You are on page 1of 33
MOBING strana | 1 Mobing Sadržaj Uvod ..........................................................................................................................................2 I Teorijski okvir 1. Etički kodeks ...........................................................................................................3 2. Mesto poslovne etike u društvu ...............................................................................4 3. “Mobing” - značenje termina ..................................................................................5 4. Istorijat izučavanja pojave mobinga .......................................................................6 5. Definicije mobinga ..................................................................................................6 6. Mobing kao pojava ..................................................................................................7 7. Vrste mobinga .........................................................................................................8 8. Elementi i mehanizam mobing situacije ..................................................................9 8.1. 8.2. 8.3. 8.4. 8.5. 8.6. 8.7. 8.8. 8.9. Uloge u mobing situaciji .............................................................................9 Šta doprinosi nastanku mobinga................................................................13 Aktivnosti mobinga...................................................................................13 Faze mobinga............................................................................................14 Reakcije žrtve mobinga............................................................................15 Uticaj mobinga na zdravlje žrtava...........................................................17 Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju..........................................18 Razlika između pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga..................19 Kako su različite države zakonski regulisale borbu protiv mobinga......20 Programi za borbu protiv mobinga u svetu.............................................20 Šta se radi u našim uslovima sada i ideje za dalji rad.............................21 9. Kako izaći iz mobinga.............................................................................................20 9.1. 9.2. 10. Pravila ponašanja sa žrtvama mobinga...................................................................22 11. Zakonska regulativa................................................................................................24 12. Statistički podaci o mobingu...................................................................................24 II Primeri iz prakse.................................................................................................................26 Zaključak...................................................................................................................................30 Literatura...................................................................................................................................31 strana | 2 Mobing Uvod Poslovnu etiku možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca. Šikana ili šikaniranje, među sindikalcima su vrlo poznati pojmovi koji se odnose na maltretiranje ljudi na poslu. Mobing je sličan ali i mnogo širi pojam jer obuhvata kompleks pojava koje počinju maltretiranjem ili psihološkim terorom na radnom mestu, a završavaju teškim posledicama tog maltretiranja koje se odražavaju na zdravlje pojedinca, njegov socijalni status i okruženje. Mobing je nasilje na radnom mestu, koje počinje u psihološkom domenu u komunikaciji, među ljudima, što su sve psihološke kategorije a i prve posledice mobinga su psihološke prirode. Istorija ljudskih zajednica puna je pojava ponižavanja, maltretiranja, terorisanja i zlostavljanja. Mobing, po svojoj suštini takođe pripada ovim pojavama ali je specifičan po tome što se isključivo vezuje za radnu sredinu. Mobing predstavlja vid poremećaja u međuljudskim odnosima na radu, koji se reperkusira i ima velikog uticaja na pojedinca i grupu (pojedinaca) u radnoj sredini ali se njegov uticaj prenosi i dalje na porodicu i širu socijalnu zajednicu. O mobingu se sve više govori zato što se mobingom ugrođava ugled, čast, ljudsko dostojanstvo, što su temelji čovekove ličnosti i osnovne ljudske vrednosti. Ponižavanje pojedinca ide do te mere da rezultira izbacivanjem pojedinca iz određene organizacije. Samo retke osobe sa izuzetnom čvrstinom ličnosti i dobrim temeljima, uz podršku porodice uspevaju da prođu bez velikih oštećenja i da se, bez pomoći drugih ljudi, bore za svoj status i poziciju. Mobing situacije, preživljavaju obično individualisti koji imaju vlastiti sistem vrednosti, koji su uvereni u vlastitu ispravnost i koji su sigurni u sebe, mada je izolaciju i odbačenost od grupe jako teško preživeti zbog činjenice da je čovek socijalno biće kome su drugi ljudi i interakcija sa njima, neophodni za adaptaciju i življenje. Iz tog razloga neophodno je da se, prevashodno, podigne kolektivna svest o posledicama koje mobing može da ima kako po pojedinca tako i po širu društvenu zajednicu, a nakon toga pronađe najefikasniji mehanizam kojim će ova neželjena pojava biti suzbijena. 1. Etički kodeks strana | 3 Mobing U okviru poslovne etike etički kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih pravila, šema, propisa i dobrih običaja u poslovnom ponašanju. Etički kodeks služi kao okvir u kome bi se trebali kretati i na taj način formalno olakšava poslovanje u sve komplikovanijim i složenijim prilikama na tržištu. Kao subjekti poslovne etike javljaju se čovek, organizacija i društvo u celini. Područja istraživanja su društvena odgovornost poduzeća, odnos poduzeća s potrošačima, ekologija i razvoj... Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovođenje preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će ipak reći da etika i način rada i poslovanja, upravljanje preduzećem i njegovo organizovanje, nemaju baš ništa zajedničkog. Neki će možda zaključiti da ekonomija nema baš nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i da bi to i htela da bude. Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bezposlovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Javlja se dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i hitniji odgovor koji će biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. strana | 4 Mobing Slika 1 –poslovna etika izvor: wikipedia.rs 2. Mesto poslovne etike u drustvu Predmet poslovne etike je rezultat delovanja čoveka u korporaciji i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama (lokalni, regionalni, nacionalni i internacionalni), imajući u vidu taj obim poslovanja deli se i sama poslovna etika. Shvatanje mesta poslovne etike u društvu je različito i može biti: • Sistemska poslovna etika tematizuje odnos između morala, ekonomije, politike, prava, religije i razmatra ga u sklopu društvenog uređenja date zemlje, bliža je deontološkim etickim koncepcijama, ima zadatak da stvori podsticajni društveno-državni ambijent za sklapanje, sporazuma između subjekata (pojedinaca i korporacija). • Funkcionalna tematizuje isključivo poslovanje same korporacije, bliža utilitarističko-pragmatičkim etičkim koncepcijama, ima zadatak da moralno posreduje korporativnu kulturu. strana | 5 Mobing Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normiposlovnog morala i ljudskog odnosa, da naruči poslovnu klimu i atmosferu. Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: “Gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije“? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja. 3. „Mobing“ - značenje termina Izraz mobing potiče iz engleskog jezika, u kome reč mob znači ološ, svetina, rulja, odnosno reči mobbish, što znači prostački, grub, vulgaran. Od ovog je izvedena reč mobbing koja znači “prisilno, vulgarno, manirom ološa, nekoga psihički dokrajčiti, društveno potpuno degradirati, uništiti ga i isključiti iz društvenog života. U našem jeziku nema adekvatnog termina za ovaj široki opseg značenja i zato se koristi neprevedena reč mobing ili termini moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihoteror, psihološki teror ili zlostavljanje na radu ili u vezi sa radom (što je terminologija predloga Zakona protiv mobinga). strana | 6 Mobing Ovaj svojevrsni psiho-teror prvi je uočio i definisao prof. Dr Hajnc Lejman, švedski psiholog, koji je napisao čak i Enciklopediju mobbinga. U njoj Lejman, izmenu ostalog, upozorava svetsku javnost na mobbing, kao na zanemarivani i tolerisani vid ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, koji može biti višestruko štetan. Prema rečima doktora Lejmana, bilo da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju, cilj svakog mobbinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni život. Švedski doktor je otkrio da se čak svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nane u ulozi objekta ovog vida zlostavljanja. Žrtva mobbinga može postati svako, bez obzira na pol, godine života, socijalni status, spoljašnji izgled, stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju. Štaviše, što je posao bolje pozicioniran - to je mobbing suptilniji. Iako istraživanja i iskustva pokazuju da su mobbingom ponednako ugroženi i muškarci i žene, pri čemu po pravilu muškarci zlostavljaju muškarce, a žene gotovo isključivo žene, stručnjaci smatraju da su žene ipak za nijansu rizičnija grupa. 4. Istorijat izučavanja pojave mobinga Mobing kao pojava prepoznavana je prvo u ponašanju nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, što se ponekad završava smrću. Istraživanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naučnika koji se bavio psihologijom ponašanja životinja.. Slična vrsta neprijateljskog ponašanja je prepoznata šezdesetih godina prošlog veka kod dece u školama u Švedskoj, ali sistematsko naučno istraživanje mobinga u sferi rada se vezuje za ime, profesora Heinza Leymann (1932-1999) koji je i odredio obeležja ove pojave, posledice po zdravlje i osnovao prvu kliniku za pomoć žrtvama mobinga. 5. Definicije mobinga Mobing je specifično ponašanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili više njih, duže vreme, psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, u nameri da ugrozi njezin ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti. To zlostavljanje se često nastavlja sve dok zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu. Psihički teror ili mobing započinje i održava se neprijateljskim ili neetičkim vidom komunikacije koju provodi jedna ili više osoba i koja je sistematski usmerena protiv pojedinca strana | 7 Mobing koji je zbog toga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti je da se odbrani, i ostaje u toj poziciji zbog postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju. U Zakonu socijalne modernizacije Francuske iz 2002. godine, mobing je definisan kao psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, narušiti fizičko i mentalno zdravlje ili kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost. Švedska nacionalna služba za zaštitu i higijenu na radu (Swedish National Board of Occupational Safety and Health) definiše mobing (koristeći pojam viktimizacija) kao “ponavljanje izrazito negativne ili radnje vredne prekora koje su na uvredljiv način usmerene protiv zaposlenih pojedinaca i mogu dovesti do toga da ovi zaposleni budu isključeni iz zajednice na radnom mestu”. Međunarodna organizacija rada (ILO) određuje mobing kao “uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamerni ili ponižavajući pokušaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih. Udružuje se protiv određenog saradnika, odnosno on se mobinguje, i izlaže psihičkom uznemiravanju. U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski tračevi ili širenje lažnih informacija”. 6. Mobing kao pojava Mobing nastaje kada grupa iz raznih razloga nastoji da ponizi, ruinira ili psihički dezintegriše jedinku, koja veoma brzo, našavši se u nevoljnoj izolaciji počinje da trpi određene psihičke, profesionalne, emotivne i druge probleme. Mobing je, po svojoj strukturi nasrtaj na slobodu i integritet ličnosti, čast i ugled tako da se u mobingu krše osnovna ljudska i građanska prava. Pojedinac zbog mobinga oboleva od raznih psihičkih, psihoorganskih i organskih obolenja koje su posledica doživljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Zatim on trpi i zbog socijalne izolacije kojoj je izložen zbog čega postoji nemogućnost uspostavljanja i održavanja kontakata sa drugim ljudima. Trpi i njegova porodica ne samo zbog njegove patnje, već i zbog činjenice da se socijalna izolacija, posebno u manjim sredinama, može proširiti i na članove porodice žrtve mobinga. Mobing trajno remeti odnose među ljudima na radnom mestu i ostavlja druge teške posledice. Na primer, iako nisu direktno izloženi mobingu, zaposleni koji posmatraju odvijanje strana | 8 Mobing mobinga takođe trpe u toj situaciji jer ne znaju kako da odreaguju i sami u strahu da ne postanu žrtve mobera a radno vreme umesto za rad služi za nalaženje načina da se mobing izbegne. Ili se nasuprot tome, koristi za smišljanje novih aktivnosti mobinga ako su zaposleni ”produžena ruka” mobera. Zato se i kaže „Gde ima mobinga, nema produktivnosti!” 7. Vrste mobinga Osnovna podela je na vertikalni i horizontalni mobing: Vertikalni mobing je terorisanje u smeru od nadređenih ka podređenima, što je češće, ili od strane podređenih prema nadređenima, što je ređe. U prvoj varijanti, mobing se naziva i bossing. Podvrsta vertikalnog je strateški mobing koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljačke strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najčešće javno ne ističe a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne tražeći za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno uništenje psihološkog i profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema šanse za drugo zaposlenje. Do juče nepoznat na ovim prostorima, strateški mobing postaje sve učestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena. Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima: - pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika - pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobing, "bossing") - jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog. Horizontalni mobing postoji među zaposlenima koji su na istom organizacionom nivou. Pokretač emotivnog mobinga je zavist, ljubomora i antipatija a vezan je za karakteristike ličnosti mobera. Slika 2 – žrtva horizontalnog mobinga strana | 9 Mobing Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da eliminacija njega vodi napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnik na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji. U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u 45% o horizontalnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu grupe radnika prema nadređenom. 8. Elementi i mehanizam mobing situacije Aktivator mobinga je najčešće konflikt u najširem smislu reči, koji se dogodio ili koji postoji kao latentan u ‘glavi’ mobera. U osnovi mobinga je strah ili osećaj ugroženosti koji oseća mober u odnosu na žrtvu. Mobing počinje strahom mobera a traje i održava se zbog straha žrtve i ostalih zaposlenih. 8.1.Uloge u mobing situaciji U svakoj mobing situaciji postoje sledeće uloge: • mober, • žrtva, • grupa za podršku. Moberi su osobe koje izgledaju moćne, ali to su: − Osobe duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, − − Nedovoljno stručni i kompetentni, Osobe koje „mobingom’’ prikrivaju nemoć u nekoj drugoj značajnoj sferi svog života, najčešće privatnoj (brak, porodica i sl.) − Obično su u ranim godinama života imali puno osujećenja i frustracija i nikada nisu naučili da vole, daju i primaju, kao i da osećaju empatiju prema drugim ljudima. − Oni koji se osećaju podređeno i nemoćno − Psihopate ili sociopate. strana | 10 Mobing Mober je čovek koji ima veliki strah. On je nesiguran, ima slabu ličnost i drugi ljudi i moć su mu potrebni da bi sebi dao na značaju. Slika – mober u akciji Pod ovim terminom se podrazumevaju osobe koje psihološki, moralno, seksusalno i na druge načine maltretiraju, zlostavljaju i na sve druge načine pokušavaju da eliminišu osobe za koje smatraju da im smetaju. Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje, kao i empatiju prema drugim osobama. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti (poltroni) u strahu da ne postanu žrtve mobinga, identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu očekujući ličnu korist. Moberi mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svoga života (najčešće privatnog), formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često, zlostavljajući, se osaćaju inferiorno (iza svake prepotencije postoji neka impotencija). Na taj način osiguravaju dominantnu poziciju ili sklanjaju, odstranjuju onog koji im stoji na putu uspeha. Neretko to čine iz ličnog straha da neće biti cenjeni i da će sami postati nečija žrtva. Neki zlostavljači to rade svesno, sa namerom da naškode drugome i da ga prisile da napusti radno mesto. strana | 11 Mobing Žrtve mobinga – ljudi koji su: - Izuzetno sposobni, stručni i kreativni, poštenjaci, Mirni i povučeni, koji nisu skloni raspravama, uočavaju probleme i glasno upozoravaju na njih, Zastrašeni, t.j. oni koji se boje, Mladi i na početku radnog veka - koji su puni entuzijazma i novih ideja, Oni čija je karijera u usponu, Sredovečni i ljudi pred kraj radnog veka, Bolesni, invalidi i pripadnici nekih manjinskih grupa. - - Slika – žrtva mobinga Skoro se može reći da su idealne žrtve, odgovorni, motivisani, savesni, osetljivi na priznanje i kritiku i ličnosti sa visokim osećajem za socijalnu pravdu. Istraživanja mobinga u Srbiji, pokazuju da su žrtve mobinga osobe oba pola, koji su zaposleni u svim delatnostima. strana | 12 Mobing Grupa za podršku Mobing počinje konfliktom u najširem smislu reči, odnosom jedan na jedan ( mober i žrtva) ali se tokom vremena broj učesnika mobing situacije povećava zbog čega se u organizacijama gde postoji mobing pojavljuje polarizacija odnosa među zaposlenima i to tako da se sa jedne strane nalazi žrtva mobinga, kao usamljeni pojedinac a sa druge strane većina zaposlenih a ponekad i svi zaposleni. Upravo ta grupa koja je protiv pojedinca predstavlja grupu koja podržava mobera i koja je na njegovoj strani u nasrtajima na žrtvu. Tu grupu čine oni koji su takođe, nekompetentni, nestručni, poltroni i u strahu da i sami ne postanu žrtve mobinga. Ta grupa zaposlenih često i sama, umesto mobera sistematski nasrće na žrtvu. Oni su moberova produžena ruka bez kojih je on slab. Ponekad se mober i ne vidi, jer ga grupa za podršku zaklanja i štiti. Žrtva nema grupu za podršku jer se retko ko usuđuje da je podrži iz straha za samog sebe. Zbog toga nastaje polarizacija grupe ili organizacije jer neravnopravni odnos snaga dovodi do poremećaja u međuljudskim odnosima, zbog čega trpe svi ljudi i svi odnosi. Kada žrtva mobinga dobije ili nađe grupu za podršku, pola posla izlaska iz mobing situacije je završeno. strana | 13 Mobing 8.2. Šta doprinosi nastanku mobinga Nastanku mobinga najčešće doprinosi sledeće: • Nedovoljno transparentna atmosfera, • Nedostaci u internom informisanju, • Neadekvatno ponašanje rukovodeće strukture, • Nedostaci u upravljanju personalom i loši međuljudski odnosi, • Nedovoljno razgraničene nadležnosti i podela zadataka, • Potiskivanje svađa i konflikata itd. 8.3.Aktivnosti mobinga U cilju potpunog psihološkog poniženja i uništenja žrtve, mober i njegovi pomagači koji su produžena ruka mobera, preduzimaju sledeće aktivnost: • Ogovaranje i ismejavanje, • Širenje tračeva, kleveta i uvreda u pokušaju sramoćenja žrtve a predmet tračeva su sve sfere njenog života, • Neargumentovana kritika na rad ili lošija ocena rada, • Pojačana kontrola žrtvine prisutnosti na poslu, više nego je uobičajeno ili nekonstatovanje njenog prisustva, • Žrtvi se uskraćuje pravo da kaže svoje mišljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignorišu kao da ne postoji. • Skrivanje važnih informacija od žrtve i naglo prekidanje razgovora kada ona ulazi u prostoriju. • Dobijanje besmislenih radnih zadataka koji su ispod profesionalnog nivoa žrtve i/ili pretrpavanje poslovima (sy Pepeljuge). • Nezadavanje nikakvih poslova (sy Praznog stola). • Stalno kritikovanje rada žrtve i obezvređivanje njenih rezultata. • Komuniciranje sa žrtvom, povišenim tonom i vikom. • Optuživanje za propuste koji se nisu dogodili ili koji su ‘namešteni’. • Isključivanje žrtve iz društvenog života i ‘rituala’ zajednice. strana | 14 Mobing • Ugrožavanje pauza i odmora, neodobravanje godišnjih odmora i slobodnih dana, • Zadavanje zadataka koji narušavaju zdravlje ili zadataka koji pogoršavaju zdravlje (koje je već narušeno), • Pretnje fizičkim nasrtajem i/ili fizički nasrtaj, • Verbalni seksualni napad i ucene, • Seksualni nasrtaj i ostalo. Repertoar postupaka u mobingu ili aktivnosti mobinga je izuzetno širok ali se može klasifikovati u sledeće četiri grupe: Napadi na ličnost i njen socijalni ugled, Napadi na socijalne odnose i komunikaciju, Napadi na kvalitet rada, Napadi na zdravlje. Ovi postupci se vrše često (najmanje jednom nedeljno) i tokom dužeg vremenskog perioda ( najmanje 6 meseci). Usled čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do posledica mentalne, psihosomatske i socijalne prirode. 8.4. Faze mobinga I Faza - faza ključnog događaja u kome se odabira žrtva i agresija zaostala iz nerešenog konflikta se usmerava prema njoj. II Faza - ciljanog mobinga u kojoj potisnuta agresija mobera eskalira psihoteror. Žrtva počinje da gubi sigurnost i da se oseća manje vrednom. Javlja se nesanica i noćno preživljavanje već viđenog. III Faza - ‘žrtvenog jarca’ u kojoj je žrtva obeležena (stigmatizirana) i gde postaje ‘dežurni krivac’ za sve propuste u kolektivu. IV Faza - borbe za opstanak putem dokazivanja, preopterećivanja poslom, izgaranja na poslu što vodi do hroničnog umora i drugih psiho-fizičkih posledica, kao što su psihosomatski i depresivni poremećaji. strana | 15 Mobing V Faza - razvijenog mobinga stanje sasvim pogoršanog psihičkog i fizičkog stanja žrtve zbog višegodišnjeg terora. Obolela od hronične bolesti i poremećaja. Želi da se reši posla, neretko i života. 8.5. Reakcije žrtve mobinga Karakteristične reakcije žrtava mobinga su: početno samookrivljavanje, usamljenost, lično obezvređivanje, borba za blokadu i eliminaciju mobinga. Kada je prva pomisao žrtve mobinga da je ona sigurno nešto pogrešila i da krivica leži u njoj, onda se radi o početnom samookrivljivanju. Uobičajene misli koje se javljaju u tom periodu su: "Da li sam ja odgovorna za nastalu situaciju?", "Gde sam pogrešio?", "Ne razumem šta se to događa?", a karakteristični su i osećaji zbunjenosti i anksioznosti. Kod usamljenosti, žrtva je usamljena, odbačena i često se stidi zbog svega što se događa. Boji se da joj drugi neće verovati, pa zato ne govori o svom problemu ni u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu kako u porodici tako i u okruženju (obično uz komentar: "Sama si to tražila!"). Ovakva pojava se obično naziva "dvostruki mobing". Uobičajena misao koja se javlja u ovom periodu je: "Drugima se to ne može dogoditi.", a karakteristični osećaji su anksioznost i depersija. Lično obezvređivanje je samo jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: "Nisam u mogućnosti da se prilagodim.", "Ne mogu rešiti problem jer sam nesposoban, ništa ne vredim." Borba za blokadu i eliminaciju mobinga je reakcija karakteristična za jake i inteligentne osobe, svesne da su pod uticajem mobinga. Iste koriste raspolpživa zakonska, psihološka, sociološka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli pažnju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobinga. Reakcije žrtve: 1. Neverica da se tako nešto uopšte događa, 2. Preispitivanje, traženje krivice u sebi, 3. Samookrivljavanje, lično obezvređivanje, doživljaj vlastite nesposobnosti, strana | 16 Mobing 4. Izbegavanje kontakata, usamljivanje, samoizolacija zbog osećanja stida jer misli da se samo njoj to događa, 5. Anksioznost, depresija i drugi oblici promene ponašanja. Prema mišljenju psihologa Andreje Kostelić-Martić, sve zdravstvene smetnje i simptome žrtava mobinga možemo podeliti u tri kategorije: 1. promene socijalno-emotivne ravnoteže, 2. promena psihofiziološke ravnoteže i 3. promena ponašanja. Osećanja žrtve mobinga Osećaj ogromne težine, Osećaj bezizlaza, Depresija, Zabrinutost. strana | 17 Mobing 8.6. Uticaj mobinga na zdravlje žrtava Mobing prvo utiče na psihičko stanje i ponašanje žrtve a zbog dugotrajne izloženosti mobingu kod žrtava se pojavljuje akutna stresna reakcija koja može dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD). Stresna reakcija je normalna fiziološka reakcija koju su nam ostavili davnašnji preci i koja nam u normalnim uslovima omogućava preživljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega postavljaju. Međutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne možemo da odreagujemo u pravom trenutku, energija koja se stvori u našem organizmu umesto da se potroši mišićnim radom (jer je čovekov organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno napuštanje te situacije), skladišti se u organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica doživljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Kako prepoznajemo da smo pod stresom: − Ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak, − Ubrzano disanje, − Glavobolja, − Depresija, − Gubitak apetita ili neumerenost u jelu, − Fizička napetost, − Nedostatak samopoštovanja itd. Posledice stresa na zdravlje ljudi: − umor i iznemoglost, − bolesti srca i krvotoka, − povišeni nivo holesterola, − poremećaji metabolizma, − učestale glavobolje i nesanica, − smanjenje i gubitak imuniteta, − maligne bolesti, − bolesti probavnog trakta, (čir na dvanestopalačnom crevu), − seksualne disfunkcije i ginekološka oboljenja, strana | 18 Mobing − mogućnost povređivanja na radnom mestu, − PSTP - posttraumatski sindrom... Najčešći psihički poremećaji su: osećaj emotivne praznine, gubljenje životnog smisla, apatičnost, povlačenje u sebe-anksioznost, pojava depresivnog reagovanja, gubljenje koncentracije, gubitak motivacije za rad, različiti poremećaji prilagođavanja, poremećaj sna i nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama... Često je vrlo bitan naš odnos prema stresorima. I ovde se ljudi i njihovi organizmi vrlo razlikuju. Način na koji sagledavamo i tumačimo stresore ili preteće sadržaje, određuje našu reakciju na stres. Svako različito doživljava jedan isti događaj – Odgovor na stres je individualan. 8.7. Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju Pored neposrednih posledica, kao što su bolesti i sledstveno tome, odsustvovanja sa posla, posledice mobinga vidljive su na: • Radnim mestima u sredinama gde postoji mobing zbog smanjene produktivnosti, zadovoljstva poslom i motivacije za rad; • Tržištu rada zbog porasta nezaposlenosti i isplate naknada za nezaposlene; • U zdravstvu zbog troškova lečenja i rehabilitacije kao i naknada za bolovanje; • U okviru PIO fonda zbog ranijeg odlaska u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzionera. Stručnjaci procenjuju da mobing nacionalnu ekonomiju godišnje košta nekoliko milijardi evra. Procenjuje se da se u Velikoj Britaniji izgubi oko 40 miliona radnih dana zbog posledica stresa, kod kojih je trećina uzroka u mobingu na poslu. Postoje takođe i podaci da žrtva mobinga košta svog poslodavca od 17 500 do 50 000 evra godišnje i da se vrednosti gubitaka u privredi kreću do 50 milijardi evra. strana | 19 Mobing 8.8.Razlika između pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga Kada se podaci (dobijeni na uzorku od 21500 ispitanih) analiziraju sa stanovišta raširenosti pojave i karakteristika stanja u pojedinim članicama Evropske unije, mogu se konstatovati velike razlike. One odražavaju kompleksnost faktora koji utiču na manifestaciju postupka, uticaj kulture i tradicije na prepoznavanje problema, odnosno prihvatanje postupaka kao “normalne” pojave. Na vrhu liste su zemlje u kojima je broj mobizirajućih radnika bio najveći - u Finskoj 15%; Velikoj Britaniji i Holandiji 14%, Švedskoj 12% i Belgiji 11%. Na drugom kraju su države na jugu, u kojima su zabeležene daleko niže stope - u Španiji i Grčkoj mobingom je 2000. godine bilo pogođeno 5% zaposlenih, u Italiji i Portugaliji samo 4%. Riziku mobinga najviše su bili izloženi zaposleni u uslužnim delatnostima- 14% u javnoj administraciji, 13% je radilo u hotelima/restoranima i 12% u drugim servisima. Svestranija analiza dobijenih rezultata pokazuje da oni ne odgovaraju pravom stanju i raširenosti problema u praksi. Prvi razlog niske stope u pojedinim državama odražava kulturne razlike u identifikovanju i reakciji na postupke kojima se odlikuje mobing. U zemljama na jugu i tranzicijskim društvima u kojima je proces transformacije bio dramatičan sa stanovišta sigurnosti zaposlenja, ne postoji dobra informisanost radnika o problemu i mogućnostima borbe protiv mobinga. Otuda su izostale i reakcije žrtava, koje pristaju na “teror” kako bi sačuvale radna mesta. U Švedskoj, Finskoj ili Holandiji, informisanost je bolja i zaposleni reaguju i na povišen ton pretpostavljenih ili druge postupke koji znače neadekvatne uslove rada. Kao osnovni razlozi takvog stanja navode se specifičnosti kulturnih razlika, informisanost i teškoće tranzicije u decenijama pre pristupanja Uniji. 8.9. Kako su različite države zakonski regulisale borbu protiv mobinga strana | 20 Mobing U značajnom broju evropskih zemalja kao što su Belgija, Francuska, Holandija i Švedska doneti su specijalni zakoni u cilju borbe protiv mobinga. U državama kao što su Nemačka, Irska i Velika Britanija, primenjuju se postojeće odredbe kaznenog i civilnog prava. Danska i Luksemburg su se opredelile za druge pravne instrumente, kao što su propisi i tarifni ugovori. U ostalim državama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predviđa obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zaštite i bezbednosti na radnom mestu. 9. Kako izaći iz mobinga Posledice mobinga su velike i pozivaju na akciju delovanjem, upozoravanjem i izveštavanjem o razmerama te društvene patološke pojave. One bi trebalo da budu podsticaj pronalaženju i primeni preventivnih mera koje se mogu sprovoditi informisanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i zaštitom osoba koje rade na radnim mestima s povećanim rizikom pojave mobinga. 9.1. Programi za borbu protiv mobinga u svetu Rezultati empirijskih istraživanja poslužili su kao osnova za izradu programa borbe protiv mobinga, sa akcentom na prevenciji, odnosno informisanosti radnika i šire javnosti o problemu, kako bi se sprečili negativni efekti na ličnom i širem planu. Na tom polju posebno su aktivni sindikati, bilo da se radi o edukaciji članstva ili razvijanju mreže podrške žrtvama mobinga u preduzeću. U međuvremenu se razvio i stručni kadar” za pružanje podrške i pomoći žrtvama (multidisciplinarni timovi), a osnovan je i jedan broj klinika za lečenje. Za potencijalne žrtve mobinga od posebne važnosti su SOS telefoni na kojima se mogu dobiti osnovne informacije i uputi za dalje korake. 9.2. Šta se radi u našim uslovima sada i ideje za dalji rad strana | 21 Mobing • Kao što se vidi iz definicije mobinga, on počinje u komunikaciji koja je neprijateljska, neetička, odnosno nemoralna. Takvu komunikaciju treba zaustaviti odnosno onemogućiti njeno nastajanje. Pri tome treba imati na umu da komunikacija može biti verbalna (govorna i pisana) i neverbalna (komunikacija gestova ili govor tela). Najefikasnije zaustavljanje mobinga je upravo u ravni komunikacije. Moguće rešenje: Kodeks ponašanja kao saobraćajnice komunikacije u preduzeću/ ustanovi predstavljaju jedan od mogućih koraka u rešavanju mobinga. Ako se Kodeks ovako koncipira onda je njegova svrha određivanje pravila i smerove komunikacije u smislu funkcionalnog obavljanja posla ali i u onemogućavanju neprijateljske i neetičke komunikacije. Kodeksima se mnogo može uraditi na uvažavanju dostojanstva zaposlenih na svim nivoima. Ovakvi kodeksi već sada postoje i primenjuju se u mnogim firmama. Međutim ponekad ne ispunjavaju ovu svoju funkciju već su upravo osnova za dalju diskriminaciju i mobing zaposlenih. • Kao što je pomenuto nastanku mobinga doprinosi nedovoljno transparentna atmosfera, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodeće strukture, nedostaci u upravljanju personalom i loši međuljudski odnosi, nedovoljno razgraničene nadležnosti i podela zadataka, potiskivanje svađa i konflikata... Moguće rešenje: Pošto se mobing aktivira konfliktom a po svojoj strukturi je eskalacija konflikta, treba reagovati na prve znake konflikta i raditi na njegovom prevazilaženju. Postoje različiti načini za razrešenje konflikta koji zavise i od vrste konflikata a najgora stvar je ostaviti konflikt nerešenim. Ponekad je nemoguće reagovati baš odmah jer konflikt može postojati i u latentnom obliku (samo u glavi mobera) ali treba izgrađivati osetljivost za promene ponašanja u organizaciji i tenzije koje ljudi koji se bave ovom oblašću mogu itekako da prepoznaju. Bolje je više vremena iskoristiti za razgovore, razmenu mišljenja i pojašnjenja nego imati dugotrajni sukob koji razara tkivo i ljudi i organizacije. I ostali elementi radnog ambijenta koji doprinose nastanku mobinga mogu biti zaustavljeni pre nego načine havariju. Na primer, ako su iformacije dostupne svima onda nema elemenata za glasine ili manipulaciju informacijama. strana | 22 Mobing • Mobing traje zato što je žrtva u strahu, između ostalog zbog toga jer mober ima grupu koja ga podržava. Mobing ili disbalans u ljudskim odnosima se razrešava ako žrtvi obezbedimo podršku. Moguće rešenje: Biti podrška za žrtvu ili naći podršku za žrtvu. U organizaciji ili van nje. Podržati je makar neverbalno, osmeh ili pružena ruka, znače podršku. Prihvatanje, verbalna podrška, ohrabrenje, bodrenje, upućivanje na rešenja mobing situacije, su prave stvari koje utiču na vraćanje samopouzdanja žrtve i onemogućavaju mobera. 10. Pravila ponašanja sa žrtvama mobinga • Ne morate da razumete, mobing je teško razumeti ali PRIHVATITE onoga ko misli da je žrtva mobinga. • Priđite sa POVERENJEM a ne sa sumnjom ili sumnju zadržite za sebe. • SASLUŠAJTE onoga ko misli da je žrtva mobinga. • Pokažite SAOSEĆANJE za patnju žrtve, • PODELITE njenu muku i bol ali direktne intervencije u pretpostavljenom slučaju mobinga prepustite onima koji se bave mobingom jer je žrtva vrlo RANJIVA i ako je povrediti je ponovo iako je pomagač dobronameran. • Kada slušate nečiju priču primenite metod AKTIVNOG SLUŠANJA. Aktivno slušati znači: Slušati sa pažnjom i koncentracijom ono što vam osoba govori, Nemojte procenjivati u sebi rečeno i nemojte da vodite razgovor sa samom sobom jer to se vidi na vašem licu. Pokažite da slušate, tako što ćete u pogodnom momentu pitati nešto da vam pojasni. Preformulišite glasno ono što je osoba rekla, na svoj način, time pokazujete da pažljivo slušate a i proveravate sebe da li ste dobro shvatili. Pokušajte da slušate i „između redova’’ jer u potrebi da se sve kaže nešto od toga može i da promakne. Zabeležite najvažnije elemente, ali uz saglasnost žrtve da beležite ono što je rekla. strana | 23 Mobing Čuvanje tajne: Pošto je mobing vrlo „osetljiva materija” ono što vam žrtva mobinga saopšti ima karakter tajne i o tome možete govoriti drugima jedino uz saglasnost žrtve. Pre otpočinjanja razgovora, potencijalnu žrtvu mobinga upoznajte sa činjenicom da u UGS „Nezavisnost” postoje ljudi koji se bave mobingom i pitajte je za saglasnost da ono što je ispričala vama, vi prenesete tim ljudima ili da žrtvu direktno povežete sa njima. Žrtvu mobinga uputite onima koji se profesionalno bave mobingom, koji su priznati u svojoj profesiji kao stručnjaci i koji imaju veliko iskustvo u tom radu, koji znaju da dijagnostikuje mobing a ako procenite da su žrtvi pre svega, ugrožena radna prava u tom smislu da im je hitno potreban pravi savet ili angažovanje advokata žrtvu uputite u Pravnu službu UGS „Nezavisnost”. Ne tretirajte žrtve mobinga kao bolesnike jer samo neki od njih imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Većina žrtava mobinga su ljudi čiji je problem mobing sam po sebi. Većini žrtava mobinga je potrebno samo prihvatanje (jer su dugo bile odbačene) i razumevanje njihove situacije. Već ove dve aktivnosti imaju blagotvorni efekat. Žrtva mobinga i mediji Iako možda žrtva mobinga želi u javnost ili medije sa svojom pričom, recite da su mediji „mač sa dve oštrice” i da se priča može okrenuti i protiv onog ko priča. Ako žrtva insistira da se pojavi u javnosti preporučite da ne koristi svoje puno ime i prezime, zatim da glas i pojava na televiziji budu modulirani da žrtvu ne bi prepoznali a takođe je uputite da ne pominje imena mobera, naziv firme i slične podatke jer ako slučaj nije dokazan može imati posledice u smislu optužbe za klevetu druge strane, što joj dodatno otežava položaj. Ako uočite da je mobing izražen ili učestao u nekoj sredini, obavestite nas da bismo zaposlenima održali predavanje o mobingu i načinima kako da se iz njega izađe. strana | 24 Mobing 11. Zakonska regulativa U očekivanju smo Zakona protiv mobinga koji treba da pomogne da se uspešno borimo sa ovom pošasti. Do tada su nam na raspolaganju Krivični zakon RS, posebno član 137, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o radu, posebno poglavlje o diskriminaciji. U članu 21. ovog poglavlja stoji: Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje, Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Mobing je samo novo ime za staru pojavu a tranzicija je „pomogla” da se u Srbiji razbukti poput požara. 12. Statistika mobinga Heinz Leimann je u Švedskoj sproveo do sada najtemeljnije istraživanje u kojem je sakupio podatke sa intervjua gde je glavna tema bila mobbing. Uzorak zaposlene populacije nad kojem je bilo izvršeno ispitivanje je obuhvatao 2400 ljudi. Na osnovu ovog ispitivanja dobijeni su sledeći podaci: Statistika je pokazala da 3,5 procenta zaposlenih ljudi spada u žrtve mobinga. To znači da od 1,186,103 zaposlenih muškaraca i žena u Srbiji (podatak uzet sa sajta privredne komore Srbije) 41,514 spadaju u žrtve mobinga ako bi predpostavili da je procenat žrtava isti kao u Švedskoj. Ako se predpostavi da je prosečan radni vek 30 godina, može se reći da je rizik jednog žaposlenog pojedinca da postane žrtva mobinga oko 25%, odnosno, jedan u četiri zaposlena će biti žrtva mobinga u trajanju od barem šest meseci u toku svog radnog veka. strana | 25 Mobing Polovi: Muškarci (45%) i žene (55%) su grubo rečeno zastupljeni pođednako kao žrtve mobinga. Što se tiče pitanja ko mobuje koga? studija je pokazala da je 76% muškaraca žrtava bilo napadano od strane drugih muškaraca dok je samo 3% bilo napadano od strane žena. Takone samo 21% muškaraca je bilo napadano od strane oba pola. Što se tiče žena 40% je bilo napadano od strane drugih žena, 30% su napadali muškarci i ostalih 30% žena su napadane od strane oba pola. Razlog zašto muškarci uglavnom napadaju drugi muškarci i žene uglavnom napadaju druge žene je verovatno posledica radnog okruženja jer se obično polovi na radnim mestima drže odvojeno. Takone se može predpostaviti da muškarci koji napadaju žene su njihovi predpostavljeni jer što se tiče višeg menadžmenta, muškarci i dalje dominiraju u broju. Godine: Ubeđivo najveći broj žrtava mobinga spada u u grupu koja ima od 21 do 40 godina. Takone ne postoje primetne razlike u polovima kada su u pitanju godine. Broj mobera: Jedna trećina žrtava je bila napadana od strane jednog mobera. Oko 40% je bilo napadano od strane dve do četiri osobe. Da celo odeljenje maltretira jednu osobu je veoma retko. Leymann naglašava da buduća istraživanja treba fokusirati na grupu ljudi koja je u istom odeljenju sa žrtvom na radnom mestu ali ne učestvuje u mobingu jer su baš oni ti koji mogu potencijalno zaustaviti proces. Dugotrajni efekti: iznenanujuće veliki broj žrtava mobinga je kasnije razvio ozbiljnu psihičku bolest ili izvršio samoubistvo, studija pokazuje izmenu deset i dvadeset posto. 80% pacijenata na mobing klinici je pomišljalo o samoubistvu dok je 25% ranije imalo jedan ili više pokušaja samoubistva. Poređnenja sa drugim zemljama: Nije mnogo zemalja sprovelo ozbiljnije istraživanje, neke od njih su Nemačka, Austrija i Finska. U porenenju sa Švedskom druge države su imale veći ukupni procenat žrtava mobinga. Da li je taj procenat veći ili manji u Srbiji treba još da se otkrije. Na sledećem grafikonu su cifre dobijene iz najsvežijih istraživanja gde se vidi da je procenat žrtava mobbinga daleko veći nego što je Leymannovo istraživanje pokazalo. Mobing po državama Zanimanja: Ovde takone brojke nisu pokazale velike razlike, verovatno zbog činjenice da uzorak od 2400 ljudi nije dovoljno veliki za proučavanje podgrupa. Ipak istraživanje je pokazalo veliku zastupljenost zaposlenih žrtava koje rade u državnim institucijama, školama, univerzitetima i ostalim obrazovnim ustanovama. Jedna druga studija koja je obavljena u strana | 26 Mobing Švedskoj klinici nad pacijentima iste je pokazala da je veliki broj pacijenata koji su dolazili po pomoć bio zaposlen u školama, univerzitetima, bolnicama i religioznim organizacijama. Na grafikonu su prikazani rezultati novijih istraživnja koja su izvršena u većem broju država i sa mnogo većim brojem ispitanika. Mobing po zanimanjima Psiholog Ljiljana Arannelović iz Paraćina je odradila takozvano “pilot istraživanje” putem anketiranja, eksplorativnog intervjua i dostupne lekarske dokumentacije gde se skoncentrisala na posledice mobinga. Ispitanici su sa podričja Paraćina, Ćuprije, Kragujevca i Leskovca. Radi se o 15 mobiranih osoba od kojih su 13 žena i 2 muškarca. Godište od 30-50 godina. Svi su intelektualci. 13 osoba su iz vaspitno-obrazovnih ustanova, jedna iz privrede i jedna iz državne uprave. Ljiljana kao rezultate navodi: “Radi se isključivo vertikalnom mobingu (mobing na relaciji nadreneni -> podreneni)”. II Primeri iz prakse Mobing - istinа o kojoj se mаlo govori1 Iаko je Zаkonom o zlostаvljаnju nа poslu predviđeno suđenje po hitnom postupku, u roku od šest meseci od podnošenjа tužbe, u Nišu nije održаno nijedno ročište, sаopštilo je Udruženje "Mobing Niš". Žrtvа mobingа može biti svаko, zlostаvljаnjа nа poslu imа i u privаtnom i u društvenom sektoru, kаžu u udruženju "Mobing Niš" i ističu, dа to što je podneto sаmo devet tužbi ne znаči dа mobingа nemа. Ni posle obrаćаnjа sudu i ministаrstvu nijedаn slučаj nije pokrenut. Koordinаtorkа udruženjа Aleksаndrа Bаrton kаže dа bez obzirа nа reformu sudstvа u tom udruženju nisu zаdovoljni rаdom sudovа jer, ili zbog prenаtrpаnosti ili zbog pritisаkа, nijedno ročište nije zаkаzаno. "Trebа mnogo snаge dа neko podnese tužbu zа mobing. I kаdа podnesete tužbu susrećete se sа brojnim problemimа prаvne prirode. To se, pre svegа, odnosi nа činjenicu dа 1 среда, 20. апр 2011, 17:06 -> 19:56 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/Србија+данас/879360/Мобинг++истина+о+којој+се+мало+говори.html strana | 27 Mobing zаkon još uvek nije zаživeo i dа mnogi nisu upoznаti sа njim", tvrdi Milivoje Aleksić iz udruženjа "Mobing Niš". Nаjveći problem je što ljudi ne znаju ili ne prepoznаju štа je to mobing. Nišlije uopšte ne znаju štа je to mobing, tvrde dа nemа zlostаvljаnjа ili pаk kаžu imа bezbroj slučаjevа. "Mobing prаznog stolа podrаzumevа dа vаs šefovi ne zаdužuju predmetimа ili obrnuto mobing punog ili prepunog stolа", kаže LJubinkа Nikolić. Premа istrаživаnju žrtve mobingа su pre žene nego muškаrci, nаjčešće srednjih godinа, sа srednjom školom ili fаkultetom. "Kаrаkteristično je dа su skoro uvek to izuzetno sposobni i kreаtivni ljudi", kаžu u Udruženju "Mobing Niš". Mobing uzeo maha2 2 http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:326410-Mobing-uzeo-maha strana | 28 Mobing Zaposleni u javnim i obrazovnim ustanovama sve češće žrtve mobinga. U protekle dve godine čak 123 radnika zatražila pomoć. Udruženju građana RS ”Stop mobing” u protekle dve godine za pomoć se obratilo 123 radnika iz svih krajeva Srpske jer su bili izloženi mobingu na radnom mestu i 14 iz FBiH i Brčko distrikta, a u protekla tri meseca pomoć je zatražilo 12 radnika pošto trpe svakodnevno psihičku torturu na poslu. Anica Ramić, predsednica ovog Udruženja, kaže za ”Novosti” da za sada dominiraju prijave zaposlenih u javnim ustanovama u Srpskoj, i to u ministarstvima, školama i fakultetima, zdravstvenim i kulturnim ustanovama. - To je porazna činjenica, jer upravo te ustanove i institucije bi trebalo da predstavljaju društvenu preventivu ovakvim pojavama - naglašava Ramićeva. Prema njenim rečima, prijave radnika se odnose na ucenjivanje, pretnje, ignorisanje na radnom mestu i ismejavanje. Među žrtvama mobera, a uglavnom je reč o nadređenom, više je žena nego muškaraca. Kako navodi Ramićeva, među prijavama je i slučaj radnice kojoj nadređeni prigovara za svaki odlazak u toalet. - Česti su slučajevi i neargumentovanog omalovažavanja rezultata rada, nedodeljivanja posla kako bi se žrtva osećala beskorisno, potcenjivanja stavova i mišljenja, stalnog i upornog kritikovanja od strane nadređenog ili poslodavca kao i zakidanja na zaradi - navodi Ramićeva. U Udruženju ističu da problem predstavlja i činjenica što u vremenu kada je teško naći posao radnici trpe sve i svašta i ne traže pomoć jer se plaše otkaza. Navode da se prijave odnose i na kršenja najosnovnijih ljudskih prava na radnom mestu - fizičko uznemiravanje! - Osnovali smo stručni tim u koji su uključeni pravnici, psiholozi i lekari kako bismo uspeli da pokrijemo sve probleme sa kojima se žrtve mobinga suočavaju. Najvažnije je da se prepozna i shvati situacija, namere mobera, i da se ne dozvoli da vas on uvuče u mrežu patogenih odnosa kaže Ramićeva. Kako navode u Udruženju, njihov advokat, pravnik i ostali stručnjaci iz tima prilikom preuzimanja detaljne izjave od klijenta, pregledaju i sve ostale dokaze da se utvrdi da li ima elemenata mobinga i koji su to elementi i onda se slučaj uzima u obradu. Zatim se obraćaju nadležnim instutucijama, sudu, ali i inspekciji rada u slučajevima kršenja radničkih prava, kao i policiji u slučajevima fizičkog maltretiranja. G. VRANIĆ | 10. april 2011. 20:29 | strana | 29 Mobing Opasan po život Kako navode u Udruženju ”Stop mobing”, dugotrajno izlaganje mobingu dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, brojnih psihosomatskih poremećaja koji mogu biti i kobni po život radnika. Česti su slučajevi hroničnog umora, smetnja sa probavom, smanjena ili povećana telesna težina, bolni sindromi, smanjen imunitet, zatim depresija, anksioznost, suicidalno ponašanje, nesanica, alkoholizam, potreba za sedativima, gubitak koncentracije, zaboravnost, porodični problemi. Zaključak strana | 30 Mobing Zbog svoje značajnosti i svih problema i implikacija koje mobing izaziva, neophodno je sistematično upoznavanje javnosti sa svim njegovim različitim aspekatima, jer se mobing može sprečiti primarnom prevencijom, odnosno, informisanjem, edukacijom, treningom komunikacijskih veština, zaštitnim zakonodavstvom i organizacionom politikom i praksom. U ovom trenutku izvestan broj građana Srbije vodi sudske procese zbog mobinga. Pošto još uvek ne postoji zakon koji reguliše ovu oblast, žrtve mobinga, njihovi advokati, udruženja, sindikati i svi koji se bave ugroženim pravima žrtava, koriste različite zakone da bi dokazali mobing. Najčešće ovi sporovi imaju tretman radnih sporova i tada se koristi Zakon o radu, posebno odredbe o diskriminaciji. Ali se koriste i Krivični zakon Republike Srbije, Zakon o obligacijama (radni odnos je ugovorni ili obligacioni odnos ) a može se koristiti i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, pošto je poslodavac u obavezi da zaposlenima obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad. Zdravi uslovi za rad nisu samo fizički i mikroklimatski uslovi već i dobri međuljudski odnosi, dobra radna atmosfera koja kao i mnogi drugi faktori, direktno utiče na produktivnost, motivaciju za rad i zadovoljstvo na poslu ali i na bezbednost i zdravlje zaposlenih. Prema tome, radni ambijent uveliko utiče na psihofizičko zdravlje. Može da bude izvor profesionalnog stresa i mobinga ali i jedna od preventivnih mera za njegovo ublažavanje. Pošto sudski procesi jako dugo traju, ostavljajući žrtve mobinga bez egzistencije jer su često pod otkazom, može se reći da ovakvim postupanjem i država postaje produžena ruka mobera. LITERATURA strana | 31 Mobing - Ordinance of the Swedish National Board of Occupational Safety and Health containing Provisions on measures against Victimization at Work, Ordinance AFS 1993:17. http:// www.bullyonline.org/action/victwork.htm. - Međunarodna organizacija rada (ILO) (1998) When working becomes hazardous, S. 2,http://www.ilo.org/public/english/ bureau/inf/magazine/26/violence.htm Pravention von Gewalt und Belastigung am Arbeitsplatz, Europaische Stiftung zur Verbesserung der Lebens-und Arbeitsbedingungen, Informationsblatt, EF/03/30/DE. Arbeitsdokument der Generaldirektion Wissenschaft des Europaischen Parlamentes (2001) Luxemburg: Reihe Soziale Angelegenheiten SOCI 108 DE, pp. 15-27. Meschkutat, B., Stackelbeck, M., Langenhoff, G. Der Mobbing- Report (Kurzfassung), Dortmund: sfs- Sozialforschungsstelle, str. 3. Zakon socijalne modernizacije br. 2002-73, 2002, Kostelić-Martić A. (2005) Mobing: psihičko maltretiranje na radnome mjestu, Zagreb: Školska knjiga, str. II. 7 Časopis Štern, http//www.stern.de/magazin/titel/2000/ 04/mobbing-2.html. Prezentacije Vere Kondić o mobingu John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998. Marshall Schminke (1998), Menagamentel ethics Lorens E.,Hantington S.P., Kultura je važna, Plato, Beograd,2004. Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu etično? U Džon Dramond i Bil bein: Poslovna etika, Clio, Beograd 2001. Riderstrale, J. Nordstrom, K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004. Post James, E., Frederick William, C., Business and Societi, Corporate Strategy,Public policy, Ethics, �McGraw-Hill, 1996. Williams, G.J. Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992. Selekman, Benjamin,M. Power and Morality in a Business Society, McGraw_Hill. 1956. Bruce, W. Classics of Administrative Ethics, Westview Press, 2001. Francis, R.D. Ethics and Corporate Governance, University of New South Wales Press, 2000. Korišćen je materijal sa sledećih internet stranica: www.mobing.site90.net strana | 32 Mobing www.emagazin.co.yu www.poslovnazena.biz www.leymann.se http://upload.wikimedia.org www.scribd.com/ Prirucnik iz etike (više autora) http://www.mcb.rs/blog/2011/04/21/mobing-–-zlostavljanje-radnika/ http://mobbing-srbija.com/stajetomobbing.htm http://www.mobbing.hr http://www.ccohs.ca./oshanswers/psychosocial/bullying.html http://www.lisahaney.com http://www.poslovnazena.biz/poslovanje/prva-presuda-za-mobing-u-srbiji-1-2142 http://www.bullyonline.org/action/victwork.htm http://www.scribd.com/doc/500919/UDRUZENJE-STOP-MOBING http://www.slobodnaevropa.org/content/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu_srbija/21 47316.html http://www.ramrrs.gov.rs/o-nama-cil.html strana | 33 Mobing