ОСТИРАЊУ

Покрај" НСIUf секретаријат за
3ilЩТИту животие среА""е н

одрживи развој

KAI1POC

ПокрајИlIСКlI секретаријат за з аШТII"У ЖIШQТllе средине и ОДРЖIIВИ развој клnrос .Ти60РТОТ ПРИРУЧНИК О КУЋНОМ КОМПОСТИРАЊУ • Нови Сад. 2009.

у самом дома­ ћинству (кућно компостирање). од чега је око порекла (бllоотпад). свако ОД нас може дати ВОЛ>НО ваздуха (анаеробно). био отпад се може компостирати (рециклира­ ти) тамо где и настаје . представл. сп3.а неразуман Уместо да се сп3. Разградња органског отпада.е). без до­ На тај начин. То уништава живе организме осим када се компостира на самој де­ у земл.ишту и понији губитак органске материје. за после­ лични дицу има стварање штетних једињења средине (сумпор-водоник. метан.. амонијак .но из неколико разлога. чиме се само одла­ депоније (јавне или дивл. Друге штетне ма--: терије доспевају у површинске и по­ дземне воде и загађују их. . Други разлог је да се такав отпад затрпава и сабија.IрllрУЧНИК О KOMllOI. (централизовано компости­ рање).TllpaJЬY Један део се ослобађа у атмосферу УВОА (метан) и узрокује повећање ефекта Просечно Домаћинство у Србији ства­ ра око 1000 килограма разног отпада годишње.Л>ују. ). Није ретка појава на њивама и у до­ Одлагање оваквог отпада на депоније маћинствима да се органски отпаци није пожел. 1/ 3 органског стаклене 6аште.Л>ује или одлаже на Први разлог је да се депоније све више шире и захватају све већу по врши­ иу. до п ринос и очувању природних животне вредности. же и компликује решење проблема. али и уштедети енергију и новац..

његов ТОПЛОТНИ. водни и ваздушни режим. си-тне животиње).::. АО&РО&ИТ ОА КОМПОСТИРАЊА Компостирање је најприхватљивији начин збрињавања биоразградивог отпада.ишта се враћају у виду компоста). • штеди се новац (не купујемо ђубриво и смањују се трошкови одлагања отпада на депоније).л. које је корисно за земљиште и гајене БI1h>ке. . Тај процес се одвија свуда у природи захваљујући активности организама који живе у земљишту (бактерије. • смањује се употреба синтетичких минераляих ђубрива.•• КОМJlОС1'Jlрај. вода и ваздух). не баца. он тада само опонаша приро­ дне процесе и настоји да обезбеди за то оптималяе услове (енергија. • доприноси се заштити животне средине. гљивице. • употребом компоста поспешује се плодно ст земљишта.е_-__~ органске материје и њена трансформација у компост - хумусни материјал богат хранл>ивим материјама. инсекти. • успоставља се природно кружење материје (хранива изнета из зем. Крајњи производ компостирања је компост. Корист је вишеструка: • смањује се количина смећа на депонијама. и подстичу се биолошки процеси. .! ШТА ЈЕ I<ОМПОСТИРАЊЕ7 Компостирање је контролисани процес разградњ. То је хумусни материјал сличан земљишту који настаје делимичним разлагањем органске материје. Он представља квалитетно органско ђубриво. Када човек рециклира органски отпад.

усКе од јаја иглице четинара mu. мешању различитих отпадака .в и н еупотреБМUI картон Микроорганизми који активно уче­ При ствују у разградњи органског отпада треба да пазимо на овај однос. јер у имају изражену потребу и за азотом и супротном се процес разградње успо­ за угл-. који је сув.. воћњака.. Остаци који се могу компостирати се деле у две групе.е­ рава или скреће у нежеА>еном правцу ника и азота у компостном материјалу (ТРУА>ење . спадају: • • • • • • • • • • сено и слама суво лишће и гране осушене БИloJre . волуминозан и богат УГlbеником (С).евииа исецкан папир без штампе стара зем. спадају: • остаци воћа и поврћа из кухиње • остаци БИloака из 6awтe • свеже зелеие БИloJre и лишће • покошеиа свежа трава • талог од кафе • филтер Jreсице од чаја • неосемењени свеж коров • орезане зелене гране и жива ограда • остаци од прераде воћа и поврћа • перје у браон материјал.. Оптималан однос угл-..а.npllpY'IIIIIK () KOMIIO\: '1IpaIhY • КОЈА ВРСТА ОТПА4А СЕ МОЖЕ ОМПОСТ JItI. баште.лажан и богат азотом (N). и то на зелени и браон мате­ ријаЛ1 а у компостер се ставл-..еником. у зеленн материјал. им{ са њиве.ствара се неугодан мирис и квалитет компоста је лош).ају у приближно једнаким количинама (1: 1).ы из саксија папирни салвети и марамице пр.. И? Компостирати се могу остаци из кухиље.. је За: 1. који је .

може доспети у гајени усев). за роштил..8 стај њак стајњ ак измет без сламе МатеРИЈал коњски и з ме т 8 гранч ице 8 слама овса и ражи 10 папрат 10-20 АИшће отп аци 12 слама пш енице и јечма 14 сува кора дрвета 15 полутрула пил. метал. . нису 6иоразградиве). I б. е в ина 20 плодна зеl\-1А> а и хумус који учествују у процесу стварања ШТАНЕТРЕ6А I<ОМПОСТИРАТИ? компоста.шчшtШМ врстама органск.уде). кос­ ти.ке (преко готовог (може да садржи супстанце које компоста преносимо болести на су штетне по гајене бl1.е (због садржаја тешких пластика. риба. бетон . • • осемењен коров (семе корова остаци од куваних јела. . пестициди и детер џ енти (могу бити отровни за организме • измет кућних л. мирисе и привлаче глодаре и му­ • садржај врећица из усисивача • болесне бил. • • ска опрема и друго (рециклирају се засебно). стакло.убимаца и папир­ не пелене (могуће је пренети за­ разне болести на л.щај! OK6LlpHe вредности за односуzљеншса и азоmа (C/ N) у раз. .евина 20 папир и кар тон 20 свежа пил-. месо.11>ке или земл.иште и бил.ке).млечни производи. материјал црепови. ).ке које ђубримо.. маст .но комп о­ стирати су следећи: као бил.. • шице). (стварају непр ијатне (цигле. електрон­ • грађевински и мпостом).их маmерија C/N ур ин 0. лекови. Материјали које није пожел. кожа. земљиште и пепео и гар од угља за ложење и за метала могу бити штетни п о гаје­ не бил.е.О1оIlНН': · "рај..ке кој е ђубримо готовим ко­ ул.

На тај начин је приступ њега компостеру лакши. • поже. АИшће 6ашти. (штампа на папиру садржи хе­ ђубримо готовим компостом).л. или тераси .е је да подлога буде зеМlbа­ на. • лишће и . леске. или су • најбо. пелина ни и у полусенци (под тремом ИЛИ дрветом). јер је тако омогућен приступ живим организмима из зеМlbишта у компостну масу и ЊИХОВО ак­ тивно учешће у процесу компо­ стирања .но да место буде у заветри­ јаблана. на њиви.• новински папир и часописи у боји мијске супстанце које могу бити ПОГО4НО МЕСТО 3А КОМ ОСТИРА Е отровне за зеМlbиште и биљке које Можемо ком п остирати у дворишту.л. викендици. штетне по гајене биљке). а и рад визуелни око утисак .л.уске од ораха. ле п ши.ъиште и 6ил. где се површинска вода неће задржавати.л.ке које ђу6римо готовим компостом). треба водити рачуна о следећем : • директна изложеност сунцу и (садрже ветру није погодна и зато је по­ хемијске супстанце које одбијају же. гаражи. Приликом одабира погодног места за компостер. организме корисне за процес ко­ мпостирања - нпр глисте.но је да терен има благи нагиб. • обојено или лакирано дрво (ла­ кови и боје садрже хемијске су­ пстанце које могу бити отровне за зем.

