Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu južne i jugoisto ne Srbije
Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine

Niš, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Sadržaj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod .............................................................................................................................. 3 Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46 12. Postoje(i kapaciteti reciklažne industrije u južnoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48 Region Niš ............................................................................................................. 48 Grad Niš ..................................................................................................... 48 Opština Aleksinac ..................................................................................... 52 Opština Svrljig ........................................................................................... 54 Opština Ražanj .......................................................................................... 55 Opština Merošina ...................................................................................... 56 Opština Doljevac ....................................................................................... 57 Opština Gadžin Han ................................................................................ 58 Region Prokuplje .................................................................................................. 64 Grad Prokuplje .......................................................................................... 64 Opština Žitora9a ....................................................................................... 65 Opština Blace ............................................................................................. 66 Opština Kuršumlija ................................................................................... 67 Region Pirot ........................................................................................................... 69 Grad Pirot .................................................................................................. 69 Opština Dimitrovgrad .............................................................................. 71 Opština Bela Palanka ................................................................................ 72 Opština Babušnica .................................................................................... 73 Region Leskovac ................................................................................................... 74 Grad Leskovac ........................................................................................... 74 Opština Medve9a ...................................................................................... 74 Opština Lebane ......................................................................................... 74 Opština Vlasotince ................................................................................... 74 Opština Crna Trava .................................................................................. 75 Opština Vladi in Han ............................................................................... 75 Opština Bojnik ........................................................................................... 77
1

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Region Vranje ........................................................................................................ 78 Grad Vranje ............................................................................................... 78 Opština Surdulica ...................................................................................... 79 Opština Bujanovac .................................................................................... 79 Opština Preševo ........................................................................................ 80 Opština Bosilegrad ................................................................................... 80 Opština Trgovište ..................................................................................... 81 13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82 Literatura ................................................................................................................... 83

2

održanoj u gradu Arhusu. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz doma(instva. Problem komunalnog otpada je izražen u svim gradovima naše planete. reciklaže. Uporedo sa ovim. fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava za iš(enje. zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od iš(enja ulica. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog otpada. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja. Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje 24. i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. socijalnog okruženja. ostataka hrane. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države. Pove(ava se koli ina upakovane robe. a cena njegovog rešenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/ Primera radi. UVOD =ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. Ipak. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. administrativnih ustanova. organskih rastvara a. Prema poreklu. staklene ambalaže. komercijalni i bezopasni industrijski otpad. koji (e nakon upotrebe postati otpad. Pre nagle industrijalizacije. mešoviti otpad sa gradilišta). Koli ina sme(a raste. Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu. za rešenje problema komunalnog otpada brinula se sama priroda. pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE). u toj smeši se javlja i ve(a koli ina opasnih materija: živa iz baterija. zahvaljuju(i tehnološkom napretku i razvoju ekološke svesti. Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja. plastike. Ta smeša se sastoji od razli ite starudije. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva: neopasni otpad iz industrijskih. /2/. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba. saglasno prinicipima Arhuske konvencije /2/. To je kompleksan zadatak. transporta. pija ni otpad. Naša civilizacija proizvodi sve više otpada i ništa ne ukazuje na skore promene ovog trenda. zemlja. godine. borba protiv otpada postaje mnogo uspešnija.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 1. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglašen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. životnog standarda. a ambalaža pove(ava koli inu otpada. Ve(ina zemalja u regionu je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/. Prilikom izrade plana upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u eš(e javnosti u svim fazama donošenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata. juna 1998. vrsti otpad se deli na komunalni. koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. bez posebne 3 . Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove. =ovek je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni životne sredine. koja sadrži vredne metale. otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekoloških problema savremenog sveta. /3/. pogodne za dalje koriš(enje. Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija. starog papira. oktobra 2001. Veliki deo potreba je stvoren vešta ki i pitanje je da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda. boja i lakova za zaštitu drveta. nezamenljivih za 9ubrenje zemljišta. na ina života. ponovne upotrebe. gra9evinski otpad (šut. jer se pove(ava potreba za hranom. zanatskih radnji. potrošnje i dr. baštenski otpad.000 tona razli itog sme(a /4/. Konvencija je stupila na snagu 30. i usvojena je 25. pi(em i robom za dužu upotrebu. tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/. u eš(e javnosti u donošenju odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u životne sredine.

zatim slede staklo. Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalažu. U SAD više od polovine svog proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode. Što se više žena upošljava u komercijalnim firmama. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalaže za jednokratnu upotrebu. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu. Slede(i korak je izrada konzervi u plasti noj ambalaži. 4 . Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Planirana suma za ambalažu za 1987. Industrijski razvijene zemlje. moraju biti laka i biološki neaktivna. pa je za o uvanje svežine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo više i trajnije ambalaže /4/. koji se koristi za uvanje “brze” hrane u toplom stanju. Podaci iz 1986. koristili su se kao 9ubrivo za zemljište /4/. Veliku ekološku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala. godine. A takva ishrana. gustinu. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml. predstavljene prvi put 1978. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalaže godišnje. biljna ulja. od kojih je 66% bilo proizvedeno od aluminijuma /4/. proizvedeno je u SAD više od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke. kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina. skloni lakom truljenju. Dvolitarske plasti ne boce. Od tog vremena. Godine 1983. sladoleda i dr. Tako. danas ine 22% ukupne prodaje bezalkoholnih pi(a u SAD. Papir predstavlja 50% ambalaže. bez obzira što smanjuje organske otpatke u doma(instvu. Napici. sa velikom produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada. Njena prodaja raste po stopi od 5% godišnje. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere. elasti nost i hermeti nost. Za poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalaže. Ako se poredi po masi. Boce za ke ap. malo je procesa koji omogu(avaju dobijanje više od jedne vrste plastike istovremeno. Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/. godine staklena ambalaža u industriji osvežavaju(ih napitaka je preovladavala. Udeo plastike u proizvodnji ambalaže je po ev od 60-tih godina prošlog veka naglo porastao. Proizvodnja ovih ambalažnih materijala troši oko 3% ukupnog nacionalnog energetskog budžeta /4/. pakovanja supa. iji je rok trajanja kra(i od godinu dana. Koli ina sme(a se pove(ava zbog velike koli ine ambalaže i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije prerade i pakovanja. Jedan od razloga je i što se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada kilometara. a njena zapremina itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. a gra9ani Manile – 2. Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Godine 1985. Nažalost. metal i plastika. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve više istiskuju doma(u kuhinju. Danas je teško na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalaži. zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalaže. sa niskim procentom seoskog stanovništva. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike. Približno polovina tog pakovanja sadrži hlorna jedinjenja. Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. sredstva za iš(enje. U industrijski razvijenim zemljama masa ambalaže ini oko 30%. Mada neupu(eni ovek može pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike. koje imaju razli ite uloge: da daju oblik. njegova primena je neprekidno rasla. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/.5 puta. to više raste potreba za robom koja se direktno doprema u doma(instva. godine. parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu ambalažu. mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje. a sada se na ove konzerve troši 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. plasti na ambalaža se danas proizvodi nekoliko puta više nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. jaki sun evi zraci ih probijaju. ustvari postoji 46 razli itih tipova plastike. reklama i trgova ke mreže. Od 1981. godine pokazuju da se na abalažu u SAD trošilo više nego što je iznosila ista dobit farmera. Do 1975. Otpaci od vo(a i povr(a. kada su nema ki nau nici osvojili njegovu proizvodnju. tj. – plasti na /4/.

200. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. utvr9ivanja karakteristika.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije izbacuju(i atome hlora. ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih ustanova. oko 5 miliona stanovnika.2 – 0. Australija) živi sedmina stanovnika sveta.000 tona /8/.3 – 1. Prema podacima dobijenim od strukovnog udruženja KOMDEL. a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1. Sadašnje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teško proceniti. u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaža i obrada otpada) razvijene države u estvuju sa više od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu. komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad. Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0. Hlor je u stanju da uništi ozonski omota . U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije odlaže priblžno 6. naro ito sastava. tj.000 t otpada dnevno.57 kg/dan. Ali. godine po stanovniku nastajalo više od 400 kg otpada godišnje /4/. U zemljama zapadne Evrope je 1992. godine po stanovniku nastajalo približno 390 kg komunalnog otpada godišnje /6/. a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. sprovo9enja kategorizacije otpada. pošto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne vrši. što je nešto niže nego u zemljama centralne i isto ne Evrope. ta nije vo9enja evidencije o koli inama. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. 5 .000 t/god. U razvijenim zemljama sveta (SAD. i 2. u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%.4 kg/dan po stanovniku. kao i gra9evinski otpad /7/.7 kg/dan po stanovniku. Japan.500. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada. koji štiti zemlju od ultraljubi astog zra enja /4/.000 m3/god. Prema podacima potvr9enim za 160 opština Srbije (bez Kosova). a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/. U Srbiji takva ispitivanja nisu vršena /7/. Zapadna Evropa. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3. U Vojvodini prose na godišnja produkcija komunalnog otpada iznosi preko 900. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu višegodišnjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu važe(ih standarda. sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70% stanovnika. U Njujorku je 1996.

a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju. kao što je hrana ili baštenski otpad. Integralno upravljanje otpadom – uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu donošenja odluka.otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. transport. gvož9a. EU Direktive – pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. 6 . izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. betona. sadrži ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zaga9uju(im materijama.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 2.svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe. Ko-insineracija (ko-spaljivanje) .otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda. plastika i dr. Anaerobna digestija – proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu kiseonika. osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskoriš(enja (period kra(i od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kra(i od jedne godine). izvoz i tranzit.). Istrošena baterija ili akumulator .rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje. uvoz. stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada. Industrijski otpad .baterija ili akumulator koji se ne može ponovo koristiti i predstavlja otpad.gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa. elika. papir i karton. hemijskim ili biološkim promenama. Inertni otpad . otpad od rušenja i gra9enja (otpad od keramike. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. ne rastvara se. Ambalažni otpad . Deponija . Insineracija (spaljivanje) otpada . Dozvola . Gra3evinski otpad i otpad od rušenja .termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskoriš(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada. ukupno izluživanje i sadržaj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama. Biorazgradivi otpad – bilo koji otpad koji se može podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/ • • • • • • • • • • • • • • POPs otpad . kao i otpadni asfalt i beton. osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.otpad koji se sastoji. skladištenje.termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja.mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka). koriš(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom održivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine. tretman ili odlaganje otpada i utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja. ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. mešavine ulje. kao i uljni ostaci iz rezervoara. do odlaganja na deponiju. prikolica. Medicinski otpad . u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. otpadnih guma.otpad iz doma(instava. preko sakupljanja. patoanatomskog. Kompostiranje – tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama. nakon završetka životnog ciklusa. reciklaže. turbinska ulja ili druga maziva. Posebni tokovi otpada . Otpadne gume . ostala mineralna ili sinteti ka ulja. Otpad od elektri ne i elektronske opreme . smanjenje koli ine otpada koja se proizvodi. rekreacijom ili zabavom. infektivnost. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. direktnog ponovnog koriš(enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom. drugih mašina i ure9aja i ostali sli ni proizvodi.kretanje otpada (istrošenih baterija i akumulatora. uslugama. kao i ekotoksi ne karakteristike). transporta i tretmana. sportom. poljoprivrednih i gra9evinskih mašina. Otpadna vozila . socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoja. istrošenosti ili drugih razloga.otpad koji po svom poreklu. namerava ili mora da odbaci. Otpadna ulja . Poljoprivredni otpad . Održivo upravljanje otpadom – efikasno koriš(enje materijalnih resursa. organski je peroksid.gume od motornih vozila (automobila. autobusa. u smislu ove Strategije. infektivnog.motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat. a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in koji aktivno doprinosi ekonomskim. 7 • • • • • • • • • • • • • .otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede. prehrambene i drvne industrije. Ponovna upotreba – upotreba proizvoda koji se mogu koristiti više puta kao što je ambalaža za višekratnu upotrebu. sklonost oksidaciji. lan 5. farmaceutskog i laboratorijskog otpada.heterogena mešavina komunalnog otpada.sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva.otpad koji nastaje u preduze(ima. Otpad životinjskog porekla . dezinficijenasa i ambalaže. otpadnog ulja. Opasan otpad . u cilju stvaranja komposta. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. kao što su hidrauli na ulja. šumarstva.).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • Komercijalni otpad . kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji. Neopasan otpad . motorcikala i dr. u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. Odlaganje otpada – bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti regeneracije. koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena.). prerade. ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda. letelica.svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje. Otpad . postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i držanje životinja. vu enih mašina. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. Komunalni otpad . sklonost koroziji. kancelarijskim poslovima. kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog ošte(enja. akutna otrovnost.otpadna elektri na i elektronska oprema i ure9aji. a obuhvata i leševe uginulih životinja.otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instava. zapaljivost.nastaje u klanicama. u skladu sa zakonom.voda i emulzije. motorna. kamiona. brodska ulja.

Transport otpada . Tretman otpada – obuhvata fizi ke. baštenski otpad. bela tehnika).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • • Postrojenje za insineraciju – bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez koriš(enja toplote proizvedene sagorevanjem. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada – tehnološka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada Postrojenje za upravljanje otpadom . kabaste predmete (nameštaj. na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklažu. Skladištenje otpada . prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Redukcija otpada – prioritetna akcija za postizanje što je mogu(e ve(eg smanjenja otpada. Transfer stanica – mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. preduze(e ili drugo pravno lice. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. skladištenja. tretmana i odlaganja otpada. Reciklaža . • • • • • • • • • • 8 . zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom. transfer stanice. Region za upravljanje otpadom – prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje. Sakupljanje otpada – aktivnost sistematskog sakupljanja otpada. koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika. postrojenje za kompostiranje. termi ke. odnosno preduzetnik. olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uklju uje ponovno iskoriš(enje i reciklažu otpada. uklju uju(i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. tretman ili odlaganje otpada.stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave. centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. osim u energetske svrhe. Regionalni centri za upravljanje otpadom – centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadrže: regionalnu deponiju.prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu. mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Upravljanje otpadom – sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. transporta.prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. hemijske ili biološke procese uklju uju(i i razvrstavanje otpada. ijom aktivnoš(u nastaje otpad i/ili ijom aktivnoš(u prethodnog tretmana. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. Proizvo3a otpada – privredno društvo. Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – mesto odre9eno odlukom lokalnih samouprava.

Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. kao i ekotoksi ne karakteristike). organski je peroksid. hidrometalurgija obojenih metala 9 . hortikulture. hemijske i biološke prirode. zaptiva i i štamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termi kih procesa Otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala. za razliku od opasnog otpada. kancerogenost. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu. lepkovi. osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. zbog svoje koli ine. eksplozivnost). i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. pre iš(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. rekreacijom ili zabavom. sadržaj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugrožavati zakonom propisani. Neopasan otpad je otpad koji. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. akvakulture. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. Tabela 1. ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hroni na toksi nost. zapaljivost. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. sklonost oksidaciji. kancelarijskim poslovima. infektivnost. snabdevanja i upotrebe premaza (boje. infektivnost. pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira. uslugama. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/ Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje. ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva). šumarstva. Sažeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglašen sa katalogom otpada EU /11/ Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraživanja. formulacije. inertan i opasan. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. komercijalni otpad i industrijski otpad. kartona. iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma. pulpe. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. panela i nameštaja Otpadi iz kožne. kao i zdravlje životinja. krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. lakovi i staklene glazure). zapaljivost. sklonost koroziji. radioaktivnost. koncentracije ili fizi ke. akutna otrovnost. institucijama i drugim organizacijama. sportom. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. i fizi kog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede. otpad može biti: neopasan. hemijskim ili biološkim promenama. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima. namerava ili mora da odbaci. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i životnu sredinu. ne rastvara se. Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). lova i ribolova.

nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. otpad tako9e treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje. razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. kao i da bilo koja promena vlasništva otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj otpada. integrisanim (IPPC) dozvolama. Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa. U okviru Kataloga. koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su isklju ivo šestocifrenim indeksnim brojevima. Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom. Svaka od navedenih grupa sadrži podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. Grupe i podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. podeljenih u 20 grupa. da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. 12 i 19) Otpadi od organskih rastvara a. prema Katalogu otpada. otpad je sistematizovan. Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). materijali za filtriranje i zaštitne tkanine. sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalaže. pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potrošnju i koriš(enje u industriji Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). ako nije druga ije specificirano Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja i/ili s tim povezanog istraživanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada. ali i prema tipu otpada. U okviru svake podgrupe dat je šestocifreni kôd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada. Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom. podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja otpadom. U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada. prvenstveno.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05. Katalog otpada se povremeno dopunjava i ažurira. Registru izvora zaga9ivanja životne sredine i drugoj zakonskoj regulativi. apsorbenti. 10 . Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izveštavanja o otpadu kao što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije Otpad se. uklju uju(i i opasan otpad i potpuno je usaglašen sa katalogom otpada EU. materijalima ili procesima. krpe za brisanje. koji je ura9en da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. prema delatnostima u okviru kojih je generisan. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad. Posebno.

opis otpada. Primer. sadržaj opasnih materija u otpadu i opasnosti koje su povezane s otpadom. dvocifreni indeksni brojevi naj eš(e ukazuju na grupu. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. Indeksni broj 03 01 01 – „Otpadna kora i pluta” upotrebljava se samo za otpadnu koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nameštaja. u toku koje je otpad generisan. Ovaj kôd se ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima. a etvorocifreni na podgrupu. Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su važni u postupku odre9ivanja ispravnog klju nog broja. prethodno je potrebno utvrditi: delatnost u toku koje je otpad generisan. sastav otpada. jer se identifikacija otpada vrši ISKLjU=IVO na nivou šestocifrenog indeksnog broja. podgrupama i indeksnim brojevima /11/ U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada. vode(i ra una o grupi i podgrupi. npr.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 1. na in. kao i postupku razvrstavanja. održavanju šuma i parkova. tj. odnosno delatnost. 11 . U Katalogu otpada. odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti. Ovo važi i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin „kora” osim u Grupi 03 Kataloga otpada. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu. Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis što ta nije prikazuje karakteristike otpada. Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada. Prikaz kataloga otpada sa grupom. jer on daje jasniji i ta niji opis otpada.

pre(i na korak br. nije mogu(e na(i u njima baš svaku vrstu proizvedenog otpada. Ako postoji. jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na drugom mestu na listi. Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu. npr. Isto tako. u zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. U slu aju nedoumice.. Potrebno je u grupama 01 do 12. filterski materijali. Ako ne postoji odgovaraju(i. pre(i na korak br. ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 .15.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16. U koraku broj 2. iako je delatnost pravilno opisana. otpad od elektri ne opreme. ali samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 – 12. Isto tako. nabavke i koriš(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07. 14. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13. U grupi 20 klasifikovan je komunalni otpad. U koraku br. eksplozive.. 3. treba odrediti odgovaraju(i šestocifreni indeksni broj otpada. 1. Ali. 2. pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. Važno je napomenuti da se odvojeno sakupljeni ambalažni otpad (uklju uju(i i mešani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01. Grupi 14. potrebno je obratiti pažnju i na to. navedena je ambalaža. navedena su rastvara i. U grupi 14. detaljan opis otpada. treba pregledati ceo Katalog. uklju uju(i i komunalni ili sli an otpad. U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu otpada opisan je postupak sa detaljno razjašnjenim pojedina nim koracima. katalizatore. i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala). a ne 20 01 (pa ak iako je ambalažni otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). Na primer. bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu. nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u Grupi 20. Odrediti indeksni broj. Odrediti indeksni broj. se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a. ili 13 . 12 . U grupi 15. otpad od iš(enja rezervoara. U koraku broj 4. u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se može primeniti na sve delatnosti. jer u Katalogu. laboratorijske hemikalije i gasove. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 – 12 ili 17 – 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao. aktivnosti mogu biti klasifikovane u više grupa. prona(i odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. Treba znati. navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. i 15. formulacije. vatrostalni otpad i nekoriš(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije. pre(i na korak br. oksidativne materije. Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i. U slu aju složenih industrijskih procesa. osim iz komunalnog otpada. kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje. Sav ambalažni otpad uvek treba upisati u poglavlje 15. U koraku broj 3. potrebno je utvrditi dodatne podatke. 4. apsorbenti i zaštitne tkanine. kao i pripreme vode namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. da grupe 06 – 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za koriš(enje hemikalija i premaza. treba znati da. Me9utim. a grupa 19 otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda. Grupu 08. rashladni i potisni gasovi. Na primer. a u okviru nje odgovaraju(i opis otpada. kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza). uz izuzetak koriš(enja indeksnih brojeva koji se završavaju brojem 99. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. Potražite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i odrediti indeksni broj. U grupi 13. u zavisnosti od stepena proizvodnje. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema koraku 1. proizvodnja automobila. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost. U ovoj grupi dat je niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila.12. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti poglavlje o komunalnom otpadu). kao što je na primer. Ako ne postoji odgovaraju(i. baterije. Grupa 18 obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zaštiti zdravlja ljudi i životinja. otpad iz proizvodnje automobila može biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike).

ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. Katalog otpada sadrži samo jedan indeksni broj za obi ni mešani komunalni otpad: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se može koristiti za otpad iz doma(instava. kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje dodatni. Mešani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu „20 03 01 – mešani komunalni otpad” nije ozna en zvezdicom).. Mešanje je dozvoljeno samo u slu aju da je ono deo procesa prerade. dok je za 20 01 opis opštiji i glasi „odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01)”. zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom. tj. što ta nije odražava svojstva otpada. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. neke vrste otpada. propratni opis. tako i za sve one koji su uklju eni u transport. ” Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog otpada. od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklaže. jer je na drugom mestu u Katalogu mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odražava karakteristike tog otpada. metala. Ova zabrana mešanja važi. Proizvo9a i otpada treba periodi no da izvrše reviziju tokova njihovog otpada u skladu s opštim uputstvima dobre prakse upravljanja otpadom. kartona i plasti nih pakovanja) i ostataka od iš(enja podova. Kodovi „99” obuhvataju previše širok raspon vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje. uslužnih delatnosti. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. kako za proizvo9a e otpada. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. Za staklene flaše odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je „15 01 07 – Staklena ambalaža”. Zakonom je zabranjeno mešanje opasnih i neopasnih vrsta otpada. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije”. Pored toga. Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom koriš(enje ovih indeksnih brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa. ambalažni otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i smeše otpada od razli itih ambalažnih materijala). a ne „20 01 02 – Staklo”– zbog toga što u opisu iz 15 01 stoji opis „ambalaža (uklju uju(i posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) ”. istog Zakona. kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje životne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja neprecizno navedenim vrstama otpada. mešanje opasnih i neopasnih otpada treba izbegavati svuda gde je to mogu(e. važi i za komunalni otpad. zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija. uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01. Koriš(enje ovog indeksnog broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima. Na primer: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se generiše u industriji treba da ima propratni pisani opis koji bi može da glasi: „Opšti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira. iji detaljni opis. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi „20”: Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). tretman i odlaganje otpada. koji treba da što detaljnije opiše mogu(e komponente mešovitog otpada. opasnih vrsta otpada me9usobno. ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog 13 . da je odobreno i da se vrši u skladu sa zahtevima iz dozvola za upravljanje otpadom. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. treba ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20. Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kôd.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Indeksni brojevi koji se završavaju cifrom „99” u celom katalogu su opisani kao „otpad koji nisu druga ije specificirani”. iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad. I pored ovih izuzetaka. Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom. ali i za otpad iz prodavnica. a neki na postupke zbrinjavanja. komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog otpada. kao i mešanje sa drugim materijalima. Me9utim.

odnosno. eli ne. ovaj indeksni broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomešan s neopasnim kako bi se sa njime upravljalo dalje kao neopasnim.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije otpada. Ako mešani komunalni otpad sadrži fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini ini druga ijim od otpada iz doma(instava. Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom. Kategorije. Ove indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e: Tabela 2. dužna da odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom. Me9utim. odgovaraju(i indeksni broj iz Kataloga otpada je „20 01 21* . ali ne ambalaža Opis Druga bela tehnika Drugi elektronski otpad Plastika Ode(a i obu(a Ostali tekstil Ulje 20 01 35* / 20 01 36 20 01 35* / 20 01 36 20 01 39 20 01 10 20 01 11 20 01 25 / 20 01 26* 14 Indeksni broj zavisi da li u . U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog otpada. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan. indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/ Kategorija Staklene flaše i tegle od zelenog. Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomešana s drugim mešanim neopasnim otpadom. kancelarijski papir.fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu” i ozna en je zvezdicom kao opasan otpad. a uz neke od njih su dodata i pojašnjenja odnosno uobi ajeni. svakodnevni nazivi. indeksni broj 20 03 01 se ne može primeniti. Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati mešanim komunalnim otpadom. otpadu se može dodeliti indeksni broj 20 03 01. Tada se za opasne komponente moraju odrediti posebni indeksni brojevi. osim ako se opasne komponente mogu ponovo odvojiti. braon ili bezbojnog stakla ili mešane Ravno staklo Papir Mešani papir i karton Knjige Papirna i kartonska ambalaža Aluminijumske. on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. Ako se fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti održavanja zgrada. mešane konzerve Ostali otpadni metal Aluminijumska folija Frižideri i zamrziva i Indeksni broj 15 01 07 20 01 02 20 01 01 20 01 01 20 01 01 15 01 01 15 01 04 20 01 40 20 01 40 20 01 23* / 20 01 36 Ali ne napuštena vozila Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže odre9ene hlorofluorougljovodonike ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Kutije od valovitog kartona i druga ambalaža Novine. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti promenu klasifikacije mešanog komunalnog otpada. ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada tolika da opis više nije ta an.

Ovaj indeksni broj. odnosno medicinskim i veterinarskim otpadom. ali se može definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ošte(enje i predstavljen je sa nekoliko indeksnih brojeva. podrazumeva isklju ivo otpad iz doma(instava i sli an otpad Ovaj indeksni broj treba izbegavati jer se radi o nespecificiranom otpadu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja 17 01 07 20 03 01 20 03 99 Ostaci od iš(enja ulica Kabasti otpad Obi an mešani otpad iz doma(instva Odba ena vozila Gume Otpad sa pijaca Otpad od iš(enja septi kih jama 20 03 03 20 03 07 20 03 01 16 01 04* / 16 01 06 16 01 03 20 03 02 20 03 04 Prvi indeksni broj koristiti ako vozila još uvek sadrže opasne zaga9uju(e materije Efluent Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita. nije kategorija u Katalogu. jer ve(e koli ine ne mogu biti komunalni otpad. Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja su navedeni u poglavlju 18. Kataloga otpada. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zaštite nije infektivni otpad. 15 . a drugi ako je na bazi organskih rastvara a Ovaj klju ni broj treba koristiti za mešavine cigle i betona i sl. Za jestiva ulja upotrebiti 20 01 25 Samo zeleni otpad Drugi otpad koji se može kompostirati Drvo Nameštaj 20 02 01 20 02 01 / 20 01 08 20 01 37* / 20 01 38 20 01 38 Radi jasno(e isklju uje se s liste komunalnog otpada (zna i ne bi trebalo koristiti broj 20 02 03). Fluorescentne cevi Akumulatori – automobilski Baterije – ne automobilske Boja 20 03 01 20 01 21* 20 01 33* 20 01 34 20 01 28 / 20 01 27* Prvi indeksni broj koristiti ako je boja na bazi vode. Gra9evinski šut 17 01 07 Mešani materijali–otpad iz doma(instva i sl. termin koji se esto primenjuje. regulisano je lanom 56. Infektivni ili klini ki otpad. Zakona o upravljanju otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sebi sadrže opasne materije ili ne.

Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zaštite proglašen opasnim otpadom. kao i mešanje opasnih vrsta otpada prilikom sakupljanja i transporta. kao što su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad zdravstvene zaštite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta. Životinjski leševi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene zaštite. odnosno „20 01 32 .otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. odnosno do centra za sakupljanje.lekovi druga iji od onih navedenih u 20 01 31”. kao i pse(i izmet iz kanti za prikupljanje. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. 2. na primer: otpad od ženske higijene iz prodavnica i kancelarija. otpad od ženske higijene koji ne poti e od zdravstvene zaštite i ne podleže zahtevima vezanim za infektivnost i oštri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zaštite. u višekomornim vozilima. kao „18 01 03 * . Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski otpad i treba da budu ozna eni kao „18 02 03 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije. transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. preuzimaju otpad od proizvo9a a ili vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom. Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35. u skladu sa Zakonom. a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. zbog rizika infekcije treba ozna iti kao „18 02 02* . Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju otpadom.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. odnosno 18 02 07* za otpadne lekove od le enja životinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i citostati nih lekova i 18 01 09. buradima). bušenje ušiju ili probadanje tela (body piercing). Ukoliko se otpad transportuje jednim vozilom. na primer tetoviranje. U cilju lakšeg i efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja sakuplja i i transporteri su dužni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada. on može da se obavi na više na ina: 1. u odvojenim odeljcima ili 16 . zabranjeno mešanje opasnog i neopasnog otpada. odnosno 18 02 08. u skladu sa zakonom. Oni otpadi koji jesu infektivni. u zasebnim ambalažama (npr. Otpadi od ljudske i životinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zaštitu i ne trebaju da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18. Lica koja vrše sakupljanje i/ili transport otpada. za druge vrste lekova iz humane i animalne zdravstvene zaštite. njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada. Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zaštite se ozna avaju sa kodovima „20 01 31* . Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja. Drugi oštri predmeti. skladištenje. kao i materije koje se pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zaštite) tako9e treba ozna avati sa kodom 20 01 99.citotoksi ni i citostati ni lekovi”. sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in. Zakona o upravljanju otpadom. Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja se ozna ava slede(im indeksnim brojevima: 18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu. treba da bude ozna en kodom „20 01 99 – ostale frakcije koje nisu druga ije specificirane”. ali treba da budu dodatno opisani npr.

17 . odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje sakuplja u ili transporteru. regeneracija ulja. Otpadi koji ne podležu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka ili hemijska svojstva otpada. ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni prirodu otpada. u kojima treba zabeležiti bilo kakve razlike u karakteristikama pojedinih tovara otpada. aerobni tretman. Mnoge vrste otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre njihovog završnog uklanjanja. kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada. opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji ine posebne delove višestrukog sakupljanja. prerade ili trajnog odlaganja. fizi ko/hemijski tretman. tretman ili odlaganje otpada. kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada koji je utovaren na vozilo. Ovo se odnosi i na mešovite otpade gde se neke komponente odvajaju u postrojenju. Pri prijemu otpada u skladište. U svakom slu aju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada. moraju da zadrže iste indeksne brojeve i opise kao otpad koji je bio izvorno prikupljen. Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. mehani ki tretman. anaerobni tretman. Dokument o kretanju otpada treba da sadrži odgovaraju(i indeksni broj i opis otpada. u centrima za sakupljanje. transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. ali opis mora da sadrži sve opise utovarenog otpada. U ovim dokumentima obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj. na primer. osim otpada iz doma(instva. Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente. Dokument o kretanju otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. Proizvo9a . u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr. osim zbijenosti. rezanje metal (usitnjavanje). pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i zasebno prera9ivati ili deponovati. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. kôd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. akumulatori). Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasništva otpada na drugo lice ili preduze(e. tako da kôd i opis ostaju isti. Lokacija za skladištenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. prera9eni otpad prilikom napuštanja postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. U ovom poglavlju obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada: spaljivanje ili piroliza. stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i procedne vode sa deponija otpada. U slu aju koriš(enja jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika. Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom. Po pravilu. preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta. Ako je otpad potpuno pomešan. Skladištenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. jedan kôd se može koristiti. može se koristiti. remedijacija zemljišta i podzemnih voda.

Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19. pisani opis koji je deo dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade. kao i da sažeto prikaže detalje o izvršenoj obradi. „19 02 03 prethodno izmešani otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada”. u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom. 18 . su po svojoj prirodi vrlo široki.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Važno je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada. ovog priloga. npr. U takvim slu ajevima. kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovlaš(ene stru ne organizacije za ispitivanje otpada. Klasifikacija otpada vrši se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po postupku opisanom u ta ki 1. Neki opisi otpada dati u poglavlju 19. ve( indeksni broj treba da se odredi primenom šeme date u poglavlju 2.

Na slici 1. zatim slede staklo (5. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Koli ine komunalnog otpada na godišnjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama.87 kg komunalnog otpada/dan ili 318 kg/godišnje.374 tona otpada.44%). dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. dat je prikaz morfološkog sastava komunalnog otpada u Srbiji.34%). U Beogradu se dnevno generiše 1.183 proizvodi godišnje oko 2.25%).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 4. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Slika 1.65%) i metal (1. pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada.38%). pelene za jednokratnu upotrebu (3. me9utim. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/ Prema morfološkom sastavu otpada. tekstil (5. Na osnovu popisa.374.73%. gradsko stanovništvo ini 57%. papir (5. stanovnik Republike Srbije generiše 0. postoji nedostatak odgovaraju(e opreme.62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12. Na osnovu rezultata tih merenja može se usvojiti da gradsko stanovništvo generiše prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan. Broj stanovnika od 7. organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/ Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada. dok je 43% seoskog stanovništva. Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). Sakupljanje je organizovano pretežno u urbanim oblastima.2 kg otpada/stanovniku. dok seosko stanovništvo prose no generiše 0. jer se za sakupljanje koriste razli ite 19 .443. U proseku.7 kg otpada/stanovniku/dan. dok ukupna koli ina kartona iznosi 8.23%.

Crna Trava. Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se pretežno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi. namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal. Iako je prisutan visok sadržaj organske komponente u komunalnom otpadu. nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina. Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave. limenke i dr. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Rekovac i Para(in). PET. odnosno iskoriš(enja otpada je nedovoljan. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu. =a ku. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre iš(avaju i to može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. Novom Sadu i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. Ne postoji sistematski monitoring emisija. kao što je utvr9eno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima. deponijskog gasa itd. Vlasotince. ve( prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistem ne može adekvatno da funkcioniše. pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom. Ne postoji kontrolisano odvo9enje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji. stakla i metala u posebno ozna ene kontejnere. Postoji više registrovanih postrojenja za reciklažu PET-a. a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada. staklo. neodgovaraju(i raspored posuda. godine. Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz više opština tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama. ne mogu se o ekivati bez zna ajnih materijalnih sredstava. i opštine: Smederevska Palanka. što može dovesti do požara ili eksplozije.). Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlaže se na 164 zvani no registrovane. nerešeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Kapacitet postoje(ih deponija – smetlišta je u ve(ini opština ve( popunjen. Mada je primarna reciklaža u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje.smetlište. metala. Osim regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i opštine: Lebane. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada može se posebno izdvojiti: neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada. neodgovaraju(e rute kretanja vozila. Zemljište na kojem se deponije nalaze je naj eš(e u svojini Republike Srbije. u Republici Srbiji još uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za velike kontejnere. Beogradu. reciklaža ne funkcioniše u praksi. neodgovaraju(a u estalost transporta otpada. 20 . opštinske deponije. dok ve(ina deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. plastike itd. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom. ne postoje postrojenja za biološki tretman komunalnog otpada. procednih voda. Suprija. Medve9a. a ne na odgovaraju(im analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovništva. Ovakvi regioni (e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži vremenski period. centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr. frekvenciji punjenja i pražnjenja kontejnera i kapacitetu vozila. papir. Postoje(i stepen reciklaže. Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. sortiranje i reciklaža otpada.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlišta nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Na više deponija mehanizacija se povremeno uslužno iznajmljuje. ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou.481 prema poslednjem izveštaju inspekcije iz 2009. naj eš(e se koriste buldožeri. nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije. Deponije-smetlišta sa najve(im rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke. Do decembra 2009. van kontrole javnih komunalnih preduze(a. godine. potoka. 21 . kao što su sakupljanje. sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. jame i vrta e gde je iš(enje prakti no nemogu(e. u prvom redu. Takve deponije su naj eš(e nedostupne za uklanjanje. predvi9eno je zatvaranje i rekultivacija postoje(ih smetlišta i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija. od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). Na divlje deponije. niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. godine. odlaže se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji. od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa puteva. dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih materija. Ve(ina lokalnih samouprava još uvek nisu postigle dogovore. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji još uvek se odnose na obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. a ima ih 4. Što se ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama. godine. Na smetlištima esto dolazi do samopaljenja. odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Pored ovih. divlje deponije se esto formiraju duž saobra(ajnica u putnom pojasu. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. transport i sanitarno odlaganje otpada. jezera ili akumulacije (25 deponija. niti imaju potrebne dozvole. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su.

Princip zaga3iva pla a .Princip blizine zna i da otpad treba tretirati ili odložiti što je mogu(e bliže ta ki njegovog nastajanja. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba poštovati princip blizine. princip zaga9iva pla(a. princip primene najprakti nijih opcija za životnu sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a. postizanje i održavanje efektivne ravnoteže izme9u ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Iskoriš(enje .minimizacija koriš(enja resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada 2. Princip predostrožnosti . u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa strateškim ciljevima. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom. pre nego pravne. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. 22 .ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e rešenje.ponovni tretman otpada radi koriš(enja kao sirovine u proizvodnji istog ili razli itog proizvoda 4. stvaranje otvorenog i fleksibilnog tržišta za usluge upravljanja otpadom i uvek kad je mogu(e. Ostali principi: princip najprakti nijih opcija rešenja za životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odre9ene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom.iskoriš(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija tretmana 5. prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije u eš(e javnosti u procesima donošenja odluka. Reciklaža . Odlaganje otpada . na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvažavaju(i druge regionalne strategije i planove. treba koristiti ekonomske instrumente. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu. pove(anu integraciju interesa za životnu sredinu u ostale sektorske politike. ve( interesno povezanu grupu opština koje u zajedni kom pristupu rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes dugoro ne saradnje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 5. Prevencija stvaranja otpada i redukcija . Ponovna upotreba . Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom . vode(i ra una o ravnoteži izme9u principa blizine i ekonomi nosti. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom . sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu(e generacije. odlaganje otpada deponovanjem.ponovno koriš(enje proizvoda za istu ili drugu namenu 3. princip predostrožnosti. Koraci ka dostizanju održivog razvoja uklju uju: ja anje postoje(ih mera.Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi ukupne troškove nastale ugrožavanjem životne sredine. razvoj novih mera.Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u upravljanju otpadom: 1. odgovornost proizvo9a a. razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti. da bi se izbegao neželjeni uticaj transporta otpada na životnu sredinu.Održivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnoloških.Princip predostrožnosti zna i da “ukoliko postoji mogu(nost ozbiljne ili nepovratne štete. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. Princip održivog razvoja . odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije životne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih zna ajnih uticaja na životnu sredinu”. i to: princip održivog razvoja.

izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada. Važni uslovi koji uti u na odluku o iskoriš(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi za ekološki bezbednim uklanjanjem otpada što ima za posledicu ve(e troškove odlaganja. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja. Me9utim. primena principa naplate stvarnih troškova odlaganja otpada zaga9iva u . Ponovna upotreba . baštenskog otpada. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda. ekološki i ekonomski efekti.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 6. papira. Uvo9enjem propisa o ambalaži u EU. propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada.primarna reciklaža). postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu ambalaže za višestruku upotrebu. Ukoliko ta mogu(nost ne postoji. Razlozi za potrebu pove(anog iskoriš(avanja otpada su višestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog koriš(enja onoga ime se raspolaže. s obzirom da se time postiže: smanjenje troškova za proizvo9a e i potroša e. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e rešenje otpad treba odložiti na deponiju. minimizacije.Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada. preko izrade. Reciklaža . ime se vek koriš(enja deponija produžava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. kartona. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije rešenje za životnu sredinu. otpada od hrane. tj. pomo(u aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada.Kompostiranje se definiše kao brzo. proizvodi i materijali mogu biti iskoriš(eni ponovo. vrste organske materije. Ukoliko se želi održivi sistem upravljanja otpadom. proizvodi se mogu preraditi za iste ili sli ne namene. ili za dobijanje energije. Smanjenje otpada na izvoru .proizvo9a u otpada. Kompostiranje . sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad . i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki. mlevenje (staklo).Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom. Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odložiti na sanitarne deponije. tamo gde dalje smanjenje nije prakti no primenljivo. ve( u fazi projektovanja. Tipi ne komponente sistema reciklaže otpada u cilju iskoriš(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru nastajanja otpada (iz doma(instva. preko sakupljanja. pakovanja. Redukcija mora biti osmišljena kroz celokupni životni ciklus proizvoda. U drugim slu ajevima. transporta. redukcija otpada nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. plastika). do transporta i plasmana proizvoda. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir. radnji. tretmana do odlaganja. pa je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju. sli an 23 . O redukciji se mora razmišljati svaki put kada se donosi odluka o koriš(enju resursa. presovanje (metal). teško(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogu(nosti smanjivanja potreba za novim deponijama. institucija. bilo za istu ili drugu namenu.Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu koriš(eni više puta. uštede u energiji i sirovinama i smanjenje troškova odlaganja. ali delimi no. razlaganje vlažne. Kao proizvod dobija se koristan materijal. otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu životnog ciklusa otpada sadrži i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka koriš(enja otpada i ispitivanje tržišta za plasman reciklabilnih proizvoda. Potroša i tako9e treba da aktivno u estvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. budu(i da se.

generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada . U cilju održivog sistema upravljanja otpadom. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije. metala i plastike) uti e da potencijalni potroša i postaju nevoljni da ga koriste. prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima projektovanim za tu namenu. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan na in redukcije otpada. kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. Tržište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano.Razlaganje organskog. Na taj na in je kona ni rezultat fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju. a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektri ne energije. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru. 24 . koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao 9ubrivo. Sa druge strane. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. se pre iš(ava i jedan deo može se vratiti u proces. srednjetemperaturna od 500°C do 800°C i visokotemperaturna viša od 800°C. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima reakcije. Piroliza . Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost. i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na deponije.Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadržanih u otpadu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije humusu. ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Kada je spaljivanje sa iskoriš(enjem energije najprakti nija opcija za životnu sredinu. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju. Me9utim. ponovnu upotrebu i reciklažu. Spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji zna i redukciju. Infektivni medicinski otpad se. pri emu nastaju piroliti ki gas.i do 10 puta ve(i. kontaminacija (posebno od estica stakla. kompost i voda. a i skladištenje krajnjeg proizvoda može biti problem za sebe. neophodno je razmotriti mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti procesa. prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. prema propisima EU. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. Kvalitet kompostiranog proizvoda je važan ukoliko za njega postoji tržište. i treba znati da su investicioni i operativni troškovi postrojenja za spaljivanje u skladu sa propisima EU visoki. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada.Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Otpadna voda. Spaljivanje otpada . Procesom razlaganja nastaju biogas. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije. Anaerobna digestija . kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i baštenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (naj eš(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja „u svom dvorištu” kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. mogu se razlikovati tri varijante pirolize: niskotemperaturna do 500°C. a smanjuje se udeo vrste i te ne faze. ekonomska opravdanost iskoriš(enja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled. ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije može uspešno transformisati u kompost. uz nadoknadu. biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. U principu. nastala procesom tretmana. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja organskih materija u otpadu. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad mogu slati kompaniji koja vrši spaljivanje u ime proizvo9a a otpada. spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u slede(em periodu. koja treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloženih sredstava.

Razvijeni su alternativni sistemi tretmana. mineralizaciju. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uklju uje komunalni otpad.000°C do 15. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. Naj eš(i primer je proizvodnja cementa. mesno koštano brašno i dr. reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula. Fizi ko-hemijski tretmani otpada . Proizvod reakcije je mešavina gasova. Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadrže teške metale i opasan otpad. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu. 25 . otpad iz rafinerija. Odlaganje otpada na deponije . jonske izmene. deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje opasnog otpada. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana. Na deponijama se odlažu odre9eni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluženi u okolinu. redukciju.000°C. gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. adsorpciju. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. u procesu proizvodnje. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima. odnosno rada.Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju. iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava. Ovim procesom postižu se temperature 5. Termoelektrane i gradske toplane koje služe za snabdevanje gradova toplotnom energijom tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. kao što je plazma proces (energija oslobo9enja elektri nim pražnjenjem u inertnoj atmosferi). utrošene rastvara e.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Gasifikacija . jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odložiti. u doma(instvima. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. Plazma proces . Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju.Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije za odlaganje neopasnog otpada. Gas dobijen na ovaj na in se može spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni. oksidaciju. destilaciju. Opasan otpad koji se odlaže na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada. u prometu ili upotrebi.Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. gume. tako da se mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odložiti. Direktiva EU o spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlaže otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama. što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. što zna i da je za komunalni otpad potreban predtretman.Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju koriš(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog goriva. Otpad kao gorivo . solidifikaciju.

Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno koriš(enje prostora kao resursa i smanjenje troškova upravljanja otpadom. treba ga spaljivati na licu mesta. Udruživanjem opština radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad. mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. Transfer stanice su mesta za privremeno skladištenje. Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su specijalizovana za reciklažu takvih reciklabilnih materijala. pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad. što (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uopštinskih sporazuma i donošenja regionalnih planova upravljanja otpadom. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Poželjno je pretovar vršiti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji. ovlaš(enih sakuplja a i lica koja vrše tretman. tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smeštenom pored deponije. ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze grani ne vrednosti za neopasan otpad. Posebno je važno doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama.Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju može obuhvatati kompletan mehani ko-biološki tretman otpada. pored ostalih elemenata. utovaruje u ve(a vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer služe kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana. Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje troškove transporta na ve(u udaljenost. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. Postavlja se tehnološka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. Regionalna deponija. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladištenju posebnih vrsta otpada. kao i postrojenja za kompostiranje. stabilizovan i nereaktivan. Izdvojeni reciklabilni materijali se melju. s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo. prethodno tretirani opasan otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante udruživanja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 7. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne 26 . Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima. dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon obavljenih istražnih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na životnu sredinu. što ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad. Ukoliko iskoriš(enje gasa nije ekonomi no. postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada. transfer stanice. Na deponiju neopasnog otpada može se odložiti samo: komunalni otpad posle separacije. U okviru centra može biti izgra9ena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom. pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada. ime se obezbe9uje potpuna zaštita životne sredine. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada. kratko zadržava.

Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200.000 33. udružene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade regionalni plan upravljanja otpadom.000 stanovnika po prethodno izra9enoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo.000 2.000 25.000 2019. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: jedinica lokalne samouprave je dužna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji.000 Ambalaža Biorazgradivi komunalni otpad Opasan komunalni otpad 27 .084. Projektovane koli ine otpada na godišnjem nivou u tonama /12/ Vrsta otpada Komunalni otpad Otpad iz doma instva Komercijalni i otpad iz institucija 2010. 2. kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih jedinica lokalne samouprave. u narednom periodu.785.000 367. pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skupština jedinica lokalne samouprave.smetlišta koje predstavljaju rizik po životnu sredinu.000 stanovnika. Sporazum tako9e definišu prava i obaveze komunalnog preduze(a.747.000 1. Potrebna je stalna kampanja i edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje.778. uz saglasnost ministarstva.000 2. Istovremeno. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalnih samouprava.000 28. na in donošenja odluka u slu aju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom. odnosno drugog pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti.000 2.000 607.451.000 490.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije samouprave.049. 2.538.000 817. 3.000 693.000 2.000 2014. kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja otpadom. Postupak izrade i donošenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.000 418.268. jedinica lokalne samouprave dužna je da. jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje. potrebno je raditi na sanaciji postoje(ih deponija . Tabela 3. ukoliko im je to zajedni ki interes.367. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi. Sanacija odlagališta otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglašeni sa zahtevima direktiva EU. Regionalni plan upravljanja otpadom definiše zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skupština dve ili više jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno živi najmanje 200. dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom.000 1.

odnosno njihov interes i volju za pla(anjem usluga sakupljanja. Implementacijom Strategije upravljanja otpadom i sprovo9enjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom. obrazovanje i razvijanje javne svesti. kroz obrazovanje u školama i kroz razne kampanje. podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 8. Nastajanje otpada kod stanovništva je primarno funkcija njihove potrošnje a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. Stru na lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomo(i uspostavljanju obrazovanja. a posebno kod dece i mladih ljudi. Profesionalna obuka bi(e primarni cilj u kratkoro nom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehni ki kompetentno za svoj položaj. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti. uklju uju(i i kompanije iz privatnog sektora. Njihov stav uti e ne samo na karakteristike nastajanja otpada. Obuka kadrova . kroz medije. tako9e. i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovaraju(eg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. osigurati adekvatnu tehni ku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i organizacijama. u eš(e korisnika u upravljanju otpadom kroz razli ite aktivnosti i socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom. Principi socijalnog aspekta su: orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama. Takva kampanja treba. o ekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje ve(eg broja radnika. priprema tendera. finansijski sistem i ra unovodstvo. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje (e: pove(ati nivo svesti najšireg stanovništva o problemima životne sredine. razvoju politike i nastavnog programa. razvoju „zelene ekonomije” i integrisanju u društvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. licenciranje i monitoring. generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom. Javna svest o otpadu i životnoj sredini se mora razvijati. zaštite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljšanju njihove socioekonomske sigurnosti. što (e doprineti smanjenju siromaštva. ime se stvara podloga za budu(e akcije i održivo upravljanje otpadom. Ovo (e uklju iti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. zaposlenih u državnim organima na svim nivoima u skladu sa nadležnostima. nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa odnosom ljudi prema otpadu: njihovom na inu koriš(enja materijala i rukovanju otpadom. podrška doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom. Razvoj ljudskih resursa za odgovaraju(e i održivo upravljanje otpadom se može podeliti u tri glavne oblasti: profesionalna obuka kadrova (uklju uju(i i obuku proizvo9a a otpada). SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Socijalni aspekt upravljanja otpadom se odnosi na: na ine koriš(enja materijala.Klju no poboljšanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvo9enja tehnika i tehnologija u obrazovanje budu(ih profesionalaca u oblasti otpada. ve( tako9e i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada. praksa i postupci separacije otpada. ekonomsko planiranje i budžeti. stepenu do kojeg oni razvrstavaju otpad i stepenu neovlaš(enog odlaganja. zdravlje ljudi i sigurnost. 28 . sa odgovornoš(u za upravljanje otpadom i sprovo9enje zakona na svim nivoima. razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (pla(anje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada. U isto vreme. da informiše stanovništvo o njihovim odgovornostima kao proizvo9a ima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom. Neophodna je profesionalna obuka u slede(im oblastima upravljanja otpadom: pravni i zakonodavni okvir. njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada.

Gra9ani moraju da imaju pristup informacijama. kupovinu proizvoda napravljenih od reciklabilnih materijala. kroz svakodnevni kontakt sa otpadom. na po etku kampanje. razdvajanje otpada za reciklažu i u eš(e u lokalnim radionicama o upravljanju otpadom. bude provokativna. Sa druge strane. Sprovo9enje zakonodavstva koje se odnosi na javnost. Posebna pažnja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi održivog upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladištenje. ovi pojedinci postaju u esnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom. troškove opštine za remedijaciju (koji se nadokna9uju iz poreza i naplata od gra9ana). reciklaža ili odlaganje otpada na pouzdan na in ukoliko nema druge mogu(nosti. nego omogu(avanjem opštih informacija. sa podrškom postoje(ih stru njaka. Neophodna je jaka povezanost izme9u nadležnih za sprovo9enje zakona i lica za sprovo9enje kampanje.). ambalažom od hemikalija itd. kao što je redukcija na izvoru. 29 .Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uklju enja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima. što je i ozvani eno usvajanjem Zakona o potvr9ivanju konvencije o dostupnosti informacija. javna svest se više razvija striktnom primenom zakona. ponovna upotreba otpada. Razvijanje javne svesti . Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj školi (e imati dugoro ne efekte na ponašanja pojedinaca. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo za prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na održiv na in. Tako9e je važno da predložena poboljšanja budu razmatrana uz u eš(e javnosti. praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz doma(instava. kao i da (e poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povra(aj sredstava iz poreza kroz princip zaga9iva pla(a. Ovo omogu(ava mehanizam za javno oglašavanje loše prakse i ljudi koji su u inili ve(e prekršaje. koristi jednostavne ciljane poruke. stekne poverenje stanovništva. važno je i razvijati poverenje izme9u organa državne uprave i gra9ana. u eš(u javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija). Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore uklju e i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. U ve(ini slu ajeva. Posebna pažnja mora biti posve(ena školama. koristi sveobuhvatne. Kampanje razvijanja javne svesti podsti u individualne potroša e da pomognu dostizanje održivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada. isti e individualne akcije. U kasnijem dobu. tretman i odlaganje. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i kona no na njihovo zdravlje i dugoro no. Tu je veoma zna ajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekršioce zakona. kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlišta je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije praksa i postupci individualnog kompostiranja. ali jednostavne poruke. praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom. Lokalna kampanja treba da: koristi sve oblike medija.

ekonomske instrumente za sprovo9enje upravljanja otpadom i uti u na razvijanje javne svesti u društvu. Vrši i druge poslove utvr9ene posebnim zakonom. Ovlaš(ena laboratorija za ispitivanje otpada. Nadležni organ autonomne pokrajine. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Istraživanje tržišta sekundarnih sirovina. Agencija za zaštitu životne sredine. Ure9uje. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za autonomnu pokrajinu i prati stanje. izvoz i tranzit otpada. Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike. U estvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i kona no odlaganje opasnog otpada. Ure9uje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. Dve ili više opština mogu zajeni ki obezbediti i spovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajedni ki interes. Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovaraju(e registre. obezbe9uje. iniciraju razgovore zainteresovanih strana u ciju uspostavljanja partnerstva u upravljanu otpadom. mogu(nosti za lociranje objekata za deponovanje. 30 . Daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. Izdaje dozvole za uvoz. Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština. Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji autonomne pokrajine. skladištenje i reciklažu. Vrši funkcije u skladu sa me9unarodnim ugovorima i sporazumima. preko svojih nadležnih organa: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom. Agenicija za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom obavlja slede(e poslove: Pra(enje stanja i kontrolu koriš(enja sekundarnih sirovina. Nadležni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: Ministarstvo. Priprema propise i tehni ke standarde. Vo9enje podataka o raspoloživim i potrebnim koli inama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama. Obezbe9uje programe. Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA I PRAVNI OKVIRI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI /12/ Vlada i Nacionalna skupština obezbe9uju zakonski okvir za održivo upravljanje otpadom. Jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo: Razvija i predlaže Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. U estvuje u razvijanju i predlaganju Strategije upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. studije i analize tehni ko tehnoloških mogu(nosti koriš(enja sekundarnih sirovina.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 9. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za Republiku i prati stanje. Nadležni organ autonomne pokrajine: Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština na svojoj teritoriji.

broj 53/06). Zakona o Vladi. promovisanje i upotrebu proizvoda. br. primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja. celovitosti. izdvajanje sekundarnih sirovina i koriš(enje otpada kao energenta. poljoprivrede. spre avanje. o uvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. odnosno spre avanje ili smanjenje nastajanja. na in i postupak vršenja strateške procene uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja. sektorskim politikama u pripremi i donošenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš(enja zemljišta. 135/04. 36/09. tehnologije i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu. uklju uju(i i nove zakone kojima se ure9uje upravljanje otpadom. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom (2009. a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje budu(ih razvojnih projekata. šumarstva. Ostvaruje saradnju sa doma(im i me9unarodnim stru njacima i ekspertima. broj 60/08). uvoz. Davanje mišljenja o na inu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad. 2) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. Sprovodi edukaciju stanovništva o mogu(nostima i na inu recikliranja otpadaka. izvoz i tranzit otpada. Osnovni propisi kojima se ure9uje upravljanje otpadom u Republici Srbiji su: 1) Zakon o potvr3ivanju Bazelske konvencije o prekograni nom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju („Službeni list SRJ – Me9unarodni ugovori”. na osnovu Ustava Republike Srbije. opreme. osnivanje Agencije i Fonda. industrije. godine). lovstva. 60/08 i 8/10) i Uredba o na inu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”. broj 135/04) doneti su slede(i propisi kojima se ure9uje upravljanje posebnim tokovima otpada. 36/09 – dr. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bi(a. ponovnu upotrebu i reciklažu otpada. izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”. broj 135/04) ure9uje odnos politike zaštite životne sredine sa ostalim. unapre9enje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti. Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa me9u kojima i propis kojim su utvr9eni uslovi koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova. prostorija i drugih uslova za vršenje ispitivanja Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada („Službeni glasnik RS”.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka. kao i sa specijalizovanim agencijama. Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donošenjem seta zakona u oblasti zaštite životne sredine (2004. upravljanja otpadom. br. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojen je Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. uslovi i instrumenti za održivo upravljanje i o uvanje prirodne ravnoteže. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. energetike. zakon) ure9uje integralni sistem zaštite životne sredine koji ine mere. ribarstva. smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga9ivanja životne sredine. telekomunikacija. godine). 3) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Utvr9eni su uslovi. pristup informacijama i u eš(e javnosti u donošenju odluka. broj 60/09). upravljanja vodama. procesa. zakon i 72/09 – dr. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom. sadržina izveštaja o strateškoj 31 . i to: Uredba o upravljanju otpadnim uljima („Službeni glasnik RS”. Ovim zakonima obezbe9uju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom. broj 2/99) obezbe9uje me9unarodno usaglašene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograni nog kretanja otpada. turizma. saobra(aja. Tako9e. kontrolu.

Ovaj zakon je usaglašen sa odgovaraju(om direktivom EU. finansiranje upravljanja otpadom. Procena uticaja vrši se za projekte u oblasti industrije. saobra(aja. kao i za projekte koji se planiraju na zašti(enom prirodnom dobru i u zašti(enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. promenu tehnologije. postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h. turizma. rudarstva. (2) operateri postoje(ih postrojenja za upravljanje otpadom. godine – decembar 2013. godine – mart 2011. Na osnovu ovog zakona doneta je Uredba o utvr3ivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”. skladištenja. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. godine. a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskoriš(enje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za uskla9ivanje poslovanja pravnih i fizi kih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvo9a i otpada u postoje(im postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije proceni. a programom mera predvide dinamiku prilago9avanja rada postrojenja uskla9enog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2015. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu. tretmana i odlaganja otpada. u skladu sa ovim zakonom. 5) Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga3ivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”. koji sadrži naro ito mere i dinamiku prilago9avanja rada postoje(eg postrojenja i aktivnosti uskla9enog sa odredbama ovog zakona do 31. br. a podrazumeva sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. 4) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. broj 135/04) ure9uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi. subjekte. proširenje kapaciteta. izveštavanje. uslove i postupak izdavanja dozvola. energetike. ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati zna ajan uticaj na životnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. transporta. isklju uju(i deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. životnu sredinu ili materijalna dobra. izme9u ostalog. planiranje upravljanja otpadom. 32 . vrste aktivnosti i postrojenja. odnosno u eš(e javnosti u postupku ocene tog izveštaja. postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju više od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25. njegova verifikacija. dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadležnom za izdavanje dozvola. šumarstva. nadzor i druga pitanja od zna aja za spre avanje i kontrolu zaga9ivanja životne sredine. upravljanje posebnim tokovima otpadom. godine. da operater postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada sa kapacitetom tretmana ve(im od 10 t/dan. poljoprivrede. 6) Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. uklju uju(i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. a u slu aju da je u tom postrojenju izvršeno privremeno skladištenje otpada.000 t. i uklju ivanje. kao i u eš(e javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. proizvo9a otpada dužan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. 135/04 i 36/09) ure9uje postupak procene mogu(ih zna ajnih uticaja odre9enih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu. upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti. vodoprivrede. prekograni no kretanje otpada. nadzor i druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom. obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta. godine. odnosno pravna i fizi ka lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom. broj 36/09) ure9uje vrste i klasifikaciju otpada. broj 108/08) koja propisuje.

Primenjuje se na uvezenu ambalažu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije decembra 2012. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Službeni glasnik RS”. 26/96 i 101/05). na in vo9enja evidencija o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji. izvrši(e se najkasnije do 2015. prometu. broj 55/01) koji propisuje bliže uslove i na in razvrstavanja. u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neure9enih deponija. izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu. odnosno dekontaminacija ure9aja koji sadrže RSV i odlaganje RSV iz tih ure9aja. (4) proizvo9a i i uvoznici elektri nih i elektronskih proizvoda dužni su da upravljanje otpadom od elektri nih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. upotrebu i koriš(eni ambalažni materijal. broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija. 7) Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”. bez obzira na poreklo. godine doneta je i primenjuje se Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železni kom saobra aju („Službeni glasnik RS”. usluga. s tim što (e se. 67/93-dr. broj 36/09) ure9uje uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. potrošnje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odštampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglašene sa propisima EU.zakon. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. primenjivati Pravilnik o uslovima i na inu razvrstavanja. uvoznika. do donošenja novih podzakonskih propisa. primenjiva(e se i propisi doneti na osnovu ranije važe(eg Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine iz 1991. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga3ivanja životne sredine. 25/96. upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. (5) odlaganje. pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina („Službeni glasnik RS”. br. broj 53/02) bliže propisuje uslove i na in obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i železni kom saobra(aju. (3) jedinica lokalne samouprave dužna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neure9enih deponija na svom podru ju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona. broj 66/91. a poti u iz tehnoloških procesa proizvodnje. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Službeni glasnik RS”. Tako9e. tj. skladištenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom. prevozu. pakera/punioca i isporu ioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalažnog otpada i obezbe9enja prostora za sakupljanje. Na osnovu Ustava Republike Srbije. godine. godine. kao i uslove i na in prestanka koriš(enja deponije.zakon. broj 12/95) koji ure9uje na in postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija. 48/94dr. reciklaže. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu propisani su rokovi od 12 do 18 meseci za prilago9avanje (1) proizvo9a a. u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ambalažu koja se proizvodi. prerade ili regeneracije otpadnih materija. 83/92. upotrebi. stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Srbije. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. 53/95 i 135/04): Pravilnik o kriterijumima za odre3ivanje lokacije i ure3enje deponija otpadnih materija („Službeni glasnik RS”. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da važi Zakon o postupanju sa otpadnim materijama („Službeni glasnik RS”. zaklju enja ugovora sa operaterom za komunalni ambalažni otpad i ambalažni otpad koji nije 33 .zakon. ekonomske instrumente. godine. do donošenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom. 53/93-dr. na in sanitarno-tehni kog ure9enja deponija radi zaštite životne sredine. broj 60/94). decembra 2012. razvrstavanje i privremeno skladištenje ambalažnog otpada. a druge obaveze bi(e odre9ene posebnim propisom. odnosno preradom. pakovanja i uvanja otpada – sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom.

iskoriš(enja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivu 89/369/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada i Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada) i ima za cilj da postavi standarde za smanjenje zaga9enja vazduha. (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalažu ili ambalažne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvo9enjem strogih tehni kih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na životnu sredinu. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga9enja. kao i na in odlaganja opreme koja je zaga9ena sa PCB. (2) ambalažu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona. a nema snabdeva a. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definiše kontrolisani na in postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili. a nije izvršena njena dekontaminacija. drže ili uklanjaju opasne otpade. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istrošenih vozila tako što stimuliše sakupljanje. Direktivom se definiše da privredni subjekti koji proizvode. 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograni i proizvodnja otpada. dostavljaju nadležnim organima na njihov zahtev tražene podatke iz registra. 91/692/EEC. 2000/76/EC promoviše sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu više koristiti za originalnu upotrebu. ponovnu upotrebu i 34 . Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja. ozna avanje podataka na ambalaži koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogu(nost ostavljanja ambalažnog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vra(anja. radi spre avanja rizika po ljudsko zdravlje. Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada (zamenjuje: Direktivu 84/429/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz postoje(ih insineratora komunalnog otpada. Zakonodavstvo Evropske Unije u oblasti upravljanja otpadom obuhvata slede e: Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC. tako što (e zaklju iti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskoriš(enje. može da bude u prometu najduže dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. vode i zemljišta uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC. Direktiva 2001/42/EEC o proceni uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu. a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom. i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalažnim otpadom koji nije komunalni otpad. obezbe9enje upravljanja ambalažnim otpadom. Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istrošenih baterija i akumulatora koji sadrže opasne materije u cilju smanjenja zaga9enja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Odlaganje primene ovog zakona predvi9eno je za (1) proizvo9a a i uvoznika ambalaže koji su dužni da svoje poslovanje koje se odnosi na ozna avanje ambalaže usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada.

EN 13430:2000. Uredba 1013/2006 o prekograni nom kretanju otpada reguliše nadzor i kontrolu prekograni nog kretanja otpada. Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine i posebno zemljišta u slu aju koriš(enja sekundarnih 9ubriva u poljoprivredi definiše upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zaga9enja zemljišta. 2004/12/EC. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC. kadmijum. olovo. EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Službenom glasniku Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. ulja) u cilju zaštite životne sredine. Direktiva 2002/95/ES o ograni avanju koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektri ne i elektronske opreme imaju za cilj ograni avanje koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi. šestovalentni hrom. akumulator. dopunjena Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES). EN 13429:2000. Uredba 1774/2002 o otpadu životinjskog porekla propisuje tehnološke postupke prerade otpada životinjskog porekla. uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograni nom kretanju. Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u plasti im gajbama i paletama utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u staklenoj ambalaži utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000. vegetacije. reciklaže i iskoriš(enja elektri ne i elektronske opreme u cilju redukcije koli ine otpada. Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalaži i ambalažnom otpadu. Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid. Propisana je obaveza da od 1. ljudi i životinja. Zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju. januara 2008. godine. gume.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklažu njihovih komponenata (baterije. da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spre e konkurenciju. zaga9enja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalaže i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaže. 83/29/EES i 91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spre avanje i progresivno smanjenje do uklanjanja. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dužne su da odrede odgovaraju(e ovlaš(ene organizacije za transport otpada. polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektri noj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. 35 . živa. odnosno promociju ponovne upotrebe.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 10. Regionalna podela po Nacionalnoj strategiji /13/ 36 . INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM Slika 3.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 4. Mreža deponija i transfer stanica po Nacionalnoj strategiji /13/ 37 .

Mreža centara za reciklažu po Nacionalnoj strategiji /13/ 38 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 5.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 6. Mreža centara za kompostiranje po Nacionalnoj strategiji /13/ 39 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 7. 40 . Mreža centara za insineraciju po Nacionalnoj strategiji /13/ Sve lokalne samouprave obuhva(ene integralnim sistemom upravljanja otpadom imaju svoje lokalne stru ne organizacije . po osnovu zakonske regultative.javna komunalna preduze(a koja.

Analize su pokazale da efikasno iskoriš(enje otpada može zna ajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima. stari akumulatori itd. tako da se otpad esto odvozi i obi nim kamionima. Potom sledi koriš(enje i prerada koje bi trebalo pove(ati i time smanjiti kona ni ostatak za zbrinjavanje na deponijama. Otpad se u svim opštinama tretira na identi an na in: sakuplja se u razli itim sudovima (kontejnerima ili kantama) i odvozi na smetlišta. Kružni ciklus u integralnom sistemu upravljanja otpadom /15/ 41 . 2) koristiti (što je više mogu(e). zaštitne opreme itd. sticajem mnogih okolnosti. Koncepcija zbrinjavanja vrstog otpada u integralnom sistemu obuhvata 4 osnovna principa: 1) izbegavati (koliko god je mogu(e).neškodljivog zbrinjavanja. obojeni metali. razmatranju i definisanju metoda i postupaka tretmana vrstog otpada. ’’divlje deponije’’ ili se nekontrolisano spaljuje. a njihov dalji tretman je nekontrolisan i kre(e se uglavnom u okviru ’’crnog’’ tržišta. U seoskim podru jima otpad se naj eš(e odvozi na tzv. Saglasno tome i organizacija odnošenja sme(a je otežana. od mesta njegovog nastanka do kona nog. uz istovremenu uštedu životnog prostora i zaštitu životne sredine. po životnu sredinu i zdravlje živih bi(a . može se zaklju iti da se rad komunalnih preduze(a odvija u izuzetno teškim uslovima /14/. Ni u jednoj nije zabeležen dovoljan broj specijalnih vozila. polaze(i od mogu(nosti za njihovo smanjivanje. Integralni sistem zbrinjavanja otpada je zasnovan na analizama. sakupljaju uglavnom individualno od strane siromašnijih slojeva stanovništva. S obzirom na nedovoljne opštinske budžete. zastarelu mehanizaciju kojoj je odavno istekao rok upotrebe. dok su sela sasvim nepokrivena bilo kakvim organizovanim odnošenjem otpada. 3) tehni ki preraditi (koliko je potrebno) i deponovati (što je mogu(e manje). gvož9e. Sve lokalne samouprave oskudevaju po pitanju opreme. pa se otpad iznosi samo sa gradskog podru ja.kontejnera. a nema ni dovoljno druge opreme . Slika 8. Treba ista(i da se komercijalno interesantne vrste otpada: papir. Ovo je ujedno i hronološki red postupaka sa otpacima u sistemu. prinu9eni su da se brinu o celokupnom otpadu koji nastaje na podru ju. me9utim.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrše delatnost upravljanja otpadnim materijama. Polazni princip predstavlja stalno smanjivanje koli ine tzv. neizbežnih otpadaka iz proizvodnje. biranjem optimalnih puteva tretmana vrstog otpada. velike organizacione probleme. Njihova nadležnost odnosi se isklju ivo na komunalni otpad.

Privremeno odlaganje je faza odbacivanja koriš(enog materijala koja se sastoji od rukovanja. Tabela 4. Ova faza predstavlja kriti an faktor u integralnom sistemu zbrinjavanja otpada. mesto i frekvenciju sakupljanja i izdvajanje korisnih sirovina.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U integralnom sistemu zbrinjavanja otpada mogu(e je prepoznati 6 funkcionalnih elemenata: NASTAJANJE OTPADA PRIVREMENO ODLAGANJE SAKUPLJANJE TRANSFER I TRANSPORT PRERADA I KORIŠ ENJE KONA NO ODLAGANJE Slika 4. Sakupljanje je faza koja predstavlja operaciju u kojoj nadležne službe ili sami gra9ani odnose privremeno odloženi otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje. sastav i sezonska kolebanja otpadaka odre9uju metode skladištenja. . Koristi od uvo9enja sekundarnih sirovina u proizvodnju odnosno koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim date su u tabeli 4.Elementi integralnog sistema zbrinjavanja otpada /16/ Nastajanje otpada je faza u kojoj odre9eni materijal prestane da služi svojoj svrsi i postane balast korisniku. Kona no odlaganje je poslednja faza u integralnom sistemu pri emu se može odlagati ostatak od prerade ili po etni otpad. direktne prerade i ponovnog koriš(enja. transporta. sakupljanje obuhvata skladištenje. obrade i kona nog deponovanja. jer koli ina. . deponijski gas). odlaganja i eventualne prerade (primarno razvrstavanje na mestu nastajanja).Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim sirovinama /17/ KORIST Ušteda energije (%) Smanjeno zaga9enje vazduha (%) Smanjeno zaga9enje vode (%) Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) Smanjena potrošnja vode (%) Papir 74 74 35 58 MATERIJALI Staklo 32 20 80 50 &elik 74 85 76 97 40 42 . Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odloženog otpada (na primer. Prerada je faza koja predstavlja najsloženiju operaciju u integralnom sistemu a sastoji se od: sortiranja. sakupljanja. Generalno posmatrano. pripreme.

ISKORIŠ ENJE PONOVNO KORIŠ ENJE PROIZVODA KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA VRA ANJEM U PROIZVODNI PROCES KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA U DRUGIM PROCESIMA 2. bez iskoriš(enja energije i sirovina. termi ka prerada sa iskoriš(enjem toplote itd.. kompostiranje. ISKORIŠ ENJE ENERGIJE KORIŠ ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA OTPADA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE TRANSFORMACIJA U GORIVO PROCESIMA: PIROLIZE. MOGU NOSTI PRERADE OTPADA UZ ISKORIŠ ENJE SIROVINA I ENERGIJE 1.Mogu nosti prerade otpada uz iskoriš enje energije i sirovina /18/ Za ponovno koriš(enje materijala i energije doma(a i me9unarodna stru na javnost koristi naziv Reciklaža ili Recikliranje. 43 . ija je svrha maksimalno iskoriš(enje energije i sirovina iz otpada (Kao što je prikazano u tabeli 4.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sve metode tretmana otpada mogu se podeliti na: Utilizacione postupke. GASIFIKACIJE I FERMENTACIJE 3. LIKVEFAKCIJE. i Likvidacione postupke ija je svrha eliminisanje celokupne mase otpada. .). kao što su: ponovno koriš(enje razvrstanih reciklabilnih materijala. Pored toga što zna ajno doprinosi zaštiti životne sredine. ISKORIŠ ENJE DEPONIJA KORIŠ ENJE DEPONIJSKOG GASA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI ISKORIŠ ENJA SEKUNDARNIH SIROVINA Slika 10.

mesta i na ina stvaranja kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada. Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila. izgradnji i eksploataciji ure9aja i postrojenja za uklanjanje i koriš(enje otpada. Na taj na in gra9ani imaju mogu(nost da sami vrše sortiranje pojedinih vrsta otpadaka koji se mogu reciklirati ime se skra(uje put otpada do ponovnog koriš(enja. U okviru ovog sistema vozila za sakupljanje kruže od jedne 44 . Grani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju. Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se ne(e iskoriš(avati. te nih i gasovitih zaga9uju(ih komponenata. odlaganje i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od 6 funkcionalnih elemenata u integralnom sistemu upravljanja otpadom. utovar. a zatim vra(aju na svoju ili drugu lokaciju. sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom. naziva se pokretni sistem sakupljanja otpada. Na osnovu ovog zakona od 01. Emisija zaga9uju(ih komponenata zavisi od tehnologije procesa. U velikom broju zemalja proces organizovane reciklaže otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje. Sakupljanje otpada zavisi od: tipa opreme za privremeno odlaganje i sakupljanje. eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog stanja ure9aja u okviru postrojenja. Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se prera9uju. U zavisnosti od vrste posude a zbog smanjenja optere(enja i opasnosti na ovim poslovima treba da bude uposleno više radnika za opsluživanje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklaža se primenjuje i slu ajevima kada jedan od slede(ih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja otpada u zavisnosti od karaktera otpada. lokacija posude. plansko odlaganje. Rukovanje.01. Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu. tipa sistema sakupljanja i opšte metodologije sakupljanja otpada. Sistem sakupljanja otpada može biti pokretni i nepokretni. Rukovanje na mestu nastanka otpada predstavlja iznošenje otpada iz svih vrsta objekata koriš(enjem posuda za otpad i plasti nih vre(a i odlaganje u odgovaraju(e ve(e posude. Ove posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odnošenja. uz maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zaga9enog zemljišta. Troškovi proizvodnje i eksploatacije ovakvih posuda su viši u odnosu na konvencionalne ali je ceo sistem sakupljanja isplativiji. ostatak posle prerade otpada i materijal koji se više ne može reciklirati. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se koriš(enjem izdvojenih reciklabilnih materijala.2005. istovar i pražnjenje na mestu za preradu ili odlaganje. Evropska zajednica je donela zakon o deponijama. Pokretni sistem se naj eš(e koristi u okviru velikih komercijalnih i industrijskih objekata u kojima su predvi9eni veliki kontejneri. Primarni cilj recikliranja je maksimalno mogu(e iskoriš(enje otpadnih materijala. uz smanjenje troškova naknadnog sortiranja i pove(anja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. Kada se koriste manje posude i vre(e za privremeno odlaganje otpada koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport. Ure9ena deponija predstavlja sanitarno i tehni ki ure9en prostor na kome se vrši kontrolisan prijem otpada. razastiranje. kontrolisano sakupljanje otpadnih (procednih) voda i njihovo pre iš(avanje pre kona nog ispuštanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo9enje deponijskog gasa. u sklopu kojih se nalaze i ure9aji za sabijanje otpada (kompaktori). esteti nost i bezbednost po životnu sredinu i ljudsko zdravlje i na in odnošenja. dalji transfer ili deponovanje. Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i smešta u posebne posude. Koli ina navedenog inertnog otpada ne sme da pre9e 5% od ukupne koli ine otpada koji se stvara. celokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem sakupljanja otpada. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih. Elementi koji moraju biti razmotreni pri izboru posuda su: tip posude koja se koristi. na deponijama otpada je dozvoljeno odlagati samo inertni materijal koji se dalje ne reciklira odnosno ne može se reciklirati ni na koji na in.

Veliki broj do sada izgra9enih postrojenja u svetu i planiranje novih ukazuju da je postupak uklanjanja otpadaka. kategorije. koje zavisi od tipa pretovara. saglasno Zakonu. na ina i uslova nastanka biti precizno definisan njegov dalji tretman. nakon detaljnog sagledavanja vrste. što podrazumeva i uklju ivanje u svetske privredne. 45 . ve( (e. odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. zahtevaju primenu specijalnih vozila. odnosno industrijski. Pri transportu motornim vozilima. opasan i drugi otpad ne(e se smeti deponovati na regionalnu deponiju. Potreba za efikasnijim razvojem Srbije. Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure9aje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu i kona no odlaganje. nau ne i ekološke tokove. Ovim postupcima se obezbe9uje bolje iskoriš(avanje svih kapaciteta transporta. farmaceutski. Presovanje i briketiranje zna ajno poboljšava karakteristike postoje(ih sistema za uklanjanje otpada. U ovom trenutku to se odnosi samo na gradsko podru je opština koje su obuhva(ene sistemom sakupljanja. prihvatljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i sa ekonomskog stanovišta te da bi se morao uzeti u razmatranje i u našim gradovima. kao i karakterizacija i kategorija otpada prema zakonskim propisima /18/. otpad mora biti zašti(en tokom transporta. Savremene tendencije sortiranja (separacije) na izvoru. vozila za transport otpada moraju biti tako projektovana da se mogu kretati savremenim saobra(ajnicama (autoputevi itd. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja od lokacije nastajanja otpada do lokacije koriš(enja ili trajnog odlaganja. Otpad se može direktno pretovarivati u ve(e sisteme za dalji transport. kapacitet ne sme do(i u suprotnost sa dozvoljenom nosivoš(u vozila i postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. mesta. Nabavno tržište u pogledu regionalnog sistema sakupljanja otpada podrazumeva oblasti sa kojih se otpad i ina e prikuplja. Posebno interesantan na in sakupljanja i odnošenja otpada koji se može reciklirati (reciklabilnog otpada) a posebno opasnog otpada. Nakon uspostavljanja sistema separatnog sakupljanja otpada po vrstama podru je delovanja i organizacije automatski (e se proširiti na sve mesne zajednice (gradske i seoske). odnosno sva naseljena mesta koja gravitiraju odre9enim opštinama. privreda (e dobiti izuzetno veliki zamajac a životna sredina (e biti znatno manje ugrožena i bolje zašti(ena. Savremena vozila su opremljena ure9ajima za sabijanje utovarenog otpada. raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine. prihvatljiv istovremeno i sa stanovišta zaštite životne sredine i ekonomije. železnica kao i re ni transport.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre9enoj ruti. stru ne. Deo ovog otpada sigurno (e na(i svoje mesto u regionalnom sistemu. Vrsta vozila za sakupljanje i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. nakon izdvajanja kvalitetnih materijala. neophodno je zadovoljiti slede(e zahteve: otpad se mora transportovati uz minimalne troškove. izbegava se dodatna prerada a otpad se može efikasno sagorevati. Po dolasku na zadatu lokaciju posude se prazne u vozila pri emu se razlikuje manuelni i automatizovani sistem pražnjenja. direktan transport vozilima postaje ekonomski neprihvatljiv. predstavlja sakupljanje od strane gra9ana. Na taj na in (e se u zna ajnoj meri smanji nezaposlenost u periodu tranzicije kroz koji Srbija trenutno prolazi. zahteva efikasnije upravljanje otpadom. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar.). klani ki. medicinski. koja bi u svom sastavu imala posebne odeljke za pojedine komponente otpada. zahtevanog kapaciteta pretovara. Za dalji transport otpada koriste se: motorna vozila (kamioni). U tom cilju je neophodno uklju ivanje uspešnih kompanija sa višegodišnjim iskustvom i vrhunskim ekspertskim znanjem u oblasti tretmana otpada. što podrazumeva da se prethodno mora izvršiti detaljna evidencija nastanka otpada u procesima proizvodnje. dobi(e se velika masa sirovina. U bliskom narednom periodu kao imperativ se name(e razdvajanje otpada po mestu nastanka.

Surdulica. 5. 3. 2.018 229. 4.374 18. Medve9a. Bojnik. Merošina Žitora9a. Svrljig. Blace Dimitrovgrad. Babušnica Lebane. Crna Trava Preševo.889 49. Vladi in Han. Aleksinac. 46 . Bela Palanka. Planirana mreža regionalnih centara za upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji /12/ R/ B 1. je napravljena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI Slika 11. Bujanovac. 363.250 100.133 234.596 Koli ina otpada 2009.617 55. Ražanj.968 Tabela 5. Južna i jugoisto na Srbija /13/ Tabela 5. Doljevac. Trgovište.044 21.851 98. Kuršumlija. godine i predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. Vlasotince. Lokalna samouprava nosilac aktivnosti regionalnog centra Niš Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Ostale opštine koje ine regionalni centar Gadžin Han. (t/god) 91. Bosilegrad Ukupan broj stanovnika 2002.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 11.

872 2.389 Gadžin Han 9.318 Topli ki okrug Blace 12.578 17.532 14.) (t) (t) Nišavski okrug Grad Niš 239.222 1.956 Pirotski okrug Babušnica 14.284 Vladi in Han 22.107 10.402 1.220 1.240 1.385 8.365 3.306 1.616 Vranje 87.033 Ražanj 10.429 2.344 1.811 62.238 1.560 12.227 1.094 15.874 2.964 1.028 1.163 7.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Tabela 6.645 1.908 Dimitrovgrad 10.369 1.588 Kuršumlija 20.767 22.084 43. samouprava 2002.222 Prokuplje 47.837 586 833 47 .269 3.632 2.623 25.661 Merošina 14.759 Vlasotince 32.647 3.426 Preševo 38.024 Jablani ki okrug Bojnik 12.855 Žitora9a 17.935 5. Godine /12/ Koli ina otpada Projekcija koli ina Lokalna Broj stanovnika (popis 2009.733 Pirot 61.281 Bujanovac 45.211 Medve9a 10.546 3.413 3.359 Trgovište 5.432 2.381 2.596 68.492 Aleksinac 55.995 1.348 Doljevac 18.174 24. Koli ine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije 2020.322 1.248 2.172 10.948 35.185 Lebane 24.059 14.045 1.485 Crna Trava 2.973 902 1.041 205 291 P injski okrug Bosilegrad 8.656 97.427 Leskovac 153.030 Bela Palanka 13.460 Svrljig 16. otpada 2020.227 10.156 Surdulica 21.244 1.445 949 1.006 2.

Trupale. Donje Vlase. Me9urovo 50%. POSTOJE@I KAPACITETI RECIKLAŽNE INDUSTRIJE U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI REGION NIŠ GRAD NIŠ Tabela 7. Rautovo. Gornje Me9urovo. Jelašnica 85%. Statutom JKP „Mediana“. Kamenica. Vele polje.11.2009. e-mail Tvr9ava bb. razlikuju se dve grupe 48 . Donja Studena. Se anica. Gornja Studena. gradska opština Crveni krst 100%. Niš 018/515-541 cis@jkpmediana. Supovac. Lalinac. Medoševac 72%. gradska opština Palilula 100%. Bancarevo. Brzi Brod 75%. Donji Komren 25%.Toponica 100%. Miljkovac. Kravlje.759 korisnika koji imaju svojstvo pravnog lica. Gabrovac 72%. Donja Trnava. Mramorski Potok. Radikina Bara.3% Naselja neobuhva ena sakupljanjem otpada Brenica. Vukmanovo. Popovac 64%. JKP Mediana je kompanija ija je osnovna delatnost održavanje higijene u gradu Nišu i upravljanje vrstim otpadom i gradskom deponijom. Ber inac. Ostrovica. Rujnik. Manastir. Donja Toponica. Vrtište. telefon. Mezgraja. sa aspekta sakupljanja otpada. Cela teritorija grada Niša (gradsko i seosko podru je) je. Nikola Tesla 94%. gradska opština Medijana 100%. Mramor. G. Paljina. Lazarevo selo. Hum. sanitarne i sli ne aktivnosti • 74700 =iš(enje objekata • 37100 Reciklaža metalnih odpadaka i ostataka • 37200 Reciklaža nemetalnih odpadaka i ostataka Trenuno JKP Mediana redovno vrši sakupljanje i odvoz otpada iz doma(instava (kolektivno i individualno stanovanje) i od preduzetnika iji je ukupan broj 75. Prosek i =ukljenik. Jasenovik. Gornji Komren 60%.rs Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Gradska opština Pantelej 100%. U zavisnosti od posuda za odlaganje otpada. Oreovac. Leskovik. podeljena na 30 rejona. definisane su delatnosti preduze(a i to: • 90000 Odstranjivanje otpadaka i sme(a. Mramorska 10. Donja Vrežina. Cerje. Mal a. =amurlija. Vrelo. Paligrace. Podaci o obuhva enosti grada Niša uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Mediana" Niš Adresa. =okot 40%. Kunovica. Koritnjak. Novo Selo 85%.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12. Gornja Vrežina. Si(evo 0. D. Prva Kutina 34%. Ravni do. Pasi Poljana 95%. Gornja Trnava.612 kao i od 1. Pasja a. Suvi Do 70%. gradska opština Niška Banja 77%. =amurlija. Berbatovo. Bubanj selo 84%. Gornji Matejevac. usvojenim 20. Donji Matejevac. Krušce.

Prijem medicinskog otpada .0 4.PS 49 1. Niške Banje i još 31 naselja. Niš JKP “Medijana”.0 92 20. Niš “RESOR” D. godine) prikuplja otpad iz domacinstava iz urbanog dela Grada Niša putem 37.1 m3. i 54 kontejnera od 5 m3. Pored sakupljanja komunalnog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije rejona: a) rejoni za sakupljanje otpada u kantama i b) rejoni za sakupljanje otpada u kontejnerima. Niš NIVES D. Cevi 3. Uslugama odnošenja otpada je u potpunosti pokrivena teritorija grada Niša. postavljeno je 250 tipskih kontejnera za PET ambalažu od 1 m3 odnosno ukupne zapremine 250 m3 i 57 tipskih kontejnera za metalnu ambalažu od po 4. U ruralnom delu teritorije koju pokriva JKP Mediana postoji 20 kontejnera zapremine 1.PP (polipropilen) .283 1.Gvož9e . uglavnom u centralnom gradskom podrucju.palete . trenutno nije uklju eno u sistem sakupljanja otpada.0 710 19. Izdvajanje sekundarnih sirovina je u za etku i realizuje se na slede(i na in: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina romske nacionalnosti • na deponiji “Bubanj” • Organizovanim radom RJ “Reciklažni centar” u okviru JKP “Medijana” Tabela 8. regranulat PP i PE 2. Niš TITEKS D.O.8 3. Niš JKP “Medijana” – RJ “Recikla9žni centar”. ukupne zapremine 256 m3. Pored ovih sudova JKP Mediana prikuplja otpad i iz 1340 kontejnera zapremine 1.Drvo . sa tendencijom proširenja teritorije prikupljanja.O.Vre(e 4.O.PET ambalaža . Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.0 .Folija 3.000 8.O.Otpadno gvož9e Vrši prodaju (prihoduje) Godišnje Cena koli ine (din/kg) (t) 2. Trenutno JKP Mediana (na osnovu evidencije iz marta 2010.5 m3.5 YU KARTON.1 m3 koji se periodicno prazne u skladu sa rejonizacijom i planom JKP-a.376 stanovnika. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3.Aluminijum .0 282 10.701 kante zapremine 120 l i 1945 kontejnera zapremine 1.500 kontejnera sa javnih površina i iz netipiziranih sudova iz doma(instava u zonama individualnog stanovanja. Gadžin Han MIV. dok 39 seoskih naselja sa 19.1 m3 koji su u vlasništvu pravnih lica na teritoriji Grada Niša.O. Niš .0 1 80. na pojedinim lokacijama.O.0 13.0-25.PE (polietilen) .5005. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena i firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina u Gradu Niš i celom Niškom regionu Naziv firme Vrši otkup Karton Papir pisani i ist Arhiva .

Gra9evinski 1.Bakar 2. … .Otpadni antifriz 50 200..000 1. EUROMITEKS.500 1.Elektro kablovi .500 2. Pamu na krpa za sudove 2.PVC 1. Proizvodi od Niš industrijskog otpada – papu e. Prerada otpadnog .Otpad od gvož9a .O.Otpadno drvo 1. Beton PUT INŽENJERING. Asfalt 3.Prohrom elici . Leže(i policajci SNG Company. motorna) .Otpadni elektroliti . Poliestarsko D. Opekarski proizvod 4. Otpadni sun9er 3.300 0.Industrtijski tekstilni punilo za jastuke otpad 4.0001.1 7. Drveni opiljci . Niš . Niš .PE 2.O.Sve vrste kablova Delinijator 1.Otpadne boje i lakovi razre9iva i . Bakar . Niš . Drvo .000 20.000 1.Fiksiri i razvija i .000 l 105 t 50 t 100 t 500 kg 50 t .Otpadno ulje .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Reciklaža gra9evinskog materijala . . Niš materijal 2.motorno ulje motornog ulja Remol D.Plastika . Niš masti .500 1.Bronza i mesing . Proizvodnja uljane baze 1.0 1.0-15.Staklo 3.Aluminijum . Plastika . Staklo Jugo-Impex EER.Rabljena ulja (trafo.O.O.Saobra(ajne baze .000 250 m3 50.Drveni opiljci 2.Industrijska maziva i Jugo-Impex.000 m3 5.500 1. Otpadno drvo NEIMAR PROJEKT.Elektronski otpad 1.5-50 10.Elektri ni otpad . dekorativni jastuci.Otpadni automobilski katalizatori .0005. Niš 2.000 1.

plastike i metalnog otpada.Otpadno gvož9e .. Tehnologija odlaganja otpada je slojevito razastiranje i delimicno sabijanje slojeva i prekrivnog sloja inertnog materijala (šut i zemlja). vec se otpad registruje u m3. što se odvozi van deponije. podaci su mereni samo u jednoj sezoni što ne daje realnu sliku o prose nim koli inama i sastavu pa se ove vrednosti ne mogu smatrari meritornim. RJ poseduje balirku (presu) ORWAK 5070 HDC sa radnim pritiskom od 200bara i mlinom za PET maksimalnog kapaciteta 300 kg/h.. Aleksinac “Kuzman” D. Na deponiji se ne vrši mehanizovan predtretman otpada u smislu odvajanja reciklabilnih materijala. Pravno-imovinski odnosi nisu regulisani na oko 50% zaokruženog kompleksa. Bor DENI KOMERC. izuzev dela tela deponije.gvož9e . Opština Niš.Bakar .000 500 18 80 30 ‘”Maksi-Co.08 ha.Mesing .25 ha.5 ha. Opština Doljevac i 23. koji se nalazi na teritoriji i KO Niš i KO Doljevac. opremljena je potrebnom komunalnom infrastrukturom. Svi 51 . promet od 80 t PET ambalaže. od ega skoro 8 ha pripada KP ''Curlina''.Otpadni akumulatori .O. Deponija je u eksploataciji od 1967. Na deponiji se nalazi radionica za popravku kontejnera i izradu metlica za cišcenje gradskih površina. DENI PET. je ostvaren promet od 120 t PET ambalaže a 2009. Zatvorene površine nisu rekultivisane. Merošina . po proceni kontrolnih lica na deponiji koji su prisutni 24 h dnevno.” D. U toku 2003. Reciklažni centar se nalazi u ulici Ivana Milutinovica u Nišu kao deo kompleksa JKP Mediana.. ne vrši se prikupljanje i precišcavanje procednih voda. Deponovanje otpada vrši se u slojevima otpada od 0. sakupljene PET ambalaže.PE (polietilen) .O. Tako isplanirani i nabijeni slojevi ine visinu ukupnog sloja od 30 m'.Otpadni bakar 80. Lokacija gradske deponije je na lokalitetu Bubanj.30 – 0. metala.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije . sa površinom (u državnom vlasništvu) od 5. Kabasti otpad se odlaže u posebno odredjenim podru jima.O.O.PP (polipropilen) PE i PP kese U okviru JKP Mediana posluje i radna jedinica Reciklažni centar koja se bavi prometom sekundarnih sirovina: ambalažnog otpada. Ne postoje kanali za odvod atmosferskih voda . sada Opština Palilula. na preko 80% otkupljenog dela (gde su rešeni pravno-imovinski odnosi). Prostire se na površini od 31. ru no i delimi no sortiranje otpada i sekundarnih sirovina vrši se na samom telu deponije. KP ''Bubanj''.. Tokom 2008 god. Ne postoji vaga za merenje pristiglog otpada.O.50 m' sa nabijanjem buldožerom. Aleksinac “STRATO PLUS” D. ne postoji sistem za otplinjavanje. Upravna zgrada koja se nalazi na lokaciji deponije. 6 km od centra Grada.O. godine izvršena je kona na eksproprijacija zauzetog zemljišta deponije. Grubo. Tako9e. Deponija nije ogradjena. preko koga se razastire i sabija sloj inertnog materijala u slojevima od oko 0.O. Procene su uglavnom na bazi zapremine vozila za transport otpada ali zapunjenost vozila varira zavisno od vrste i gustine sakupljenog otpada tako da ti podaci se ne mogu smatrati ta nim.Otpadni aluminijum . godine. gde se vrši odvajanje: papira. Aleksinac “FEROS” D.000 Gvož9e Aluminijum 1. Na preostalih 50% kompleksa je formirano telo deponije.50 m'. Na deponiji postoji sto na jama za tretman uginulih životinja i mesnih preradjevina. Ne postoje ta ni podaci o koli inama i sastavu otpada jer se ne vrši merenje odloženog otpada.O.

Draževac. Belja. godine redovno vršilo evakuaciju otpada iz 5. Crna Bara. Gredetin. blizu postoje(e. E-mail Naselja koja nisu obuhva ena sakupljanjem otpada 52 . Bradarac.348 doma(instava i 633 privredna subjekta sa teritorije grada Aleksinca. Prekonozi. 66. u Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Knjaza Miloša 29. Vrelo. =ukurovac. Deligrad. Vr(enovica. Beli Breg.4%.8%. Skupština Grada je na sednici održanoj 26. Veliki Drenovac. Stanci. ime bi bilo obuhva(eno 39. Vukanja. otpad može odlagati još veoma kratak period. godine donošenjem Odluke o dopuni Odluke o komunalnom uredenju. ne duži od tri godine. Prikupljanje i evakuacija otpada vrši se i sa javnih površina u navedenim naseljima kao i sa obala Bovanskog jezera posebno u toku letnje sezone. Bovan. što trenutno iznosi oko 6. Dašnica. Prugovac. telefon. Kamenica. Postojecu deponiju treba hitno sanirati i zatvoriti u skladu sa pozitivnim doma(im i EU propisima. Glogovica. Rutevac.12. Moravski Bujmir. Donji Krupac.net proširenju na Žitkovac i Kraljevo. Gornja Šeš anica. Kapacitet deponije u Aleksincu je ograni en pa nije mogu(e pove(ati broj korisnika. naselja Žitkovac i naselja Vakup. godine donela Odluku o pristupanju sanaciji postoje(e gradske deponije u Nišu.2003. a od 2007. Aleksinac. Trnjane. Vukašinovac. Korman. Radevce. Ljupten. OPŠTINA ALEKSINAC Tabela 8. Delatnost JKP-a obuhvata: održavanje cistoce. Kraljevo. Lipovac. Gornje Suhotno. Dobrujevac.2% stanovnika Žitkovac. Kulina. Drenovac. naselja Aleksina ki Rudnik. Donje Suhotno. Si(ina. fax: 018/804-034 Doneta je odluka o jkpkomusl@neobee. gradskog zelenila. teritorija sa koje (e se vršiti evakuacija proširena je na naselja Kraljevo. Greja . Bankovac. Vakup i Žitkovac (celo naselje). Podaci o obuhva enosti opštine Aleksinac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komunalne usluge" Aleksina ki Bujmir. Lužane. Golešnica. Gornji Adrovac.000 doma(instava i oko 800 privrednih subjekata. Subotinac. Stublina. Donji Adrovac. Koprivnica. Krušje. U toku godine se kontinuirano. Donja Peš anica. Proširenje teritorije sa koje se prikuplja otpad mogu(e tek kad se formira regionalna deponija. Gornji Ljubeš. M. Tešica. pijacna usluga i grobarske usluge. JKP ''Komunalne usluge“ je do 2007. Jakovlje. Gornji Krupac.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije kapaciteti postojece lokacije su gotovo iscrpljeni i na lokaciji se. i treba izgraditi novu sanitarnu deponiju. Mozgovo. Katun. Aleksina ki 18220 Aleksinac rudnik i Vakup 33. sa svim zakonski propisanim merama zaštite životne sredine. Šuri(. uz primenu tehnicko-tehnoloških rešenja. Loznac.6% 018/804-510 stanovnika opštine. služba za organizovano hvatanje pasa i ma aka lutalica i prikupljanje PET ambalaže. Vitkovac. 60. Pr(ilovica. Moravac. Adresa. naselja Aleksina ki Rudnik i dela naselja Žitkovac. Porodin. Nozrina. Jasenje. Lo(ika. =esta. Trenutno se evakuacija vrši iz Aleksinca. Rsovac. Srezovac. Bobovište. Donji Ljubeš.

prosecna dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju je 25 do 30 m3. Greja Vrši otkup Vrši prodaju (Prihoduje) Godišnje koli ine (t) Cena (din/kg) . Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. Navedena deponija je površine 4...O. godine) predmetna lokacija potvr9ena je kao deponija.10 zapremine 0. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na sledeci nacin: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina uglavnom romske nacionalnosti na smetlištu Tabela 10..O.3 m3. Aleksinac “FEROS” D.O.500 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. 53 .Stakleni krš Neograni ene 1.Mesing . ta nije izme9u autoputa E-75 Beograd – Niš i lokalnog puta za rudnik uglja..500 m3 ili oko 2. sprovodi uklanjanje otpada sa divljih deponija. Ista je neposredno oslonjena na put R-214. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. U pomenutom delu objekta se vrši sortiranje i presovanje PET ambalaže dok se betonski plato od oko 30 m2 koristi za smeštaj balirane ambalaže. Presa je smeštena u delu prostora (20 m2) bivšeg autoservisa u ulici 22. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina /20/ Naziv firme “Maksi’Co.500 tona. 1 kontejnera zapremine 7 m3 i 67 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 67 m3. Ukupna koli ina otpada koja se deponuje u toku godine je oko 7. Bor “SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU” A. iz 23 kontejnera zapremine 5 m3. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. 21 u Aleksincu.Bakar .O. sabijanje i prekrivanje slojem zemlje. 4 km severozapadno od grada. Lokacija deponije definisana je Generalnim urbanisti kim planom Aleksinca usvojenim 1987.Gvož9e . zatvoriti i rekultivisati). Aleksinac “Kuzman” D. Otpad se prikuplja oko 250 radnih dana godišnje.D.O. godine. Aleksinac “STRATO PLUS” D.O. iz 190 kontejnera zapremine 1.. Gradska deponija se nalazi na padini brda Breg.5-2 JKP '' Komunalne usluge'' Aleksinac takodje poseduje univerzalnu vertikalnu presu balirka ''Tehnix'' UVPB .1 m3 (180 u urbanom delu opstine i 10 u ruralnom delu). decembra br.O. u podru ju zvanom „Lutvina esma’’. a posredno na put E-75 Beograd – Niš.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obimu koji odgovara mogu(nostima Opštine i JKP. Na deponiji se buldožerom vrši razastiranje. Deponija vrstog komunalnog otpada ''Lutvina esma'' u blizini naselja Aleksina ki Rudnik prema kategorizaciji lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. Generalnim planom Aleksinca (koji je usvojen 2005. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. dok se samo smetlište gde se vrši odlaganje otpada prostire na površini od oko 2 hektara.O. Prema podacima nadležnog JKP-a.10 hektara. spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite.”D.

MZ Prekonoga. sakupljanja i transporta otpada. MZ Gulijan. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Svrljig i to 100% gradske populacije što trenutno iznosi oko 2. MZ Šljivovik. Podaci o obuhva enosti opštine Svrljig uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKSP "Svrljig" Adresa. MZ Bu um. OPŠTINA SVRLJIG Tabela 11. Na gradskoj deponiji nalaze se slede(i infrastrukturni objekti: • Elektri ni priklju ak sa rasvetom. školskih ustanova. Odlaganje otpada vrši JKP “Komunalne usluge“ Aleksinac svakodnevno prema slobodnom prostoru na deponiji uz razastiranje i prekrivanje zemljom jednom u dve do tri nedelje buldožerom marke TG 90. MZ Slivje. opasan i bezopasan otpad. Ukupan broj zaposlenih u JKSP Svrljig je 46 stalno zaposlenih i 7 na odre9eno vreme. poljoprivrede. Svrljig 018/821-046 e-mail: jkspsvrljig@ptt. MZ Izvor. godine ''Regulacioni plan kompleksa sanitarne deponije vrstog komunalnog otpada za grad Aleksinac'' koji su kao dokumenti prevazi9eni jer je skoro kompletan prostor na kome je predvideno formiranje sanitarne deponije (u produžetku tada postojeceg smetlišta) korišcen za deponovanje otpada. telefon. Na napred navedenoj lokaciji je u višegodišnjem periodu odlagan otpad mešovitog sastava. 54 . Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. MZ Guševac. Sadašnje stanje ukazuje na to da (e eksploatacija deponije na takav na in biti mogu(a još najviše dve godine. MZ \urinac. iš(enja javnih površina i stambene delatnosti. MZ Lukovo. • Hidrant. 27. negativan vizuelni aspekt itd. U opštini Svrljig postoji samo jedno Javno komunalno-stambeno preduzece „Svrljig“ koje se bavi pružanjem usluga iz oblasti vodovoda i kanalizacije. • Telefonski priklju ak. Lokalnim ekološkim akcionim planom opštine Aleksinac (usvojen 2006) predvi9ena je izrada projektne dokumentacije za sanaciju i rekultivaciju i proširenje deponije po sanitarnim uslovima za potrebe opštine Aleksinac do po etka rada Regionalne sanitarne deponije. MZ Radmirovac. klani ne industrije. odnosno zajedno organski i neorganski otpad. što je dovelo do niza propratnih pojava kao što su stvaranje požara i dima. • Vodovodni priklju ak. MZ Vlahovo. • =uvarska kuca i rampa. godine ''Elaborat sanacije i rekultivacije postojeceg smetlišta u Aleksincu'' i ''Prethodnu analizu uticaja sanitarne deponije u Aleksincu''. održavanja groblja i javnog zelenila. industrije. MZ Popšica. MZ Burdimo. Ugradena su 3. a 1997. pove(anje broja glodara i ptica. E-mail Radetova br.200 domacinstava i oko 80 privrednih subjekata. MZ Lozan. Na deponiji je odlagan otpad iz doma(instava. mada je poznato da prema nacionalnim propisima i propisim EU nije dozvoljeno zajedni ko odlaganje tih vrsta otpada. MZ Željevo. gra9evinski otpad. tako da gradnja sanitarne deponije nije mogu(a. zdravstvenih ustanova. rasejavanje otpada po susednim parcelama.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko naselje Svrljig 85% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada MZ Beloinje. pijezometra za kontrolu kvaliteta otpadnih voda. Od tog broja petoro stalno zaposlenih radnika radi na sakupljanju otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Institut ''Kirilo Savi('' DD Beograd uradio je 1996.

Crni Kao. Skorica. u zavisnosti od potreba.000 m3. E-mail Partizanska 68 37215 Ražanj. U odnosu na površinu iznosi 97%. mo(i (e se deponovati otpad još 30 godina. Šetka. Podaci o obuhva enosti opštine Ražanj uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ''Komunalac’' Ražanj Adresa. na postoje(oj deponiji. U seoskim podru jima ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Prema podacima nadležnog JKP-a.1 m3 (51 kom. JKSP „Svrljig“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. iznosi 90%. Vitoševac. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz grada Svrljiga vrši na lokaciji “TijovacMacka glava”. Podgorac. što se odnosi na mesnu zajednicu Ražanj (obuhva(enost MZ Ražanj 100%). zelenih i rekreativnih površina 4. Pogrebne i prate(e usluge 55 . nakon sanacije. Proizvodnju i distribuciju vode 2. Ma(ija. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata svaku ulicu u naselju i to tokom godine jednom nedeljno. OPŠTINA RAŽANJ Tabela 12. 5 dana nedeljno tokom cele godine tj. što iznosi 3%. Pretrkovac. 037/841-116 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Ražanj je organizovanim prikupljanjem komunalnog vrstog otpada obuhva(ena sa 10% od ukupnog stanovništva. Lipovac. Stari Bra in. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 8 m3. U odnosu na broj stanovnika. deponija “Tijovac” spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite. 260 radnih dana godišnje. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Postoji priklju ak na javni put. a u sezoni eš(e. godine i iz godine u godinu koli ina otpada na godišnjem nivou je sve ve(a. Smilovac. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. Poslon. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1980. vrši planiranje po postoje(em sloju otpada na komunalnoj deponiji. Maletina. Cerovo. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. Ure9ivanje gra9evinskog zemljišta 5. Sakupljanje sme(a. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Varoš. Praskov e. starih stvari i otpadaka 3. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Svrljig (Glavni projekat sanacije gradske deponije u Opštini Svrljig – PRVA FAZA). =ubura. Delatnost JKP “Komunalac’’ obuhvata: 1. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. iz kanti (1. Ma9ere. Deponija je površine 1. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. Pardik.8 ha sa mogu(nošcu proširenja na 5. Rujište. Grabovo. U odnosu na ukupnu površinu Opštine Ražanj. Ograda oko deponije postoji. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKSP-a.). Na poslovima sakupljanja i transporta otpada trenutno je angažovano 5 radnika. Ure9ivanje i održavanje parkova.000 kom. Nema uvarske službe. zatvoriti i rekultivisati). Deponija se nalazi pored regionalnog puta Svrljig – Knjaževac. Jednom mese no traktor guseni ar TG 110 u vlasništvu JKSP-a. Vitoševac.77 ha i trenutnom zapreminom otpada od 24. telefon. Novi Bra in.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru JKSP Svrljig.) i kontejnera 1.

Lepaja. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. ali zbog kašnjenja izgradnje regionalne deponije ista se ureduje i svrstava u kategoriju K3. Na poslovima administriranja. Deponija je formirana u uzvodnom delu jaruge . 56 . zemljište. tako da se deponija povremeno ravna.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Osniva JP Komunalac je Opština Ražanj i u radnom odnosu je 18 stalno zaposlenih radnika. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. Podaci o obuhva enosti opštine Merošina uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Direkcija za izgradnju opštine Merošina Adresa. odnosno dolinu jaruge uz lokalni put Ražanj . Debljina sloja odloženog otpada je razlicita i kre(e se do 4. 5 dana nedeljno tokom cele godine. udaljen od Ražnja oko 2 km se za ove potrebe koristi oko desetak godina i veli ine je oko 2. odnosno prose no oko 60 m. telefon. Trenutno se organizovana evakuacija otpada vrši samo iz Ražnja. nakon sanacije. Brest. moci (e se deponovati otpad u projektnom periodu od još 10 godina. Ukupna pokrivenost stanovnika opštine evakuacijom otpada je 13. ime se omogu(ava njeno korišcenje do po etka rada regionalne deponije. površine oko 2 ha. Bali evac. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Ražanj. na postoje(oj deponiji. Dnevna koli ina otpada koja se generiše kre(e se od 5 do 8 m3.00 m. Dešilovo.Konvaluk.000 m3. E-mail Cara Lazara 21. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. Obla insko Jezero. Postoje(a dokumentacija o sanaciji gradske deponije Ražanj sugeriše da upravljanje otpadom u budu(em periodu treba biti okrenuto ka regionalnom udruživanju. koja je u periodima obilnih kiša podložna buji nom toku padavinskih voda. Jugbogdanovac. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.1 m³ i 15 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 16. Dev a. Ukupna koli ina otpada odloženog u prethodnom periodu je procenjena na oko 5. Gornja Rasova a. a materijal se naknadno razastire buldožerom. Prema podacima nadležnog JP-a. Jovanovac. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Azbresnica. Deponija je izduženog oblika. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 8 radnika. Deponovanje se uglavnom vrši centralno. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Ražanj i to oko 90% populacije samog mesta što trenutno iznosi oko 460 doma(instava i oko 40 privrednih subjekata. Donja Rasova a. odnosno 260 radnih dana godišnje.5%. Gradište. odnosno u periodu do 5 godina.suve doline. ali još nije oformljena gra9evinska parcela niti izvršena prenamena zemljišta. Otpad se prikuplja po odredjenoj dinamici iz oko 400 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. Za potrebe odlaganja komunalnog otpada Javno preduzece "Komunalac" iz Ražnja koristi lokalitet "Lipovac". Bu i(. OPŠTINA MEROŠINA Tabela 13. Balajnac. Biljeg. Krajkovac. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Prema Nacionalnoj strategiji. deponija opštine Ražanj svrstana je u kategoriju K4. Vlasni ki odnosi nad zemljištem deponije nisu rešeni tj. Aleksandrovo 7 %. na lokaciji smetlišta je otkupljeno. dok je širina promenljiva i kre(e se od 20 100 m. Svi zaposleni su po potrebi angažovani na administrativnim ili tehni kim poslovima evakuacije i deponovanja otpada. Arbanasce. duga ka je oko 300 m. JP „Komunalac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. iz 31 kontejnera zapremine 1. Batušinac. Ovaj prostor. Dudulajce. 18252 Merošina 018/ 891-400 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Merošina.0 ha.Lipovac. Kostadinovac.5 m³.

=apljinac. E-mail Doljevac. Perutina. Aleksandrovo. stambenih zgrada u društvenoj i privatnoj svojini. Ograda oko deponije ne postoji. telefon.). Ko ane. drugih otpadaka i fekalija sa javnih površina i dvorišta.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Obla ina. 018/810-327 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Pukovac. transporta i deponovanja komunalnog otpada na podru ju Opštine Merošina. OPŠTINA DOLJEVAC Tabela 14. južno od Merošine. A 2009. =ubura. Podaci o obuhva enosti opštine Doljevac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "DOLjEVAC" Doljevac Adresa. =e ina.). Padina. deponija u Merošini spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite i koje treba odmah sanirati. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ koje je osnovano odlukom Skupštine Opštine Merošina.300 m2 sa trenutno ispunjenim kapacitetom od 25-30%. Belotinac. Rusna 35 %. Deponija je površine 4. Prema podacima nadležnog JKP-a. Mramorsko brdo 93%. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz Merošine vrši na lokaciji koja se nalazi 3 km. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 5 m3. 57 . sme(a. iz kanti zapremine 210 l i iz kontejnera 1. godine. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika kojima su pridružena još 2 radnika po ugovoru.1 m³ (15 kom. Surlina. se bavi pružanjem usluga “iznošenja. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na slede(i na in . Šarlinac. JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala i nema podatke o tome.sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a uglavnom romske nacionalnosti sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera i na smetlištu. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1970. zatvoriti i rekultivisati). odnosno 156 dana/god. Klisura. Postoji priklju ak na javni put. „25“ Maj 65 %. Jedinica za iznošenje otpada u okviru JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. iz nekategorisanih kanti (245 kom. Knežica. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini su pokrivena naselja Merošina. Doljevac. U ve(ini seoskih podru ja ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada periodi no po programu. Mramorsko brdo i naselje Obla insko jezero gde se trenutno sakuplja otpad od oko 550 domacinstava (manje od 15% stanovništva Opštine) i oko 10 privrednih subjekata. Mekiš. Nema uvarske službe. Šainovac. Ukupan broj zaposlenih u Javnom preduze(u „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ je 35 stalno zaposlenih radnika. deponovanja. 3 dana nedeljno tokom cele godine. Orljane. U opštini Merošina. kao i poslovnih zgrada i prostorija u Merošini i naselju ’’Obla insko jezero“. godine SO Merošina prihvatila je ponudu niškog JKP Mediana o vršenju usluge sakupljanja. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. Brest. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. Rožina. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad.

prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. Jagli je. Krastav e. Sklopljene ugovore sa JKP trenutno ima 2500 doma(instava i oko 117 privrednih subjekata. telefon. Mali Kr imir. Miloša Obili(a bb. Gornje Vlase. Ovsinjinac. administriranja. Li je. =agrovac. odnosno 260 radnih dana/god. nadležno JKP vrši na gradskoj deponiji u Nišu.1 m3 postavljenih na pojedina nim lokacijama u okolnim naseljima.330 stanovnika što predstavlja oko 89% populacije opštine. Toponica. Prema podacima nadležnog JKP-a. Ravna Duzbrava. osnovano 1993. Uslugom organizovanog sakupljanja otpada u opštini je pokriveno i oko 150 privrednih subjekata. održavanje uli ne rasvete u naseljima.300 m³. koje zapošljava cetrdeset radnika i poseduje mehanizaciju za obavljanje delatnosti: održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva za normalno odvijanje saobra(aja. Marina Kutina.1 m³ (93 kom. iz kontejnera 1. JKP „Doljevac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. U seoskim podru jima takodje postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Gornji Barbeš. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Sem e. Sopotnica. Pokrivenost naselja i sela je 60%. Kaletinac. Mali Vrtop. Novo Selo. koje zapošljava 38 radnika i izme9u ostalih aktivnosti vrši delatnosti iš(enja i održavanja ulica. Vilandrica. E-mail Gadžin Han. Miljkovac. Gadžin Han. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Gare. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Veliki Vrtop.). 018/861-271. OPŠTINA GADŽIN HAN Tabela 15. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriveno je 92. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven je Gadžin Han i još 22 naselja u opštini (od ukupno 34 naselja) sa 9. Donji Dušnik. Taskovi(i. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Gadžin Hanu. Gornje Dragovlje. Na poslovima organizacije. Prose na godišnja koli ina otpada koja se generiše je oko 14. Selija. iš(enje i održavanje ulica i postoje(e kanalizacione mreže. Dukat.) i kontejnera 1. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. 018/861-274 direkcija@gadynhan. Duga Poljana. Podaci o obuhva enosti opštine Gadžin Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti opštine Gadžin Han Adresa.3% stanovništva (13 od 16 naselja) što trenutno iznosi oko 4. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 25 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKP-a. održavanje grobalja. kanti (1 000 kom. Veliki Kr imir. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Doljevac.880 doma(instava i oko 700 privrednih subjekata.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U oblasti komunalnih delatnosti u Doljevcu posluje Javno komunalno preduze(e Doljevac. Šebet U oblasti komunalnih delatnosti u Gadžin Hanu posluje Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu iz nekategorisanih posuda. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Doljevcu i ostalim naseljima u Opštini. god. Koprivnica. 58 . ure9enje slobodnog prostora i zelenih površina. Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog komunalnog preduzeca Doljevac.

u opštini Gadžin Han. najboljim dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja. 1994. 260 dana/god. uz održavanje profitabilnosti kompanije. razvoj i sprovo9enje mera za ja anje partnerstva izme9u javnih i privatnih preduze(a u sektoru upravljanja otpadom. Udruženje . Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Gadžin Han. promocija recikliranja. za ljude u i van kompanije. • Društveno . nevladino i neprofitno udruženje. obrazovanja i pove(anja uticaja javnog mnjenja. Specifi ni ciljevi udruženja su: • Minimizacija otpada: Smanjiti koli ine otpada po stanovniku koje treba odložiti na deponiju. godine po inje sa otkupom i recilkiranjem otpadnog materijala. nadležno JP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. osnovano na neodre9eno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. osnovano je 1990. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone.Klaster ’’RECIKLAŽA JUG’’ – Niš /21/. • Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih sirovina i posebnih tokova otpada (koli ina i sastav otpada). Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze(a u ovoj oblasti. • Uticaj na životnu sredinu i društveno okruženje: zaštita i unapre9enje stanja životne sredine iskoriš(avanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima upravljanja otpadom koji se baziraju na doma(em zakonodavstvu.odgovorno poslovanje: uspostavljanja viših standarda življenja. Misija Udruženja je: razvoj i ja anje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom. u odnosu na delatnost kojom se bavi sadrži 3 osnovna 59 . selekcije i ponovnog koriš(enja.o. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. • Ponovno koriš(enje i recikliranje otpada: Podrška u razvijanju tehni kih rešenja i ekonomskih mehanizma za u eš(e svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. naro ito reciklažom. JUGO-IMPEX d. • Obuka: Uspostavljanje i razvoj specijalnih programa obuke i ja anje kapaciteta lanica klastera. 5 dana nedeljno tokom cele godine. • Javno–Privatno partnerstvo: Definisanje. /21/. Od ukupno 175 kontejnera koji su raspore9eni u 23 naselja u opštini 42 se nalaze u Gadžin Hanu. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. • Razvoj javne svesti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema informisanja. Od po etka osnovna delatnost privrednog društva je bio promet obojenim metalima. ponovnom koriš(enju ili njegovom tretmanu. zagovaranje zdravstvene i socijalne zaštitu individualnih sakuplja a sekundarnih sirovina.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata 23 naselja u opštini i to dva puta nedeljno iz kontejnera zapremine 1. poboljšanje položaja i zaštita prava marginalizovanih društvenih grupa. na teritoriji jugoisto ne Srbije. godine u Nišu. Prema podacima nadležnog JP-a. je dobrovoljno.o. Danas. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. sakupljanja i tretmana otpada i obezbe9enje funkcionalne i ažurirane baze podataka o reciklaži na regionalnom nivou. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 6 m3.1 m³.

koriste(i najsavremeniju tehnologiju i mašine za preradu. se bavi reciklažom a posebnu pažnju poklanja zaštiti životne sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala. Usluge uklju uju i besplatan odvoz ure9aja mase ve(e od 30 kg na celom podru ju Republike Srbije. sa najnovijim linijama za reciklažu rashladnih uredjaja.o. Jugo Impex E. – Niš /21/. je razvio resurse koji se bave odvajanjem.. sve vrste elektronskog otpada uklonimo iz prirode. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog materijala izra9enog od bakra i legura bakra.. Osnovna delatnost je reciklaža obojenog metala i svih vrsta plastike. preduze(ima i lokalnim samoupravama. reciklažu freona i ulja iz rashladnih ure9aja.o. koji vam omogu(ava da knjigovodstveno otpišete amortizovanu EE opremu. je kompanija posve(ena o uvanju sredine u kojoj živimo ve( 20 godina. odnosno skladištenje i tretman vašeg elektronskog otpada. Prednost ovog reciklažnog centra je blizina koridora 10 i sopstveni železni ki kolosek.E. Maksi co je dobio dozvolu za reciklažu automobila u programu staro za novo. odnosno PVC-a i polietilena.o. U pogonu se na jednom mestu od recikliranog mateijala dobija nov 60 . ERECIKLAŽA je fabrika opremljena specijalizovanim ameri kim linijama za reciklažu CRT monitora.o. god. uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontažu IT komponenti. zapošljava 52 radnika. god u Aleksincu. aluminijuma. prerada i promet obojenih metala i projektovanje i izvo9enje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju. SNG KOMPANY /21/. Kao preduze(e koje se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina još od 1994. U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklažni centar u Jagodini na površini od 1ha.R je preduze(e licencirano za sakupljanje i transport. televizora i svih vrsta panela. Reciklažom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za saobra(ajnu signalizaciju. Maksi co je jedan od najve(ih izvoznika na jugu Srbije i zaposljava 56 radnika.. elektrostati ki sistem HAMOS jedan od najsavršenijih sistema za najfinije odvajanje metala od plastike. kablova i monitora. separator kapaciteta 500t mese no. Osnovna delatnost je prerada otpadnog gvozdja i aluminijuma. MAKSI CO ALEKSINAC /21/.R. JUGO-IMPEX E. vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike. U sastavu reciklažnog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklažnom centru u Donjem Adrovcu. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001. i kao takav zauzima zapaženo mesto na doma(em tržištu obojene metalurgije. kroz siguran. osnovan je 2003. U sastavu Maksi co su i dva sabirno otkupna centra u Nišu i Negotinu. Na vaš poziv dolazimo na nazna enu adresu i uklanjamo sve neispravne ili zastarele ure9aje koji vam više nisu potrebni. efikasan i društveno odgovoran proces. Niš je otkup sekundarnih sirovina. Kompanija je osnovana 2004 godine u Nišu. od vlade Republike Srbije. Za sve vrste otpadnih elektri nih i elektronskih ure9aja ukupne mase ve(e od 50 kg (odnosi se na ukupni zbir masa svih ure9aja i opreme koje predajete ) možete naru iti besplatan odvoz za koji smo dužni da ga preuzmemo i odvezemo u roku od 14 dana od dana prijema zahteva. Mašinski park ine 3 seckalice.o. gvož9a.o. te najsavremenijom linijom za preradu kompjuterske opreme. To zna i da smo smo ovlaš(eni da preuzmemo vaš EE otpad i izdamo vam odgovaraju(i knjigovodstveni dokument o upravljanju EE otpadom. klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklažu. njihova obrada i recikliranje i prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda.o.E. Recikliranje kao odgovor na sve ve(i problem u skladištenju i manipulaciji otpada i sve ve(i nedostatak prirodnih nalazišta obojenih metala. Jedna od primarnih delatnosti privrednog društva Jugo-Impex d. Jugo-Impex d. d. Sekundarna delatnost preduze(a je prodaja toplo valjanih limova iji je proizvodja eli ana iz Makedonije Maxst steel. sreder i dve prese za baliranje. Jugo-Impex d. Naša misija je da. Sara9ujemo sa individualnim sakuplja ima. postaje sve ve(i prioritet u svetu i kod nas.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sektora: otkup i reciklaža otpadnog materijala. Kompanija u estvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno novu fabriku za reciklažu elektri nog i elektronskog otpada.o.

Pod pojmom „Nives“ podrazumevaju se tri delatnosti iz sveta polimera: 1. O vrednosti i veli ini ovog privrednog društva govore slede(i podaci: Privredno društvo "Resor" d. Poseban akcenat stavljamo na kvalitet proizvoda i usluga. Proizvodnja filtera za pre iš(avanje vode (jedinstveni koncept). Radi se o kružnom procesu – od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. U cilju o uvanja životne sredine i upravljana zaštitom životne sredine "Resor" d. SNG je spreman da vrši uslužnu proizvodnju po zahtevu klijenata. 2. godine.EMS). poseduje i sertifikat ISO14001:2004 (Environmental Menagement System . 61 . "Resor" d. tako da kompanija SNG ima potpuno zatvoren krug reciklaze. koja spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji. Svoja bogata iskustva o polimerima primenili smo u oblasti reciklaže i želimo da u to uverimo sve naše poslovne saradnike koji na posredan ili neposredan na in sara9uju sa nama. 3. Sve navedeno omogu(ava Resor-u da stalno osvaja nove proizvode i usavršava postoje(e. Kompanija 2000. sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva. pa o ekujemo da 100% kapaciteta kamenoloma proradi do kraja leta.o.o. kao i automatizaciju dozatora cementa. PUT INŽENJERING-NIŠ /21/.O. PREDUZE@E NIVES DOO – NIŠ /21/. nabavlja nove miksere i pumpu za beton. po poslednjim statisti kim podacima.o. Betonska baza prerasta u vode(u u gradu i proširuje svoje kapacitete. je privredno društvo za specijalnu nadogradnju komunalnih vozila. Put inženjering je svakim danom sve ja a i odgovornija kompanija koja je konkurencija i najj im kompanijama u okruženju i može da odgovori skoro na sve uslove i zahteve današnjeg tržišta u gradjevinarstvu. Prisutni smo na teritoriji Srbije i u državama iz okruženja.o. Fabrika Betona 2005. U skladu sa time posedujemo sertifikate: ISO 9001-2001 i TÜV ISO 9001:2000. RESOR D. Resor se bavi proizvodnjom i servisiranjem komunalnih i specijalnih vozilla. godine a 1992. godine otvara se Fabrika Betona u okviru novog kompleksa kompanije. godine dobija današnje ime. Preduze(e se bavi i transportom. je kompanija osnovana 1966. frakcija i vode. Sve svoje misaone i radne potencijale usmeravamo u razvijanje prirodnih gra9evinskih materijala i modernih rešenja u gradnji. Za obra9enu sirovinu-regenerat našim korisnicima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija nadležnih za oblast reciklaže. Gadžin Han nalazi se na teritoriji opštine Gadžin Han. godine dobija novi softver za upravljanje proizvodnje betona. godine proširuje svoje poslove i kupuje prvu šljunkaru na Južnoj Moravi i zapo inje sa radom separacija 2002. Modernizacija i opremanje našeg kamenoloma u Crvenoj Reci kod Bele Palanke nam je u završnoj fazi.o. Reciklaža otpadnih sirovina od plasti nih masa. Za dobijeni poluproizvod-regenerat kakav nudimo našim klijentima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i nizom ovlaš(enja i upotrebnih dozvola od institucija nadležnih za oblast reciklaže. Polazna delatnost bila je distribucija polimera na emu se zasniva i dalji razvoj preduze(a. Sve proizvode iz našeg proizvodnog programa radimo po sopstvenoj dokumentaciji koja je nastala u projektnom birou Resor-a. Distribucija širokog spektra polimera doma(ih i stranih proizvo9a a. Naš moto je ZATVORIMO KRUG! Krug može biti zatvoren samo ako smo uspešni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike za proizvode visokog kvaliteta. uslugama gradjevinske mehanizacije i specijalne opreme.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gotov proizvod. Dakle. godine. postoji od 1992. Put inženjering je doneo odluku da radi reciklazu gradjevinskog otpada u svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu mašinu za preradu gra9evinskog otpada da bi postigao još ve(u konkurentnost u svom poslovanju. Gadžin Han je nastalo 1992.o. /21/.O.

Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. otpadima sekundarnih sirovina.o. otvorena nova radna mesta i podsticanje inovacija. U tehnologiji tankog filma rN vrednost utrošene gline je 7. Svrha ovog tretmana je da se poboljša boja dobijenog baznog ulja. gde bi sav tekstilni otpad iz regiona mogao da se prikuplja i reciklira. 18 km od Niša. Na ovaj na i težimo ka smanjenju koli ine otpada na lokalnim deponijama. Ovaj proces se izvodi pod vakumom koji se postiže vodenom vakuum pumpom 10 HP / 1440 o/min pri emu se postiže vakuum od 650 – 700 mm Hg. 62 . je osnovana 1992. KOMPANIJA /21/.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije KOMPANIJA EUROMITEKS D. U ovom koraku glina apsorbuje tragove aromati nih jedinjenja i oksidovanog ulja prisutnih u uljanoj bazi. mi smo zainteresovani za formiranje reciklažnog centra u Nišu ili u okolini Niša. Cene su garantovane ugovorom. on se prvo mora pripremiti cirkulacijom vru(eg ulja na temperaturi 310 – 330°C i pod vakuumom od 0.o.O. godine i njena glavna delatnost je otkup i reciklaža PET ambalaže. piva ili vode. Na 260°C zagrejano ulje se prebacuje u drugi sud sa vakuumom i pritom sprovedeno dva puta kroz mehani ki separator. Uzimaju(i u obzir injenicu da tekstilni otpad jako veliki problem. kapaciteta prerade sirovog ulja 12. isparavanje iz tankog sloja. Ovom tehnologijom se može raditi reciklaža slede(ih ulja: lubrikanti (motorna ulja. Planiramo da uvezemo postrojenje za reciklažu motornog ulja koje bi bilo postavljeno u Merošini.5 tona dnevno.O. Niteks Niš i Diva Divani Vranjska Banja. pre nekoliko godina po eli smo da se bavimo recikliranjem tekstilnog otpada. DENIPET D. ulja za menja e) i termi ki fluidi. deponijama ili privatnim sakuplja ima. hidrauli ne te nosti (fluidi).O. gašenje. presovanje. U skladu sa uspostavljenim parametrima u tankoslojnom upariva u. brušenje.1 mm Hg i temperaturom od 310°C uz dovod ulja od 500 litara na sat. Od prikupljenog ulja planira se dobijanje uljane baze od koje bi se napravilo novo ulje za vozila. Ako je neophodno. Uveli smo razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za ve(inu naših proizvoda.5 pa se može bezbedno koristiti za ovu primenu. gde se vrši otparavanje vode zagrevanjem na 130 °C. osnovana je po etkom 2010.O. ulja za menja e). ulja za podmazivanje). REMOL D. Za takve proizvode. pritiskom od od 0. ostatak i destilat se sakupljaju u odvojenim tankovima preko odgovaraju(ih prijemnika preko specijalno dizajnirane pumpe sa otvorenim propelerom i dvostrukim mehani kim zaptivanjem. iz Merošine je u procesu dobijanja dozvola potrebnih za reciklažu ulja. ime se ostvaruje ušteda energije. valjanje. Fabrike iji tekstilni otpad trenutno koristimo su slede(e: Grammer Sistem d. Zatim se dodaju agensi za koagulaciju a temperatura podiže na 250 – 260 °C kako bi se izdvojile lakše isparive komponente ulja. Otkupljeno rabljeno ulje se skladišti u rezervoare odakle se crpi u sud za predobradu. tako da Srbija može kona no da kaže da postoji neko ko je spreman da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada. Ovde se odstranjuje 50 – 60% ugljenih estica ( a9i). Aleksinac. Misija kompanije je da zajedno sa partnerima o isti Srbiju od PET ambalaže koriste(i najmoderniju evropsku reciklažnu tehnologiju. U prvoj fazi otpad koji primamo je sortiran po sastavu i veli ini. Kompanija se bavi otkupom PET ambalaže i sara9uje sa komunalnim preduze(ima. tj. i izbeljivanje. destilat se prebacuje u reaktor za izbeljivanje tretmanom sa 2 % aktivne aluminijumske gline. U budu(nosti. godine i njena osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za ku(nu upotrebu. Pre nego se ulje dovede do tankoslojnog upariva a. zaštiti životne sredine. proizvo9a ima sokova. naša kompanija je dobila zvani ni sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca.turbinska. /21/. Nalazi se u Merošini u ulici Industrijska 2.O. Odatle se do tankoslojnog upariva a postavljaju izmenjiva toplote kako bi se grejao dovod ulja. izolaciona ulja i rashla9iva i (transformatorska ulja. proizvo9a ima PET ambalaže. /21/. Postupak obuhvata: predobradu. po isto(i i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz sirove nafte.O.1 mm Hg. Po pozivu kompanija vrši otkup PET ambalaže i to svih raspoloživih koli ina PET ambalaže u Srbiji. Jedno od prihvatljivijih rešenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim vakuumom. te nosti za obradu metala (se enje.

Fabrika prikuplja. Postoje i neki pregovori sa opštinom Niš za obezbe9enje prostora Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel.Aleksinac Materijal: staklo Koli ina: 30. Fabrika ima problema sa JKP u vezi dozvole za postavljanje kontejnera. bio-dizel se meša sa regularnim dizelom. melje. i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. jer ljudi su skloni da bacaju sav otpad u kontejnere. Srbija nema ovaj zahtev.000 tona / godišnje (kapacitet) Pregled: srpska fabrika za reciklažu (Srpske Fabrike za reciklažu) je osnovana 1987. ketering kompanije i velike pekare. tako9e predstavlja problem ako ne postoje opšte namene kontejnera u blizini. transportnih kontejnera utovariva za utovar stakla na liniju za preradu. Bio King sara9uje sa opštinom Niš. ali je bilo nekih problema usled vandalizma oko kontejnera i bili su prisiljeni da prestanu. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora – jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju. a privatizovana u 2004. i to u saradnji sa opštinom. a ne prozorsko ili medicinsko staklo. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje. Po zakonu EU zemlje moraju dodavati biodizel u sav dizel prodat na tržištu (10%). Glavni izvori su studentske menze. U jednom trenutku kompanija je imala kontejnere i u Nišu. Na osnovu dosadašnjih iskustava. Fabrika zapošljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije BIO KING /22/. Ukupan zahtev za gradska vozila je 4 ton/mes. Zakon obavezuje generatore da daju otpadno ulje licenciranim sakuplja ima besplatno. najefikasnija je saradnja sa pojedina nim sakuplja ima. Tako9e sakuplja i od OMV-a. u blizini Niša je jedini licencirani sakuplja jestivog otpadnog ulja za bio dizel u južnoj Srbiji. godine. i snabdeva JKP vozila sa 2 tone biodizela mese no na probnoj bazi. Fabrika sara9uje i sa fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pi(a a koje recikliraju svoje polomljene boce (Knjaz Miloš. Tako9e sara9uju sa razli itim kompanijama za reciklažu stakla i planiraju da rade sa firmama specijalizovanim za sakupljanje staklenog otpada. obezbedio malu asistenciju u zapo injanju poslovanja. Postavljanje kontejnera u blizini kafi(a. partneri su u potrazi za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu. i manje koli ine iz restorana i hotela. SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU STAKLA /22/. bolnice. u Popovcu. s obzirom da obezbe9uje malo podsticaja za bio-dizel. Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria. 2-5 cm). Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme za preradu otpadnog ulja. Mnogi generatori jednostavno predaju ulje. Greja . Tržišta: srpska fabrika za reciklažu izvozi celokupnu koli inu sakupljenog stakla izvan Srbije jer doma(e tržište ne postoji.30€/L. ali se suo avaju sa niskim otkupnim cenama stakla i zbog toga esto ne žele da sakupljaju. za snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz južne Srbije. i otkupljuje ulje po ceni od 0. 63 . 2 cm. isti i sortira po veli ini staklo (1 cm. U Aleksincu je fabrika postavila oko desetak kontejnera za primarnu selekciju staklenog otpada. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike južni deo ili polovinu Srbije. Sakupljanje: Fabrika sakuplja staklo uglavnom preko individualnih sakuplja a. Karlsberg. Coca-Cola). Ulje se sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbe9uje Bio King. Kontejneri za stakleni otpad su posebni kontejneri (5m3) sa otvorom na dnu za pražnjenje i mogu se podi(i skip-kamionom odnosno auto-podiza em. a preuzimaju se po potrebi. Fabrika prera9uje samo staklene boce i tegle. Bio King filtrira ulje pre isporuke za Austriju. a ponekad i po boji. ali postoji odre9eni broj neregistrovanih sakuplja a koji su spremni da ga plate (12-15 RSD/L). tako da Bio King ne pla(a otpadno ulje.

a vozila za utovar sme(a su stara preko trideset godina i gotovo neupotrebljiva. Velika Plana. Ovaj postupak. jednim kamionom istilicom. a dešavalo se da jedno ispravno vozilo bude u funkciji 24 sata. Pasja a. Babin Potok. Donja Stražava.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PROKUPLJE GRAD PROKUPLJE Tabela 16. tri traktora. Preduze(e "Porr Werner Weber" ima svoja predstavništva u Nišu.o. potencijalni kupac je u obavezi. jednim kamionom. raspisali su konkurs za prodaju usluge iznošenja sme(a. kako bi se izbacilo svo 9ubre. ali je ono odavno van upotrebe. na kraju se došlo na ideju da se delatnost izbacivanja sme(a proda. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Mesna kancelarija Džigolj. Zato se esto javljao problem neredovnog izbacivanja.) Adresa. izme9u ostalog da u roku od tri meseca obezbedi kompletnu opremu za izbacivanje sme(a i da na nekoj regularnoj deponiji vrši istovar. Javno komunalno preduze(e "Gradska isto(a" iz Prokuplja i prokupa ka opština kao osniva .”. Kruševica. Gornja Draginja. Potpisana su dva ugovora: o poveravanju iznošenja sme(a sa teritorije opštine Prokuplje u narednih 25 godina i o osnivanju zajedni kog preduze(a ‘‘Porr-Verner i Veber Prokuplje d. Donja Draginja 55%. motokultivatorom i dva putni ka vozila. odnosno ustupi nekom zainteresovanom preduze(u kojem (e opština Prokuplje kao osniva biti partner.o. Prema konkursu. Po uslovima konkursa novi strateški partner prokupa ke opštine mora(e da zadrži 60 radnika. buldožerom. koju je do sada obavljala "=isto(a". Žitni Potok. Carina. Beloljin. odvoženje i kona no zbrinjavanje vrši(e se na regionalnoj sanitarnoj deponiji ‘’Željkovac’’ u Leskovcu. koji su do sada radili u Javnom komunalnom preduze(u "=isto(a" i da uloži novac u opremu i prona9e deponiju na kojoj (e deponovati otpad. telefon. jer smetlište koje se koristi je pred zatvaranjem. odnosno prodaja usluge iznošenja sme(a najviše je sprovedena. Gornja Stražava. jer Prokuplje nema deponiju i uvek je imalo problem sa izbacivanjem sme(a. Podaci o obuhva enosti grada Prokuplja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "=isto(a" (Porr-Werner-Weber Prokuplje d. od skoro je kulminirao. Nadležni se nadaju da (e se prodajom ove usluge rešiti problem i opština i preduze(e osloboditi velikih troškova remonta starih vozila. pomo(i (e se da grad bude istiji kao i da se postupanje sa otpadom uskladi sa standardima EU. Berilje. Osnivanjem zajedni kog preduze(a. Pošto ne postoji druga mogu(nost. Mala Plana.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselje Trnova ki put. Leskovcu i Jagodini.prok@nadlanu. Vozila i oprema su potpuno dotrajali. Do sada se korstilo smetlište koje je kraj gradskog stadiona. Iako je problem izbacivanja sme(a uvek postojao. Donja Re ica. Plehane ku(e. jednim torpedom. i ostala manja sela 45% JKP ''=isto(a'' je snabdevena sa: etiri kamiona sme(ara. koje (e se tim poslom baviti. Novo Selo. Važno je da kupac ove usluge mora da preuzme 60 od 125 radnika JKP „Gradska isto(a“.o. Iznošenje sme(a. Na osnovu prethodno objavljenog konkursa do kraja meseca uslugu izbacivanja sme(a u Prokuplju trebalo bi da preuzme austrijsko privatno preduze(e "Porr Werner Weber" pošto je potpisan ugovor o saradnji. E-mail Topli ki upravni okrug XXI Srpske Divizije 19 Prokuplje 027/322-673 cisto. Gra9ani (e 64 . Donja Trnava.o. jednom cisternom. a zbog teške finansijske situacije ne postoji mogu(nost da se zamene.

027/362834 Naselja obuhva(ena Naselja neobuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada otpada (%) (%) Žitora9a 30 % Jasenica. Re ica. Podina. Gornje Crnatovo. Kare. mada su koli ine zna ajno ve(e u letnjem periodu – u prva dva meseca sakupljeno je 5-6 tona PET ambalaže. Pejkovac. Vlahovo. Konjarnik. Držanovac. U svim reciklažnim kontejnerima. Gornji Drenovac. Volj inac. Prose na koli ina sakupljenog kartona iznosi 3 t/mese no. Samarinovac. Tada je odlu eno da se. a nedaleko su i zgrade opštine i policije. privremeno. \akus. Na po etku programa je sprovodena medijska kampanja za informisanje javnosti o programu i tražena je saradnja sa romskom populacijom. Jedino (e novi izdatak biti naknada za odvoženje sme(a. Opština Žitora9a je zapo ela svoje aktivnosti na polju reciklaže. telefon. a onda kada njegovim žiteljima došlo gotovo do ku(a. Iako su opština i grad mali a koli ina sakupljenog otpada je mnogo manja od sakupljenih koli ina u drugim opštinama. Oko deponije. Donje Crnatovovo. Badnjevac. Toponica. što je ukazivalo na širu ekološku svest gra9ana koja nije bila vezana samo za jednostavno recikliranje. Žitora9a. sme(e istovaruje kraj napuštenog korita reke Toplice i da se zatrpava zemljom. nalaze se i porodi ne ku(e i škole. Predstavnici JKP-a su tako9e postavili i poseban kontejner za sortiranje 65 . i ii) ista i ulica su ukazivali na to da je grad istiji. u saradnji sa USAID CRDA programom koji je implementirala organizacija Mercy Corps u južnoj Srbiji. USAID donacija obezbedila je 50 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu. Glašinac. E-mail Topli kih Heroja 51. kompaktor i mlin a opština je kasnije finansirala nabavku dodatnih 70 kontejnera. Ovo je bilo prvo zapažanje predstavnika JKP-a ali je tako9e bilo primetno da je sortiranje bolje u gradu nego na selu. Stara Božurna. Sme(e iz Prokuplja prvobitno je odvoženo u atar susednog sela Babin Potok. \ubrište se za to vreme raširilo do samih ku(a a naslage su narasle na više metara. Podaci o obuhva enosti opštine Žitora3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Žitora9 a" Adresa. me9utim. Dubovo. Smrdi(. Asanovac. Pre ovog programa nisu imali aktivnosti i kredita u oblasti reciklaže sli nih USAID-inicijativi i sjajnoj ideji i inicijativa. trajalo je skoro tri decenije. iii) Aleksandar Plus. kompanija iz Šapca ponudila je 12 RSD/kg za nesortiranu a 13 RSD/kg za sortiranu PET ambalažu. Grudaš. predstavnici JKP-a i opštinski zvani nici su primetili prvi pozitivan uticaj: i) radnici JKP-a primetili da ima 6070% manje PET ambalaže u obi nim klasi nim kontejnerima. Studenac 70 % JKP ‘’Žitora9a’’ sakuplja slede(e reciklabilne materijale: PET ambalažu. PET i ostali plasti ni materijali su bili potpuno odvojeni od ostalog sme(a. Zladovac. U prva dva meseca su sakupili 5-6 tona PET ambalaže. a cene (emo zadržati na dosadašnjem nivou. Ostale ponude su bile: i) lokalna kompanija koja je radila sa najlonom i tvrdom plastikom ponudila je 8 RSD/kg. Ovo „rešenje”. Otkup balirane PET ambalaže iz Žitora9e vršila je kompanija Greentech po ceni od 16 RSD/kg. LDPE kese i vre(e i papir i karton. oni su se pobunili. ak i u slu ajevima gde su samo bili postavljeni reciklažni kontejneri. Prose ne sakupljene koli ine iznose oko 1 t/mese no PET ambalaže. OPŠTINA ŽITORAMA Tabela 17. Lukomir.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije dobiti nove propisne kante i kontejnere. a da se projektuje nova deponija sa savremenim ure9ajima za selektovanje i reciklažu otpada. ii) Slovena ka kompanija je ponudila 10 RSD/kg za neograni ene koli ine.

U stvari. Opština je organizovala medijsku kampanju na po etku zapo etih aktivnosti a reakcija javnosti je bila veoma pozitivna. jer oni nisu razdvajali PET po vrsti i boji a seckanjem svog plasti nog otpada zajedno. Grgure. =ungula. iako u stvarnosti to verovatno nije slu aj. Možda bi angažovanjem izvesnog broja Roma sa platama i obezbe9ivanjem socijalne koristi. Lazarevac. Veruje se da sada oko 90% gra9ana u opštini vrši separaciju plasti nog otpada. Blace poseduje male ži ane kontejnere za selekciju plasti nih reciklabilnih materijala širom gradske teritorije. oni bili spremni da neposredno sakupljaju reciklabilne materijale za JKP. Njihov program je jedinstven. jer tako9e sakupljaju PET ambalažu u selima a pored toga u selima se ne napla(uje mese ni ra un za usluge JKP-a. Opština Blace je zapo ela sa reciklažnim aktivnostima još 2006. Pridvorica. S po etka su bile prijavljene i periodi ne kra9e PET ambalaže iz kontejnera ali sa obzirom na trenutnu nisku otkupnu cenu. Sibinica. Pove(anje sakupljanja: U vezi sa idejama za pove(anje sakupljenih koli ina. Iako imaju mlin. i sakupljanje se vrši i u gradu i na selu. transport je možda najve(a prepreka. \urevac. Vrbovac. Rašica. Iako postoje i neki potencijalne lokalni kupci.com . Jošanica. Blace je jedinstveno po tome što su kontejneri postavljeni u selima i u gradu. Suvi Do. Suvaja 60 %. oni imaju vrlo malo normalnih kontejnera u selima (10-15 ukupno za celu opštinu). Kompanija Greentech je ponudila ve(u cenu za PET sortiran po boji. Greentech pla(a najvišu cenu. OPŠTINA BLACE Tabela 18. a u nekim selima postoje samo reciklažni kontejneri. Podaci o obuhva enosti opštine Blace uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada sakupljanjem otpada (%) Blace 40 % Alabana. Pre ovog programa u Blacu nije bilo nikakvih reciklažnih aktivnosti. Svra e. Kutlovac. Sakupljanje: Žitora9a trenutno ima 120 kontejnera za reciklažu. na uglu u blizini prodavnica. Grant USAIDa je obezbedio 50 reciklažnih kontejnera i presu pritiska od 40 tona. ne koristite ga jer mogu dobiti bolju cenu za balirani PET. Kasnije je JKP kupila dodatnih 20 kontejnera. ine ga neupotrebljivim za mnoga tržišta. jer troškovi prevoza prevazilaze prihode od reciklirane plastike. E-mail Vojvode Putnika bb. godine u saradnji sa USAID CRDA programom koji je bio implementiran od strane organizacije Mercy Corps u južnoj Srbiji. Blace 027/371-236(580) jkpblace@nadlanu. 66 Operate r JKP "Blace" Adresa. Stubal. Višeselo. Trbunje. 8-10% opštine). Prebreza. telefon. Kaševar. oni vrše sakupljanje ali uz niske cene koje su minimalne. Draguša.). Tipi no. Tržišta: JKP Žitora9a balira sakupljenu PET ambalažu i prodaje kompaniji Greentech. Popova. ili u najgorem slu aju. Barbatova. Gra9ani u ovom malom gradu izgleda da dobrovoljno i marljivo vrše razdvajanje plasti nog otpada. Što se ti e romske populacije (500 pojedinaca. (To je i logi no.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije LDPE plasti nih vre(a i kesa. ovo se ne dešava u poslednje vreme. Me9uhana. predstavnici JKP-a su spomenuli mogu(nost pla(anja privatnih sakuplja a za PET. pa su zaposleni u prodavnicama i javnost tako9e razdvajali i ovu vrstu reciklabilnog materijala. Šiljomana. smanjuje se njegova tržišna vrednost. Pretrešnja. Džepnica. Drešnica. tako da je reciklaža potpuno volonterska pošto nema finansijskih podsticaja za stanovništvo na selu – oni prepoznaju zbrinjavanje otpada kao problem i spremni su na saradnju kako bi ga rešili.

Pošto nisu naišli na razumevanje nadležnih. Sme(e se dovozi u otvorenim kamionima i prosipa se putem. JKP Blace sakuplja samo karton. Vetar. Prakti no ne postoji finansijska podrška za reciklažu plastike. telefon.co Banja. gavranovi i druge životinje raznose sme(e po okolini. blato ili sneg. Meštani kuršumlijskih sela Ba(oglave. Prolom jpkdtoplica@gmail. Podaci o obuhva enosti opštine Kuršumlija uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Adresa. OPŠTINA KURŠUMLIJA Tabela 19. separacija je bila odli na. sve do ku(a. Rasadnik 2. Katastrat. Katastrat. Panti(e. traktorima. Rudare. 2. 67 Operate r JKPD "Toplic a" . U letnjem periodu. Okolina je puna kesa koje vetar raznosi i nekoliko kilometara daleko. Radi se o zvani noj deponiji sa slojem gline i organizovanim sakupljanjem deponijskog gasa. Žegrove. Po njihovom mišljenju. okrug 1. prva je ponovo formirana. Odvoze ga kolima. frezama. meštani su blokirali prilaz i nisu dozvoljali odlaganje sme(a. i onda ne može da se diše od smrada.Ba(oglava. JKP upošljava 2 radnika na sakupljanju i 3 radnika koji rade jendom nedeljno na presi. ali su gradjani ponovo na istim mestima po eli da odlažu sme(e. Kad je loše vreme. Ra a. koje se spaljuju. Karton se prodaje romskoj firmi “Papir Servis. ali su u pitanju male koli ine. a okolo su privatna imanja. Veljkovi(e. m Mikuljana 40 %. Žitelji isti u da imaju velike probleme od kada je 9ubrište u njihovoj blizini. a u JKP "Toplica" kažu da je nemogu(e spre iti gra9ane da masovno odlažu sme(e na nedozvoljenim mestima. Komunalno preduze(e nema mogu(nost da preseli deponiju. Ljudi nesavesno odlažu razno sme(e gde stignu. U poslednjih godinu dana Javno komunalno preduze(e "Toplica" o istilo je 26 divljih deponija na teritoriji kuršumlijske opštine. i da to traje ve( sedam godina. onda pustoše žitarice na okolnim njivama. Traženo je da se sme(e odmah zatrpava zemljom. onda se 9ubre baca ispred deponije. Ovde se bacaju i uginule životinje i ostaci iz mesara a iznad 9ubreta leti veliki broj gavranova traže(i hranu. Tražili su da se deponija sanira i preseli na neku drugu lokaciju. kamionima i samo ga prosipaju pored puta. Rasadnik Markovi(e. Juli br. Teritorija opštine Kuršumlija je ogromna a ovo preduze(e nema dovoljno vozila i zaposlenih da kontroliše o iš(ene deponije. Postoji i projekat da se kompleksu deponije pridoda i postrojenje za selekciju sakupljenog otpada (budžet je odobren i kompanija je izabrana). 7. Rasadnik 2. Bolni ki Potok. Tržišta: JKP Blace prodaje svoju baliranu plastiku kompaniji Greentech. Rasadnik 1. ima više plastike pa presa više radi. Gotovo polovina ovih deponije je ponovo formirana. ali JKP Toplica nije u mogu(nosti da to obavi. ne obra(aju(i pažnju na upozorenja. ne dozvoljavaju(i odlaganje sme(a. Dovoze se i gume. Merdare. a nismo mi jedini koji ovde odlažu sme(e. a kad je ne na9u na smetlištu. deponija. Ba(oglava. 027/381-427 %. Veljkovi(e 60 Bolni ki Potok. Kuršmlija Panti(e. pogotovo što ovde sme(e odlažu i preduze(a "Kopaonik" i "Planinka".” u Prokuplju. ptice i druge životinje raznose sme(e i ugrožavaju zdravlje meštana. Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena E-mail sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) Topli ki upravni Markovi(e.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sakupljanje: U kontejnerima u gradu. zatim vojska i privatna lica. JKP ‘‘Toplica‘‘ (e morati da na o iš(enim deponijama uvede dežurstvo i da gra9ane kaznama spre i da bacaju sme(e na ovim lokacijama. pa vetar. sa primarnim benefitom koji poti e od smanjenja deponovanih koli ina otpada na deponiji. Selišta i Mirnice su danima blokirali put koji vodi ka gradskoj deponiji. Smetlište zauzima površinu od oko dva hektara. =im se o isti jedna deponija i pre9e se na drugu. Planovi u vezi deponije: Predstavnici JKP Blace tvrde da imaju jednu od retkih deponija u Srbiji koja je u skladu sa gra9evinskim i operativnim standardima Evropske Unije. nije adekvatno ure9ena.

.Prokuplju i Pirotu u narednih 30 meseci. a ostatak transportuje u Holcim. 68 . odnosno gra9ane koji (e pla(ati te usluge. prodavnice guma i auta su onda mogle da dostave gume cementarama i ne pla(aju sakuplja u. Budu(i finansijeri izgradnje fabrike za reciklažu biološkog otpada u Prokuplju naglasili su da u tom kraju postoje resursi koji (e omogu(iti proizvodnju bioloških briketa. Što se ti e distribucije. putuju(i u jedan grad ili region. i sakupljaju(i sve dostupne gume. Mirko sakuplja gume besplatno. ali i za zagrevanje. je ugovoreni dobavlja za Ecorec (Holcim) koji pokriva južnu Srbiju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije AUTO-MIRKO PROKUPLJE /22/. Prema re ima Ane Sajnberg. ovaj projekat (e u jedinstvenu celinu objediniti javna komunalna preuze(a.Državni fond Vlade Holandije u saradnji sa organizacijom WASTE CONSULTANTS i Društvom za unapre9enje romskih naselja u Prokuplju zapo eli su realizaciju projekta . u prošlosti. a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiše u veleprodaji. i to od vulkanizerskih i auto. Kompanija Auto-Mirko iz Prokuplja sakuplja otpadne gume za energetsku reciklažu u fabrici cementa Holcim u Popovcu kod Para(ina a bavi se i protektiranjem auto-guma. SARADNJA PROKUPLJA I VLADE HOLANDIJE /22/. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno. osnivanja manjih preduze(a. U zamenu. karton daje Umka-Niš-u u zamenu za velike rolne toaletnog papira. njihovog pravnog uobli avanja i omogu(avanja dobijanja podsticajnih sredstava i kredita. oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama. Prokuplje (e biti prvi grad u Srbiji koji (e se uklju iti u taj jedinstveni energetski evropski projekat. ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obra9uju gume.inkubator centru u Prokuplju. osnovanom u saradnji sa USAID-om. fabrike guma su pla(ale 30 €/toni guma za odlaganje. jednu koli inu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gaze(om trakom (osnovna delatnost). predstavnice organizacije WASTE CONSULTANTS. godine. koji pokriva njegove troškove transporta.servisa.Upravljanje vrstim otpadom prema evropskim standardima. Projekat podrazumeva pomo( romskoj populaciji koja se i ina e bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina i koja (e mo(i da institucionalizuje svoju delatnost kroz osnivanje firmi gde (e ste(i stalno zaposlenje. primenjivih u proizvodnji. Kompanija je osnovana još 1974. i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost. ITALIJANI GRADE FABRIKU ZA RECIKLAŽU BIOLOŠKOG OTPADA /22/ Predstavnici italijanske firme "Mega pelat tim" iz Milana najavili su ju e da (e u Prokuplju graditi pogon za reciklažu biološkog otpada. sakuplja e otpada i korisnike. a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. Mirko transportuje gume do Holcim-a. PROKUPLJE /22/. URVIS. on je u mogu(nosti da sortira gume u Holcim-u. realizacija ovog projekta sprovodi(e se u dve opštine u Srbiji . On obi no organizuje jednu pošiljku nedeljno. Osim obezbe9enja posla za Rome. i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima me9u srpskim sakuplja ima i reciklerima. je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica. Firma je locirana u Biznis. preduze(a za prikupljanje otpada i reciklažu. Firma sakuplja karton. Kako je agenciji Beta izjavio predstavnik te firme Markos Forijani radi se o velikoj investiciji u izgradnju mini pogona za proizvodnju briketa od bioloških materija na bazi biljnog i životinjskog otpada.

Dimitrovgrad. Pokrovenik. Temska. što iznosi 65% stanovništva: Nova mala. Slavonija. Držina. Berilovska kapija. Beg Baš a. Pakleštica. Prisjan. koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. Vranište. Barje iflik. Slavinja. Gradište. Rsovci. za podru je Pirotskog okruga. Brlog. na teritoriji opštine Pirot. Kamik. 321-181 jpk. koje obuhvata opštine Pirot. 69 . što iznosi 35% stanovništva: Gnjilan. Gradišnica. jedan reciklažni centar i jedna transfer stanica. Kale. Podaci o obuhva enosti grada Pirota uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Javno preduze(e "Komunalac" Adresa. Gostuša. Vlasi. Blato. E-mail Vojvode Miši(a 50. Primenom principa . Stani enje. Osmakovo. Pirot 010/331-170. Zaskovci. Ržana. Sopot. Oreovica. Radin Do. da lokacija regionalne sanitarne deponije bude u centru okruga. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. Bela Palanka i Babušnica. Belo polje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PIROT GRAD PIROT Tabela 20. planirana je jedna regionalna sanitarna deponija. Sre(kovac. Sukovo. telefon. Cerova. Lukanja. Novi zavoj. V. Pr evac. Rosoma . Topli do. Crnoklište. Crn evo. Nišor. Ransica. Veliki suvodol. Vojnegovac. Tija Bara. Obrenovac. Koprivštica. Kostur.prito@nadlanu. P0etrovac. Milojkovac. a manju koli inu na ve(u daljinu usvojeno je od strane svih opština u pirotskom okrugu. Rudinje. Planinica Krupac. Mali suvodol. Jalbotina. Cerev del. Sinja glava. Veliko selo.ve(u koli inu otpada transportovati na manju daljinu. Bazovik. Pasja . G. Tanasko Raji(. Krupac. =iniglavci. Jelovica. \eram. Kumanovo. Dojkinci. Izvor. Ponor. Vis. Šurgin. Bela. Mirkovci.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Sve gradske i prigradske mesne zajednice. Ragodeš. Dobri do. Veliki Jovanovac. Osmi semptembar. godine zajedno sa programom približavanja Evropskoj Uniji. Trnjana. Orlja. Tigrovo naselje. Berilovac. Stanica. Berovica.Držina. Planinica.. 70 naseljenih mesta. Nova bolnica Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sve seoske mesne zajednice. Poljska Ržana.

U seoskim naseljima ne postoji organizovan na in odvoženja vrstog otpada. ime se formiraju brojne divlje deponije. Stari kontejneri koji (e se remontovati i pripremiti za sela. Naj eš(e se otpad odlaže u jame. pored potoka. urbanog gradskog podru ja (oko 13000 doma(instava. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za opštinu Dimitrovgrad predvi9ena je izgradnja transfer stanice. Procenat uklanjanja otpada je 100%. koje je dobilo ponudu na tenderu. puta ili direktno u reku.781 Broj pravnih subjekata obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 923 235 139 133 1. Tabela 21. dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja. 73 ustanove i 220 industrijskih objekata). Urgentan problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija. koja je na lokaciji proširenja Industrijskog parka Pirot.800 17.295 1.430 JKP “Komunalac“ Pirot. do po etka rada deponije postoji još niz poslova koje treba obaviti.834 Broj domO instava obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 11. bi(e zamenjeni novim.500 2.734 11.186 2. JP "Komunalac" programskom obavezom preduze(a u narednih mesec dana pribavi(e 200 kontejnera i 1000 kanti za sme(e. Podaci o stanovništvu u regionu Pirot Broj stanovnika ukupnN Pirot Bela Palanka Babušnica Dimitrovgrad Ukupno 63. Najpre je neophodno izgraditi odnosno asfaltirati pristupni put do deponije ija je vrednost oko 20 miliona dinara. U toku je izgradnja regionalne deponije. To zna i da su završeni svi poslovi koji su bili predvi9eni ugovorom izme9u Evropske delegacije i opštine Pirot sa izvo9a em radova Alpinom.381 15. nepostojanje tretmana i selekcije industrijskog otpada. JKP Komunalac je preuzelo klju eve svih objekata na Regionalnoj sanitarnoj deponiji i trenutno tamo radi služba obezbe9enja i održavaju se instalacije. Me9utim. godine. danas je dostavilo manju koli inu kanti i kontejnera. O ekuje se da se me9uopštinski sporazum potpiše do kraja godine.971 14. Preduze(e Blok Signal iz Niša. Uporedo sa ovim aktivnostima neophodno je i potpisati me9uopštinski sporazum o upravljanju deponijom a nakon toga i dobiti sve potrebne dozvole.748 105. odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje(e deponije. u okviru upravljanja vrstim otpadom pokriva iznošenje sme(a iz užeg gradskog jezgra od 98%. a deponija bi po ela sa radom na prole(e 2011. dok (e kante za sme(e beslatno biti podeljenje gra9anstvu u naseljima u kojima nema kontejnera. U proceduri nabavke je kupovina kompaktora a potrebno je srediti i prostor za rasvrstavanje i sortiranje otpada. 70 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Transfer stanica je mesto do kojeg se doprema otpad radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi tretmana ili odlaganja.

Gronji Krivodol. 71 . Podaci o obuhva enosti opštine Dimitrovgrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’’ Adresa. Verzar. zemljoradni ka zadruga. Vrap a. Viso ki Odorovci. Organizovano prikupljanje otpada trenutno se sprovodi samo na teritoriji grada Dimitrovgrada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA DIMITROVGRAD Tabela 22. odvoženje i deponovanje otpada na podru ju opštine Dimitrovgrad. Planinca. Ba evo. transporta i odlaganja gradskog otpada sa podru ja grada Dimitrovgrada. Iskrovci. Opštinska uprava Dimitrovgrada ure9uje i obezbe9uje uslove za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i ure9uje na in organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad. Trnski Odorovci i Senokos 80% ukupne površine opštine Dimitrovgrad JKP Komunalac vrsti otpad sakuplja vozilima-autosme(arima i odvozi na gradsku deponiju. Kamenica. Sakupljanjem. pa zbirno ovo iznosi 20% ukupne površine opštine Dimitrovgrad. Donja Nevlja. U službi za iznošenje sme(a zaposleno je ukupno 10 radnika (3 voza a i manipulanata). Bilo. Kusa Vrana. Petrlaš. Izatovci. Otpad sa ovog podru ja se sakuplja u kontejnerima i plasti nim kesama itd. benzinskih pumpi. Skrvenica. godine otpad se prikupljao i iz privrednih organizacija (gumarska industrija.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Dimitrovgrada je obuhva(eno 100%. Beleš. oko1450 doma(instva. Slivinica. Navedeni objekti odlažu otpad u kontejnere koji su predvi9eni za otpad iz doma(instava. banaka. Pored otpada iz doma(instava prikuplja se i komercijalni otpad pre svega otpad iz prodavnica. E-mail Dimitrovgrad Balkanska 30 010/361-689 komdmg@ptt. Prtopopinci. poslovnih objekata. danas one ne rade. odvozom i deponovanjem komunalnog sme(a obuhva(eno je oko 90% stanovništva administrativne opštine Dimitrovgrad (ssa 9000) stanovnika. Dragovita. Gulenovci. Pražnjenje posuda za prikuljanje otpada vrši se dva puta nedeljno. pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje deponije naj eš(e pored re nih tokova. U sadašnjem trenutku koristi se 302 metalna kontejnera zapremine po 1. dok su naselja Gradinje. vrši uvid i kontrolu rada JKP Komunalac. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima. Bra(evci. Peta inci. Poganovo. Vlkovija. na taj na in što je osniva JKP Komunalac. Barje. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Naselja: Banski Dol. konfekcija). Moinci. restorana. Smilovci. Boljev Dol. Prikupljanjem otpada danas je obuhva(eno oko 7000 stanovnika. Grapa. Pra a. Gornja Nevlja. jer nemaju organizovano odvoženje sme(a. hotela.1 m3. Radejna. obavlja i druge poslove radi stvaranja uslova za zadovoljavanje potreba stanovništva opštine Dimitrovgrad u oblasti komunalnih usluga pre svega organizovano sakupljanje. Lukavica. Brebevnica. tj. Donji Krivodol. preko svojih organa i inspekcijskih službi vrši kontrolu i nadzor nad sprovo9enjem zakona i propisa u oblasti postupanja sa otpadom. Do 2000. telefon. drvna industrija. Mazgoš. udaljenu 3 km severoisto no od grada. JKP Komunalac pokriva teritoriju od oko 195 hektara. Paskašija. Željuša i Gojn Dol delimi no obuhva(ena pružanjem komunalne usluge. ali nema nužne prate(e objekte koji su uslov za o uvanje životne sredine i dalje sanitarno ispravno odlaganje otpada. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije je odgovaraju(a. Javno preduze(e Komunalac je nadležno za obavljanje delatnosti prikupljanja.

uz pretpostavku da je stepen kompaktiranja 4. Tipove ovih sudova odre9uje i nabavlja JKP Komunalac uz saglasnost sa opštinskim organom uprave nadležnim za komunalne delatnosti.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Dva puta nedeljno na teren izlaze specijalna vozila (sa ure9ajem za kompaktiranje) zapremine 11 m3 koja imaju jednu turu prikupljanja i odvoženja otpadaka. Prema ovom podatku. koji su postavljeni na betonskim platoima raspore9enim na ta no utvr9enim i projektovanim lokacijama. Moklište.200 evra Javnom komunalnom preduze(u “Komnis” iz Bele Palanke kao podršku unapre9enju ekoloških usluga nabavkom istilice. Kontejneri su locirani na mestima koja su predvi9ena tehni kom dokumentacijom po kojoj je objekat izgra9en. ne postoji ekonomska isplativost organizovanog sakupljanja. Posude za ku(no i uli no sme(e su tipizirane. je 6. 72 .280 m³/god. Podaci o obuhva enosti opštine Bela Palanka uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Adresa. koja imaju mali broj stanovnika Gradsko naselje Bela Palanka i rasuta su na 57% nedostupnom terenu. Ukupan iznos japanske pomo(i Srbiji u toku istog perioda je viši od 200 miliona evra. nedeljna zapremina otpada iznosi oko 140m³/nedeljno.Vlada Japana je donirala 69. god. a u ostalim naseljeima. ovo preduze(e raspolaže i koristi 302 kontejnera.com Japanska donacija za o uvanje životne sredine opštine Bela Palanka . Na podru ju nema registrovanih preduze(a koja se bave organizovanim sakupljanjem i otkupom sekundarnih sirovina. Uklju uju(i ovu donaciju. =iflik.7 miliona evra. E-mail Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada 43% .Crvena Reka. ukupan iznos japanske pomo(i kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva (POPOS) u Srbiji od 1999. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad nije zastupljeno kompostiranje i anaerobna digestija kao na ini tretiranja otpada. Prema podacima dobijenim od JKP Komunalac. pa na taj na in zapremina otpada (u rastresitom stanju) koja se godišnje prikupi na teritoriji grada Dimitrovgrad iznosi oko 7. OPŠTINA BELA PALANKA Tabela 23. Sekundarne sirovine zajedno sa sme(em se deponiju na gradsku deponiju ili su odložene na divljim deponijama. neutralizacija. Dolac. maksimalni nedeljni kapacitet iznosi oko 176 m³. soldifikacija) nisu zastupljeni. Registrovano je povremeno prisustvo. Na podru ju opštine Dimitrovgrad ne postoji organizovano izdvajanje i sakupljanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. plazma tehnologija. 018/855-057 komnisbp@yahoo. telefon. naro ito u prole(e i u letnjem periodu prisustvo neorganizovanih sakuplja a sa podru ja susednih opština. Ako se usvoji srednji koeficijent iskoriš(enosti kapaciteta vozila od 80%. 100 kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za reciklažu. zapremine 1100 litara. Insineracija otpada kao na in tretiranja otpada nije zastupljen. odvoza i deponovanja sme(a Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) JKP "Komnis" Srpskih vladara 51. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad ne postoji postrojenje za spaljivanje otpada. I ostali na ini za tretiranje otpada (piroliza.

dotrajalih auto-guma za iju je razgradnju u prirodi potrebno više od 150 godina. Podaci o obuhva enosti opštine Babušnica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’ Adresa. juli 20 010/685-364. Aleksandrovac. tako da (e najve(i deo sirovina verovatno biti iz uvoza. Sura evo.70%. Gor inci. nedavno osvojenom tehnologijom ne samo da se ide u susret zakonskoj regulativi Evropske Unije u ovoj oblasti. 73 . Donje Krnjino. Grn ar. Kambelevac. Ljubera9a. Sto. Zvonce . rešava jedan od najve(ih ekoloških problema kako u svetu. telefon.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA BABUŠNICA Tabela 24. Gornje Krnjino. Vava. reciklažom i daljom preradom reciklata nastaju višenamenski proizvodi.000 tona istrošenih guma. "Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o strateškom partnerstvu u programu prerade istrošenih guma. ve( se. Fabrika Tigar Tehni ka guma od gumenog reciklata izra9uje visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i de ijih igrališta. Veliko Bonjince. a prema prvim procenama. Resnik. Vojnici. Novom. tako i u našoj zemlji. što nije dovoljno. TIGAR PIROT Pripremama za pokretanje savremenog pogona za reciklažu. što je još važnije. 686737 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Babušnica 95% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Donji Striževac. a po etak je planiran za mart naredne godine. Fabrika za reciklažu guma i izrada proizvoda smanji(e troškove u "Tigru". Zavidince. Draginac. sa doma(eg tržišta bi moglo da se nabavi oko 11. E-mail 7. trotoara i peša kih staza. jer (e za dvosmenski rad biti potrebno oko 13. Du evac. Modra Stena. Od potencijalnih zaga9iva a životne sredine. U taj posao britanski fond bi trebalo da uloži oko 40 miliona evra.000 tona. kao i saobra(ajnu signalizaciju. Bratiševac. korporacija Tigar još jednom potvr9uje visok nivo ekološke svesti.

16000 Leskovac 74 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vlasotince 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vlasotince 66% . telefon. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.o. telefon. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Podaci o obuhva enosti grada Leskovca uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. 16000 Leskovac 016/245-302.com Naselja koja nisu Naselja obuhva(ena obuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada (%) otpada Opština Medve9a 38% Opština Medve9a 62% OPŠTINA LEBANE Tabela 27. E-mail Sime Poga arevi(a 3.o. Adresa. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Grad Leskovac 62% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Grad Leskovac 38% OPŠTINA MEDVEMA Tabela 26. telefon. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. 16000 Leskovac 016/245-302. Adresa. E-mail Sime Poga arevi(a 3.o. Adresa.o.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Lebane 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Lebane 66% OPŠTINA VLASOTINCE Tabela 28. Podaci o obuhva enosti opštine Vlasotince uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerAdresa. 16000 Leskovac 016/245-302. Podaci o obuhva enosti opštine Lebane uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.o.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION LESKOVAC GRAD LESKOVAC Tabela 25. telefon. Podaci o obuhva enosti opštine Medve3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. E-mail Sime Poga arevi(a 3.o.

o. na inu postupanja i 75 . što je redovna pojava me9u gra9anima koji žive pored deponija. Jedemo povr(e sa njiva pored kojih su deponije. zemljišta i podzemnih voda i smanjenja i ugrožavanja plodnog. Sa oko 200 . Vlasotince. stare navike se teško menjaju pa i dalje nemilosrdno bacaju sme(e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu njivu. lokalna samouprava i kompanija PWW Leskovac su se zalagale i zalažu se za spre avanje stvaranja divljih deponija. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Sve ne isto(e upija zemlja a mi pijemo vodu iz podzemnih bunara.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Weber Leskovac d. na teritoriji grada Leskovca je izgra9en i pušten u rad prvi centar za reciklažu otpada. dolazi do zaga9enja atmosfere. Otpad na „divljim deponijama“ ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti. ’’Željkovac’’ je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra9ena i puštena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Lakše im je da bace u njivu nego u kontejner.co m OPŠTINA CRNA TRAVA Tabela 29. telefon.o. 16000 Leskovac 016/245-302.o.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Crna Trava 13% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Crna Trava 87% OPŠTINA VLADI&IN HAN Tabela 30. Leskova ka sela su tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoženja sme(a. Adresa. Medve9a. Divljih deponija je bilo bukvalno na svakom (ošku. telefon. na svojoj teritoriji.o. 16000 Leskovac 016/245-302.o. Podaci o obuhva enosti opštine Vladi in Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Podaci o obuhva enosti opštine Crna Trava uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.o. 016/245-302.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vladi in Han 21% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vladi in Han 79% Grad Leskovac sa okolnim opštinama (Lebane. Svako selo ima jednu ili više deponija. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Tako9e se planira i realizacija programa obavezne edukacije stanovništva o otpadu (posebno opasnom). kao na primer žutica.divljih deponija’’. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza. grad Leskovac je rekorder u Republici Srbiji. a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo. Sanacija i rekultivacija „divljih deponija“ komunalnog vrstog otpada je jedan od najviših prioriteta grada Leskovca i kompanije PWW Leskovac. Tako9e. Adresa.. obradivog zemljišta. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Crna Trava i Vladi in Han) /15/ je prvi imao hrabrosti da po ne sa prakti nom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako što je inicirao potpisivanje prvog me9uopštinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Me9utim.

76 .O.Be u. Ova firma je aktivirana po etkom oktobra 2007. Prate(e aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju: edukaciju fizi kih i pravnih lica za sortiranje otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema kaznenih mera za generatore otpada u slu aju neadekvatnog postupanja. vozila i radnu snagu. PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. projektovanje i izgradnja autoputeva. tunela. godine potpisan je ugovor izme9u Skupštine opštine Leskovac i austrijskog konzorcijuma PORR-WERNER&WEBER a u oktobru iste godine osnovana je firma PORRWERNER&WEBER Leskovac D. Obe kompanije imaju sedište u glavnom gradu Austrije . mostova. godini kompanija je ostvarila promet u visini od 2. i priprema projekte za izgradnju transfer stanica i ostalih prate(ih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Republici Srbiji.O. Od strane Skupštine Grada Leskovca kompaniji PWW Leskovac je poverena komunalna delatnost sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada na osnovu Ugovora o obavljanju komunalnih delatnosti kao i izgradnji i eksploataciji regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra i Odluke o održavanju isto(e Grada Leskovca. metalni otpad – baliranje ili pakovanje i prodaja.O. Avgusta 2006. godine i poverena joj je delatnost sakupljanja. visokogradnja. linija za sortiranje otpada i opreme za reciklažne centre i transfer stanica.5 milijardi eura a ima oko 10. odvoženja i prerade vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada. zbrinjavanje otpada i komunalne usluge. presa.O. Konzorcijum PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim važe(im propisima i standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije upravlja reciklažnim centrom.O. infrastrukture. planiranim akcijama i predlozima za poboljšanje tehnologije zbrinjavanja sakupljenih otpadaka. plasti ni otpad – reciklaža ili baliranje i prodaja. Radi ostvarenja postavljenih ciljeva firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. moderno zbrinjavanje sakupljenog otpada u reciklažnom centru: papir/karton – energetska reciklaža ili baliranje i prodaja. uklju ivanje svih zainteresovanih opština iz jablani kog i p injskog okruga u integralni sistem upravljanja otpadom. Naši ciljevi su da zajedno sa našim partnerima u jablani kom okrugu uspostavimo evropske standarde u zaštiti životne sredine tako što (emo na najsavremeniji na in i sa vrhunskom opremom vršiti zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada.O. Osnovne delatnosti kompanije PORR AG su: niskogradnja. je srpsko-austrijsko joint venture društvo odnosno društvo sa zajedni kim ulaganjima. redovno informisanje javnosti preko elektronskih i štampanih medija o postignutim rezultatima. biološki otpad – materijalna/energetska reciklaža i prodaja. Tako9e se vrši raspodela besplatnih kanti zapremine 140 litara i kontejnera zapremine 1100 litara fizi kim licima. sanitarnih deponija. formiranje katastra komunalnog vrstog otpada u opštini Leskovac. je od prvog dana krenula sa ulaganjem velikih sredstava u neophodnu opremu.O.000 motivisanih upošljenika. raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje sortiranih otpadaka. PORR-WERNER&WEBER predstavlja konzorcijum austrijskih kompanija PORR AG i WERNER & WEBER. Samo u 2006. u skladu sa odlukama opštinskih skupština i potpisanim ugovorima sakuplja i odvozi komunalni vrsti i neopasni industrijski otpad u svim opštinama jablani kog okruga. Kompanija WERNER & WEBER predstavlja jednog od najve(ih evropskih proizvo9a a komunalne opreme. U ovom trenutku firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. sanitarnom deponijom.O.

gumeni otpad – pakovanje i prodaja za energetsku reciklažu. E-mail 11. stakleni otpad . elektronski otpad – pakovanje i prodaja. saradnja sa svim zainteresovanim pravnim i fizi kim licima.baliranje i prodaja. Pridvorica. 016/821-298 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Bojnik i Dragovac 60% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Kosan i(. saradnja sa Upravom za zaštitu životne sredine opštine Leskovac. Lapotince 40% 77 . saradnja sa UNDP u Leskovcu.. OPŠTINA BOJNIK Tabela 31.reciklaža i prodaja. saradnja sa republi kom i opštinskom ekološkom inspekcijom. saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Leskovcu. saradnja sa Regionalnom privrednom komorom. Podaci o obuhva enosti opštine Bojnik uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP . reciklaža postoje(ih opštinskih i divljih deponija.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gra9evinski otpad – reciklaža i prodaja. brigade BB. saradnja sa Centrom za razvoj jablani kog i p injskog okruga. reciklažna dvorišta za otkup sekundarnih sirovina. telefon.Jedinstvo‘‘ Adresa. tekstilni otpad . uvo9enje me9unarodnih standarda ISO 14000 i ISO 18000. \in9uša.

Druge opštine odlažu svoj otpad na ilegalna smetlišta koja nisu u skladu sa ekološkim standardima. pokrivaju(i skoro 1. JKP poseduje opremu na gradskoj deponiji Meteris: jedan novi kompaktor i jedan novi kašikar/skip. Od septembra 2002. Otpad se sabija. E-mail Sime Poga arevi(a 97 017/421-811 jkpkomrad@ptt. Samo 90% gradskog i prigradskog stanovništva (oko 60. Nedostaje kolska vaga tako da nema preciznih podataka o otpadu. kao i 10. Podaci o obuhva enosti grada Vranja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komrad" Adresa.000 gradskog i prigradskog stanovništva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada. Talog se deponuje. Ova smetlišta predstavljaju opasnost za životnu sredinu. a pre iš(ena voda ponovo ubrizgava u deponiju.000 od ukupno 67. 1. Takodje prikupljaju otpad iz kanti doma(e izrade ili boksova iz doma(instava ili samo vre(e sa sme(em /23/. na opštini Vranje radi nova gradska sanitarna deponija na lokaciji Meteris. Prime(eno je da je površina deponije popunjena za nekih 40-45%. 78 . Prekrivanje slojem zemlje se vrši u redovnim intervalima. Ima i 4 kamionadizalice. Svi ostali su 18 do 27 godina starosti.000). za zamenu uništenih kontejnera i uve(anje broja kontejnera tamo gde ih ima).1 m3..1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podru ja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera. Sada se na Meterisu odlaže otpad iz Vranja a predvi9en životni vek deponije je do 2014. u posedu JKP. dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. 23% Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme(a. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postoje(i sistem prikupljanja otpada i da uve(aju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije (67. što ini 65% ukupnog stanovništva na opštini. tj. JKP “KOMRAD” izražava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podru je grada Vranja. Samo tri od njih su novijeg datuma. Nema sredstava iz budžeta za rešavanje ovih nedostataka. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovništva (25. Tako9e izražavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje sme(a.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Vranje i Vranjska banja 67% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva sela okoline Vranja i pojedini delovi grada(obod grada) gde nema izgra9ene infrastukture. ukupno 73%.000). U gradu Vranju postavili su nešto kontejnera za prikupljanje PET boca: 2 kom. od po 2 m3. 1-2 rezervnih. Nisu izrazili potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju. Oko 80% pokrivenog stanovništva stvarno pla(a usluge za odlaganje otpada JKP “KOMRAD”. a ostali izmedju 23 i 36. od kojih je jedan u upotrebi 7 godina. i 7 kontejnera od po 7 m3. kao i jednu hidrauli ku presu za sabijanje i baliranje plastike i papira. JKP je postavio 320 kontejnera od po 1. telefon. Procedne vode se skupljaju i tretiraju sedimentacijom i aeracijom.000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. nekih 6 km od centra grada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION VRANJE GRAD VRANJE Tabela 32.200 kontejnera od po 1.5 hektar. od kojih 10 aktivnih. Deponija Meteris ima oblogu na dnu sa zaštitnim geomembranama.

telefon. B. Ma katica(reka-rudnik). JKP “Vodovod” nije izrazio potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju /23/. E-mail Srpskih Vladara 67 017/815-148 kalifer2@gmail. kao i 21 kontejner od 5 m3.300). Masurica. =etvrto komunalno vozilo je suviše staro i nije u upotrebi. " Suvojnica. Polje. Masurica. za zamenu 50 od ukupno 146 postoje(ih starih kontejnera. Danjino selo. E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva seoska naselja 60% Kara9or9a Petrovi(a bb Opština Bujanovac Bujanovac 40% 017/651-000 lelica1209@yahoo. i uve(anje pokrivenosti uslugama sa 61% na 70%. Sa ovom opremom. Izražavaju potrebu za novih 5. za javne organizacije. u posedu industrijskog/privrednog sektora. Piskavica. Dikava. Podaci o obuhva enosti opštine Surdulica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Kalabovce. Klisura. JKP “Komunalac” prikuplja papir i želi da prikuplja plastiku. i 26 kontejnera od po 1. Draince.500 seoskih stanovnika 2008. Donje Romanovce. Podaci o obuhva enosti opštine Bujanovac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP "Komunalac" Adresa. 79 .000 kanti od po 120 l za zamenu svih starih i dela kanti doma(e izrade. plus oko 2. JKP “Vodovod” pokriva 100% gradskog stanovništva (10.1 m3. Postavili su 146 kontejnera od po 1. Surkovica 70% Tabela 34. Sa ovom opremom pokrivaju urbanu zonu 100%. za potrebe izmeštanja otpada na gradsku deponiju. što ini 61% ukupnog stanovništva.500 seoskog u selima Alakince. 28% opštine.000 seoskih stanovnika od ukupno 31. Vlasina. Vlasina i Klisura. Jelašnica.000 eura) kao i kamion-dizalica. Božica.com Bujanovac: JKP “Komunalac” ima 4 komunalna vozila i 1 kamion-dizalicu. Topli Dol. Takodje im je potrebno 10 novih kontejnera od po 5 m3. 100 novih kontejnera od po 1. 28 komada za industriju/privredu. kao i 4. Leskova Bara.000 kanti od po 120 l u posedu doma(instava (neke od njih su doma(e izrade). Sa ovom opremom (e uve(ati prikupljanje otpada u selima sa sadašnjih 0% na 64% (oko 20. Izražavaju potrebu za 30 kontejnera od po 1 m3 za primarnu selekciju /23/. PET.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Surdulica. Alakince. Binovce.1 m3. a 50 kom. i drugo. u posedu javnih organizacija. za razgrtanje otpada na postoje(oj gradskoj deponiji. Imaju jedan buldožer na postoje(oj deponiji/smetlištu za sabijanje i razgrtanje otpada. JKP je postavilo 87 kontejnera od po 1.1 m3. od ega 50 kom. Koriste jedan buldožer na bazi ugovora. za industriju/privredu a 5 kom. VlasinaStojkovi(a. od ega 16 kom. Kijevac. od ega 106 komada za doma(instva. tj. telefon. 12 komada za javne organizacije. Vu edolce 30% 3 Surdulica: u upotrebi su 3 komunalna vozila od po 9 m . pozajmljuju jedan otvoreni kamion od 4 m3 i jedan kašikar/skip iz drugih odseka JKP. za postavljanje u selima. Izražavaju potrebu za dva nova komunalna vozila od po 6 m3 sa vibracionom plo om. Tri od etiri komunalna vozila su donacije novijeg datuma (oko 250.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA SURDULICA Tabela 33.914). Zagužanje. Suhi Dol. godine.1 m3. Božica. uklju uju(i dodatnih oko 2. Kostroševci. Dugojnica. Operater OPŠTINA BUJANOVAC Adresa. "Vodovod Drum. Palja. Takodje.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA PREŠEVO

Tabela 35. Podaci o obuhva enosti opštine Preševo uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) JKP Ul. 15 novembar, =.Šehu, Oraovica, Crnotince, Raince, “Moravica” S.Kova evi(, I.Seferi, Miratovac, Žuince, Buštranje, Kumanovska, Omladinaska, Strezovce, Reljane Gilanska, K-Zozi 65% 35% Preševo: JKP “Moravica” ima dva komunalna vozila sa vibracionom plo om i dva traktora za prikupljanje vrstog otpada. Postavili su 55 kontejnera od po 1,1 m3, od ega 1 kom za industriju, 7 kom. za javne organizacije, 47 kom. za doma(instva (delimi no u gradu Preševu a delimi no u okolnim selima). Za ukupno 2.500 doma(instava u gradu Preševu postavili su 1500 kanti od po 80 l, 800 kom. metalnih buradi, 180 kom. ostalih boksova. Izražavaju potrebu za 1.000 novih kanti od po 80 l za doma(instva i 50 kontejnera od po 1,1 m3 za industriju/javne organizacije, samo radi unapredjenja postoje(eg sistema prikupljanja otpada u gradu Preševu koji je pokriven 100% (15.000 stanovnika). Seosko podru je sa ukupno 34.000 stanovnika je trenutno pokriveno oko 12% (4.000 stanovnika). Izražavaju potrebu za dodatnih 1.000 kanti od po 80 l i 80 kontejnera od po 1,1 m3 da bi uve(ali prikupljanje sme(a u seoskom podru ju sa 12% na 50% (oko 17.000). Za potrebe ovog uve(anja, takodje su im potrebna dva dodatna komunalna vozila od po 8 m3. Nemaju opremu za primarnu selekciju i nemaju nikakve planove s tim u vezi. Jednom u svaka tri meseca iznajmljuju jedan buldožer za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada na postoje(oj deponiji/smetlištu /23/. Operater OPŠTINA BOSILEGRAD Adresa, telefon, E-mail Omladinska 50/G 017/668-343

Tabela 36. Podaci o obuhva enosti opštine Bosilegrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Operater JP "Usluga" Adresa, telefon, E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Dobri Dol, Radi(evci, Rogljinci 35%

Dobrodolski potok bb Bosilegrad i selo Raj ilovci 017/877-226, 65% 063/409031 jpusluga@ptt.rs Bosilegrad: Postoji jedan (delimi no polomljen) traktor za prikupljanje otpada. Kada on ne radi, što se esto dešava, pozajmljuju otvoreni kamion iz drugog odseka JKP “Usluga”. Prikupljaju otpad iz 35 boksova doma(e izrade (ili vre(a) postavljenih za industriju/privredu, i 15 boksova doma(e izrade (vre(a) u javnim organizacijama. Takodje prikupljaju otpad iz 800 kom. kanti i boksova doma(e izrade, u posedu doma(instava. Sa ovom opremom pokrivaju ukupno gradsko stanovništvo (100 % od 2.702) i 400 od ukupnog broja seoskog stanovništva (6 % od 7.229). O ekuju da dobiju jedno komunalno vozilo od 5-10 m3 kao donaciju 2008. Sa ovim novim komunalnim vozilom, kao i novih 1.400 kanti od po 120 l i novih 120 kontejnera od po 1,1 m3, uve(anje prikupljanje otpada na seoskom podru ju sa 6 % na 28 % (2.000 od 7.229), tj. Ukupno 47%. Za razgrtanje otpada i nasipanje zemljom imaju jedan skip na deponiji/smetlištu. Takodje, za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada pozajmljuju jedan buldožer iz drugih odseka JKP s vremena na vreme. Nemaju planove za primarnu selekciju /23/.

80

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA TRGOVIŠTE

Tabela 37. Podaci o obuhva enosti opštine Trgovište uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Vodeni ište, Donja Trnica, "Komunalac" Šajince, Novo Selo, Donji Stajevac 55% Opština Trgovište je takodje dobila podršku od istih GTZ Projekata upravljanja komunalnim otpadom 2006. godine. U to vreme se organizovano prikupljanje komunalnog otpada vršilo samo u naselju Trgovište (1.864 stanovnika, tj.. 29% od ukupnog stanovništva u opštini), a ne i u drugim naseljima, uprkos postoje(im potrebama. Same usluge javnog komunalnog preduze(a su bile na vrlo niskom nivou, uprkos postojanju kamiona za sme(e koji nisu dovoljno koriš(eni. Zbog nedostatka kontejnera, otpad se odlagao na ilegalnim smetlištima, što je uticalo na rad javnog komunalnog preduze(a. O ekivalo se da (e nabavka novih 30 kontejnera od po 1,1 m3 u oktobru 2006. rezultirati smanjenjem ilegalnog odlaganja sme(a na smetlišta i olakšati rad javnog komunalnog preduze(a. Kontejneri su postavljeni u Trgovištu i drugim centrima: Radovnica, Donji Stajevac, Šajince i Novo Selo. Direktni korisnici su stanovnici navedenih naselja, tj. približno 3.000 osoba, što ini oko 47% opštinskog stanovništva. Takodje je u upotrebi 14 kontejnera od po 1,1 m3, koji treba da se zamene. JKP “Komunalac” ima jedno komunalno vozilo od 5 m3. Izražavaju potrebu za dodatnih 40 kontejnera od po 1,1 m3, 60 kanti od po 120 l, i još jednim komunalnim vozilom od 5 m3. Tako (e uve(ati pokrivenost uslugama prikupljanja sme(a sa sadašnjih 47 % (3.000 stanovnika) na 79% (5.000 stanovnika u svih pet naselja). Nemaju opremu na postoje(oj deponiji ili za potrebe primarne selekcije. Takodje izražavaju potrebu za 10 kontejnera od po 1 m3 za prikupljanje PET boca /23/. Operater EKOPLAST - Privatna kompanija “EkoPlast“ iz opštine Vladi in Han (na putu Vladi in Han – Surdulica u selu Žitora9e zapo ela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u gradu Vladi in Han i nekim naseljima duž puta Vladi in Han – Surdulica, u gradu Surdulici i gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladi inom Hanu, 33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U selima Alakince i Belo Polje u opštini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET. EkoPlast ima ugovore sa kompanijama “Rosa”, selo Vlasina (opština Surdulica), “Heba”, opština Bujanovac, i “Knauf“ iz sela Belo Polje (opština Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku, foliju i PET. Na njihovom dvorištu za reciklažu radi hidrauli ka presa od 15 t. PET se izdvaja po boji /23/. Adresa, telefon, E-mail Kralja Petra I Kara9or9evi(a 4 064/3455618 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Trgovište, \ekarce, Kozji Dol i Radovnica 45%

81

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

13. ZAKLJU&AK
Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom /24/. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog vrstog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i robom za dužu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaža pove(ava koli inu otpada. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 – 0,7 kg/dan po stanovniku. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno 2.200.000 t/god., a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Uticaj vrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost opštine uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih deponija, neure9enost glavnih deponija, kao i niska svest gra9ana o o uvanju životne sredine. Samim tim, na teritoriji opština se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano šire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovništva i zaga9enosti svih sektora životne sredine: vazduha, zemljišta i vode. Sa problemima komunalnog otpada ovek se sre(e još od anti kih vremena. U srednjem veku je sa razvojem gradova nastala prava kriza sme(a. Rešenje ove krize je na9eno u odre9ivanju posebnih mesta za bacanje sme(a van gradskih zidina. Kada su se zbog velikog broja deponija smanjile slobodne površine oko gradova za njihov dalji rast, a neprijatni mirisi su postali nepodnošljivi, prešlo se na skladiranje sme(a u jame, a kasnije na spaljivanje otpada. Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba uništavati, ve( ga treba koristiti. Spaljivanje otpada je ekološki štetno, a ekonomski neisplativo, pošto se radi o sirovini koja sadrži niz korisnih komponenti. Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskoriš(enju (reciklaži), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na na in bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja otpadom tako9e podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, na elo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvo9a a opreme i da svako moralno i materijalno odgovara za otpad koji proizvodi (princip: “zaga9iva pla(a”). Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u sakupljanju, transportu, reciklaži, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju na sanitarnim deponijama dela komunalnog vrstog otpada koji se ne može iskoristiti niti dalje tretirati.

82

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

LITERATURA
1. M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 3. B.V. Sano kin, Problema tverdeh betoveh othodov v gorodah: puti rešenif, pravovoe regulirovanie, Ekaterinburg 2000, http://www.poluchi5.ru/013711-1.html 4. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“, http://www.ekomrezabih.net.pdf 5. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org 6. Analiza postoje(e prakse u upravljanju komunalnim otpadom uklju uju(i lokacije za odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf 7. Neši( Bratimir, Osnovni model (koncept) regionalnog upravljanja komunalnim otpadom u regionu Prokuplje, PWW Srbija, Niš 2010. 8. Neši( Bratimir, Detaljni opis tehni ko-tehnološkog rešenja (sa aspekta zaštite životne sredine) za integralni sistem upravljanja otpadom na teritoriji regionalnog centra Smederevo (grad Smederevo i opština Kovin), PWW Srbija, Niš 2010. 9. Na in i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 10. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 11. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 12. Neši( Bratimir, Plan integralnog upravljanja otpadom u proširenom regionu Jagodina, PWW Srbija, Niš 2010. 13. Neši( Bratimir, Generalna prezentacija kompanije PWW Srbija, PWW Srbija, Niš 2010. 14. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Leskovac, PWW Srbija, Niš, 2007. 15. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Jagodina, PWW Srbija, Niš 2007. 16. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji opštine Smederevska Palanka, PWW Srbija, Niš 2010. 17. Podaci o obuhva(enosti gradova i opština u Republici Srbiji uslugama sakupljanja i transporta otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 18. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Aleksinac, SO Aleksinac, Aleksinac 2006. 19. Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Niš i nišavski okrug, gradska uprava Niš, Niš, 2010. 20. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree House, Krusevac, 2010. 21. Studija izvodljivosti regionalnog upravljanja otpadom u P injskom okrugu, Centar za razvoj Jablani kog i P injskog okruga, Leskovac, 2008. 22. Markovi( Nikola, Upravljanje komunalnim vrstim otpadom, Tehni ki fakultet, Bor 2007. 23. Internet www.eko.vojvodina.sr.gov.yu.htm www.netnovinar.org/netnovinar/dsp_page.cfm?articleid=988&specialsection=ART_FULL&pag eid=502&PSID=4255

83

org.rs Tiraž: 200 primeraka 84 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Priprema i dizajn: TPC Kal a BI-43 Obrenovi(eva bb 18000 Niš Srbija Tel/fax: +381 (0)18 522 788 514 360 514 361 Email: centar@protecta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful