Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Katedra za PROIZVODNO MAINSTVO

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II
Poglavlje 10 Obrada BRUENJEM
Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 10. OBRADA BRUENJEM UENJEM

Proizvodne operacije i alati Proizvodne
Osnovna kretanja Proizvodne operacije obrade bruenjem bruenjem Obrada glaanjem Alati u obradi bruenjem

Otpori i snaga rezanja Reim obrade u obradi bruenjem Maine u obradi buenjem

Aksijalni i radijalni korak Brzina predmeta obrade u obradi bruenjem Brzina rezanja u obradi bruenjem Brusilice za spoljanje kruno bruenje Brusilice za unutranje bruenje Brusilice za ravno bruenje Brusilice za bruenje bez iljaka

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI PROIZ

Osnovna kretanja
Bruenje je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade, jer zavrne obezbeuje: obezbe visoku tanost mera i visok kvalitet obraene povrine. obra povrine. Izvodi se nakon termike obrade tako da se ostvaruje i uklanjanje greaka nastalih usled toplotnih deformacija pri termikoj obradi. obradi. Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe - tocila). tocila). Pomono kretanje je obrtno (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje predmeta obrade (kod ravnog bruenja) i pravolinijsko kretanja predmeta obrade ili alata. obrade U novije vreme primenjuju se i postupci dubokog ili visokoproduktivnog bruenja. bruenja. To su postupci grube - prethodne obrade bruenjem, iji je prvenstveni cilj uklanjanje to vee koliine materijala. Odlikuju se visokom proizvodnou, uz proizvodnou, visok kvalitet obrade.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovna kretanja

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovna kretanja

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Dodaci za obradu
Ukupni dodatak za obradu bruenjem 3 se uklanja u vie prolaza vi razvrstanih na prolaze: prolaze: o grubog bruenja, kada se uklanja 80 % bru dodatka (g = 0,8 3) i o finog bruenja kada se uklanja 20 % bru dodatka (f = 0,2 3).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije: krunog bruenja, bruenja, ravnog bruenja, bruenja, bruenja bez iljaka i bruenja sloenih povrina. povrina. Kruno bruenje moe biti spoljanje, unutranje i bruenje eonih povrina. spoljanje, povrina. Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina aksijalno nepominim ili aksijalno pominim tocilom, spoljanje radijalno bruenje rukavaca, stepenastih tocilom, rukavaca, povrina i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Unutranje bruenje se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili planetarno. planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti obrade, Predmeti privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi sva potrebna kretanja. eono bruenje se najee ostvaruje lonastim tocilima. kretanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima. tocilima.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti sa: ukrtenim ili lunim tragovima. Kod ukrtenog tragovima. bruenja tocilo potpuno nalee na obraivanu povrinu, ime se tanost obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obrade vea. Luno bruenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali i manju tanost obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i postavljen izmeu izme radnog i vodeeg tocila. tocila. Radno tocilo ostvaruje proces obrade, a vodee voenje (obrtanje) vo predmeta obrade. Aksijalno pomono kretanje se ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade bruenjem

U proizvodne operacije bruenja sloenih povrina spadaju proizvodne operacije zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, izrade) navoja, zupanika, bruenja zupanika, oljebljenih vratila, vratila, otrenja alata, seenja alata, materijala i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obrada glaanjem
Najfinija obrada, povrina kvaliteta N1 - N3, se postie postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg i unutranjeg glaanja se glaanje. razvrstavaju na: na: lepovanje, lepovanje, superfini, superfini, honovanje i poliranje. poliranje. Lepovanje se koristi za obradu spoljanjih povrina delova manjih dimenzija, dimenzija, kao to su osovinice ili ravne ploica razliitog oblika. Dodatkom paste za glaanje, oblika. uz ostvarena kretanja, obezbeuje se uklanjanje vika materijala i visok kvalitet obezbe povrina. povrina.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obrada glaanjem
Superfini se koristi za obradu spoljanjih povrina delova velikih dimezija kao ti su dimezija rukavci, osovine, doboi i sl. Alat ine jedan ili dva segmenta - ploe (1), izraena od najfinijeg brusnog materijala.

Honovanje se koristi za najfiniju obradu rupa ili otvora primenom specijalnog alata za specijalnog alata glaanje sa elastino postavljenim segmentima od najfinijeg brusnog materijala.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obrada glaanjem
Poliranje se koristi iskljuivo za dobijanje povrina visokog sjaja, bez obzira na kvalitet povrine. Za poliranje se najee koriste diskovi za poliranje izraeni od poliranje izra filca, koe, svile i sl., obloeni slojem sredstva za poliranje ili premazani pastom za poliranje. Umesto diskova koriste se i etke za poliranje.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alati u obradi bruenjem - Vrste i oblici tocila

Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se razvrstavaju prema razvrstavaju obliku i nameni. Prema obliku tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina, tanjirasta, tocila sa drkom ili navrtkom i segmentna viedelna. viedelna.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici tocila

Prema nameni tocila se dele na tocila za: spoljanje kruno bruenje (koturasta, lonasta i sl.), unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje ravno (koturasta ili lonasta), seenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, glodala, bruenje zupanika itd. Posebnu grupu tocila ine dijamantska tocila kod kojih je na osnovnu konstrukciju tocila nanet sloj dijamanta.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Materijali tocila
Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivni materijali. materijali Brusni materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (prirodni brusni materijali zrnca, oblika, materijali) ili vetakog porekla (vetaki brusni materijali). Broj zrna brusnog materijali) materijali) materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljaju mnogosene alate. alate. Od prirodnih brusnih materijala koriste se kvarc, granit, prirodni korund, mirgla i kvarc, granit, korund, dijamant. dijamant. Vetaki brusni materijal se najee koristi za izradu tocila. U ovu grupu spadaju: elektrokorund, silicijum karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, sintetiki dijamant i sl. Vezivini materijal obezbeuje povezivanje zrna brusnog materijala u jednu obezbe kompaktnu i funkcionalnu celinu - tocilo. Definie vrstou i tvrdou tocila, kao i oblast primene. Prema poreklu vezivni materijal se razvrstava na: na: o organski (keramika, silikatna i magnezitna veziva), veziva), o neorganski (gumena veziva, kauuk, prirodna smola itd.) i o metalna (elina i bronzana) - za dijamantska tocila .

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Karakteristike tocila
Osnovne karakteristike tocila su: oblik i dimenzije, dimenzije, vrsta brusnog i vezivnog materijala, materijala, finoa brusnog materijala, materijala, tvrdoa i struktura tocila. tocila. Finoa (granulacija) brusnog materijala je merilo veliine (dimenzija) zrna brusnog granulacija) dimenzija) materijala. Meri se brojem otvora na duini jednog cola sita kroz koje zrna brusnog materijala. materijala jo uvek propadaju. Broj otvora sita, po pravilu od 8 - 220, definie i propadaju. oznaku finoe. Finoa zrna iznad 220 ukazuje na brusni materijal u vidu praha. U tom sluaju finoa se meri vremenom taloenja brusnog materijala u vodi. Due vreme taloenja ukazuje na brusni materijal veeg stepena finoe i obrnuto. Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna brusnog brusnog materijala pod dejstvom spoljanjih sila pri bruenju. Definisana je kvalitetom Definisana vezivnog materijala. Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos zapremine brusnog i vezivnog materijala prema zapremini pora - upljina u tocilu.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Karakteristike tocila

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Oznaavanje tocila
Prema standardima oznaka tocila sadri oznaku osnovnih karakteristika ispisanih na tocilu i etiketi, po pravilu etiketi, irine 70 mm i duine 100 mm, postavljenoj na tocilo. Etiketa sadri naziv i oznaku proizvoaa, naziv i proizvo dimenzije tocila, oznaku standarda tocila, oznaku elemenata kvaliteta, maksimalno dozvoljenu obimnu brzinu i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Montaa, uravnoteenje i zatita tocila

Prema nainu postavljanja na mainu tocila se izrauju sa drkom i otvorom (nasadna). Tocila sa otvorom se najpre montiraju u specijalne pribore, pribore, a zatim postavljau na glavno vreteno brusilice. Pravilnim montiranjem tocila spreava se eventualno rasprskavanje tocila u toku procesa obrade, koje moe izazvati neeljene i tragine posledice.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Montaa, uravnoteenje i zatita tocila

Pored pravilne montae neophodno je izvesti i uravnoteenje (balansiranje) tocila, kako bi se obezbedio miran rad tocila, bez oscilacija. Zato se na priboru za montau nalazi ljeb u vidu lastinog repa, u koji se postavljaju repa, mali tegovi za balansiranje.

Tocilo na brusilici se obavezno tite tite specijalnim vrstim oklopom izraenim od elinog liva ili elika. izra Time se obezbeuje zatita radnika od obezbe povreda, maina i okolina od maina okolina eventualnog rasprskavanja tocila.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Habanje tocila
Kontakt tocila i predmeta obrade propraen je veoma visokim specifinim toplotnim i mehanikim optereenjima reznih elemenata tocila. Rezultat takvog optereenja je habanje tocila.

Odvajanje sitnih kristala i ispadanja kompletnog zrna brusnog materijala dovodi do dvajanje dovodi samootrenja tocila. Samootrenje obezbeuje nove otre rezne ivice, nova otra zrna tocila. obezbe uje nove otre rezne ivice, nova otra brusnog materijala i visoku reznu sposobnost tocila. visoku reznu

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Krive habanja tocila

Kao parametri habanja koriste se koeficijent habanja, relativno habanje, G-vrednost Gitd. Koeficijent habanja je odnos svih povrina habanja (A) i ukupne radne povrine tocila (As): A s = = 0 ,05 0 ,1 .
As

Pojava samootrenja tocila dovodi do periodinog smanjenja i poveanja koeficijenta habanja i poveanja postojanosti tocila. Relativno habanje je odnos pohabane zapremine tocila (Vt) i zapremine uklonjenog materijala t = Vt 100 = ( 0 ,5 10 ) %. G = Vm = 1 = 10 200 . Vt t Vm (Vm): G - vrednost je reciprona vrednost relativnog habanja tocila:

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otrenje tocila
Otrenje tocila se izvodi pri: pri: malim obimnim brzinama tocila ili brzinama rezanja tocila. tocila. Otrenje tocila pri malim brzinama se izvodi na specijalnim ureajima primenom ure specijalno oblikovane rolnice od kaljenog elika. elika.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otrenje tocila
Otrenje tocila pri brzinama rezanja se izvodi na brusilicama dijamantskim alatom dijamantskim alatom sa jednim ili vie zrna. Dijamantski alat se postavlja pod uglom u odnosu na osu zrna. tocila tako da se dijamantsko zrno nalazi u osi ili oko 2 mm ispod ose tocila u smeru obrtanja tocila.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

OTPORI REZANJA I SNAGA MAINE

Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem se razloe na tri komponente: komponente: Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu), obimnu), Fy (Fr) - radijalnu i Fx (Fa) - aksijalnu komponentu. komponentu. Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga maine, radijalnim odre maine, veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snaga tocila, pogonskog sistema pomonog kretanja. kretanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otpori rezanja i snaga maine

Tangencijalna (obimna) komponenta je najee odreena izrazima oblika: izrazi

Fo = K sm Am = K sm

Vr 1 Sa a Vt 60

ili

0 Fo = 2140 6 HB Am,65 , N

Am =

Vr 1 Sa a Vt 60

srednja povrina strugotine

Na osnovu srednje obimne sile odreuje se i radijalna sila preko faktora odre odnosa obimne i radijalne sile f = Fo/Fr = 1,5 - 2,12. Snaga maine iznosi:

P=

Fo Vt K S a Vr = sm a 4 , kW 1000 6 10
Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

REIM OBRADE U OBRADI BRUENJEM

Merodavni reim obrade u obradi bruenjem je odreen: brojem obrta tocila nt, o/min, aksijalnim (Sa, mm/o ili mm/hod) ili radijalnim korakom (Sr, mm/o) i brojem obrta (nr, o/min) ili brojem hodova predmeta obrade (nL, hod/min).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Reim obrade u obradi bruenjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Reim obrade u obradi bruenjem

Glavno vreme obrade za operacije krunog bruenja je:

tg = i

Lk , min nr S a
ii =

k = 1,2 - 1,7 - koeficijent troenja tocila; i - broj prolaza: i = ig + if tocila; prolaza: i Glavno vreme obrade za operacije ravnog bruenja koturastim tocilom je:
ai

tg = i

Bu k , min nL S a

Glavno vreme obrade za operacije ravnog bruenja lonastim tocilom je:

tg = i

Lk , min nt S a

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Aksijalni i radijalni korak u obradi bruenjem

Aksijalni korak se najee odreuje u funkciji vrste proizvodne operacije bruenja i irine tocila (B): S a = f ( B ) mm/o ili mm/hod Izabrana vrednost aksijalnog koraka se prilagoava maini tako to se usvaja prilago prva manja standardna vrednost koraka ili prva manja vrednost koraka koja se moe koraka ostvariti na raspoloivoj maini. Izabrana vrednost aksijalnog koraka se moe proveriti na bazi raspoloive snage maine, jer iz izraza za snagu maine proizilazi snagu aksijalni korak: 4

Sa

6 10 P , mm / o K sm a Vr

Radijalni korak (mm/o - kod krunog i mm/hod - kod ravnog bruenja) odgovara mm/hod bruenja) dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste proizvodne operacije, operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade. obrade.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina predmeta obrade u obradi bruenjem

Brzina predmeta obrade se moe odrediti na osnovu: preporuka i proverom (proraunom) proraunom) preko: preko: proirenih izraza ili maksimalne debljine strugotine. strugotine.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina predmeta obrade u obradi bruenjem

Preporuena brzina predmeta obrade se bira iz tabela u funkciji vrste bruenja, bruenja, kvaliteta obrade, materijala predmeta obrade i tocila itd. Proirenih izraza za proraun brzine predmeta obrade ima relativno malo, a postojei postojei proireni izrazi definiu brzinu u zavisnosti od postojanosti tocila, prenika predmeta tocila, obrade, dubine rezanja i koraka. Na primer za spoljanje kruno bruenje sa aksijalnim pomonim kretanjem izraz je oblika: oblika: 0 ,5

Vr =

0 ,17 d K 1 K 2 , mm / min T 0 ,5 S a a

Prorauna brzine predmeta obrade se izvodi i na osnovu maksimalne debljine maksimalne debljine strugotine korienjem Oldenove konstante:
Vr = C Dd a ( D + d )

za spoljanje kruno bruenje za unutranje bruenje za ravno bruenje

Dd Vr = C a ( d D )

Vr = C

D . a

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Broj obrta i hodova predmeta obrade u obradi bruenjem

Broj obrta predmeta obrade za proizvodne operacije krunog bruenja se odreuje odre na osnovu brzine predmeta obrade iz izraza oblika: oblika:

nr =

1000 Vr , o / min d

Broj hodova predmeta obrade kod proizvodnih operacija ravnog bruenja se odreuje iz izraza oblika: odre oblika:

nL =

1000 Vr , hod / min L

Broj obrta i broj hodova predmeta obrade se prilagoava maini izborom prve prilago manje standardne ili raspoloive vrednosti. vrednosti.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi bruenjem

Pod brzinom rezanja u obradi bruenjem se podrazumeva obimna brzina tocila: tocila:

Vt =
Proces bruenja prati pojava mehanikih naprezanja izazvanih dejstvom centrifugalnih sila i toplotnih naprezanja izazvanih pojavom temperaturske razlike spoljanjih i unutranjih slojeva tocila. Zato je vrednost brzine rezanja ograniena vrstoom i dozvoljenim nivoom toplotnog optereenja tocila. Na osnovu optereenja definie se maksimalna brzina - brzina raspadanja tocila (brzinu pri kojoj dolazi do raspadanja tocila) Vtmax. Na tocila) osnovu brzine raspadanja tocila usvaja se brzina tocila: tocila:

D nt ,m/ s 1000 60

Vt 0 ,7 Vt max

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Broj obrta tocila

Broj obrta tocila se proraunava na bazi brzine rezanja i iznosi: iznosi:

nt =

1000 60 Vt , o / min D

Proraunati broj obrta tocila se prilagoava maini tako to se bira prva manja vrednost koja se moe ostvariti na maini. Time je obezbeeno da stvarna brzina rezanja ne pree dozvoljenu vrednost odnosno da se ne priblii brzini raspadanja pre raspadanja tocila, ispunjenje uslova:

Vts =

D nt Vt 1000 60

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

MAINE U OBRADI STRUGANJEM

Maine u obradi bruenjem (brusilice) se najee dele prema nameni na brusilice) naj brusilice za: spoljanje i unutranje kruno bruenje, spolja unutra kru bru ravno bruenje, bru enje, bruenje bez iljaka i bru specijalna bruenja (otrenje alata, bruenje navoja, bruenje zupanika bru alata, bru navoja, bru zup i sl.). sl.). Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su: o koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, ta ma o pogonska snaga maine i mehaniki stepen iskorienja snage maine , ma mehani iskori ma o brojevi obrta tocila nt, nt, o raspon aksijalnog ili radijalnog koraka Samin - Samax (Srmin - Srmax), o raspon brojeva obrta (nrmin - nrmax) odnosno broja hodova predmeta obrade (nLmin - nLmax), o gabariti predmeta obrade itd. itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brusilice za spoljanje kruno bruenje

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brusilice za unutranje bruenje

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brusilice za bruenje bez iljaka

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brusilice za ravno bruenje

Prof. dr Miodrag Lazi