Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................................... 2 1.1. Organizacijsko komuniciranje ......................................................................... 3 Modeli govornog komuniciranja ..................................................................... 4 2. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA .......................................................... 4 3. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE ................................... 6 3.1. Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja .......................................... 7 3.2. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja .............................................. 8 4. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA U POSLOVNOJ SREDINI ....................................................................................... 9 5. RECIPROČNA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI ..... 9 6. PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI .................................. 10 7. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA ........................................... 11 7.1. Prevazilaženj barijera ...................................................................................... 14 8. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE ..................... 15 8.1. Interpersonalna komunikacija i pregovori ..................................................... 16 8.2. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja ............................................. 16 8.3. Forma interpersonalne komunikacije .............................................................. 17 9. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA ......................................................................... 18 9.1. Komuniciranje u radnoj sredini ...................................................................... 19 9.2. Tipovi komunikacije u grupi .......................................................................... 20 9.3. Komunikacija u organizaciji .......................................................................... 20 9.4. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji .................................. 20 9.5. Komunikacione mreže u organizaciji ............................................................ 21 10. SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE .............................................. 21 11. KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS ................................. 22 12. ZAKLJUČAK ........................................................................................................ 23 13. LITERATURA ....................................................................................................... 25

-1-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

1. UVOD
Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u odredjenom socijalno-političkom ambijentu i sa odredjenim efiktima.Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubeđivanje, izražavanje mišljenja i uživanje. Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se: - Forma, a to je način na koji se nešto saopštava - Medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kombinuje različite forme. - Mediji - tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su štampa, radio, televizija. Društvene nauke komunikaciji prilaze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva sveukupnost odnosa izmedju pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u tri ravni kao: * psihosocijalne, * materijalne, i * masovne komunikacije. Komunikacija i kultura su dve strane istog novčića koji se zove ljudski život. Kultura daje životu mesto trajanja, sadržinu i smisao bića, dok mu komunikacija daje razlog postojanja, povezujući ga sa svetom spolja i iznutra, sa vremenom i prostorom, sa precima i potomcima. Čovek je biće koje misli i komunicira. Sposobnost kumuniciranja jedna je od njegovoih suštinskih odlika, zahvaljujući kojoj su ljudske zajednice uopšte moguće. Schram tvrdi da upravo komuniciranje čini društvo mogućim, i po svojoj prirodi najbitnije odvaja ljudsku od ostalih zajednica. Komunikacioni čin i komunikaciona situacija u svojim strukturalnim elementima sadrže kriterijume za klasifikaciju različitih oblika komuniciranja u sveukupnoj

-2-

ono će biti korisno i delotvorno. 1. Organizacijsko komuniciranje je blisko shvatanju kulture po prof. postignutog poslovnog ugleda. Mogu se empirijski prepoznati i teorijski izolovati četiri klasična oblika komuniciranja: • • • • intrapersonalno komuniciranje. pogrešno izvedeno komuniciranje se može izroditi u njegovu suprotnost. Cvetanoviću se sastoji iz: poslovnog morala. a sa druge strane. i izgleda. Profesor Dragoslav Jokić i profesorka Andjela Mikić smatraju da je poslovno komuniciranje posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koji se sprovodi u cilju obavljana poslvoniha aktivnosti pri čemu se ono može ostvrivati u užem i širem smislu. odnosa s javnošću. Efekti poslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se izraziti preko ostvarene dobiti. poslovnog komuniciranja i odnosa s javnošću. odnosno organizacije komunikacionih mreža i sistema. ukoliko je ostvareno na pavi. osvojenih novih tržišta idr. poslovnog komuniciranja. grupno komuniciranje i masovno komuniciranje. ali poslovno komuniciranje može biti mač sa dve oštrice. interpersonalno komuniciranje. poslovnog ponašanja. Organizacijsko komuniciranje Pod organizacijsko komuniciranjem se podrazumeva izučavanje reklama.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ komunikativnoj praksi čoveka. naročito izmedju učesnika koji pripadaju različitim kulturnim krugovima. -3- . što znači da ovi autori poslovnu komunikaciju dele na masovnu i interpersonalnu. odnosno znalački način.1. kao i analize strukture i načina funkcionisanja. Pod poslovnim komuniciranjem smatra samo usmeini ili pismeni kontakt izmedju poslovnih partnera.

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA Interpersonalno komuniciranje predstavlja proces interakcije. učesnici u komuniciranju govore. Iako je početni napor u procesu komunikacije lak. složenost. .Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nužno ni u kakvom sledu ili poretku. . -4- . jer traje i posle direktne komunikacije. Modeli govornog komuniciranja Prema Berlovom modelu u uspešnoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca moraju se u znatnoj meri podudarati jer će u suprotnom komunikacija. razmene porika između najmanje dve osobe. tj.Nepovratnost se iskazju prosto time što se komunikacija ne može vratiti nazad kad se jednom pošalje poruka i kad se primi. Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje šest karakteristika. jer menjaju značenje svim kasnijim aktima komunikacije. a koji zauzvrat daju različite rezultate. postizanje komunikacije je teško.Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju različite efekte. nepovratnost. trajnost.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 1. u kombinaciji sa veštinom slušanja. .Komunikacija je trajna. glave. misle.Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome što su učesnici promenljivi i proces se ne može ponavljati. . efekat koji je ostvarila postaje faktor za dalje poruke. . Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja. U takvom procesu koriste se verbalno i nevrbalno komuniciranje. Dokaz za to je problem prenošenja ideja.2. 2. Pozicije na shemi se stalno menjaju.Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumično. slušaju i istovremeno prave određene pokrete lica. odnosno nedostignuti. ruku i sl. dinamičnost. Razemevanje sveta počinje rodjenjem i traje do smrti. nesledstvenost i neponovljivost. Naime. a samim tim i njen cilj biti promašeni. .

koje označava ostvareni cilj komuniciranja.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Ovakav vid komuniciranja predstavlja istovremeno slanje i prijem informacija koje „nose“ određenu poruku. Osnovne karakteristike ovakvog komuniciranja su: • direktna veza. kroz komuniciranje sa drugima definiše se sopstveni identitet. učesnici u komuniciranju mogu lakše da utvrde značenje poruke. ili u pogledu želje za dokazivanjem svojih sposobnosti ili pak u pogledu potrebe da se stekne naklonost. kao par. potom nastupa eksperimentisanje ( da bi se utvrdile šanse za nastavak odnosa) . Ako se veza nastavlja. jer je mogu stavljati u određeni kotekst. • za održavanje distance. čime su stvoreni uslovi da učesnici komuniciranja deluju kao homogena celina. Istovremeno. • neposrednost. Na primer. zavisi kojom brzinom će doći do takozvanog vezivanja. • uspostavljanje bližih odnosa. Načini ostvarivanja komunikacije su različiti: lični kontakt. odnosi se inteziviraju i postaju spontaniji. Faza eksperimentisanja može imati različite ishode: • odnos nije uspostavljen. uspostavljanja kontakta sa drugima. Ako je reč o komuniciranju sa namenom za sklapanje braka. tj. -5- . Na taj način. Za interpersonalno komuniciranje je bitno da se odnosi uspostavljaju i razvijaju u zavisnosti od cilja komuniciranja. • spontanost. tj. pisanim putem. poverenje i simpatija drugih. U zavisnosti od homogenosti odnosa. odnosi se uspostavljaju i razvijaju tako što najpre dolazi do susreta. Interpersonalno komuniciranje se može odvijati na tri načina: • Između dve osobe. • velike mogućnosti za ostvarivanje povratnih veza i dr. oseća ili razmišlja. Najzad interpersonalno komuniciranje omogućuje zadovoljavanje svojevrsnih potreba. na osnovu kojih subjekti komuniciranja saznaju o sagovorniku šta zna. kakve stavove ima u vezi sa predmetom komuniciranja. u pogledu povezivanja. • Unutar grupe i • Kao javno komuniciranje. ili u pitanju poslovnog partnerstva. telefonom i slično.

Interpersonalno komuniciranje predstavlja recipročnu razmenu poruka izmedju dva ili više pojedinaca. -6- . svakako. kao i u bližoj ili daljoj budućnosti koju će oblikovati elektronski čip i multimedijalna računarska mreža. pokreće ljude na svakodnevnu praksu interpersonalnog komuniciranja? Šušnjić navodi da su to sledeće tri filozofske pretpostavke: . podjednako značajan za čoveka u daleko predistorijsko vreme kada je predstavljao jedini oblik komunikativne prakse. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE Interpersonalno komuniciranje elementarni je i najrasprostranjeniji oblik društvenog komuniciranja. kao i socijalni kontekst u kojem se ostvaruje. priroda odnosa koji su uspostavljeni ili se uspostavljaju. . neposrednim ili posrednim putem. Drugi nije tu da me samo ograničava. Jer. Ontološka: nedovršenost čoveka kome je drugi potreban da bi se ostvarila punoća sopstvene ličnosti. proističu iz samog karaktera čoveka. najznačajniji: motivi i ciljevi komuniciranja. on je tu i da me proširi za sebe: za svoje iskustvo. ali koje teži da valja početi sa razgovorom. znanje i umeće». Ili. ne komunicira se radi samog komuniciranja. U meri u kojoj je drugi zagonetka i tajna za mene. simboličke forme u kojima se ostvaruje.aksiološka. stepen komunikativne kompetentnosti subjekata komunikacionog čina.gnoseološka i . u savremenoj epohi koju karakteriše predominacija medija masovnog komuniciranja. «Ako uzmem da drugi nije ništa drugo do jedna drugačija mogućnost mene.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 3. nešto drugačije od mene. neko moje odvojeno ja. shvaćenog kao socijalnog bića.ontološka. Determinisano je nizom interakcijskih i situacionih faktora medju kojima su. odnosno postigla svrha komuniciranja. u toj meri sam ja tajna za sebe. već da bi se postigao odredjeni cilj. Šta. uz recipročnu izmenjivost uloga komunikatora i recipijenta i neposrednu povratnu vezu u procesu razmene poruka. kako to Liotar kaže: «Govoriti znači boriti se». prisutnog u svakodnevnici svakog od nas. Elementarnost i rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja.

plod koji. jeste neka vrednost». ali isto tako ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivacono dinamički aspekat interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihičkom strukturom ličnosti. takoreći. samoreprezentativnost. Njegova suština je u nastojanju da se razmenom poruka deluje na mišljenje. Aksiološka: želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost. Od ostalih dinamičkih faktora treba istaći (1) subjekte komuniciranja.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Gnoseološka: čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna. delovati na stavove u smislu njihovog: (1) potvrdjivanja. Dakle: kroz razgovor se orvaraju i stvaraju nove vrednosti. «Samo onaj ko zna celu istinu. 3. kao i korišćenje verbalnih i neverbalnih znakova. (2) interakcijske uslove ostvarivanja recipročnosti uloga. osećanje i čula sagovornika. Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja Što se tiče dinamičkih faktora interpersonalnog komuniciranja u poslovnoj sredini u prvom redu treba istaći povratnu vezu (feedback). ali i sebe samog. do kojeg se razgovorom tek dopire. pažljivo posmatranje sebe i drugih. Ne trebamo ispustiti iz vida i ciljeve razmene poruka jer je interpersonalno kumuniciranja veoma svrhovito. (2) korekcije ili (3) menjanja. -7- . Komunikativna kompetentnost je odredjena nizom čovekovih sposobnosti kao što su na primer: prepoznavanje fidbeka i artikulisanje pozitivnog odgovora. Persuazivnim procesom se nastiji. Celu istinu ne zna niko medju nama. nema potrebe za razgovorom. pa mu je potreban drugi radi spoznaje istine». Krajnji ishod razgovora. Dakle: svako je sa te strane ranjiv.1. sposobnost epatije sa drugima sposobnost da se drugi slušaju. (3) ciljeve razmene prokuka i. posebno. idealno visi izvan razgovora. Zbog toga se može govoriti o neuočljivom procesu interpersonalne komunikacije poznatim kao persuazivni proces. oličeno kroz racionalno postavljen cilj. (4) komunikativnu kompetentnost učesnika komunikacije.

