Enciklopedija filozofskih disciplina

lb·
Uredivacki odbor

BRANKO U. PAVLOVIC

FILOZOFIJA PRIRODE

Branko Bosnjak, Danko Grlic. Milan Kangrga, Ivan Kuvacic. Ga]o Petrovic. Predrag Vranlckl, Antun Lvan
Glavni urednik

Danko Grlic

~,

·

~,"'~L~~·

__

..

~_""',""".,"_~~~""_"""'N'>-"··'·C

'.

...

Izrasavam svoju najdublju zahvalnost Branlru Bosnjaku i Srdanu Lelasu koji SU, kao recenzenti, pregledali rukopis ove knjige i stavili mi odredene primedbe, koje sam u celini i u pojedinostima usvojio. Isto ta.kvu zahvalnost dugujem Clanovimaredakcije edldje Enciklopedija jilozofskih disciplina ciji" su mi saveti hili od velike koristi. Autor

tf:

'-~."'
,
_ !

I
" -: ~ Ii ;' ~

..,

UVOD
/

1. Poetska vi,zija prirode
Govoreci 0 pesnicima - mitotvorcima i mitolozima, Platon je skovao ree »teologija«( ~soAoyia ), pa je za pojam te prvobitno poetske disciplihe vezao po~ stulat istinoljubivosti: »Bog se uvek mora prikazati onakvim kakav je, pa bilo da se 0 njemu govori u epu ili tragedijie.! Iako po, Platonovoj oceni kao i po oceni nekih presokratskih istrazivaea prirode stvari, pesnici nisu uvek govorili istinu, njihovi govori su se cesto odnosili na »bozanske stvari«: .na Nebo i Zemlju, na ono sto je ispod i iznadZemlje, na redosled radanja besmrtnih bica i na sudbinu koja je smrtnim bieima odredila da nastaju i propadaju. 0 ljudskim zakonima pesnici su govorili kao o delu bozanskih besmrtnih biea koja poznaju prirodu stvari. Ova besmrtna bica vizirali su delom kao prirodne entitete, a delom kao covekolika biea, koja osim lika imaju i strasti i navike i umne sposobnosti sliene Ijudskim, ali nadljudskim po moei, postojanosti i zestini. U Hesiodovoj Teogoniji prvo oblikovano bozanstvo je »Zemlja sirokih grudi - dam veeit i siguran svima«. Zemlja u svojoj utrobi krije »mracni Tartar«, a iznad nje i na njoj boravi vecna oplodna sila - »Eros, najlepsi medu besmrtnim bogovima«. Zemlja [e rodila »Nebopuno zvezda«, a potom »visoke Planine« i »neplodno More«. Iz Ijubavnog spoja Neba i Zemlje izrodilo se veliko potomstvo: najpre Okean, a potom mnostvo giganata i titana, kojima je Pesnik pridao antropomorfna obelezja, Po, Platon, Drzava, 379a. 7

ali cvrseeg s1aganja oko toga koji je to redosled nije bilo. u velikoj zabludi i neznanju. koja se plasira kao dno iskonskog bezdana. sestru svoju po majci. pa je suprotnost smrtnog (vremenitog) i besmrtnog (veenog) bila ugradena u same temelje vee konstituisanog sveta. . ili:b.194. Helenski teogonijski i kosmogonijski pesnici saglasno su vlzirali jedan svet sacinjen iz suprotnosti.2 Od Homera se culo da »Noc kroti bogove i ljude«3. potreban je i zenski princip (Tetija) da bi se olimpljska bozanstva mogla roditi. 2 3 Upol'. keji jegovorio »da [e sve u kretanju i da niSta ne ostaje na jednom mestu. Moglo je. Theog. 607.ne mogu da se rode samo iz jednog . 14. a mislim da lsto kaZe i Hesiod. Ljubitelji mudrosti. onom sto 1 8 ~n. koji su katkad samo tumaeili Homerovo Hi Hesiodovo otkrivenje. 8 9 . a Noe kao oznaku za tamnu hladnocu. ponikao je i smrtniJjudsld rod: Haas.~p6~rted:iioiZ Zemlje. Noc. Da hi nesto nastajalo~neophodne su suprotnosti. Nista novo se nije radaIo. Timaj. svet je u njihovim vizijama bio vee odavno idovrsen. 8tO bi moglo da l:J'udeprotumaeeno kao povremeno i periodieno smirivanjeptirodnih aktivnosti. tj. 8 Platon. -Platonu je izgIedalo da je Heraklit ponegdegovorio isto sto i Homer i drugi stari pesniei: »Homer kaze da je Okean otacbogova. Homer. 116 i dalje. Ovom poslednjem svakako je dugo pripadaIo uverenj e da se aktualno stanj e stvari mora razumevati iz njegovog korena.tomstvo Neba i Zemlje saeinjavala au ioLimpijska c-6vekalika b6ZansWa.. 259. osim u verovanju da svet eini jednu celinu. biti samo ponavljanja u rOdu smrtnih stvari i veenog bivanja u rodu besmrtnika. Okean je »velika reka«! »iz koje istieusve reke i sva mora i svi izvori«5. U vreme kada su oni nastojali da odgonetnu tajmi predaka svemu postojecem.svet. slaze se jedno s drugim i sve tezi onome sto je tvrdio Heraklit« •. Oni helenski mislioci koji su nesto kasnije poceli istrazivati prirodu stvari nisu napustili to verovanje. kojem je Hesiodova Teogonija pridala ne osobito znacajan atribut prvorodenog. n. oni su se i sami ponasali kao bozanski nadahnuti mudraci.. uporedujuei sve to s tokom reke«. sve ova ..tprotumaeili su ime Ereb kao oznaku za uzarenu toplotu. koja se postepeno formirala kao kakav narod koji je say potekao od nekolicine svojih dalekih predaka. uzme za zenu Tetiju. koji suu potonjim vekovima gledali na Teogoniju i na druge sliene tvoreVine kao na alegorije. prema tome. 40e. ..0 n(iY) . Rod smrtnih stvari proizisao je jednom za svagda iz roda besmrtnih stvari. sto stanuju na Olimpu. 402a-c. Hesiod i drugi prikazivaCi »bozanskih stvari« bili.? Pesnici-teolozi verovali su da Zemlja I Nebo pripadaju rodu najstarijih bozanstava: »Oksan i Tetija su bili rodeni kao deca Zemlje i Nebae''. iz njegovog iskonskog porekla. viziran je kao amorfno bosanstvo+bea-dna. niti se moglo roditi. Hesiod. 21. Stavise. 4 It 18. U Homera. Oni su pretpostavIjali da u nastajanju stvari. U izvesnim pogIedima. Ali ova. ali i Haos je ostavio svoje potomstvo: Ereb I. Nesto slicno veli i Orfej . a majka Tetija. a katkad su dolazili do drugih otkriea i do uverenja da su Homer. Ova i mnoge druge suprotnosti saeinjavale su ono sve (. bogova i ljudi ima nekog redosIeda. Kratil. Tako se doslo do idej e 0 onom prvom.a cdrovih. 14. 200. onega sto je moglo biti nasledeno kao ispravno. Na taj naein je otkriveno da se u znanju moze napre.muskeg principa (Okeanos). _CGh.. U Teogoniji je stajalo da je iz Ereba potekao jOs jedan par suprotnosti: Eter i Dan.Prvi se ozeni ad svih Okean krasnoga taka. dovati ispravljanjem ranijih zabluda i razvijanjem . Platon. u..-zapravo bive-ponisterrra-' danjem Zemlje. iz njega su nastala i svabozanstva''.

te se mora razumeti daje samosobomnastalo. kao pozudnost (voluptas) ljudi i bogova. tame. koje.). odnosno .kao najstarije ne moze imati roclitelja. U orfickim himnarna. Diels. opazena u organskom svetu na Zemlji. imali Zemlja i Eros (oplodavajuca moc). erotska oplodna moe predstavljena je Ijubavnim sjedinjavanjem »crnokrile Noci« (vlage. 20) Izrifito se pominju i Afrodita i Erida kao sinonimi za ljubav. u nejasnim nagovestajima.o'n1£. 11 Upor.. Die Fragmente der Vorsokratiker. O. Po anologiji. iz kojeg je nastao zametak u obliku jajeta. rimski pesnik Tit Lukrecije Kar svoju poemu 0 prirodi zapocmje hlmnom Veneri (Afroditi). H.vali i kao muskost Sunca koje svojom toplotom oplodava Zemlju. u tom verovanju je prosirena na celokupan kosmos. To je postojanost nebeskog poretka nasuprot prolaznosti zemaljskih biea i poredaka ljudskih stvari. koju prikazuje kao prarnajku rimskog plemena (Aeneadum genetrix). Za razliku od drugih. daha). 70. Kern. vazduh (dah) i dusa kao • princip zivota. Pomisljalo se potom da tom istom rodu mazda moze pripadati i ponesto od onega sto je zajednieko i Nebu i Zemlji: vatra (toplota) i ono sto je ovoj suprotno .1z tog zametka rodio se Eros kojem su dali ime Protogen-Fajtont (Prvorode8 ni nastaIo nego je uvek bilo.voda (vlaga). u mitu 0 Persefoni. 21B 17.cebiti. Platon 0 tome svedoci: »Erosovih roclitelja niti ima niti ih ikospomirije. po sopstvenom nadahnueu i uvidanju. 21B 17. 8to je inace bilo dopusteno. Drphicorum fragmenta. inaee. Ipak. Ono sto je posluzllo kao osnov analogije (srazmere) izmedu nebeskih i zemaljskih biea ~ Eros istovremeno je posluzilo i kao osnov razumevanja jednog primitivnog kauzaliteta. ile-:' go Hesiod kaze da [e najprenastao Haos. IX.P Za svoju viziju tih osnovnih suprotnosti Empedokle je imao neposredne uzore u dotadasnjoj kosmogonijskoj teologiji i njenim zenskim bozanstvima Afroditi i Ericli12• On ih je samo. Parmenid pak za pramajku kaze: Od svih bogova najpre Erosa smisli.tbilo prozaikbllcpoef. Empedoklov veIiki postovalac.."" . izabrao za vladajuca bozanstva. saopstavajuei prvi na jasan naein ideju 0 veenom vracanju istog. 10 11 . rasforrniranje poretka stvari. ozivljava more brodonosno i zem10 Upor. Eros je manifestovao svoju moe kao mensis-Iuna. Ijubav (qHt. 0 naizmenic . jer helenska religija nije imala neku cvrstu dogrnatsko-teolosku podlogu. Ta je ideja. bilo je neceg u obicnim zapazanjima sto je narusavalo potpunost te iarialogije.? Moe oplodavanja. 109. stalno boraviste svima. kosmos (sveulrupni poredak stvari) Imao je da se rada i umire. 60. jest. 12 U fragmentima ~lllpedoklove Poeme (p..Zemlja i Eros. implicitno hila prisutna u mitovima 0 Dionisu. a potom Zemlja sirokih grudi. Hymn. Hesiod i Akusilaj su saglasni u tome da Je najpre nastao Haos a potom ovo dvoje .. nom nastajanju i propadanju kosmosa i 0 ciklicnom zbivanju uopste. saeiniti svoje rodoslovlje bogova i opisati njihovo mesto i njihovu ulogu u formiranju poretka stvari.mrznju (v) sixoC. ·ilidauopste nije Hesiodovoj Teogoniji takav su status. kao plodno bozanstvo (alma Venus). Orph. Tako se mnogi saglasavaju u tome da je Eros najstariji od bogova«.. 61. i uvek . 4. IV izd Berlin 1922. kao i svaki zivi organizam na Zemlji. U J 1 I ni koji blista). Iz toga jeproizlazilo uverenje 0 bitnoj razlieitosti nebeskog roda besmrtnika i zemaljskog roda smrtnika. a ove medusobno suprotne sllasnaizmenicno vladaju u kruznom toku vremenae.za mrznju.10 U Empedoklovoj Poemi. »pod lutajucim nebeskim znamenjima. ~". praznine) i Vetra (vazduha. Platon. Svaki kosmogonijsko-teoloski pisac mogao je. No Zemlja je vee bila uvrstena u rod besmrtnika. kao i u Anaksimandrovim i Heraklitovim fragmentima.. 178b. Kao dvopolno bice.. po sopstvenom uvidanju. Gozba. Empedokle j e odredio i ono bozanstvo koje izaziva (prouzrokuje) propadanje. s njome i Eros. o'tOpy~ima sebi samoj suprotstavljenu silu .

kojima je sam Aristotel dao nazive »fizicari« i»fiziolozi«. Ljubav je »sama dovoljna da vladaprirodom i beznje se nista ne pojavlju~j -na~o balama. stoga moze imati vise stvarnih i vise teorijsko-ideaInih datuma..UL. 1.'boz·anske-s-vet!ost1:«-. uveo i razvio pojmovne 13Lukrecije..odnosno »bozanskih stvari«) i»te01ogike« (kao raeionalne teorijske nauke 0 prvim prineipima i prvim uzrocima). kako se izvorno nazivala filo'zofija prirode. Heraklit. Iz toga . koja su isto sto i najsitnija. Ljubav. odnosnonjegovoj interpretaeiji istorijskih pocetaka filozofije.. tj. Za onaj koji se obieno uzima kao utvrden. kao i filozofska discip!ina. . e . Theog. on [e takode distingvirao poetsko-mitske.. prema prevodu Branimira Ibid. da Dna »u svim bicima pobuduje Eudnju da razmnozavaju svoju vrstu«. koju je on kritieki utemeljio razmatrajuei pazljivo ideje i stanovista onih autora koji su pre niega govorili d pisali »0 prlrodi«.koji se pretpostavljalo da pruza dovoljnu zastitu od. Jos viseod toga. kao prica u kojoj bozanske i Ijudske stvari dobijaju neko objasnjenje. I naziv fizika je Aristotelov izum. znamo objavit'i istinu pravu. Fizika. 55 i dalje. kad hocemo. ne stvara biea ex nihilo. Ako je Sokrat u pojedinim Platonovim dijalozima izjavljivao da smrt1S Hesiod. 12 13 . 27. . nerazoriva nevidljiva i vecno postojeca »semena« (atomi) svih stvari. pripisivanih izvesnom broju autora. naime. ponajvise dugujemo Aristotelu. Aristotel je..14 ze J j 2.. iIi teorijskim modelom koji pojednostavnjeno i pregledno obuhvata. one cudljivosti Muza 0 kojoj govore Hesiodovi stihovi: Mnoge Iati mi znamo kazivati istini slicne.. _. Nastanak jizike. moralo je u fizici biti apodiktlcki utvrdeno.. Ali.c.i ·takvog poetskog i mitskog predstavljanja i prikazivanja mogu se._. Sarajevo 1975. zasnovano shvatljivim i racionalno prihvatljivim razlozima..-po-::buduje »rodnatela« (corpora. . mitskepredstave porekla i tokova stvari. nego prvenstvenu obavezu otkrivanja »principa« prirodnog sveta i dedukeij u smisla i strukture prirodnog sveta.. genitalia). govore »0 prirodi bogova« od misljenja (mnenja) »0 prirodi«. svojim kritiCkim prigovorima homerskoj i uopste pesniekoj tradiciji govora 0 »bozanskim stvarima« dali dovoljno podsticaja Aristotelovom poduhvatu usmerenom na distingviranje filozofije prirode od nadahnute poetske mudrosti. odnosno znanost. citirano Glavicica._ postavljanjem u raznolike poretke-pred nasim culima pokazu kao prirodne stvari.15 Racionalno-istrazlvacki metod podrazumevao je ne samo obavezu da se 0 »bozanskimstvarima« iskazuje mythos. za . Nastanak fizike Poetsko videnje prirode stvari. duhovne kulture. Ksenofan i Platon su._. u Aristotelovoj obradi bila [e rezultat je-dllograeionalno-istrazivackog 'metoda.lskonska silakoJa. .istorija zamenjuje idealnom istorijom. posebnim interpretativnim postupcima. no sigurno je da svaki takav postupak ukljueuje pojmove i pojmovne distinkeije koji u samom tumacenom sadrza] u nisu neposredrio dati. 19-21. dokazano. Na taj nacin se stvarna . I. natura.. . prikazuje i tumaei one sto . Prema tome. izvoditi jedna razudena ili viserazlieitih' »filozofija prirode«. Zive U svetu helenskog misljenja od najranijih do poznih vremenahelenistieke.Ije plodne u zetvama«.DereTUffl 14 distinkcije izmedu »teologije« (kao poetske vizrje prirodnih. da se . kao prirodna filozofija. ono sto se 0 prirodi stvari samo naslueivalo i pretpostavljalo. Pesnik ka-da-se' 'Venerom'" (ljubavlj u)>>zacinJe'--svald-"Zivi rod«.c. pre Aristotelovog utemeljenja fizike.1-5. 0 kojoj Lukrecije tu govori. aha jesamo . sedogadalo u nekom duzem vremenskom razdoblju.

neke od pitagorejaca. s nagovestajem da je tu ree 0 Homeru. 983b 26). Jesu Ii Tales i drugi »fizicari« izvrsili neku radikalnu revoluciju u prikazivanju »bozanskih stvari« u odnosu na »stare koji su se bavili teologijom«? Aristotel nigde nije odlucno i sasvim [asno odgovorio na to pitanje. spisu kojem je kasnije stavljen naslov M etajizika. Orfeju._.scientia znaeenje reCi »philosophla«. Aristotel je vee bio uveren da su »philosophia« i »sophia« jedno te Isto: inanost . Stoga ih je Aristotel na svoi naein racionalizovao svodenjem ria fundamentalnu suprotnost vlaZno-suvo.19 Za svoj e prethodnike u »teorijskoj filozofiji« nazvanoj jizika uzima Aristotel Talesa. Sokrata i Platona. kao iPlaton. uvodi 14 15 . Tales je verovatno pretpostavljao da je »voda poeetak i osnova prirode onoga !ito je vlazno« (Metaph. -U tom spisu setvrdi da filozofija ima svoje istorijske pocetke u persijskih»maga«. 18 'u tom smislu govorio je spis Magikus. pretpostavke i naslueivanja 0 prirodi stvarl. a Vidljivo je koliko su tvrdenia da je »voda pocelo i osnov (arche)« i da »zemlia plovi po vodi« Aristotelu izgledala nejasna i .18 za koje je. VI. mada je upravo on bio taj koji je najvise podstakao kasnije siroko prihvaeeno uverenje da su presokratski »fizieari« doista izvrsili takvu revoluciju u misljenju. pred poretkomkojeg je lako o~aziti u ne. Ethic. ni ljudi ne mogu po sopstvenim moeima biti mudri. 1139b. Empedolda.neodrzlva. u Aristotelovom spisu Meteorologica (B 1. priplsuje Aristotelu. Akusilaju i dr.e filozofij e«. eksplici tno se pominj e ree fizika . Anaksagoru. e. L. odnosno orioj znanosti piirode.7' . nego-da mogusamo' 'voleti-mudrost.. '.uzeta u doslovnom znaeenju . Demokrita. ako je on u tom smislu govorio da se jedino razume u Ijubav'". 353a 35).na mestu gde se govori 0 moru i zemlji. kao naziv za [ednu od tri »teorijske 16 '". Medu Aristotelovim spisimaima jedan koji je opravdano dobio naslovFizika. Osim toga.elinu. 1 1. Nic. e.Isto stancviste u eksplicitnom obliku nalazi se kod Hegela.wistinu'_'i~"zrrarrje. pominju se »stari koji su 'se bavili teologijom«. on je Talesovo tvrd:enje raelonalizovao svodenjem na generalizaciju iz prirodnog iskustva: »1 zbog toga sto semena svih stvarl imaju vlaznu prlrodu«. »zacudenosti« predvelicanstvenim poretkom sveta. _" --. Leukipa. kod »gimnosofista« u Indijii koa iifruicfa. a sa izvesnim rezervama.-"_"==. AI. 10 20 Tek je pri kraju V veka pre n. Anaksimena.k:oja jesCier¥ticipercausas i do koje se dolazi tek upornim i sistematskim promisljanjem nasledenih ideja. To uverenje je sledilo iz Aristotelovih nagovestaja po kojima »stari teolozi« nisu bili »fizicari«. Svedoeanstvo Diogena Laertija.·per-'-caU-Sas. Ove mislioce on naziva »fizicarima« i »fizioIozima« medu koje ne ubraja sofiste. nalazio osnovnu motivaciju u ljudskoj »zadivljenosti«.A. a koji D. [ednom drugom spisu istogautora. Metaph. kod ucenikaIialdejaca. Melisa. te sistematskini umovanjem na temelju [asno shvacenih principa. A 3. ili u nejasne »teze«. koja ihje ueinila razlicitim od »starih teologa«. na primer. Vid. Tako. 17 Upor.. Stari i prastari vidovi filozofiranja brzo su zaeudenost i zadivljenost pred poretkom stvari pretvarali u mythos." :. poceo dase obicaj da se spisima stavljaju naslovi. Parmenida I Zenona iz Eleje. ( cpucrU(r) i to.. i to u onom smislu u kojem 0 tim drugim fundamentalnim suprotnostima govorl njegova Fizika.. pridavan standardni naslov »0 prirodi« (:1tep~cpUcr6WS). .kojisu iiveli medu' Keltima i Galima. Ferekidu.1. jer se vee na samom poeetkufoga spisa pojavljuje izraz 6mcr't"r1P-1) :1tEpt qn'. Hesiodu.20 Naziv »fizieari« podrazumevao je da se 0 istim stvarima govorilo i na neki drugi naein. Anaksimandra.znatnn __ . koji je potekao Iz Aristotelove skole.)(iEWO' znanost 0 prirodi. Museju. U. te su kao takvi mogli samo prethoditi prirodnojfilozofiji.sir. Istina. »Fizicari« i »fiziolozi« zasluzili su ta zvanja zbog toga sto je njihovim spisima koji sugovorili 0 »bozanskim stvarima« vee u petom veku pre n. ali SaInO u okviru razmatranja starih i prastarihpocetakafilozofiranja. ali koji"'je teskorazumeti i razjasniti U svoj njegovoj slozenosti..kom detalju ilipogledom naC.ristoJel j e dopustao i [edno. Platon - Gozba.

novi »fizieari ( nisu govorili 0 bogovima, tvrdeei da -u pocetkuI osnovi-svega stoegzistirastoji voda Hi vazduh iIi vatra, ill nesto »bezgranicno«. Bllo je dovoljno svsdocanstava 0 tome da su »stari fizieari«, medu kojima je bilo i nekoliko vrsnih pesnika, ahozavali->>-pril'odu« -k03usu-. .identifikovali.. .sa.. v.o,._ dom Ili vatrom ill vazduhom, Ili su je, kao Empedokle, .zarnisljali u likovima eetiri besmrtna+xkc= rena svih stvari«, koji sU,pored one tri »prirode«, ..obuhvatali jos i Zemlju. Nema sumnje da su se »mnenja starih fizieara« u mnogim vaznim pojedinostima razlikovala od vizija »starih koji su se bavili teologijom«, ali nije bilo neosnovano misliti da svi oni »teologiziraju«, te da se tesko mogu podeliti u dve odsecno razlicite grupe, jednu koja govori bogovima kao 0 Zemlji, Nebu, Okeanu, Moru i oplodnoj moci (Erosu, Afroditi, Veneri), i drugu koja govori 0 vodi, »bezgranicnom«, vazduhu, vatri i zemlji, jer i ova potencijalno druga grupa takode cilja na besmrtne ili pozanske entitete. U Aristotelovo vreme jos je bilo onihkoji sumislili da su»stari teolozi« govorili prirodi na isti naein kao i oni koje .je Aristotel prvi nazvao »fizicarima« i »fizlolozimaevi to u nastojanju da odre2cNaiiuprot misljenju di ·»praoce« .filozofije o slienosti i kontinuitetu »starih« i »modernih« mnenja 0 prirodi, misljenju koje je kako.Izgleda za... stupao Platon i drugi oko njega, Aristotel je nagovestavao vtezu 0 dye vrste ftlozofije, [sdnoj poetsko-mitskoj i drugoj koja prirodu identifikuje sa. ne: eim »materijalnim«, »Od onih koji su prvi poceli da filozofiraju, veeina je uzimala za princip (pocetak) svega ono sto je po svome sustastvu - materija.«22 Ovim se, naravno, ne Iskljueuju u potpunosti »stari teolozi«, jer su i onl bogove prikazivali kao nesto 5to je po svonie sustastvu materijalno i materija. AristoteI je to svoje tvrdenje ucinio [asnijim, i u isto vreme problematienijim, time 5to je malo da-

°

°

prIrode:

Ije u Istom tekstu precizirao: »Tales, koji je praotac (a.PXIJy6S ) te vrste filozofije, kaZe da je voda pocelo ( a.pxit ), jer je (u stvari) tvrdio da zemlja plovi po vodi, bivajuei bez sumnje na to naveden zapaZanjem da se stvari hrane vlagom I da se i sama toplota rada iz vlage i zivi od vlage.«23 Iz toga je onda u rnodernim vremenima izvedeno da je Tales prvi fHozof, te da je filozofija prirode najstarija Iilozofska disciplina, mada je, kao sto se vidi, osnova za takva izvodenj a vr 10 nesigurna. S druge strane, ako u sam pojam I definiciju filozofije prirode ulazi postulat koji tu filozofiju (fiziku) metodski vezuje za izvesnaempirijska zapazanja, ne mora uopste biti tacno da [e Tales, identifikujuCi prirodu sa vodom, dosao do takvog uverenja takoreci empirijskim putern, odnosno generalizacijom empirijskih zapazanja, Pre bi moglo biti da suizvori Talesovog tvrdenja mitski, te da je ono proisteklo iz starih verovanja u bozanski karakter i moe vode. Ipak, Aristotelove distinkcije pokazale su se u kasnijim epohama vrlo plodnim, jer su dopustale da »znanost 0 prirodi« (fizika) ide autonomnim putevima prirodne filozofije, tj. takve filozofije koja svoja znanja stalno prosiruja koristeei »prlrodnu svetlost« Ijudskog uma, ne cekajuci na eudljlve odluke bogova da sarno onima koje su sami odabrali »otkrivaju« i »objavljuju« tajnu prirode. F1.zica.'ri su, dakle, mogli obavljati svoj istrazivaeki posao ne cekajuci na »nadahnuce« i ne rizikujuei da ce Muze mozda njihovu mudrost pretvoriti u ludost i zabludu. I sam Aristotel je koristio plodove distinkcije,koju [e vee Platen naeinio izmedu mnenja sto se stice bozanskim nadahnucem i kojesamo slueajno (tj. zavisno od slobodne odluke Muza) moze biti »Ispravno mnenje« i znanja sto ga filozofi stieu samostalnirn naporima u dijalektiekom ispitivanju. Aka presokratska misao nije u svemu hila utemeljena i smestena u okvire jedne filozofske discipline, kakva je prvenstveno Aristotelovom zasluu Isto,

21

Vid.

0

tome Aristotelovo

svedoeanstvo,

Metaph. A 3. 983b

27;
22

Aristotel,

Metaph. A 3. 983b 6.

983b 20.
pt1tOde

16

2

Fllozofija

17

gom postala fizika iIi filozofija prircde, ona je svojim dubokim ali 'po pravilu nej asnim .idej amasaeinjavala bogato izvoriste iz kojeg je kasnijim disciplinovanjem i skolskom profesionalizacij0J:?l. misaonog Istrazlvackog rada proistekla ne samo fizika, ne.go .i,.metafizika Lmatemattka..a .iz potrebaza.apcdiktiekom izgradnjom sistema znanja - dijalektika i logika. .,. ,~_,_",.-'Posle Aristotela, podela znanja na discipline koje sacinjavaju sistemsto obuhvata i »bozanskee I Ijudske stvari postala je uobieajena, U stoika i epikuieja-: ca, filozofija postaje mudrost zivljenja, a osnovu toj »prakticnoj« mudrosti saeinjavalo je poznavanje prirode - fizika. Principi etike, kao sistema pravila za mudro vodenje zivota, oslanjani su na principe fizike, iz eega je proizlazio stoieki imperativ: »Ziveti u skladu s prirodom!«. Karakteristicno [e da u stoiekim i epikurejsklm slstemima nema metafizike i rnatematike. Aristotelovo nastojanje da distingvira »tri teorijske filozofije« bilo je, sto se stoikai epikureja .. ca tice, napusteno zaraeun fizike, koja je kod rim:skih stoika dobila svoje latinsko ime - philosophia

naturalis.

3. Glavne etape
Podela filozofije prirode na pojedine etape ill istorijska razdohlja mora ovdebiti utvrdena samo sob: zirom na mogucnost razlikovanja velikih epohalnih celina, koje se forrniraju kao istorijske celine, te kao takve imaju svoje Idealno-teorijskc znaeenje i sluse kao okviri razumevanja veoma slozenih du... hovno-istorijskih zbivanja. Ova bi zhivanja, kao stvama istorijska zbivanja, bila bez tih okvira ne-:razumljiva, jer ne bi saeinjavala nista vis~ od.agrega: ta podataka,cinjenica, datuma, autorskih imena 1 naslova njihovih dela, a sve to u pukom hronoloskom poretku. Vezivanjemfilozofije prirode za posebna razdo ... blja evropske duhovne istorije podrazumeva se da

',::t1

.

jedna odredena filozofija prirode ill jedna ~drede'na-fizika nije samo rezultat autorskog gemja, nego i rezultanta duhovno~i~torijskih toko~a, konsti~u: eija smisla culno-postojeceg sveta, koji se u njoj ogleda kao kosmos, kaoporedak stvarinasuprot neshvatljivoj i nepregledno] raznolikosti i haoticnosti lleposredno-eulnih podataka. Ne moze se u nekom istorijskom vremenu i nekom socijalnom prostoru nesto bitno promeniti, a da filozofija prirode do tada vazeea u tom vremenu i prostoru ostane nepromenjena; iobrnuto, ne moze se unekoj principski datoj filozofiji prirode nesto bitno promeniti bez ikakvih posledica na celokupno duhovno ustrojstvo jednog Istorijskog vre,mena i socijalnog prostora. Naein na koji ljudi proizvode materijalne uslove svoga zivota nesumnJivo utice, preko slozenih i izukrstanih posredovanja, na njihovo poimanje prirode stvari; ali, i odredena poimanja prirode stvari katkad mogu znacajno da utieu na naeine proizvodnje materijalnih uslova IjudskogZivota, a jos vise na sam naein zivota s obzirom na one 5to se u Zivljenju procenjuje kao najvise dobro i usmeravajuea svrha. Stoga se nijedna autorski-odredena filozofija prirode me izgraduje neposredno-saznajnim, reflektujueim odnosom autorskog genija s [edne, i celokupne prirode s druge strane, nego bitno istorijskim posredovanjima, koja se ne mogu jednoznaeno prikazati nekim kauzalnim Ill funkcionalnim shematizmom, jer i ovi kauzalni i funkcionalni shematizmi postoje kao konstituenti odredene filozofije prirode. Ovde nas prvenstveno zanima moguea tipologija autorski mnostvenih i razlicitih filozofija prirode, prema vee siroko prihvacenoj i uobieajenoj periodizaciji evropske duhovne istorije. U to] periodizaciji razllkujuse tri velika istorijska razdoblja: anticko-greko, srednjovekovno-hriscansko i moderno (novovekovno). Svako od tih razdoblja, s obzirom na filozofiju prirode, ima svoje bitno-konstitucionalne ka-

rakteristike,

.1 "-;;

Anticko':"grcko razdohlje bitno karakterise teoretski (kontemplirajuci) stay prema prirodi Cije se 19

18

2*

s.tastvo ima spoznati, dobrim delom pod opstim uplivornapolonskog imperativa - Spoznaf'seoe! .. . ~ ~ rvw-&t oeceurov I). Ovo se, kao i svaki religijski nnperatrv, tice odnosa ljudi prema bogovima, odnosa kO~i je za ljude odreden spoznajom njihove Ijudske .pIJIode . .kao.smrtnefali time··se .istovremeno traZi i spoznaja prirode bogova i same prirode kao takve. Iz toga jesledila helenska»prirodha teoToW-Ja«-KoJa se u mnogim tackama ukrstala s helenskom p~irod,.. nom filozofijom ill prlrodnom naukom. Istrazivanjem prirode stvari, helenski filozof ne stavlja samoga sebe kao saznavajueeg subjekta naspram prirod: kao neceg Sp?llasnjeg, kao saznavanog objekta, sto ce mace biti jedna od karakteristika novovekovne ~ilozofij~ prirode. Naprotiv, on veruje da spoznavanjsm prirode stvari spoznaje samoga sebe i obrnuto, Otuda ona katakteristicna dvosmislenost u helen~kom poimanju prirode, dvosmislenost kojom se priroda istovremeno shvata i kao one besmrtno (veeno) i kao ono vremenito, sto se rada i uminastaje i p~op~da.Otuda je i problem nastaja~Ja. 1 propadanja [edan od osnovnih problema koji Je helenska filozofija prirode nastojala da resi, rfadalj~, helensku fllozofiju prirode u celini karakterise uverenje da su priroda, kretanje i zivot na neki nacin sinonlmi. Ono sto mi nazivamo »organizmom«, podrazumevajuei individualizovanu zivu celin~!. ribllmo odgovara onome sto se u grcko] filep zofiji naziva »prirodom«. Ta ziva celina morala je, k~ko se pretpostavljalo, imati svoje seme, svoj prin~p (pocetak) i svoju dovrsenu formu, pa je »priroda« mogla biti opisana i kao rastenje, odnosno razvijanje iz semena do kompletne forme, i kao trajan!em ogranieeni spoj,odnosno organizacija veeno Zivih. s;m..~na (elemenata), i kao postojana i veeno postojeea zrva forma. . Stoga se u grekoj fiIozofiji eesto govori 0 mnostvu »priroda«, 0 mnostvu koje se u pojedinim prirodno-filozofskim doktrinama redukuje na diadu besIIlrt~o~ 1 s:mrtnog, odnosno, jedne jedine veeno zive prirode ·i ·ri1nostva iZilje proizlazeeih smttnih priroda koje se svojom smreu vracajti svojoj roditeljki

T:,

- onoj veeno zivoj i veeno radajueoj Prirodi. Osnov .. nasuprotnost na 'kojoj je takva filozofija prirode izgradena jeste suprotnost smrtnog i besmrtnog, vremenitog i vecnog, konacnog i beskonacnog, Ova se suprotnost ponegde (kao na primer kod Platona i Al'istotela) interpretira prostorno: kao suprotnost ze,.. maljskog .i nebeskog. No iz takve osnove proishode Tdruga glavna pitanjagrckefilozofije prirode: da li jekosmos (poredak stvari) jedan ili je samoj stvari primerenije ako se govori 0 mnostvu poredaka; da Ii je poredak stvari (kosmos) vee an ili se, kao i svako zivo biee, rada, zivi i umire, da bi se opet rodio, iiveo i UInTO, -sve tako u beskrajnom sledu. Uz avo ide i razlikovanje nesavrSenog i savrsenog, konaenog i beskonaenog kretanja, kao fundanientalnog svojstva zivota. Nesavrseno je one kretanje kojene ispoljava nikakvu trajnu regularnost, ill one koje se manifestuje kao stalni preobraza], kao konstitucionalna nestabilnost forme koj a nij e nista drugo do propadlji vast (smrtnast) zemalj skih indi vidualizovanih biea. Savrseno je kretanje, naprotiv, one koje ispoljava veenu regularnost, ima stabilnu formu, te ga kao takvog poseduju samo nebeska tela, tj. nebeska veeno ziva (pokretna) individualizovana bica, Najzad, helenska filozofija prirode zasniva se na uverenju, koje takode ima i oblik eksplicitno saopstenog principa, da je celokupnost biea stalna, te da se nij edno bice ne moze ex nihiLo stvori ti, niti moze sopstvenim propadanjem preei u niSta. Ovaj, u svojoj osnovi, metafizieki princip zabranjuje prelaz iz nebica u biee, i obrnuto, bica u nebice, Shodno tome, svako stvaranje se u krajnjoj liniji svodi na organizaciju i shematizaciju(oblikovanje, formiranje) datih elemenata, a svako ponistavanje na razaranje stvorene organizacije i shematizacije. Ako se u okviru tog osnovnog stanovista ponegde razvija ideja 0 stvaranju kosmosa (poretka nebeskih i zemaljskih stvari), onda se demijurg (OfJ}110UpyOC;) zamislja kao umetnik, kao majstor koji mora unapred znati 13ta ce stvoriti (organizovati, oformiti) i od kakvog materijala ce stvoriti sto je naumio. Stvaranje, prema tome, podrazumeva znanje, a avo pod-

20

21

Platonov Timaj. platonsko-aristotelovskih izvora. s obzirom na svoje judejsko-mitsko lzvoriste.. ali u prvim vekovima nase ere ono dominira izvorno hriseanskim suprotstavljanjima helenskoj obrazovanosti: »Braeol. pavgansv~?j nauci. ____ Srednj_o:v:ekoYllo::-hriscanskac . 22 23 . i duh Bozji dizase se nad vodom«. Upor. po nauci sveta. materijal koji ce moer da bude upotrebljen za tu svrhu. a ne poHristU«. mnogo vise od one mudrosti koja je izgradena po meri Ijudskoga uma ina osnovama nje.opet razdva[anjem ""'-oformio je kopno i mora. u svemu ostalorn. Posebno je stvorio Sunce _" »vidjelo veee da upravlja danom«. I bi svetlost«.. te raeunati vreme po mesecima i godinama. . s podozren~e~ koje nije iskljuCivo izviralo iz verske zatucanosti ~ iz ovosvetskih . formirajuci na taj naein dan i noe. 22. tj. _. Naposletku. a ne na istini koju Bog objavljuje harizmom. odnosno metafizieka principa. Ovo j e stanoviste u poznom srednjovekovlju ublazeno pokusajima izmirenja prirodne i objavljene religije i teorijom 0 tzv. po kazivanju covecijemu. i bese tama nad bezdanom (haosom). J edanod tih principa je Bog. u zavisnosti svojih saznajnih interesovanja i svojih saznajnih rnoei od milosti 'Ivorca-Hriscanski eovek je slobodan za greh i zablude. St.nemoze stvoritl. lie mose se bez ostatka izjednaeiti sa onop! metafizikom. sledstveno i ljubav prema bozanskoj mudrosti ~ teozofija. . A u toj objavi stajalo je da je Bop stvarao . obavezuje ga njegova bezuslovna Ijubav prema Bogu.. Mesee .svet odredenim redom. te nadalje . tj. Posle toga. Zemlji je naredio da iz sebe pusti rodno bilje raznih vrsta sa semenima za svaku vrstu posebno. prema tome.Cove}{ u hriscanskoj otkriveno] teologiji stoji naspram Bogaiu obaveznosti stvorenog prema svome tVQtcU. . kao thealogia supernaturalis . Tad' »rece Bog: neka budesvetlost.interesa svestenickog stalesa. judejsko-hriseanski svetispisi.. Zavet. Knjiga postanja..»vidjelo manje da upravlja noeu«... Jer. Aristotelova Fizika i drugi spis! prirodne filozofije mogli su."-aarugi je Creatio ex nihilo~ Izvor srednjovekovne teologije. U hriscanskolIl·" stavu prema helenskoj fizici postojalo je jedno~e<:anjesuperiornosti pr~ma. ako se ne poznaje-svrha. jer je bezumno znanje nemoguee: nista se. i zvezde. . metafizika bivadefinisana kao onto-theo-Iogika.koja je iz~ad:ena po meri Ijudskoga uma ibez bitnog oslonca na-bozanskc otkrivenje. stvaranjem »vidjela na svodu nebeskom« udesio je da Ijudi dobiju znake po kojima ce razlikovati dan ad noci. dvostrukoj Istini ~ filozofskoj i teoloskoj... cuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom. razdvojio je svetlost od tame. »stvori Bog coveka po oblieju svome« od praha zemaljskog. 2. 1.c .. Tek tada [e doslo na red naseljavanje mora.razumeva um. zavrsni oblik stvaralackog poduhvata i akose ne poznaju sredstva. vazduha i kopna zivim bieima: najpre su stvorene sve vrstezivotinja koje zive u vodi. 2. Potorn. 23. pa stvaranjem jos [ednog nebeskog svoda razdvojioje vodu podnebesku od vode nadnebeske.f" Autori i redaktori Geneze nisu raspravljali i dokazivali. Brednjcvekovna teologija.sa svojim poetsko-mitskim sadrzajima rnogu se uporedivati sa onom poetsko-mitskom podlogom iz koje proishodi helenska teologia naturalis. pcsluzitl samo kao podsticaj da se naslucivanja do kojih su filozofi dosli snagom Ijudskog uma podvedu pod istinu koju jeBog objavio Ijudima. 8. oni su samo saopstavali otkriveno.~4 24 Ovo unekoliko objasnjava zasto [e helenska fizikakod hriseanskih pisaca veoma dugo bila primana s podozrenjem u njenu osnovanost.koja joJ se pridruzuje dolazeei iz helenskih. gove »prirodne svetlosti«. . Najpre je stvorio nebo i zerolju. u ovim poslednjim. 1-31. '. sinte26 Apostol Pavle. Poslanica Kolosanima.. Novoplatonistieki spisi. tj. potom sve vrste ptica i najzad sve vrste kopnenih Zivotinja.-filozofija--prirode-··u celini stoji u znaku dva teoloska. . koja Je zasnovana na »kazivanju covecijemu«. »zemlja bese bez oblieja i pusta. 7.

tama i bezdan sa onim 0 eemu je pevaoHesiod.. sto nadalje vodi poimanju prirodnog zbivanja kao vecno kruznog kretanja. jer Bog nije ono sto u ljudskom intelektu i culima dohija izgled biea.niidejeo. u trenutku njegove odluke 0 stvaranju. koju je Eriugena izveo. u pitanju su dve u samoj osnovi razlieite koncepcije nastanka: kod grckih »fizieara« nemaideje a stvaranju iz nicega. nego ona sto ju [e Aristotel izgradio pod imenom jizikC!-.26 tisali . te i preko privacije biti -od strane kreatura .sta. pa aka je ova poslednja ljudima shvatljiva kao bice. »bezobliena zemlja« sa Anaksimandrovomvizijom iskonskog »apejrona«. Ipak. Nihil iz kojeg proishodi stvaranje. ali primetno je da suu njoj prisutni heterogeni mitski lladr2aji. udruzena sa viziJom iskonskebezobIicne materije koja bivstvuje u tami. nij e sopstveno stvorena priroda i nema onu prirodu koju je sam stvorio.price 0 stvaranju posfiiiija"halaZi vizija iskonskog haosa (bezdana). S obziromna jz': vornu dogmu 0 stvaranju iz nieega. ito: (1) po izvrsnosti i nedostiznosti bozanske pritode (per excellentiamnaturae). Ukratko. onda ana prva .: rediti sa iskonskim »aerom« 0 kojem je govorio Anaksimen. ali kojima u sam om bieu odgovara ni. Eriugenaje na neki naein morao pronii13ljati status onoga lskonskog sveta. kao Nihil. nuzno je da ljudska kreatura na neki naein pomislja Boga kao ono .Ozji«. (3) po virtualitetu koji nije ono sto se dade identifikovati kao virtualitet semena. (4) po neshvatljivosti radanja i umiranja koja [e elejske mislioce navela na tvrdenje da bi one sto nastaje i propada bilo isto sto i nebiee.No aka su Aristotel. a sto ljudi imenuju i znaju kao prirodu. Il~4 vodom~. 8tO one sugerise ideju 0 nepovratnom toku vremena. opet moze uporedivati sa hriseansklrn verovanjem u propast sveta i povratak stvorenog sveta u njegovo bozansko ishodiste. grcki»fizicari«misle ideju nastanku po pravilu zajedno sa njenom suprotnoseu . iskonska voda sa . nestvorena i stvarajuca priroda ima za svoju suprotnost stvorenu prirodu (0 kojoj govore »fizieari«).Talesovom •idejom 0 radanjusveta. .svemu tome mogIo bi se pridruzitt zajednicko zapaZarije 0 razdvajanju kao osnovnom sredstvu za nastajanje sve-:tao Ova uJ?oredepja ~oz?a u . 6)..kazutu na zaje~nicke iz: yore Knjige pbstanja 1 onaga sto su Aristotelovi »prvi fizieari« govorili 0 nastanku sveta. dakle.mora dabude imenovana kao ne-bice. jer bozanska priroda ne moze biti na naein bivstvovanja onih rodova i vrsta koje su od nje ruZQ i koje su njome postavljene.§ena greha i zablude. doduse.mqg~q .13tose»@Za13~. Osim toga. postavljali i resavali problem razgranicavanja fizike od metafizi- 24 25 . i krajem koji se poklapa sa bozanskarn odlukom 0 propasti sveta. Jedan od najuspesnije izvedenih ogleda sinteze hriscanskog i helenskog poimanja prirode nalazimo u delu Johannesa Scotusa Eriugene: De divisione naturae (druga polovina IX veka). koji [esu u Ijudskim kreaturama.po opoziciji .. (2) po relativnosti hijerarhijski postavljenih vrsta i rodova biea. da bi . Bog. jer bozanska priroda mora blti li. inud quod privationem totiue naturae et dicitur et cogitatur (De divisione naturae. Da bi stvaranje koliko toliko moglo biti Ijudskom stvorenju razumljivo.idejom a propadanju. a sledeei njegov primer .o.Toma Akvinski. pokazuje kako je [edna u osnovi hriscanski inspirisana filozofija prirode jos manje odvojiva ad metafizike. I podela prirode. ali bitna razlika je u tome sto hriscansko verovanje vizira jedan [edini I nepovratni tok.~~!lQ. IV. s pocetkom U· veenosti bozanskog biea. kasnije i Kant.su i stilizovali Pl'iIDetiiQ'JEt dB: se"uKrijiif primitivnije ° 26 Knjiga postanja tradicionalno se pripisuje Mojsiju. priroda koja nastaje i propada u apsolutnom smislu bila jedno nemoguce nista.identifikovana sa onim Nihil.TvorcukojLt~kvo stvaranje realizuje. nalazi se izmedu onog nista koje je ad njih imenovano i saznato kao izvrsnost i onog koje je imenovano i saznato kao privacija . (5) po grehu ill zabludi.sto nije.lJ~. a . .mud nihil quod perexcellentiam naturae. kao i viziJa iskonske vode 0 kojoj se ne govori kao~'·-6·'1ft6i:zVUdtr ··buzanskog'"-stvarata'cko·g-cm-a:->>"Iluh :B. tj. Ova se. kao Nihil.

(4) Natura non creata non creans. i to utoliko vise ukoliko mu se granice nisu mogle ni htele sagledatl. onda spoznajom zakona koji vladaju u tom' prostranstvu.ne stvarajuca prlroda. iz novih »otkriea« kojima su razarani ili nadaleko pomerani dotadasnji duhovni horizonti. odgovara onom sto j e kod Aristotela ~znac-eno~kao-vrhuriska-bice.k-ao--um-koj-Fsamog--sebe misli. odnosno. Mudrostin26 postavljao. Nastanak novovekovne filozofije prirode. Ova je vrednost izvirala iz korisne i za Ijudski rod praktieno svrsishodne upotrebe tih tehniekih izuma. Istovremeno filozofi. priblizno odgovara onom sto je Aristotel nazivao materija.-eoj"i l ke. morale da budu gotovo iskljuCivo pod institucionalnom zastitom erkvene organizacij e. svrha (causa finalis).stvorenaa. taj se problem u Eriugeninoj podeli prirode nije splrisana svetim spisima postala je sklerotiena i zatvorena u neprikosnovene dogme. ana je postala jedno ogromno neispitano prostTanstvo. koji su vizirali jedhu Istorijsku buduenost gotovo neogranicenog napretka u koriseenju prirodnog bogatstva pomoeu znanja i uveeavanju ljudske vladalacke moei nad prirodnim silama. stvarajucaa_ nestvorena priroda. nego emancipaciju od bigoterije. Takve reei kao »otkriee« i »prosvecenost« dobile su u tom vremenu. i to prvenstveno zbog toga sto je priroda za nove istraai vace faktieki prestala da bude bozanska stvar. jer je u toj filo- 27 . koje nieemu nisu rnogle koristiti. Ljudski svet je na taj naein postajaomnogo sid i znacajniji. »Otkriee« sada visenije bilo one sto Bog svojom miloseu saopstava izabranim ljudima. tj. )_{aolii1l_ilu smislu u kojem bi _oblikovana materijalna stvar bila obrazac bica. Shodno tome.: Ova je sve vise dobijala izgled neplodnih suptilizacija.kraj kojemano po svojoj biti mora teziti. i »prosvecenost« nije vise oznaeavala uvid u tajanstvenu bozansku esenciju. ito. Nova prosveeenost crpela je svoje nadahnuee iz stalno rastueeg i napredujuceg znanja 0 prirodi. iIi bar sa ravnodusnim ostavljanjem po strani. a sto ovdeoznaeava _ relativno stabilne teofanije.pribliznovodgovaraju -Aristotelovoj tetradi uzroka: (1) Natura creams non creata. (3) Natura creata non creams. svega onoga sto je saeinjavalo svetim spisima inspirisanu mudrost srednjega veka. kao priroda koju doseiu ljudska cula i ljudski razum i koja je kao takva plodna (stvarajuca). nego plod prirodno obdarenog Ijudskog genija. nova znacenja. prevashodno saznajno usmerene na prirodu kao ljudskom • saznajnom subjektu spoljasnjipredmet koji se Ima rasvetliti i eventualno za ljudske praktiene -svrhe upotrebiti. priblizno odgovara onome sto je Aristotel nazvao teios. a to jezato sto je ona u samim stvarima opredmecena bozanska (stvaralacka) misao. Izvesne vrste tehniekih (dakle neprirodnih) izuma pokazale su se veoma korisnim u Istrazivan] u prirode. kao i formalnu ueenost nasledenu sistematisanjem i kornentarisanjem " Aristotelovih dela. koje treba upoznati zato da hi se njime ovladalo. kojem je Bog ne sarno alta nego i omega . priroda nestvorena a nestvarajuca. samo nazvano »novim vremenom«. te s11 kaouzalu~~~ tI:ll~enje zivotno ogranicenog vremena mogle biti i smetnja teznji za otkricima neceg novog i do tada nepoznatog. kod Eriugene shvacena [e kao rezultat bozanskog stvaranja. Umesto toga. koje je i. dakle.--imaceti:d ~clana. priblizno odgovara onom sto se u Aristotelovim razmatranjima pokazuje kao prirodni uzrok (princip kretanja) ~ causa ejjiciens. otkrili su veliku vrednost tehnickih izuma i naprava. ako se drukCije ne moze.~(2TN atura cteans creata. stvaraj uca. a ovde je opet rec 0 Bogu kao svrsi svega stvorenog. ona joj u sustinskom pogledu nije morala cirriti nikakve nesavladive smetnje.~Ta~podela. koje SUi nemajuci vise sopstvenu snagu uverljivosti.inace. tj. morao -jebitiskopcan sa protivstavljanjem. sveLfenomena iIi spoijtlsnjih znakova sveprisutnosti nerazumljive bczanske esencije.a stvorena priroda. Ako srednjovekovno-hriseanska filozofija prirode nije direktno doprinela nastanku takve orijentacije. svega predmetnog i culno postojeceg. Stoga je i eitanje originalnih spisa grckih filozofa moglo biti dozivljeno kao pravo otkriee i 'podsticaj za nove istrazivaeke poduhvate po meri ljudskoga uma.

Podstaknuta mozda slueajnim ali veoma impresivnim otkficima.. fizike i matematike. Descartes. Jedinstveno je u sve:rnu . pa i na pojedina uza podrueja u tim disciplinama. megao je ali nije morao biti zakonodavac toga »carstva«. Ljudima [e. DiscO'UTS i trece pravilo metode. te koji BU »zakoni« kretanja njegovih delova i »zakoni« funkcionisanja celog mehanizma. Ako je priroda kao celina bila predmet 5to je u ljudskim glavama radao one idole 0 kojima je govorio Bacon. sledd odredivanje njenog inesta u sistemu znanja.·nad""stvarima.tome bilo uverE:!nj~ da se lleld datt sektor prir6at:! upoznati ako se za njega konstruise odgovarajuei mehaniCki model. drugim recima ~ na filozofiju prirode.ljudskih potreba." prostor+rr-kojem "bO'rave stvorenja. Uz to bilo [e mogueeda . religioznog uverenja koliko iz otkrivanja rnoguenosti da to uverenje ne mora blokirati istrazivaeku aktivnost usmerenu na spoznavanje »velieanstvenog dela bozjeg«. neizbezno imali potrebu za hipotezom 0 Bogu.mogla je fizika biti zajednicko Ime za sve prirodnenauke. Ne samo. iii. -rfajb61Jemoze de Ia methode. Karakteristiena je u tom pogfedu ideja o»carstvuprirode«.za. osim mozda U onoj kojom se cilja na fiziku kao temeljnu prirodnu nauku. postaje razumljiva podela prirode na organsku i neorgansku. taktika. ali rastuca direrer.Takvo je stanoviste.oslabljenog. Na drugi nacin. doduse. II dec. drugo 28 29 . Na taj nacm je bilo moguce otkriti iz kojih se delova neki prirodni »mehanizam« sastoji. pitanje o razgranicavanju fizike i metafizike. poemjuei od predmeta koji su najprostiji i koji se najIakse saznaju. lako se generalno uzev drzalo da je priroda [edinstvenapredmetna stvarnost. nova. Najpre. uz sve druge subdivizije koje su .tc!ir!J.' IstraZivanja »carstva prirode« postepeno supostajala zasebni vidoviprofesionalne aktivnosti.iz one !7 Upor. i da se u tom pravcu ide cak I do takvih predstava u kojima je priroda potpuno personi-.se samoj prirodi pridaju nekadasnji bozanski atributi. Iz ove onda mogu proizlazitd razliCitepodele. postaje razumljiva podela fizike na makroskopsku i mikroskopsku.u svojim Istrasivanjimaprirode. nego i Galilej i Newton nisu vise. fikovana. Bog.~dr·ugim--nizim-~iv1m4Heima-i. prema tome.te ispitivanje njenog odnosa prema drugimfundamentalnim teorijskim disciplinama. kako }}i se malo-pomalo stiglo postepeno do najslozenijih. filozofija pdroaEf'iZiasta. kao uverenje da [epotreba. Razumljivo [e..otkricima jedna od osnovnih ." Ovo poslednje moglo je biti opravdanje za parcelizaciju prirode na pojedine istrasivacke discipline. sto jeislo zajednosa sticanjem relativno potpuno duhovne autonomije. ako se jizika poima kao tradicionalna filozofska disciplina. instrumentalna i metodska pomagala. u tom slueaju. tako treba postupati i onda kada se zna da takav red istraZivanja ne odgovara u potpunosti prirodnom redu stvan.Laplace. Nadalje. moglo slediti ne toliko iz . tek s obzirom na generalnu ideju 0 mehanizmima prirode. te ideja 0 univerzalnom coveku kao podaniku toga carstva eijl su zakoni jednomza svagda ustanovljeni. te da u njemu uveeavaju svojego·spodst-vo-'nad.zofiji najpre i rodena ideja da je priroda nesto spoIjasnje'-="stvoreni~predm:et. Svaki od tih sektora mogao je onda postati poseban svet ill teritorija za cije osvajanje su hili potrebni posebna strategija. tek s obzirom na temeljne novovekovne gnoseoloske principe kojima je ljudski saznajni subjekt postavljen naspram prirode kao spoljasnjeg objekta. onda je jedanod izlaza iz toga mogla biti ona istrazivaeka metoda koju je predloZio Descartes: svaka se teskoea prilikom Ispitivanja ima podeliti na onoliko delova koliko je to moguce i koliko je potrebno da bi se naslo najbolje resenje: uz to.llje istrllzivanja Cinilo je takav naziv nejasnim u svako] upotrebi. izmedu ostalog.vdopustennda istraZliju svoje boraviste. Genetalno.omogucavalo je parcelisanje te pretpostavljene celine na razllcite sektore istraZivanja. kojeg je hriscanska religija ucinila natprirodnim sustastvom. potrebno je misli voditi po redu. naeelo efikasnosti otkriveno u podeli rada i zadataka .

Stoga filozofirati 0 prirodi. kojoj su kao necem losem stavljani nasuprot mukotrpan teorijsko-eksperimentalni rad i ovim dobijeni rezultati prirodnih nauka .philosophia naturaUs. GesammeZte Werke. to se prije zvalo prirodna fitozojija. sadrza] koji nadalje takoder ne smije biti prost agregat. nego. Schelling. Prvi uvid u fllozoflju prirode Schelling [e svojevremeno tvrdio da »filozofirati 0 prirodi znaei prirodu stvarati«28. Istrazivati i pre. Ako pretpostavimo da je priroda sama po sebi jedna vecna stvarnost koja se ravnodusno odnosi prema onima sto je hoee posmatrati. nr.Zopedija. koja se intuicijom dade [ednostavno zahvatiti. ona ima za predmet istu opcenitost. Neposredna datost stvari. tako da je ova ujedno u sebi odredena -na spoznaju sila. jedinstveni cilj istrasivanja kojeg [e novovekovna filozofija prirode postavila. odnosno proizvoljnosti. optuzivani za nedovoljno osnovane i uverljive pretpostavke. 13. potre-: bno jeispitati na koji nacin i u kakvoj obaveznosti fil@)zofijaprirode stvara samu sebe unoseei pitanja tamo gdepost()jEl J{(). Ako seobratlpaznja same na slobodu kao nasustinsko ljudsko svojstvo.• slikavatd 11 svbjim [ezickim Ili kakvim drugim simboliekim shematima. j ezik u kojem je data ne samo rec »priroda«neg'o 1 skupina ideja koje se za tu ree vezuju. traganje za posledhjimftesv6diviiii' elementima'prit6diiili melianizama i organizama ostaje zajednieko svim disciplinama. postavljen u redove.»Sliku sveta« ne stvara sam svet. Ipak. i onaj izvorno stoiekl . s jedne strane. Pri svemu tome. ne polazi od odredenja koja su prirodi vanjska. kao I to da svaki filozof ima neku svoju sopstvenu filozofi]u prirode. a s druge je strane upravljeno na spoznaju njezine opcenitosti.osnovne proizisle. kao one razmatranje svrhe. doista znaci stvarati problematicnost te poznatosti sa ciljem na pojmovnu jasnost. iako se ova uzima kao nesto vee poznato. rod ova. Ovo hi . § 246. nego »fizieari« koji preuzimaju ulogu »slikara«. ipak moramo raeunati na stvaralacki Ijudski cin u svem tom poslu. za prebrzo izvodene generalizacije. Prigovori za proizvoljnost najeesce su stavljani takozvanoj spekulativnoj filozofiji prirode. sve to samopo sebi nije dovoljno za razumevanje prirode stvari kao nekakvog neposredno datog predmeta za ~ntUJitivno sagledavanje i eksperimentalno ispitivanje. shodno tome. Hegel upotrebljava i onaj Izvornoaristotelovskl . »Sto se naziva jizikom. za nekorisno zatvaranje postojecih znanj a 0 prirodi u dovrseni sistem. 30 31 . Rec je 0 pretpostavci da izvorno filozofiranje nema posla s takvom prirodom stvari. pogledajmo sta jedna spekulativna filozofij a prirode. Iskustvenim vputem steeena vestina obrade i upotrebe stvari.«29 . Sto se samog naziva tice. pa je razmatra u njezinoj vlastitoj imanentnoj nuznosti prema samoodredenju pojma. te svoje »misaono razmatranje prirode« u njezinoj shvatljivoj »opcenitosti« i »organizaciji« stavlja u tri bijerarhijski postavljena razreda: Mehanika . razrede. No buduei da se za ree »stvaranje« obieno vezuje izvesna mera slobode. Sonnenfelda.jizika. ~dgovoni -i pojmovna razjas28 njenja tamo gde postoje samo tehniCka reSenja. Spekulativni fiIozofi su.ukoliko se prihvati odgovarajuea neeksplicirana pretpostavka . Buduei da je prirodna filozofija'razmatranje koje shvaca. iIi po svedocanstvimacula opisati.~<:lyi. a u najboljem slueaju. zakona. 4. kao 5to j e na primer ona Hegelova.Neorganska fizika29 Hegel. i to misaono razmatranje prirode koje. uzima za svoj osnovni zadatak.kao sasvim jasno osvedoeeno dobro.mogio biti barem U osnovi tacno. Citirano prema prevodu V. pa je takoder teorijsko. Encik. mora da se pokazuje kao neka organizacija. tada izgleda mogueom gotovo neogranieena proizvoljnost u stvaranju razlicitih predstava 0 prirodi. za maglovite konstrukcije.

kao »filozofskojistoriji«. nego iz unutrasnje ideje koja saeinjava osnov prirode«30. Medu takve spada i Hegelova objektivacija ideje i samoodredenja pojma. ali ne taka da 5e j edan iz drugoga proizvodi prirodno. domisljanja ili poetskog dozivljavanja. ono u kojem su ideje Ijudske ideje. nego rezullantadotadasnje istorije filozofije i fizike.taYllo-.nauku dstorije.nesto znatno vise od sabranog prirodnog iskustva. ~1 Isto. po svome pajmu i ukoliko jos ostaje jilozojija. ondamista ine smeta da se tom shvatanju suprotstavi ono Marxovo.razvijaju iz nizih (neorganskih) aovi opet iz inertnematerije i njenog kretanja. .« Nastavak te beleske pokazuje daae pod »Istorijom prirode« tu u stvari razumeva »prirodna nauka«. on ne pretpostavlJa da se visi(organski)c stepeni prlrodnih-egzistencija . podeliti na istoriju prirode . istvaraju.«31 Filozofija prirode. nego i postanak: i razvijanje filozofijske znanosti ima za pretpostavku i uslovempirijsku fiziku.posmatrana sa dve strane. iIi.proizv_QLuniv-er~alne~~e:v:oluci4·er-nego . Istorijase moze. I uHegelovom poduhvatu.»prirodu« kao sis tern shvatanja. Pri tom. »shvaeena« u tom pojmovnom 'shematizmu.Ovo utoliko . Ako »ideja sacinjava unutrasnji osnov prir()d~e«. svaki stupanj u 'stvari istinaonog prethodnog. U tom se smislu moze razumetiona Marxova beleska u Nemackoj ideologiji u kojoj stoji: »Mi poznajemo samo jednu jedinu nauku. od kojih je iduei istinaon-oga:iz koJega rezul tira. mora biti nesto manje ad Kantove »metafizike prirode« i nesto vise od pukog zbira rezultata prirodnih nauka. Prfmedba uz § 246. Razmatranju koje shvata maze se suprotstaviti razmatranje koje dobro poznaje odredene segmente prirode. 32 3 FUozofija prtrode . Razlicitemoguenosti shvatanja ugradene su udostojanstvo i rizik shvatanja. Sam Hegel na to.istorija. kao shvaeenom dogadanju . za Hegela. u misaonom i shvatajucem pogledu . filozofija prirode. nikako nije ~j_eililos.pre sto zapravo rljudi. § 249.jako je urazvltkuideje svakistupanj Isnina onogiprethodnog. pa je i u samoj istoriji. Shvatanje prirode.Organska fizika. filozofija prirode nikako nije bila proizvod nekakvog slobodnog se Isto. a njihav razvoj . ukazuje: »Filozofija ne samo da mora biti u skladu s prirodnim iskustvom. Priroda. te njegovo uverenje da se samo ideja i pojam mogu razvijati. .alikoje prirodu kao celinu ne shvata. makoliko on pri povrsnom procenjivanju izgledao kao proizvoljna konstrukcija. »sistem stupnjeva koji nuzno proizlaze jedan iz drugoga. moze se dakle nataj nacin objektivirati.i istoriju ljudi.

Ideo FIZIKA U SISTEMU ZNANJA 3* ...

a U modernim vremenima . Na taj nacin. pogotovu.TroClanupodelu sistema ljudskog znanja nalazimo.u razllcitim znacenjima) izvedenom mestu. iIi na prvom (temeljnom) ill na drugom (iz metafizike . ali u nasem vremenu je doslo do izrazaja vlsestruko nastojanje da se filozofija neguje bez obzira na fiziku i da se na fiziku gleda kao na autonomno iatrazivanjekoje ne mora imatiposebno znaeajnih obzira prema filozofiji. Triadna struktura znan]a Od Aristotelove istorijski primarne i. izmedu ostalih.kod Descartesa i Hegela. konstttucije znanja kao sveobuhvatnog sistema . Ovo stogasto se priroda uzima kao jedan od osnovnih vidova biea. JOB i kod epikurejaca i stoika. Kant i Schelling. to zavisi ad statusaonoga sto kao poseban vid bivstvovanja ili onoga 8tO kao prihvaeeno najviSe dobro prevazilazi granice fizike. aka ova 37 . osim kod AristoteIa. Svi ovi sisterni.dzmedu ostalih . u osnovnim linijama. Hoee li ana biti Ill ne biti fundamentalna disciplina filozoflje. nijedan sistem filozofije (filozofije kao znanosti) ne postoji bez fizike. paradigmatske. Znaca] filozofije prirode dobrim delom se maze sagledati iz polozaja fizike u tom sistemu. kao prirodnu filozofiju iIi kao opstu prirodnu nauku. po pravilu sadrze jiziku. naspram kojeg Ili pored kojeg se mogu vizirati ostali gIavm vidovi bica. kao i oni fHozofi koji su u novije vrerne sledili kantovsku tradiciju. Dvoelanu podelu izgradili su.sve potonje tvorevine te vrste imaju triadni iIi diadnioblik. TradicionaIno.1. sistem znanja se postavlja kao smisaona konstitucija postojeeeg u osnovnoj diferencijaciji njegovih formi.

cije znanja saeinjavale su tri samosvesne isvrhovite I jedan i drugi od tih kriterijuma mora se mati u vidu da bi se razumeo polozaj fizike u Aristotelovoj konstituciji sistema znanja. Valja posebno imati u vidu da. neprirodnih stvari i biea. . 39 . od »poetickih« znanosti po tome sto se fiziear bavi stvarima koje »u sebi samirnaimaju osnov (uzrok) promene«. »U vestini Ili u kakvoj drugoj mock U praktickim znanostima se pak »osnov (uzrok) promene ne nalazi toliko u samom delanju koUko u delatnlku«. takoder do izvesne mere opstehelensloi. otkriva ih i opisuje.L~h. One se inace odvijaju same posebi i uvek na isti naein. tj. izmedu ostalog i zbog toga sto se znanje mora deliti na posebne vrste i sto svakoj ad tih vrsta mora biti pridodata posebna vrednost. svrha prakticne .specuZatio. neobieno vazan postulat mogao bi se oznaeiti kao helenski postulat vrednosti. samo se po sebi menja bez sudelovanja istrasivaca. Aristotel je upotrebljavao [edandrugi. Njenopostojanje u 1judskom svetu. ona [e samoj sebi svrha. te gubi vrednost po tome u kojoj meri je njegovo postojanje samo sredstvo za nesto drugo.clan. Ako se sada. odgovor bi morae biti . te fzvonro-prcdukujueemsmtslu starije . a sam je odreden kaoduhovnost-umnost-moralnost i sloboda coveka. prema tome. odnosno. za razliku od nekog iskljueivo praktienog i utilitarnog merila vrednosti. Znanje uopste je ljudska aktivnost.vrlina. Aristotelova troelana struktura Ijudskog znanja ne bimog1a biti ni shvaeena ni iskazanabez=svog srednjeg clana. u vreme 1 Aristotel. 1064a 10 i dalje. ako je ona jedno znanje koje moze biti korisno samo u sopstvenim okvirima..Ule{a I 1==~Q11temvJgty>~ samu sebe postavlja izvan sistema znanja. ill ono u cemu smisao (umnost) svega posto] eeeg dolazi do svogiskazivanja.razmena vestaeki riacinjenih dobara. Za slueajda kriterijum samosvrhovitosti daje [ednaku vrednost znanjima za koja se pretpostavlja da moraju biti vrednosno razlicita. delanje. Svrha teorijske aktivnostd je istina. u prvi i u treei. zadire Ii. dok se u poetiekih znanosti »osnov (uzrok) prornene ne nalazi u stvorenom nego u stvaraocu«. shodno datim pnincipima. a do izvesne mere i opstehelenski. Aristotelov.. 38 ljJ1Jlsk~ ~kwY!J. postavi pitanje cemu sluzi ljudska znanost 0 prirodi. svrha poetieke . koji prirodne promene sarno posmatra. Polaznu liniju izvorne (Aristotelove) sistematiza . ne bi trebalo opravdavati. K 7. pitanje je da Ii je ona jedina znanost te vrste.Q"~ti. Tri fundamentalne teorijske znanosti Aka je fizika teorijska . da ona u svome predmetu nista ne menja nego ga samo opisuje takvog kakav on po sebi [este. koji seodredujekao delatnost. kriterijum za procenu vrednosti vezan je za • svrhu: najvrednije je one sto svrhu svoga bica ima u samom sebi.znanost u napred oznaeenom smislu. Ovaj srednji .' 'Ono sto [e prirodno. PraksafRf3u5lS) . Metaph. kriterijum: onosto [e po vaznosti-znacaju-gospodstvu.Eotreban je Istozijslci uviddabi se razumelo takvo stanj e stvari.i.actio.to je i vrednije.ne sluzi nicemu drugom do samoj sebi. precizirajuei da se ta znanost razlikuje i od »praktiekih. tj. »nuzno sledi da [e prirodna znanost teorijska znanost«.. znali to ljudi Ili ne.naime. delanje slobodnog coveka u pollticko] i rnoralnoj sferi.za uspostavljanje i negovanje eiste teorijske aktivnosti.~QruQ. izvan znanstvenih okvira.a ne praktieka i poetieka .ali. kaze Aristotel. gde se donose odluke privatnog ill javnog karaktera od kojih zavisi ugled i vrlina s10bodnog coveka. jabricatio)aktivnost koja operise s nekom tvari ill materijalom te u rezultatu dodaje prirodno nastalim bieima [edno dodatno mnostvo vestaeki (umetnieki) nacinjenih sastava. »Postoji znanost 0 prirodi«. 2. Stvaranje (I1ot~(}lS. kako je Aristotel verovao. Ovaj.orio ···dobija svoj puni smisao tek kad sestrukturira na troclani naein. Iz toga onda. sve drugo dobija svoju vrednost po tome u kojoj meri poseduje tu samodovoljnost i samosvrsnost.

nego i jednu jedinu izdvojiti od ostalih. Shodno tome. Ovaj osnivae novovekovne filozofj~e. praktieko i poeticko znanje) 'saddi po tri· znanosti.»EgiPat je bio kolevka matematike kao vestine«3. theologika (seu metaphysica) bi trebalo da bude »najpozeljnija od svih teorijskih znanosti«.. Hesiod.o()otpiat'h:. 8 R. E 1.3. on [e prvr.. 40 . 1637. Na slican nacin je postupio i ~s. qnJ. Z 11. Metaph. Tvorevine tih pesnika Platen imenuje recju theoIogia (Drzava. po svemu sudeei. ! S 3. 10 DiscOUTSde Ia methode pour bien conduire sa raison et chercher Ia verite dans les sciences. a u dobroj merid novovekovnefizike.•. regula I. 1631.e ~ »Svakakotreba misliti da su sve nauke taka rnedusobno povezane. kao teorijskoj znanosfCpo'Kazlvao Jeodreilene rezerve. dakle. jedinstvenosti »prve filozofije« i svih drugih nauka. ad ingenii diTectionem in . na primer. prvi postulirao triadnustruktutueelokupnog Ijudskog znanja . 985b 23.vu oznaku nije upotreblj avao. koji je Aristotel uspostavio. onaj clan koji obuhvata teorijske znanosti: »Postoje dakle tri teorijske filozofije ('fPeLe. ali »pitagorejei su se prvi posvetili matematici i unapredili je«4. 981b 23.6 Prirodna bica bi pripadala nesto nizem rodu.djske znanosti trebalo da budu najpozeljnije od svih drugih«.s'' U duhu jedinstvenosti svih Ijudskih znanja. kao sto 6r"»teo. bio sklon dvoelanoj podell znanja na teorijska i prakticka. Aristotel. E 1.dosao do jedne zatvorene strukture znanosti izgradene na principu trihotomije: svaki Clan primame triade (teorijsko. A 1. Ibid. De reguHs. naime.kad Aristotel dokazuje da eelokupno znanje ima iIiadnu strukturu i dafizikamorabiti' teorijska znanost. mogla bi matematika biti oznacena kao treca teorijska filozofija. MUsej. da ih je daleko lakse proueavati sve zajedno. Ovde nas zanima samo prvi clan primarne triade. Ne sme se. jednostavno izjednaeiti ono sto se naziva »theologia« i sto izvorno pripada pesnicima »mitolozima«! sa. A 5. Platon naziva pesnike kao sto su Homer. on je i napisao raspravu a korisnim i jasnim pravilima za usmeravanje uma u istrazivanju istine9 i Raspravu 0 metodi za dobro vodenje svoga uma u istrazivanju istine10• Jos jednu sasvim jasnu potvrdu za to nalazimo u Descartesovom pismu prevodiocu nj egovih Principia philosophiae na francuski jezik: »Filozofija oznae Za to i sve napred citirano upor. saopstava redom koji bi mogao odgovaratl redu njihovog istorijskog nastajanja: matematika bi bila najstarija . avo stoga sto se »najvisa znanost (theologika seu metaphysic a) mora odnositi na najvisi rod bica«.379a). a prema fiziei.kako onog mogueeg tako i onog ostvarenog. Descartes. god. god. 1026a 18. Metaph.WpIJTtKcti) . Ibid. te stvari jos nisu bllerasciseenerPlaton je.matematika. a »theologiku« tek Platon (teorija ideja) i on (Aristotel). od onih koje su »praktieke« i »poeticke«..Vid:. dakle.2 I Njihove nazlve Aristotel ovde. Drzava. . . 392d. l026a 21-2. fiziku kao posebnu vrstu filozofije osnovao je Tales. Osim toga. onim sto Aristotel imenuje Izrazom »theologika« iIi »prva filozofija« i sto je u potonjim vekovima postale vise poznato pod nazivom »metafizlka«.Philosophia secunda Po redu vrednosti. tj. l037a 15. tvrdio je da je Ijli!isko znanJ. . Philosophia prima . ~ Tako Orfeji G De regulis utiUbus et clans veritas inquisitione. pa se fizika zbog toga oznaeavaikao »druga filozofija« (BS1JTEpa tptAOGo<piu)1. jizika i theologika«. ali sam Aristotel tak. 7 Ibid. tako da ukupno ima devet osnovnih znanosti. Aristotetle~ dakle.

. Descartesevo »d rvosaznanja« 11 Descartesovo pismo prevodiocu. IX: -2.> objavljeno je kao predgovor francuskom prevodu dela Principia philosophiae.4. eit. 42 43 . p. Op. . p. 12 13 Ibide-m. ed. 14.:I. opatu Claudeu Picotu. 2. Adam & Tannery. p.

ogledala. Helenski filozofi su nekako bili izjednacili sistem znanja sa sistemom postojeceg. Oni su shvatm da um uvida samo ono sto sam proizvodi prema svome planu.--------"--------No time jebio otvoren put za diadnu podelu sistema znanja. stavljeno je na»zakonapsirode« ~5. U Kantovim razmatranjima.snapredovanjem istotije nauka ---:-syetispesriije i vernije ogledala. Um mora da pristupi prirodi drzeci u jednoj ruci svoje principe. da ona shodno onome sto sam um unosi u prirodu treba da trati u njoj (ne da joj lazno pripisuje) ono sto ad nje ima da na'Uci. ali ne kao ucenik koji trpi da mu se kaze sve sto ucitelj hoee.fm pOjednostavnjeniln resenjem. posto 45 jOs u novije vreme Stahl pretvarao metale u kres. U toj pojednosfavnjenoj shemi. ova je potrebabila situirana ' ill u podrueje personalnih moguenosti za duhovno (umno) usavrsavanje i uzdizanjedo sistemapostojeceg. Stakv.--E>iadna-struktura~. To ogledalo j e u tom slueaju viderlo kao Ijudska svest u kojoj se priroda reflektuje i koju je sama.-. kakvoj medusobnoj vezi u jednom nuznom zakonu koji je umu potreban i koji on trazi. ne osecajuei neku posebnu i u srediste postavljenu potrebu da se takva moguenost podvrgne prethodnom preispitivanju. u . jednog njemu poznatog vodenog stuba. unekoliko iraeuna i Kantovo nastojanje oko odredenj amesta fizikeu sistema IjudSkogznanja. Ovom naglasavanju ljudskog u celokupnosti prirodno postojeceg. naglasena je upravo ljudska pozicija i aktivitet u konstituciji sistema znanja.. iIi kada je 44 . iIi na neki drug} naein koji bi iskljuCivao mehaniku i prirodni kauzalitet iz bivanja »mislece stvari«. Fizika ima dazablagodari Za tako korisnu revoluciju u nacinu svoga misljenja jedino toj zamiSli. tada svim ispitivacima prirode sinu jedna nova svetlost. tj.kojem je na jednu stranu smestena fizika kao mehanika tela. jer inaceslucajna posmatranja kojanisu vrsena po kakvome unapred izraaenom planu ne stoje ni 'Ii. Ukoliko su oni uopste oseeali neku potrebu za preispitivanjem te vrste. i to zaista u cUju da bi se od nje poucio. iIi kada je Torricelli uCinio da vazduh nosi jedan teret koji je on prethodno zamislio kao jednak sa teretom a krec opet u metale na taj nacin sto im je nesto oduzimao i opet vraeao.bilo izvodenoiz onog fizickog spram-njega-na-naeln paralelizma i »zakona duha«.. a a cemu sarna ia -sebe ne bi nista· znala.znan ja----. »Kada je Gamej pustio svoje kugle da se kotrljaju niz strmu ravan brzinom koju je . izgradila -da bise u njemu . U sasvim pojednostavnjenoj moei misljenja. da on mora sa principima svojih sudona ici napred prema stalnim zakonima i nagoniti prirodu da odgovara na njegova pitanja. a u drugoj eksperimenat koji je on smislio na osnovu tih principa. vee kao :mdija na duznosti koji nagoni svedoke da odgovaraju na pitanja koja im on postavlja. ane sme dozvoliti da ga priroda tako reei samo vodi na povodcu. na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu itnati znacenje zakona.koji ·ce· unekompogodnonl casu registrovati vreme nastankasvestikao. anadrugu »psihologija«koja je mogla biti konstituisana kao mehanika afekata. tokom dovoljno dugog vremenskog razdoblja14. -14 Vreme je. iIi pak u podrueje skeptickog stava gde Se takva mogucnostnacelno osporavala igde je nacelo uzdrzavanja od bilo kakvog suda bilo procenjivano kao vrhunsko naeelo mudrosti dostupne »smrtnlcima«. kao mogucim. kao svojevrsno beskrajno otkucavalljeunagfua:rnog casoVriika. uzeto kao autonomni tekuei faktor.sam izabrao. biee »misleee stvari« predstavlja se kaoneka vrsta ogledala bica prirode. Tekj€· time prirodna nauka povedena sigurnim putem jedne nauke. kojima su prethodila Lockeova i Humeova istrazivanja a ljudskom razumu i Ijudskoj prirodi. mogla jeprethoditi skrivena pretpostavka 0 prirodno postoj~Cemkoje vremenski prethodi ljudskom sistemu znanja.

12. mada [e moglo da hude. odnosno razum. to se moglo videti Iz napred citirane Kantove skice temeljnih pocetaka moderne eksperimentalne metode i uopste one fizike koja je. No toj kreativnoj aktivnosti fizike ipak su dovoljno jasno stavljena ogranieenja: »ona shodno onome sto sam 'urn unosi u prirodu treba da trazi u njoj (tj. mada je U odnosu prema antiekoj ~Pter~el~Et . to jest u isto vreme kao umetnost. onaj »poeticki« deo • aristoteIovskog sistema znanja predstavIjao posebnu zagonetku. Citirani Kantov tekst dobro prikazuj e sustinu moderne fizike. natiuu miSljenja doista je izvrsena. manje ili vise vestim. J . Kritika· i!istogauma.."".Beograd...slobode«. ali u pogledu svojih tvorevina kao sistema ona postupa tehnicki. morae je ovde biti ponovo ispita. 6.. naime onaj »pragmatieki«. Iz te Kantove nedorecenosti u stvari provejava kartezijanski dualizam misleca i prostiruee supstancije. na primer u stvaranju kristala. BIGZ· 1975. u prirodi). Prevod Nikole Popovica. str.korisna revolucijaiu..»akorazuiri postavlja a priorizakoneprirodi.. odnosno. ill u unutrasnjem 47 15 Kant. oko koje je sam Kant ispleo jedno ne bas tako lako razmrsivo dvojstvo. (2) U odredivanju smisla u kojein se samoj prirodi moze pripisivati neka kreativna (u Kantovoj terminologiji: »tehni- E~. I kreacijaporetka prirodnih stvari.. to se uverenje nametalo JOB Platonuu njegovom nastojanju da razlikujeznanost od poetske imaginacije i umetnickog podrazavanja. 6~7.· . Za Kanta je. II. i to kako s obzirom na cinjenicu da je moderna eksperimentalna fizika dobila u izvesnom smislu »pragmaticka:«odnosno. i to bas '11 fizicikoja je time postala uzor zasvedruge znanosti. prema suptilnim Kantovim razmatranjima tog predmeta.~.kroz toUko stoleca 'fI.. sigurno je i za Kanta da razum ne stvara samu prirodu stvari.»prakticka« obelezja.. kao prosta priroda. . uostalom. 46 .. niti Ijudsku prirodu ciji [e on deo. odnosno. .ije bila niS~a d!ugo ~~()jedno prostol'litanje:«15 . Da znanost ne moze bitf neka imitacija predmeta.i to na dvostruki naein: (1) u odredivanju mere u kojoj fizika sama po sebimora biti kreacija (1roiI)O'l~) poretka prirodnih stvari.Ali. . . »umetnieka«) moe. jednostavno preuzetiiz nekog vanljudskogpredilleta. .. :1 _J cka«. najzad. (deja finaliteta Ono sto se odnosi na sa.. ErsteFassung derEinleitung . te u posledici tog stava. Prevod Nikole PopoviCil. [edncprirodno svojstvo. Kultura.:R~edrasu~~r ova ni~~ bil~~nt'~'nost nego »U anje na PULUxa pravoj znahos t«.naime.mora obavezno biti samo i jedino kreacija sopstvenog predmeta.n die Kritik de?' i Urteilskratt. dok um daje zakone . Jer. svakojakih oblika cveea.mu kreativnu moe prirode. tako i s obzirom na Descartesovo prosirenje znacenja filozofije na sve sto bi se moglo istrazivati i saznavati radi nekog korisno upotrebljivog rezultata.sama znanost kao takva postojisamo kao ljudska tvorevina i ne moze se. Drugi elemenat aristotelovskog triadnog sistemaznanja. 18 Kant. kao sto je Kant pretpostavljao" u nameri da razmrsi tajgordijev cvor. »U pogledu svojih tvorevina kao agregata priroda postupa mehanicki. a ne da [o] Iazno pripisuje ono sto ima od nje da nauei«. Na koji je nacin fizika na delu kao »razum koji a priori postavlja zakone prirodi«. Nije receno. »povedena sigurnim putem jedne nauke«. da je i sam urn. Predgovor drugom izdanju. str. stavljeno je u Kantovim razmatranjima U okvir ideje finaliteta. Beograd 1958. Kompleks tih problema morao jEl na neki nacin biti resen vee u samoj konstituciji filozofije kao sistema i u odredivanju mesta filozofije prirode u tome sistemu. Jedno je sigurno ". manje Tli vise ispravnimkopiranjem tog vanljudskog predmeta. na to daznanost ukoliko nije imitacija i kopiranje date predmetnosti . Kritika moCi sudenja. ali iz tog poricanja nije se mogio jednostavno zakljueiti na suprotno.

nego samo kao »subjektivni pojam«. 22 19 ~o Kant. nego je pretp~s~§:~!j_§:Q da jedino postoji »svrhovitost njene podudarnosti sa subjektivnim uslovima -mocl tsudenja u pogledu moguee povezanosti empirijskih pojmova u celinu [ednoga iskustva«18.. to jest da je sposobna da proizvodi pojedinaene stvari u fermi sistema«(19. koji proizlazi Iz odnosa prirode i Ijudske moei sudenj a.. ne hi mogla da taj »cudnovati pojam kao sto je pojam svrhovitosti« uzima kao »neki objektivan pojam prirode«. Ibidem. Kant. Kant.. naime.sklopu rastinja i zivotinja. koju Kant obelezava izrazoIfi»nibcsuderfja« '(Urteilskraft). tee. ukoliko empirijski i konstatuje svrhovite pri. mada bi i samtajuzrokmogao lezati u oblasti nadculnoga i biti odgurnut izvan kruga za nas mogueih saznanja prirodee'". sama fizika. ukoliko se ovoj ne dada jedna ljudska moe. na istommestu. ako nam iskushopokazuje svrhovite formena --prolzvodima prirode. Causa jinalis.stya. dakle. Teorijska i praktlcna filozofija Kant. Kant. ne bi delovala strogo uzev . n Upor... Shodno tome. Pa ipak. 48 4 49 .ra svoj~ oblike i sisteme. Kant. samom svojomegzistencijoln povezana sa idejom svrhovitosti. odnosno »umetnieka(stvaranje organskih celina. ' 11 18 7. »iz cega se ne moze zakljueiti da je priroda sposobna za neku realnu svrhovitost svojih tvorevina. B 741...• " I.«11 Prirodi se. Ova je moe.pa otuda izgleda »dopusteno da. kako [u [e Kant video. pripistfje' 'dvostrukakreativna aktivnost '. 0 moguenosti da ljudi tako dozivljavaju »formu prirode«. sistema). Kritik der reinen Vernunft.. cit. Rec je. prema tome. ibidem. VI. 'mehanicka (sastavljanje razlieitih delova u agregate) i »tehnicka«.. njega pripisemo istom uzroku na kojem mozda poeiva priroda.. Erste Fassung .• rodne forme.cak ni u organskoj prirodt po sebi uzetoj. Fllollof1ja prirode A 713. Kant nije verovao da je priro'da~ "nekakav 'subjekt -'"koji"-svrhovito -moze' '"da .

nije morala bili uklo.8.g. ta vrsta ima veeu vrednost. sto se mgde ne pokaZuje ociglednije nego kod ana tri izuma.Zlvaonl tTt vrs!? castoljpb})a: »Kod ~rye.ako serazmotresnaga.Tlwl!u ~-eti.C{u ~- 9. na njena teon]S a usmerEmos. fi~d ~ao skia. 4* 50 51 . dakako. mrlrodna filozonja« mogta Je om stavliena u sluzbu takvih ci .<~4 _ . drugi u ratmm stvarima.c dobrota-i---p9S~mea iZum&.leno 1 u 8ac'Hwuun l_U ~carteSQ~IP novim videnjirna smisla ono_ga sto Sl ~i nazva theo~a. maa:a pada·u u novi· e vreme i ak tamni i nes avm.Qr1sno. Bacon Je a. Prirodi.!. lliudi zele da povecaJu sopstve~u moe u domovmi. nairne.risnjm iznmima. Znacen]e »prakticnog« r /23 24 ll'. stu Je-=to uosthloIn bIlo 1 uC1n.gj$io·: i kao SaInll osnova tehniekjb iznma. Nacm da se to postiane ~: J:C jasho videIl~ ~du~re~a e ~~vati daii_I s nJom moglo g dar._~ reaen raison 'A. r helenski PQjam »praktiCnOg$ bio je kod ovih autora znaeajno revidiran i uglavnom iz~~nac~tr sa P0111~virlla !. Bj§-je D»15Obro je. «23 > Na mestostare vrline llludrdijublja (Philo sophia) ovd~je sada dosla do vaznog. ali i veee zudnje. a ruje .castol"ubl'e (philotimia). =i su izgled stvari i stanje u svetu: prvi unaukama. No gospodstvo Ijuds 0 na s varima zasniva Be sarno na vestinama 1 naukama. am 1 ta yom sluzbom. a~ su pocecl. castoljublj a sacin] ava tezn] a da. Praktlcn! izumi Nota stvar ne izgleda nimalo j ednostavnom. jma1a da bude sredstvo . 1 upotrebljivo. S VIse.acon.§tamparskoj y-e§1iW~ b.g. !_l1~emo zapovedab. 129.s av jena u s uz u _0 s_ v~eene ~. koji su u antici bili nepoznati. Bacon. e rn~·-~· ~~~~~~~~~~~~~~~»l=·z~um===irn==a~«_p:a~~ tome. ec Je.1:{rugu vrstlt. nairne. izrazaja zelja za slavom . . ni*vo gospodstvom va sekta nikakva zvezda .g. er 1 teorija moze ~Iti. F. a treci u morepIovstvu. ako se obrati paznja na cinjenicu da je vee u __ Baconovo vreme fizika _ _neki nacin bila _dovedena _ bliskq na u__ ~ez~ sa~k. ibidem.]3. Otuda su sledile bezbrojne promene a se eim da:::-. aka nei najvaznijeg. Novi orga!l. se moe i gospodstvo domovine prosirl na Ijudski rod. o.kbjim ce se postizati ljudska moe i liud8~ gospodstvc) nad pnroaom. I.izvrsila veCi ucinaki veciutiea· na ljudske pri i e nego te mehanicke stvari. Aliko hoee da mo£_ i gospodstvo Ijudsko obnovi i Etosiri cak na prirodu e : onda jeta vrsta castoljublja(ako se tako moze nazvati) _ ez sumn·e zdravija i uzvisenija ne 0 sve druge.)roj iglL Ta tri i~un1a izmenila. sarno ako je slusamo.0n. I jedno {(hugo fe.i)no u najboljem sa-idejom 0 povecavanju Ijudske moCi j gospodsfii:§ KaoldeJom vodiljom. ta je vrsta obicna i neplememta. .

Erste FaSsung . koji je mogue prema prirodnim pojmovima uzroka 1 ucinka. Jer sve ono zajedno sadrzava sam. sto ih. os rJedeobu pojma prrro e 0 pOlma s 0 0 e iz koje eeu potonJ OJ nemackoj filozofiji nadrugi nacin proizlaziti i Marxovo razlikovanje »carstva nuznosti« od »carstva slobode«.~~~~!~.J?~pored teorijs~?~ __ ~~la . pa ne mogu dakle zahtijevati . 15.Nalllo-m:aktiCni propiSi koj-i ::ie. ibidem. isto se tako. pa jos i manje mehaniCka1'li kemijska umjetnost eksperimenata iIi promatranja ne smije drzati za prakticni dio prirodne nauke. § I. T. \. 27 Schelling. Uvod..lZl.~_i~Oni sadrze. s potpunimIskljucenjem odredbenih razloga volje iz prirode. stt.. podvrgnuti ovim propisima kao prostim korolarijama iz prirodne znanosti.. Kultura.pa ni opea nauka 0 blazenstvu ne smiju ubrojiti u praktiGnu filozofiju. Prevod V. niti ovi potonji 'smiju saeinjavati drug]. Prevod V. Aristotelove triade 'ko . narocito '5 -obzirom na __ LU.l prakticnom....: kojisu kao f::Qna pravi9. Kritika Tasudne snage. %8 26 Kant. 52 53 . § 3.rtesu. m. nego na nadosjetiliiome princi~!.l>u Kant je vezivao i svoje !kzlikOyaUJe»tehrii~ko-pr*ttthi1l« od »mora:iiiO'ipr ticnihss. an J e II. dio filozofije uopee.. 1957. ian]ega. . Uvod..· .j~g~~ve ~i ~ ~sCa. "6stala~ neavosnuslen6-- ne zwu U Kant. Zagreb. Za onu osnovnurazdeo. upraVo. koji su.o pravila spretnosti. . koja su prema tome samo tehnieko-prakticna. vjestina ophodenja. ol. da hi proizvela ucinak._a Je. Sonnenfelda. jedan zWr . Schelling. str. 21. pri:n'bpa: »J{ao!!sto gemreZlja zasluzuje ime neke praktiene geometrije zarazliku od ci5te ..a aein' aval »prakticnu pzo JU«.~~~:~. koja se naziv}. buduei da pripadaju teorijskoj filozofiji.prir-oda slusa:. Naprotiv. str. neko posebno mjesto u filozofiji.. Sistem tTanscendentalnog idealizma.nivaju sasvim na pojmu slobodJ:. Zagreb. propisi dijetetike. tune ostao blin Aristotelu ne 0 Bacoliu i » i'ska mozofija~{. zemaljsko i drzavno gospodarstvo.akon!.2-Cinjavaju posve osobitu vrstu propisa. ' Naprijed 1965. a1i~ *""ne osnivaJJJ pOPllt oni~ pravilaita mdetilnim uyjetima. Kant je zadriao sarno e~.filOZ~?. niti se naposljetku kueno. 12-13.kao drugi dio geometrije uopee. s. Sonnenfelda. I.

15. jer svrha oy-e ru]e puka erudicija nego razumevanje . sama po sebi ne mora ltiista it¥e~Odnafi10Z0f~a. Prir dna nauka j prirodna filozofija ~dnananost. &ika prestaje da bude ~edna fundamentalnih disciplina teorijskefilozoiie. onu ko'om se uvecava rud moc LgQ:" 0StV0 nad n . qn_a ne p_ostaje pnrodnom oft·om.. 1 shvatanJe. dg. Shodno tome.raju imati utilitarnu vrednost. ad -!rojih mnaga!if" Il1. ~r. a ovo prema postulatima izvesne' »poetieke filozofije«. tehnicko-matematick' i __ovima spo~ sa wm ekspemnen a 1m proizvodima. cit.<!~e jilOzOfije u }rrajnjoj liniji dodiruju sa osnov~ JU ske nOvoveKovne te~nje za maGi. S dru~ s~. aD§!to postaje-1:ej: Akg z}ianos t nes e 1 u ne u nego neku dru u. Id~ja. nego orudem za postizanje i uveeavanje Ijudske moei.Qstiza izdvajanje fizike i drugih znanosti iz okvira ~QTij.10. Takva se aktivnost onda tek posredstvom posebnih interpretacija ~ osnovujeB ~osjWd!!iftEc!fe. t~dencIJa »eksperimentalne filozofije« 4t tvori mnostvo nlsutih znanLa. aka ue -smerteh' akthmostjkojarez. 55 . prema tome. Takav put ne mora biti jedini kojim fizika izlazi iz oKvlra fllozoflJe prirodeJ mada sei druge mogucIf.Q. op.- prj~1i 6d w - -w 29 Schelling.voUna je da jpkva znanja izbaci izokvira teorijske filozofije. str. Q ~~~k_~p~riITlerJt"alnoj TilozofiJi~< 11..

deleci takvo uverenje sa Fichteom i Schellingom. na Stoga za razmatranje znacaja filozofije prirode posebnu privlaenost ima Hegelovo stanoviste. 6110 da seovi prind i. Hegel je bio uveren u izrazitu nadmoc spekulativnog (umskog) razmatranja prirode stvari nad »razumskom« i »eksperimentalnom« konstrukcijom znanja.· fllozofijumauke.u. Nasuprot tome. za~ no sa ouim nastojanjima • !gi~znanost nlQzofij~ nal!ize u najopstijim pdncipirna. tzv. i ostavljajuei umu slobodu da se. Q.zajednieko sa svim modernirn fizicarima .30 .. na kritici naturalizma i prirodnog iskustva.ljeda rnoderneprirodne nauke ne pokrivajusvaki moguei misaoni odnos prema prirodi stvari. Uz to. Uz ovo ide i moguenost da se u fHozofiji prirode ne trazi mnogo vise od jednog·· pazljivcg sazimanja i koordiniranja rezultata postignutih u prirodnim naukama. Husserl je hteo da filozofiju kao strogu nauku zasnuje.ilo·iz ~neposebne interpretacije logike (kao u dijalekti~ks. U nasem veku pokazalose mogueim i jedno novo nastojanje. socijalnu i saznajnuaktivnost. kao i onom izvornom . a srec:injem clanu triade dodeljena je . fizika u Hegelovom sistemu znanja posreduJe izmedu onto-theo-logike s jedne i filozofije duha s druge strane. fizika postavljena na drugo mesto.uverenje da je najzad pronaden pravi put da se prirodna znanost oslobodi onih »lutanja« kojima je bila podvrgnuta u helenskom svetu. i njegovo . Hegel. to jes posebnom upornoseu nastoj ao da dokaze i Henri Bergson.. nua ao od Comtea i Spencera). Uprvomslucaj. Pored spomenutih autora.>In·fmaterijalizmu). s preeutnom pretpostavkcm da je Istrazivacki rad prirodnih nauka istorijski dosao mestonekadasnjeg misaono-ispitivaekog rada filozofije.a. ilii. u koj em j e.0 Up or. § 7. 56 57 . vraea helenskim uzorima i da ovu oblikuje prema sopstvenim uvidima i duhu novog vremena.odgovarajuea muposrednicka uloga izmedu prvog i poslednj eg elana. sve to pokaz).mOZE! kljuciti u okvire prirodIle filozofije. st£povist§ diialekticko~ mat~alizma zadrzava t dicionalnu ovezanostilozof"·· s ifrtrodnim nat*am.acenje physisa "odlucno ide linijornodvajanja odprirodno-nauenih stanovista. Stoga je u Kantovoj skici »sistema urna« matematicka i eksperimentalna fizika zauzimala mesto . Enciktopedija. u neposrednu blizinu theologike (= metafizike).. buduei uveren da prirodne nauke grade svoja znanja na jednom »beskrajllo naivnom« stavu. nastojimo da razumemo nauku kao istorijsku. pa i od onega 5t6 se naziva philosophia naturaLis.Aristotelovom. niti fi1ozofija prirode moze biti sistematski razvijena bez uzimanja u obzir rezultata postignutih empirijskim istrazivanjem. udrugom slueaju.. koje empirijsku fiziku nije uzimalo za pretpostavku i uslov filozofske znanosti. kaosto je to jos Hegel cinio. I Heideggerovo·tuzn.. . ali to je razlikovanje dato u jednoj vrsti komplementarne forme: niti fizika (kao empirijska nauka) moze da bude shvaeena bez odgovarajuce filozofije prirode. U Hegelovim razmatranjima je prisutno razlikovanje fizike (kao empirijske nauke) i fizike (kao fiIozofije prirode). Izuzetak od toga pravila nemackog idealizma bile je Kantovo puno uvazavanje i drvljenje smerovima i metodama moderne fizike.~ nastojimo da pomocu empirijskih prirodnih nauka razumemo prirodu stvari.uzima· u iz sa ih rir().doslednije i svestranije . U tom smislu. Aristotelovska triadaovde je razvijena u jos potpunijoj formi. bez oseeanja obaveze prema onoj filozofiji prirode koju [e podrazumevala moderna eksperimentalna i matematieka fizika. dakle. izmedu ostaloga. moguce je isto tako da spomenuti proozvoafl5tiQu1iredmetlnterpretacijaK:oJe se uKlju. cuju u. Ako nista drugo. Nonije R nuzno da InterpretaciJa ~teliriicko:'mateiriitTckili~-i eksperimentalilih proizvoda prirodnih nauka ide u smeru razumevanja i shvatanja koje se zove filozofija prirode. shodno zamisli da priroda posreduje izmedu Ideje i istorije.

tJ nasem vremenu se ne misli tako. a topodrazumeva da su se u poimanju »fizike« dogodile velike promene. II deo FIZIKA I METAFIZIKA .kod: kojeg su»prinCipi fil(izofije«jedvanesfo s'ireod principa fizike. pri kojima jeizgledalo da dna-vise ftijeJeaiUCoa-gIavriil1discipUna~»-teofijske filozofij e«.tizorne nauk~. gotovo na Isti nacin kao i kod Descartesa.

Ovo je znatno uvecalo teskoce s kojima se suocava savremenafilozofska misao. ali ono mnogima nij e izgledalo prihvatljivim. Sada bi se moglo tome dodati da je takav polozaj fizike odrzavan bez veeih teskoea svedo kraja 19. Mehanieki model prirode i s njim povezani univerzaIni determinizam nisu vise izgledali tako cvrsto utemeljenim kao ranije. programiranog najuticajnijim verzijama novovekovne filozofije prirode. iIi do poeetka onoga perioda koji se obieno naziva »krizom nauke«. »kriza filozofije«. podrueje organske prirode pokazaIo se kao autonomno podrueje koje trail posebnu »hiolosku filozofiju«. odnosno. Otkriveno je da zakoni »makro-sveta« ne vaZe u domenima »mlkro-sveta«. U najostrijem obliku »kriza« se ispoljila u neeemu sto bismo mogli nazvati raspadoin sistema znanja. Na izvestan naein doveden je u sumnju princip kauzaliteta. veka. Tada SU. U okvirima same fizike kao opste prirodne nauke. Ili razdeobu ranije filozofije prirode na filozofiju neorganskog i filozofiju organskog sveta. Bllo je predlozeno jedno strogo fenomenalistieko stanoviste. klasicna fizika moraju dovesti upitanje. Najzad. koj a sadamora 61 .1. u izvesnom pogledu nastupila kao posledica »rasta znanja«. Pri svemu tome valja konstatovati da je ova »kriza nauke«. da ideja o telima i njihovom kontinuiranom kretanju mora biti znacajno modifikovana kad je ree 0 tzv. da se pojmovi prostora i vremena kojima je operisala tzv. Postavljanje problema U prethodnom poglavlju je utvrdeno da fizika zauzirna jedno od kljuenih mesta u sistemu ljudskog znanja. mikro-sistemima i procesima. pocele da se uoeavaj u izvesne teskoee.

HegeL je. ito ne zato dabi u Oomteovom ili MachoVDm smislu doprineo da se fizika oslobodi svake . razlikovanje fizike od metafizike prvi [e predlozio Aristotel. bez osnova nauke. Medu takva pitanja svakako spada i ovo: sta u nasem vremenu moze biti filozofija prirode? Da bismo na to pitanje nasli odgovor. podrazumeva neku osnovu u bicu stvari. i metafizika kao idejni osnov filozofije prirode. Nastavljajuei Humeovu kritiku.. koja [e. kasnije se to razlikovanje gubilo. ukljueujuci i odgovore na pitanja o sopstvenom smislu. Cak i kad se fizika izvodi iz ljudskih zivotnih potreba i praktienihaktivnosti za zadovoljavanje tih potreba. i to 'pokriterijumu verodostojnosti. empirijska fizika. nesto "sto [e u tradiclji ustanovljeno T od' nje nasledeno. teskoea je samo prividno otklonjena. alias filozofija prirode ima svoj osnov u necem drugom. makar taj odnos bio i odbij ajuei. 33. Ako se pretpostavi da mi danas dosta dobroznamo sta je fizika. Uverenje da prirodno iskustvo ima nekakav osnov u samom bieu stvari vee saemjava polaznu taeku za jednu elementarnu metafiziku. Malinowski. str. mo. a ne u samoj sebi. mada je Hegel odbacivao tradicionalnu • metafiziku sa njenim »razumskim« i fi:ksiranimpojmovima. To je u znacajnoj meri inspirisalo Engelsa. B. ogUa solipsizmuBerkeleyevog y smera.nego samood one najgore vrste metafizike kojoj »pnrodnjacfobicno robujuevBlicno je kasnije postupao i Lenjin. Isto je tako sigurno da je evropska metafizika takede bila zasnivana na izvesnim oblicima prirodnog iskustva. na primer. nttuka i religija. Prosveta. umstvenu i dijalektieku filozofiju (vid. alida ne znamo sta bi mogla biti filozofija prirode.ion je tome dodao da su »postanak i predradnje neke znanosti . Enciklopedija. guceg consensus a i s1.da trazi odgovore i na ona p'itanja kojasu ranije Izgledalareseca. Magija. odnosno u Izvesnim oblicima prirodnog iskustva i ovima pridodate eksperimentacije kao vestaekog Iskustva. Primedba uz § 246. prakticna. Mozda jos o~biljniju meru privida sadrzi one resenje koje fiziku kao nauku suprotstavlja filozofiji prirode kao neeemu sto nije i ne moze biti nauka. Kant je u izvesnom smislu opet 2 1. .e" Prirodno iskustvo. moramo uspostaviti izvestan ·~azumeva1uci ·. tvrdio da»postanak i razvijanje filozofijske znanosti ima zapretpostavku i uvjet empirijsku fiziku«. jer se takvim odgovorom uglavnom smera na profesionalnu podelu intelektualnog rada. pothranjuje uverenje 11 poredak stvarivveru u moe .· Tu se pod »filozofijom« razumeva filozofija prirode kaopojmovni osnov ernpirijske fizike. jednako i za svaku fiziku. dakle. Hegelov Predgovor prvom izdanju njegove Velike logike). metafizike. j er j e sama filozofij a prirode alias ~fizika . kako je proeenjiY§'Q.razuma«.nazovu »metafizicarem« radije nego na Machovu cisto fenomenalistieku koncepciju. Beograd 62 63 .Istorijski gledajuei. i to u smislu poricanja da empirijska fizika moze biti osnov za filozofiju.[edno« te daje sama filozofijska znanost nesto drugo. pa su fizika i metafizika bile uglavnom jedno te . a ne na samu stvar koja dolazi u pitanje. to uverenje je na neki naein prisutno: »Organizovani oblik Iova. obradivanja zemljista Ili potraga za hranom.isto. 1971. tj. eak i u svojim najelementarnijim vidovima. proverljivosti tvrdenja . Ali sasvim je sigurno da ona ima istorijski uspostavljen odnos prema metafizici.ounos prema tradicij i. pristajuei da ga . stavljajuCi joj nasuprot »logicku nauku« kao »pravu metafiziku iIi eisto spekulativnu«. ribolova.! Istina. u njegovomnastojanju daskicira jednu »dijalektiku prirode«. ne bi mogli da se oforme niti bi mogli da se odrze i obavljaju bez pazljivog posmatranja procesa prirode i cvrstog verovanjau njihovu pravilnost. te da »filozofija mora biti U skladu s prirodnim Iskustvome. tj. bez moei rasudivanja i bez vere u moe razuma..kao sto smo videli. Sve to jos ne mora biti dovoljan dokaz da fizika. sve do Humeovediferencijacije kojom je metafizici priznato izvesno poetsko a odreknuto saznajno dostojanstvo.

nego-. izmedu ostalog. Iz toga je. voda.ako njenu osnovnu usmerenost preuzima iizika? o tome se obicno rasuduje s polazistem od prirodnog iskustva. onda se postavlja pitanje eemu metafizika. . Drugi platonovskiput (p.Izjednacio. onog sto sve drugo uslovljava a samo nieim drugim nije uslovljeno. za nastajanje i propadanj e. na odredeni naein. jer metafizika i fizika nikako nisu date neposredno.dijalektika.1 Platonovim razmatranjima. Po svemu sudeei. iz [ednog takvog razumevanja Platonove poruke. na primer.od . S druge strane. cvrsta tela.povezana . ~ali1e:jJ Descar!es i Spinoza nasleduju I. uvel~ .d. vecnih formi.Horat6n« (Drzava.Je· . nije puko sholastiCko pitanje . mada one svakako zadovoljavaju izvesne duhovne potrebe.na n«::!umenon i fajno~ menon (Drzava. ~. noumenona i fajnomenona. nebeskom) i smrtnom (ljudskom. Matematicka biea sUJ prema tome.Ill. Fizika. boje. recimokaovazduh. . Ovo pogotovu vazi kad je reco fizici imetaiizici i njihovom odnosu. zemaljskom) -moze dosegnuti.. Naprotiv.o besmrtnom (bozanskcm. kao principa svega postojeeeg. zavrsio u znanju apsolutnog.ako je take. bio Je tek Platonovom invencijom oznaeen imenom .za ~rosne zemaljske elemente.mnenjem. »bozansko« i »nebesko«. 509de). da bi se. moze pokazati ukazivanjem na pozriat6razlikovahje -»p:rim:arnih« .eJ-06o~.»sekundamth kvaliteta« od kojegje posaojos Demokrit. To se.Noet6n« i »ono 8tO je vidljivo i uopste culima pristupaeno . ali sarno prirodno iskustVo koje ima izgledvneceg neposrednog ne moze ise kako valja razumeti bez posredovanj a istorij skog iskustva. medutim. a koje [e do punog izrazaja doslo tek u vremenu zasnivanja novovekovne fizike.dubljim. odnosno na »ono sto je umno . Smisao izvornog r~senja R~likovanje n:etafizike i fizike bilo je nagovesteno vee 1. pa prema tome i na bice kao biee. usmerena na same stvari.~astala Descartesova ideja 0 »apsolutnoj supstaneiji« kao predmetu »prve filozofije« Spinozina ic:Iej~ 0 istoj s~vari. koje se inaee moguzadovoljavati i na druge nacine u kojima fizika i metafizika nisu prisutne. znaeajnijim. na prirodan nacin. medutim. [edino mogla da vrse ulogu posrednika Izmedu sveta prolaznosti i ne~hvatljive raznolikosti koji viziraju cula i onih yeen?v istihformikojesamo Um-kao ono sto je zaJednick. naroeito onim koja SlJ.. preko dovoljno dugog niza posrednih stupnjeva. kao iHegelova vizij~ »apsolutne ideje« kao primarne umne stvarnosti. Hegel. same stvari i njenog spoljasnjeg izgleda. Galilejevo zasnivanje novovekovne maternatleke fizike proishodilo je. svaki na sVOJ nac. kaoempirijska ieksperimentalna nauka. mirisi i s1. 509d). 'I'esko je prihvatiti da one mogu biti date ikao neka vrsta' produzenog zadovoljavanjabioloskih potreba.sa-cneeirn. To je zn~eil? d~ je fizika (kao opsta prirodna znanost) moguca [edino kao matematicka fizika. Cela ta stvar. No . tumace Platonovu koncepciju 0 ulozi matematike. a ana »vidljivo. izgraduje jednu novu koncepci~u l?. . istorijskim posre?0vanjem.~a bl~a vremenski ogranieene egzistencije..ifilczofiju prirode saonimsto je onriazvao »metafizika prirode«.razdeobu postQjeeeg . i nadmetanje oko disciplinarnih nadleznosti . Rec je 0 tome da se ovo razli~ovanje ukljueuje u ono sire: izniedu sustine i pojave.. fizika kao takva uvek [e bila.?'i~e-dijalektike~metafiz~ke. To je put koji poeinje nesavrsenim zapazanjima . Platon je vee bio uoeio da 5 Filozoffja prirode ° 64 65 . . samo sada na drugi naein i na drugim osnovama. methodes) za dospevanje do 0:Uh. inspirisuci se na zajedniekim heraklitovsko-platonovskim izvorima. ne zadovoljava se neposrednom deskripcijom spoljasnjeg izgledastvari. Ono »umno« bilo je u tim razmatranjinia vezano za »besmrtno« »vecno«.

moze dodirivati. 1005b 1.mogln doer empirijskim. da li njegov oblik (poredak stvari) zadrzava vecno istu (nenastalu i nepropadijivu) esenciju. Ono sto jeIzlazilo iz okvira tako usmerene fizike. Dopustali su. ali. mada je oslanjanje na prirodno iskustvo I u njima. Saglasno s platonskom duhovnom provenijencijom. Njen glavni zadatak je bio odreden kao zadatak izvodenja racionalnih dokaza 0 postojanju najviseg biea . Poslednja disciplina metafizike .Boga. posto je dusa u toj tradiciji uzimana kaoono sto tela cini zivim. Sofist. shodno platonistieko] tradieiji. Linija razgranicenja je time vec nagovestena kao linijakojadeli empirijsko od spekulativnog. Racionalna psihologija imala je da bude znanost 0 umu kao besmrtnoj jedinici Ijudske duse. ako postoji druga priroda i usija (bice.racionalna teologija sadrzavala je u samoj svojoj konstituciji staru suprotnost izmedu filozofije i otkrivenih (objavljenih) religija. odvojeno i nepokretno. s jednim: drugim koje potice od Aristotela. stavlja osnovu na kojoj poeivaju sva empirijska zna: nja. Ovo »biti uz« znaeilo je da fizika svoje utemeljujues principe mora preuzimati od metafizike. shodno tome. da Ii je ta esencija nuzna iIi kontingentna. racionalnu.Racionalna kosmologija u tom znacenju trebalo je da predstavlja osnovu fizike kao astronomije i nebeske mehanike. da Ii je svet prostorno konaean Ili beskonacan. a vernicima su bili suvisni. Kao takva. . tj. supstanclja.pre svega. Ova je disciplina imala najmanje uspeha. 67 66 5* . Znanost uma imala je. racionalna pslholegija je mogla predstavljati temelj organskoj fizicl. dolazilo do izraza] a.-a-u£fo su prihvatlli i sve~no drugo sto je Platon prebaeivao somatistima. te predstavljala osnovu fizike. bilo je ideja 0 »apsoIutnoj supstanciji«. odmah tu uz »prvu filozofiju« (metafiziku).da pruzi dokaze 0 tome da Ii je svet" vecan iIi mje.spekulativne (umstvene).--~NewtoIi-. »Ako fizicka blea imaju primat nadsvim drugim bicima. da rasvet~ biee kao bice -ens qua ens. njegovu strukturu 1 manifestacije.postoje »oni koji sve s neba is nevidljivog vuku dole nazemlju«. onogasto pruza neki otpor i sto se. Protagonisti novovekovne matematicke i eksperimentalne fizike·-(GalileJ. osim one oznake »[edino«. 1 metafizika bila podeljena na ontologiju.bi ti temelj svim drugim znanostima. onda je nuzno da jedna druga znanostbude . Sve nabrojane discipline imale su 'da budu . haimepostojanje. pored telesne i postojanje druge . jer njeni dokazi nisu mogli uveriti one koji ne veruju. Metaph. Ona je. r 3. a »telo i usiju ( ouotu = biee) odreduju kao jedno te istO«3.' Iogiju (theologiku). Aristotel Je pretpostavljao da »fizika [este odredena znanost. eksperimentalnim putem. kosmologiju i racionalnu teo'. »tvrde dajedino onopostoji sto-pruZa neki otpor I sto se moze dodirivati«.-Bescartes. Aristotel. po kojoj je um one besmrtno sto ljudsku jedinku preko saznanja povezuj~ sa iapsolutnim bieem: No. sto [e znacilo da se do znanja-o njihovim predmetima nije . ali ne ona prva«4. forma).-a--na-odrederu-na-tein i Spinoza) odbacili su razliku izmedLl!l_~p~~2 ~~: riilje. pa joj Aristotel zbog toga i stavlja oznaku »druga filozofija«. tj. Racionalna kosmologija bila je duzna da odgovori na pitanja 0 poreklu sveta (kosmosa). shodno jednoj siroj 3 helenskoj tradiciji. onda fizika mora . ona je viziralaapsolutnu supstanciju (apsolutno biee). Istrazivanje svojstava telesne supstancije. naravno.netelesne supstancije. pa j e. Ova supstancija [e mogla bi~ odredi vana na vise naeina. Strogo govoreci. postalo je mnogo vekova posle Platona glavni cilj fizike kao opste prirodne nauke. medutim. racionalnu psihologiju.znanost 4 Platon. 246ab. prvo eksplicitno dato razgranicenje podrueja fizike od podrueja metafizike zapravo dugujemo Aristotelu. ali sa uverenjem da znanost uma nuznlm naeinom pred-. Izlozeno izvorno resenje i gruba skiea njegovog razvoja ukrsta se. ponegde se dopunjava a ponegde potire. najzad.

:: svrha. Ako je bice kao bite samopo sebi umno.. j erpri·· svimprirodnim . Biee svrhe. Sve to. lako je Arlstotel imao kriticki stay prema Platonovoj koncepeiji 0 »odvojenosti« biea kao biea od njegovih prirodnih manifestacija.ta drugapriroda«i1izasebna »usija«~FitanJe je kako ee se uopste znati da . ono na nekinaCin mora biti »po sebi i za sebe«..na drugoj strani. iz semena lava uvek lav. »ako postoji.» prirodi stvari I. mate~ rija. ili »indukcijom«.ipak: prihvatio da bice kao bite na neki naein mora .ono mora samom sebi biti poeelo i svrha. Hegelovim jezikom reeeno.u drugom i treeem: postoje materis Isto.krumo kretanje) poeetak i kraj poklapaju..__. dc blca kao biea. . Znaci i tragovi onoga prvog (usije)nalaze se. najzad.t:kih sistema metafizike nisu bili obrvani sumnjom. na poseban naein. ·lnace. sledstveno '. doone »druge prirode«. u svojoj poslednjoj osnovi. i kao ono »opste«.~epromenljivo.izvornom Aristotelovom znaeenju te reef). 1064b 9.~~_~. napredovao dovoljno da mofe iskazati »prve principe i uzroke« svega postojeeeg.po srodnosti spoznavajueeg i spoznatog.. koja neposredno prethodifiziei. u form! rastenja i smanjivanja.on je -.Bpotieanja. . Aristotel je verovao da je ua taj nacin..~Y~!".mepropadljivo. buduCi nenastalo.kaonaprimer evrsta tela. No sigurno je.:iii.- Tako je govorio Aristotel it ti oskudiei reci pripisivao je jednu»prirodu (Physis)« fizici. ako imaju odredenu formu. ostavlja primetne tragove u £iziCkoj prirodi: zapazase da sve sto ima pocetak mora. forma. razarajuee dejstvoskepnekog stava ne pogada samo metaiiziku. potom uformi preobrazavanja (ono Sto mi zove~() h~lllijs:kim transformacijama).J.. Taksativno nabrojani. svrsetak.iz semena hrasta uvek se razvij e hrast. Metaph. . imati i kraj (telos :. Iz svega toga zakljueuje se: ono 8to je u svakom pogledu savrseno (a to jebice kao biee. saZi. mora biti »nepokretno« (tj.JL~~j_~ !l. skeptieki stav ce se zakljucUi prihvatanjem logike i matematike kao tautoloskih sistema koji nista 'nagovore .o i t.s poeetkom i krajem koji se poldapaju).verzalna i· da prethodi Q~()jpru:odi. telesno]. u formi Zivih biea ~.biti »odvojeno« od bil!a kojima se bavi fizika. da se svako razaranjeslozenih prirodnih biea zavrsava u elementima iz kojih su bila slozena. kao Sto se vidi iz napred citiranog teksta . 69 . tj.. ka. jalna blca.. po opstem naeelu suprotnosti. koja se smanjivanjem.ona postoji? To je pitanje uvek bilo·kamell. vidljivoj i dodir. manjem u sopstvenim semenima reprodukuju. one ostaje kao njihova vecno Ista formalna 68..• Ijivoj prirodi. to su ovi prin-: cipi: usija (bice kao biee.s_biyJj_ao _j. ill tela sastavljena od »elemenatae.. itd..univerzalno.e.. saznatljivo [e ljudskim umom.. te da moze postaviti temelje onoj sveobuhvatnoj nauci. po manifestnim znacima i tragovima koje ona »druga priroda« ostavlja u fizickoj. ·:l'Iietafiziku.moze dospetiili neposrednim umnim uvidom (intuicljom) . promenama.--_ . itd. ondasve ostalo postojeee ima smisao.apsolutna supstancija). (u . . kao svog prirodnog i promenljivog sadrZaja. da se u onome 8to je savrseno (kao na primer . nenastalo. nepropadljivo. _-_ . K 7.. kraj). svrha. prihvatanjem ciste faktografije koja sama po sebi teskodamoze imati ikakvog teorijskog smisla. a drugu.tvorei dogmat:i. visu i_zoacajnijJ. Jer.dase svako razvijanje zavrsava postizanjem odgovarajuee forme .od~ ta druga znanost bude uni- nzlcL«Ii· .: kao opste teorijske prirodne nauke. »odvojeno« je i od »kretanja«. kretanje.'!~eipa«. Drzalo ih je uverenje dase do »p!"Yihp:J.U najpovoljnijemslucaju. ono jeste u formi pravclinijskog. supstancija). &18 forma bez materije. tj. razlog svog postojanja i. krivoliriijskog i kruZnog lokaInog kretanja. i to samo aka su oblikovana.. nego isaznajno-teoretsku vrednost fizike.(~Y~ obuhvatne) znanosti koja prethodi fiziei. i naravno uz POID()C prethodeceg mu filozofskog istrasivanja.. pa je skeptiCki stay za nju bio razorniji od one kritike koja je za nju trazila neku dovoljno dostojnu zamenu. ono je kao cista forma (apsolutna supstaneija) »odvojeno« od materije. postoji takode kretanje.

ili barem relativno stabilne forme.kao »psihofizi:ke« i so':" 8 Prema aristotelovsko-tomistiekci tradiciji. postojece kao ens sub ratione entitatis .~§!g~~9Yil !ggiJql. ako je fizika bila duma dana neki nacin »organizuje« svet fenomena.razgranieenje predmetnih podrueja »tri teorijskefilozofije« izgleda ovako: Postojeee kao ens sensibile seu mobile proucava irasvetljava fizika.struktura.theologike. kao i diferenciranja kojeide preko hemije. I novu metafiziku. a vreme i prostor merljivim. dovrsenom (apsolutnom) rasvetljavanju prirode stvarl. znanje se istorijski usavrsava. pri eemu je sam pojam »forme« dobijao razlieite nazive i koncepcijske varijante. priroda stvari. ' Pojednostavnjeno Aristotelovo . te njihovog medusobnog odnosa.ostajala teorijska filozofija i nauka. fiziologije i biologije . naroCito u srednjovekovnoj sholastici. Paris 1935. Na osnovi razmatranja istorijski izvornih koncepcija fizike i rnetafizike. razlog i smisao njihovog postojanja. izmedu ostalog. moze se zakljuCiti u kojoj su meri protagonisti novovekovnih koncepcija 0 sistemu postojeceg i ovome odgovarajucem sistemu znanja bili ueenici starih filozofa. Tim putem se doslo do ideje 0 »jedinstvenoj nauci« u onom njenom obliku koji se moze prepoznati u sirokom sklopu shvatanja.moraju postojati konstante i jedinice. koje kao Kronos prozdire sopstvenu decu. Doduse. ili kao univerzalna maternatika (Galilejeva knjiga prirode ispisana matematickim simbolima i relacijama).kao i staru. sledstveno. ako je ona po svome pojmu imala da kretanja i promene kojima se predstavljao mundus sensibilis ueini razumljivim i shvatljivim. reeju.pozitivizam. takvu raspodelu disciplina ~izvrsioje Jacques Maritain. 70 71 . ako je fizika na neki naCin po svorne izvornom utemeljenju .imalo [e.rasvetljava theologia. te odredivanjem modusa postojanja u svakom distingvirano:tn podrueju. ciologije kao »socijalne flzike«. Ipak.istina onog prethodnog. onda je bilo neizbezno da kao oblik saznanja iskazuje izvesne nepromenljive. ostaju u sferi teorijskog uma samo fizika i maternatika s moguenostima njihovog spaj anja .sve do psihologije . Aristotelovo uvodenje tri »teorijske filozofije« . tako da je svaki njegov stupanj .La philosophie de la :nature. za cilj da se otklone nedoumice koj e su u to vreme postojaIe u naporima da se shvati. mada ne i kao dominirajuea istrazivacka praksa. pojam »nepromenljivog« izguhio je u modernim vremenima ono dostojanstvo savrsenog i dovrsenog (apsolutnog)kakvo je imao u obzorjima stare metafizike.-:jjezobzfra-na~-htenja i . ono dakle nije »Iosa beskonaenost« .~ -dijalektika-metafizika). Jedna vizija vremena.zelje ljudi). divina sci entia = metaphysica = transphysica = = philosophia prima. karakterisala je teznja za otkrivanjem nepromenljivih formi postojeceg. fizike i matematike . koja je siroko upraznjavana u potonjim vremenima. 3. nego hod koji se zavrsava u gotovoj nauci. brisanja njenog poslednjeg Clana.predmet [e matematike.ili kao »zakonitost« i determinizam prirodnih procesa (»gvozdena nuznost~KojOni--se:"onl'-<iogadaIii«-. sprovedenom na nacin odsecanja. kao i poslednju nesvoclivu osnovu. priroda onogasto bi moglo saeinjavati njihov izvor i utoku. Verujuci da se mnoge zagonetke mogu resiti paZljivim distingviranjem 1 razdeobom podrueja i nivoa postojeceg. sto ih podvodimo pod zajednicki comteovski nazivnik . znanje se na taj nacin shvata kao aproksimiranje onom »nepromenljivom«. postojeee kao ens quantum .6 Revizij om ove triadne strukture.~1~~. Relativnost je ovde mogla biti dopustena samo u precizno odredenim znaeenjima: transformacija je shvatljivaako je izvedena po principima konzervacije.putovanje bez svrhe. ed. merenja surelativna ali da bi bila moguea . siroko je relativisalo ono sto se nazivalo »nepromenljivim«. Ova se struktura onda moze iskazati kao l()gika (aristoteloys~~ lqgiJ~~ . a i danasje jos u dosta sirokoj upotrebi. on je uveo [ednu istrazivaclru i razjasnjavalaCk:u praksu.

3. Kantovo resenje 72 73 .

Upor. metafizika prestaie da bude divina scientia I!ostajuci istovremeno husruma scfentia. ranrJe . sledstveno.obuhvata: . u jednom malom iseeku beskrajnog vremena i na jednom relativno vrlo mal om i ogranieenom prostoru.i¥ke c~stoga uma. . stvorfla ljudski rod dodeljuju6i mu vremenski i prostorno ogranieennbi tisanj e. »Cisto umno saznanje iz golih pojmova« ispostavlja a priori principe pomoeu kojih Kant konstituise svoju Metajiziku cudoreda (Metaphysik der Sitten). n os n. Kantova kriticki rev~rana metafizika VI-si »kopern"ikanSkl DOrat« -pg.' stavIJaJub Coveka za zakonodavca prirode. No fizicari su se i dalje ponasali kao da Kant uopsta nije postojao i kao . I fizika. . nt... njima je teza 0 Coveku kaozakonodavcu prirode izgledala... 01 '!'(!tonahla psiholugija. izdanje K. S.Kant's samtliehe Werke.. aka nepotpuno neosnovanom. uziman km> stozer IJ'lldske . riTOde. Metaphysische Anfangsgrilnde der Natur_wis~ senschaft (1786). Tom revolucijom u f1IoZO IJ1." i autor prlrodnonaucnih (=prirodnofilozofskih) studija.. cipline metafizike . svim specificne uslove. onda previse oholom s obzirom na sicusnost i konaenost Ijudskog biea U odnosu prema beskrajnosti i vecnosti svemira. 7 metafiZickeprincipe fotonomije.!go . VorHinderidr.. M8j raClOnalno] antro _ClL. koja obuhvata »metafizieke principeprava« i »metafizieka principe morala«. 75 74 . ractonalria kosmologija i racier' nMtla:koiugtja . isp.lZsamevpri~Qde sbTari.ttS~ Sa· l'lvoje mesto· svo]evr.pripadajuci i sama p5"" svojini fundarilentalnim rinc·· _.• na osnovi -'. 8 Kant niie bicisam. U odnosu na podrueje ljudskog duha (kao podru~J~ Uudske slobode). Shoduo tar-vom slivatanju znanosii.Delo pod tim naslovom.· flfa rooZe dati.ostavljaone »pi-veP'r1n~e« koji U 1 udskom saznaJnom odnosu rema ri i vaze a riorit". koj e twi. Kant._ J1. '. posta ]e veck!od engleskih empirista razum. vezano za relati vno sa . metafizicke principe mehanike i metafizickeprincipe fenomenologije. samo metafizjka kQja. 169. Oni su sve do danas ostali bliski uverenju da je veeno postojeea priroda.. . Izviruel nataj naclniz pretpostavljenog neempirijskog ljudskog subjektiviteta.6»~st ·filozcif - metafizlear«. prestaje da bude znanost 0 »bozanskim stvarima<<.. VII Band. zaj edno sa eulnom izvesnoscu. negn ~z ljDrlSke saznajne pnrode. U svakom slueaju. metafizleke principe dinamike..da nikakva sustinska revolucija nije njegovim poduhvatom izvrsena. To znati da se prirodna filozofij a ne i~ VIse ..

te da ta ideja.iz ideje 0 fizickom svetu kaonekom dzinovskom mehanizmu. i '-'--1' i I svi proizlazili Iz Kantove ideje 0 umu kao zakonodavcu. antiteza i sinteza: postavljanjem. Vee je Kant drzao principijelno nemogueim da ideja 0 prirodi kao mehanizmu moze obuhvatiti zivot kao organsku prirodu. Iz atrakcije i repulzije. kao ono sto ga iogranicava u njegovom stvaralaekom poduhvatu. nagonsko. upro-izvodenju materije iz fundamentalnog para suprotnih sila.do atomskih cinjenica. kao sto je to Kant nastojao da pokaze. Takav postupak je pripisivan matematicko] i eksperimentalnoj fiziei. morala [e biti na neki nacm postavljena kao antiteza umu. ali bez cega on ne moze proizvoditi nikakve empirijske efekte. Moe uma dejstvovala je i na [edan drugi naein: uzimanjemempirijskog materijala kao neceg datog. i to s krajnjim eiljem da se dospe do poslednjih elemenata koji se vise ne mogu razlagati . mogao stvarati pomocu svojih teza. Iz tih poslednjih elemenata trebalo je onda sastaviti sistem empirijskog sveta. Njegova moe sastojala se. nesvesno. nikada neee biti krunisana takvim uspehom da se iz raspolozivih elemenata vestaeki sklapa i rasklapa neki zivi organizam. l gao 76 . kao »razumski«. on je proizlazio .efekat) bez materije reprezentovane u culnosti. Um [e. a po »nuznostl svoga pojma«.umetniCkom. na njegove elemente. kao one culno. dakle. I materija. U svojsV'Ojaj moei pro-izvodenja. razlaganjem toga materijala na njegove sastavne delove. makar i onaj najjednostavniji. Spekulativna Illozoflja prirode . No kao sto Platonov demiurg iz Timaja nije mogao oformiti svet ex nihilo nego je upotrebljavao raspoloZivi materijaL oblikujuciga'prema idejama taka i um-demiurg nemaekog idealizma nije mouciniti nista (nijemogaoproizvesti nikakav uetnak . delatnom. No takav postupak uma procenjivan je u nemackom idealizmu kao drugorazredni.stvaralackom. iako u sebi ima izvesnu heuristicku vrednost. 0 umu kao praktienom.. suprotstavljanjem i sintetisanjern u nekom visem [edinstvu.4. urn nije mogao stvoriti (u smislu eulnog uelnka) ni najmanje zrnce peska. u konsekvenciji i .

e" U osnovi. Za »subjektivni Idealizam«..el" Od ovoga.. bio je neresiv problem dokazivanje samostalnog bica prirode izvan one konstitucije koju vrsi ljudski. umetniekog. u kojoj Ijudska bica (po analogiji sa sopstvenom strukturom)ad svih njenih bezbrojnfh atributa . Uvod. ~llICl.tivnefizjj{~«. Werke (I-XIV. Jos jedno podseeanje na stare stoicke i ncvoplatonisticke vizije prirode naslo se u njegovom spisu »0 svetskoj dusi« (1798. U sarnom dejstvu gravitacione iovih drugih tipova sila bilo je za Schellinga neceg misterioznog. ali do znacajnijih rezultata ono je~·d'Ospelo-te:k'cScb:ellirrgo\1inck(jIiStitui:Sanjem-»sIre:. Idealni svijet umjetnosti i l'ealnisvijet objekata produkt su. ' . sto se . kao sastavni deo nemaCkog ideiliziiia:. ali preko kantovske obrade tih znaeenja. Sistem transcendentalnog Prevo V. u izvornim znaeenjima tih reei. 1856-1861).Spekulativna filozofijaprirode. pomoeu kojega se priroda najprije vraca potpuno u samu sehe. pokaZ'e ona istodobno svjesna i besvjesna djelatnost. idealizma.razaznaju same dva: prostiranje i misljenje.spojitiideJ"u·o prI': rocli kao sistemu umasa idej om 0 prirocli ikao »organskoj celini«. S. u kojem se postepeno otkriva stara ideja o vsamcstalnomv. a sama fizika kao primenjena metafizika t= logika). Takva je djelatnost samo esteticka djelatnost. onaga [e . elektricriih i ma9 gnetnih sila. Na taj naein. ono " ipak vizira totalitet jedne »zive prirode«. da sebi samoj postane objektom. No kod Schellinga je jos bilo snazno ukorenjeno ono fichteovsko viziranje uma kao »prakticnog«. a to ce reci »poetiekog«. prisutno vee kod Fichtea.zajedno sa pretpostavkom 0 umu kao besmrtnomelementll koji povezuje individualnu ljudsku dusu sa inteligibilnom i' nevidljivom »usijom«. . da se u subjektivnom.). Univerzalni Covek. 78 ····.je. g. Kantova pretpostavka osaznajnonedohvatljivoj »stvari po sebi« ne samo danije tajproblem resavala.Z1!a~ajn() ohrabrenjez?. sarno je jedan korak do Hegelovespekulativne filozofije pritode. delatnog.:ad. pa se svako umjetnieko djelo dade shvatiti samo kao produkt 'takve djelatnosti. Schelling. Schelling j e prak\leno anulirao Kantov »obrat«: vratio je gotovo svena staru poziziju. Schelling jepak verovao da [e nasaoresenje tog problema: »priroda treba da je vidljivi duh.bicu vprtroda izvan ljudskog uma."'i'iastojaIa jEi . dakle. Ovde dakle u apsolutnom identi . sa10 Schelling. Stoga je Fichte i odbacio tupretpostavkukao neupotrebljivu.moglo razjasniti pretpostavkom 0 prirocli kao 0 joS nesvesnom ali zivim i plodotvornim umom. duh nevidljiva priroda. u zacerku. »spoljasnja.:' gOY poduhvat.. Mada Schellingovo resenje nije jednostavno vraeanje Platona. time je jxmovc dosla do izrazaja Platonovakoncepcija a horatonu i noetonu. 56. u kojoj ce se priroda pokazati kao druga. ko-ja se ne da poistovetiti s mehanizmom tela u kretanju i s dinarn.To je nastojanje.1 79 .zaostravala.kako mu je izgledalo .u samoj svijesti. ali tako da to njeno svojstvo moze da dode do svog izrazaja sarno u Coveku: »Najvisi cilj.stavise . Priroda je ponovo ucinjena bozanskom.j_zmomatrak"~~je !repulzi. »Postulira se.« vidljiva strana Ideje. a time postaje oeigledno da [e priroda iskonski identicna s onim sto se u nama spoznaje kao inteligentno I svjesno. kako j e poeev od Schellinga imenovano Kantovo i Fichteovo stanoviste.umuz pomoe Ijudskeempirije. tetu duha (uma) u nama i prirode izvan nas mora se resiti problem kako je moguea neka priroda izvan • nas. postize priroda tek najvisom i posljednjom refleksijom koja nije nlsta drugo nego eovjek ili opcenitije ono sto mi nazivarno umom. sada je otkriven kao najvisi cilj i najvis! proizvod prirode. dakle. Scbellin. II. § 1. doslo j e preko Goetheove recepcij e i poetske interpretacije Spinozinog »dogmatiekog« (kako ga je Fichte okarakterisao) sistema prlrode kao apsolutne (bozanske) supstancije. koji je u 'Kantovo] perspektivi postao »zakonodavac prirode«. jedne te iste djelatnosti. Sonnenfeld.

. itd. usvojoj osnovi. a u orgariskom svetu. medutim.sto se tiee matematickih i eksperimentalnih prirodnihnauka . Hegel. a sasvijescuestetieki'svijet.cotkrivaisistem=u-evojo]celinl. svodio na gledanje. u.stvorena i osnova za to da se u filozofiji prirode vidi jedno a u prirodnim. izgradujuCi jednu koncepciju empirijske nauke u kojojnije vise bilo mesta za shsiatanje ni njenih sopstvenih prikrivenih neempirijskih pretpostavki. u konstltuciji Schellingove i Hegelove spekulativne filozofije prirode. reprodukcijomiprokreacijom. Zusatzuz § 246.·o'--'... teofilozofima empiriearima koji vredno sakupljaju saznajne plodove mrvu po mrvu.12 Nezavisno od toga. ako se nemaju u vidusledeee dodatIl~p!_E!:t: postavke: (1) priroda koju mi viziramokao »realni svet objekata«. ili puke einjenice da SchelIing i Hegel nisu bili dovoljno upueeni u tajnu rnatematike. na sve one sto inaee rade zivotinje. Sveobuhvatno razjasnjavajuee pretenzije spekulativne filozofije prirode bile su u potonjoj ekspanziji pozitivizma u celini osporene. kojese . § 3. Ova dominacija je inace pretila da unisti sve saznajne pretenzije filozofije. koje bi prema tome i same bile neka vrsta fizicara. dok je iskonski. naukarna nesto drugo. u strogom smislu tog naziva.-". D.«l1. mogu samo nazirati unjihovoj neekspliciranoj pozadini. 80 6 FUozoflja prirode 81 . Pokazaee se da to nije bila posledica ne~akveslucajne omaske.'---te-sko~moze·-biti JJ::lQg1. nego »iskonskii besvesni um«. ima dalekosezne pretenzije. Rasvetljavanje prirode stvari deo po deo i korakpo korak mnogim~j~ izgledalo pouzda11 nijim i plodonos_nijimod spekulativnog uvida u celinn. Hegel je. Spekulativni urn je. autoregulacije. (2) priroda je u ~yojoj osnovi nesto zivo. koji iz samih sebe u jednom potezu izvode celu mrezu. dovedena [e.sasvim neosnovane pretenzije spekulativne filozofije prirode. na primer.u vitalnim silama koje upravljaju raseenjem.zivota. karakteristicno je da je odnos fizike i metafizike. prema tome. tek u ljudskoj svesti on samog sebe rasvetljava. ..kako je procenjeno. Ocigledno 'je daspekulativna filozofija prirode. Isto. procesima metabolizma i. ili ignorisane i odbaeene.-Ljudska priroda "'"'-shvacenakao stvaralaeka . besvesni um -onohelenski vizirano »prapoceloevosnova sis~ema sveta. Posao fizicara bi se u tom slucaju. .godine. slusanje. gravitacionim. mirisa~je.___:n:aravnn-. dakle.lc_~.. magnetnim i elektrienim 'silama. imao barem toliko moei shvatanja da je umeo da predvidi naivnost i nezasnovanost jedne takve koncepcije nauke. 1t Upor. u direktnu inteligibilnu simetriju sa prirodom koju ljudi predoeuju kao »re-alnf-svet--'-(jbj-ekata«:-"To. I:ratko .svim nesvesnim prncesima. konaeno je dosla do svog punog izrazaja u vremenu dominacije pozitivizma. vee govorio 0 tome da bi se empirijska nauka.... koji ima moe kvalitativnog i kvantitativnog svrhovitousmerenog preobraZavanja i organizovanja. Ustvari.stajanje obiju (svjesne i besvjesne) bez svijesti daje zbiljski.. uz pomoe njoj odgovarajuce metaflzike (kao kod Hegela) iIi bez nje (kao uglavnom kod Schellinga)..cija jeegzistenci~a telos(svrha) ~ vrhunac uma. morala redukovati na percepcije.iprirodni. mplekula:.tela injihovog lokalnog kretanja). Time [e. Baconova metafora 0 spekulativnim filozofima kao paueima. Filozojija prirode sa dodacima (Zusafze) u Micheletovom izdanju iz 1847. bio uspostavljen uglavnom bez znaeajnog obzira prema matematici. sama ekspanzija pozitivizma bila je neka vrsta reakcije na . prl cemu se one sto je ZlVO u neorganskom realnom svetu objekata otkriva u inercijalnim. nije svet stvari (korpuskula. (3)teks~ u ljudskoj svesti. ujedno..-~-~-.

III deo

FIZIKA I MATEMATIKA

1. Preliminarna

razmatranja

Nekoliko cinjenica istorijskog reda moglo biza razmatranje ovoga odnosa biti indikativno. No pre ukazivanja na te cinjenice valja napomenuti da za razmatranje i ovog odnosa ovde ostaje Ista ravan kao i u prethodnim poglavljima. To je ravan istorijski izvornog postavljanja metafizike, fizike i matematike kao tri temeljne teorijske discipline, koje su primarno uzimane kaofilozofske discipline, sve dok nisu postojali motivi za razdvajanje filozofije i nauka. Ovo razdvajanje, naravno, ne treba po smislu izjednacavati sa razlikovanjein, jer u sastavu ljudskog znanja ima dosta toga sto po svome sustastvu ne pripada temeljnom misljenju i utemeljujuclm principima. Shvatanje prirode kao neceg zivog, rastueeg, delatnog i stvarajuceg, UZ to JOBi dinamicnog, kao po nekom pravilu, ima za posledicu potiskivanje matematike u drugi plan. Monada (ono Jedno) mora da se razdvoji na suprotnosti, izmedu kojih se vodi borba uz prolczna relativno stabilna stanja ravnoteze, da bi priroda na taj naein bivstvovala kao nesto zivo.U tome se najkraee, sobzirom na ovde razmatram problem, rezimira stanovlste starih [onskih fizicara. Njihova fizika sasvim sigurno nije hila rnatematiCka. Kad 8U pitagorejci otkrili brojeve kao figure i shemate, oni 8U istovremeno otkrili moguenost da se 0 prirodi stvari vise ne govori kao 0 »vecno Zivom« toku, koji se u Heraklitovoj misaonoj obradl pokazivao u mnogobrojnim paradoksima. Nastajanje je moglo da se protumaei kao »sastavljanje« (kao zbir ielemenata), propadanje opetkeo »rastavIjanje« (razhijanje do tada postojeeeg organizova85

nog slrupa), rastenje kao dodavanje, smanjivanje kao oduzimanje, produkcijakao umnozavanje I delenje, a reprodukcija kao ponovno sastavljanje istih delova. Pitagorejska, Leukipova i Demokritova fizika (ukoliko se 0 fizici tu uopste moze govoriti) bila je vee lLiz;ye_~v.Qj.J]:lg:ti }.n§.t~matt~.~_g.~ e, ,Emp_egQk1J~Lt,AnaJq;_a::, gora gradili su svoju viziju prirode stvari na svojevrsnom sinkretizmu c-hilezoisticke« i .one -rudimenbrojni kasniji pokusaji, ali I pored toga se daju dosta [asno razaznati dveosnovne tendencije u evropskoj filozofiji prirode, Ujednoj od tih domiirlraju obelezja kvalitativne, u drugoj obelezja kvantitathine (matematicke) fizike, Aristotelova fizika [e prvi kompletno izvedeni oblik kvalitativne fizike. U njoJnema nikakvih teskih prelaza. iz~edu organskog-smrtnog i organskog-besmrtnog prirodnog sveta, jer se i jedan i drugi zasnivaju na organizmieko] koncepciji u kojoj se um, u_~r:;l.jnj()j~iniji,pokazuj_e kao poslediijlfzvor f. utoka (svrlia)celo;upne ... ptl~ rodne energije. Taj obrazac na svo] naein ispunjava[u Schellingova i Hegelova spekulativna filozofija prirode. S druge strane, galilejevsko-newtonovsko-descartesovska fi1ozofija prirode uspostavlja manje-vise kompletan obrazac matematiekefizike. Izvoroveje u pitagoreiskim, atiticko-atomistickim i Platonovim rudimentima matematieke fizike. Pojrnovi tela, poretka, reda, polozaja, Iokalnog kretanja, brzine, ubr- . zanja, merenja, konstanti, funkcijskih zakona, analize i sinteze kao Identienih transformacija u ko[Ima se sustinski nista novo ne dodaje niti se sto od datoga gubi ~ sve to dolazi iz matematike. Jedino pojam sile .ima svoje poreklo u organizmieko] koncepciji prirode, . . Matematieka fizlka, razumljivo, ide zajedno sa pogledom naprirodni svet kao na dzinovski mehanizam, koji radi troseci· nepovratno svoju energiju, povecavajucientropiju,sti)sa svojestrane povlaCi za sobom Ideju 0 nepovratnom vremenskom tom,

tarno matematicke flzike. . Tih stnkretiatdckih obelez]a .nisuIiseni ni mnogo-

Organizmieka fizika, naprotiv, na ovaj ill onaj naein uvodi .neki izvor kru.znog kretanja energije, sto za sobom povlaci ideju 0 ciklicnom poveeavanju i smanjivanju entropije, te ideju 0 ciklicnom toku vremena. Shodno svemu tome, matematiCka fizika se holje·slaze s metafizikom veeno datih i »nepokretnih« formi, a organizmieka fizika s metafizikom veenD dela tnih i stvaralaekih neiscrpnih lzvora energije. Naravno, Istorijsko-einjenieki oblici ovih filozofija retko kad u potpunosti odgovaraju ovim idealno-tipskim modelima, ponajvise zbog toga sto se elementi jednog stanovista lako preuzimaju u onom drugom, ukoliko takvo preuzimanje obecava resenje neke teorijske teskoce, koja to stanoviste U odredenoj meri Cini problematlenim.

2. Izvorni obrazac kvalitativne fizike
Po jednoj Aristotelovoj pretpostavci, prirodu (physis) treba razumeti dvojako - kao formu (eidos) i kao materiju (hylej.! Otuda i fizika mora ujedno rasvetljavati i formalni i materijalni aspekt prirode. Formalnu stranu prirode sacinjavaju Iogieke, odnosno metafizicke forme (kategorije, rodovi, vrste -. usija u formi opsteg i nuznog: jedinke - u formi istovremeno ali ne u istom smislu nuznog i kontingentnog); materijalnu stranu prirode prvenstveno sacinjavaju takozvani elementi, tj. zemlja, voda, vazduh i vatra. Eter je pak nesto 5to ujedno sadrzi odredena fonnalna i odredena materijalna obelezja, fonnalna utoliko sto je »apsolutno lak« i sam po sebi nepokretan, a materijalna utolikosto se pokazuje kao sadrzaj nebeskih tela i nebeskog prostora. Iz toga je, u modernim vremenima, proizislo razlikovanje nebeske mehanike od hemije i fiziologije . Nebeskoj mehanici, te iz ove izvedenoj mehanici uopste, pripadalo je Istrazivanje fonni (»zakona«) kretanje tela u prostoru i vremenu; hemiji i fiziolo!

Aristotel, Phys .. B. 194a 12.

86

87

pa. Shodno tome. Drugim reelma. kako su po prilict pretpostavljali stari hilezoisti.uzetim po sebi . jesu istisamo kadaje ree 0 jednoj bioloskoj vrsti..~Ako. medutim. Vazno je pitanje zasto. transformacija tih spojevajednih udruge. stanje u kojem se trenutno naIazi. Prirodni jezik je drugi naziv za one sto su stari oznacavali kao logos. najzad i moguea transformacija elemenata jednih u druge. kao Lslozenih spojeva elemenata. kaoformikoje treba da ukafuna. kvalitet (kakvoea) ne eini Aristotelovu fiziku rnanje kvalitativnom fizikom.rodova i vrst~Jt. Zbog toga je on Anaksagoriha »semena« svih stvari i nazvao »homotomerejama«. drugim [edinaenim bieima).t-odnosno »elemenata« iz. i svega drugog sto se kao jedinaena stvar moze opaziti). pokretacu. kvalitativna fizika se iskazuje u prirodnom jeziku. otporom koji odaje postojanje takve nevidljive stvari kao sto je vazduh. saeinjavajuei ujedno poredak toga sveta u njegovoj izdiferenciranosti i hijerarhijskoj strukturi. zapszanjemstabilnosti .nije mogia pripisati moe kretanja i moe reprodukcije. bilajeufome s10 se ma"tematlekimformama.iJe verovao da se ziva prlroda moze identifikovati S materijom. su ih zbog toga platonieari i »odvajali« od »sadrsaia«..mada su se i te forme mogle lako Idasifikovati po njihovim speciticntm obelezjima. materije. sacinjava skup prirodnih stvari (jedinacnih biljaka.nego kao pokretaeu koji daje zivot svetskom organizmu. Ta i takva logika bila je u moderno doba progIasena za jednu od gIavnih smetnji na putu tragan:ja 88 89 . ali ne kao pokretacu koji stavlja u pokret svetski mehanizam. zivotinja.kojih su tela sastavljena.. logosa. tj . kao stvarima koje se mogu videti. kao i svrhovito razvijanje (enteleheju) zivih jedinki u toj strukturi.ao. vreme trajanja. . a ne 0 upotrebi apstraktnih (s-odvojenihe} matematiekih struktura I shemata za pojmovno prozimanje sistema prirodnih stvari.matematieke forme. prema tome.. naime. Kao jedinacno bice. konaeno 0 definiciji prirode prema spoljasnjim opazljivim karaktgristikama prirodnihstvari.energetskl-urtl1-koji. No za nas ovde nema bitnog znaeaja pitanje kako je Aristotel dosaodo svojih ideja.(apstraktni) brojevi i takode apstraktne geometrijske figure. I sarna usija. prvenstveno bioloskih formi. forme okojima je on govorio nisu uzete kao . reka. te na druge nacine eulima registrovati. lako sacinjava samo [ednu od deset kategorija. matematieke forme nisu izgledale kao zive.. tj. n). trebalo bi daleko boljeda predstavljaju prirodu stvari nego sto to cine od cuinih stvari »odvojeni.. od materije uopste. na primer. poloza] (u odnosu prema okolini. Otuda ona i nosi ime . Aristotelova logika je prolzisla iz sistematske obrade strukture prirodnog jezika. planina. Usija je. je -iz -sebe neprekidnoemitovao Zivotnu energijuvtdljivom-pri- rodnom svetu. konaeno i svoju relativnu meru (1rpo. Individualizevane.:samo:. . »Isti delici«. kvalitet (kakvoeu). a ne u vestaekom [eziku simbolickih formi.logika. Jer. usija ima kvantitet (velieinu). po svome sustastvu.giji pripadaloje istraZivanje materijalne (sadrsinske} strane+tela. . l). urn (misljenje) i shvatljivo je jedino umom i misljenjemyali ana se predstavlja (predoeava) u konkretnim formama. mada je z:a _te>:J::>ilQ_Q. dodirivati. dejstvo na okolinu ili trpljenje dejstva okoline i drugih bica. semens 'kojima se razlieite vrste reprodukuju u njimaipripadajueim jedinkama moraju biti razliCita._ve"". . u svojim konkretnim i [edinaenim formama.:za--poreklor-onda-j e. 0 podeli svih prirodnih stvari na rodove i vrste.oyoljno _ p()dsticaja i od strane pitagorejacaiodstranePlatona? Najveea teskoca s kojom se suocavala koncepcija matematiekih fermi. Tom zapazanjunljepromaklo da se iz semena posebnih vrstaradaj u j edinke odgovarajucih vrsta.~-~. . rovatno da je Aristotel do svoje formalne logike i fiietafiziked()sao))iildukcijom«. Taj i takav pokretae bio--"je-Veeiib"-Oeratiii. Raznovrsni i raznorodni kvali teti. Aristotel. Zbog toga mu jebilapotrebna metafizieka pretpostavka 0 prvom. ree je u stvari 0 deskripciji prirodnog sveta.-bismo~pitali.prirodu stvari. posebno odzive. mesto prebivanja.

Phys.. Metaph. matematika jeste i rnoze da bude [edna od tri»teorijske filozofije«.) nije isto sto i zakrivljenost organskih stvari . Stoga ee cak i u onim naukama koje su kombinacija fizike i matematike."s:lv-arLLdeskripcija-. harmonika i astronomija. Ako je tako. u oba slucaja da mora postojati nek. a ne sarno konkretno . iIi na ibica koja imaju -odredujuCiatribut:prirodna bica . Drugo.tupast nos. B. 91 . mnogo teze nego sto na prvi pogled moze izgledati. ali koje su ipak blize fizici nego matematici kao sto SU. Pretpostavljalo se..dnih. pa i zakrivljenost (geometrijska. pa i bez promena u smislu lokalnog kretanja.kao kvaliteti (atributi) nebeskih i zemaljskih stvari? Jer.rastenje. nepromenljiva u onom smislu u kojem su prirodna biea promenljiva. P. nego kao fizika. nego kao zasebno postojeee forme (usije) koje se tek posredno. matematicka bica) interpretirani sa kao vrhunske lnteligibilne forme Ideje.'' Kako onda biv .a iiomo:r:!. U one] verziji teorije Ideja._90 Prihvatajuei matematlku kao teorijsku filozofiju..za novim metodama u istrazivahju prirode stvari. Ova pretpostavka sernoze odnositi na hice kaobice.rasvetljava[u se u fizici. jer tela se kreeu a ne linije. ako ona ne postoje »odvojerio«. upueivale na slieno dvojstvo. starenje. . B. Iz toga je relativno ·lako mogao da bude nacinjen prelaz na interpretaclju rnatematickih formi ujedno i kao skrivenih formi prirode stvari i kao sredstava (onega sto posreduje) u istrazivanju prirode stvari. Aristotel. kost. i tada imamo posla s »prvom filozofijcm« iii metafizikom.:. matematicka bica u matematici. Ona doista. dok optika posmatra matematieke linije. razlicitih od prirodnih (prolaznih i promenljivih) stvari. shemata) sacinjavale su posebnuvrstu biea. Sve sto se od takve logike moglo ocekivati. stvuju matematieka bica? »Neparno. linija i (geometrijska) figura.posebno u Platonovoj interpretaciji -'-.prirod~ nog sveta Izvedena u obienom..). matematieks forme (brojevi. za Aristotela i uopste. ali meso. Za njega. trulenje i s1. mada matematieka forme . B. mogu upotrebiti za konstituciju fizike. 194a 3. kao forme prirodnog [ezika. prirodnom j eziku.ij~~Jstema znanjaLsistema postojeeeg. knjiga knjige Metaflzlke). parno. ali ne kao matematika. njihov odnos prema geometriji biti obrnut: geometrija posmatra fizicke linije. to je da su ana »nepokretna«. to j!Lklasi:fi!kacija __ priI:o. shvatane i kao forme jezika i kao forme prirode stvari. »Kategorije« su. na primer. kaosto smo videli. Aristotel je uporno nastojao dadokaze neodrzivost jedne takve interpretaclje. U Platonovoj izricito] interpretaciji matematike. P. onda sa matematieka bica naneki nacin rnoralapcstojatt. jer »teorijska filozofija« se he dazamisliti niznanstveno konstituisati bez pretpostavke 0 bieu. Da je Aristotel pri2 Upor. krivo. tj. na primer. geometrljske figure. prim. oko jiega je ispoljavao stalno dvoumljen]e.inije pIlUzalanikakva pogodnaeredstva za manipulaciju i eksperimentaciju prirodnim stvarima. :I MiN (poslednje dve Arist. Aristotel je morao nekako da odgovori na pitanje na koji naein bivstvuju matematieka biea.e" Sve sto je Aristotel imao odredeno i odlucno da kaZe 0 matematiekim bieima. Aristotel je u osnovi prihvatio takvu interpretaciju matematike. dakle. covek. zik. bilo je pitanje kaka ta biea mogu postojati »odvojeno« (apstraktno). pravo. »brojevi« (tj. Ovo je pitanje. ali ne kao fizi:ka. jer se i za ove drzalo da moraju biti prolazne i promenljive.onda matematika ne bi mogla biti »teorijska filozofija«. tek posredovanjem izmedu vrhunskih inteligibilnih formi (ideja) i eulnih formi (slika). ne mogu postojati na taj nacin. koja je u Akademiji dominiralane dugo posle Platonove smrti a mozda i u poznim godinama Platonovog zivota. nairne.. tj.nisu bile ishvatane kao neposredno-prirodne forme. potom. Hi za nastojanja da se ovlada prirodnimsilarna. ali isto tako razlieitrh i od vestackih stvari. po sebi {posebnol. postojace bez kretanja (tj. »kategorije«. No jezik greke matematike jos nije bio vestacki"je. optika. bez promena kao sto su . Ovo vee i zbog toga sfo su i .

i posto se culima opazljiv! krug i njegova tangenta ne dodiruju u jednoj taeki.t 9.Lastronomlja. kao apsolutni prvi pokretae. razvijanje semena. govorio je Aristotel..• kom nadzivela u novovekovnoj biologiji. ali sarno utoliko ukoliko je ova biologija ostajala deskriptivnom i vezanom za idejuzivota kao nesvodivu na ideju mehanizma.." Za sluca] da su matematieka biea shvacena sarno kao forme Ijudskoga razuma. No iz ove je mogaoproIziei jedan drugi paradoks: eulima se generalno pripisuje s:klonost ka iluzornom predstavljanju stvari. 92 93 . dopustaju trans-formacije koje nisu identicne trans-formacijama matematiekih stvari.vele _. matematieka astronomijane uzima u obzir ) culne velicine. 6 Isto. dakle. 997b 15. potom.fizika i matematika. jedno drugo Bunce I jedan drugi Mesee. j No na samom podrueju helenske prirodne nauke postojale su vee oformljene neprijateljske snage u Iiku optike I astronomije koje Aristotelova kvalitativna fizikanikada nije uspela da savlada. Iako uklopljene u nepromenljiva rodove i vrste.. ali ono je bilo u lepom skladu s polaznim principimakvalitativne fizike.. vrstama i [edinaenim prirodnim formama. noesis noeseos' (yO!)(Hsvu~dews ). Ni Darwinova teorija 0 postanku vrsta. Te su pret. nego onako kako je 0 tome govorio Protagora u svom pobijanju geometara. .. napustene tek u savremeno] molekularnoj biologiji. »Ako je moguce tako nesto kao matematieka astronomija. dostizanje oblika potpuno razvijenog biea. . onda cepostojati jedno drugo nebo razlicito od ovog culnog neba. postavke. bila hi dovoljna samo [edna: matematieka fizika. 4 Arist. on jebio savim blizu tome da matematieka bica-shvatf kao blea 'llmai kao-for:. i sva ee se nebeska tela na taj naein udvostrucrvatl. ali kako poverovati u takve sanjarije?« Nadalje. te da u mogueem izboru. raseenje. B.5 Aristotel [e. Bitna razlika bi onda bila u tome. fr. opadanj e. Neidentiene transformacije [edinaenih prirodnihstvari opet bivaju ukonstantnim formama kao sto surzacece iz semena. ucelini i u pojedinostima. . rodenoj iz du'ha mikrofizike. a opet s druge strane od njih se ocekuje potvrda istinitosti matematiekih konstrukcija . . U ovom detalju nj egovo opredelj enj e moze izgledati sasvim naivno. jer . smrt. posto nam eula ne daju ni pravu liniju ni krug saglasno definiciji. trulenje. sto jedinaene prirodne stvarl.ni culima opazljive linije nisu one iste 0 kojima geometar govori. ni moderna genetikanisu unistile sve pretpo'stavke Aristotelove kvalitativne fizike. u koju bi se uklapale-optika. izmedu neba i nebeskih tela matematieke astronomije i onog neba i nebeskih tela sto se ogledaju u nasim oeima. 1074b 34. 998a 1 passim. niti geometrijske tacke imaju istu prirodu kao zvezde«.numinis divini.harmontka. Po svemu sudeci. imali bismo Kantovu Interpretaciju matematike.me uma.. onda je to za Aristotela moglo znaCiti da su ona he samo forme umnog dela Ijudske duse nego i forme iskonskog uma koji bivstvuje kao misao misljenja. .ukoliko se ove odnose na ptirodu stvari. pa ni kretanja ni spiralne orbite nisu takvi kako ih opisuje matematieka astronomija. i to kao posebnefornie ravnopravno posto[eee sa rodovima. poverenje pokloni oeima. inebeskih i zemaljskih-onda mozda ne bi bilepotrebne dve posebne »teorijske filozofije« . ni ovo nebo ko[e vidimo iznad nas. starenj e. Metaph ... i kvalitativna fizika morala je biti okarakterisana kao naivna iz perspektive matematieklh principa prirodne filozofije.hvatio pretpostavku 0 matematiekim bieima kao formamaprirodnib stvari. Aristotelova kvalitativna fizika je svoju gotovo potpunu negaciju novovekovnom mehanistickom fizl. 2. Sledstveno. Aka su matematieka biea formeuma.. bio spreman da sopstvenim culima veruje vise nego matematlekoj astronomiji.

heliocentriCki sistern. procitailih..napadnu.'. te iz mo~ guenostida se svako tvrdenje utom [eziku prihvati ili na osnovi »neposredne ociglednosti« Hi na osno94 vi »ociglednosti« dokaza. ali i om koji su verovali Aristotelu morali SU seprotiviti matematieki zasnovanom tvrdenju da se Zemlja u stvari kreee.... To se moze videti iz Galilejevih poredenja univerzuma s »velikomknjigom.··-. U punoj saglasnosti s tak:vim stanovistem stoji i nova Descartesova definicija tela.. Ljudi ga ni danas. -.~ ... mesta ~<?ga. u likovima (oblicima) trouglova._. kao kod Aristotela.. Leibniz je bio [edan od retkih mislilaca prvoga ranga koji je jos istrajao na pokusajuda se . . S druge strane.kojima je vee od poeetka bilo namenjeno da pokazuju skrivenu prirodu stvari. Pojam maternatlcke flzlke " . sud iriloj"p·okUdEd.. .__ ia$:p_ .. jer to kretanje nije moglo biti neposredno opazeno. maze rasvetliti sarno matematiekim sredstvima. krugova i drugih geometrijskih figura.eula. posle nekoliko na njihoy nacin. ali na~~rot A!:!stgi~l.". nego u jeziku matematike. pretpostavke .. mora postojati samo jedno Sunce.3. ·. sidnu i dubinu...Imamo »dve ideje 0 suncu«. koji se uglavnom nisu izvodili po pravilima aristotelovsldhsilogizama. U toj definiciji." " . Predmet astronomije. Descartesov pravougli koordinatni sistem. i koji.. . Karakteri u toj »knjizi«. izreknu svoj . Sledstveno... a s druge stranekao imanentnu stru95 . Kao i Aristotel.. od njih je istinita samo ona koju dobijamood matematieke astronomije. dati su. po poreklu Platonove.~. eulno opazljiva materija svedena je na svoju fundamentalnu geometrijsku formu.-.. povrsima (kvadratima) I volumenima (kubovima). mogao je biti shvaeen kao sustinski nevidljiv samo uz pretpostavku da matematieko rasudivanje jedino mose da otkrije njegovu cultma skrivenu i nedostupnu strukturu. U tome je do svojevrsnog izrabja doslo ana sto je Platon govorio 0 Iinijama. vise vekova posle Kopernikovog otkriea. ne opazaju neposredno. te od autoriteta hriscanskih dogmatskihspisa. ja se na njih neeu obzirati i gledaeu na njihove pretenzije s prezrenjem koje zasluzuju._.. mada su sa ovima bili u saglasnosti preko principa aristotelovske logike.·. kako je to bilo pretpostavljeno u osvitu novovekovnog razdoblja.·.-.~ .h on jg~govorio da. one sto cula viziraju odnosi se samo na spoljasnji povrsinski izgled. .. On je geometriju s jedne strane interpretirao kao idealni sistem formi cija seegzistencija zasniva jedino naneprotivrecnostl stavova toga sistema.. U obienom prirodnom jezilrn.lUi .. a ne i na samu prirodu stvari koja se.. kao prirodne nauke.o. ali ga naosnovu novoprihvaeenog autoriteta nauke primajukao ne-' 5to sasvim nesumnjivo. Bez te. Iogiekl gledajuei.. koje je neposredno protivrecilo svedocanstvu. koja je otvorenasamo znalcima matematike. bili su tehnicki savrseni produzeci tih izvornih zamisli.~. koji je vise verovao svojim eulima i biblijskim doslovno shvacenim tvrdenjima 0 Zemlji i Suncu .Kopernik se ne bi usudio da konstruise svoj ...Aristotelova koncepcija matematike nekako dovede u sklad s modernim koncepcijama matematieke astronomije i mehanike. I stare Arhimedove ideje lako su nasleodgovarajuee mesto u toj novoj koncepciji matematicke fizike.. na formu prostiranja u tri dimenzijeduzinu..« Jedan od takvih »prostaka« svakako je bio i Luther.Predgovoru za dele De -revolUtionibus orbium 'coelestium pisao: »Ako mozda bude nekih prostaka. a isto tako i onome 5to je dolazilo od autoriteta aristotelovske fizike. napisanom matematickim jezikom«..samo na naein' koji vise nije odgovarao njihovom izvornom kontekstu. '. nego matematiekoj astronomiji... Ta je logika ostajala u vaznosti utoliko sto su njeni principi postovani.. nitf bi s cVrstom uverenoseu mogao da zastupa jedno teorijsko stanoviSte. . prema GalHeju. iako .·..·." ..~p~sa...~. Descartes je bio ubeden da. . njegova analitieka geometrija. Taj novi autoritet je prvenstveno proizlazio iz [asnosti i preciznosti matelnatiCkog [ezika. .. 100ji nista ne razumeju u matematici. priroda stvari ne iskazuje se vise. Stoga je Kopernik u .

privremene. Aristotel je. Ie: zao je u njegovom uverenju da matemahcke stvan nisu i ne mogu bili zive stvari prirode. zajedno sa onom »nep0kre!-: noseu« (nepromenljivoseu) okojoj je govorio Aristotel. Monadologija. »Nuzne istine.. mirisu. imao ispravan uvid u ontieki status »matemahckih stvari«. koje su veene. svet stvari koje se dodiruju. medutim.. odnosno organi." Fizieki svet. poeetak oglede •.." '"•• " '. zadovoljstvu.«? avo je tvrdenje dato u kontekstu raspravljanja gIavne Lockeove pretpostavke da u ljudskom razumu nema niceg osimonog sto j eprethodno proslo kroz eula.". trazlO oslonac za uvid u vecne istinemetafizike.nuzne i vecne.prirodnih stvari ne mogu biti dovedena u harmoniju sasnepokretnim« bieima matematike i strukturama geometrije." '. Strege uzevsi. nemaju opstost I nuznost. odnose se uvek na neko trenutno stanje stvari Ili na nesto pojedlnaeno. proizvod koji bi se mogao razumeti samo . kao sto je mislio Aristotel. kusaju..shodno podsticajiilia kojisu dolazili od Platona j Aristbtel~r-='"verovan u biea matematike koja. Preface. Shodno tome.or·uda za . Leibnizovog Predgovora . svojevrsne po tome sto su opste. S Nouveaux esscts sur t'entendement humain. 1na jedan i nadrugi naCin. 7 Leibntz. Nove Upor. koje su . iako nemaju isti modus bivstvovanja kao empirijske stvari.logickih svetova. pretpostavio da suprotnost organskih i ne~rga~skih biea ne mora biti tako radikalna. moraju imati principe eije dokazivanje ne zavisi ad primera. dogadaja i dozivljaja. . impresija. svet stvari koje pruzaju otpor nasem fizickomnaporu kad ih guramo. sto je Leihniza i navelo na zakljucak dau Lockeovom empiristickom stanovistu ima jedna linija koja vodi Aristotelu. istine razuma ili uma. i koje ostaju na svom mestu sve dok ih napor kakve fizieke sile iIi sudar sa drugim takvim stvarima ne pokrene. vucemo.~~og. § 33. Leibniz je.prirQi de stvari. kao i Platen. I Aristotelove»prirodne stvari«. narocito u aritmetici i geometriji. UZ to [os. jer u sebi sadrze opstost i nuznost. Leibniz je . prema Leibnizovoj pro~:~. ali on je krenuo sasvim pogresnim pravcem v:: rujuei da »kretanja. imaju opstost inuznost i odnose se na samu prirodu stvari. Suprotnost organskog i neorganskogmisljenja jew kaosuprotnost bioloskih i matematiekih biea. Tom istom suprotnoseu suonda obu96 ~~w:e~ 1" .straZivanje. uklopljene su u tokove promena. mogli su se interpretirati kao privremene organizacije. pre svega u matematici i da je u matematici.'" hvacene i dye vrstei:stina koje je Leibniz razliko0 cinjenicama. U radostima. pa shodno tome ill od svedoeanstva cuIa. iako se bez cula nikada ne bismo usudili da na njih mislimo. pa bi time i suprotnost organskog i neorganskog i daIje postojaIa'.'. bio hi svet eulnih utisaka.'ali samokaosuprotnostprivremen:e i vecne organizacije.'. Osnov za takvu pretpostavku mogao je biti potrazen u pojmu »organizacijeersvesto postoji na nacin organizacije moglo bi prema tome • nositl neku oslabljenu odliku zivoga. Naprotiv..'< . podizemo i s1.kao"1ednaposebna-¥l'sta·."'rnatematlCklslstem nije u toj interpretaciji bio puka vestacka tvorevina tehniekl izum Ili ci8t proizvod Ijudske invencij~. . ta je pretpostavka vodila kvalitativnoj fizici. koji je Aztstotela naveo na taj pogresni ~:avac. takav culnl svet izvan nas i u nama: sacinjava dovoljno prostrano podrueje u kojetnse odvija zivot u svoj raznovrsnosti n:jegovih spoljasnjih odnosa: u bogatstvu vrsta. Olavni ra. prema dosledno izvedenom empirizmu. bolovima i mukama koji vao: istine e Leibniz.kturu stvorenog sveta i svih . takve kakve ih nalazllno u cistoj matematici." Nema sumnje da je L-elbniz ovu drugu vrstu istina nalazio. jer se i one mogu interpretirati kao svojevrsne »organizacije«. zmi sa individualnim karakteristikama. slika. za njegove 7 Filozofija prirode 97 . moraju imat~ neko j08 eVrSce utemeIjeno postojanje. takvu odliku Mogle su imati i matematieke strukture.

ali evrstim i nesavladivim granicama moguceg i . i kakose ipak u materiji sve dogada mehanicki. On postoji »apstraktno«.neprostorne. kao i u velleanstvenom Bayleovom Recniku. sta [e Aristotel hteo reci sa svojom entelehejom. U t9ffi . upotrebom prirodnog jezika. u rastegljivim.«9 Vidimo dakle da je za Leibnizovu sintezu matematieka i organske fizike bila potrebna pretpostavka 0 »jedinicama supstancije« io hijerarhijskom poretku tih jedinica po stepenima njihove svesnosti.t njenim proizvodirna. Kako onda usaglasiti taj svet bez zivota sa svetom organskih bica. kako izvestizivot izshernatizmai mehanizma ustanovljenog matematickom fizikom?' To je bilo i Leibnizovo pitanjerU spisu. odvojeno ad eulnog sveta i sa ovim saobraea same preko svojih simbola. Clanak. Svet svakodnevnogvzlvota. on je na sledeei naein rezimirao podsticaje i rezultate do kojih je dosao: . i u njihovoj preetabliranoj harmoniji sa prvobitnom Supstancijom.po dodatnoj pretpostavcl .izviru iz culnosti i samo izeulnosti. 98 99 . i kako one ipak imaju duse i osecanja prema mnenju obienih Ijudi. Na taj naein.ke. sholastike sa modernima. Sada vidim sta je Platon podrazumevao.. sta je obecanje koje je sam Demokrit davao 0 jednom drugom zivotu. kao Cardan. odnosno osetljivosti. Campanella.ilustrativnog materijala.. Henry Morusom. a vise nego ikad • udaljio sam se od Gassendija. i datdedaljeodonogado cega se ranije dospelo. . »Ja nisam vise kartezijanac. Tim putern je Leibniz dosao do novog sistema prirode u kojem je.'·'rsvefrel1giJepociVaj-u. Rorariusa. Ili. . nje jedinstva duse i tela. Francois Mercure van Helmont (mada uz neshvatljive paradokse) sa njegovim prijateljem poe.ifcf:. Govoreci aristotelovskim [ezikom.c. kao sto stoji kod Plinija.kako treba s razumevanjem objasniti one koji su tvrdili da zivot i percepcija borave u svim stvarima. svet matematieke fizikenije svet materijenego sistem fermi.umetnosti . prema Leibnizovoj reei.ternaticke fi?:j.'cu1tmsti:-Svet matematike. u radu i njegovi:mproizvodima. Aristotela sa Descartesom. Ovaj slstem povezuje Platona sa Demokrltom. Ill skup takvih sistema. platonicarka. stvar za koju sam ranije bio lzgubio svaku nadu. kome sam uostalom priznao znanje i zasluge. i nas prijatelj poe. matematiCka fizika upotrebijava euia samo kao pomocnike Ili. i od tada [a verujem da vidim jedno novo lice unutrasnjosti stvari. upotrebom »sli]{a«.kaosto srno'videli.l>J!. Drzim da su Istinski principi stvari u jedinicama supstancije koje ova] sistem uvodi. Leipziga i Holandije. ave jedinice su analogijom uporedene s matematiekim pojmom taeaka. kao posrednike koji ohrabruju misljenje u njegovom stremljenju ka »nuznim Istinama-eiste matematike«. 1'0gledu znaeajno razlikuje od jiulnog sveta. U vizueIaciji i eksperimentaciji svog £iziekog sveta.. drugim reeima. sYe! IPJ1. Bio sam veoma impresioniran jednim no vim sistemom.a buduei .najzad. kako su zivotinje doista automati prerna Descartesu. jerse tek tako mo~~ reei da je svuda i uvek ista stvar. ove jedinice ili »monade« mogle su bitl shvaeene kao »istinski atomi prirode«.sacinjavajuQsnovu za izgradnju jednog shematienog i mehanickog sveta.. U tome nalazim iznenadujueu jednostavnost i uniformnost. do'brim' oelom. sve do toga kako 5U skeptici imali pravo deklarisuei se protiv eule. eim se da on uzima od svih one najb61je. kako je izgledalo. No te istine. kad je materiju uzimao za nesavrseno i prolazno (vremenito) bice. poglavlje I. Nouveaux essais •. kojem je dao oblik dijaloga.nemoguceg. svet umetnosti. egzemplara i eksperimentacije. bilo moguce shvatiti kontinuirani prelaz od neorganskog i mehani&og na I Leibniz. a bolje nego ovi Madame kontesa ad Connawaya. Kako zakoni prirode (za koje se pre ovog sistema dobrim delorn nije znalo) imaju svoj izvor u principima superiornim nad materij om. teologiju i moral sa umom. ali sa razlicitim i medusobno bliskim stepenima savrsenosti. dz kojeg sam ponesto citao u saopstenjima nauenika iz Pariza. Ja sam u njemu nasao shvatljivo objaSnje.

Primedba 100 101 . razrede.snjavalaeke. B. zakona.. P. ne moze dovoljnosnazno izrazll o barbarstvu_ta: ve· pre stave 0Ja. n. trigonometrijom. te se time (priroda. prim.}> nelS. primenjuje kategoriju kompozicii£ (sastavljanja).renih na sliene ciljeve.. bio je-podsticaf-za_--rieKoliko. U tom pravcu su delali Ruder Boskovic sa svojom Teorijom prirodne filozojije. Pri tomnekako postaju bez vaznosti pitanja da Ii matematieki objekti jesu u samoj prirodi stvari. Ovo je u samo] osnovi omo . infinitezimalnim racunom. one svoj predmet drze podkontrolom i time otvaraju put za razvoj industrijske tehnike i za povratno delovanje toga razvoja na ekspanziju sistema maternaticke fizike. To jedomen prirodnog-teatracije se predstave odigravaju pred'nasim oeima.. te u domen slobodne i nauenim kanonima neobavezne spekulacije . Filozofija prlrode bez matetnatike Leibnizov pokusaj sinteze metafizike i matematikeu jednoj filozofiji prirode koja bi imala resenje za suprotnost organizma I mehanizma. po svemu sudeei. postavljajuci [edinice zivotnosti kao neprostorne ta_~ke ill dinamfckaatome. P2!lajvIse otvoreno 'su'Protstavlj~je ~Qnovoj teoriji 'Sv]'fIosti u kojoj se »$Vetlost sasta1rJj a cak iz sedam tctmnosti«.potisnut sa one strane nauke. N. ali za razliku od ove. pa I sam zivot je podvrgnut kvantifikaciji i razdeobi na jedinice uzdiZueeg ill opadajueeg stepena zivotnosti.l najloSiji oblik refleksij~. Od ovih se u bitnome razlikuje Hegelova filozo. ta.organsko i zivo. Platonski svet matematickih bica obogaeen je u novovekovnom razdoblju analitickom geometrijom.-pret . gueila-da-prirodan . I -Ruaer-Boskovi-c. B.nosilacazivota. bip uveren da je zasnivanJe lZ e na mat :c ncr 1 ' ..rodova. a u najnovije vreme i A.drugih·pokusaja usme. koji se medusobno privlace ili odbijaju -zavisno od rastojanja. negornora biti postavljen u redove.. Enciklopedija. na sadrZaj (materiju. § 246.. Ta je filozofija prirode »usmerena na spoznaju sila. raeunom verovatnoce. kaze tim He el.) koji takoder ne sme piti prost agregat. Glavnu strujunovovekovne filozofije prirode uopste je karakterisala tendencija redUkcije culima viziranog. Branislav Petronijevie sa svojom »diskretnom geometrijom«. koja nije bila izgradena na matematlekimprincipima. u domen svakodIievnog zivotaipoetske imaginacije. . doearanog i dozivljenog prirodnog sveta na poslednje [edinice. kao u nekom maternatickonfpostupkusa-linijama~razdeljena nabeskrajno mnogo neprostornih taeaka .«l1 Ona dalje " -." Hegel je. duha i materije.0es lZ' e da matematicka fizirka e_a i nije prava filozofija priro~~ Na takav njegov stay upueuje. One konstituisu sisteme kojisu sa one strane eulnog Izgleda stvari. Isto. » _ k se. koje su se mogle izraziti funkcijskim zakonima. ill su oni pak same najpogodnija vestaeld stvorena oruda za korisnu i svrsishodnu operaciju i manipulaciju prirodnim stvarima. Na taj naein one zauzimaju podtuej e tradicionalne metafizike. uz § 320.vsistemima . Whitehead u cijem pokusaju se matematika pojavljuje sa unekcliko umanjenom ulogom u razumevanju »procesa i realnosti«.jihovakvantitativna merIjiva svojstva i relacije. pored citiranog telk~""tikojemse priroda Sl1vata kao jedinstvena organska celina. Teorije matematickefizike nisu vise posmatraeke nego redukcionisticko-obja. P.) mora pokazati kao organizam«..neeUklidskih geometrija..' fija prirode.avnosti Newtonovih razmatranja i eksperiinenti- a 1Q It Hegel. prim. Materija je.je -postupio-na -slican-nacin.:svet cula -bude. 4. Cak i a je ree svetlosti.

Hegel. Isto delo. 1. str. sv. na citiranom mestu.* ~ ZUT Earben(Sonnenfeldova beleSka br. Na'Ukalogike (»Vellka Iogika«).~ /~/l i}. 14 Upor.632. ~eh1'e. Prevo Nikola Popovic.)/ . 266-267. 314. S. I 13 str. IS •• J 102 103 . -. citirano delo. Hegel. BIGZ 1976. 172 uz niegov prevod Hegelove EncikZopedije fHozafijskih znanasti): 12 Hegel tu misli na tekst iz Goetheovog dela Band.

na citiranom mestu. 11 Hegel. Enciklopedija.. Primedba uz § 259. ~ 'I ' 18 Hegel. 104 105 .I P'Vj .

.' '" " "-! i J IV deo POJAM PRIRODE Sa gornjim tumaceniem upor.lkretni!B s~a.egzistenciju :ctn:t:ta. okol. kao i odeljak pedijske logike«.edbaKoja:koiikr.18 Jasno je onda da matematika.dijalektiku prirode«.etn u.:..naroClto uonom-njenom-aspektu koji je sugerisao razvijanje jedne »nauke 0 . konkrefniIi _§~arlma! .kao i na njegovu ideju 0 najopstijim dijalektickim zakonima.. koje dobrim delom sacinjava jednu svojevrsntrfilozofiju prirode. 1U Vid. ukoliko nfjeyistinska 111ozofskazna~ n~. Engels. meramaev-odlucujuce=je=uticala na Engelsovo nastojanje da skicirajednue. razvijenu IJ. Leibnizo .dr. prezentiranim kao »zakon kvantiteta i kvaliteta« i kao »zakon negacije nega. Anti-Dithriny. aktualitet)i mizu.. ama terijalistickt'tz-onogspinozizma koji je takodadobio svoje-pojednostavnjenaoblike u sistemima prirode irancuskogmaterijalizma iprqsveeenosti. poglavlja 106 .cije«. I).19 1z toga se kasnij e . kvom kakva je a ne drukCijom).ost -l o.Log~ka. I!~~d"~ I1~ taj nal:ihworiti 0.st«.mis.ste i . F.UkOliKO ana uQP.u kojem su . ' 1$ iz 0 0 kvantumu i meri meri iz»EnciklolOi 11.govqri. Deo I.' '" "Hegelova . potentia)"stvarnost (energeja.'v.1nogovise na materijalistickoj interpretaciji odredenih aspekata Hegelove Logike nego u tradiciji newtonovskih matematiekih principa prirodne filozofije.materijalizmom.dijalektieki principrprofzisll Iz znatno pojednostavnjene Hegelove Logike. . va matematieka iKantova-apri()ristiCka»metafizika prirode« nisu imali nikakvog -uticaJa na iormiranje dijalektiekog materijalizma. odeljke »Velike logike« (sv.razvilo stanoviste nazvano dijalektiekim .

pt rpu0'6WS umopia. prema tome. kao znanost koja se ima izuciti da bi se znalo sta je priroda. prava. kaze se. U takvim slueajevima. da znanost 0 prirodi radi na samoj prirodnoj stvarnosti. koju svako pojedinacno misljenje u svom shvatajueem naporu smera. humanistieke nauke i odnosi se na dela ljudi. nauke. Pitanjeo stastvu prirode. itd. kao znanost Hi kao istina koja sve obavezuje. izaziva nesto-kao tra109 . ill mozda naonorne sto se nekad obelezavalo kao ::rtE. ali pojam koji nadmasuje. umetnosti. Mi govorimo i 0 »prirodi coveka« (ljudskoj prirodi). ne mora se odnositi samo na onu stvarnost koju rasvetljavaju prirodne nauke.1. 0 »prirodi istine i zablude«. transcendira. 0 »prirodi zivota«. te da se tumaeenje reCi »priroda« i njenog porekla uklapa u tzv. ili nauke 0 coveku. na bitnost ovoga ill onoga. Prist up I "I Prirodne nairke vaze kao znanost 0 prirodi. izlazi iz mog mialjenja i shvatanja i situirase u samo bice misljenog predmeta. Poznato je. na jestatstvo ili bice nekog posebno uzetog i razmatranog predmeta misljenja i shvatanja. te iz ovoga zraei kao ono opste i nusno. iii 1J.::l.misljenja i shvatanja na neki nacin isto sto i pojam tog predmeta. nasa ree se odnosi na sustastvo necega. o »prirodi bogova«. nego i na ono sto rasvetljavaju »duhovnenauke«. Iepote. Ree »priroda«. Vazi isto takoda je ree priroda prevedena ree iz grckerpuc>lS preko latinske natura. Ovim poslednjim dolazimo do toga da je priroda nekog posebno u razmatranje uzetog predmeta . prema tome. »prirodna Istorlja« ill kao philosophia naturalis (prirodna filozofija) i sto se kao takvo odnosllo na samu prirodu stvari.

Noe. Goetheov dr Faust. tek samo u klici jedna spremnost za filozofiju prirode. medutim. poznaje filozofiju i teologiju. kojeg smo u nagovestaju nasli kod Aristotela. nego se samo promislja one sto se obicno uzima kao poznato. Ovde ce biti ucinjen jedan pokusaj 2 Vid. Jer. Goethe. u neposrednoj [asnostl njihovog postojanja. . on je taj koji poseduje prirodnu sposobnost da pravi neprirodna oruda kao produzetke svojih prirodnih organa. rna gde se on inaee nalazio. one sto nazivamo . uzima se kao prirodna sposobnost. U drugorn. i mnogo cemu drugom ovome slicnom. pa smo suoceni s teskocama kad hoeemo da to iskustvo . »i Zemlju . slabljenja zivotne snage i s gubljenjem svake zivotne radosti. planine.pokazivanjem raznolikosti prirodnih bica. zivotinje. mora se pronaei neki put (methodes). taj covek . Pri tom. neki pocetak koji se poklapa s krajem i na taj naein se pokazuje kao stalno kruzenje.neprestano u duboko ore«.»svetom koji nas okruZ-Uje«. u Delfima Ili na nekom drugom mestu. biljke. Metod vlzuelacl]e . do odgovora na pitanje sta je priroda. u znanjekoje nije puka ucenost. reeju. kojom se priroda u ob1icimasvoje najvise senzitivnosti pokazujesamoj sebi. Najveca mera senzitivnosti ne mora uvek biti u eoveka . To je onaj isti odgovor. mora. nema bitne vaznosti da Ii je to srediste ovde ili tamo. jer vizuelacija sama konstituise svoje okruzje.Sofoklov covek.-:-leka-«. 'I'aj centar je dugo oznacavan kao Zemlja i eovek posmatrac na njoj nastanjen kao u nekom sredistu sveta. a ono sto se naziva svetom. Doista. prva pesma Vid. Nase pitanje sta je priroda maze. tj. . Sposobnost za vizuelaciju. ali mnogoznalastvo ga nije naueilo umnijim i mudrijim od ludaka. kojim se dopire do bica prirode. reke. ueenaglava. da njegovu rasutost preobratime u sabranost. dobiti neki ostenzivan odgovor . " " Ta ee se sabranost mozda postiei promislj enim ' odredivanjem tih puteva (metoda). Tu se ne otkriva nista osobito inovo i nepoznato. Takva suocavanja su. a prvi korak u tome neka bude upravljen na rasvetIjavanje onoga sto se moze oznaeiti kao »put vizuelacije«. snagu) da 8 Filozofija prirode II cin.suoeavanju ~ physis je shvaeena kao .posmatraea.najvisu boginju. 112 113 . na pitanje kojim filozofsko istrazivanje poclnje. Sofokle. ueinimo razumljivim. iak() usyojoj sazivlJenosti s t~ l:l~_~ell! o njemu zna malo ili nista. Osim toga. Taj uceni covek otkriva sebe suocenog s neizbeznoseu starenja i.nas obuzimaju.-hajeiXdhij e od "svih ""pica koJa na zemlji postoje. udruzena i ojaeana sposobnostima ostalih eula.nuzno nastajanje i propadanjekoje mora imati neki svoj izvor i utoku. neposrednim opazanjem otkrivaju se razliciti predeli." Prvo suoeavanje s mnostvom prirodnih bica. sluga boz-ji i Mefistofelov izabranik. u njegovom ukazivanju na jasnost postojanja mnostva prirodnih biea. pokazuje se dakle kao suocavanje s nuznoseu njihove propasti. rasvetljavanjem onoga cime one pocinju. nebeska tela. Faust - Deo I. S druge strane. uvek »okruzuje« posmatraca sveta.slika sveta Put vizuelacije pokazuje se ovde kao prvi. mea bozima veenu i neumornu . Antigcina hora.2 -neposredno oseea ~iceprirod~. znanstveno visern.koji jedinoe-od smrti nenalazi. Ovim nazivom se vee podrazumeva neki centar vizuelacije kojom se konstituise neko njegovo okruzje. 2. ali on je u svakom slucaju taj kome se otkrivaju njegova mera senzitivnosti i sve ostale. kao i sposobnost (moe. »plovi po sinjem moru«. polimatia. da bi se ova razvila.izna mnogo 0 prirodnim stvarima. kako napreduju i crme se zavrsavaju. prvenstveno. Iskustvo istorije Ijudi sada pokazuje da ima vise takvih puteva. jezera. pre svega zbog toga sto je on medu ostalima naroeito obelezen time sto u sebi sadrzi i najlaksu i najtezu komponentu sa zajedniekom osnovom u nekoj [ednostavnosti. III pojava. S uspostavIjanja takve sabranosti.

. tako da na kraju od prvobitne culne slike sveta nije ostalo nistii . Svetlost ne svetli. Ova promena je zacelo nastupila zbog togasto su na ono] primitivnoj slid sveta stalnovvrsene Ispravke. jer je naucna sIika sveta upravo i nastajala tako sto je tako pretpostavljeni model postepeno razotkrivala kao sistem laznih predstava.Medu tehnieki stvorenim orudima nalaze se i ona koja pojaeavaju Ijudsku senzitivnost i moe vizuelacije. Ako prirodni svet i njegova »slika« u razvijenoj nauci treba cia budu u nekom odnosu.. Covek upueen u prirodu stvari ima . pre svega. Fred ovom nevidljivom prirodom svetlosti iskazanoj u razlicitim brojevima oscilacija prema izabranoj jedinici vremena.. svetlost ce biti predstavljena numericki odredenim kvantima energije. Ova se uspostavlja na taj naein sto za svaki fenomen culnoga sveta nauka u svoj oj »slici« nalazi odgovarajuce skrivene dogadaje i entitete koji taj fenomen prouzrokuju. prema tome. eksperimentacija -kao posma tranj e pod kontrolisanim i vestacki stvorenim uslovima. koja eini da nas vidljivi svet izgZeda (bude gledan) kao saren i mazda zbog toga i lep. Qn!§Jy?:gJ~•.tu svoju proizvodnju usavrsi do stepena stvaranja sveta. koncentricnim krugovirna Hi sferama koje putuju kroz prostor velikom brzinom kakvu nijedno tela ne moze postiei. Izbacivanja .svet nauke.govor 0 »ilwpiji« Cirri se postaje jos manje osnovan. pa ce se samo po numericki izrazenim i utvrdenim velicinama razlikovati od drugih skrivenih oblrka energije zracenj a. 9!!~gl!mjQm J ~tektuijQm. svi slikari ovoga sveta Izgledaee kao naivna deca koja prave svoje sareneigracke.-iJ. reel ee se da ree »slika« i »kopija« nikako ne smeju biti shvacene doslovno. Uzmemo Ii cia taj pretpostavljeni model prirodnog sveta nije nista idrugo do nas culni. medutim. izmene kompozicije. zato 'sto se vizuelnim putem koji izvire iz prirodne culnosti ne da utvrditi slienost izmedu pretpostavljenog prirodnog modela Ii njegove kopije u znanju. obmanjuje vara nas u nasojculnosti.. neko oko i Izvanredno komplikovani nervni sistem koji ee te oscilacije i kvanta transformisati usarene slike naseg vidljivog sveta. 'I'ako ce na primer svetlost. tesko se mose recidajetaj odnos sasvlm-jasan i da se ona »slika« moze po svojoj osnovi razumeti kao neka» verna j ednog tehnickog . imace u znanstvenoj vizuelaciji drugaCiji izgled.vdodavanja. predstavljen sinusoidama.!I1Qm. Time se uj edno na neki naein podrazumeva da BU priroda i »svet koji nas okruzuje« . svetlost koja dopusta slrkarima da stvaraju svoja velika dela i Ijudima da u tim delima uzivaju posmatrajuei ih.! kopija« svog modela.. Veruje se da ce se tim putem. te da izmedu culima viziranog prirodnog sveta s jedne strane i sveta nauke s druge strane postoji sasvim odredena i jasna korespondencija. sve to u poslednjoj instanci treba da omogue! sto efektniju i taCniju vizuelaciju prirode stvari. koja po definiciji nije prirodna. nije vise nikako ona ista slika koju smo posredstvom prirodne eulnostf imali na poeetku. Ipak.. ali on zna da je ona naivna i pogresna. komplementarno. To ce biti [edan sistem oscilacija. uz potrebu i drugih pomocnih puteva. ill!'!::n renje. nije urodena nego se Uel. Dobijen je jedan sasvim drukciji svet . 'Ddi se da ova moe time ne postaje neprirodnomnego samo znatno oja~.[edno te isto. ta i takva svetlost koju panekad porede sa Istinom.svlh prirodnih senzacija. !¥o ona i dalje postoji u svojoj prirodnoj datosti. seciranje. 0 njemu se ipak govori kao 0 vernoj »slici sveta«. na osnovi prirodno date sposobnosti za ucenje. Priroda nas. srazmerno uvelieavanje ill umanjivanje. »Slika sveta« koju nalazimo na kraju puta.tu • naivnu i pogresnu sliku sveta. pri cemu se podrazumeva da j e cuina slika sveta nai vna i pogresna. doslo je dobrisanja boja. Ovo. vidljivi svet . razlaganjs. Ali do te kombinacije doslo se tek usavrsavanjem vestine dstrazivanja. prosirivanja.. ali se u svom sustastvu fpak o1lkriva u nekoj srecnoj kombinaciji razuma i culnosti. . za postojanje svetlosnih efekata moraee postojati neko telo koje moze da emituje one oscilacije i kvantna energija. Slicno stoji stvar i sa svim drugim prirodnim 8* 114 115 . stici do kompletne i srazmerno sasvim verne »slike sveta«.kao covek . snimanje.

to ne znaei da. moze se tvrditi A. Nolit. Naravno. mogli bismo u neogranieenom nizugeneracija normalno upotrebljavati svoja c(:ulai gledati unaokolo. nepotice iz onoga sto se naziva sensus communis. ali to nije jedini trag za prepoznavanje opstanka tog metoda u modernim prirodnim naukama.falslflkaoiju culne slike sveta. je u tom cilju napisao Nove oglede 0 ljudskom te 5 Sire razmatranje togvroblema nalazi se u mojo] knjizi Ra. mora u [ednom posebnom smislu 6 Leibniz 1'azumu. izgradnja naucnog pogleda nasvet. vezujuei razlikovanje principa eulnosti od same culnosti. naueni pogled na svet. Beograd 1973. stoje sasvim izvan metoda vizuelacije. kao i razlikovanje principa razuma od principa uma (ideja). pokusavajucida:-nade -osnOVuza jedmi filezofiju prirode koja bi bila Izgradena na osobeno] interpretaciji prrrodnog iskustva. Najvaznije uporiste metoda vizuelacije pokazuje nam se sada u samim principima nauke. Proces i ?'ealnost (1929)." U tom pravcu je nastavio i Kant.s. kao i. strogo uzev. . Whitehead je ovu dvojnostjiulnog i nauenog sveta kriticki razmatrao u okviru onog sto je nazvao »teorije blfurkacije«. uzevsi sve to u obzir. Vid. N. ovde treba imati u vidu razlikuu znacenju reci »potiee« (proistiee) d. ill drugimrecima. nikada ne bismo otkrili onaj svet dogadajai entiteta koji se na tako neobiean naein preobrazava u svet fenomena.-I !." avo ide u prilog pretpostavci da . gubi prednost nad drugim pogledima na svet. za vee uglavnom formirani naucni pogled na svet. jer naucni pogled na svet nesumnjivo »pocinje« u obzorjima eulnogsveta. ipak. i . drugi pogledi koji se od njega razlilruju. 116 117 . fenomenima: u principu. harem u [ednom odredenom smislu. naucni pogled na svet. Modes of Thought (1938). ali aka se tako nesto prihvati bez rezervi. U svemu ostalom. niti iz nekog kontinuiranog prelazaod culne slike sveta na svetskrivenih entiteta i dogadaja.naueni pogled na svet.oni-n~bi-mD~li vrsiti tako znaeajnu korekciju.. tada nuzno sledi ne tako beznacajan pad vrednosti naucno utvrdenih istina.? Rec »pogled« ovde nas slabo upucuje na vezu s metodom vizuelacije prirode.prava 0 fiioio/S"idm osnovama nauka u odeljku Nauka i zdrav razum. svaki od tih fenomena. koji se razlikuje od-obiene-eulne -vizuelacij e-. 1 Kantova Kritika cistoga uma poctva na distinkcijama vrste i na dokazivanju njihove osnovanosti. kao _. mogu uzimati za ci8to plauzibilne i heuristieke pretpostavke.reei »poeinje«. po nuznom Iogiekom sledu tumacenja njegovih principa na prikazani naein. koji se logieki dokazuje na osnovi principa. To je vee u Platonovim i Aristotelovim razmatranjima uzimano kao evidentno (oeigledno) na osnovi razlikovanja culne i umne spoznaje. Svaki pogled na svet. uz to. na druglm pretpostavkama ~ koje unekoliko podsecaiu na Leibnizove ideje 0 jedinstvu fizickog i psihickog. naroeito Whiteheadova dela Concept of Nature (1919). Ako bismo osta] ali samo pri culnomposmatranju onoga sto nas »okruzuje«. koji po saznajnoj moei stoje znatno iziiadculnosti:--U prot1vn()1D. koje se u tom slucaju moraju potvrdlvati samo u domenu korisnosti tehniekih izuma za Ijudskepotrebe i prakticne svrhe. to je razlikovanje posebno dokazivano. Takode se ne mora ostati na uobieajenlm prikazima »slike sveta« za koje smo utvrdili da se ne mogu shvatati u doslovnom znaeenju tih reci. Ili kao pogodne konvencije.l da naueni pogled na svet svoje principe ne preuzima iz culnih impresij a.-Qna-'--IDor. Ovi se principi. ali tek u Leibnizovoj kritici Lookeovog nastojanja da »ideje« u svemu izvede iz eulnih utisaka. cesto koristi ilustrativni materijal toga sveta pa dobrim delom i njegov [ezik. svakaprirodna vizuelacije kao efekat ima odgovarajuce uzroke u vizuelaciji sveta nauke. No sad postaje jasno da ova druga vizuelacija mora biti vizuelacijanekog posebnog tipa.a:--imati--neke druge prirodne izvore. 4 . doduse. u napred pokazanom smislu.Radi Izbegavanjamogueih nesporazuma. »pocinje« od Ienomenas jasnom namerom da se iz fenomena zakljucuje na njihove uzroke.

iz culnosti. onda principi logike).s. I ovde se otvara mogucnost stvaranja mnostva logika.u culnost koja je nema.. te iz prirodnog zbivanja potpuno izdvojenih strogo kontrolisanih eksperimen talnih situacij a i operacij a. dentnost Iogickog sleda. u tom slucaju. Aka se nalazi datakve vrste uvida nema. iIi mnostvo pogleda na svet sa jednakim pravima. ili nekako drukeije. izmedu ostalih i one koje su nasle svoje mesto u racionalno-tehniekom uredenju zivota. sto je prirodu stvari ostavilo sa one strane racionaliteta. bilo dostojno divljenja a imalo je i neslucene prakticno korisne posledice. ili da je on do te mere slobodan da moze postavljati na osnovi liene evidencije svakojake principe. ako hocemo da otkrivamo prirodu stvari. [er se u takvoj slobodnoj igrl izgradnje Iogiekih sistema priroda stvari uopste i ne uzima ni u kakav obzir. Negde u sredini puta i na njegovom vrhuncu nalazi se saznata priroda stvari izvedena iz samoevidentnih prlncipa. uz pozivanje na oeiglednost da priroda sama po sebi nista ne meri i ne raeuna. nuznosti po kojoj zakljueci slede iz premisa. Nasuprot tome. onda nam principi tih sistema moraju pocivati nanekoj evidenciji. Nema eulnost je unekoliko otupela culnost. onda se priroda stvari tim putem nikako ne moze otkriti.. obuzeta staroseu. Ta vestina.zasto je umu oduzet zivot? Zasto urn ne bi mogao biti nesto prirodno? Mazda zato 5tO je izdvojen iz svog izvora . Sada je opet nastupilo vreme za »cudenje« (r6 {l-CWP. jer se priroda stvari nigde ne pokazuje u oblicima takve 118 119 . Na kraju puta ostalo je poverenje u kontrolisanu ali fragmentarnu eulnu evidenciju. razume se. naspram nepoznate ili nepostojeee prirode stvari. Ali sve je to praeeno nekirn nejasnim oseeanjem da priroda nije mehanieka i da zivot nije masina.~1 prodire tragiek] dozrvljaj. na osnovislobodno .odabsanih principa. Kako onda iz ove krajnje perspektive izgleda put vizuelacije?Na njegovom pocetku nalazi se culna priroda sa svojom »radosnom naukom« kroz koju u oeiglednosti kojom se hoceutemelitnprinctpt i na dvostruki nacm da koristi . da »misle u saglasnosti« i da indoktr!-?-acijo:n prosiruju svoj krug istomiSIjenika. ne i sa jednakim moguenostirna i sa j ednakim izgledima na uspeh. preobraseno je u mnostvo ostroumno smisljenih. »umni uvid«. 0 davanju saznajne prednosti neeemu stostoji u analogiji sa obienim videnjem. i sto je ovoj ostro suprotstavljen? Mozda je daleka posledica toga eina nasla svoje mesto u izjednacavanju izvestaeenog i umnog? Na urn se poeelo gledati kao na vestinu merenja i raeunanja. Bitno je da je ovde rec 0 svojevrsnoj vizuelaciji. koje je izvorna i prirodna funkcija uma. u borbi za utica] na Ijudske duse indoktrinacijom. teostajusamo tragavi pozivanja na oeiglednost u izvodenju sistema stavova iztihprincilij. Ostaje onda ili potpuni skeptieki stav. njegov kraj se poklopio s njegovim poeetkom.eslucajll~tazu-': mljivo postavlja pitanje da Ii takav slobodan (proizvoljan) izbor principa jos zadrsava bilo kakav odnos prema prirodi stvari. koju je Bacon otkrio u »slikama« (idolima) sto ih Ijudski rod u celini i u pojedinaenim poduhvatima proizvodi. Ideologija. samoevidentnost principa dovedena je u pitanje ali je evi . Ovom posledicom put vizuelacije nacinio je prikriveni zaokret. Prvo. dobila je onda izgled necega sto je prirodl spalja pridodato. u besprekornom poretku koherentnog logickog si-stema i sa fragmentarnim potvrdama njegove istine u eulnoj evidenciji. Na taj naein je otkrivena izvesna mera proizvoljnosti u konstrukciji racionalnih sistema. »'cisti opazaj« (reine Anschauung). zajedno sa umom koji [e izvodi. Ona se u takvirn poduhvatima ostavija po strani kao nesto 5tO nas u igri ni na koji naein ne obavezuje. eak i sa one strane jezickih formi . Ova sernoze zvati »neposredna izvesnost«.ctS6W) . sacuvana. »intuicija«. samo sa nekom ravnodusnoscu lisenom i radosti i tragickog oseeanja. (ako nijedni drugi. U oCiglednosti s kojom se iz principa izvode zakljueci.C AICti tom. Shvatanje.· Sigurno ne.. Oni koji su uvereni 'u Istinitost svojih pogleda moei ee. To je. od kojih je trazen egzaktan odgovor na precizno postavijeno pitanje. na naein izgradnje racionalnih sistema u ko[ima ona treba da se pokazuje. drugo. ostaje tada neotklonjivi konstituent ljudske prirode.taj metod.

Svet je mehanizam koji je Bog konstruisao. opet na neki nacin maniiestovanoj u culnosti. jedino potpunom spoznajom prirode kao nuznosti. 120 121 .~tosE!Jjl. biee trosnog tela okruzeno takode trosnim telima od veene materije .Delatnost Ovaj put ne izgleda tako [ednosmeran i tako samosvojan kao onaj . koja je u njegovim oeima.kao i drugi 0 kojem eeu daljim razmatranjimabitifeel. okruzen fanaticnom mrznjom jednih i predusretljivoseu drugih ljudi. stvarajuei svet. . Njegova svrha Ilije--ukoiiiemplaCiJi . akciji. . druga je da je 'on taj sistem nazvao etikom. tiee. tasta i nemOgUca pretenzij a.m. pa Izgleda da se Iracionalnoj prirodi stvari.--'---. iz Descartesovih »Principa filozofije« sledilo je da se i fizicki svet maze izvesti iz nuznosti geometrijskih konstrukcija i dedukcija.otuda u Spmozinim rasudivanjima jednakost Boga i prirode (Deus sive Natura).f Dve cinjenice u Spinozinom metodu za spoznaju prirode nikako ne mogu brti neki slucajni detalji. S druge strane."bdudcrta~od vestacki megovane »ekonomije (egzaktnog) misljenja«.Pre svega. i u kojoj se apodiktienost postize logieki nuznim sledom iz ocigledno istinitih principa. Njegovoporek:lo nije u logosu negou delanju. Moze se nadalje pretpostaviti da Bog. inteligibilnosti i prirode. kao nekada kod starih mislilaca.-. Uklopljenost prve Cinjenice u njegovu osnovnu zamisao s Za ovo razmatranje nije bitno kojim je vremenskim redosledom Spinoza dosao do svoje spoznaie prirode.imedutim.0 staviti Bog. voden nuznoscu sopstvene ptirode. Takva znanost bila je u njegovom vremenu . sa svojim atributom prostiranja (telesnosti) i svojim atributom misljenja (umnosti). Ostalo mu je da potrazi neku ljudsku znanost u kojoj se konstrukcija prostornosti izvodi na nuzan riaeln po prirodi same prostornosti.prirode mogla bi. U njoj se demonstrirala konstrukcija jednog sveta iz pravih i krivih linija po nuznosti prirode tih linija.mote.savrsene tehnieke racionalnosti i egzaktnostL Naprotiv. a ne metafizikom. namesto coveka moiese .. Naprvi pogled izgleda paradoksalno da se dominacija moze zasnivati-napokoravanju.··iZbeci -dodatnim razjaSnjenjima. te iz ove izvedena jednakost prirode i nuznosti.' . unosi u ovaj svoju sopstvenu prirodu. uostalom . Za Boga nema nikakvih tajni.vee dospeli u predvorje jednog drugog puta zazazumevanje prirode stvari. -nj en6-rasipfiickop6IiasanjesasVi. uspesno~o'Ze-~suprotstavljati--'samo'-vestacki~-'stvorena racionalnost racuna kao osvajac prirode i njen gospodar. Ali Spinoza [e sarno eovek. "an---to--~e. ponovo postala bozanska? Jedino tako sto je poverovao da je bozanska priroda.kako se on onda mogao nadati da ce spoznati prirodu. Takva »potpuna spoznaja. unosi samog sebe . "'" "'. on potpuno poznaje nuznost sopstvenog delovanja.prirode stvari. On. ali on se ipak izdvaja svojim posebnimprincipima.ldskogroda. i sloboda na nuznosti. iIi kao kod Spinoze I drugih autora koji su Ijudsku slobodu definisali kao spoznatu nuznost.---Takvim uvidom smo. izgledati kao. jer je svet u stvari rezultat njegove sopstvene konstrukcije.. puta koji se moze oznaeiti kao »metod konstrukcije«. nego u dominaciji nad spoznatomprirodom. ukljllcujeu sebe izvesne kompollente vizuelacije i kontemplacije. pri cemu su • podrazumeyali znak jednakosti izmedu prirode i nuznosti.geometrija. njemu je svet potpuno proziran. kao tvorac i gospodar sveta. prisutna i u njegovom telu i u njegovom duhu (umu). Jedna je da se on posluzio geometrijskim metodom konstrukcije znanstvenog sistema. ali paradoksija iscezava ako se uzme u obzir preeutno pretpostavljena aksioma da se potpuna dominacija nad prirodomstvari moze uspostaviti. . Ova dominacija je ponegde izrazena kao »pokoravanje prirodnim zakonima« (kao kod lorda Bacona). .koji je prepoznat u vizuelaciji i kontemplaciji. Metod konstrukcije . praksi. ) 3.

ideja 0 delanju i ono sto se naziva cg. u cijem se kretanju i silama nalazi sva nuznost delanja. Istorljski uticaj Splnozinogmisljenja pokazao je da pojam prirode njime izveden nije tako [ednostavan i jednoznacan._. u povratnom sledu vremena spoznaje svoje poreklo i samoga sebe kao poslednji i najvisi proizvod materije. 122 123 . i prirodni.moze pridati beskrajno mnogo bekrajnih atributa.. A ovo na osnovi intuitivno spoznate apsolutne supstancije i njenih atributa. kao covek.ne . pravi .do tada skriveni - sto Upor. deo: 0 moei uma. do kojih je dosao analogljom koja bi trebalo da vazi izmedu njegovog biea i apsolutne supstancije. u kojima je na neobiean naein spojen prastari panteizarn sa modernim geometrijskim konstruktivizmom. koja 9 u poslednjoj Instanci konstruise iIi organizuje ljudski urn.stavljati u neki odnos slienosti ill simetricnosti sa razlicitim. Konstruisanom irnitacijom bozanske prirode.' stvu konstruktora nad konstruisanim proizvodom.drugi atributi te supstancije. spoznata je nuznost koja vazi za konacnu prirodu.«10 Spinozi svakako pripada zasluga je prvi povezao ideju 0 delotvornom prirodnom uzroku sa idejom 0 geometrijskoj (matematiekoj) konstrukciji. Bog bi u tom slueaju bio sarno pogresno ili suvisno ime za prirodu odnosno za materiju. Uklopljenost ove druge ···cinjenice razJasnjava-sepitanjemo--gospoa:. za koju se pretpostavlja da nikako ne moze biti proizvoljna.zbog svojih sustinskih dvosmislenosti . ona je isto sto i »moe« Ili »vlast« uma nadafektirna.moze da iskusa neku imitaciju prirode u konstrukciji racionalnog sistema. Etika I deo.usg efficiens (delotvoran uzrok) saeinjava glavnu osnovu za povezivanje tih stanovista. koje kao »moc«_nemoze da runisti ali moze da ih obuzda i umiri. koja obuhvata i Ijudsku prirodu kao iprirodu konacnog. a shodno panteizmu. Spinoza. ili 0 tjudsko:i 10 Spihoza. Ta konstrukcija zasluzuje ime Etika. medutim. U svakom slueaju. stanovistima. XXIX.tSaznanje se sastoji u konstrukciji.~Kaze Spinoza. u onoj moci) kojucovek saznanjem postize nad sopstvenom prirodom. sloboda i moe . S druge strane. U francuskoj revoluciji 1789. Medu takve spadaju mehaniCki determinizam klasiene matematicke fizike i spekulativna filozofij a prirode nemaekog idealizma. pocelo se vecsiriti uverenje da je Bog umro.pa je izrazena -i spremnost da se na njegovom prestolju ustolici Covek. 5. naglasiti. um je bez sumnje bio izvorno bozanski. sto ih ima beskrajno mnogo. Te ideje. Ovaj pak.imisljenJa.Spiri6za svojlm umom kao pandanom bozanskom . Valja. cija egzistencija ne moze biti drugo do kontingentni modus prirodnih (bozanskih) -atnibuta prostinanja . pa i sasvim suprotnim. ukoliko je izvedena imitacijom delanja bozanske prirode. j er j e nj en cilj i nj eno . A time je postignuta i sloboda za konaeni urn.-'AI1. godine istaknut [e kult Ijudskog razuma. ostali potpuno nepoznati. i to u liku svog delatnog (praktienog) uma. prop. a sve to zajedno sa nuznoseu i slobodom koja proishodi iz saznajnog dejstva uma.konaenog uma definisani su samim saznanjem. utoliko prestn se mmj . Spinoza. mogu se . Ovo na naein analogan onom kojim Bogsvojim umom i saznanjem ima moe nad prirodom stvari.(prirodnom) umu . nema nieeg slueajnog.[asna je iz prethodnog razmatranja. u XVII veku. odnosno njegov razum. Etika s!obodi. Ta sloboda se situira u sam konacni urn. .r. U njegovim razmatranjima.kao eoveku .dovrsenj e u onoj slobodi (t]. niti se »misljenje« moze uzeti kao jedanod poznatih beskrajnih atributa. Kasnije.Iednima se cinilo da seDeus seu Natura lako maze razumeti kao materija. koji je ubuduce imao da bude osnovni delatni cinilac politickih institucija i vod akcije otklanjanja neprirodnih obicaja. »U prirodi stvarf. da ta:kav pojam materije iIi prirode nije proizisao poglavito iz tumaeenja Spinozinih ideja. da na izvestan nacm postoji i dela. Njemu su naravno . Kant je objavio da je Covek. nego je sve odredeno iz nuznosti bozje prircde."buducf-co'irek.'ne-moze"ni·"da'''pomi~ slja 0 nekakvom Ijudskom gospodstvu nad bozanskarn prirodbm.

Marxovu I tezu 0 14 1~ Feuerbachu. Kritika Hegeto'Ve dijalektike i jilozojije uopSte._ njegov Ijudski svet. a svet . 18 §§ 1. nego je (kao i njegovi prethodnici u nemaeko] filozofiji. Marx-Engels. Isto.) samoteorijsku delatnost drzao za pravu Ijudsku delatnost. prostor i vreme kao uslove i glavne konstituente u kojima se i pri kojima se zbiva Ijudskizivc()t -i poeinjevorganizirajuca priroda.• 'j I Nasuprot spekulativnom umu dotadasnje nema .ccdredeno. slusanjem. Ijubavlju. eke filozofije.1 1. str. Taj »zadatak« je. 59. kod Feuerbacha. B.: odnosno »pretvaranjem teologije u antropo.13 Covek [e i tu shvaeen kao izvcriste njegovog sveta.e-' Iz toga je sledilo da mi ne mozemo znati ni za kakvu drugu prirodu osim za ljudsku prirodu. uzeti da je covek kao biee u nekom neizbeznom odnosu s prirodom.jeste culni svet. mirisanjem. ona je postupala samo na teorijski nacin.I sl. odnos ja-ti kao osnovni odnos. te da se i ova u »intelektualnoj intuiciji« ne otkriva na drugi naein osimkao delatnost. jer je svojim poreklom priroda. 2. jeste inteligibHni svet. Prevo S. fiksirana u odvojenosti od coveka. Marx. str. koji postaje mogucrur-samDpomocu-intelektualneintuicije (intellektuelle Anschauung) samodelatnog JA. prema Feuerbachu. K. P.t+ Ipak. nemaeka spekulativna filozofija izvrsila je to isto. L. Bosnjak. i to ne kao sa neclmsto [e njemu spoljasnje (kao kod Hegela) i prema cemu on ima samo saznajno-umni (duhovni) interes. jer »delatnost nije nikakvo bice a bice nije nikakva delatnost. Covek. kao delatna svest i samosvest nasao se time u pravom solipsizmu: priroda jepostala niegova ~ Ijudska priroda. ~agreb 1967. eulni i inteligibilni. covek je istorijsko i drustveno bice. 4. jeste jedini koji ujedinjuje oba sveta sto za nas postoje. 3. Rani radovi. . Fichte je otisao jos dalje u tom pravcu. apstraktno uzevsi. kusanjem. n nego kao da ono odreduje stvari. Upor. nije za coveka nista«. Feuerbach je Istakae vrednost culnosti. §§ 5. Ijudskuprirodu kao culnu prirodu. dakle. transformise u antropologiju koja ide zajedno sa fiziologijom. Feuerbach. §§ 32. (prim. jos nije otkrio ljudsku culnu delatnost -praksu.. za sebe. jer se transformisala u filozofsku antropologiju. Marx je u osnovi prihvatao Feuerbachov? stanoviste kad je pisao: »Priroda. 323. Ovo stoga sto eovek jeste »neposredno prirodno biee«. Drugl uvod u nauku Vid.stvarima.zakonodavac prirode. bio resen na dvostruki naein: protestantizam je izvrsio poeoveeenje Boga na religioznom i praktienom planu. postavlja samo predmete. uzimanjem hrane. ali on se rada na prirodni nacin. I samafilozofija prirode na taj naein postala je bespredmetna..16 Posredno. kao svesna i samosvesna konstrukcija samoga sebe.nesto mu moram suprotstaviti. Feuerbach. jer su ga predmeti postavili. »Ja u svome misljenju treba da polazim od cistog JA i da ga mislimkao apsolutnosamodelatno. __ec. Naprijed. jer sam konacan . koji je imao da rbude resen »poeoveeenjem Boga«. Feuerbach je tu transformacijU video kao »zadatak ncivijeg vremena«. prema Marxovom zapaZanju. a sto mojom delatnoseu treba da nastane. 33 i dalje norocito§§ 44. nego kao eulna priroda koja gledanjem.15 Mora se. . Sto je mojoj delatnosti suprotno .12 11 12 j . dodirom. koje »stvara.• logiju« i razresenjem teologije u antropologiji.:.zivi svoj zivot naspram drugih takvih culnih priroda i u »zajednistvu« sa njima konstituise svet stvari. fHozofije buducnosti (1843). Pnncipi 0 znanosti. samo ne kao urn koji svojonrdelatnoscu konstituise prirodu ili kojem je priroda samo nesto »spoIjasnje«. Izcega je ujedno sledilo i proglasenjeprimataprakticnog (delatnog) uma -nad teorijskim (kontemplativnim) umom. 124 125 . N e 13 Isto.kao. 334. Pojam delatnosti. Na taj naein se filozofija prirode. ali kao filozofska (spekulativna) teologija. bite nego kao delatnost. Fichte.« Ova »JA samosebe konstruise« i po tome se legitimise ne kao.

l~ pomisli da se priroda ne da sasvim uklopiti u Ijudsku i~~oriju. u kojem se nasuprot-postavljenost coveka i prirode razresava u njihovom [edinstvu. istinsko uskrsnuee . Pojam kontemplacije. Iz takvog rasudivanja sledi da se filozofija prirode.praksu.~etar lIa!r!~ ~la \. Privatno vlasnistvo danje. 277. [er se Ijudskom delatnoseu moze dospeti sarno do »ljudske sustine prirode«. 18 i komunizam.. ali on ne moze prirodu postaviti kaonekufiksiranu onostranost.. Na~alJe saznajemo da" »ljudska sustiiicipfiroa.k~ dela~nost i na eulnu delatnost . iIi u filozofiju istorije. To postojanje ljudske suS~l?e p:lrode za drustvenog eoveka nikako nij e neko biee pr!rode postavljeno naspram drustvenog coveka kao o.i to n: samo bioloski nego ~a neki nacm I socioloski: »drustvo je dovrseno sustinsko j e. kao napor da se otkrije poreklo zivota. cov~k sebe izuzeti iz prirode. moze se reei: jedno jezagonetka prirode koju ljudi sebi postavljaju. 0 uverenju koje smera na nuznost i vecnost prirode u kojoj istorija ljudi moze bill tek [edna kratka epizoda.t? Tu je ree 0 »drustvu« kao istorijskl dovrsenom zajednistvu (komunizmu).bJekt naspram subjekta.. provedeni naturalizam coveka i provede~ h~fUaruzam prirodee.moze. njihove teorijske delatnosti injihove culne delatnosti prakse. Ovde izbija paradoks: delatnost. zagonetka koju ljudi sebi postavljaju pripada domenu njihova istorije. Zadatak kontemplacije se onda vidi. ono je »Zivotni elemenat IJU. str. barem sto se znanosti »0« prirodi t~ce. meautim. Rilozofija prirode zapravo i proizlazi iz nekog uverenja da ljudi mogu postojati Hi ne postojati. uslovljenost organskog neorganskirn i sve onosto iz toga sledi s obzirom na rno . 275.. dakIe. kao resenje zagonetke prirode. u istoriju Ijudi. Doista sva postavljanja takve zagonetke. konstrukcija i kontemplacija ne postoje na drugi naein osim kao svojstva ljudske prirode. " "Ovo nas vraca kontemplaciji.dinstvo coveka s prirodom. koju bi onda (kao Bog) stvarao iIi sarno kontemplirao. kontemplacija nije stvaranje nego rasvetljavanje i razjasnjavanje.. nezavisno ad cina kontemplacije. Razume se mi moze~ mo. koja . {\~ b1bl/ 00 0.. Ipak. koja poprima oblik »revolucionarne prakticno-kriticke delatnosti«. nalaze se u domenu ljudske duhovne istorije.pnrode. podrazumeva jedan osrwvni postulat: ono sto se kontemplira· bivstvuje po sebi.'xaspodeljuje -na teorIJ~. razresavajuci ujedno suprotnosti izmedu coveka i coveka izmedu ljudske egzistencijeI Ijudskeesencije. kao razjasnjenje strukture prirodei naeina na koje ona stvara nas svet i nas same. citirano iz- Isto. Iz svega tog':l saznajemo dosta dobro sta [e Ijudska. jer svaka 17 K. bude prirodorn I unisten.I?rIroda"koJ a-se-na-neki-naein.rasprostranjenost zivota. kako se onda iz tih svojstava moze izvesti nesto sto je od njih nezavisno? Sva znanost }>O« prirodi delo je ljudi i odnosi se na one sto za ljudska cula i za ljudski urn postoji kao priroda.18 " Ostaje pitanje da Ii se na takav naein resava ~ zagon~t~a prirode? Ova druga zagonetka rada se .' stoji izvan Istorije ljudi.dsk:.\). str. dakle. ali da priroda mora postojati. iZII1~duljudskog opredmeeivanja i samopotvrdivanja izmedu s~obode i nuznosti. Marx. prirodom stvoren. ill preciznije.~kao covekovo postojanje za drugoga I kao posto~~Je drugoga za njega«. Za sm!ezu nabrojanih.o~luciti ?a n8:s nekakva zagonetka prlrode.epostOJI tek vza drustvenog eoveka«. Tim postulatom se ljudi na neki nacin zastieuju od sopstvene oholosti i uspostavljaju neku vrstu skrusenosti pred prirodom: prihvataju da je priroda kao vecno i nestvoreno bice postojala pre ljudskog roda i da ce postojati i onda kad ljudski rod. a drugo je sama priroda koja prema toj vrsti ljudske upitnosti moze ostati sasvim po strani. dakle u zajednistvu -:. . u potpunoj ravnodusnosti. '" . ne interesuje. Rec je.. kao i sva ponudena resenja za tu zagonetku. 126 \. ili znanost »0« prirodi ne da potpuno pretoeiti u antropologiju i fiziologiju. izmedu individuuma i' roda. verovatni kraj zivota na Zemlji. suprotnosti Marxvkaze da je »resena zagonetka lstorije«. styarri~sti~.

Priroda ne eksperimentise. Tom istom cilju sluzi i eksperimentacija. kao iskustvo i majstorstvo nasuprot neukosti i praktienoj neobucenostl. u punoj nesaglasnosti sa poimanjem ljudskog znanja kao ciste praktiene aktivnosti. tiekih Ili mehanickih modela. kojom se hoee spoznati priroda u nekom zasebnom sektoru njenog dejstva. medutim.1ioflja prirode 128 129 .Znanost 0 prirodi i filozofija prirode koja tu znanost utemeljuje ili se s njompotpuno izjednaeuje. rode. koje diskredituju i samu moguenost spoznavanja prirode stvari. eiji bi se elementi razlikovali samo po stepenu slozenosti njihove organizacije. ona ima svoje sektorske granice kao i svoja prateea stetna dejstva. Ovo ipak bivasamo u ogranieenom obimu Ijudskoj moei dostupnog prirodnog sveta. Metod konstrukci] e nas na taj nacin dovodi do naziranja njegovih granica. Takav cilj je vee impliciran u pretpostavci da je zivi organizam sarno jedan oblik veoma slozene organizacije neorganskih elemenata. priroda prisiljava da odgovara na nasa pitanja. Konstrukcijom se zeli postiei shvatanje prirode stvaripomoeu Izgradnje materna. nego kao praktieno bice. reali:to.. pod poznatim i strogo kontrolisanim uslovima. da su ove nauke jos uvek »nauke 0 prirodl«. i to ukoliko je ree 0 saznajnim ciljevima stu Jh filozofija prirode postavlja. nastoji da nade neki put prelaza iz ljudske subjektivnosti ka objektivnom bieu prirode. Ovo stvaraosnove za sumnju u to da je svet savremenih eksperimentalnih nauka jos uvek prirodni svet. saznajni cilj metoda konstrukcije otkriva se u teznji. pri cemu ovo poslednje proishodi iz ljudskih interesovanja. Metod konstrukcije. Ona u sebi skriva uverenje da izmedu organskog i neorganskog ne postoji sustastvena razlieitost. Sva materijalna proizvodnja pokazuje se kao rezultat te rnoei.se. i za sada nedostizni. takve kakva bi ona mogla biti nezavisno od Ijudskih praktlenih svrha. njihova proizvodna moe se razilazisa proizvodnom moci pri. koja se cesto odreduje kao moe znanja. Time je Istina 0 prirodi dovedena u zavisnost od prakticnih svrha j edne prirodne vrste biea. kao homo faber. da se vestackim sredstvima proizvede neki.kao sredstva kontemplacije. Tehnicki svet proizvedenih stvari nije • isto sto i prirodni svet. ljudi se sve vise udaljujuodonog sto je unjima prirodno. Covek eksperimentise. koje sarno po sebi ne postavlja nikakva pitanja. tj. lpak. Eksperimeiltacija je u tom smislu vestaeka konstrukcija kojom se. makar i najjednostavniji oblik zivog organizma. Osim toga. i eksperimentacija uzirnaju . Ova pretpostavka je.. u analizi i sintezi prakticno svrsishodno odabranih materijala prirodnog sveta. ali ne kao prirodno. kao metod imitacije prirodnih procesa koji SEl istorijskim usavrsavanjem zeli pribliziti samosvojnom delanju prirode.konsJl'ukcija. podvrgava ljudskom gospodarenju. U punoj saglasnosti s takvom orijentacijom nastale su i odgovarajuce teorije saznanja. i kao takvo oblikuje ono prirodno. odnosno. Ako je metod konstrukcije u principu smisljen kao metod otkrivanja noumenalnih struktura prirode. Ovde se ukrstaju prirodno i veStacko. po osnovnom postulatu kontemplacije. te da se sva prirodna biea mogu postaviti u jedan jedinstveni hijerarhijski sistem.::. opet bi se pokazao kao teorijski metod. lake se ova moe istorijski uvecava i prosiruje. koji se tek u materijalnoj proizvodnji humanizuje. Njena razarajuea svojstva nesrazmerno su veca od njenih stvaralaekih svojstava. shvacen u odredujueoj relaciji prema takvom saznajnom cilju. on je u istorijski razvijanim oblicima konaeno postao metod za ubrzano proizvodenje jednog vestaCkog sveta kojem priroda sluZi samo kao predmet eksploatacije po nacelima ekonomije. rastom svoje moei nad prirodom. Konacni. ta strana metoda konstrukcije 9 FUo. U okviru trazenja tog _FuJa. njegovi saznajni vidici samo su prividno okrenuti prema prirodi stvari.oni su usmerenfnaporast ljudskog majstorstva u oblikovanju. Stavljanje prirode stvari pod Ijudsku laboratorijsku ili tehnicko-proizvodnukontrolu pokazuje sasvim jasno i uverljivo ljudsku moe nad izvesnim oblicima ispoljavanja prirode stvari.

a buducnost neizvesna s obzirom na mnostvo mogucnosti. Organsko Zivo bice jest u nekom pogledu nalik na masinu. kao oznaka stanja i stupnja formiranja. Staro shvatanje prirode kao neeeg zivog. svojim metafizieklm nacelima. kao trodimenzionalni kontinuum u kojem se »sadasnjost« predstavlja kao stalno pokretna graniea izmedu »proslosti« i »buduenosti«. efikasnosti dejstva. vreme se pokazuj e kao bitni konsti tuent procesa.na kojuse oslanjala isto takva razdeIjenost saznajnog subjekta i saznavanog objekta. Tada j e j os bez ogranicenj a vazilo pravilo da »razumeti nesto« znaei naciniti mehanicki model predmeta razumevanja. mada mnoge ljudske tvorevine te vrste mogu nadmasiti organska bica prirode po snazi. zamenjeno je refleksijom 0 elementima na koje se priroda u istrazivackom postupku moze razloziti i iz kojih se u sistematskom obuhvatu njene celine ponovo mozasastavlti. . Analogija organskog jmehai:lickogpokazujese uspesnom samo u domenuupravljanja. mehanizma i nuznosti. Osim toga.entropije. kao neponovIjivi tok i sled »m~menata«. organskog i rieorganskog. a ono bar dejstvom nekog spoljnog uzroka koji vraca sve na svoje mesto. najzad. U jednoj. vreme se otkriva kao puka forma ponavljanja. Prirodi suna:-taj -naeirrpripisane iskljueivo prostorne karakteristike. Na drugi nacin. brzini kretanja.mnogima danas izgleda kao zaostatak naivnog verovanja kojesuu sebi-gajill dstrasivaci prirode prethodnih vekova.. Imajuei u vidu onu prvu ideju a vremenu.pai tu uz ogranicenja koja ne dopustaju uklanjanje sustastvenih razlika. Sada je Izvesno da takznxazumevanje JlaZLSam(Lza_ljlldske~tv. zivog I-nezivog. Ovakvo vreme meri trajanje neke promene. sto se iz sopstvenih korena razvija i=raste do svog potpunog oformljenja. generacije Ill degeneracije (rodenje. Ono prvo je bllo isto toliko neprirodno. njeno »carstvo« jepo130 stalo »carstvo« geometrije. jedno »vre~ me« nalazimo u »neorganskoj prirodi« kao ponavljanje (kao ciklus). Tesko je na toj osnovi utemeIjiti jednu filozofiju prirode koja bi ona dva medusobno suprotstavljena »carstva« 1l10gla nekako pomiri ti. ustanovila strogu razdeljenost mislece i pro. ako ne sarna od sebe. drugo »vreme« nalazimo u »organskoj prirodi« kao oznaku stepena forrniranja. stiruce supstancije. ali nijedna masina nije isto sto i organsko zivo biee makar i uno najjednostavnije. osciliranja. Ljudska »umetnost« nije istog tipa kao»umetnost« prirode. Metod evolucije Novovekovna filozofija [e.orevine i donekle za nacin funkcionisanja prirodnih tvorevina.. duha i prirode. ali na samu promenu uno po definiciji ne moze imati nikakvog uticaja. ne mozese rascenjem razvijati do svog dovrsenog oblieja. . izmedu te dve »umetnosti« nema simetrije. smrt~~ treee »vreme« nalazimo u istoriji u kojojsu dogadaji neponovljivi. u kojem su proizvoljno izabrane mere sve medusobno jednake i ravnodusne prema bilo kakvom svom sadrzaju. slobode i duha. trajnosti. mi imamo najrnanje dye ideje 0 vremenu. Mogucnost neprirodnog umorstva individualnog organizma mehaniekim ili hemijski. iIi kao staino uveeavanje . A to znaei da ce se jedno stanje 9* 131 . onda Ijudska delatnost ne oponasa prirodu i ne priblizava se aktivnosti koju ziva priroda po sebi obavlja.tvo milosti«. ne moze se sama po sebi razmnozavati. rastenje. Bergson je rasudivao na sledeci nacin: »Jedna grupa elemenata koja je prosla kroz jedno stanje moze uvek da se povrati u to stanje. 4. proslost nepovratna ineizmenjiva. starenje. Ako je tako.msredstvima nikadasa l)ijepokazivala simetricnom s mogucnoscu stvaranja i razvijanja tog organizma istim sredstvima. slucajnost i slobodu. nasuprot kojem je postavljeno »C<ll'::. neduhovno i neslobodno. U drugoj. pa cak i u odredenim operacijama koje pripadaju ljudskom intelektu. gradena po mehaniCkom modelu. Nijedna ljudska tvor~vina. koliko [e ovo drugo bilo nezivo. sazrevanje. preciznosti funkcionisanja.

u bilo kojem budueem trenutku. nema niceg drugog osim rasporeda del ova.l taj nacin. Ono 8tO ce grupa biti to [e vee dato u ononre sto jeste. Kosmos. Ovaj princip sena nelti naein mora modifiko. r tako. toplotne smrti svernira. zakoni moderne fizike po pravilu viziraju dogadaje. ni oblik ni materija. Moskva 1973. ali takavefekat se opetotkriva kao nesto sasvim izuzetno. kao i zakoni atomske fizike vaze na svakom mestu i u svakom vremenu. str. Dinamiceskie i statisticeskie nosti v jizike. bilo u nekom izdvojeno posmatranom termodinamiekom zbivanju. nista se ne stvara.juci doduse sa veoma malim verovatnoearna. «20 o nepovratnosti termodinamickih procesa u svetu makroskopskog iskustva govori II princip termodinamike (Carnot-Clausiusov princip). Istina. Stvaralacka evohtcija. odbaeena je u njenom generalnom obliku. onda se po pravilu pretpostavija da je ta zakonitost univerzalna. Neste novo u takvim transformacijama imalo bi da proistekne kao efekat kombina·cije i organizacije. Ova interpretaci[a. stotine hiljada pokolenja mogu se ro20 G. ne dopustaj u mogucnost neorgansko] prirodi da bilo sta stvara na drugi naein osim transjormacijom jednog stanja stvari u neko drugo stanje stvari. Uz ovo ide i Engelsova vizija 0 veenom vraeanju.«19 Doista. Zakoni poluge.kao malo verovatna mogucnost ponavljanja svemirske »istorije« posle uspostavljanja potpune termieke ravnoteze ili tzv. na kojiroa se zasnivala mehanistieka fizika. Ako se govori 0 prirodnim zakonitostlrna. NI. J. Bergson. I principi konzervacije. vati kad je rec 0 takozvano] statistiekoj zakonitosti u subatomskoj sferi. koju je on preuzeo od starih Grka: »Milioni godina mogu proei. ali ako spoljasnje dejstvo nije trajno. Ukoliko takvo dejstvo nastupi.. samo pod pretpostavkorn da to sto ona jeste obuhvata Eve taekesveta-e-sejtma je·on -u-odnosu. £'l)olution crei:itrice (1907).feniena. osim ako se nekim dejstvom spolja ne poremete.95. str. nasi savremenici.mogla proraeunatl stanje svemira .sferi. 'Onanema-Istcrije. koje pod datim uslovima uvek ponavIjaju na isti naein. molekuli i kristali su po svome sustastvu staticke celine: sastoje se iz odredenog broja elementarnih sastojaka (barem po pretpostavkama istraaivaekih tendencija u toj oblasti). sve nase radnje na sistemima koje nauka izdvaja. 35. ima statistieko poreklo i vezana je za nejednak sastav svemira. koja bi . objasnjavalaeka sherna. Medic. ali. zakonoml?1'- 132 133 . Jedna nadljudska inteligencija izracunala bi. Uz to. i ne pokazuju nikakve promene u vremenu. laplasovska ideja 0 »nadljudskoj inteligenciji«.nacelo potpunog kauzalnog objasnjenja. transformacijom u kojoj se nistane stvara i ne gubi. jos manje sa: onima koji vaZe u pravnoj i moralno]. one se posle njegovog prestanka vraeaju u svoje poeetno ravnotezno stanje. Mja:kiSev. ona ne moze biti odbacena u svim svojim posebnim vidovima bez konsekvencija na vazenje principa kauzaliteta. uobliku celog. govore 0 principu invarijantnosti: »Fundamentalni zakoni prirode ostaju nepromenjeni pri zameni t sa -to Svi su fundamentalni procesi prirode vremenski povratni.~polozaj· rna kojelacke-sisie-:' rna u prostoru.ove celine bivaju poremecene u svojoj ravnoteZi. koja je konstatovana u makrosvetu.imajuei u vidu sve inicijalne para. sto nije i ne moze biti sluca] sa zakonima koji vaze u organskoj isferi. racuna. te stoga invarijantna u odnosu na mesto I vreme. Sve nase verovanje u objekte.grupe moei da ponavlja toliko cesto koliko se hoee ida pritomegrupa ne stari.• metre svih tela u kretanju . za ma koji momenat v. buduei da su oblici sistema teorijski vidljivi u svomsadasnjem obliku. zasnovana na principu kauzaliteta. bilo u generalnom vidu .pa [enaeelo causa aequat ejjectum . Beograd 1932. stvarno poeivaju na Ideji da vreme ne zadire u njih. 19 H. ne dopusta da posledica sadrzi u sebi nesto vise od uzroka. dopusta mogucnost da se i ovi procesi shvate kao povratni. F. Nepovratnost. Atomi. koji se danas prihvata u statistiekoj interpretaciji. prev. Fizicari.

33. toplog Suneevog sistema. i obrnuto. ili 1876. kada Ijudi.::Romalonesta ti_l_posl~9.kao sa nasim Suncevim sisternom dogodica se pre iIi kasnije sa svim drugim sistemimanaseg svemirskogostrva. 36.diU i umreti. plata) koja se s merom pali i gasi (uzaruje i hladi).t~. 135 .No u Heraklitovom. toliko oskudno odmereno.nece rise . Dijalektika prirode. iz jednog ekstrema u drugi. koji se radaju i umiru: »Ta je veeni kruzni tok ukome se materija krece. rna koliko se puta i rna koliko neumoljivo bude dovrsavao taj kruzni tok u vremenu i prostoru.kaoi Meseekruziti uduboko] -tami u sve uzim krugovima oko isto tako izumrlog Sunea. Ovo.. a da je pre i posle toga za vecna vremena ogranicena na prosto menjanje mesta -'.Ovde je priroda sastavljena iz materije i kretanja. vreme zivota takvih bica koja su svesna . Velika ocekivanja. i samo za neko vreme koje je beskrajno kratko prema njenoj vecnosti. da se nijedan od njenih atributa ne moze izgubiti i Cia ona stoga mora s onom istom gvozdenom nuznoseu. Engels. a kretanje prolazno.eu vezivana za tu ideju. neumitno ga ponovo porodi ti na drugom mestu i u drugo vreme.razumni duh. produzice tek hladna mrtva lopta svoj samotni put kroz svemirsko prostranstvo. Ili objaSnjava21 F.iscrpljuje. s kojom ce kad-tad istrebiti s liea Ze~lje svoj najsavrseniji icvet . pokazalo se da je problem izvodenja zivog iz neZivog. namesto harmonicno rasclanjenog svetlog. snage da otapa led koji se spusta s polova. koje ce za kratak razmak vremena nalaziti uslove povoljne za zivot i zatim hiti nernilosrdno iskorenjene.je u obliku opstegnacela oznacavalo svako nastajanje i propadanje kao prelaz iz jedne suprotnosti u drugu. pa i sa onim cija svetlostnikada nece dopreti do Zemlje dokle god bude postojalo na njoj covecje oko sposobno da [e oseti.!l1alo. ma koliko milionasunaca Izemalja bude nastajalo i nestajalo. no neumoljivo se priblizuje vreme kada Sunceva toplota. sto .. sa svim ostalim bezbrojnim svemirskim ostrvima. Citirani tekst je napisan 1875. hemijsko 134 sjedinjavanje ili razlaganje u kome nista nije vecno sem vecno promenljiva. 34.to znaei tvrditi da je materija smrtna. dasvoje kretanje difereneira itako razvijesve bogatstvo toga kretanja. . jos vise. vreme organskog zivota i. kao veeno ziva vatra (too. a Zemlja ce kao izumrla i zaledena Iopta . koja . druge posle nje. i uopste grekom. potpuno je saglasan s tom vizijom veenog kruznog toka. da bi se iz njihove sredine razvile zivotinje s mozgom sposobnim za razmisljanje. od kojih su ona 0 razjasnjenju zive tvari I zagonetka zivota redukcijom na kombinaeije partikula i zakone njihovih kretanja ponajmanje ostvarena. »govoriti da materija za vreme citavogsvog beskonacnog postojanja ima samo jedanput mogucnost. vecno pokretna materija i zakoni po kojima se ona krece i menja. Kultura.« K~lO sto se vidi. pojedina zivotinja iIi rod zivotinja.• logiji sa zivim organizmima.imati. najzad vise ni onda nece naci dovoljno toplote za ~!yQt~_kadA . Ali. Uvod. Beograd 1951. kruzni tok u kojem je vreme najviseg razvitka.!!ji ~M i organskog zivota. A isto .s'" Heraklitovski kosmos. ma koliko da su bezbrojna ziva biea.. i kao takva shvaeena po ana. podrazumevalo se da je physis (priroda) ziva. nije bilo polaziste novovekovnih shvatanja prirode u kojima je dominirala ideja tela ili korpuskule u kretanju. kao i onaj prostor u kojem dnlazi do izraZaja zivot i samosvest. . kruzni tok koji svojuputanju zavrsava tek u takvim vremenskim razmaeima za koje nasa zemaljska godina nije nikakvo merilo. koja moraju ranije nastati i ranije nestati. str. kruzni tok u kome je svakoogranieeno postojanje materije podjednakoprolazno. dok konaeno neipadne' na njega~Neke ce planete doziveti ovu sudbinu preZemlje. medutim. poimanju stvari.« " Ali. U svakom slucaju. bilo to sunee ili maglina.se . sebe i prirode. . kao i da empirijski zivo proishodi iz empirijski mrtvog. rna koliko trajalo da bi se u pojedinom suncanom sistemu tek na jednoj planeti ostvarili uslovi za organski zivot. 32. godine. koji ee se sve vise i visestiskati oko ekvatora.sigurni smo da je materija u toku svih promena veeno jedna te ista.

zivot je samo jedan poseban i izuzetan oblik kreta. dosezanje kompletnog oblika. nikako kao i sama evolucija. teku zajedno i to ovako kako to sada biva kad se [edan proces odvija u nezivoj a drugi u zivoj materiji. od kojih jejedan-evolud"ja-a -drugi-invohtcija.mora Imati svoj pocetak i svoj kraj. smanjivanju dodavanjem ill oduzimanjem medusobno potpuno istovetnih jedinica. Shodno ideji 0 vecnom krusnom toku. tj. nasuprot reeenom. Misliti da sve sto postoji na prirodan naein Ima svoj pocetak i kraj.• nja. 'ciji je jedan krak ascedencija a drugi dekadencija.govorili protiv toga da jedan takav princip bude prihvaeen. kao progesivno formiranje cija je donja granica poeetak procesa a gornja njegovo potpuno dovrsenje. koja 'U jednom trenutku i pod odgovarajueirn uslovima 136 stvara seme zivota. onu po kojoj svaki oblik egzistencije ~ poput individualizovanih oblika zivotnih egzistencija =. "p6cetak: i kraj su neodredljivi) j (5) kao odsustvo bilo kakvog 137 . mora tvrditi da je nastanak zivota stvar slueajnosti i kontingencije. (4)kao haoticno dogadanje. Beskonaenost matematickog brojnog niza je. Po uzo]. svi su razlozi . nadalje. sadasnja filozofija prirode.. (3) kao parabola. Ovim nacinima nista ne smeta da svaki kraj j ednog niza promena bude uzet za poeetak nekog novog niza promena koji takode ima svoj kraj. ali njena shvatljivost poeiva na jednolikom uveeavanju ill. Autorikoji govore 0 univerzalnoj evoluciji. I sarna evolucija se ne da zamisliti bez nekog pocetka i kraja. koji se s razlogom uzima za fundamentalni princip novovekovne mehanike i mehanicke filozofije prirode. povlaei za sobom poimanje onega sto se dogada izmedu pocetka i kraja u logicki ogranieenom broju moguenosti: (1) to dogadanje moze biti pojroljeno kao ascedencija. No ona sira koncepcija protivreei principu inercije. daleko tezi nego sto bi to mcglo-fzgledatf trasudivanjem naosnovi opsteg nacela 0 prelasku [ednog ekstrema u drugi. Po siroj. ipak se mozda i neopazeno uvodi [edna sira Ijedna uza koncepcija zivota. Kaze se da Grci nisu otkrill princip inercije. kretanje je uopste neki znak zivota. 'I'akvo prazno vreme je u stvari isto sto i vecnost. a ukoliko ga je Aristotel u nekom obliku naslueivao. koja kao takva iskazuj e sustastvo prirode. (2) kao dekadencija. obuhvata dvamedusobno suprotno usmerena procesa. i da je biosfera tek samo mala oaza u beskrajnom okeanu nezive materije. na svoj nacin shvatljiva iako nema nikakvog kraja.'~ili. Tim putem se opet dolazi do beskonacnosti.:nosno smanjivanjem reda). koje se moze smestiti izmedu nekog poeetka i kraja [edino ako se ispred tog pocetka i iza tog kraja dogada nesto sto nije haotieno zbivanje (u protivnom.Iacke redukcije zivota na nezlvo. Oni jednostavno imaju pri tom u vidu onu siru koncepciju zivota. tj. Trebalo bi. 0 kojem [e govorio Engels. ali sada do shvatljive beskonacnosti. ukoliko 0 svemu tome sudi na osnovama rezultata empirijskih prirodnih nauka. ali on kao takav izlazi iz okvira naeina na koji ljudi nesto shvataju. koja ee postepeno dovesti do toga da onaj drugi proces (proces zivota) postane nemogue. a taj se model vremena moze koristiti kao mera trajanja neke evolucije. da proces povecavanja entropije sadral u sebi neku vrstu primarne nuznosti. na neki naein.s obziroro na opste prihvaeenu organizrnicku koncepciju prirode . a drugi -pove6avlmjen1'eiifropij"e-{oa:. iz koje onda proizvoljno i po naso] potrebi uzimamo odgovarajuce Iseeke. Jedarr beskrajni niz promena je mozda realno moguc. Nastanak i trajanje zivota vizirani su tim rasudivanjem kao relativno vrlo kratka epizoda u neuporedivo duzem procesu degradacije 0 kojem govori drugi princip termodinamike. onako kako su 0 tome mislili stari Grci.'jedan Ckoji se karakterise smanjenjem entropije (odnosno povecavanjem reda). iIi iz okvira naeina konsti tuisanj a smisla nekog zbivanj a. Ova se beskonacnost uzima kao model praznog vremena koje jednoliko teee u jednom pravcu. Uopste. ne izrazavaju se samo roetaforicno kad lstovremeno govore 0 »smrti« zvezda i svemira uopste. kao proces ciji je sroer suprotan onom prvom. Kruzni tok.Trebalo bi da oba procesa. degradacija. onaj koji se karakterise smanjenjem entropije.

dakle. shvacena kao vecni izvor i utoka svih vremenskih ogranicenih mikro j makro poredaka. jer se time biee prirode prostorno 1 vremenski razbija n. ali. ako bismo vizirali neki poseban isecak organske prirode . dobijamo i vr~menskii prostorno razlicltevprlrode. kao vecnost.ali bas zbog toga. takode nalaze i u osnovama modernih prirodnih nauka. 138 Nasa mol! shvatanja. Ove. . Intervali opisani pod brojevima (4) i (5) mogli bi bitialternativne dopune prethodnim u sklopu prirode zamisljene kao vecno postojece.ali ne . i ne svugde na I. ukoliko se poddijalektikom podrazumeva jedan svet (kosmos)koji se razvio iz svojih materijalnih os- ° 139 . jedan jedinstveni poredak stvari i bivanja. Drganska priroda sacinjavala bi.uvekna isti nacin. mada po pravilu neekspUcirano. shvacena kao taj jedinstveni poredak.nesvodivo na sustastvo korpuskula i njihovih kombinaeija i organizacija. Drugim recima. . to i ostaju dve pojmovno potpuno medusobno razlieite prirode. No vee tu nam se fizika ukrsta s metafizikorn. tada cerno nuznim nacinom imati dye prirode: jednu zivu. ona hoce jedinstvenu prirodu . da j e priroda j edna i j edinstvenasamo u okviru dovoljno prazne ideje veenosti. No u toj praznoj beskonacnosti mozemo z~isliti sadrzajno ispunjene intervale. Shodno tome. Priroda. misliti prirodu kao veeno nastajanje i propadanje.kao 1 u prethodnom slucaju zbiva nesto suprotno. ako zajedno sa vitalistirna pretpostavimo da je zivot posebno sustastvo . tj. teza 0 gvozdeno] nuznosti koja diktira veeni kruzni 'tok.Stl na:. kao odsustvo promena.jest nesto sto neizbezno saurii metafizieke pretpostavke.vo U izvesnom ~mislu zbunjuje. pa se i ovaj inter:ral moze . doduse. sledilo bi dapriroda egaistira v:. ne funkcionise na taj naein sto jednostavno konstatuje razlicitost. Mofemo Ii onda i samu prirodu misliti kao nesto sto lma pocetak I kraj? Priroda seobicno misli kao nesto veeno. mogu sve stati u okvire jedne naturalistieke i materijalistieke metafizike. obieno reprezentuje onim praznim vremenom. Engels je verovao da ee eliminisati metafiziku. svet) nije uvek bio i nece uvek biti takav. Poredak (kosmos) je nesto sto nastaje i propada. nesto sto se formira i rasformira. obrnuto je moguce). teza da je materija u toku svih promena [edna te ista i da se nijedan od njenih atributa ne moze izgubiti.nesumnjivo sacinjavaju principe jedne naturalisticke i materijalisticke metafizike. Suprotstavljanje dij alektike i metafizike ima samo toliko znacaj a. Jednosmerna zavisnost €ziva priroda ne moze postojati bez nezive. bilo da nastajanje shvatimo kao integraciju i kombinaeiju vecno postojeeih elemenata a propadanje kao dezintegraeiju elementarnih spojeva (odnosno kao raspad kombinacija i organizacija elemenata). kao veeno postojeca suma elemenata. Izmedu tih priroda moze postojati »komplementarnost«. ako pretpostavi da sadasnji prirodni poredak (kosmos. to ne izgleda zbunjujuce. (2) i (3). u takvom ili nesto izmenjenom obliku. Priroda. i sarno neznatnu vremensku epizoduu neuporedivoduzem trajanju neorganske prirode. zbog pozitivistickog zaziranja od metafizike.druge strane. medutim.dogadanja. kao stari Grci. Empirijski gledajuCI. .odrediti samo ako se izvarr njega . kao nesto neriastalo·-i~TIepropadljivo~ Ta vecnost se. a 0 toj pripadnosti onda maze biti samo verbalnih sporova. na nivou shvatanja razlozi za zbunjenost postoje. ·ne moze se vise na nedvosmislen naein uzimati kao vecna.cnb. u okvirima takvog rasudivanja. kao nuznost nastajanja i propadanja. nego tako sto tezi da otkrije povezanost. napred defimsano pod brojevima (1). D. ali njegova teza vecno pokretnoj i veeno promenljivoj materiji i zakonima po kojima se ona kreee i menja. Izlazilo bi. Ovi se principi.a sektore razlicite egzistencije.svesno i samosvesno prirodno bice. sarno neznatni prostorni iseeak u neorgansko] prirodi.m. bilo da ovima trazimo jedan ili vise izvora i utoka. Ove binesrazmere bile j os vece.. prostorna i vremenska smenjivost. Tu j os mozemo. koje opisuje beskcuiacnosrbroj-nih nizova.sistem vrirode u kojem su svi elementi povezani tako da sacinjavaju jednucelinu.-'. • na primer. Kad tu ideju sadrZajno difereneiramo. drugu nezivu. na primer. S .

»mi. duse i tela. nazakone konstitucije koji se otkrivaju upojedinirn slojevima prirodno-postojeceg.Zakoni evolucije (samorazvoja) prikazuju se tu kao veeno postojeea logieko-metafizicka struktura. u smislu evolucije i napredovanja. kao ovostranu ---:-vidljivu.« TIme. (koji nisu vremenski ni u smislu matematiekog· i fizikalnog poimanja vremena. Ono sto je za shvatanje tesko.~ak josi d~nas dokazuju najgluplji empiricari SVOJIm umovanjem (ma koliko one bilo pogresno) da su vee unapred uvereni da priroda ne moze biti ner~zum. mogio bi se dogoditi u nekom neodredeno dugom vrel!:1. u svakoj od njih na naein usavrsavanja. Neka vrsta dijalektike. coveka i prirode.nova.Engelsovim fragmentima za Dijalektiku prirode ima jedan koji govori 0 »[edinstvu prirode i duha« na sledeei nacin: »Grcima je bilo samo po sebi razumljivo da priroda ne moze biti nerazumna ali . Iako jehwrsiti i prelaz sa hegelovske logike-metafizike na hegelovskuTilozoiiju prirode. bila bi prema tome prisutna i u Prirodi i u Ijudskoj misli. a na drug oj . stoobezbeduje prisustvo Ideje u empirijskoj Prirodi. »osobito posle ogromnih uspeha prirodnih nauka U ovom veku« . i obrnuto. . a r~zum ~a ne moze protivreCiti prirodi. bilo da ih vidimo kaozakone -k6nstffucije -diferencifariill-sfe. ako se uzme u obzir da i dijalektika prirode podrazumeva princip konzervacij e prirodnih zakona. To je shvatanje prelaza sa zakona konstitucije na zakone evolucije.neposrednu Ideju (Baga). i obrnuto.: ra ad kojih eemo jedne oznacavati kao nize a druge kao vise.. Unutar hegelovski konstruisanog sistema lako je Izvrsiti prelaz sa zakona evolucije. . kako se nesvesnoj Prirodi moze pripisati nesto slieno? U .namesto Ideje ljudska znanost sa njenoni sposobnoscu da napreduje u otkrivanju konstltutivnih. i. evolutivnih . prelaz sa zakona konstitucije ma zakone evolucije. »1 ukoliko se vise to bude desavalo. Ta se teskoea obieno zaobilazi uvodenjem ideje 0 vremenu: ono sto se ne dogada u nekom srazmerno kratkom vremenskom intervalu. utoliko ee vise i Ijudi. stepenima njene samosvesnosti. u kojoj se vis! oblici »ciste misli« Iogieki (nevremenski) izvode ianiaih fmanje razvijenih). . Naprotiv. koja se pojavila u Evropi posle propasti klasiena antike i koja je u hriscanstvu postigla svoj 140 141 .: Noovo drugose-dobrim delom sadrzi+u onom prvom.zakonitosti. Jedna od teskoca za takvo rasudivanje vec je spomenuta.put usavrsavanja. ni u smislu Bergsonove ideje o' »stvaralackoj evoluciji«). Priroda. postavljenim. Kantov »kopernikanski preokret« jednostavno nije uopste uziman u obzir: nerna ni govora 0 tome da je eovek taj koji daje zakone prirodi. to je prelaz sa zakona evolucije na zakone konstitucije. a 1 mnogim drugim stavovima u kojima se Engels pozivao na greko shvatanje prirode. Shodno tome. i utoliko ce biti nemogucnlja ona besmislena i protivprirodna predstava 0 nekakvoj suprotnosti izmedu duha i materije. Hegelovo resenje ove teskoce vizira Prirodu kao »drugo biee« Ideje. kao empirijska ovostranost hegelovske Ideje.na. opet hijerarhijski.. -~~C. reprezentuje 'onu Iogieko-metafizieku strukturu u hijerarhijski ipostavljenim slojevirna. i to time ~to ce se na [edno] strani namesto hegelovske Ideje staviti Materija sa njenom sposobnoseu za samorazvoj.enu. Stavise. i to u razlicitlm. Svaki od tihslojeva poseduje sopstvene zakonekonstitucije.Dru?a teskoea vezana je za poimanje teologije: ako Ijudsko isaznanje sledi jedan razvojni put ._.:'0vaj-princip··-ostaje-u--vaznosti--bilo -da-prirodne zakone ~dimo kaozakone evolucije. Mnogima koji su 0 svemu tome rasudivali posle Hegela izgledalo je da se odnos Ideja-Priroda maze boljerasvetliti ako se Ideja jednostavno situira u carstvo ljudske misli i njenog istorijskog napredovanja tisaznavanjli zakona Prirode..lzgledale je da 'se Hegelovo umovanje dosta [ednostavnomose prevesti na materijalistieki jezik. a pod mstafizikom j edan veeno Jsti poredak stvari.. ne sarno opet oseeati nego i znati svoje jedinstvo s prirodom. u stvari svakim danom ucimo da pravilnije razumevarno zakone prirode« .

._C__radaju -visi--·oblici ~iy_ota i syesno-razumnog _ svrsishodnog ponasanja.najvisi razvitak. pored ostalog. sredstvimazahvacenfh sila. od kojih se ocekivalo da ce razjasniti kako se iz nisih i manje slozenih oblika organi:zacij-e--1llaterije-i~etarija. sadve medusobno suprotns strane: na jednoj. i na suzbijanje i kontrolu ludosti koja se rada u svakoj preterano uveeanoj i spolja nekontrolisanoj moei. Ova se pitanja. prematome. Prva tendencija je vidIjiva u podrucju prirodno-naucnih teorijskih razmatranja. str. Na drugi nacin. mora da opstane u temeIj~ma .-li samu evoluciju ukljueena je interakcija prirodnih 143 142 .ide u svojim posmatranjima unazad. usavrsava se.ljudske mudrosti kao njen najdublji interes. cak 1 kad ne moze da obezbedi nista vise osim sigu::nosti u neizvesnosti i sumnjicava pitanja upravljena na dogmatsku i prividnu izvesnost.T pritode.je i Kantovim -»ioperiifkanskim preokretom«. koje se uzirna kao mera njenog ukupnog trajanja ili kao mera trajanja pojedinih njenih etapa. Druga tendencija postaje vidljiva tek u prakticnoj orijentaciji i praktlcnoj upotrebi matematiekih prirodnih nauka.iIrtale-su. Za slucaj cla nas Priroda ne zanima kao predmet teorijskog razmatranja nego samo kao predmet prakticnellPotrebe nje_l1iht:. da bi na najvisim stupnjevima sobom proizvedenih bica poeela . ticu i teorije univerzalne evolucije koja je danas siroko prihvaeen~. razvijanje i propadanje individualizovanih zivih biea i na dinamici simetrijski postavljenih parova sup. No slican zadatak resavan. sve prirodno determinisano je jedino mogucom upotrebom Ijudskih saznajnih moci i jedino shvatljivom projekcijom ljudskih delatnih svrha. No takvim bi opredeljenjem ljudska moe ostala bez ikakvog spoljasnjeg korektiva. 228. a ljudska mudrost bi u krajnjoj linijimorala da se redukuje na konstrukciju i destrukciju. dasve sto se prirodnodogada uklopi u Ijudskesaznajne moei i moei prosudivanja. odnosno.. Na [edannaein.otnosti sa sredistern u nastajanju-propadanju (radanju-umiranju) . ukojima su jos uticajnefilozofske iIi zdravorazumske predstave naturalistieke i materi[alistieke meta-fizike. Stoga teorijska filozofija prirode zajedno s teorijskim prirodnim naukama. koje ona s jedne strane pretpostavlja i koje s druge strane iz njenih principa i teorijsko-dstraztvackih programa proizlaze. Ijudsko saznanje je .s teznjom rda potpuno humanizuje Prirodu. teda 5e kao takva havi onim podruejem u kojem se praktieno svrsishodno odabrani elementi i principi prirode stvari dopunjavaju sa principima i svrhama koji se nalaze u istoriji Ijudi i u njihovoj: teznji da spoznaju prirode ucine sredstvom uveeavanja sopstvene moei. i folozofija prirode mora da postane deo »praktiene filozofije«. kao i u sred-. sve Ijudsko bilo je determinisano prlrodnim izakonima koji napretkom saznanja ljudima postaju sve vise poznati: na drugoj. u okviru kojeg [e bilo pretpostavljeno da je sama Priroda toliko razumna koliko je Covek u nju projektovao sopstvene razumske i umske ideje i relacije. dakle. Stara filozofija prirode svoje razjasnjenje priro~ni~ zblvanjapretezno je zasnivala na analogiji sa omm sto je opazeno kao nastajanje.polazeei od jednog po pretpostavci dovrsenog sveta . Kreacionistieke teorije mnogo toga su u prirodrum zbivanjirna pripisivale cudesnoj mudrosti tvorca.sama Prirodaone sto nuznim nacinom evoluira. Priroda:Je shvaeena kao ono sto nuznim naeinom svoga biea evoluira. podvrgavajuCi i samospoznavanjejednoj evoluciji kojatreba da se dovrSiu potpunoj prirodnojsarnospoznaji. Jedinstvo Coveka i Prirode uspostavljano je. Priroda je u takvom videnju izjednaesna sa evolucijom sto se zbiva u samostalnom toku vremena. 183. Moderna teorija univerzalne evolucije ~astoji da ."duse ilela.le_menata injenih Ij_udskim 22 Isto. da hudu odbaeene kao neosnovane zablude napretkom prirodnih nauka.e'" Spomenute suprotnosti duha i rnateri] e:-cQvekil.samu sebe spoznavati.k~o onim sto sustastvsno odreduje Prirodu po sebi 1 za sebe.a ne . do niegovog nediferenciranog pocetka. usavrsava se. stva Ijudske delatne moci. Osim toga.

eno misli. The modern synthesis (I izd. »U poznom devemaestom veku.COllingwood. diskontinulranost 1 lzdlf~re~ciranost formi materijalnih bica (princip konstituci-.zbiru transfornusu elemenata i sila.Lon':: don 1945."ni6ze~se-uzeti -za'.izi~kih dej~t~va. geoloskih i bioloskih etapa. Evolution. darvinizam je nalikovao na ranu devetnaestovekovnu skolu prirodne teologije. Ova] autor razlikuje tri etape »konstruktivnog kozmoloskog miSljenja«: grcki (tj. rakteristiku . The Idea of Nature. biolosku svoluciju. takvo poimanjeprirode ide razlikovanje kozmoloskih.k~aKb slfooi. organizmicki i ciklicki) poglednaprirodu..koj] $1. ali na spomenutim prirodno-naucnim osnovamaon tesko moze biti drugaciji.«24 2f Jul'ian Huxley. Aka se hoce da savremeno poimanje prirode bude istovremeno i koherentno i zasnovano na znanjima postignutim ufundamentalni~ priro~nirr?. a iz perspektive pozitivistickih interpretacija principa prlrodnih nauka . G.. jematerije). sa. ?a bi se lZ p. potrebno samo dovoljno dugo vreme da bi iz sebe i samasobom proizvela sve empirijski dohvatljive oblike biea. renesansni (tj~no:vovekovni i masinisticki) pogled na prirodu. kao i jedno neodredeno polje s~~- y~ . odnosno.23 Vid. kontmUl~anost i prostorna sveprisutnost f. energetsko-materijalna dvoznac?ost~zvesnihmikrofizickih procesa. .osllOVIlu··ka. buduci da principi prirodnih nauka nisu ni sistematski ni istorijski homogeni. Oni ne proizlaze iz j edne i j edinstvene filozofij e prirode. a Darwin je kod njegovih mnogobrojnih sledbenika postao rodonaeelnik darvinizma. poimanje prirode putem ideje univerzalne evolucijeima u svojoj prirodno-nauenoj osnovi dovoljan broj heterogenih principa tako da je mozda i nemoguee misliti ih sve zajedno uzadovoljavajueoj koherentnosti. Nema sumnje. Takav postupak u filozofskom pogledu nije zadovoljavajuci.erspe~tlVe njihove dovrsenosti rekonstruisala putanja umverzalne evolucije.nikakva filozofija prirode danas nije na horizontima mogueeg i potrebnog misaonog napora. shvatanje prirode kao onogsto evoluira a ovo opetkao n:esto'st<rjeprirodno'. Prirodna selekcija zamenila je bozanskog tvorca kao Deus ex machina.. diferenC1ranJel?~l-: rode na kozmickuohemijsku I. 23.razvio u devetnaestom veku veoma uticajni mislilac Herbert Spencer. 1942). 3 Izd. (princip konstitucije polja). na delo ovog poslednjeg gledalo se uglavnom kao na amaterski poduhvat. i to poglavito zbog toga 8tO Spencer nije kao Darwin bio veHki sakupljac empirijskih svedocanstava 0 evoluciji. Spencer je ostao samo u udzbenicima istorije novije filozofije. Siroko razradena ideja 0 evoluciji zivoga sveta vezuje se za ime Charles a Darwina. Preeutno izjednacavanje prirode i eV'OluGije. Kasnije.a u izvesnim aspektima i pre Darwina .Ovome trebadodati da je prirodi kao bikvoJ. vremenska simetricnost zakona klasiene mehanike ielektromagnetizma.stt' koj e' se 'usvom ukupnom.1 proizvedeni posredstvom Ijudskih stvaralaekih moci. 144 10 FiIozoflja prirode 145 .:"na stal~?st sveukupne energije (princip konzervacije onergije). London 1974. procesa.n~ukama trebalo bi dase za osnovu svih kvalltativnih evolutlvnih promena uzme:. str. te da pretpostavljene prethodne etape univerzalne evolucije posmatraju same kao etape stvaranja uslova za nastanak i evoluciju zivih organizama.savremenog poimanja prirode" .:. Mnogi autori se zbog toga zadovoljavaju time da evoluciju istrazuju samo u bioloskom domenu. .kao i vremenska asimetricnost svakog kauzalnog c-ajno-. najzad. vremenska asimetricnost evolutivnog procesa . osim onih koji S1. na pro R. nepromenljivost i univerzalnostprirodnih ~ak?na (princip konzervacije prirodnih zakona).1 primetno prisutni u istrazivackoj i misaonoj nauenoj praksi . mada je generalnu evolucionisticku koncepciju sveta nekako istovremeno .u nuznost njenog usmerenja. Ove su etape postavljene po vrem:nsk?m redosl~du i posmatraju se kao dovrsene.-kvantitati.vremen«tj: evolucionisticki i progresisticki) pogled na prirodu. vremenska asimetricnost radij acij a kao i vremenska asimetrlenost ekspanzije univerzuma.

457. 165-166.>. Shvatanje istorije kao progresivnog kretanja doslo je do . Darwin je razlikovao dva tipa odabiranja: prirodni i seksualni. Spaslea. Darwinovo novo glediste bilo je da »vise« zivotinjske vrste. 1sto. pa je pravoverrto drzati da u biologiji nema nicega sto ne bi bilo fizicki mehanizam pod unekoliko slozenim okolnostimae. menskim razdobljima. Ali on istovremeno nalazi razloge za nezadovoljstvo takvim stanjem stvari: »Shodno tome. bez intervencije namere. kako je gotovo sto godlna kasnije ocenjuje J. nego i u formama zivota.« U Darwi25 lution creatrice. Ubrzo potom. 0]. pp. i u Lamarckovoj PhUosophie zoologique (1809). pp. posmatrano u dugim vre-.buduei uspesno razvijerio ii biolosKoj oblasti. ono je ubrzo pokazalo svoje povratno dejstvo na shvatanja istorije i drustva. Beograd 1976.iz skupa ideja vezanih za razumevanje Ijudske istorije i ekonomiJe. jedna od teskoea s kojom se evolucionistieka koncepcija suoeava vezana je za prilicno veliku nesrazmeru izmedu slueajnih mutacija i njihovog uklapanja u veoma komplikovanu organizaciju zivih organizama. Danas znamo da postoji mnogo vrsta odabiranja. Najveea belinana evolucionoj mapi je one sto se odnosi na varijaciju i njeno nasledivanje.a i u sadasnjem trenutku. Necelijskl i bespolni organizmi.pandan vestackom odabiranju. »Tokom epohe 0 kojoj je ree. 125---126.Sam Darwin eksplicitnoje naznaeio da mu [e idej a:o 'prirodnoj tselekciji iznena'Cinodosla:-na---um kad je. pokazuje da [e evolucionistieke poimanje prirode proisteklo. cinjenicu da se iz semena [edne vrste »uvek« rada zivo bice odgovarajuce vrste. cesto antagonistickih po njihovim efektima. citao Malthusov Ogled 0 populaciji. Huxley misli da je »teleologija adaptacije jedna pseudo-teleologija.Whitehead. eij e funkcionisanj e odgovara svrsi odrzanja zivota. prevod A. ugled usavrsenije naucne forme pripada fiziekim naukama«. Kao pokretacke snage tog razvijanja Darwin [e oznaelo prilagottavanje spoljasnjim uslovima zivota zivih organizama i prirodno odabiranje . ideja progresa je nasla svoje mesto i u posmatranju prirodnih zbivanja: u delu Zoonimia (1794~ 1798) Erasmusa Darwina. N. Zapaje opsta uniformnost u svakom eelijskom organizmu.au." lako se prilagodavanje zivih zena 26 21 J. On dalje nalazi da moderna nauka u toj stvari mora odbaciti posebnu kreaciju Ill bozansko vodstvO. 146 10· 147 . svesti iIi podsvesti. sto taeno zapaza Whitehead. Aristotelovske vecne forme postojeceg registrovale su empirijska zapazanja stabilnosti rodova zivih bica. 412. Huxley. koja se dade svesti na dobre mehanisticke principe.27 Jasno je da biologija tezi da postuje uobieajene principe naucnog objasnjenja i da te principe dobrim delom preuzima iz fizike kao fundamentalne prirodne nauke.svog punag izraZaja vee u osamnaestom veku. Vid. bilo da ovu trazimo unutar organizma ill u nekoj spoljasnjoj sili«. »Darwinova teorija mehanizma evolucije bila je«. »krajnje apstraktna i uopstena. Huxley. takode i u Encyclopedie (1751-1765). zavrsne reci Darwinovog deja Origin of Species. cit. novo vreme nije se gotovo nista znalo 0 prirodi vaiijaCijif iIi o InodtiSirtl. imaju sopstvena evoluciona praviIa. 28 A. slucajnim i sreenim sticajem okolnosti.Crijihovog nasledivanja. To je znaeilo da se priroda razvija ne same u pojedinacnim egzemplarimaflvih bica. Nekih stotinug_odina kasnije (1907) objavio je H. Nolit. Nauka i moderni svet (I Izd. kao i bliskost ideje evolucije sa idejom progresa. kod Turgota u njegovoj Discours sur Z'histoire universeUe (1750) i kod Voltairea u njegovom delu Le Siecle de Louis XIV. Bergson svoju EvoPolazno mesto u Darwinovoj novo] koncepciji zivih vrsta bilo je napustanje do tada vladajuceg aristQtelovslwg pogleda na ziv:uprirodu kao na sistem vecno postojecih rodova i vrsta. biolo-gija majmunski podrazava postupcima fizike.25 Ovo. imaju svoje poreklo u »nizim« zivotinjskim vrstama. 1926). str.26 Pored sporhenutebeline na evoluciono] mapi. kaosto su bakterije.

Ima svojekonstitucionalneslabosti.IstraZivartje u molekulamoj biologiji. koji ~oga~~ i~?ividu~lizovana bica.yedeno kod W. 1~ matematicar i taoreticar kvanta von Neumann navodno vodio s nekim biologom. demonstrirajuel ujedno objasnjenje njenog nastanka po principima darvinistieke koncepcije evolucije: Kuca je nastala slucajno. ni redukcija: zive prirode na nezivu shodno sugestijama novovekovne mehanistieke f!~ozofije prirode.po uzoru na stare greke mislioce. tesko se moze oeekivati da ce takvo objasnjenje ikada moci da bude potpuno. Biolog [e bio pristalica modernog darvinizma.«80 ' Saglasnost evolucionistieke koneepeije sa cinjenicama nesumnjivo ojaeava uverljivost te koncepcije i c~ni je danas siroko prihvaeenom.• me 'da zivi svet sasvim sigurno nije uvek bio takav kakay [e danas.29 Stvar je ovde predstavljena karikaturalno. aeograd 1972. a von Neumann je 0 svemu tome mislio s veIikim skeptiekim rezervama. Ako se jos ima u vidu da se objasnjenje evolucije traZi u okviru vee otkrivenih i nekih jos nepoznatih »mehanizama« koji bi s~cin~avali srz njenog odvijanja. Prosveta. str. ali jos nam se cini eudesnim.~e nasumce lzvl~ee brojevl medu kojiroa je selekcij a naslepo oznaeila ·retke dobitnike. 47. - 148 14!) .sJgg.k -. zavi organizmi 1 njihovo cudesno ponasanje uzimani su samo u njihovoj kvantitativnoj nesrazmerii prostornoj sieusnosti naspram nedohvatljive ogromnosti i rasprostranjenosti nezivog. 180. biti proizvod ogromne lutrije u kOJoJ . verujemo. str. sintetizovanog 1 mtUl~lvno~ razumevanja evolucije u njenojcelini. Nolit. u drugom. istrulelo. Zato [e Mauriac i mogao da napise: 'Ovo sto ovaj profesor kaze mnogo jeneverovatnije ad onoga sto mi. raspalo se. U prvom sluca]u. pa nek1m slucajem ostalo da lezi naslagano jedno na drugo. Stoga se u odredenom smislu moze govoriti 0 ». mrtva materija shvatana je sarno kao ernpirijski doga~~j. 29 redno bogatstvo struktura koje [e stvorila. aeisenIJe:r:ga" per TeU und das Ganze.organizama uslovima ~ivota U odredenoj sredini fiioze\izeti kat) cihjeiiic-a~ ip1l. mutacije i translacije) ponovo nas dovodi ?~ u~e:enja. On je biologu pokazao jednu lepu kucu na nekom brezuljku.do~sa:danikomeruje uspelo da onu wpseudo-teleologiju« 0 kojoj je gQvorio Huxley na zadovoljavajuci nacin redukuje na »dobre mehanisticke principe«.. na izvanNa. Danas ne izgleda mogucim ni redukcija nezive prirode na zivu . ali jednom je-ete. Pedro~no razmatranje do danas nagomilanih dokaza da ova konce{'~ija jedina kojale saglasna sa einjemcama (narocito sa molekulskim mehanizmima replikacije. ~~TesKoce-evoluCi6±i1sticKe--Kohce"fH!i:j'e-na . ali ne i do trenutnog. siroti hriseani. na cUdesnu efikasnost postignutu kod zivih biea od bakterije do Coveka. Serba~ .. a onda je vetar jednom prilikom zasuo vrh brezuljka peskom. u toku miliona godina brezuljak se obrazovao zahvaljujuci geoloskim procesima. kamenje je mozda usled nekog vu1kanskog procesa zavitlano ibaceno onamo. 'Monod. moze se ponovo posumnjati u to da_j~ sve to moglo. ali to nije dovoljno za razumevanjeevolucije i prirode koja bivstvuje na naein evolucije. pa su se ljudi u nju uselili i sad u njoj stanuju. Starim filozofima je smrt bila zagonetna. Cudo je objasnjeno. prevod N. Vera Stojic podllasloyom Fizika i metafizika.cudu evolucije«. Jacques Monod 0 tome govori na sledeei nacin: »Kada se pomisli na neizmeran put koji je evolueija presla za mozda tri milijarde godina. J. Granice biotogije. pa jeopet izraslo.poseban naein se pokazuju u jednomrazgoyoru. kaoi 0' to. zbornik radova Paris 1975. u toku povesti Zemljenastajalo je tim slucajnim nesredenim zbivanjima veCinom nesto drugo. ali teorija evolucije ipored velikog broja raznovrsnih empirijskih svsdocanstava 0 prirodnim i vestaeki izazvanim mutacijama zivih organizama. Beograd 1976. prey.l. -posle dugog vremena nastala i ona kuca. Miinchen 1969. novovekovnim je osnovnu Je: se La recherche en biologie moleculaire. drvece [e izraslo.

. za koje su savremeni biolozi nasli da reprezentuje najsavrseniju i najuspesniju zivotinjsku'vrstu -ko[om se evolucija zavrsava.31 ' Za razumevanje prirode va'znije su kvalitativne razlike koje su ugradene unjeno biee nego kolieinska i prostorna nesrazmera medu njenim kvalitativno razlieitim odeljcima. -taj--nacill-:-u.. Trazenje izvora i pocetaka Zivota u nekom trenutku daleke proslosti moglo bi da izgleda kao iluzorno nastojanje proisteklo iz uverenja da je zivot samo epifenomen neorganskih zbivanja. da razlikuje kvalitete unutar prirodnog biea i uopste bica prirode.zagonetnost priemjavao sam zivot.redukovan. 565 passim. Prosvetiteljska sklonost da se u prirodi traZi zamena za Boga obicno se zakljueuje prostirn prenosenjem bozanskih atributa na Prirodu. U domenu Ijudskih znanja toznaei da se biologija ne moze izvesti iz fizike i hemije na drugi naein osim sto ce· se delimicnim uspehom takvih izvodenja povecati ljudska vestina manipulacije sa zivim organizmima. Ta dijalektika mora. 150 151 . Jedinstvo prirode ne treba traziti u nekom njenom ukupnom organskom ili mehaniekom sastavu. p. Jos manje jeon mogao. dijalektika prirode hi reprezentovala ne mnogo vise .bieu. ako se uIzvesnom pogledu sama ideja dijalektike prirode moze dovesti u sumnju. onda moraju biti odbaceni pokusaji da se slozenije prirodne forme.u objasnjavalackom postupku -::. ukoliko bi se zagonetnost zivota razresavala u prividnoj jasnosti stvaralaeke moei prirode. ali ne kao nesto 5tO se odnosi samo na spoljasnji izgled stvari. Kartezijanski dualizam misli -i tela. Upor.ednostavnjenog prevodenja stare prirodne teologije na jedan novi filozofski jezik. Ako semoze govoriti 0 dijalektici prirode. pri kojem veti stepen slozenosti na neki cudesan naein izvire iz manjeg i na ovaj se . jos Iakse se moze unisti ti. Razlaganjem zivog organizma na njegove sastavne delove ne dobija se nista vise od mrtve materije iz koje se obrnutim postupkom ne moze sastaviti zivi • organizam. Huxley. S druge strane.ina. po kartezij anskom metodskom postupku. Ona mora da registruje promenu. op.svodi.od poj. . dakle. Aka je evolueija ljudske vrste nesto sto je u odredenom smislu izvan svake sumnje. _colleka. no nikako se ne moze sinteiii tiCki stvoriti. Najzad. svejedno.jito same pokazuje prilieno uske okvire u Kojima se nasa ljudska imaginacija kreee. ni u kontinuiranom poveeanju slozenosti organizacije prirodnih bica. iIi riba.: zivot nekog Individualnog organizma moze se do izvesne mere produziti. Organska hemija sa svoje strane moze otkriti sastav zivog organizma.redukovao j ezi vot ill na mehanizam ill na ratiokqji taj mehanizam razumeva.biU . da li ce se pri tome jedni kvaliteti uzimati kao »visi« a drugi kao »nizi«. mada Zivot manifestovan u bieu jednog obicnog leptira nije mogao biti ni jedno ni drugo. cit. Izvedu iz jednostavnijih prostim dodavanjem. ali pomoeu znanja kojeona pruza. potrebno je pazljivo razmotriti moze li se ana generalis ati tako da se na slican nacin govori i 0 evoluciji insekata. ne vidi se zasto ona ne bi bila moguea kao kritika siroko rasprostranjenih mnenja 0 prirodi. J.

V deo PROSTOR I VREME .

1. Newton je dodao i jednu aktivnu silu (vis impressa).Detfnitiones I-VIII i Scholium posle defl. kao pasivnoj sili materije koja pruza otpor promenisvoga stanja mirovanja iIi jednakog pravolinijskog kretanja. ispoljava na promenu njegovog stanja mirovanja iIi jednakog pravolinijskog kretanja. Philosophiae natura!is principia mathematicci (1687). Newtonove definicije Newtonovi Matematicki principi fil~zofije prirode poeinju definicijama takvih pojmova kao sto su: kolicina materije (quantitas materiae masa mera koja proizlazi iz umnoska gustoce i velicine nekog tela). T. koju je definisao kao dejstvo (actio).. i to zato sto njihova upotreba nije uobicajena. kojom su obuhvacene i gravitaciona i magnetna sila. sile koje cine da svako telo tezi (petit) nekom centru. sedma i osma definicija Newtonovih Principa odnose se na centripetalnu silu (vis centripetal. Peta.. 155 .. kolicina kretanja (quantitas motus = mera koja proizlazi iz umnoska brzine i mase nekog tela). cija. sesta. kao sto je na primer centar Zemlje iIi centar magneta. beskonacna sUa materije (materiae vis infinita = potentia . Newton kaze da je trebalo objasniti u kojem se smislu oni izrazi upotrebljavaju u njegovom delu. dakle. prostor (spatium). sto ga telo (corpus). sto medutim nije slucaj s takvim pojmovima kao sto su »vre:ne (tempus).ni ." me- = 1 Upor..' U jednom scholiumu (objasnjenju) pridodatom definicijarna.moe materije da pruza otpor svakoj promeni svoga stanja mirovanja ili uniformnog kretanja po pravoj Iinijf. Inerciji. Newton. inertia iIi vis inertiae).

2 Mada Newtonovi Principi daj u izvesnu osnovu za takvu interpretaciju. Baltimor. su dalekosezne. upotrebe pojmova vremena. jer se lako moze uporediti sa idejom beskonacne prave linije. St'I'Uktura nauke. Kron. po sebi i po svojoj prirodi. OyO poslednje je. To je svakako 'jedna metafizicka pretpostavka. a to je mera kojom se prost svet (vulgus) obicno slusi kao zamenom za istinsko vreme. Ipak. brojnoj liniji. 5. prost ora. relativno. Newtonovu definiciju prostora daje Ernest Nagel u delu The stT'Uct~r~ of science. p. Istlnskn i nratem:atiCko vreme. VIII. on je postavio.e b~z odnosa prema bilo cemu spolj asn] em. koja kao takva ima znaeajnu ulogu u Newtonovom matematiekom zasnivanju filozofije prirode. tj.8Implikacije razlikovanja »istinskog« (veras) od »prividnog« (apparentes). s Vid. ravnomerno tec. i drugim imenom se naziva Trajanje (Duratio). ovo 4 Newton.sto (locus) i kretanje (motus). Ta se saznajna usmerenost odreduje distinkcijom. A. kojoj je Newton oeigledno pridavao posebnu vaznost. koji su svima i bez defi:hiCiJepozIlati«.e+ Apsolutno. ~sp1. prev. Nollt. na primer. eime je . prividno i vulgar2 Vid. stoleeu i da su zastarele. njihova izvor~a s~~ajna usmerenost je takva da se u napred opisanoj Interpretaciji uopste ne moze prepoznati. 1961.Be?grad. istinskom L prividnom. »matematiekog« (mathematicas) od »vulgarnog«.po Newtonovoj pretpostavci. prema tome sacinjava jedno »tr~j_Llnj~«. world to the infinite a Newton. mesec.kako se obieno drz~ -.1«. godlna. Njegove de~nicije tih I?ojmovanisu sasvim -uskladu-sa OruID ·stose· u nasem vremenu obieno uzima da je za fiziku (kao nauku) potrebno (dovoljno oni budu ()peraCionaltfo-de~ finisani. 1957. na primer. dan. neobicnu i gotovo Izuzetnu tezu da je temelj svemu postojeeem upravo ono apsolutno rnatematicko vreme. Apsolutno i relativno vreme »Apsolutno. u onome sto se naziva . Na nasem Jezlku. ili sa idejom beskonaenog niza brojeva. u istoriji evropske metafizike. cit. one bi. 15'6 157 . matematiekom I vulgarnom (vulgares) smisl1.. Koyre. po svemu sudeei. as. ibidem. no vreme je eulna i spoljasnja (precizna ill neprecizna)mera nekog tra-janja izvedena pomocu kretanja. verovatno preuzetoj iz novoplatonistiekih spisa". one trajanje iz kojeg prolshodi svako prirodno i svako drugo relativno vreme. pogl. Op. staviSe. Newtonova definicija apsolutnog vremena moze se isto tako lako uskladiti sa predstavom koju sensus communis Ima 0 vecnom trajanju kao osnovi Iz koje se izvode mere vremena za sva prirodna I druga dogadanja. postojalo eak i ako fizlclti svet ne hi postojao. Umesto toga.' uz opravdanje da pripadaju 17. omogueilo Newtonu da uopste ne postavlja pitanje sta je vreme na naein koji bi dovodio u sumnju biee vremena.cas. koje Ijudi mere pomoeu ciklienih Ili oscilatornih kretanja. te kao takve do~ustaju pozltivistieku interpretaciju samo ako se 19norisu. istinsko i matematieko vreme. a to je onaj koji lstrazivacku aktivnost vezuje za merenje i racunanje. predstavljenih na tzv. interpretaciju koju za. »da-biseizbeglegreske koje prost svet (vulgus) pravi dovodeei spomenute kvantitete same u odnos premaculnim stvarima«. 2.l:toje [e potpuno nezavisno od bilo kakvog eulnc opazljivog kretanja U fiziCkom svetu. S druge strane.1974. New York. Newton je definisao i te pojmove. mesta i kretanja »u apsolutnom i relativnom. A. Pretpostavka takvog apsolutnog vremena-trajanja bila je za fundiranje same mehanike bolje promisljena od one koja je potekla od Deseartesa i koja je na izgled bila u saglasnosti s Platonovim I ArIstotelovim odgovorima na pitanje sta je vreme.. Scholium. From the closed universe.!-njen najvazniji metodoloski zahtevza konstituciju [edne egzaktne nauke.

vreme nije isto sto i promena. 0 tome da matematieko vreme. dopusta mogucnost proizvoljnog odredivanja nuIte taeke. osim toga.iOvo osporavanje inicirao [e Ernest Mach s namerom da fiziku potpuno oeisti od metafiziekih pretpostavki. Ipak.) nastalo«. doda[uei tome i oznake »prividno« i»vulgarno«.sto navodi na pomisao da newtonovsko apsolutno vreme koje ravnomerno tece nije isto sto i ta platonska oetmoet. Einstein zasnivajuei jednu newtonovsku relativisticku mehaniku. promenama koinurn:ericki 'iz- Mada [e Newtonova definicija apsolutnog vremena trajanja pruzala izvesnu arhimedovsku . noei. vise izolovanih sistema kretanja kako bi rekli moderni fizieari}. B. P. jos jedna znaeajna podudarnost: sled vremena je. drzao da jedan ravnopravni tok medu . jer »promen a moze biti brza Ili sporija. Za Platona. 38a i dalje. odnosno. stoga je »vreme ne'" ka vrsta broja«. S druge strane. doZa ovo i druga pozivanja na Platonovu koncepciju vremena. »ono stn mi nazivamo vremenom samo je slika (SiKOVU. nadalje.meseCi igo':' dine (dakle. nasuprot tome. (10-14) cetvrte knjige njegove Fizike..jednostavno izjednaCila s ciklicnim jeseempifijski):l1ogu 'detektovati raziti. Aristotel je. osim kao uporedlvanja rela-· tivnih veliclna. odabiranje bilo kojeg intervala koji se ondamoze podvrgnuti racunskim operacijama. mogu biti bitne. U stvari. otkrieemo da jeona u veco] saglasnosti s Platoriovim i Aristotelovim poimanjem vremena. »vreme je s nebom nastalo«. tada merenja i ne bi bila 010guca na drugi naein. numerieki 'inteligibilno vreme je matematieko vreme. s kretanjem »Sunca. 37d i dalje. privid) vecnosti«. prim. Slican zakljueak nalazimo i kod Aristotela: vreme nije isto sto i kruzno kretanje.. Jer. prim. a koje za filozofiju prirode.moderne fizike.jerje »veenost ta koja je uvek bila. to sto je Platon nazivao veenoseu. Platon [e. za Newtona kao i za Platona. a vreme ne . u skladu s drugim terneljnim pretpostavkama kvalitativne fizike. • Newtonje nazivao apsolutnim vremenom.lsto je sto i Newtonovo »relativno vreme«. jeri ovo apsolutno vreme kao takvo ne sadrsi u sebi nikakvu promenu. koje ni Newton ni drugi moderni fizicari nisu pravili. ono sto je Platon nazivao vremenom kao »slikom yecnosti«. oslanjala na onaj pojam vremena sto ga je Newton oznacio izrazom »relativno vreme«. brzina promene se odreduje vremenom koje [e proteklo dok se ona zbivala«. tj.ako hi I sama merila bila promenljiva. ikona. Biolosko vreme. P. Meseca i pet drugih zvezda nazvanih lutalicama (planetama)«.? . . . koja je atribut »relativistieka« dobila zbog toga sto se. upor. Timaj. konacno i sarnu reverzibilnost. 8 7 Aristotelovo razmatranje zavrsnimpoglavljima 217b 29 i dalje. Ovo nas upueuje na distinkcije. medutim. Posmatramo Ii pak Newtonovu koncepciju apsolutnog vremena u odnosu prema filozofskoj tradiciji." Postoji. nego sto se to ohicno pretpostavlja. svaki bi imao svoje vreme. buduci dato kao kontinuirani i beskonaeni numericki redosled. Za ilustraciju ovoga dati su u Timaju isti primed: »Dani. i bas zbog toga je i moglo biti uzeto kao apsolutno menlo promena. Rec je. numericki redosledkretanja »prema onome pre-posle«. sobno potpuno identicnih trenutaka ne bi mogao biti vreme u pravom smislu reci.. ona je ~kasnije postala predmet osporavanja. B. ito poglavito zbog njenog u osnovi metafiziekog karaktera. vecnosti pridavao atribut »riepromenljivosti« koji je takode pripadao oieu u pravom smislu reCi. pored ostalog. koja jest i uvek ee biti«. a potom ga je prihvatio i. .. svaka empirijska mera vremena. i tada bi postojalo i vise medusobno razIieitih koegzistlrajucih vremena«. lacKU "Qslonc~C-zi:C(lefimsanje--bTZineruorzanJa~ :":tili kljuenih pojmova . pojma vremena izvedeno je u 158 159 . jer »ako bi postojalo vise svetova (tj. sto izgleda apsurdno.zapraYO. jer vreme kao takvo podrazumeva jedan redosled u kojem ono »pre« nije potpuno identicno sa onim »posle«. naime.)nisu postojali pre no sto jenebo (tj:kosmos.

t" Newton je. sto se tiee fiziekog sveta. Razmotrimo sada one sto Newton kaZe 0 apsolutnom i relativnom prostoru. Da bi se razumeloovo sto se u citiranom tekstu tvrdi.: mada one matematicko vreme mozer u istorijskom zbivanju citi "6§novza puku hronologiju. Stoga je razumljivo sto u Newtonovima Matematiekim principima filozofije prirode pojmovi vreme-prostor-mesto-kretanje sacinjavaju grupu medusobno povezanih pojmova. ali koji. 32 drugog odeljka Descartesovog dela Principia philosophiae. Apsolutnl i relatlvnl prostor »Apsolutni prostor po svojoj prirodi.pusta takvu mterpretaciju same pod uslovom redukovan] azivotnih procesa na neorganskestrukture. mogu se lako dovesti u vezu s prostorom. na primer. treba imati u vidu da je Newtonovom razlikovanju apsolutnog i relativnog prostora prethodilo Descartesovo dokazivanje dasu prostor i prostiruca supstancija (res extensa) [edno te isto. str. sto se same fizike -uvek g '9 Newton. od kojih svaki ponaosob ima svoj apsolutni i relativni aspekt. nema nijedne stvari koja bi u njemu bila stalna ili zaustavljena. u vazduhu Ili. Ono drugo na taj naein sto ce se kao mera nekog trajanja pomoeu kretanja jednostavno uzimati manji Ili veei isecak kruga. 5_ Za poredenje sa Newtonovim stanovistem relevantni su §§ 13. Newton. nema kuda da se kreee. ostaje uvek isti·" (similare) I nepokretan (immobile). Vreme kao ravnomerni tok medusobno jednakih trenutaka. nas vazdusni ]2rostor. na nebu. ili sa uniformnim kretanjem nekog tela po pravoj liniji koje se zbiva pod dejstvom sile inercije. pretpo. zakljucio da sam fizicki svet.stavljajuci ujedno da taj »relativni prostor« treba razlikovati od apsolutnog ito. odreduje svojim polozajem u odnosu na Zemlju. a koja se obieno (a vulgo}uzima za nepokretni prostor: kao sto se. relativni prostor je ona mera ili pokretna dimenzija (dimensio mobilis) apsolutnog prostora koja se odreduje svojimpoIozajem u medusobnim odnosima telai koja je nasim culima dostupna.i vreme kao mera nekog trajanja izvedena pomoeu kretanj a. Principia. ali oni nisu uvek isto po broju. te ee tako apsolutno uzev biti u neprekidnom kretanju. i bez ikakvog odnosa prema necem spoljasnjem. 3. pa je kao nepokretan ona osnova prema kojoj se ravnaju volumeni svih tela i sva njihova kretanja. po vrsti i veheini. zakljucak paragrafa 160 11 :f"n"zofija prirode 161 . nadalje. tj. nasuprot tome. na primer." Descartes je drzao da. pri cemu ee jedna sekunda. odnosno na bezivotne procese u kojima [edino vazi pravilo da posledica ne sadrzi ni vise ni manje od onoga sto sadrzi njen uzrok. Jer ako se Zemlja. nije prihvatio Descartesovo rasudivanje po kojem se svaki moguci prostor svodi na tela i njihov medusobni odnos. koji relativno i s obzirom na Zemlju ostaje isti. Apsolutni i relativni prostor su isto. krece. biti trihiljadesestoti deo-lsecak bilo kojeg kruga ili ugaonog kretanja. Jos veea razlika postoji -izmeauistorijskog vremena s jedne -strane i prirodnog vremena s druge. objavljenog 1644. neka 'prostorna dimenzija posmatrana sa Zemlje. osim ako to zaustavljanje mi sami ne izvrsimo u nasim mislima. tj.cas opet [edan drugi njegov deo. zajedno s 'telima koja se krecu. na ono sto je sam Newton nazvao »relativnirn prostorom«. Principia philosophiae. 10 Descartes. Ono prvo na taj naein sto ee se uporediti s tackama na nekoj pravoj Iiniji. 13. ukoliko pun ugao. na primer. sacinjavace cas jedan deo apsolutnog prostora kroz koji se vazduh krece. II.e" . mora biti smesten vu« jedan apsolutni prostor koji prozima say fizieki svet i sva njegova tela. uzmemo kao prostornu oznakuza jedan cas. dovrseni cikIus. buduci sveobuhvatan i sveprisutan. cetrdeset i tri godine pre Newtonovog dela Matematicki principi filozofije prirode.

).Clarke. . 162 11* 163 . sto je prema Cla. svuda prisutan iz cega je sledilo da Bog.'moglibitr odredeni k jednoznacno. newtonovei ce vam odgovoriti: buduei da je prostor jedno svojstvo bozanstva.13to ga ne sprecava da ujedno bude i nedeljivo. da je on mesto tela. itd. kao 1 Bog. nezavisno od nase moci poimanja fopazanja.prema ko~ [em drugom telu se njegovo kretanje ili rnirovanje procenjuje. a verovati da je prostor nista. vidi ieuje sve sto se u fizickom svetu dogada. itd. Oni ipak nisu isto »PO' broju«. Jer. Zbog toga je OIl' tvrdio da su »apsolutni i relativni prostor jedno te isto po vrsti i po velieini«. 13 i dalje. buduei da on sadrzi tela. najveca svetska Iudost. koja sledi :iz -pojma -relativneg. S druge strane. koristeci sveprisutni prostor kao svoj sensorium. Newtonov apsolutni prostorje u stvarLsveabuhvatnLkosmicki koordinatni sistern trodimenzionalne euklidske geometrije. prim. Prostor se ne moze deliti (tj. on ima svesto se pripisuje bozanstvu.tice. ne moze se razmrviti. uzimajuti u obzir sarno te dve moguenosti. pp.«l1 U jednom dodatku svome delu Optika.' retanja' ili. uvodenjem pojma apsolutnog prostora. a teolosko stanoviste na njima izgradeno .nce Leibniz-. on poseduje mnogo vise savrsenstva nego tela. iavisnood toga. Tela se menjaju. ova_se opet nalazi u suncevom sitemu. uvodi dva kvalitativno i kvantitativno razlielta prostora. putanja jednog tela koje slobodno pada na Zemlju. Ako pitatesta ima u tom prostoru bez materije. jer apsolutni prostor je »po broju« jedan i jedinstven.P.mirovanja . Najbolje svedocanstvo o tome daje jedno . Newton je tvrdio da je »prostor sensorium Boga«. poglavito zbog toga da hi polozaj tela i priroda njihovih '. B. ta putanja morala biti predstavljena jednom krivom: Iinijom. manuscrits Londres - presente d'apres Les originaux des bibliotheques de Hanovre et de par Andre Robinet. brad se nalazi na reci. Takve i sliene ideje bile su rasirene medu obrazovanim ljudima sedamnaestag veka. opisana u koordinatnom sistemu Zemlje. sam fizieki svet uziman je kao telo bozje. opisana u koordinatnorn sistemu Sunea. nalazi na brodu. na Newto- No pored tih cisto fizickih i matematiekih Corresponda. ono je prema Newtonu prostorno. na primer. »Buduei da je ovo ~bozansko) bice rasuto po celokupnoj materiji. dok bi..nazvano deizam bilo je u manje iIi vise izrazenom neskladu s hriseanskom teologijom otkrivenja. Trebalo je dakle izbeei neodredenost polozaja i kretanj a tela. potomna povrsini Zemlje.-prostera i prema kojoj hi jedno te isto telo moglo biti i u kretanju iu mirovarijii. Newton nije zeleo da.pismo Newtonovog prijatelja Contija u kojem izmedu ostalog stoji: »Newton zell dokazati pomocu fen omena da je prostor jedno svojstvo bozanstva« . po to] pretpostavei. Zapravo. a prostor ne trpi nikakvu promenu I.rkeovom razjasnjenju znacilo da je prostor. 11 za uvodenje pojma apsolutnog prostora. drugi put koordinatni . a to je mogucno jedino u odnosu prema necemu 13to je nepokretno u apsolutnom smislu. U 'cisto iizickom smislu. hila bi prava Iinija. dok je relativni prostor ))po broju« mnostven: jedno telo se. reka senalazi u odredenoj zemaljskoj konfiguraciji. buduei da je on veean i beskonacan. 1957. to je prema ovim Englezima. 13toInace ne bi bilo moguce ako bi se za opis tih putanja jedanput upotrehio koordinantni sistem s pocetkom u sredistu Zemlje. oseca. Ova] koordinantni sistem imao je kao takav da obezbedi jednostavno i nedvosmisleno opisivanje putanja tela. 4~ Apsolutni prostor kao sensorium Boga razloga novo rasudivanje 0 toj-stvari uticali su i odredeni metafizieko-teoloski motivi.. Paris. sistem s pocetkorn u sredistu Sunea.

iz cega sledi da ce i u bozjo] esenciji biti cas praznih cas ispunjenih delova. »prostor bez stvari nije nista deterrninirajuee. prostori ce biti cas prazni. nije uvazavao tezu Newtonovih pristalica po kojoj prostor nije isto 8to i praznina. pa ju je Leibniz pobijao teolosko-teistiekim argumentima.i Leibniz. ali idealne kao brojevi«.jedno (tj. to su istinske stvari (choses veritables). isto kao i »univerzalna gravitacija i postojanje atoma u praznini«. p. »realni i apsolutni prostor je idol nekih modernih Engleza«. pp_ 41. vreme) je poredaksukcesija«. ili ne-bice u parmenidovskom smislu. koji bi bio nesto razlicito od tela. ispunjavace i jedan deo bozje esencije. Ova] (newtonovski) Bog ima delove. tj . »[er reci da je Bog prostor. Nadalje. koji je bio celokupan univerzum posmatran kao Animal divll. a u pretpostavci o praznini.pjQ je . op. pa ee ona prema tome biti podvrgnuta veenoj promeni. to znaei datimu delove-qxprostor jest nesto. mena. 52. prema tome.. koje bi uz to jos moglo biti jedinstveno i nedeljivo. Newtona ili njegovih pristalica«. Ibidem. Op. Ta je teza.«16 a Leibniz-Clurke. prostor) je poredak koegzistencija.5. jednostavno je 12 COTTespondance 42. 101.. korespondencija. kao sto se vidi. Shodno tome.ev Leibniz. Leil:>nizoy~~ri~tkCl ~wtonov~ koncepc. kao t . Sto senjega (Leibniza) tiee. »prostor je. postojalo cak i ako niledno telo u njemu ne bi postojalo. i eak on nije nista aktuelnoe-". idola specus. idol u onom smislu u kojem je kancelar Bacon govorio da postoje idola tnbus. ni vreme sarno po sebi ne moze biti uzrok dogadajima: »Jer velika analogija izmedu prostora i vre-. nesto eisto rel ativno. Njemu je »Newtonova filozofija izgledala pomalo cudna (etrangej-con »nije verovao da--se-ona moze zasnovati«. nego osobeni vid bica. ne prihvatajuei tezu da se prostor moze zamisliti kao realno biee. 164 165 .eJ$tj~kQ:-Je. 53. p. on je vise puta pIedirao za kartezijansko stanoviste po kojem ne postoji nikakav prazan prostor. te je veoma nalik na stoiekog Boga. eit. te ce zbog toga biti srazmerna s njom. avo je bilo upereno protiv nastojanja nekih Newtonovih pristalica da gravitacionu silu izvedu iz samog prostora.4. a drugo (tj. cas ispunjeni. koje bi.prostor j e poredak koegzistencij a (1'ordre des coexistances) a vreme [e poredak sukcesivnih egzistencija (I'ordre des existances successives). citirano izdanje. 157.11~ N Medu onima koji su osporavali Newtonovu koncepciju apsolutnog vremena i apsolutnog prostora. 14 15 Leibniz. Evo jednog primera Leibnizove argumentacije: »Stavise (prema stanovistu Newtona i njegovih pristalica). cit. bila branjena deisticko-teolcskim argumentima.olQ~ke.PJ~iji. 13 u tome da ako vreme nije nista drugo nego poredak. poredak stvari . u svom vecnom trajanju (apso1Utiiom vremenu). 141. ni prostor ne rnoze biti nista drugo. kao i vreme .• on nema aktualnu (energetsku) egzistenciju u Aristotelovom smislu te reci.12 Drugim recima. uosta10m. p. ali kao i vreme.ke~ _tQjkQnCJ. Tela koja ispunjavaju prostor. za Leibniza. on j e samo opst. niti da se »praznina (vide) moze dokazati razlozima g. _dog_aj. kao dobro spoznataElnjenica. jedan deo bozje esencije ce biti kao neka posuda.

prema tome. mada putanje.posebnojr~spravi~ U Supplementa I-II. ali neproteznih.-prostor i·VTeme i u kojem smislu ih mozemo nazvati kontinuiranim i delj ivim u beskonaenost. kao sto su tvrdili kartezijanci. ali one. Na prvi pogled izgleda da je problem egzlstencije prostora time resen. tii manjeTzmene. Zenonov problem B~skovic resava uvodenjem pojma kretanja. po pretpostavd Boskoviceve teorije prirodne filozofije. zavisno od njihove medusobne distance. privlaee ili odbijaju.0 prostoru i vremenu. prerna nj egovoj teoriji prirodnefilozoff e. dejstva atraktivnih. tj. Liber. odnosno repulzivnih sila. prevod Jakova Stipisica. varljivi. nairne. Prevo . one ispoljavaju osobine nalik newtonovskim atomima. podra- 166 167 . da su jedino neprotezne taeke u pravom smislu reei realne. S latinskim tekstorn venecijanskog izdanja. usled dejstva repulzivne sile koju ove neprotezne partikule ispoi. nepokretnim i nuznim. Theoria izdanje u Veneciji 1763.. moze oformiti geometrijsko telo. 0 tome kak:o se iz matematickih tacaka.l? . ka:ko se lZ ravm. koje ima tri dimenzije. ova culna evidencija nema nikakvog demon. onako kako. love distance izmedu materijalnih. culni izgledpostojeceg.. po svojoj sustini.Ako iz takvih realnih. Dopuna I. 264--276. najzad. imaju nerazorivu »cvrstoeu« j_ nesavladivu »neprobojnost«. S druge strane. kojenisu u istoj ravni.konscen je. philosophiae naturalis. op. niti mu je sensus communis dovoljan osnov za odluku 0 tome sta je realno. za koje pretpostavlja da mora biti kontinuirano: kretanje~ . tacaka treba da bude izgraden vidljivi.. iako ni prostor ni vreme nemaju realnu prirodu koja bi posedovala ta svojstva. koje se medusobno. Dopune . ac Tempore. Rec' [e. Boskovlceva racionalna analiza prostora i vremena ill racionalnoj analizi prostora i vremena ogledao se -koja.koja ima jednu dirnenziju.koja ima jednu dimenziju. tj.Bosko:Vicl .sacinjavaju prirodu.ravaz:.6. moze oformlt!..neprotezne materijalne taeke formira se prava III kriva trajektorija. onda taj rasporesi sam po sebi.jetome posvecena. kako se nadalJ: ~z Iinije. ali nije tako. 1974. Bo. ali neproteznih (neprostor-nih). taeaka su fiZicki realne. Teorija prirodne filozojije. Ruder . u kojoj se pretpostavlja sarno inteliglbilni realitet: pretpostavlja se.strativnog znacaja za Boskovicevu teoriju. atomiziranim [edinicama. Jer. neizmernim. vecnim. niti bilo kakva druga svojstva osim svojstava medusobnog privlacenja i odbijanja. u ovim stvarima ne drzi nista -do Newtonovog poziva da treba uvek »zakljueivati Iz fenomena«. prvo ljavaju [edna prema drugoj. Boskovic je posao od pitanjasta su. koje. Zagreb. 'Na nasem jeziku. naime. ne postoje realno. povrsi i tela imaju ocigledan ernpirijski realitet. prema tome.redom i sva . asta nije . neprotezne (neprostorne) partikule nalik su na leibnizovske vmonade«. formira se telo. postoje neprotezne materijalne (fizicke) tacke. . a da sve drugo moze biti samo spoljasnji. rasporedom triju tacaka koje nisu na istoj liniji formira se ravan. moze beskonaeno deliti. Ovde i u daljem navodenju Boskbvicevogleksta. Prostor i vreme. koje po definiciji nemaju nijednu dimenziju. Ako je mteligibllni realitet tela izveden iz raspo-reda realnih i neproteznih tacaka. str. mletacko uporednim 17 Upor. . § 1. zavisno ad distance. U tom pogledu. jer se svako protezno bice. I-I'I . 'Ova ih osobinazapravo cini individualizovanim.fizieka tela. a svojim odredenim raspo. i • svojstva pokretljivosti. s tom razlikom sto im Boskovic ne pridaje svojstva percepcije. u principu.skovic. maze ofo~~ti ~i~~ja . koja tma idve dimenzije.Takov Stipisic. rasporedom cetiri materijalne taeke. 16 De Spatio. fizicki svet onda seza Boskovicevu teoriju postavlja probledt slican onom Zenonovom. nisu poslednji rezultat deobe nek(}gproteznog tela. cit. One materijalne i neprotezne tacke Boskovic ponegde naziva »partiloulama«. koja ima dye dimenzije. jer su. kada se nalaze na rna10m rastojanju. po definiciji.

~~ pretpostavljao i realitet nenastalih. o kojima govori Boskovi¥ee. i u Newtonovim definicijama i »aksiomama iIi zakonima t9 Boskovic. prigovor 0 izvodenjuempirijskog sveta iz nicega. Boskovic. jerbi ·one-u . Boskovic pretpostavlja da su to »modusi« (a ne atributi u Spinozinom smislu) bica. taj spacio-temporalni modus njenog postojanja mora biti izvan . dakle. kao i kartezijanska pretpostavka a realitetu kontinuirane telesne proteznosti ili protezne telesnosti u kojoj ne bi moglo biti nikakvih praznina. kaou Newtonovoj filozofiji prirode. jer »stvar« (realna i neprostorna materijalna tacka) u svome kretanju ne pravi skokove.. nego predikati bica. shodno definiciji. bilo da se kontinuitet pretpostavlja na osnovu. tada se postavlja pitanje 0 inteligibilnom realitetu prostora.~C. nego sarno odreduju modus postojanja stvari. jer je Newton.va teorija. jer ani kao takvi ne deluju na samu stvar.zumeva prostor. --~ U Boskovicevim razmatranjima nije prvenstveno rec 0 tome na koji naein mi mozemo opisivati prirodne dogadaje upofrebom prostorno-vremenskih koordinata. biee neproteznih »partikula« mora taj kontinuitet uciniti diskontinuitetom.. sami po sebi nisu biea (supstancije). sto se podrazumeva i u Zenonovim dokazima. ili hi pak irnorale. ne samo modusi njegovog putovanja. i to na neprekidan naein. i to. tj. Ali.. Povrh toga. proteznosti materijalnih tela (kartezijanci.• rijski fiziCki svet hoca da izvede iz »nicega«.. vezani za kretanje. mesto 'i vreme su.nadalje.·bltl·--»U« pr. moraju se dovesti u pitanje. vee drzim da se sastoji od posve nedeljivih I neproteznih tacaka medusobno odijeljenih nekim razmakom. pored apsolutnog prostora kao samostalne realnosti. teako hi ovaj realitet bio pretpostavljen.bica -m-nebiea:. nisu uzroci njenog kretanja iIi mirovanja..?ok je Cartesius say ~eal~tet rnaterijalne supstancije redukovao na prostiranje u duzinu.kontinuirana.bi . loc.Leibniz).. usto povezanim nekim silama koje su cas privlacne. bilo da se on pretpostavlja naosnovi bica apsolutnog prostora (Newton i sledbenici).samo njima preki'da kontinuitet prostora.nase Imaginacije (extra nostrarn imaginationem).. ona poslednja realnost. i to vise ovom drugom nego onom prvom.na one sto obuhvataju prostorne koordinate euklidske geometrije.osim ako bi se na kartezijanski i newtonovski nacin pretpostavilo da je prostor. ibidem. Boskovieu se ne bi mogio prigovoriti da on empi. nsunistivih i neprobojnih atoma. biti takve da se njima i . realitet newtonovskog apsolutnag prostora. kontinuirana. zbog toga sto prostor i vrerne sami po sebi ne mogu imati »aktualnu« (tj.. .tom. nenastala i nepropadljiva. [er on uvek mora biti negde (Aristotelova kategorija mesta) i uvek se to »negde« vezuje za ono vkada« (Aristotelova kategorija vremena). tada od onih realnih i neproteznih taeaka. po svoj prilici. 168 169 . one bi -u ~iStorn: slueaju morale biti neki maleni deo prostora. ne. Ill nesto sto nije nista (non-nihil). . ·casodbojne.o~ v storu. bilo da taj nacin nazovemo stvar ili naein stvari (modus rei). ec. pre bi se mogao uputiti newtonovskom ikarlezijanskom stanovistu. Sta:vise. ono sto bieu kao takvom pripada.energetsku) egzistenciju. § 3. nego i modusi njegovog bica. i tada ne bi mogle biti neprostorne. Ali. IS '_.s '" Znaci. sam po sebi. u Aristotelovom smislu . . beskonaena. cit. veena. koji je po svome bicu nezavisan od njihovog prisustva.»negde« i »kada«. nego a tome na 'koji naein pnrodni dogadaji sami po sebi postoje: »nuzno se mora prihvatiti neki stvaran nacin postojanja po' kojern se stvar nalazi tamo gde jest I tada kada jest." U toj pretpostavcl se ocito koristi generalizacija obicnog iskustva: neki putnik u [ednom odrsdenom trenutku mora biti na nekom odredenom mestu.o~talo nista. Prostor i vreme su.elueaju-mcrale . a ovise 0 njihovim uzajamnim udaljenostima. Ovo posIednje upravo pretpostavlja Boskoviceva teorija: »Ja nikako ne prihvaeam da bi proteznost materije bila posve . sirinu i dubinu.

oslanjao na Aristotelova uvidanja nastala promislj anj em Zenonovih dokaza..tivno. kao i mogucnost »vremenskog vakuuma«. ona ne podrazumeva dualizam apsolutnog prost ora i tela koja se u ovome nalaze. Boskoviceva filozofija prirode daje siru osnovu za razumevanje prirode od kartezijanske iIi newto20 --c--". a i nepromenljivi u svom redu«. jer je mirovanje samo re:la.~'-. 0 proetoru..rAlt -m-esta. Pogovor prirodne Vladimira firozofije Teorije Boskovic. po svoj prilid. dinamicki) prostor sa onim fiktivnim tackama kojesacinjavaju »trenutke«.20 Rec je. prema Boskovicu. zajedno sa telima koje one svojim rasporedom formiraju. tj. mada ovo sto se tice »rnaterijalnih tacaka« i tela moze biti sarno relativno. § 10. nego kreCuci se one ostvaruju mogucnost »prostornog vakuurna« .mestu (s negde«).prostiru se. i vremenu. au odnosu na onu drugu.+. cit. dalo osnove da se Boskoviceva prirodna filozofija danas obieno tumaei kao znaeajna anticipacija Einsteinovoj teoriji relativiteta i mikrofizici dvadesetog veka. istokao i trenutak koji svojim pomeranjem ostvaruje vreme. ibidem.-.. op. naime. j er se Boskoviceve i Aristotelove teze 0 toj stvari. kao i mogucnost da budu i ne budu u jednom trenutku vezanorn za rtoonesto. njihovo kretanje mora nuznim nacinom. Boskovic nije nasao • bolju mogucnost da to Izrazi drukCije. i trenuci u kretanju '\lisu fik§irani. kaosto su isto tako »trenuci« sarno fiktivni iseeci kontinuiranog trajanja. 'I'aeka. pa je upotrebio izraze »imaginarni prostor« (spatium imaginariurn) i »Imaginarno vreme« (tempus imaginarium). odnosno.kako se cini . ova je filozofija prirode nesto vise odanticipacije. dtnamicko) vreme. matematicari nazivaju »imaginarnim brojevima«. Posmatrana sama po sebi. Otuda i teza da taeke i trenuci mogu biti samo graniee i medasl neke linije. kao sto ni trenuei nisu »delovi kontinuiranog vremena«22 Boskovie se u navedenim tvrdrrjama. »pojedinaeno nastaju i pojedinacno propadaju«.nebudu.moraju razumeti po analogiji sa onim sto. Fihpovtca izdanju Boskoviceve na nasem jeziku. moguce (potencijalno.-.. 21 Vid. 22 Boskovic. I.21 7. pri cemu se ovi njegovi izrazi ne smeju vezivati za neku ljudsku moe uobrazilje. 170 171 . § 5. podrazumevajuei jedino da »materijalne tacke« svojim postojanjem ostvarujui prostor i vreme. moguenost taeaka .i. To se isto odnosi i na mirovanje. tj. jer u odnosu na prvu. jer i to relativno mirovanje traje i ostvaruje mogucnost da bude »negde« i da ne bude nigde.. jer je modus njihovog postojanja vremensko trajanje.kretanja«(axiomata sive leges motus). podrazumevati moguenost (possibilitas) onih medusa.i neprotezne taeke zauzimaju sarno fiktivne tacke. Ta se analogija(srazmera) najpre otkriva u poredenju onih fiktivnih taeaka koje sacinjavaju moguci (potencijalni. tela dabudu . najverovatnije.ujednom. Zato ovi spacio-temporalni modusi materijalnih tacaka. Ovo poslednje je. nego se . da.prostoru. samo u odnosu prema nekim drugim materijalnirn taekama i telima.i. potpuno podudaraju.neprotezni i nepokretni. koja ostvaruje liniju ne ponavlja se. odnosno nekog vremenskog toka. »Velika anafog1ja« prostora i vremena Razmotrimo sada ono sto Boskovic naziva »velikom analogijom prostora i vremena«. kao i u onom razlikova:nju potencijalnog i aktualnog postojanja. jer ono sto je neprotezno ne rnoze zauzimati neki rsalni prostor.--. kao dornisljena celina. 0 tome da su mesta koja materijalne . nego se pomera. preuzimajuei taj izraz od Leibniza. Tacke nisu prosto »delovi kontinuirane linije«. Ako se Boskoviceve»materijalne taeke« krecu. novske. ona u izvesnom smislu ne podrazumeva dualizam mislece i prostiruce supstancije. kao ni dualizam apsolutnog i relativnog (vulgarnog) vremena. jer »materijalne taeke« ne mogu biti prosto »u.sto na prvi pogled Izgledacudno -»nedeljivi. a uz to su .

h menziji. Ove tacke nemaju dimerizija (neprotezna su) kao i tacke Euklidove geometrije..a tacaka biva u neizmerno mnogo smerova u ravni. silama :prltakode neizmerno mnogo smerovaUsoliau. tj. a dogadaji su furikcije tih nezavisno promenljivih. zavisno -od medusobnih distanci._ nih formi: taeaka i Iinija. te se »velika analogija« vremena s prostorom moze uspostavljati samo u odnosu na bezbroj tacaka koje saeinjavaju jednu pravu. »proKvalitet ovih sila (odbijanje ili privlaeenje) definisan teklo vreme« upucuju na»velikuanalogiju« vreme"je.l£ potentia). Sva priroda se.. nego sila 00vap. njegovomesto u apsolutnom vremenu. na jednu jediriu temeljnu suprotnost koju sa'Cinjavajuatraktivna i repulzivna sila.prostorno-»>pomicanJe«. koji su tacka-prava-ravan-solid. Geometrijska struktura svemira odreduje mesto dogadaja. 1 da priroda . koja se moze uporediti s nekom pravom dimenzija. onda i fizicki mora biti moguce . prema tome. No iz medusobno identicnlh tacaka ne bismo mogli izvesti fizicki svet. vreme odreduje njegovo trajanje. U Newtonovoj filozofiji prirode.razlikovati jedino ako im pridarno numericke vrednosti kontinuiranog brojnog niza. i uopste postojeeeg. nastojeei da materiju (sadrzaj) sveta izvede iz osnov. No ova geometrija nema nikakvu potrebu da svojim osnovnim oblicima. kao sto je to izgleda pretpostavljano u Platonovoj.dlmenzlJ. geometrijski -kretanjem prave nastaje ravan. osno:ra tih dog~danja nije substantia. kretanjem ravni nastaje solid. onda na neki na~in mora biti i vremena. da se Dna nigde i nikad ne zaustavlja. jer je sve unapred dato i jednom za svagda). na primer ono Engelsovo iz njegovihskica za dija-. prema Boskovicevoj Teoriji. likost stvari fizickog' sveta. ~epulsus). Boskovic je pretpostavljao da je to ipak moguce. odnosno.. sastoji iz neprekidnog dogadanja. koja je yes sa ~m~ed?klom interpretirana kao dvopolna moe privlacenja (qnAta. takve reei kao »pomeranje«.--Ptf Tom vfacenja i odbijanja.·"iskljucivo geometrijski -:-:. moze redukovati na raznolikost distanci materijalnih taeaka. 172 Ako mora biti prirodnih dogadaja {u geometriji se kao 1 u logici ne dogada nista. Osnov~~ na i prostora. izlazi da je prirodno dogada~je . Ove »trenutke« rnogli bismo jos medusobno . prema Boskovieu.-matercijalnih ~~---'-----. a. 173 . i ali koje su vezane medusobn? suprotmm. uzeti po sebi ne mogu biti fiksirani (to bi bilo moguce jedino ako'se pretpostavi apsolutno vreme i apsolutniprostor) .kako se to obicno govorilo . . koristltuise prostorni svet prrrosu i ravan (planum) i solid (solidum) definisanieisto dnih bica i dogadaja. appetitio) i odbijanja (VsLKO':. Dogadaji i vreme ciju svemira. ali one se od geometrijskih tacaka razlikuju po tome sto. Ta prava. All posto. ili telo-prostor (solidum-spatium). Euklidska geometrija se tu pokazuje kao osnova za eisto prostornu konstruk8.da se. eak i ako sa Boskovieem pretpostavljamo dase sva culna razno.z lkakvl. Glavna razlika. Aristotelovoj i Newtonovoj koncepciji (apsolutnog) vremena. Osnovni odredujuci parametri svakog prirodnog dogadaja trebalo bi da budu me~to gde se: do?adaj odigrava i vreme kada se on odigrava.morala bi biti _sacinjena od beskrajno mnogomedusobno identienih tacaka i analogno tome iz beskrajno mnogo medusobno identicnih trenutaka.neprek~dno. Iz ovoga bi se mogla izvesti razlicita stanovista. bila ideja je ova: a~o.ne cini skokova.Doista.?istanc?m.a pra:vo. mesto i vreme su nezavisno promenljive. koja reprezentuje vreme. Gledano s Boskovicevo~ stanovista to bi trebalo da bude obrnuto: dogadaji su nezavi~no promenljrveva vreme i mesto su nj~~ hove funkcije. moe.. dodaje vreme na drugl nacin osim onoga vecnog »sada«. »tok«. ni mesto ni vreme.je geometrijski moguce usp?stav~t1 bi u tome sto se vreme prostire same u jednoj dikontintiiranu Iiniju 12 tacaka koje su b.. privlaea se i odbijaju. ispoIjavaju fizieka svojstva..:z linijom. koje su takode ?ez . odnosno.nraterijalnih tacaka.

oblik. tj. S druge strane. Iz ovog poslednjeg sledila je Hegelova ideja da jedino ono »duhovno« moze da se razvija u vremenu. hrojna linija. zavisno od toga koja ce se mera brojeva uzimati u obzir. razlfkujuci u njemu »puninu« (atome) i prazninu (?~ostor u kojem se atomi krecu). sve nastaje i prolazi .e'" Sve do Parmenidovog dokazivanja da je nastajanje i propadanje. kase se. i pored uvidanja jedne takve opste istine.. u sustini nemoguce. kao matematicka reprezentacija vremena.' storne parametre).uvelo inteligibIlne Jed7111ce postojeeeg .sto se samog bica prirode tice. uti: -bilo 'koji . Enciklopedija. i ono Bergsonovo iz njegove koncepcijestra] anja«.24 Descartes je prvi otkrio moguenost da se prastor ne mora interpretirati kaopraznina. Priroda kao ve~no postojeci poredak stvari? Platon je verovao da je tu zagonetku resio time vsto je pretpostavio da u osnovi svih prirodnih dogadanja mora biti neka matematieka (aritmetieka i geometrijska) struktura. Qc:!. +Sasvim je jasno" 'da'ni: -j3trsko'Vic'. na pitagorejski naein . 0 onome sto je Newton nazvao »kvantitetom materije«.neeuklidska). dakle.-.ju Platonovog. nego zbog toga 8to J~ on~ -.P. ali njegovo Izjednacavanje prostora s proteznoseu tela. navodilo na pomisao da vreme ima u sebi neceg »subjektivnog« iIi »duhovnog« i da ono »subjektivno« i »duhovno« takode imaju u sebi neceg vremenitog. kojemu. Ovo je. tj..(KOC. kada se vide kao fizicka tela. Hegel. . u koju su takode usli elementi Platonovog i Aristotelovog resenja Heraklitove zagonetke 0 prirodi kao onomJ ednam. krainie pojednostavnjena.. 23 Ovo poslednje postalo jesastavni deo principa newtonovske fizike. Kmnos koji sve rada i sve svoje tvorevine razara. i sto je u postojeca uvelo elemenat diskontinulteta. 24 25 Heraklit. odnosno. Moderni fizicari sunaeinih svojevrsnu kombinaci. Posle Par- sa: Ova istorijska skica je. » U vremenu.atome. nista nije smetalo cia se poziva na . jer je materija kao empirijski sadrzaj neuhvatljiva.. samo po sebi nije nista govorilo 0 razlieltlmstepenima gustoce ili razredenosti fiziekih tela. ne zbog toga sto ono uzima materiju kao neprekidno promenljivt empirijski sadrzaj.drzalo se da je Kronos koji prozdire svoju decu simbol prirodnog dogadanja. pri cemu je upravo I ovodrugopravi predmetznanja. te kao takva pokazuje sarno osnovnu nit vrlo slozerrih putova Istrasivanja prirode. pri cemu se svakako pomisljalo da jedino u bicu duha vreme ima dejstvujueu ulogu. sto je tim jedinicama . mora biti neki manje ili vise evrst. to je obelodanio vee Heraklit. tj. da [edino ono ima »istoriju«.. Da je priroda neprekidno dogadanje. Filozojija priTOde. nego je sarno vreme to bivanje. da on. trpi neprekidnu (kontinuiranu) promenu. rnogla [e u svakom svom sektoru i u celini biti interpretirana pomoeu pojmova zgusnutosti i razredenosti. .23 Sta hi moglo biti to j~dn?? Priroda kao supstancija kojoj pripada neprebdm prostorno-vremenski tok? IIi. nastajanje i prolazenje . pro. D 12 B 50. ili »masom«. kao i ranije kod Aristotela i Avgustina. poredak . dakle.?ttlpali O?llQYDQg od 1l_~~-: renja da fizicki svet mora imati neku strukturu. te je zbog toga neshvatljiva (alogicka. 1 da taj svet takode nije postvarena Iogika. Abderieaninovo resenje doslo je tu do izrazaja. mogu ima ti razlieite stepene gustine Ili razredenosti. iakc je dopustalo moguenost da rasprostrti geometrijski solidi. s obzirom na logos.J ~ru~i veliki fizicar.O£) stvari.logos ida. iracionalna). l'!i§lJ. solidum. solidom u smislu geometrije. 258. no u vremenu ne nastaje i prolazi sve. Primedba za § 174 175 .l lektiku prirode. Ovim stanovistima moralobtbtti zajednlcko rla fizicki svet nije postvarena geometri~a (ni euklidska niti bilo koja druga -. . kvanhtet. Aristotelovog i Demokritovog resenja.. red i polozaj. naravno. Aristotel jepak drzao da se problem resava ako se ?vede razlikovanje materije (empirijskog sadrzaja) 1 forme (inteligibilnihoblika). tvrdi da je sve jedno.pridalo geometrijska odredenja (velicina.

koji su ipak takvi da stvarima pripadaju po sebi. onda moraju matematiekim naukama a priori ospariti njihova vazenje iIi barapodikticku izvesnost estetika. jer su njegova rasudtvania 0 tome oeigledno motivisana sporom izmedu Descartesovog i Leibnizovog stanovtsta S jel. onda moraju pretpostaviti dva vecna j beskonacna euda (prostor i vreme) koja postoje po sebi. I prostor sam po sebi tesko je mogao biti uziman kao uzrok prirodnog dogadanja. medutim. pa bilo da ih pretpostave subzistentno (kao uslove) iIi samo inherentno (kao osobine). koja su data (cak i ako ne postoje stvari).prirodnjaci). I Kant. samo da bl u sebi obuhvatila sve stvari.. mada se u evolucionistickoj koncepciji prirode pocelo ozbiljno racunati na to da prirodna dogadanja imaju neki redosled i neku precutno pretpostavljanu teleologiju »u« apstraktnom vremenu. mase. J er ako se odluce za prvo shvatanje (koje je zajednieko matematicarima prirodnjacima).?-«. Eva sada jednog izvoda it spomenutog scholiuma koji sazeto govori 0 tome zasto su dotadasnje teorije 0 prostoru i vremenu. Na tojosuovi postavljeni su kasnije princip! konzervacije mat€Fi~e.po Kantovom ' uvidanju. u tome dasustmskog nastajanja i propadanja. Kritika cistoga uma.26 Iz scholiuma (§ 7a Transcendentalne estetike) vidi se da se Kantova razmatranja 0 ontiekom statusu prostora i vremena mogu uklopitd u tadasnje raspreo toj stvari.menida svi su se »fizicari«. bilo da se one odbaci iz razloga koji fiziku vezuju za tradicionalnu dogmatiCku metafizfku. bilo da se Kantovo resenje prihvati u celini ili u modifikovanim oblicima. No pri svemu tome njihovo sustastvo kao da ostaje nerazresena zagonetka. Nevitonovog s drugs strane. TTanscendenta~na otsek. Blce prostora i vremena ~ Kantovo resenje ' Kantov pokusaj da resi tu zagonetku-pocinje pitanjem: »Sta su onda prostor i vreme? Jesu li ani realna bica?« Ova pitanja ne nagovestavaju vezivanje za dogad. nema ida j e onosto se tim imenima naziva u stvari sastavljanje i rastavljanje elemenata Prirode. stase same Prirode tiee. 2~ 27 Nema indikacija da je Kant znao za Boskovicevu raspravu 0 prostoru i vremenu.ene:rgije.aje nego za stvari.bude uzrok_Prirodnih dogadanja.tek tu dobio znaea] fundamentalnog problema. . Aka usvoje ono drugo glediste (koje zastupaju neki metafizicarl .27 ida je sam problem . pa tvrde da prostor i vrejesu odnosi izmedu pojava (jednih pored drugih i jednih za drugima). saglasaval. oct eijeg ce resenja ubuduee u mnogomezavisiti razumevanje matematike i prirodnih nauka. od subjektivne osobine nase svesti betkOje me se ovi predikati (prostora i vremena) ne bi mogli pripisati nijednoj stvari. prema svemu vezujuza prostorne i vremenske odredbe. ili su pak to takvi odnosi stvari i odredbe stvari kCijizaVise samo od forme opazanja. cak i kad stvari ne bi bile opazene.stose filozafije prirode tice --:. moraju biti u protivrecnosti s principima samoga iskustva. bile nezadovoljavajuee: »Oni koji pretpostavljaju apsolutni realitet prostora i vremena. U tom sklopu shvatanja teskose moglopomisljatida Vtelfie""Sam:ti po sebi moze da . cak i 0 ekspanziji svemira. pa te odredbe na neki nacin postaju temeljne odredbe moderne filozofije prirode. pa se u tom duhu predocava sledeca dilema: »Jesu li prostor i vreme samo odredbe stvari iIi odnosi stvari. dakle. 1 9. kojima je rasprostiranje ipak moralo biti [edna od vaznih odredbi. sto sve dakako ukljueuje neku manje ili vise nejasnu ideju 0 prostoru »u« kojem se takvi dogaCiaji zbivaju. dakle. mada su u apstrakciji nejasno predstavljeni. Moderni fizicari govore obrzini kretanja tela ili 0 brzini propagacije tela. Prirodna dogadanja se. pa i princip konzervacij e prirodnih za:kona. 12 Fllozoflja prtrode 176 177 .ine. 0 PTostoTU. ill bar Ideju 0 prostoru koja se sustinski svodi upravo na takva dogadanja. koji su uzeti apstrakeijom iz iskustva.

koji se u citiranom tekstu oznacavaju kao zastupnici glediSta da prostor i vreme imaju apsolutno-subzistentni realitet kao: ··una'Pred--dati~uslo"i-svi1y-pl'irodnih·_edo-ga:danja:.kao'sto su to 1. Da stvar s Kantovim resenjem ipak nije tako odbojna da se ni na koji naein ne moze prihvatiti. pa buduei da . jer su u tom pogledu sarno jedno nista. da &U prostor i vreme bica koja spolja obu- J r h. prostor i vreme mogli doduse da budu subzistentni uslovi i Inherentna svojstva. Ova stoga sto hi. TeformeopaaanjaImaju.pricemu je odnos koegzistencije stvari definisan kao istovremenost ili kao prostor. jer su Kantovo tvrdenje razumevali tako da 'iz njega sledi: aka ne hi bilo Ijudske vrste i njene sposohnosti da sve sto opaza bude na neki nacin lokalizovano i tempara1no obelezeno. naeinom forme naseeulno-saznajne svesti. onda ne bi bilo ni kosmiekog prostranstva. [er je samo iskustvo tek . Da hi izbegao to verovanje u cuda.I·' .ya. . ona opaza uprostoru i vremenu.« »Matematieari . koje se ne mogu interpretirati kao objekti.to su u stvari Newton ~ nj egovi sledbenici. koji su ziveli posle Kanta. Nadalje. bili su Schelling i Hegel. Stoga su mnogi. . Ovo kantovsko eudo mnogima je izgledalo kao eudo kojim se bice prirode uslovljava jednom osobenoscu ljudskog senzibiliteta. pa eak ni neizbeznog starenja. U protivnom. ali na drugi nacin. a time [e ujedno otvorio moguenost za jedno drugo cudo: otkuda nasoj culno-saznajnoj svesti takva struktura da sve st(i moze da opaza. Prema tome. Leibnlz njihovi sledbenici oznaeeni su u cltiranom tekstu izrazom»metafizicari . empirijsko) vazenje stavova geometrije iza isto takvo vazenje numerickih skala i diferencijalnih jednaeina kretanja. svojim pretpostavkama 0 realitetu prostora i vreniena. a oviopet ne postoje na drugi naein osim kao struktura nase svesti. a odnos sukcesije prirodnih dogadaja kao vreme. u prostoru).--~ ····~··. i u napred citiranom prigovoru metafiziearima-prirodnjacima.-:. s razlogomvodbijall da veruju u to kantovsko eudo i radije su prihvatali ana euda matematicara-prlrodnjaka i metafizieara-prirodnjaka. . Aka iz Kantove interpretacije prostora i vremena proizlazi da prostor i vreme imaju »ernpirijski reaIitet« i »trascendentalni idealitet«. tvrdi Kant. takode tvrdeapsolutni realitet prostora i vremena. posto rta apodiktieka Izvesnost nije moguea a posteriori.na osnovu njih moguee. I jedni i drugi. »moraju biti u protivrecnosti s principima samoga iskustva«. onda je onaj realitet mogao biti osnov za razlieita merenja. ani ne mogu biti apstrahovani iz iskustva. pretpostavljajuei dasu prostori vreme inherentna svojstva i odnosi samih stvari. I sam Kant je na to upueivao. ni kretanja (koje je i po Kantovom uvidanju neka sinteza prost ora i vremena). izmedu ostalog. Medu onima koji to Kantovo stanoviste nisu prihvatili.lcinili·»matematieari-prirodnjaci«. ni cgranicenog postojanja i trajanja stvari.j za realne stvari (na primer. Oni. Sto znaei da su to nuznim .stvari kakve su one po sebi uopste ne mozemo opazati.Q~s-:cartes. u tom smislu se za prostor i vreme maze tvrditi da imaju samoempirijski realitet.»transcendentalni idealitet«. s druge strane. to hi znaeilo verovati u cuda.prirodnjaci«. urniranja i radanja svih organskih bica.prirodnjaci«. ali ne samih stvari kakve hi one po sebi postojale. izlazi da nam j e sva stvamost prostora i vremena data kao stvarnostformi naseg spoljasnjeg i unutrasnjeg opazanja. nego uslovif svojstvanasegopazanja stvari.taju sve stvari r sve dogadaje. Kant je zrtvovao objektivni realitet prost ora i vremena. ali ne same oni. po Kantovom misljenju. pakazuje se u cinjenici da je to resenje u izvesnom smislu uticalo na potonje koncepcije onog sto je »fizicki realno«. prema ispitivanjlmapreduzetim u transcendentalnoj estetici.a to znaei da mi [ednostavno opazamo sve stvari kao da su u • prostoru i u vremenu. a onaj idealitet je s druge strane mogao biti osnov za »objektivno« (tj. koji ne prihvatajuci empirijski realitet 12* 178 179 . tj.ako hi se pretpostavilo. nego i oni matematicarl-prirodnjaei i metafizdcari-prirodnjaci.

kao pslholoski subjekti . a ne sarno relativno. ni Newton ni Kant.!'l 11 k()je.". na istorn mestu. 0 'cemu daje sjajan primer u prvom redu cista matematika u svojim saznanjima a prostoru i njegovim odnosima. Gaussov eksperimenat bi unapred mogao biti oznaeen kao potpuno deplasiran. prostor i vreme.u oblikuprave liuije (bilo da se sluzimo nekim Instrumentima ill ne) nikad nije savrseno prava linija. naime. tj. koju ne ometaju empiricki uslovi opazanja. lli se barem mogu 0 realnim stvarima izricati s apodiktickom izvesnoscu. Kant.'j prostora i vremena. zavisiti od koordinatnog sistell!. Transcendentalna estetika. u fizikalnoj interpretaciji te geometrije. kao ni njihov transcendentalni idealitet. realiteta prostoru i vrernenu indirektno je moglo navesti Gaussa da eksperimentalno proverava vazenje Eukliddvog postulata 0 paralelama za realne (tj. nisu mogli pretpostavljati da idealno prava linija moze bitt i da nesto drugo ad onoga sto 0 njoj kazu aksiome euklidske geometrije. 180 .zrakesvetlosti kao strane jednog velikog geodezijskog trougla. posto je Gaussov eksperimenat pokazao da uglovi takvog trougla ne daju u svorne zbiru dva prava ugla. na primer. Ovaj prigovor je proizlazio iz'sledecegl(antovog'uverenja: '»PrO. 29 cistoga uma. Gauss je to proveravanje izveo na taj nacinsto je. jer se teoreme ?eometrije ne mogu dokazivati eksperimentalno. Gaussov eksperimenat je imao nekog opravdanja.29 Ova je intuicijavidena kao »'cist opaza]«. i uopste stavovi matematike. ipak drze matematicke naiike (cijlsta-= vovi nisu empirijske generalizacije) vaze za realne stvari. pa 1 kad su se merenja poklapala sa onim Sio ta geometrija tvrdi.Ono. lako biti primenjen ina onopravolinijsko kretanje tela kojem je govorio Galilejev princip inercije. nastojao da izmeri da li uglovi takvog trougla doista daju zbir jednak dvama pravim uglovima.tl! S_E! pglq c:l()gadaj(}qjgraya. takvi sudovi koji apodiktieki vaze za empirijski-realne stvari. »Cisti opazaj« idealno prave linije. kao sto tvrdi odgovarajuca teorema euklidske geornetrije zasnovana na postulatu 0 paralelama.. i samo empirijs'kog. sto mi opasamo . Kritika Scho1ium.§ 7a. Polazeci od strukture obicnog opazanja. S filozofskog gledista koje je inspirisalo i utemeljilo euklidsku geometriju (a to je Platonovo glediste). sintetieki sudovi a priori. jesu ci1:lte forme svega cuInog opazanja i time one omogucuju sintetieke stavove a priori. jer se ta savrseno prava linija moze u geometriju uvesti jedino na osnovi onog »cistog opazaja«. tj. samo ako ljudska svest poseduje »[ednu pravu intuiciju (Anschauung) a priorikoja objektivno vaii«.:_ fenomenima). intuicije. se mogu a pr:ipri crpsti razna sinteticka saznanja. takve stavove koji se s apodiktickom izvesnoseu izricu 0 realnim stvarima (respective . No s gledista Kantovog tvrdenja da su teoreme geometrije. utvrdene su dve moguce pretpostavke: iii euklidska geometrija ne govori nista 0 realno empirijskim odnosima stvari. koji nije empirieki.ili Euklidov postulat 0 paralelama. I doista. to nije uzimano kao dokaz njene istinitosti. te se zbog toga onim eksperimentom nije mogla potvrditi istinitost 181 ° 28 Kant. kao sto isto tako nisu mogli pretpostavljati da mera vremena moze u nekom smislu isusttnski. Gaussova merenja Ali vee Kantovo pridavanje emplrijskog. mogao : je. koja je jedan od osnovnih pojmova euklidske geometrije. Uzeti oboje zajedno. jerje davao Izvesno oeekivanje da ee se njime bar nesto moci eksperimentalno utvrditi. pa i na pravolinijsko kretanje svetlosnog zraka. iako ovde sa znatno veeim teskoeama. empirijske) stvari.«28 Drugim reeima. iako je uslov svakog smpiriekog opazaja.§t6f rVi'eme jesu dva izvora saznanja iz kojih. geometrija maze sadrzati sinteticke stavove a priori. 10. uzimajuei. odnosno.

Pri tome se oCiglednopretpostavlja da karakter povrsi. Pokazalose. za sedlastu povrs. Doista. Shodno tome. Na sfernoj povrsi konacnog polupreenika. postaje samo specijalan slucaj opstijih neeuklidskih geometrija u kojima »najkrace rastojanje Izmedu dye tacke« ne maze vise biti »prava Iinija« u obicnom smislu tog izraza. koja se moze interpretirati kao povrs jedne sfere s beskonacno velikim poluprecnikom. nego se menja od mesta do mesta.. tj. Ako je svaka geometrija nauka 0 'Ilekom mogucern prostoru. koja se rnenja ad mesta do mesta. onda generalizacija Kantovog pojma »cistog opazaja« ne bi ni bila potrebna. jer nijednadruga geometrija osim euklidske ne bi vazila za empirijsko-realne stvari.jedne od njenih teorema.at. Riemannova geometrija Nemacki matematiear Riemann. da »najkraee rastojanje izmedu dye tacke« (stav kojim se u euklidskoj geometriji oznaeava prava Iinija). a za takvu sfernu povrs kaze se da imakonstantnu »pozitivnu zakrivljenost«. Aka se dye taeke nalaze u euklidskoj ravni. Do uvodenja tog pojma Gauss je dosao proueavanjem povrsi i jednacina koje ih opisuju.aj . kao i druge neeuklidske geometrije. te kao sto u euklidskoj ravni. prosiruju pojam »najkraceg rastojanja izmedu dye tacke« tako da one »najkrace rastojanje«. kaze se da ima konstantnu »negativnu zakrivljenost«. strogo su 182 183 . Druga bi bila u tome sto je Kant u »eistom opazaju« video osnovu za svoju tezu da euklidska geometrija izrice »sintetieke sudove a prlcri«. mada se i taj Kantov pojam mozda moze generalisati (jer on inace po definiciji nije empiricki. alikoja takode dopusta i druge vrste prostora u kojima »zakrivljenost« nije konstantna. nego za svaki moguci prostor koji se u nekoj geometriji a priori moze konstruisa ti. alise mora odbaciti pretpostavka da sesvetlost rasprostire pravolinijski. pa je »geodezijska . koje se u euklidskoj geometriji naziva pravom linijom. 'koji s apodiktiekom izvesnoscu vaze za empirijsko-realne stvari. onda je »zakrivljenost« te povrsi jednaka nuli (jer je l/R= 0. prosirujuei Gaussov pojam »zakrivljenosti«. odreduje sta ce biti »najkrace rastojanje izmedu dye taeke«. u stvari zavisi od »zakrivljenosti« povrsi u kojojse te dve tacka nalaze. ukoliko se onainterpretira kao fizicka ravan. izgradio je jednu od neeuklidskih geometrija u kojoj se opisuje prostor eije sve oblasti slicne po tome sto imaju konstantnu »pozitivnu zakrivljenost«. a za jajastu povrs se kaze da ima »pozitivnu zakrivljenost«.za T_ey-oluciju uoblastimatematickih principa filozofije prirode imalo je Gaussovo uvodenje pojma »geodezijskih linija«.Uzn. isto sto i euklidska prava linija. Razumljivo je da ova.analogija izmedu empirijskog (psiholoskog) opazaja i kantovskog »eistog opazaja«. ako je R beskonacno veliko). »geodezijske Iinije« su delovi kruznoga luka. odnosno njene »zakrivljenosti«. te ce zavisno ad polozaja tacaka na toj povrsi i njene »geodezijske Iinije« • biti razlieite.. Ako bi to doista bilo tako. ukoliko je ana deo povrsi neke sfere. psiholoski opazaj). u tim proucavanjima.Iinija« (iIi najkrace rastojahje izmedu dve tacke koje leze u takvoj povrsi). 11. vorn Iinijom. i to tako da bude vezan ne samo za euklidski prostor. ill ta geometrija apodlkticki vaZi Iza empirijski realneodnose stvari. tako isto ta »preeica« nije moguea ni kad je ree 0 krivim »geodezijskim linijama«. JQ~ y. onda prostori 0 kojima govore neeukUdske geometrije ne odgovaraju Kantovom pojrnu »cistog opazaja«.e:. te da su svetlosni zraci fizieki ekvivalenti euklidskih pravih Iinija. Jedna od teskoca takve generalizacije bila bi u tome sto bi moralo biti toliko tip ova tih »cistih opazaja« koliko ima mogucih neeuklidskih prostora. ne postoji moguenost da neko telo krene »precicom« i da na taj naein postigne kraci put od onog koji je predstavljen pra.

jer se u predstavljanju takvih objekata u stvari jos i ne izlaz. jeYse asocira sa obicnim predstavama 0 necem iskrivljenom. eije odredbe priblizno odgovaraju predstavama obicnog iskustva. jer se u okviru tog stanovista pretpostavljalo. s obzirom na tu: einjehicll. Ali kad je ree 0 »zakrivljenosti« prostora neeuklidskih geometrija. onda euklidska geometrija ne bi mogla o empirijski-realnom izricati sudove s apodiktiekom izvesnoseu. »bozanski inspirtsani ljudi«. kad je zeleo da predstavi matematieku sustinu kosmologije. Ovo razlikovanje se ne mora poklapati s razlieitim predmetima.36 12. uostalom kao i Newton. i filozofskog razumevania tog istog [ezika. a filozofsko razumevanje ima drugu vrednost i svrhu. da je euklidska geometrija upravo kvalifikovana da izrfce takve sudove. ne bi nikad uveo nove matematieke principe mehanike da jeostao samo kod machovskih radikalno empirlstickih i pozitivistiekih postulata. Kant je sa svoje strane bio naznaeio teorijske posledics takve koncepcije prostora i vremena ukazujuci na to da. »zakrivljeni prostor« se uopste ne moze vizuelno predsta viti.ruJe :riaj sreehije iza15tan. u Riemannovom smislu.uzevsi. te u tom pogledu to uopste i nijenikakav-empir-ijski. sto znaci da taj prostor. prema tome. Rec je u stvari 0 tome da je tehnieko (danas se obieno kaze ~ strueno) razumevanje jednog tehniekog (struenog) jezika razlicito od ne-struenog. da su oni dati inherentno (kao osobine) empirijski realnih stvari. Stavise. uopste nije »zakrivljen«. Iii sa razltCitim profesijama. to je njihova interpretacija u obienom (prirodnom) jeziku cesto opterecena iIi nejasnim mestima iIi preteranim uproscavanjima. 184 185 . Ovo je pogadalo kartezijansko i Leibnizovo stanoviste. Upotreba matematiekih sredstava u fizikalnim teorijama sarna po sebi ne cini ove teorije nerazumljivim. 30 > Taj prividni paradoks bio je otkriven u svetu grcke filozofije u alegorijskim tumaeenjima poetsko-tehniekog [ezika Homerovih i drugih spevova. S druge strane. Ovo se posebno mora imati u vidu ako se hoee razumeti sta je i kako je Einstelnova teorija relativiteta promenila u do tada vazecim koncepcij ama prostora i vremena. Buduci da se moderne fizikalne teorije razvijaju posredstvom slozenog tehnicko-matematickog [ezika. odnosno psiholoski prostor. Takve predstave su jos mogues kad je ree 0 »geodezijskim linijama« i »zakrrvljenim« povrsima. g ne nekom imaginacijom koja bi proizlazila iz empirijskog posmatranjaokolnog sveta i kosmickog prostranstva. iz okvira euklidske geometrije. »Zakrivljenost« prostora neeuklidskih geometrija definisana je svojstvima jednaeina koje opisuju ponasanje geodezijskih Iinija. Einstein se u izvesnom smislu vratio na stanoviste onih koje je Kant nazvao »metafiziearima-prirodnjacimae i koji su pretpostavljali da su prostor i vreme odnosi medu pojavama. Nemogucnost da se »zakrivljenost prosto-. ne-tehniCkog. kojih se u svemu nije ni sam Mach drzao. doduse. postoji znacajna razlika Izmedu tehniekog poznavanja nekog izvodenja i poimanja tog istog izvodenja. Ova je pravilo bilo eksplicitno forrnulisano vee kod Platona. nikakvom nnaginacljom se ne rnoze stvoriti predstava koja bi tome odgovarala. i u Platonovoj generalnoj tezi da su pesnici (a to ce reel svi oni koji nesto umetno stvaraju sluzeci se odgovarajuelm tehnlekim jezikom). nije nikakav izuzetak nego pravilo za matsmaticku fiziku. tj. Tehnicko (strucno) saopstavanje i razumevanje ima jednu vrednost i svrhu. Einsteinovo rese!1je Einstein. ako bi takva koncepcija mogla 'hiti prihvacena. kao i u okviru Kantovog. postoji samo u odnosu na prostoreuklidske geometrijeeijaje »zakrivljenost« jednakanuli. ali da oni sami »ne razumeju« ono sto svojim tehnieklm jezikom govore. ra« razume u okvirima opazaja I predstava psiholoskogculnog prostora. koji senije slucajno i zbog nekih posebnih sklonosti sluzio mitovima. Termin »zakrivljenost«. ona postaje nerazumljiva tek u pokusajima da se matematieko poimanje prevede na jezik neke kvalitativne fizike.

sto bi nesumnjivo bilo jedno pogresno i nepravedrrovtvrdenje. jer bi to.Ci. relativistieka mehanika je »negacija« Galilej-newtonovske mehanike. .Ree je. Jer. mocicemo da procenimo kakve su promene u kartezijanskoj i Leibnizovoj ~Q"ncepciji prost ora i :vremena izvrsene Einsteinovim Istrazivanjima.gQsl. naime. To je resenje Einstein nasao na taj naein sto je za opis fizieklh dogadaja prihvatio [ednu geometriju. zamenimo idejom oxpolju«. tu je resenje one protivrecnosti koju je Kant uoeio u kartezijanskom i Leibnizovom stanovistu. Ako dakle ideju 0 »rasporedu tela«. shodno Einsteinovim zamisltrna.znaeilo.fenomene u kojima sudeluje [edna sila posebne vrste. koja kao privilegovani sistemkoordinata koristi onaj jiiji je pocetak u sieri »zvezda nekretnica«.nego jito se toobleno pretpostavlja. trebalo da postane fundamentalan za fiziku.da . To se matematickim sredstvima lako dokazuje na taj naein sto se takozvana Galilejeva transformacija koordinata jednog tela u kretanju 1Z· koordinata jednog tela u mirovanju izvodi iz takozvane Lorentzove transformacije tih istih koordinata.. y. prema Einsteinovim ocekivanjima i istrazivaekoj orijentaciji. jer cela stvar tada postaje besmislena. Uprosceno govoreei. Taj pojarn je zapravo irnao da bude objedlnjavajuei pojam za mehanieke dogadaje u kojima sudeluje »gravitaciona sila«. Ta generalna geometrija.Einsteinnij e u toj oblasti naeinio nikakav bitan napredak. ali samo pod pretpostavkom da je brzina svetlosti beskonacno velika. Relativisticki sistemi prostorno-vremenskih koordinata su tako zamisljeni da mogu da posluze za opis kretanja tela u bilo kojoj oblasti svemira. i naj zad za nuklearnefenomene u kojima je prisutna jedna treea vrsta sila. a da to nije zbog toga sto je koegzistirajuci raspored »materije« svuda razlicit. ovizraci nemaju taj oblik nego se krecu po nekoj »geodezijskoj Iiniji« s promenljivom »zakrivljenoseu«. tako da je njihovo dejstvo praktieno jednako nuli.lako fundarnenta1nih filozofskih ideja irna znatno manjev. Hegelovskim jezikom receno.i koja je konstituisana taka da euklidsku geometriju obuhvata kao posebnu nauku 0 prostoru eija je »zakrivljenost« jednaka nuli. tada ce se pokazati da tamo gde su gravitaciona polja jako oslabljena. i koji je kao takav imao u sebi daobjedini na nov nacinstare pojmove prostora i vremena. U svirn drugim slucajevima. ipakse Einsteinov rad na razvijanju kartezijanske i Leibnizove ideje 0 prostoru i vremenune bi mogao okvalifikovati samo kao vracanje na te ideje. potom za elektro-magnetske . Shodno tome. Stoga relativistieka mehanika obuhvata newtonovsku mehaniku kao poseban slueaj. jer ovu podrazumevaIcao »ukinutu« i konzerviranu u njenom vazenju za jedno odredeno podrucje. jeste geometrija Riemannovog tipa.Q'l1). koja se menja od mesta do mesta. rasporedu koji saeinjava prostor. pod uslovom da je na neki nacin moguee utvrditi odgovarajuce parametre »polja« koje tu oblast odreduje. dakle. koju je Einstein prihvatio za opis fiziekih dogadaja. Pre svega. Ovde. a to je jedanpojam. upravo s takvom jednom pretpostavkom 187 186 . razlicitom od one »zakrivljenosti« koja se moze pripisati euklidskim linijama. Einsteinova teorija u jednoj vaZnoj tacki odstupa od te uproseene koncepcije utoliko sto za nju nije toliko bitan »raspored tela« koliko one sto se u fizici poeelo imenovati kao »polje«. Uzmemo Ii u obzir same ono sto jeza nase prosudivanje u ovoj stvari najbitnije. lpak. koji je.o prostorima s »pozitivnomzakrtvljenoscu«. to znaci da oblik kosmickog prostora nije svuda isti. 0 geometriji koja govori .QrnsrnishL J:e. jednaeine kretanja opste teorije relativiteta invarijantne su za znatno veci broj transformacija nego Sio je slucaj sa [ednacinama kretanja u newtonovskoj mehaniei.koja je po svojim principima-opstija od euklidske. na slican nacin kao sto Riemannova geometrija obuhvata euklidsku geometriju kao svojposeban slucaj. svetlosni zraci imaju oblik euklidske prave Iinije.. prepoznajemo Leibnizovu ideju o' prostoru kao »koegzistirajueem rasporedu tela«: ne sme se reel »U prostoru«.

la relativite et Ie problema de l'espaee .. Razume se. post~je i. sto se ' . ~sim .cisto Iogieke teskoce koje sprecavaJ~. iluzorno je ocekivati da se bilo kakvim merenjima moze definitivno utvrditi da je brzina svetlosti najveea moguca brzina. je najveca moguea brzina (a to je brzina svetlosti) . ispunjen neobieno prefinjenim korpuskul~ma. Najvazruje od tih posledica Einstein je formulisao . Nolit.1. mada je nesu~nJlvo imalo znatnu ubedivacku (retorieko-dijalektieku) snagu.istovremeno. nego da je say prostor osvetljen.nego sarno otklanjal!l() ~e~u ~. Ti razlozi se temelje na posledica~a. 188 189 . !1 0 teskocama te vrste. Payot. Ali to nastojanje. t]. ne u smislu odsustva tela. 1956. nego zavisi ad medusobne distance tela). umesto ravnomernog taka apsolutnog vremena.:r:a sledeci..danje nattcne filozojije. Na nailem jeziki. koja je. nego u smislu odsustva »polja« sila. toga. da se ~mstemova pretpostavka zasnuje na merenjima brzine svetlosti. kad kazemo da je to [edna spekulativna pretpostavka. mi joj time nimaloneumanjujemo vrecinost. i da je ona u »praznim« uvek konstantna. sa stanovista Einsteinove opste teor~~? relativit~~a. Najdalekoseznija pretpostavka. bilauklopljena u ono sto se naziva sensus :o~munis. sto [e u stvari znaeilo da sedva dogadaja uapsolutnom prostoru odigravaju istovremeno: naprimer. te da ~ . ipak je. p. bila je u stvari ona po kojoj je prirodno nemoguce da se biro koje fizicko dejstvo siri kroz prostor beskonacno velikom brzinom. yelikoj . koje je sam Einstein iz svoje pretpostavke s izvanrednom logickom doslednoscu izveo. Hans Reichenbach. odnosno na eksperimentalnim povrdivanjima konstantnosti brzine sirenja svetlosti kro~.P Shodno tome. koju [e Einstein postavio. ill. 39. La relativite. Sta je vreme? of scientific philosophy. hila deplasirano. 'sto'znaCi. Paris. Beograd. ravnomerni. tok sirenja svetlosti kroz »prazninu«. la theorie de la relativite restreinte et generale. IX. podrazumeva.Zemlju . . iz one Einsteinove pretpostavke logicki su nuznim naeinom sledili zakljueei koji su se odnosill na drukcije poimanje prostora i vremena. Pa buduei da pojam kretanja sintetise u sebi pojmove prostora 1 vremena. s dobrim razlozima tvrdi ti da [e Einsteinova pretpostavka empirijski' jos manje zasnovana od one Newtonove. pogl. a one mogu biti neosnovane samo ako se pretpostavi da je najveca moguca brzina kretanja ona kojom se svetlostsiri uspraznini« (u Newtonoyoj n:~~anici se pretpostavljalo da se svetlost uopste 1 ne SITI kroz prazan prostor.mE!~!ra~!!:. evrstih tela . Berkeley ~ A Einstein. jer prema toj teoriji ne postoji nikakva »praznina«. kako je to napred pokazano.je i operisala galilejevsko-newtonovska fizika. moramo zakljuciti da Einsteinova pretpostavka nije nista manje spekulativna od Newtonove pretpostavke o apsolutnom prostoru 1 vremenu i da ona . vid. e~ra. int~ryal vre~ena koje odva:ja dva dog~daja neza~lsan je od stanja kretanja koordinatnog sistema u kojem se tiv dogadaji odvijaju.cija jaCina nije svugde ista. Moglo bi se cak.'. »postoje dve vazne hipoteze klasicne mehamke koje su potpuno neosnovane i to (1). svetlenje neke zvezde i videnje tog svetla na Zemlji bili bi dva dogadaja koji se odigravaju istovremeno. (2) prostorna razdaljina dye tacke nekog cvrstog tela je nezavisna od stanja kretanja koordinatnog sistema definisanog tim telom«. The rise and Los Angeles. koja inaee kao pr~nina i ne P?S~oji. naNn:.Ra. 1964. »prazninu«.eIluzabludu 0 njenoj empirijskoj 1 eksperimentalnoj zasnovanosti. dejstvog:ravitacionesile Suncana.koja se oko njega kreee prenosilo bi se beskonaeno velikom brzinom.32 Aka su navedene hipoteze klasicne mehanike neosnovane. onda sledi da je brzina kretanja ono sto uslovljava duainu vremenskih intervala i duzinu tzv. Einstein je nastojao da tu svoju fundamentalnu pretpostavku utemelji na De Sitterovim i' drugim merenjirna brzine svetlosti. kao sto je s druge strane ispunjen gravltaCl?r:1m »poljem« . tiee brzine svetlosti. 1951. Prema tome.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful