Pitanja - Ceska: 1. Velikomoravska knezevina 2. Cirilo i Metodije (ovo nisam posebno pisao jer smatram da svako zna) 3.

Psemislavici 4. Sv. Vac1av 5. Psemislav I Otokar (1197-1230) 6. Psemislav II Otokar 7. Poslednji predstavnici Psemislavovica i dolazak Luksemburga - (Vac1av II-III i Jan Luksemburski) 8. Karlov IV Luksemburski (spoljna politika / unutrasnje delovanje - 2 pitanja) 9. Jan Hus i ceska reformacija 10. Husitski ratovi 11 Jirzi Borde Podebrat 12. Sv. Vojtek Adalbert 13. Kozma Praski 14. Dinastije (najznacajniji vladari sa godinama) 15. Ceska u 12. veku (nikad do sad nije bilo na ispitu) N apomena: vecina ovoga j e iz Dvomika, beleski sa predavanj a i sajtova koj e sam nalazio za Svetog Vac1ava i Vojteha.

Sveti Vac1av (907 - 929) Cesi svog prvog sveca nazivaju Vac1av. Onje bio sin ceskog vojvode Vratislava I i njegove zene Dragomire. Roden je oko 907. godine. Bio je uzoran hriscanin. U sebi je ujedinjavao 2 misionarske delatnosti: onu slovensku iz Ve1ike Moravske, i nemacku iz Regensburga. Prvo hriscansko obrazovanje je stekao od svoje babe Ljudmile, a skolovanje je nastavio u dvorcu na Budecu. Njegov otac Vratislav je umro 921. godine. Vac1av je imao u planu sto doslednije uvodenje hriscanstva u zemlju, ana taj nacin i postati nezavisniji od nemackog carstva. Svedoci Vac1avovog vladanja hvale ne sarno njegovu pravednost prema podanicima, vee pre svega svetost njegovog zivota. On je nastojao ka sto vecoj duhovnoj savrsenosti. Cak je hteo vladavinu da preda bratu i da ode u Rim kod pape. Zbog toga je skroz nerazumljiva zavera njegovih velikasa koji su za sebe pridobili i njegovog brata Boleslava. Vac1avova smrt je opisana i u staroslovenskim legendama i u latinskim. Najverovatniji je ipak motiv njegove mucenicke smrti bila revnost oko uvodenja hriscanstva. Praska katedrala Svetog Vida je cuvar dragocenih

relikvija junaka koji proslavise cesku naciju - tamo je grob sv. Vac1ava, prvobitnog zastitnika Ceske. A na najlepsem praskom trgu - Trgu sv. Vac1ava nalazi se svecev spomenik koji ga prikazuje kako jase na konju okruzen kipovima ceskih svetaca. *dodatak: Vac1av se bez otpora pokorio nemackom vladaru Henrihu II Pticaru, kada je ovaj pokorio polapske Slovene, okrenuo se protiv Ceske i dosao do Praga 929. godine. Tada se Vac1av proglasio njegovim vazalom i prihvatio placanje godisnjeg danka. Taj njegov gest je izazvao otpor rodovske aristokratije, na cijem celu su stajali njegova majka Dragomira i brat Boleslav, koje je Vac1av proterao u Budem i Sovane, na granici prema Zlicanima. Kako bi se borio sa njim, Vac1av je Boleslava pozvao na osvecenje crkve 27. septembra 929. godine, ali ga je Boleslav dao ubiti. Vac1av je zbog toga smatran za prvog mucenika i nebeskog zastitnika Ceske. Prema legendi on je ubijen 27. septembra, ali posto na taj dan pada sveti Kozma i Damjan, po zapadnom kalendaru, Vac1av je "umro" 28. septembra, kada se nije slavio nijedan svetac. Posle ubistva Vac1ava, pobijena je cela njegova pratnja, ali i pristalice Dragomire. Izbio je ustanak u cilju vracanja Ceske u paganstvo. Sledeci knez je bio Bolesslav I (929-967), koji je sproveo vazne reforme drzave.

Sveti Vojteh Adalbert (957-997) Sin oca Slavnika i majke Strezislave. Skolovao se 8 godina u Magdeburgu. Godinama je ziveo u Rimu. 981. se vraca u Prag, a 983. postaje praski biskup. 993. godine je bio i u Madarskoj. Zbog sklapanja kompromisa sa dinastijom Pjastovica, protiv Vojteha se okrenuo ceski vladar Boleslav II (967-999) koji je 995. napao Libic, sediste Vojtehovo i ubio celu njegovu porodicu. Iako je uspeo posle ovoga da pobegne u Rim, dye godine kasnije 997. je poginuo medu pruskim plemenima koja su zivela severoistocno od Poljaka. *dodatak: Na polju formiranja crkve u Poljskoj, veliku ulogu je imao praski biskup Vojteh, koji je 996. godine dosao u Poljsku, zbog nemimih prilika u svojoj domovini. Boleslav Hrabri (poljski vladar - 992-1025) je Vojteha lepo primio i podrzao njegov misionarski rad medu pruskim plemenima. Dao je svoj zivot za veru, a Boleslav je otkupio njegovo tela zlatom. Poljska je dobila svog prvog svetitelja i zastitnika, i tako je, i sarna tek poluhriscanska, podigla svoj ugled u crkvenim krugovima. Papa Silvester II, bliski saradnik Otona III, je 999. godine proglasio ustanovljenje nadbiskupije sv. Vojteha u Gnjeznu. Prvi poljski biskup je bio Vojtehov brat Radzim Gaudeti. Time je poljska crka stekla nezavisnost u odnosu na nemacku crku u Magdeburgu. Car Oton III je 1000. godine preduzeo hodocasce u Poljsku, gde se u Gnjeznu poklonio mostima sv. Vojteha. Car i Boleslav su razmenili poklone: car je Boleslavu dao ekser sa Isusovog krsta i koplje sv. Mauricija, a Boleslav je caru dao kljucnu kost sv. Vojteha.

Kozma Praski Prvi ceski pisac cije delo predstavlja istorijski izvor. On se rodio oko 1040. godine u Pragu. Skolovao se neko vreme u Lijezu. Od 1086. godine prati razlicite lijeske biskupe na njihovim putovanjima po Italiji i Nemackoj. Godine 1099. on je zareden za svestenika. Od 1110. pripada svestenstvu praske katedrale, da bi zatim postao njen dekan. Umro je 1125. godine. Iako svestenik, bio je ozenjen i imao jednog sina, koji je postao biskup. Kozma je napisao Hroniku CeSke u tri knjige Izvoma vrednost Kozminog dela je prilicno neujednacena. Najznacajnija je treca knjiga koja izlaze dogadaje od 1092. do 1125. godine. Kozma neke dogadaje precutkuje, njegova hronologija nije uvek pouzdana. Poznavao je klasike koje cesto i citira, obicno netacno. Njegovo delo je ipak znacajno jer donosi vazne podatke za poznavanje istorije Ceske i delimicno Nemacke.

Velikomoravska knezevina Hriscanstvo je u nju prodiralo, ali sporo. VM je prva politicka organizacija u srednjoj Evropi i obuhvatalaje - Moravsku, Slovacku ideo Austrije do Dunava. Prvi poznati vladar je bio MOJMIR (822-846), koji je prosirio njene teritorije. Prihvatio je nemacke misionare da pokrste zemlju. Vodio je vise bitaka za nezavisnost sa Nemackom. Za vreme Rastislava (846-870) dolazi do sirenja vizantijskog kultumog uticaja. Rastislav nastavlja da siri drzavu, preuzima hriscanstvo, ali na svomjeziku. Zaustavio je sirenje franackog klera. U ovo vreme spada dolazak misionara Cirila i Metodija koji su uveli narodni jezik u bogosluzenje. Dolazak Madara - klin izmedu zapadnih i istocnih slovenskih grupa. SVJATOPLUK (870-894) - bio je ravnodusan prema veri. Ceska j e nasledila kultuma dostignuca Velikomoravske knezevine.

Psemislav I Otakar - 1197. - 1230. Nadaren vladar. Shvatio je da je njegova zemlja deo carstva - umesao se u borbe oko carske krune posle smrti Hajnriha VI, podrzao je kandidaturu Filipa Svapskog. Obecao je Filipu Svapskom da ce mu pomoci u borbi sa Otonom IV, a ovaj mu je zauzvrat obecao kraljevsku titulu za dinastiju Psemislovica. Zbog pretenzija papstva na Nemacko carstvo - papa Inocentije III je stao na stranu Otona IV. Papa je pozvao Psemisla da podrzi Otona IV kako bi (Psemisl) dobio kraljevski naslov od cara i pape. Psemisl bez oklevanja prelazi na Otonovu stranu. Papa ga je razveo od Adete, sto mu je omogucilo da ima vezu sa Konstancom, sestrom ugarskog kralja Emerika. Papa mu nije odobrio podizanje praske biskupije na rang nadbiskupije, tako da je Prag ostao vezan za Majnc. Ispostavilo se da je Filip Svapski ipak nadmocniji, te se Psemisl vraca u

Posle par sukoba dolazi do ugovora po kome Psemisl dobija Austriju ideo Stajerske. Psemisl II se nadao da ce kurija podrzati . Psemisl ipak ostaje veran Fridrihu II. Psemislovim dolaskom na vlast smirili su se feundalni sukobi. Fridrih je zauzvrat potvrdio sve Psemislove privilegije koje mu je dao Filip (titulu kralja. vojvodu Koruskog. Psemisl II se kolebao izmedu Ricarda i Alfonsa Kastiljskog. 1259. Ugled Ceske je podignut.Otona Braunsvajga. . Velika moe gaje navela da razmislja 0 tome da postane car Svetog Rimskog Carstva. 1255. ali ovaj brak nije uspeo zbog spletki.ali on umire 1272. grupa magnata je proterala iz Praga njegovog naslednika Vac1ava (1230.1253. godine. ideja . Psemislov pohod na Baltik . i tako je uveo normalan red nasledivanja.). da bi sprecio izbor Konrada (sina Fridriha II).Stajersku. kome se Psemisl zaklinje na vemost.1208. Nasledio je Hajnriha.osnovao je Kenigsberg. Otonje izopsten posto je pokusao da osvoji Siciliju 1212. a Psemislav je predstavio svog sina Vac1ava plemstvu. odneo pobedu nad Ugarima i Kumanima.protiv paganskih Litvanaca. Psemisl II je u bici kod Krojsenbruna 1260. godine.njegov tabor. Tokom vladavine Psemisla II primetan je ekonomski napredak zemlje. Osnovao je niz novih gradova.da osvojene teritorije pretvori u ceske feude. to dokazuje i duzina njegove vladavine. Novi kandidat za cara je Ricard od Komvola. i dobio Korusku i Kranjsku sa Istrom. 1251.Psemisl je ipak prisao Hoenstaufenima (a ne Otonu IV).nasledna dobra. a sin Bele IV . Psemisl IIje ponistio svoj brak sa Margaretom i zeni se Belinom unukom Kunigundom. Seoski zbor ili opstina ureduju odnose medu seljacima i staresinama koji odgovaraju feudalcima. Papa Grgur IX istice za pretendenta na presto sinovca Otona IV . Bela je naselio Kumane i brzo se oporavlja. Drugi pohod je planiran za 1267. Uveo je niz reformi koje su sluzile daljem jacanju centralne vlasti. Psemisl umire 1230. Posle njegove smrti. Ceski feudalci su nastojali svoje posede da pretvore u alode .Stefan . Psemislav II Otakar .1253. Kada je Filip ubijen . Bela IV Ugarski se sukobio sa Psemislom oko Stajerske.1278. potvrdu granica. Veliki feudalac je postala i crkva. Verio je svoju cerku Agnesu sa naslednikom Fridriha II . .udovicom Hajnriha Hoenstaufena. Papin novi kandidat postaje Fridrih II Hoenstaufen.1226. investitura episkopa). Fridrih II je izopsten zbog ucestalih odlaganja krstaskih pohoda. Psemislav je morao obezbediti 300 vitezova za krunisanje u Italiji. godinu . Opredelio se za Ricarda . . Izbija rat izmedu Ceske i Austrije . se okrece jugu. ali se on vratio i uz pomoc gradana razbio pobunjenike i zavladao Ceskom. Stajersko plemstvo okrece se buni protiv Bele IV Ugarskog i Psemisl II preuzima vladavinu nad Stajerskom. austrij ska skupstina j e izabrala za vojvodu Psemisla (vojvodu Moravske). Feudalna anarhija traje krace i Ceskoj nego u Poljskoj. Psemisl se zeni Margaretom .Hajnrihom.

godine je usao u Gnjezno i tamo je proglasen od strane gnjezanskog arhiepiskova za kralja Poljske. Razlog Psemislovog neuspeha je bila zavist knezeva carstva. godine. godine. izdaje ga njegovo plemstvo . To u razlicitim . u Olomcu 1306. pretenzija na ugarski presto. a oni isticu slabog i nebitnog (bar u tom trenutku) Rudolfa od Habzburga (1273). Ovo je bila poslednja prilika da se Cesi i Poljaci stope u jednu naciju.predaje se i prihvata sopstvene zemlje kao feude carstva. ali je papa Grgur X dao nemackim knezevima slobodu. 1300. vee u rimskom pravu.Vac1av II je krunisan za kralja Ugarske. Zauzeo je Krakov 1291.pobeda Rudolfa koji je sklopio savez sa Ladislavom IV Kumancem i porazio Cehe kod Durkuta. Tu je Psemisl II poginuo. Odrekao se protiv Ceha plemic. da bude izabran za cara.njegovu kandidaturu. Poslednji predstavnici Psemislovica i dolazak Luksemburga (Vac1av II. Medutim. Vac1av II je bio dobar upravljac i uneo je nesto reda u neorganizovanu poljsku ekonomiju. zatvorio ga j e i pogubio 1290. Najveci uticaj je tada imao Zavis od Falkenstajna. Mladi vladar je bio fizicki slab i Ioseg zdravlja. Posle smrti Andrije III. Psemislu ostaje jedino mogucnost da se opredeli za Alfonsa Kastiljskog. Objavio je kodeks rudarskih zakona. ali se pokazao kao mudar i sposoban vladar. Vac1av III je polako poceo da pokazuje nesto od oceve odlucnosti i mudrosti.). osnovu svog zakonodavstva je trazio ne u obicajnom. Kada je bio na putu za Poljsku da srksi pobunu koju je poveo Vladislav Lokjetek. ugarska kruna. U spoljnoj politici se pokazao takode kao mudar vladar. koji je zadobio ljubav kraljice Kunigunde. Austrijske zemlje su izgubljene za Cesku. Odbio je mogucnost 1291. Nov rat 1278. a Rudolf je 5 godina drzao Moravsku da bi naplatio ratnu odstetu. godine ga je ubio nepoznati. udovice Psemisla II. Otonu Brandenburskom je poverio vladavinu nad Ceskom i starateljstvo nad Psemislovim mladim sinom Vac1avom II. . Protiv Vac1ava IIje sada bio savez cara Albrehta I. Od tog vremena sebe naziva Dei gratia Bohemia et Poloniae Rex. ali je ovaj pod pritiskom pape priznao Rudolfa za cara. Vac1av II se boj ao da ce Zavis previse ojacati i prigrabiti presto za sebe. koji se pokazao kao prevelik zalogaj za ceskog kralj a. Vac1av III i Jan Luksemburski) Rudolf Habzburski je obezbedio sebi vladavinu nad Moravskom. Vac1avova uprava je bila cinovnicka. Ustanovio je cvrsto uporiste u Majsenu i posvetio sve svoje napore Poljskoj. godine. Vac1av II je imao sarno 12 godina kada ga je Oton pustio da se vrati u zemlju 1283. Mladi kralj je slusao Zavisa sve dok se nije ozenio Rudolfovom cerkom Gutom. napustio je politiku svoga oca i okrenuo se ka severu i severoistoku. Ostaje izolovan i odlucuje se za rat (1276. poslednjeg vladara iz dinastije Arpadovica 1301. Vac1av II j e umro juna 1305. pape i Anzujaca od Napulja. Bio j e primoran da napusti U grasku. godine. koja je bila ujedinjena sa hrvatskom . nezadovoljni je bio kraj dinastije Psemislovica i od tog vremena Ceska i Poljska ce se razvijati pravcima.

Pokusaj da se poboljsaju odnosi Ceske i Poljske je pokusaj sklapanja braka izmedu Kazimira i Karlove sestre Margarete. Pokazao je neobicnu diplomatsku spremnost.Jovan se odrice zahteva za poljskom krunom. godine uz pomoc Litvanaca (pagani) .1346. medutim ona je umrla. upravljanje je prepustio Henriku od Lipe. koji je shvatio da ne moze da se bori i protiv tevtonaca i protiv ceskog kralja.od njega je dobio potvrdu svih svojih prava. Pojava bolesti "cnra smrt" . Rat izmedu Engleske i Francuske . Osvojio je natrag Krakov.Jovanje morao zvati Ludviga IV u pomoc. Ludvig IV je lisen svih prava i Karlo je krunisan za cara 1346. Jovan se u Ceskoj nikad nije osecao kao kod svoje kuce.2 kandidata: vojvoda austrijski Fridrih Habzburski i bavarac Ludvig IV Vitelsbah. Cesku je posecivao sarno zbog finansijskih pitanja. Iako nije voleo da boravi u Ceskoj. Jovan je podrzao Ludviga IV .Karlo i Jovan pomazu francuskom kralju. godine. Protivnike je cesto pridobijao potkupljivanjem. Zatrazio je pomoc teutonskog reda. Nasleduje ga Kazimir Veliki (1333.da zaustavi sukobe izmedu teritorija i gradova.1346. Jovan Luksemburski je obnovio pretenzije na poljsku krunu i dopro do Krakova. Vodio je mnoge vojne pohode . a samje boravio u Luksemburgu i na francuskom dvoru. godine iz Italije u Nemacku. Dolazi do pobune plemstva . Ludvig IV je naprasno umro. koji je neke teritorije osvojio za sebe. Sumnjao je u svoju zenu da hoce da vlada umesto njihovog sina Vac1ava Karla. i 1339.ucestvovao je u bici kod Mildorfa 1322. Posledica: 5 ili svih 8 vojvoda gomje Sleske je prihvatilo Jovana za suverena. te tezi primirju. Vrsen je izbor za novog cara .pobeda Ludviga IV nad Habzburzima. . (spoljna politika i unutrasnje delovanje . Vladislav Lokjetek umire 1333. Novi papa Kliment VI je hteo da Karla Krunise za novog kralja i cara. Karlo IV Luksemburski . . nije imao ko da ga savetuje. dolazi do opsteg pokolja po gradovima. .Jovan/Jan Luksemburski. Lokjetek je upao u Brandenburg 1326. procenio je situaciju. Karlo je uveo mirovne skupstine LANFREDE . Jovanova zena je cerka Vac1ava II . Vladislav Lokjetek je krunisan za kralja Poljske 1320. godine. osnivac nove ceske dinastije postao je kralj . . godine. medutim. Shvatio je da je carstvo isuvise .prosirila se 1348.1370). godine. Jevreji su optuzeni da su otrovali bunare.1310. a sam Jovan je pao na bojnom polju. ovo je odgovaralo plemicima koji su dugovali j evrej skim bankarima. bio je Karlov ucitelj u mladosti. Posto je rano izgubio oca. nije zaboravio na pravo Psemislovica na poljski presto. Ponovo je krunisan u Ahenu 1349. ali je malo radio na tome da to i ucini. u Nemackoj u kojoj su svi bili zeljni mira. U bici kod Kresija francuzi su tesko porazeni. Rat protiv Lokjetekovih Litvanaca je nastavio teutonski red.1378.Jelisaveta. Nije uspeo da ucvrsti svoju moe. Nameru da osvoji poljsku krunu potvrdio mu je Ludvig IV. Diplomatski uspeh Kazimira . a Kazimir priznaje prepustanje Sleske Jovanu .okrenulo je javno mnjenje u Evropi protiv Lokjeteka.2 pitanja) Posle oceve smrti je organizovao pohod protiv Ludviga IV. Jovan Luksemburski uzima u jednom trenutku Lomb ardij u. Za to vreme njegov poljski supamik Vladislav Lokjetek je ucvrstio polozaj u Poljskoj. Njima se 1328. Bio je umesan u sukob Jovana XXII (papa) i Ludviga IV.2 sastanka u Visegradu 1335. pridruzio i kralj Ceske.

sporazum izmedu plemstva i kralja da njegova cerka postane kraljica. Kada je posle stogodisnjeg rata ojacala Francuska. Sporazum sklopljen u Bmu 1364. druga dobija njene zemlje (na kraju su dobili Habzburgovci). te se vratio u Avinjon 1370. ribnjake. ZLATNA BULA je objavljena na carskoj skupstini 1356. godine na Vaskrs je usao u Rim i bio krunisan. Majnca i Trira. Karlo IV je morao i 1368.koji se nije mnogo zanimao Poljskom. Unutrasnja politika: realistic an vladar. da bi vratio papstvo u Rim. borio se protiv razbojnistva. godine ponovo da organizuje italijanski pohod. kralj Ceske.. Medutim. Karlo je poklanjao paznju i Pragu. Karlo je odrzavao dobre odnose sa Kazimirom. godine .teritorijalno razjedinjeno. velmoze su se pobunile i papaje ostao izolovan u Rimu. Odnosi su se pogorsali rodenjem Vac1ava 1361. Uspeo je da uzme Brandenburg.hteo je da obezbedi vlast jednoj od svojih cerki.dokument koji je trebao da bude neka vrsta ustava za carstvo. Zato je Karlo vise administrativno uvodio neke od odluka Bule. godine je osnovao novi grad pored starog i spojio ih je kamenim mostom. Osnovao je prvi univerzitet u srednjoj Evropi. Situacija u Italiji . Politika prema Habzburgovcima . godine. U Ceskoj. sume . palatin Falacke. Medutim. Nadiskup Majnca je sazvao ovaj sabor.donosio je nove sorte biljaka. izdejstvovao je i neke diplomatske pregovore sa italijanskim velmozama. Medutim. godine i Habzburzi se priblizavaju Karlovim neprijateljima (Ugarskoj i Vitelsbasima). koja je sagradena u ovu svrhu. prateci . markgrof Brandenburga i vojvoda Saksonije. Vodio je brigu 0 ekonomskom napretku . Uspeo je da uspostavi carsku vlast nad Italijom bez borbe . odmah posle Karlovog odlaska iz Italije. Postojalo je pitanje Ludvigovog naslednika (bez sinova) . Utvrden je broj knezeva izbomika: nadbiskupi Kelna. ako dobiju povlastice. Italija je bila preplavljena bandama vojnika koji su nudili svoje usluge zaracenim gradovima i teritorijama. Papa Urban V je bio za reformu crkve i bio je voljan da se vrati u Rim. . On je poverio namesnistvo svojoj majci lelisaveti. a njegovo zanimanje za Poljsku pojacalo se kada je postalo ocigledno da Kazimir nece ostaviti muskeg naslednika. Kazimir je odlucio da njegov sestric Ludvig/Lajos Anzujski dobije presto (1370-1380) . Tek 1355. Kruna sa draguljima pohranjena je u tvrdavi Karlstajn.ako se neka dinastija ugasi. Karlo je obecao papi pomoc i organizovao je mars 1368.izabrao ih je za saveznike i svoju cerku Katarinu udao za Rudolfa IV Habzburskog i jedno vreme (dok nije imao naslednika) hteo da mu zavesta svoje zemlje. 1348. ali je morao isti dan da ga napusti. Car se sastajao godisnje sa knezevima-izbornicima da bi raspravljali 0 poslovima carstva. napravio je od izbornickog kolegijuma saveznike u upravljanju. Karlo. 1374. u kojoj je za vreme Jovana Ceskog ojacala moe plemstva plasila se da ce Zlatna bula smanjiti njenu moe.Karlov cilj je bio da dode do carske titule putem krunisanja u Rimu ida tamosnje vlastodrsce natera da priznaju njegovu vlast. godine. te ju je odbacila. doslo je do jacanja ove zelje. odrzavao je mir sa protivnicima.sto nije bilo ono sto su njegovi savremenici ocekivali. znao je da ne moze da siri dalje carstvo. i tu su se odrzavali izbori. njegovoj prestonici. odrzava status quo. pa nista ne forsira. Karlo je izdejstvovao da bude krunisan gvozdenom krunom langobardskih kraljeva. Zlatna bula nije davala nove zakone vee ih je kodifikovala. godine . Papa Kliment VI strahuje da ce Karlo biti previse nezavisan. i odlucio da im da cvrstu zakonsku osnovu. Na spoljnopolitickom planu takode nije nista uradio. Spoljna politika: Uspeo je da celu Slesku stavi pod svoju vlast.

Istupao je protiv zelenasa. vise je bio politicar. Karlov sin je izabran za cara 1376. Husova borba je zapocela na praskom univerzitetu gde su postojale 4 nacije (ceska. Vac1av. Jan Husi ceska reformacija (1371-1415) Karla je nasledio sin Vac1av IV (1378-1419). Napisao je delo De Simonia u kome je istupio protiv kupoprodaje crkvenih polozaja i imanja. Upustio se u sukobe sa crkvom. a za namesnika je izabrana druga cerka Jadviga. Sastanak 5 vladara u Krakovu 1364. Prasku biskupijuje podigao na rang nadbiskupije. je postao doktor filosofije i magistar sedam slobodnih vestina. Posto su u Poljskoj preovladali Nemci iz Slezije (Poljaci su isli u Krakov). Organizovane . koja se prenela na citavu Cesku. Luzice i Sleziju. Pod uticajem njegovih propovedi. a ostalima 1. a 1402. pa su Cesi stalno bili manjina. Ovaj kralj nije bio dovoljno jak za prilike do kojih je doslo. Uzivao je podrsku nekih svetovnih feudalaca i nizih slojeva plemstva i stanovnistva. godine. Petar Kip arski .situaciju. Madaje bio uzoran i skroman svestenik sa iskrenom verom u Boga. U njegovo vreme je Ceska izgubila mnoge pozicije i privilegije. Lajos. narod se okrenuo protiv gradskih vlasti u Pragu. sto je pogadalo nemacki patricijat. Medutim. Istupio je i protiv uzimanja crkvene desetine. godine u mestu Husinec. godine (Kazimir. Jan Hus je postao rektor prvog cisto ceskog univerziteta. Izjasnjavao se protiv srednjovekovne podele na tri staleza . je izabran za dekana. Karlo. Ludvig umire. a kasnije je poceo odbacivati sve sto se ne zasniva na Svetom pismu. koja je bila veoma rasprostranjena u to vreme. Studenti i profesori Nemci su otisli sa univerziteta i osnovali svoj u Lajpcigu 1410. Propovedao je nadredenost svetovne vlasti nad duhovnom. Posle zavrsenog praskog univerziteta i studija teologije. Pokrenuta je borba protiv ovoga.ratnike. ugovorio je brak izmedu svog drugog sina Zigmunda i Ludvigove cerke Marije. Godine 1401. pa je ceskoj naciji dato 3 glasa. duhovnike i rabotnike. Jan Hus se rodio 1371. bavarska. 1396. koji se veoma nelojalno ponasao prema bratu. Zalagao se da crkva uci i prosvecuje ljude i za upotrebu narodnog ceskog jezika. Bio je podjakim uticajem Dzona Viklifa. a njegovi sukobi sa crkvom i kriza u zemlji su pripremili teren za delovanje Jana Husa. godine (Karlo je dao povlastice izbomicima). plemstvo ga je nekoliko puta bunama zbacilo sa vlasti. je prisvojio Brandenburg. *dodatak: Karlo se krunisao za kralja Burgundije 1365. a titulu je posle poneo Zigmund Luksemburski. saksonska. za rektora praskog univerziteta i propovednika vitlejemske kapele. Valdemar IV) 1374. poljska). Uz pomoc pape Bonifacija IX deo izbomika je za nemackog kralja izabralo Ruprehta Bavarskog. mada nije bio tako ekstreman u stavovima. godine.

a Hus se povukao u Kozji Hrdek.su demonstracije na kojima se svojim govorima narocito istakao Husov sledbenik Jeronim Praski. Trazi da se smrtni grehovi kazne. a katolicki svestenici su proterani. ali ni svetovnu vlast. do tadaje to radeno sarno kod svestenika). Hus je neko vreme imao i podrsku kralja Vac1ava. Sa 45 glasova za. Jan Hus je postao preteca reformacije. Pocinje se javljati i naziv husiti. Tom pretnjom je sarno pogorsano stanje. pa je katolicka crkva na neki nacin priznala husite. Bez obzira sto je izopsten i dalje je sluzio crkvi. Propusnica je izvor debate u nauci. Jeronim je sirio Husovo ucenje po Poljskoj i Litvi. Husovo ucenje. predstavljale su pocetak revolucije u pesadiji. Husova smrt je u citavoj Ceskoj izazvala veliko nezadovoljstvo i ogorcenje. koji su rezultirali tzv. husitskim ratovima i visegodisnjim nemirima u toj zemlji. Husitska vojska se ulgavnom sastojala od pesadije. 25. jan Hus je 1414. To je izazvalo zestoku reakciju papista. decembra 1414. Sledece godine je ista sudbina zadesila i njegovog sledbenika Jeronima Praskog. Pristalice ovog obreda su nazvani utrakvisti. Hus je dosao i branio svoje ucenje. ali ne i povratak u slucaju osude. Hus i Jeronim su morali da napuste Prag. Njegov pepeo je bacen u Rajnu. Hus je uskoro objavio i traktat De Ecclesia u kom propoveda da oni koji imaju smrtni greh ne mogu vrsiti crkvenu. Demonstranti su spalili papsku bulu. reformisticki nastrojeni plemici Ceske salju protesno pismo saboru u Konstanci. Kralj Zigmund je izdao propusnicu za Husovo bezbedno putovanje na sabor.utrakviste i radikalne . ali ju je zbog svoje iskljucivosti izgubio. gde je prevodio Sveto pismo na ceski i dopisivao se sa svojim istomisljenicima. godine otpoceo je sabor u Konstanci. na sta je kralj Zigmund zapretio da ce slomiti sledbenike Jana Husa i Dzona Viklifa.taborite. ali je izgleda njome garantovan dolazak i boravak na Saboru. Osnovni zahtev utrakvista su bili Cetiri praska clana: 1) svestenici imaju slobodo da propovedaju. Husitski ratovi (1420-1434) Ovi ratovi su predstavljali ratove u Ceskoj protiv husita. Husiti su bili podeljeni na umerene . prodaju oprostajnica i nazvao Rim sedistem antihrista. a njihove pobede nad brojcano jacim vojskama koje su imale tesko oklopljene vitezove. proglasen je za jeretika i spaljen 6. 2) davanje pricesca u oba . U Husitskim ratovima nijedna strana nije odnela odlucujucu pobedu. Nakon smrti nekoliko demonstranata. Hus je objavio traktat De Indulgentia u kojoj je podvrgao kritici ucenje 0 nepogresivosti pape. u oba vida hostijom i vinom. usvojio nov obred pricesca peharom (tj. Na dnevnom redu su bile: uspostavljanje crkvenog jedinstva. reforma Crkve. Po spaljivanju Jana Husa. Izbili su nemiri u raznim delovima Ceske. jula 1415. Predstavljali su prvi rat u Evropi u kome je doprinos vatrenog oruzja postao odlucujuci. 30 glasova protiv i 10 uzdrzanih. Tu je napisao i prvo cesku gramatiku. koja ce svoj zamah doziveti tek vek nakon njegove smrti. pa je odbio da se pokaje i na najblazi nacin. Nekoliko puta je izopsten iz crkve jer se nije pojavljivao pred rimskom kurijom.

Artiljerija bi na bliskom odstojanju nanosila velike gubitke neprijatelju. pa se vodi proees protiv taborita. alije on to pod pritiskom pape i Zigmunda odbio. Husiti bi gadali uglavnom konje. Gubiei su bili tim veci. Nastojalo se doci do komprimisa. vagenbursku taktiku. Takode. Zigmund je morao da se povuce. sto je odgovaralo siromasnima. dye strane su proglasile primirje. Ovaj dogadaj se naziva prva defestaeija Praga. pa su trazili da se odbaei kult Bogorodiee. kog su artiljerijskom paljbom provoeirali da ude u borbu. Husiti su korisili posebnu taktiku u borbi tzv. U pocetku je bio uspesan. 1418. Kako teski vitezovi nisu mogli da se povlace brzo. ali je ispunio svoj eilj jer se krunisao u Karlstajnu. Onda su pozvali Vladislava II Jagelonea da bude kralj. od cega 4 do 8 strelaea i 2 vojnika sa vatrenim oruzjem. i tako bi neprijatelj ostao bez konjiee. Prvi antihusitski krstaski rat 1420: Zigmund je hteo cesku krunu.pikardijei . Prva faza je bila defanzivna. Ziska pobeduje antihusitske snage kod SudomeratSudomjesa). na to su husiti upali unutra i baeili kroz prozor gradonacelnika i gradsko vece. godine postignut je sporazum izmedu utrakvista i taborita koje je vodio Jakubek. protiv koga je bio Jan Ziska. odbijali su neke svete tajne. ali ih je Ziska porazio. Ova platforma je povezivala utrakviste i taborite. deo taborita . pa su morali da se povuku. Zigmund je opsedao Prag. Nebovida i . da se erkve ne ukrasavaju. a presudna bitka je bila kod Vitkova u julu 1420. Husiti su proglasili Zigmundovo svrgavanje.vida. pa su mnogi prodavali imanja i delili novae. 25. Tokom prve faze vojska bi se postavila blizu neprijatelja. Neprijatelj nije mogao da izdrzi borbu na krilima i pueanje iz kola. od kojih se trazilo da vode uzoran zivot. a potom u Tabor . izbili su nemiri. Tokom jedne husitske proeesije 1419. i pocetkom 1422. Kola bi povezivali laneima tocak jednih za tocak sledecih. Posto su na njih sa prozora gradske kuce baeali kamenje. izbili sukobi husita i placenika koje je drzala Vac1avova supruga. Drugi antihusitski krstaski rat: Zigmund sa vojskom krece na Moravsku 1421. Kada bi moral neprijatelja opao husiti bi krenuli u kontranapad. Husiti su zauzeli i Moravsku. Ni utrakvisti ni Univerzitet nisu odobravali ucenje taborita i cesto su ih upozoravali da se obuzdaju. U Pragu su novembra 1419. godine (kod Zateca. Ovom prilikom bi mnogi vitezovi poginuli. Zavisno od terena pripremali su seoska kola za odbranu. Posle pobede dolazi do rezilazenja medu husitima. obicno po boku. drugi deo bi stradao od vatrenog oruzja koje je moglo probiti oklop. Ali su taboriti isli dalje sa zahtevima. ali gaje Ziska porazio i krajem 1421. 4) vlasti treba da kaznjavaju sve smrtne grehe. Formaeija je bila tako slozena da su kola brzo mogla biti spremljena za pokret. 3) napad na zemaljsku imovinu svestenika. druga ofanzivna. Situaeija se u meduvremenu zakuvala. Bitka se sastojala od 2 faze.koje su cinile zanatilije i seljaei su hteli da se vrate proizvodnji. marta 1420. Kralj Vac1av IV se na vesti 0 ovome slogirao i ubrzo umro. trpeli su teske gubitke. da se unisti erkvena organizaeija. posto husiti nisu uzimali ratne zarobljenike. paje uz podrsku pape Martina V pokrenuo veliku krstasku vojsku na husite. Posada svakih kola sastojala se od 18 do 21 vojnika. godine. ciji su stalezi priznali 4 praska clana. Bili su protiv svakog luksuza. formirajuci kvadrat ili krug. Da bi izbegli dalje gubitke neprijateljski vitezovi bi krenuli u protivnapad. on je napustio Prag i otisao prvo u Plzen. da se odbaei Uskrs. Nakon sto je unisten deo grada. Ispred kola bi iskopali dubokjarak.koji postaje sediste radikalnih husita.

Posle ovoga nastupaju pregovon.1457. krstasi su upali u Cesku. a potom je sklopljeno primirje da bi se otklonila spoljna pretnja. godine. u Cesku je poslat Koribut. Zatim su poceli da upadaju u Sleziju. Podignut je zahtev za sazivanje novog sabora. sinu poljskog kralja Kazimira IV Umire od vodene bolesti u 51. godine. tako se zovu zbog smrti Ziske). a jos jedan sramotan poraz je usledio u avgustu iste godine kod Tahova. godine. Nastaje stanje bezvlasca. koji su husiti izrazili posebnim proglasom upucenim knezevima i narodu Nemacke. Kod taborita se javlja nova struja . Jirzi je branio svoja prava od pobunjenika kao i od ugarskog kralja Matije Korvina. godine. . Inace. Taboriti i siroti odbijaju pregovore. grad ani Praga i umereni taboriti. Posto je Zigmund bio u sukobu sa Poljskom i Litvom.Koribut se vratio u svoju zemlju 1423. Husiti su upadali i u druge zemlje. Zapovednistvo nad husitimaje preuzeo Prokopije Holi (Veliki).siroti (sirocad. Poljska i Litva su ponekad pruzale pomoc husitima. koji je napadao Cesku. koji umire 1439. maja 1434. bio je za dogovore sa katolicima. Papa Pije IIje odbacio "kompakte". Uprkos protivljenju novog pape Evgenija IV. priznato je imenovanje novog praskog nadbiskupa i Zigmunda su priznali za kralja. Ziskaje umro prilikomjedne opsade u Moravskoj krajem 1424. Jirzi postaje voda utrakvista. a papa Pavle IIje izopstio Jirzija iz crkve. Kraljeva vojska je ostala bez 12000 vojnika. koga su priznali utrakvisti. Husitsko poslanstvo je stiglo u Bazel u januaru 1433. Avgusta 1431. ali je pred smrt naredio svom legatu kardinalu Dulijanu Cezariniju da povede pregovore i krstaski rat. On je bio najsposobniji ceski vladar u 15. godine. ali su ponovo porazeni od husita kod Domazlica. godine. Posle njega kralj postaje Ladislav Posmrce . i sa timje unistio radikalne husite. veku. pred smrt je izdejstvovao da na ceski presto dode dinastija Jagelonaca. Kralj postaje Albreht Austrijski. ali su njihovu moe slomili utrakvisti i katolici kod Lipanja 30. sabor se okupio u Bazelu 1431. Treci antihusitski krstaski rat: Husiti su porazili krstasku vojsku aprila 1427. i vlada do 1471. Posle ovog. rodak poljskog kralja. Jirzi Podebradi Zigmund umire 1437. Jirzi je za pomoc ponudio svoju krunu Vladislavu. Cetvrti antihusitski krstaski rat: Papa Martin V je umro 1431. godini zivota. . Kada je rat prestao izmedu Poljske i Ugarske . Ugarsku. sabor je usvojio 4 praska clana u njihovom ublazenom obliku. Vodio je politiku izmirenja. da bude ceski kralj.1439. koje je okoncao Jirzi Podebradi kada je zauzeo Prag 1448. Zauzeo je Tabor. godine kod mesta Usti. Austriju i Nemacku. zbog odnosa sa Nemcima. Jirzi postaje kralj 1458. Ponovo izbijaju sukobi izmedu utrakvista i taborita u kojima je pobedio Jan Ziska.kod Nemeckog Brda).

do 894. Psemisl I .870. Psemislovlcl od 870. Napomena: ovde treba reci pored godina i neke najosnovnije karakteristike vladara. Ladislav Posmrce .1378.Albreht Austrijski . do 1437. do 1306. do 967. Posle njega vladaju dvojica kraljeva koji ne pripadaju Psemislovicima: Rudolf! Habzburski .1437. do 1457. sto se moze naci u ranijem delu.koji vladaju Ceskom od 1526. 2. JaniliJovan-1310. do 1278. godine. do 1310.929. Luksemburska dinastija od 1310.1346. do 1471. do 1419. Jagelonska dinastija od 1471.1306.1440.1516. do 1439. ostali znacajniji vladari ove dinastije su: Boleslav I . godine. Poslednji vladar ove dinastije je Vac1av III .1471. Karlo I (IV u carstvu) . do 1378. 4.1197. godine. 3. Psemisl II . godine. Ludovik . Vladislav II .Ceske dinastij e 1. Vac1av IV . godine Prvi poznati vladar je Bozivoj . Prvi vladar je bio Ferdinand I . do 1918. Zigmund .1253. do 1306.1526. do 1230. do 1516. do 1437.1305.1458. Posle njega vladaju . godine. Vladar kojije preneo vlast na Jagelonsku dinastijuje Jirzi Podebradi .1307. Habzburzi .1419. do 1526. Hajnrih Koruski . do 1526. do 1564. do 1346. . do 1307.

pitanja: 1. Poljsko . Boleslav Krivousti 4. Jan Dlugos 12. Mjesko Ii pokrstavanje Poljaka 2.Litvanska unija 7. Nemacka kolonizacija i nastanak nemackog viteskog reda 10. Anonimus Gal 13. Dinastij e + Poljska po vekovima (najznac. vladare sa godinama) . Kazimir IV 9. Kazimir III Veliki 5. Anzujci na prestolu Poljske 6. Bitka kod Tanenberga 8.Poljska . Vincent Kadlubek 11. Boleslav Hrabri 3.

osnivaca poljske drzave i ujedinitelja poljskih plemena i njihove rodovske aristokratije. I zaista. Vladari ove dinastije su osnovali Poljsku kao samostalnu drzavu. Inace. Pjastovo ime se tako prenelo iz polulegende u istorijsko doba kao dinasticko. krunisana za KRALJA Poljske. se dogovorio sa plemstvom da ga nasledi jedna od njegovih cerki. Vladislav II ce vladati Poljskom od 1386. Bitniji vladari ove dinastije su: Mjesko I (960-992). veka do 1370. dali ultimatum Lajosevoj udovici da u Krakov posalje drugu cerku Jadvigu. Cak se i papa ukljucio i ponistio Jadvigin brak. porodicno ime prvih poznatih poljskih knezeva. Lajos je vladao od 1370. vlast nove Jagelonske dinastije je postala stabilnija. . Poljski sejm ga je potom u Lublinu izabrao za kralja. Druga cerka Jadviga je bila udata za Vilhelma Habzburskog i njoj je trebao pripasti ugarski presto. Poslednji vladari Pjasta. Kazimir I Obnovitelj (1038-1040). Treba pomenuti da su sporedne grane dinastije i dalje postojale. ce postaviti temelje kasnijoj poljskoj velicini u 16. pa je umesto njega vladala njegova majka Poljakinja. koja je trebala vladati u Poljskoj. koji je obelezen sukobima izmedu raznih grana porodice. Kazimir III Veliki (1333-1370) . Jagelo se obavezao da ispuni poljske uslove i da se pokrsti zajedno sa svojim narodom. U Poljskoj ce se nalaziti na prestolu do izumiranja 1572. Jagelo .tj. Po legendi dinastija je nastala u Velikoj Poljskoj kada su tajanstveni ljudi posetili cestitog seljaka Pjasta i blagoslovili gao Pjast je postao plemenski vozd Poljana i osnivac dinastije Pjastovica. ali i opadanja i udeonog perioda. godine. Poljsko plemstvo je htelo da joj izabere novog muza. posto Kazimir III nije imao naslednika. a vee 1374. kada je Lajos umro 1382. koja je bila odredena da nasledi poljski presto. 1385. godine. a vladace pored Poljske i Litve i u Ugarskoj i u Ceskoj. ili ce Anzujci izgubiti krunu. stvar sa naslednikom se zakomplikovala. Spomenuti Pjast je odstranio poslednjeg vladara stare dinastije Popela i zauzeo njegovo mesto. ne zeleci da imaju vladara koji ce vladari iz Ugarske. pa se Jagelo povukao u Litvu dok ga sabor plemstva i crkva ponovo nisu potvrdili za kralja. Dan posle Lajoseve smrti ugarsko plemstvo je za kraljicu proglasilo Mariju.kojije bio i poslednji Pjastovic. Boleslav I Hrabri (992-1025). Posle ovog drugog potvrdivanja za kralja. Bili su to Mjesko i njegov sin Boleslav Hrabri. Vladislav I Lokjetek (1305-1333). Jadviga je 1384. vladali tokom njenog uspona. godine. Jadviga je umrla 1399. Karlo IV Luksemburski je iskoristio priliku za miraz. posto je i on bio bez muskih naslednika. A vencanje i krunisanje su obavljeni februara 1386. Medutim. Boleslav III Krivousti (11021138). Sada se postavilo pitanje njenog muza Vilhelma Habzburskog. do 1434. Ona ce postati jedna prestiznih evropskih dinastija. Lajos nije cesto boravio u Poljskoj. Po ugovoru iz Visegrada 1338/9. godine. i 17. godine poljsku krunu je trebalo da nasledi ugarski kralj Lajos. do 1382. a kada je i ona umrla na celu drzave je bilo regenstvo na celu sa krakovskim biskupom. godine kada je umro Kazimir III bez dece. Poljski panovi su. Prosac po meri panova je bio veliki knez Litve Jagelo. i verio svog mladeg sina Zigmunda za Lajosevu cerku Mariju. Dinastija Pjastaje vladala Poljskom od 10.Poljske dinastije Prva poljska dinastija je dinastija Pjastovica. veku.

3. veku (do sad nij e bilo na ispitu) . Dimitrije Donski 25. Stari Sloveni 7. Gospodin Veliki Novgorod 16. (u sustini od pokrstanja) 29. Knezevina Litva u uniji sa Poljskom 24. N astanak Kij eva i prvi ruski knezevi 8. Najezda na Evropu i Rusiju 19. Povest vremenih ljet i rusko letopisanje 4. Ruska pravda 3. laroslav Mudri 13.1448. Mongolska imperija . Ivan III i ujedinjenje severoistocne Rusije 26. Andrej Bogoljubski 15. Moskva . Rim 28.1037. Vladimir Monomah 14. Aleksandar Nevski 21. veku (do sad nije bilo na ispitu) 31. Ivan III i zbacivanje mongolskogjarma 27. Vladimir Sveti .pokrstavanje Rusa 12.Temudzin Dzingis Kan 18. Zlatna Horda 20. Slovo 0 Polku Igorevu 6. Rusija u 12. Ivan Danilovic Kalita 23. Danilo Romanovic 22. Najraniji evropski izvori 0 Slovenima 2.Rusija: 1. Pouka deci Vladimira Monomaha 5. . Rusij a u 13. Ruska crkva . Drustvo i kultura kijevske Rusije 17. Timur Lenka ili Tamerlan 30. Svjatoslav 11. Normanska i antinormanska teorija 9. Olga 10.

Oni su mogli dolaziti u Carigrad i trgovati bez carina. ali je Oleg na kraju uspeo da ih pokori i natera na placanje danka. Posle pokoravanja Severjana i Radimica Olegje uspeo da potuce i Hazare a zatim je svoje pohode usmerio na podrucje izmedju Dnjestra i Dunava. ustanak je ugusen. j edra i s1. Oleg je Kijev okruzio mrezom utvrdjenja. Oleg :882 . Drevljani su tvrdoglavo branili svoju nezavisnost. Pisu 0 ustanku Novgorodjana protiv Rjurika. U vreme Olegove smrti Kijevska . On je okupio veliku vojsku sastavljenu od Varjaga. Grcima j e u ugovoru garantovana bezbednost. ali njegov naslednik. Vodja ustankaje bio neki Vadim. ribu i povrce. Ugovor je potpisan 2 septembra 911 godine i Rusi su njime dobili mnoge trgovinske povoljnosti. 0 samom Rjuriku ima jako malo podataka. Vesa. a zatimje utvrdio danak okolnim slovenskim plemenima Krivicima i Merima. Cuda. posle toga zakljucen je i pisani ugovor kojim su reglisani odnosi Vizantije i Kijevske drzave. a kako letopisac navodi mnogi Novgorodjani su pobegli u Kijev. Neki letopisi. vee ga spominju i mnogi vizantijski i hazarski izvori. dok je i sam Novgorod morao da placa godisnji danak u iznosu od 300 grivni koji je placan sve do 12 veka. Krivica i novgorodskih Slovena i ovladao Smolenskom i Ljubecom. Oleg je krenuo u agresivnu ekspanziju. Sineusa i Truvora. Ubrzo posle toga otpoceli su unutrasnji sukobi u Novgorodu i oni su odlucili da pozovu tri brata Varjaga: Rjurika. Novgorodjani su jedno vreme bili pod vlascu Varjaga :Vikinga: kojima su placali danak.912: Rjurika je u Novgorodu nasledio Oleg. pa su ih Novgorodjani proterali i poceli sami da vladaju. njegov sin. Kijev je bio mnogo blizi Vizantiji i Carigradu. meso. Severjane i Radimice. Zatim je postepeno u svoju drzavu ukljucio i Drevljane. koji je osvojio lukavstvom. Borbe su se vodile ina kopnu i na moru i Grci izmoreni ratom su morali da potpisu vrlo nepovoljan ugovor. Varjazi su poceli nasilno da se ponasaju. Ratovi sa ovim plemenima su bili dugi i teski. mada ova osvajanja nisu bila na cvrstim osnovama i Drevljani su sarno cekali momenat da se podignu na ustanak protiv Kijevske vlasti. u godini 867. pljackaju i zlostavljaju stanovnistvo. u pocetku dobrom plenu pljackasa. Ipak.Rusija 1 Nastanak Kijeva i prvi ruski knezevi. njega cak ne spominje ni mitropolit Ilarion koji u svom delu hvali dinastiju Rjurikovica. nisu smeli da ulaze sa oruzjem i s1. sidra. On je skupio veliku vojsku u kojoj se spominju i Hrvati i Duljebi kao njegovi saveznici. a zatim znacajnom trgovinskom centru za Ruse. Posle toga Oleg je napao i sam Carigrad 907 godine. a na povratku u domovinu Grci su bili duzni da im daju opremu za popravku brodova. Oleg ne sarno da se spominje u letopisima. Posle osvajanja Oleg je Kijev izabrao za prestonicu jer je uvideo prednosti Kijeva u odnosu na Novgorod. Sineus i Truvor su ubrzo umrli i Rjurik je postao jedini gospodar Novgoroda. tako da su Rusi koji su dolazili u Carigrad morali da budu popisani od strane Grka. a zatim je napao Kijev u kojem su vladali Askold i Dir. pre svega Nikolajevski letopis. Kijev je bio blizi i Hazarskom carstvu preko koga je vodila trgovina sa arapskim svetom. vino. Mera. U Carigradu su 6 meseci dobijali hleb.

944 godine ponovo krece na Carigrad. sa velikom pratnjom. koje su bile uporista knezevske vlasti i garantovale da ce stanovnistvo ostati mimo. Posle povratka iz Carigrada Igor se sukobio sa svojim bojarom Sveneljdom koji je odbio da placa danak.Z 2 Olga . ali je pogmuo u sukobu kod Iskorostenja 945 godine. Ona je na teritoriji slovenskih plemena podizala pogoste . pola su dali Hazarima. i u njihovu zemljuje postavio svog muza . pro sao kroz njihovu zemlju i pljackao po obalama Kaspijskog mora stigavsi sve do Bakua. zet. odnosi sa Vizantijom su se popravili i Olga je cak poslala vojnu pomoc Romanu II za vojni pohod na Krit 961 godine. Oton je poslao svog biskupa. ali kasno. Tada je doslo do potpisivanja novog sporazuma izmedju Rusa i Grka.drzava vee obuhvatala ogromnu teritoriju. ali da on mora prvo da posalje svoje najodanije i najsposobnije sluge da se dogovore oko uslova. zauzima grad Berdu i vraca se sa ogromnim plenom. pa se Olga obratila nemackom caru Otonu i zatrazila nemackog biskupa da se pozabavi organizacijom hriscanske crkve u Rusiji. Ona je zestoko kaznila Drevljane i njihov polozaj je postao jos tezi. Plen je bio ogroman. On je protiv njih podigao vojsku. U Carigradu je svecano docekana. Igor :912 . U Carigradu se Olga i prekrstila i dobila ime lelena. Igor je 913 god. jer su bili napadnuti u jednoj zasedi na povratku u domovinu. dobila je najvisu zensku dvorsku titulu patrikije i ukazane su joj mnoge druge pocasti. a pola su izgubili. Olga se posvetila spoljnoj polotici. vecerala je sa carem Konstantinom. Po jednoj verziji price. ali se ovaj pohod zavrsio katastrofom. Kad je Mal to uradio. Olga je prva vladarka Rusije koja je primila hriscanstvo. Olga je poucena iskustvom sa Drevljanima zapocela unutrasnju reformu.muz je rodjak. ovaj put ugovor je bio dosta nepovoljniji za Ruse jer su se morali obavezati na placanje carina. brat i s1. jer su Grci . Olga je sluge pohvatala i poubijala a zatim pokorila Drevljane. i sigumo je medju prvim . ali ih je Igor ponovo pokorio nametnuvsi im jos veci danak.tvrdjave sa posadom. Posle sredjivanja unutrasnjih prilika.Helga :945 . i ona mu je odgovorila da ce pristati na brak. ovaj put do bitke nije doslo jer su Grci predlozili da plate otkup. Olga je 957 godine. 944 godine Igor napada i Carigrad. Drevljanski knez Mal je njoj poslao bracnu ponudu.grckom vatrom: uspeli da popale Igorovu flotu i spasio se sarno mali broj ladja. posetila Carigrad. Sledece 943 godine Igor je ponovo organizovao pohod na Kaspijskom jezeru.945: Posle Olegove smrti Drevljani su se odmah podigli na ustanak. Onje dobivsi dozvolu Hazara i obecavsi im polovinu plena. Prvi njen cin kao vladara bila je osveta Drevljanima za muzevljevu smrt. Verovatno je tada sklopljen i neki ugovor 0 prijateljstvu i uzajamnoj pomoci izmedju Rusije i Vizantije.964: Olga je na vlast dosla kao namesnica svog sina Svjatoslava. covek od poverenja: Svenaljda koji je pokorio Ulice i postao jako mocan. Ratovao u Kaspijskom moru. Ovim je znacajno smanjena autonomija slovenskih plemena. Covek u rodbinskim vezama sa vladarom. 959 godine su se odnosi sa Vizantijom pogorsali.

Svjatoslav pljacka Trakiju i stize nadomak Carigrada. glad. Svjatoslav je iste 968 god. Vizantija je shvatila kakvu je gresku napravila i zato je da bi se oslobodila jakog protivnika na Balkanu pozvala Pecenge da napadnu Kijev. a to je pretvaranje Kijevske rusije u veliku silu koja ce uticati na medjunarodnu politiku. nadmoc neprijatelja. Tek 971 posle gusenja Fokinog ustanka Jovan Cimiskije skuplja vece snage i Iicno preuzima vodjstvo nad vizantijskom vojskom. Umrla je 969 godine u vreme opsade Kijeva od strane Pecenega. sarno je on bio mnogo energicniji. Tada deo bugarskog plemstva raskida savez sa Svjatoslavom i staje na stranu Vizantije sto je znacajno otezalo Svjatoslavov ionako nepovoljan polozaj. Itilj i Semender.hriscanima u istocnoj Evropi. Novi vizantijski car. 3 Svjatoslav :964 . bez nekog preteranog ubedjivanja. udaljenost od domovine prisilili su Svjatoslava na predaju. Za vreme svog sina Svjatopluka ona je obavljala upravne poslove dok je on ratovao. Rusi su pokazali veliku hrabrost. Lav Djakon pise da je od 60. cak je i sam Svjatoslav ranjen. Napustio Bugarsku da bi odbio napad Pecenega. jer je od pocetka u vidu imao sarno svoje interese na Balkanu. Cimiskij e salj e voj sku pod zapovednistvom Varde Sklera da zaustavi Ruse. Onje izuzetno mobilan i vodi mnoge pohode od Volge i Kavkaza. Presao Dunav i munjevitom brzinom zauzeo nekoliko bugarskih gradova i smestio se u Perejaslavu. da se Svjatoslav uz veliku novcanu nadoknadu ukljuci u rat na njihovoj strani. ali ova vojska dozivljava poraz. ali neuspesno. U nauci postoji mnogo suprotnih misljenja 0 ovom knezu. Jovan Cimiskije je pokusao da se dogovori sa Svjatoslavom. Zauzima Veliku Preslavu i krece ka Silistriji gde se nalazio Svjatoslav sa glavninom svoje vojske. Dok je Svjatoslav ratovao na istoku. Bitka kod Silestrije je bila veoma teska i duga. ali se ubrzo vratio i zajedno sa Bugarima i Madjarima otpoceo rat sa Vizantijom. stize mu poziv iz Vizantije. Posle ovog pohoda Hazarski kaganat prestaje da postoji. Svjatoslav je pristao na ovaj predlog. i koji luta sa svojom pljackaskom druzinom. Svjatoslav je u sustini nastavio politiku svojih prethodnika. ali i nestalniji u ispunjenju svojih ciljeva. Tada su se Bugari dogovorili sa Svjatoslavom i postali njegovi podanici i saveznici u borbi protiv Vizantije. Svjatoslav je pripojio veci deo Hazarske drzave Kijevu. Svjatoslav je prvo usmerio svoja osvajanja severoistocno od Kijeva i dopro do Volge. Svjatoslav je prvo unistio Bugare na Volgi a zatim je napao Hazare.972 ili 973: Svjatoslav je prvi ruski knez koji nosi slovensko ime. Svjatoslav je 969 god. tu su se sukobili interesi Kijeva i Hazara. tako da je sukob bio neizbezan. U medjuvremenu u Maloj Aziji je izbio ustanak Yarde Foke koji je odvukao vizantijske snage sa Balkana sto je omogucilo Svjatoslavu da zauzme Makedoniju.000 ruskih vojnika Bugarsku napustilo . koja je bila ugrozena od strane Bugarske. zauzeo i razorio utvrdjene gradove Sarkel. neki istoricari ga vide kao obicnog pustolova koji nema odredjeni cilj. sve do Carigrada. Pohod je otpoceo oko 965 god. Kad se vratila u Kijev podigla je crkvu svetog Nikolaja i zapocela preobracanje Kij evlj ana. proglasio je za sveticu i polozio njene mosti u crkvu Presvete Bogoridice gde stoje i danas. Rusi su zauzeli Plovdiv i krenuli dublje na Balkan. Ipak. sto pokazuje koliko su se brzo Varjazi stopili sa okolnim slovenskim stanovnistvom. Ratne operacije su se vodile na velikom prostoru. Nj en unuk Vladimir Sveti je iskopao njene mosti. ipak modema nauka je utvrdila da Svjatoslav ima jasan plan.

On je lako pokorio Kijev. Vladimir je znatno prosirio svoju drzavu. a 983 je pokorio Jatvj age. Sporazum je sklopljen i Vladimir je poslao 6000 izabranih vojnika Vasiliju koje su uspele da odnesu pobedu nad Vardom Fokom u dye velike bitke. Olegu Drevljane a najmladjem sinu Vladimiru Novgorod. Svjatoslav se ugovorom obavezao da nece napadati na Grke. 992 je uspesno ratovao sa Hrvatima i Poljacima ciji je knez Boleslav morao da ozeni svoju cerku za Vladimirovog sina Svjatoploka i ustupi mu Cervenske gradove. Najstarijem Jaropolku je ostavio Kijev. Zatim preduzima niz pohoda protiv Poljaka.000. Vjatica. Cerven i druge. Kada je ucvrstio svoju vlast Vasilije nije ispostovao dogovor i odbio je da da svoju sestru Vladimiru. sam Svjatoslav je ubijen. a njegovu zenu je uzeo za sebe. Kijevska drzava je jedna od najvecih drzava Evrope i Vladimir je. 981 je pobedio Poljake i zauzeo gradove Peremislj. na Hersones i na Bugarsku i da ce ukoliko zatreba pomoci Vizantiji u borbi sa neprijateljima :ugovor potpisan 972: Svjatoslav se verovatno nije mirio sa ovim porazom i verovatno je planirao novi pohod. kao i njegov otac. brata uhvatio i dao da se pogubi. V asilij e j e tako morao da popusti i poslao j e Anu Vladimiru. sto je i ucinjeno 988 godine. Jatvjaga i Hrvata. pre nego sto je prihvatila da se uda za njega. Vladimir: 978 . zeleo da ucestvuje u medjunarodnoj politici. Posle bitke Cimiskije i Svjatoslav su se sastali na Dunavu i ugovorili nur. jer dugo su Kijev i Vizantija bili u neprijateljskim odnosima. 982 gusi ustanak Vjatica. U vreme Vladimira Svetog. Kijevski knez se nasao u teskoj dilemi. gde je Novgorod vodio svoju politiku i uzivao veliku autonomiju. ali su 977 otpocela neprijateljstva. Kijevska Rusija dozivljava najveci uspon. sto su znali i Grci. U takvoj situaciji Vasilije se obratio Vladimiru za pomoc. pobedio ga i ubio gaoVladimir je plaseci se za svoju sudbinu pobegao :preko mora: gde je unajmio odred Varjaga i posao na Kijev. U to vreme Vasilije II je bio u veoma teskom polozaju. a pritom uspesno siri granice svoje drzave. Od 983 do 985 vodi rat sa ostacima Hazarskog kaganata koji konacno unistava. pored Samuilovog ustanka. tako da su verovatno oni poslali Pecenege koji su kod Dnjeparskih pragova sacekali njegovu umomu vojsku i potpuno je razbili. usput pokoravajuci Polotsk gde je vladao Rogvold koji je odbivsi da mu da svoju cerku za zenu izazvao sukob sa Vladimirom. 984 Vladimir vodi pohod protiv Bugara na Volgi gde se kao njegovi saveznici pojavljuju Turci. Vladimir pomaze plemstvu da ucvrsti svoje pozicije. sem na severu. Posle toga je sledio cin masovnog krstenja u Dnjepru posle koga su . uspesno brani teritorije svoje drzave od napada spoljnih neprijatelja. Ali druge pokrajine nisu delile sudbinu Novgoroda. ali Vladimir je prekinuo sa politikom svojih prethodnika i umesao se u sukobe u Vizantiji pod uslovom da se sestra vizantijskog cara Ana uda za njega. vizantijska princeza je zahtevala da se on pokrsti. cime je ustanak skrsen. iste godine je pobedio i Vjatice i nametnuo im placanje danka. zbog cega ovaj napada Krim i opseda Herosnes i Tumtorokan. kako ce ostati upamcen. Braca su posle oceve smrti zivela nekoliko godina u miru.svega 22. u Maloj Aziji se protiv Vasilija podigao Varda Foka i stigao pred samu prestonicu Carstva. tacnije Jaropolkje napao brata Olega.1015: Svjatoslav je pri odlazku u Bugarsku podelio svoju drzavu trojici sinova. od njih skuplja danak. u sotalim pokrajinama Vladimir je smenio lokalne knezove i dovodio svoje sinove i muzeve na vlast.

a Vladimir je osnovao i skolu za decu istaknutih ljudi. laroslav je dodatno doprineo rasparcavanju Kijevske drzave kada je Novgorodu iz zahvalnosti za pomoc koju su mu pruzili u borbi protiv Svjatopolka dao nezavisnost. iste godine laroslav je porazen kod Listvice. laroslav se sa njim izmirio i ustupio mu neke gradove. laroslav tada zakljucuje savez sa nemackim carem Hajnrihom II i zajedno sa njim napada Poljsku. pocinje sirenje knjige. Vladimir je odlucio da digne vojsku i da oruzjem resi problem. tako da su braca bila uplasena i strahovala su od njega. Gljeba i Svjatoslava te se spremao da ubije i laroslava. Novgorod je takodje poceo da se sprema za rat. Svjatopolk nije dugo vladao. Hriscanska crkva je znatno uticala i na podizanje kulture u Vladimirovoj drzavi. ali je mnogo bitnije uvodjenje crkvene organizacije koja je postala jako oruzje u rukama kneza. 1023 protiv laroslava se podigao i njegov brat Mstislav koji je vladao u Tmutarakanu. Svjatopolk je pobegao Pecenezima i napao laroslava. ali je Svjatopolk. Iste godine Pecenezi su napali Kijev i laroslav je uspeo da ih porazi. blizu Cernigova. laroslav je upozorio Gljeba na opasnost koja im preti od brata. crkve Svete Bogorodice gde se nalazila i knezeva riznica. Knez je preko crkve uticao na mase u cilju njihovog potcinjavanja vrhovnoj vlasti.zvanicno 1036 do 1054: pri kraju Vladimirove vladavine javljaju se prvi znaci rasp ada Kijevske drzave. U medjuvremenu Vladimir je umro ina kijevsko presto dosao je Svjatopolk. Iste godine je pocela i izgradnja prve kamene crkve u Kijevu. Boleslav je medjutim uspeo da zakljuci mir sa Hajnrihom pa je 1018 napao na laroslava. uspeo da ubije Borisa. iako bez veceg uspeha. ali veoma rano pocinju da se javljuju i prevodi na slovenskijezik. laroslav je okupio oko 4000 vojnika i kod Ljubeca porazio brata koji je pobegao u Poljsku svom tastu Boleslavu koji je odlucio da je doslo vreme da se povrate zemlje koje je Vladimir oduzeo Poljskoj. U ovom sukobu potrebno je naglasiti jedan znacajan momenat. uglavnom grcke knjige. Mstislav koji je savladao brata imao je priliku da zavlada Kijevom i celom Kijevskom Rusijom. ali u njemu nisu mogli da se zadrze jer je izbila pobuna kijevskog stanovnistva. ali je uspeo da povrati Cervenske gradove. i unajmili su Varjage. Jaroslav: 1015 . Vojske su se sukobile kod Zapadnog Buga i laroslav je bio porazen a Poljaci su osvojili Kijev.slovenski totemi pobacani u istu reku. i ucvrscivanju veza medju pokrajinama Kijevske Rusije. Sada je laroslav postao gospodar Kijeva i sada je on postao protivnik onima koji su hteli samostalno da vladaju. a uveden je i crkveni danak. ali je na reci Alti konacno porazen. Prvi episkopi i svestenici dosli su iz Vizantije. ali on to nije ucinio. Nairne 1015 godine Novgorodjani su zajedno sa laroslavom odbili da plate danak Kijevu. Posle Mstislavove smrti 1036 g laroslav je uspeo da zavlada njegovim zemljama i tako ponovo objedini Ruske zemlje. Prihvatanje hriscanstva priblizilo je Kijevsku drzavu ostalim narodima Evrope. tako da je Polocko knezevstvo bilo prvo koje je pocelo uzivati odredjenu samostalnost. laroslav je sa Novgorodom odrzavao dobre odnose i tamo je za kneza postavio svog . on je sarno prosirio svoju teritoriju na racun Kijeva i zadrzao nezavisnost. kasnije nazvan Prokleti. Rec je 0 sukobu izmedju njega i njegovog sina laroslava koji je vladao u Novgorodu. Boleslav se vratio u Poljsku. laroslav ga je ponovo napao i zauzeo Kijev. Protiv njega se prvi podigao 1021 njegov necak iz Polocka koji je napao Novgorod. Svjatopolk je nastavio politiku svog oca i zeleo je da ocuva jedinstvo drzave.

Vladimir Monomah : 1113 . Kijev i Zapadna Evropa za vreme vladavine Jaroslava Mudrog: Rusko . Zanimljivo je to sto je ovim legalizovana krvna osveta. kojih je imao 5. laroslav je 1047 porno gao Kazimiru da savlada ustanak u Mazoviji. Zakonik koji je laroslav doneo imao je tri zakonodavna elementa. Mstislav knez Novgoroda. Tu su se svi zakleli da ce postovati ovaj dogovor i da ce se svi zajedno boriti protiv onog ko ovaj dogovor prekrsi. Posede: koje je nasledio od ocai da ne dira tudje. tako da je norveski kralj Olaf tokom svog izgnanstva boravio u Kijevu. Je odbio da dodje pa su Svjatopolk i Vladimir M. a 1025 g posle Boleslavove smrti napao je njegovog sina Mjeska. On je zatim prisvojio rostovsko suzdaljsku oblast. koji je ugrozavao ostale knezove. pa je tako sin bio obavezan da osveti oca. Nadimak Mudri je dobio zbog zakonika koji je doneo u Novgorodu. a kod laroslava je ziveo i cuveni viking pustolov Harald. u dva navrata porazio Olega. laroslav je cak odrzavao veze i sa udaljenom Francuskom. Sa nemakim carem Hajnrihom III laroslav je odrzavao dobre odnose i 1040 i 1043 ruska poslanstva su posetila Nemacku. i dye zemlje su zakljucile savez.sina Vladimira. pre svega dugova i s1. Ovaj zakonik naziva se Ruska pravda i sadrzi oko 50 . ubrzo posle skupa u Ljubecu.1125: prvi krupniji politicki cin Vladimira Monomaha se desio 1096 godine kada je zajedno sa Svjatopolkom Izjaslavicem pozvao Olega Svjatoslavica na savetovanje u Kijev. pa je ovaj pristao da dodje na skup u Ljubecu koji je bio zakazan 1097 i na koji su pozvani svi ruski knezovi. u Kijevu je laroslav podigao crkvu Svete Sofije a njegov sin Vladimir je to isto uradio u Novgorodu. On je cak Kazimiru dao svoju sestru za zenu.poljski odnosi: laroslav je 1022 g vodio jedan pohod na Poljsku protiv Boleslava. On je 1040 . laroslav je umro 1054 godine podelivsi zemlju svojim sinovima. laroslav je bio ozenjen Ingigerdom cerkom svedskog kralja Olafa. medju trgovcima i vlastelom. mada je mogao i da primi 80 grivni kao kompenzaciju za ubistvo. i vizantijsko crkveno pravo. Ovaj ruski zakonik se bavio pre svega krivicnim pravom. Nakon dva pohoda na Poljsku 1030 i 1031 g uspelo mu je da povrati Cervenske gradove. Oleg S. ali postoje odredbe koje se ticu imovinskog prava. a njegov sin je uz pomoc Rusa povratio presto. a nastao je negde izmedju 1016 i 1036 godine. bila udata za Francuskog kralja Anrija. Ovaj zakonik je veoma znacajan za Rusko zakonodavstvo jer se sa manjim modifikacijama odrzao sve do XV veka. David Igorevic vladimirsko - . tu je odluceno da svaki od knezeva drzi svoje votcine :tj. laroslav je odrzavao dobre veze i sa skandinavskim zemljama odakle je cesto unajmljivao druzine. a Kazimirova sestra se udala za Izjaslava laroslavovog sina. medju seljacima i zanatlijama i s1. pa je njegova cerka. Razlikuju se prava na selu i gradu.1041 ponovo napao Poljsku i tom prilikom je porno gao Mjeskovom sinu Kazimiru da dodje na vlast. Ova dva kneza bila su zabrinuta delanjem Olega Svjatoslavica vladara Cernigova. Cilj skupa je bilo osiguranje mira medju ruskim knezevima.ak odredbi. ali je sin Vladimira Monomaha. Medjutim. slovensko i skandinavsko obicajno pravo. Krenuli na njega i isterali ga iz Cernigova. Ana.

pa je Vladimir morao da vodi jedan pohod protiv njega u kome je pobedio.1174: Andrej je bio sin Jurija Dalgarukog i bio je uz svog oca u Kijevu do 1154 kada prelazi u Rostovsko . njegov sin Mstislav je uspeo da odrzi neko vreme ruske knezeve na okupu. Posto se ucvrstio u Rusiji Vladimir je vodio mnostvo manjih i vecih pohoda na Polocke. Imucniji slojevi uplaseni da ne zavlada anarhija salju Vladimiru Monomahu poziv u pomoc. Vladimir je sada nastojao da ojaca svoj polozaj medju ostalim knezevima. Bio je veoma postovan medju stanovnicima. sto oslikava tesko stanje rascepkanosti u kome se Rusija nasla u tom trenutku. ali posle Mstislavove smrti 1132 godine ruska drzava je definitivno prestala da postoji kao jedinstvena celina i rasp ala se na nekoliko manjih feudalnih knezevina. Posle boravka u Vladimiru na Kljazmi koji je podigao kao svoju prestonicu. 1013 godine umire Svjatopolk Izjaslavic i u Kijevu zapocinje velika pobuna stanovnistva. Naravno. ali je na kraju ipak prekrsio principe za koje se on najvise borio na Ljubeckom zboru. On je sad bio knez sa velikim posedom.zauzeo Minsk.volinjski knez je u dosluhu sa Svjatopolkom Izjaslavicem na prevaru zarobio i oslepeo Vrsaljka kneza terebovljskog. i dosao je u Kijev. bio je popularan u narodu. obuzda ruske knezeve i gorovo ih ucini svojim vazalima. po nekim izvorima oko 80 pohoda. nije sve islo tako glatko. tako da je u njegovo vreme ruska granica ka stepama bila bezbedna. Vladimir Monomah nije bas bio odusevljen ovom idejom. gotovo moli ostale knezeve da mu porno gnu. Na isti nacin se Vladimir obracunao i sa vladimirsko . To je uznemirilo knezeve.Poucenije deci: Andrej Bogoljubski :1157 . a imao je i dobre dinasticke veze. majka mu je bila vizantijska princeza. Posle Vladimirove smrti. Minski knez nije postovao zakletvu na vemost. U doba ovog kneza napisana su neka najznacajnija dela rane ruske knjizevnosti. ali ga j e Vladimir lako naterao na pokomost. a Vladimir Monomah je prvi reagovao i sa vojskom napao na Kijev. Vee 1116 je minski knez Gljeb V seslavic presao na teritoriju Kij eva. Sam Vladimir je napisao . On je zbog svega ovoga imao dovoljno veliki autoritet da uvede red u zemlji. Andrej Bogoljubski je 1169 godine organizovao pohod na Kijev kojim su vladali . Zbog svega ovoga 1100 je sazvan skup u Viticevu gde su se knezevi ujedinili i uspeli da nateraju Davida da se odrekne vladimirsko . trebao je da ih preda Vrsaljkovim rodjacima: ali je David uspeo da na svoju stranu pridobije Polocke i zajedno sa njima pobedi Svjatopolka i jos vise ojaca svoj polozaj u Rusiji. na ovom skupu je Vladimir Monomah morao da ubedjuje. sredio je prilike u Kijevu izdavajuci zakonik kojim je regulisano pitanje dugova i kamata. ipak krvoprolice je reseno tako sto je Svjatopolk pristao da on Iicno kazni svog saradnika Davida. a Gljeba zarobio i odveo u Kijev :1119:. Za vreme Vladimira Monomaha Kijev ponovo postaje centar ruske drzave.sto nije bio deo dogovora. i docekan je sa odusevljenjem. On je uspesno ratovao i prisvajao Davidove oblasti . cak je i Veliki Novgorod morao priznati Vladimirovu vrhovnu vlast.volinjskim knezom.Suzdaljsku knezevinu. Na saboru kod Dolobskog jezera 1103 je Vladimir Monomah uspeo da ubedi druge knezeve da mu pomognu u pohodu protiv Polovaca.volinjske oblasti. on u Bogoljubu gradi sebi zamak po kome dobija ime. sestra mu je bila udata za nemackog cara Hajnriha IV a on sam je bio ozenjen cerkom engleskog kralja.

ali je Danilo Romanovic uspeo da organizuje otpor i da porazi teutonce i zarobi njihovog velikog majstora Bruna. kad to nije uspelo oni su se povezali sa cemjigovskim knezom Mihajlom Vsevolodovicem. 1229 Danilo je sakupio jaku vojsku osvojio Galiciju. i galicki bojari su u savezu sa Ugraskom pokusali da isteraju Danila. on je uspeo da postepeno siri svoju vlast potiskujuci Poljake. ne prezajuci cak ni od ubistva bojara koji su ga se plasili. on je grad osvojio i stravicno opustosio. au Kijev je poslao vojvodu Dimitrija. zanatlije. knjige. tako da je doslo do ustanka kijevskog stanovnistva koje je zbacilo Mihajla i na njegovo mesto dovelo Danila. Danilo Romanovic :rodj 1201 . Danilo je sklopio savez sa kijevskim knezom Vladimirom Rjurikovicem. U Galiciji je posle ovoga zavladalo rasulo i say trud Danila Romanovica je propao. tako da je Kijev ipak uspeo da zadrzi neku posebnost u odnosu na ostale ruske drzave. ujedinjenje Galicije i Volinije je moralo da pocne ispocetka. Danila je spasilo to sto Mongolima cilj nije bila njegova zemlja. Tako da su se oni posle pustosenja u Poljskoj i Madjarskoj povukli nazad u cmomorske stepe. Cesto je ubijao svoje sluge. koji je postao njegovo sediste. prebacio iz Kijeva u svoju zemlju. Danilo . ali usled haoticnog stanja u ovoj ruskoj zemlji. ali se ovaj 1238 vratio. sto je uplasilo Rostovsko . u kojoj je posle Mstislava Smelog na vlast dosao ugarski kraljevic Andrija. zauzeo glavni grad Galic i zarobio mladog Andriju. on je i dalje ostao sediste mitropolita kijevskog. Batu i Burundaj su 1240 u svojim prodorima prosli Galicijom i Volinijom pustoseci sve pred sobom. Sada je Mihajlo postao gospodar velike teritorije i postao je jako mocan.1264: Onje vladao u Vladimiru i nije imao vlast u Voliniji. Ovi ratovi su medjutim oslabili snagu Mihajla. majstore. a potpm i Galic. Mihajlo je uz pomoc galickih bojara i Ugarske uspeo da osvoji Kijev. vladao je cvrstom rukom. pa je u tim borbama do 1229 uspeo da u potpunosti oslobodi Voliniju od Poljaka. Danilo se odazvao Mstislavovom pozivu i ucestvovao je u bici na reci Kalki 1223 godine kada su Rusi bili strahovito porazeni. slucaj je hteo drugacije. Grcka i ruska crkva nisu mu bili naklonjeni. Ipak uspeh nije bio dugog veka. 1219 je sklopio savez sa litvanskim knezevima. zauzeli su cak i Galic. Uoci tatarskog osvajanja Galicko . Danilo je ponovo osvojio Galic. Andrej Bogoljubski je bio autokrata. ne obaziruci se na prava svojih podanika. i uskoro ce u Rusiju upasti Mongoli koji ce spreciti dalj e ujedinjenje Rusije.Suzdaljskog kneza jaroslava Vsevolodovica koji je uspeo na kratko da preotme Kijev Mihajlu. Sve ovo je dovelo do bojarske zavere 1174 kada su bojari u Bogoljubovu usmrtili Andreja. Danilo je bacio oko na Galiciju. On je mnoga vredna umetnicka dela. Danilo se upleo u unutrasnje borbe u Poljskoj. Ovo je bio konacan udarac :majci ruskih gradova: koja vise nikada nece igrati bitniju ulogu u istoriji srednjovekovne Rusije. vee prodor dalje na zapad. i njegov polozaj u Kijevu nije bio cvrst.Volinjska knezevina je postala jedna od najvecih i najjacih knezevina Rusije i bila je moguci centar okupljanja Rusa. Andrej je cak pokusao da osnuje novu mitropoliju u svojoj prestonici Vladimiru na Kljazmi. Oko 1236 godine oni su napali i Volinijsku knezevinu. 1227 posle smrti vojvode Leska. ali bezuspesno. a Kijev je ostavio mladjem bratu Gljebu. na Baltik su dosli Nemci koji su poceli brzo sirenje. Posle ove prve Mongolske invazije. pa su oni zajednickim snagama ratovali protiv Poljaka. Posle oslobodjenja Volinije.Mstislavici iz Volinije :Izjeslav:. Ipak.

zajedno sa nekim odbeglim bojarima iz Novgoroda i Pskova. i ovim ratom nista nije dobio. Odlucni udarci koji su skrsili Danilov otpor usledili su 1258 i 1259. . a zatim su krenuli prema Novgorodu.1263: bio je sm mocnog vladimirskog kneza laroslava Vsevolodvica koji ga je postavio kao kneza u Novgorodu i ozenio ga cerkom polockog kneza Brjacislava. Teutonci su up ali u novgorodsku zemlju. Odmah posle ove sjajne pobede Nevski se suocio sa jos ozbiljnijim problemom.Suzdalja pa je oslobodio Pskov i Izborsk. 1253 je Bela IV organizovao koaliciju protiv ceskog kralja Otakara II u kojoj se nasao i Danilo Romanovic ciji je sin Roman u slucaju pobede imao postati vojvoda Austrije. a zatim prodro u Estoniju. Papa je da bi popravio odnose sa Danilom koji je bio razocaran u svoje saveznike. pa je zatim udario na Rastislava. Iste godine je Batu poslao poziv ruskim knezevima da dodju njemu u Saraj. Aleksandar je ovu novu pretnju mogao resiti sarno vecim materijalnim i ljudskim resorsima. tada je u strahovitom naletu Burundaj uspeo da pokori sve znacajnije gradove Galicko . Svedjani su bili iznenadjeni i nespremni za borbu. Danilo Romanovic je za vreme opsade sakupljao vojsku. Zauzeli su Tesovo i Pogost 50 km od Novgoroda. posebno bogatijim gradjanima. a laroslavu :otac Aleksandra Nevskog. Tada je Danilo odbio da placa danak Mongolima. Pocetkom 1241 Nemci su u savezu sa estoncima poceli da nadiru na ruske obale Finskog zaliva. Aleksandar Nevski : 1220 . Osvajaci su zauzeli Peremislj. Uplaseni novgorodjani su pozvali Aleksandra u pomoc. Skrsen ovim porazim Danilo je umro 1264 godine i sa njim Rusija je izgubila jednog od najsposobnijih vladara u XII veku. Posle pobede nad madjarima 1245 Danilo je svog sina lava ozenio madjarskom princezom Konstancijom.Romanovic energican kakav je bio. Aleksandar je dobivsi ovu vest sakupio svoju druzinu i odrede novgorodskih gradjanja i 15. ali je kod potpisivanja mira izigran.Volinijske knezevine i Danilo je morao priznati vrhovnu vlast Mongola i obavezati se na placanje danka i slanje pomocnih ceta. On je ratovao u Moravskoj. 1245 zajedno sa svojim saveznicima : Ugarskim odredima i odredima krakovskog vojvode Boleslava: zapoceo je rat sa Danilom. 1254 preko svog legata u Dorogicinu krunisao Danila za kralja. tako da su ih brojcano slabiju Novgorodjani potukli i sarno mali broj neprijatelja se spasio. 1242 je dobio pomoc iz Vladimir . pa je 1255 morao da odbije jedan kazneni napad Mongola. i u silovitom naletu zauzeli Izborsk i Pskov. pa je zbog toga udario nove poreze. Posle poraza Rastislav je otisao u Ugarsku gde se ozenio cerkom kralja Bele IV 1242. je u nekoliko munjevitih napada uspeo da savlada najnepokomije bojare i suzbije vojsku cernigorskog kneza Rastislava koji je dolazio bojarima u pomoc. A zatim su opseli laroslav. a papa je priznao suverenitet Gaicko . ledinstvo Volinije i Galicije je ovom pobedom bilo obnovljeno. najjacu tvrdjavu Galicije.Volinske knezevine i zapoceo sa Danilom pregovore 0 uniji. koji su se opirali ovakvim merama sto je naljutilo Aleksandra koji je napustio Novogorod i otisao u Perejaslav. u brzom protivnapadu on je proterao napadace sa ruskih teritorija. U Koporju su podigli tvrdjavu. 1240 izvrsio je napad na Svedjane. Tada je Danilo svoju samostalnost otkupio tako sto je Mongolima ustupio galicko pobuzje. Pravo na Kijev. 1240 Svedsko brodovlje je uplovilo u Nevu i iskrcali se kod usca reke Izore. VII. odneo je jednu od najsvetlijih pobeda ruskog oruzja.

a 1255 je pozvan u Novgorod odakle je isteran Aleksandrov sin Vasilije. ovo je bilo sarno formalno jer laroslav nije imao nikakvu stvamu vlast nad ostalim knezevima. Ona je za velikog kneza u Vladimiru imenovala Andrej a. odrzavati sto bolje odnose sa Zlatnom Hordom i time izbeci nove vojne akcije i pustosenja. Kijevskoj. Sinovi otrovanog. Aleksandrova braca nisu prihvatila ovakvo stanje. Tokom 1249 i 1250 Svedska je znatno prosirila svoje posede u Finskoj. sa ciljem da se obnovi unutrasnja snaga ruskih drzava i da se uspesno brani zapadna granica. bez obzira na ponasanje novgorodjana prema njegovom sinu.klin. Bitka na zaledjenom Cudskom jezeru : est. Aleksandrova braca Andrej i knez tverski laroslav. Batu je 1252 pozvao Aleksandra u Saraj. a 1256 velika svedsko . gde mu je dode1io titulu velikog kneza koju je oduzeo njegovom bratu Andreju. Ugedajova udovica Turagina koja vlada kao namesnica svog sina Gujuka.danska vojska iskrcala se u Finskom zalivu. Aleksandar je smatrao da je najbitnije ujediniti sto vise ruskih zemalja. Aleksandar je papine planove 0 krstaskom ratu smatrao besmislenim. pa je Batu poslao vojsku da ih primiri. Ovi unutrasnji sukobi znatno su oslabili ionako slabu odbranu zapadnih granica. Andrej je pobegao u Poljsku. Andrej i Aleksandar. i uspeo je da protera Svedjane i Dance. Vitebsk. au isto vreme litvanski knez Mindovg je duboko prodro u ruske zemlje zauzimajuci Polock. a Aleksandru je priznala vlast u Novgorodu. oni su porazeni i morali su pobeci iz Rusije. pa je ovaj uspesnim protivnapadom uspeo da oslobodi sve gradove sem Polocka koji je ostao litvanski. 1242 novu taktiku. IV. se odigrala 5. Pejpus: gde je Aleksandar primenio je pustio teutonski . otputovali su u Karakorum gde je posle Gujukove smrti ponovo vladala jedna zena. Novgorod je ponovo pozvao Aleksandra u pomoc. u Karkorum. 1253 napali su Teutonci i spalili Pskov. u ovo vreme to je zena. ali je laroslav dobivsi pomoc od novgorodskih bojara 1253 postavljen za kneza u Pskovu. a zatim sa poraz. Cernigovski knez koji je odbio da dodje na skup je 1246 ubijen a njegova zemlja opustosena. Smolenks i Toropec. ali drugi ruski knezevi su se uzdajuci u pomoc sa zapada poceli spremati za rat. njegova udovica Ogul Gajmis. Ovakav raspored vlasti u Rusiji nije se svideo velikom kanu u Karakorumu. i do kraja je postovao pravac koji je odredio u svojoj politici poslusnosti prema Zlatnoj Hordi. bili su to Danilo Romanovic. kada je Batu uspeo da postavi svog kandidata Mengua na polozaj velikog kana. Batu je da bi udobrovoljio Turaginu poslao laroslava. Andrej se uskoro pokorio bratu. a laroslav u Padogu. s velikom pratnjom i bogatim poklonima. Sada je Batu kan za velikog kneza imenovao Svjatoslava Vsevolodovica :laroslavovog brata. tako je dva puta odbijao papine predloge 1247 i 1248. Ova pobeda je 1243 godine Batuje laroslava Vsevolodovica imenovao za velikog kneza cele Rusije i potvrdio Vladimir kao sediste velikog kneza. U Karakorumu je ponovo doslo do promena. cak je nastavio svoj prodor prema Finskoj.gde je doslo do odlucujuce bitke izmedju Teutonaca i Aleksandra. naime on Iosije trupe. Cernigovskoj i Perejaslavskoj knezevini. ali su Novgorodjani zabrinuti Aleksandrovim jacanjem povukli svoje . Zbog toga je Batu u Saraju 1245 organizovao novi knezevski skup gde je Danilo Romanovic laroslavu ustupio pravo na Kijev. a Mongolima Pobuzje. ali je on umesto toga otrovan i umro je na povratku kuci 30 IX 1246. Aleksandar je ponovo dosao u pomoc. kroz sredinu svog bojnog reda gde su se nalazile svojim najboljim trupama udario na klin po boku i naneo im tezak okoncala teutonske pretenzije na ruske zemlje.

bio posrednik u trgovini izmedju ovih razvijenih centara trgovine. time je Novgorod postao feudalno . Stanovnistvo se veoma rano pocelo baviti najrazlicitijim zanatima i trgovinom. gde vee do XII veka imaju vlast. Tako da ne cudi da je glavni ekonomski. Ova razgranata posrednicka trgovina donosila je velike prihode Novgorodu. organizuje aparat za njegovo ubiranje i da se utvrde vojne obaveze ruskih feudalaca i njihovih podanika. Oni su od obicnih proizvodjaca ubirali velike naturalne poreze koje kasnije plasiraju na balticko trziste. mesa. los veci i znacajniji trgovacki put bio je onaj koji je preko Volge povezivao Baltik sa istocnim zemljama. Gospodin Veliki Novgorod : Novgorod je veoma rano pokazao teznje za samostalnoscu. Novgorod je bio na raskrscu dva jako bitna trgovacka puta. koji je gradio svoje postaje ne sarno u unutrasnjosti svoje zemlje nego i u Kijevu. bojari. koze i s1. a zatim proterali kneza i formirali republikansko uredjenje u Novgorodu i novgorodskoj zemlji. privredno osamostaljivanje Novgoroda je nastavljeno. Trebalo je da se izvrsi potpis stanovnistva i njihovog imetka. izmedju ove dye zemlje odmah izbija otvoreni sukob pa je Berke pozvao Aleksandra 1262 u Saraj i obavezao ga da mu dobavi znacajnije kontigente vojnika. vezujuci skandinavske zemlje sa Vizantijom. Horezmijom i Persijom. tako da vlast u Novgorodu drzi zemljoposednicka aristokratija. U ovo vreme pada i sve intenzivnija kolonizacija okolnih oblasti. meda. koju je veoma rano i dobio. Na prvom mestu Zlatne Horde pod vlascu Berkea i Persije pod vlascu Hulagida. ali i politicki. Povoljan polozaj. Na trzista Zapadne Evrope i Istoka. Knezevska vlast postojala je i dalje. pa ovaj pohod nije dao zeljene rezultate. veoma rano je omogucio Novgorodu da se pretvori u srediste tipicne gradske privrede. koju bi opet menjao za vino u Flandriji i s1. Najznacajniji dogadjaj za osamostaljenje Novgoroda jeste ustanak protiv kneza Vsjeslava Mstislavica koji je izbio 1136. a imali su i postaju na ostrvu Gotland. preko njega je isla trgovina s Baltickog na Cmo more i obmuto. 1257 posle Batuove smrti na vlast dolazi njegov mladji brat Berke koji je od Mengea dobio zadatak da cvrsce organizuje mongolsku vlast u Rusiji. cinilac u Novgorodu jaka trgovacka klasa. glavnu rec su imali bojari i bogati trgovci koji skupa cine gradski patricijat. Kneza je biralo Vece uglavnom iz . Aleksandar ipak nije uspeo da obavi ovaj zadatakjer je na povratku iz Saraja 14 XI 1263 umro. ali je bila ogranicena. na vaznim recnim putevima. Na vest 0 dolasku mongolskih popisivaca i Aleksandra u Novgorodu je izbila pobuna koju je 1259 Aleksandar krvavo ugusio a za kneza postavio svog sina Dimitrija. U pocetku prodiru prema severoistoku prema Dvini. Novgorod je pored plasiranja svojih proizvoda. iako je ovaj pokusaj bio neuspesan. Sto se politickog uredjenja tice. prvenstveno zita.trupe i ostavili ga samog. Za izvrsenje tog posla organizovana je mreza baskaka. Novgorodjani su uhapsili. Novgorodjani su se pokorili i pristali da se popis izvrsi cime su i oni sada bili ukljuceni u mongolski sistem vlasti. onje te tkanine menjao u Persiji za svilu. Dalji prodor usmeravaju na oblast Pecore sve do Urala. Osnovno zanimanje stanovnistva je zemljoradnja. Posle Menguove smrti izbijaju ostri sukobi u mongolskoj imperiji i dolazi do osamostaljenja nekih oblasti. Kozu za flandrijske tkanine. da se odredi visina danka. Menjajuci npr.trgovacka republika. Najraniji podatak 0 zelji Novgorodjana da se osamostale je onaj iz 1015 kada su uskratili placanje danka Vladimiru.

U drugoj polovini XII veka jaca rod Bordzigina. Najveci protivnik Novgoroda je Rostovsko Suzdaljska knezevina kroz koju je prolazio deo novgorodskog trgovackog puta. a zajedno sa Vecem vodio je spoljnu politiku. nojoni. lesugej je bio vazal Kereita i poginuo je 1165 u borbama sa svojim susedima. pri tom je knez morao poloziti zakletvu Vecu da ce postovati zakone u Novgorodu.Suzdaljski knezevi pokusavali da iskoriste u borbi protiv Novgoroda. to su velike i mocne porodice koje su imale najveca stada i pasnjake iz cijih redova se biraju plemenski prvaci. ali je dva puta doziveo neuspeh. Ustankom iz 1207 Novgorod je zbacio laroslava. Od 1156 Vece bira i novgorodskog episkopa. Borbe Novgoroda i Rostovsko .sumski Mongoli: koji su se pretezno bavili lovom i ribolovom. Delili su se na dye skupine. Novgorod je ponovo bio samostalan.nor na mandzurijskoj granici. goveda. ovce i kamile. Sto se drustvenog uredjenja Mongola tice. nukere.nor i Buir . pa su ga 1228 ponovo zbacili. a pojedine ulice svoje staresine. Nojonima su bili potcinjeni ostali clanovi plemena koji su se nazivali karacu. Tako je bilo nekoliko ustanaka. koji 1165 dobija rang arhiepiskopa. Time je primorao Vece da smeni svog kneza i posadnika i postavi Iicnosti koje je preporucio Andrej. Polozaj Novgoroda se dodatno pogorsao u vreme Vsevoloda Veliko Gnezdo. ciji je najugledniji nojon bio lesugej. Temudzin je oko 1185 takodje stavio sebe pod . a u juznim predelima su ziveli :stepski Mongoli: koji su se bavili nomadskim stocarstvom uzgajajuci konje. najbitniji cinilac su bili aili. U skoro su formirane i ostale izbome funkcije. Merkiti i Mongoli. laroslav se ipak vratio 1215 i ponovo nastojao da ucvrsti svoj polozaj. nadzomik trgovackih mera. sina Vsevoloda Velikog Gnezda.Suzdaljske knezevine vodile su se jos za vreme lurija Dologorukog ali su narocito ostre postale u vreme njegovog naslednika Andreja Bogoljupskog. Knez je bukvalno postajao vrhovni vojskovodja. i od Balkajskog jezera do velikog kineskog zida. koze. knezevi su se smenjivali dok 1236 na celo Novgoroda nije dosao Aleksandar Nevski. Svaki nojon je oko sebe okupljao ratnicku druzinu. Oni su bili stalna ratnicka pratnja nojona. Vece je biralo i posednika koji je u ime Vee a vrsio administrativne i sudske funkcije i nadzirao kneza. Mongolska imperija i najezda na Evropu: mnogobrojna mongolska plemena zauzimala su u XII veku veliku teritoriju od jezera Kulun . i na njegovo mesto doveo kneza Mstislava Smelog. tisucnika koji je zapovedao gradskom posadom i predsedavao gradskim trgovackim sudom. Temudzinov otac. Osim svojih crkvenih funkcija arhiepiskop je bio i cuvar gradske riznice. Kereiti. kada se Novgorod gotovo u potpunosti potcinio Suzdalju. Tada je blokirao trgovacke puteve i presekao dovoz zita u grad. To su cesto rostovsko . Njegov sin. To je dovelo do novog ustanka i bitke kod Lipice gde su Novgorodjani porazili laroslava i njegovog brata lurja. do zapadnih ogranaka Altaja. na severu su ziveli . On se pri stupanju na vlast obavezivao da nece imati zemlju na teritoriji Republike. laroslav se jos jednom 1223 vratio na polozaj kneza. a za uzvrat on je njih hranio. Postoji nekoliko mongolskih plemena medju kojima su najpoznatija Tatari. odevao i snabdevao ih oruzjem. koji su morali da dajujedan deo svojih proizvoda nojonu koji ihje za uzvrat cuvao od napada drugih plemena. On je dva puta pokusavao da pokori Novgorod. Svaki od pet gradskih rejona imao je svog nadzomika.drugih ruskih drzava.

pa je uz njegovu pomoc svojoj vlasti podvrgao Merkite. Ugedaj je imao prvenstveni polozaj medju brae om ion je bio veliki kan. Vrhovno zapovednistvo je dobio Batu. V.kan organizovao cinovnicki aparat. nego su krenuli nazad u domovinu. Santug. Mstislav je uputio poziv svim ruskim knezovima da povedu zajednicku akciju protiv nove opasnosti. koji je ubivsi Torgula postao kereitski klan. Mongoli su u silovitom naletu od 1219 do 1221 pokorili celu Horezmijsku drzavu.XII 1237. a zatim su preko Azerbejdzana prosli izmedju Kavkaza i Kaspijskog mora i prodrli u pretkavkaske stepe. Posle prelaska Urala :reke: 1236 su pokorili Povolsku Bugarsku. razorili Smarakand. ali je u sustini zapovednik vojske bio prekaljeni general Subedaj. pa su u neredu presle Dnjepar. Temudzin je smatrao da mora da ozakoni svoj novi polozaj.Kitan i dosli su u dodir sa Horezmijskim carstvom kojim je vladao sah Muhamed.Sansi. a naucili su da prave i opsadne masine. ana kraju je kao pobednik iz ovog sukoba izasao Temudzin. a zatim je pomogao Torgulu da porazi Tatare. Od Kineza su dobili i pismo. Vrhovnim kanom svih Mongola. Dzagataj je vladao u Turkestanu. a ubrzo za njim i drugi gradovi. Sada je Temudzin odlucio da napadne Najmane. Oni su oko 1211 zauzeli Kara . U nizu akcija Mongoli su osvojili severoistocne pokrajine Kine .tung: prosirivsi svoju vlast sve do Severne Koreje. time je zavladao svim mongolskim plemenima. 1227 godine umire Dzingis . pa su 1235 mongolski prvaci na kurultaju u Karakorumu doneli odluku da se organizuje pohod u Evropu. Mongoli su od Kineza preuzeli i mnoga znanja narocito na podrucju ratne tehnike. sve ovo je mongolsku drzavu ucinilo jos snaznijom. Tu su napali Alane i Kumane koje su progonili sve do Krima. Ugedaj u zapadnoj. Temudzin je skupio veliku vojsku i 1204 kod grada Kobda u podnozju Altaja odneo pobedu nad savezom zapadnih mongola. a zatim ceo jugozapadni Sibir sve do reke Tobol :1211: Uskoro posle toga organizovan je veliki pohod na Kinu gde je vladala dinastija Djin. a 1237 su nasrnuli na Rjazanjsku knezevinu. Mongoli su vee 1207 pokorili Kirgize na gornjem Jeniseju. Sukob je izbio 1203 godine. Dzehol i Liao . i u istom takvom neredu napali na Mongole koji su pod generalima Dzabom i Subedajem zauzeli jake pozicije na reci Kalki gde su Rusima 31. Broj mongolske vojske u ovom pohodu se procenjuje na oko 100. usput pokoravajuci Bugare na Volgi. Tada je Kotjan kan Polovaca zatrazio pomoc od Mstislava Smelog kojije tada bio knez u Galiciji. 1223 zadali tezak poraz. Rusi su i pored toga sakupili znatniju vojsku. Sada su u Mongoliji Torgul i Temudzin bili dva najmocnija kana.kanom tj. ali je ta vojska bila bez jedinstvenog vodjstva i plana delanja. doprli sve do lnda.kan koji je svoju zemlju podelio svojim sinovimafrzuci je vladao Horezmijom i stepama od Aralskog jezera do Dnjepra. Rjazanj je pao 21. sukob izmedju njih dvojice bio je neminovan. Juraj Vsevolodovic.000. privredno i kulturno najrazvijenije mongolsko pleme. pa se 1206 negde na gornjem Orhonu sastala velika skupstina mongolskih poglavara :kuraltaj: koja je Temudzina proglasila Dzingis . ali je najmocniji od njih. a njenu udarnu moe gotovo nezaustavljivom.zastitu kereitskog kana Torgula. pa je Dzingis . Pored ogromnog plena i zarobljenika. Dzucijev sin. a Tuluj u sitocnoj Mongoliji. Mongoli ipak nisu udarili na Rusiju. Odazvala se vecina knezeva. koji je vladao u Vladimir Suzdalju odbio da dodje.Suzdaljske knezevine Monogli su nezadrzivim konjickim jurisem . Presavsi na teritoriju Vladimirsko . Do 1234 svo podrucje severna od zute reke bilo je pokoreno. Na zapadu su Mongoli takodje redjali uspehe. Hopej.

Sukob je trajao sve do 1339 dok Ivan nije uspeo da nagovori kana Uzbeka. Se medjutim nije predavao i u Pskovu je poceo da priprema akciju protiv Kalite. a zatim ih naseljavao na svojoj teritoriji. On je proterao Aleksandra Mihajlovica a Tverska knezevina je strahovito opustosena. Novgorod je bio sledeci koji je morao da prizna Kaliti pravo na sakupljanje danka posle jednog pohoda 1332. Brojni bojari su. sa druge strane to je mnogo olaksalo polozaj Rusa. Gnjezno i mnoge druge gradove. II 1238:. laroslav je potpuno porazen. gde se uzdao u pomoc Litve. ledna je pod Burundajom zauzela Vladimir Volinsk i prodrla u Poljsku gde su opustosili Krakov. a zatimje batu opseo Kijev koji se posle ocajnickog otpora predao 19. Sledece godine :1328: Ivan Kalita je dobio velikoknezevski jarlik. Zahvaljuju6i svom bogatstvu Ivan je utrostrucio moskovsku teritoriju kupovinom okolnih zemalja i gradova. Rostov. da ubije Aleksandra i njegovog sina Fjodora. vee se naglo obogatio. jer je deo sakupljenog novca ostajao u njegovoj kasi :odatle mu nadimak Kalita:. Najzad je odlucio da se suprostavi Mongolima i do sukoba je doslo na reci Siti. Mitropolit Petar je od 1320 cesto posecivao Kalitu. Ivan je nagovorio mitropolita da izopsti Aleksandra i da na Pskov baci anatemu.Suzdaljsku knezevinu da bi 1240 poceo veliki pohod na juznu Rusiju. Ovim. Vladimir: 7. privuceni moskovskim bogatstvom. ne sarno da je ojacao svoj uticaj na druge ruske knezeve. Kalita je u ime horde i uz njenu pomoc pokrenuo kaznenu ekspediciju protiv Tvera. a zatim je sa velikom vojskom krenuo na Pskov. to je bilo posebno blagotvomo za poljoprivredu moskovske knezevine. IV. Posle njegove smrti 1326 Grk Teognost je odlucio da i zvanicno prenese svoje sediste u Moskvu. Aleksandar M.1340: Ivan Kalita :Kesa: je po dolasku na vlast nasledio borbu sa Tverom oko velikoknezevskog jarlika :povelja kojom su Tatri priznavali nekog ruskog kneza za velikog kneza cele Rusije: Kada je 1327 u tveru izbio ustanak protiv Mongola. usput napadajuci Smolensk i Cernigov. koga je obasipao poklonima i komplimentima pa ne cudi sto je ovaj ka njemu gajio narocitu naklonost. 1241: 1 edan mongolski odred j e progonio Belu IV sve do Trogira. prelazili na stranu Ivana Kalite. XI 1240. Suzdalj. Ivan Kalita : 1325 . a posle smrti kana Ugedaja ova mongolska vojska se vratila u Polovecke stepe. Ivan Kalita je za svoj uspon dugovao i crkvi. u njegovoj vojsci nalazili su se cak i tverski bojari. a Mongoli su krenuli nazad na Volgu.zaredom osvojili i popalili Moskvu. jer mongolsko sakupljanje danka je vise Iicilo na pljacku. A zatim su preko Moravske pres Ii u Madjarsku. Prvi otpor javio se u Rostovskoj knezevini. i da ga zatim salju u Hordu. nisu se svi bez pogovora pokorili moskovskom knezu. i vise bio u Moskvi nego u Vladimiru. Medjutim. Knez luraj Vsevolodovic se neprestano povlacio i sakupljao vojsku. laroslav i druge gradove. U nastavku prodora Mongoli su pres Ii na podrucjeVolinije i tu su se podelili u dye kolone. Sada je Kalita zatrazio od kana Uzbeka povlasticu za sebe i svoje naslednike da oni sakupljaju danak po ruskim zemljama. Bio je to dogadjaj od . U toku 1239 ponovo su pustosili Rjazanjsku i Vladimir . Prva se na udaru nasla Perejaslavska knezevina. Dotle je deo Mongola pod zapovednistvom batua zauzeo i opustosio Galic i preko Karpata upao u Madjarsku. Tu je kod reke Sajo doslo do bitke gde su Madj ari potpuno potuceni :11. ali je Ivan cvrstom rukom brzo slomio svaki otpor. On je cak od Mongola otkupljivao zarobljene Ruse.

moskovski bojari su njihovo suparnistvo iskoristili da obezbede mladom Dimitriju velikoknezevski jarlik 1362.Vasilijev naslednik: je pokusao da se osloni na Hordu.1389: Iva II je umro 1359 go dine za sobom ostavljajuci dva sina. kultumo. Tver je u ovom pohodu osvojen a knezevina je potpuno opustosena. Dimitrije Donski: 1359 . Suzdaljska i Rjazanjska knezevina su bile najzesce pogodjene ovim tatarskim upadima. Murat je promenio svoju odluku. tako da se sada Ivan Kalita potpisivao kao : veliki knez Vladimira i citave Rusije:. naneo tezak poraz Konstantinovicu. koji je morao da se odrekne titule velikog kneza. Tatari se vise nisu mesali u unutrasnje poslove ruskih drzava. Tver koji je posle sukoba sa Ivanom Kalitom postao veoma slab. Vladimir je dugo vremena bio grad u kome je stolovao veliki knez. zavisna od Moskve. i Vasilije knez Tvera nije uspevao da umiri svoje feudalce. Mamaj je Mihajlu dao velikoknezveski jarlik 1371. zato je u pomoc pozvao Dimitrija. sposoban vojskovodja i drzavnik koji je uspeo da ojaca centralnu vlast. Olgerdova vojska je dva puta nadirala i ka samoj Moskvi :1368 i 1370:. devetogodisnjeg Dimitrija i petogodisnjeg Ivana. koji je ovu priliku iskoristio da Tveru nametne svoju vrhovnu vlast. i Tver je postao drugorazredna drzava. Ovaj. Ovaj poraz znacio je kraj ambicioznih pretenzija na tverskih knezeva. i ne sarno to. U to vreme Horda je ponovo ojacala jer je veliki kan postao Mamaj. Od 1361 godine u Hordi se vodi gradjanski rat izmedju dva brata. Tver je od propasti spasio litvanski knez Olgerd koji je poslao znatnuvojsku koja je uspela da protera moskovljane iz Tvera.Dimitrije je napao Vladimir. Posle osvajanja Vladimira. U ovom periodu mira ruske drzave pocinju da jacaju ekonomski. kao njegovi vazali ili saveznici. jer je Dimitrije jos 1367 oko grada podigao mocne kamene zidine. Oni su ovaj jarlik isposlovali od Murata. treci Olgerdov pohod na Moskvu se zavrsio katastrofalnim porazom 1372. Murata i Abdula. Tatari su od sedamdesetih godina XIV veka poceli sve eesce da ugrozavaju Rusiju.neizmeme vaznosti za Moskvu koja je sada postala duhovni naslednik Kijeva. Spor je morao da se resi oruzjem. Vladavina Ivana Kalite je Rusiji donela mir. udje u savez sa svojim ljutim protivnikom i da ozeni svoju cerku Eudoksiju za istog. i prestala su strahovita pustosenja tatarskih hordi. Sarno je mitropolit Ruske crkve bio simbol jedinstva Rusije. Mihajlo ipak ne gubi nadu i 1375 ponovo odlazi u Saraj. koji je 1377 priznao vazalni odnos prema . jeste da sada u Dimitrijevoj vojsci ucestvuju skoro svi knezevi ruski. Za vreme Dimitrijeve maloletnosti vladao je mitropolit Aleksije sa vecem bojara. Dimitrije je tada istupio kao branilac ovih zemalja i napao je Kazanj. Bitna stvar u ovom pohodu na Tver. sredista Ruske pravoslavne crkve. ali i vojno spremajuci se za zbacivanje tatarskogjarma. Ivan Kalita je sada imao jos jedan jak simbol u svojim rukama. a veliki knez Rusije bio je Dimitrije Konstantinovic knez Suzdaljski. Posle neuspeha litvanaca Mihajli . pa je opet pozvao Olgerda u pomoc. pa kad je Abdul :u cijem taboru je glavnu rec vodio general Mamaj: priznao Dimitrija kao vladara cele Rusije. ali nap ad na grad je bio neuspesan. ali nije uspeo da zauzme Vladimir. sada je bio u potpunom rasulu. Mihajlo je postao vazal Moskve i morao je da prekine sve veze sa Litvom. Problemi za Dimitrija su sad izbili na zapadu. pri kraju svoje vladavine. ali se Dimitrije ni ovaj put nije pokorio naredjenjima velikog kana i sa velikom vojskom je krenuo na Tver.

koja se nije slagala sa politikom velikog kneza. ova pobeda je mnogo kostala Ruse.Novgorod. moral a je da joj placa danak. puno jaruga i potocima ispresecano ovo je bilo savrseno mesto za zaustavljanje tatarske konjice. Imali su velike gubitke koje nisu mogli tako brzo da nadoknade. Bitka na Kulikovom polju: pocetkom avgusta mamaj je dosao do reke Voronjez. Ipak jos iste godine Rusi su doziveli tezak poraz na reci Pjani. pritoci reke Oke. Mnogi ruski knezevi su Tohtamisu iskazali pokomost i dali mu pomocne odrede. po nekim izvorima. Mamaj je sada odlucio da je doslo vreme 0 ponovnom pokoravanju Rusije. Posle poraza Mamaja je napao Tohtamis i porazio ga.vec priviknuta na ratovanje sa tatarima. brezuljkasto. Ovo je ipak bila velika greska.000 vojnika. dok je odugovlacio sa pregovorima. Ova bitka je prekretnica u istoriji Rusije. u blizini Perejaslavlja. Po brojcanoj snazi. Medjutim Dimitrijev kandidat je umro. U medjuvremenu Mamaj je odlucio da je vreme za konacni obracun. kijevskom arhiepiskopu. Bitka je otpocela 8. Rusi su bili jednaki tatarima. a i separatisticke teznje su ponovo ojacale. Do sukoba je doslo na reci Vozi. sto su ovi odbili. koja je posle duze opsade spaljena. po gustoj magli. pa je . Buduci da je rusko desno krilo odbilo napad. pa Tohtamis na svom pohodu iz 1382 nije naisao na neki veci otpor. Posle sredjivanja prilika sa Hordom Dimitrije je odlucio da je doslo vreme da se osvoji Novgorod. Iako su pobedili na Donu. Ovaj neverovatni uspeh doneo je Dimitriju nadimak Donski. sve ruske zemlje stale su uz Dimitrija sem tv era koji je prekrsio raniji dogovor da ce ratovati sa Moskvom protiv tatara. definitivno preteranim. ali su i Rusi u toku te zime opustosili Kazanj. Dimitrije Donski je ipak uspeo da ponovo pokori Rjazanj 1385. Vestim manevrom ruska vojska . Posle ovog pohoda skoro sve tekovine vladavine Dimitrija Donskog su nestale. a Dimitrije je. i sarna poprimivsi neka obelezja tatarske vojske: unistila je protivnicku konjicu. zestok juris sa ledja i bokova naterao ih je na povlacenje. tako je sada Tohtamis postao gospodar Zlatne Horde.Moskvi. Dimitrije Donski je pokusao i da osamostali rusku crkvu. rjazanjskog kneza olega Ivanovica i litvanskog kneza Jagjela. kojije morao da prizna vrhovnu vlast :velikog kneza: ida plati ratnu odstetu. Nairne kad je 1378 umro mitropolit Aleksije Dimitrije se usprotivio carigradskom kandidatu Kiprijanu. ali su tatari vee iduce godine strahovito opljackali rjazanjsku oblast. Uprkos nezgodnom terenu tatarska konjica je uspela da potisne ruski centar. zajedno sa miropolitom. gde su mu se pridruzili odredi saveznika. poslao pregovaraca koji je trazio bezuslovnu kapitulaciju. pa su tatari opustosili Niznji . Zbog toga je 1378 poslao jaku vojsku pod zapovednistvom mirze Begica. Mamaj je pokusavajuci da umiri moskvu bez upotrebe sile. pa je on morao pristati da se Kiprijan ustolici u Moskvi. iako nije dovela do zbacivanja mongolskog jarma. Rusija je opet potpala pod zavisnost Horde. a zatim i ostatak tatarske vojske. Novi mitropolit je vodio nezavisnu politiku. Napredujuci ka jugu Dimitrije je za mesto bitke izabrao Kulikovo polje. IX 1380 rano ujuro. pobegao iz Moskve. tatari su se nasli izmedju dye ruske vojske. ona je pokazala Rusima da je to moguce. i napali su na rusko leva krilo. Dimitrije je energicno prikupljao vojsku. Dimitrije je 1386/1387 opsedao Novgorod. Cim je dosao na vlast on je od Rusa zatrazio da mu se pokore. a uskoro je od strane Tohtamisa priznat za velikog kneza. Skupio je ogromnu vojsku. 400.

zatimje 1465 ukinuta samostalnost Varejske knezevine. postao arhiepiskop novgorodski. bio je najozbiljniji protivnik. jer se Jagjleo odlucio za personalnu uniju sa Poljskom i katolicanstvo. iako znacajno oslabljen. 1474 pao je Rostov. Ivan je ponovo krenuo u pohod. ali je litvanska stranka ipak preovladala. koji je suvise kasno . Ipak Dimitrijev plan je propao. tako da je Ivan 1488 odlucio da nasilno preseli oko 7. Cak ni zauzimanje mitropolita nije spasilo Andreja. Kadaje izbila pobuna u Novgorodu 1477. Stanovnici Novgoroda su bili veoma nezadovoljni sovim stanjem. Od tog vremena Ivan III nastupa kao vrhovni sudija u Novgorodu. i zauzeo njegove posede. Boris je ostavljen na miru jer nije predstavljao problem. a ostala braca po j ednu trecinu od preostale polovine. On je ugusio ustanak i uklonio poslednje ostatke novgorodske demokratije i sloboda.000 novgorodskih trgovaca i zanatlija i u Novgorod dove de moskovske trgovce i zanatlije. Kada je Novgorod potpisao sporazum sa Poljskom 1471. i pre nego sto je poljski kralj mogao Novgorodu da pritekne u pomoc. Rostova. ali tako da je najstariji Vasilije nasledio polovinu citave teritorije i velikoknezevski naslov. prinudio ih da mu plate veliku odstetu i da se odreknu velikog dela svoje teritorije i odreknu se saveza sa Poljskom i Litvom. tako da je brat kijevskog kneza postao knez Novgoroda i zastitinik grada.1505: Ivan III je bio knez koji je konacno ucvrstio vodeci polozaj Moskve medju ruskim knezevinama. Novgorod. U Rusiji su jos cetiri kneza imala odredjenu samostalnost. Simbolicno je odneo zvono koje je pozivalo gradjane na Vece. Sada je preostao sarno Novgorod. Ova mera i zatvaranje Hanzinih radionic a 1494 su konacno skrsili otpor Novgoroda koji je sada postao deo moskovske drzave. Ivan je bio pun fizicke snage. pa je Ivan morao da poubija nekoliko uglednih vodja pobune. Ivan je odreagovao. a on bi trebao da se prekrsti u pravosljavlje i da prizna Dimitrija za vrhovnog gospodara. i upoznao Evropu sa njenom sve vecom snagom. i Ivan je odlucio da je vreme da se i on pokori. i protera oko 100 plemickih porodica. Ivanje svu svoju paznju usmerio na ujedinjenje ruskih zemalja. moskovska stranka je ojacala kada je Teofil. on je porazio novgorodjane. U medjuvremenu. to su bili vladari Jaroslavlja. 1472 posle smrti njegovog brata Jurija. Uoci svoje smrti 1389 Donski je svoju zemlju podelio izmedju svoja 4 sina. U Novgorodu je Ivan imao podrsku odredjenog broja ljudi. Medjutim. U ovoj borbi Ivana je podrzavao Mihailo Tverski. a najvise je voleo da svoje ciljeve ostvaruje bez upotrebe sile. Bio je strpljiv i pronic1jiv. Tako da je doslo do pobune protiv Inava koju su vodili njegova braca :mislim: Boris i Andrej. Dimitrije je naime planirao da uda svoju cerku za Jagjela. kandidat Moskve. Prvo je 1463 pokorio Jaroslav. Ivan je prekrsio drevni obicaj da apanazu naslede sinovi umrlog ili da se ona podeli medju zivom bracom. i pustio ih da umru u tamnici. Nova tatarska najezda primorala je Ivana da se izmiri sa bracom. Tvera i Rjazanja.uoci Tohtamisovog napada na Moskvu otisao u Kijev u kom je bio do Dimitrijeve smrti. Ni ovo nije smanjilo bunt novgorodskog stanovnistva. Ivan je ipak 1491 na prevaru zarobio Andreja i njegove sinove. Nastavljujuci sa svojom politikom koja je bila pod jakim uticajima Carigrada i Litve. Ivan III Veliki : 1462 . Postojalo je i pet apanaza koje su drzala Ivanova braca i Mihajlo Andrejevic. Dimitrije je pokusao da stvori savez sa Jegjelom. svestan svog uzvisenog polozaja. i resen da sacuva i ojaca svoju samodrzacku moe.

koje je doduse proteklih decenija bilo sarno mrtvo slovo na papiru. ali rat koji je usledio pokazao je premoc Moskve. Zoja je promenila ime u Sofija i otisla za Moskvu. pa je 1500 izbio novi rat. a ostatak knezevine je fakticki bio pod njegovom vlascu. ali se varao. Mnogi bojari iz Litve su sada poceli da prelaze na Ivanovu stranu. . Ivan je ponovo izasao kao pobednik i Aleksandar :sada i kralj Poljske: je morao da preda Cernjigovsku i Brjansku knezevinu i delove Smolenske i Vitepske knezevine. pa je papa ocekivao da ce uspeti da pridobije Ivana i za sjedinjenje crkava. Mnogi Mihailovi bojari su prelazili na Ivanovu stranu koja je vise obecavala. j e krenuo sa voj skom na Rusiju. Ovim je bilo zavrseno ujedinjenje Rusije. a 1474 godine je sklopio savez sa Krimskim kagantom. zajedno sa krimskim tatarima je pokrenuo pohod protiv Zlatne Horde koja je raskomadana i do 1502 je prestala da postoji. Preuzeo je grb vizantijskih careva . Kadaje Fjodor Kurbski 1483 godine prodro preko Urala u Sibir sve do Irtisa i Oba. a ovi uspesi su 1499 zantno prosireni. Kadaje 1487 uspeo da na mesto kazanjskog kana postavi svog kandidata. Ovo je izazvalo sukob izmedju Litvanije i Moskve. Sada je Ivan poceo da se naziva :vladar citave Rusije: Papa Pavle II je zeleo da organizuje krstaski rat protiv Turaka i zato je. Ivan je primorao Kazanjskog kana da prizna sizerenstvo Moskve. Smeo upad Ivanovih tatarskih vazala naterao je kana na povlacenje. Ahmed. tako da sizerenstvo Zlatne Horde nad Rusijom. tako da je 1485 Tver pripojen. Uveo je znacajne promene u dvorskom ceremonijalu po uzoru na Vizantiju i zapadnoevropske dvorove. Raspad Mongolskog carstva odveo je mnoge tatarske plemice u sluzbu Moskve. Do sukoba nije doslo. U ovo vreme se Zlatna Horda konacno rasp ala na tri manje celine: Kazanjski kaganat. i dye vojske su se srele na granici Litvanije i Moskve. 1480 kan Zlatne Horde. Ivan mu j e krenuo u susret. Bojari su ponovo poceli da prilaze Ivanu. cerku Tome poslednjeg despota Mistre. Krimski kaganat i Zlatnu Hordu. Ivan je ovaj brak sklopio prvenstveno da bi uvecao svoj ugled. i sinovica poslednjeg vizantijskog cara. Aleksandar je ipak pod uticajem katolickih fanatika poceo progon pravoslavaca u svojoj zemlji. Moskva je sada intenzivnije krenula da prodire prema istoku. Tako da ce u Ivanovoj vojsci oni ciniti bitan cinilac.dvoglavog orla. odbrana grada je bila zapustena. tako daje pristao na ovaj brak. da bi privoleo Ivana na savez. Ivan II je od 1467 bio udovac i trazio je novu nevestu. ruska teritorija se znatno povecala. konacno nestaje 1480. iako formalno jos uvek sarno vazal Moskve.shvatio da pomazuci Ivanu sarno ubrzava svoj kraj. Rjazanj je Ivan nasledio od jednog od svojih sinovaca. pokusao da iskoristi Zoju Paleolog. kada je cuo da na istoku postoji mocna hriscanska drzava. Mihajlo je stupio u savez sa Kazimirom. kao ni Ahmed. Ivanovi posedi na zapadu znacajno su porasli. a pomoc od saveznika nije stigla. i morao je da preda oblasti svih onih bojara koji su prisli Moskvi zajedno sa gradom Vjazmom. Onaje bila vaspitana u duhu Firentinske unije. Ivan nije hteo da rizikuje. Litvanija koja je bila potresena unutrasnjim sukobima :unija se rasp ala i dva brata su vladala odvojeno: nije mogla da se odupre ruskom napadu. pa je 1494 knez Aleksandar prihvatio brak sa Ivanovom cerkom Jelenom. Bojari su ga masovno napustali.

lJ. Ty cy YIIIJIH BH3aHTHjoM. qepIbHrOBCKIrn 0 y IIOXO.yjyhn KHe3Y PjYPHKY POCTHCJIaBHqy ca-ma. CH 0 OCJIeIIJbeIb KHe3a BaCHJbKa.lJ.y KHe3a 06JIHKy H3. cej H3 BH.lJ.OBaj .a.lJ.lJ.p)I{aBHHqKoj H IIPOCBeTHTeJbCKoj . )l. O. na IIpHMep 3aIIH IIoe4aHH51 dim51M. JIeTOIIHC cy pannjn JIeTOIIHca: 1039.lJ.Hor npeaa y p e zt HajJIeIIIIIHX CBeqaHHX YIIpaBo CBHMa H 6ece.a H KHj eBCKe PYCH CBHX Y y cHcTeMY npHMenY.eJIaTHOCTH IIOBO.iy ynIIJ. KIbJI)I{eBHOcrn:. npeparmo crp amme H Ty je H3 II03HaTHX 0 nHpHJIy BH3aHTHjcKHX H MeTO. )I{JIB()TOIIHC KHe3a lI~aCJIaBa Mcrn:CJIaBJIqa.aKOjH je IIOXBaJIe yIII ao Tor j e MOHax Moj IIITHTHO :O. Ilpesra HCTaKHYTHjHx s nanapa IIpOTHB Il o n o a au a.lJ. O.en je IIO CBOjHM KIbH)I{eBHHM oc06HHaMa cnrypno jenan 0. 1073. IIPHJIHKOM YCMeHe Ben je a s rs ers a HOBor OH je "CIIHca" IIpBe KOPHCTHO p a n nj e np H MHore ztp yr e .lJ.OKYMeHTH: IIOpO. a H3JIaraIDe H3 KHj e a c x o r JIeTOIIHCa aerose 6pane IIoce6HH zre o IIOpO. IIOyKe 1093-1096. rrocefiao CIIHCH ayropnrer 996.lJ.lJ. IIHcaHe H 0 nasope.eJIaTHOCT KHe3a POMaHa H )l.lJ.p)I{aBHH . yj e MeCTO je 6HJIa H3 CJIOBeHa Ta. TeKcT IIOXBaJIe je oparopcxe OBe y KHjeBcKH JIeTOIIHCH ocraje xao CBe.H:O.H neny "CJlO60 0 y .Mcrncnasa. IIO.BOjHJIH nonxy Izopeeiu».lJ. . y KOjOj ce ormcyje )I{HBOT H .lJ.OcHj 0 y a.H3aOje upxae.a BH. IIpHIIoBecT KHjeBcKoM JIeTOIIHcy ce ce xpomnce 3aBpIIIaBa qecro cy H HayqHH:O.aIIIIber CBeTa H CTaJIHO II03HBa BH3aHTHjcKe HIIIJIH ysajavay IIOBe3aHOCT H YCJIOBJbeHOCT ncropnje napona.HqHe KHe)I{eBa POCTHCJIaBHqa.HOCHO.lJ. Knjeacxor JIeTOIIHCa.JIOMKeH3 ztena HT.lJ. IberOBO OJIery CBjaTOCJIaBHqy. IIepejaCJIaBCKH JIeTOIIHC.lJ. aJIH H 'raj ce na EH6JIHjy xoja xpo amce.HO zt a HecTop n n j e c a n o IIpeIIHCHBao JIeTOIICe.IbeIIpa.H MaHaCTHp.MOHax HeCTOp je ("XpOHHKa" JIeTOIIHC crpannx nanazry Ilorrosana na Il orro aaua.Hjy. Bonoouuupa 3aTHM Ile-repcxn 0 IIOXO. OpraHH30Bao HH3 YCIIeJIHX IIOXO. H jacno HCTHqy IIpHIIoBecTH 0 KHe)I{eBHMa H rrpeaemyie noceone zmjanora IIOBeCTH.lJ.PKBy CB.y6H:O.lJ. pOJIKJIOPa.lJ..lJ.lJ. BHHe.a xojn je 6HO HaqHTaH H Typoscxor.OqH BHCOKOM 0 06pa30BaIbY KHe3 PjYPHK POCTHCJIaBHq je je 6HO xroaaxa Mojceja.lJ.a ncrme y IDeroBY MJ.aBH.HOCHO. MaHaCTHpe ahe JIeroIIHCau.OqaHCTBO BHCOKerrpxaene YMeTHOCTH spesreua. Ayrop BeKY.H Hropa IIpOTHB Ilonosana.lJ. O.y6H:O.lJ.lJ. IIOIIJIaBa )l. Kn HajJIeIIIillIX PYCKIIX neromrca.ll. KOjH je H MHor06pojHe ay r o p rr o x as j e s c x o j Pyc saxaan. H YCMeHa «Iloeicmu 1p~a. < CTapHX seposaa.HTH CBe nyrese JIeToIIHca"IIoeicmb Y MUHYJlUX nim» JIeTOIIHcy Ha ce IIOqeTKY peztaxunje xoje cy y IbeMY OCTaBHJIe H3BeCHHX rparoBa. xpOHHKaKHe3a Y KHjeBcKH JIeTOIIHC. snarsa y cpemsesr na na XpOHUKY T'eopr-nja AMapTOJIa. ofipahaisesr KHe3Y PjYPHKY. IIoce6HO ce raj ynma] BH. npxsene OqHrJIe. unsanrajcxaxayropa KIbHre. H BH3aHTHjH 'rora spesreua. naaopa. IIpHIIa. Taj Pjypmca CIIHC ce Pocracnaaana CBjaTOCJIaBa.lJ.y KHe3a CBj aTOIIOJIKa IIpOTHB HCKOPHCTHO H ApMaTOJIa.lJ.aHac je BeOMa TeIIIKO yrBP. H 3BaHHqHH CTap 0 p y CK e K Ib H )I{ e B HOC T H yroaopn Knjencxe PYCH ca n sr a o BeJIHKH s n an aj sa zra rs n p as aoj H IIHCaIbeneromrca. je HH3 OCHM Tora.. ZaJlU4aHUHa Bacunis».r:qJOCT.lJ.ajH YCMeHe napoznre .Hjy KHpHJIa jerran Knj e a c x e PYCH. Ayrop MaHacTHpa.lJ.HqHa HT.aOje oparopcxoj JIeTOIIHcy IIIKOJIH xoja je HaCTaBJbaJIarpa.lJ.ll. «h6oPHUK Cesmocnaea». IIoxBaJIa CBe.)J{HTHje" BaCHJIHja HOBor. IIoxBaJIa CIIHC CIIa.OMrrocsehea. nasopa H xpOHHKa zroztao zreo 0 IIcToqHHM CJIOBeHHMa.lJ.Kor (1198) BeJIHqaHCTBeHe rpahesmra Mnxajna 0.a BOJIeO je YMeTHOCT..lJ. Y rooopa. H rrpyr e rp EHO j e06pa30BaH. 0.Kor3H. IIOXBaJIOM rseroaoj . ra npencraarsa xao MIillocp. 0 IIpeHOIIIeIb y MOIIITHjy TeO. IeTOIIHCHH CIIHC YJIa3H H J Pjypnxa Pocracrrasma.Povjest Mououaxa vremenih !jet - Iloeicmu MUHYJlUX nim» IIHCMO KHe3Y cy YIIIJIa H zrpyra zren a.) 6H6JIHjcKe .ll.lJ.lJ..lJ.

a nay-mann H3 )l.lJ.lJ.Pa3JIHqHTH 6pOjHHX HrYMeH MHxajJIHBCKOCTaBOBH nay-nmxa MUHYJlUXnim» MOHax rrpOH3HJIa3e HeCTOp.Kor MaHaCTHpa.Y 0 60paBKY CB. mqecasyaanarrpaa pe.lJ.Iberrpy H HaBO.MaX na rronerxy cnor ztena nocraarsa mrran.HjaJI03HMa: HaBO. arrOCTOJIa AH.ll. Knjesa rroaesyje ca )I{HBOTOM H ztenarnourhy npsor CJIOBeHCKor KHe3a Knja qHja BJIaCT ce npocmpana na IIJIeMeHa IIOJbaHa H IbHXOBY 'reparopajy.HMa KHe3a CBjaTOCJIaBa. HJIH ofiojmra.r ce Zv. IIp06JIeMH OKO yrnphnaan.e JbY. m03dpYJICUHOlO». Ma. uoj ao zt a KHe3a JapOCJIaBa Mynpor «51 »cueu 60 u ep .H a Ma y . AYTOP o aor HCTHqe He c a sr o x ao MapJbHB n a c r a a rs a-r zre n a CBOJHX x ao HCTOpHqap.O.lJ.pyreKpajeBe.OJIa3aK Eyrapa Ha)l.y qaK . 0.lJ.lJ.y6Hll.e O. rpa.H TaqHO npejre )I{HBOTa Knja. He HaBO.lJ. nocera arrOCTOJIa Anztpnje HeKH 6pe)I{j'Jbll. Ilpexra Tpa. zrsa Ba)I{Ha ii 6ydy.Jloeicmu CHJIBeCTep CBOj JIeTOrrHC yneo JIeTOrrHC ayropcrsa Tor JIeTOrrHCa rrpOH3HJIa3e H H3 qHIbeHHll. Hecropa. mo 3dpYJICUHOlO.lJ.lJ. 0 BOjHHM rrOXO.Hjy 0 OCBeTH xnermse OJIre )l. Ben My YJIHBa )I{HBOCT . BH.lJ.lJ.lJ.HO n afip aj ars e HCTOPHj C KHX ztor'ahaja.eJIO He 6Y. .aHac a zta j e c ra a r p aj y zt a je TO CHJIBeCTep.lJ.lJ.6paHH CBjaTOCJIaBY.lJ.a: «Omxyoyecmi.Hll.lJ.lJ.ll.rrpOHaJIaCKY CJIOBeHCKOr KHJeBCKHM 6pe)I{YJbll.lJ. KOjH je je BHIIIe 6pHHYO n a. KH51JICe.IIOCJIe qera CJIe.lJ.HOCHO.lJ. Jl51JICeMO «icm s u u m y m.e .lJ.Hll.JIereH. Jep O.Hna je KHj 6HO npasn KHe3 xor je npnsoro BH3aHTHjcKH nsmeparop y KOHCTaHTHHOrrOJbY. '-tYJICoi" sesoii noj nnujm a rrpe me uii 60ja: uiyxacui ceoei C51nutuue». i51K3azuHY. .H .lJ. na KOHcTaHTHHOrrOJb.lJ.HKHe3Y . 0 KOHCTaHTHHOrrOJba.lJ.a na JIeTOrrHC HHJe caxysan y 0pHrHHaJIY.aKIUIJa na .HIIJIOMaTCKe sese H.xcrs e rr o c a eh a aao 0 CBOjOj .lJ.HMa.pHje na Onery. c n o rs n o r-trertpnjarena..a KHjeBcKHM nperxozm HeCTOp.lJ. OH HaCTaHaK nouina PYCKa51 3eMJl51» i «Kmo e Kueei tcaua nep eic KH51JICUmu». cnnca JIeTOrrHCa y xoj mca je sarnrcaa jeztan HJI npyrn ayrop.H ofipah an. yxasyje ne'rornrcarr zta XPOHOJIOlliKH TOM nepnozty je MOHax Hrrax. KHe3 CBjaTOCJIaB ofipaha CBOjHM «He nocopouuuo seuni PYCbKOi.lJ.lJ.lJ.lJ.y Hero ce H JIeTOrrHCa rrpeTXO. a )J.aOj e yr o s op e PYCKHX KHe)I{eBa OJIera H Ht o p a ca KHe)I{eBa Eopnca H B H 3 a H T Hj 0 M .HMa.p)I{aBH BOjHHM rrOXO.c r-oj a zra IberOBO . xazce: Ha no-rerrcy je YBO. ayropa csrarpa na je ayrop y nehnna MOHax nerormca .OCa. OH o nfiarryj e CTaB HeKHX zta j e KHj 6HO 06HqaH CKeJIeI.HjHayrop osor JIeTOrrHCa Ma.HHKa.e 0 KHe3Y n n c sr a . 0 CyK06HMa KHe)I{eBa H 0 rrornfinjn fJIe6aAYTOp a a. rrpe noxozra COpOMy He Mae». a MaIbe H 0 rs e n o j 0 i 6JllodeUt. JIereH.lJ.HHaMHqHHM .yHas H EemIX Yrapa.lJ.epeBJbaHHMa.lJ. CJIOBeHcKo-pYCKY HCTOPHjy. . a BHIIIaTa.mj a na )l.

lJ. MOHOMax sepyje na he BpJIHHe nostoha IberOBHM CHHOBHMa na )l(HBe npasemro.HJb.H" BJIa. npaaemmxa H rp eunraxa. roznme. aJIH n nje rrOCTHrJIO CBOj U. HHHU. He 63HOUtlOC51cyemolO n atu e. HH rrOCJIe rser a KHj eBCKa Pyc HHj e HMaJIa H.eaJIHOr KHe3a xaxsor j e OH onncao. HH y CHTHHM )KJIBQT p a.lJ.lJ.lJ.eU. u m o Hbl eo an».lJ.lJ. M 0 n H H U.H rromoxaeajy rsyne. rr p n a ep: rra H n o a o c a H 0. KOj e j e y JIaBpeHTHj CKOM JIeTOrrHCY np arcrn-mo HaCTaBaK «Tlo yxa . Mozena je OH caM rrOMaJIOJIHqHO na .Hcsorona Bcesonona KOjHje naysao ner jesmca.a H 0. ecMb CWlHUMbl oiuoimu» Y CBOjHM «Iloyrcaxra» BJIa. 6bpHbIU uenoeiue.H.lJ.lJ.03BOJIe . :JICUmbU Hay'-tUC51.. ce ec e. OH narnanrasa zta cy 3eMaJbCKH )l(HBOT H CJIaBarrpOJIa3HH: a «Cuepnuec u u .eJIaTHOCTH.lJ.0 1117.r o p a cYK06a Me~y KHe)l(eBHMa. Ma. .HKOjH qHHe crrac 6e3aKoIbe. Y "IIoYKaMa 6 . 0 rrp06JIeMY notipa H 3JIa. jep HH sa npejre KHe3a Mouoxraxa.lJ. j e.raxaor KHe3a. Hero ce HCIO TaKO onnoce H na CRe zrpyre KH~eRe KI-geBCKePyCH. Hbl ecu tea MaJlO dHUU» Kao ysop MJIa.ayrofinorpaqmje H caM orrpofiao xo .ynHM KHe)l(eBHMa.HM KHe)l(eBHMa MOHO Max Hy.ace H sa rsera He MO)l(e pehn zra mge HMao JbY.Hnoyxau a qeCTO ce npernapa y MOJIHTBe Eory H nOrOpO.lJ.lJ. o n ece :JICU6bl.eU.lJ.1J.lJ. ceui. HO m e o e.HMHp MOHOMax pacnpaars a 0 BeqHOM rrp06JIeMY.a xnjeacxor JIeTOIIHCa. a TO je «IIucMO uepieueoecxou xnesycrneey Cejamocnaeuuy.eU.IIMIIP MOHOMaX.lJ.HU. .lJ.0 Bnaouuuue Boeopoouue! Omsuuu om ytioeoeo cepua uoezo eopoocms U 6yecmb.H.lJ.Pouka KHe3 BJIa. zt a MHCJIe H n a CHpOMaIIIHe. H zt a He . 1066. BJIaCTHTOr KOjH )l(HBe nerrpaaezmma Ha )l(HBOTOM. 0.lJ.eU. Ofipaharse .HOM 0.lJ. c n p o s a zr H y zr o n n n e .H 0.lJ. c yj e r a o a o r CBeTa.eU.BJIa.lJ. oa He uup a ceeo. Hnje 3a60paBJbaO HH cnponannre .HMHpaMoHOMaxa 6HJIO je aKTyeJIHO. o Y TpeHYU. «Il oyrce .H» HHCY c awo noyxe C pohenoj .mr o H HHj e ce 6aIII MHoro OCJIaIbaO na HH Y xp yrr a a a craapiora. KaO BeJIIIKII KIIJeBCKII KHe3. 3a ce6e KHe3 MOHOMax Ka)l(e zra je neo qHHOBHHKe.KOjHX ayrop MOJIH cnacerse H 3alIITHTY 0.HMa HerrpeKH.y H IberOBH CHHOBH H KHe)l(eBH-Ba3aJIH. Ty je: a) noyxa .HMHp MOHOMax j e a yr o p j o III j e zm o r zre n a .lJ.lJ.lJ.HMHp MOHoMax CJIHKa H. a cuepoa y y60ZbIied06U14bl ueoam. 6Y.lJ.H». tiumatinaeouecmuto oinamene».Jby.HHX cYK06a H3Me~y x a e ac e s a OBO fi p a h a rs e BJIa.eU. .lJ.lJ. nopyuusu.lJ.lJ.eaJIHOrH rraxreraor qOBeKa H npasezmor xcerreo je zta TaKBH 6y.lJ.nerrpnjaren.Hj a.rsyrte: «To:JICe U oyxazo KHe3a. He casro zta je nazrrnenao y TOj nanncaao y pertaxunjy je 06JIHK nncaa. a s aym p a 6 zpo6i. OH zt e rr a j e je xoje je y JIHTepaTypH rr03HaTO nozt HaCJIOBOM «IIo611aHHR MOHoMaXaC60lM OimRM» H 06YXBaTa nepnozr 0. Hero ce a y r o p YHHKaTHor JIeTOrrHCHor y JI e Torr H C a . ) xparax JIeroIIHC nojmrx noxozta H nofena KHe3aBJIa.ruIMHpaMoaosraxa.lJ.lJ.CKe JIa60crn: H nerocrarxe.lJ. 6 nycmoiunisct.