UNIVERZITET U KRAGUJEVCU FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA KRAGUJEVAC

-SEMINARSKI RAD-

VRATILO

Prof. dr Slavko Arsovski

Kragujevac , februar 2012.

..................... 3 Podela vratila ...........Istraživački rad u mašinstvu Sadržaj : Uvod ................................... 11 Napadna opterećenja vratila ....................................................................... 7 Pogonska vratila ..................................................................................................... 16 Proračun prečnika vratila.................... 15 Provera stepena sigurnosti vratila ............ 19 2 ...................................................................................................................................... 12 Proračun vratila po kriterijumu čvrstoće ................ 6 Savitljiva vratila ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 14 Kritični naponi .......... 14 Radni naponi............................................... 8 Automobilska pogonska vratila ................................................................. 15 Dozvoljeni napon ............................. 3 Kardansko vratilo .................................... 8 Pogonsko vratilo za motore ....................................................................................... 11 Materijali za izradu vratila ............. 10 Brodska pogonska vratila ................ 5 Konstrukcija i rad krstastog zgloba ............................................................................................................................................................................................... 17 Literatura ........................ 6 Kolenasta vratila ............. 10 Pogonska vratila za lokomotive .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

. pumpe. kaišnici. 3 . spajanje u funkcionalnu celinu i prenošenje opterećenja. slika 1. Podela vratila Osnovna podela vratila je izvršena prema položaju geometrijske ose na prava. radna vratila na radnim mašinama (alatne mašine. kompresori) i transmisiona vratila ( prenosna posredna vratila). i kolenasta. Vratila se najčešće obrću. slika 2. odnosno obrtni moment. parni motori). hidraulični. na primer. Kod nekih vratila delovi mogu biti izraĎeni izjedna sa vratilom. vratila. frikcioni točkovi. Omogućavaju obrtanje delova koji se nalaze na njima. spojnice i dr. prenose i snagu. Slika 1. a retko osciluju. vratilo izraĎeno zajedno sa zupčanicima.Istraživački rad u mašinstvu Uvod Vratila su nosači obrtnih mašinskih delova kao što su: zupčanici. Izuztno je poprečni presek konstantan po celuj dužini vratila. pa su izložena složenom naprezanju. To su vratila rotacionih motora ( gasni. lančanici. Za razliku od osovina.Primeri pravih vratila Osnovni oblik pravih vratila je: cilindrični oblik sa promenljivim presekom po dužini – stepenast oblik. pored uzdužnih i poprečnih sila. to su takozvana glatka vratila. Kod pravih vratila geometrijska osa vratila je prava linija.

Primenjuju se kod transportnih sredstava. za bušenje. Slika 2 – Vrste pravih vratila. automobilskih i avionskih motora i ureĎaja.Koriste se za veća opterećenja i aksijalno pomeranje duž vratila. Slika 3 – Kolenasto vratilo Za prenos snage imeĎu pokretnih pogonskih i radnih agregata upotrebljavaju se savitljiva vratila. Slika 4 – Savitljivo vratilo (1-namotana žica. Ožljebljena vratila se primenjuju u gradnji mašina alatki.Primenom vratila trouglastog profila ublažava se koncentracija napona prisutna kod vratila. kod mašina altaki.Istraživački rad u mašinstvu Pored kružnog poprečnog preseka vratila mogu biti: ožljebljena.gasnih i benzinskih) koriste se kolenasta vratila. traktora. Sastoje se od jedne ili više žica uvijenih u vidu cilindričnih zavojnih opruga čiji se zavojci dodiruju. u zubotenici. na primer. c)izjedna sa zupčanikom Kod klipnih motora (parnih.takoĎe. 2-čelična traka. trougaonog poprečnog preseka ili drugog profilisanog oblika. Vratila mogu biti puna ili sa centričnim uzdužnim otvorom – šuplja vratila. čišćenje kotlovskih cevi i dr. Takva vratila se primenjuju. Savitljiva vratila se primenjuju. kod brušenja pokretnim tocilom. b)glatko. Kolenasta vratila imaju isprekidanu – izlomljenu geometrijsku osu. 3-zaštitni omotač) Za prenos velikih obrtnih momenata primenjuju se kardanska vratila. Kardanska vratila mogu biti izvedena kao teleskopska. na 4 . a)stepenasto. lokomotiva.

veće dužine kada ima Slika 5 – Kardansko vratilo Kardansko vratilo Pri takozvanom klasičnom pogonu automobila (motor napred pokreće točkove na zadnjoj osovini). Zbog toga se na oba kraja vratila nalazi po jedan zglob koji može pratiti pomeranja. menja se razmak izmeĎu menjača i diferencijala. snagu motora sa menjača na diferencijal prenosi kardansko vratilo.Istraživački rad u mašinstvu primer. a da se ne uvijaju. Zato je na početku vratila klizni uložak sa žljebovima u kojima se kraj kardanskog vratila može pomerati uzdužno. kod teretnih i šinskih vozila. a drugi kraj je spojen sa diferencijalom. pomera u toku vožnje. Slika 6 –Sastavni delovi kardanskog vratila Dok zadnja osovina osciluje. MeĎuvratilo može biti i mogućnost prigušenja vibracija.koja se oslanja na opruge. koji je pričvršćen na šasiju ili karoseriju vozila. 5 . Budući da se zadnja osovina . tako da kardansko vratilo mora da se prilagoĎava tim promenama. mora i kardansko vratilo koje se okreće da prati te pokrete. izraĎeno od cevi od posebnih materijala koje mogu preneti svu snagu motora. Prednji kraj kardanskog vratila spojen je sa menjačem.

krstasti zglobovi izravnjavaju oscilacije pogonskih vratila koja prenose snagu na pogonske točkove. a u vilicama ih drže sigurnosni prstenovi. Trenje koje nastaje izmeĎu vilica i krsta smanjuju razni ležajevi.savitljiva vratila Ø 3. . Savitljiva vratila Savitljiva vratila su mašinski elementi namenjeni za prenos obrtnih kretanja izmeĎu dve ose koje se ne poklapaju ili čiji se meĎusobni položaj u toku rada menja.savitljiva vratila Ø 6. Ležajevi su nataknuti na čepove krsta.Istraživački rad u mašinstvu Konstrukcija i rad krstastog zgloba Krstasti zglob je sastavljen od dve zglobne vilice spojene krstom na kojem su pravo jedan naspram drugog oslonjeni čepovi. Savitljiva vratila se proizvode namotavanjem kvalitetne čelične žice u više slojeva. . Vratila sastavljena takvim kardanskim zglobom mogu se okretati i onda kada se njihove ose ne poklapaju odnosno kada menjaju meĎusobni ugao. .0 mm.savitljiva vratila Ø 2. Obrtni moment se izmeĎu dva krstasto spojena vratila ne prenosi sasvim jednako. tako da su brzine okretanja na pogonjenoj i pogonskoj strani kardanskog vratila gotovo sasvim jednake.2 mm.2 mm. jer su njihovi ležajevi trajno napunjeni ležajnom mašću i zapečaćeni.savitljiva vratila Ø 5.8 mm. u zglobovima se savija samo pod malim uglovima. U zavisnosti od primene savitljiva vratila se dele na: Slika 7 – Savitljiva vratila 1.savitljiva vratila Ø 4. Budući da je pri klasičnom pogonu kardansko vratilo relativno dugo.savitljiva vratila Ø 3.0 mm. . Osim toga u automobilima sa prednjim pogonom na spoljašnim stranama pogonskog vratila točka mora biti kuglasti zglob koji na vratilima koja se okreću omoguća okretanje točka upravljačem. a istovremeno prati oscilacije točka na oprugama.2 mm. . Kod automobila sa prednjim pogonom i motorom pozadi. savitljiva vratila za prenos obrtnih kretanja. . 6 . Savremene krstaste zglobove nije potrebno posebno održavati. Dok neki ležajevi imaju mazalice koje povremeno treba puniti novom mašću. prečnika do Ø 6mm.

Prima sile pojedinačnih klipnjača (iz svih cilindara motora). a najmasovnije za registrovanje brzine. Kolenasta vratila Kolenasto vratilo je jedno od najodgovornijih. ureĎaja za čišćenje odvodnih cevi. putem brzinomera. pokretnih brusilica i bušilica. Primena: za prenos snage od motora do radnih organa kod pervibratora.0 mm.Izloženo je velikim naprezanjima izazvanim promenljivim silama – gasnim. . . krutost i otpornost na habanje visoka geometrijska tačnost obrade i finoća obrade rukavaca statička i dinamička uravnoteženost – rasterećenje oslonačkih ležišta od centrifugalnih sila Osnovni konstruktivni oblik: I – prednji kraj kolenastog vratila II – koleno III – ostala kolena IV – zadnji kraj vratila 1 – mesto prigušivača torzionih oscilacija 7 . Ni u kom slučaju se ne sme dozvoliti rad u nepoznatom području torzionih oscilacija jer lako može doći do enomnog porasta amplitude oscilovanja i loma vratila. smicanje.0 mm. ugraĎenih na motocikle.savitljiva vratila Ø 15. savitljiva vratila za prenos snage. najsloženijih i najskupljih delova motora.savitljiva vratila Ø 20. putnička i teretna vozila i traktore.savitljiva vratila Ø 12.    Osnovni zahtevi: velika čvrtoća. 2.Istraživački rad u mašinstvu Primena: za pogon kontrolnih instrumenata i daljinskog upravljanja.savitljiva vratila Ø 7. Zbog periodničnosti pobudnih sila (momenata) mogu biti izazvane oscilacije kolenastog vratila: torzione – naročito opasne. . prenosi ih i mehaniičku energiju predaje (preko zamajca) potrošaču u vidu obrtnog momenta.savitljiva vratila Ø 10.savitljiva vratila Ø 18.0 mm. prečnika preko Ø 6mm. . . fleksione – manje opasne i uzdužnje (longirudinalne) – u nekim slučajevima mogu biti opasne. preĎenog puta i vremena rada. .0 mm.0 mm. .0 mm. uvijanje.0 mm. tahografa i obrtomera. inercijalnim pravolinijski oscilatornih masa Fio i inercijalnim rotacionih masa Fir – opterećenja su najčešće naizmenično promenljiva – savijanje. bajopterećenijih. mašina za obradu drveta i dr.savitljiva vratila Ø 25. pritisak i zatezanje.

upravljačko vratilo ne rotira. jer ga je patentirala kompanija Panhard i Levasor.Istraživački rad u mašinstvu 2 – pogon pomoćnih ureĎaja (pumpa.Zbog toga moraju biti dovoljno jaki da podnesu trenje a da u isto vreme izbegnu dodatni teret kako bi se povećala njihova nepokretnost. podložni su torziji i trenju ekvivalentno ubačenom obrtaju i nosivosti. Ovaj sistem je poznat kao Systeme Panhard. transmisije ili osovine točka do točkova. Većina ovih vozila ima kvačilo i kutiju menjača (ili transmisiju) postavljenu direktno na motor sa pogonskim vratilom koje vodi do pogona u zadnjoj osovini točka. Kada je vozilo nepomično. Automobilska pogonska vratila Automobil može koristiti pogonsko vratilo da prenese snagu s jednog dela motora do drugog pre nego što stigne do točkova. Pogonska vratila su nosači obrtaja.alternator…) 3 – pogon sistema razvoda 4 – oslonački rukavac 5 – ručica kolena 6 – leteći rukavac 7 – kanal za podmazivanje letećeg ležaja 8 – protivtegovi 9 – prirubnica za zamajac 10 – zamajac 11 – zupčasti venac za elektropokretač 12 – frikciona površina za spojnicu 13 – vijci za pričvršćivanje zamajca Slika 8 – Kolenasto vratilo Pogonska vratila Pogonsko vratilo je mehanička komponenta za prenošenje obrtaja i rotacije koja se obično koristi za povezivanje ostalih komponenti koje se ne mogu direktno spojiti zbog prevelike razdaljine ili potrebe da se ostavi prostor za njihovo pokretanje. Dominiraju dva oblika: obrtajna cev sa univerzalnom spojnicom ili češće hotchkiss drive sa jednom ili dve spojnice. Veoma mali broj automobila (uglavnom sportskih) 8 . Par kratkih pogonskih vratila se obično koristi za prenos snage od centralnog diferencijala.  Motor napred. pogon na zadnjim točkovima U vozilima gde je motor napred i pogon na zadnjim točkovima. potrebno je duže pogonsko vratilo da bi se snaga slala duž celog vozila.

ili gde proizvoĎač želi da napravi i pogon na četiri točka i automobil sa pogonom na prednjim točkovima sa zajedničkim komponentama. Neki su koristili električne generatore i motore. Ime proizilazi iz činjenice da su dva takva vratila potrebna da bi formirala jednu zadnju osovinu. U nekim većim vozilima. Tako su kvačilo i transmisija u zadnjem delu a pogonsko vratilo izmeĎu njih i motora. najčešće Alfa Romeo ili Porše 924 su umesto toga koristili trans-osovinu sa uzdignutim zadnjim delom. Stari automobili su često koristili lančani prenosnik ili belt drive mehanizme. Transmisija i zadnji pogon za prednju osovinu su kombinovani u jedno kućište duž motora i jednog vratila koje upravlja dužinom vozila do zadnje osovine. pre nego pogonsko vratilo. naročito prednjim.  Četiri točka i pogon na svim točkovima Nov oblik transmisije „transfer kutija“ je stavljena izmeĎu transmisije i zadnjeg pogona obe osovine. propeler vratilo služi za prenos pogona iz motora do osovina. To je pogon podelilo na dve osovine. 9 . U tom slučaju pogonsko vratilo rotira bez prestanka sve dok radi motor. Ovo je omiljeni dizajn gde obrtaji podržavaju automobilsko nošenje. Može se kompresovati tokom sudara. Pogonskovratilo koje povezuje zadnji diferencijal sa zadnjim točkom zove se polu vratilo. Gde su motor i osovina odvojeni jedno od drugog kao na pogonu na četiri točka i pogonu na zadnjim točkovima. Pogonsko vratilo koje povezuje kutiju menjača sa zadnjim diferencijalom se zove propeler-vratilo ili prop-vratilo.  Pogon na prednjim točkovima U britanskom engleskom. kutija menjača je bila uzdignuta na sredini i radila je na pogon kratkog pogonskog vratila. pa je zbog toga mnogo teže napraviti sigurno pogonsko vratilo a koje bi uključivalo prefinjeniju formu univerzalne spojnice. za prenos snage točkovima. U automobilskoj industriji se koristi nekoliko tipova pogonskih vratila:  Vratilo iz jednog dela  Vratilo iz dva dela  Teleskopska vratilo Ovaj poslednji je nov tip vratila koji se koristi u rukovoĎenju sudara energija. Ono se sastoji od propeler vratila. jedno od kutije menjača do svake osovine. čak i kada je vozilo nepomično ili van rada. kvačila ili diferencijala. slip spojnice i još jedne ili više univerzalne spojnice.Istraživački rad u mašinstvu su poboljšali težinsku ravnotežu izmeĎu prednjeg i zadnjeg dela. a takoĎe uključilo i redukciju brzina. Najmanje dva pogonska vratila su korišćena. U vozilima veličine Land Rovera pogonsko vratilo prednje osovine je znatno kraće i strmije od zadnjeg vratila. pa je poznat i kao sklopivo upravljačko vratilo. Savremeni lakši automobili sa pogonom na svim točkovima (naročito Audi i Fiat Panda) mogu koristiti sistem koji mnogo više podseća na šemu pogona na prednjim točkovima. termin „pogonsko vratilo“ označava poprečno vratilo koje prenosi snagu točkovima.

moto Guzzijev CARC i Kawasakijev Tetra Lever to sprečavaju (efekat trenja). 10 . MeĎu savremenim proizvoĎačima. Motocikli sapogonskim vratilom su podložni efektu trenja gde se šasija podiže kada se primeni snaga.Pogonska vratila nude relativno jednostavan rad bez održavanja i dugotrajnost. kao i svi modeli Vespa skutera sa brzinama. Britanska kompanija Triumph i sva četiri japanska brenda Honda. bilo koje dužine da je pogonsko vratilo izmeĎu propelera i potisnog blokaje podložan pritisku. Osim za izuzetno male čamce. Postoji i potisak blok. sa pogonskim vratilom. Motto Guzzi je takoĎe poznat po svojim motociklima sapogonskim vratilom. Automatici koriste pojas (belt). Triumph i Honda koriste ovu šemu motora. peska i blata. Najpoznatiji proizvoĎač motocikala koji već dugo koristi pogonsko vratilo je BMW. Godina) motor sa pogonskim vratilom Brodska pogonska vratila Na pogonskim brodovima. Kod ovih motora. Suzuki. Sistemi kao što su kod BMW Paraleyer.držač koji pruža otpor osovinskoj snazi propelera. Kardanska vratila se takoĎe često koriste u brodske svrhe izmeĎu transmisije i ili kutije za propelerske brzine ili vodenog mlaznjaka. lakše je zaštititi spojeve vratila i menjače brzina od prašine. Slika 9 – BMW R32 (1923. Motori motocikala postavljenih tako da je radilica uzdužna i paralelna sa ramom obično se koriste za motocikle koji imaju pogonsko vratilo. ova snaga se ne crpi iz kutije za menjač ili direktno iz motora. BMW. i kada se kreće na krmi – napetosti. Moto Guzzi.Istraživački rad u mašinstvu Pogonsko vratilo za motore Pogonska vratila se koriste na motociklima gotovo onoliko dugo koliko postoje sami motocikli. pogonsko vratilo ili propeler vratilo obično povezuje transmisiju unutar brodadirektno sa propelerom prolazeći kroz zaptivačili drugi zaptivni deo na kraju gde izlazi iz trupa broda. umesto dva. Kako propeler koji rotira pokreće brod. To zahteva samo jedan zaokret od 90 stepeni u prenosu snage. Kawasaki i Yamaha ih proizvode.

Čelici za poboljšanje su veće izdržljivosti. vozila. Uzimajući sve ono u obzir. Č4730. a kod brzohodnih vratila i dinamička nestabilnost. prenosnika velikih snaga i dr) i osnovnih šinskih vozila. motora. Kod jednostavnijih ureĎaja. MeĎutim. primenom kvalitetnijih materijala dobijaju se manje dimenzije vratila ali je njihova izrada skuplja. čelika za poboljšanje i čelika za cementaciju.Č4720. Stepenasta vratila većih dimenzija i kolenasta vratila izraĎuju se postupcima kovanja i obrade metala rezanjem. Č4731.tvrdoće. zbog malih dimenzija. troškove izrade i dr. Materijali za izradu vratila Izbor materijala za izbor vratila se vrši na osnovu zahteva u pogledu čvrstoće. Č4734 i dr. jer su jeftiniji i pogodni za obradu. krutost vratila je. mala.. Č3230. Prema standardima. vratilo izjedna sa zupčanicima. izdržljivosti. Vratila izraĎena od visokokvalitenih legiranih čelika su manjih dimenzija.Č4721). Koriste se i za izradu vratila izjedna sa nekim drugim elementima (na orimer. vratila se najčešće izraĎuju od konstrukcionih čelika. za izradu lokomotivskih kolenastih vratila i veoma napregnutih osovona za šinska vozila kao obavezan materijal koristi se Č4730. Prava vratila se izraĎuju. Primenjuju se i postupci hladnog izvlačenja za manje opterećena vratila.Zato u radu nastaju velike elastične deformaije.Č5421. Koriste se za izradu visoko opterećenih vratila.Č4320. čvrstoće i tvrdoće. najčešće. postupcima obrade metala rezanjem na strugu posle čega sledi obrada brušenjem. ( na primer vratila turbina. Č1530 (manje napregnute osovine šinskih vozila) jer imaju izvanredne osobine. takoĎe.teških alatnih mašina.Ona se dosta koriste i u dizel složenim delovima. Č0545.Istraživački rad u mašinstvu Pogonska vratila za lokomotive Kardanska vratila se koriste u nekim dizel lokomotivama (uglavnom dizel hidrauličnim kao što je British Rail Class 52) i nekim električnim lokomotivama (British Rail Class 91). Odlikuju se velikom površinskom tvrdoćom i upotrebljavaju se za izradu vratila kod kojih su pojedini delovi (rukavci i dr) izloženi intenzivnom klizanju (na primer. čvrstoću i tvrdoću u odnou a druge čelike. Veoma mnogo se primenjuju Č1430. Č4131. Za izradu brzohodnih i visokoopterećenih vratila koriste se čelici za cementaciju (Č1121. osetljivosti na neravnomernu raspodelu opterećenja. obezebeĎuju se manje dimenzije vratila.Č1221.Č4321. obradljivosti. znatno boljih karakteristika od nelegiranih. 11 . Č0645 i Č0745) se često koristi bez obzira na manji izdržljivost. Primenom legiranih čelika. Uopšteno. za izradu vratila koristi se drvo. a za rukavce i krivaje Č4732. Retko se koriste vratila izraĎena od nodularnog liva. slika 2c i dr). brzohodna vratila kod kojih su u osloncima ugraĎena klizna ležišta). Konstrukcioni čelici (Č0460. Č4732.

posle čega sledi brušenje a često i poliranje. Momenti savijanja u meĎusobno upravnim ravnima sabiraju se geometrijski u rezultujući moment savijanja M: √ Transverzalna sila. jednaka je algebarskom zbiru komponenata svih sila sa jedne strane preseka. ∑ ∑ ∑ ∑ Rezultujuća transverzalna sila je geometrijski zbir komponenata u vertikalnoj i horizontalnoj ravni: 12 . b)vratilo opterećeno sa dve sile Ako sile Fi ne dejstvuju u jednoj ravni već u prostoru. jer su oni izloženi trenju i habanju. slika11). koja dejstvuje u ravni bilo kog preseka. Slika 11– Dijagrami momenata savijanja vratila. Na mestima oslonaca (ležaja) javljaju se reakcije (FA i FB. a)vratilo opterećeno jednom silom. Pri tome se usvaja neki proizvoljan prostorni koordinatni sistem ali tako da se jedna osa poklapa sa osom vratila. razlažu se na horizontalne i vertikalne komponente FHi i FVi tako da čine dva ravnska sistema.Zbog toga se rukavci podvrgavaju termičkoj obradi. Sile Fi potiču od elementa koji se nalaze na vratilu.Istraživački rad u mašinstvu Naročita pažnja se posvećuje obradi rukavaca. Napadna opterećenja vratila Vratila se pri proračunu posmatraju kao nosači sa dva oslonca izloženi dejstvu sila Fi.

Obrtni moment se odvodi i dovodi sa vratila preko jednog ili više mašinskih delova (remenice. jer se u toku rada javljaju udari usled neravnomernog rada pogonske i radne mašine. Torzioni moment Tt (moment uvijanja). u pojedinim presecima vratila jednak obrtnom momentu T. lančanici. Na primer. transverzalne i aksijalne sile. min-1) ugaona brzina vratila. obrtni moment se dovodi preko remenice. to jest Tt=T. a ω.W snaga na odgovarajućem elementu.rad/s (za n. spojnice i dr). slika ispod. odnosno obrtni moment. dok je u drugim presecima Tt≠T. Nm na bilo kom elementu na vratilu je: gde je P. Vratila za razlikuju od osovina prenose snagu. Zato se kao merodavna vrednost obrtnog momenta za proračun vratila uzima: gde je Ka faktor radnih uslova. momenti savijanja. zupčanici. Za ma koji presek.Istraživački rad u mašinstvu √ Uzdužne (aksijalne) sile isto tako. Napadna opterećenja vratila su momenti uvijanja. Slika 12–Tok obrtnih momenata na vratilu 13 . Stvarni obrtni moment je veći od nominalnog. što dovodi i do uvijanja vratila. slika 12. izazivaju u pojednim presecima dodatna naprezanja na zatezanje odnosno pritisak. kod vratila. a odvodi preko zupčanika 1 i 2. Nominalna vrednost obrtnog momenta Tn. aksijalna sila se nalazi po istom postupku koji je dat kod transverzalnih sila.

ekvivalntni napon kod vratila dat je izrazom: 14 . Proračun vratila po kriterijumu čvrstoće Radni naponi Pod dejstvom opterećenja u pojedinim presecima vratila javljaju se sledeći nominalni naponi:     Napon na savijanje: Napon na zatezanje – pritisak: Napon za smicanje: Napon na uvijanje: Radni naponi pri smicanju i zatezanju su relativno male vrednosti i često se zanemaruju. Prema hipotezi o najvećem deformacionom radu pri promeni oblika.Istraživački rad u mašinstvu Ekvivalnetni moment u proizvoljnom preseku vratila. pri složenom naprezanju. iznosi: √ ( ) gde je: Tt moment uvijanja σDs(-1) dinamička izdržljivost (trajna dinamička čvrstoća) materijala vratila pri čisto naizmenično promenljivom naprezanju na savijanje i τDu(0) dinamička izdržljivost materijala vratila pri čisto jednosmerno promenljivom naprezanju na uvijanje.

faktor ojačanja površinskog sloja  βk . Dozvoljeni napon Dozvoljeni napon na savijanje odreĎuje se prema σDs(1) (trajno dinamička izdržljivost pri naizmenično promenljivom naprezanju na savijanje) za vratilo. Kritični naponi Kritični naponi pri savijanju vratila jednaki su dinamičkoj izdržljivosti pri čisto naizmenično promenljivom naprezanju σDs(-1) . Na sličan način se definišu dozvoljeni naponi pri ostalim naponskim stanjima.ξ2 i βk.. Time se opterećenje vratila. pa je: [ ] gde je S=1.ξ2 i ξ3 i βksu :  ξ1. Veličine ξ1.2. odnosno trajno dinamičkoj izdržljivosti pri jednosmerno promenljivom naprezanju na savijanje σDs(0) kod nepokretnih osovina.faktor koji uzima u obzir stanje površine  ξ3 . svodi na opterećenje na savijanje (prilagoĎava se torziono naprezanje naizmenično promenljivom naprezanju na savijanje)..5 stepen sigurnosti. faktorom α. Merodavni kritični naponi su:     Pri savijanju Pri zatezanju ili pritisku Pri uvijanju Pri smicanju [ ] [ ] [ ] [ ] U zavisnosti od karaktera promene napona biraju se odgovarajuće vrednosti karakteristika.5. zavise od vrste naprezanja. na primer za σDs (σDs(-1).Istraživački rad u mašinstvu √ gde je σDs(-1) trajna dinamička čvrstoća pri čisto naizmenično promenljivom savijanju i τDt(0) trajna dinamička čvrstoća pri čisto jednosmerno promenljivom uvijanju.faktor koji uzima u obzir veličinu poprečnog preseka vratila  ξ2 . τDt i τDs. a K faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona i dr.efektivni faktor koncentracije napona Faktori ξ1. σDs(0)) i na sličan način za σDz. 15 .

[σz] i [τs] su odgovarajući kritični naponi materijala vratila pri savijanju. ukupni stepen sigurnosti vratila dat je izrazom: √ 16 . odnosno tangencijalnim naponima je: Pri složenom naprezanju. uvijanju. Usvaja se:    [σs]=σDs=σDs(-1) – za vratila i pokretne osovine. jednosmerno promenljivo. Vrednosti [σs]. gde su odgovarajući radni naponi mali. zatezanju (pritisku) i smicanju uzimajući u obzir i karakter promene opterećenja (naizmenično promenljivo. i tako dalje). imaju velike vrednosti i retko se proveravaju. odnosno σDs=σDs(0) za nepokretne osovine [τt]=τDt=τDt(0) – trajna dinamička izdržljivost pri jednosmerno pomenljivom naprezanju na uvijanje [σz]=σDz=σDz(-1) – trajna dinamička izdržljivost pri naizmenično promenljivom naprezanju na zatezanje – pritisak Za približne proračune stepen sigurnosti je: [ ] [ ] [ ] [ ] Stepeni sigurnosti pri smicanju i zatezanju (pritisku).[τt]. Ukupan stepen sigurnosti pri normalnim.Istraživački rad u mašinstvu Provera stepena sigurnosti vratila Stepeni sigurnosti protiv loma vratila usled zamora su: [ ]     pri savijanju pri uvijanju pri smicanju pri zatezanju ili pritisku [ ] [ ] [ ] Veličine koje figurišu gornjim izrazimadelimično su objašnjene u prethodnom tekstu.

Vratilo kod kojeg je idealni napon σi=σdoz=const. Kod ožlebljenih vratila proračunata vrednost idealnog prečnika odgovara podnožnom prečniku žlebova df. izložena su samo dejstvu momenta uvijanja i često se nazivaju „laka vratila“. Na primer. Vratila.Istraživački rad u mašinstvu Proračun prečnika vratila Prečnik vratila (idealni prečni) u proizvoljnom preseku vratila se dobija iz uslova da je idealni (ekvivalentni) napon σi manji ili jednak dozvoljenom: √ ( ) Idealni prečnik punog vratila kružnog poprečnog preseka je: √ √ Spoljašnji i unutrašnji prečnik vratila prstenastog poprečnog preseka je: √ gde je preseka.Znači idealno vratilo ima oblik kubnog paraboloida. kod kojih su momenti savijanja jednaki nuli ili zanemarljivo mali. sporedna transmisiona vratila i dr. √ odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prečnika prstenastog poprečnog Kada je veza vratila i elemenata ostvarena klinom na proračunatu vrednost prečnika treba dodati vrednost dubine žleba za klin t .Oko idealnog oblika vratila nalaze se stvarne konture vratila tako da stvarna granična linija stvarnog vratila nigde ne zadire u konture idealnog vratila. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se prečnik vratila menja po kubnoj paraboli. Takva vratila su obično kratka. po celoj dužini je idealno vratilo. kod punih vratila kružnog poprečnog preseka izraz za napon na uvijanje glasi: 17 . ako je veza ostvarena presovanim sklopom). pa je dvr=di+t ili dvr=dsi+t. Na osnovu proračunate vrednosti prečnika vratila (dvr) usvaja se prva veća standardna vrednost prema tabeli. U suprotno standardizuje se proračunata vrednost di (na primer.

Istraživački rad u mašinstvu Odavde sledi izraz za prečnik lakih vratila: √ √ 18 .

internet stranica [3] www.wikipedia. [2] www.org . Mašinski elementi.prometna-zona. ĐorĎević. Машински факултет. internet stranica [4] M. Nikolić. Skripta iz mašinskih ielemenata 19 . Kragujevac. 2004.Istraživački rad u mašinstvu Literatura [1] V. Blagojević.com . Z.