Univerzitet privredna akademija

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe
Novi Sad

Предмет: УПРАВНО ПРАВО - Општи део
СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: ОБНОВА УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Student: Bosko Milivojevic

2
Novi Sad, januar 2012.

САДРЖАЈ:

страна
1. Садржај……………………………………………………………………..2
2. Извори………………………………………………………………………3
3. Увод…………………………………………………………………………4
4. Разлози за обнову ( понављање ) управног поступка...........................5
5. Покретање понављања поступка и рокови за понављање.................7
6. Решавање о понављању поступка...........................................................11
7. Понављање управног поступка против решења које је било
предмет управног спора.............................................................................18
8. Право државног, тј. јавног тужиоца да захтева понављање
поступка........................................................................................................19

« Закон о општем управном поступку « «Сл. Др Славољуб Б. Примарни извори који су коришћени : 1. 31/2001 Секундарни извори који су коришћени : 1. Марковић 2. Поповић. 33/07. проф. « Правни лексикон – друго издање « . « Положај и улога странке у управном поступку « Проф. Др Бранислав М.3 ИЗВОРИ У писању овог семинарског рада користиo сам се примарним и секундарним изворима. «Управно право – општи део « Проф. Др Бранислав Марковић и проф. Лист СРЈ « бр. Др Милан Петровић – 3.

које су окончане коначним или правоснажним решењем. Обнова ( понављање ) управног поступка омогућава да се понови управни поступак који је у некој управној ствари већ довршен решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку и да се ранији поступак. Важно је напоменути да се обнова ( понављање ) управног поступка може вршити само ако је поступак довршен решењем коначиним у управном поступку. Миливоје Ковачевић. . др Живомир Ћирић. др Ладо Вавпетић УВОД Обнова. или понављање. било у целости било делимично. др Мирко Перовић. управног поступка је ванредно правно средство које се употребљава у управном поступку. др Радомир Лукић. др Александар Голдштајн. др Александар Христов. поново расправља и решава ради отклањања евентуалних незаконитости и неправилности. Под ванредним правним средствима подразумевају се правна средства која омогућавају да се о управним стварима. замени новим управним поступком. Никола Срзентић.др 4 Милан Бартош. др Борислав Благојевић.

ако је поступак обустављен на основу одустанка од захтева. 2. У ЗУП у члану 239. 3. 2. . Ако се решење заснива на пресуди донетој у кривичном поступку и у поступку по привредном преступу. а та пресуда је правоснажно укинута. односно докази били изнети или употребљени у ранијем поступку. су такстативно наведени случајеви због којих ће се поновити поступак који је окончан решењем против којег нема редовног правног средства у поступку. Управни поступак ће се обновити: 1. ако је поступак довршен поравнањем странака. Довољно је да постоји само један од наведених разлога. 3. Понављање поступка не може се вршити у следећим случајевима: 1. Ако се сазна за нове чињенице или се нађе или стекне могућност да се употребе нови докази који би сами или у вези са већ изведеним и употребљеним доказима. могли довести до друкчијег решења да су те чињенице. ако се ради о понављању само једног дела поступка који је окончан закључком. Ако је решење донето на подлози лажне изјеве или лажног исказа сведока и вештака или ако је дошло као последица кривичног дела кажњивог по кривичном закону.5 Разлози за обнову ( понављање ) управног поступка Понављање поступка може се вршити само ако је поступак довршен решењем коначним у управном поступку.

у првостепеном поступку учествовало у вођењу поступка или у доношењу решења. Ако лицу које је требало да учествује у својству странке није била дата могућност да суделује у поступку. Ако лицу које је учествовало у поступку није била дата могућност да се под условима из члана 16. усвојеника или храниоца. заступником или пуномоћником странке сродник по крви у правој линији а у побочној линији до 4 степена закључно. сведок. вештак.6 4.» * чл. усвојиоца. • • • • (У члану 32. Значи није било поштовано начело саслулшања друге странке код двостраначке управне ствари. 9. 5. а надлежни орган је то питање доцније решио у битним тачкама другачије. ЗУП-а служи језиком и писмом. обезбедиће . Ако је решење донело службено лице надлежног органа које није било овлашћено за доношење. ) 7. који су југословенски држављани. 11. у службеној употреби и језик одређене националне мањине поступак се води и на језику и уз употребу писма те националне мањине. Ако се решење органа који је водио поступак заснива на неком претходном питању. 6. заступником или пуномоћником странке у односу стараоца. Ако је решење повољно за странку донето на основу неистинитих навода странке којима је орган који је водио поступак био доведен у заблуду. и ако за решење није гласала прописана већина. 10.16. чак и онда када је брак престао са странком. • • * чл. саовлашћеник.16. ЗУП-а каже се да службено лице које решава у управним стварима или обавља поједине радње у поступку изузеће се ако је: у предмету у коме се води поступак странка. односно саобавезник. а по закону требало је да је заступа. у складу са законом. Ако је у доношењу решења учествовало службено лице које је по закону морало бити изузето. Колегијални орган који је донео решење није решавао у саставу предвиђеном прописом. На подручјима на којим је. а латинично писмо – у складу са законом. брачни друг или сродник по тазбини до другог степена закључно. 8. Ако странку није заступао законски заступник. тачка 2 « Ако се поступак не води на језику странака односно других учесника у поступку. пуномоћник или законски заступник странке са странком. тачка 1 »Орган води поступак на српском језику екавског или јекавског изговора и у том поступку кориси ћирилично писмо.

239.7. потребно је да је решење постало коначно или правосанжно. ако колегијални орган није био у саставу који је законом предвиђен или није гласала прописана већина и ако лицу није омогућено да се служи својим језиком ) Ако је разлог из чл. лице које је морало бити изузто или није било овлашћено за његово доношење. не може да тражи обнову поступка. тачка 3 « Странке и други учесници у поступку који нису југословенски држављани имају право да ток поступка прате преко тумача и да у том поступку употребљавају свој језик Покретање понављања поступка и рокови за понављање Понављање поступка може тажити странка. Од свих ванредних правних средстава странке најчешће користе обнову поступка. *Због околности из чл.» * чл. странка може тражити понављање поступка само ако без своје кривице није била у стању да у ранијем поступку изнесе околности због којих тражи понављање (ако сазна за нове чињенице. тј.6. тачка 6 и 11 био без успеха изнесен у раније поступку. као и достављање позива и других писмена на њиховом језику и писму. ако је у доношењу решења учествовало сл.* . а да би странка могла да тражи обнову поступка. све док странка може да употреби жалбу. странка не може тражити понављање поступка. тачка 1. а такође и државни.8 и 11.239. Важно је напоменути да.16. јавни тужилац под истим условима као и странка. а може је по службеној дужности покренути орган које је донео решење којим је поступак окончан.7 • им се преко тумача превођење тока поступка на њихов језик.

ако странка сазна за нове чињенице. тачка 1 – од дана кад је могла изнети нове чињенице. ако се поступак не може спровести. став1 тачка 2 – у случају из чл. од дана кад је сазнала за првоснажну пресуду у кривичном поступку. странка може тражити понављање поступка у року од једног месеца. односно нове доказе. и Објективни: износи 5 година и он се рачуна од достављања коначног решења странци. тачка 2. или се нађе или стекне могућност да се употребе нови докази који би сами или у вези са већ изведеним и употребљеним доказима. У члану 242. .8  Рокови за понављање управног поступка: Код вршење обнове ( понављања ) управног поступка разликују се два рока: Субјективни: износи месец дана и он почиње да тече од момента када је странка дошла у могућност да се користи разлогом за понављање поступка. и од дана кад је сазнала за обуставу тог поступка или за околности због којих се поступак не може покренути. односно за околности због којих нема могућности за кривично гоњење. У члану 242.може тражити понављање поступка такође у року од месец дана.239.. или у поступку за привредни преступ.239. могли довести до другачијег решења да су те чињенице или докази били изнесени или употребљени у ранијем поступку. став 1 наводе се по тачкама услови под којима странке могу тражити понављање поступка у року од месец дана. Значи. и 3. У члану 242. односно за гоњење за привредни преступ. став 1 тачка 1 каже се да странка може тражити понављање поступка у року од једног месеца у случају из чл.

став 1. изузетно обнова ( понављање ) управног поступка може се тражити и после 5 година рачунајући од дана достављања коначног решења странци.лист бр. 239. 7 и 8 – каже се да странка може тражити обнову поступка у року од месец дана од дана када је сазнала разлог за понављање. тај рок ће се рачунати од дана кад решење постане коначно. тј од достављања коначног решења надлежног органа. У члану 242. почето да тече пре него што решење постане коначно у управном поступку. а надлежни орган је то питање касније решио битно другачије.9 У члану 242. странка може тражити обнову поступка у року од месец дана од дана када је могла да употреби нови акт (пресуду. тачка 5 – ако се решење органа који је водио поступак заснива на неком претходном питању. тачка 4. странка не може тражити обнову поступка нити се обнова поступка може покренути по службеној дужности. тачка 9. став1 тачка 4 – у случају из чл. став1 тачка 3 – у случају из чл. 10 и 11 какже се да странка може тражити обнову поступка у року од месец дана од дана када јој је достављено решење. 239. решење). став 1 тачка 5 – у случају из чл.13/97. 6.  ако се решење заснива на пресуди донетој у кривичном поступку или у поступку за привредни преступ. уколико би рок одређен у члану 242. Напомињем да. _____________________ *ЗАКОН О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ – Сл. У члану 242. а та пресуда је правоснажно укинута  ако се решење заснива на неком претходном питању које је надлежни орган касније решио битно другачије.239. Међутим. 31/2001 . По правилу по протеку рока од 5 година од достављања решења странци. ако су:  чињенице на основу којих је донето коначно решење утврђене као неистините у кривичном поступку.

те из тих разлога закон дозвољава обнову поступака и по протеку рока од 5 година. субјективном од месец дана и у објективном року. У предлогу за обнову поступка довољно је да странка изнесе неки од разлога за обнову поступка и да тај разлог учини вероватним. Странка је дужна да у предлогу за понављање поступка учини вероватним околности на којима заснива предлог као и околност да је предлог стављен у законском року. и да то учини у одређеном року. У тим случајевима постоји опасност да се ови разлози појаве тек после пет година. Као крајњи рок за обнову поступка наводи се ограничење у виду застарелости вођења кривичног поступка и мосгућности укидања пресуде. па би због објективних разлога престала могућност за обнову поступка. на основу пресуде која је укинута или се заснива на претходном питању које је надлежни орган касније у битним тачкама другачије решио. лажног исказа сведока или вештака.10 Ово је дозвољено из разлога што се ту ради о решењу које је донето на основу лажне исправе. Међутим у пракси се срећу такве ситуација да странке из незнања или неупућености свој предлог за обнову поступка нису називали таквим именом а орган се није упуштао у садржај поднеска па су странке трпеле штетне последице због тога. Решавање о понављању поступка .

• Прва фаза: У првој фази орган који је надлежан за решавање о предлогу за понављање поступка дужан је да испита следеће:  Да ли је предлог изјављен од стране овлашћеног лица – странке или јавног тужиоца.11 Предлог за понављање поступка странка предаје или шаље органу који је донео коначно решење. а предлог за обнову (понављање) прими првостепени орган. Ако било који од ових услова није испуњен. он је дужан да га са комплетним списима достави другостепеном органу (члан 245. односно да ли је поднет у субјективном року од месец дана или објективном од 5 година. тачка 2 и 3).  Да ли је предлог благовремен. Постоје две фазе у решавању о понављању управног поступка. Када заприми предмет. • Друга фаза: . изјављен од овлашћеног лица и да ли је околност на којој се заснива учињена вероватном. зато што о предлогу за понављање поступка увек решава орган који је донео коначно решење. орган ће закључком одбацити предлог за обнову ( понављање ) поступка.  Да ли је околност на којој се предлог заснива учињена вероватном. Ако о предлогу решава другостепени орган (орган који је донео другостепено решење). надлежни орган је дужан да прво испита да ли је предлог благовремен.

Новим решењем може се одлучити следеће: 1. Ако утврди да се не ради о таквим околностима и доказима. Ако је предмет поновљен у целости. када орган сматра да се обзиром на све околности појединог случаја не може оствити на снази решење које је било предмет понављања поступка. Важно је напоменути да морају бити испуњена сва три услова. Значи у прој фази надлелжни орган оцењује да ли су испуњена сва три услова. одбиће предлог својим решењем. да се раније решење које је било предмет понављања остави на снази ако је извршено понављање само појединих радњи у поступку 2. јер ако недостаје било који од наведених услова надлежни орган је дужан да својим закључком одбаци предлог.12 На основу података који су привбављени у ранијем поступку надлежни орган доноси решње о ствари која је предмет поступка. У случају да су сва три услова испуњена. решење ће се донети на основу података прибављених у поновљеном поступку. . докази који се износе као разлог понављања такви да би могли довести до друкчијег решења. да се раније решње замени новим. Врло је важно правити разлику између одбацивања и одбијања предлога. орган надлежан за решавање испитаће да ли су околности. као и на основу података прибављених у ранијем поступку. тј. он ће то решење поништити или укинути и донеће ново решење.

већ је потребно да се испитају све околности које произилазе из предлога странке. од овлашћеног лица и да се заснива на околности која је учињена вероватном. У случају да је већ једном предлог странке за понављање поступка правоснажно одбијен. орган је обавезан да прибави исказе тих сведока и да их цени. орган надлежан за решавање доноси закључак о дозволи за понављање поступка. Ако странка поднесе предлог за обнову поступка позивајући се на нове сведоке. али да околност и докази који се износе као разлог за понављање не би могли довести до друкчијег решења. па да се тек на основу тога донесе одговарајућа одлука. није изјављен од овлашћеног лица или околност на којој се предлог заснива није учињен вероватном. не може се нови предлог за понављање поступка одбацити само због тога што је већ једном одбијен.Предлог се одбија решњем у случајевима када орган који је надлежан за решавање нађе да је предлог поднет благовремено. од чега звиси да ли ће предлог странке бити одбијен или ће доћи до понављања поступка. .Предлог се одбацује закључком у случајевима када орган надлежан за решавање нађе да је предлог неблаговремен. о његовом предлогу и даље решава орган који је донео решење којим је поступак окончан. одређујући истовремено у ком ће се обиму поступак поновити.13 . Када се утврди да су испуњни услови за понављање поступка. именујући их у свом предлогу. . јер само тако може да закључи да ли ти нови докази могу довести до другачијег решења ствари. У случају да странка ( подносилац предлога за понављање поступка ) промени пребивалиште од окончања поступка до подношења предлога за понављање поступка.

већ се само понавља. одреди да се понови цео поступак. дужан да води рачуна о томе да понављање поступка није можда искључена посебним прописима. при оцени питања да ли су испуњени сви услови за понављање поступка. зависи од оцене органа.14 Такође. и при томе треба посебно водити рачуна на доследно спровођење начела законитости и начела саслушања странака. и њиме може раније решење које је било предмет обнове оставити на снази или га заменити новим. дужан је да донесе закључак којим се дозвољава понављање и при томе одређује у ком ће се обиму поступак обновити. Постоје случајеви када орган који је надлежан за решавање. с обзиром на све чињенице и околности појединог случаја. због тога што се радње у ранијем поступку на које се не односи предлог не смеју обнављати ( понављати ). он није надлежан ни за решавање о предлогу за понављање поступка. Раније радње у поступку на које не утичу разлози за понављање поступка се не понављају. Закључак којим орган надлежан за решавање одлучује да се понови поступак и одређује обим у ком ће се поступак . надлежни орган доноси решење о ствари која је била предмет поступка. У случају замене. по правилу. што зависи од тога када је настао разлог за понављање поступка. Битно је напоменути да. орган може раније решење поништити или укинути. Ако је ранији поступак од почетка мањкав мораће се цео обновити. надлежан орган је. и уколико је потребно поновиће се и извесни раније изведени докази. Када ће орган у поновљеном поступку укинути а када поништити раније решење. који ће при таквом одлучивању у сваком појединачном случају ценити све одлучујуће околности. На основу података прибављених у ранијем и у обновљеном поступку. Уколико надлежни орган не одбаци нити одбије предлог за понављање. уколико орган није више стварно надлежан да решава о одређеној управној ствари. онај део на који се односе разлози за понављање поступка.

орган може чим утврди постојање услова за понављање поступка да пређе на оне радње које се имају понавити не доносећи посебан закључак којим се понављање дозвољава ( чл. уствари поништава раније решење против кога је употребљено правно средство – понављање поступка Међутим у пракси се често дешава ситуација да надлежни органи приступају понављању поступка без претходно донетог закључка којим се понављање дозвољава. став 2 ЗУП ). постоји изузетак када није потребно доносити посебан закључак из разлога убрзања поступка. а што подлеже правној контроли поводом евентуалног павног средства. а изузетно. ако нађе да ће те радње брже и економичније извршити првостепени орган. Зкључак је битан зато што је орган дужан да у њему наведе законске разлоге за обнову поступка и изнесе чињенице и околности из којих се изводи постојање таквог законског разлога. он ће сам извршити потребне радње у поновљеном поступку.15 обновити. због тога што га може побити жалбом. Наиме. Исто тако закључак је битан зато што се пружа већа могућност да се правилније утврде услови за понављање поступка јер се они излажу у образложењу закључка. Такође. а странци се пружа потпунија заштита.247. Међутим. закључком се омогућава и правилнији обим и ток обнове ( понављања ) поступка. став 3 ЗУП ).247. наложиће му да то учини и да му материјал о томе достави у одређеном року ( чл. Начело двостепеног решења у управном поступку: Када о предлогу за понављање поступка одлучује другостепени орган . .

странци. Такође. и по понављању поступка првостепени орган ће донети ново решење. у пракси се често прибегава варијанти да се странци само презентују резултати испитног поступка. У поновљеном поступку. Што се тиче самог поступка. он ће поништити своје решење као и раније првостепено решење и цео предмет ће доставити првостепеном органу са налогом у ком обиму се има поновити поступак.16 Закључак о дозволи понављања поступка донеће се по правилу у случају када је за решавање о предлогу надлежан другостепени орган. На тај начин се омогућава странци да. уколико је незадовољна новим првостепеним решењем. У пракси се често срећемо са ситуацијом да странке подносе предлоге за понављање поступка после одређених измена у материјалним прописима који су повољнији за њих. у пракси се поставља и питање о томе да ли ново решење у поновљеном поступку може да буде неповољније за подносиоца предлога за понављање поступка од ранијег решења. мора се омогућити да учествује у испитном поступку поновљеног поступка. Ако другостепени орган нађе да је у конкретној ствари потребно спровести цео поступак изнова. дужан је да. тј без обзира да ли је такав пропис повољнији за странку или не осим случајева када је таквим прописом изричито другачије предвиђено. Ако у закључку одреди да се изврши понављање поступка у целини. правилност донесеног решења цени се на основу материјалних прописа који су били на снази у време његовог ранијег доношења. поништи првостепено решење и да цео предмет врати на решавање надлежном првостепеном органу. користи право жалбе. а он у конкретном случају не изврши само поједине радње у поновљеном поступку. без обзира на каснију измену таквог материјалног прописа. Нажалост. рачунајући да се те измене које су повољније односе на њих. зато што се . као активном учеснику у поновљеном поступку. У већини случајева сматра се да ново решење не сме да буде неповољније за подносиоца предлога за понављање поступка. с обзиром на начело двостепености. већ наложи првостепеном органу да те радње изврши.

странка може непосредно покренути управни спор пред надлежним судом. мада постоји и мишљење да је у духу ЗУП-а да ново решење може да буде неповољније за подносиоца предлога за понављање поступка од ранијег решења. Уколико је закључак или решење донео другостепени орган. увек има суспензивно дејство. Орган који одлучује по предлогу за понављање поступка може . Против закључка донетог по предлогу за обнову поступка као и против решења донетог у поновљеном поступку. извршавају се само они делови решења који нису обухваћени понављањем поступка.17 ту ради о ванредном правном средству. странка може изјавити жалбу само ако је тај закључак тј. Сам закључак о дозволи за понављање поступка. пре свега због тога што се у поступку понављања поступка ради о чињеницама а не о правним питањима. решење донео првостепени орган. У случају дозволе само делимичног понављања поступка. Понављање управног поступка против решења које је било предмет управног спора . Предлог странке за понављање поступка нема суспензионо дејство у односу на решење по коме се понављање тражи. уколико сматра да ће предлог за понављање поступка бити уважен. да реши да се одложи извршење све дотле док се не одлучи о питању понављања поступка.

а те разлоге суд у управном спору није расправљао поводом тужбе којом је покренут управни спор.18 Понављање управног поступка против решења које је било предмет управног спора. понављање управног поступка против решења које је било предмет управног спора. већ понављање управносудског поступка код суда који је донео одговарајућу одлуку у управном спору. Право државног. јавни тужилац такође има право да тражи . може се вршити само у оним случајевима када је суд донео своју одлуку на основу чињеница које је орган утврдио у управном поступку. у таквом случају не може се вршити обнова ( понљвљање ) поступка. када се разлози за понављање управног поступка односе на управни поступак или на орган који је донео решење и водио поступак. али државни тј. Такође. може се вршити и у оним случајевима. односно јавног тужиоца да захтева понављање поступка До сада је било речи о праву странке на коришћење ванредног правног средстава – понављање поступка. Ако је суд морао да у судском поступку утврђује правно релевантне чињенице.

јавни тужилац може тражити понављање управног поступка брз обзира на чињеницу да ли је учествовао у ранијем поступку. став 4 стоји да « државни. односно јавни тужилац може тражити понављање поступка под истим условима као и странка. али исто тако и у корист странке. ако сматра да постоји неки од разлога предвиђених у закону за понављање поступка. . У случајевима када је решење донето на очигледну штету странке. « Важно је истаћи да државни. У ЗУП-у у члану 240. Јавни тужилац подноси захтев за понављање поступка када сматра да је решење против кога подноси захтев за понављање поступка противно закону. он може поднети захтев за заштиту законитости на штету странке. тј. обзиром да је јавни тужилац чувар законитости. јавни тужилац може у циљу заштите законитости да поднесе предлог за понављање управног поступка.19 обнову поступка. С тога. а странка није поднела захтев за понављање поступка. јер је донето у корист појединца или правног лица.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful