Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

1/48

OPTIČKE KOMUNIKACIJE
Široka oblast savremenih telekomunikacija. Posebno intenzivno razvija se posle 1980. godine. Postoje i brojni primeri iz ranije prošlosti koji ne mogu da se svrstaju u optičke komunikacije u današnjem smislu, ali koristili su postupke za prenos poruka koje su bile vidljive korisnicima. (signalizacija, zastavice, semafori, svetionici, razni optički sistemi-francuski telegrafski sistem, za 15min na 200 km udaljenosti, itd.). Prvi naučni pokušaj provođenja svetlosti kroz dielektrik izveo je John Tyndall 1870. godine propuštajući svetlost kroz mlaz vode.

Slika 1. Pretpostavke u eksperimentu

Slika 2. Rezultat eksperimenta

Kao rezultat, možemo da zaključimo sledeće: svetlost može da se kreće kao na slici 3, prateći zakrivljenosti svetlovoda:

Slika 3. Kretanje svetlosti u svetlovodu Primenu optike u današnjem smislu pokrenuo je izum lasera 1960., i nakon nekoliko godina, prvih optičkih vlakana. Optičko vlakno je tanka staklena nit sačinjena od silicijuma. Staklo koje se koristi ima izuzetnu čistoću. Ne može se ni uporediti sa staklom na koje smo navikli. Staklo debljine nekoliko kilometara ima providnost običnog prozorskog stakla debljine 3-4mm. Svetlost putuje kroz staklena vlakna zahvaljujući pojavi koja se naziva totalna unutrašnja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne staklene ploče izveo je Fresnel još 1820. godine, 1966. godine Charles Kao i Georges Hockham utvrdili su da veliki gubici u optičkom vlaknu teoretski nastaju zbog malih nečistoća unutar stakla, a ne zbog unutrašnjih ograničenja samoga stakla. Procenili su da se gubici svetlosti koja putuje vlaknom mogu drastično smanjiti, sa 1000 db/km na manje od 20 db/km. Zahvaljujući otkriću Charlsa Kaoa i Georgea Hockmana 1970. godine počeo je vrlo intenzivan razvoj optičkih komunikacija kada je tim stručnjaka iz kompanije “Corning Glass” proizveo optičko vlakno dužine stotinu metara.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

2/48

1976. god. započela je eksperimentalna primena optičkih vlakana u telefonskim sistemima Atlante i Chicaga, a 1984. godine pušteno je u rad optičko vlakno kompanije AT&T povezujući Boston i Washington. 1988. godine postavljen je prvi transatlantski optički kabel, sa pojačavačima na udaljenostima od 64 km. Tokom osamdesetih godina uloženi su ogromni napori da se otklone problemi vezani za popravku prekinutih optičkih kablova i da se poboljša tehnika njihovog postavljanja. 1991. godine prikazani su optički pojačavači koji su ugrađeni u same optičke kablove i koji su u stanju da obezbede 100 puta veći kapacitet od sistema sa elektronskim pojačavačima. 1996. godine postavljeni su kablovi sastavljeni isključivo od optičkih vlakana i preko Tihog okeana. Optički komunikacioni sistem prikazan je na slici 4.

Slika 4 Blok šema optičke komunikacione mreže Prenosni medijum čini optičko vlakno na čijim se krajevima nalaze odgovarajući priključci (konektori) koji obezbeđuju povezivanje predajnika i prijemnika sa optičkim vlaknom. Predajnik generiše signal koji je prilagođen prenosu kroz optičko vlakno. Prijemnik detektuje oslabljenu i zašumljenu poruku i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku. Najvažnije osobine optičkog komunikacionog kanala jesu: veliki informacioni kapacitet (ogroman propusni opseg svetlovoda), mala podužna slabljenja signala u sistemu, otpornost na različite smetnje elektromagnetne ili radiofrekvencijske prirode usled dielektričnog karaktera svetlovoda, relativno mali gabariti i masa elemenata prenosnog sistema koji su posledica kratkih talasnih dužina iz optičkog spektra, kao i zaštićenost od ometanja i prisluškivanja. U malobrojne mane primene optičkih vlakana mogu se ubrojati: relativno visoka cena kablova, kablovskog pribora i linijske opreme, kao i velika osetljivost na mehanička dejstva. Danas optička vlakna prenose preko 85% ukupnog saobraćaja. Trase interkontinentalnih podvodnih kablova prikazane su na slici 5.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

3/48

Slika 5. Trase interkontinentalnih kablova

SVETLOST.
Iako svi znamo da je svetlost veoma važna pojava za naše čulo vida (neki ga nazivaju najvažnijim čulom), objašnjenje i definisanje svetlosti kao takve nije nimalo jednostavno. Postoje tri tumačenja: - Svetlost kao EM talas, ne razlikuje se od radio talasa, osim što ima veoma visoku učestanost i malu talasnu dužinu, - Svetlost kao skup zrakova (svetlosnih zrakova). Pogodan u nekim primenama. - Svetlost kao skup čestica, tzv. fotona. Vidljiva svetlost zahvata opseg talasnih dužina od 380 do 740 nanometara. Na početku infracrvene oblasti nalazi se opseg talasnih dužina koji se koristi u optičkim komunikacionim sistemima, od 800 do 1600 nanometara.

Slika 6. Spektralni opsezi i položaj vidljive i infracrvene (IR) svetlosti U fizici su zakoni prelamanja svetlosti, svetlosne optike, refrakcije (promene pravca), indeksa prelamanja, poznati od početka 17. veka. Izuzetan značaj u razvoju optičkih komunikacija ima otkriće lasera, 1958 god. Poluprovodnički laseri razvijeni su 1963. godine. Primena optičkog vlakna kao provodnika svetlosnog signala značajno je zavisila od tehnologije izrade vlakna, prvenstveno eliminacije nečistoća koje utiču na slabljenje, mehaničke izdržljivosti i zaštite vlakna od lomljenja.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

4/48

1962.god. optičko vlakno imalo je slabljenje 1000dB/km (atmosfera 20-30 db/km). 1970. vršeni su prvi eksperimenti, a 1976 počela je instalacija prvih optičkih kablova. Kod nas je postavljanje optičkih sistema počelo 1984 u BG, a 1991. postavljena je optička veza NS Sremski Karlovci.

PRELAMANJE SVETLOSTI. SNELOV ZAKON
Prva važna stvar jeste činjenica da svetlost ima najveću brzinu u vakuumu, c = 3 ⋅ 10 8 m / s . U drugim medijima brzina je manja. Definiše se indeks prelamanja

n=

gde je v brzina svetlosti u posmatranom materijalu. Za staklo indeks prelamanja ima vrednosti između 1,4 i 1,5. Kasnije će se pokazati sledeća interesantna osobina: pošto brzina zavisi i od talasne dužine svetlosti, indeks prelamanja se malo menja u zavisnosti od talasne dužine. Tabela 1 Indeks prelamanja nekih materijala Materijal Vazduh Voda Etil alkohol Kvarcno staklo Indijum fosfat Galijum arsenid Silicijum Aluminijum galijum arsenid Germanijum Indeks prelamanja 1.0 1.33 1.36 ≅1.5 3.21 3.35 3.5 3.6 4.0

c v

Slika 7. Ilustracija promene ugla prelamanja pri prelasku iz jednog u drugi medijum

Slika 8. Ilustracija Snelovog zakona

Slika 9. Ilustracija preko brzine kretanja frontova

2009. Rešenje: a) Iz uslova zadatka lako se izračunava: n 2 = 0. podesi na rad u stepenima). a) Odredi indeks prelamanja n 2 koji je za 1% manji od n1 = 1. b) Kritični ugao ima vrednost φ c = arcsin⎜ ⎜ ⎞ ⎟ = arcsin (0.45 ⎛ n2 ⎝ n1 Geometrijske osobine vlakna Vlakno je stakleni cilindar sa dva sloja. gumeni ili neki drugi zaštitni sloj. φ c za koji je φ 2 = φ 2 max = π / 2 pa je sin φ c = Korisna veličina: Normalizovana razlika indeksa prelamanja: n2 n1 Δ= 2 n12 − n2 n1 − n2 ≈ ako prihvatimo da približno važi n1 + n2 ≈ 2n1 n1 2n12 PRIMER.99 ⋅ 1. unutrašnjim (jezgro) i spoljašnjim (omotač).god.9 0 (kalkulator mora da se ⎟ ⎠ n − n 2 1.99 ⋅ n1 = 0. Izgled optičkog kabla – 3D i poprečni presek optičkog vlakna sa promenom indeksa prelamanja (bez primarnog omotača) Vlakno se u ranoj fazi izrade umotava u plastični. postoji veza između indeksa prelamanja i uglova pod kojima svetlost pada na graničnu površinu: n1 ⋅ sin φ1 = n 2 ⋅ sin φ 2 Postoji i kritični ugao.435 . 5/48 Prema Snelovom zakonu. Postoji razlika između numeričkog otvora kod SI i kod GI vlakana. . Normalizovana razlika je: Δ ≈ 1 n1 1.435 = = 0.Optičke komunikacije.45 = 1.01 .99 ) = 81.45 b) Odredi koliki je kritični ugao i normalizovana razlika indeksa prelamanja u tom slučaju. E1.45 − 1. NUMERIČKI OTVOR (NUMERIČKA APERTURA) Postoji maksimalni ugao pod kojim svetlosni zrak može da uđe u vlakno iz vazduha i da nastavi da se prostire kroz jezgro vlakna. Slika 10.

god. Na ulazu svetlosnog talasa u vlakno važi izraz: n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 Ako je ulazni ugao jednak graničnom. 2 2 Treba istaći da je indeks prelamanja jednak u svakoj tački na poprečnom preseku jezgra. 2009. Kretanje svetlosnog zraka kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja (SI vlakno) Najčešća podela optičkih vlakana vrši se prema broju modova koji se prostiru kroz jezgro. Zbog toga je lokalna vrednost numeričkog otvora: ⎧ n 2 −n 2 ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ 1 ⎪0 ⎩ r≤a r>a Slika 11. kroz čije se jezgro prostire samo jedan mod. Karakteristične dimenzije jezgra i omotača optičkih vlakana (dimenzije su u μm) . Slika 12. Na osnovu ove osobine razlikujemo: • • multimodna (multimode fiber MM). ostali indeksi prelamanja veći su od 1. 6/48 Neka se vlakno nalazi u vazduhu čiji je indeks prelamanja n0 = 1 . E1. ugao na prelazu talasa iz jezgra u omotač jednak je kritičnom uglu. kroz čije se jezgro prostire više modova (stotine čak i hiljade) i monomodna (single-mode fiber SM). za koji važi: sin φ c = n2 n1 Iz osobina pravouglog trougla važi: φ1 + φ c = π 2 2 pa važi i sledeća veza: sin φ1 = cos φ c = 1 − sin φ c = 1 − n2 n1 2 2 Numerički otvor za SI vlakno definisan je kao: NA = n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 = n1 ⋅ 1 − n2 n1 2 2 = n1 − n 2 .Optičke komunikacije.

Slika 13. 2009. ali V-parametar nije jednak broju modova. V parametar (normalizovana frekvencija vlakna) V = 2πa λ 2 n12 − n2 = 2πa λ n1 2Δ gde je a poluprečnik jezgra vlakna. neki autori kažu diskretna talasna forma) mogu da se prostiru kroz vlakno. λ talasna dužina svetlosti u vakuumu. neophodni za razumevanje postupak prostiranja svetlosti kroz vlakno. Broj modova dobija se prebrojavanjem preseka vertikale.4 .Optičke komunikacije. U tabeli su navedene neke tipične dimenzije jezgra. sa nacrtanim krivama. na slici 13. Zbog graničnih uslova koji se javljaju unutar optičkog vlakna. i ovde su izostavljeni. Beselove funkcije. Veza između broja modova i V-parametra prilično je složena i daje se grafički. omotača. a n1 i n2 indeksi prelamanja jezgra i omotača. Zavisnost broja modova od V-parametra Granična vrednost V-parametra za monomodno vlakno iznosi V < 2. E1. MOD. odgovarajuće vrednosti za normalizovanu razliku Δ i primene. samo neke kombinacije svetlosnih zraka (nazivamo ih MODOVI. . intuitivno razumljivi elementi prostiranja. Ključni parametar jeste tzv. Posmatraju se samo neki.god. SVETLOSNI MODOVI Postupci modelovanja i proračuna prostiranja elektromagnetskih talasa u vlaknu veoma su složeni. obuhvataju talasne (Maxwellove) jednačine. za izračunatu vrednost V. 7/48 Tipične dimenzije vlakna date su u sledećoj tabeli. V pokazuje koliko će se modova prostirati kroz vlakno.

Na slici se može uočiti disperzija. λcutoff = 2πa 2 2πa 2 n1 − n2 = n1 2Δ 2. Parametar V je veći od 2. tj. Slika 14. Slika 15. E1. GI vlakno Na slici 16. Više o disperziji biće govora kasnije. 8/48 Prema V parametru i njegovoj graničnoj vrednosti može da se odredi i talasna dužina odsecanja. Ako je talasna dužina svetlosti manja od vrednosti odsecanja. npr.4 2. od jedan naviše. od vrednosti n1 u jezgru do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). Na slici 14. Modovi visokog reda kreću se pod najvećim uglom prema osi vlakna. prikazano je kako se modovi kreću kroz različite tipove optičkih vlakana. najmanja talasna dužina za koju se dato vlakno ponaša kao monomodno vlakno. Približan izraz za određivanje broja modova N za V >> 2. SI vlakno SI vlakna mogu da budu monomodna i multimodna. Ovakvo vlakno naziva se step-indeks (SI) vlakno. od vrednosti n1 duž ose jezgra do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). za V=4 postoje tri moda. a) b) c) Slika 16.4 Ako je V veće od 2. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja postepena. Prostiranje modova kroz različite tipove vlakana .4 i vlakno više nije monomodno.god. 2009. Na slici 15.4 u vlaknu se prostire više modova. Prema slici. Ovakvo vlakno naziva se gradijentno (GI) vlakno. Kod multimodnih vlakana modovi nižeg reda kreću se duž ose vlakna. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja skokovita. dok se modovi višeg reda reflektuju od graničnih površina. a oni sa najnižim redom kreću se uz osu vlakna.4 dat je empirijski kao N≈ V2 2 Modovi imaju svoj redni broj. kao razlika koja nastaje zbog toga što modovi prelaze put različite dužine.Optičke komunikacije.

Monomodno vlakno Da bi V-parametar bio dovoljno mali. 9/48 Još veće smanjenje proširenja impulsa može se postići smanjenjem broja prenošenih modova.Optičke komunikacije. sa ciljem da se popravi kapacitet kabla. Idealne su vrednosti između 2 i 2. gradijentnom promenom indeksa prelamanja. E1. Varijacije profila indeksa prelamanja STEP INDEKS (SI) VLAKNO Vlakno sa dve vrednosti indeksa prelamanja.4. Profili indeksa prelamanja Različiti profili indeksa prelamanja. Indeks prelamanja može se analitički definisati kao: ⎧n1 r < a n( r ) = ⎨ ⎩n 2 r > a gde je n1 indeks prelamanja jezgra vlakna. 2009. Sa druge strane. Slika 17. da se poveća bitska brzina. tj. a n 2 indeks prelamanja omotača. V ne sme da bude previše mali jer je tada slabljenje preveliko. Promena se može opisati izrazom: . potrebno je da poluprečnik jezgra bude mali i da normalizovana razlika Δ takođe bude mala. sa zavisnošću kao na slici a).god. naziva se SI vlakno. do samo jednog moda. GRADIJENTNO (GI) VLAKNO Radi se o vlaknu sa kontinualnom. a da talasna dužina bude dovoljno velika.

god.5 Kad se u ovu jednačinu uvrsti izraz koji pokazuje promenu indeksa prelamanja. 2009. a za step-indeks vlakno g → ∞ (sadržaj zagrade manji je od 1 pa zagrada teži nuli). 1 ⎧ g 2 ⎤ ⎡ ⎛r⎞ ⎪ ⎪ n(r ) = ⎨n1 ⋅ ⎢1 − 2Δ⎜ a ⎟ ⎥ ⎝ ⎠ ⎥ ⎢ ⎦ ⎪ ⎣ ⎪n 2 ⎩ 10/48 r<a r>a gde je n1 indeks prelamanja na osi jezgra vlakna. U toku prostiranja smanjuje se snaga signala. parametar g ima vrednost oko 1. Za g=2 radi se o vlaknu sa paraboličnim profilom.slabljenje optičkog signala . Uzani (kratkotrajni) impuls koji se generiše na izvoru svetlosti. n(r ) . Multimodno gradijentno vlakno Za gradijentna vlakna definiše se V-parametar. r udaljenost od ose vlakna. Pojava se naziva disperzija. Vrednost NA nije konstantna u svakoj tački poprečnog preseka. SLABLJENJE. E1.Optičke komunikacije. Broj modova kod gradijentnog vlakna može da se proceni pomoću formule ⎛ g ⎞ V2 N ≈⎜ ⎜ g + 2⎟⋅ 2 . ⎟ ⎝ ⎠ Numerički otvor kod gradijentnog vlakna Teže ga je definisati jer se indeks prelamanja i ugao prihvatanja svetlosti menja sa udaljenošću od ose vlakna. Na malo složeniji način definiše se lokalna vrednost numeričkog otvora kao: 2 NA(r ) = (n 2 (r ) − n2 ) 0. a poluprečnik vlakna.92. za g = 1 profil je trougaoni. a g je parametar profila ili gradijent gradijentnog vlakna. svi stižu u približno isto vreme na kraj vlakna i time značajno (do 10 puta) smanjuju proširenje impulsa na izlazu u odnosu na SI vlakno.disperzija vlakna . pošto ni indeks prelamanja jezgra nije konstantan. polako se proširuje u toku prostiranja kroz optičko vlakno. U praksi. Zahvaljujući tome. na isti način kao i kod vlakana sa skokovitom promenom.nelinearnosti u vlaknu. dobija se: ⎧(n 2 (r ) − n 2 )1 / 2 ≈ NA(0) ⋅ 1 − 2Δ(r a )γ ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ ⎪0 ⎩ r≤a r>a SLABLJENJA I GUBICI U OPTIČKOM VLAKNU Postoji nekoliko osobina vlakna koje se smatraju veoma važnim: . DISPERZIJA. Modovi koji prelaze duži put kreću se brže od modova koji prelaze kraći put. Disperzija izaziva . a profil indeksa prelamanja vrlo je blizak paraboli. Δ normalizovana razlika indeksa prelamanja od sredine do ivice jezgra. Signal se prostire kroz vlakno.

11/48 ograničenja u brzini prenosa. P(x) snaga na udaljenosti x od početka vlakna. SLABLJENJE vlakna Snaga svetlosnog signala u optičkom vlaknu slabi sa povećanjem udaljenosti od izvora svetlosti. Lamberovim zakonom: P( x) = P(0) ⋅ e −α p x . Zavisnost slabljenja optičkog vlakna od talasne dužine za tipično multimodno silicijumsko vlakno Primer: . Kod kombinacije takvih izvora i vlakana ostvaruju se veoma visoke gustine snage (snage po jedinici površine. Ova formula se u praksi m malo koristi jer je njena primena teška za izračunavanje.Optičke komunikacije. E1. Matematičke veze date su tzv. gde je P(0) početna ili upadna snaga.god. Slika 18. Treba objasniti razloge za pojavu disperzije i ograničenja koja se javljaju. mW / μm 2 ). jer impulsi na ulazu u prijemnik ne smeju da se preklapaju. Ovaj koeficijent izračunava se kao α =− ⎡ P( L) ⎤ ⎡ dB ⎤ 10 ⋅ log10 ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ L ⎣ P(0) ⎦ ⎣ km ⎦ gde je L dužina vlakna a P(0) i P( L) snage signala na ulazu i izlazu. α p koeficijent slabljenja vlakna. Obično se zavisnost vrednosti koeficijenta slabljenja od talasne prikazuje grafički. izražen u jedinicama 1 ili ekvivalentnim. Ovi gubici značajno zavise od talasne dužine primenjene svetlosti. ili na bitsku brzinu ili na ostvarivu dužinu veze. Nelinearnosti u vlaknu koje ne dolaze do izražaja kod malih gustina snage postaju izražene. NELINEARNOST. Danas postoje veoma snažni izvori svetlosti i vlakna sa veoma malim prečnikom jezgra. 2009. kao na slici 18. Obično se slabljenje izražava preko koeficijenta podužnog slabljenja. Javljaju se ograničenja koja utiču ili na snagu svetlosnog signala.

8 Snaga ( μW ) 100 87.6 dB / km . VARIJANTA 1.8 15.1 12. Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBμ ) = Pin (dBμ ) − slabljenje = 20 − 13. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBm ) = 10 ⋅ log⎜ in −3 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −3 ⎟ = 10 ⋅ log 10 −1 = −10 dBm ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ Pošto se na svakom kilometru nivo snage umanjuje za 0. Prvi korak je izbor referentne snage.2 14 12.7 38.8 dBμ Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage.2 dBm Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage.9 66. 68 = 4. 2009. Pout = 10 (6.2 Nivo snage ( dBμ ) 20 19.8 . Pošto je referentni nivo bio μW .1 25.5 50.4 18. tj. na 22km unosi se slabljenje od ukupno 22 ⋅ 0.8 -16 -17.8 -12. 1 mW ili 1μW .2 6. Ako je izabrana referentna vrednost 1 μW .8 11 9.79 ⋅ 10 −3 mW = 4. Pošto je referentni nivo bio mW .6 -11.2 dB .8 -23.4 15. 68 ⋅ 10 −3 = 4.6 8.3 4.Optičke komunikacije.1 43.32 = 10 0. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBμ ) = 10 ⋅ log⎜ in −6 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −6 ⎟ = 10 ⋅ log 10 2 = 20 dBμ ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ ( ) Slabljenje se računa nezavisno od izabrane referentne vrednosti i iznosi 13.2 = −23.god.4 -13 -13. kolika će snaga postojati u vlaknu na udaljenosti od 22km od predajnika? Rešenje: Pošto je slabljenje dato u dB / km Ulaznu snagu pretvaramo u dB. dobija se izlazna snaga u μW . podeljenim sa 10. Ako je izabrana referentna vrednost od 1 mW .2 -11.6 17 16.6 -14. ( ) Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBm ) = Pin (dBm ) − slabljenje = −10 − 13.2 = 6.8 / 10 ) = 10 0. Pout = 10 (−23. dobija se snaga u mW . podeljenog sa 10.2 dB . 68−3 = 10 0.2 17.2 -19 -20.1 75.2 -14. Postoji više mogućih referentnih vrednosti: 1 W .6 dB / km . E1. Udaljenost (km) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 10 12 15 18 22 Nivo snage (dBm) -10 -10.79 μW U sledećoj tabeli mogu se videti nivoi snage i stvarne snage signala u duž optičkog vlakna u prethodnom primeru. 2 / 10 ) = 10 −2.1 19. Ako predajnik u vlakno ubaci snagu od 100 μW .0 33.6 dB = 13.79 μW VARIJANTA 2.8 18.1 57. snage prema kojoj se računa nivo ulazne snage. 12/48 Optičko vlakno ima slabljenje od 0.

Na slici 19 data je ilustracija ove pojave. 2009. Kod linearnih rasejanja.99dBm . a gubici se zatim akumulišu (sabiraju u logaritamskim veličinama.nehomogenosti na granicama jezgra i omotača. Npr. ⎝ 1mW ⎠ 2) Pretvaranje dBm u snagu.god. one dodatno pospešuju slabljenje.rasejanja (raspršivanje svetlosti) . Rejlijevo rasejanje je linearno rasejanje. Ovo slabljenje je proporcionalno sa 1 λ4 i smanjuje se sa povećanjem talasne dužine svetlosnog signala. tj. odnosno množe). toplotu pa dolazi do slabljenja signala. Ilustracija apsorpcije na nečistoćama RASEJANJA Do rasejanja dolazi kad se svetlosni zrak sudara sa uzročnicima rasejanja i deo energije emituje u raznim pravcima. Postoji više vrsta rasejanja. To su: . Potrebno je poznavanje referentne vrednosti. nikal) i voda. Prilikom sudara svetlosnog zraka sa ovim nešistoćama. mogu se sabirati. deo svetlosne energije može da se pretvori u npr.apsorpcija u materijalu . E1. Veliko povećanje talasne dužine. 4 = 0. -14dBm pretvara se u 10 −1.zračenje na mestima savijanja. različitim od onog u kom se zrak primarno kreće. ne menja se učestanost svetlosnog zraka. UZROCI SLABLJENJA Postoji nekoliko važnijih uzroka za pojavu gubitaka u vlaknu.0398mW = 39. međutim. bakar. Ako u vlaknu postoje nečistoće. . dB i dBm su potpuno kompatibilni. usled nesavršenosti postupka izrade. Mogu se podeliti na linearna i nelinearna. 13/48 Sa logaritamskim jedinicama važno je poznavati sledeće korake: 1) Pretvaranje snage u nivo snage.apsorpcija na nečistoćama (uglavnom jonima metala i vodene pare) .Optičke komunikacije. APSORPCIJA U MATERIJALU I NEČISTOĆAMA Čak i u najčistijem materijalu dolazi do slabljenja signala. Nečistoće su uglavnom metalni joni (gvožđe.8μW . Svaki od ovih uzroka nezavisno dovodi do pojave gubitaka. . 3) Primena u projektovanju optičkih komunikacionih sistema: Što duže treba raditi u dB. OH joni. tj. do pretvaranja svetlosne energije u toplotnu energiju. 5W pretvara se u 10 log⎜ ⎛ 5W ⎞ ⎟ = 10 log(5000 ) = 36. hrom. nije moguće jer pri velikim λ dolazi do značajnog povećanja apsorpcije. Npr. Nastaje usled promena gustine vlakna na pojedinim delovima vlakna. − Slika 19. Nečistoće mogu da se unesu u vlakno u bilo kojoj fazi izrade vlakna (proizvodnja preforme staklenog valjka ili izvlačenje vlakna i dodavanje plastične zaštite).

Razlog leži u maloj promeni uglova pod kojima se lome svetlosni zraci i u pojavi da mali deo svetlosti ipak napušta jezgro optičkog vlakna. nastalih usled savijanja vlakna: MIKRO i MAKRO krivine. tj. Makrokrivine se javljaju u postupku polaganja . onih modova koji pod najvećim upadnim uglom dolaze do granice između jezgra i omotača. u obliku pukotina. Ilustracija uticaja nehomogenosti na granicama jezgra i omotača Umanjuju se poboljšanjima u tehnologiji izrade vlakna. udubljenja i deformacija koje mogu da izazovu promenu kretanja pojedinih svetlosnih modova i ukupno slabljenje svetlosti. samo procena da se javlja slabljenje do jednog dB po kilometru. sa povećanjem i umanjenjem učestanosti. Dovodi do rasejanja svetlosti u suprotnom pravcu i do umanjenja svetlosti koja dopire do prijemnika. NEHOMOGENOSTI NA GRANICAMA JEZGRA I OMOTAČA Na granicama između jezgra i omotača mogu se pojaviti različite nesavršenosti. data je ilustracija ove pojave. Slika 20.god. . Na slici 21. Kod nelinearnih rasejanja dolazi do značajnog raspršivanja energije u raznim pravcima i do promene učestanosti raspršene svetlosti. 14/48 Mie rasejanje je linearno rasejanje koje se javlja usled defekata u promeni indeksa prelamanja. 2009. Slika 21. Ne postoje neki posebni postupci za proračun slabljenja. Na slici 20. Najveći deo snage gubi se iz modova višeg reda. Briluenovo rasejanje javlja se takođe usled molekularnih vibracija. Ilustracija promene položaja normale i zračenja na mestima savijanja Postoje dve vrste krivina. sitnih mehurića u vlaknu ili promena u prečniku pojedinih slojeva vlakna. data je ilustracija ove pojave. Javlja se usled molekularnih vibracija u staklenoj rešetki. Dovodi do pojačanja svetlosti u pravcu prijemnika. Ramanovo rasejanje je nelinearno rasejanje.postavljanja vlakna. E1. ZRAČENJE NA MESTIMA SAVIJANJA Na mestima na kojima je vlakno savijeno ipak dolazi do slabljenja svetlosnog signala. Obično se javlja kad defekti imaju dimenzije oko λ 10 . ali sa promenjenom učestanosti. kao i usled eventualnih mehaničkih pritisaka i nagnječenja vlakna.Optičke komunikacije. Mikrokrivine se javljaju u procesu izrade omotača vlakna.

Impuls na ulazu a) i na izlazu vlakna b) Postoje nekoliko tipova disperzije: . Problem se rešava prema osnovnim zavisnostima brzine. Pojava je ilustrovana na slici 22.materijalna (hromatska) MODALNA DISPERZIJA Modalna disperzija nastaje zbog toga što modovi unutar step-indeks vlakna imaju različite putanje. tj. Ova pojava može da se spreči npr. Δτ mod al = Lmax − L 1 ⎛ Lmax ⎞ = ⎜ − 1⎟ v⋅L v⎝ L ⎠ c n1 Brzina kretanja svetlosti u jezgru vlakna iznosi v = Između najduže putanje. L Rešenje. čvrstim omotačem koji štiti vlakno od tako oštrog savijanja. puta i vremena. E1. Slika 22.god. Makrokrivine značajno utiču na slabljenje samo ako je prečnik krivine manji od jednog centimetra.Optičke komunikacije. Nisu preterano važne. Modalna disperzija može se relativno lako izračunati iz optičkih i geometrijskih osobina vlakna. dužine vlakna i indeksa prelamanja postoji sledeća veza: . važniji su zaključci. disperzija po jedinici dužie vlakna. Impuls na ulazu pojavljuje se kao prošireni impuls na izlazu vlakna. Ilustracija disperzije. 15/48 Proračuni slabljenja zasnovani su na empirijskim formulama. Obično se definiše podužna modalna disperzija. DISPERZIJA vlakna Oblik impulsa se pri prenosu kroz optičko vlano proširuje zato što se energija prenosi kroz veći broj modova koji se kreću putanjama različitih dužina. PRIMER: Odrediti podužnu modalnu disperziju Δτ mod al = t max − t min . 2009. Čak i kod monomodnog vlakna dolazi do disperzije.modalna .

Razlika brzine svetlosti iznosi oko 36km/s. tj. Slika 23. Svaka frekvencija u tom opsegu kreće se različitom brzinom pa se zbog toga na izlazu iz vlakna dobija impuls promenjenog oblika. 16/48 sin θ1c = L Lmax = n2 n1 gde je θ1c granični ugao. hromatska) disperzija nastaje zbog toga što indeks prelamanja. E1. zavisi od talasne dužine svetlosti. Promene indeksa prelamanja veoma su male. talasnih dužina. LED dioda i laserska dioda. ove razlike ipak utiču na pojavu disperzije. 2009. Na slici 24. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine svetlosti . Iako veoma male.god. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine data je na slici 23.Optičke komunikacije. na četvrtoj decimali. Dobija se: Δτ mod al = 1 c n1 ⎛ n1 ⎞ n n − n2 n1 ⋅ Δ ⎜ − 1⎟ = 1 ⋅ 1 = ⎜n ⎟ c n2 c ⎝ 2 ⎠ MATERIJALNA DISPERZIJA Materijalna (intramodalna. Promena indeksa prelamanja na širini od 20nm približno iznosi 0. Svaki izvor emituje svetlost čiji spektar zauzima određeni opseg učestanosti. prikazan je oblik spektra koji emituju dve vrste optičkih predajnika.00025. ali ipak postoje i utiču na brzinu prostiranja svetlosti.

preko parametra koji se zove propusni opseg. Npr. to znači da na dužini od 1km ima propusni opseg 500 MHz . .god. 17/48 Slika 24. PRIMER: Izvesti izraz za materijalnu disperziju u vlaknu. 2009. Disperzija se u katalozima opisuje indirektno. a na dužini 10km propusni opseg iznosi 50 MHz . E1. Propusni opseg dat je u jedinicama MHz ⋅ km . Oblik spektra optičkog signala za LED i lasersku diodu Specifikacije proizvođača Proizvođači vlakna u katalozima daju podatke na osnovu kojih projektanti odlučuju da li im određeni tip vlakna odgovara ili ne.Optičke komunikacije. kao proizvod dužine segmenta i širine njegovog propusnog opsega. Ako vlakno ima propusni opseg 500 MHz ⋅ km .

fazna unakrsna modulacija ako se prenosi više signala. γ može da izazove i pojačanje i slabljenje signala u vlaknu. drugi 1300 i treći 1550 nm. prvi. 2009. faznu modulaciju. E1. Optički prozori . Može da bude i kompleksno pa da izazove promene faze.oblasti sa lokalnim minimumima slabljenja.fazna modulacija u samom signalu pri prenosu jednog signala .stimulisano Briluenovo i Ramanovo rasejanje. . tj.79) Postupak prenosa svetlosti kroz vlakno opisuje se na veoma složen matematički način.nelinearna promena indeksa prelamanja . u kombinaciji sa velikom snagom. Može da se javi: .god. oko 850-900. 18/48 NELINEARNOSTI u vlaknu (str. Poslednji sabirak sa koeficijentom nelinearnosti γ presudno utiče na pojavu nelinearnosti. član može da postane značajno velik.Optičke komunikacije. iako je γ malo. .

Postupak izrade ilustrovan je na slici 25. U prvoj fazi proizvodi se tzv. E1. Na slici 26. Sastoji se od dve faze. Ilustracija proizvodnje preforme Slika 26. Ilustracija proizvodnje preforme Nakon nanošenja zaštitnog sloja vlakno se namotava na bubnjeve od kojih se zatim proizvode optički kablovi. Prečnik vlakna kontroliše se optičkim merenjem koje utiče na brzinu izvlačenja vlakna. Otopljeno staklo izvlači se u optičko vlakno pomoću veoma preciznog mehanizma koji kontroliše dimenzije vlakna. 2009.god. ilustrovan je malo drugačiji postupak sa taloženjem stakla na metalnu osovinu. izvlači se osovina. i namotava se na bubnjeve.Optičke komunikacije. Preform se rotira i aksijalno pomera unutar grejača da bi se izvršilo ravnomerno nanošenje slojeva stakla. dužine 60 do 120cm.1%. Kad se natalože svi slojevi. U osnovi. složenim kontrolisanim hemijskim postupkom vrši se naparavanje slojeva stakla sa različitim primesama. a preform se stavlja u drugu peć u kojoj se vrši ravnomerno zagrevanje do temperature na kojoj se staklo topi. na temperaturi do 18000C. U drugoj fazi preform se ravnomerno zagreva do 20000C. Ovi slojevi talože se sa unutrašnje strane staklene cevi koja se ravnomerno zagreva u posebnom uređaju. cilindrični preform prečnika 10 do 25mm. Sastoji se od slojeva stakla koji imaju odgovarajuću debljinu i indeks prelamanja. Slika 25. . Preform se zatim razvlači u stakleno vlakno preko kojeg se nanosi zaštitni plastični sloj. 19/48 Proizvodnja optičkog vlakna Postupak proizvodnje nije jednostavan. Ove primese utiču na vrednost indeksa prelamanja. Kad se završi proces formiranja preforme. staklena cev se dodatno zagreva i pretvara u stakleni štap (preformu). Druga faza naziva se izvlačenje vlakna. Preciznost prečnika vlakna dobijenog na ovaj način iznosi oko 0.

vlage. stabilnost karakteristika pri promenama temperature i usled starenja. 20/48 Iz jednog preforma dobija se vlakno dužine 5km. 2009. mekani materijal koji se nalazi neposredno uz vlakno i štiti ga od mehaničkog dejstva. a takođe može da ima sajle za učvršćivanje. drugih hemijskih i prirodnih uticaja.. Postupak je ilustrovan na slici 27. zaštita optičkog vlakna (mehanička. Spoljni omotač mora da ima hrapavost koja omogućava jednostavnu montažu vlakna.pojačanja koja ostvaruju uzdužnu snagu vlakna. E1. Razvlačenje predstavlja ozbiljan problem u izradi optičkih kablova zato što mnogi materijali izdržavaju čak i do 20% produžavanja pre nego što dođe do kidanja. jedno ili više njih ..Optičke komunikacije. . pritiska. dok je kod optičkog vlakna moguće razvlačenje do 1%. Problem se rešava spiralnim umotavanjem optičkog vlakna unutar kabla. Ako je potreban prenos električne energije. minimalna zapremina i težina kabla.ispuna.god. dodaju se bakarni provodnici. otpornost na vlagu i isparavanja. Ilustracija postupka izvlačenja vlakna Izrada optičkih kablova Od kablova koji sadrže optička vlakna mogu se zahtevati sledeće osobine: čvrstina kabla. Ponekad kabel mora pored optičkog vlakna da vodi i energetski kabel. a proces traje nekoliko časova.optičko vlakno. itd.. . Slika 27. nagnječenja i ostalih lokalnih uticaja. jednostavnost montaže i održavanja. kao i od oglodara.). . svetlosna.omotača koji mehanički štiti kabel od oštećenja. Veoma je važno što su funkcije uzdužne snage i uzdužnog prenosa podataka razdvojene. Struktura kabla mora da sadrži sledeće elemente: . . Snaga kabla često se ostvaruje primenom kevlara.

21/48 Slika 28. splajsevi) . Postoji više vrsta spojeva: . 2009. Na terenu je često neophodno njihovo povezivanje i nastavljanje.god. Struktura standardnog optičkog kabla. Na mestima povezivanja javlja se nekoliko mogućih problema: .razdvojivi (konektori) .spojevi većeg broja vlakana (kapleri). Spoljni prečnik iznosi 9-10mm Povezivanje vlakana Dužina optičkih vlakana i kablova iznosi nekoliko kilometara. Struktura kabla za postavljanje u zemlju. ne sme da unosi slabljenje i mora da obezbedi mehaničku čvrstinu. Struktura samonosivog kabla.Optičke komunikacije. Spoljni prečnik iznosi 6-7mm Slika 30. Postupak povezivanja mora da bude jednostavan. E1.slabljenje .nerazdvojivi (splice. Spoljni prečnik iznosi 2-3mm Slika 29. Definiše se i slabljenje pri spajanju vlakna kao: .refleksija Efikasnost spajanja definiše se kao odnos snage optičkog signala posle spajanja i pre spajanja: η= Pout Pin Oznake se odnose na izlaz (out) i ulaz (in) konektora.

Multimodna vlakna Unutrašnji efekti kod multimodnih vlakana postoji tri unutrašnja efekta koji utiču na ukupno slabljenje: a) efekat različitih numeričkih otvora. c) efekat različite promene indeksa prelamanja ⎧ g r ⋅ (g e + 2) ako je g r < g e ⎪ η g = ⎨ g e ⋅ (g r + 2) ⎪1 inace ⎩ pri čemu je g r gradijent prijemnog a g e gradijent predajnog vlakna.Optičke komunikacije. Ukupna unutrašnja efikasnost povezivanja data je izrazom η TOTAL = η NA ⋅η r ⋅η g Može da se izrazi i u logaritamskim jedinicama: LTOTAL = −10 ⋅ logη TOTAL ≈ L NA + Lr + L g (dB ) PRIMER . E1.spoljašnji i . b) efekat različitih prečnika vlakna. 2009.god. Efikasnost povezivanja data je izrazom η NA ⎧⎛ NA ⎪⎜ r = ⎨⎜ NAe ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je NAr < NAe inace . 22/48 ⎛P L = −10 ⋅ log⎜ out ⎜P ⎝ in ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ Faktori koji utiču na efikasnost spajanja vlakana dele se na dve grupe: . NA .unutrašnji (intrinsični). r . ⎧⎛ a ⎪⎜ r η r = ⎨⎜ a e ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je a r < a e inace pri čemu je a r poluprečnik prijemnog a a e predajnog vlakna. pri čemu je NAr numerički otvor prijemnog a NAe predajnog vlakna.

Nisu jednostavni i izbegavaćemo ih. uz upotrebu držača vlakna. Spoljašnji efekti Ovi efekti uglavnom se odnose na greške i probleme nastale pri mehaničkom povezivanju vlakana. PRIPREMA VLAKNA ZA POVEZIVANJE Svi proračuni izvršeni su pod pretpostavkom da je vlakno perfektno pripremljeno za povezivanje. E1. Razvijene su različite tehnike za obradu površina preseka vlakna. Pod određenim uslovima vlakno može da se zaseče a zatim i da se prelomi pod pravim uglom. . ali detalji nisu preterano važni. itd. Gubici su obično reda veličine dela dB. beskorisnih u praksi. 2009. Longitudinalni lateralni ugaoni pomeraj Postoje načini za proračun. Postupak je veoma efikasan uz određeno iskustvo. Pri poravnavanju vlakna mogu da nastanu problemi prikazani na slici 31: a) longitudinalni pomeraj b) latelarni pomeraj c) ugaona nepodešenost Slika 31. Ilustrovan je na slici 32.god.Optičke komunikacije. Slični efekti postoje i kod monomodnih vlakana. Postupak je spor i naporan. b) Naprezanje i presecanje. 23/48 Postoje i drugi unutrašnji efekti (eliptičnost jezgra. Koristi se mnogo empirijskih formula. Svaka nesavršenost kraja vlakna raspršuje zrake svetlosti pod različitim uglovima. ali ne mogu da se kontrolišu niti proračunavaju. a) Poliranje preseka vrši se abrazivima različite finoće. koncentričnost jezgra u omotaču. bez formiranja nepravilnosti.

Spajanje vlakna fuzijom a) i mehančko spajanje b) Konektori Konektor je komponenta koja omogućava efikasno ručno spajanje i razdvajanje vlakna sa predajnikom. Konektor mora da osigura precizno poravnjavanje vlakna.vlage i isparavanja. da bude jednostavan za primenu. pod uslovom da su vlakna idealno jednaka. Spajanje fuzijom. sa jedne (ako se spaja sa predajnikom ili prijemnikom) ili obe strane (ako se povezuju dva vlakna). par stotih delova decibela. Mehaničke osobine su pokvarene (oko 60% početne snage vlakna). Priprema vlakna za povezivanje. mora da obezbedi zaštitu od sledećih faktora: . E1. fiksiraju.prašine i nećistoća . Nerazdvojive veze (nastavljanje vlakna) Postoje različite tehnike za nastavljanje vlakna. pomoću konusnih vođica. Ostvaruju se veoma mali gubici. Mora da ima male dimenzije. 2009.direktno centriranje golih krajeva uz pomoć cevčice (obično aluminijum). Gubici iznose par desetinki decibela. Problem se rešava čvrstim omotavanjem vlakna. . 24/48 Slika 32. . Ako nisu. Ilustrovane su na slici 33. otope i povežu. Vlakno se postavi u kućište sa žljebovima a zatim se zalepi providnom smolom (obično epoksidna smola). Mehanička čvrstina ostvaruje se dodatnom zaštitom i omotavanjem. U uređaju se krajevi vlakna postave.indirektno centriranje golih krajeva. a) b) Slika 33.god. zagreju u električnom luku.Optičke komunikacije. Mehaničko spajanje. javljaju se značajni gubici i slabljenja. Tehnike centriranja vlakna su sledeće: .promene pritiska i zatezanja . prijemnikom ili drugim vlaknom.

Slika 34. 1%). Interesantni su sledeći pojmovi (ilustrovani na slici 35. Kapleri U optičkim sistemima ponekad se javlja potreba za kombinovanjem većeg broja optičkih signala.Optičke komunikacije. Ova svetlost može da se koristi za kontrolu i merenja. SC. E1.god. razlikuju se. 2009. D4.spajanje pomoću sočiva unutar konektora. Demultiplekser radi obrnut posao. Standardne izvedbe su 50:50 i 90:10. Ako su usmereni. . FDDI) ukazuje na proizvođača i primenu.): Splitter: deli ulazni signal u dva ili više izlaznih signala. Kapleri Multiplekser (po talasnim dužinama) je kombajner koji kombinuje dva ili više izvornih signala različitih talasnih dužina. 25/48 . Monitor je spliter koji odvaja veoma malu količinu svetlosti (npr. Postoji i niz komercijalnih konektora čiji naziv (skraćenice SMA. Tehnike centriranja optičkih vlakana u konektoru Gubici iznose od par desetih delova decibela do par decibela. Slika 35. Kombajner: kombinuje dva ili više ulaznih signala u jedan izlazni signal. Koriste se u sistemima sa frekvencijskim multipleksom. Tehnike centriranja ilustrovane su na slici 34. ili deljenjem optičkog signala u više vlakana. Ako su dvosmerni. onda se spliter i kombajner ne razlikuju. D3. FC.

Sada ova dva fotona imaju potpuno jednaku talasnu dužinu. Često se umesto zagrevanja materijala u kom dolazi do reakicje oslobađa svetlost.Biohemijskom reakcijom. Ova energija može da se dovede na razne načine: . 26/48 OPTIČKI PREDAJNICI IBM Understanding. Struja dovodi do rekombinacije elektrona i šupljina na PN spoju.Zagrevanjem. Stimulisana emisija dešava se u LASERU. neon).Apsorpcijom svetlosti (prilikom apsorpcije uvek dolazi do promene talasne dužine) .103/638 Emisija svetlosti nije moguća ako se ne dovede odgovarajuća količina energije sa strane. 2009. . 3. • pogodna snaga signala.1. pravac kretanja i fazu. LASER je akronim za “Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation”. Slično kao u prethodnom slučaju. Talasna dužina emitovane svetlosti zavisi od materijala od kog je izrađen poluprovodnik. LED diode i laserske diode. Talasna dužina zavisi od količine energije. Generisanje svetlosti u poluprovodnicima Postoje dve vrste rekombinacije elektrona i protona u poluprovodnicima: sa emisijom (zračenjem) svetlosti i bez zračenja svetlosti (u tom slučaju materijal se zagreva).Električnim pražnjenjem. U proizvodnji poluprovodničkih izvora svetlosti koriste se mešavine tri ili četiri hemijska elementa od Ga. Ako je elektron pomeren u nestabilno stanje. . i ako se u takvom stanju sudari sa fotonom svetlosti. laserima i LED diodama. In. Optički predajnik je elektronska komponenta koja generiše svetlosni signal.Dovođenjem električne struje. dolazi do stimulisanog emitovanja još jednog fotona. P. Razlika energije emituje se iz atoma u obliku svetlosti. Svetlost može da se generiše samo kada elektron prelazi iz (labilnog) stanja sa velikom energijom u (stabilno) stanje sa niskom energijom. • visoka pouzdanost • povoljna cena. . As. • moguć izbor talasnih dužina svetlosti koje su pogodne za prenos. Elektroni koji prelaze iz provodnog u valentni opseg emituju svetlost. Zagrevanje atoma pomera elektrone a njihovim vraćanjem u niža elektronska stanja oslobađa se svetlost. Na ovaj način rade sijalice sa žarnom niti.Hemijskom reakcijom. Osim spontane emisije postoji i stimulisana emisija. Kod spontane emisije pravac kretanja fotona i njegova faza mogu da imaju bilo koju vrednost. ona kida hemijske veze u molekulama gasa. . Poluprovodnički izvori imaju sledeće lepe osobine: • pogodne dimenzije. . Ako se struja provede kroz gas (npr. • linearnost i jednostavnost modulacije. ali se radi o procesima u organizmima živih bića.god.Optičke komunikacije. Primenjuje se na poluprovodničkim komponentama. E1. Prilikom ponovnog povezivanja u molekule dolazi do emitovanja svetlosti. Danas se o optičkim komunikacionim sistemima koriste poluprovodnički izvori svetlosti. Al. str. Ovaj postupak je različit od pražnjenja. Ova vrsta emisije naziva se spontana emisija.

Stimulisana emisija javlja se u laserskim diodama. Veze nisu jednostavne. E1. 2009. Izvori se dele prema talasnoj dužini emitovane svetlosti. Tada se energija u J izračunava kao E g = E [eV ] ⋅ 1. (h=6. kao na dijagramu na slici 36. 27/48 Energija zračene svetlosti zadovoljava jednačinu Eg = h ⋅ f . . Kratko-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 500 do 1000 nm. nekoherentna. Ovo je veoma važna formula jer pokazuje i vezu između energije i talasne dužine: λ= h⋅c 1. Slika 37. Spontana emisija javlja se u LED diodama. Spontana emisija LED diode imaju približno linearnu vezu između optičke snage i pobudne struje. Svetlosni fotoni u materijalu usmereni su u različitim pravcima. Slika 36. Proizvedeni su od trostrukih smesa materijala čija je osnova galijum aluminijum arsenid (GaAlAs) Dugo-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 1200 do 1600 nm. Spontana emisija ilustrovana je na slici 37. slučajno polarisana) i stimulisana (koherentna. Energija se često izražava u eV.14e-15 EVs).24 .god. Zbog toga su pogodne i za digitalne i analogne sisteme. Zavisnost talasne dužine od materijala Postoje dve vrste emisije: spontana (slučajno usmerena.Optičke komunikacije. Ova energija jednaka je energiji energetskog procepa između valentne i provodne zone. = Eg E [eV ] Postoji veza između materijala koji se koriste za izradu dioda i talasne dužine dobijene svetlosti. Ponekad se pokazuju grafički. u fazi sa stimulišućim svetlom). gde je h Planck-ova konstanta. Proizvedeni su od četvorostrukih smesa materijala kao InGaAsP.63e-34Js=4.6 ⋅ 10 −19 [J ] . LED diode LED diode su pouzdani. ekonomični i efikasni izvori svetlosti za sisteme sa digitalnim protokom do 50Mb/s. sa primenom gradijentnih ili multimodnih vlakana. f učestanost svetlosti.

1mikrometar do 5 mikrometara. a mogu se dodati i još neki slojevi. Postoje dve osnovne kategorije. Minimalno je potrebno četiri sloja. prečnika 20 do 50 mikrometara. Veoma je važno dobro optičko povezivanje izvora i vlakna jer InP ima indeks prelamanja 3. Koriste se smole za prilagođavanje indeksa prelamanja.4. kao na slici 39. svetlost zrači kroz bočne ivice aktivnog sloja. Bočno zračenje Kod dioda sa bočnim zračenjem. E1. Širina iznosi 100 do 150 mikrometara. Slika 38.Optičke komunikacije. Svetlost zrači iz okrugle oblasti u aktivnom sloju. 2009. prikazana je struktura diode sa površinskim zračenjem za velike talasne dužine. 28/48 LED diode proizvode se tako što se na podlogu (substrate) nanose slojevi (layer) materijala. Cilj je dobijanje što veće gustine električne struje. Postoji više načina da se to postigne ali oni pripadaju tehnologiji izrade dioda i nisu bitni za njihovu primenu. LED sa bočnim zračenjem . Površinsko zračenje Na slici 38.god. Slika 39. Struktura LED diode sa površinskim zračenjem Debljina slojeva dobijenih složenim tehnološkim postupcima iznosi od 0. sa aspekta njihove konstrukcije: sa površinskim (Surface emitting LED) i sa bočnim (Edge emitting LED) zračenjem.

polarizacije) i bolje usmerena (manji uglovi po horizontali i vertikali) nego kod LED dioda. Povratna sprega povećava intenzitet svetlosti. ali je debljina aktivnog sloja znatno manja. Laserske diode daju veću optičku snagu. Struktura LASER diode Kod lasera postoji samo bočno zračenje (u praksi). Pobudni signal 3. Izlazni zrak Slika 40. Osobine su ilustrovane na slici 40. Osnovne komponente lasera: 1. 2009. E1. oko 1/8 u odnosu na površinsko zračenje.Optičke komunikacije. "Laser" je akronim od light amplification by stimulated emission of radiation. LASERSKE DIODE Laser je elektronska komponenta kod koje se fotoni otpuštaju na kontrolisani način. a 60 do 150 mA za pojačanjem vođene lasere. Detalji stimulisane emisije na atomskom nivou ilustrovani su na slici 41. imaju uži spektar i ubacuju više energije u vlakno nego LED diode. Polu reflektor 5. faze. 29/48 Struktura slojeva veoma je slična prethodno pokazanoj. Struja praga je ključni parametar. Struktura LASER diode Stimulisana emisija Slika 41. ova struja je u opsegu od 1030mA za indeksom vođene. Ima dve linearne oblasti i jasno izražen prag laserskog efekta. Aktivni sloj 2.god. Karakteristika je prikazana na slici 42. U zavisnosti od vrste lasera. a obezbeđuje da svetlost bude koherentna (iste talasne dužine. Osnovna razlika je u tome što je aktivni sloj tanji i uži. Reflektor 4. a na krajevima su dodati reflektori koji obezbeđuju optičku povratnu spregu. Ilustracija laserskog efekta: Izlazna karakteristika lasera Rad laserske diode značajno zavisi od intenziteta pobudne struje. .

E1. Matematički.Lavinska fotodioda (APD . fotodioda sa dodatim još jednim p slojem) Fotodetektor u radu mora da bude INVERZNO polarisan. 2009. a njih privlači električno polje i javlja se električna struja. Prijemnici su najsloženije komponente u optičkom sistemu. Oni rade sa veoma slabim signalima. Kada zrak svetlosti padne na prelaznu oblast između p i n spoja.Optičke komunikacije. Izlazna karakteristika LASER diode Optički prijemnici Optički prijemnik je kombinacija optičkog detektora. Postoje tri vrste optičkih ili fotodetektora.2) neće doći do pretvaranja energije u svetlost. 30/48 Slika 42. za svaki materijal postoji neka granica učestanosti ili talasne dužine pobudne svetlosti. To su: . elektronskog pretpojačavača i komponenti za obradu i rekonstrukciju signala. Najvažniji deo prijemnika je fotodetektor. To znači da mora da bude zadovoljena nejednakost: hf = h c λ ≥ Eg Očigledno. a pri tom treba da sačuvaju signal od šuma koji bi mogao da se doda u postupku obrade i pojačanja signala. Fotodetektor konvertuje optičku snagu u električni izlazni signal.PIN fotodioda (p-n spoj sa dodatim slojem čistog dielektrika između p i n oblasti) .Fotodioda (p-n spoj) . svetlosni foton mora da ima (tj. on izaziva formiranje parova elektron-šupljina. U tabeli su nabrojani često korišćeni materijali čijim se smešama ostvaruju očekivane osobine. Ako je λ > λ max = hc Eg (3. da bi se oslobodio par elektron-šupljina. unese) energiju koja je veća od bandgap energije (energetskog procepa) materijala od kojeg je izrađen fotodetektor.god.Avalanche Photodiode. Diode se izrađuju od materijala koji treba da odgovara talasnoj dužini korišćene svetlosti. .

Kad se preračunaju sve veličine u izrazu (3.2). Korišćenjem formule (3. Eg Anoda je poluprovodnik p-tipa.god. a katoda poluprovodnik n-tipa.Optičke komunikacije. ( E c = E [eV ] ⋅ 1.243 [μm] ako je E g izraženo u elektronvoltima.2) može se odrediti granična talasna dužina. od anode prema katodi.6 ⋅ 10 −19 [J ] ) dobije se da je λ max = 1. 2009. 31/48 Materijal Silicijum Germanijum Indijum-Galijum-Arsenid Olovni sulfid Opseg talasnih dužina (nm) 190-1100 800-1700 800-2600 <1000-3500 U sledećoj tabeli date su vrednosti energetskog procepa za pojedine materijale. Struja kroz diodu teče ako je ona direktno polarisana. E1. I U Slika: Karakteristika fotodiode za različite vrednosti pobudne optičke snage .

god. Električno polje u p oblasti veoma je izraženo. 32/48 Fotodetektor je INVERZNO polarisan. sudaraju se sa drugim atomima. Ekvilajzer smanjuje izobličenja i interferenciju simbola (naročito u digitalnom prenosu). između p i n sloja umeće se nedopiran ili veoma slabo n dopiran sloj poluprovodnika. Postpojačavač vrši dodatno potrebno pojačanje da bi doveo signal na potreban nivo snage. Intenzitet struje zavisi od intenziteta svetlosti. Istovremeno. Komponente optičkog prijemnika Blok šema tipičnog optičkog prijemnika za digitalni prenos Pretpojačavač treba da pojača električni signal i prilagodi ga za dalju obradu. Naelektrisanja koja dolaze u p oblast snažno se ubrzavaju. smanjuje se kapacitivnost diode zbog promenjenih dimenzija diode. 2009. Praktična realizacija PIN dioda Kod fotodioda imamo veoma malu električnu struju (teoretski jedan foton daje jedan par elektron-proton). povećava se procenat apsorbovane svetlosne snage.Optičke komunikacije. Lavinska dioda Kod lavinskih dioda n i p oblasti su snažno dopirane (n+ i p+). izazivaju lavinski efekat i multipliciraju struju. a struja teče u suprotnom smeru od katode prema anodi. . E1. Svetlost pada na p+ oblast i potpuno se apsorbuje (pretvara u parove elektrona i šupljina) u i oblasti. Procenat apsorbovane svetlosne snage iznosi 2-5%. Prodiranje svetlosti u diodu zavisi od apsorpcionih osobina materijala. PIN dioda Da bi se povećala osetljivost. Time se proširuje region apsorpcije zračenja i ostvaruje značajno veća efikasnost. tj.

Lavinske diode uglavnom imaju nelinearnu zavisnost. a kod PIN dioda par hiljada fotona po bitu. za verovatnoću greške 10e-9. 2. E1. R0 responsivnost (konstanta proporcionalnosti). Teoretska granica (kvantna granica) iznosi oko 10 fotona po bitu. Praktične vrednosti kod lavinskih dioda veće su 10-100 puta. Posle optoelektronske konverzije dobijamo struju jednaku i (t ) = MR0 P(1 + m(t )) gde je M faktor lavinske multiplikacije. . 3. a m(t ) normalizovani modulišući signal. Osetljivost prijemnika. 33/48 Filtar popravlja odnos signal/šum i uobličava talasni oblik impulsa da bi odlučivač što jednostavnije izvršio svoj zadatak.vreme potrebno nosiocima da stignu iz p i n materijala u prelaznu oblast u kojoj počinje opto-elektronska konverzija. Prenosimo signal oblika p (t ) = P ⋅ (1 + m(t ) ) gde je p (t ) optički signal (snaga).1ns. Za Si PN spojeve debljine 10mikrometara ovo vreme iznosi 0.Optičke komunikacije. 2009. Ukupno vreme odziva (kašnjenje) iznosi oko 1ns za PN fotodiode a nešto je veće za PIN fotodiode. Snaga šuma kod fotodiode malo je složenija.god. Optički prijemnici za analogni i digitalni prenos ANALOGNI PRENOS Za analogno prenos optičkog signala od izuzetnog značaja je linearna zavisnost izlazne električne struje od ulaznog optičkog signala. Brzina odziva Postoji tri faktora koji utiču na brzinu odziva fotodiode: 1.vreme potrebno da nosioci prođu kroz PN spoj. Obnavljač takta regeneriše takt digitalnog signala. P jednosmerna snaga koja se prenosi kad nema modulacije. RC konstanta diode jer se dioda sa okolnom elektronikom ponaša kao RC kolo. Linearna zavisnost je Karakteristična za PIN diode. Prelazno vreme . Difuziono vreme. Uticaj šuma Kod analognog prenosa optičkih signala imamo situaciju koja je najsličnija prenosu KAM signala. Snaga signala jednaka je snazi promenljive komponente.

34/48 Za PIN diode M=1. E1.Optičke komunikacije. 2009. . u imeniocu dominira termički šum.god.

uz poznatu funkciju gustine raspodele šuma. Teorija detekcije. glava) Mnogo faktora utiče na postupak projektovanja optičkog komunikacionog sistema. Među njima su najvažniji: . traži se presek dve ponderisane krive. 16. Za Gausov šum: Projektovanje sistema (Crisp. Introduction to Fiber optics. E1. 35/48 Šum kod digitalnog prijemnika Pojednostavljena šema.Optičke komunikacije.Bilans snage .god. 2009.Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) . Matematički veoma zametno. Poseban značaj ima izbor referentnog napona ili praga odlučivanja. grafički očigledno i interesantno. Napon proporcionalan sa svetlosnim signalom.

3. 2009. Snaga na ulazu u prijemnik mora da bude dovoljno velika iz gore opisanih razloga. unosi slabljenje od 13. Vlakno ima dužinu od 3. Zatim treba izabrati predajnik sa dovoljno velikom izlaznom snagom. Osim ovih gubitaka. Gubitak snage javlja se na sledećim delovima sistema: . Proračun je jednostavan.gubici nastali usled popravki (krpljenja vlakna) .5dB/km) . svaki povezani konektor po 1dB. 36/48 Bilans snage U prenosu signala treba da se obezbedi da snaga na ulazu u prijemnik bude dovoljno velika da prijemnik može da razlikuje signal od šuma.64dB. Granica se često izražava preko odnosa snaga signal/šum ili preko verovatnoće greške. po 1dB za svaki povezani par) .2dB. E1. Primer: Odrediti minimalnu snagu koju mora da emituje optički predajnik u sistemu sa slike.konektori (npr. Pošto prijemnik zahteva snagu od -25dBm.god. ako je u pitanju digitalni prenos.84km.gubici nastali usled starenja . po 0.vlakno (opisano kao podužno slabljenje.Optičke komunikacije. ukupni gubitak snage u vlaknu iznosi Ploss=21. npr.34dB.2dB) Podaci o slabljenju mogu se pronaći u katalozima proizvođača opreme.5dB i dodatna rezerva od 3db. splajs 0.dodatna rezerva. a takođe i dovoljno mala da ne bi došlo do oštećenja prijemnika. Ako je snaga prevelika. minimalna snaga koju emituje predajnik mora da zadovolji jednakost .44dB. treba uzeti u obzir i sledeće gubitke: . Usled starenja javljaju se sledeća slabljenja: Ako se za popravke predvidi 1.spojevi (splajsovi) (npr. pre ulaza u prijemnik treba da se postavi atenuator. ukupno 15.

Zbog toga je potrebno da se izračuna propusni opseg sistema. E1.Određivanje vremena uspostavljanja sistema .Optičke komunikacije. optički predajnik i prijemnik imaju konačna vremena uključivanja. a čak do 5GHZ za monomodna vlakna.4305mW. Moguće su i razne varijacije ovog problema. pomnožen sa dužinom vlakna.km. Disperzija se izračunava kao disperzija = disperziona karakt. Podatak za vlakno obično se nalazi u katalozima. Vreme uspostavljanja vlakna (vreme za koje impuls poraste od 10 do 90% svoje vrednosti) određuje se preko propusnog opsega vlakna. Veća dužina podrazumeva veću disperziju i umanjuje ostvarivu bitsku brzinu.. Dat je u obliku. Dakle. ne vlakna. preko empirijske formule t rFIBER = 0. 37/48 Ptr .. Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) Brzina prenosa digitalnog signala predstavlja važnu osobinu svakog sistema. To znači da stvarni propusni opseg vlakna. x širina spektra izvora x dužina vlakna. Multimodno vlakno Postupak se sastoji od četiri koraka: .Ploss = -25dB pa je Ptr=Ploss . Data je disperziona karakteristika vlakna.35/(trsys) Monomodno vlakno Kod monomodnog vlakna obično se ne daje podatak o propusnom opsegu. Ova snaga jednaka je 10exp(-0. 2009. Međutim. .66dBm.366)=0. Disperzija utiče na proširenje impulsa pri prostiranju kroz optičko vlakno. vlakno dugačko 10km ima 10 puta manji propusni opseg od podatka iz kataloga.35 ( propusni opseg vlakna) .Određivanje propusnog opsega sistema. Postupak se razlikuje za multimodna i monomodna vlakna..god.25dB= -3. ima datu vrednost. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0.Određivanje propusnog opsega vlakna . npr. Propusni opseg vlakna iznos od 300MHz do 3GHz za multimodna.Određivanje vremena uspostavljanja (rise time) vlakna . Takođe. 500 MHz.

Sada se širina spektra vlakna izračunava po empirijskoj formuli propusni opseg vlakna=0.god. Vreme uspostavljanja vlakna određuje se kao: t rFIBER = 0.55 mikrometra.35/(trsys) 5. Optički komunikacioni sistemi evoluirali su u tzv. 2009.85. Pune linije pokazuju zavisnost između dužine linije veze i bitske brzine za tri optička prozora. sa bitskim brzinama od 45Mb/s i rastojanjima između regeneratora manjim od 10km. E1. Performanse sistema koji rade u prvom optičkom prozoru mogu da se uporede sa električnim sistemima sa koaksijalnim kablovima. pa disperziona karakteristika ima jedinicu ps po nm po km. 1. .Optičke komunikacije. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0. Pri bitskim brzinama manjim od 5Mb/s koaksijalni kablovi imaju veći domet. optički sistemi postaju znatno ekonomičniji. generacijama.3. 38/48 Širina spektra izvora data u nm kao veza sa talasnom dužinom. Prva generacija sistema datira iz 1980. dok se u drugom i trećem prozoru povećava čak i iznad 100km. 0.3 i 1.2 Terrestrial Lightwave Systems Agraval.god.44/(disperzija) Dalji proračun je isti kao gore. Ako su zahtevane brzine veće od 10Mb/s.35 ( propusni opseg vlakna) . Fiber-Optic Communication Systems Na sledećem dijagramu pokazano je kako slabljenje (puna linija) i diperzija (isprekidana linija) utiču na ograničenja u performansama optičkog komunikacionog sistema. Rastojanje među regeneratorima treba da bude 10-25km kod prvog prozora.

na talasnim dužinama od 1550 nm. the BL product of such systems is limited to 2 (Gb/s)-km. An important application of fiber-optic communication links is for enhancing the capacity of telecommunication networks worldwide. na najnižim slabljenjima. it is this application that started the field of optical fiber communications in 1977 and has propelled it since then by demanding systems with higher and higher capacities. The first-generation systems operated near 850nm and used multimode graded-index fibers as the transmission medium. Može se pokazati da ona ograničava brzinu prenosa na oko B=5Gb/s. Treća i četvrta generacija sistema radi u trećem optičkom prozoru. 39/48 Druga generacija već je koristila monomodna vlakna. iako slabljenje ne bi predstavljalo problem ni na dužinama od 150km. As seen in Fig. A commercial lightwave system (FT–3C) operating at 90 Mb/s with a repeater spacing of about 12 km realized a BL product of nearly 1 (Gb/s)-km.2 lists the operating characteristics of several terrestrial systems developed since then. Detaljnijim proračunom ovo ograničenje pretvara se u vrednost proizvoda BL=150(Gb/s)km. . 5.Optičke komunikacije. Here we focus on the status of commercial systems by considering the terrestrial and undersea systems separately. Problem predstavlja disperzija. Table 5. terrestrial lightwave systems became available commercially beginning in 1980.4. E1. 2009. a preko 1Gb/s disperzijom. To znači da vlakno dužine 75km ima propusni opseg od 2Gb/s. Ostvarivala prenos koji je do 1Gb/s bio ograničen dužinom vlakna. Indeed. After a successful Chicago field trial in 1977.god.

4 shows that this system operates quite close to the dispersion limit. 2009. The BL product of 1300nm lightwave systems is limited to about 100 (Gb/s)-km when a multimode semiconductor laser is used inside the transmitter. 5.7 Gb/s with a repeater spacing of about 45 km. a commercial 1300nm lightwave system provided data transmission at 1. 40/48 The operating wavelength moved to 1300nm in second generation lightwave systems to take advantage of low fiber losses and low dispersion near this wavelength. E1. In 1987.Optičke komunikacije. . A filled circle in Fig.god.

2009.Optičke komunikacije. . 41/48 over 117km at 40Gb/s. E1.god.

2009. 42/48 .god. E1.Optičke komunikacije.

WDM. 43/48 Komunikacione mreže su jedan od ciljeva razvoja optičkih komunikacija.Brzina .Optičke komunikacije.Integracija . kombinacije . FDM.. veka. video on demand. ring. CDMA. E1. .god..Nove usluge (video konferencije.) Kategorije mreža: LAN. 2009. Bus. WAN (Wide) Multipleksiranja razna (TDM. Generalni komunikacioni trend kraja 20. MAN (Metropolitan). DWDM Optičke mreže MREŽE. TOPOLOGIJE MREŽA: Zvezda. Konfiguracija sistema Sistemi mogu da budu: Point to point Point to multipoint Optički pojačavači (EDFA) WDM.

kao na sledećoj slici. . E1.god. 44/48 Često se koriste i kombinacije linearne i zvezdaste konfiguracije.Optičke komunikacije. 2009.

dva segmenta vlakna. Bilans snage u zvezdastoj konfiguraciji Bilans snage računamo kao vezu između snage na izlazu jednog predajnika i ulazu u sledeći prijemnik. 45/48 Sprežnici Dve osnovne vrste sprežnika: T sprežnik (za linearnu topologiju) Zvezda sprežnik sa N ulaza i N izlaza. Izveđenje osobina zvezda sprežnika. za zvezdastu topologiju. Bilans snage u linearnoj (BUS) topologiji .god. Lm je margina snage za posmatranu vezu.Optičke komunikacije. 2009. E1. vlakno. N je broj grana u zvezdastoj konfiguraciji. prema zadacima. ali najvažnija komponenta je sprežnik. Na tom putu nalazi se po jedan konektor.

Optičke komunikacije. Ostatak ( 1 − CT ) nastavlja da se prenosi kroz BUS. E1. . Njihov bilans snage je sledeći: Od ulazne snage. 46/48 Kapleri su dosta složeni. CT deo odlazi u lokalni izlaz. 2009.god.

. Pošto su optički prozori relativno široki.god. E1. 47/48 Primena zvezdaste konfiguracije popularnija je jer se postižu mnogo manji gubici. WDM.Optičke komunikacije. 2009. Širina spektra i širina opsega pojedinih prozora WDM (Wavelength Division Multiplexing) predstavlja sve popoularniji postupak za povećavanje kapaciteta optičkih komunikacionih sistema. u njima postoji mogućnost istovremenog prenošenja signala na različitim talasnim dužinama.

Ovi sistemi mogu da budu i dvosmerni. pokazana na slici. Δλ = λ2 . Ovaj raspon određuje se na sledeći način: Frekvencija i talasna dužina povezane su izrazom f = po λ dobijamo c λ .1nm .Optičke komunikacije. U svakom od ovih prozora postoji određena spektralna širina. 48/48 Ovakav multipleks predstavlja specifičnost optičkih sistema. Ako se diferencijal aproksimira priraštajem. Kad se zamene parovi vrednosti za svaki optički prozor: λ = 1300nm i c Δf = 14000GHz . U prvim praktičnim sistemima razmak među kanalima bio je 10nm. 2009. dλ = Δλ . dobijamo dλ λ ⋅ Δf . kod najnovijih sistema kanali su razmaknuti 1nm pa čak i manje. kao na sledećoj slici. E1.9nm i Δλ = 120. Za WDM su upotrebljiva dva optička prozora na monomodnim vlakima. Određujući prvi izvod ove jednačine df c = − 2 . U ovakvim sistemima poseban značaj imaju kapleri (multiplekseri) na predajnoj strani i demultiplekseri na prijemnoj strani. prikazana na sledećoj slici. dobijaju se širine prozora od Δλ = 78. (podatak sa slike) i λ = 1550nm i Δf = 15000GHz .god. kao i raspon upotrebljivih talasnih dužina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful