You are on page 1of 29

Ekoloski menadz.

-vezbe Savremeno određenje ekologije definiše ekologiju kao nauku o životnoj sredini, odnosno, kao sintezu svih naučnih disciplina koje proučavaju vezu između živih bića i njihove sredine Najopštija i najšira moguca definicija ekologije jeste da je to nauka koja izučava uzajamne odnose između organizama i njihove životne sredine Odnos čoveka i životne sredine u savremenom svetu se sve više komplikuje. Izlaz se traži u integraciji ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine uz pomoć koncepta ekološki održivog razvoja Ekonomski rast i razvoj poslednjih decenija postao je neodrživ sa aspekta životne sredine... PROBLEMI U ŽIVOTNOJ SREDINI ZAGAĐENOST VAZDUHA NEDOSTATAK PITKE VODE ZAGAĐENOST ZEMLJIŠTA IZUMIRANJE FLORE I FAUNE DEGRADACIJA I ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Ekonomski proces ne eliminiše materiju, već proizvodi otpad! Zakon materijalne ravnoteže: Masa materijala koja ulazi u proces transformacije mora biti jednaka masi materijala koja izlazi iz tog procesa. INPUT = OUTPUT + OTPAD!!! Količine komunalnog I industrijskog otpada prevazilaze sposobnost životne sredine da ih absorbuje I prirodnim procesima razloži I reciklira. ZAGAĐENJE Ubrzan rast ljudske populacije i neusklađen ekonomski i ukupan razvoj sa mogućnostima ekosfere prouzrokuje promene na Zemlji koje mogu ozbiljno da ugroze ljudski opstanak. Nestaju šume i obradive površine – nastaju pustinje Voda za piće nestaje – podzemni izvori se već koriste, Za JEDAN SAT na Zemlji nestanu ČETIRI BIOLOŠKE VRSTE! Zagađenje predstavlja određene neželjene promene u karakteristikama vazduha, vode, zemljišta ili hrane koje mogu imati nepovoljne uticaje na zdravlje, aktivnosti i opstanak ljudske populacije i drugih živih organizama. ZAGAĐUJUĆE MATERIJE Najčešće se pojavljuju u obliku čvrstih, tečnih ili gasovitih hemikalija proizvedenih kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja u gotove proizvode određenih resursa, ili u procesu potrošnje finalnih proizvoda. Zagađenje može biti i u obliku neželjene emisije energije, npr. prekomerna toplota, buka ili zračenje EFEKTI ZAGAĐENJA Kakve i kolike efekte će imati određene zagađujuće materije u životnoj sredini zavisi od tri faktora: • Hemijske prirode, • Koncentracije zagađujućih materija, • Dugotrajnost zagađujućih materija. • Prvi faktor pokazuje koliko je zagađujuća materija aktivna i škodljiva za specifične vrste živih organizama. • Drugi pokazuje količinu zagađujićih materija po jedinici obima vazduha, vode, zemljišta ili težine tela. • Treći faktor pokazuje koliko dugo zagađujuće materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljištu ili ljudskom telu. Ukupna degradacije i zagađenje životne sredine na datom područiju zavise od tri faktora: • Broja ljudi, • Prosečnog broja jedinica resursa koje svaki čovek koristi,

• Količine zagađenja ili degradacije koje prouzrokuje korišćenje jedinice resursa. VRSTE ZAGAĐENJA • AEROZAGAĐENJE • ZAGAĐENJE POVRŠINSKIH VODA • ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA • SPECIFIČNE VRSTE ZAGAĐENJA *AEROZAGAĐENJE* • Zagađen vazduh predstavlja onaj vazduh u kojem se nalaze novi, do tada nepoznati, sastojci u uobičajenom sastavu, ili onaj vazduh u kom su njegovi sastojci prisutni u enormnim količinama. • Zagađen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru, dim, prašinu i druge materije iz različitih izvora u količinama koje mogu štetiti zdravlju stanovnika, životnoj sredini i materijalnim dobrima. • Zagađen vazduh iznad urbanih sredina naziva se SMOG. • Pod zagađenim vazduhom smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama štetnim po zdravlje ili opasan na drugi način, bez obzira na njegovo agregatno stanje. • Posledice aerozagađenja su: • Smanjena vidljivost, • Neprijatan miris, • Prljavština, • Korozija metala, • Oštećenje biljnog fonda. Faktori koji utiču na transport i difuziju zagađujućih supstanci u vazduhu su: • Brzina rasprostiranja zagađujućih materija, • Brzina sedimentacije zagađujućih materija, • Vetrovi, • Vazdušne turbulencije, • Termička struktura atmosferskih slojeva, • Visina dimnjaka, • Mogućnosti samoprećišćavanja atmosfere, idrugi. • Za evaluaciju aerozagađenja potrebno je poznavanje: • Kvaliteta (fizičko – hemijskih osobina ) zagađujućih materija, • Kvantiteta (količine) zagađujućih materija. • Najveći zagađivač vazduha je industrija, a naročito: • Energetski objekti, • Hemijska industrija, • Crna i obojena metalurgija, • Industrija nemetala i • građevinskog materijala, • Industrija celuloze i papira. *ZAGĐENJE POVRŠINSKIH VODA* • Voda pokriva ¾ površine Zemlje i njeno zagađenje postaje sve veće! Zagađivači površinskih voda su brojni, a svi se svrstavaju u dve grupe: • Koncentrisani zagađivači (izvori), • Rasuti izvori. • Koncetrisani zagađivači površinskih voda se lako mogu evidentirati i najčešće se nalaze na obalama reka, jezera i mora. Najčešći su: • Urbana naselja, • Industrijski objekti (hemijska, metaloprerađivačka, prerada ruda, prehrambena, celuloza i papir, tekstil, građevinski materijal), • Energetski objekti (termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane, hidroelektrane), • Poljiprivredni objekti (tov stoke), • Deponije – smetlišta. • Rasuti izvori zagađenja voda obuhvataju:

• Zagađujuće materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija. I mogu imati globalni karakter. regionalnog i globalnog uticaja. pojedinaca. *VRSTE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA* • Posmatrano sa fizičkog aspekta. • Zagađujuće materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih izvora emisije.. • Deponije otpada. efekat staklene bašte i sl. . • Primer za ovakve materije predstavljaju organske materije emitovane u vodene tokove ili površinske akumulacije. regionalnog I globalnog uticaja • Lokalne zagađujuće materije uglavnom se opažaju kao štetna za mali krug ljudi. • Osiromašivanje biljnog fonda (trovanje zemljišta). One se pod uticajem prirodnih procesa razlažu na svoje sastavne elemente koji su bezopasni. degradacija pejsaža.. urbani smog i zagađeni vodotokovi u urbanim i industrijalizovanim mestima. zemlja. • Neprepoznatljivi izvori zagađenja su: poljoprivredne hemikalije koje dolaze u zemlju na disperzivan način. Nekumulativno zagađenje – buka! Kumulativno zagađenje – radioaktivni otpad i plastika! • Između dva navedena ekstrema poste različite vrste zagađujućih materija koje se u životnoj sredini kumuliraju u manjoj ili većoj količini.. na određenom prostoru.. reziduali procesa proizvodnje i potrošnje sastoje se od različitih vrsta materijala i energije i izbacuju se tri medija životne sredine: vazduh. • Lokacije za eksploataciju peska i šljunka *ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA* • Degradiranje zemljišta nastaje kao posledica sledećih uzroka: • Zauzimanjem i pretvaranjem u neprirodno(gradovi. čine ih manje štetnim za životnu sredinu. • Kisele kiše. • Primer je CO2! Nije kumulativna materija. kanalizacioni odvodi. Kumulativne I nekumulativne zagađujuće materije • Veoma važna informacija za projektovanje preventivne zaštite životne sredine jeste da li se zagađujuće materije kumuliraju tokom vrmena ili nestaju putem transformacije u bezopasne materije odmah nakon emitovanja. • Za potrebe ekološkog menadžmenta. veštačka đubriva i pesticidi). toplane. • Površinskom eksploatacijom rude i minerale. dolazi do kumuliranja zagađujućih supstanci. sve zagađujuće materije možemo klasifikovati kao: • Kumulativne i nekumulativne. industrija) • Savremeni način obrade u poljoprivredne svrhe (savremen mašine. • Transportna sredstva.• Hemizaciju tla u poljoprivrednoj proizvodnji pod uticajem pesticida i veštačkih đubriva. • Zagađujuće materije lokalnog. • Ukoliko količine otpada prevaziđu apsorpcioni kapacitet reka. • Nekontrolisanim i prekomernim navodnjavanjem. Primeri su buka. Ova razgraničenost napravljena je na osnovu rasprostranjenosti uticaja zagađujućih materija iz određenog izvora emisije • Regionalni ekološki problemi su najčešće vezani za kisele padavine. ali je zbog prekomerne emisije u atmosferu prouzrokovao niz globalnih problema u životnoj sredini Zagađujuće materije lokalnog. • Lokalni problemi se najlakše rešavaju! Zagađujuće materije iz lako prepoznatljivih I neprepoznatljivih izvora • Lako prepoznatljivi izvori zagađenja su: termoelektrane. voda. Sve dok rečni tokovi i površinske vodene akumulacije mogu putem svog prirodnog asimialativnog kapaciteta da prihvate otpadne organske materije. infrastruktura.

Tlo (zemlja) nije zaštićeno. farmaceutska industrija 3. dezodoransi.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda . metali. uglavnom javljaju: 1.papir. plastika 4. paste za obuću. građevinskog materijala. droga. lišće 2. energetika 2.organski proizvodi čine 35%. a sadrže materije. Kućni čvrsti otpad Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu.Zagađujuće materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija • Izvori su postrojenja koja funkcionišu kontinuirano. Natopljen otpad. sijalice. hemijska industrija 4. đubriva I pesticidi. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3.40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže razlaganjem. industrija ambalaže BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) .otpad od farmaceutskih proizvoda. kako bi se izbeglo . U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada. lekova . Otrovni otpad . OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. prehrambena industrija 5. ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. bolnički otpad . sve hemikalije. Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. kada se predmet baci. aluminijumskim folijama. povrće i voće.poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima. Koriste se proizvodi u konzervama. između ostalih. farbe i konzerve od farbi. staklo. cveće. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. život i zdravlje ljudi. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. Prirodni otpad . OTROVNI OTPAD Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim. formulacije i korišćenja biocida I fitofarmaceutskih proizvoda Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo.ostaci od obroka. sanitarnog otpada iz naših kupatila I otpada sa ulica. Reciklažni otpad . motorno ulje i uljni filteri. • Epizodne emisije su neočekivane i nije moguće odrediti načine upravljanja – menadžment! • Primer epizodnih emisija su havarijska izlivanja nafte ili hemikalija! ZAGAĐENJE ČVRSTIM OTPADOM UV INDEKS I OŠTEĆENJE OZONSKOG OMOTAČA Opasni otpaci jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti.stari lekovi. • Kontinuirane emisije iz: termoelektrane i toplane na ugalj i dr.otpadi iz proizvodnje. živa u termometrima meračima pritiska. Farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla: 1.

u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je concept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. Pozitivan efekat spaljivanja otpada Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog.neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje mogu uzrokovati požar. kućne dostave hrane .) Tretiranje opasnog otpada u Srbiji. životinje i ljude. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Otpad je dostupan.Plastične kese takođe mogu zagaditi hranu toksičnimmaterijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . emisiju toksičnih gasova i sl. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. hemije. Kada se odloži jedan sloj. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa I sabija zemlju.Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. tanjiri. flaše.kutije od hrane. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti.. SEPTIČKE JAME su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. plastične flaše..špricevi. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. Navedeno postrojenje poseduje incinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti I tečni otpad. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. . pesticida. odbijaj plastične i papirne kese. Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Plastika . boja za tkanine. OTVORENE DEPONIJE su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. creva I rukavice. Saveti kako bi smanjili količinu otpada . . nepokriven je i nerazvrstan. FABRIKE ZA SPALJIVANJE su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. . papira..kupovne kese. krateri za odlaganje. septičke jame. Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene.eksploziju. kutije. KRATERI ZA ODLAGANJE su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.poseban problem ! Plastika je postala veliki ekološki problem: . čaše i kašike. sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. Bolnice .Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. fabrike za spaljivanje. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama.. boce za glukozu. o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Uništavanje opasnog otpada u razvijenim zemljama Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu..zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda . Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. trujući biljke. raznosi se. Takođe.Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. Postupanje sa otpadom Koriste se različiti načini za odlaganje otpada: otvorene deponije. rafinerije i fabrike gume. kese za đubre. Ostatak od spaljivanja je pepeo.Ne kupuj nepotrebno! . a ako imaš stare iskoristi ih. nema postrojenja za termičku destrukcijuspaljivanje.sadrži u sebi veoma otrovne teške metale . Hoteli. kese za mokraću. U industriji.

prelazi “sigurni nivo” i postaje veoma štetno za ceo živi svet na Zemlji U cilju smanjenja štetnih uticaja povećanih količina UV zračenja na ljude uvedena je veličina UV INDEKS.na metabolizam.Gotovo polovina energije zračenja (47%) pripada infracrvenom zračenju. freone i halone. -UV zračenje menja se sa geografskom širinom(najjače oko ekvatora. -Efekti UV zračenja vezani za kolicinu koja dolazi do površine zemlje su veoma korisni -Čovek je svojim delovanjem. godine zabelezena je do sada najveća ozonska rupa iznad Antartika(27. Oktobra 2006. Moraju se uzeti u obzir i dugoročni ekonomski ishodi kao što su intentzivno iskorišćavanje prirodnih resursa zbog rasta privrede i povećanja degradacije i zgađenja životne sredine.4km kvadratnih). predstavlja vidiljivo zračenje. -Manji deo. Ono nam daje prirodno dnevno svetlo. ispuštajući u atmosferu štetne gasove. leti najintenzivnije) i doba dana (najslabije ujutru i uveče.onakav kakav ga danas poznajemo.u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrađuju molecule ozona vezujući jedan atom kiseonika iz molekula ozona I oslobađajući molekul kiseonika -17. a biljkama je neophodno za proces fotosinteze. kao kumulativna posledica ispuštanja freona od pre 15-20 godina UV zračenje i zdravlje ljudi Pored brojnih pozitivnih uticaja UV zračenja na zdravlje ljudi voma su česti i nezeljeni uticaji koji su u stalnom porastu -Najvazniji štetni uticaji se manifestuju: -oštećenjima kože -oštećenjima očiju -slabljenjem imuniteta ODRŽIVI RAZVOJ Održivi razvoj može biti definisan kao ekonomski razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija ne ugrožavajući mogućnost budućim generacijama da zadovolje njihove potrebe. za lečenje kožnih bolesti itd. Najvazniji faktori koji utiču na UV zračenje koje dopire do tla su: -visina sunca -nadmorska visina -atmosferska difuzija -oblaci -refleksija na tlu -atmosferski ozon “OZONSKA RUPA” je područje značajnog smanjenja koncentracije molekula ozona -Prvi put je primećena osamdesetih godina dvadesetog veka -Uzroci njenog nastanka su fizičko-hemijski procesi.na kardiovaskularni sistem. Održivi razvoj ne može biti osvaren kratkoročnim ekonomskim rastom.Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! UVOD -Život na zemlji. oko 46%.. najintenzivnije oko podneva). godišnjeg doba (zimi najslabije. sa svrhom upozoravanja na stepen štetnosti UV zračenja uz preporuke za preuzimanje odgovarajućih mera zastite SUNČEVO UV ZRAČENJE -Energija zračenja koja dolazi sa Sunca na Zemlju od neprocenjivog je značaja za ceo živi svet. . najslabije oko polova). koje nas greje i daje nam toplotu. koje vidimo kao dugine boje.lučenje nekih hormona.ne bi postojao bez Sunčeve energije odnosno Sunčevog zračenja -Mali deo tog zračenja naziva se ultraljubičasto ili UV zračenje UV zračenje ima veoma važnu ulogu u mnogim procesima u biosferi: -Utiče na produktivnost fitoplanktonskih mikroorganizama u morima i okeanima -Utiče na razvoj biljaka i njihovu fotosintetsku aktivnost -Kod ljudi utice na proizvodnju D vitamina. ozbiljno narušio prirodnu ravnotežu ozona -Smanjenjem ozona u atmosferi raste UV zračenje koje dolazi do površine Zemlje.

Konferencija Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED). ODRŽIVI RAZVOJ JE ONAJ RAZVOJ KOJI OBEZBEĐUJE ZADOVOLJENJE SADAŠNJIH POTREBA BEZ UGROŽAVANJA MOGUĆNOSTI BUDUĆIH GENERACIJA DA ZADOVOLJE SVOJE POTREBE. Međunarodna saradnja je suštinska ali teško ostvariva. Ova j pristup nije odgovorajući jer političke odluke koje dovode do icrpljivanja resursa imaju nepovoljne implikacije na buduće generacije – prerada rezidala može uticati na smanjenje zagađenja ali i na njihovo eliminisanje. Model ravnoteže materijalnih tokova Konvencionalni pristup politici životne sredine • Bazira se na korišćenju komandnih i kontrolnih instrumenata za unapređenje kvaliteta životne sredine. godine u Rio de Žaneiru (Brazil) bila je najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh nacija. 2. Koncept je korišćen u Brundlandovom izveštaju gde se i navodi definicija. Konvencionalni pristup politici životne sredine.. uključujući i 116 nacionalnih politički lidera. Koncept održivog razvoja bila je ideja vodilja na Zemaljskom samitu u Rio de Ženeiru 1992. orijentacija tehnološkog razvoja i institucionalne promene moraju da budu konzistentne sa budućim i sadašnjim potrebama – ŽIVOTNA SREDINA I RAZVOJ SU NEODVOJIVI! 2. agencija i organizacija. 3. Ovim konceptom je razvoj opisan kao proces promena u kome eksploatacija resursa. bez zagađenja. privukla je još više učesnika. • Usmeren na kontrolu obima reziduala u životnoj sredini. upravljanje investicijama. Ova politika usmerena je na smanjenje reziduala na kraju proizovdnje i reprodukcije. Koncept održivog razvoja nastao je 1980. degradacije i pustošenja resursa. Ulaz u vidu inputa proizvodnje i izlazak kao output sa rezidualima.000 zvaničnika iz oko 150 zemalja. godine kada je Međunarodno udruženje za zaštitu prirode i resursa razvilo strategiju razvoja čiji je zadatak ostvarivanje održivog razvoja kroz zaštitu životnih resursa. Model ravnoteže materijalnih tokova . održana u junu mesecu 1992. Donosi se program UN o održivom razvoju i održavaju se svetske konferencije o zaštiti životne sredine i održivom razvoju.. 4. Prisustvovalo je 10.Najveći izazov za savremeno društvo je ostvarivanje zdrave stope rasta. godine.konferencija namenjena nevladinim organizacijama. Sugeriše se jačanje nacionalnih ekoloških institucija. OSNOVNI MATERIJAL energija energija PROIZVODNJA KORIŠĆENJE PROIZVODA indistrijski otpad GRADSKI ČVRSTI OTPAD Podrazumeva se da materijal ide u jednom pravcu. Brundlandov izveštaj – 4 opservacije 1. Paralelno dešavanje ovom samitu . Kratkoročna i dugoročna perspektiva održivog razvoja • Postoje dva modela: 1.

2. Ako proizvodne mogućnosti privrede nisu usklađene sa brojem stanovnika zemlje. Unutargeneracijska jednakost . • ND = BNP – amortizacija kapitalnih dobara • Oni skrivaju štetno delovanje ekonomije na prirodu.Priroda I kružni tok ekonomskih aktivnosti su povezani i njihova povezanost je dinamična jer je nerazumljivo da se uzima u obzir ekonomski razvoj bez razmatranja posledica na životnu sredinu. Međugeneracijska jednakost to je sposobnost trajanja ili kontinuiteta.Smanjivanje materijalnog zagađenja kroz minimiziranje količine otpada! Potencijalni rezultat ove strategije je formiranje industrijskih ekosistema u kojima se reziduali iz jednog procesa mogu koristiti kao inputi u drugom sistemu.određena nacionalna ekonomija može imati atribut “održive” ne samo ako ne ugrožava životnu sredinu unutar svojih granica već ako ne redukuje kapacitet sredine na drugim područjima. TOK MATERIJALA KROZ EKONOMSKI SISTEM NE SME BITI LINEARAN! Dva osnovna zadatka ovog kocepta su: 1. BDP (GDP) – bruto domaći proizvod – predstavlja vrednost finalnih proizvoda i usluga proizvedenih uzemlji u jednoj godini. Objedinjavanje ekologije i ekonomije u donošenju odluka na svim nivoima (integrisanje ekoloških kriterijuma u sisteme ekonomskih odlučivanja). Jaka ili maksimalna (da buduće generacije imaju jednaku mogućnost potrošnje životne sredine). proizvodnih procesa i korišćene energije može biti tako modifikovano da se materijali kreću kroz zatvoren ekonomski sistem. Model uticaja na životnu sredinu je: UTICAJ NA ŽIVOTNU = DOHODAK PO X UTICAJ NA X BROJ SREDINU STANOVNIKU ŽIVOTNU SREDINU LJUDI PO JEDINICI DOHOTKA Zemlje u razvoju imaju mnogo teže uslove za usklađivanje navedenog odnosa. Koncept industrijskog ekosistema je u saglasnosti sa koceptom održivog razvoja. One teže da prilagode ekonomski razvoj brzom rastu populacije. Osnovni principi 3.postoje dve verzije: Slaba ili minimalna (onemogućavanje katastrofa sa kojima bi se suočile buduće generacije). • Osnovni principi i pokazatelji održivog razvoja Ovaj koncept se zasniva na nekoliko principa: 1. Raste zagađenje i iscrpljivanje resursa. Pokazatelji održivog razvoja • Sa stanovišta ekološke ekonomije pokazatelji su BNP (bruto nacionalni proizvod) i ND (nacionalni dohodak). Povećanje proizvodnje povećava BNP i ND ali povećava i štetne efekte na prirodu. Projektovanje proizvoda. Utvrđuje se po tržišnim cenama. dolazi do povećanja nestašica i zloupotrebe resursa. Uvažavanje suštinskih vrednosti životne sredine .bez obzira na korist za čovečanstvo. 4. Izračunava se tako što se od BDP oduzmu svi prihodi koji .Optimaln o iskorišćavanje energije i materijala – maksimalna efikasnost inputa! 2. • BNP = BDP – Prihodi stranih lica po osnovu ulaganja kapitala u našoj zemlji + Prihodi domaćih lica od ulaganja kapitala u inostranstvu. a strukturu njegove vrednosti čini preneta vrednost kapitalnih dobara (amortizacija) i novostvorena vrednost. BNP (GNP) – bruto nacionalni proizvod – predstavlja pokazatelj dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti zemlje. • Zahteva se dugoročni pristup održivom razvoju! • Statistička procena rasta svetskog stanovništva i dohotka mogu biti od koristi kod objašnjenja pomirenja životne sredine i ekonomskog razvoja.

neprekidan. • Drugi deo definiše strateško opredeljenje za održivi razvoj i obuhvata viziju razvoja. obrazovanja za održivi razvoj. a dodaju svi prihodi koje primaju domaća lica po osnovu ulaganja kapitala u inostranstvo. koja je u saglasnosti sa generalnom strategijom na nivou države. mere i prioriteti koji se odnose na različite oblasti društvenog razvoja i njihove veze i uticaje na ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine. itd. • Treći deo bavi se ekonomijom. nacionalne prioritete i principe Strategije – SWOT analiza. • U sedmom delu prikazani su izvori finansiranja! • U osmom delu data je metodologija praćenja sprovođenja Strategije s jasno definisanim indikatorima održivog razvoja. • U šestom delu dat je institucionalni okvir i mehanizmi za primenu Strategije. kao i konkretni ciljevi i prioritet u makroekonomskom upravljanju i izbor odgovarajuće ekonomske politike. • Četvrti deo bavi se društveno – ekonomskim uslovima i perspektivama koje otvara održivi razvoj u Srbiji (ciljevi. istovremeno omogućavaju i kvalitetniji i bolji život kako sadašnjim tako i budućim generacijama. dugoročan.) • Peti deo posvećen je pitanjima zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa u Srbiji. sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života – ekonomski. U njemu su date osnove privrede R Srbije zasnovane na znanju. opština. tranzicionih tokova. održive proizvodnje i potrošnje. kao i jasni mehanizmi međusobne podele odgovornosti i nadležnosti u sprovođenju i praćenju Strategije. održivosti naučnotehnološke politike. kao i uticaja ekonomskog razvoja na životnu sredinu. REŠENJA NA LOKALNOM NIVOU Nije svaka oblast jednako ugrožena Mogućnost rešavanja problema zagađenosti životne sredine nalaze se na lokanom nivo (regija. kao jednim od tri “stuba” održivog razvoja. Kasnije se ova veličina raspoređuje na potrošnju i štednju. Kreiranjem LEAP – a dolazi se do individualnih strategija za svaku oblast. .pripadaju strancima po osnovu ulaganja stranog kapitala. Izračunava se tako što se od BNP odbije odgovarajući iznos obezvređenja kapitalnih dobara (amortizacija). a navedene su institucije koje se bave praćenjem ovih indikatora. • L – LOKALNI • E – EKOLOŠKI • A – AKCIONI • P – PLAN Kao jedan od odgovora na kompleksnost pitanja i aktivnosti vezanih za oblast zaštite životne sredine. Izazov izrade i primene ovih planova je u definisanju i usklanivanju svih vidova razvoja lokalne zajednice na takav način da se ne unište postojeći ekosistemi i da se unapredi ekonomska stabilnost zajednice. NNP (ND) – nacionalni dohodak predstavlja ukupnu novostvorenu vrednost zemlje u jednoj godini. s posebnim osvrtom na osnivanje novih institucija i jačanje postojećih za sprovođenje Strategije. socijalni. NACIONALNA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA Nacionalna strategija održivog razvoja definiše održivi razvoj kao ciljnoorijentisani. razvijena je metodologija rešavanja ekoloških problema u lokalnim zajednicama putem izrade i realizacije Lokalnih ekoloških akcionih planova (LEAP). ekološki i institucionalni – na svim nivoima SADRŽAJ STRATEGIJE Strategija se sastoji iz OSAM delova: • U prvom delu prikazana je metodologija izrade i osnovni podaci o usvojenim strateškim dokumentima R Srbije na kojima se zasniva Strategija. grad) Lokalna vlast igra značajnu ulogu u procesu unapređivanja očuvanja životne sredine.

promene u kvalitetu života.ocena efektivnosti I faza Identifikovanje ekološkog problema • Problemi nekada mogu biti očevidi a nekada ne . • formiranje radne grupe.trosenje neobnovljivih resursa urbanizacije. 6.upravljanje rizikom . PARCIJALNI POKAZATELJI 1.Kada to podelimo sa brojem stanovnika dobijamo neto bogatstvo po stanovniku. Razvoj ekološke politike I faza identifikovanje ekološkog problem . Pokazatelji i instrumenti ekološke politike Pokazatelji koji ocenjuju godišnje promene kvaliteta života u jednoj zemlji su : 1. INDEKS LJUDSKOG RAZVOJA Ima vrednost od 0 do 1 i predstavlja pokazatelje 3 indikatora: 1. • formiranje koordinacionog tela. Troškovi takvih negativnih dobara se oduzimaju od BNP i dobija se neto ekonomsko bogatstvo. 6. • identifikacija učesnika. • procena stanja životne sredine. Očekivana dužina života 2. 5. 5. 2. procenat ostvarene reciklaze iskorišćenih proizvoda i resursa. • određivanje prioriteta u realizaciji akcionog plana. povećanje efikasnosti korišćenja energije.slobodu izrazavanja.projektovanje politike II faza donošenje ekoloških odluka . Realan BNP po stanovniku 3.. na sve to što ne poboljšava kvalitet životne sredine a ulazi u BNP.utvrđivanje problema . 4. Faze izrade LEAP – a su: • pripremne aktivnosti.• • Konkretne prednosti izrade LEAP-a najviše se manifestuju kroz omogućavanje jasnijeg i delotvornijeg upravljanja promenama u lokalnoj zajednici.ocena rizika . stopa smanjenog otpada.postavljanje ciljeva . INDEKS POLITIČKE SLOBODE Uključuje ličnu bezbednost. 3. • izrada vizije zajednice. stopa smanjenih obradivih površina. 4. procentualno učešće novih čistih tehnologija. NETO EKONOMSKO BOGATSTVO Da bi ono moglo da se izračuna potrebno je staviti nalepnicu sa cenom zagađenja. • izrada akcionog plana za prioritetne oblasti.. 7. • odrenivanje prioritetnih oblasti rada u okviru LEAP-a. procenat učešća zdrave hrane u ukupnoj količini trošenih namirnica. INDEKS LJUDSKE PATNJE Donet od strane komiteta za populacionu krizu.a realno neto ekonomsko bogatstvo se dobija kada uključimo i faktor inflacije 2.priprema ekoloških projekata II faza ocenjivanje ekološke politike . Stopa pismenosti 3. INDEKS ODRŽIVOG EKONOMSKOG BOGATSTVA Predstavlja korigovani prosečni BNP po stanovniku za nepravednost u raspodeli dohotka.

Zagađivači moraju da se povinuju regulativnim instrumentima. Propisane obaveze za smanjenje date količine zagađujućih materija. Ekonomski instrumenti .Stanovnici Lokalne zajednice moraju da ubede javne službe da je neki ekološki problem dovoljno veliki da bi se njime pozabavili • Kada državni zvaničnici postanu svesni opasnosti. Oni ostavljaju slobodu ek. Najčešće se primenjuju subvencije. Regulativni instrumenti ekološke politike • Regulativni pristup nastoji da ostvari ciljni kvalitet životne sredine regulisanjem individualnog ponašanja. Najčešće se koriste zakonski propisi i standardi za kontrolu i ostvarivanje zagađenja svakog zagađivača 2.komandni) instrumenti Su mere kojima se direktno utiče na ponašanje zagađivača putem regulisanja procesa i proizvoda. 2. • Vrste su: 1. u odnosu na situaciju koja bi bila bez primene ovih instrumenata. zabrane ispuštanja nekih zagađenja u određenom vremenu. Ekonomski instrumenti Utiču na procenu troškova i prihoda mogućih alternativnih akcija ekonomskih aktera usmeravajući njihovo odlučivanje i ponašanje u izabranim alternativama ka stvaranju poželjne situacije u životnoj sredini.o tome odlučuje Vlada II faza donošenje ekoloških odluka u analizi rizika • Prvo se izvršava ocena rizika • Sledeći zadatak je upravljanje rizikom gde javni zvaničnici moraju da razvijaju adekvatno reagovanje na ekološki rizik • Vrši se izbor alternativnih istrumenata kontrole pomoću kojih se ciljevi ostvaruju • Sledi adaptacija ekološke politike. Često se koriste zajedno sa regulativnim i ekonomskim instrumentima i radi se o dobrovoljnim sporazumima i konvencijama između određenih industrija i Vlade te države. 3. ili da se suoče sa penalima u administrativnoj i pravnoj proceduri. 3.praćenje i podsticanje III faza ocenjivanje ekološke politike • Vrši se kontrolisanje kriterijuma kao što su: -alokativna efikasnost -troškovna efikasnost -pravednost • Ocenjivanje je usmereno na procenjivanje ukupne efikasnosti ekoloških inicijativa • Ishod ove faze je utvrđivanje kako ekološka politika ostvaruje svoje ciljev • INSTRUMENTI EKOLOŠKE POLITIKE Razlikujemo sledeće instrumente: 1. Pravo na emitovanje maksimalne količine zagađujućih materija u životnu sredinu.moraju zatim i da se uvere da će problem dovesti do štete • Kada se i to obezbedi nije garancija da će problem biti uključen u program javne politike. akterima da vrše izbore za koje misle da su najbolji za njih. Dobrovoljni instrumenti Cilj je internizacija društveno ekološke svesti i odgovornosti u procesu odlučivanja ekonomskih aktera primenom pritiska i/ili direktnog i indirektnog ubeđivanja.a zatim ide faza pripreme ekološke politike koja obuhvata sprovođenje. Ova vrsta instrumenata ima jednu zajedničku karakteristiku sa ekonomskim instrumentima a to je fleksibilnost. Propisi kojim se ustanovljava koji tip tehnologije se mora upotrebiti u proizvodnji kako bi se smanjila emisija štetnih materija. 4. Oni ne pružaju zagađivaču slobodu izbora drugog rešenja. Regulativni(kontrolni.

Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama sa ciljem garancije obavljanja sanacije i čišćenja rudnika i spremišta opasnog otpada. • Garancija izvršenja (Performance bonds). • Tržišni (ekonomski) instrumenti usmereni su na uključivanje eksternih troškova ekoloških šteta u proces odlučivanja firmi i potrošača. parkova. • Cilj je povećati cene proizvoda radi smanjenja njihove tražnje. i postoji razlika između društvenih i privatnih troškova. • Akcenat je na «Eco-Eco» modelu. Kao mere. ribnjaka i slično . akcenat je dat na osnovu percepcije životne sredine kao izvora resursa za ekonomske aktivnosti. pravilno utvrđena kazna ili porez suočavaju proizvođača sa društvenim posledicama svog privređivanja. Na primer. • Naknade za proizvode se mogu primeniti na veštačko đubrivo. upućuje na nužnost dinamičkog ukrštanja ekonomskog. a tako prikupljenja sredstva služe finansiranju izmenjenog načina proizvodnje. pesticide. • Garancije izvršenja se koriste u Australiji. • Naknade za proizvode. • Smisao ovog instrumenta je da izjednači privatne i društvene troškove i koristi. • Korisničke naknade i porezi. socijalnog. odnosa ekonomije i ekologije («Eco-Eco»). eksploatacija sirovina. granični privatni i društveni troškovi će se izjednačiti. fondovi za ugrožavanje biodiverziteta. ekološkog i institucionalnog podsistema. odnosno na vezi između ekonomskih odnosa i okoline. ali i kao primaoca otpada (uzimajući u obzir prag tolerancije zagađenja OECD klasifikacija ekonomskih instrumenata • Naknade i porezi za emisije. Država ima obavezu da garantuje pravo na nadoknadu štete ili propisivanje odštete kroz fondove (fondovi za zagađenje voda. Sredstva prikupljena na ovaj način. fondovi za naftne mrlje i slično). služe za finansiranje konkretnih ekoloških problema lokaliteta: odlaganje i prikupljanje otpada. u cenu se ugrađuju svi troškovi: privatni. • Prikupljena sredstva kroz fondove mogu koristiti državi ili oštećenima. Izbegavajući prekomernu proizvodnju i potrošnju. Uloga ekonomskih instrumenata u merenju dostignutog nivoa održivog razvoja • Kreiranje zajedničke politike koja uvažava principe ekonomije i održivog razvoja. Po izvršenju obaveza. Ovaj instrument ima lokalni karakter. U smislu održivog razvoja. Kada se proizvođaču naplati kazna u iznosu graničnih troškova zagađenja. plastičnu ambalažu. Porezi i kazne su najjednostavniji mehanizami. potrošnje ili u obliku otpada. garancija se vraća proizvođaču. japanski sistem naknade zdravstvenih šteta uzrokovanih zagađenjem vazduha i • .U poslednjih 10 godina vlade razvijenih zemalja su tezile da prmene pristup u ekološkoj politici kao deo njihovog reagovanja na rizike zagađenja životne sredine. • Odštete (Liability payments). neophodna je veoma jaka uloga države. Za funkcionisanje ovog ekonomskog instrumenta. Tržišni pristup koristi cene ili druge ekonomske varijable da bi podstakle zegađivače da smanje štetne efekte. društveni. Proizvođači ili korisnici prirodnih resursa su u obavezi da polože novčano obezbeđenje. koji je ekološki prihvatljiviji. Naknade za emisije su direktne uplate bazirane na procenama ili konkretnim merenjima koncentracije zagađenja i vrste emisije. Proizvodi koji uzrokuju zagađenje okoline tokom proizvodnje. lovišta. Često se kombinuju sa kaznama. obrada komunalnih voda. one nisu popularne jer znače više cene za proizvođače i za potrošače. baterije i slično. • Kazne. Ako je proizvodnja uzrokovala negativni eksterni efekat. opterećuju se procenjenim društvenim troškovima. čime garantuju poštovanje uslova zaštite životne sredine. budući i sadašnji.

• Ekonomski instrumenti nastoje da uključe društvene troškove (principi zagađivač plaća ili korisnik plaća) u cenu. koji prevashodno nije namenjen zaštiti životne sredine.voda je tradicionalan i dalekosežan instrument. poštujući intrageneracijsku i intergeneracijsku pravednost je optimalna raspodela • Raspodela dobara korisnicima na osnovu potreba i životnog standarda je optimalna alokacija 2. Prednosti ekonomskih instrumenata su: 1. nego svih privreda. 5. obezbeđujući prihode od ekoloških poreza ili se poreske stope moraju vremenom povećavati. Ekonomski instrumenti 1. ispravlja se neobračunavanje društvenih troškova i koriguju se cene 3. Za državu. • Naknada se odnosi na slučajeve kada je dominantan deo prihoda namenjen pokrivanju troškova i zaštiti životne sredine (na primer. Subvencije 3. u smislu upotrebe sredstava prikupljenih kroz naknade i poreze. • Internalizacijom eksternih troškova. Ekonomski instrumenti internalizuju troškove eksternih efekata • Naglašena je razlika između privatnih i društvenih troškova. 4. i približe privatne i društvene troškove. je porez. Sistem razmene dozvola za zagađenje 1. • Sredstva prikupljena naplatom poreza i naknada. Ekonomska odluka se često donosi samo na osnovu visine privatnih troškova. oba instrumenta donose prihode. Ekonomski instrumenti utiču na proizvođačku i potrošačku odluku: • Cena nije jedini elemenat koji određuje ekonomsko ponašanje. U Sjedinjenim Američkim Državama takav program se sprovodi prilikom odlaganja opasnog otpada. Uloga ekonomskih instrumenata u kreiranju javnih prihoda: • Za razliku od ekonomskih instrumenata. mogu steći «početnu prednost» i izvoziti svoje znanje i čiste tehnologije. pravni i nadzorni instrumenti i standardi ne stvaraju prihode. • Skandinavske zemlje i Holandija imaju visoke ekološke poreze. uočava strogu distinkciju između pojmova «naknade» i «porezi». a u cenu se ne uključuju (ili se samo delimično uključuju) društveni troškovi. • Nove tehnologije nisu samo nužnost industrijski razvijenih privreda. takse i slična plaćanja koja su nametnuta izvorima zagađenja i koja variraju direktno sa količinom zagađujućih matrija koje su ispuštene u životnu sredinu. • Paradoks: fiskalni organi su motivisani da održavaju nivo zagađenja. sredstva su prikupljena kroz fondove za zaštitu voda i životne sredine). • Ekonomski instrumenti namenjeni redukciji zagađenja će prisiliti proizvođača da izabere između plaćanja naknade za zagađenje ili izbegavanja tih troškova ulaganjem u sisteme za kontrolu zagađenja. Sistem depozita ili refundacije 4. ali je pitanje alokacije prihoda drugačije izvedeno. Pozitivan uticaj ekonomskih instrumenata na konkurentnost i inovacije • Ekonomski instrumenti mogu unaprediti konkurentnost i uticati na porast izvoznih prihoda ekološki prihvatljive tehnologije. • Centralizovan prihod. Dažbine na zagađenja 2. Dažbine na zagađenja • To su porezi. . mogu biti upotrebljena za (su)finansiranje zaštite okoline ili druge nezavisne socijalne programe. a preduzeća i države koje to shvate na vreme. jer su visoki ekološki porezi pozitivno delovali na razvoj čistih tehnologija. već su dodatno finansijsko opterećenje. ali je najbitniji. već povećava lokalne i državne prihode. Ekonomski instrumenti daju odgovor na pitanje optimalne raspodele i alokacije: • Raspodela prirodnih resursa utrošenih u procesu proizvodnje. ali su istovremeno i najkonkurentnije privrede. • Pravna regulativa OECD zemalja.

Pozitivna akcija može biti vraćanje iskorišćenih proizvoda radi efikasnijeg odlaganja otpada ili recikliranje dobara za neko alternativno korišćenje.emisija gasova “staklene bašte Ekološki trag se izražava u jedinici površine (ha) po stanovniku. 2. Sistem depozita Sistem depozita ili refundacije nameće zagađivaču određenu dažbinu koja se plaća unapred (DEPOZIT) za potencijalnu ekološku štetu koja se kasnije vraća (REFUNDIRA) zagađivaču za ostvarenu pozitivnu akciju. 3. 3. 4.. ne umanjujući mogućnosti budućim generacijama da zadovolje svoje sopstvene potrebe. odlaganje otpada. tako da oslikava uticaj koji pojedinac (kao pripadnik odredjene društvene zajednice) ima na životnu sredinu “EKOLOŠKA SVEST” Je skup aktivnosti koje omogućavaju zadovoljavanje potreba danas. Subvencije To su plaćanja ili druge finansijske pomoći koje se dodeljuju za smanjenje nivoa zagađenja ili za sprovođenje plana smanjenja zagađenja u budućnosti.emisija SO2 . Tu spadaju: 1. 3. dažbine za proizvod. infrastrukturu. korišćenje fosilnih goriva. administrativne dažbine (npr. 2. takse na ispušteno zagađenje. 2. Kod sistema razmene dozvola za zagađenje Vlada izdaje fiksni broj dozvola ili prava na zagađenje u datom regionu. Direktna plaćanja.. 4.emisija SO2 • Oštećenje ozonskog omotača • Globalno zagrebanje .Tu spadaju: 1. a zatim dozvoljava razvoj tržišta na kome zagađivači mogu da vrše razmenu tih instrumenata (odobrenja ili dopuštanja) Ekoloski menadz. a aproksimativno odgovara površini koja pojedincu obezbedjuje hranu. registracija opsanih hemikalija). One daju određeni podsticaj izvorima zagađenja da povećaju svoju aktivnost ka smanjenju zagađenja. Nagrađivanje. Dozvole za zagađenja Ovo su najnovije vrste ekonomskih instrumenata.-predavanja Aktivnosti ljudi i životna sredina Eksploatacija i zagadjenje (industrijska revolucija) Zaštita životne sredine Reformisani pristup razvoju → Održivi razvoj -Koje pojave ukazuju na globalni karakterzagađenja životne sredine? • Acidifikacija (kisele kiše) . Oslobođenja od poreza. porezi. (Burthland Comision) • Da li je postoji sposobnost prepoznavanja ekoloških problema? (da li postoji dovoljan nivo znanja o zagađenju životne sredine i aktivnostima u cilju poboljšanja – mera zaštite) • Da li postoji dovoljna informisanost o kalitetu životne sredine? • U kojoj meri su građanke i građani spremni da se uključe urešavanje konkretnih ekoloških problema u svojoj (lokalnoj) sredini? • Pravo na život u zdravoj životnoj sredini (garantovano Ustavom) • Da li su građani upoznati sa pravom učešća u donošenju odluka(posebno onih koje su bitne sa stanovišta očuvanja i unapređivanja kvaliteta životne sredine – Arhuska konvencija)? Koje pojave ukazuju na globalni karakter zagađenja životne sredine? Acidifikacija (kisele kiše). Krediti po nižim kamatnim stopama. itd. 4.

adekvatno odlaganje otpada .mineralna djubriva . mora. nafta) PRITISAK –emisija ugljendioksida (CO2) STANJE –rast koncentracije ugljen dioksida UTICAJ –klimatske promene (rast prosečne temperature. Kopenhagen.7%. ledene mase. zemljišna vlaga. jezera.tretman otpadnih voda Indikatori stanja : . pretežno vezane za minerale (kristalna voda.podsistem institucija DPSIR model pracenja indikatora Uzrok(pokretac) D-Pritisak(emisija)P-Stanje(koncentracija. PRIRODA – ŽIVOTNA SREDINA Prirodna (geografska) obeležja: .4% slatka voda .).kolicina)S-Uticaj(posledice)IOdgovor(politika)R Klimatske promene UZROK –upotreba fosilnih goriva (ugalj. čestepromene. reke. poplave. koja može da se oslobodi samo na visokoj temperaturi • 5.Oštećenje ozonskog omotača-emisija CFC.pesticidi Aktivnosti: . strukturna voda). akumulacije..društveni podsistem . ukusa i mirisa • Pri normalnim uslovima tačka mržnjenja vode je na 0°C dok se prelaz iz tečnog u gasovito stanje odvija na 100 ° C • Voda dostiže svoju najveću gustinu na 4 ° C koja s padom temperature opada što je poznato kao anomalija vode. a uzrokovano je vodonikovim vezama -Zemlja-Plava planeta • Zašto se naša planeta naziva Zemlja.ekonomski podsistem . potoci. podzemna i atmosferska voda • Od ukupne količine vode u hidrosferi samo je 2. kvalitet goriva..emisija CO2 . HCFC Globalno zagrebanje-emisija gasova “staklene bašte” Koji su to gasovi sa efektom staklene bašte? Koja goriva spadaju u grupu fosilnih goriva? Kako smanjiti emisiju CO2 ? INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA UN CSD (Commision on Sustainable Development) . obnovljivi energetski izvori. jer gledajući našu Zemlju iz svemira. nepogode) ODGOVOR –medjunarodni protokoli (Kjoto.kvalitet površinskih voda .6 triliona tona • U litosferi se nalazi oko 94..pošumljenost .podsistem životne sredine (EEA) .3% (1 384 000 000 km3) nalazi se u litosferi-vodnom omotaču koji čine okeani.kvalitet vazduha VODA KAO RESURS Osobine vode: ČIsta voda je tečnost bez boje.. možda je bolje VODA ili OKEAN. vidi se da je većim delom pokrivena vodom • Voda pokriva 71% površine Zemlje Bilans vode(odnos izmedju raspoloživih i potrebnih količina podzemnih i površinskih voda) • Prema trenutnom saznanju ukupna količina vode na Zemlji iznosi 26. glečera. suše. močvare.poljoprivredno zemljište Indikatori uzroka: .

• U odnosu na mora i okeane. a zagađuje se i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. fekalije Rešenje! Smanjiti količinu mnogih nepotrebnih sredstava za čišćenje i pranje Zagađenje Otpadne vode iz termoelektrane. često se govori o “VODENOJ GLADI” i o “UMIRANjU REKA. godine dve trećine svetske populacije živeće u zemljama koje će pogoditi nestašica vode! • Čoveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno – za piće. porastom broja stanovnika i širenjem gradova. železare i fabrike sadrže mnoge štetne i opasne materije Rešenje! Filteri na fabrikama –otpadne vode treba prvo prečistiti pa tek onda ispuštati u reke Zagađenje Kiše i snegovi spiraju u reke i jezera pesticide koji se upotrebljavaju u Poljoprivredi za brži rast biljaka i uništavanje korova i štetočina. Sve je veća nestašica slatke vode dobrog kvaliteta Zbog zagađivanja voda. mada je najčešće rezultat nekontrolisanih ispuštanja zagađujućih materija različitog porekla kao što su: • Otpadne vode domaćinstva • Industrijske otpadne vode • Otpadne vode sa stočnih farmi • Vode sa poljoprivrednih površina • Vode koje otiču i spiraju gradske površine • Otpadne vode sa deponija itd. poljoprivrede. kanali) u manjoj ili većoj meri su zagađene. odnosno na 1% površine kopna Rezerve pijaće vode na planeti Zemlji procenjene su na trajanje do 2011.4% površine planete. do 2025. obnavljanje vodnog resursa Zagađivanje vode Potrošnja vode u svetu se svakodnevno povećava razvojem industrije. Zagađenje U otpadnim vodama domaćinstva najveći zagađivači vode su deterđzenti. kozmetički proizvodi. uništavajući na taj način čitave eko – sisteme. • Upotreba zagađene vode za piće izaziva pojavu bolesti kao sto su: trbušni tifus i crevna zarazna oboljenja. kuvanje i sanitarije! Kvalitet vode Pod kvalitetom vode podrazumeva se stanje vodenog ekosistema.Odražavanje dobrog ekološkog i hemijskog statusa voda – Povećanje vodnog resursa. pranje. količina slatke vode je mala i nalazi se na svega 0. jezera. Vode Srbije (reke. Rešenje! Smanjiti količinu pesticide i hemikalija . Omogućiti razvoj biljaka i životinja koje su prirodni neprijatelji štetočina Zagađenje Naftne mrlje nastaju izlivanjem nafte iz tankera. izraženo preko: -fizičko-hemijskih -hemijskih -bioloških pokazatelja kako u vodi tako i u sediment Promena kvaliteta vode nastaje kao Posledica spoljnih faktora. Mnoge reke utiču u našu zemlju već zagađene. godine! • Prema podacima UN. ali sve češće je proizvod ljudskih aktivnosti ZAŠTITA VODA. a samim tim i oskudice u čistoj vodi. Rešenje! . iz kojih se koristi voda za piće. JEZERA I MORA Zagađivanje vode može biti slučajno. tj. sa katkad ozbiljnim posledicama. • Iz zagađenih reka zagađuju se podzemne vode i izvori.

.. bačenina zemljište dovoljni su da trajno zatruju izvor pijaće vode! • Prema nalazima stručnjaka (USEPA).Dan Dunava DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA 2000/60/EC USPOSTAVLjANjE OKVIRA ZA DELOVANjE ZAJEDNICE U OBLASTI POLITIKE VODA IMPLEMENTACIJA I ZNAČAJ OSNOVE • Neophodni su zajednički principi radi unapređenja zaštite voda sa aspekta kvaliteta i kvantiteta. jun – Dan zaštite životne sredine 8. • Eliminacija prioritetnih opasnih supstanci i doprinos postizanju koncentracija u morskoj sredini približno vrednostima koje se prirodno javljaju. kao cilj. • Ekonomski instrumenti se mogu primeniti kao deo programa mera. Primena principa povraćaja troškova za usluge u isporuci vode. jun. mineralne materije teže od vode kao i masnoće. Više od pet miliona ljudi svake godine umre od bolesti izazvanih upotrebom neispravne vode! • Samo jedna baterija ili ulje iz motora vozila. politika Zajednice u oblasti voda treba da bude bazirana na kombinovanom pristupu koji se odnosi na kontrolu zagađenja na njegovomizvoru putem uspostavljanja kako emisionih granicnih vrednosti tako i zahteva kvaliteta životne sredine. i radi ocuvanja i razvoja potencijala korišcenja voda. • Postizanje dobrog statusa vode. jedan litar prosutog otpadnog motornog ulja zagadi million litara vode! U Srbiji su izgrađena postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda u malom broju gradova • Ukupan broj postrojenja je 37 • Efekat rada ovih postrojenja je izuzetno loš i u proseku je ispod 50% • U deset naselja postrojenja su davno napuštena i ruinirana do te mere da je njihova rekonstrukcija neracionalna Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda vrše mehanički i biološki tretman otpadnih voda. za zaštitu akvatičnih ekosistema i kopnenih ekosistema i močvara direktno zavisnih od njih. tamo gde je relevantno za potrebe zaštite životne sredine. Države članice treba da identifikuju vode koje se koriste za zahvatanje radi snabdevanja pitkom vodom. treba da važi za sve rečne slivove. Mere sa tim ciljem treba da se uključe u program mera. • Prisutna je potreba za sprečavanjem ili smanjenjem uticaja incidenata u kojima se voda akcidentno zagadjuje. jun – Dan okeana 29. • Za kvantitet vode. hidrološkom i hidrogeološkom sistemu. mart – Dan voda 5. Ciljevi životne sredine treba da se donesu radi osiguranja dostizanja dobrog statusa površinskih i podzemnih voda u i da se vrši prevencija pogoršanja statusa voda. treba uspostaviti opšte principe kontrole zahvatanja i akumulisanja vode radi osiguranja održivosti životne sredine vodnih sistema koji su time ugroženi. • Mehaničkim tretmanom se uklanjaju samo najgrublje nečistoće. za doprinos kontroli prekograničnih problema sa vodom. • Ova Direktiva će doprineti progresivnom smanjenju emisije hazardnih supstanci u vode. kao i manja potrošnja nafte korišćenje nekih drugih oblika energije. • Biološki tretmanom vrši se mineralizovanje organskih nečistoća i neutralisanje biološkog i hemijskog zagađenja koje dolazi u postrojenje otpadnim vodama 22. za promociju održive upotrebe vode. • Treba uspostaviti zajedničke definicije za status vode u vezi kvaliteta i kvantiteta.Kontrolom ispravnosti brodova mogu se sprečiti ovakve nesreće. ukljucujuci troškove zaštite životne sredine i troškove za korišcenje vode kao resursa. •Sa aspekta prevencije i kontrole zagađenja. tako da budu koordinirane mere koje se odnose na površinske i podzemne vode koje pripadaju istom ekološkom. zajedno sa naknadom za štetu ili negativni uticaj .

obezbedi podsticaj privrednog i društvenog razvoja. industrija i javna potrošnja čine oko 25% • Oko 30% je potrošnja pri preradi vode i gubici u mreži • Priključak na javni sistem vodosnabdevanja ima 63% stanovništva. kanal Vrbas-Be čej. u saglasnosti sa principom “zagađivač placa”.su veoma retki i nalaze se u planinskim područjima. (e) doprinosi ublažavanju efekata poplava i suša.klase I i I/II . Mere koje se preduzimaju u okviru integralnog sistema upravljanja vodama. (c) usmerava i unapreduje zaštita i poboljšava akvatična sredina u celini.Podzemne vode aluvijalnih izdani su pod direktnim uticajem površinskih rečnih voda. kao i suvozemnih i močvarnih ekosistema koji su direktno zavisni od akvatičkih sistema. tako da njihov kvalitet zavisi od kvaliteta ovih voda. mešovitih voda. Kanal Dunav-TisaDunav. Reka Begej ulazi u Srbiju kao reka IV klase. Integralno upravljanje vodama Mere koje se preduzimaju u cilju sveobuhvatne zaštite svih voda. na primer duž reke Đetinje. Zaštita i održivo korišćenje voda obavlja se u skladu sa načelom integralnogupravljanja vodama. kroz specifične mere za progresivno umanjenje ispuštanja. Vodosnabdevanje stanovništva • Podzemne vode se dominantno koriste za vodosnabdevanje • Stanovništvo koristi oko 45%. osigura učešće javnosti i stvore uslovi za ispunjenje međunarodnih obaveza u održivom korišćenju vodnih resursa. emisija i gubitaka prioritetno opasnih supstanci. Rzava.na akvatičnu životnu sredinu.Najzagađeniji vodotokovi su Stari i plovni Begej. (b) promoviše održivo korišcenje vode zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa. Preostalih 92% su tranzitne vode koje doti ču u zemlju Dunavom. emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili postepeno fazno ukidanje ispuštanja. Tisom i drugim vodotocima. . posebno. Moravice i Mlave u Centralnoj Srbiji. integralnog upravljanja rečnim slivovima zaštite od štetnog dejstva voda. smanje nepovoljni uticaji poplava i suša. Kvalitet površinskih voda u Srbiji . . treba da da je. dok je lokalnim vodovodima obuhvaćeno još 14% stanovništva -U kvalitetu vode za piće postoje značajne regionalne razlike između Centralne Srbije i Vojvodine. kao što je taloženje nanosa sa prisustvom odre đenih polutanata. tako da se omogući održivo korišćenje voda.Od svih raspoloživih voda manje od 8% (ili oko 500 m3/s) vodi poreklo sa državne teritorije. dostizanju dobrog statusa svih voda. uglavnom zahvaljuju ći velikom kapacitetu razblaživanja. štiti stanje akvatičnog i priobalnog ekosistema. kao dobrima od opšteg interesa sastavni su deo integralnog sistema upravljanja vodama. nastao je niz negativnih uticaja na životnu sredinu. što je nedovoljno.Primeri veoma čiste vode . zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa. Svrha Svrha ove Direktive je da uspostavi okvir za zaštitu kopnenih površinskih voda. Izgradnjom brane i formiranjem akumulacije na Dunavu i HEPS Đerdap. (d) osigurava progresivno umanjenje zagađenja podzemne vode i sprečava njeno dalje zagađivanje. moraju biti međusobno usaglašene radi podjednakog očuvanja svih voda u celini. . korišćenja i upravljanja vodama. čime se: (a) sprečava dalje pogoršavanje i zaštićuje i poboljšava status akvatičkih ekosistema. Savom. obalnih morskih voda i podzemnih voda. spreči pogoršanje kvaliteta voda. .Kvalitet Dunava ostaje unutar klase II-III. . Pritoke unose oko 20 miliona m3 sedimenata svake godine. Studenice. smanje štetne posledice globalnih klimatskih promena.

U odnosu na broj domaćinstava priključenih na javni vodovod. •poplave koje izazivaju velike štete. dok je to svega 9% za seosko stanovništvo Količine industrijskih otpadnih voda ispuštenih direktno u vodotoke. Od toga se prečišćava oko 204 miliona m3 otpadnih voda iz industrije i oko 54 miliona m3 otpadnih voda iz domaćinstava i ostalog nefinansijskog sektora. uticaj na biodiverzitet itd. u svrhe ove Direktive. upotrebiti postojeće strukture proistekle iz međunarodnih ugovora. Otpadne vode Procenat domaćinstava priključenih na javnu kanalizacionu mrežu je. Na zahtev uključenih država članica. •zagađenje izdani koji se koriste za vodosnabdevanje.02% je priključeko i na javnu kanalizaciju. Za međudržavna vodna područja zainteresovane države članice će zajednički osigurati koordinaciju i mogu.69%. Oko 75% gradskog stanovništva je povezano na javni kanalizacioni sistem. godine. zatim Severnobanatskom okrugu 99. Administrativno organizovanje unutar vodnih područja Države članice će identifikovati pojedinačne rečne slivove koji leže unutar njihovihteritorija i. U slučaju međudržavnog vodnog područja koje u celini pada unutar Zajednice. a iz javnih kanalizacionih sistema naselja oko 366 miliona m3godiš. 2. •nepotpun monitoring voda. • Najveći procenat uzoraka sa fizičko-hemijskom neispravnošću registrovan je u Srednjebanatskom okrugu i iznosi 100%.promene režima podzemnih voda u priobalju.10% i Zapadnobačkom okrugu 77.03%. •pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse u zoni uticaja akumulacija uključujući: taloženje vučenog i suspendovanog nanosa u akumulacijama. mali rečni slivovi se mogu kombinovati sa većim. •prekomerna eksploatacija mineralnih sirovina iz aluvijalnih naslaga. Države članice ce osigurati odgovarajuće administrativno uredenje. ili priključiti susednim malimslivovima radi formiranja posebnih vodnih područja. samo43. •prekomerna eksploatacija pojedinih izvorišta podzemnih voda. one ce biti identifikovane i dodeljene najbližem vodnom području ili onom koji najviše odgovara. što se odnosi uglavnom na ispitivanje voda u seoskim domaćinstvima i vode sa javnih česama.Tamo gde to odgovara. •nedovoljno podataka o bilansnim rezervama podzemnih voda kao dokumenta na osnovu kojeg se određuje održivo korišćenje ovog izuzetno važnog resursa. Planovi upravljanja recnim slivom 1. iznosio 35. Sliv reke Dunav prima oko 80% industrijskih otpadnih voda zemlje Problemi: •znatno zagađenje voda iz tačkastih i rasutih izvora zagađenja. •povećana koncentracija nitrata u područjima osetljivim na zagađenje nitratima usled rasutog zagađenja iz poljoprivrede. u 2007. Države članice ce obezbediti da se sačine planovi upravljanja za sva vodna područja koja leže u potpunosti unutar njihove teritorije.2008. uključujući određivanje odgovarajućih nadležnih organizacija za primenu odredbi ove Direktive unutar svakog vodnog područja koji je na njihovoj teritoriji. u tu svrhu.• Glavni problem u Centralnoj Srbiji je da je više od 40% uzoraka bilo bakteriološki zagađeno i nije zadovoljavalo kriterijume kvaliteta. označiti ih kao posebna vodna područja. godini iznose oko 3072 miliona m3 godišnje. Komisija ce delovati radi olakšanja uspostavljanja programa mera. države clanice ce osigurati koordinaciju u cilju izrade jedinstvenog međudržavnog plana . Tamo gde podzemne vode ne prate u potpunosti određeni rečni sliv.

uključujući i mere kontrole količina i kvaliteta voda korišćenih u te svrhe.aktuelna pravna i institucionalna rešenja u oblasti upravljanja vodama Ciljevi i smernice za upravljanje vodama: . Program mera sadrži: Ø mere koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda. nadzor) Projekcija razvoja upravljanja vodama u Republici Srbiji: . donosi se program mera.ciljevi integralnog upravljanja vodama i ciljeve održivog razvoja i prioritete . 3.Države članice ce nastojati da se izradi jedinstveni plan upravljanja rečnim slivom. Implementacija ovih mera neće osloboditi države članice ni jedne od njihovih obaveza prema ostatku ove Direktive.mere ekonomske politike. tamo gde to nije moguće. lokalitet. pripreme investicija i investiranje. Mere koje se odnose na uređenje i korišćenje voda su: 1) mere koje se odnose na očuvanje vodnih količina.ocena stanja vodnih resursa i vodnog režima .smernice za realizaciju međunarodnih sporazuma . finansiranje. Plan upravljanja rečnim slivom uključiće informacije specificirane Aneksom VII. Mere koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda su: 1) mere koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od poplava.postojeće stanje vodnih objekata i sistema . izvori sredstava i dinamika ulaganja . uključujući i prioritete njihove realizacije. 4. plan će pokrivati bar deo međudržavnog vodnog područja koji leži unutar teritorija zainteresovanih država članica. 4) određivanje potrebnog obima izgradnje vodnih objekata za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda. sredstva i rokovi za dostizanje ciljeva u oblasti korišćenja voda. zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda i izbor prioriteta . zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda . . Ø mere koje se odnose na uređenje i korišćenje voda. Strategija upravljanja vodama Ocena postojećeg stanja upravljanja vodama: . planom upravljanja voda za sliv reke Dunav i planovima upravljanja vodama za vodna područja. .potrebne aktivnosti.osnovne odrednice monitoringa i informacionog sistema Funkcije za ostvarivanje utvrđenih ciljeva: (planiranje. 3) mere koje se odnose na odvodnjavanje. U zavisnosti od specifičnih aspekata upravljanja vodama. sektor.upravljanja recnim slivom. održavanje. države clanice će pojedinacno sačiniti planove upravljanja rečnim slivom koji pokriva bar one delove međunarodnog vodnog područja koji leži unutar njihove teritorije poštujuci ostvarenje ciljeva postavljenih ovom Direktivom. U slučaju da se međudržavno vodno područje pruža preko granica Zajednice.potrebe za vodom i mogućnost obezbeđenja dovoljnih količina vode potrebnog kvaliteta za različite namene. 2) mere koje se odnose na veštačko obogaćivanje ili povećanje zapremine podzemnih izdani. . 5. Tamo gde se takav plan upravljanja recnim slivom ne sačini.potrebni stručni i drugi kapaciteti za dostizanje ciljeva Program mera Za ostvarenje ciljeva utvrđenih u Strategiji.smernice za korišćenje voda.okvirni vodni bilans. Ø mere koje se odnose na zaštitu voda. 2) mere koje se odnose na zaštitu od erozije i bujica.a. tip vode. plan upravljanja rečnim slivommože biti dopunjen izradom detaljnijih programa i planova upravljanja za podsliv. uključujući i mere kontrole zahvaćenih količina.

2) tehnološkim i drugim otpadnim vodama koje se neposredno ispuštaju u recipijent. 3) vodama koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent. najmanje tri godine pre početka perioda na koji se plan odnosi. 2) mere koje su utvrđene propisima iz oblasti životne sredine i zdravstva. 3) mere koje su utvrđene propisima iz oblasti poljoprivrede. države članice će osigurati uspostavljanje programa za monitoring statusa voda u okviru svakog vodnog područja: . (c) nacrt plana upravljanja rečnim slivom. sledeće: (a) program rada i dinamički plan. Propisuju se zahtevi kvaliteta voda. ukljucujuci iskaz o konsultativnim merama koje treba preduzeti. statusa podzemnih voda i zašticenih područja 1. primenjujući. Da bi se uspostavio koherentan i obuhvatan pregled statusa voda.za površinske vode takvi programi ce obuhvatati: . Monitoring statusa površinskih voda. 1) granične vrednosti zagađujućih materija i u površinskim vodama i rokovi za njihovo dostizanje 2) granične vrednosti za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija u podzemnim vodama i sedimentu 3) zabrana ispuštanja prioritetnih supstanci Informisanje javnosti o: 1) početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama. omogućiće se uvid u dokumentacione osnove i podloge korišcene za izradu nacrta plana upravljanja rečnim slivom. 4) mere koje se odnose na racionalno i ekonomski isplativo korišćenje voda. 4) otpadnim vodama koje se ispuštaju u septičke i sabirne jame. najkasnije tri godine pre početka perioda na koji se plan odnosi. 2) stanju izrade plana upravljanja vodama i zna čajnijim problemima na posmatranom vodnom području. (b) preliminarni pregled značajnih elemenata za upravljanje identifikovanih u recnom slivu. kao odgovarajuću. Na zahtev. “najbolju praksu” u oblasti životne sredine Granične vrednosti emisije i rokovi za njihovo dostizanje se propisuju za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija u: 1) tehnološkim otpadnim vodama pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju. Mere koje se odnose na zaštitu voda su: 1) mere kojima se kvalitet voda štiti i unapređuje. 5) mere koje se odnose na povraćaj troškova korišćenja voda. ribarstva i drugo. uključujući i dodatne mere za ostvarivanje ciljeva utvrđenih u Strategiji. najkasnije dve godine pre početka perioda na koji se plan odnosi Državne članice ce obezbediti da se za svako vodno područje publikuje i učini dostupnim za primedbe javnosti i korisnika. najkasnije jednu godinu pre početka perioda na koji se plan odnosi. Kombinovani pristup za koncentrisane i rasute izvore zagadivanja Države članice ce osigurati uspostavljanje i/ili primenu: (a) kontrola emisija zasnovanih na “najboljoj raspoloživoj tehnologiji” (b) graničnih vrednosti relevantnih emisija (c) kontrole u slucaju rasutih uticaja. najkasnije dve godine pre početka perioda na koji se plan odnosi.3) mere koje se odnose na obezbeđenje i očuvanje hidromorfoloških uslova u cilju postizanja dobrog ekološkog statusa i dobrog ekološkog potencijala veštačkih i značajno izmenjenih vodnih tela.

Schönbein при посматрању електричних пражњења 1850: Доказано да је озон природни чинилац атмосфере 1880: Експериментима доаказано да озон апсорбује соларно ултраљубичасто зрачење 1913: Доказано да су највеће концентрације атмосферског озона лоциране у стратосфери 1920: G. као што су утицај ослобађања гасова са ефектом стаклене баште и климатских промена • Укупно комбиновано присуство компоненти које разграђују озонски омотач у нижим слојевима атмосфере регистровано је током 1992-1994 и од тада је присутно опадање концентрације • Повећање присуства HCFCs у нижим слојевима атмосфере • Приметно је смањење присуства хлора али и повећање концентрације брома у стратосфe Зашто сачувати озонски омотач? • Разградња озона доводи до повећаног УВ зрачења • Повећано УВ зрачење доводи до: – Више забележених случајева рака коже и очне катаракте – Смањења отпорности организма и имунитета и лакшег обољења – Мања продуктивност биљака CFCs: Супстанце које оштећују озонски омотач 1928: CFCs произведени. B. F. M. расхладним средствима.(i) vodostaje i proticaje do stepena koji je znacajan za ekološki i hemijski status i ekološki potencijal (ii) ekološki i hemijski status i ekološki potencijal -za podzemne vode takvi programi ce obuhvatati kontrolu hemijskog i kvantitativnog statusa . Оштећење озонског омотача Научна основа I Историја 1839: Озон открио C... са највећом потрошњом као аеросолима. али и осталим факторима. . na osnovu kojih su pojedina zašticena područja uspostavljena. 1950-70s: Потрошња и коришћење CFCs нагло расте између 50’тих и 70’тих година. у клима уређајима и поризводњи пена Достигнућа • Глобална производња CFC и халона опала је за преко 1милион тона (око 89%) између 1986 и 2000 • Глобална потрошња опала је у истом периоду на исти ниво (89%) • Атмосферске концентрације хлорида достигле су максимум 1994 и од тада су у опадању • Спречено је милион случајева очне катаракте и озбиљних обољења коже • Потпуно обнављање озонског омотача очекује се до 2050. Dobson (научник са Oxford-а) пројектовао инструмент за праћење квантитативних вредности атмосферског озона Научна основа II Садашња научна сазнања • Глобално обнављање озонског омотача у највећој мери је повезано са смањењем ослобађања хлора и брома у атмосферу.za zašticena područja takvi programi ce biti dopunjeni spečificnim podacima sadržanim u legislativi Zajednice. Укупна концентрација хлорида у стратосфери је близу своје максималне вредности . уколико протокол буде у потпуности имплементиран и испоштован од стране свих потписница Да Монтреалски протокол није усвојен.

70% изнад јужне атмосфере – око 10 пута веће него што је данас • УВ-Б радијација била би дупло већа изнад јужне хемисфере и за 25% већа изнад северне хемисфере • Присуство супстанци које оштећују озонски омотач било би 5 пута веће • Утицаји ових пораста били би катастрофални – било би 19милиона случајева бенигних кожних обољења. подразумевамо да је то ваздух у тропосфери. . 1. док је халона био 5.2%.79% азот) • Када говоримо о заштити ваздуха. удео земаља у развоју у емитовању супстанци које оштећују озонски омотач био је 5. који се користе као алтернативе за CFCs имају значајан потенцијал глобалног загревања и контролишу се и унутар Кјото протокола Земље у развоју • Пре 15 година. рударство и каменоломе. док су оне усвојиле систем избацивања ових супстанци из употребе • Решење је увођење система дозвола за увоз • Глобално загревање може повећати оштећење озонског омотача • HFCs.– Укупна концентрација хлорида и бромида у нижим атмосферским слојевима достигла је максимум у периоду 1992-1994 и након тога наставила да опада – Концентрација CFC-11 је блзу максимума. у одређено време Извори загађења Извори загађења ваздуха резултат су углавном људских активности (анторпогени) и могу се сврстатиу три групе: 1. присуство CTC и MCF је у опадању али концентрације HCFC и халона су у порасту • Оштећење озонског омотача до 2050 било би веће за 50% изнад средњих географских ширина и изнад северне хемисфере.5милиона случајева малигних кожних обољења и 130милиона случајева очне катаракте Изазови • Нелегална трговина ка индустријски развијеним земљама • Проблем земаља у развоју је интензиван увоз из развијених земаља уређаја који користе супстанце које оштећују озонски омотач. на отвореном Емисија је процес испуштања ззааггаађђуујјуућћиихх материја у ваздух (емисија из природних и антропогених извора) Квалитет ваздуха – мерење концентрације загађујућих материја у ваздуху.7% • 2000. на одређеном месту. Стационарни извори • Извори загађења у руралниом подручјима везаним за пољопривредне активности. износио је 58% за супстанце које оштећују озонски омтач и 93% за халоне Препоруке Монтреалског протокола • Принцип предострожности • Одрживи развој • Интеграција научне и законске основе • Признавање специјалног статуса развијеним земљама • Потреба за интернационалном сарадњом при решавању прекограничних проблема у области заштите животне средине • Расподела одговорности између потписница протокола • Флексибилност при узимању у обзир научног и технолошког развоју насталог у међувремену ЗАШТИТА ВАЗДУХА ШТА ЈЕ ВАЗДУХ? • Ваздух је смеша гасова (21% кисеоник.

којем се посвећује посебна пажња Подела загађујућих материја Основне (класичне) загађујуће материје . полициклични ароматични угљоводоници . Hg. азбест и различите синтетичке хемикалије. спаљивање отпада. Последњих десетак година у развијеним земљама загађеност ваздуха затвореног простора представља озбиљан проблем. перионице. једињења азота (азотмоноксид-NO. минерална прашина (угљена. моторцикле. цинк. Покретни извори • Обухватају било који облик моторних возила са унутрашњим сагоревањем као нпр. испарљива органска једињења . цементна). хемијске или фотохемијске реакције (приземни озон. 2. фине и ултрафине честице пореклом из дизел мотора. емисије од сагоревања и загревања. након чега се из овако прикупљеног аероседимента одређује количина течних загађивача као и чврстих материја које кишница раствара у атмосфери • Специфичне загађујуће материје – група загађујућих материја које се емитују из појединих делатности и из одређених индустријских процеса. производњу електричне енергије. лака возила која користе бензин. Извори загађења из затвореног простора • Обухватају биолошка загађења (полен. СЧ10 (СЧ са средњим аеродинамичким пречником мањим од 10 μm). олово.5 (СЧ са средњим аеродинамичким пречником мањим од 2.угљоводоници. СЧ2. гриње. радон. дувански дим и др. бакар. Гасовите загађујуће материје укључују јјееддиињеењаа сумпора (сумпордиоксидSO2 и сумпортриоксид-SO3). халогени деривати. летећи пепео од угља.• Извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја. As. квасци. Cr. амонијак-NH3) Секундарне загађујуће материје настају под утицајем термалне. азотдиоксид-NO2. емисије од различитих материјала или материја као што су испарљива органска једињења. сумпорна киселина). хемијску индустрију. сервиси за хемијско чишћење и др. алдехиди.5 μm). микроорганизми. производњу неметала. авионе. итд. индивидуална ложишта. инсекти. силикатна.група загађујућих материја које су широко распрострањене и неизбежно присутне у свакодневним људским активностима. Они могу бити . алергени пореклом од домаћих животиња).VOC. тeшки мeтали из процeса производњe и сагорeвања (Ni. угљенмоноксид (CO).) У последње време спомињу се мириси као врста загађујућих материја. Таложне материје у ваздуху укључују ччеессттииццее чији дијаметар прелази 10 микрона. гвожђе и олово). киселе измаглице (аеросол) (нпр. лака и тешка возила која користе дизел. Pb. У ову групу спадају: органска једињења . плесни.PAH. халогена једињења HF и HCl и материје специфичног мириса. Cd. азбестна. метална прашина и испарења (нпр. 3. фотохемијски смог) Чађ Суспендоване честице у ваздуху укључују укупне суспендоване честице (УСЧ). металску индустрију. Mn. Услед сопствене тежине ове честице имају способност таложења па се њихово узорковање врши уз помоћ седиментатора. • Извори загађења у комуналним срединама као што су загревање.

које потичу из термоенергетских објеката и индустријских постројења(Обреновац. . • Изложеност појединим штетним материјама може изазвати генетске промене. • Штетни ефекти изазвани суспендованим честицама до 10 микрона PM10. Панчево. SR2) Здравствени ефекти Штетно деловање загађујућих материја присутних у ваздуху. R. Постојећа законска регулатива за емисију и имисију није усклађена са регулативом ЕУ. јер на тај начин штитимо људски организам од уношења материја које штетно делују на здравље човека. киселим аеросолом или сулфатима или оксидима метала. попис супстанци које изазивају оштећење озонског омотача. • Дуготрајна изложеност ниским концентрацијама микрочестица удружена је са морталитетом и доприноси појави повећане стопе бронхитиса и смањењу функције плућа . • Смањење имунолошке способности организма. употреба старих возила која се лоше одржавају и возила без катализатора. недостатка постројења за пречишћавање димних гасова и ниске енергетске ефикасности постројења у сектору енергетике и индустрије и лошег квалитета горива за грејање. • Изложеност нижим концентрацијама (нижим од дозвољених)штетних материја кроз дужи временски период може довести до хроничних обољења. а непотпун мониторинг и његово недовољно спровођење утичу на стицање нереалне слике о степену загађења ваздуха у Србији Квалитет амбијенталног ваздуха у појединим областима и градовима Србије је условљен емисијама основних загађујућих материја као што су: SО2.доводи до промене квалитета ваздуха и на тај начин до пораста потенцијално негативних утицаја на здравље и то на више начина: • Интензивна изложеност токсичним материјама може узроковати акутне здравствене ефекте. изазвани специфичним хемијским агенсима као што су водониксулфид (H2S). Узроци загађења ваздуха у Републици Србији Загађење ваздуха из тачкастих извора је последица застарелих технологија. од сагоревања у индивидуалним котларницама. Шабац и др.). Смедерево. Лазаревац. Костолац. Недостаје национални катастар емисије гасова са ''ефеком стаклене баште''. • Изазивање субклиничких иритација и непријатних осећања и • Утицај на погоршање постојеће болести Ваздух као најнеопходнији природни извор живота. NОх. а нарочито су угрожене осетљиве групе (деца. прашина. Бор. угљендисуфид (CS2) и меркаптани (R-SH. треба у сваком тренутку штитити од свих врста загађујућих материја. као и подстицајних економских мера за смањење емисије у ваздух. домаћинствима. као и неадекватни технички стандарди за возила.тачно дефинисани у погледу настанка. од саобраћаја итд. суспендоване честице (чађ. азотових оксида и озона најосетљивији је респираторни тракт. Београд. Нови Сад. СО. Узроци загађења ваздуха из мобилних извора су лош квалитет моторног горива (оловни бензин).Загађујуће материје присутне у ваздуху спољне средине не оштећују у истој мери сва ткива. Загађеном ваздуху изложено је целокупно становништво.спроведене студије указују да очекивани животни век може бити скраћен више од годину дана у насељима изложеним високим концентрацијама PM10 у поређењу са оним изложеним ниским концентрацијама. дим и др) и приземни озон. у великој мери су удружени са још финијим честицама. На дејство сумпордиоксида. старе особе и различите категорије хроничних болесника).

8 до 5. Cr. Контрола квалитета ваздуха • Закон предвиђа 3 међусобно усклађена нивоа мониторинга квалитета ваздуха: . • Кумулативно загађење ваздуха као резултат концентрисаности петрохемијских и рафинеријских комплекса и азотаре. – критичних нивоа. – граница толеранције и толерантних вредности.) нису у тако вeликој мери распрострањене у ваздуху околине. – циљних вредности и (националних) дугорочних циљева загађујућих материја у ваздуху. Бор. Мере за спречавање и смањење загађивања ваздуха и побољшање квалитета ваздуха обухватају: •прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из стационарних извора загађивања •прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из покретних извора загађивања •утврђивање максималних националних емисија за поједине загађујуће материје •прописивање дозвољених количина појединих загађујућих материја у одређеним производима (нарочито у течним горивима. Београд. честице. увођење дозволе за рад за постројења која не подлежу издавању интегрисане дозволе и за које се не израђује студија о процени утицаја. CО и др. •Високе концентрације чађи у ваздуху у урбаним зонама у време грејне сезоне услед емисије из индивидуалних котларница и домаћинстава. (емисија PCDF/D и других гасова). Специфичне загађујуће материје. Чачак.5 одсто бруто друштвеног производа Законски дефинисане граничне дневне вредности концентрације појединих полутаната (ГВИ) у ваздуху: Основни проблеми загађења ваздуха у Републици Србији су следећи: • Загађење ваздуха у подручјима где су лоцирана термоенергетска и индустријска постројења (Обреновац. олово. као што су мере превенције и санације. Укупна годишња штета која настаје услед загађења ваздуха и ефекта стаклене баште у Србији процењује се између 447. тeшки мeтали из процeса производњe и сагорeвања (Ni. Mn. • Загађење ваздуха у великим урбаним срединама (Београд. Нови Сад. хлор. паљењем пољопривредних површина након жетве и др. ЗАХТЕВИ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА • Захтеве квалитета ваздуха чине: – нумеричке вредности граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху. Смедерево. што представља између 1. Лучани и др. забрана рада и прецизно дефинисане обавезе оператера. – доње и горње границе оцењивања квалитета ваздуха. • Загађење ваздуха проузроковано неконтролисаним горењем на сметлиштима. Панчево.2 милиона и 1. и др. CО.Квалитет ваздуха се погоршава посебно током временских прилика без ветра и у сезони грејања.). флуориди.SО2. итд.4 милијарде евра. As. Ниш) узроковано саобраћајем (NОx.) узроковано емисијом (SО2. – концентрација опасних по људско здравље и – концентрација о којима се извештава јавност. Hg. које се емитују из одређених индустријских процеса производње као што су: угљоводоници. таложне материје.). Шабац. озон. Лазаревац. Костолац. Нови Сад. PAH. изузимајући индустријска подручја. као и у одређеним бојама и лаковима) •смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште •постепено смањивање употребе супстанци које оштећују озонски омотач •остале мере за спречавање и смањење загађења. Cd. Pb. NОx. чађ. испарљива орханска једињења. • Допринос стварању ''ефекта стаклене баште''.

Републички хидрометеоролошки завод и институти). озон. климу и шумске екосистеме. Локална мрежа за контролу специфичних загађујућих материја покрива 19 насеља на 44 мерна места у зависности од близине индустријских постројења (на пример. Програмско систематско мерење загађености ваздуха обезбеђује остваривање више циљева: • Праћење степена загађености ваздуха у односу на граничне вредности имисије (ГВИ). NОx. Програмом је предвиђено да станице буду лоциране у 40 насеља. Циљ контроле квалитета ваздуха Систематско праћење квалитета ваздуха се спроводи у мрежи мерних места на територији целе Републике Србије. коју Влада доноси на период од две године.а затим и хемијска анализа ради добијања концентрација SО2. а ограничен је финансијским могућностима.– државна мрежа – локалне мреже – мерења посебне намене • Закон успоставља концепт у управљању квалитетом ваздуха: – Управљање квалитетом ваздуха у оквиру зона и агломерација – Начин утврђивања зона и агломерација • Резултати свих мерења се достављају Агенцији за заштиту животне средине. као и истраживање утицаја квалитета ваздуха на здравље. • Предузимање превентивних мера у сегментима значајним за заштиту ваздуха од загађивања. а према Уредби о утврђивању квалитета ваздуха. CО. прате се акролеин. • Евалуација дуготрајних трендова.). Локална мрежа урбаних станица покрива мониторинг основних загађујућих материја (чађ. На овим станицама врши се 24-часовно узорковање квалитета ваздуха. У оквиру државног осматрачког система Републичког хидрометеоролошког завода.бензен и др. SО2. фенол. . суспендоване честице и таложне материје) укључујући и тешке метале у таложним материјама. • Процена изложености популације. • Информисање јавности и давање препорука за понашање у епизодама повећаног загађења ваздуха. која их обрађује и на основу њих извештава домаћу јавност и надлежне органе ЕУ. као и 1 метеоролошка станица за реализацију ЕМЕP програма. •Сагледавање утицаја предузетих мера на степен загађености ваздуха Мониторинг квалитета ваздуха Мониторинг квалитета ваздуха се обавља у мрежи мерних места (станица) постављених у више нивоа од стране стручних организација (заводи за јавно здравље. • Праћење трендова концентрација по зонама на територији Републике. • Идентификација извора загађења или ризика. Квалитет података о систематским мерењима условљен је опремљеношћу институција које врше мерења. Овај Програм је припремљен са основним циљем да се прате одговарајуће основне и специфичне загађујуће материје. врше се систематска мерења квалитета ваздуха у мрежи коју чине: 13 станица које репрезентују стање квалитета ваздуха на ширем подручју и које нису под непосредним утицајем извора загађења и 10 станица које су постављене на метеоролошким станицама које су у зони извора загађења. NOx и чађи у амбијенталном ваздуху. на 76 мерних места. Систематска мерења имисије основних и специфичних загађујућих материја се врше у мањем обиму него што је предвиђено Програмом због ограничених финансијских средстава . NH3.

формирати референтне и калибрацијске лабораторије. као и садржај информације о квалитету ваздуха и рокови у којима се информише и извештава. у области узорковања. Месечни извештаји (на основу којих се израђују годишњи) достављају се Министарству животне средине и просторног планирања. Информациони систем води Агенција за заштиту животне средине.” Информисање и извештавање Информациони систем Прописује се обавеза надлежног органа да обавештава друге органе и организације и јавност путем електронских и штампаних медија о квалитету ваздуха. мерења. Прописује се вођење информационог система квалитета ваздуха као саставног дела јединственог информационог система заштите животне средине. плановима квалитета ваздуха и годишњем извештају о свим загађујућим мааттеерриијјаамаа које су обухваћене овим законом..Мерења основних загађујућих материја се врше у 28 насеља на 60 мерних места и специфичних загађујућих материја у 5 насеља на 11 мерних места.само оне организације. а лабораторије би требало да добију акредитацију међународног стандарда ISO/IEC 17025 • Неопходна је интензивна обука особља • Акредитација треба да буде обавезна за све лабораторије Stav ministarstva “. које поседују и акредитацију за узорковање. опреме. простора (што се доказује решењем – овлашћењем Министарства). Образовање и развијање свести о потреби заштите животне средине . испуњавају законски услов за вршење оваквих мерења.. као и начин размене информација и података из информационог система и посредовање у размени података. његов детаљан садржај. Потребно је увести једнообразне аналитичке процедуре и процедуре контроле квалитета ваздуха. анализе и поузданости података истог параметра. и једино се њихови резултати могу прихватити као валидни и адекватни. Реформе мониторингаи информационог система У будићности даље реформе мониторинга и информационог система биће усмерене ка: • Унапређењу програма мониторинга амбијенталног ваздуха и процени квалитета ваздуха • Модернизацији мреже мониторинга у великим градовима и на угроженим локацијама за праћење амбијенталних концентрација • Акредитацији лабораторија и оснивању референтне лабораторије • Изради катастра загађивача ваздуха и биланса емисија • Дефинисању зона са степеном загађења изнад законом дозвољених вредности • Моделирању ефеката стационарних и великих тачкастих извора • Спровођењу сопственог мониторинга загађивача • Утврђивању пописа емисије гасова стаклене баште Важно питање је стандардизација и акредитација лабораторија које спроводе анализе животне средине. мерење и анализу појединог параметра (што се доказује решењем о акредитацији и списком метода у обиму акредитације) и испуњавају ближе услове у погледу кадрова.

године кроз реформу образовања уз укључивање принципа одрживог развоја.на свим нивоима васпитања и образовања интензивно увођени наставни садржаји који се односе на заштиту животне средине.Формални видови образовања из области заштите животне средине у Републици Србији су испод међународно утврђених стандарда. Увођење мултидисциплинарног и интерсекторског приступа у спровођењу овог вида образовања започето је тек од 2001. посебно у неколико претходних година. . иако су у претходној деценији.