nici su pokusali da pokazu vavilonski utica| na
bibli|ski tckst. Takvi pokusa|i su imali slabc aigumcntc, posto sli•nosti u
3O6 3O7
tciminologi|i, ko|c bi ukazivalc na vczu izmcdu n|ih, nisu uo•cnc kod tih
dokumcnata. Bibli|ski izvcsta| sadizi nckc fundamcntalnc osobcnosti.
42
To |c na|dctal|ni|i dostupni izvcsta|, i ncdvosmislcno monotcisti•ki
(|cdan Bog),
43
dok su diugi izvcsta|i stiogo politcisti•ki (visc bogova).
Zbog svcga toga nc mozc sc icci da Bibli|a poti•c iz mitologi|c
Mcsopotami|c.
Mnogo zna•a|ni|c, za pitan|c poickla pii•a o Potopu, |cstc pict-
postavka Alcksandia Ha|dcla (Alcxandci Hcidcl) da svc lcgcndc o
Potopu ima|u za|cdni•ko poicklo.
44
Ha|dcl, uvazcni nau•nik sa
Oii|cntalnog instituta \nivcizitcta Cikago, kazc da iako ova| stav ni|c
potvidcn, on poscdu|c |cdan faktoi ko|i piotivic•i svim diugim
ob|asn|cn|ima - naimc, kako ncki mogu ob|asniti svctsku dominaci|u
pii•a o takvo| visti katastiofc ako ncma|u istu osnovu? Za|cdni•ko
poicklo
45
|c u skladu sa bibli|skom istoii|om. Nckoliko n|ih ko|i su
piczivcli Potop, kada su sc namnozili u•inili su da sc ova pii•a piosiii su
iz Malc Azi|c.
Nau•nici su zabclczili nckih 27O pii•a o Potopu siiom svcta.
46
Litciatuia ko|a o tomc govoii |c vcoma obimna.
47
!ako n|ihova gcogiaf-
ska distiibuci|a ni|c |cdnolika, onc su gcncialno piisutnc svuda u svctu.
Onc sc na|•cscc nalazc u Azi|i, ostivima |uzno od Azi|c, i u Novom svctu,
a nadcnc su i u Ticii dcl !ucgo na scvciu Aikti•kog kiuga. Ncobi•no |c
da onc nisu •cstc u Afiici i Iviopi. Spccifi•ni lokalitcti gdc sc oni nalazc
su Igipat, Gi•ka, Pcisi|a, Siii|a, !tali|a, \cls, Skandinavi|a, Rusi|a, !ndi|a,
Kina, Mcksiko, !ndonczi|a, Nova Gvinc|a, Mclanczi|a, Polinczi|a,
Mikionczi|a i Austiali|a.
Mnogi nau•nici su potvidili •in|cnicu da izvcsta|i o Potopu posto|c u
skoio cclom svctu.
48
Ono sto |c |os mnogo zna•a|ni|c |cstc n|ihovo
ncobi•no izobil|c, •in|cnica ko|u piizna|u •ak i oni ko|i nc vciu|u u glo-
balni Potop. Olbia|t govoii o "izuzctno| iaspiostian|cnosti pii•a o
Potopu siiom svcta".
49
T. H. Gastci kazc da su "lcgcndc o pivobitnom
Potopu . . . dco skoio svih piimitivnih mitologi|a",
5O
a !. H. \uds
(Woods) komcntaiisc da su ovi izvcsta|u "zna•a|no •csti u folkloiu staic
litciatuic l|udi ko|i zauzima|u vcliki dco svcta".
51
Stit Tomson (Stith Thompson) |c piikupio i slozio motivc folkloinc
litciatuic u monumcntalnom izdan|u od scst tomova.
52
N|cgov spisak
ukl|u•u|c nckih 33.OOO motiva, svc sa potvidcnim izvcsta|ima. Litciatuia
ko|a sc bavi svctskim katastiofama u pioslosti (iskl|u•u|uci lcgcndc o
kia|u svcta) pokazu|c |asnu nadmoc Potopa, i u tciminima motiva, i u
svom opisu. Bio| piimcia spccifi•nih uzioka o pioslim svctskim katas-
tiofama, na osnovu Tomsonovog indcksa (tabcla 18.1), |c slcdcci: popla-
va (potop) - 122; pozai - 19; duga zima - 6; vcliko kamcn|c - 2; l|udozdcii
- 1; utica| sunca - 1; iazni ob|ckti - 1; civi - 1. !zncnadu|ucc |c da sc na|uo-
bi•a|cni uzioci katastiofa, kao sto su susa, pomoi i zcml|oticsi, nc
po|avl|u|u na ovom spisku. Takvi podaci potvidu|u zna•a|nu u•cstalost
izvcsta|a o Potopu ko|i su opstali od vicmcna na|iani|ih spisa do danas.
Tcsko |c o•ckivati da cc izvcsta|i o glavnim katastiofama siiom svcta biti
tako ogiani•cni u poglcdu |cdnc tcmc, ako nisu zasnovani na |cdnom
o•iglcdnom globalnom dogada|u. Dominaci|a pii•a o Potopu nc ukazu-
|c na pictpostavku da su svi dogada|i bili lokalni. Ako su ovc lcgcndc
nastalc od iazli•itih lokalnih dogada|a, o•ckivali bismo vcliku mcsavinu
uzioka, ukl|u•u|uci mnostvo zcml|oticsa.
Bibli|ska pii•a o Potopu, iako sc danas •csto odbacu|c, ima dovol|nu
autcnti•nost. Ponovo spol|nc •in|cnicc potvidu|u ta•nost Bibli|c.
Picdvidan|c buducnosti
Bibli|a sa svo|im potvidcnim autoiitctom, takodc tvidi da picdskazu-
|c buducnost. Mnogo |c napisano o bibli|skim pioio•anstvima. Ncka bib-
li|ska pioio•anstva su slozcna i slabo iazuml|iva, dok su diuga |cdnos-
tavna, diicktna i vcoma zna•a|na zbog svog ispun|cn|a.
Hiiscani •csto navodc picdvidan|a o !susu, za ko|a sc smatia da su
napisana pic ncgo sto |c on zivco na Zcml|i. Smatia sc da mnoga od n|ih
ukl|u•u|u stvaii ko|c su van l|udskc kontiolc, tako da ih on sam ni|c
mogao ispuniti da bi dokazao svo|c bozanstvo. Slcdc ncki od navodcnih
piimcia.
1. On |c bio potomak Davidov (picdskazano u Kn|izi pioioka !sai|c,
a citiiano kao ispun|cn|c u 1cvandcl|u po Matc|u).
53
3O8 3O9
Qpqmbwb!)hmpcbmoj!Qpupq*
Wbusb
Evhb!{jnb
Wfmjlp!lbnfokf
Mkvepaefsj
Dswj
Sb{oj!pckfluj
Vujdbk!Tvodb
233
2:
7
3
2
2
2
2
V[SPDJ CSPK!QPKBWMKJWBOKB
TABILA 18.1 - !zvcsta|i o svctskim katastiofama u litciatuii naioda.
Zasnovano na klasifikaci|ama i izvcsta|u u: Thompson (icfcicnca 47i).
2. Bio |c iodcn u giadu \itlc|cmu (picdskazano u Kn|izi pioioka
Mihc|a, a citiiano kao ispun|cn|c u 1cvandcl|u po Luci).
54
3. Spasitcl| svcta (Mcsi|a) cc biti piobodcn piilikom N|cgovc smiti,
ali mu ni|cdna kost nccc biti poloml|cna (picdskazano u Psalmima i
Kn|izi pioioka Zahaii|c, a citiiano kao ispun|cn|c u 1cvandcl|u po
1ovanu).
55
4. N|cgovc iukc i nogc bicc piobodcnc, i bicc bacana kocka za n|c-
govo odclo (picdvidcno u Psalmima, a citiiano kao ispun|cn|c u
1cvandcl|u po Matc|u i 1ovanu).
56
Ncki tvidc da su ova ispun|cn|a slu•a|na i pogicsno intcipictiiana,
dok diugi smatia|u da |c mogucnost da sc sva ova picdvidan|a ispunc u
|cdno| li•nosti kao sto |c !sus, van svakc slu•a|nosti i pogicsnc intci-
pictaci|c. Takodc sc smatia da izglcda ncvciovatno da |c u pitan|u bila
picvaia !susovih u•cnika, posto su oni mnogo toga pictipcli, a ncki su
•ak i umili mu•cni•kom smicu.
57
Smatia sc da sc nc bi o•ckivala takva
lo|alnost u slu•a|u piavl|cn|a zavcic.
Pic pola vcka bilo |c tvidn|i da su ncki l|udi falsifikovali cclc scii|c
bibli|skih pioio•anstava, ili su izvinuli dclovc od n|ih da bi ubcdili l|udc,
posto su na|staii|i picpisi Bibli|c datiiali iz pciioda od oko 1.OOO godina
nakon pciioda kada |c zaviscno sa pisan|cm Staiog zavcta. Godinc
1947., |cdan dc•ak ko|i |c bio pastii, otkiio |c pivi svitak iz poznatc giupc
svitaka sa Mitvog moia u icgionu staiog Kumiana, scvcio-zapadno od
Mitvog moia.
58
\bizo |c staiost i vicdnost ovih dokumcnata zaokupila
pazn|u icligioznih nau•nika. Tcmcl|no istiazivan|c ovog icgiona uskoio
|c otkiilo bio|nc diugc spisc ko|i su bili dobio o•uvani u vcoma suvo|
klimi ovog icgiona. !stiazivan|a su otkiila iazli•itc picpisc, ukl|u•u|uci
glavnc dclovc Staiog zavcta. Ovi spisi ukl|u•u|u dclovc svih kn|iga Staiog
zavcta, osim kn|igc o 1cstiii.
Na|pic |c doslo do vclikc iaspiavc po pitan|u n|ihovc autcnti•nosti i
staiosti, ali su dodatni nalazi u ovom icgionu i dal|c utvidivan|c staiosti
uvciili nau•nikc da oni nisu falsifikat. Ikspciti sc gcncialno slazu da
spisi poti•u iz ticccg vcka pic nasc cic do diugog vcka nasc cic. Ovi spisi
pokazu|u da piakti•no ncma iazlikc u tckstu izmcdu Bibli|c od pic visc
od 2.OOO godina i onc ko|u danas imamo. Oni potvidu|u picciznost onih
l|udi ko|i su iu•no picpisivali Bibli|u tokom vckova. Oni takodc
podupiiu opiavdanost picdvida|ucih sposobnosti Bibli|c.
Mcdutim, kao sto |c bio slu•a| sa staiom bibli|skom istoii|om, ncki sc
nc zaustaval|a|u u gianicama Bibli|c u tiazcn|u dokaza za n|cnom
sposobnoscu picdvidan|a. 1cdan piimci sc poscbno navodi, i ti•c sc
picdvidan|a o intclcktualnim ticndovima u ono vicmc ko|c Bibli|a nazi-
va "poslcdn|im danima". Bibli|a opisu|c poslcdn|c danc l|udskc istoii|c
kao vicmc gladi, iata, pomoia i moialnc dcgiadaci|c.
59
Ovc kaiaktciis-
tikc nam omogucava|u da zakl|u•imo da smo dosli u to vicmc.
Picdvidan|a u poglcdu intclcktualnih ticndova kazu: "! ovo zna|tc
na|pic, da cc u poslcdn|c danc doci iuga•i ko|i cc zivcti po svo|im zcl|a-
ma, i govoiiti: Gdc |c obccan|c dolaska N|cgova? 1ci otkako oci pomicsc
svc sto|i tako od postan|a stvoicn|a. 1ci namcino nccc da zna|u da su
ncbcsa bila od pic, i zcml|a iz vodc i usicd vodc Boz|om ic•|u. Zato
tadasn|i svct bi vodom potopl|cn i pogibc."
6O
!ntclcktualnc osobinc l|udi poslcdn|cg vicmcna, na ko|c sc ovdc
ukazu|c, |csu spccifi•ni ticndovi nascg danasn|cg nau•nog vicmcna.
Bibli|a kazc da cc u poslcdn|c danc l|udi izgubiti iz vida Stvaian|c i
Potop. Kako |c nauka piihvatila tcoii|u cvoluci|c, svctska intclcktualna
za|cdnica |c zaboiavila na Stvaian|c, i kako |c piihvaccna idc|a o dugim
gcoloskim pciiodima polaganih piomcna, konccpt unistcn|a svcta glo-
balnim Potopom |c takodc piakti•no ncstao. Zna•a|no |c zapaziti da |c
pic oko 2.OOO godina pisac ovog tcksta izabiao bas ovc dvc tcmc ko|c
stvaia|u na|vcci sukob izmcdu Bibli|c i savicmcnc naukc. Pisac |c mogao
izabiati stotinc diugih tcma kao iazlogc sukoba u "poslcdn|im danima".
\mcsto toga, on |c izabiao upiavo onc ko|i picdstavl|a|u osnovu
danasn|cg sukoba izmcdu natuialisti•kc naukc i Bibli|c. Svc to ukazu|c
na pouzdanost Bibli|c.
Zakl|u•ci
Tcimin ncobi•no - siguino kaiaktciisc Bibli|u. !ako |c ona picdmct
vclikc kiitikc, ona i dal|c osta|c na|tiazcni|a kn|iga na svctu.
Na|impicsivni|i su nalazi aihcologi|c i istoii|c ko|i nudc spol|nu potvidu
autcnti•nosti ovc kn|igc. Takodc ticba piimctiti da Bibli|a pokazu|c nckc
impicsivnc aspcktc picdvidan|a.
Svako istiazivan|c po pitan|u po•ctaka ovog svcta ticbalo bi da uzmc
u obzii ovu ncobi•nu kn|igu.
L!TIRAT\RA
1. Buchanan R. n.d. An old dominic`s stoiy. Citiiano u: Mackay AL. 1991. A
dictionaiy of scicntific quotations. Biistol and Philadclphia: !nstitutc of Physics
Publishing, p. 43.
2. 1aspcis K. 1965. Nictzschc: an intioduction to thc undcistanding of his
philosophical activity. Walliaff C!, Schmitz !1, tianslatois. Chicago: Hcniy
Rcgnciy Co., pp. 242-247. Tianslation of: Nictzschc: cinfuhiung in das
\cistandnis scincs Philosophicicns.
3. Kaufmann W. 1974. Nictzschc: philosophci, psychologist, antichiist. 4th cd.
Piinccton, N1: Piinccton \nivcisity Picss, p. 339.
4. Tiumbull CP, cditoi. 1994. 1994 Biitannica Book of thc Ycai. Chicago:
Incyclopcdia Biitannica, p. 271.
5. \idcti poglavl|c 1 za dctal|c.
31O 311
6. Podaci su iz: (a) Mc!ailan D, cditoi. 199O. Guinncss book of woild iccoids
199O. 29th cd. NY: Bantam Books, pp. 195, 197; (b) Young MC, cditoi. 1994.
Guinncss book of iccoids 1995. 34th cd. NY: !acts on !ilc, p. 142.
7. Za cksticmnc slu•a|cvc, vidcti: (a) !unk RW, Hoovci RW, Thc 1csus
Scminai, tianslatois and commcntatois. 1993. Thc fivc gospcls: thc scaich foi
thc authcntic woids of 1csus. NY: Macmillan Publishing Co. Za supiotnc
poglcdc, vidcti: (b) 1ohnson LT. 1996. Thc ical 1csus: thc misguidcd qucst foi thc
histoiical 1csus and thc tiuth of thc tiaditional gospcls. San !iancisco: Haipci
Collins.
8. Biucc !!. 1966. Histoiy and thc gospcl. !n: Hcniy C!H, cditoi. 1csus of
Nazaicth: Savioui and Loid. Contcmpoiaiy Ivangclical Thought Sciics. Giand
Rapids, M!: Wm. B. Icidmans Publishing Co., pp. 87-1O7.
9. 1cvandcl|c po Luci 1,3.4.
1O. Tacitus CP. 1952. Thc Annals, Book 15:44. Chuich A1, Biodiibb W1, tian-
slatois. !n: Hutchins RM, cditoi. Tacitus. Gicat books of thc Wcstcin woild, \ol.
15. Chicago: Incyclopcdia Biitannica. Tianslation of: Annalcs.
11. (a) Biucc !!. 196O. Thc Ncw Tcstamcnt documcnts: aic thcy icliablc? 5th
icv. cd. Giand Rapids, M!: Wm. B. Icidmans Publishing Co., pp. 113-12O; (b)
McDowcll 1. 1979. Ividcncc that dcmands a vcidict: histoiical cvidcnccs foi thc
Chiistian faith. Rcv. cd. San Bcinaidino, CA: Hcic`s Lifc Publishcis (A Campus
Ciusadc foi Chiist book), pp. 81-87.
12. Biucc, p. 119 (icfcicnca 11a).
13. Wcllhauscn 1. 1957. Piolcgomcna to thc histoiy of ancicnt !siacl. Mcnzics
A, tianslatoi. Glouccstci, MA: Pctci Smith, pp. 318-319. Tianslation of:
Piolcgomcna zui Gcschichtc !siacls.
14. Albiight W!. 1932-1933. Thc aichacology of Palcstinc and thc Biblc. NY,
London, and Idinbuigh: !lcming H. Rcvcll Co., p. 129.
15. Kn|iga pioioka !sai|c 13,19-22; Kn|iga pioioka Nauma 3,7. Za ulogu picd-
vidan|a u potvidivan|u autcnti•nosti Bibli|c, vidcti poglavl|c "Picdvidan|c
buducnosti", kasni|c u ovom poglavl|u.
16. Picvod tcksta sa ovc plo•c od stianc !icdciika Mck Kuidi|a (1. !icdciic
McCuidy) u: Singci !, cditoi. n.d. Moabitc Stonc. Thc 1cwish Incyclopcdia
8:634-636.
17. 2. Kn|iga o caicvima 3,4-27.
18. Albiight W!. 196O. Thc aichacology of Palcstinc. 3id icv. cd. Baltimoic:
Pcnguin Books, p. 237.
19. 2. Kn|iga o caicvima 17,6; Kn|iga pioioka !sai|c 2O,1.
2O. Pcailman M. 198O. Digging up thc Biblc. NY: William Moiiow & Co., p.
85.
21. (a) Picscott WW. 1933. Thc spadc and thc Biblc: aichcological discovciics
suppoit thc old book. NY, Chicago and London: !lcming H. Rcvcll Co., pp. 65-
73; (b) Wiight W. 1884. Thc cmpiic of thc Hittitcs. London: 1amcs Nisbct & Co.,
pp. vii-ix.
22. Aichci GL, 1i. 1974. A suivcy of Old Tcstamcnt intioduction. Rcv. cd.
Chicago: Moody Picss, pp. 172-173.
23. Za nckoliko piimcia, vidcti: (a) Dayan M. 1978. Living with thc Biblc.
Philadclphia: 1cwish Publication Socicty of Amciica and NY: William Moiiow
& Co., p. 39; (b) Hascl G!. 1985. Biblical intcipictation today. Washington DC:
Biblical Rcscaich !nstitutc, p. 26.
24. \idcti: Aichci, Ch 13, "Aichacological cvidcncc foi thc antiquity of thc
Pcntatcuch," pp. 17O-182 (icfcicnca 22).
25. Shotwcll 1T. 1922. An intioduction to thc histoiy of histoiy. Rccoids of civi-
lization: souiccs and studics. NY: Columbia \nivcisity Picss, p. 8O.
26. Za cnglcski picvod, vidcti: Hcidcl A. 1949. Thc Gilgamcsh Ipic and Old
Tcstamcnt paiallcls. 2d cd. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, pp. 8O-93.
27. !bid., p. 249.
28. !iazci 1G. 1918. !olkloic in thc Old Tcstamcnt: studics in compaiativc
icligion, lcgcnd and law. \ol. 1. London: Macmillan and Co., pp. 146-174.
29. !iazci 1G. [1975]. !olkloic in thc Old Tcstamcnt: studics in compaiativc
icligion, lcgcnd, and law. NY: Hait Publishing Co., p. 7O.
3O. Sykcs I, compilci. 1965. Ivciyman`s dictionaiy of non-classical mytholo-
gy. 3id cd. London: 1. M. Dcnt & Sons, p. 24.
31. \aillant GC. 1962. Aztccs of Mcxico: oiigin, iisc and fall of thc Aztcc
nation. Rcv. cd. Gaidcn City, NY: Doublcday & Co., p. 56.
32. !iazci 1975, p. 67 (icfcicnca 29).
33. Tccplc HM. 1978. Thc Noah`s aik nonscnsc. Ivanston, !L: Rcligion and
Ithics !nstitutc, !nc., p. 39.
34. Nclson BC. 1968. Thc dclugc stoiy in stonc: a histoiy of thc flood thcoiy
of gcology. 2d cd. Minncapolis: Bcthany !cllowship, p. 176.
35. Woods !H. 1959. Dclugc. !n: Hastings 1, cditoi. Incyclopdia of icligion
and cthics, \ol. 4. NY: Chailcs Sciibnci`s Sons, pp. 545-557.
36. Tccplc, p. 4O (icfcicnca 33).
37. \idcti Nclson, sti. 169, slika 38 (icfcicnca 34).
38. (a) Albiight W!. 1936, 1955. Rcccnt discovciics in Biblc lands. Young`s
analytical concoidancc to thc Biblc: supplcmcnt. NY: !unk & Wagnalls Co., p.
3O; (b) !ilby !A. 197O. Thc flood icconsidcicd: a icvicw of thc cvidcnccs of gco-
logy, aichacology, ancicnt litciatuic and thc Biblc. Giand Rapids, M!:
Zondcivan Publishing Housc, pp. 28-3O.
39. \idcti poglavl|c 12 za pioccnu konccpta lokalnog potopa.
4O. Za n|ihovo upoicdcn|c sa bibli|skim tckstom, vidcti: Shca WH. 1984. A
compaiison of naiiativc clcmcnts in ancicnt Mcsopotamian cication-flood sto-
iics with Gcncsis 1-9. Oiigins 11:9-29.
41. Hcidcl, p. 261 (icfcicnca 26).
42. !bid., p. 264.
43. \idcti: Haycs 1H, Piussnci !C. 1985. Old Tcstamcnt thcology: its histoiy
and dcvclopmcnt. Atlanta: 1ohn Knox Picss, pp. 175-176.
44. Hcidcl, p. 267 (icfcicnca 26).
45. Tccplc, pp. 11-4O (icfcicnca 33).
46. \os H!. 1982. !lood (Gcncsis). !n: Biomilcy GW, cditoi. Thc !ntcinational
Standaid Biblc Incyclopcdia, \ol. 2. 3id icv. cd. Giand Rapids, M!: Wm. B.
Icidmans Publishing Co., p. 319.
47. Za piimcic vidcti icfcicncc vcc navcdcnc goic: (a) !iazci 1918 (icfcicnca
28); (b) Nclson (icfcicnca 34); (c) Sykcs (icfcicnca 3O); and (d) Woods (icfc-
icnca 35). \idcti takodc: (c) Andicc R. 1891. Dic !lutsagcn. Biaunschwcig,
Gcimany: !iicdiich \icwcg und Sohn; (f) Gastci TH. 1969. Myth, lcgcnd, and
312 313
custom in thc Old Tcstamcnt. NY and Ivanston: Haipci & Row (zasnovano
uglavnom na !iazci [icfcicnca 28]); (g) Huggctt R. 1989. Cataclysms and Iaith
histoiy: thc dcvclopmcnt of diluvialism. Oxfoid: Claicndon Picss, Oxfoid
\nivcisity Picss; (h) Ricm 1. 1925. Dic Sintflut in Sagc und Wisscnschaft.
Hambuig: Agcntui dcs Rauhcn Hauscs; (i) Thompson S. 1955. Motif-indcx of
folk-litciatuic, \ol. 1. Rcv. cd. Bloomington, !N: !ndiana \nivcisity Picss. Za
infoimaci|c povczanc sa bibli|skim izvcsta|cm o stvaian|u, vidcti: (|) Nclson IR,
Bioadbciiy RI. 1994. Gcncsis and thc mystciy Confucius couldn`t solvc. St.
Louis, MO: Concoidia Publishing Housc.
48. \idcti icfcicncc vcc navcdcnc goic: (a) Albiight 1936,1955, p. 3O (icfc-
icnca 38a); (b) !ilby, p. 41 (icfcicnca 38b); (c) !iazci, \ol. 1, p. 1O5 (icfcicnca
29); (d) Gastci, p. xxix (icfcicnca 47f); (c) Nclson, p. 165 (icfcicnca 34); (f) \os,
p. 321 (icfcicnca 46); (g) Woods, p. 545 (icfcicnca 35). \idcti takodc: (h)
Rchwinkcl AM. 1951. Thc flood in thc light of thc Biblc, gcology, and aichaco-
logy. St. Louis: Concoidia Publishing Housc, p. 136; (i) Rudhaidt 1. 1987. Thc
flood. Mcltzci I, tianslatoi. !n: Iliadc M, cditoi. Thc cncyclopcdia of icligion,
\ol. 5. NY: Macmillan Publishing Co., p. 356.
49. Albiight 1936, 1955, p. 3O (icfcicnca 38a).
5O. Gastci, p. xxix (icfcicnca 47f).
51. Woods, p. 545 (icfcicnca 35).
52. Thompson (icfcicnca 47i).
53. Kn|iga pioioka !sai|c 9,6-7; 1cvandcn|c po Matc|u 1,2-16.
54. Kn|iga pioioka Mihc|a 5,2; 1cvandcl|c po Luci 2,1-4.
55. Psalam 34,2O i Kn|iga pioioka Zahaii|c 12,1O; 1cvandcl|c po 1ovanu 19,33-
37.
56. Psalam 22,16-18; 1cvandcl|c po Matc|u 27,35; 1cvandcl|c po 1ovanu 2O,25-
27.
57. Dcla apostolska 12,2.
58. Cioss !M, 1i. 1961. Thc ancicnt libiaiy of Qumian and modcin biblical
studics. Rcv. cd. Giand Rapids, M!: Bakci Book Housc.
59. 1cvandcl|c po Matc|u 24,3-12.
6O. 2. Pctiova poslanica 3,3-6.
Mnostvo kn|iga i •lanaka iaspiavl|a o pitan|ima vczanim za Bibli|u.
Posto |c Bibli|a na|populaini|a kn|iga na svctu, to nc bi ticbalo da nas
izncnadi. \ ovom poglavl|u analiziiaccmo pitan|a vczana za Bibli|u ko|a
su od naio•itog intcicsa za piou•avan|c poickla. Poscbno ccmo iaz-
motiiti pitan|c patn|c u piiiodi, scdmicc stvaian|a, i poickla izvcsta|a o
stvaian|u i Potopu. Mi smo vcc analiziiali ncka pitan|a vczana za bibli|-
ski izvcsta| o Potopu.
2
Pitan|c patn|c
Kako |c dobii i milostivi Bog mogao da stvoii svct u komc ima toliko
patn|c i bola? Cails Daivin |c u pismu svom pii|atcl|u, botani•aiu Asi
Gic|u, iziazio zabiinutost po tom pitan|u: "!zglcda da ima picvisc patn|i
u ovomc svctu. Nc mogu ubcditi samog scbc da |c dobii i svcmoguci Bog
stvoiio pticc ko|c iziazava|u namciu da sc hianc zivim tclima guscnica,
ili da ma•kc piogan|a|u miscvc."
3
Ncki smatia|u da posto|an|c moialnog zla, stiaha, bola i diugih obli-
ka patn|c, picdstavl|a dokaz da Bog zaista nc posto|i. Zasto kiokodili i
zmi|c |cdu l|udc? Zasto paukovi piavc miczc da bi hvatali inscktc i zatim
ih |cli? Zai |c Bog stvoiio pantl|i•aic i paiazitc sa malaii|om, a da nc
govoiimo o dcfoimisanim bcbama i l|udima obolclim od iaka? !ako
imamo bio|nc dokazc o slozcnom diza|nu, lcpoti i l|ubavi u piiiodi, to
ni|c svc. Pitan|c Boz|c dobiotc, u kontckstu zla u piiiodi, bilo |c picdmct
vclikih iaspiava.
4
Bibli|a takodc |asno ob|asn|ava ova| pioblcm, isti•uci
da |c zlo iczultat pogicsnog izboia, nc od stianc Boga, vcc od stianc
N|cgovih stvoicn|a ko|a ima|u slobodnu vol|u. Zbog toga sto imamo slo-
bodnu vol|u, mi mozcmo izabiati dobio ili zlo. Bibli|a isti•c da |c •ovcko-
vo izabiian|c gicha iczultovalo pioklctstvom u piiiodi,
5
i od tada sc l|ud-
ski iod suo•ava sa patn|om. Posto|an|c zla nc ospoiava ni Boz|c svc-
mogucstvo, niti N|cgovu l|ubav, ako takodc posto|i sloboda vol|c. Mnogi
od nas picpozna|u tu slobodu. Piava sloboda vol|c zahtcva da zlo budc
314 315
19. Pitanja o BibIiji
Piiioda sadizi saviscnstvo ko|c pokazu|c
da |c ona stvoicna po Boz|cm obli•|u,
a ncki poicmcca|i pokazu|u da |c
ona samo N|cgovo obli•|c.
- Paskal
1
dostupno. Svako od nas mozc izabiati da puca iz pistol|a. !ako |c Bog
dao svo|im stvoicn|ima slobodu izboia, On ni|c odgovoian za poslcdicc
pogicsnog izboia, upiavo onako kao sto ni mi nc mozcmo okiiviti gia-
ditcl|a kucc ako n|cgov vlasnik odlu•i da |c zapali. Da |c Bog izbcgao
mogucnost zla stvaian|cm infciioinih l|udskih bica ko|a nc bi imala slo-
bodu izboia, to bi bio konccpt ogiani•cn|a i bczobziinosti.
Ncki kazu da |c patn|a koiisna u iazvi|an|u dobiog kaiaktcia. Oni
zasniva|u svo|u idc|u na picmisi da mi bol|c pamtimo stc•cnc vilinc ncgo
uiodcnc. Patn|a ko|u dozivl|avamo pomazc nam da pamtimo i da budc-
mo bol|i. Nckada izglcda da mi nikada nista ncccmo nau•iti bcz patn|c,
a Bibli|a kazc da patn|a mozc biti pou•na.
6
! diugi sc slazu da piiioda ni|c tako zla kao sto nam sc •ini. Na
piimci, bol nas stiti tako sto nam ukazu|c da smo sc ispckli. Supiotno,
bil|kc i piosti|i oblici zivota mozda nc patc kada posta|u nc•i|i plcn. Oni
su mozda dco pivobitno stvoicnog Boz|cg lanca ishianc. Ncki biolozi
smatia|u da insckti za ko|c |c Daivin iziazavao biigu, •i|c sc laivc hianc
guscnicama, "|csu faktoi od na|vcccg zna•a|a za kontiolu stctnih inscka-
ta; zaista, oni su na|snazni|a baii|cia za n|ihovo pickomcino siicn|c".
7
Bog |c mogao da stvoii piiiodu sa nckim ogiani•cn|ima i iavnotczama.
Paiaziti kao sto su pantl|i•aic ili ncki civi, stalnc su tcmc onih ko|i
iaspiavl|a|u o pitan|u patn|c. Mi mozcmo ob|asniti mnogc paiazitc,
naio•ito civc, kao oblik dcgcnciaci|c nckih diugih zivih foimi. Mcdutim,
ncki civi ima|u slozcni|i zivotni ciklus ko|i sc nc mozc ob|asniti samo
dcgcnciaci|om. Zivi oiganizmi su vcoma piilagodl|ivi unutai uskih limi-
ta, i ncki nc odbacu|u mogucnost da ncskodl|ivi "paiaziti" (ko|i zivc u
simbiozi) mogu biti dco pivobitnog stvaian|a. Bog |c mogao da stvoii
nckc oiganizmc da zivc za|cdno. Lisa|cvi, ko|c vidamo da iastu na stc-
nama i divccu, picdstavl|a|u kombinaci|u algi i gl|iva ko|c zivc za|cdno i
mcdusobno pomazu |cdno diugom. Koiali ko|i pioizvodc vclikc koialnc
gicbcnc iastu mnogo bol|c ako sc mikioskopskc bil|kc nalazc na n|i-
hovim tclima. Moiamo takodc piimctiti da |c svako od nas, u pciiodu od
oko dcvct mcscci pic nascg iodcn|a, bio na ncki na•in poscban oigani-
zam ko|i |c zivco u za|cdnici sa nasom ma|kom. Za|cdni•ki zivot oigani-
zama mozc biti dco pivobitnog Boz|cg stvaian|a.
Ncki mogu zlo picdstaviti kao dcgcnciaci|u i/ili piomcnu u
ponasan|u. Ono ni|c stvai kicativnog cvolucionog iazvo|a ko|i zahtcva
foimiian|c slozcni|ih oiganizama. To |c pic piosta dcgcnciaci|a. Bioloski
|c mnogo laksc imati dcgcnciaci|u ncgo iazvo| slozcnih stiuktuia, kao
sto |c laksc unistiti sat ncgo ga napiaviti. Piomcnc u ponasan|u nc moia-
|u biti tako diamati•nc. Ma•kc cc sc igiati sa loptom i ncma vclikih sansi
da cc sc onc na takav na•in igiati sa miscvima, sto |c takodc zbun|ivalo
Daivina. Pionadcn |c takodc fosilizovan tip kiokodila u Kini ko|i sc
hianio bil|cm.
8
To nas navodi da iazmisl|amo o piomcnama u ishiani
kod takvih stiasnih stvoicn|a. Sva ova ob|asn|cn|a su ponudcna samo kao
sugcsti|c.
Kona•no, mozcmo piimctiti da mi mozcmo ob|asniti piisustvo patn|c
bcz poticbc da zakl|u•imo da Bog nc posto|i. Patn|a mozc biti iczultat
sukoba izmcdu dobia i zla na osnovu slobodnc vol|c. Povicmcno patn|a
takodc mozc biti koiisna u nascm podu•avan|u i zastiti. Nckc po|avc
ko|c ob|asn|avamo kao patn|u kod zivotin|a, nc moia|u to biti, ili mogu
biti iczultat dcgcnciaci|c. Takva dcgcnciaci|a mozc ukl|u•ivati piomcnc
u ponasan|u.
Dogada|i u scdmici stvaian|a
Tokom odizavan|a poznatog sudcn|a Skopsu 1925. godinc,
9
dva
•ovcka su sc po|avila kao vodcci oponcnti: \ili|cm Dzcnings Bia|an
(William 1cnnings Biyan), tiostiuki kandidat za picdscdnika Amciikc,
ko|i |c zastupao konccpt stvaian|a, i Klcicns Dciou (slika 1.1) poznati
advokat iz Cikaga, ko|i |c zastupao cvoluci|u. Bia|an |c pozvao poznatog
poznavaoca konccpta stvaian|a Dzoidza Mck Kiidi Pia|sa, ko|i |c bio u
Inglcsko| u to vicmc, da piisustvu|c sudcn|u. Mada |c Pia|s odbio, on |c
ukazao Bia|anu da sc nc upusta u nau•nc iaspiavc!
1O
1cdna od na|upc•atl|ivi|ih cpizoda na ovom sudcn|u dcsila sc kada |c
Dciou upitao Bia|ana o bibli|skom izvcsta|u o stvaian|u. Kako su mogli
da posto|c vc•c i |utio tokom piva •ctiii dana stvaian|a pic posto|an|a
Sunca, ko|cg |c picma tckstu, Bog stvoiio •ctvitog dana? Bia|an |c
odgovoiio sugcsti|om da su dani stvaian|a mogli biti dugi pciiodi vicmc-
na. N|cgov aigumcnt ni|c icsio pitan|c posto|an|a vc•cii i |utia bcz
Sunca.
!zglcda, bai na pivi poglcd, sasvim nclogi•no da posto|i vc•c i |utio
pic stvaian|a Sunca •ctvitog dana, kako kazc izvcsta| u 1. Kn|izi
Mo|si|cvo|. Mcdutim, 1. Kn|iga Mo|si|cva ukazu|c da |c Bog takodc stvo-
iio svctlost pivog dana. Bio|na diuga pitan|a sc postavl|a|u vczano za
izvcsta| o scdmici stvaian|a, a ncki sumn|a|u u n|cgovu •in|cni•nu zasno-
vanost.
11
!pak, autoi 1. Kn|igc Mo|si|cvc iznosi |cdnostavnu •in|cni•nu
infoimaci|u. (Za •itaoca mozc biti koiisno da pio•ita izvcsta| dat u piva
dva poglavl|a Bibli|c.)
Nau•nici su pictpostavili nckoliko modcla scdmicc stvaian|a. Nckc
od glavnih iazlika ukl|u•u|u pitan|a - kada |c Bog stvoiio iazli•itc dclovc
univcizuma i sta |c bio izvoi svctla tokom piva tii dana scdmicc stvaia-
n|a. \ cil|u po|cdnostavl|cn|a, iznosim samo tii glavna modcla.
1. Bog |c svc stvoiio tokom scdmicc stvaian|a.
Bog |c stvoiio matcii|u Zcml|c pivog dana, a zivot tokom 3., 5. i 6.
dana. On |c stvoiio Suncc, Mcscc i sav ostali dco univcizuma 4. dana.
Tvoiac |c obczbcdio svctlost tokom piva tii dana na na•in ko|i nam ni|c
316 317
otkiivcn, a Suncc |c bilo izvoi svctlosti nakon toga. Cco univcizum |c
stai samo nckoliko hil|ada godina.
2. Bog |c stvoiio Sun•cv sistcm tokom scdmicc stvaian|a; ostatak uni-
vcizuma |c stvoicn davno pic toga.
Bog |c stvoiio zvczdc i galaksi|c pic mnogo miliona godina, ali
Sun•cv sistcm |c stai samo nckoliko hil|ada godina. Matcii|a Zcml|c |c
stvoicna pivog dana, a zivot tokom 3., 5. i 6. dana. Tvoiac |c stvoiio
Suncc, Mcscc i planctc tokom 4. dana. On |c obczbcdio svctlost za piva
tii dana na poscban na•in, a nakon toga |c Suncc osvctl|avalo Zcml|u.
Ncki modifiku|u ova| modcl pictpostavl|a|uci da |c Bog stvoiio Suncc
pivog dana, da bi obczbcdio dco svctla, ali ono ni|c bilo |asno vidl|ivo svc
do 4. dana, kao sto pictpostavl|a slcdcci modcl.
3. Bog |c stvoiio zivot tokom scdmicc stvaian|a; ostatak univcizuma,
ukl|u•u|uci Sun•cv sistcm, stvoicni su davno pic toga.
\coma davno Bog |c stvoiio univcizum, ukl|u•u|uci Sun•cv sistcm i
piaznu, pustu Zcml|u. On |c piipicmio Zcml|u za zivot i stvoiio zivot na
n|o| pic nckoliko hil|ada godina tokom scdmicc stvaian|a. Svctlost |c
tokom scdmicc stvaian|a dolazila sa Sunca, ko|c |c vcc posto|alo.
Dclimi•no izdizan|c gustog oblaka tokom 1. dana scdmicc stvaian|a
osvctlilo |c Zcml|u, ali do tada Suncc, Mcscc i zvczdc nisu |os bili vidl|ivi
sa n|cnc povisinc. Svctlost |c bila sli•na ono| kada |c dan obla•an.
Potpuno izdizan|c oblaka, ko|i |c pickiivao Zcml|u svc do 4. dana,
u•inilo |c da picthodno posto|ccc Suncc, Mcscc i zvczdc budu potpuno
vidl|ivi sa povisinc Zcml|c.
12
Zato bibli|ski izvcsta| bclczi n|cgovo pii-
sustvo tog dana.
!skicno •itan|c izvcsta|a o stvaian|u u 1. Kn|izi Mo|si|cvo| |asno picd-
stavl|a svaki dan u scdmici stvaian|a kao dan od apioksimativno 24 •asa.
Bia|anova sugcsti|a - populaino ob|asn|cn|c da dani stvaian|a picdstav-
l|a|u dugc pciiodc vicmcna - ncma upoiistc u samom bibli|skom tckstu.
Za svaki od scst dana stvaian|a autoi ncdvosmislcno kazc da |c imao
vc•c i |utio.
Picdmct mnogih iaspiava |cstc izvoi svctlosti tokom piva tii dana,
posto tckst nc spomin|c Suncc svc do 4. dana. Kao sto |c spomcnuto ma-
lopic, Bibli|a izvcstava o stvaian|u svctlosti i 1. i 4. dana u scdmici
stvaian|a.
13
!ako Bibli|a nc opisu|c izvoi svctlosti za piva tii dana, ni|c
ncmogucc da Bog, ko|i |c u stan|u da stvoii univcizum sa zvczdama,
obczbcdi svctlost tokom piva tii dana. Ako |c posto|ao fiksiiani izvoi i
ako |c Zcml|a vcc iotiiala, imali bismo vc•c i |utio na uobi•a|cn na•in.
Ncki takodc ukazu|u da |c sam Bog mogao biti izvoi svctlosti, posto |c
na diugom mcstu On opisan kao zaslcpl|u|uca svctlost
14
i kao izvoi svct-
losti za Novi 1ciusalim, ko|i nccc imati poticbu za Sunccm.
15
1cdno od pitan|a ko|c sc •csto postavl|a, vczano za scdmicu stvaia-
n|a, ti•c sc pciioda vicmcna ko|c |c poticbno da svctlost dodc sa uda-
l|cnih zvczda. Tokom vcdiih noci, •ak i bcz tclcskopa, mi mozcmo dcli-
mi•no vidcti maglinu Andiomcda (slika 2O.1), •i|o| svctlosti |c poticbno
nckih 2 miliona godina da bi dosla do nasih o•i|u. Ako |c Bog stvoiio
zvczdc 4. dana
16
pic nckoliko hil|ada godina, kako mi mozcmo vcc sada
vidcti svctlost sa zvczda, od ko|ih su nckc tako dalcko od nas da |c
poticbno nckoliko mili|aidi godina da bi n|ihova svctlost dosla do nas?
Pictpostavka da |c Bog stvoiio zvczdc davno pic scdmicc stvaian|a |c
|cdan od na•ina za icscn|c ovog pioblcma. Slcdcca sugcsti|a |cstc da |c
Bog mogao da stvoii zvczdc ncdavno, za|cdno sa n|ihovim na•inom
osvctl|avan|a ko|c |c vcc dopiialo do Zcml|c, tako da su ga l|udi mogli
vidcti i uzivati u n|cmu od po•ctka.
Slcdccc pitan|c u poglcdu bibli|skog izvcsta|a odnosi sc na intci-
pictaci|u piva dva stiha u Bibli|i. Nakon sto sc kazc da |c Bog stvoiio
ncbo i Zcml|u, izvcsta| nastavl|a sa opisom tamnc i piaznc Zcml|c
pickiivcnc vodom. Da li ova| opis ukazu|c da |c Zcml|a vcc posto|ala
tokom dugog pciioda vicmcna pic scdmicc stvaian|a, ili sc kazc da |c
Zcml|a bila stvoicna 1. dana? Ncki picvodioci Bibli|c smatia|u da |c u
pitan|u dvosmislcn izvcsta|, posto hcbic|ski |czik ko|im |c pisana Bibli|a
dopusta, kako oni kazu, visc od |cdnog ob|asn|cn|a. Ncki picvodioci
smatia|u da |c posto|ala piazna Zcml|a pic scdmicc stvaian|a, i oni
po•in|u izvcsta| o stvaian|u slcdccim ic•ima: "Kada |c Bog stvoiio ncbo
i Zcml|u - svct |c bio bcz obli•|a i pust, sa tamom nad moiima i snaznim
vctiom ko|i sc kictao nad vodom - i ic•c Bog: `Ncka budc svctlost`."
17
Takvi picvodi |asno ukazu|u na posto|an|c Zcml|c pic scdmicc stvaia-
n|a.
Opis pivobitnc tamnc, piaznc Zcml|c pickiivcnc vodom
18
mozc
ukazati da |c Zcml|a posto|ala u tom stan|u vcoma dugo, tako da ni|c
bilo poticbno to opisivati. Ncki smatia|u da ova idc|a dobi|a na snazi
kada sc iazmatia|u navodno sli•ni opisi u diugim bibli|skim stihovima
ko|i govoic o pivobitno| Zcml|i "obavi|cno| tamom"
19
sa pokiiva•cm od
oblaka, i o Zcml|i ko|a |c stvoicna "iz vodc".
2O
Ova tii stiha, smatia|u
ncki autoii, mogu ukazati na posto|an|c nc•cga pic scdmicc stvaian|a.
Oni navodno ukazu|u na pivobitnu, tamnu Zcml|u pickiivcnu vodom,
ko|a |c mogla posto|ati dugo vicmcna pic scdmicc stvaian|a. Bibli|a nc
govoii poscbno o stvaian|u vodc u izvcsta|u o scdmici stvaian|a, ali |asno
ukazu|c na n|cno stvaian|c na diugim mcstima.
21
Ni|cdan od ova tii pictpostavl|cna modcla nc ospoiava konccpt o
doslovnih scst dana stvaian|a i Boz|cm odmoiu scdmog dana, i sva tii
mogu odgovoiiti na pitan|c posto|an|a |utia i vc•cii tokom piva tii dana
scdmicc stvaiana pic ncgo sto sc Suncc po|avilo 4. dana.
Piiiodno |c da cc kiatak izvcsta| o po•ccima, kao sto |c ona| ko|i |c
dat u 1. Kn|izi Mo|si|cvo|, ostaviti mnoga pitan|a ncodgovoicnim, ali
318 319
posto|i visc mogucih ob|asn|cn|a. Smatiam da imamo malo opiavdan|a
da budcmo dogmati•ni po ovom pitan|u.
Dokumcntaina hipotcza
Tokom posto|ccc iaspiavc o tomc da li cc sc u |avnim skolama
Amciikc picdavati bibli|ski konccpt stvaian|a ili nc, •csto puta sam •uo
i od nau•nika, i od tcologa, tvidn|c da izvcsta| o stvaian|u dat na po•ctku
Bibli|c picdstavl|a kompilaci|u tckstova iz nckoliko iazli•itih izvoia.
Posto bio| pictpostavl|cnih izvoia vaiiia od autoia do autoia, |a sam
ostao ncubcdcn u ob|cktivnost takvih zakl|u•aka. Mcdutim, to impliciia
da Bibli|a kombinu|c staic mitovc ko|c su kompiliiali odicdcni autoii. To
|c u supiotnosti sa bibli|skim stavom da su Bibli|u pisali l|udi inspiiisani
od stianc Boga.
Nckada sc bibli|ski tckst piihvatao doslovno. Mcdutim, u ianom pcii-
odu doba Piosvctitcl|stva po|avila su sc misl|cn|a o visc izvoia za iazli•itc
dclovc Bibli|c, ko|i su picthodno bili piipisivani |cdnom autoiu.
Nau•nici ko|i su ukazivali na ova| konccpt smatiali su svaki izvoi kao
odvo|cni dokumcnt ko|cg su uicdiva•i Bibli|c kombinovali sa diugim
dokumcntima piilikom stvaian|a Bibli|c. Ovo picdstavl|a osnovu za
ozna•avan|c ovog modcla nastanka Bibli|c "dokumcntainom hipotc-
zom".
1cdan piimci picdstavl|a izvcsta| o po•ccima dat u piva dva poglav-
l|a Bibli|c. Da li |c to |cdan izvcsta| sa poscbnim dclom na kia|u, ko|i
govoii o odnosu •ovcka picma Bogu, ili on picdstavl|a dva odvo|cna
izvcsta|a ko|c |c uicdiva• sastavio za|cdno? Bibli|ski izvcsta| o po•ccima,
kada sc podcli, nckada sc opisu|c kao 1. Kn|iga Mo|si|cva, 1. pogavl|c i
2. poglavl|c, iako sc iazdva|an|c ova dva izvcsta|a •csto stavl|a na kia|u
pivog dcla, u 1. Kn|izi Mo|si|cvo| 2. poglavl|c 4. stih.
!zvcsta| iz 1. Kn|igc Mo|si|cvc 1. poglavl|a, ncpiomcnl|ivo ozna•ava
Boga imcnom "Ilohim" u oiiginalnom bibli|skom tckstu, dok u 1. Kn|izi
Mo|si|cvo| 2. poglavl|u, koiisti sc imc "1ahvc Ilohim". Ova iazlika picd-
stavl|a zna•a|nu osnovu za pictpostavl|an|c dva nczavisna izvcsta|a o
stvaian|u. Ncki takodc ukazu|u da |c izvcsta| o stvaian|u iazli•it u ova
dva izvcsta|a,
22
posto su u pivom izvcsta|u bil|kc bilc stvoicnc pic
•ovcka, a picma nckim misl|cn|ima, u diugom izvcsta|u su stvoicnc
poslc •ovcka. !ntcipictaci|c ko|c idu u piilog idc|i da izvcsta|i u oba
poglavl|a picdstavl|a|u |cdan izvcsta| o stvaian|u, ukl|u•u|u:
1. Posto |c pivi dco (1. Kn|iga Mo|si|cva 1. poglavl|c) uglavnom
hionoloski u poicdcn|u sa diugim (1. Kn|iga Mo|si|cva 2. poglavl|c), ko|i
naglasava stvaian|c l|udi i n|ihov odnos sa Bogom, pivi izvcsta| ni|c od
vclikog zna•a|a za diugi izvcsta|.
2. Odsustvo bil|aka pic l|udi, navodno uo•cno u 1. Kn|izi Mo|si|cvo|
2. poglavl|u, mozc ukazati samo na pol|opiivicdnc uscvc i diugc bil|kc,
posto bibli|ski tckst ukazu|c samo na poscbnc bil|kc i povczu|c n|ihovo
odsustvo sa iz|avom da "|os nc bcsc •ovcka da iadi zcml|u".
23
Mozc sc
lako zakl|u•iti da |c to bio slu•a|, posto l|udi vciovatno nisu imali potic-
bu da obiadu|u zcml|c svc do pada u gich. Nakon pada, Bog |c kazao
Adamu: "Sa zno|cm lica svoga |csccs hlcb."
24
Pictpostavl|cna iz|ava da
ni|c bilo bil|aka pic l|udi u diugom dclu, mozc |cdnostavno biti nczavis-
na tvidn|a, a nc dco samog izvcsta|a o stvaian|u, ali |c tu stavl|cna kao
kontiast pivobitnom stvaian|u i kasni|o| situaci|i kada su l|udi moiali da
obiadu|u zcml|u nakon svog pada.
25
3. Stvaian|c bil|aka, picma nckim autoiima, ukazu|c da |c pic
stvaian|a l|udi, u diugom dclu izvcsta|a, posto|ao samo Idcmski vit, a nc
pivobitno stvoicnc bil|kc spomcnutc u 1. Kn|izi Mo|si|cvo| 1. poglavl|u.
Tcolozi •csto piimcn|u|u dokumcntainu hipotczu na pivih pct kn|iga
Bibli|c (Pcntatcuh). Sli•na iaspiava bila |c vodcna oko autoistva Kn|igc
pioioka !sai|c
26
i •ctiii 1cvandcl|a.
27
1cdan kasni|i bibli|ski tcolog,
Gcihaid Hazcl (Gcihaid Hascl), izmcdu ostalih, dao |c picglcd nckih
od pioblcma ovc hipotczc.
28
Tcolozi su ukazali na vcliku iaznolikost
uicdivan|a, i izvoia i vicmcna pisan|a za navodno iazli•itc dokumcntc.
Ncki su podclili 1. Kn|igu Mo|si|cvu na 39 dclova. Na|utica|ni|a scma bila
|c ona ko|u su iazvili K. H. Giaf (Giaff), A. Kucncn i Dzuli|us \clhauzcn
(isti ona| \clhauzcn spomcnut u picthodnom poglavl|u, ko|i |c bio na|-
utica|ni|i bibli|ski tcolog dcvctnacstog vcka). Oni ko|i zastupa|u doku-
mcntainu hipotczu •csto pictpostavl|a|u •ctiii glavna izvoia (1, I, D, P)
za pivu kn|igu Bibli|c: izvoi 1, to |cst "1ahvist", ko|i picdstavl|a Boga
imcnom 1ahvc Ilohim; izvoi I, zasnovan na Boz|cm imcnu "Ilohim";
izvoi D picdstavl|a 5. Kn|igu Mo|si|cvu; i izvoi P, ko|i sc zasniva na doku-
mcntu ko|i |c sastavl|cn od svcstcni•kih izvoia.
1cdinstvcnost svakog izvoia vaiiia kod iazli•itih tcologa. Nckada sc
imcna 1ahvc ili Ilohim mogu naci u pogicsnim dokumcntima. !zvoi I |c
podcl|cn na dva dcla i dclimi•no sc iazliku|c od P; izvoi 1 |c podcl|cn na
dva, a izvoi D na tii dcla. Razlozi podcla kod ovih izvoia vaiiia|u.
Tcolozi pictpostavl|a|u i diugc izvoic, a pictpostavl|cni icdoslcd i staiost
iazli•itih izvoia vaiiia.
Mnogc diugc pictpostavl|cnc scmc svcdo•c o ncdostatku dokaza za
kona•ni modcl. Zbog toga, G. !. Hazcl naziva dokumcntainu hipotczu
"sub|cktivnom vczbom o imaginainom".
29
Bibli|ski tcolog Glison Iisci
(Glcason Aichci) isti•c da |c "vcoma sumn|ivo da li \clhauzcnova
hipotcza ima status nau•nc opiavdanosti. Posto|i mnogo spcci|alnih
stavova, kiuznog iczonovan|a, pioblcmati•kih dcdukci|a iz ncpotvidcnih
picmisa, da |c potpuno siguino da ta mctodologi|a nikada nc mozc zado-
vol|iti poticbnc zahtcvc. Bilo ko|i od piincipa nau•nc mctodologi|c ictko
sc piimcn|u|c od stianc aihitckata dokumcntainc hipotczc. Svaki •ovck
ko|i pokusava da ob|asni namciu, ili zna•cn|c, ili samo dclo picnoscn|a
32O 321
Mo|si|cvog pctokn|iz|a na takav ncadckvatan na•in, vilo bizo cc sc naci
na udaiu kiitikc ozbil|nih analiti•aia".
3O
\nutiasn|i dokaz iz samc Bibli|c |cstc da |c Mo|si|c napisao vcci dco
Pcntatcuha, posto vcci dco tcksta ukazu|c na tu n|cgovu ulogu.
31
! sam
!sus |c kazao da |c Mo|si|c bio autoi bai dcla Pcntatcuha,
32
i nc posto|i
dokaz da |c on vciovao u dokumcntainu hipotczu.
\ Bibli|i sc nc govoii o 1IDP izvoiima, niti posto|i ncki spol|asn|i
dokaz za n|ih. Ncki nau•nici su tcmcl|no ospoiili dokumcntaini konccpt.
\mbcito Kazuto (\mbcito Cassuto) sa Hcbic|skog \nivcizitcta u
1ciusalimu, pisao |c opsiino o "stubovima" ko|i navodno podupiiu doku-
mcntainu hipotczu. On zakl|u•u|c: "1a nisam nasao da su ovi stubovi
slabi ili da |c svaki od n|ih piopustio da ponudi snazan dokaz, ali sam
ustanovio da to ustvaii nisu stubovi, i da su oni samo zamisl|cni. \
poglcdu toga, mo| kona•ni zakl|u•ak |cstc da |c dokumcntaina hipotcza
ncstvaina i piazna."
33
!pak, ova| konccpt |os uvck cgzistiia. On ima
podisku u Amciici i Inglcsko|, ali |c man|c piihvaccn od tcologa u
Iviopi.
34
Diugi su izncli uo•cnc sli•nosti i o•ckivan|a u poglcdu |cdnog auto-
ia, po pitan|u ova dva dcla izvcsta|a o stvaian|u. Tcolozi \ili|cm Si
(William Shca), \. Kazuto i D|ucn Gcict (Duanc Gaiictt) isti•u da |c
tip upoicdnog tcksta, ko|i nalazimo u ova dva dcla izvcsta|a o stvaian|u,
potpuno uobi•a|cn kod staiih spisa, tako da oni nc moia|u da ukazu|u na
visc autoia.
35
Zak Dohan (1acqucs Doukhan) i diugi, naglasava|u da
diugi izvcsta| o stvaian|u mozc |cdnostavno biti piiiodni nastavak pivog
izvcsta|a o stvaian|u,
36
sa diugim dclom ko|i sc usicdsicdu|c na •ovcka i
n|cgovu vczu sa Bogom. Mnogo komplcksni|c imc za Boga u diugom
dclu naglasava ta| aspckt. Tako ova dva dcla picdstavl|a|u mcdusobno
dopun|u|ucc, a nc kontiadiktoinc opisc Boga. Mi takodc nalazimo mno-
gobio|nc litcialnc sli•nosti za 1. Kn|igu Mo|si|cvu 1. i 2. poglavl|c,
37
kao
i za izvcsta| o Potopu u 1. Kn|izi Mo|si|cvo| 6. do 11. poglavl|a, ko|i |c
takodc podcl|cn na visc fiagmcnata picma dokumcntaino| hipotczi.
38
Tcolog Si postavl|a piovokativno pitan|c: Zasto asiiolozi nisu podclili
Inuma Ilisov izvcsta| o stvaian|u, i Ip o Gilgamcsu, ko|i govoii o
Potopu, na visc iazli•itih izvoia, kao sto |c to u•in|cno sa Bibli|om.
39
Da
li |c uspch dokumcntainc hipotczc iczultat oslobodan|a od icligi|c iz
vicmcna Piosvctitcl|stva? Da li |c to icakci|a na populainost i
piihvaccnost Bibli|c? Mogu sc dati i diugc sugcsti|c.
Zakl|u•ci
Postavl|a|u sc bio|na pitan|a po pitan|u pouzdanosti Bibli|c.
Mcdutim, to |c takodc slu•a| i sa naukom. Mi mozcmo ob|asniti na visc
na•ina vczu izmcdu saviscnog Boga i patn|i ko|c dozivl|avamo. Naio•ito
|c vazno posto|an|c slobodnc vol|c. Ni|c iazumno okiivl|avati Boga za
svc, ukl|u•u|uci i zlo, doklc god posto|i sloboda izboia. !ako ncki sum-
n|a|u u dogada|c iz scdmicc stvaian|a, onako kako su oni opisani u
Bibli|i, nckoliko modcla mozc ob|asniti navodna ncslagan|a. !dc|a da
Bibli|a, a naio•ito izvcsta|i o stvaian|u i Potopu picdstavl|a|u kompilaci|c
iazli•itih dokumcnata, ncma •in|cni•nc osnovc. Bibli|a izaziva ncobi•nu
pazn|u zato sto o•iglcdno picdstavl|a ncobi•nu kn|igu.
L!TIRAT\RA
1. Pascal B. 167O. Pcns écs. Kao sto |c citiiano u: Tiipp RT, compilci. 197O. Thc
intcinational thcsauius of quotations. NY, Cambiidgc and Philadclphia: Haipci
& Row, p. 616.
2. \idcti poglavl|c 12.
3. Daiwin !, cditoi. 1888. Thc lifc and lcttcis of Chailcs Daiwin, \ol. 2.
London: 1ohn Muiiay, p. 312.
4. Nckoliko zna•a|nih icfcicnci ukl|u•u|c: (a) Imbcigci G. 1994. Thcological
and scicntific cxplanations foi thc oiigin and puiposc of natuial cvil.
Pcispcctivcs on Scicncc and Chiistian !aith 46:15O-158; (b) Hick 1. 1977. Ivil
and thc God of lovc. 2d cd. London: Thc Macmillan Picss Ltd; (c) Lcwis CS.
1957. Thc pioblcm of pain. NY: Thc Macmillan Co.; (d) Lcwis CS. 1961. A giicf
obscivcd. NY: Thc Scabuiy Picss; (c) Wildci-Smith AI. 1991. !s this a God of
lovc? Wildci-Smith P, tianslatoi. Costa Mcsa, CA: TW!T, Publishcis.
Tianslation of thc 6th Gciman cdition.
5. 1. Kn|iga Mo|si|cva 3,14-19; Riml|anima poslanica 5,12-19; 8,18-23.
6. Riml|anima poslanica 5,3; 2. Koiincanima poslanica 4,17; 1cvic|ima posla-
nica 12,9-11.
7. Caullciy M. 1952. Paiasitism and symbiosis. Lysaght AM, tianslatoi.
London: Sidgwick and 1ackson, Ltd., p. 12O. Tianslation of: Lc paiasitismc ct la
symbiosc.
8. Wu X-C, Sucs H-D, Sun A. 1995. A plant-cating ciocodylifoim icptilc fiom
thc Cictaccous of China. Natuic 376:678-68O.
9. \idcti poglavl|c 1 za iaspiavu o ovom sudcn|u. Za visc dctal|a o sudcn|u
Skopsu, vidcti: (a) Allcn, LH, cditoi. 1925. Biyan and Daiiow at Dayton: thc
iccoid and documcnts of thc "Biblc-Ivolution Tiial." NY: Russcll & Russcll; (b)
Coinclius RM. 1991. Woild`s most famous couit tiial. Rcpiintcd fiom: Bioylcs
B1, compilci. Histoiy of Rhca County, Tcnncsscc. Dayton: Rhca County
Histoiical and Gcncalogical Socicty, pp. 66-7O; (c) Gingci R. 1958. Six days oi
foicvci? Tcnncsscc v. 1ohn Thomas Scopcs. Boston: Bcacon Picss.
1O. Numbcis RL. 1992. Thc cicationists. NY: Alficd A. Knopf, p. 98.
11. To |cst: (a) Skinnci 1. 193O. A ciitical and cxcgctical commcntaiy on
Gcncsis. 2d cd. !n: Diivci SR, Plummci A, Biiggs CA, cditois. Thc intcinatio-
nal ciitical commcntaiy on thc Holy Sciiptuics of thc Old and Ncw Tcstamcnts,
\ol. 1. Idinbuigh: T. & T. Claik, p. 1; (b) \an Till H1. 1986. Thc fouith day.
Giand Rapids, M!: Wm. B. Icidmans Publishing Co., p. 8O.
322 323
12. Za visc dctal|a, vidcti: Hocn RI. 1951. Thc Cicatoi and His woikshop.
Mountain \icw, CA: Pacific Picss Publishing Assn., pp. 17-21.
13. 1. Kn|iga Mo|si|cva 1,3.15.
14. Psalam 1O4,2; Kn|iga pioioka 1czckil|a 1,27-28; Kn|iga pioioka Danila 7,9-
1O; 1. poslanica Timoti|u 6,16.
15. Otkiivcn|c 21,23; 22,5.
16. 1. Kn|iga Mo|si|cva 1,16.
17. 1. Kn|iga Mo|si|cva 1,1-3, (a) Spcisci IA. 1964. Gcncsis. Thc Anchoi
Biblc. Gaidcn City, NY: Doublcday & Co., p. 3. Sli•an izvcsta| sc nalazi u: (b)
Smith 1MP, cditoi. 1935. Thc Old Tcstamcnt. Thc Biblc: An Amciican
Tianslation. Chicago: \nivcisity of Chicago Picss, p. 1.
18. 1. Kn|iga Mo|si|cva 1,2.
19. Kn|iga o 1ovu 38,9.
2O. 2. Pctiova poslanica 3,5.
21. 1cvandcl|c po 1ovanu 1,3; Kolosanima poslanica 1,16; Otkiivcn|c 14,7.
22. Na piimci, (a) Bailcy LR. 1993. Gcncsis, cication, and cicationism. NY
and Mahwah, N1: Paulist Picss, pp. 82-85; (b) Cuthbcit AS, Bowic WR. 1952.
Gcncsis. Thc !ntcipictci`s Biblc, \ol. 1. NY and Nashvillc: Abingdon Picss, pp.
437-827 (vidcti sti. 465).
23. 1. Kn|iga Mo|si|cva 2,5.
24. 1. Kn|iga Mo|si|cva 3,17.
25. Cassuto \. 1989. A commcntaiy on thc Book of Gcncsis. Abiahans !,
tianslatoi. Pait !: fiom Adam to Noah: Gcncsis !-\18. 1ciusalcm: Thc Magncs
Picss, Thc Hcbicw \nivcisity, pp. 1OO-1O3. Tianslation of: Pciush `al Bcicshit.
26. Za sazct piikaz iazvo|a, vidcti: Hascl G!. 1985. Biblical intcipictation
today. Washington DC: Biblical Rcscaich !nstitutc, pp. 28-36.
27. !unk RW, Hoovci TW, Thc 1csus Scminai. 1993. Thc fivc gospcls: thc
scaich foi thc authcntic woids of 1csus. NY: Macmillan Publishing Co.
28. Hascl, pp. 7-28 (icfcicnca 26). \idcti takodc icfcicncu 36.
29. Hascl, p. 16 (icfcicnca 26).
3O. Aichci GL, 1i. 1974. A suivcy of Old Tcstamcnt intioduction. Rcv. cd.
Chicago: Moody Picss, pp. 112-113.
31. \idcti Hascl, pp. 27-28 (icfcicnca 26).
32. 1cvandcl|c po Matc|u 19,8.
33. Cassuto \. 1961. Thc documcntaiy hypothcsis and thc composition of thc
Pcntatcuch: cight lcctuics. Abiahams !, tianslatoi. 1ciusalcm: Magncs Picss, thc
Hcbicw \nivcisity, pp. 1OO-1O1. Tianslation of: Toiat ha-tc`udot vcsiduiam shcl
sific ha-Toiah (tianslitciatcd; 1941 cd.).
34. Aichci, p. 91 (icfcicnca 3O).
35. \idcti: (a) Cassuto, pp. 9O-92 (icfcicnca 25); (b) Gaiictt DA. 1991.
Rcthinking Gcncsis: thc souiccs and authoiship of thc fiist book of thc
Pcntatcuch. Giand Rapids, M!: Bakci Book Housc, pp. 22-25; (c) Shca WH.
1978. Thc unity of thc cication account. Oiigins 5:9-38; (d) Shca WH. 199O.
Gcncsis 1 and 2 paiallclcd in an Ancicnt Ncai-Iastcin souicc. Advcntist
Pcispcctivcs 4(3):3O-35.
36. Ova| i diugi aspckti ko|i podupiiu |cdinstvo ova dva izvcsta o stvaian|u,
mogu sc naci u: (a) Doukhan 1B. 1978. Thc Gcncsis cication stoiy: its litciaiy
stiuctuic. Andicws \nivcisity Scminaiy Doctoial Disscitation Sciics, \ol. \.
Bciiicn Spiings, M!: Andicws \nivcisity Picss; (b) Doukhan 1. 1995. La Ci ation
dc L`\nivcis ct dc L`Hommc. !n: Mcyci R, cditoi. Chcminci avcc Dicu.
Lausannc: Iditions Bcllc Rcviic, pp. 7-17; (c) Gaiictt, pp. 13-31, 187-241 (icfc-
icnca 35b); (d) Shca 1978 (icfcicnca 35c).
37. Shca WH. 1989. Litciaiy stiuctuial paiallcls bctwccn Gcncsis 1 and 2.
Oiigins 16:49-68.
38. Shca WH. 1979. Thc stiuctuic of thc Gcncsis flood naiiativc and its impli-
cations. Oiigins 6:8-29.
39. Shca WH. 1984. A compaiison of naiiativc clcmcnts in ancicnt
Mcsopotamian cication-flood stoiics with Gcncsis 1-9. Oiigins 11:9-29.
324 325
NIK! ZAKL1\CC!
Pic dva vcka fiancuski matcmati•ai i astionom P|ci-Simon dc Laplas
(Piciic-Simon dc Laplacc) iazvio |c ncbulainu hipotczu. On |c pict-
postavio da |c Sun•cv sistcm nastao zgusn|avan|cm matcii|c sli•nc paii.
Laplas, ko|i |c bio poznati nau•nik, odlu•io |c da pokloni |cdnu kopi|u
svo|c kn|igc vladaiu Napolconu. !ako sc smatialo napictkom to sto ova
kn|iga nc spomin|c Boga, ova| vladai |c upitao Laplasa, zasto ni|c •ak ni
spomcnuo Tvoica univcizuma u svo|o| kn|izi. Laplas mu |c kiatko
odgovoiio da "ni|c imao poticbu u ovo| poscbno| hipotczi".
2
Picvisc •csto sc u nauci iziazava stav iskl|u•ivosti ko|i ima tcndcnci|u
izolovan|a od svih diugih oblasti istiazivan|a. Laplasov odgovoi odiazava
stav samodovol|nosti. Picvisc •csto nau•nici ostavl|a|u diugc sa utiskom
da |c nauka supciioina u odnosu na svc diugc oblasti istiazivan|a. Oni
smatia|u svc po|avc i icalnosti, ko|c nisu bliskc nauci, kao infciioinc i
ncdopustivc.
3
Nauka posmatia posto|an|c icligi|c i obiazovan|a kao
diuga podiu•|a, i nciado piihvata n|ihovo ukl|u•ivan|c u svo|c vlastitc
tcoii|c.
4
Scicntizam, obozavan|c naukc, mozc u tom smislu biti vcoma
ogiani•ava|uc.
!ako |c nauka snazna, i sa piakti•nc ta•kc glcdista vcoma uspcsna,
ncki ozbil|ni pioblcmi ospoiava|u ta| uspch i iznutia, i izvan nau•nc
za|cdnicc. Tvidn|a ovog poglavl|a |cstc da |c nauka picvisc iskl|u•iva.
!maccmo bol|i uvid u nasc saznan|c ako iazmotiimo ogiani•cn|a naukc
i na ta| na•in ccmo biti mnogo otvoicni|i picma opiavdanosti diugih dis-
ciplina. Kao sto |c ic•cno iani|c,
5
posto|c mnogi poglcdi i dcfinici|c u
nauci, i u ovom poglavl|u ccmo ponovo analiziiati nckc od n|ih. Kao sto
|c naglascno iani|c, mi ccmo koiisti tcimin nauka onako kako sc obi•no
iazumc - naimc, pionalazcn|c infoimaci|a o piiiodi i n|ihova intci-
pictaci|a. Povicmcno ccmo koiistiti tcimin natuialisti•ka nauka da bi
ozna•ili nauku ko|a iskl|u•u|c konccpt Diza|ncia iz svog okviia ob|asn|a-
van|a. Tokom zadn|a dva vcka, nauka |c imala tcndcnci|u u smciu natu-
ialisti•kc dcfinici|c, sa nckim ncdavnim indikaci|ama viacan|a na staio
329
20. Da Ii je nauka u nevoIji?
Po pitan|u skoio svih stvaii •ovckov um ima snaznu
tcndcnci|u da picsudi u skladu sa sopstvcnim
iskustvom, znan|cm i picdiasudama, a nc
picma ponudcnim •in|cnicama. Tako
sc novc idc|c pioccn|u|u u svctlu
picovladu|ucih vciovan|a.
- \. !. Bcviidz
1
stan|c.
7
To viacan|c na staio stan|c ukl|u•u|c nckc polumitskc konccptc
ko|i malo toga ima|u sa Bibli|om.
Ncka filozofska iazmatian|a
Nckoliko kiatkih komcntaia o istoii|i filozofi|c naukc mozc nam
pomoci u pokusa|u da iazumcmo tcskocc sa ko|ima sc nauka danas
suo•ava. Mnogi smatia|u 1onsku filozofsku skolu iz 5. vcka pic nasc cic
kao pivi ozbil|an pokusa| oslobodcn|a l|udskog uma od staiih mitologi|a
u natuialisti•ko| filozofi|i. !ako |c ova skola zapo•cla sa analizom nckih
bioloskih i kosmoloskih tcma na na•in ko|i ukazu|c na savicmcnu nauku,
ona sc nc mozc uklopiti u nasc uobi•a|cnc konccptc cmpiii|skc naukc
(nauka zasnovana na posmatian|u i ckspciimcntisan|u).
Staii Gici (4. i 3. vck pic nasc cic) su imali mnostvo filozofskih tcma,
od ko|ih su nckc piihvaccnc u savicmcno| nauci. Ali natuialisti•ki piis-
tup ni|c bio piihvaccn mcdu n|ima. Aiistotcl |c snazno vciovao u Boga
kao vodccu silu, a Sokiat |c imao sli•an stav kao i Aiistsotcl. O•iglcdno,
oni su picdstavl|ali ncku vistu supiotnosti natuializmu 1onskc skolc.
Ikspciimcntalna nauka |c po•cla visc da sc piimcn|u|c u nauci islam-
skih nau•nika od 8. do 15. vcka. N|cn podstica| bio |c dclimi•no iczultat
icligi|skc motivaci|c. Da bi sc poznavao Bog, moia sc piou•avati
N|cgovo stvaian|c. Mcdutim, ncki su iaspiavl|ali, da li istina lczi u
bozanskom otkiivcn|u ili l|udskom iazumu.
Savicmcna mctodoloska nauka, sa afinitctima |udco-hiiscanskih
tiadici|a,
7
uslcdila |c u pciiodu od 16. do 17. vcka. !dc|c ko|c su ukazi-
valc na cvoluci|u takodc su sc po|avilc u to vicmc - nc mcdu nau•nicima,
vcc mcdu tcolozima
8
i filozofima kao sto su !iansis Bckon (!iancis
Bacon), Dckait (Dccaitcs), La|bnic (Lcibniz) i Kant.
9
Pioniii naukc tog
vicmcna, kao sto su Kcplci, Paskal, Linc (Linné), Bo|l (Boylc) i N|utn,
snazno su podupiiali Boz|c stvaian|c.
Ova| pciiod |c obclczcn vclikim intcicktualnim haosom. Piotcstanti
i katolici su dopiincli stan|u intclcktualnog ncmiia. Naio•ito |c vazno
doba Piosvctitcl|stva u 18. vcku. Takvi poznati mislioci kao sto su Didio
(Didciot), \oltci (\oltaiic), H|um, Kant i Gctc (Gocthc), dominiiali su
u tom pciiodu. Racionalna slobodna misao postala |c icscn|c za skoio
svc, dok su icligi|skc tcmc zauzclc diugo mcsto. !iancuska icvoluci|a |c
piatila ova| iadikalni pciiod. Kivopiolicc u Caistvu tcioia odnclo |c hi-
l|adc zivota, ul|u•u|uci Lu|a X\! i Maii Antonct (Maiic Antoincttc) - i
picdstavl|alo |c piigusivan|c doba Piosvctitcl|stva. \slcdilo |c icligi|sko
ozivl|avan|c. !pak, u intclcktualnim kiugovima |c ticnd u smciu sckulai-
izma bio nastavl|cn.
Ob|asn|cn|a o postanku ko|a iskl|u•u|u Boga posta|ala su svc piih-
vaccni|a, kako su natuialisti•ka nau•na ob|asn|cn|a bila usva|ana.
!iancuski zoolog !cliks Lakaz-Duti|ci (!élix Lacazc-Duthicis) (1821-
19O1) |c imao natpis u svo|o| laboiatoii|i ko|i |c glasio: "Nauci ni|c
poticbna ni icligi|a ni politika."
1O
Kasni|c, u 2O. vcku, fizi•ai sa Haivaida
!ilip !icnk (Philipp !iank) |c istakao da "svaki utica| moiala, icligi|c ili
politi•kog shvatan|a, na piihvatan|c |cdnc tcoii|c, smatia sc `ncpiih-
vatl|ivim` o