. Уколико из стиснуте шаке не Би.л-.еНQМ смеру (анае­ робно разлагање).влажност је оптимална.. се грудва распадне . микроорганизми имају већу површину на коју делују и разлагање је брже. услед недостатка ваздуха.НЏlј! Мешање и влажење ЧЕТИРИ КОРАКА ГОТОВОГ I(ОМПОСТА 2. 1. фазу . Када материјал има опти­ уситњавање малну влажност.не остатке из 6аште Dдлажемо на исцури вода. дрвенасте остатке и суво лишће Уколико је влажност материјала пре­ (браон материјал) САожити одвојено у велика/ приликом стиска из шаке ће близини компостера. Уколи­ Покошену траву треба раширити у ко танком слоју да се просуши. да би доток кисеоника био За уситњавање се користи НQЖ. ла се не распадне након што отворимо шаку . б. шаку Грање.....амо у по ­ сунђер. зградње рити ситан процес се или може и ра­ успо­ скренути у нежел..••• ' .на.. организмима који врше прву разградње органске материје. исцурити вода. подсећа на исцеђени Остатке из кухиње прикупл. Узмемо мало материјала у шаку и сти­ снемо. Што су комади ситнији. 40 Поред компостера се и змешајујед наке количине зеле них и браон отпадака) а потом се материјал навлажи) уколико суду с поклопцем. ако је мате­ ријал сувише слеПЛ>ен. а грудва која се формира­ гомилу у близини компостера. Нај60ЈЬе је одмах на лицу места уситнити отпатке. Међутим.. баш­ слободан.... Пуњење I<омпостера / формирање XYMI<e Измешан и навлажен материјал се ставља у компостер.~ . тенске Он је неопходан аеробним микро­ маказе} секира или сецкали ­ ца (за веће количине грања и других 6ил>НИХ остатака). Прикупл>ени материјал (осим траве и АИшћа) треба уситнити на ко­ маде величине 2-5 ст. Саl<упљање и је потребно. 3...влажност је кад отворимо недовол... . Ь . -.. Масу не треба сабијати.

Мање количине 6ио­ активатора се додају у компостну масу при пуњењу компостера или форми­ Могуће је и не користити компостер. који се пуни отпадака дебл>ине 20-так компостним материјалом и у коме се ко тога таљи слој баштенске зе~{ЈЬе.5 ви­ т. Материјал од ког формирамо хумку не треба сабијати. (де6h>ина слоја око 20-30 ст). 4. Искусни баштовани у ту сврху кори­ сте стари компост. О~)I(авање компостну масу треба пресложити (промешати) због дотока кисеоника и уједначености и убрза­ вања разградње. већ растресито сла­ гати. различите бил.. ензиме. Најједноставније је направити сандук (компостер) од старих дрвених летви запремине око 3 1т • Они се могу наћи у специјализованим продавницама. а пре­ одвија процес компостирања.. трава.5 т. КУКУРУ­ З0вине и сл. На овај начин настављамо да слаже­ мо наизменично слојеве отпадака и земл. коприву. од картона постну масу се могу додати био-акти­ и слично. већ само слагати наизменично слоје­ ве компостног материјала и земље. све док хрпа не достигне сину највише 1. заслађе­ ну воду и друго. у том случају се на дно гомиле поста­ вља дренажни слој од грања.}ЊУ Компостер је већа посуда. а дужина је произвол>на). сандук Потом се на то слаже слој органских или ограђен простор. . стајњака или старог компоста. азот."'Р"Р} IНИК О КОМПОСТlIР.е. а садрже микроорга­ низме. Да би се подстакла разградња. стајњак. ). и тако формирати компостну хумку Повремено (максимална висина и ширина = 1-1. минерале глине и друго. БИ1оНе састојке. од плетене жице. ст. На крају се хумка прекрива зеМloОМ и неким порозним материјалом (слама.не приправке. ватори. Посуда може бити пластична. рањухумке. дрвена. Микроорганизми који живе у ком­ посту су осетљиви на јаку и директну светлост и зато је потребно компост­ ну гомилу покрити. да би сувишна вода могла отица­ ти из хумке. у ком­ метална. трска . микроелементе.

. вреће од јуте. тепих. спреман за употребу. у овој фази је пожељно неколико пута преокренути гомилу} јер се тако поди­ же температура и убрзава разградња. Ово се назива хигијенизацијом компо­ ста и AOBOtoHO је да потраје 2-3 да н а. у овој фази се у почетку формира све­ жи KOMnocT1 а касније компостне гли­ сте формирају компостне грудвице које су основа зрелог компоста. а задржава влагу (танак слој ГiDивице и број микроорганизама јако земroе) траве.. фабрички произ­ ведени покривачи . и зато је важно превртати проверавати влажност и по потреби гомилу и проверавати влагу.ање Мешавина разног материјала l уз до­ вољно влаге и кисеоника} је идеална за ријал. 2. глисте. Покривач такође штити од исушивања или превлаживања компостне гомиле. ). Фаза разгра. Ако се деси да се компостна гомила ПI9евлажИ 1 потребно је додати суви (браон) мате­ ријал и целу хрny пресложити. у сезони висо­ За њихов развој је потребна вода и ких летњих температура потребно је кисеоник.ање Појављују се протозое које се хране бактеријама и Гi\)ивицама. :1. Највише температуре постижу се по­ сле 5-10 дана распадања отпадака. Пожељно је да вода којом ЗаАИвамо не буде хладна.о IIJOCT If ј. заливати компостну масу (максимал­ но 5-10 Ј/т' у једном заливању). а после И први вишећелијски организми} као што су сто ноге. Температура лагано опада пр и6ли­ жавајући се вредности температуре околине. Фаза изгра. развој бактерија и гљивица. скочибубе и друге које уситњавају и мешају мате­ ФА:lЕ ПРОЦЕСА I{O О А 1. сламе.. Температура се подиже на fle 6ацај! 55-70 ОС. лишћа l сена. чиме се уништавају семенке корова и разни патогени микроорганизми. Фаза прера4е Након почетног периода врло висо­ Стога покривач треба да про пушта ких температура} појављују се и прве ваздух. Својим ме­ таболизмом оне разграђују органску На крају ове фазе добијамо ком п ост материју при чему настаје тоnлота. јер онда успорава акти­ вност живих организама. стари брзо расте.

лако може доћи до процеса труљења.ив C/ N је 30: 1. а подно­ 25 . не одговара аеро­ бним бактеријама и њихова активност се успорава или прекида. што је праћено непријатним мирисом који потиче од амонијака (C/N > 40). односно превлаживање од атмосферских падавина. микроорганизме. То се дешава када је гомила превлажна или збијена. воду и склониште. ОПТИМАЛНИ УСЛОВИ 3А ПРАВИЛНО I<ОМПОСТИРАЊЕ ност материјала је 50-60% масе.40: 1. потребни су им мно­ ги елементи. Да би се размножа­ тималан однос постну гомилу који ће спречити брзо исушивање. влажност. Стога је потребно успоставити и одржа вати складан однос између воде и кисеоника у компостном материја­ лу. Оптимална влаж­ представља животни простор у коме налазе храну. Ако је више азота (више зеленог ма­ теријала). УГlЪеник је извор енергије и основна градивна материја за ћелије. уситњеност мате­ Компостни материјал је храна за вали и развијали. Оп­ шл. ријала и температура. Добро је поставити покривач на ком­ 3. . без довољно ваздуха. аеробни организми не могу функционисати. а најважнији су угл. Сувише сув материјал (испод 40%) успорава процесе разградње. Такви услови одговарају анаеробним бактеријама (не траже ваздух за своју активност) и ТО доводи до успорења разградње и ствараља непријатног мириса.еник и азот.еник/азот. суство при­ кисеоника. хрпа има нижу температуру и чи­ тав процес траје дуже (C/ N < 25).IIрltрУЧНИ" О Ј(омпостнрању 2. микробилошка активност се успора­ ва. Током компостираља одвијају се мно­ мпостна Сва жива бића. Најбитнији услови су: однос уг. Ваздух (кисеоник) је неопходан за све аеробне организме који врше оксидацију материје. па тако и она у КОМ­ посту. Ко­ гомила за њих - l-W1-' попут исцеђеног сунђера. Превелнка влажност (изнад 70%). а процеси постају анаеробни. (сагоревање) Последица органске сагоревања је ослобађање енергије (температуре) КОЈУ сами микроорганизми користе за своје животне функције. омогућујемо да се процес компости­ рања одвија на здрав начин и да резул­ тира добијаљем квалитетног компо­ ста. требају воду. сликовито речено гобројни процеси и у њима учествују најраЗАИчитији живи организми .л:. а азот користе за раст и размножавање. Обезбеђујући им оптималне услове. Уколико је маље азота у отпацима. 1. Уколико компостна гомила није дово­ љно проветрена.

евина. не могу компостирати. "топло" и "хладно" са темпера­ турама које не прелазе 5. и често низми.ања у комостер. у зимским месецима. 3апремина хрпе од lm3 обезбеђује до­ вол. убрзава.:ОМПОСПlр. који се споро разграђују. се процес раградње преусмери у ана­ Зато ј е потр ебно материјал уситнити еробан.е гра­ превртати..lј. постеру о ооооа -. а исто­ времено је у стању да задржи довољно КОЈЕ АО&А ГОАИНЕ ЈЕ ПОГОАНО 3А КОМПОСТИРАЊЕ? Компостирати се може током читаве године. пр е ставл. а самим тим је разградња бржа. Колика ће температура бити у ком­ гнина. процес се Код мањих гомила треба чешће про веравати влажност и тоnлоту масе. умањује доток кисеоника и успорава стирање. а опа­ /00 да од средине ка ободу. и то на вели­ Зато је потребно правити вентила­ чину2-5 ст . то је већа Гомиле које су веће од оптималне површина на коју делују микроор га ­ имају тенденцију ка са6иј ању. изнад разликујемо 4S ос. . али не пр естаје.: О' О 0 О од одн оса створене ности и губитка топлоте из компостне гомиле. компо­ 4S ос . где је и највећа активност. Величина компостне гомиле ди­ ректно утиче на ниво раЗГР2lдње у компосту.ан проток ваздуха кроз њу. Чим температура порасте. ла постане збијена и компактна.Оо зависи топлоте путем микробиолошке актив ­ о Највиша температура је у средишту хрпе. . влаге и топлоте. уколико додамо превише материјала који је ситан и склон сле­ I1A:>ивању (пил. када су темпеТо не значи да они који желе да компо- ратуре ниске. као и код мањих гомила ( јер је површина изложености већа). уситњена свежа трава). располагању.:: 0/ О .Ј. активност у ком п остној ст ирај у. а немају довољно простора на маси се успорава. !-.! Што су отпаци ситнији. где се ра звијају температуре процесе разградње. може се десити да гоми­ температура нижа. не и отпатке са већим садржајем ли­ 6. лишће. ционе отворе у хрпи или је чешће Ово се посебно односи на дебл. 4. Губитак је већи уколико је околна Међутим. IH~ баца. То Тако.

а довол.ења. нема ДОВОАоно воде али не превише и преокренути превелик удео свежег. осећа се мирис трул. свежег материјала умешатиу температура нема ДОВОАоно аз ота компостне масе не који је неопходан расте. неугодаи мирис богатог азотом може се додати сув - нема кисеоника компост је сувише мокар."Р"РУЧНIIК () КОМIIОСТИР. плесан и добро измешана на на гомилу.lJЬУ •• • •••••••••••••••••••••• о оо о •• о о •• оо ••• МОГУЋИ ПРОБЛЕМИ TOI<OM ОМПОСТИРАЊА ПРО6ЛЕМ У3РОК РЕWЕЊЕ Навлажити компостна маса је сува млаком водом.ни инсекти појединих отпадака (ипр. додати сувог премало дрвенаст о г материјала и материјала . боја је сме!)е црна материјал много кише а комп о ст непокривен.ају се непожел. воћа) ствара се мирис који привлачи инсект е гомилу слојем зеМА>е или зрелим компостом чиме ће се неутралисати мирис fl I . преокренути сувише влажног. ИАИ крајевима не расте и пресува сува је материјала пазећи на однос CjN и умешатиИАИ додати воде код додавања наизменично мокри и компостна маса ниј е нове количине суви делОВИ. преокренути компостна маса има влажног материјала компостну масу. добро нема ферментације почетку измешати мокре и суве материјале посути компостну током фермент ациј е сакупл. а на гомила је прем ала .но је микроорганизмим а за влажна метаБОАИзам компостну масу материјал богат азотом (зелена маса) скупити још температура расте у средини гомиле.

). Однос 4-8 C/N је 20:1. • нема глиста (у завршној фази учесталости преокретања КОМПОСТН! зрења) гомиле и другог.ичан (изворни материја­ ли се не препознају. ситнији комади истог материјала се брже разграђују од крупнијих. Стабилан компост настаје после месеци.ишта и наудити осеТА>ивијим културама) . Могу се наћи не­ распаднути делови отпадака. потребно је 3-12 месе­ • једнол.. али је стабилан и најчешће се користи на отвореном поЈЪУ. Аишће и трава се брже разграђују од дебелих грана.. Прве количине свежег КQмпоста се добијају након приближно Однос C/ N је 30-40:1. Зрео компост настаје приближно на­ кон 12 месеци.•. гл. • мирише на шумску зеМЈЪУ (нема неугодан мирис). зависи ОД отпадака ОД врсте који се температурних услова и влажности у компостеру. Садржај азота је мањи него код свежег компоста. .. 3 месеца.. Однос C/N је 15: 1 и најчешће се користи у расадницима. лети је процес много бржи него ЗИМИ. • мрвичаст. ~ ..•• Висок је садржај аЗ0та и стога тре­ I<ОЛИI<О ТРАЈЕ ПОСТУПАI< I<ОМПОСТИРАЊА? ба бити опрезан при прихрањивању (може снизити рН вредност земл. превртање и мешање мате­ ријала у компостеру убрзава процес. ОД • тамно смеђе боје (боја зависи и од материјала). осим теже разградивих састојака: коштице воћа} комадићи дрвета... Дужина и Готов компост има следеће особине : поступка уситњености компостирају. пост).исте напуштају ком­ . • растресит (материјал није збијен и слеruъен).. што указује да разлагање још траје. ци. ~ Да би се читав поступак КQМПQСТИ­ рања ОКQнчао.

Просејани компост се корис­ ти за прихрану цвећа) поврћа} воћа и травњака. За прецизно одређивање потребне КО­ личине ком поста за поједину културу) неопходно је знати њене потребе за хранивима и направити хемијску ана­ лизу компоста и зеМ1оишта.иште и гајене бил. повећава отпорност гајених 2-3 1-2 чинама) • умањује ерозију земљишта. Крynнији комаДИЈ који се још нису разградили. Ницање би требало да уследи након 2-3 дана . лист} користити у борби против низа гл. Уколико семе није исклијалОЈ или су раста Ј а корен неразвијен и смеђе боје - компост још није довол. За собно цвеће се у саксију дода супене кашике зрелог компоста пута месечно.шава способност земroишта да задржава влагу и БИlt>ке које су поникле бледозелене} жуте или смеђе боје} или неправилног на про пушта сувишну влагу.ке: • побољшава структуру земroишта) • побол. • повећава биолошку активност у земroишту} • обогаћује зеМ1оиште хранл>ивим материјама које су неопходне гајеним БИЛ>кама) • УПОТРЕ&А I<ОМПОСТА БИlt>ака према болестима и штето­ Пре употребе компост треба просеја­ ти кроз крупно сито (пречник отво­ ра око 3 ст)Ј а потом и кроз ситније сито. Семе прекријемо тан­ ким слојем компоста (2-3 Пlm) и на­ квасимо водом. • поспешује аерацију (проветре­ ност) зеМlbишта.1ЊУ • При садњи цвећа у саксије помешају ТЕСТ 3РЕЛОСТИ KOI\I ПОСТА се једнаке количине ком поста и баш­ тенске земље . салате).ен у кишници може­ жемо направити једноставан тест.но одлежао.IIРIlРУЧIIIIК О "ОМflО~1'1Iр. се враћају у компо­ стер заједно са новим органским от­ пацима. После десетак дана БИlt>чице би треба­ ло да буду зеленеЈ снажне и усправнеЈ а корен беле боје и добро развијен. мо. Најбоље је да се компост помеша са површинским слојем земљишта. Употреба компоста има изражен по­ зитиван утицај на земл. Тада га остављамо још неко време да одлежи} како би се завршили сви био­ хемијски процеси. Да бисмо били сигурни да је компост спреман за коришћење (дозреО)Ј мо­ Компост отоnл. .ивичних боле­ сти бил.ака и као фолијарно ђубриво. наношењем Плитку посуду напунимо компостом као превентивно заштитно средство у који посејемо брзо клијајуће семе (нпр.

а не фиксиране.ъенијих модела. Можемо користити цигле. употребом се најчешће скраћује време компостирања (ако су затвореног типа)1 јер се материјал брзо загрева и разграђује. У ту сврху може послужити старо nлаСТИЧНОЈ дрвено или лимено буре. не баца.ишта . Размак између летвица би требало да буде не већи од 2-3 центиметра. Компостер можемо и сами направи­ ти. Компостер се може купити у специја­ лизованим продавницама. Због лакшег рада око компостера боље је да су летвице или странице помичне.:. 1110Cll1paj.f. грађевин­ Од дрвених летава и палета се једнос ­ тавно може направити функциона­ лан компостер. травњак 2А 1/ т 2 зеМloишта ВРСТЕ I<ОМПОСТЕРА И I<AI<O АА ГА САМИ НАПРАВИМО Простор за компостирање можемо оградити ПАетеном ЖИЦОМ и 06ложи­ ти картоном. . Оквирне ГО4Иwње потреБе ПОЈе4ИНИХ група I<ултура за l<oMnocтoM: . воће 3-5 1/ m 2 зеМlDишта .:.:. Њиховом ске блокове и сл.:. На сликама су приказани неки ОД заступ. Потребно је само да има отворе за ваздух. цвеће 2~3 l/ш 2 зеМА:.. поврће 1-6 1/ т 2 зеМЛ>ишта . ~oгy бити израђени ОД различитих материјала} обавезно имају отворе за ваздух и лаки су за коришћење. да от­ паци не би испадали из компостера.

на температура потребна за брзо разлагање и хигијенизаци. То исто поновимо са осталим гумама. и. Такође можемо искористити старе гуме од аутомобила." Уколико је размак већи. ПОЖeJDне димензије компостера l xlxl m I су али се не треба строго држа­ ти тога."ри 1111 0"0)\"10(. фо­ лијом. ."1 Ip. Поређамо неко­ ЛИКО гума једну на другу. тежи је Ако је компостер мањи} а самим тим и компостна гомила. приступ и рад око њега. тада се стра­ нице 06лажу nлетеном жицом. Уколико су стране веће. Материјал се преокреће тако што ски­ немо горњу гуму и ставимо је поред на земл.у отпа­ дака. тада се теже пости­ же пожел. а компостни материјал вратимо у њу (при том се он промеша). у средини је празан простор у који стављамо компостни материјал.ли картоном. I.у. ВеЛИ~Iина компостера и њихов број зависе од количине биоразград ивог отпада који имамо на располагању.

. а при том настаје који настаје анаеробним разграђивањем гас метаКј органских материјај биоотпад .правно или физичко .метод активно учешће микроорганизама компостирања органског отпада уз и других организама из земл.ни и животињск. метан . запа. отпад из баште.хемијске реакције које неактивношћу загађује животну средину. да отпад буде И3ЛQжен ваздуху.природна уношење загађу.а или богатства које чине: ваздух. емисија .ије и друте биораэrраднвн отпад .РЕЧНИК ПОЈМОВА аеробно компостираље . отпад од хране.6иолошки отпад.ъеник (папир. које може имати штетне рециклажа ПОСАедице на КВаАИтет животне средине материјала на такав начин да се они могу и здрав. поступа или има обавезу да поступа.отпад који садржи уг.сваки материја или енергије из индивидуалних отпад и /или дифузних извора у животну категорисан према утврђеној средину. са којим власник животна средина . дрво.иште. б"". ) ј .ишта. енергије у животку средину. "'удским делатностима или природним б"". класификацији отпада. лице које својом активношћу или ферментација .ъа л. шуме.ъив гас условима без ваздуха. изазвано земл.е л. и створених вредности чији сложени односно управл.релативно стаБИАан хумусни материјал који настаје процесом компостирања органског отпада уз .хемикал. неотрован.контролисани компостај перфориране цеви.ућих матери.6иолошки карактеристике по здравл.материје чије фолијарно ђубриво . отпад опасне материје настао ОД живих организамаi материје које имају штетне и опасне .акај особине и интегритеТј КОМПОСТ . сортирање и прерада НАи другу намену. помоћ аеробних 6актерија (којима је потребан кисеОНИК)ј неопходно је КВаАИтетно органско ђубриво.метод компостер .скуп природних предмет или супстанца. анаеробно компостирање компостнрање . процесима. патогени оргаиизми односно простор и услове за ЖИВОТј изазивају болеСТИј эагађнвање жнвотне средине - природне вредности .компостирање у комлостирања органског отпада уз кућно компостнрање помоћ анаеро6них 6актерија (није им неопходан кисеОНИК)i дешава се у Домаћинству или приватном поседу. било биохемијсюt процес разградње органског превртањем ИМI у6ацивањем ваздуха кроз отпада и стварање хумусног материјала­ .и свет.организми који . микроорганизми могу разградити у аеро6ном ИМI анаеро6ном процесу.испуштање загађујућих органски отпад..Зј међусобни односи чине окружење.безбојан.посуда за комлостирањеј . изазивају живи микроорганиЗМИј загађујуће материје .течно ђубриво које испуштање у ЖИВОТНУ средину утиче или се наноси на листове и надземне делове може утицати на њен природни састав. геолошки ресурси.уди и разградл>ив отпадј органски отпад који животку средину. вода.УДИј поново употребити за своју првобитну эагађивач .

I управ..еЬе AТТOBotule аокр.. раа80Ј www. ekolog(iho'vod1Da.gov.org.. www.pokretgoranil..- ПОКРП [ОРАНI НОВО! (!ЈЏ Ииршво .. ...yu zauDl@eW1et.eko.ј.ora:.a.ra . office(iJpokretgorana.Јнвlt Bo180...f.ШТИТ)' :IIQUIO'ПIе среднве н "Ар"'. ~ ГрцНО8Нсад Гpa.. Н08Н еа. ПО:ЈОР.org..vJHe Покр.а sa 3ац1Т11ТУ ЖIIвотве средвае envtronovkad..Ш_1'рr 2.r.gov.CК.неки cltKpenplfjaт:la ".vojvodlD.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.