You are on page 1of 29

Enciklopedija

matematičkih
konstanti
Duško Letić
Nenad Cakić
Branko Davidović

Izdavač:

Enciklopedija matematičkih konstanti
Duško Letić
Nenad Cakić
Branko Davidović

Vojvode Stepe 34, Beograd
Tel: 011/3096-966
e-mail: kombib@gmail.com
internet: www.kombib.rs
Urednik: Mihailo J. Šolajić
Za izdavača, direktor:
Mihailo J. Šolajić
Autor: Dr Duško Letić,
Dr Nenad Cakić,
Dr Branko Davidović

Tekst, autorska prava, Copyright 2011. autor i izdavač. Sva prava
zadržana. Nije dozvoljeno reprodukovati, snimati, ni emitovati
ni jedan deo ove knjige, bilo kojim sredstvom: elektronskim,
optoelektronskim, mehaničkim, ili elektronsko-mehaničkim,
uključujući fotokopiranje, snimanje i skeniranje, ili na bilo koji
drugi način, bez pisane dozvole autora i izdavača.
Informacije u knjizi nisu pod zaštitom patenta. Autori su se trudili
da u knjizi ne bude grešaka i da podaci i informacije budu tačni.
S obzirom da sve podatke i informacije nisu mogli proveriti,
ne mogu preuzeti odgovornost za njih, kao ni za bilo kakve
eventualne posledice njihove zloupotrebe.

Ilustracije na prednjoj korici:
Archimedes (287-322 p.n.e),
Leonhard Euler (1707-1783),
Carkl Friedrich Gauss (1777-1855),
Srinivasa Ramanujan (1887-1920)

Recezenti: Prof. dr Dobrilo Tošić,
ETF, Beograd. Akademik, prof. dr
Gradimir Milovanović, SANU.
Akademik, prof. dr Teodor
Atanacković, SANU.
Lektura: Mr Srđan Šerer
Korice: Zvonko Aleksić
Ilustracije za korice:
Duško Letić
Znak Kompjuter biblioteke:
Miloš Milosavljević
Štampa i CTP ploče:
„Svetlost” Čačak
Tiraž: 500

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ЛЕТИЋ, Душко, 1959Enciklopedija matematičkih konstanti / Duško Letić,
Nenad Cakić, Branko Davidović. - 1. izd. - Beograd:
Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak :Svetlost). - IV, 353 str.:
ilustr.; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka; knj. br. 464)

Godina izdanja: 2011.

Tiraž 500. - Bibliografija: str. 343-348. - Registar.

Broj knjige: 464

ISBN 978-86-7310-484-3

Izdanje: Prvo

1. Цакић Ненад, 1961. - [аутор]
2. Давидовић Бранко, 1947 [аутор]

ISBN: 978-86-7310-484-3

а) Математика - Константе
COBISS.SR-ID 185699084

Ernesta Stipanića. a odnosi se na istorijske komponente matematike i teorije brojeva. boljim algoritmima i boljem razumevanju kako da matematički upravljamo velikim brojevima koji imaju preko milijardu cifara. nalazi se na kraju knjige. koje najpre potiču od Ojlera. Akademiku. sa Arial fontom koji je izabran u Mathcad-u. Knjiga je najpre namenjena studentima matematike kao i mnogim zaljubljenicima ove discipline. Brzina kojom kompjuter može da izračuna matematičku konstantu jeste zanimljiva mera sposobnosti kompjutera i mogućnosti računanja. Math (mathforum. Ti izvori se uglavnom odnose na veb-sajtove koji pružaju obilje matematičkih informacija. M. • Pregled istorije i filozofije matematike. Na prvom mestu to je. Ovo je jedna od najboljih referenci iz ove oblasti. Tu je i nezaobilazna knjiga Kliforda Pikoverija Strast za matematikom (prevedena kod nas). U knjizi svetskog autora iz istorije matematike Dirka Strojka Kratak pregled istorije matematike mogu se takođe pronaći značajni podaci o nastanku fundamentalnih matematičkih konstanti. Pored toga.org/dr. koje su domaći autori objavili. a najzanimljiviji su svakako PTS (Mathcad. Danas se matematičke konstante računaju sa velikim brojem cifara. i to: • Originalna sintaksa. u jednom malom segmentu sagledavanja tog horizonta. the Free Encyclopedia (wikipedia. autora Petkovića M i Petković Lj. Ask Dr. Njen karakter je obrazovni i aplikativni.com).com). pretežno fontom Times New Roman. Autori . dr Gradimiru Milovanoviću i Akademiku. U ovom slučaju korišćen je programski paket Mathcad čija je sintaksa skoro podudarna sa načinom pisanja. Iako prosečan čovek zna za nekoliko njih. dr Dobrilu Tošiću sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Izdvojimo tu: • Razvoj matematike. Finchova knjiga-enciklopedija Mathematical Constants. Takođe su tu i nepresušni izvora sa interneta. zahvaljujući brzim kompjuterima.Enciklopedija matematičkih konstanti v __________________________________________________________________________________________________________ Predgovor Smatra se da su matematičari u 16. Kao posledica. Serija domaćih izdanja je takođe bila vrlo inspirativna. Danas. dok se u odeljcima pojedinih konstanti daju samo Veb sajtovi koji omogućuju korisniku brzu pretragu o dodatnim informacijama o konstantama Autori se ovom prilikom veoma zahvaljuju recenzentima knjige. Prof. U knjizi će se koristiti dvostruka notacija za pisanje formula.wolfram. dr Teodoru Atanackoviću iz Srpske akademije nauka i umetnosti. u novijim studijama broj konstanti premašuje nekoliko stotina Mnogim matematičarima bi svakako bio vrlo zanimljiv posao kada bi pisali knjigu ili neku drugu studiju o njima. spisak uzornih referenci (bibliografija) koje se citiraju u knjizi. javljaju se mnoge matematičke konstante. Većina matematičkih konstanti iznetih u knjizi se mogu veoma brzo generisati kompjuterskim algoritmima koji su ugrađeni u raznim programskim paketima. veku znali manje nego grčki matematičari u vreme Arhimeda. autora Božić.math/) i nezaobilazni MathWorld (mathworld. prof. Wikipedia. Činjenica je da se svake godine objavljuje više stotina hiljada matematičkih teorema. vode ove egzaktne discipline toliko su narasle da najbolji matematičari mogu znati samo 5% čitavog korpusa znanja iz ove nauke. prof. Danas im stoji obilje materijala na raspolaganju. • Matematički vremeplov.com). kako to rade matematičari. svakako. • Na osnovu World-ovog editora. sa univerziteta u Kembridžu.

.

......................................... 109 Euler-Mascheroni-jeva konstanta γ ............16 2...............2 2............................................................................................................Enciklopedija matematičkih konstanti i __________________________________________________________________________________________________________ Sadržaj Str.....................................................8 2......................................................................19 2. 77 Bernstein-ova konstanta β ........................................................................................................................7 2..................... 76 Beraha-ova konstanta b ........................................................................................................................... 16 Alladi-Grinstead-ova konstanta ag ................................................. 87 Catalan-ova konstanta G .20 2....11 2.................................0 MATEMATIČKE KONSTANTE ...................................................................... √-1 ........................................................................................................6 2........................................................................ 1 1............................................................................................... 122 ............................ 2 Hipoteza o kontinuumu brojeva ....................................................................7 Pojam broja .......................................................................... 31 Artin-ova konstanta a0 .....................................................................3 1........ 84 Carefree konstanta K1. 1 Brojevi i matematičke konstante ..................................... 8 2............................22 2.. 78 Bloch-ova konstanta bc ................................................6 1..... 4 Pregled nekih matematičkih konstanti .........................23 2....................14 2.................................................................1 2...........18 2.. 15 2.5 1................................................................. 108 Euler-ova konstanta e ..........................................................................17 2......12 2.................................................. 106 Konstanta dvanaesti koren iz dva d .. K2 ..... 69 Backhous-ova konstanta B .............. 1.................... 71 Baxter-ova konstanta C2 ...................... 19 Apéry-jeva konstanta ζ(3) .............................................................................................................................................................................................................................................. Predgovor 1...................0 UNIVERZUM BROJEVA............. 86 Carlson-Levi-eva konstanta cl ..................... 103 Champernown-ova konstanta Cb ......................................................... 1 Neke kategorije brojeva ....................................................................21 2...........................5 2.. 107 Erdős-Borwein-ova konstanta EB ............................... 88 Champernown-ov broj C .............. 105 Delian-ova konstanta d2 .......................................................... 81 Cahen-ova konstanta τ i Silvester-ov redosled an ....................... 15 Matematičke konstante: 0........................................ 79 Brun-ova konstanta B2 ......................................................................... 104 Copeland-Erdős-ova konstanta KE ...............................................................................................9 2..........13 2.........4 1.................................................................3 2............................................................4 2....................................... 8 Paradigma prostih brojeva .......... 20 Archimedes-ova konstanta π ......................................................1 1..2 1...............10 2..................................15 2...... 6 Matematički algoritmi ......................................................24 Euler-ova matematika ......................................................

................................................................. 157 Gelfond-Schneider-ova konstanta 2√2 .........32 2......................................................................................... 203 Konstanta Koren iz pet √5 ..................................57 2............................................. 220 Logaritam ln(10) .............................................................. 138 Faigenbaum-ove konstante δ i α .................................................................................................................41 2.... 189 Konstanta Jedan-devet Λ .............. 219 Liouvlle-ova konstanta L .................................. 213 Legendre-ova konstanta Bn ....................................61 2....................................................51 2...........60 2.................48 2.............. 146 Fransén-Robinson-ova konstanta F ....................................... 211 Leb-ova kvadratna konstanta Ι ............................................. 183 Heksagonalna entropijska konstanta Kh ......................................................................................................... 169 Golomb Dickman-ova konstanta GD ...............................................................26 2............................... 217 Levy-eva konstanta Lv . 163 Glaisher-Kinkeli-ova konstanta A ....................................46 2...................................................44 2.....................65 Favard-ova konstanta Kn .................................30 2..........................................63 2...... 215 Lengyel-ova konstanta Λ ................ 195 Kepler-Bowkamp-ova konstanta KB ..........................................................56 2......................................................................................................................................................................................................................59 2... 160 Gieseking-ova konstanta ge .......................... 199 Komornik-Loreti-eva konstanta q0 ............................................................................................................. 152 Gelfond-ova konstanta eπ .................................................... 142 Feller-Tornier-ova konstanta ft .............................................................................................53 2.................................................................50 2....................................................................................................49 2........................... 165 Goh-Schmuts-ova konstanta gs ............................................................. 198 Khinchin-ova konstanta Kh ........................................................... 224 ..............................................................................................................37 2.. 166 Konstanta zlatnog odnosa φ ...............................................................................................................................................................................................................................52 2......................................................... 177 Gompertz-ijeva konstanta g ............................................................................ 151 Gauss-ova konstanta lemniskate S ....................... 212 Lebesque-va konstanta c ........ii Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ 2................................... 206 Landau-Ramanujan-ova konstanta Lr .......27 2...40 2.....................................................................................................................................................42 2.25 2.............58 2. 143 Flajolet-Odlyzko-ova konstanta fo ........................ 222 Logaritam od dva ln2 ............................................................................................................... 179 Hall-Montgomery-ova konstanta δ0 ............................ 185 Heptanacci konstanta h7 ........................................................39 2.............................. 191 Kac-ova konstanta c1 ...................................................................................34 2.......................................................................................................................45 2.............64 2.................................. 148 Freiman-ova konstanta fr ........ 205 Konstanta kvadratnih brojeva qc .................. 140 Feller-ove konstante αk i βk ................... 208 Laplace-ova konstanta λ0 ................47 2.................. 187 Hexanacci konstanta h6 .28 2..........55 2..........33 2........................36 2.. 194 Karpekar-ova konstanta-broj 6174 ..... 182 Heath-Brown-Moroz-ova konstanta h .... 178 Hafner-Sarnak-McCurley-ova konstanta H ......31 2......62 2.38 2...........................54 2...........29 2........................35 2................. 144 Fios-ova konstanta β .............................................................43 2........................................

..............92 2..................................................................................78 2................86 2............................. 308 Tetranacci konstanta t4 ...........87 2......................................... 316 Wallis-ova konstanta w .........................................................77 2.............104 2....93 2.....71 2.............................................. 265 Rabbit-ova konstanta R .........102 2.................................................. 258 Plouffe-ova konstanta U .69 2..............................................................89 2........................................................... 237 Niven-ova konstanta cn ............................................................................. 264 Pytagoras-ova konstanta √2 ..... 299 Silverman-ova konstanta sm ............................ 235 Murata-ova konstanta CM ...................................................................................................................................................................... 272 Ramanujan-Soldner-ova konstanta μ .....................101 2................... 241 Omega konstanta Ω ...................................... 293 Shah-Wilson-ova konstanta П2 ..................................................................................................................Enciklopedija matematičkih konstanti iii __________________________________________________________________________________________________________ 2............................................. 247 Pell-ova konstanta p . 227 Mertens-ova konstanta mo ............................ 307 Theodorus-uova konstanta √3 .......................................75 2................................................................... 239 Norton-ova konstanta n ........................91 2....................... 244 Konstanta parabole P2 ............................................................................................................................................ 305 Stieltjes-ove konstante γn .........84 2...............................................88 2............ 256 Plastični broj ρ ........................................................ 261 Porter-ova konstanta P .......95 2..........................................105 2................... 236 Nielsen-Ramanujan-ova konstanta ak .................94 2.............................................. 284 Recipročna Lucas-ova konstanta l ............... 301 Somos-ova konstanta η ......................................82 2............................................... 296 Silver konstanta s ....66 2.............................................................................73 2.........................................90 2........81 2.... 309 Tribonacci konstanta t3 ........................... 303 Stephens-ova konstanta sp .......................................70 2......................................... 242 Paper-Folding-ova konstanta pf ........... 263 Prouhet-Thue-Morse-ova konstanta θ ..85 2............76 2. 260 Pólya-ova konstanta Po ............................... 290 Sarnak-ova konstanta Cs ....................................................................................... 229 Mills-ova konstanta Am ........................................103 2................................................................................................................................................................................. 245 Pell-ovi brojevi Pn i konstanta srebrni odnos δ .....................79 2.................... 317 .......................................96 2..................................106 Modelung-ova konstanta M3 ........................................................................................ 271 Iz Ramanujan-ovog notesa ...................................................................................................98 2........................ 295 Sierpiński-eve konstanta K i S ...................................................................................................................................97 2...................................... 286 Reny-eva konstanta Re....................72 2................................................................................................................................................80 2.................................................74 2............... 288 Salem-ova konstanta σ1 .....................................................100 2....................................................................................................................................68 2...............................................................83 2........................ 282 Recipročna multifaktorijelna konstanta m(n) ......... 280 Recipročna Fibonacci-jeva konstanta ψ ..................................... 313 Varga-inova konstanta V........................................................................................................................ 255 Pentanacci konstanta p5 .....................................67 2.......................................................................99 2........................................................... 311 Vallée-ova konstanta v ........................................................

..................................... ...........................................................................................107 2............................. 337 Integrisane konstante ..........................................1 3..........3 3...............4 Približne vrednosti nekih konstanti ...................................0 EPILOG .......................108 2.... 326 3....................................................................................................................................................................................... 322 Zolotarev-Schur-ova konstanta σ........... preuzete su uz saglasnost kompanije CPS-CAD Professional Sys...... 335 Primena matematičkih konstanti u fizici i tehnici .............................................. 341 Indeks imena ........................... 320 Zeta konstante ζ ....................................... 338 Bibliografija .....................iv Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ 2....... ...............................................................................109 2........... 346 Fajlovi koji se nalaze u primerima mogu se preuzeti VDVDMWDZZZNRPELEUV Napomena: Sve tekstualne i/ili slikovne informacije koje su objavljene u ovoj knjizi a koje su preuzete sa sajta PTC-a........... 319 Wibraham-Gibbs-ova konstanta wg .....................–Beograd..................................... Ekstenzije fajlova MCD odnose se na verziju Mathcad-a 2001........................................... 329 3.................................. dok fajlovi ekstenzije XML (ili XMCD) pripadaju Mathcad-u 14....... koja je zvanični distributer softverskog paketa Mathcad za Republiku Srbiju........2 3....110 Weierstrass-ova konstanta σw ........................... 329 Rezultati sa približnim celobrojnim vrednostima ...................................................................

ζ. kao što su jagode njihovih polja. ali on je našao drugu boginju. U nukleusu sam od kada u njemu vladaju sile i geometrija. jer sam samo njemu obećala božansku pesmu. ali tu sam na zemlji od kada je ona postala sfera. φ. U singularitetu sam od njegovog početka. . To joj je dom. Sada idem do Ramanudžana. Kod ovih pustinjaka sam samo boravila da ih vidim i da me vide. i oni koji je ne poznaju mogu je potpuno razumeti. samo presvučena u drugoj simbolici i kodovima i uvek predstavlja odnos obima i prečnika tajanstvenog kruga. Nečujno se tog dana spustila do užarenog peska pokazavši odnos obima i prečnika kruga. γ. Ja nisam sama. Pesma Brame širila se van Indije. Uberite nas jer mi smo vaše. ali ja nisam izdala njega. U galaksiji sam od kada je on postao spiralan. Sa njim ću ostati kada sve bude u njemu. Ispratila sam ga poslednjim stihom.Enciklopedija matematičkih konstanti v __________________________________________________________________________________________________________ O konstantama Kako su nastale. A onda se udalji. kod koga je boravila u mislima. Istorija govori da su oduvek bile tu. Nalazi se svuda.. Vladaju svemirom. I. Arhimed se zapita: Da li si ti 22/7? Ne. Katkada je veoma bliska. zapisivao ih je Indus u tajnosti. Jedino mi je on ravan. Šalje nam pozdrave preko Arhimeda. Moji anđeli su mnogobrojni i niko ih nije dirao u inkviziciji. Imaju kraljicu zvanu π. . zauvek. samo ih treba pronaći. U svemiru sam od kada je on postao fraktalan. Bila je namenjena Ojleru. ja sam beskrajna i iracionalna i nećete me moći dokučiti do kraja. te su joj ljudi pripisali božansku moć. Jer ona vlada Orionom.. Ali kako su se milenijumi ređali uselila se u ljudske domove preko raznih formula. U entropiji sam od Hokinga. ali moćnija od njega. Tako su se pojavili arhangeli: e. Sa Ojlerom sam šetala obalama Neve. Izdao me je da su moji. No on je voleo kraljicu e. Nas je puno. a onda je svetu podario predivne stihove. Toliko je mistična kao za Egipćane bog Ra. duboko religiozna.

vi Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ Rad posvećujemo senama velikih matematičara: Arhimeda. Ojlera. Gausa i Ramanudžana .

Preciznije definicije i objašnjenja su se pojavili tek sredinom 19. kao i u Archimedes-ovoj knjizi ”O izračunavanju peska” (Psammit) [147]. Weierstrass-a i Cantor-a. već su to skoro uvek transcendentni brojevi koji . a zatim se usavršavao srazmerno razvoju matematičkih znanja. i predstavlja zadatak opšte teorije brojeva.Enciklopedija matematičkih konstanti 1 __________________________________________________________________________________________________________ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 (hijeratički brojevi) 1. Razvojem teorije algebarskih jednačina (19. nastavljaju se i u 21. vek) pojavio se pojam kompleksnog broja. Pokušao sam da uhvatim pitagorejsku vrlinu koja je prirodu stvari i bića sagledavala u moći brojeva . Zatim su uvedeni iracionalni brojevi. uz kompjutersku podršku.e...” U svakodnevnoj komunikaciji broj kao logički i formalni pojam intuitivno je poznat.1 Pojam broja roj je jedan od osnovnih pojmova matematike. veka u radovima nemačkog matematičara Cantor-a na osnovu pojma skupova. a dalja istraživanja. počinje da se razvija nauka o brojevima i operacijama na njima. vek p. Izučavanje pojma neprekidnosti brojeva nalazi se u radovima nemačkih matematičara Dedekind-a. poznata kao aritmetika. veka prilikom razvoja aksiomatske metode u matematici i same matematičke analize. Drugi pojam prirodnog broja dao je italijanski matematičar Peano na osnovu preciznih aksioma.n. uslovljeno razvojem algebre. služi da opiše karakteristike skupa. množenja i deljenja. već su bila posledica razvoja matematike. veku francuski naučnik Descartes [149]. Prvo uopštenje prirodnih brojeva bili su racionalni brojevi i razlomci. U Evropu je negativne brojeve uveo u upotrebu u 17. Sva kasnija proširenja pojma broja nisu nastala na potrebama računanja i merenja. a broj. Pojavljuje se u matematičkim izrazima kao srazmera među mnogobrojnim promenljivim veličinama. uporedi sa nekom drugom veličinom (etalonom). To je učinjeno 70-ih godina 19. Početkom 20. Prirodni broj se činio toliko jednostavnim i prirodnim. Uobičajeno je da se celi brojevi ne razmatraju kao posebne matematičke konstante. Njegovo suštinsko značenje otkrio je Gauss.2 Brojevi i matematičke konstante Matematička konstanta je kvantitativna veličina. nastao iz prvobitne potrebe za brojanjem predmeta. tj. Prvo od njih bilo je uvođenje negativnih brojeva.0 UNIVERZUM BROJEVA 1. što je dovelo do daljeg razjašnjavanja pojma broja i njegovih osobina. veka veliki filozof i matematičar Bertrand Rasel je zapisao [144] ”Ne manje strasno težio sam za saznanjem . veku. Već u radovima antičkih filozofa vladalo je mišljenje da je niz prirodnih brojeva beskonačan (3. On je ključni aksiom na kome se zasniva matematika.. oduzimanja. Sa uvođenjem pojma sabiranja.). dok ga matematičari precizno formulišu na kvantitativnim i kvalitativnim osnovama. nastali zbog potrebe da se izmeri neka veličina. B 1. Izučavanje složenih zakonitosti u prirodnom nizu brojeva traje i danas. najčešće realni ili kompleksni broj bez dimenzije (kao što to imaju fizičke konstante). U tom smislu se primenjuje teorija skupova. između ostalog.. Problemi formiranja naziva za proizvoljno velike brojeve (beskonačnost prirodnih brojeva) i redosleda prostih brojeva razmatrani su još u čuvenom Euclid-ovom delu "Elementi". da ga nauka dugo nije pokušavala definisati. Dvadeseti vek obiluje mnogim teorijama o brojevima [74].

bez decimala. 100. 1 ili Kaprekarov broj. Kompleksni brojevi su produženi realni brojevi u čijem je sadržaju je i imaginarna konstanta i . dok je i = − 1 najčešća oznaka za imaginarnu jedinicu (konstantu). To znači da je zbir i proizvod bilo koja dva cela broja opet ceo broj. Archimedes-ov broj π . tj. 1/5. kardinalni broj skupa realnih brojeva. .2 Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ se ne mogu predstaviti u nekom zatvorenom obliku (izuzetak su brojevi 0 (nula). algebarski brojevi. odnosno nije oblika a brojilac . itd.. uključujući nulu. Ako se ovi brojevi međusobno: množe. Označavaju se sa N i predstavljaju se skupom {0. –2. Može se lako pokazati da su iracionalni brojevi svi oni koji u svakoj brojnoj osnovi (decimalnoj. Ako je npr. odnosno kompleksnim brojevima. brojevi: 0. tj. gde su: realni deo Re( K ) = 3 . 3. Kao i prirodni brojevi. Skup svih celih brojeva se u matematici označava velikim latiničnim slovom Z . 1. Realni brojevi obrazuju polje. prirodni logaritam broja 2 ( ln 2 ). itd. ne može biti napisan kao razlomak dva cela broja. K. 1. skup Z je zatvoren za operacije sabiranja i množenja. ne bi li se otkrila neka zakonitost i time proširio pojam iracionalnosti. Ovo ne važi i za deljenje. Skup realnih brojeva označavamo sa R . odnosno izvela njegova mera u vidu entropije. Celi brojevi. što znači da nemaju zajedničku meru i ne mogu se precizno odrediti. iracionalni broj je onaj realan broj koji nije racionalan. . Iracionalni brojevi mogu biti i koreni polinomskih jednačina sa racionalnim koeficijentima. dakle. sabiraju ili oduzimaju.. 2. n}∈ N .) imaju neograničen broj cifara i pri tome se ne dolazi do beskonačnog ponavljanja nekog podniza cifara (mada matematičari nikad ovo ne bi naveli kao definiciju). osnova prirodnog logaritma e i sl. kao koreni polinoma sa racionalnim koeficijentima i sl. U matematici. To su. npr. poznat kao 6147). 3 5 . 8. duži su međusobno nesamerljive. Racionalni broj može biti izražen kao odnos dva cela broja.. Termin realan stoji nasuprot čistim imaginarnim. skup celih brojeva je zatvoren i za oduzimanje. dok b nije jednako nuli. U smislu preciznijeg određenja. npr. itd. Realni brojevi su svi racionalni i iracionalani brojevi [131]. K = 3+ 2 i. jer količnik dva cela broja ne mora da bude ceo broj. Uobičajeno je da se označavaju slovom Q . naziva se kontinuumom. binarnoj. tako da se dolazi do sledećih osnovnih formulacija: Prirodni brojevi su celi nenegativni brojevi. gde imenilac nije jednak nuli. 1.3 Neke kategorije brojeva Važne definicije u teoriji brojeva odnose se na kategorije brojeva. Euler-ova konstanta tj. npr. –100. itd. ali i brojevi –1. pojednostavljeno govoreći. su svi ”okrugli” brojevi. 2. 101. = b imenilac Ovde su su a i b celi brojevi. kvantitativan odnos dve duži iracionalan. Primeri za to su brojevi: 4/5. –3. Ovaj skup je beskonačan i neprebrojiv. –101. Kompjuterskim metodama danas se traga za merom (ne)uređenosti cifara u beskrajnom nizu. pozitivne i negativne brojeve. tzv.. . dok su neki transcendentni. dakle. skoro svi realni brojevi su iracionalni. a broj elemenata. Međutim.. za razliku od prirodnih brojeva. rezultat je uvek racionalni broj. imaginarni deo Im(K ) = 2 . dele. Neki iracionalni brojevi su. kao što su 2 . 6/4..

tipa ax 2 + bx + c . pojedinačno. je dokazao da ni e odnosno e 2 ne mogu biti koreni kvadratne jednačine sa racionalnim koeficijentima. Za njega se često . Dobro poznati nealgbarski brojevi su π i e . 5 i sl. π π . Godine 1997. Takvi brojevi ne mogu biti izraženi kao koren bilo koje algebarske jednačine sa racionalnim koeficijentima. nadrealni brojevi popunjavaju prazninu među Cantor-ovim rednim brojevima. Nije jednostavan zadatak dokazati da je neki broj nealgebarski. Oni uključuju: beskonačnost i infinitezimale. god. Ovi brojevi su realni i/ili kompleksni. koja počinje Lambert-ovim dokazom da je π iracionalan broj. matematičar S. Godine 1929. uključujući brojeve kao što su kvaternioni (za operacije u 4 dimenzije). god. a već sledeće godine je to dokazano i za 2 2 ( eπ i 2 2 su Gelfondove konstante). Još jedna važna definicija vezana je za broj. matematičari nisu dokazali da li su zbirovi i proizvodi nealgebarskih brojeva. Dakle oni su većinom pozitivni ili negativni brojevi koji predstavljaju rešenja ovakvih polinoma. nealgebarski. takođe. shodno prethodnim definicijama. Kratak primer to ilustruje a := π + e 2 x − a ⋅x + b b := π ⋅ e ⎛ e ⎞ ⎛ 2. a 1844. Ovi brojevi predstavljaju super-niz realnih brojeva koje su definisali John Conway i Donald Knuth. takođe. Ostali nealgebarski brojevi su veoma retki u opštoj upotrebi. Brojevi poput njih mogu se prikazati kao kontinualni razlomci ili kao granične vrednosti zbira. Liouville je potvrdio egzistenciju transcendentnih brojeva. Primarno se koriste za modeliranje dinamike kretanja mehaničkih objekata u 3D prostoru. jer su i minorna istraživanja vršena na tom polju teorije brojeva” [127]. Tih godina Cantor je pretpostavio da su skoro svi realni brojevi nealgebarski. dok je Ferdinand von Lindemann 1882. dokazano je za eπ da je nealgebarski broj. tj. brojeve manje od bilo kog imaginarnog realnog broja i sl. Hiperrealni brojevi su ekstenzija realnih brojeva kojima se dodaju beskonačno veliki realni brojevi. Skoro svi nealgebarski brojevi su i iracionalni. da su algebarski veoma retki. Interesantno je da ovi brojevi.Enciklopedija matematičkih konstanti 3 __________________________________________________________________________________________________________ Algebarski broj je realan broj koji može predstavljati rešenje polinoma npr. Važeće je shvatanje da polinomi sa koeficijentima algebarskih brojeva moraju imati korene koji su. Pinkas i Rudolf Kalman pronašli su statistički metod zvani ”aproksimativna entropija” za procenu uređenosti cifara u nealgebarskim brojevima. To je bila karika u lancu dokaza. To je slučaj sa sledećim konstantama π + e ili π e . ili e e nealgebarski brojevi. algebarski. Nealgebarski brojevi su otkriveni tek sredinom 19. Zna se. primenivši ga. x → ⎜ Koreni ovog polinoma su x1 = e i x 2 = π . Do danas se ne zna da li su: π e . g.. ne mogu biti algebarski. odnosno proizvoda nizova celih brojeva. Kontinuum u matematici predstavlja kardinalnost skupa realnih brojeva (kao i mnogih drugih skupova). veka.718281828459045 ⎞ ⎟=⎜ ⎟ ⎝ π ⎠ ⎝ 3. Realni brojevi koji nisu algebarski zovu se. transcendentnim. da su e i eπ nealgebarski brojevi. Otkrio ih je Hamilton 1843. god. a to je njegov kontinuum. čiji koeficijenti su racionalni brojevi. i algebarskim brojevima kao što su 2 . Charles Hermit je dokazao da je e nealgebarski broj 1873. takođe. Generalno. Hiperkompleksni brojevi su višedimenzionalni produžeci kompleksnih brojeva. Pod ”beskonačnim brojevima” se podrazumevaju brojevi čija apsolutna vrednost je veća od bilo kog pozitivnog broja. oktonioni (8 dimenzija) i sedenioni (16 dimenzija). najpre. na broj π . istu osobinu dokazao za broj π . ”Vrlo malo se može reći o takvim brojevima. Kao što realni brojevi popunjavaju praznine između celih brojeva.141592653589793 ⎠ 0 solve .

Hipotezom kontinuuma se tvrdi da je C = ℵ1 = 2ℵ0 . Stoga. dokazivao da je isto tako realno pretpostaviti da je hipoteza kontinuuma pogrešna. matematičari bi istakli da je kardinalnost iracionalnih brojeva poznata kao kontinuum). a beskonačan broj iracionalnih i realnih brojeva kao ℵ1 . Ako je broj celih brojeva beskonačan (sa ℵ0 članova). ℵ2 . matematičari se orijentišu na beskonačan broj racionalnih i celih brojeva kao ℵ0 . treći. i iracionalne brojeve (kao što su mnoge konstante. koji se označava kao ℵ0 i računa kao broj celih brojeva (slovo ℵ je prvo u hebrejskom pismu). 1. i tako dalje. ili. Najmanji transfinititivni broj se naziva alef-nula.4 Hipoteza o kontinuumu brojeva U matematici.4 Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ vezuje tzv. 1. 2ℵ0 je označeno sa C i takođe predstavlja kardinalnost niza realnih brojeva ili kontinuum. hipoteza kontinuuma koju je precizirao Cantor. ili u najmanju ruku da uz iste ove aksiome hipoteza kontinuuma ne može biti dokazana [28]. Pretpostavljeno je da je veza između ℵ0 i C jednostavna i iznosi C = 2ℵ0 . Drugim rečima. i godinama je pokušavao u potpunosti da je dokaže. Pokazano je da su: kako hipoteza kontinuuma. postavljena teorija. i da su oba prebrojivi skupovi. npr. Znatno kasnije. veliki matematičar Kurt Gödel je pokazao da hipoteza kontinuuma ne može biti opovrgnuta standardnom Zermelo-Frenkel-ovom teorijom skupova. Pored osnovne. što predstavlja kardinalnost kontinuuma realnog broja (obično se koristi izraz kardinalnost kada se govori o broju beskonačnih brojeva. dokazivali su da je ova hipoteza dosledna pretpostavka u jednoj branši matematike. pokazuje se da je kardinalnost racionalnih brojeva jednaka kardinalnosti celih brojeva. π . poput Gödel-a. pitanje da li je C stvarno jednako ℵ1 smatra se nerešivim pomoću sadašnjih matematičkih teorija. je 1963. matematičari. Cantor-ovim dijagonalnim postupkom se tvrdi da celi i realni brojevi nemaju istu kardinalnost. Kad su u pitanju beskonačni skupovi. drugi matematičar. Matematičari. i predstavljaju neprotivrečne teorije. ovakve brojeve je znatno komplikovanije pokazati. Oba ova rezultata pretpostavljaju da same Zermelo-Frenkel aksiome ne sadrže kontradikciju. postoji više realnih brojeva koji uključuju racionalne (koji se mogu izražavati i u vidu razlomaka). Ona je relativno kompleksna oblast i preko nje treba sagledavati prelazne veze s ostalim vrstama brojeva. nezavisne. g. Na primer. Neki od ovih kardinalnih brojeva su prikazani na sl. čak i ako se usvoji aksioma izbora. . Cantor je verovao da je hipoteza kontinuuma tačna. i pokazao je da je skup celih brojeva strogo manji od skupa realnih brojeva [127]. koristi se za računanje kao prvi. označenim sa ℵ1 . 1. Međutim. Međutim. hipoteza kontinuuma je hipoteza o mogućim veličinama beskonačnih skupova brojeva. hipoteza kontinuuma je nezavisna od Zermelo-Frenkel teorije skupova sa aksiomom izbora. Georg Cantor je uveo koncept kardinalnosti. Međutim. i ova pretpostavka je u današnjoj matematici široko prihvaćena kao tačna. kako bi upoređivao veličine ovih skupova. Paul Koen. postavljena je i generalizovana hipoteza kontinuuma. četvrti do n -tog u nizu brojeva. koji se ne mogu izraziti u vidu razlomaka) nego što ima celih brojeva. Slično tome. simbolom ℵ1 vrednuje beskonačnost kao najmanju posle ℵ0 . takođe. da li postoji još viši nivo beskonačnosti? Da bi označili ovu promenu. drugi. 1940. razmišljaju o većim beskonačnostima. Drugim rečima. kao što su skupovi celih ili racionalnih brojeva. Na primer. Moguća ilustracija prethodno definisanih brojeva data je na sl. tako i njena negacija. Transfinitni broj je beskonačni osnovni ili redni broj (redni broj se smatra mesto u određenom nizu celih brojeva).

3. 3/5 ℵ0 Racionalni brojevi Algebarski brojevi ℵ0 ℵ0 Celi brojevi Prirodni brojevi 1. 3.. 2. . Korenovi 2 .Na dr e i ni eal err i Hip rojev b a ln ib r oj ev Konvejevi brojevi Iracionalni brojevi Nula 0 ℵ0 ℵ0 Kompleksni algebarski brojevi Hiperkompleksni brojevi Kvaternioni Bikvaternioni Oktonioni Sedenioni Hamiltonovi celi brojevi C = 2 ℵ0 Dominantna oblast matematickih konstanti Razlomci 1/3. 4 Celi negativni brojevi -1. -3. 5 . 1 Univerzum brojeva i sazvežđa matematičkih konstanti . -2. . e.... -4. C = 2ℵ0 Kompleksni nealgebarski brojevi π i Sl. K Nealgebarski brojevi π.

matematičari koji su bili pristalice bogatog i velikog univerzuma brojeva su bili protiv hipoteze kontinuuma. A . AM. Archimedes-ova konstanta ili Ludolph-ov broj G. Istorijski. Pored Heisenberg-ove teorije neodređenosti. A √3 ≈ 1. 1. I.teorija haosa.kombinatorika. (nazvan Frailling-ova aksioma simetrije).teorija informacija i AM . dok se opširnije definicije i algoritmi za njihovo izračunavanje daju u narednim poglavljima. T-1 Simbol Približna vrednost Ime Područje π ≈ 3. S obzirom na karakteristike i oblast primenljivosti ovih brojeva.. Godine 1900. broj novih matematičkih konstanti je u stalnom porastu. naglašava matematičar i publicista Pickover-i u knjizi Strast za matematikom . ? . David Hilbert je odredio 23 važna matematička problema koje je trebalo rešiti u nastupajućem 20. U nastavku se daje pregled nekih od ovih konstanti. and quest for reality) [127].732050807568877 Theodorus-ova konstanta.. T е ≈ 2. Inf . dok oni koji su se zalagali za uredan i kontrolisan univerzum. religion.Ekspozicije u Mathcad-u 6 __________________________________________________________________________________________________________ Hipoteza kontinuuma je u bliskoj vezi sa mnogim iskazima iz raznih matematičkih oblasti. Teorema kontinuuma je prva na spisku važnih otvorenih pitanja koji je Hilbert pročitao na ovom čuvenom matematičkom kongresu u Parizu [110]. NT φ ≈ 1. već i u oblasti kompjuterskih nauka. ekonomije i prirode. što je izazvalo u matematičkim krugovima puno kontraverzi. madness. A . posredstvom aksioma. A γ ≈ 0. Chris Frailling je 1986. a njihov broj verovatno premašuje nekoliko stotina. ne samo primenom u matematici. HT . veku.577215664901532 Euler-Mascheroni-jeva konstanta G. G uopšteno.algebarski broj. Tako ih Finch [56] svrstava u razne kategorije. Posledice njegove teorije nepotpunosti su ogromne. I. NT . predstavio argument protiv hipoteze kontinuuma. kvadratni koren iz 2 G.718281828459045 Euler-ova konstanta. Pokazao je da je negacija hipoteze kontinuuma ekvivalentna iskazu o verovatnoći koju je okarakterisao kao intuitivno tačnu.618033988749894 Zlatni odnos G. T .transcedentalni broj. osnova ln-logaritma G. (A passion for mathematics: numbers. bili za nju. Uz π i e kao najvažnijim konstanta u matematici. takođe.414213562373095 Pythagoras-ina konstanta. za mnoge značajne konjekture iz ovih oblasti je kasnije pokazano da su.nepoznata karakteristika.matematička analiza. kvadratni koren iz 3 G. nezavisne.141592653589793 Pi.teorija brojeva. AM. pošto se pojavljuju u nebrojenim matematičkim sadržajuma. T √2 ≈ 1.5 Pregled nekih matematičkih konstanti ”Neverovatna korist od matematičkih konstanti u egzaktnim i društvenim naukama je nešto što se graniči sa misterioznim i ne postoji razumno objašnjenje za to”. puzzles. Kao rezultat njene nezavisnosti. one su ozbiljno pokolebale nastojanja teoretičara da se procesi u prirodi do maksimuma determinišu (i kontrolišu). u tabeli (T-1) se koriste sledeće oznake: I iracionalan broj. Km .

2801694990 Bernstein-ova konstanta AM λ ≈ 0.660161815846869 Konstanta dvojnog prostog broja NT M1 ≈ 0. Mnoge konstante se stvaraju na osnovu prostih brojeva.8705883800 Brun-ova konstanta za proste kvadruplete NT Λ > – 2. T β ≈ 0.6627434193 Laplace-ova granica - Heterogena struktura matematičkih konstanti ne upućuje na moguću hipotezu o njihovoj međusobnoj zavisnosti.764223653589220 Landau-Ramanujan-ova konstanta NT.Enciklopedija matematičkih konstanti 7 __________________________________________________________________________________________________________ β* ≈ 0.451369234883381 Ramanujan-Soldner-ova konstanta NT EB ≈ 1.9021605823 Brun-ova konstanta za dvojne proste brojeve NT B4 ≈ 0. I Ω ? Chaitin-ova konstanta Inf.6243299885 Golomb-Dickman-ova konstanta Km. .70258 Embree-Trefethen-ova konstanta NT δ ≈ 4.502907875095892 Feigenbaum-ova konstanta HT C2 ≈ 0.3036630029 Gauss-Kuzmin-Wirsing-ova konstanta Km D ≈ 0. I K ≈ 1.7 · 10-9 Bruijn-Newman-ova konstanta NT K ≈ 0.13198824 Viswanath-ova konstanta NT BL ≈ 1.08366 Legendre-ova konstanta NT μ ≈ 1. Ono što je interesantno je da se Khinchin-ovom teoremom mogu povezati osobine nekih konstanti.6294650204 Cahen-ova konstanta - λ0 ≈ 0.915965594177219 Catalan-ova konstanta Km K ≈ 0.606695152415291 Erdos-Borwein-ova konstanta NT.3532363719 Hafner-Sarnak-McCurley-ova konstanta NT λμ ≈ 0. I najpoznatija Euler-ova relacija e iπ + 1 = 0 predstavlja svojevrsni generator nekih konstanti. ili u obliku nizova ili proizvoda prirodnih brojeva.261497212847642 Meissl-Mertens-ova konstanta NT B2 ≈ 1. NT τ ≈ 0.669201609102990 Feigenbaum-ova konstanta HT α ≈ 2.

Izračunavanje putem algoritama u formalnoj notaciji jedan je od glavnih zadataka kompjuterskog programiranja. Preciznija definicija govori da je algoritam propisan skup dobro definisanih pravila ili instrukcija za rešavanje nekog problema. a koji se ne mogu iskazati najobičnijom formulom. Smatra se da reč vodi poreklo od imena persijskog matematičara iz 9. koji je u to vreme napisao veoma značajnu i uticajnu raspravu o algebarskim metodama. Posebna preimućstva Mathcad procesiranja su njegove sintakse i programiranje koje je visoko sofisticirano i omogućuje korisniku da prati tok evaluacije rezultata. U praksi se istraživači obično moraju zadovoljiti postignutom valjanošću algoritma. opterećena još nerešenim problemom je teorija prostih brojeva. . Taj proces podrazumeva testiranje algoritma. Nije. Schrage-ov algoritam. Markov algoritam. PSLQ algoritam. HJLS algoritam. Zeilbergerov algoritam i dr. teško je dokazati da li je algoritam suštinski i formalno korektan. da će algoritam izvršiti traženo izračunavanje. Mnogi koraci koji važe za programe. 3. 11. Kruskal-ov algoritam. realizaciju izračunavanja u konačnom broju koraka. veka Mohamed-a ibn Muse Alvarizmija (al-Khwārizmī). Za to je. algoritam faktorizacije kontinualnog razlomka. njihov početni redosled je: 2. ili nekoliko njih. tu i tamo''. tada se u algoritam može imati poverenja. Tako su neki od njih poznati kao: 196-algoritam.. kako bi se putem njega dali uređeni skupovi postupaka za nalaženje. svakako.itd. Izuzimajući nulu. Ovo se realizuje tabelarnim izračunavanjima i grafičkom vizuelizacijom. među prirodnim brojevima.. Quotient-Difference algoritam. Opisani su ''kao korov koji raste slučajno. ili verifikuje. Ispitivanje da li za rešavanje određenih problema postoji racionalan algoritam. Levine-O'Sullivan Greedy-jev algoritam. Buchberger-ov algoritam. Euclid-ov algoritam. 1. Ferguson-Forcade algoritam. algoritam faktorizacije prim-brojeva. Međutim. PSOS algoritam. Archimedes-ov algoritam. Dijkstra-ov algoritam. Niz ovih brojeva ne formira prepoznatljivu šemu. Criss-Cross metod. Floyd-ov algoritam.7 Paradigma prostih brojeva Još jedna oblast teorije brojeva. čini osnovu teorije algoritama. i kao takvi. Risch algoritam. To su dobro poznati brojevi koji su deljivi sami sa sobom i sa jedinicom. Ako je skup testova dovoljno dobro izabran.8 Ekspozicije u Mathcad-u __________________________________________________________________________________________________________ 1. da bi korisnik postigao osnovni cilj-efikasno nalaženje matematičke konstante. Greedy-jev algoritam. važe i za algoritme. 17. Efektivan algoritam jeste onaj koji je efektivno izračunljiv. Miller-ov algoritam. Neville-ov algoritam. prosti brojevi slede neki svoj unutrašnji zakon. Simplex metod. Spigot-ov algoritam. i obrnuto [144]. U matematici se svakodnevno definišu novi algoritmi. naročito intenzivnim razvojem kompjuterskih programa. pre svega određenih matematičkih konstanti. Shanks-ov algoritam. 23. 7. Kada se proučavaju prirodni . Reč “algoritam” je preinačeno ime ovog mislioca. npr. Genetički algoritam. Totala funkcija. zanemarljiv ni način verifikacije dobijenih numeričkih rešenja. Brelaz-ov heuristički algoritam. primitivna rekurzivna funkcija. 13. Computation algoritam. u određenim momentima mora se definisati potprogram.6 Matematički algoritmi Algoritam je specifičan niz uputstava za izvođenje nekog postupka kod rešavanja određenog problema. Obično se zahteva da se takav uređeni skup postupaka završi u racionalnom vremenskom i prostornom domenu. Izuzev za najjednostavnije algoritme. Gosper-ov algoritam. Primeri su programi za generisanje prostih brojeva. 5. dovoljna samo već poznata formula. Drugi ciljevi algoritama i programa su postizanje efekata koji korisniku omogućuje razumevanje konstanti. 29. LLL algoritam. Bulirsch-Stoer-ov algoritam. Newton-ov algoritam. U ovoj knjizi reč algoritam se slobodnije koristi. algoritam Turing-ove mašine. Bumping algoritam. 19. često. na osnovu čijih kriterijuma se potvrđuje. kako bi smo se uverili da zadovoljava postavljene kriterijume.

).). načinu na koji učestalost ovih brojeva. U istoriji matematike zabeleženi su značajni trenuci nastanka teorema o raspodeli prostih brojeva. i iste godine Vallée Poussin.). Hadamard (1896. ln n 2 Π (n) ~ Li (n) = ∫ Ovaj broj je približan vrednosti logaritamskog integrala Li (n) od krajnjeg prirodnog broja n u posmatranom skupu. Mada dokaz još uvek nije nađen. Gauss je 1792. Ramanujan (1914. Tačnije rešenje podrazumeva asimptotski razvoj ove specijalne funkcije u vidu reda ∞ nk! n n 2n 6n ≈ + + + +K 2 3 k +1 ln n (ln n) (ln n) (ln n) 4 k = 0 (ln n ) Li (n) = ∑ Veliki doprinos teoremi o distribuciji prostih brojeva dali su: Čebišev (1850. 1992. javljaju se novi prilozi teoriji prostih brojeva od strane eminentnih matematičara: . u sledećoj proporciji Π ( n) ~ n ln n što je istovetno Legendre-ovoj furmuli za B = 1 . Tako se pored pionirskih radova Euler-a. Međutim. g. Riemann (1858. g.).).Enciklopedija matematičkih konstanti 9 __________________________________________________________________________________________________________ brojevi moguće je pronaći oblasti bogate prostim brojevima. Pre dve hiljade godina Euclid je pretpostavio da postoji beskonačno mnogo prostih brojeva. za koju je on smatrao da je tačna. među ostalim brojevima opada. ''Matematičari su do danas bezuspešno pokušavali da otkriju neku zakonitost u nivou prostih brojeva. Vekovima su matematičari bezuspešno pokušavali da objasne šemu koja leži u osnovi egzistencije prostih brojeva. zasnovanoj na Riemann-ovoj zeta funkciji.) pojavljuje se funkcija zeta ( ζ ) koja će ”imati najveći uticaj i značaj u sledećem veku u istraživanjima o raspodeli prostih brojeva” [144]. Mnoge matematičke konstante. Pre njega. nezavisno. Gauss-ov rezultat je publikovan tek 1863. dok su to 1932-33. nastale su na bazi prostih brojeva. veka. pa imamo razloga da verujemo da je to misterija u koju ljudski um nikada neće proniknuti'' tvrdio je Euler (iz knjige Georga Simons-a. krajem 19. g. g.08366 Legendre-ova konstanta. kao petnaestogodišnjak došao do približne formule o raspodeli prostih brojeva. U teoriji brojeva Goldbach-ova hipoteza kaže se da je svaki paran broj zbir dva prosta broja. tj. kada je nastala formula koja prezentuje stav da broj prostih brojeva Π (n) u odnosu na broj prirodnih n stoji u sledećoj približnoj proporciji Π ( n) ~ n ln n − B Gde je B = 1. a kasnije je dokazano da je u stvari jednaka jedinici. Sredinom 20. veka daljem razvoje teorije doprineli su: Koch (1901. jednim od prvih većih pomaka smatraju Legendre-ovi radovi iz 1808.). U Euler-ovoj knjizi Uvod u analizu beskonačnog (”Introduction in abalysis infinitorum” iz 1748. Početkom 20. Računarski dragulji. ova pretpostavka se potvrđena na nekoliko stotina miliona parnih brojeva. ali su tek u poslednja dva veka matematičari pokušavali da dokažu da postoji i beskonačan broj prostih brojeva blizanaca (videti o Brun-ovoj konstanti). Littlewood (1914. Gauss je prvi pretpostavio da je n 1 dn . učinili Landau i Bochner.). veka. ali su zato neke oblasti potpuno razuđene.

341.0725 - 1012 37.) i Nagell-a (1951. 1985.103 -0. (korigovao) 1011 4. . U sledećoj tabeli dat je pregled veličine skupova prirodnih i pripadajućih podskupova prostih brojeva.).0781 - 1013 346.889 -0. Havil-a 2003. matematičar Skewes pokazao je da bi Gauss-ova pretpostavka bila neostvariva (tj.970 -0.669 1.956.912. 1959. Godine 1955.0994 Meissel. 1985.623...750 802 314.). Knuth-a 1998.654.925 3.579 336 -0.536.054.118.262 -0. Ingham-a 1990.557.). ovim se obistinila Euler-ova konjektura o precenjenoj raspodeli prostih brojeva. do slučaja neposrednog dostizanja broja sa enormnim rasponom prirodnih brojeva čiji je red veličine 1034 1010 1000000000000000000000000000000000 = 1010 G.. prosti brojevi se proučavaju na poseban način. sa pocenjenim brojem) kada se kriva pretpostavljene raspodele nalazi ispod krive stvarne raspodele. Rezultati novijeg datuma su dati u radovima Walfisz-a 1963. Hardy-a 1999. Selberg-a (1950. 1015 29.534 1.233 7. i dr.157.844.214. 1985. 1994.631 -0.498 129 -0. 847. 1886.0594 Lehmer.204.570.0581 Deléglise Rivat..839 108.1809 - 108 5.052. Wagona 1991. U doba informacionih tehnologija i novih algoritama.1339 Meissel 1871. Riesel-a 1994. Derbyshire-a 2004.941.618 -0. (korigovao) 1014 3.511 3.0678 Lagarias Miller Odlyzko. 1972.455 753 -0.033. Rubinstein i Sarnak 1994.209 - 107 664. (korigovao) 1010 455.065.238. Dakle. Hardy i Wright-a (1979.0723 Bohmann.761.0726 LMO. Hardy je [127] nazvao ovaj broj Skewes-ovim brojem sa karakteristikom ''najvećeg broja koji je ikada imao određeni smisao u matematici''.Ekspozicije u Mathcad-u 10 __________________________________________________________________________________________________________ Erdős-a (1949.018 38.607.588 -0.587 -0. 1017 2. 109 50. Zanimljivo je da su neka od imena ovih matematičara i kompjuterskih stručnjaka vezana i za začetnika pojedinih matematičkih konstanti.700 -0.813 11. H. Landau 1974.0735 LMO. 1016 279. Ball-a i Coxeter-a 1987.052.422. sa analitičkom obradom ovih veličina i autorstvom T-2 x Π(x) Li(x) –Π(x) θ(x) Komentar 106 78.

246.286.717 -0.382.057.731. 4. 2000. dec.928 597. 1994.270.056.774 -0.906. dec.744.1021 41.932.127. feb.819.248. feb. 2000.959.1022 783. 1021 21. interni repdigitni.877. To je direktno uticalo na istraživanja i razvoj matematičkih konstanti.159. 1020 2.0823 X. 2. nov.602.847.1020 4. 2000. 2001.5. 4.271 472.607 99.454.076.220.554 -0.840 222.101.207 -0.070. prosti faktorijeli plus jedan prosti broj i sl. Demichel. kao u sledećem rezultatu.192. 10 6 .714 -0. 10 7 ili 2 ⋅ 10 7 prirodnih brojeva. ln(t ) 2 Li (n) = ∫ dok je Cramer-ove funkcije θ ( n) = Π (n) − Li (n) 2n ln ln(n) ln(n) Enigmatična paradigma prostih brojeva zadržana se do današnjih dana. Poslednja dva veka ''obični'' prosti brojevi su se delili na sledeće: tetradični.384 -0. mart.949.276.993.703.0479 pi(x) project.472.0816 pi(x) project.355. multifaktorijalni.007 1. 1022 201.267.805.05177 Deléglise Rivat.290 1.303. Ovim se još mogu dodati: strohogramatički.114. dec.0760 Deléglise.840. odnosno odgovarajućim fajlovima.658. Takođe.374.1022 299. 2. 2000. dao je Cramer.391.858 5.287.0655 pi(x) projekt. Prema njegovoj metodi aproksimacije ovih brojeva na osnovu logaritamskog integrala sledi n da je 1 dt .362.644.. (trenutni svetski rekord) Relacije zastupljene u prethodnoj tabeli između ukupnog broja prostih brojeva Π (n) i skupa prirodnih brojeva n .046 -0.103.739. U Mathcad programu generisanje prostih brojeva je vršeno najčešće za granice < 10 6 .270 2.848.053.564. 2000.643 -0.857.0546 Deléglise. nov.0491 pi(x) project.1021 82. te se rezultati odnose na ove skupove brojeva i dati su u pojedinim poglavljima posvećenim matematičkim konstantama. 2.200. 2001.293 1.1022 397. kao i njihovih razlika. 1. eliptični i Bakster-Hikerson-ovi prosti brojevi. Suštinski. 1996.732.667. Gourdon. postoje Kulenovi.394.486.918.0592 P. razvija se sasvim nova podoblast matematike koja se tiče samo atributa raznih vrsta prostih brojeva.018.467. subskriptni. 1996.885.751. polindromski i antipolindromski prosti brojevi.954.253 -0.312 -0.689.736 2.740.860 21.315. 2001. X. 1019 234.289. Za dobijanje Cramer-ovih vrednosti neophodno je kompjuterski generisati proste brojeve.0471 X. Gourdon. pandigitni.344.Enciklopedija matematičkih konstanti 11 __________________________________________________________________________________________________________ 1018 24.699.648. .358.964.124. Gourdon.560.0493 pi(x) project.619 -0.269.

n i−1 if a ←1 a ←0 n q ←i r ← p ( ceil ( n) ) j← j+1 a ← A ( a . n . n) := j←1 p ( n) := n for i ∈ 2 . n ..359885 2 Razlika distribucije je ΔΠ ( n) := Li ( n) − last ( P) ΔΠ ( n) = 339. 12 → 664917.Ekspozicije u Mathcad-u 12 __________________________________________________________________________________________________________ A ( a . 10. r) := for i ∈ 2 . length ( r) for j ∈ 2 . a ri− 1⋅ j r Q ( a .. r) j a 2 if n > 2 0 i ⎛0⎞ ⎜ ⎟ if n ⎝2⎠ 1 q ← Q ( a . sa prvim ili sa poslednjim vrednostima Sl.000.195 .000] iznosi last ( P) = 664579 Poslednji prost broj i njegova pozicija u ovom intervalu je max( P) = 9999991 ili P last ( P) = 9999991 Vrednost logaritamskog integrala za n = 10 7 iznosi ⌠ Li ( x) := ⎮ ⎮ ⌡ x 1 ln ( t) dt Li ( n) float . 2 Vektor prostih brojeva sa prvim (gore) i poslednjim vrednostima redosledu (ispod) Ukupan broj prostih brojeva u intervalu N [0.. n) q Primer: Za izabrani broj prirodnih brojeva 7 n := 1 ⋅ 10 P := p ( n) vektor prostih brojeva sa sopstvenom vrednošću i redosledom u stoku prirodnih brojeva bi se dao kao niz.

takođe.Enciklopedija matematičkih konstanti 13 __________________________________________________________________________________________________________ Kvantifikator relativnih razlika po Cramer-ovoj metodi iznosi last ( P) − Li ( n) θ ( n) := θ ( n) = −0.000 prirodnih brojeva. Za nepripadnost izabranih brojeva a i b skupu prostih brojeva. Tako.. sintaksa je ∉ ( x . P) := ⎛ ⎜ ⎝ ∑ ⎯⎯ → x P ⎞⎟ > 0 ⎠ tada se pojedinačni brojevi testiraju: da li pripadaju (1) ili ne pripadaju (0) generisanom skupu od 1229 prostih brojeva od prvih 10. Tako. npr. Za dva testirana broja a := 9967 i b := 9968 sledi da je a∈ P=1 i b∈ P=0 Problem se može postaviti i inverzno na sledeći način. S) := 1 − ∈ ( x . S) := sort ( Π ( P) ) sort ( Π ( S) ) Ω ( S) := length ( Π ( S) ) . ako je dat programski blok u Mathcad-u kojim se rešava [112] unija. • Pripadnost skupu prostih brojeva Pripadnost ili nepripadnost pojedinačnog broja skupu prostih brojeva može se programski ispitati. S) a∉ P=0 b∉ P=1 Slično pojedinačnom testiranju. S2) := Π ( stack ( P . ako je programski definisana relacija propadnosti ∈ ( x .1826 ln ( ln ( n) ) 2⋅n⋅ ln ( n) Ostale vrednosti su vrlo slične tabelarnim. i u tom smislu se mogu uzeti kao verodostojne. S2) := S0 ← v0 Sa ← Π ( P) k←1 Sb ← Π ( S2) for i ∈ 1 . last ( v) k←0 for i ∈ 0 . programski ispitati. Ω ( Sa) − 1 if v ∉ S i if Sa ∈ Sb S ←v k i i I ← Sa k←k+1 k i k←k+1 S I ∪ ( P . odnosno podskup skupa u vidu Π ( v) := ∩ ( P .. S2) ) Ξ ( P . npr. pripadnost ili nepripadnost izabranog skupa brojeva u nekom skupu prostih brojeva (ovde je uzet domen prvih 104 prirodnih brojeva) može se.

P) može se umesto jednog ispitati pripadnost (1) ili nepripadnost (0) više brojeva (vektora) generisanom skupu prostih brojeva. Na primer. testirati pripadnost Fermat-ovih ili Mersenne-ovih brojeva skupu prostih brojeva. . za tri naredna skupa uočava se njihova konzistentnost sa prostim brojevima ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎜2⎟ ⎜1⎟ ⎜ ⎟ ⎝5⎠ ⊆ P= 0 ⎛ 0.Ekspozicije u Mathcad-u 14 __________________________________________________________________________________________________________ i ako je umesto jednog broja dat skup S od četiri broja ⎛ 7 ⎞ ⎜ ⎟ 9 ⎟ S := ⎜ ⎜ 11 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 3 ⎠ presekom ovog skupa sa generisanim skupom prostih brojeva P dobija se novi skup u vidu vektora rešenja P∩ ⎛ 3 ⎞ S=⎜ 7 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 11 ⎠ dok se unijom povećava novoformirani skup za jedan član (a to je 9). na osnovu sledećeg programskog modula: ⊆ ( P . tako da imamo sledeće rešenje: Sl.5 ⎞ ⎜ ⎟ ⎜ 24 ⎟ ⎜ 11 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 31 ⎠ ⊆ P= 0 ⎛ 971 ⎞ ⎜ 113 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 9887 ⎠ ⊆ P= 1 Napomena: Na ovaj način može se npr. S) := Ξ ( P ∩ S . 3 Uporedni prikaz vektora sa pridruženim članom (unijom) i izvornim vektorom prostih brojeva (desno) Presekom dva skupa: testiranog S i originalnog sa prostim brojevima P .

Velika većina Euler-ovih radova ne sadrži samo otkrića.004077356 x tada je recipročna vrednost zeta funkcije jednaka 1 Zeta ( x) − ∏ ⎡⎢⎢1 − k ⎣ ⎤= ⎥ x P ( k) ⎥⎦ 1 0 ⎤= ⎥ ⎥ ⎦ −x 0 . njena vrednost od poznatog argumenta N Zeta ( x) := ∑ 1 n=1 n Zeta ( x) = 1. zatim Δx . Nakon njegove smrti 1783. Njegova notacija. U analizi je proučavao beskonačne nizove (redove) i diferencijalne jednačine. on je učitelj svih nas”. eliptične integrale i stvorio račun varijacije. Veliki Laplace je sjojevremeno savetovao “Čitajte Euler-ove knjige. gotovo sve na latinskom jeziku. Ovom formulom daje se sledeće rešenje (uz aproksimaciju da je ∞ ~ N = 100 ) . a to je pitanje distribucije prostih brojeva. g. astronomija i teologija. koriste se i danas u neizmenjenom obliku. da bi se tek 1910. Njegove formule izražavaju svet misli. koja korespondira između beskonačnog niza prirodnih brojeva i proizvoda prostih brojeva. beta. ali ono što je često isticao ostalo je još uvek nerešeno. radovi su mu objavljivani narednih dve stotine godina. A tu su još i: inženjerstvo. Svetu je podario mnoge nove funkcije. Σ i druga. poezije i religijskog duha. U tom smislu ovde će se pokazati neke Euler-ove relacije vezane za ove brojeve. istine. Takođe je i Gauss poručivao “Studiranje Euler-ovih radova postaće najbolja škola za najrazličitija područja matematike. konstrukciju i upravljanje brodovima i nebesku mehaniku. kao što su: gama. koja obuhvataju više od 75 tomova knjiga [147]. N N := 1000 ∑ x := 8 1 n=1 n x − ∏ ⎡⎢⎢1 − k ⎣ 1 (Pk) Gde je npr. g. već i neobično i novo metodološko bogatstvo [155]. krenulo sa publikovanjem sabranih dela.1 Euler-ova matematika uler je objavio preko 8000 raznih referenci. Ova Eulerova formula izazvala je veliku pažnju teoretičara brojeva.0 MATEMATIČKE KONSTANTE 2. Euler je u svom životnom opusu rešio mnoge matematičke probleme. jer na čudesan način vezuje zbir prirodnih i proizvod prostih brojeva. Skoro da nema oblasti ondašnje matematike u kojoj ovaj matematičar nije dao doprinos. za: π i e . U mehanici je proučavao kretanje čvrstih tela u tri dimenzije. fizika.Enciklopedija matematičkih konstanti 15 __________________________________________________________________________________________________________ 2. E • Euler-ovi identiteti Jedna od najpoznatija relacija u matematici odnosi se na zeta funkciju ( ∞ ~ N ). i ne može ga ništa zameniti”. [144].

Ovih pet aksioma potpuno karakteriše skup N celih prirodnih brojeva [144]. kao osnovu rada današnjih računarskih sistema. takođe. kao što su npr. 1. kada je k ≥ 2 (kao inspiracija na Euler-ovu relaciju). a koja pripada Euler-u (mada se u istoriji matematike smatra da je ova formula bila poznata i Joannes-u Bernoulli-ju) i daje se kao e Za t := π i ⋅t cos ( t) + i sin ( t) se svodi na e iπ +1=0 Razne varijante ove jednačine mogu se dobiti iz osnovne. √-1 Ove dobro poznate konstante. ( − 1) −i − exp( π) = 0 . Mnogi od istraživanih nizova rezultiraju graničnim vrednostima čija su rešenja već dugo poznata ili su skoro nađena.2 Matematičke konstante: 0. • svaki skup celih brojeva koji sadrže 1 i sledeći svakog od svojih elemenata.Ekspozicije u Mathcad-u 16 __________________________________________________________________________________________________________ Ovde je x ∈ N . 1229 2 − ∏ k Pk−1 ⎤ ⎡ ⎢ ⎥ 2 ⎢ ( −1) ⎥ ⎢1 + ⎥ P k ⎣ ⎦ −1 =0 2. odnose se na brojeve: nula. Poznato je da su prve dve vezane za binarnu logiku. oni su jednaki. bez kojih bi došla u pitanje egzistencija cele matematike. te pripadaju novim matematičkim konstantama. jedan i imaginarnu jedinici. Tako je Dirac-ova matrica isključivo sastavljena od brojeva 0 i 1. Ovi brojevi su zastupljeni i u teorijskim problemima moderne fizike.. elektrodinamici i sl. Prethodna zakonitost je inicirala na stotine drugih formula koje. No vek i po ranije stvorena je posebna formula. koja je izazvala veliku pažnu istraživača. poznate su i sledeće Euler-ove formule vezane za proizvod prostih brojeva π 2 − ∏ k −1 ⎛ ⎛ π ⋅ Pk ⎞ ⎞ 1 ⎜1 + ⎟⎟ = ⋅ sin ⎜ ⎜ P 2 ⎠⎟ ⎝ k ⎝ ⎠ 0 ili po Blatner-u (1997. kao npr. Među predloženim definicijama stoje aksiomi koje je ovaj matematičar postavio još 1899. kome on prethodi. a da je imaginarna konstanta osnova mnogih složenih matematičkih izračunavanja u mehanici fluida. • ako dva broja imaju isti sledeći. a to su • 1 je ceo broj. vezuju ova dva skupa brojeva. Neke od njih povezuju više konstanti. Mertens-ove konstante i sl. • 1 nema prethodnog. Pored ovih. Podsetimo se da je broj jedan zastupljen u Pean-ovoj aksiomatici sa vrlo stogim konceptima. • svaki ceo broj ima sledeći definisani. sadrži sve cele brojeve. sledi da je π k := 2 ..).

5 Slično prethodnim. gde je n ∈ N .7071068 + 0.7071068i Kompleksna vrednost Lambert-ove funkcije u aproksimativnoj formi.Enciklopedija matematičkih konstanti 17 __________________________________________________________________________________________________________ ili kao opštije rešenje. x → simplify cos ( n ⋅ π ) + i sin ( n ⋅ π ) simplify → e 2 ⎡ 2 ⎤ ⎢ ⋅ ( 1 + i)⎥ → i ⎣2 ⎦ 4⋅n i simplify → ( −1) π ln ⎡⎣( −1) − 2i⎤ ⎦ π ⋅n⋅i 2⋅n Većina identiteta je generisana trigonometrijskim funkcijama.. karakteristični su i sledeći identiteti π 1 i i − e π ln ( −e) − 1 simplify → π ⋅ i =0 (i− 2⋅ni)i simplify ( → e )i π ⋅n e − 4⋅i x i solve . od prvoj drugog i četvrtog stepena sa eksponentom imaginarne konstante.38717 + 0.03053i ⎠ ⎠ ⎠ ⎠ . je sledeća ⎛ −1 ⋅ π ⎞ ⎟ ⎝ 2 ⎠ i i i i i i i simplify → exp⎛⎜ i i simplify → exp ⎜ 1 ⎝2 ⋅ i ⋅ exp ⎛⎜ −1 ⎝ 2 ⋅ π ⎞⎟ ⋅ π ⎞⎟ ⎠ ⎠ i simplify → exp⎛⎜ 1 ⎝2 ⋅ i ⋅ exp ⎛⎜ 1 ⎝2 ⋅ i ⋅ exp⎛⎜ 1 ⎝2 ⋅ i ⋅ exp ⎛⎜ −1 ⎝ 2 ⋅ π ⎞⎟ ⋅ π ⎞⎟ ⋅ π ⎞⎟ ⋅ π ⎞⎟ = 0.14159265358979 Sledeći izraz je posebno zanimljiv i dat je kao kompleksni broj i rectangular → 2 2 + 1 2 ⋅ 2 ⋅ i = 0. cos ( i) − e+e 2 −1 =0 sin ( i) − ili sa logaritamskom funkcijom e−e 2 −1 ⋅i = 0 −2i ⋅ ln ( i) → π ( i) ⎛ 1 + i ⎞ simplify → 1 ⋅i ⋅π ⎟ 2 ⎝ 1−i⎠ ln ⎜ 1 + ln −e ⋅ i = 3. Tako su npr. ⎛⎜ i ⎞⎟ ⎜i⎟ ⎞ ⎛π i⋅⎜ −2⋅n⋅π ⎟ ⎜ ⎟ 2 ⎠ simplify → ⎜ i ⎟ e⎝ ⎜i⎟ ⎜i⎟ ⎜i⎟ ⎝ ⎠ n := 0 .

html Sondow. 8 → 0.Ekspozicije u Mathcad-u 18 __________________________________________________________________________________________________________ ili aproksimativno kao ⎛ 1 ⎞⋅i ⎜ ⎟ 2 ( − 1) ⎝ ⎠ 2 ( − 1) i i i 2 ( − 1) i 2 simplify → ( −1) i = 0. "e.wolfram. http://mathworld.wolfram.com/LambertW-Function.36059247i ⎝ 2 ⎠ Weisstein. kao −LambertW ( −ln ( i) ) ln ( i) float .36253707 U slučaju da je broj stepeni beskonačan formira se granična vrednost Lambert-ove funkcije.38717 + 0.43828294 + 0.03053i Kada se postavi veća preciznost." From MathWorld--A Wolfram Web Resource. ." From MathWorld--A Wolfram Web Resource. U Mathcad-u se rešenje dobija na osnovu inkorporirane Lambert-ove funkcije. Eric W. http://mathworld. sledi znatno tačnija vrednost funkcije i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i float . 8 → 0. sa npr. "Lambert W-Function.com/e.43794945 + 0. 50-tim stepenom. 8 → 0.html.36059247i ili u drugoj varijanti 2i π ⋅ LambertW ⎛⎜ −π i ⎞ ⎟ float . Jonathan and Weisstein.43828294 + 0. kao kompleksni broj. Eric W.

Enciklopedija atematičkih konstanti D. Davidović 484-3 464 Enciklopedija matematičkih konstanti Duško Letić Nenad Cakić Branko Davidović Ukoliko ste povezani na internet. kliknite link http://bit. . Cakić B. Letić N.ly/qKk09o i naručite knjigu.