Moguće je govoriti o šest tipova primarnog grupisanja ljudi i to: (1) porodica kao primarna grupa. Uvežbano komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa dugotranje socijalizacije i stečenih komunikacionih refleksa. sloju. (3) ktarktičke grupe. rasi. porodica je nesumnjivo. itd. na primer sa neznancima. 4. pri tome priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja i ono može biti: (1) spontatno. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA -8- .2. starosti obrazovanja). (2) prigonde grupe. o uticajima na interpersonalno komuniciranja koji potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja.) i od različitog socijalnog statusa (pola. od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji. Primarni kontakti ostvareni u porodici. religije.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 3. (6) akcijske grupe. (5) grupe za olučivanje. itd. (2) uvežbano. Interpersonalno komuniciranje se odbije u primanim grupama. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja Ovde se radi u prvom redu. Spontanost potiče iz čovekove stalne izloženosti komunikacionim podsticajima i temelji se na racionalnosti. održavaju se na kasnije interpersonalne kontakte u drugim primarnim grupama. milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik. Plansko interpersonalno komuniciranje se manifestuje preko delovanja čoveka kao racionalnog bića koje u interakcijski odnos stupa sa unapred određenim ciljem. Interpesonalno komuniciranje se odvija i izvan primarnih grupa.). (3) plansko. (4) grupe za igru. morala.

na drugoj strani). Interpersonalnog komuniciranja ne bi bilo i ne bi moglo da bude kada bi uloge komunikatora i recipijenta bile okamenjene. javnom mestu izbegava se korišćenje neverbalnih znakova i pokazivanje emocija). da «Osobe koje -9- . komunikaciji. upućeni jedni na druge da bi ostvarili sebe kao svesna i razumna bića. RECIPROČNA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI Ljudi su. dok intimna pretpostavlja bliže i čvršće odnose medju ljudima) 4. pri komunikaciji na distancirana – intimna (razlika u kvalitetu odnosa i veza izmedju osoba koje su u jednoj. pa time i komuniciranje. oblikujući dijalog. 2. interpersonalna komunikacija može biti: 1. a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije). na javna – privatna (razlika u pogledu konteksta komunikacije. dijalektička sprega bez koje je interpersonalno komuniciranje nemoguće.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ U POSLOVNOJ SREDINI Interpersonalnu komunikaciju mogućno je kategorizovati i preko situacija u kojima se ona odvija. i spontanog korišćenja komunikacijskih veština. i sam njime oblikuje. Distancirana komunikacija uključuje izvestan formalizam u govoru ili nastupu. sklonosti i osećanja sigurnosti u grupi) 5. prema Šušnjiću. formalna – neformalna (razlika izmedju proračunatog ili promišljenog. kako to čini David Berlo. 5. Recipročna razmena uloga komunikatora i recipijenta u interpersonalnom komuniciranju omogućava recipročnu razmenu poruka. ritualna – otvorena (različita mogućnost predvidjanja upotrebe odredjenog komunikacijskog koda. Reč je o dva lica jednog te istog procesa u kojem su recipročna izmenjivost uloga i razmena poruka istovremeni uzrok i posledica jedno drugom. funkcionalna – ekspresivna (razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. Tako. Ritualizovana komunikacija potvrdjuje veze. 3. Na osnovu toga može se zaključiti. U prvom slučaju jezik se koristi striktno funkcionalno. Njihova interakcija u dijalogu potvrda je ljudskog razuma koji se.

. . .Sematičke barijere se odnose na problem neprecizne upotrebe reči. pa ni interpersonalna komunikacija nije svuda ista.Defanzivnost (nastaje iz osećanja ugroženosti smanjuje mogućnost da se postigne medjusobno sporazumevanje). . PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI U interpersonalnoj komunikaciji pojavljuju se različite prepreke ili barijere koje smanjuju njenu efikativnost i efikasnost. na: . a do nje dolazi zbog nerazumevanja značaja neke reči.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ se nalaze s jedne i druge strane komunikativnog procesa potpuno su slične. Sve barijere se dele na tri grupa problema. dok druge neguju tradiciju kolektivizma. . kao načešće prisutne u praksi oblikuju kako sadržaj onoga što se saopštava. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA .10 - . . U interpersonalnoj komunikaciji u poslovnoj sredini dolazi do sledećih barijera: . U suštini. 7. kada se pristupa interpersonalnoj komunikaciji.Psihološke barijere. utiču na to kako će se primljena poruka protumačiti. ili nesposobnosti da se na odgovarajući način saopšti odredjena poruka. 6.Jezik i nacionalna kultura (neke zemlje pridaju veliki značaj individualnosti.Mehaničke barijere blokiraju komunikaciju u fizičkom smislu (buka ili oštećenje tehničkog pomagala). menadžera posle višednevnog odsustva može da očekuje i preko 1000 novih prouka).Emocije (odnosno raspoloženja primaoca.Filtriranje (ono može biti namerna manipulacija informacijama kako bi one izgledale privlačinije za primaoca). onda onaj koji emituje poruku i onaj koji je prima ista su osoba».Pretrpanost inforamcijama (je sve iražajnije.

Paralingvistički znaci ukazuju na trenutno raspoloženje govornika. Na primer: subjekti koji se takmiče. Telesni stav može izražavati stav napetosti ili stav opuštenosti. neverbalno ponašanje. dok subjekti od kojih se očekuje izvestan stepen saradnje. * Prostor koji zauzima telo – ovaj apekt ukazuje na činjenicu da svaka osoba zahteva izvestan prostor za sebe. brzina i ritam glasa.11 - . njegove emocije ili namere. Neverbalni znaci komunikacije. 2. Oči i usta predstavljaju dominantne crte lica. čestitanje itd. sede ili stoje jedni pored drugih. mogu biti rečitiji od samog govora. * Dodir – u najvećoj meri govori o stepenu prisnosti sa drugom osobom.). jezik tela. lice u lice. permanentno primanje i emitovanje znakova gestovima. Mnoštvo suptilnih znakova koji se upućuju usnama. . Neverbalna komunikacija. Parajezik – predstavlja sistem neverbalnih znakova ili gestova koji prate verbalno izražavanje. odvija se uvek kada smo u kontaktu sa drugom osobom.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Interpersonalna komunikacija može biti: verbalna i neverbalna. Znakovi dodira mogu biti konvencionalno odredjeni i klišeizirani odredjenim situacijama (rukovanje. Jezik tela – ovaj sistem znakova veoma često se koristi uz govor i u najvećoj meri otkriva osećanja. 3. jezičke poštapalice. parajezik i odeća. izjavljivanje saučešća. stavove i namere neke osobe. Za razliku od jezika. * Telesni stav – predstavlja način na koji se drži telo. već da su različita za različite kulture. mogu se podeliti u tri osnovne grupe: 1. a služe interpetaciji reči u toku govora. Govor tela je kulturno uslovljen. jačina. mimikom ili pokretima tela. odnosno. samo je delimično pod našom kontrolom. Jezik tela sastoji se iz pet elemenata: * Gestovi – predstavlja način na koji se koriste ruke i šake. sede naspram jedni drugih. očima ili obrvama. Za ljude oštećenog sluha to je najvažniji model komunikacije. što znači ne samo da se njegova značenja i upotreba uče. U parajezičke forme spadaju uzvici. * Izraz lica – lice najbolje govori o raspoloženju i emocijama neke osobe.

ali . Pogled govornika – mora da obezbedi kontakt sa slušaocem ili sa auditorijumom. odnosno na auditorijum. 3. a drugo misle.12 - značenje. jer to utiče na ono što se dobija kao govorna signalizacija. upotreba glasova ili vokalnih simbola koji nisu reči. Plač može biti osećaj fizičkog bola ili fizičke neprijatnosti. govornik uvek treba da stoji. a to su šminka. Ipak. Stav i pogled govornika medjusobno se dopunjuju. dobro je da govrnik uvek kada je u mogućnosti stoji dok govori. nakit i sl. . Plač može biti izraz tuge. Važno je kako treba stajati. Smeh kao i plač. mnogo je značajnije da se obezbedi prijatnost prvog utiska. pakosti. a kod auditorijuma postepeno se pogled prenosi od jednog na drugi kraj. Izgled govornika veoma je važan kao bitno odredjenje njegove spoljašnosti. Smeh može biti izražen smeškom. komičnim situacijama. Smeh može biti izazvan spoljnim nadražajem (golicanje) ali i afektivnim stanjem nastalim u posebnim. ali mogu imati odredjeno Sve ono što dodje kao gest i mimika. tada se insistira da se sagovornik gleda u oči. na poslovnim skupovima i u okviru poslovnih razgovora komunikacija se vodi sa mesta sedeći. Plač je praćen izlučivanjem suza. frizura. U neverbalnom komuniciranju bitnu ulogu imaju: 1.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Odeća – u ovu kategoriju spada sve ono što nas u vizuelnom smislu determiniše. Po pravilu. kikotom itd. Odeća signalizuje nečiji doživljaj sopstvenog identiteta. ljubavi. bola. «govor» ili pokreti očiju vreme u komuniciranju. gorčine. Medjutim. 5. prostorno komuniciranje. očaja. radosti. Kada je reč o interakciji. jer se i na taj način deluje na sagovornika. Mnoge govornike je pogled odavao da jedno govore. dovoljno je govor tela situirati i posmatrati kao deo onog što u okviru govorne signalizacije realizuje govornik Stav govornika zavisi od karaktera govora i veoma je važan. je u osnovi pravi govor tela. (Odelo ne čini čoveka. ganuća. 2. 4. Medjutim. saučešća itd. predstavlja rasterećenja napetosti. govor tela. Posebno treba negovati urednost i neupadljivost. glasnim smehom. grčevitim smehom. jer se tako pokazuje sigurnost ili nesigurnost. Odeća može ukazivati i na socijalni i profesionalni status osobe. kada je reč o kulturi poslovnog komuniciranja. Pogled treba da prati i sadržinu govora. jer tako ima i bolji pregled i mogućnost praćenja reagovanja auditorijuma. Posebnu formu ljudske neverbalne komunikacije predstavlja smeh i plač. Izgled ne podrazumeva samo prijatnu spoljašnost. besa.

U nekim delima naših pisaca kao znak neodobravanja imamo glasno iskazan – CAK! U novije vreme. . Govorna signalizacija bitno zavisi od prostornog kumuniciranja.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ govori o čoveku) «Oči su ogledalo duše» . i posmatranje neverbalnih znakova. Tačnost je prva pozitivna osobina svakog poslovnog čoveka. ima izuzetan značaj u usmenom komuniciranju uopšte. dok svrha neverbalne komunikacije da informiše o neposrednom društvenom saobraćanju. koje menadžeri preduzimaju u prevazilaženju barijera ističu se: Korišćenje fidbeka. pojednostavljanje jezika. Verbalna komunikacija zadovoljava više potreba uključenih u socijalnu interakciju. posebno su značajna dva aspekta: prvi je problem zakašnjenja govora. 7. Govornik treba da ima preglednost onoga šta se dogadja u prostoriji. Verbalna komunikacija – Postoji mišljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili kako bi obavljali dve različite funkcije: da jezik informiše o idejama i dogadjajima. govorna signalizacija se posebno izdvaja kao osnovni deo kulture usmenog komuniciranja. Za dobro odvijanje govora izuzetno je značajno vreme u komuniciranju. problem trajanja govora. biće nam jasno šta sve mogu da «govore» razni pokreti očiju u toku govora. naročito u poslovnom svetu. Upotreba glasova PST! – znači da se traži tišina.13 - . aktivno slušanje. jer se drugačije obavlja komuniciranje u zatvorenom. Govorna signalizacija kao celokupnost ponašanja govornika u komunikativnoj fazi govora. Prevazilaženj barijera Kao najvažnije mere. U neverbanom komuniciranju. isto kao i neverbalni znaci. a drugi. Na taj način može pratiti ne samo sagovornika nego i sve prisutne kako bi po reagovanjima i njegovom ili njihovom nevervalnom komuniciranju mogao da ima pravu sliku koliko je njegov govor dobro funkcionalan i koliko se ono što on kazuje prihvata ili jednostavno «ide u vetar».1. Izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odražava i determiniše vrstu društvenog saobraćanja i odnos medju govornicima. bolje shvate i bolje razjasne osnovne poruke u izlaganju. jer ona i omogućava da se govornik i sagovornik ili auditorijum bolje upoznaju. a drugačije u otvorenom prostoru. kontrolisanje emocija.

14 - . Jedan od načina da se poboljša aktivno slušanje je stavljanje sebe u poziciju pošiljaoca. parafraziranjme i dr. a tu su naravno i aktivno gledanje u oči govornika. Mnogi ljudi su loši slušaoci jer prosečni čovek može da izgovori od 125 do 200 reči u minuti a može da shvati i od 400 reči u minutu a ta razlika ostavlja dosta vremena za lutanje uma. formalnim .Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Tipačan način korišćenja fedbeka je postavljanje pitanja “da li ste razumeli šta sam vam rekao” odgovor koji se ne bi stastojao od samo jedne reči obično da bio bi dobar fedbek. bez prečestih prekidanaja govornika. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE Interpersonalna poslovna komunikacija se ostvaruje primenom različitih metoda komunikacije medju kojima je i “licem u lice” komunikacija telefonom. 8. postavljanje pitanja. potvrdinm klimanjem glave i adekvatnim izrazom lica.

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ prezentacijama. 7. memorandumima. 5. Klapmpit predlaže 12 kriterijuma od značaja za izbor metoda.Potencijal obima (Koliko različitih poruka se može preneti korišćenjem metoda?).Vremensko-prostorno ograničenje (Da li je potrebno da pošiljalac i primalac komuniciraju istovremeno i u istom prostoru?). Postavalja se pitanje koju metodu odabrati. Lakoća kodiranja ( Da li pošiljalac može lako i brzo da koristi ovaj kanal).15 - . Odluka o izboru nekog metoda zavisi od potrebe pošiljaoca. telekonferencijama i videokonferencijama idr.Lakoća dekodiranja (Da li primalac može lako i brzo da dekodira poruke?). 3. 9. audio i video trakama. 12. elektronskom poštom.Cena (Koliko košta korišćenje metoda?). Pregovaranje se sastoji od elemenata pregovaranja kao što su: . poštom. karakteristika kanala i potrebe primaoca. 6. 4. karakteristika poruke. 8.Vidljivost (Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se primete važne informacije?). 11. 2.Interpersonalna toplina (Koliko dobro metod prenosi interpersonalnu toplinu?). Interpersonalna komunikacija i pregovori Pregovori su najzahtevniji oblik poslovnog komuniciranja u kojem dolaze do izražaja sva znanja i veštine komuniciranja.1.Formalnost (Da li metod ima potrebnu količinu formalnosti?). Kriterijumi koje Klampit predlaže su: 1.Utrošak vremena (Da li pošiljalac ili primalac imaju veći deo kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku?) 8.Kapacitet kompleksnosti (Da li metod može efektivno da obradi složene poruke?).Fidbek (Koliko brzo primalac može da odgovori na poruku?). 10.Poverljivost (Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su namenjene?).

Navode se četiri pregovaračke tehnike: 1. Prisutan je nedostatak vremena ili kad je loš sporazum bolji od nepostizanja sporazuma. kao što su: sposobnost odredjivanja realnih ciljeva. 3. gde pregovaračke strane mere svoju snagu na osnovu različitih izvora moći. religije. 4. efikasni i nekvalitetni. odnosno ima ih koliko i igara). problema koji se tako manifestuje kao kohezioni faktor grupe). moć ubedjivanja i traženje alternativnih mogućnosti. itd. 8. 2. 2. slučajnog zbližavanja koje kasnije prerasta u naviku). 3. Porodica je. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja Statički faktori interpersonalne komunikacije potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja. organizovanja kompetencijama). starosti. nalaženje velikog broja mogućih opcija. pripremljenost. porodica kao primarna grupa (najznačajnija primarna grupa u kojoj se odvija prigodne grupe (skup osoba koje se medjusobno vezuju na duže staze po osnovu katarktičke grupe (skup osoba formiran zbog potrebe rešavanja zajedničkog grupe za igru (najbrojnije su. Pregovaračka veština podrazumeva veći broj kvaliteta.) i od različitog socijalnog statusa (pola.). Pregovori na silu – su brzi. 4.16 - . odnosno primarnih grupa su: 1. 2. biti sposoban slušati i postavljati pitanja. .Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 1. U praksi se mogu prepoznati različite pregovaračke tehnike koje se medjusobno prepliću. 5. obrazovanja). pregovori na silu kompromisni pregovori takmičarski pregovori i tzv. Najčešći oblici grupisanja ljudi. milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik (po pravilu. grupe za odlučivanje (ove grupe nastaju u svim oblicima šireg društvenog ljudi a predstavljaju skup ljudi povezanih istim ili sličnim čitav niz komunikacionih činova). morala.2. maternji) ljudske komunikacije. «win-win» pregovori. nesumnjivo. sloju. itd. rasi. od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji.

Stvarnost se vrlo često samo registruje. Priroda uspostavljenih ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja. predstavlja svojevrsnu šemu strukture moći. Organizacija razvija sopstvene norme ponašanja i standarde komunikacije.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 6.17 - . predstavlja osnov uspešnog funkcionisanja svake organizacije. dugotrajne socijalizacije i stečenih komunikacionih refleksa). 8.3. spontano – (potiče iz čovekove stalne izloženosti komunikacionim podsticajima. uvežbano – (komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa plansko – (komuniciranje manifestuje se preko delovanja čoveka kao i ono se ne temelji na racionalnosti. Efektivna komunikacija izmedju individua i grupa. uvežbano ili planirano. Pored . 2. Forma interpersonalne komunikacije Interpersonalno komuniciranje ne dešava se samo u primarnim grupama. 9. mada su one njegov prirodni ambijent. Priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja. prepušteni čulima i emocijama. Ljudi takodje stupaju u interpersonalno komuniciranje sa neznancima. ali refleksivno ne preradjuje. Ono može biti: 1. akcijske grupe (grupa naučnika koja radi u okviru jednog projekta). racionalnog bića koje u interakcijski odnos stupa sa unapred odredjenim ciljem. poznavajući pri tome i kontekst u kojem komunicira). u koju se individue udružuju kako bi zajedno rešile neki problem ili ostvarile zajednički cilj. Struktura komunikacijskih kanala u organizaciji. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA Organizacija predstavlja specifičan tip grupe. pripadnicima primarnih grupa kojima ne pripadaju ili poznanicima. koje može biti: spontano. Prema Suzana Langer ljud provode veliki deo svog života u «besvesnom stanju». 3.

na primer uvodjenje dizel i elktrovučnih lokomotiva. poslovnih vozova. Nalazimo se pred značajnim inovacijama na našim železnicama. bazirane na savremenim tehnologijama i uslovima. informatičko poslovanje.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ formalnih sistema komunikacije. pažljivo slušanje i percipiranje drugih. korektna upotreba jezika i neverbalnih znakova. Pozitivan stav prema razmeni mišljenja. Visoka tehnologija menja i zahteve poslovnja. statusa. uvodjenje stjuardesa. Kada je reč o železničkom ugostiteljstvu i turizmu. Opšta kultura i civilizovan odnos čine značajne faktore da se ovo postigne. tako da preduzeća mogu opstati samo ako prezentira kvalitetan proizvod ili uslugu. u svakoj organizaciji razvija se i paralelni neformalni sistem opštenja medju njenim članovima. Koreni konflikta mogu biti različiti. navedena sredstva rada su ogromne . kao i kooperativnost i otvorenost prema drugima. primena najmodernije elektrotehnike. konflkti su neizbežni. Iako svaka organizacija funkcioniše na principu efektivnog komuniciranja. a što je opet nametalo potrebu većeg stepena znanja. percepcija. Kao javni prevoznik putnika i robe u unutrašnjem i medjunarodnom železničkom saobraćaju. vozovi velikih brzina i visokog komfora. kao što su pruge za velike brzine. kao bitnog uslova za uključivanje u sistem modernih železnica Evrope (posebno u normalnim uslovima privrede i poslovanja). situacija po obimu i riziku osoblja znatno je jednostavnija. ali je nužnost da se u datim uslovima čini ono što se može. nastaju kao posledica razlika iskustava. Sposobnost da se na zdrav način suočavamo sa konfliktima u direktnoj je zavisnosti od sposobnosti komuniciranja i prirode veza i odnosa koje uspostavljamo sa drugim ljudima. Tržište je sve probirljivije . prekfalifikacije i dokvalifikacije. ali po delikatnosti uredjenja i održavanja kapaciteta. Inače. železničkih putničkih agencija i dr.18 - .. električnih udara. Interpersonalni konflikti. predstavljaju ključne elemente uspešnog komuniciranja u organizaciji. mehanizovanim održavanjem pruga. odnosno kvalitet proizvodnje. mišljenja. ambicija i modela ponašanja. ali i kao posledica kompetitivne prakse koja prati napredovanje u organizaciji. održavanje higijene i njihovog funkcionalnog korišćenja znatno složenija i delotvornija za kvalitet usluge i uspešnost poslovanja. kao i nove opasnosti od velikih brzina. U personalnim konfliktima u koje zapada pojedinac čije su ideje ili sistem vrednosti u suprotnosti sa vrednostima grupe. Ostvarenjem programa modernizacije železnica znatno su poboljšani uslovi rada. vrednosti. Stoga kultura i komunikacija osoblja spadaju u suštinska znanja njihove struke. stvaranja miljea. ugradjivanjem telekomandnih uredjaja i dr. U samoj organizaciji izvor konflikata predstavlja hijerarhijsko ustrojstvo i podela moći medju članovima. želiznica prima čitav niz obaveza što se tiče kvaliteta železničkih usluga. Utopija je da se to može postići lako i brzo. težih povredjivanja i sl.

grupe. kontinuirano obrazovanje i specijalizaciju i dr. a što uslovljava posebne zahteve i odgovornost. kao što su npr. viši stepen stručnosti i kulture. specijalne mere zaštite pri radu. pruge za velike brzine i vozovi velikih brzina koji će zahtevati: veći stepen psihofizičkih sposobnosti radnika u celini. pitanjima organizacije rada (3) komunikacije koje su izraz socijalno-emocionalnih potreba članova grupe. Napokon. 9. Komuniciranje u grupi odvija se u okviru komunikacione strukture.5 puta vrednijim sredstvima rada od ostalih radnika u privredi. poslovniji odnos klijentele. a deo priprema za budućnost železnice. .2.1. Komuniciranje u radnoj sredini Komuniciranje u poslovnoj sredini je složen dinamički sistem. odnosno odredjuje ponašanje i primalaca i komunikatroa da deluju ka ostvarivanju zajedničkih ciljeva. nove oblike komuniciranja i servisiranja visokog komfora. Javljaće se novi ekološki problemi. vitalnije sposobnosti prilagodjavanja i adaptacije. Tipovi komunikacije u grupi Prema Livitu moguće je razlikovati četiri tipa ovih mraža u maloj grupi od 5 članova. Svaki zaposleni radnik na železnici rukuje u proseku sa 2. lične i trećih lica. može da ostvaruje svoje osnovne ciljeve (proizvodnja dobara ili pružanje usluge) zahvaljujući procesima komuniciranja unutar same organizacije i izmedju grupe i okruženja. Proces komuniciranja omogućava upravljanje svim aktivnostima organizacije u željenom pravcu. savladjivanje eventualnih rizika i opasnosti. nova tehnologija i standardizacija imaju uticaja i na domen ekologije. Dakle.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ vrednosti. 9. u kojima se dolazi do saznanja o tome sa kime članovi grupe opšte neposredno pri ostvarivanju zadataka i uopšte tokom boravka u grupi. Jedan od važnijih aspekata ove strukture su komunikacione mreže. kultura i komunikacija su nužnost već za sadašnjost. Prema sadržaju moguće je razlikovati tri kategorije komuniciranja: (1) (2) komunikacije komunikcaije u o vezi opštim sa obavljanjem rada tekućih i poslova i zadataka. gde inače železnica ima značajne komparativne prednosti u odnosu na druge grane saobraćaja.19 - .

Ali je u organizacijama komunkaciona mreža uvek posredna i ima hijerarhijski karakter.Veoma važna vrsta horizontalnih komunikacija jesu komunikacije kojima se ostvaruju . broj kmounikacionih prenosnih mesta svodi se na najmanju moguću meru. . Nikola Rot nudi opis najvažnijih sadržaja horizontalnog komuniciranja. Horizontalna komunikacija je komunikacija medju osobama jednakih po statusu u jednoj radnoj jedinici. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji Opšti pravci komunikacije u organizaciji su (1) vertikalni i (2) horizontalni pravac. U cilju veće uspešnosti komunikacije.3. Vertikalna komunikacija teče od rukovodećih ljudi prema perifernim delovima organizacije. Desentralizovani tipovi komunikacione mreže su u organizacijama prisutni samo u njenim pojedinim delovima. ponekad taj sadržaj predstavlja i pretinju za rukovodeće strukture.20 - . Isto važi i za komuniciranje osoba jednakih statusa a zaposlenih u različitim organizacijama.4.Sadržaj može da bude pružanje i saradjivanje u izvršavanju tekućih zadataka . 9. (3) Mreža u obliku slova Y gde jedan od članova grupe može da komunicira sa tri susedna člana. Ovo je najrasprostranjeniji vid komuniciranja kod većine članova organizacije koji se realizuje kako tokom rada tako i u periodu odmora. . gde se izvršavaju poslovi. Sadržaj horizontalnog komuniciranja može biti raznolik. 9. potrebno radi koordinacije aktivnosti organizacije. Komunikacija u organizaciji Komunikacija se može ostvariti na neposredan način. a ostali samo sa po jednim članom grupe ili sa dva člana grupe (4) Komunikaciona mreža u vidu točka gde samo jedan član koji je u centru komunicira neposredno sa svim članovima grupe dok svi ostali članovi nemaju uopšte mogućnost neposredne komunikacije.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ (1) kružna komunikaciona mreža ili krug gde svaki član grupe neposredno komunicira samo sa po dva susedna člana (2) lančana komunikaciona mreža ili lanac gde jedan od članova zauzima centralni položaj pa samo on može neposredno da komunicira sa dva susedna člana.Druga vrsta horizontalnih komunikacija je komunikacija medju rokovodiocima i članovima raznih jedinica a istog statusnog nivoa.

U savremenom poslovnom svetu usmeno/pismeno opštenje. umetnist (književnost. Efektivnost komunikacije se može procenjivati uzimanjem u obzir četiri kriterijuma: (1) brzine. kao i ostali savremeni moderni oblici opštenja. Upravo je . radio. (2) tačnosti (3) verovatnoće pojavljivljivanja lidera i (4) važnosti zadovoljstva članova.21 - . . generator i koordinator svih poslovnih aktivnosti i predstavlja skup svih privrednih i poslovnih aktivnosti subjekata i firme u celini. SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE Komuniciranje je proces koji teče izmedju dva prostora na kojima se nalaze izvor lii pošiljalac i korisnik informacija ili primalac. pa je u vezi s tim i njihovo zalaganje maksimalno. internet). televizija. deluju. Komunikacione mreže u organizaciji Menadžeri se odlučuju za odredjeni tip komunikacione mreže u zavisnosti od cilja koji se želi ostvariti. a ako je tačnost najvažnija onda se koristi mreža u obliku „lanaca”. naučna literatura. Ukoliko je važno da tim ima jakog lidera koristiće se mreža u obliku „točka“. Dobra komunikacija uz adekvatno motivisanje zaposlenih. Poslovno komuniciranje postaje pokretač. njihova uloga u procesu komuniciranja postaje veoma značajna. bolje. 9. muzika). 10. Preduzeća u kojima postoji slobodna i nesmetana komunikacija doživljavaju se od strane zaposlneih kao dom. dok su sredstva komuniciranja – sredstva informisanja (štampa. cifre.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ lični. Pa ukoliko bi se insistiralo na zadovoljenju članova onda bi najbolja mreža bila ona koja uključuje sve kanale komunikacije. obezbedjuje donošenje dobrih odluka i njihovu uspešnu realizaciju. slikarstvo. socijalni i emocionalni odnosi medju članovima organizacije. dugotrajnije i imaju pozitivnu povratnu vezu (fedbek) ako su realizovani na znalački način. Poslovno komuniciranje znači istovremeno davanje i primanje poslonih informacija radi postizanja odredjenih poslovnih ciljeva i konkretnih rezultata. s tim u vezi.Može se pojaviti kao sadržaj horizontalnih komunikacija i dogovaranje dela članova organizacije radi ostvarivanja odredjenih ciljeva koji mogu biti opšti i posebni. simboli i drugo.5. Menadžeri su zaduženi za orgaizaciju posla i za usmeravanje zaposlenih u preduzeću.

nekad manje a nekad više menjaju. kao i ponašanja. Objavljuju se brojne publikacije i praktični priručnici. upućujući mlade ljude u tajne i finese tehnike vodjenja poslovnog razgovora bilo pismenog ili usmenog. Nije bez razloga Bil Gejts izjavio: "Kada bi mi ostao samo jedan dolar potrošio bih ga na PR!"Kulturi govora u izlaganju nije se u našim obrazovanim institucijama posvećivala dovljna pažnja do pre nekoliko godina. ali da bi bili operativno upotrebljivi. Cilj zaposlenih je da svoje zadatke realizuju što bolje. godine komunikativnost u konkursima javlja . KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS Nivo komunikacionih veština kod nas je još uvek je zabrinjavajuce nizak. situacijama i stečenim znanjima i iskustvima. prilagodjavaju novostvorenim uslovima. svaki ozbiljan čovekov korak u životu ima svoje početne ciljeve. vec komunikacija uopšte. mediji. Svaki promišljeni napor. rade se testovi. a s tim u vezi dolazi i do promena poslnve kulture. već se oni kroz stalni rad i tokom vremena. Interesatno je i zapažanje da se tokom 2001. nije u pitanju samo poslovna komunikacija. zavisi kvaltiet obavljenog posla. Polazilo se od stava da kvalitet razgovora spada isključivo u domen individualnih sposobnosti svakog pojedinca ali neopravdano. obezbediti bolje tržišno mesto. pisci udžbenika. i majući u vidu da od njihove uspešnosti. sposobnije distributere i najbolje službenike.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ njihov zadatak da uoče značaj dobre komunikacije unutar organizacione šeme preduzeća i da na to ukazuju svim zaposlenima. najčešće umladim savremenim preduzećima. Znanje i iskustvo su potrebni elementi. stabilnije partnere. Savremena praksa dokazuje suprotno. ili se ova oblast izučava na fakultetima. Treba imati u vidu da svako pravilo u privatnom ponašanju ima svoj direktni ekvivalet pri poslovnom ophodjenju. jer ne prepoznaje njenu funkciju. neophodna je permanentna komunikacija i ostvarenost prema novimm predlozima i idejama. menja se poslovna klima. U malom broju preduzeća. u šta spadaju poslvona kultura ikomunikativnost. vecu prodaju. Oni koji odlučuju još uvek ne vide u kojoj meri dobar PR program može unaprediti poslovanje.22 - . 11. Poslovna politika mnogih naših kompanija ne predvidja postojanje komunikacione strategije. Kultura poslovnog komuniciranja postaje naša stvarnost. Medutim. Ti ciljevi nisu statičke prirode. postoje kursevi. svoju svrhu. kada se ovom pitanju okreću istraživači. predavači.

njegovu kulturu. da bi tokom 2002.). Takođe treba raditi na približavanju kultura u smislu poznavanja sa tradicijom. Većina problema je vezana za kulturu i zato treba shvatiti značaj kulture za interkulturnu poslovnu komunikaciju jer ona je bitan faktor za neposrednu interpersonalnu komunikaciju. Da bi se ona unapredila treba raditi na prevazilaženju barijera u njoj. prezentacija na seminaru za edukaciju kadrova). Ova delatnost uključuje stvaranje vrednosti. odnosu . Zašto? Zato sto u organizaciji postoji permanentna potreba za direktnim komuniciranjem u grupi ( n primer.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ samo sporadično. radne grupe. Pojedinačno to se može postići čitanjem stručnih literatura i posećivanjem seminara. naročito jezikom za normalno komuniciranjeizmeđu dva ili više učesnika. a to dovodi do sveukupnog poslovnog uspeha. duboko zasecaju u ustaljene predstave o socijalnoj organizaciji.) kao i potreba za javnim komuniciranjem ( na primer. 12. posmatranje i prilagođavanje drugim kulturama kao kreativnim socijalnim delatnostima čoveka u svim domenima materijalnog života i svesti. Da bi se interpersonalna komunikacija poboljšala u oblasti poslovnog komuniciranja treba se posebno usredsrediti na učenje. neformalne i formalne grupe isl. koji svakim danom sve više ispunjavaju našu svakodnevicu.23 - . menadžera i njegovog podčinjenog i sl. na pretvaranje bogatstva ljudske istorije u unutrašnje bogatstvo čoveka. Poslovna komunikacija obuhvata različite vrste aktivnosti. ZAKLJUČAK Na osnovu rečenog o interpersonalnom komuniciranju nameće se zaključak da je interpersonalno komuniciranje takav pristup koji se zasniva na predpostavkama karakterističnim za poslovno komuniciranje uopšte. razgovor dva menadžera. semiotskih sistema i usmerena je na transformaciju stvarnosti. i to pretežno u listu “Politika”. godine bila isticana u većem broju konkursa. U savremenim tokovima poslovnog komuniciranja bitan segment zauzima računarska mreža i virtuelno komuniciranje. ili potreba za komuniciranjem u grupi ( n primer. normi. svakog pojedinca ponaosob. bez obzira na to da li su konkurs objavile strane ili domaće firme.

ali je time nije otkrio. Na jednoj strani je vizija demokratske nirvane sa kompjuterizovanim pristupom ogromnim informacionim izvorima koji će svima biti dostupni. proizvodnja kompjutera. moraju prihvati društveni rizik novih elektronskih mreža. na kraju. Očigledno je. upozorenja o sistemu u kome su pojedinci i grupe svrstani u informaciona ostrva. . Predvidjanja o budućnosti masovnih medija idu od jedne do druge krajnosti. tviter i dr. kojim je potražen tehnički ekvivalent ljudskom umu može ovladati celinom našeg života? Postavlja se pitanje: hoće li. Bez obzira na to koliko je kriza duboko ukorenjena u našem poslovnom svetu. nove lične mreže dobijaju karakteristike tradicionalnih masovnih medija. medjutim. Društva koja žele širenje tržišta ideja. nesvesni zajedničkih problema. jer «pomoću iskustva stavljenog u brojeve čovek može upravljati tajnom. kablovsku tv. bez ikakvih zajedničkih kulturnih dodirnih tačaka. Od ere televizije stvarana su tehnička sredstva koja su nadmašila naše fizičke nedostatke. – su već stvarnost i menjaju informacione navike miliona ljudi. Nove lične mreže uključujući i mobilne telefone. ima svoje mesto u savremenim poslovnim sistemima i u budućnosti. da budućnost poslovnog komuniciranja leži u spoju starih i novih medija. u nemogućnosti da se povežu jedni sa drugima. faks mašine. Da li. internet.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ pojedinca i zajednice i dinamici društvenog razvoja. ali koja su u svakom slučaju prvobitni podsticaj morala da imaju u čoveku. U tom procesu lične mreže počinju da se takmiče direktnije sa većim masovnim medijima kao izvorima informacije. zahvaljujući tehnološkom progresu koji prisutan u sve većem obimu iz dana u dan. Jer. Na drugoj strani. sa sigurnošću možemo reći da sam sistem interpersonlanog komuniciranja. čovek sačuvati svoju superiornost nad tim mašinama. i pojačavala čula.24 - .

Mirko Miletić. 2000 3. Milovan Vuković.Dr. Uvod u kulturu komunikacije. Intarnet .1998 6. Vladimir Cvetanović. Vladimir Cvetanović. Komunikacije i kultura. Razna literatura 9.2003 4. LITERATURA 1. Nikola Klem.25 - .Beograd. Beograd. 2006 2. Novi Sad. Zorica Tomić. Komuniciranje u novim medijskim uslovima.2006 8.2001 7. Neverbalne komunikacije. Prof. Kultura poslovnog komuniciranja. Beograd. Beograd. Rukovodilac u interaktivnoj komuniciranju. Prof. Jagodina.1999 5. Komunikologija. Jasna Janićijević.dr.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 13.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful