• • • • • • • • • •

KRAJEM XVI VEKA STAV INTELEKTUALACA I UMETNIKA SE PROMENIO KATOLIČKA CRKVA PODVRGNUTA REFORMACIJI POKRET I SILA DOBIJAJU NAJVEĆU VAŢNOST - IDEJA PROSTORNE EKSTENZIJE POSTAJE JEDNO OD OSNOVNIH SVOJSTAVA SVIH STVARI GEOMETRIJA - PRIMERENO SREDSTVO ZA RAZUMEVANJE SVETA ZA RAZLIKU OD RENESANSE U KOJOJ JE GEOMETRIJSKI POREDAK BIO ZATVOREN I STATIČAN, BAROKNI JE BIO OTVOREN I DINAMIČAN UMETNIK SE VIŠE NE USUĐUJE DA BUDE FILOZOF I NAUČNIK - UMETNIČKE TEORIJE GUBE NA UBEDLJIVOSTI TOKOM XVII VEKA UBEĐIVANJE JE BILO OSNOVNO SREDSTVO KOJE SU KORISTILI SVI SISTEMI U OVOM PERIODU RELIGIJA JE POSTALA IZUZETNO ZAVISNA OD UBEĐIVANJA VERNIKA, VIŠE NEGO IKADA KATOLIČKA CRKVA JE POSEBNU VAŢNOST PRIDALA ZNAČAJU VIZUELNIH SLIKA KAO SREDSTVU UBEĐIVANJA “BISKUPI TREBA PAŢLJIVO DA UČE SLEDEĆEM: DA PUTEM PRIČA O MISTERIJI NAŠEG SPASENJA, PRIKAZANIM KROZ SLIKARSTVO ILI DRUGE VIDOVE PREDSTAVLJANJA VERNIKE PRIPREMAJU I OBUČAVAJU ZA NAVIKU DA PAMTE I STALNO OBNAVLJAJU U SVESTI STVARI VERE“ UBEĐIVANJE JE ZA CILJ IMALO UČESTVOVANJE - BAROKNI SVET SE, ZATO, MOŢE ZAMISLITI KAO VELIKO POZORIŠTE U KOJEM SVAKO IMA ODREĐENU ULOGU, KOJA SE UČI SREDSTVIMA UMETNOSTI

• • •

OSNOVNO PONAŠANJE LJUDI I OBLIK ŢIVOTA BAROKNOG DOBA MOŢE SE OPISATI TERMINIMA KAO ŠTO SU “SISTEM“, “CENTRALIZACIJA“, “EKSTENZIJA“ I “POKRET“ ISTO VAŢI I ZA ARHITEKTURU VEĆ TOKOM XVI STOLEĆA NAZIRU SE PRVI NAPORI DA SE INTEGRIŠU CENTRALNI I PODUŢNI PLAN - PROBLEM SE PRIMARNO REŠAVA PROJEKTOVANJEM ELIPSE U OSNOVI, ŠTO SE POJAVLJUJE U PLANOVIMA PERUCIJA I SERLIA

• U BAROKNOJ SAKRALNOJ ARHITEKTURI DVA OSNOVNA TIPA OSNOVA MOGLA BI SE NAZVATI: - CENTRALIZOVANI PODUŢNI PLAN - IZDUŢENI CENTRALIZOVANI PLAN PROSTOR DOBIJA NOVU KONSTITUTIVNU VAŢNOST- GRAĐEVINA JE STVORENA OD INTERAKTIVNIH PROSTORNIH ELEMENATA KOJI SU OBLIKOVANI PREMA “SPOLJAŠNJIM“ I “UNUTRAŠNJIM“ SILAMA

• SPOLJNI I UNUTRAŠNJI PROSTOR SU SKORO NEZAVISNI I ČESTO IMAJU RAZLIČIT CILJ I SMISAO - FASADA JE POTPUNO NEZAVISAN LIKOVNI MOTIV ŠTO OTVARA PUT VIŠEZNAČNOM JEZIKU U ARHITEKTURI. ARHITEKTA VENTURI TO NAZIVA “STVAR U STVARI ILI PROSTOR U PROSTORU”. VRLO JE ČESTO DA JEDAN ARHITEKTA RADI ENTERIJER, A DRUGI EKSTERIJER

U OKVIRU SAMOG OBJEKTA POSTOJI ANTITEZA. OSIM SITUACIJE DA OBJEKAT KOMUNICIRA SA OKOLINOM, KAO ŠTO JE TO BIO SLUĈAJ U RENESANSI, U BAROKU SE I UNUTAR SAMOG OBJEKTA SUPROTSTAVLJAJU ELEMENTI PO MATERIJALU, PO FORMI I SLIĈNO - ARS COMBINATORIA UMETNOST KOMBINOVANJA ELEMENATA (BAROKNA TVOREVINA) KOJU ĆE SLEDEĆI STILSKI PRAVCI OBILATO KORISTITI. PROŢIMANJE, SMICANJE, ISTRAŢIVANJE KRIVOLINIJSKIH POVRŠINA NAVELI SU NORBERGA-ŠULCA DA CELOKUPNU BAROKNU ARHITEKTURU OZNAĈI KAO PULSIRAJUĆU JUKSTAPOZICIJU U ODNOSU NA RENESANSU DOLAZI DO OSLOBADJANJA OD KRUTIH GEOMETRIJSKIH OBLIKA - KRUŢNO-ELIPTIČNI OBLICI, KOJE KORISTI BERNINI ILI TROUGAONI MOTIVI OMOGUĆUJU RAZIGRANOST I DINAMIČNOST PROSTORNOG REŠENJA ZID JE OŢIVEO, NIJE VIŠE SAMO RAVNA POVRŠINA, POSTAJE AKTIVNI ELEMENT ŠTO PLASTIĈNIJEG PROSTORNOG DELOVANJA STUBOVI I POLUSTUBOVI, PILASTRI PA I SVODOVI - SAMO SU DEO RAZIGRANOG ZIDA KOJI JE OBILATO UKRAŠEN PLASTIČNIM DEKORATIVNIM ELEMENTIMA (GIRLANDAMA, FESTONIMA, MASKAMA), ZATIM EFEKTNO PREKIDAN NIŠAMA, UDUBLJENJIMA I IZBOČINAMA. PORED ZIDOVA, BUJNO SU PROFILISANI ZIDNI VENCI, LUCI, GREDE, PROZORSKI OKVIRI I PORTALI, PILASTRI, KAPITELI, KONZOLE, ATIKE, VOLUTE; UKRATKO, SVE ŠTO MOŢE DOPRINETI DA GRADJEVINA IZGLEDA NEMIRNO I SLIKOVITO, POĈEV OD DETALJA DO CELINE.

• •

DINAMIČNI EFEKTI (STVORENI OVAKO ZATALASANIM PROSTORNIM UREDJENJEM) JOŠ SE POTENCIRAJU NAPETOŠĆU, IZAZVANOM SVETLOSNIM EFEKTIMA SVETLO-TAMNOG (CHIARO-OSCURO), UVODJENJEM SCENSKOG OSVETLJAVANJA, DRAMATIZACIJOM DUBOKIH SENKI I SKORO REFLEKTORSKI USMERENIH SNOPOVA SVETLA NA ODREDJENE POVRŠINE, SKULPTURE ILI SLIKE - BAROKNA ARHITEKTURA SE NE SAGLEDAVA SAMO KAO PROST OBJEKAT VEĆ KAO SVOJEVRSNA POJAVA ILI DOGADJAJ U PROSTORNOM SMISLU, NOVIM OBLICIMA POSTIŢE SE FLUIDNOST, VIŠEĈULNI OSEĆAJ DA NEKE PROSTORIJE POSTOJE, IAKO SE REALNO NE MOGU SAGLEDATI. OVU POKRETLJIVOST PROSTORA PRATE I DEKORATIVNI ELEMENTI, PA I ONI POPRIMAJU SVE ĈEŠĆE VALOVITE I IZLOMLJENE CRTE (KARAKTERISTIĈAN BERNINIJEV TORDIRANI STUB) KAO U SLIKARSTVU I U ARHITEKTURI SE ĈESTO KORISTE EFEKTI PROSTORNE DUBINE KOJA SE POSTIŢE ILUZIONISTIČKOM PERSPEKTIVOM I DIJAGONALNIM POSTAVLJANJEM ELEMENATA, KAKO BI SE POTENCIRALO KOMEŠANJE I UZNEMIRENOST OBILATO SE KORISTE EFEKTI I ŠARENILO PRIMENJENOG MATERIJALA, KOJI NIJE UVEK ORIGINALAN. IGROM ODSJAJA I OGLEDANJEM U VISOKO POLIRANIM POVRŠINAMA, PRELIVANJEM POZLATE, UPOTREBOM INTARZIJE, MARMORIZIRANJEM UKOLIKO NEMA EFEKTNOG MERMERA, PRAVLJENJEM INKRUSTACIJA, BOJENJEM STAKLA I DRUGIM EFEKTIMA VIRTUOZNO SE POSTIŢE ŠTO DEKORATIVNIJI UTISAK.

CHÂTEAU) TRI OSNOVNA OBLIKA SU MEĐUSOBNO POVEZANA: .GRADSKA (URBANA) PALATA (PALAZZO.STANOVANJE.ODNOSNO NATRPANOST. BALKONA. . ODNOSNO U BAROKNOJ PALATI ILI DVORCU.SEOSKA KUĆA (VILLA. VESTIBILA. NAROĈITO U PROFANOJ ARHITEKTURI.PEJSAŢ . STEPENIŠTA. TREBA DA PODVUĈE ZNAĈAJ RASKOŠI.JAVNI PROSTOR GRADA I . MONUMENTALNOST I BLJEŠTAVOST .KAKO TO TUMAĈE KRITIĈARI BAROKA ILI KLASICISTIĈKI ESTETIĈARI. KOJI APSOLUTNO NE MORAJU I NE TREBA DA ODGOVARAJU FUNKCIONALNIM POTREBAMA.• VIŠEDELNOST HORIZONTALNOG I VERTIKALNOG RAŠČLANJAVANJA FASADA KAO I STVARANJE VEĆEG BROJA RIZALITA. • DVA TIPA PROFANIH GRAĐEVINA DOMINIRAJU ARHITEKTUROM XVII VEKA: . SLUŢE KAO UKRAS • OBLIKOVANJE BROJNIH TERASA. HÔTEL) .

istraţivao i ovalni horizontalni plan (ovaj oblik će razviti arhitekti sledeće generacije) . samo veoma malih dimenzija. fasada imitira proĉelje hrama sa korintskim pilastrima . sa eliptiĉnom osnovom upisanom u kvadrat . Andrije inspirisana Panteonom.crkva sv.ĐAKOMO BAROCI DA VINJOLA. 1507 – 1573) . Giacomo Barozzi da Vignola.objekti takvog oblika su Sant' Andrea in via Flaminia (1550-53) i Sant' Ana dei Palafrenieri (zaštitnica konjušara). ima eliptiĉnu kupolu na pandantifima što anticipira barokne oblike kupola.

Andrije u Mantovi.jezuiti zahtevali dugaĉak brod kako bi se bolje odvijale propovedi. flankiran boĉnim kapelama.plan je postao prototip za sve isusovaĉke crkve širom sveta .inspirisan Albertijevom sv.za razliku od sv. i sa transeptom iste širine kao glavni brod i kapele.prostorna organizacija koja je najbolje odgovarala potrebama jezuitskog reda. birajući proporcije koje su bile “najlepše i najprijatnije za oko” . pa je projektovao brod širok 18 m.Andrija u Mantovi .IL ĐEZU (IL JESU) . presek glavnog broda i transepta nadvišen velikom kupolom .brod osvetljen preko kupole i brodova u donjem delu svoda . niše boĉne kapele nemaju udela u većim prostornim efektima koji se stvaraju od broda i transepta .

velike boĉne volute uz centralni brod postaju "zaštitni znak baroka„. jer predstavljaju arhitektonski element nepoznat u klasiĉnom jeziku arhitekture) . izmedju 1573 . ali veoma smetali.centralni deo fasade tretiran kao dvospratno proĉelje hrama.proĉelje baroknih crkava takoĊe Il Đezu . .zbog Vinjoline smrti ideju doradio i realizovao Djakomo dela Porta (Giacomo della Porta).Vinjola se za fasadu inspirisao Albertijevom koncepcijom Santa Maria Novela u Firenci ..osnovna podela zidnih površina postaje standardna za barokni period .1584. boĉnim stranama . povezuju dve etaţe na fasadi ali su istovremeno i sredstvo da se sakriju kontrfori koji su neophodni da stabilizuju svodne crkve (nuţni. volutama povezanog sa niţim.

.

za razliku od usamljenog kolosa 16. ubedljivosti. a istovremeno odliĉan arhitekta.ĐAN-LORENCO BERNINI GIANLORENZO BERNINI (1598-1680) .sluţio petorici papa koji su svi bili svesni njegovih mogućnosti i talenta . Bernini je kao ĉovek bio neodoljivog šarma. izvanredan organizator sposoban da radi brzo i efikasno . kao i MikelanĊelu. aristokratskog ponašanja.Njemu se. slikar i pesnik . priĉalica. pripisuje nadljudska koncentracija i upornost da sprovede svoju ideju i da je bez izmena realizuje .isto kao MikelanĊelo i on je bio vajar po vokaciji. porodiĉan ĉovek.samo MikelanĊelo pre njega bio poštovan u tolikoj meri i od papa i od kolega umetnika . veka.

ĐAN-LORENCO BERNINI GIANLORENZO BERNINI (1598-1680) .

.

.

.SANTA BIBIENA . Kompoziciono uredjenje proĉelja . na vrhu završen prekinutim timpanonom koji je znatno viši od boĉnih delova.porudţbina za oblikovanje zapadne fasade crkve svete Bibiene . srednji deo proĉelja po vertikali naglašen tako što je malo isturen u odnosu na boĉne delove u formi rizalita. a iznad je postavljen jednostavan sprat svedenih oblika. .crkvu oblikovao u duhu palata toga vremena: u prizemlju je trem u obliku otvorene lodje. ostvaren je utisak kao da je centralna edikula superponirana manjem sistemu. balustrada iznad krovnog venca izgleda kao da prolazi neprekinuta iza središnjeg dela.RIM Arhitektonska karijera zapoĉela 1624.Berninijev doprinos oblikovanju jednog varijantnog rešenja karakteristiĉne barokne crkvene fasade.

Petra. npr.spoj rebara kupole sa kasetiranom ispunom (klasiĉna tradicija kupole sa kasetama po uzoru na rimski Panteon.SAN TOMASSO IN CASTELGANDOLFO U okviru istraţivanja prostorne organizacije .unutrašnjost gradjevine .jednostavni slobodni krst istih krakova (potseća na renesansne crkve. ali leţi na niskom tamburu) . u odnosu na renesanse crkve visina je znatno povećana i kupoli je data apsolutna prevlast (elegantna rebrasta po uzoru Sv. uz oltarski krak krsta sa svake strane po jedan zvonik. Svaku karakteriše neka osobenost koja je imala dalje uticaja na druge arhitekte i sve tri su projektovane nad najomiljenijim centralnim osnovama: slobodnim grčkim krstom.tri crkve centralnog plana. krugom i elipsom.Madona dele Karčeri da Sangala).posle 1660. . ovaj naĉin obrade kupole u enterijeru bio je prihvaćen širom Evrope . kao ispuna izmedju rebara aktivnih nosaĉa i prenosilaca potisaka . radio posle svoje šezdesete godine i to skoro paralelno.

postavljena nad kruţnom osnovom.proĉelje .uzor oĉigledno bio rimski Panteon .SANT„A MARIA IN ARICCIA . cilindar krunisan poluloptastom kupolom.portal izrazito klasiĉnig oblika . . na vrhu kupole nalazi se velika lanterna -.

.umesto niša (uobiĉajeno da se postavlja na krajevima popreĉne ose) Bernini je postavio izrazito snaţne pilastre . Bernini je uspeo da unese odredjene novine .rešenje omogućilo da pogled neprekidno klizi preko velikih pilastara krunisanih snaţnim vencem sve do oltarske edikule SAN ANDREA AL QUIRINALE . I u ovom planu.u centru Rima..elipsa osnove je zatvorena na najkritiĉnijim taĉkama koje se sagledavaju odmah sa ulaza. lokacija na kojoj je manastir bio postavljen usmerila Berninija da izabere ovalnu osnovu sa poprečnom duţom osom.RIM . koji su istovremeno isprobavali drugi autori.

.velika edikula ispred oltarske apside . gde su vernici mogli da komuniciraju s bogom. rešio problem perspektivnih pravaca koji postoji u gradjevinama centralnog plana . naprotiv. koja je nepristupaĉna laicima i u kojoj se odvija misterija.u konkavi iznad oltara skulptura. Time je oĉuvao i naglasio homogenost ovalne forme. paţljivo izdvojena oltarska apsida. . onda crkva ima dva duhovna centra: 1. izdvojenim od svakodnevnog ţivota.rešenje upadljivo dugaĉije u odnosu na rešenja u renesansnim crkvama koje su smatrane monumentalnim svetilištima. Ako se enterijer shvata kao psihološki okvir vernika. sveti Andrija plovi na oblaku ka nebesima .postavljanjem edikule ispred oltarske niše ostvario istovremeno barijeru i ţivu vezu sa oltarskom kapelom. U Berninijevim crkvama. ovalni prostor u kojem uĉesnici liturgijskog obreda uĉestvuju u ĉudu svetiteljevog spasenja i 2. Tako se medju svim nišama duţ ovala izdvaja oltarska. a istovremeno je uspeo da naglasi mesto oltara. po principu "prve medju jednakima". arhitektura je uglavnom okvir za uzbudljivu misteriju koja se vernicima otkriva putem skulptoralne dekoracije. 2.

cilj da usmere paţnju prolaznika i vernika na proĉelje crkve. njihov konkavni oblik suprotstavlja se konveksnom cilindru korpusa crkve i ojaĉava dinamiĉki kvalitet cele strukture . -portik je jedini ukrašeni deo vrlo strogo rešene fasade i dinamiĉki element u vrlo sloţenoj organizaciji gradjevine . ali svaki od njih obeleţava razliĉite funkcije (portik poziva i privlaĉi vernike da pristupe u crkvu.profinjeni detalji . a potisak spolja primaju volute. ispred oltara. koje su u ulozi gotskih kontrfora.uz izraţeni portik izgradjena su još i dva boĉna zida koja su kulise .motiv edikule na portiku odgovara istom detalju u enterijeru. isti arhitektonski oblik izgleda kao pozitiv i negativ istog motiva .kupola je zatvorena u cilindriĉni omotaĉ.. oba zida duboko zalaze u vezu sa ovalnim telom crkve i portikom. a oltarska edikula razdvaja vernike od svete tajne) sasvim u duhu baroka.

uliĉni front.u elevaciji palate pojavili se barokni detalji . uobiĉajene u prizemlju. masivni centralni blok dobio krila. pojavila se otvorena lodja) -ovu Maderninu ideju razradili su i doradili u vertikalnom planu Bernini i Boromini .PALAZZO BARBERINI -udeo na palati Barberini koju je projektovao Karlo Maderna (stroga osnova renesansne palate oko centralnog dvorišta otvorena je prema ulici dvorišni izgled sada postao glavni. a umesto rustike.

.

specifiĉan utisak širokih i sveĉanih stepenica .SCALA REGIA – VATIKANSKA PALATA .novo ceremonijalno stepenište .Scala Regia . uzak.poloţaj ulaza u Vatikansku palatu bio je dosta specifiĉan i skuĉen. suţen sa jedne strane .primenom obostranog niza stubova stvoren je tunel raskošno ukrašen .

naglašen ulaz uokviren toskanskim stubovima.PALAZZO CHIGI-ODESCALCHI 1664. balkon iznad njih i naglašeno obradjen prozor prvog sprata .postala prototip barokne aristokratske palate. svedeno i sluţi kao baza za dva gornja sprata sa kolosalnim pilastrima koji su postavljeni tako gusto da prozorski otvori prvog sprata (piano nobile) zauzimaju ceo prostor izmedju njih . imala znatan uticaj na autore izvan granica Italije . .prizemlje veoma strogo.

PALAZZO MONTECITORIO Palata Ludovisi (danas palata Montećitorio). za porodicu pape Inokentija X. Svaka podcelina uokvirena dţinovskim pilastrima koji se proteţu kroz dva sprata. dok se u prizemlju na mestima pilastara nalaze rustiĉno obradjeni i naglašeni detalji. . Cela duţina proĉelja (25 prozora) podeljena je u ritmu 3-6-7-6-3. U svim drugim elementima zgrada sledi tradiciju renesansne palate Farneze.

juţno i deo severnog krila već imao) . ali nije zadovoljio specifiĉan ukus francuskog dvora .sukcesivno uradio tri predloga.PROJEKAT ZA LUVR U PARIZU . .projekat za kraljevsku palatu Luvr u Parizu .trebalo dopuniti izgled Luvra sa istoĉne strane (zapadno.kralj Luj XIV pozvao Berninija u Pariz 1665.

.

usmerio se drugim proporcijskim istraţivanjima. Longi. 1599 . Rainaldi. suština renesansne tradicije nije bila uzdrmana -Boromini uveo novi i uznemiravajući pristup starim problemima .1667) -jedan od najznaĉajnijih liĉnosti rimskog baroka. stoji izdvojeno od ostalih -obeleţava nov pravac kojim se kreće arhitektura prve polovine XVII veka (bez obzira na inovacije koje su uneli drugi arhitekti kao što su Bernini. oslanjajući se na srednjovekovne oblike proporcionisanja putem kvadrature i trijangulature . Kortona.prekid sa dotadašnjim projektovanjem koje je bilo zavisno od antropomorfnih proporcija (tradicija zapoĉeta kod Bruneleskija).FRANCESCO BORROMINI (Francesco Borromini.

Karla Boromejskog (San Carlo alle Quattro Fontane). Rim .manastir sv.

jedinstven primer baroknog rešenja: zanemario princip modula (mere nastale multipliciranjem modula-najĉešće preĉnik stuba). u horizontalnom planu crkva zasnovana na dva jednakostranična trougla sa zajedničkom osnovicom duţ transverzalne osovine objekta. isprekidan nišama . gradjevinu zasnovao na geometrijskim jedinicama (celinama) pošao putem deljenja koherentne geometrijske celine na geometrijske podceline (srednjovekovni naĉin razmišljanja).ova kruta geometrija zatim oblikavana kao zatalasani zid.stubovi su grupisani u nizovima po 4 u intervalima. sa razmacima oko poduţne i popreĉne osovine-smenjivanjem glavnih i sporednih udubljenja zidova stvoren je odredjeni ritam .. .

.

-kombinovanje malih i gigantskih stubova (kao na palatama Kampidolja). ali motiv primenio na nov naĉin: postavio ih u dve ravnopravne zone . snaţnim vencem koji prati talasastu liniju.umesto da ujedini front prolazom kolosalnih stubova on ih je dva puta ponovio -proĉelje se sastoji od tri dela: u donjoj zoni dva bočna konkavna dela i konveksni centralni deo ĉvrsto su povezani neprekinutim. u gornjoj zoni tri dela su konkavna i venac iznad je podeljen na segmente .

mali stubovi uokviruju niše i nose panele.-medaljon završen lukoviĉasto potpuno anulira efekat venca kao horizontalne prepreke -u donjoj zoni mali stubovi uokviruju niše sa okruglim prozorima i sluţe kao oslonci za niše sa statuama. tako da je stvorena obrnuta situacija . Karla Boromejskog nalazi se medaljon . gore.ono što je dole otvoreno. gore je zatvoreno i obrnuto -otvor za vrata ima kontrast u isturenoj konveksnoj kutiji -iznad niše sv.

crkva San Ivo u okviru arhigimnazije (danas univerziteta La Sapienza) -crkvu trebalo podići u istoĉnom delu izduţenog kortilea (Djakomo dela Porta već izgradio) -Boromini ponovo izabrao sistem triangulacije-trouglovi formiraju pravilan zvezdoliki šestokrak .

5.-proĉelje San Ivo koristi dela Portin okvir u koji se smešta crkva sa polukruţnim proĉeljem i zatvorenim arkadama.piramida je krunisana lanternom sa dvostrukim stubovima i konkavnim udubljenjem izmedju . kao trijade u enterijeru. 2. veći. kao suprotnost otvorenim duţ drugih strana kortilea -iznad ovog korpusa jedna od najsnaţnijih kupola ĉija struktura ima pet delova: 1.iznad je postavljena stepenasta piramida. boĉna. i jedan centralni.tamo gde se dve konveksne strane suĉeljavaju postavljeno je ojaĉanje koje daje vitalnost i tenziju zgradi 4.svaki od šest delova tambura podeljen je na dva manja.prvo se iznad korpusa zgrade diţe heksagonalni tambur koji konveksno ispada iznad konkave ulaza. podeljena rebrima kao kontrforima. 3.

Bernini-arhitekturu tretirao kao pozornicu dramatiĉnih dogadjaja izraţenih kroz skulptoralnu dramatiĉnost Boromini. saţimaju ili proistiĉu jedan iz drugog .crkva San Ivo predstavnik najdinamičnije koncepcije arhitekture. na naĉin kako se motivi prepliću.

RIM -Rainaldi bio zamislio osnovu grĉkog krsta sa kratkim kracima. Petra .ideja koja povezuje njegovo rešenje i Berninijeve kule uz proĉelje crkve sv. Boromini morao da se uklopi (uspeo da manjim promenama izmeni karakter projekta) -prostor pripremljen za stupce ukrsnog dela je zatvorio i obradio da izgleda kao da izlaze iz zida-prostor deluje kao oktogon -Rainaldi vestibil. Boromini uvukao fasadu i završio je konkavno -proširio fasadu i na delove fasada okolnih zgrada ĉime je dobio prostor za slobodnostojeće kule-zvonike zavidne visine .ni na jednoj crkvi do tada nije ostvarena takva sagledljivost istovremeno kula-zvonika i kupole .SANT„AGNESA IN AGONE .

SANT„AGNESA IN AGONE .RIM .

dok je u donjoj zoni centralni deo konkavan. Filipa Nerija -opšti sakralni izraz + elementi ukrasa sa profanih gradjevina (prozori) Glavni deo fasade -5 delova povezanih pilastrima. prozori na drugom spratu slobodni i uokvireni zidom .Oratorijum (kapela) u okviru manastira bratstva kongregacije Sv. u gornjoj zoni tu je duboka niša. tri centralna dela sugerišu ritam -neznatno izbaĉeni i razdvojeni od boĉnih i dodatnim polupilastrom -duboke niše u donjoj zoni zidu daju punoću. prozori u prvoj zoni sa timpanonima kao da sabijaju podeoni horizontalni venac. fasada po prvi put krunisana specifičnim oblikom timpanona koji se sastoji od krivih i pravih linija. sve zakošeno u blagoj konkavi.

SAN GIOVANI IN LATERANO .RIM -delikatan zadatak u enterijeru stare kasnoantiĉke bazilike iz IV veka (popraviti i dati savremeniji izgled unutrašnjosti): povezuje po dva stuba bazilike i objedinjuje ih unutar jednog širokog stupca -svaki tako dobijeni stubac uokviruje kolosalnim redom pilastara kroz celu visinu broda i u niše postavlja tabernakule sa skulpturama svetaca. a izmedju stubaca formirane arkade (ritam poznat još od Bramantea i Albertija .

centralni deo je vrlo blago konkavan i ĉini kontrast prema ravnim linijama fasade -iznenadjujuće bogato rešen samo prozor iznad portala. potpuno nesvakidašnji karakter palate -podela na 7 delova artikulisana dţinovskim redovima pilastera. venac je bez friza. Svaki drugi prozor ima isti motiv kao portal.COLLEGIO DI PROPAGANDA FIDE . prostor nezgodnog oblika .dvostruka funkcija . ali deluju kao zbijeni u uskom prostoru izmedju velikih pilastara. ali u znatno pojednostavljenoj formi. Isto se ponavlja i na drugom spratu. takodje.ugao Španskog trga. a parni imaju motiv prozora iznad portala. . dekorisani. ostali prozori su. od tla do vrlo oštrog venca -sve saţeto i pojednostavljeno: kapiteli imaju samo nekoliko uspravnih kanelura.crkva i palata -fasada ka ulici di Propaganda.najveći poduhvat u profanoj arhitekturi .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful