Platon

za zivot, usudio da tako pozudno zudis za zivotom, pa si zakone pogazio. Mozda nece, ako nikoga ne vredas, ali inamnogosta i sto tebe nije dostojno. Ziveees, dakle, puzeci i cuvajuci sebe u poslusnosti prema njima; a sta cd drunego gostiti se kao da si se iselio u Tesaliju na gozbu? A one besepravednosti i 0 vrlini uopste, gde ce nam one ostati?" "Ali da ti hoces da zivis svojoj deci za volju, da ih othranis i vaspi¥ri"" .w o onda? Zar ees ih povesti u Tesaliju i onde othraniti i vaspitati, pa v.... P'U napraviti strance da jos i to dobro docekaju? Hi to need uciniti, neH se oni, dok se ovde othranjuju za tvoga zivota, bolje othranjivati i vasmada ti nisi s njima, jer ce ti se tvoji prijatelji starati za njih. Pa hooni starati ako se ti preselis u Tesaliju; a ako se i preselis u Had, zar ~~,_...__ nece starati? Ako ista vrede oni koji kazu da su tvoji prijatelji, ondatrt:ba misliti da hoce."

FEDON
iIi o DUSI
Ah, Sokrate, dosli su prijatelji, da poslednji put govore s tobom, i ti poslednji put s njima! (Fedon, gl. III)

XVI
"Nego, Sokrate, slusaj nas, svoje othranitelje, i nemoj ni decu, ni zidrugo vise ceniti nego pravdu, kako bi, kad stignes u Had, sve tq;~(;)gao kazati u svoju odbranu pred tamosnjim vladarima. Jer ovo sto ti da radis ne moze se pokazati ni ovde da je bolje, ni pravednije, ni tebi niti ikome od tvojih, niti ce biti bolje kad stignes tati sada, ako odes, otici tamo kao covek kome je nepravda ucirric:.t).<lrrrieodnas zakona nego od ljudi. A ako pobegnes tako sramotno i vrati$tl~]P~l3lVdu za nepravdu, i zlo za zlo, i prekrsis svoje pogodbe i ugovore koJe\,:sl.~;in:a.mLa uglavio, i zlo ucinis onima kojima bi najmanje smeo, i sebi, i l~~:tjll1tla, otadzbini, i nama, mi cemo se na tebe ljutiti dok si god ziv, a i p'$~'lla nasa braca, zakoni u Hadu, nece te ljubazno docekati, znajuci da CHllltclYr1ntebe stoji, pokusao da i nas upropastis. Nego, ne daj da te Kritag:ovori da Cinis ono sto on savetuje, nego ono sto mi savetujemo!"
O~,JULlIS1:a
"<011£1,'£1"

Senima drage brace Marka, Boslea i Dusana. Prevodilac

d) Kriton se slaze sa Sokratom XVII

(gl. XVII)

dragi prijatelju Kritone, cini mi se da slusarn kao sto oni koji (Jipoant1;kl zaneseni! slusaju svirku na frulama; i jeka ovih beseda jeci ne mogu slusati drugih. Budi uveren, dakle, koliko se bar sat;:~JL~lnl, ko ti sro protiv toga govoris, govorices u vetar. Ipak, ako mia postici sto, govori. Ne, Sokrate, ja nemam vise sta da govorim. (hl, ... ,.,+. Ostavljaj, dakIe, sve to, Kritone, i delajmo ovako kad nas na

Prvi deo"

LICA: Ehekrat Fedon Apolodor Sokrat Kebet
Simita

RAZGOVOR U FLIJUNTUl (GL. I-II)

}

U

uvodnom razgovoru i docniie

I
Glas
0

smrti Sokratovoj,Zasto

30 dana na smrti

Sohra; posle osude cekao

u pricanom razgovoru

Kriton Ksantipa Sluga Jedanaestorice

Ehek1'at2: Bese li ti sam, Fedone,3 kod Sokrata onega dana kad je on ispio otrov u ramnici, ili si od koga drugoga 0 tome CUo.? Fedon. Sam, Ehekrate! Ebekrat: Pa sra [e bilo to. sto je on rekao pre svoje smrti, i kako je svrsio? Rado bih to. cuo! Jer odnasih flijuntskih uopsre nijedan ne putuje sada u Arenu, a ni otuda vet dngo vremena nije nijedan koji bi rnogao da nas 0. tome to sto je i umro; 0. ostalom nista ne ume da kaze. Fedon: Ni 0. toku parnice, dakle, niste nista Ehekrat: Culi smo. 0 tome nas je neko ,"',,,''',, ..,''', je Sokrat, mada je presuda na srnrt odavno nuo, Kako ie do. toga doslo, Fedone? Fedon: Neki slucaj, Ehekrate, tako je udesio. Dogodilo se, ,,<>uW'-, je dan pre presude lovororn bila ovencana onoj je Atenjani saliu 11a DeL Ebekrat: A je to Fedon: Po predanju Arenjana, to ie ona da otplovio na Kretu sa onih sedam parova i srecno da su se Atenjani, kao sto se su, svake godine na Del svake godine od onda salju njih da u to. vrerne varos bude bude pogubljen, dokle nekad traje dugo vrernena, svetkovine uzirna se onaj

C

v

c
r

,

181

Drugi deo

lazi d~enije i drugo. Tako, cini mi se, dogodilo se i meni samom: osecao sam u nozi bol od okova, a sada me, evo, obuze osecanje prijarnosti."

RAZGOVORI U TAMNICI (GL. III-LXVII)
1. PRIZOR SA KSANTIPOM I PRETHODNI RAZG9VORIO TEZN]I FILO~OfA ZA SVE CIS,TIJIMDUHOVNIM ZIVOTOM I NJIHOVO] CEZNJ} ZA SMRCU KOjA JE OPRAVDANA AKO JE DUSA BES1v1RTNA (GL. III-XIV)

IV
Sokrat se u f!!!'1nici bavi pesnistvom.
v . Tada l!'-eb_et zme rec i rece: "Tako mi Diva, Sokrate, dobro si ucinio u sto SI me seno. S.to .se dee tvojih pesama - a to su srihovi u koje si obukao basn~ E~op?~'e I himna Apolonu! - vee su me i neki drugi, a nedavno i E~en-, ~l~al,lv re to podstaklo da ih ispevas kad si amo stigao, a ranije jos sta. nikad .n~Sll1lsta ispevao. Dakle, ako uzimas za vazno da ja mogu Euenu odgo~orltl kad me stane ponovo pitati - a budi uveren pitace me - onda mi reci treba da mu kazem." .. -. ~az~j mu: Kebere, odgovori Sokrat, istinu: propevao sam ne da se s 11J1me s,nJ~g~Vl1nyesmat;la ogledam - jer znao sam da to nije laka stvar 111 - n,ego da lspltu)en: sta znaee neki snovi, i da se klonim greha kad mi vee ~~l~ko puta,~areduJu d.a se posvecujern toj rnuzickoj delatnosti-'. A ti snovi III s~ ~tpnhke ~va~~l.. Ce~to mi je u minulorn zivotu dolazio isti san, cas II OVO) ~~s ~ .OI~OJ pnh~l~, alt. svakad sa istorn opomenom: "Sokrate, muzici se po~:e""ll)} DJU negv~J! l ja sam u ranije vrerne mislio da me oporninje i p09stlCe ba.s na ono cime sam se vee i zanirnao, ida, kao oni sto hrabre trkaee, tako 1 mene san podstice na ono sto sam vee negovao naime na rnudelat~os~, [er je filosofija, po mome shvatanju, bila najveca muzika, a ~am bas ~Jll negovao. A sada, kad je presuda pala i bozja svetkovin~ :,precavala n:l smrt, sn:atrao sam za svoju duznosr: kad mi san vee toliko puta nareduje da negyujem tu muziku u obicnorn smislu, onda 11esmem da rnu ostanern neposlusan, nego treba da sam Je bezbri.znije ~e prorneniti svetom pre nego poslusam san i ne ispevarn pesama 1 na raj cistu savest ' . ,\"" v x.o sam, eto, ispevao najpre himnu bogu, kome Je ova sJava bila namenjena. Kad sam svrsio tu hirnnu razab_ra~, S~~1 da ,pesnik? ako hoce da bude istinski pesnik, mora pevati pri~ a Ht istinske dogadaje; a sa'm rusam 't)10 sposo b an cI' izmislirn pri' '. ' " a ~u, metnuo sam u oblik pesme ono rni je bilo pri ruci i sro rni je bilo poznato, a to su basne Ezopove, na koje sam se najpre narnerio.
t, , v .,'

III
Dolaienje prijatelja u tamnicu . Ksantipa sa sincicern. Prijatnost i l1eprijatl1ost u ljudskom iivotu.
j

Fedon: Ja cu pokusati da te od pocetka 0 svernu izvestim. Svakad, pa u dane pre toga, i ja i o.st~li redovno smo ~ol~zili .Sokratu,. a sa~tajal~ smo se ujutrO u sudniei, gde J,e1 presu?a pala; bila J~ ~~l~U t~ml1lee ..Cek~h smo vaki put dok bi se ramnica orvorila, razgovarajuct jedni s drugima, jer ona ~e nije rano otvarala. A tim.bi se otvorila, ulazili bis~o Sokratu i,.vedm de10111 ceo dan boravili kod njega. I onoga dana sastali smo se raruje. Jer uoei toga dana, kad srno uvec~ izisli iz tamnice, ~uli smo,da se f?~lija s ~ela ratila- Obeeali smo, dakle, jedan drugome da eemo se sto rarnje sastan na ~edovnom sastajalistu. I sastasmo se, a vratar, koji nas je redovno pustao, izide pred nas i rece narn ?a ~ekan:;o i da ne ul,azi~no pre dok nam ~n sam te kaze. "Jer Jedanaestonea 1, rece narn, "skIdaJu Sokratu okove 1 saop~tavaju rnu da ima danas umreti." Nije proslo mnogo vremena, on izide i
pozva nas da ude~o. . . Kad smo usli, nademo Sokrata bez okova, a pored njega Ksantipu+ _ ta poznajeS je - gd~ se~i pore,d njesa i drzi ~!ego~a sineiea.3 A yCimnyas Ksantipa primeti, zanda,:' ka,~ sro vee .. obicno cine, ovako l:e~to rece: Ah Sokrate, dosli su prijatelji da poslednji put govore s roborn, 1 tl posled~ut s njima!" I Sokrat s: obra~i Kritonu,i ~ec~: "Post~raj se da)e neko odvede kuci!" I nil! odvedose neki Krironovi [judi, a ona je kukala 1 udarala se u grudi. A Sokrat sede na postelju, savi nogu i protare je rukorn, i tarud rece: "Kako mi se, prijatelji moji, cudnovato ani ono nesto sto [judi zovu prijamoscu! Kako"ie to cudno:ato prem~ on?me sto s,epokazuje.kyao suprorno _ prema ne?rJ)atnosn! Istina, ~o d~oJ~ mkak~ neee da ~olazl eoveku istovremeno; all, ako hita za [ednim 1 ugrabi to, onda je bezrna10 prinuden da g~ab.i i ~rug2; kao ~~ su to dv~ razlic~e st.vari, ali sa zaje?niekim vrhom. I cini mi se, produzi on, "da Je to pnrneno Ezop4 sastavio bi basnu: kako je bog hteo da izrniri ta dva protivnika , a kad mu to nije uspelo, sastavio im je krajeve u jedno; i otuda kad se kome javi jedno, do-

;;ji

dai
nek
111ft

V

seb

To, et~, Kebete, kaz~lj Euenu i pozdravi gal I ako je pametan, neka ~toApre pOl~ZI za mnom. A ja, kako mi se cini, odlazim danas: take naredujll tenJam. '
v

pUS
gOY
kOl

roduzi razgovor. ali. jer. Sokrate? Nije dopusteno na k dib a ramo filosof treba da za tobom pode u smrt? se ru ~okr~t: Kako. kako mi ljudi zivimo ni bezati. naime je onaj koji se stara za nas. on rumnogo pu I alo bid voljan da te pos usa.vvnego ZlV. ~a dolazi do onoga ?ito je za njega oe::vidno .. jer to. Sokrat: Onda ce i Euen to hteti.y ~" sti. . ~ sto. odgovori Simija. koliko ga ja poznajern. Kad je suprorno onome se se [jute na smrt. Zar Euen ruje filosofr _ Bar meni se cini da je on to. v jer su ljudi ulasnistuo boije. P a sra bi k 0 1 mogao d a ra di1 d rugo u vreme 1. Ali stoga rni se. nego mora istrajati pored Judo bilo bezari. i sto covek ovde nikad ne moze. Kebere. cini cudno ako vazi malopredasnja tvrdnja. kaznio ga njome? . ja sam cuo i od Filolaja.Zaeelo. i ne rnoze se lako proturnaciti. one sro si upravo sada tvrdio. se s blagim osmejkorn u svorne narecju: Bog bi to znav ' v 'v v vaol na srce Sokrat.~olj~. pusri s postelje noge na zernlju. zar se ne bi i ti na njega ljutio i. J11 _ Kako to? rece Sokrat. ~to se 0 tome u nekoj tarnnici. porucuj~s Euenu.me sebe ubijati pre dok bog to ne nadje zalnuzno kao sto je takav slucaj sada kod rnene.. I dok je to govorio. a mi da smo blago njegovo. si ti sada pitao. tece Kebet.tvi mazda ti se cini cudnovato sto tim ljudirna nne dopusteno da sarru U1~j' dobro.To rni se cini sasvim prirodno. slusali 0 tim srvarirna .?Jno . Ali jasno ni od koga nikada nista vee 1 0 . kazivacu yam bez ustezanja. oci ces on a cun.se t~ce . misle Kebet i Sirnija. odgovori Kebet. l v VI Satnoubistvo nije dopusteno. Na~~e: fonek.Bar meni se cini. S~krate. onda mozda§r§zrazlozno sto cover< ne--. rece Sokrat. Ta valjda ne veruju ljudi se sami za se bolje starati kad slobodni. IIi zar se rebi ne cini tako? .Platen 183 182 _--------------------- Tada reee Simija: Sta to. dis k M" d 'AI' Sokrat: Treba da se jos tru IS 0 0 toga. ruje dopustesofIJu. 1 rnoZd / ti se 6niti cudno sto taj stay 0 odabiranju smrti treba jedini da vazi . ~~~~~~~~~~ cin.Dakle.~eguJe £:10" Ali mozda ipak nece sam na se ruku dici. Kebet: Pa zasto. cini da je dobro receno-' da su bogovi oni koji se za nas staraju. to sto se najumniji ne srde kad odlaze ispod te zastite. od narocite vazno- ih sam vi smatrate da je po- .. nego treba da ocekuju drugoga dobrotvora. ako bi znao kakvu kaznu. onda filosofi nisu mudri kad se raduju smrti i beze od gospodara. . nairne: parnetnima dolikuje se raduju . v nO. nisam 0 tome cuo.c ta sastajao s rim covekom.? ja sam se ve. Medurim. kad je kod nas boravio. y .ad i za poneke bolje je biti m~a. kao to ~~od drugih nekih da se ne sme Ciniti. i da mi. v' v Sokrat: Pa i ja mogu da govonm ~ tome sarno po cuvenju. ba zamisljati se. one pre tvrdilo. do smiraja suneevoga . to je. kazu. A sto s~m 0 cuo. Sokrate. . i u tome poloza. i kase. naime da bi filosofi lako hreli da umru. cini mi uciniti da je ta nedorazlog. VII Ako su ljudi ulasnistuo bozie. Sokrat: Kad se stvar tako prornatra. da ce ostaloga. Kebet. i sarno on ne bi mogao racunati da covek ne sme bezari od dobra. ljudi. to rni se. bi poverovati da mora bezati od svoga gospodara. Sokrate.enje u2t:). 50krate. svet . Jer onome ko rreba da se seli u slue~J~ t mozda i najvise dolikuje da razrnislja 0 tome i da izlaze kako treona) sve . cinimo jedan dec blaga bozjega. ti i Sirnija. kad bi neko rvoje blago sarno sebe ubijalo bez tvoga nagovestaja da ieliS njegovu srnrt. . moglo bi se u prvi mah rnozda ipak ima neki svoj naime. kao i s:::k? ko dost. a ludima da se poradovao Kebetovu izvodei nece k -ad sre skupa bili s ~ilolaiem ? Kebet: Bar nista pouzdano.tIh k~~lma je ~olJe da bud~ . gde njima upravljaju bogovi koji su najboIii cuvari svega sto postoji. kao kod osralih stvari. . tvrde da nije prosto ubijati sam se~e? jer. Kebete? Zar niste. to mi je neshvarljivo. v JU p Tada ga zapita Kebet: Kako to govoris. .

Pd budu mrtvi' ostali. v v" ' v - . -vn.o aVI v lI. a toga se vaf~S!)er. i mu dri 1 db' nrn..Dosta ~ ill d kaz po kome mi se Cl111 da se covek kOJ1Je SVOJ lVOt Z cl' .a ~ereni nadam se da cu doci dobrim ljudima. dusa rastala s relorn i da je sama za Da Ii je smrt sro drugo nego to? . ': 1. Ako lla Sftlrt. ' . ~~~~~~~:. gresio bih da se ne . SUTIlja1 Kebete. dakle.. Kad ja. ~aze.lSP:J . koliko god moze. I' d saopsti. 0 ra . pa zanm 1 1:> rim or g\.ogo ne zalostim kao drugi. i nama pripa d a.. na ravi neguju fllosofIJu ~1 z~ el~ dru~lm ne SVI om ko). TELO KAO PREPONA DUSI (GL.::. I v v. nego bas to. J t da uzimaju pehar. '. odgovori Sokrat: Pa sta? Oko ljubavnih ? Niposro. bObJl. Sirnija. telo rastalo sa dusorn i je sarno za se. rekine ga Simija. rec k d " .._ . tome sto kazu da "dobro znaju". s jedne strane. Neg?p~ed va~a ao p~~. budite uvereni. Sokrat: Ta nisra 0 ne 0 rast nakuse sa om. pre svega.!!~ v.P as. Sta je _. b' .. ucestvovati u najvecim dobriVb' U do roj nadi da ee na 0 to cu ja. d . Simiia i Ke bete. ze nego da umlru J a onda bi ocevidno. n. '. ti mislis da rakav De nego se. po smrti. ue . . lst.v y.. . . je .. ustvr?io bih. clvaput pruzatl. lle n~ogu da to ~as Pd slicno. a ~ ~e ali on me odavno ne ostavlja na rruru. ne bih verovao pre 1 " nezo II dr . jelo i pice? . .'da te treba opornenuti da se sto manje razgova. 'b J' . Sokrat: Pa sta? Cini Ii ri se da je nezi? Cini Ii ti se skupe haljine i je bezuslovno da to irna? .d lJama ocu a. / d 10 govon vI 5>trov vee. k:ad i dvaput. A kako to moze aU. po SVOJ pnhCl. cu rece Sokrat. d.. Zar ieEs da to uverenje same sta Sokrate. eak} mpu 'ce Sokrat. re . ga 1 nama saopsnn. ~estvovanJe u enl se elm. rece Simija. inace. Sokrate. da ell dod bogovil~a koji ~.. ned'· esto name " .10 sa 'emu! odgovori Sokrat. S ..bas dobri go~poako iole drugo st. rnislis Ii i ti kao jar Ovako cerno. fiii unim pravom ne boji stra aka una a rnre. rnoraju poneIa cuvan pred. I zar rnrtav biti ne znaci drugo nego to da se.ll .. ne vide to. ali ti me na srneh Ako to svetina cuje. 1 a Qdista proveo u ~los? 1)1 S Pnom svetu.a ~: bude li potrebno. nego zrvirn u dubokoj nae dati.t::.Nije. cini mi se.> Jer. 1 triput! ..Platen FEDON 185 se raduju u . ko nas uvens u ~'K . v svu 1. h ~ d lznesem 0 h d. IX-XIV) IX .v za Citavog svog iivota ne bi trudili ni oko a zalostili se kad bi doslo one za cirn su rrudili. _-. neka on same sprerna svoje kao da T e slusaj ga." one sto tvrdis. ona ce uzeti da je to odlicno receno za Ijude koji se bave filosofijorn.' .gl~..Ali. bolje shvariri one sto promatramo. na primer.-------------- .Zacelo. . Sto rnnogo bolJe onu . rocito nasi zernljaci 1 bice od srca saglasni s tim da filosofi odista i bice ponosni sto dobro znaju da filosofi drugo ne zasluzuju srnrt... 1 ti odbrana <:. su bogovirna 1.. MisliS li ri da dolikuje filosofu da narocito ulaze trud oko takozvanih slasti u kao sto su. odgovori Simija.SV01~~ su. da vidimo sta Je to sto n. prihvatajuci rec. odvraca od njega i Dabome.eka zagreJava vise nego :ito ueha.od davnina. 1 d b de 111a. a u 1St! mah to c . S k te rece Kriton. Sokrat: Dakle. reee ' d ' diJ'arna. Filosof se . dragi rnoj.. s druge strane. na koji su bili dobri nego oruma kO)1su bill rdavi.Dobro. b ar Za se za d rZIS1 'tako s nama· . v v. .Bar filosof odbaeuje to.:~~~~~::_:~::_. po k usan i d a yam iz1ozim. onda. zaro se ja nv samo "nJ'e'110 ito kao sto se i govori. em! rm se.. drugoga tezili i su se sada a nasmrt. iI0 eu d novato k a d seJu d'1 e . odgovori Simija. ne pokazuje li se.v v • srnatrarno mi da je srnrt nesro? . Sokrat: I odista. . oni koji tako rade. t" odavno ze 1 ad' k .. Prema tome. . Pda se rastanes 1 1 ili v' . 'T m vee znao. ". U. Ako ie. isri ma to ce 'tome dobru Ttl . nego to a onaj OJIirna a u pruSta drugo.vi 3tOovde borave. i da se.ma to. da pokusarn hocu li :e pre? varna .Nirnalo Sokrate. v' • i v v sroji smrri kad ne ceni s!asti koje (lO'la1~e Simija: Ti odista govoriS istinu . Ali ovako~ ~u~~:no ust~rdim.'go. cu pre sve l111nulim Ijudlrna. ~ Sokrat.pokusa. • r filosofa kao 'j ""'''')rprna za smrt. nisarn smeha zeljan. nego Tada se Simija nasrneja i Tako mi Diva. Sokrat: Pogledaj. ~ otrova. " .

to ie sto nam se telo. i bitke ne izaziva nista drugo nego relo i njegove pozude. Sokrat: Ne bi li to. Simija. ni kakva slast. Simija. da postigne istinu i saznanje? Nije li. ako mu se i otrnemo koji cas te preduzrnemo da nesto ispitujerno. pa kada. ni bol. bicerno. jer_ook nam je teli) povezano sa umorn. Sokrat: Dakle. pozudama. a pare smo prinudeni gomilati radi tela. iz svega toga. kao sto pokazuje nase razlag~nje'<l:I1~.li)e.Cin1nams~_.. Sokrat: I lepog po sebi i dobrog po sebi? Simija: Kako ne? Sokrat: Jesi li vee ikad ista takvo ocima video? .o .nil.i ~J~~]ljudi~a kakvu istinu: i. Sokrat: A ona misli najbolje onda kad je nista ne zbunjuje. jedva ce biti ostala. ne doznaje Cistu istinu. kako 'e oni i u razgovoru jedni drugima saopstavaju: "I. ni sluh. tezl za onim sto odista postoji. Cl. ako iko drugi. istinu govoris! XI Qok se dusa ne oCisti od tela. Cula su nepouzdana. i usiju. mi nikada necerno u punoj meri steci ono za cirn zudirno. najcistije ucinio onaj koji bi u najvecoj meri samim umom pristupio svemu. Jer neizrnerne teskoce donosi nam telo zaro sto se rnorarno starati za njegovu ishranu. jer smo robovi njegove nege. Simija: Istinu govoris. taj ce ruill?. kad je zajedno s njorn. ako igde drugde. tako mi Diva. donosi nered i zabunu i uznerniruje nas. Simija: Svakako. nuzno je da se pravim filosofirna namece ovakva nekakva misao.<::1111~c~Z.@. cisti i oslobodeni svega bezumlja telesnoga. rece Sokrat. da se odista. nego ako se budemo cistili od njega. Daju ~i~d . bez zajednice i bez dodira s njim.dusa dokucuje istinu? Kad ona pokusa da nesro ispituje u zaj~dnici s ocevidno je (fanjutelo tada obmanjuje. Osirn toga. Promatra li se relorn najsustastvenija istina svega toga? Ili stvar stoji ovako: ko se od nas na'bore i I' ni'e otru<.m. one nam ornetaju loy na ono istinski pos!Qjj. nego kad se u najvecoj meri ogranici na sarnu sebe. isti. ako se u zajednici s telom ne rnoze nista potpuno saznati. sto kazu. i svakojakirn varljivim slikarna. ne otkriva nesto od onoga sco odista postoji? Simiia: Dabome. A sto je najgore od svega toga.a. nikada ne mozerno od njega povratiri i k sebi doci. ~!. telo nas ispunjuje ljubavnim zudnjama. I tako.to __ 2 10 te _§a2:I1aI1ie irnacemo tek onda kad umremo.li~'idQ s~ma:: . a rrazi da se od njega odvoji da bi potpuno pripadala sarna sebi? Simija: Cini se.Dakle. jer ono dusu zbunjuje i ne da joj. i ako se ne buderno ispunjavali njegovom prirodom.Qia svake S!ya t1. bicerno.onako. zajedno sa drugim cistotama i ter. a ne bi Se u razmisljanju oslanjao na vid. koliko god moze. u tim ispitivanjima svuda narnece. ."sebi": osIoboden sto je mogucno vise od ociju. i snazi. znanju najblizi OIlda ako se buderno. na primer: 0 velicini. dok nas sam bog ne oslobodi. stazakojana~ uraz~a.ramo izb~~idvod tela i ~an:Q. Sokrate. zar se dust u misljenju.Platen x Telo [e prepona saznanju. I dok zivimo.a to kazerno. dolazi se do saznanja istine.<i()kjiyi~. docepati biea3? Simija: Izvan svake sumnje.ili ne? Simiia: Zacelo. odgovori Simija.:f~. i celoga. to onaj koji ce se. Simija: Tako je: Sokrat: Ne odbacuje li i tu svom snagom telo dusa filosofa i ne bezi li od njega. Sokrat: A kako stvar stoji. i dok [e dusa nasa pornesana s takvom nevoljorn. _ Pa kada reee Sokrat. odvojena od tela. onda je mogucno sarno jedno od dvoga: iii se saznanje nigde ne moze sreci iii tek posIe nase smrti. ni vid. jednom recju 0 pravojbitnosti svih stvari.!!!. Ili ti 0 tome mislis drukCije. sa ovim? Uzimarno Ii da ima nepravednog po sebi.1illQ<lYI1ic:i :::.?: Jer.nemocernu tvrdi~()~<l~!!l()Iljego\!i. bez obzira na relo. dakle. tela. Sokrat: Nego S1 nekirn drugim telesnim culom do toga dospeo? A govorim uopste. kao Sto ie prilika. rako da je od njega nemogucno prornatrati istinu. Radi gomilanja para nastaju svi ratovi.tralljllpomoeu cistoga misIjenjCl izt~m~ Vgdinq_sYt_:t Q$X saznanja. strahorn. odista narn je jaSIlO ovo: ako hocerno da ikada saznarno nesto u njegovoj cisroti. nego bi ~is~~ samom po sebi. Samo astom umnom aktitltlosCu. kojom se shuataiu ideie.Nikad.lLda 0 ~ sto promatra ~misli 0 syaknm po sebj. ovako. dakle.~a. tako reci.m dqjom gJedati ~tY:'!Ii po sebi. Simija: Nikako. uzimamo. i bune. i zdravlju. Jer tada ce dusa biti sarna za se. i tolikim tricama i kucinama.J_. . Jer sva druga zaostaju iza ovih.o_~to se ~1111~ I12. na primer.da nista ~ouzd~no :l~t! cujerno run vidimo i A ako ova cula nisu dobra ni pouzdana. jer i ratove. pokusavao da dokucuje svako bicesamo p. a pre ne. klonili saobracaja s telom i lazili s njim u zajednicu sarno utoliko ukoliko je bezuslovno nuzno. koliko je god mogucno. I zbog svega toga ne dobiiamo vremena za filosofiju. niti bi potezao ijedno drugo culo pored poirnanja. onda se ~o. kako se cini.l<:O josndare kakve bolesti. Sokrat: A kako stoji stvar sa sticanjem saznanja? Da Ii pri tome telo ili ne srneta ako sa u ispitivanju uzrne za saucesnika? Mislim. ~a~ s:o n~m i pesnici1 svakad izjavljuju .

p SVoga duha. produzi Sohrat. Y '1rlll"ull~ . bila bi.. osiobodenjem.v . l' . i bas Je to ze pravl . kao sro kazes. produzi Sokrat. zacelo jednoga od toga dvoga ili obadvoga U isti mah. a ne posueciuanje u misterije orficara. a ze1e d a u !1Jl d usa b u d e sarna kom odnosu Zl~~ u nepn1alj'aispunila.Bez sumnje. 'b "od veze sa ouim sa Clme su zIve 1 u nepflJare Jstvu. . zar ne bi 'VI' ' d zase.> 10 slnesno ak 0.kako. strasti reZlres 1 ZIVIS 0 ne ~ 111 ona samo omma coji telo najmanje cene i zivot provode u filosofiji? .Y i iedi v ' vot ner . dragi prijatelju. . Samo filosofija. se te bi ne Cini da te ta o. v di ' . odgovori Simija.Zace1o. zar ce se raj na sarnrti ljutiti i zar nece s radoscu iei tamo? Hoce. duse ad tela? 111~ll~' O Simija: Oeevldn ..Pa ako si voljan.v duliu i navikavas je kad od tela stO Vise 0 va~s ida. reev. prod~~~ d~ een. Sokrat: A d .:n0 kuda ja ~utujem:~ko tnnogo raz10ga nadal j noj rneri sted one u sto smo u mmulom ZlVOinde na drugom me~tU.e . rt "h di njima Je s~. mnogl su rage vo Je rt>DJ'e reee za r:u: Stmija. d a se sa SVI srrana iz te 1a ih .oslobadenJe 1 odvojenje fHosoH. . kao prauo oCisiavanje duse od tela. A ako srvar tako stoji kao sto sam rnaIocas govorio. naJvl~e . v' S krat ako je to istina. straha i suega telesnoga. koji su rni sada naredili.. alma _ Dakle. to osloboden)e 1 odvajanje duse od 50krat: A zar se t V. '"' datak Ciscenje i oslobodenje od tela. jer ih je vodila nada onde one za kojima su ceznuli i da s njima zajedno biti.Sasvirn je tako. a oni se tada bojali i ljutili.~. nosstiCi ono 5to su za zivota voleH . AJ. zar ne bi to bila velika nedoslednosr kad bi se takav covek bojao smrti? . da obratis painju na hrabrost i trezvenost drugih.£k)? A raj isti rnozda je prijatel) 1 blaga 1 polozaja. tako Sokrate! Simija: SasVlm ' .]opet je to ludo kad je neko hrabar od straha i strasljivosti. lZ aVltl 1 '1" '2 d t' ljubimaea. zar je ne docekuiu bolecl se JOS vecega zla? Simija: Tako je. zar ne bi.o.Plaron 189 &aZnacemo sami po "d usteno da se dotice cistoga.. 'r elo nlje dop sobom voditi i ta k 0 su di I SVI koii SU pravl " pni Ojl Jl:t. pa kaIdbllm se ta ze kad oni ne b'1 s ra d oseu IS 1 tame gd ese. a JU I Simija: Kak~ n~. Oni rado po a". ~e~o Jllosom~t (prijateli t.. rece Simija.Ire v v V" v' v. I' ttl uloZili toll ce S\ a tako i drugi koji misle da su se postara 1 za ociscenje ~\1jem dobru nadu. t. za" . " " _ Dabome. bar ako je pravi filosof. . odgovori Simiia. a onaj ko saznanie istinski voli i zestoko se preda isroj nadi da nigde na drugom mesru nece naci u dovoljnoj rneri nego li u Hadovu carstvu. l:nIJ t. 1atelji mudrostl. . 'n XII . i one sro se obicno zove ' rhrabros~ najvise onirna koji se ne boje smrti? . video coveka koji se Ijuti 5tO ima da :nre" ne bi li t~ za te bio dovoljan dokaz da on nije nikakav filosof (priJat~~l mudr~stl).. kad ne ~~ ustas da te . . oslobodena od tela kao od okovar! i sarna za s . kao sto sam vee u pocetku govorio.ar 10 . ~~kra:: Kad hrabri medu njima ocekuju smrt. v' v ~ _ Bez sUU' '. . hteli pod u Hadovo carsrvo. "a pravi filosofi isnnski tete mreth) od svih ljuSokrat: Dak. .. Takve razgovore.. rijem stanJU ZlV ~e Simija. v.. I.V' . . .v( 'e lito se vee odavno pominje u govoru. Simija: Svakako. VeSimija. Sokrat: Dakle strah i trepet ulivaju hrabrost svima osim filosofima.~~~~ Simija: Kako to Sokrat: Znas li da svi os tali uzimaju smrr kao veliko zIo? Simija: I te kako? . ucinice ti "c.asna. Jer ce tvrdo verovati da se nigde na drug om mesru nece narneriti na Cisto saznanje nego onde. Filosofrrna lel"'~ u smrt [er ih tamo ceka Cista istina. ve<::> ik rOJenapor." na}maUlesteljstVUs rdom.I [e m? t~Sokrat: A ceo zadatak fHosafov . neCistOn1e zac. budi uveren. i u sadasniosti i u potopovlaCi i zbija u samu se e. nne to zar Clseenj . S~krat: Pa i je i zove tj.Kad bi ti. XIII Samo su [ilosofi brabri i trezueni i uopste urli.e. kao sto tvr imo.Zacelo.enje duse od naslade. tako mi Diva. produzl Sokrat. u PUe Zato za'raj put." ..Ne pripada li. Istina i urlina su neko Cis/. It rh' . priblizuje coueka bogu." moralu me u 'k ) <'ll&lim Slmlja. . bie Sokrat: Pr~~a tokm zivota svoj zivot udesavao tako da bude sto bli. rec 0 ne zove smrt.a voleli su saznac a ce po l' . bi covedb' u smrt odisra sng 1ar' Z ne bi1 to bil smesno. _ Sva. po moguenosti. . kad scignemo ta. draai prii rag! pruate I' on da i JU. i i zena' 1 1 smova. l' no Sf ka 1 m ie s01rt!. v' . odgovori Simija. Simija. k a d sngt ne~ods. Promatrai sarno' oaavae! Ako oni u sva.

. covek bi se.dio da P?staA da li sam se valjano potrudio 1 stogod postigao. rece Sokrat. om se uzdrzavaju 1 [er ih osvajaju A razobrucenoseu zovu ono stanje kad da njime ovladaju im se to da oni. A to lid na ono bas sada govorio: oni su na neki nacin trezveni zbog razobru- Radosno umiranje [ilosofa bilo bi opraudano kad bi se da dusa posle smrti iioi. kad se dusa pocne odvajan od tela 1 lz!azm IZ njega ona se razide kao dah iIi dim. l~ sa~a n~brojao. a ko stigne oCisten i posvecen. i pravednost. I sve sto se za njega i s njime kupum to su odista i hrabrost.. pa ipak o~o im se desatoj glupoj trezvenostl slicno je pom.e v:ruJem cia bi smeo brbljam i govorim 0 rnu ne dolikuje.J. kad se s telom oprosti. Platen 191 XIV kod njih isri rakav slucaj? Zar su oni trezveni iz Ali to je. bas nameriti i na dobre gospodare i na drugare.. dakIe. i trezvenost. Sirl1ijll: Tako se cini: Sokrat: Blazeni mot Kad je Sokrat uzme Kebet i rece: 0 svernu ostalom Sokrate: bar meni se tini. ili ne? bar. Ali da dusa postoji i posle smrti covekove. ne kratkoga razgovaranja i dokazivanja. sarno sto se dee duse. a to je umno saznanje. I cini mi se i oni uveli posveCivanje u svete tajne2 nikako nisu losi ljudi. ornsta n. tvrdimo mi. ~ad bi ona negde bila sarna za se. nisu nikakvi drugi nego oni koji su istinski negovali. Kebete. voleo bih cuti kakvo ti tome. ° 2. irna ih mnogo konartekov. {judi nece ve~ovatl da ona. ] . I ja. . biti nesenka i u stvari robinia. i same umno saznanje jesu neko otiscavanje. koliko mi je snaga dopustala. Ako se sve to odvaja od sai jedno za drugo zamenjuje. to je ono. i da ima neku snagu ~sve~t. produzi on. nego ce sarno ona] novae bid pray! za koji sve to enjati. _ Eto.llo. . Ako. nisam u 2isvome niSta propustio.~ad bi me l~o sada e. Simija i Kebete. nego odiod pamtiveka nagovescuiu: ko neociscen i neposvecen stigne u Halezace u blatu. sro imam da kazern u odbranu. okovima naslada. bez ikakva zdravlja i bez istine. po mome shvatanju.n. i svega osraloga sto je tome slicno. XV-XVII) L xv V paznju ne . i uopste vrlina vezana za saznanje. Sokrate. zelire. mozda.odgovon Kebe_t. da propada i da ~enestaje o~~ga ~a.~nuto~ slucaju. svojom odbranom nesto bolje uverio vas nego atenhio bi to lep uspeh. Ali svet u to ne vesam. vladaju drugim nasladama. lepo si govorio. stanovace sa Jer. . bojim se. pa bilo pored toga ili ne bilo i naslada. to potrebuje. u ~tral:u b'ti liseni druglh naslada a u zudnp za nurna. i dalje postoji. odgovori pa bio to i pisac kornedija . U trenutku. strah za srrah. nego sam uveren da cu se onde. vnemogucno. zasro mi nije resko srcu i zasto se ne ljutim sto se rastajem i sa ovdasnjim gospodarima. ako bude bozja volja. jer. a istina je nekakvo oCisCavanje od svega toga. . kao sto kazu oni koji znaju svete tajne.. i vece kao novae. dakle. mogao obilno i lepo nadan da Je istma sto ~l govoris. treba malo ipak to nece biti prava zarnena za vrlicovek menja nasladu za nasladu. i pravednost. bol za bol.4 ali malo onih koji su nadahnuti pravim zanosorn. pa i trezvenost.Istinu govoris.· ne~o sam se n~ s~avki nacin tru. onda ce rakva vrlina. i nigde je vise nem~. skupljena i oslobodena ad tih zala sto St. i to za kratko kako mi se tini. VECNOST PRVI DOKAZ I BESMRTNOST (GL. Ali sta treba da cinirno? Hi hoda se porazgovara~o 0 tome da li se moze verovati cia je rako. to cerno :wati kad tamo stignerno.a k~d covek umre. treba ispitivanje da pocne.

miIJ Kebet: Dabome. nije bar tu je svakako ocevidno? IIi Svakako. rece Kebet. jer su dye. kao sro rako. odgovori Kebet. ne postaje jedno iz druPa kad je dvoje.z suprotnoga supr~? Kebet: Dabome.. i pravedno suprotnosti irna nebrojeno mnogo. isto tako. Sokrat: 1 zar ovako stvar ne stoji i sa rastavljanjern i sa sastavljanjern. javljaju se dve vrste postajanja: od jednoga prema drugome i opet od drugoga prema prvome? Izrnedu i manje stvari postoji li rastenje i opadanje. je san? .":_~. od zivo i zivi? Kebet: izlazi. ono opada? . Sokrat: I ako postaje rnanje. pa zato kazemo: ovo raste. svoj prilici. vece? Kebet: jeste! Sokrat: Dakle. ipak bar u osnovi mora biti tako da jedno postaje iz drugoga i da jedno prelazi u drugo? .k. v S111a- dakle. Kebet.:_=:::.-- Sokrat: A sta je to? .Tako je. li iz onoga sto je ranije bilo postajati docnije manje? . ako ie iole supremo.'. nece li ono postajati pravednije iz nepravednijega? Kebet: Kako ne? Sokrat: Prema tome. S1110 postoje mi se. Sokrat: Zar to dvoje. Ima li nesto iivotLl suprotno.:. i ako nesto postaje pravednije.. rece Kebet.. Sokrat: I da jedno postaje iz ? Kebet: Dabome. iznecu ti ja.Zacelo. l. Sokrate. Sokrat: Pa. stvar mora da .Plaron FEDON god postaje ogledajmo da li sve postaje na ovaj nacin: ni strane nego iz suprotno. Sokrat: I da jedno postaje od Kebet: Mrtvo.Srnrr. Sokrat: A sra od mrtvoga? Kebet: Moram da priznarn: Sokrat: Dakle. sasvim:> ramo pridan neko suprotno iii XVI od mrondaje dakle? produzi Sokrat. onda? Nalazi li se u tome i ovo: svuda izmedu dveju suprotnosti.. Kebete. a ti I kazem. zar se ne u dva smera? Kebet: Kako ne? edan od ovakvih o kojirna sam bas sada govorio. u Hadu.Svakako. rece Kebet. objasnjavaj i ti rneni ovako ZlVOt i smrt! Zar ne rras da je zivoru suprotna smrt? Kebet: Smarrarn. iz jacega ono sto je slabije i od sporijega ono je Kebet: Nesumnjivo. nece li ono postajati gore iz boljega. lepo suprotno ruznorne. i sa svim slicnirn? Pa aka nam ponekad i nedostaju za to narociti izrazi.. Sokrat: Pa sta? Ako nesto postaje gore.""."~. i to njega prelazenja. se sto na primer. smerno li s punirn pravom tvrditi da sve posraje na ovaj nacin: j.". i sa hladenjem i sa grejanjern.Tako je.J".:w.

. secarn i verujern. brzo bi se obistinila izjava Anaksagorina skupa+. DRUGI DOKAZ ZA BESMRTNOST DU5E (GL. znas li da bi na isri lik i preslo u isto stanje i prestalo da se rada? Kako mislis to? Nije tesko razumeti sta mislirn. kad vidi Sirniju. tu se ocigledno pokazuje da stvar tako stoji. Sokrat: Ovako. dakle.. nekakvo secanje? A osobito onda kada to neko dozivi u vezi sa onim stvarirna sto ih je vee zaboravio zbog odmaklog vrernena i od nevidenja? ' Simi/a: Svakako. XVIII-XXII) XVIII u seianie. kad bi od onoga sto ostane a zivo umiralo. Sokrare. ako ih neko pita.rt: Jeste tako. Dobrima je. .bet: Nikako. -yJa ti verujern. razume se.. nego usvesn 1 drugo sto ne pripada istorne znanju nego drugome.lI. Kebere.. a ip~k to ne obi rnogli da cine kad ne bi u njirna bilo znanja i pravoga suda. rasturi u smrti? l. ali bih voleo da se bas meni dogodi t_o 0 yeemu [e govor. Sohrat: Nije li to. sami na pitanje sve kazu kako je. pa pri tome ne sazna sarno ono. ali opet bih ne manje voleo U ovaj mah da cujern kako si n naurnio da objasnjavas tu stvar..Ali. nego kad reklo sarno u pravoj liniji. i nasa slaganja ne osninego doista ima i ozivljavanja i radanja zivih od mrrvih. A da se uveris. Jer. N~ 1St! nacin eesto se poneko.~~nlrtVlll postoje. prihvati rec Kebet iv rece: ~ i po on oj tvrdx:ji. A to je se~anJe. Kebete. Ako te to..>. Secanje po istolJremenosti i secanje po slicnosti. a zlima gore.. a ti pogledaj hoees li se s nama sloziti prornatrajuci srvar ovako. . I kad bi se sve a ne bi se rastavljalo.bi bila nuz~a posledie~ takvoga bude mrtvo i da rusta ne zivi? Jer. posle srnrti. kad se na ovakav nacin jaVI.ili do cega drugog slicnog. kako se meni cini. a ima jos 1 bezbrojno mnogo drugih takvih slucajeva.. Sohrat: Pa sra? Moze li se desavati i to da se neko kad vidi naslikana iii naslikanu lim. kad bi sve umiude. ne kazerno li onda s pravorn da se on serio onoga sto je pri tome uhvatio u svest? Simija: Kako to rnislis? . kad postajanje jedne stvasvae.-' Simija: Svakako.u san. kao sto ja rnislim. kakvih dokaza ima za to? Pomozi mi da se setirn! Ne mogu da se dobra setim u ovaj cas. da li bi onda ikako moglo biti da se.azemo li se yutome da je znanje. . Sokrat: I kad seti se j samoga Simije? . belie.. seti coveka? I kad vidi naslikana Sirniju sed se i Kebeta? ' Simija: Dabome. .. pa kad bi docnije. da i nismo. 111 sro drugo. tako mi Diva. onda bi. kao on. zar y~e. napo1" Ke. . Kebete. i u isti mah veorna dobrim dokazorn podseticu te: ljudi. /'I'!>rr. primeti Sokrat. Sokrat: Evo kako. bilo zaspibi mu odgovaralo budenje koje postaje iz spavanja.111. . koumeo porninjati da nase .nekim ~rugim c~lom oseti.. odgovaralo postajanju druge i teklo kao u krugu. jos nije uverilo... 'ako " .jednim opstim. ili. U ovome se valjda slazerno: ako neko irna da se E~c:~_g'L~eti'_QJ1d~Qntreba dato zna vee od ranijc) ---". - Simija: . 3.Platen 195 XVII "" . odgovori Simija.. v .Sovkrat: Ali o~et znas da se zaljubljenim ljudima. Zatlm'v~ko ih ko vodi do geometrijskih oblika. reee Simi/a.. Isto je. iii harunu. ostajalo u tome obliku bi ponovo ozivljava. Bezbrojno mnogo..l_o. nego mislirn da u svakom pogledu govoris •••... I po on orne sto je Kebet pokusao da rzlaze~ ~onekle se vee. sto obicno nose oni u koje Sll zaljubljeni. upade mu Simija u tee. Simija. desava oVO: ?ni 'prepo~n~ju l!:u'va u svesti im se pojavi Iik decaka cija je lira. nista promotri stvar i sa ove strane. na primer: predstava 0 coveku sasvim ic drugo nego 11 predstava 0 Iiri . . naime da se setim. Sokrate. nasve govorilo da ie prica ~ Endimionu 1 besmislena i bez ikal~ve vabi i sve ostalo zapalo u isto stanje. S~krat: Sl. i u nasern slucaju. ti ne verujes da one sto se zove ucenje rnoze bid secanje? . Kebete. na primer. .lS. od jednoga prema onome suprotskretanja nazad prerna prvome i bez savijanja. seti i Kebeta. Simiia: Nesumnjivo.--. odgovori Kebet. kad vide liru. Dakle. Kad bi. secanje? A rnislirn na slueajeve kao sto je ovaj: ako neko nesro ili vidi iIi cuje.11'.

' SimlJa: Nt k~e '~dnakost eulnih. i da slusamo. So " d neslicnih stvan? .. SlmlJa. zar mu se ako se n \. SirntJa: unu sto je ova poslednja ili slicna ill neslicna onoj . predmeta.9_~:.al~jlm. rema 1 enia.l~ slicnosti? Simija: Tako je.11) kad kao ne]. Simija: Tako [e. Zar svi tl S .Da li ti se ono sto ie po sebi jednako pokazalo ponesta: ied So knt· A k '1" ednakost kao neje na k os tl. zar ne mQra Qnaj kQji 10 primecuje da o~~'p.. 'I' .$0 je_~labije. . jednako? t :. ali ga ne dostize.na od edSokraL: ~l. Sokrat: A sta sada? Ne desava li nam se nesto slicno u jednakostima drva i jednakostima onih srvari sto smo ih malo cas pominjali? Cirri Ii nam se da su one onako jednake kao sto je jednako ono po sebi. Sokrat: Pa zna Simija: Svaka~~. . 111jednakost. se rodll110. ecanJe po / 0 .~i~_2no c~j§ OVQ. smo stekli znanje 0 njoj? Da li od onoga 0 ~~rvnu Sokrat: Oda~IP Kad smo vicielij~q!l<lko dr:l'." Sokrat: Al ~'. Simtla~ 1 a 0 '. ako smo ova sro je po culima jednako hteli porediti sa onirn. 1 a SI u nakostl 0. Sokrate. IIi kako"CElkazem drukcije? . razlzcrwS t: d . dYavatl1tO 10 . ili im je potrebno nesto da budu onakve kao one po sebi jedrrako? Ili im nije potrebno nista? Sirnija: Mnogo im je potrebno.~~1g1I:mu biti l1Qtpuno i~2I1<!ko ne. Valjda tvrdimo da POStO)l neka Sokrat: G~e '~n: jednakost drveta drvetu. pa u tome videnju usvesris i drugu. Sokrat: Da . nego iii vidorn. svejedno je2. i sluzili se ostalim culima? Simiia: Jesmo..111 .r:te. Sokrat..v' I . na Jedti ieega drugog shcnod~toomli a ima rakve jednakosti ili da nema? d b'1 Tvr irn "dl ': nakost po se 1 .1"li.ednakosJif. nuzna poslediea onoga sto smo ranije rekli.!'k ' svestio i obio oiarn 0 ovoi osle nJO]. niti kamena kamenu.ulnih stv~Eijako 'egna raz~lC.~ slieno necemu dwgg_m ~to ~~za'Ost~ie'~iJ. .«. Sokrat: Etc. Sokrate. zato koiU daje euini sveU Simija: Dabome. niti se rnoze dod. Je d n'-1.Jednakt pred li 0 dobiti pre nego cula. Sohrat. Sokrat: Uostalom. d' rako mi Diva.3 Simija: Isto je. jer sve tezi na to onom bude jednako.. rno li sta ie to jednakost? Simija: po~azuJu..v v' ne mora es nim kojega se seno iu ne: ..A glenakl Ne pokazuje li se da Je jednako karnenje 1 [ednadaj stvar sa ov~ ~tranel' "'sto ponekad jednome jednako. sebi. ali zaostaje za njim.nak?stl kO)aJe}1. Sokrat: Prema tome. ' " N'k ko nIJe isro.po njegovu tyrdenju. eko po slicnosti seca nekog predmeta.ili~ar:1en~llI~to 'ri srno bas sad~ gov~:da' u wanl leu v. morali smo vee negde dobiti znanje 0 tome sra je one po sebi jednako._ Simija: Tako. Sohrat: Dakle. Tvr tmO. Sokrat: Nismo li odmah po svome rodenju.~tQl LednakQ..dnako". kako. d' ornislja da li mu taj predmet po s Knost! svojoj ap . 1'v '. 1 . po nahodi izvan jednakth. iii kojim drugim culorn. Strm/a. 'edna 0. prerr:~ torr:. . bar s obzirom na ono sto hoce da pokaze nase ispitivanje. ili manioi slicnostz po secatu nas na ojarn S. d. Sv~ . onda to mora biti secanje._.. kOJl :~ pojam jednakosti samo tako ako pojam znamo moze nas podsetttt :~eti ulaze u svest kad d?bije11!0 cula. jer. usvest gO P: . Culima se SIUZ1nlO C. gledali. pojmove smo zna I' pre rosdeni znante 0 pOlm~. Zar se ne slazerno u ovome: ako neko nesto vidi i pri tome prirneti: o~a sada gledam hoee da bud. ' istinu govons. isto.. "emu za 0 zaostatc u nee· " Simija: Mor. ". . sve je to" tvrdim. Sokrat: Pa sta? Jesmo li iii nismo i rni tako nesto doziveli kod onih jednakih stvari i onega sto je po sebi jednako? Simiia: Svakako. zar nlsm9'edmeti? Ili zar ti se ne Cl~l ~a je ona drukcl)a~ . . ako vidis samo jednu srvar. 'k k d " ' lucaJ'evi ne pokazuju da secanje dolazi caxo 0 hat. ko d rv]e.g12Q. 1 to sasvim 0 ueno. Simija: To je.ec 7 k .e . Ali se opet slazemo i u ovome da ni na koji drugi nacin nismo dosli do toga saznanja.t'. bila ova onoj slicna ili neslicna. P . T"kda Sokrate! . Ne ml~~l e nego osim svega toga na neku drugu. doduse shena.~.' raniie. bas preko cul a treba uvideti da sve sto je po culima jed~~-ie. iii dodirom..stva~i nijt:i?tO.Platon 197 slicnib tako ti Po zakonima secania saznajemo p oimoue.est9 dr~dru:ro.~e{:l1. ..me tit. tmoratsm tome. i slusali.~~~------------ . ugfeQa1rTedi1ake'st. pre d me t z. Simiia: Svakako..v ' Sohat: Zar I:e. i ostalim culima da se sluzirno. pre nego smo poceli da gledarno. Sami pre c jednakostt. d li stvar stoji tako. .ra- . a drugome nei· ako bi 1 osta 0 1 . a~~~~_!. P. mi morarno vec otpredapoznajemo one po seb!LedIlakQ~ios ad onoga trenUt'lZa'1(aCf'smc)"p'rviput' i saznali da za tim da sebi jednako.

1 su tela. i lepo. i takvo bite. pa . 11 isri denjem.S:·m~!a: Zeleo bih odista. Simiia. pre nego su usle u ljudski ilk. i dobro. vee pre svoga rodenja. ali se mnogo biri nijednoga coveka koji bi bio Dakle. ti ne Simi/a: Niposto svi. oni se sarno onoga Simi/a: A kad su o tome rusu smo posrali ljudi? Simija: Nikako.. XXII Ako dusa ?lego D~ li nama onda. Simiia. jer je to jedino vrerne koje nam ostaje? Dobro.iline cini Ii ti se svi racun 0 onorn 0 srno evo sada raspravljali? . ne u istorne casu kad ih dobijamo? IIi ti v . duse su postojale i ranije.s irn ncc: Daborne.7 J Platen 199 XXI Dakle. ne mogu Sob-at: A kako? Mozes li odabrari li covek. prijatelju! Ali gdeje onda ono drugo vrerne smc priznali. Prerna tome.Jv·". morali srno ga xx Sob-at: Sta biras sada. i kako '0 onorn o ovome? zna. . kao sto se cini. Dakle ranije. S roSimi/a: Samoako te pojrnove. ako raspolaze znanjern. ne ' . secarno onoga 0 Ovako odmah.IIA'i-. " ~okrat: Prerna tome. da da o i rn-a a : odaberem. i su . stvar stoji ovako? Ako odista ponam Je svagda na jeziku.

XXIII-XXIV) XXIII Ako dusa postojala pre nas. cini rni se.2?~~(:>jJ!EU)2.~~n sad~. i dobro._ I njemu je. All ]a mislim da je on dovoljno uveren da Je. ~aklev' s~v~r. XXIV Treba se osloboditi detinjskoga straha da ce uetar razduuati dusu. ali. onda bi eelo nase ispitivanje bilo ~~aludno: II.90vOll. rece Kebet. cini mi se. jos ne uzimarn kao dokazano. 1 sada vee. i u njoj valjda irna sposobnih ljudi. : ise nego ~sta.. Prema tome. Jer..()~~ __ ~ __ ~_. lC. Simija.' mora ~~Jg§_~~~. Kebete. a ne one sto nije slozeno. 1 to vee sad~ dokazan.:j~~. a 1 c Simiia: Izvan svake sumnje. ako dokaz treba"<trtrucie p~tpun. morate svaki dan izgovarati basmu dokle ga bajanjem 1 ne iscelite . .g_':E!i~j~~Q~t:o. I~ 4. a velik je i broj varvarskih plernena.ano. nego da je rnozda jos i u nama neko dere koje se toga boji! Pokusavajmo. ipak. Sokrate. postoj~ti i . n~ada je on veoma uporan u s~mnj~nju protiv i~nesenih d?kaza. uzmi da se mi sarni ne bojimo. Sokrare.e s~g~ rod en J ~.0s pr~ nego dode u ljudsko relo._~k~. . ne pa ~. nego za kakve jake bure. U pruu skupinu spadaju pojmoui ili ideje koje se dokucuju samo umouanjern i neuidliiue s14.:.stoii tako i da li je jednako nuzno da poston lana bee 1 nasa dusa lOS 1 pre ) ' nasega 'd rodenja? Pa aka pada prvo. jer mozda i necete lako naci ljudi koji bi to bolje urn eli nego vi sami. Kebet: To ce se jamacno naci. Helada.:Ie_dl1a!5.9~. _ Ali sta je s Kebetorn? rece Sokrat. A treba i sarni medu soborn da ga trazite. i bojite se kao deca da ce vetar dusu na polasku iz tela odista razduvati i rasturiti. to n~ja sam.Y~e_QkL~J"1J1J:Q._~._pa_to~~e na. Sokrate. sve to treba pretrazivati da nadete takva bajaca. JEDINSTVO DUSE III DRUGI DOKAZ ZA BES11RTNOST DU5E (GL.. ODNOS PRVA DVA DOKAZA I PRELAZ KA TRECE11 (GL. _ Dobro govoris..:.~~ __ ~~. jer nerna nicega na sro biste vase no vee korisnije mogli porrositi. kao sto je receno. postoji sve ovo: i lepo. 1'o. ne zaleci pri tome ni novae a ni napora. Ali.? ga pnznah pre ovoga. . Jer.tici.eos1e ~a~e smrti. rece Sokrat.. rece Kebet. 1 to pre naseg~ rodenja.~.-p~ naseg~ rodenja. dan je pun dokaz... Kako ne? Kebet: To rni se svidi.c. one sto se nepresiano rnenia jeste slozeno.on. i sve ostalo 0 cemu si maloeas govono. . dokazana samo polovina onoga sto nam treba. a u drugu skupinu spadaju pojaune stuari se dokucuju culima. postojace i posle nas. Ako to ne stoji. Ono sto suagda ostaje sebi iednako jeste presto. dakle. al] kada d?de pa s.o. ka 0 _ Pa ipak je.Ali nad njim. a za ne? Pa zarirn. ak~ same hocete da ovaj poslednji dokaz vezujete sa orum st? sm.§:-1. vee post?jala ranije. mora postojati i nasa dusa. tu !OS sme~a.Jl~Il!!?a . Sokrat: Zar ne treba da ovako otprilike sarni zapitarno: kakvim stvarirna je opredeljeno se rasture i za koje strahujerno da ih ta sudbina ne stigne. b ja bar ne znam rnsta sto bi rru bilo tako oeevlcno kao ~o da. onda je numo da ona i posle smrti postoji kad treba da se ponovo rada.ed?e~lJe stane ~dvaJatl od nJega. Sokrate. Jer rnoramo I Kebeta uverrti. zasto ona ne bi m~gla da postaje'i da se obrazuje od drugih sti~~ja i da posto)i i.. ~lmlla I Kebet~. potpuno dok~z. ne treba Ii dalje da vidimo koji- v .ac~:~o!i~.". . naci za to sposobna bajaca kad nas ti ostavljas? Sokrat: Velika je. da nas uveravas kao da se bojirno. _ A hoce li ona.Ali. I meni se cini da je to potpuno dokazano. 5. rece Sokrat. nairne da sve zivo postaje iz mrrvoga.Jer. p~ v. produzi Simiia. vratimo se tarno odakle smo skrenuli! Sokrat: Ama prijatno mi je. a raspada se samo ono sto slozeno. da njega savetujerno da se ne boji smrti kao strasila! . ili radije. ti i Simija zelite da se i to pitanje jos vise pretrese. l. ka~ eovek uml~ re ne bi rasturila i time dosao kraj njenom postojanju. onaj stran svenne da se dusa. odgovori Simija. Jer ako Je d~sa._~~rt1 Pr. XXV-XXXIV) I: 1 I:~ propadanja nego ima samo raspadanja.pasa dusa postopla pre nasega dolaska na svet. naime da_!:_::~i. I' da i d rugo:.Gde cerno.Tada se Kebet nasmeja i rece: Pokusaj samo. cmi rm se da POScO)I ista nuzrrost za obadvoje. a narocito onda ako neko ne umire bas za risine. i bas je u pr~y~~a~2. ako ti je prijatno.Platen 201 na to bice svodirno sve pojave nalazeci da narn ono jos iz ranijeg pa ako s njirne uporedujerno cu~ne pojave: ona~o kao sto postoji to bice. . ja bar mislirn.:~~_. a pri svorne polazenju u zivot i pri svorne postojan_lu ne moze dolaziti ni iz cega drugoga nego iz smrti i mrtvoga stanja. stavise. da onda i ona sarna zavrsava svoje postojanje 1 propada. kao st? je Kebet malocas napornenuo. '.

1. vise nego telo lici na nevidljivo.. . dye vrste bica: jednu vidljivu. . dru- . a telo na vidljivo? Kebet. u po sebi. to je svakorne ocevidno. Hi kao lepe. Sokrate! XXVII Kad se dusa oslobodi telesnih prepona i luta. ipak. v. iii s haijinama. dok telo promenljiuom bicu. prerna rome. nikako ne ostaju nikada iste..J"'''''':~stva. dakle.. idejama. a drugi deo dusa? Kebet: Svakako. slicnije i srodniie uidljiuom. kaje se i na neuidliiuo. bar mu odredujerno vidljivo i nevidljivo po prirodi ljudskoj? Ili rnislis po kojoj drugoj? Kebet: Po ljudskoj. se dotice uecnog neprornenljluog ide]a. poimanjem urna. Sokrat: A sta je sa dusorn? Je li ona vidljiva ili nevidljiva? Kebet: Bar za ljude nevidljiva.Platen 203 na osnovu ana je jeda ono sto je svaki put drukci- a svakad sebi jednaka i neprornenjena. culnim stuarima.. .-. ~ . Sokrat: Sta da kazemo. jer su takve stvari neculne 1 ne mo¥ Sokrat: I nevidljivu kao Ol1U koja svagda ostaje sebi jednaka. a vidljivu kao onu koja nikada ne ostaje sebi jednaka? Kebet: Uzrnimo ito! Sokrat: Elern dalje! Nije Ii jedan deo nas samih telo. Sokrat: Pa kojoj ce od te dye vrsre relo biti slicnije i srodnije? Kebet: Vidljivoj. . Sokrate! Sokrat: Ali. .S(jilirj~t:11.~=~. te nepromenliiuom bicu. ne ostaju niti sa soborn niti jedrako kazem. Sasvim tako mora biri. iii kojim drusebi? Ostaju li one u isrorn stanju ili. Kebet: Dabornel Sokrat: Dusa. coje ca <!·. nevidljiva je. r stOj'jsa onim mnogim eu mm stvanma.uA one stvari sto ostaju svagde jedne isre nec~s mom •..na P~!ili .l nor . 1 J S drugim koi k k VIm S1 IV ili kao jednake. '" ne moz.eSte stvari dodirnuti. Sokrate. 0 dusi? Da kazerno da je vidljiva ili da nije vidljiva? Kebet: Nije vidljiva? Sokrat: Dakle. . ill ocima III k~ll~n ~!.

Diva mi. tako reci.g~a_Q?!!!l~(. a duSl Sakrat.] lia Te 0 s usa.. i pojesti.-i~govEs~Oz i. iroda ovom U zajednicI. i :lile. opet su. I' Pa dusa icu Sokrat: a .n:e~~.Ya. i po tome je ono sro dno smrtnom. .• 'v 'd 00 da nIle ta o r 'do. . ) XXX Gresna duia ne se 6. da po srnrti one se na pred ocima leii .i sto se mora i da sudbina ne odrnah. . kad se rastaje s telorn. .<:>1:1E~(j~g(): i S!25.n~g9. i da ga se kloni! . i neb tela. {' 1. ODO nevidljivo. boiansko t Du~a da d au" 'ove Iu.a ona one sro je ocirna ramno i nevidljivo. a d 1e ouns Hi ne rniSllS a slusa) cia S UZII .nego odmab ide u boiie 'ilosofzJom. i cist.il S k t ocevidno lici na bozansko.. Hi zar to nece biti sprernanje na smrt? Bice svakako. .oni. pnr d' I sta ti se cini. ona se I . kad srvar prornatras S te strane. nego mnogo pre stvar sroji ovako: ako dusa cista ostavi telo. ' dli Sokra:: 1. i divljih strasti.Plaron PEDON 205 XXVIlI " k ' po tome [e ona srodna boianskom.~g1 I.0 raspadne. rvar jOs i sa ove strane! Dokle god su dusa i relo Promatraj S poslednJ'em nareduje da sluzi i slusa.s~<:>..gt!()s. ne odlazi li k onome sto na nju lici. k onorne je nevidljivo..~~. tl. kao sto kazu oni koji su posveceni u svete tajne. Kebete.. i ugadala mu.. odmah rasrura j kao tvrdi svet? izdaleka.llele. a telo na srnrtno. Y . i gde doista moze. 1 smrtnom S kako misUm. i da ga se boji. da ostalo vrerne provodi s bogovima? Hocerno li tako reci.E. ova: onome ~?ai~hcmJ~1£~Ill~<t?.tako da joj se nista drugo nije 6nilo istinito nego one sto je telesno. Sokrat: Kad je takva. fer smrtno no srnrmom.a Kad stvar taka stOll. nego bezala od njega i povlacila se u se samu. za koji cas i . e sto [e bozansko. Kebet: va . ako telo i istrune. ne vukuci sa sobom od tela. ako je volja bozja. zar se ona.e boiansko i be~l~!l~:i~p1r:?~_PE~~!()Li~~r~sJ?~_ !I~~. illje 1: teiu opr~d. i ono nju svojim strastirna i slastima omadijavalo. i straha. sta vojda vlada i gOSp?. ' ulada i uprav l' . navikla cia mrzi.!. an.. da blazenim zivotom.?p~~'k""" . i osraloga zla ljudskoga. oslobodena lutanja. Iii De? Kebet: Take je. . jer joj je to svagda bio jedini napor .dleno da se br- Tako. ra e. a misljenju i filosofiji dohvatljivo. pa bozansko.2 ka dobrome i umnome da treba. .9!!~l11. . da pored toga v v j'Y V· • sro Y' ~ li. kako se nece odrzati Kad se vee vtdIJt:o" Ak Pje dulia hila Cista ad tela i uaiiano se bauila netlidlJlva dusa. Jd' Ke b et: D u sa " 0 . i sve sto lici na to.1 i smrtn()Ll. a sta onome sto je smrtno? za b ". slusa i sluzi. i uzeri za zadovoljavanje svoje pohote . i nevidljiv.~.dragi Kebete. gde moze.t<11e~e ~.Kebete da li iz svega sto smo govon 'I'1 siecuje d Gleda) sa a. ·'d···-ko nalsl1f:p. . 0 sto rug tvr nn 'b Ke et: Ne mozemo. i popiti. dragi Kebete i Simija.:spa~l. .. ~e raspada.ta ja je ovakva i ovako srvorena. sheno onom od prirode odredeno d a va da i uprav l'ja.a to ne znaci nista drugo je valjano negovala filosofiju i odista se radosno sprernala na smrt. a narocito ako umre neko u punoj mladalackoj lepoti? A da i ne govorim 0 i kao sto su oni u Egiptu balsamovani: takva tela odrzavaju se nedogledno dugo. P "da bucie neraspadljiva iii nesro tome Dhsko? Kebet: Kako ne. XXIX-XXXIV) od XXIX / ' ". besmrrni. nego se prilicno dugo vrernena.a ZQvemo mrtvacem . ono sro odlazi u takav drugi svet. plernenit. po dolasku. i besmrrno. SUDBIN A DUSE ~OSLE SMRTI (GL.)l.~':"'··· telo:Mozemo 11. 'kom 'J a 1 ie od toga d voo. i sto se i videti. kao kosti. Sohrat: A dusa. umno. tela' osle smrti dugo odriaua. u pravi Had. a onoj pr. i bezumlja.rnislis li da ce se takva dusa raspasti u punoj svojoj Cistoti? Kebet: Niposto. Sokrat: A ako se dusa rastaje s telorn uprljana i jer je s telom neprestano hila zajedno. jer u zivotu ni u kakvoj zaiednici s njime nije bila drage volje. ili drukcije? ]e n~. i svoju ljubav poklanjala.

po svoj prilici u srvorenja sa onakvim navikarna s zatvaralu se. sva je prilika. pa ie onda blago opominje i pokusava da je oslobodi. . .. obto bez ikakvoga srida. < .. l. oni koji su mudrosti zeljni shvataju da im filosofija uzima u zastiru dusu koja se nahodi u takvorn stanju. XXXIII Filosofija oslobada dusu od cula i strasti.' " r Sokrat: Ali u rod bogova nije dopusreno nikome ko nije negovao losofiju i rastao se s telom u porpunoj cistoti. Sokrate? Sokrat: Ja cu ti reci. dili oko opstenarodne i graaans k e vr li me. nego sami.' . " . 0 . One SUkP~. .dpce~a. Kebet. koji su voleli nepravdu. dokazujuci joj da je promatranje koje se vrsi ocima pune obrnane. a isto tako i ono koje se vrsi sluhorn i ostalim culima.' .ne rms lS. v' v.. !y . III po n. kao sto rekoh. ua~ ~nkl baca i jastrebova Ili u koji bi drugi rod mogh rakvi vukova. . su kljucevi carstua '. i njenu ociscenju. kao vlastoljupci i casroljupci.aldonle:rllljudski. kao. . dakle. a ne sarna sobom. dene da tumaraju po tim mesnma. III mrava. 1 VI v . Sokrate.. u 1s .ll~~last vidljivoga. ovo poslednje je osetno i vidljivo. ne bi! Zato. '}" ' . Solerat: Tako je. pa se. koi zo~~ ~rezve0lu se tru a koia se sarno iz navike i vezbe.~leao imaju u sebi nesto vidljivo. It>. filosofiia je potom videla da uzas tarnnice dolazi od pozude. A to te1esno. drag! Simija i Kebete.. . oni koji valjano neguju filosofiju uzdrzavaju se od svih telesnih pozuda. Bas radi toga. i u nebeskog.l to neka ne uzima kao istinu. 1 . ' . '. Utoliko sto oni. . " . . i sokoli je neka se u samu sebe sabira i zbija. i ostaju postojani j ne predaju im se. $va ie prilika.' " /' e v v XXXI Gresna dusa seli se iz tela u telo. S0 k'rate.. drazi priiateliu to ie mora se uzeti.HU koja ih jos prati. i da okovani najvise sam pomaze da bude okovan.")!l. To su pri~aze .u sh~al~ ~raaansk~ : po~ rod. a neka nicemu ne veruje nego sarnoj sebi. uzimaju ljanSt'l'U. O Ista. ' 1 sro .V U kakva to mlSI'IS.Platen 207 XXXII NegoJuboko joj je usadilo opstenje i ~~uienje s telorn. pa v ' • Pa ukoliko su tl naJsreC11ljJ. a 5amo ono sto sama gleda jeste umno i nevidljivo. Kebet: Kako. a Sto drugim culima saznaje da ie ovde ovako a onde onako. pa se onda uzdrzavaju od toga. elstOn. U rO.¥ m . ~ . Kebete..''''' . k. 1 ras aOm. sarno ko je mudrosti sme tamo. I oseca se opterecena 1 . vlastolJublJe. po svoj pn rei. niti se opet plase sramote i zla glasa zbog nevaljalstva. i stoga se ona uzdriava od IX"'V~'" Dakako u rakav k blik l' ocevidno da i ostale duse pre laze u ona ve Ole Pa ruje 1 :> . . uvereni da nista ne treba raditi sto se protivi filosofiji. Pre nego je filosofija uzela u svoju zastitu njihovu dU5U. Diva mi.ikaze dusa. i valjala se u svakom neznanju. zato je savetuje neka ih se kloni ukoliko nije nuzno sluziti se njima. oni koji se nesto staraju za svoju dusu a ne zive za telo! raznezavajuci odricu se svih tih ljudi i ne idu s njima istim putern. [er je "me i ugaaaia rnu punom odanoscu. p:elaz~ .lllUgrevsan 3 I tumaraju dotle dokle god se 0. Kebete! Pa i to da nisu duse dobn."17TU. jer t rp e kaznu za . rimer koji su se bili predali prozdrljivosti. misli dusa pravoga filosofa. a ne stoga sto se boje rasula kuce i kao svetina i srebroljupci. na primer.. 'h Od' moze se verovati. . Sokrate. k' . se od njih radaJu vallam lInd!.. ponovo ne zatvore u relo. u strahu od nevidljiv?g i ~d ~{ada. bi'1a s nj: c u drustuo moze same cista i se """'t'" Dabo ««<. jer su to ljudi koji ne main kuda idu.v Ba~ se moze verovati sto govons..1 zud[)I'O -"vot'OJI Je oc • 'l'f~les:zIll. Oni koji su rnudrosti zeljni dolaze do ovoga saznanja. nazad II ko spornenika i grobova 2 a u njihovoj blizini i videse pnea. dakle neka veruje sarno u ono sto je sarna sobom upoznala u stvarima kao bite sarno po sebi. Kako net 'a ' · I" medu ovima naj'srecniji i za najbolje mesto odre em N lSU 11 . 1. koja toga ima.11zol)a. 1 A' . v .vl P 1 i slicnih zivotlnja.<. Ne bi ti ni dolikovalo..Ol:akvlh dusa 'Ol~ s~ nisu rasta e ""'''''v''. bez hlosofiJe 1 uma? . reretno. ne treba se protiviti. n. na p. . bila ie prinudena da promatra stvari kroz telo. 1 otimanje. i resko. . kao kroz tamnicu. bila je ova cela vezana za telo i s njime spojena. . 1 0. 'dl'" Zato rakva dusa. Takvom spasenju.l ". predaju se vodstvu filosofije i idu ramo kuda im ona put pokazuje. spasenju duse. .. Ill. pa se zato 1 vide. 'arne livot provodlie. . njihov1J naemu zrvota: occvidno je. ier . I M ie se verovatl.

pravi ljubavnici mudrosti trezveje vecina Hi ti mislis drukcije? ..'-U~V~' smrti produzi Sokrat.je uetar .

.

Sokrat: ttl nikakve razlike. kako je pro duzio svoje razlaganje. . Sokrat: Ali neces. Govori. igrao mojom kosom Sokrat: Surra. nairne. Sokrat: Pa ZOV1 sarno i rnene dok jos ima Fedon: Zovem te.jer se obicno. kao zaklervorn zakleo da pustiti kose pre dok u ponovnoj borbi ne porucern i Keberovo dokazivanje. i da Ii su se na njernu. kao sto za vas. posro sam te a cerno izlaganju verovati? Jer vo ' pored svega toga mu se rnoze verovati. ako nam. i da li mu je odbrana bila jaka iii slaba? 0 svernu nas obavesti sro tacnije mozes! Fedon: Odista. ali ne kao nego kao jolaj Herakla. nego je spokojno branio svoj dokaz. Fedone. Sokrate. doslo je A cudnovarom snagom osvaja me i i svagda to dusa harrnonija. kad se prilika. rnozda Fedon: Po svoj prilici. nego i u ono da se srvar ne Tako mi bogova. Sto je on umeo nesto odgovoriri. nu je potreban jedan drugi dokaz koji ce me uveriti u to da dusa onoga koji urnre ne urnire s njim u isti mah. dakle. premine dokaz. Ehekrate. u tome sro je on rado. ali me nikada nije vise osvojio nego li tom prilikorn. Slucajno sam. l oper.Platen FEDON 213 XXXVIII narn se uverilo. bar ako mene poslusas. cesto sam se zacudio Sokratu. primetio kakav su utisak u nama ostavila ta izvodenja i. ja bih se. njemu sa desne strane pored odra na nekom niskorn a on je sedeo mnogo od rnene. Fedone. ono u pocetku. i kad je kao cia me je sam i sam ranije tako mislio-. Pornilova me po glavi i skupi kosu po zatiljku . to rnozda nije nista narocito. prvo. ne bi ni primio bitku. pokazali wad kakve zlovoljnosri ili nisu. kako nasje dobro iscelio i begunce i pobedenu cetu dozvao i ohrabrio da po demo s njirn i ispitivanje zajedno Ehekrat: Pa kako je to ucinio? Fedon: Ja cu ti odgovoriti. Fedon: Ada sta cu? Jos danas pasti j moja i tvoja kosa. a zatim kako je ostro. tako ri Diva. dobronarnerno i ljubazno primio izvodenja mladica. jer sam. s dvojicorn. dakle. najzad. Ali ja sam se njemu najvise zadivio. i mi ga ne mognemo A kad bih ja bio na rvorne polozaju i dokaz me izneverio.

.

lpa da pnznaje 'ovo' kad dusa istrosi mnogo tela a u Vise mat kaO ' . Ali.a.. . Nego resavaj: koji od ona dva govora biras: da li onaj 0 ucenju. i veoma bih se cudio ako bih to ikaPa I _lsan1• nomjeta 0. treb~ da je nasa usa na ru. n veruje .e. i u geornetriji i u svemu drugorn. m me e nee.~ . rekose. i sloziti s onom? Simiia: Nikako. c kJ re produzi on. ako je pak bezurnna i rdaua.p . ho. 0 harmoniji trebalo bi da je harrnonican... . XLII Duia ne moie biti harmonija.?_" . nuzno je da drukcije shvatls ako da Tebance. drugim recima. a s nekom prividnoscu i dopadljivoscu. jer najpre postaju lira. a ruge ne. Sokrat: Pa ipak ako nijedan drugi govor.baSUJom{.i dokazd~. produzi on.!~!2. . Ima dus/i koie su urnne i dobre (= harmonija) i dusa koje su bezumne i rdaue (= disharmoniia)..: I iedna~£J?_-·· atramo? ._i. sto sam uveren.. i euvajte se da u svorne sva lfi k 13k tiv mene "as u isti mah i da ne odern odavde cao pee a 0se pi" O 1. d d Sokrat: . A 0 govorima koji svoje dokaze osnivaju samo na onom sro je verovatno.~~~gjg. a posao.v v ¥ v Y ¥ • ..n~ rOl?aE. Simija.~. r .. v • ' . go _ Sto se men . doduse sa mnorn da je dusa dugotrallllja ne~? te 0. ja ni u kom slucaju ne smem prihvatim ni svoju ni drugu tvrdnju da je dusa harrnonija.. ¥ v ¥ . Valida. a dusa kao bice nema stepena. .. jer harmonija zauisi od deloua koji je stuaraju.. Jer ovaj drugi narnetnuo mi se bez dokaza. iii ovaj 0 dusi kao harmoniji? Simija: Kud i kamo radije biram onaj prvi. 0 onom dokazu u kome smo rekli rno 1 Jedneodba p 'ta aze . . ~ao sto "te gOVOnh a. b ii se da ce dusa. podsetite me vna _ podiIllO. Sokrat: Pa isto tako. n~ba da pro:n tvrdise da Ie to.:.' 1 )a Ill: k pre nJ~ga .. onda ona kao harmonija ima u sebi disbarrnoniiu.: ja sam tu osnopravom i razlogom. oni ga veoma lako obrnanjuju. a to je nesmisao. s slim. dokaz ko sto._"'c.·. rn kao nijedan drugi dokaz. roduzi Sokrat.~lJJ]. Pre svega.:: . i ku od svega nastaje harrnonija.~ak~~':am se ucini da se ne seeam: Simija. Reklo se1 da dusa nasa u . pa ako ih se ko ne cuva. telo. I(U OS ia ie zaOI v v IJANJE PRIGOVORA 8. bmanem rnaru ne 0 tavi1a.. . . i zato ona ima stepene. iako [e bozanstvenlJa 1 lepsa nego to S ' 1 Ojl .. onda ova. XLI-XLIII) XLI DUSE cenju kao secantu iii. ne sme ni da dela sro ni da trpi sto drugo nego ono sto bi delali ili trpeli njegovi sastavni delovi? uge ne: d 'edne.J. pO B ILI SIMIJINA -r CETVR TI DOKAZ ZA BESMRTNOST (GL.a. zbog cega se i vecini ljudi svida. a dr u'emo. ishIII. ucenieseca~J.a \ a ako stvar tako stoji..me.. znam da nisu nista drugo nego hvalisanje. rnivu. stvar stoji sa Smatras li ti da harrnonija ili drugi kakav sastav srne da bude nekako drukciji nego sco je ono od cega je sastavljen? Sirnija: Nikako.. 1 d . . III saodbacuJete 1. a s . neces pnz. goste je da) 'e harmoIllla nesto s ozeno. v v" v' je sarna pre nego je postojalo ono priznati? Niposto Sokrate! Sokrat: Prirnecujes da sam postoji pre nego ude u ljudski nema? Harrnonija je sasvirn uporedujes. ipa c. Sokrat: Ali taj ti nije harrnonican. shvatJo. Kebe kome neps 1 tku sarna u onaj cas kad se oprosn s pos e num li sva r1 napos e 'k'd a t ~e ne propad.. Simija 1 Kebete. Simija: Trebalo bi. e ' propastl.p re nego se zatvorila u telo? . smrJ. mt rre Obadvo)leapo.naosta 'l'asastavljena dis da [e harmonija kao nesto sastavljeno postojala 0 monl kad rvr IS 'd a 'Je pravo . Sokrate...'~. Sokrat: A kako. e sas!()~§~~'D~ li ie to iii je nesto drugo..Platen 217 ki 1 dokaznim sredstvom. onOs.~ai. Ali govor 0 secanju i ucenju je na veoma prihvatljivoj osnovi."'. no etnl .Q~W:~. zice. . potvrd~le k rece Simiia. da Je stU postojala Pv ece Kebet mene [e on vee i onda sjajno uverto. li produzi on sve moje predasnje dokaze.' h . . . I d da i k: har. Stoga.~. kao secanju. Otud izlazi: ako umna i dobra. ono sto telo!1l. onda duia ne moze da bu~e harmonija t~la A reegzistencIJI'a Simija odbacuje shuatanje duse kao harmonije °o~ koga je start! i'usvaja Sokratouo dokaziuanie.~ll~. jer j e ona P? sVOJO) usnru neka armonua. a usa k a je/ ne a VI' je ovOmis_Jen d ategnutih stihija u telu. kao sto ja rnislim. .. tl ¥ Sokrat: I . onda ona kao harmonija nosi u drugu harmoniju.

1 i neharmonija? I jedna pravi 1no u d esena. je u telu vrucina Hi prornu stranu da ne a u slucaju gladi ne drugim prilikarna da se dusa otima vlada ne- rnnoIIi net kao har- ni ni harmonic no udesena. ako su inace sve duse po svojoj prirodi jednako to.iedna dusa nije '" . Stavise.P r' ad oni koji su usrvrdili da je dusa neka harmonija kas ~ta !heed u dusi nairne za.. ako je ona u svakorn pogledu bas to. ako je inace dusa harrnonija. 01 manle 10: ~. harmonija ni za dlaku VIse nr u vecoj men.L 'biti bolja i punija harrnoniia. . on 1~ D [e mlS s~ dakle. ili se na koji drugi nacin danIa. UlJ v 'v v Jes~'d monija nikad in. ar ne. 1 da Je zla? .'. v t v Simiia: je. 111 n .------------Platen . n· . v ' To ne I' "a ako se udese bolje i u punijoj meri. Simija: Ne moze. li ce dusa irnati bilo u neharrnoniji bilo u harrnoniji? Simija: Nece . to zn~~l u. dv . . dl k T . AI'1 ocevt id no je da ce ta k'0 nes t 0 go" ie a c .• ime onO sro . U s 1ucaju d a .: ni zda a uJvlS1~ 1 lkm)anJe arrnoruja. meri ili za dlaku manje i u slabijoj rneri nego druga? .lSo k rat ' nie dusa nego druga. . r U "m deloVlma. . :N . ako je u svakom pogledu dusa. . j popustace se ona ? . 'harmonicno u esena. go druga harmonua. i nema u sebi nikakve druge harmonije? eharmoUlen mogu to reci. Sokrate! Sokrat: Cini li ti se da je ovakvo zakljucivanje i pravilno. ~ --~.usu a . " 1. irna li on:A. kad nij. "Z. u harrnoniji.(L.oz: v v v y. zacelo. Jer. ni misliti na to da bi harmonija na supror~''''Y'h." h' 'd ' a. Simija: Ta kako bi moglo biti po dosadasnjim pretpostavkarna? Sokrat: Iz toga izlaganja izlazi nam da sve duse svih zivih bica biti jednako dobre. a z . sVOJl moze. Sokrat: Prema tome. ima u sebi neku drugu harrnoniju.a'u ~lse 1 I man).Ve I' u veeO) VIS 1\. ni u dusi. i rnislis li da bi dokazivanje uzelo takav rok da je pravilna Simija: Niposto! osnovna rvrdnja: dusa harmonija? XLIII Dusa zapoueda telu. ako je nevaljalstvo neharrnonija. tako ti Diva! Kaze 1 se ~a nu . [er harmonija u sukob sa svojim delouima.1ma . men ne Razume se. A sta. a a 0 manje 1 usa IJO) desavatJ. . Sokrat: Da li ona kad ugada telesnirn i protivi? A mislim ovako. Sokrat: Pa kad s njom stvar tako stoji.lsn lit ~a J.~ --------219 notvrdi. udaraju ina koji tome pokoravati. ako pravilno izvodirno.' Ne s.. Sirrt .l a n. Je a razumem. Nece ! on . l' . Sirnija. Simija: Meni se bar rako cini. naime duse. vrlinu i nevaljalsrvo? Da li je to opet v se na 0 1 . naime d 0harmOnqa. ru marne l1lJe . a nego menjaju neki sastavni se delovi...h " d Zatim. ~ u hannoniji iii jednako? iii manje uce sCa k 'I' Jednako.. Sokrat: A kad opet stoji taj slucaj. ko]! J~ I vl 51110 malo pre u tome da nijedna dusa nije ru za se · AlI s OZII A y.har1110nij' a.V v Sokrat: A sra onda? Tvrdis li cia od svega sto ima u coveku sto drugo a ne dusa. h. kao s njim.uma 1 Pa a drucru da ima bezumlja 1 nevaljalstva. I se nilead ne dolazi v v rr: . ne rnoze nikad biti neharrnonije.1ikako. rome ne moze harmonija da vodi ono od je sal:' prema ( .b Je to kaze? S S ravom zacelo!.. i zato ne moze biti harmonija.. a vrlina harmonija? Simija: Ne moze. odista. rmonicno u esena. on a . nijedna dusa nece irnati ucesca u nevaljalsrvu. [a bar ne 1la: . . san:~ 0 udesena... pnz_nat. k "1 bii ' .. e 1 ta o. ' ono ustvrdio. a drutako dusa._~"'. " .ryrotan nacin zazvucala.~a dl.d d d' ' l' dela. . narocito trezvena? Simiia: Bar ja ne. ne rnoie biti nevaljalstva.' e ~ Ni'Je li svaka harrnonija po SVOjOj prirodi utoliko harD.' . ora da se rome . i slabija? Svakako. dobra.eaO m. rnoze Ii dusa u punijoj meri ucesrvovati u nevaljalstvu ili vrlini nego druga. naime harrnonija.. nego dfuga a kad P iie li onda ona ru vise 111 manje harrnonicno udesena? oaime dusa. r . I. r to i za dusu da jedna dusa moze d a b u d e d usa sarno l Vaz .

boianskim pesnikom. dodao ili oduzeo.. eto. provodi ona ovaj zivot i. ja sam se. A kako stoji stvar s Kadrnorn. ona nije bila besmrtno bice. nerna nikakve razlike.Platon 221 Simija: Slozili smo se. Mislio sam. nego samo to da ie dusa dugotrajna i da je vee zivela pre ko zna koliko vremena. Jer kad je Sirnija iznosio svoje nne P ke bio sam neobicno radoznao hoce I'I k 0 urnen ' d a UC1l11 stogo d s nje. v y v . A da Ii ona ulazi u telo sarno jedared ili vise puta. Kao mladic poceo je izucauati nauleu 0 prirodi. a ne da ona vodi . ti ces to vee naci. d rl' na sve nacine time sto zauzdava osecanja cas teze 1 sa 0 ovima .v r v. Ali. g e aze za iseja: v' 'v v' v v . kao sto se Cl111. . slagali sa Homerom. i prema je nacina kako raste telo i kako postaje broj. naposletku.~r cmi da imas ?~avo: Sokrat: Dakle. 1 sto pre.i~ostivit! i k?jim dO. riredio 51 mi izvanredno iznenadenje. . kazivati sta sam bar ja doziveo dok sam tu srvar ispirivao. s Simija odobn3. ali ipak [ednom propada.111t1arru sa sobom. rneru se b.n:Je savet?o tvrditi da je dusa neka harmonija. Simija: Tako mi Diva. Kebete. u protivnom slucaju. moze n~diiveti mnoga tela. ako zelis. 1 a cas bi aze.'lm. Zar mislis da je on to ispevao sto je bio uveren da ie dusa harn:o~i. j~r. :.~J1h ja 1 a bY" Y1 i gospodari njima~ i da je uO~. POBIJANJE PRIGOVORA ILI KEBETOVA DU5E Sokrat: Cuvaj se krupnih reci. Ke~:t:? Kako cemo i njega un. Kebet: Cini mi se. zacelo! Sokrat: Dakle.dokaza. slusaj sta imam da kazern! Jos dok sam bio rnlad. posto je u sebi nesro razrnislio. ja bar mislim. sve to. kazes. v AI' on se u prsi lupi i prekori srce ovako: . Kebet: Hocu. Izneo si ono sto [a zamerarn. y " . Ali zato ce se bog starati. XLIV-XLVIII) XLIV Sokrat ponavlja Kebetov prigovor: dusa.I Pa onda. nikako nan:. gosPO a ravilima relesnoga vezbanja i lekarske vestine. y. stoga se treba bojati smrti. a mi "idublize" kao Homerovi junaci-. U onome sto ti trazis glavno je ovo: ti zahtevas da se dokaze da je nasa dusa nepropadljiva i besmrtna.. a PETI DOKAZ ZA BESMRTNOST (Gl. da je uzvisena kad zna uzroke svake stvari . XLIV-LVI) A) Sokratovo obrazovanje XLV Sokrat iznosi kako je on ispitiuao uzroke pastajanja i propadania. nego joj je bas njen ulazak u ljudsko telo bio pocetak unistenja. da nam kakav urok ne naudi dokazu sto ga nameravam izvesti. i ja ga namerno cesto ponavljarn da nam se ne bi sto izgubilo i da bi srogod. Sokrat: Pa dobro sto se tice Harmonije Tebanke. ako se uzda i rnisli da ee mu po smrti biti na onome svetu mnogo bolje nego kad bi umro ziveei drugim zivotorn-i. ali odgovor na ta pitanja nije bio razumljiu. ' . " 1 dl 'I k . Bar tim dokazom pronv harm<_>. ona kao da nam je k ko u dovoljnoj meri bila rnilostiva. pored svega toga. bar ne u odnosu na opsri strah od smrti. sad opet sa opomenama. naime. Jer ko ne zna i ne ume dokazati da je ona besrnrtna..' v' . ocevidno da ona ~ela sasvirn suprot.' v 9.2 Strpi se srce ta vee SI pretrpe 0 gr 1 pasta u . nije nuzno nista ni oduzeti ni dodati. Sokrare. dakle. Potom se Sokrat dugo vrernena zadrzao i.. ogledajmo sada ima li sto u onome sro ti iznosis. I zato se ne bih zacudio kad bi se 1 Ka movoj zamerci isto dogodtlo. rvoje shvatanje. I cesto sam cas ovakve cas onakve rnisli rnislio da resim pitanja kao sto su ova: da Ii onda kad u hlad- (gl. velis. tu. propada u onome sro nazivamo smrcu. dragi moj. i zasro postoji. istina. ruje GOVlm . rece: Nije to..ene sastavne delono.zasto nastaje. Kebete. ako ielis. neznatna stvar sto trazis.I I e upravlja li ona svim onim sto covek uzima za nl. A sto se rice dokaza da je dusa nesto jako i bogoliko. zar onane ivi V)I ve' zar .~ 1-n se ona ne protlV1 b ezma 10 svernu citavog svog zivota. uzdace se bezumnim i ludim uzdanjern. Kako net .niti ~i se. za toga mislis da mora biti u strahu ako nije bezuman. pre nego sto smo se mi ljudi rodili. covek filosof na urnoru.~ ozudi gnevu i srrahu sad s pretnjama. u ovom casu. posluzices se tim da dokazes one sto sam tvrdis. razgovaraJu di . Kebet: Ne. . najzad. zamer dokazorn: bio sam dakle veoma iznena den k a d nii 0d rna h d oce. b1 ' .kazivanjem? . kao sro kazes. To je otprilike. I tako Ll jadu.ste nesto mnogo ozanstvemJe nego sto )1 se mog1a uporedivatl s harrnonijorn? . i da je postojala vee ranije. neodoljivom zeljom zazeleo one mudrosti koju zovu naukom 0 prirodi. Ja cu ti. treba da dokazuje ne njenu besmrtnost. ako ti se nesto od onoga sto budem govorio ucini korisno." y. i da ie mnogo cega znala i delala. Sokr~te. Jer moramo uopste raspraviti uzrok postajanju i propadanju. . " "d kao prvu navalu tvoga . i d J'enaklonJ'ena tome da telesna stanja vode nju. d k Odi Tako je negde i Homer pevao u 0 tseti. Sokrat: Pa sta onda? Nije Ii. p Pn aZI p iuci " njima kao sa necim sasvim druzi sa rugim nego sto je ona sama. zasto propada.. dragi moj. Kebete. kao neka bolest.

am . Jer. Anaksagora se nije posluiio principom uma cia objasni postanak stvari. kako ispadne. ne privolevam. nego se sastlim privoleo ranijem mehanickom. kada Je bIlo o~voJepostalo dva. Ie ~~.: n~ 1'1do.6 ?io sam resio da na isti nacin doznam II cemu je svako od njih bolje da deb 1 da trpi one sto deb i trpi.f i drugih njihovih ~sobina. kao i . I JOs jasnije: cinilo bas za glavU. Isto tako. Meseca. vida. narme. dakle. uzrok sto ie ov e nastao stO je nastaku' u prvom slucaju.:ren kao nista na svetu'. Kebet . bih sto se bd. kao sto su neki- XLVI Sokrat se nadao da ce u Anahsagorinu »umu" nab iczrok suemu: uzrol. uz ova. i do. taka rni Diva. sro sam 1 raruje do. morae bi da ispita koji je bas za tu stvar najbolji nacin da postoji ili da sto mu drago drugo trpi ili dela.and~~::O i one cemu j~ d~dano dodav~~jem jed~og~ drugo~e ono stO le. hteo ko da otkrije uzrok svemu pojedinorn. 1:>' iii studen?. i njihova okretanja. kad se. isticuci one sto je bolje. i do. ito sve ureduie onako kako ce biti naibolie. stva r stOP r se . Pr otri jos i ovo! Cinilo mi se do. ili vazduh. kvom jer rni nije jasno ni to da li je. I z~celo sve ureduje i svaku srvar udesava onako kako ce biti najbo~Je ~ko bi. naime. Razmisljajuci 0 tome radovao sam se.! rece rni Anaksagorina. a ka~a ~e Je~no no jedno o~ klo onda im je to sastaJanJe.. kad [ednome neko uzrok nteem. shvatanju sveta.zbog hrane razvije me~... postalo uzrokom do. i eter.'ve~! o~. . m ste Rani"j'esam. Ida su mi velike pare nudene. mdam neki drugi nada 11 pos . Daleko sarn". . stoji u sredini. as1epeo U .znam ni zasto nastaje jedan. ' -. pnml~a~o drugom 1 Jednijem uzro.iii v~tra. i ostalih zvezda. jer isto znanje obuhvata i jedno i drugo. . nastane dva.~ ili nista dili. propa. a I11J~ o~ld~ bl~O dva. nisam n. v' v v v ' v' v • v' XLVII Sob"at istice da ga Anaksagora mje zadolloljio. all mu se em. da onda urn. Pa i sto se rice Sunea. n!eda Je ne a rako i konj u odnosu prema KonJU. eau rnnogim drugim st:ranma.8 Tako sam onda mislio. 0 misljen)e bi'I0 pn'ikla dno.~. I ako usrvrdi da ona stoji u sredini.Platen 223 neka trulost doista postaju ziva bib. dakle~"~adon svemu pojedinom i svemu zajedno navodi uzrok. bio sam vee resio da drugu vrstu uzroka" vise ne trazim. cin~ se v. a ovde se odmlCe 1 odva)a Jedno od drugono posravlja~ P erovao do.ek. I rnmsa. stavlse. malen obim postepeno drugog~ on oS alen covek postaje velik. ili je doda}d. sto Je ~~ako od ~Jlh. S d ru ge suan . i one sto je dva lakta du'. a staje dobro ~a s:~ z~Jedno. 1 ogovo. ?bradujem se tome uzroku i ucini mi se da je na izvestan nacin pravilno do. A sta sada nus IS a tome. objasnice mi i to da je za nju bolje bilo do.e moze saznao one sto ie najholje i one !ito je gore. nairne. k v ' ga. ako stvar tako stoji. Cudim se. I'1' 1 kaY posrulPa 'toJ'i nego sam sebi. U onorne. ' k zasto eoyto 'ede i pije. ' . naime. i. je urn sve t~ uredio. 0 jed'an kome je dodano drugo jedan postalo dva.ili okrugla. Cita i tvrdi da je urn one sto sve razreduje i sto je svemu uzrok. Jer.ikada mogao da verujem da ce on za to istaci jos ~1ekidrugl uzrok. je. onda se.el~k. mislio da je svakome ocevidno ve' ra . a ne onaj da je za one najbolje da bude onako kako je. pravilno shvatam kad UZ}so~rat'kir~. Dok sam delo <:itao i odmicao. kad stane pored maloga i. ad toga da ver~lem da znam so~ra.o pored meraste zatO d k J ti pa kad se tako U Jednakom odnosu raZVIJe pored svekosri pore ?.. Vl~e 10 ni 0 cemu d'rugom I1lsam saznao zasto nastaJe.u~rok svemu. on d a n 7 obrazuje na 1St! nacin saznanjer kad se ustale" e kad sam promatrao propadanje svih tih srvari.. ovinu na d rnasuje.Ol~Uodgovara. Ali kad sam jedared jednoga CUO gde iz nekoga spisa. a onda se od parncenja i predstaastaJu "v. Ali sam se u divnoj nadi. aero 1 ono sro sam raruje mi. A iz ti~ reci izlazi da covek ni na sta drugo ne mora da obraca paznju I1l kod sebe 111 kod svega drugoga na one sto ie najbolje i sto je najpodesnije.ra' ko rasee 10 dva.J a kad mi to kaze. Ja se revnosno latim knjiga i stanem ih Citati sto sam brie mooao do. znam. I'V ) go d a Je .lDpamcenje i predstava. prevario.bnilo bar mem"1" samorn 1 osta ima. d a sam 0 db" v ".' " d ' ivanj<l z . jedn?v se.k m . mi se d a Jt deset VI ono 1:> it lakat dnzo. ili postoji. bilo jedan.j' ored drugog. jer ima dva vise. drugoga. napes 1et k u se meru' samom uciru'I 0 d a sam za [ave nav~e?u :t~anja neo~d.. doista.) · ' e da Je EO . znaO. Kad je on jedared usrvrdio do. kako nasta'. video sam coveka koji se umom 1 nimalo ne sluzj niti mu pridaje kakvih uzroka u razradivanju stvari. 1!1 propada. j . ned I d ~a I?rotlvl .f . i brzine jednoga prema drugome. ure~UJUC1. 'a zemIji.. Kebet·t. mi on kaza~i ~ajpre to da li je zemlja ravna. jer sam mislio da sam prema svome shvatanju u Anaksagori nasao ucitelja uzroka svih srvari. 11J~ t ozak6 one sto obrazuje osete sluha.to. I ako rni to razlozi.1"IS. da ee ondau daljim iz:odenjima objasniti sta je za svakopojedino najbolje. ako nenog po:ed ddfUgO ~ogu vise verovati da je to raseeanje postalo uzrokom e e Ie an. 11 tl 5 • Cini 1111 st.j jer ga za po lovi sto ugo. a od toga. se on0f_l1.' ~a pm:ner. A taj isti mora da zna i ono sto je gore. ja sam 0 d toa i tog 15kao stO tolikoj men. p'sYenezo osam. nego le. Ne ciI to. Uopste. objasnice rni J?S uz~ok i ~uznost. ' veee nego .Mislio sam.. nego istice vazduh. pokazace mi zasro je za nju boIJe da Je bas takva.do~P:rv3 po cen~u mi misli~o. i stekoh uverenje. ne bib odustao ad svojih nada. prijatelju moj.A kavo dovol!an d_oraj naCln ISP" ako saopstlCu ti ovo. lzvrseno postavlpnJem Jeddrugome pnma g.

a sto se ne slaze to ne uzirnarn ka . ove tetive i kosti bile ili u Megari Hi u Beotiji.." 1 •• /anJu lit eja. . v. istinu bi govorio. taetama. zatl uzrok 1 dokazati besmrtnost duse. 1 pos"a" v..l-~t:. . da se. .!:l.d nju. tl odavde pokaMoje je tu. i poCi'\k . v oeu da ri · ..~." . b~z kosti i tetiva i sro JOSmace Imam. .2 i jos mnoge druge cudne stvari. ka~ pod siroke nacve. _·-. . Ali da samo zbog njih radim sto radim i da utoliko umorn delam. .Ita k 0 dalje.' no . Pa to bi znacilo ne umeti razlikovati da je nesto dru~o pravi uzrok. ' -----lL~t{£t. I epo nahodi ne" e 1 epo. ram pnpazin da ne prodem kao oni koji gleda] . ~ to se tice i uzrok 0 lstm Ah ~ JOSjasruje cazern sta rnislim.. ovo ni po cemu drugome nije lep. najpre bi govOrio. kad bi poceo navoditi uzroke svega posebnog sto radirn. L. pa kako ga ni sam nisa~ mogao n~ci ni nanciti ga od ko~a drugoga. =r= ~ a~~ U .K e b et: DIva mi. naime. ako njegov lik ne aJU pom_raeerlje di III ~ . pa se predao isp "tip . da nisam srnarrao da je pravednije6 i lepse trpeti svaku kaznu koju mi drzava odredi nego Ii bezati i odrnetnuti se. ne razurnem te dobro. nadam0 se da velIko' . i za ovaj moj razgovor s varna mogao bi navoditi druge takve uzroke. opl. . ' jer mi se cini da me sad a ne razu U.J u drugirn pnhkama j u ranlJ'em delul nasVega J one sto sam sva.m. 1 ~ ? ml'd. ' UCInlrnr se da moS . Samo <?ledaj da Ii ti se ono sto iz gornjega na delo! . ' eu . Ucini mi se d s van oerma i pokusaVIma i u niirn v. Udarirn dakle ovim t . uzirna nepodesan izraz.__ ~ITl()ram pnbeCi k ".to m. koje ornata{u kosti mesorn i ~ozo.. Stoga jedan i zarnislja zemlju kao da miruje. davno bi.~kom ma:n kao isnnu one sto mi se cini da se s tim sravom J naJPouz~aI11)l.2 I tvrdim da je tako u svima d . a drugo one bez (ega uzrok nikada ne moze biri uzrok! za avo poslednje vecina. namle. kako sam ga morao ostaviti. dakl~: ve?ma rado posao. da ti je opisem? Kebet: I te kako zelim! XLVIII Sokrat [e odbacio ucenja [ilosofa. •• v v ' B) PETI DOKAZ ZA BESMRTNOST (GL XLIX-LVI) XLIX DOSE vu ve ajao I a one gam: nji6 t onim A Sokrat obiasnjaua suoie shuatanje . v. Ali u takvim stvarima nalaziti uzrok veorna je cud~ov. a tetive. nego rnisle da su jedared nasli Atlanta koji je jaci i besrnrtniji od ovoga nasega Atlanta i bolie drii sve na okupu. ~e Ima:vnalme. Na slican nacin..?: A vak. a zatim. . v v . da ti objasnim pojam " anJa. tako su tetive svojim rasteza~iem i stezanjem negde uzrok sto sada mogu da savijam svoje udove.lcajevima. pipajuci kao u tarni. 3 I ucini mi se da je on postupio bas onako kao kad bi ko tvrdio da Sokrat sve sto radi umom radi. i vazduh. napominjuCi i glas. ne bih mogao da radim ono sro zazelim. All.to tvrditi bila bi velika i crrdna lakoumnost.·. cini mi se. Ta nikako ne mogu dopusriri da ona! ko.ucaJu zayosnovl. u~ropaste se oci. mogu se pritezati i otpustatio a kako se kosri krecu u svojim zglobovima. di 1 pu em. a8drugi po.Platen FEn ON vodu. To nije nista novo. c . ~~~a. da sada s:dim ovde zato s.. ~ .. Kebete .u skolu ma kome ko bi mi objasnio kako stvar stoj! s tIm uzrokom. i sluh. kako_misIim. neprekidshvatlo. i hiljadu drugih stvari sto lice na to. A onu silu kojorn Ie sve to dobilo svoj sadasnji najbolji polozaj niti ispituju niti veruju da ona irna neku bozansku snagu. a ne bi se postarao da lznosi prave uzroke. mu shenom.. uzi~a 1 ostaloga.. evo. onako kao memo Ako se. obavijajuci je vrtlogom7 koji dolazi od neba. osan Ida go... Atenjanima ucinilo da [e bolje4 osu~iti me: i ?a s: zato.nego Ii ona) k !~ posmatra srvaobraca danim srvarima. I obracam se ponovo na ono sto smo toliko ) sam Ja od stava da postoji I1eSto po lepo' d b I ~ta pretresa1i. . Nesto slicno i rneni je palo na um i . L 'dei kc» . aJu I pOSmatr .m se pobojao v~o da ih se svakim culom doticern. postavlja vazduh kao podlogu.p~ml:1Jao.. pored onoga sto je po s"b' 1 sleduJe emi d r ~rugo Jepo.~D.J OJI se neposredno . jer. a sasvim su daleko od pOl11islida ono sto je odista dobro i celishodn09 sve vezuje i spaja. a ne ukoliko biram one sto je najbolje.at..i je telo sastavljeno ?d kos~i i tetiva: kostl su rvrde 1 zglavelma odvojene [edna od druge.~!!.j)()~l::1z:eQ plov)dbu10 rad! potrage za uzrokom.?e hel na one sa ~I u ~oJmo~lma posmarra vise u slikarna. raspravl.tl: s~ lepim. Ja bih.v . nosene mneniem ' gomile 0 onorn sto je najbolje. :.l onaj stay za koji mislim da ie VIVSIU s:. Zelis Ii . V'" •• v . .i meni. i to je uzrok sto sedirn ovde u savijenorn polozaju. v .a. kao da je to sam uzrok.." tmalZ1"d t oue su praut uzrol: stuarima ito su onakue k k A n:i~lim ovako.o bi ko go~orio da bez toga? na pri~er. ucinilo da je bolje ovde sederi i pravednije ostajati tu 1 trpen kaznu koju mi oni narede. mozda to na neb na~ifl.1 ro.". tako rni boga. poje mon: s .!h sve oba~ija. po tome sto PotvrduJes 11takvu vrstu uzroka? ruglm sll. evo.. ki . kOja.~l<::.~osmatraJu U voe da dusom ne obnevidim potpuno ako bih posmatrao t' J~ s~. nego 'e y' kad. )2~J111°All crrne uporedujern l. ~okr~~:Kad sam zatim sustao u posmarranju srvan ':. mes. ~okusaeu.. "' .lstas i priznajeS da to postoji. oJe su [edino merilo istinn.

's·t"'a·':l~a&tUa·'\iJ··e'~z'>'a~(. Fedon: Zaeelo. k1 J'i su mudnp . npda ~rok to raseeanje? I ne_?l II tl. daje~ n~jpouzdani" sebi sal110m 1 svakom drugom. Ta rnozda oni nernaju ni ma kakvog obzira iii mara za to.Platon 227 Kebet: potvrdujem. mn mogu aa So . '.~.".jer.. je to cudnovato sto veee za g . 1 rece: Bar ja bih .:d~vanje uzrok tom~ s.pa jednostavno i neuceno i mozda ludo me sve r~l . ni Sokrata ne nadvisuje zato sto je Sokrat Sokrat. Kebet: Cini rru se. jer. Ako bi.~ .Govoris punu istinu...a je zbo."p~e~~ ripada.t<luo n (!. i svi koji su bili prisutni imali su isti utisak. Sokrat: Ali. o a ne ve icu .'e!'·pl·'\·.~ manie nije nicim drugim manje nego malinorn.. 0 db:> e. Fedon: Kacl su mu to. Jer time. Ehekrate. 1 one sto je veliko postaJe veliko 1 one sro Je veveliCinom4.1'l}.·.li ako rni neko k aze da je nesto 1epo zato sto una k rasnu b 0ai .. 1 se" to a ono sro je manje manjim. . jedan od drugo?a za gl~". Ali sta se posIe toga govorilo? .. nego zato sto Sokrat u odnosu prema Simijinoj velicini ima malinu? Kebet: Istina je. a ne mnozinorn i zbog mnozine? osan: 1 a g~to je dva lakta dugo za polovinu vece od onoga sto je lakat duI da Je ono 1~ lorn' [er ttl je isti strah. Fedone s pravom! Cini mi se da je to Sokrat IZlOZlO s neobicnom jasnoscu i za onega koji sarno malo uma ima.m. a~k·g!o·.tto·L. postupices. ti bi ga isto tako opravdavao uzevsi opet za osnovu neki drugi stay koji bi se izrnedu visih pokazivao kao najbolji. O)OJ ~ ucestvovanje u dvojini.OI•. A ti. s ~ruge strane. Prema tome.i sebi dopadaju. one sro Je vece postaje veee n]16 tl. a one sto je manje postaje manje malinom? ee postaJe vee .E.J v' i: sto v . on izlazi i velik i n:a1en: Simija je ueci od Sokrata a rnanji od Fedona. dok ne bi dospeo do necega sto zadovoljava. A 'b' ' te .~aka ideja nesto po sebi. ~ini.ga Wrdgju da onirnst? st(jje lepQ p(js:aje lepo.""O:::Ut""o·f. Ili se ti ne bi toga bojao? eko postaJe "\ ' x.. a druge stvari 1 da bas po svome uceseu u nm idejarna dobijaju svoja irnena. jer. .e ~enke i od ~voga neiskustva drzao se onog pouzdanog stava i 5 toga stajalista ~ao SVOj . Ehekrat: A i mi koji nismo tame bili a sad a cujerno. i da u njoj treba da ucestvuje one sta~o d\abn~g dva au jednini ono sto hoce da bude jedan? A ona rasecanja hoee a ~ e.da·~k··" o·'. nije Simiji u pn~odl da nadvisuje zbog toga sto je Simija. v" ". stoji doslovce onako kako reei2 izrazavaju. sto k azu.o dad:lun~m nego velic~?om. Yo L Kad se isti predmet svrstava pod suprotne pojmoue.. ako Sl odista filosof.I. go. stade on Kebeta dalje pitati. dakle. ako u svojoj mlldr~sti. zar onda ne tvrdis da Simija ima obadvoje: i velicinu i malinu? Kebet: Bar ja tvrdim. nego zato sto Fedon ima veliCinu prema Simijinoj Kebet: Tako je.' ~ ra."'!!ps~·a~1. Sokrc1~: Ni ti. uze~a pO.. I da Je zbog toa ono ~:o [e . bi Ii ga pustio na miru 1 ne bi odgovorio pre dok ne bi ispitao da li se ono sto iz re pretpostavke sleduje jedno s drugim slaze ili ne slaze? Pa ako bi se pokaza10 kao nuzno da opravdas sam osnovni stay. k . s~avlse.'. 1 5 :. prihvarili i slozili se s njim u :?me d. rekose u jedan rnah i Simija i Kebet. nji istim tim da Je manji. . grorr:ko potv~dn::ao d~ sva~a da )e u tvome znanju.9"·~~n!. nego da cu i ja sam i svako drugi pou00 se u. ako bi inace hteo da nades nesto od onoga 5tO odista postoji. 1 mislim da necu nikada posr~O'k'O[lb:>dem toga priddavao. one mudre. i d. onako kao sto ja kazern. mislim.!o"·l\. valjda. i da ne poznajeS nikakav drugi uzrok tom~ ?ito je nau ldel~ .v ' . S k t· Pa sta? Ako se jedan doda na jedan.to.ll:J.Y·il~:-:i··\Lo~·n·. p. Dva suprotna pojma nikad se ne mogu u Simiji sastati u isti mah. bojao ove zarner e: prvo. ' n I K b t se nasmep.i me~aju ~ve zajed~o~ op~t ~ogu da se sar:. Sokrat: Niti ga.' ' t· Ostale uzroke. ja VIse ne razumern. j da onim sto je lepo one sto je lepo postaj~ Ili se teOdgoVOtlt -----~.?.g toga veee~ naim~ zb~g velicine. v. "" tI 1 u stra h u. Kebet· Tako Je. j ako tvrdis da je Sirnija veci nego Sokrat... . ~ glava je. i bi mislim. pak. v~ veel "'sta drugo ne tvr dis nego to d a sve v' je veee u 0 d nosu prema IS sto np. g~.!11~J. j v y v' ~l' 'neSw drugo rakvo.~ko je to tvoje misljenje.::. Fedon nadvisuje zato sto je Fedon Fedon. na~:alo dva. priznajes da tvrdnja "Simija nadvisuje Sokrata~' ne. i bas.odgovor. Ehekrat: Tako mi Diva.l. k v.. razume se. ako kazeS da je neko za glavu veci i rnamanJe nal. Kebet: Dabome.LllU~~~:. ne bi to prihvatao.iedan rasece. . iii ako se.. ka~ bi ne~~ reka~ da je. neko udario na sam osnovni stay.~ .a j~ s. nego zbog veliCine koju slucajno Ima. ne bi Ii odbacio i ostavio da na njih odi dodavanp. Telik neCim mahm. onda ja sve ostalo ostavljam s mirorn d' ~ 19o sarnO zbunjuje .m:~~e"'··· p~lm~I~' 1110 1 clalje da 1:vidrm~e~o se o~Eanicava. I pritom ne bi kao nazovirnudraci? rnesao razlicne stvari govoreci cas 0 nacelu cas 0 onom sro iz njega sleduje. Sokrat: ..i se.sebi: malena. opet. k fa . . 0 d svoJe . koliko se secam. one sto je vece postaje on~m sto /::~. ii. k t· Prerna tome. ne bi li se ti cuvao rvrde. mom druglm ne postaJe nego tIm sto ueestvuJe sr:ar..v govore oUl 0 ne Cini da je}ako?. drdge takve ucenosti. drugo. nego bi se zaklia ma . neeem ~ . a manu nego Fedon. ti bi se bojao tvrditi da je deset za dva vise od ra ~bog toga uzroka nadvisuje. S . 'me zbog malines. U tom slucaju nije ree 0 apsolutno] nego 0 relatiunoi ueliani.

ono veliko po sebi nije dopustilo da bude maleno kad . jer l . 0 pOJrnovtma.va. Y y . A za same suprotnosti rvrdimo da nikad hteti da prihvare postanak jedne iz druge. . 'k " ' -. sada nisarn ponovo takav. . kao smo malocas rekli. Jer ja mislirn da ne sarno vehema po sebi nikad ne saolasI1ostl sa n .. a uatra bladna.Jan}a .rek I neo 0d prl . njena supro t . d P 'am nikada nece postati iz drugoga. c. . all ' v. on ili iii propada. ali ipak time ne kazern da me mnogo toga ne zbunjuje.. Hi se od nje povuci iii Kebet: Dabome. . l' chCina bezi i povlaci se.. u takvim sluCaievima da ne traii same sama ideja za ga i ono drugo sto.' gl Xv. .mono Sto oze postatl se 1. suprotno.'b' supromo ni ovo sto se 1av1ja 0 nas jU 1. slozili smo se. Vatra [e drugo nego toplota. pn 'bI'v. . 0 Simiji se . . mom.a 1 ·govumainu.ko J'e bio ne secarn se tacno . v Y v Y' ° r: dogodl:1Sokrat se okrene glavom govorniku ~odgovori: Do~r. as to nacm a supro manJ~ga Pd J tnoga I A sada cini mi se. isti na 6n ni one maleno u nama neee a postaje 111 a u C . pa opet sam on~J ko sam. v y" • LII Toplota i bladnoca jesu suprotnosti.. 0 f'mamal11up . razliku r pet ne pnme c'u!'eYs . 'k d I'd' J' je . Kebet: potvrdl. dakle.' . veliCinom a drugome daje ve I' . t. li to isro i yarra? Kebet: Tako mi Diva.wko nece sneg hteti da postane topao. ". nije s oblik dokle god postoji.1 usta a u 1St!m . ostaie vece i od vecega manje." di .' ' v' V· v' v. . ' y v v' ° v' protnosti na sebi. maline lOS lStl. k 'Ta n "i 'docekati malinu pa biti drugo nego sto Ie l.a. tt. qe . Kebete. a ost t) rna ina. " . )OJ pristupi iii se ukloniti iIi propasti.. izmedu onoga sto se sada tvrdl 1 onoga. Sokrat: Pa hajde promotri jos hoces ii se sloziti sa mnom i u ovorne. . Dahle. suprotna snar. a 1 stvar ipa stoi S najve. tvrdite da se to nikad ne moze posta!~? supro . rnislim.-om 0 i bas onako kao sto . ista drugo od onoga sto je supromo.~ bazrivoseu kao oni koji sklapaju ugovor. NiJ.i i za predmete ako nose 14 sebi suprotnu ideiu. n. .. 0 0 bi . . pu. 'k d a sada tvrdimo da ono sto je po sebl supromo mane . naime pored ko sam) . Tako je! Ali to. l'V' . a . i koje srno imenirna tih suprotnosti. edl'ni izrnedu obadvojice: nadrnasuje malinu jednoga.. u tome da ono sro je suprotno nece biti sarno sebi suprorno.d ie ni d b d slie.kazem.Zoves li nesto toplo a nesto drugo hladno? Kebet: Zovern. nisrno Ii se rru u ranu em delu raspravl. A mozda ce ti to da nosi to ime kojim ga sada zovem02. . Kad snegu pristupi toplota.'" . a njihova veza sa srvarirna daje svakoj stvari njeno ime.Jier " stOJl u sr..Plaron 229 Sokrat: Sroga. Sokrat. to 111 ostatl 'a ostao i docekao malinu.kad ie to CUO. uazi za suprotne ideie to uai. a sneg drugo nego hladnoca. u· . d ki .:. y. ' I v' v v v . naime vatra i hladnoca. nego I 10 bilo. li 0 sebi niti dopusta da bude nadmasena.v Sokrat: Dakle. nece a p. " 3 Onda smo dragi moj govonh 0 stvanma Ole ImaJu ~upo sehl poStoJl. zbunilo to sto je ovaj rekao? Kebet: Ne. v ie bil ik a'~ nece. ukra tko. s O~l 1 as ce: Ta 0 ~l. IiI strada ka ]0) ona prrstupi. Hi ne? y v v' v ~ v • LI . Kebet: Svakako. -eliko a IS 1 . sto se a 10 . i da je .f I u isti mah pogleda u Kebera i Valjda nije i tebe.0' Je lOSone stO Je I ko: 1 uopsre 111 '1' d ve 1 "d osraie ni da bude u isti mah one sto JC supromo. Istinu Sokrat: Desava se. ne P • can j'" saruo jedan: cim se ve icmi lZl dv slucaJa mogu . P d rop . kao sto ili uzmice iii propada i uatra kad pristupi bladnoca. i ostati one sto je bio. . I opet vatra. v • . a nikada se neee usuditi da primi hladnoeu pa da ostane i dalje one sto ie bila. dok govorirno 0 samim suprotnostima. .' " ' '1 I v'I' b k ' bogova. NT. ' sti sad se eovori 0 samim suprotnosttma. promo ovome sto sada tvrdimo? Zar rnsmo rekli da od Qnome sto [e su b kk to u. dakle. Ii inak . oa11. rerna tome. dokle god je kad nece prirniti u se roplotu i pri tome. e nasmeia i produzi: Cini mi se da c napes letk u gOYoria eu et I prt tome s . i 11k Kebet: Sasvim ta 0 rru se cmi. gotJorilo 0 predmetima na kojima se [auljaiu Dok se ranue. ne! toplo po sebi drugo nego vatra. nego kad mu pristupi toplota. m . naime sneg i u isti mah toplota. 120 sto Je po se t ale an 0 b' suprotno nikad ne moze postati samo se t suprotno. icmu koi na dmasuje coja nadvlsuJe SVOjom .o si upa:ntio. "1' propada kad mu se to dogodi. cini ti se sneg. je " '. Y d d Sokrat: A govorim rako opsirno zato sto how ~~ te dove ~m. d'l 0 da smo naime tvrdili da od svake suprome stvan nastatvr 110. l' 4 ikad ae ~ d " ah bude velika i mala nego 111 ve lema u nama 111 . i hladno po sebi nesro drugo sneg? Kebet. V· 'sumih .

. . ni lovina. nema ucesca u takom. bin'k' ve stvan k ole. sa hoga. i idei necega sto prema necernu rugom em! suprotnost . ie to priro na oso bima ne sarno to nrirod mlS IS 'troj'ina? Ali ipak le . Sokrat: A srvaralacki lik je lik Iihosti? Kebet: jeste. . ' LIV Sohrat: Dede. dakle. trI.· je sva Sta k 1111. a li live k. .' pogmutl 1 S d v . cevi . li . na primer. to mor .lici da o svOJpnhc ? p '1'1 propada ill se povlaci. d r~ gom nne su rimi onu ideju. punu istinu govons. Sokrat: Prema Ke et.e ih ' liho nl} IStOsto 1uopste polovine SVI b rojeva. Sokrat: Ranije sam rekao da bi trebalo odrediri kakve su to stvari koje. s tri nikada se nece sloziti ideja taka. pa tako isto i dvojina U odnosu prerna lihom. uatra ne prima suprotnost. Ke b e ' 'k dvojina i nije suprotna tronni. v v v. " nue sva ki 0 d '1 . na . Kebet.edino to izrne u svega sto poston . protnosti (liho 1 tako) [edna drugu. sta ielim da ti r. Nikakol Sokrat: Tri. Sokra t : 1\. jeste. ne. trojina nije suprema takom.2 k a d nesto 3 zau. isto tako. i yarra u odnosu prema hladnorn.ebet: 0 ak kako smo malocas govorili.no je l sokrat. nego III rotnosti.v. petOnne 1 iih lih d nego 1 ihim 0 et je svaki od nj: 1.. nego ni ono ' sto donosi suprotno ide nikad se nece kao nosilac sloziti sa suprotnoscu onoga A seti se jos jedared predasnjega.v Sokrat: A J~~ Kebet: Ta Dlje... Objasni sebi srvar promatrajuci rrojinu! noae luge ". dakle. Kebet.. 1 P k ' . ni kao jal2.ne prima ne samo n epo . Sokrat: S takvim idejarna. Kako ne bih dopustio! 1. id . III zar necemo kazati da P 'stupl ono 1 " k ona pn. kao sto sada. '" ve drugo podnen nego li pocekati da postane ta 0 .aZI1 istovetan ~ l. torr: e ne odolevaju ne samo suprotne idele kad navadruge neke stvari ne odolevaju kad na njih nava- UII sredna nego i posredna suprotnost . jer nije zlo da puta Pet se sa idejom takoga. davati ozna k U lih oga. S r~ge.nosi' u se bi1 suprotnost. Dvostruko i nije po sebi suprotno sloziri sa idejorn lihoga 11. oravaJu to ne d 5. ali ga ipak odbacuje. tvrdimo.. ek treba zvatt 1 njerum imenom 1 imenom 1 oga. " a 1 idejarrt. . .. jer je po svojoj pn" ".ne. P niz drugih brojeva pa ako 1 nISUSVIn brojevi IStOuri 1 za ceo k Ak D I' 'I' . 'k" 'kiodn)'ihuve tak. ako i nisu necernu suprotne. ipak odbacuju suprorno.. prun . jer ona nos! u sebi ono sto je takom supremo. .v. Sokrat: Prema tome.to.10S1 IgaJ dod use s lihirn pO se bi1 nne rstovetno. 2 ne prima lihost.. nece se sloziti sa idejorn celine. na pruner. tome." . rn rekao da bi trebalo odrediti kakve su to stvari 1? Sokrat: Ra11ljesa ' Ke bet' Dabome. 'T" OV id ' Ke b et:.3 ne prima takost. v v v -t v' t We • ostane fa lJe t· Svakako. ' v Kebet: Svakako. da Ii je moguca odredba: ne sarno da se ne slaze sa suprotnirnv. i. " '1' ' njegova d U ga nikad ne 0 v ". ' . ni kao dvostruko+v. ne moze se o~iista ideja koja je suprotna onom liku koji to stvara. nego mono .." '1' ta at· Nece 1 sto4 da zadrii ne samo ruuih ovu sopstvenu 1 eJu.jer to te prtam .lh ..aZjaSnI~1. nJU naY .> izace. d Kebet: S . j'V da. ba . Kebet: Ne moze. nestO t:> 1 irnena tre d vojrnr A nus im. . " na drugu. a 1"mu Ipa k 1" 1 druoo sro. pa a k 01. netaka.. Sokrat: Trojina je. dakle. promo (kao 2 i 3). . kao ti i se s v A da se 0 d primere. hladnoCu. Kebet: Nema. Valjda znas: sve sto zauSokrat' na 0 biti ne samo ttl" nego 1 lih o. amecu 1 1 eju C mU n Kako to mislis? K. . 10 je ovo. Paz . .to Kebete. Gledaj. opustas i to ur ne: ' lpa. stra~e" to IS. dakle. Sokrat: A njernu je suprotan lik takosti? Kebet: jeste.. ... sup b . kr So? .J oja je ~~pr?tna on?! ' U nJemu'. i jos veorna rnnogi drugi slucajevi.. lih ina rn D.Platen 231 vakako. rimaJu ne samo su .

l'host. v • . d· b nil'e: vatra. ~~o sto odbacuje smrt. .Platon 232 233 ovome smo sada govorili odgovorio ucea . · me zap! . Ali sta smeta . cim bi mu neko pridruzio toplotu. uklanjao i ostao ceo i nerastopljen? Ta ne bi mogao propasti. o bih prem'tao sta rreba da u de u telo d a b 0 lui necu 0 d rom: toplota. neg 0: grO . Kebet: SasV1m d ovaraj! Sta treba da ude u telo da zivi? Sohrat: O~d~ 0 g Kebet: Dusa. ko LVI Besmrtan je holileo neunistiu.' Sokrat: pa sta ju takoga? Sokrat: I zar nije istina i OVO:kad bi netoplo moralo biti neunistivo. dahle. Sokrat: 1 Kebet: Ovo pos~. I ako b1 ica. ~ Ke b e: dusa prima smrt. oga sto ona sama uvek donosi? LV Dtcia dakle. l' Je vec. necu 0 g? sta hocu? sno . A tako bisrno odgovarali i za vatru. Sokrat: Dusa je. Kebet: Neta: dbacuJ'e pravedno 1 one sto odbacuje muzikalno? 0 A ono sto d ie hemuzikalno. . t Besmrtno. ali kad ono propadne. v Sokrat: [ma 11 s Kebet: h?a. dusa. Zar ne. leo ego vidi . . 'prtml1 prj 'ma smrt Jes v . kao sto smo se slozili. odmah dizu i uklanjaju.' bd 'd b . a besmrtni deo ukloni se srnrri i odlazi citav i neunistiv. Kebet: Tako mi Diva. Kebet: Ali to bas nije potrebno. kako to zovemo? Sokrat: Dobro. onda bi dusa bila ne sarno besmrtna. dakle besmrtna. pa ako inace postoji sto besmrtno. onda bi trebalo traziti jedan drugi dokaz..slozili dusa nikad kle Sokrat: Da. dovoljno dokazano. 1 de lih. a one prvo neprave d no. Gna u Hadu. Prema onom. besmrtna. ne bisrno mu mogli protivreciti i tvrditi da liho ne propada:jer netako nije neunistivo. ~ . ona nece primiti smrti ni biti mrtva. Kebet: t·hpost . Sokrat: A zar . i za toplo. a ono je i vecno-'. bogovi.. Ali da smo se u tome slozili.. Kebet: Istinu govoris. kad bi joj nesto hladno prilazilo. ' Sokrat: Sto ie odista! ' '1' Kebet: 1"' ko J. bar ne sto se rice ovoga pitanja. po nasem razlaganju. a jos vise. :e to uvek tako? Sokrat: ?a 11bi mogio biti drukclJe? . Kebet: Neosporno. sti smJ·t J'ersuprotno ne prima suprotno. svi ce ljudi to priznati. ne bi li se onda sneg. neg e u te 0 uje. i za sve ostalo. u isti mah biti i neunistiva? Kebet: Neosporno. ne bi se vatra.? Sokrat: Sta. mislirn. onda dusa ne moze propadati kad joj smrt pristupi. da se onda mesto njega javi take? Ko bi tako tvrdio. razume se. reci da je to dokazano". nairne. Dusa je. nece . svi ce. nego i neunistiva: ako ne. a. onda u njernu po svoj prilici urrure ono sto ie smrtno. Sokrat: Isti slucaj bilo bi i oVO: kad bi i nehladno moralo biti neunistivo.. Kebet· . Ana pltan)e sta tre a a pn e roju a uZn1 . dovolino. . dakIe. ne postoji tako kad pristupi tak».. kao sro tri i liho.' govoriti: bolest. lako bismo odgovarali da se liho i tri. zar onda ne )e Pa sta. nece biti tako. sto smo ranije rekli. Sokrat: Ne vazi li to nuzno i za ono sto je besmrtno? Ako je besmrtno u isti mah i neunistivo+. ni vatra i toplota u vatri hladna. neunistivo? ne? Sokrat: A bar za boga i za samu ideju zivota. jer. . besmrtno u isti rnah i neunistivo ne mora li onda dusa. smrt. mislim. Hi ne bismo? Kebet: Odgovarali bismo. 'to iivotu suprotnO iu ne. . Sokrate! Sasv~m bete~ Kad bi netako bilo neunistivo. Sohrat: Kad je. K e . kad im pristupi tako. Sto ne sada? Kako srno malocas nazvali ono sto odbacuje ide. dakle. d OVO}n0 Ja . . Kebet: Ne. ali ni ostati na svom rnestu i prirniti u se toplotu. gasila ni propadala. kad coveku pristupi smrt. ako je upravo besmrtna. jedva bi sto drugo moglo ukloniti se unistenju ako bi unistenju bilo izlozeno besmrtno. ? Kebet: Kako d kle zauzme tome ona uvek donosi zivot. v v omost on nece primiti supf 0' . nego bi se odmah citava uklonila.da liho doduse. v .> ia v > v v' • v •• sto v. nego: )ednma.mogao bi ko reci . '. te besmrtno. dakle. neunistiua. prema on om u eemu smo se ranije . ' Kebet: BesmrtnaHocemou. I ta k 0 d a Ii Nezo VIla d l'1 ti. Sokrat: Isto tako stvar stoji i sa besmrtnim: ako se slazemo da je ono i neunistivo. Ili kako Sohat: Dobro. priznati da ne propadaju. Dusa [e. 'd vontI.. So~rat: Prex_natome.

.

isarana raznim sarama. dok mnogi nGm malom de1u. ' .. /. kao i zivotinjama i bilju. T? je. kad bi je ko odozgo promatrao. I . . i kamenJe na n)o].' b" no po tun . ito u jos vecem broju i lepse nego sto smo ih mi ovde videli. bogojavljenjima. nJenu 1 .Platen FEDON LIX Simiia: Ali i to ie. od kojih jedni dini zemlje. drugi zlatast. tako da se cela zernlja ukazuje kao jedna slika neprekidno sarena. Stavise. to je onde vazduh. ' ~ kod njih na n . j tome odgovara i osta10 njihovo blazenstvo. onde u hramouima a Sunce. aju ga v r-s-. 'em da zemlji pre svega. okvareno 1 1 .~a_Jza nJ'ega cuo od koga drugoga koji ga je video. A to dolazi otuda sto je onde karnenje cisto. /. .v . t: i nama se . Z ace 1 v' v ' v Opis praue Zemlje: ona leamena. kad s duha. drugi oko vazdusnoga okeana kao mi po obalama mora. sarno su one jos mnogo sjajnije i cesce nego sto su nase. zernlji upravo onako kao kad bi ko stanovao nart. Isto l. ' v' H v. da e. . upoznao bi da Je taj sv~t _p~avo mog1a da IZ 1 st i rava zemlja. Ij'e a nema nieega sto b'1 zas 1UZlva10 d a se upo redu '"ta . lslimo a p 'T " d l:. i lepse sare. i jaspidi. a sto je nama vazduh. raste u skladu s njenom Iepotorn: drvece. v v . et 'egov )e::. a vazduh zovemo ne ~m. u ko 11) d h A sama z 1 agla ivaz U .. 1ml. i slicnirn pojavarna. karnenje i gore irna u istoj srazrneri glatkocu. d nas. 1 b' d' k d' on de g . a ostrinom vida.. Zemlja sarna. '. Jer. za koje nam kao obrasci mogu biti i sare kojima se sluze slikari kod nas. 'stroseno kao sve ono na morskom dnu od slane . kad bl r. na liudi koji imaju saurseniia bolesti. ' . Sil111Ja: s P rnoie uverenje je ovo: ono je nesto ~eoma golemo.111slicnim kraievima. cuece i voce. pune vode i vazduha.1 vo a ~ e Se mnoge. gi od onih koji 0 tome orncno govore naz. I Sunee. Dl. ima tame i svetih lug ova i hramova bozjih.i.5 prebivamo samo na ]ed~ kGJi prebivamo od ~asl . a delici od njih su nase tako cenjeno drago kamenje: sardi. nego su dovolJfil a je rze njesvorn polozaju. gledao sunce Ivnikad nije izronio IZ?ubm~.. i Mesec. i plodovi. i saobracaj izmedu Ijudi i bogova vrSi se glasovirna. u kojima odista prebivaju bogovi. koja se nalaze do kopna. d rebivamo gore na zernlji. zlata i srebra.da nao 0 0 e nezo ce osran". bas te njezine utline. .i stavi u sredmu 11JA a . deamno . misli~ bi d~ je m~re nebo.se esava onnua ~o da je on nebo 'labosti i tromosti l1lsmo sposobm da dopremo do . koliko je beo. lici na loptu od dvanaest komada koza 1. Jer. Ali onde je sve takvo i jos lepnego nase drago kamenje.g~o~~. v . A prava zemlja iskicena ie svirn tim krasotama. d 1"llgi zive u obliku i razlic!le utline.. " . Pa ako treba i prieu da vam pncam. Ukrarko: ?ito SLl nama voda i more za nase potrebe.v I:> v ' . kad 12 mora Izr~anice vaz Veo bi. ga razjelo ni pokvarilo truljenje i slana voda. 1 po ernlja lezi cista u cistern nebeskom prostoru. Stl. Sokrate til prieu rado blsmo cull. . bio ono isto :'ito i ribe. a kuda Vise 1 I kl no prvo u sto sam uveren. oper. k' ' l' . .' : c. vide ova)nas drzl u gledanju toga sveta.S1l1U morsku 1 slabosti SVO)e )osv k i da vidi koliko Je ova) kraj cistui i lepsi od onega go<ct Virio ovamo u nas . de Ima 1 zem . m· '1' rnanle nagn. . U moru " nego ima sarno peCIna. tako da je pogled na taj svet pogled blazenih gledalaea! A ima na njoi mnogo drugih stvorenja. jer ga ima u velikoj mnozini i i na zemlji. pre svega. .uon . gIn' . jedan deo je skerletan i cudesne lepote.o <qanja. 01'0 IUora kao rnravi iii zabe oko bare. ~. odmakli su od nas u istoj meri u kojoj ie vazduh Cistotom svojom odmakao od vode i eter od vazduha. 1 a 0 1 roz VOs d 1 mrs 10 ." '-l1a ravnoteza· 4 Jer.d u Plt!)e desava Mi naime prebivarno u ne k OJ' zema I'js k OJ . -Lv. Ali tamo je eel a zernlja u sjaju takvih sara. reCl. eb 'CJ" uveren sam". to je onde eter. mtllma u njemu. a vazduhom su okruzena. 10 )e ISto sto . i vide stanovnici u pravom njihovu liku. i zuezde vide se u svom prauom liku. i prozirnost. prorocanstvima. A na njoj. kao sto one.. i sIuha. IS savrseno.. 1 opet 1\ . i drugirn opet slicnim stvarirna. i to zbog taloga koji se ovde slio i koji karnenju j zernlji. u koje su se s 1. . ~kad bi ~jegova pn. id ' d o nahodi u sre.· rno gore na i k k bi k '-lslimo da ZIV1 I' da stanuJ'e na morskoj povrsmi.~~. '" .. a pre svega i ljudi.I. zemal'Jskim utlinarna a ne primecujemo to. A U svima godisnjim vremenima klima je tako blaga da tamosnji stanovnici ne pate od bolesti i mnogo duze zive nego mi ovde. . v v y. . ' b su srvari na zeml)! lsp~d ne a. sve sto raste. ako se kao okruglo Vvrsto verul . v v ' .. a treci. '1' " dnu mora: ZbogsVOje bi kb stigao do te Visme ~ Ionk '1atlo I.. d d1'1' d: nogun rug! po veliCir:.d Sohrati Ja c. Je~ ~?og tromost~ ~1. ' . Sve se to on de jasno vidi. Tako isto. svuda 0 k 0 zem I'Ie na h 0'-. Slml)a. P . -'-Ie Se nalaze zvez . " d e druge rakve sile. '. '3 ' irske lopte ne treba ni vazduha da se 0 rzi U tel dlfil sveml' ...1ini. belji od krede ili od snega.:Ztak~ bi i on video onaj visi svet. donosi rugobe i bolesti. 111£1 raste s . pa je sarena. i jos zlarom i srebrom. i smaragdi. prijarelju moj. ova zemlja.. na njo] zive cula nego mi. ' aj krajto JeP. i ljudi ne znaju za odista stanuju bogovi koji se dru ze s ljudima.l~ dakle. pre IVaI . 1 pes a. k 1 'ednako one nece irnan ruik'a k va raz 1oga da se 11 .l. Ostale delove krase druge sare. sue sja od dragoga njoj [e hrasnije druece.. 0.!.. a opet m kroz koje se krecu zvezde. ravorn. '_ e rvari koje se uvek suvaju u zema lisk ut li jsxe me. . klima [e blaga.t! qe nd svake racke na povrsini svemirske lopte I sa~a 11? iednako rasto)an]eko d se telo koje se nalazi u ravnoteZ." ' e:tom Taiog nl . A ono opet gore nad nama pokaza 0 1 s~ a Ie" U" 1ko k d nas. lvIesec je sua 14 sjaju krasnih sara.:ted mora na _nuosrale zvezde. i cvece. ' vto 0 cemu bi vredno bilo govonn. treCi po ostrvima. i sve osralo. negoovo 0 . kao takvoj. 1 neIzmernoga mu la. Sokrat: Drugo ida do Heraklovih stubova.. i svega slicnog. 1 ceo i prava svet 0 . kao sto je razjedeno i pokvareno ovo nase. u jedna k om po 1ozaju b ez naJ ' eC:ega sto Je svn . .PO 1e teo: d 0. . v' Sokrat: Po toj prici. . rr: y . i saznanja. pov!. Jer. svojirn blistanjem u sarenilu ostalih sara daju neku narocitu saru.

m.. . d oga kraj a u drugi kao u sudove .ih ' ka nelZ . se kroz svu zemlju od kraia do k ' T0 je one . Njernu. i stvara iezero koje je vece od nasega mora i kipi vodom i muljem.. ' ' "' '/ " A Zema I15ke utlme imc Jda hladna i topla. a i jezera i reke i vrela.b'.1no1 g0 ova] ovde. Kad se izlije u ovo iezero i dobije silnu snagu3 od njegove vode. pa se u blizini svoga izvora rusi u golem prostor koji gori Jakim ognjern. . a jezero sto ga reka obrazuje svojim ulivanjem zovu Stigom. all prostranni nevd do nego I. Ime je ovoj reci. toplom 1 sa srude nom vodom irna u nod zern li 'sa ju. re e Z ureta.'. ' l'k'h rna 1 ve 1 1 ". A sve to po krec gore I. g Tamo d I ko zija pod zemljom najdublji ae . odavde produzuje ana svoj tok mutna i blatna. i tako ponovo padaju u Tartar. tz ! p .. nJI ove vonasu. d sima. A k rom. v v v' v V". svoJoJ P . »mli« ina njoi obrazute mora. ponor. a najza d 1 mnogi ih ta k VI k ole t e" . kako kazu. onda pono. A kad se ove ispune.' Je n. nego i ona obi de ovo jezero unaokolo i izliva se u Tartar nasuprot Piriflegetonru. . a to Tartaru nero oko nJ'e jer oni Je nrate i kad nava I' ie prate 1 ka na masa uh' . ' kakvim pnro dnlm 0 no ci.oko zemlje i dolazi kojekuda. ali se ne mesa s njegovom vodorn. To je reka koju zovu Pirif1egetont: delove njene ognjene struje izbacuje lava.u se sve reke i opet se iz njega izlivaju. ~oJa. 5: v v v . d li ~ ju uze z r "kra'evi vezani su jedan s drugirn po zem jorn na D. Zato se ona ljulja i lelija gore i dole. obrazU)Umor . A svaka redre10 SIVa)' . JUl os zernlju.ponovo se salju na gornji svet u rodove ljudskih iii zivotinjskih bib. i posto su jedne obisle duze i mnogobrojnije prostore. S' '1'" pa mnogo og ". tj. izliva se nize dole u Tartar. i najzad se izliva u Aherusijsko jezero. IVa "hal1!e u nar'_'· " . ' 1Z irna u po izliva sllna vo da 1'-'. Njernu nasuprot i u suprotnom smeru tece Aheront koji najpre prolazi kroz druge puste krajeve. ' ' vI)'eboveS. u J uzvim cas sirim j tako imaju prolaze kroz koje se rtlna cas" 1 '1 go mesta otVO . ' leeem bezdanu .. '[u se ona . ne . Sva uodena masa 1. na oje rei ku pre Iave 1kao sama svom opticaju.jedne duze. dok ne stigne i na kraj Aherusijskogjezera.t . v LXI U podzemlju.d 01e. Aherusijsko i Stiga.. i posto su se jedared ili vise puta ovile oko zemlje kao zmije.opet u y. kod nas. a 1 . a to je kraj gde se skupljaju duse vecine prerninulih. . •1 . a medu njima tolikim narocito su vazne ceriri". ' fl'rodi tragove onoga tla kroz koje tece. dua su jezera. v. S'trujantu VOLte uzro k J'e 51 na uo " srli kroz I1Jzh tece . tako i onde vazdu~na vstr~ja. Ali ni njena voda ne mesa se ni sa jednom drugom. ponovo se izlivaju u Tartar: jedne mnogo nize od mesta su dobile vodu. a . to njihanje osruva se na ne.'a na zem 1 ' . druge krace . ponire pod zemlju gde vijugajuCi produzuje svoj tok u smeru Piriflegeronru suprotnom i sastaje se s njime sa suprome strane kod Aherusijskog jezera. kakvo njl al 'I ' bi se reb. a neke na istoj.2 . reka. Pa ka vo am1j. dalje ne. a druge rnanje i krace. jedm dublJl i las kraj a neki su dubinorn plici. nekakvo 11ft _ njise gore i dole. mog 10 . Jedno od zemaljskih zdrela prevazi azi sve " in od kraja do 'raja. cela zernlja stvorena sa svirn onim sto je okruzuje. . ..A kad ostaVl tu stranu 1 u an ovamo na 1 sliva Je U z "h du iz izvora uni ovdasnje reke. .u Uonostrane reke i puni ih kao kad ko grabi vo" 'i'va se u ze " d' donpD1. A odavde POl11fUponovo po re put. k je zalS a L. 'zdu 1 ve' 'd' ' isto Cine 1 \a k eue na ovu nasu' i kao dah sto struJeCl pn lSanjU . nalaze se mnogi (faI unao 0 0.vo Pkroz zemlJ'u i kad stizu u krajeve kud svaka sebi uti~~ma' 'd de teku pO. Tim rekama 1 pune se SVIpreston. pa se spusta pod zernlju. I nepresusni 1 re. . i cetiri reke: Okean.PIa ton 239 LX "l'U i. 'kad se 0 r .letku ponire i ponouo teee u Tartar. koja su pod zemliom uezana otuorima.4 J . i Iaua. A irna i takvih koje svu zemlju obilaze u krugu.Ia druge ve Ion ominje kad peva da: sto za Homer nap .Tartaru. posto se vise puta pod zernljom ovila. gde je ima na zemaljskoj povrsini. a druge malo nize. opet. ali sve poniru nize nego sto izviru. Piriflegetont i Kokit. vijuga. " . VasblatniJ'im kao om blatni POtOCIna ICI 1)1 sto teClStl)lD1 c ' " ' 'k ' ku muljem ~as lava.. Kokit. A treca reka izvire u sredini izrnedu ovih dveju. i posro te duse proborave onde neko odredeno vreme . spustaju se sto mogu dublje. I neke izbijaju suprotno onoj strani na kojoj poniru.~~ugl. tar Ina onu stra. A mogu se spustati i s jedne i s druge strane sarno do sredine. Aheront. b'V s vodenom d d s nase strane zamakne u prostor OJI 0 Icno zovu vetrove. "k' l se u Tartar.I ca 0 k 1 u skladu s nj enim utlinama. v. sv k . koji sav ima boju kao lazur i koji zovu stiskirn. mern eve !CIne 1 ognj'enih reka. d ka pokazuJe u d d odviru i opet tame uviru lezl u tome sto ta vo eme stO sve vode 0 an ra dna". zapljushu]« korita onostransn . r om I pro. od kojih se ona koja je najveca i koja teee krajnjim oblasrima oko zernlje zove Okean. jezera... d bli l' oko nj~ ce e " i siri od ovoga u kome rni zi:imo. " v te . "d l' l' nu zeroIl~ 1 i i ulazi.' ". U to z . se ~aJe ~o J~ Ja jednako 1z1az oJ'im ulazenjem i lzlazenJem lzaZlva Jake 1 strasne masom. i . lZ 1. jer deo zernlje s obe strane sredine posraje uzbrdit za svaku struju. uzro to. estu3 ion i mnogi drugi pesnici nazivaju ga TartaIna drugom1. nasuprot izbija cetvrta reka: ona najpre rece u jedan. . strasan i divlji kraj. ri rece ka naide svakl put p iih lj' e u sredistu zernlje.drela.Ima zaista mnogo drugih velikih i razlicitih reka. kao Sto pesnici kazu.

. M14dracI do laze u jos lepsa borauista. na primer oni koee . jer lepa je to opasnosr.e telo 11.n)lm~ ~tlZ~ na )e. Prauednici idu gore na prauu zemlju. A kada duse prerninulih .to. za celiivi pored sve tezine grehova kojima su dusu ogresili. A om koji su se izrnedu takvih ra ' i vee dovoljno ocistili filosofijom zive bez te Ia za sva p'0tor:Ja vre:ne. Simija. A oni za koje se ucini d a su neisce I" i zb og ve lici iih ·1 )IV!z icine SVO)l gre h ova. odakle nikada ne izlaze. v LXIII Ako je dusa besmrtna i ako ie u Hadu onako je onda oni koji su iiueli za dusu a 11.1 ti moraju pasti u Tartar. Vi. .jer besmrtnost duse stoji iznad svake surnnje . T~ dobl!a!U svoja boravista i ociscavaju se: ispastaju krivice . valja. i primakao se cas da krenem na kupanje. b cuju ih talasi: obicne ubice niz Kokit. n. Sirnija.. A kada ih reke donesu blizu Aherusijskog jezera. ne dolikuje coveku koji razurnno misli.sekoje s14iivele srednjim iivotom trpe kaznu taste se fwd Aberusiishog jezera. a one koji su ubili oea lit rnajku 1Z apiriflegetont.ozov~.Platon FED ON LXII Demon vodi duse na sud. i ccvekov duh treba da sebe tako red omadijava takvim misljenjern.reke.j A 0111 za koje sudije su du da su se svetim zivotom narocito odlikovali oslobodavaju se tih mepod zemljom i odlaze iz nii~ kao iz t~mnid. raditi sve da u zivoru steknemo vrlinu i saznanje. i istinorn.d0laze u bora vista koja su jos lepsa nego pornenuta. ili kOj. Kebete. svako po sVOJOJ zagle zi. i hrabroscu. gOdl~~ da~a. od zla pravi jos gore zlo. a predao se zadovoljstvima koja dolaze od saznavanja i ukrasio svoju dusu ne ukrasom koji je njoj tud nego ukrasom koji njoj narociro pripada: trezvenoscu. i roj strasnoj sud bini nema kraja sv~vd?t1e do~ ne dom?le on~ kOJ1r::a epravdu ucinili. daude zlostavliad roditelja Piriflegetontorn a ubice Kokitom na 10 Aherusijsko jezero toliko puta dok im ne oproste duse z I ostau I' 'h tent i ubijenih. pa stoga vee odavno i produzujem pricu.isu na ne ki d 'I . proveli u pokajanju.Ali vee radi toga sro smo izlozili. I ako lin uspe da lh privole. stanu nlZ " -ikati i zvati: jedni one koje su u b iii.Z Cini rni se. su I' vk h ' . 1 tako on ocekuje svoj polazak u Had.ste da izidu u jezero i neka ih docekaju. . . s~ od .: ~a taj nacin lzbav!juJu. izlaze 1 oslobodavaju se muka. bolje je da se okupam pre nego otrov ispijern. jer ttl kaznu odredise im sudije. . najpre dodu na sud. k?ji su za njih tu priprernljeni.te zasluzena sudbive baca u Tartar. mogao bi reci tragicar. poprauljiui 14Tartar . dakle. a sada nerna za to ni dovoljno vremena.~a 1. ~?laze g?re u cisto b?viste i naseljuju se na vrhovirna zernlje. i ostali. ~t: pa . je. i slobodom. ZIVOt . nepoprav!jivi. Posle su~~ desaua se ovo: d14. Ustvrditi da je sve to bas tako kako sam izneo. pOC!cere tame drugi put. njih prikazari nne 111 lako. udu u c~n~)Ve. v' v.e za treba da se . ako li ne. una mesto kuda demon svakoga vodi. Oni za koje se sudijan~1 ucini da su ziveli izm~d~ ~obra ~. i dolikuje onom ko tako veruje i vredi mu izvrci se opasnosti takva verovanja. spreman da pode kad sudbina pozove. 1 J1 su i tak I' bi .'J 1 ocu ili rnajci ucinili u gnevu ka kvo nasi 'I' a I' su sVOJpotonji . a rnene.J . ne treba za svoju dusu da se boji onaj koji se u svorne zivotu odrekao telesnih zadovoljstava i ukrasavanja tela kao necega sto mu je. to. Ali usrvrdiri da je tako ili nekako slicno s nasim dusarna i s njihovim boravistima posle smrti . ha sto su ga ucinili. dolaze opet u Tartar. 1 A 0111i za k oje se ucinr i da su lS' ' . vee sada zove sudbina. I kad ih d.srrano i sto.su ziveli cestito i pobozno tako i oni koji nisu. a za dobra del a dobijaju platu. 1 ?a . rnislim. st~nu ih m~liti i zaklin!ali n~ka i~ dopu.zla id~vna Aheront. istina. i da postedirn zenama trud oko pranja mojih zemaljskih ostataka. all kad padnu 1 u njemu p:?bora~e. a odande ponovo ~. i pravednoscu. jer je nagrada lepa i nada velika. naiteii greinici.zera:.Tako moramo sebi predstavljati raj svet. v v. idu zauuek u Tartar. po njegovu uverenju. gde iiue sasuim bez tela. svaki u svoje vrerne. Radi toga. a druzi one prerna k ouma su se grerugl ~~o poneli. kako oni ~tl!?. dakle. to su oni koji su izvrsili mnoge i strasne P lac e ramon 1 mr:oga nepr~a d a j nedopustena ubistva ili drugo sto lib na to.rug~ ta av nacm posta loU ICe.

sede okupan. k ti najvise ugodili? 1 ta ~okrat: NiSta dru~o nego ~? sto ysvagda govorim: a~? ~e bu~~te st~pasenje duse svoje. a vi dajte jamsrvo za to da odista necu ostati ovde kad nego da cu odmah orici. dragi prijatelji. ugodicete. Porazgovarao se 5 njima u prisustvu Kritonovu i saopsrio im svoje poslednje zelje. ako mi sada i ucinite mnoga i tvrda obecanja. ude sluga Jedanaestorice.~ton: 1 da te sahranimo? Sokrat: Kako hocete2. Jer budi uveren. ne bi zalostio radi mene 5tO strasne muke rnucirn. dakle.a. a i pre toga jos su se obilno najeli i napili. LXIV-LXVII) LXIV poruka prijateljima. oni () kojima ti govoris tako: oni misle da ce nesto postici ako to rade. i koji svakoj stvari 0 kojoj se raspra. pristupi k njemu i rece: . i bio veoma Ijubazan! Pa i sada.1reee:vDobro.f sve to.d' sto sa~kJadv~e opsirnom rasprav JdnJu 0 azao a necu VIse 0 vas ostan a ISunov nego da cu pohitati u nekakvu srecu blazenih duhova. Dolazi sluga [edanaestorice i saopstaua da je vreme da ispije otrou. pogleda nas i rece: = y . ali Sokrat to odbija. jer.2 Nego hajde.! ' Kriton: Ali ja. .imao je dva mala i jednoga velikoga . razume se. o ja sam uzalud govorio. kako su mu iskrene suze sro ih nada mnom lije! Nego dela. jer nam se odista einilo da smo izgubili oea i da cerno odsada ziveti kao sirocad. necu rnisliri sro rnislim 0 drugim. Ali. radi cega sam ti sada dosao. rrudicemo se da tako radimo. k?}i se ljute na me i proklinju me kad ih pozovem da po naredenju vlasn lSPIJU otrov.5 On je. razume se. a onda smoyonovo raspravljali 0 velicini nesrece koja nas je pogodila.0 tebi. Kad Sokrat otrou. Krit01. Ali ka- . okrenu se i ode. Time bi Kritonu bilo lakse u dusi. Zato sam i sada tvrdo uveren da se ne ljutis na me nego na krivee koje ti poznajes. . . poslusaj me i onako kao 5tO ti kazern! SOKRATOVA SMRT (GL. Sokrare. nego to donosi i 10 nasim dusama. samo radi utehe sto vase sto svoje. ponudio jarnstvo za to da eu ja zao5tati ovde. A znam ujedno i za druge da su posle naredenja veoma dockan otrov uzimali. i on se. sunce jos sija na gorama i nije za510. PostO je to Sokrat izgovo~io. . i ne bi pri sahrani govorio: Sokrat je to sto ga na odar. Kritone. I vee je bilo blizu smiraja suncevoga. zaro sto zudno prianjam za zivor i posredujem ga kad u njernu nista vise nema. iii zakopavaju. evo.243 LXV Tree deo Sob-at se oprasta sa svojom decom i sa suojim rodakama. doveli su mu deeu . kako mi se relo ili sazize ili zakopava. 1 meru 1 mopza ~i samima. ustade i pode u neku sobu da se okupa. Sokrare.:-ankl. ako ispijem otrov malo docnije. pa smo se razgovarali medu sobom 0 on om sro smo culi i jos jedared 0 tom razrnisliali. i sa mnom se razgovarao ponekad. ili iznose. Ali ja.. sasrali i sa zenarna za kojima su zudeli. Cekali smo. da uverim Kritona da sam ja raj pravi 50k ii se sada s varna razgovara. d ?Jpravo mesto. kk d hrani 3 A cas videti mrrva. sto bisrno n cmi. slusajmo ga. So~rate. a neki su se.a pohodile su ga i zene 00 roda. Kad je to rekao. nlka Sto se tice te poruke.i neka rni ko donese otrov ako je istucan: ako li nije. A kad se okupao. pa mi osraj zbogom i gledaj da sto lakse podneses ono sto je nerninovno!" I prirorn zaplaka.. sto god budete radili. naime. jer s: dugo vrernena zadrzao u sobi.a~a ~ uspeha. samo me morate uhvatiti i ne dati da yam po- _ Ne mogu. I Kriton pode za njim. A kad je nama dosao. Zato nemoj da naglis! Jos ima vremena! Sokrat: Razume se. ako sebe zanernarire i 1 ed ere da u svom zivotu hodite putem koji yam kao trag oznacih svoh~e n snjim razgovorom i mnogim negdanjim razgovorima. i sam je dosao k nama. Ali tebe sam ja inace upoznao za ovo vreme kao najplernenitijega i najboljega coveka medu svima onima koji su ikada ovamo dosli. i tek sto se posle toga samo malo porazgovorio. Kritone. mislim. Gno sto Sokrata Cini Sohratom jeste njegova dusa. Kriton mu savetuje cia za koji cas odgodi ispijanie. nego nas prijatelj rnisli da sam ja onaj koga ce za koaJe . A Sokrat pogleda za njim i rece: "Ostaj mi zbogom i ri. a nama je rekao da cekamo. mislim da time necu dobiri drugo nego sam sebi steci sramotu. neka ga covek istuca. Nego utesi se i kazi da sahranjujes sarno relo rnos~hrani ga onako kako ti je drago i kako rnislis da bi obicaju najbolje U [sti mah se blago nasmeja. Zato ~~'tne jamstvO Kritonu. necete ima. . I znas. i t~ supr?tno on om ja~stvu sto ga je on ~t~o me pred sudijama.! Ali s:ay~~ovima iii meni.. necu to raditi. a ja cu to uciniri!" I u isti mah obrati se nama: "Kako Iije blagorodan taj sluga! I za ce10 vrerne pohodio me je. ako mi to sada i ne obecate. bilo za sVOJU deeu bilo za sto drugo. i zato l~e : Pd1takaxo da sa . ljubazni moj netacno govoriti nije samo po sebi vee grehota. Zatim je zenarna i deci ~azao da idu.

a to je. . Ehekrate. nego.Platon I FED ON \~ \vo LXVI bu da otrov. A ovaj ce red: Sta to radite. pomoli se pa spohojno ispi otrou. I zatim opet ucini to isro i sa goJenicama. koliko mislimo da ie dovoljno. A Apolodor je vee i pre neprestano suze ronio. predstavio nas prijatelj. koji je stajao pored gao I sluga izide i. a on odgovori da ne oseca. A on ga uze i sasvim vedro. od svih savremenika koje smo mi upoznali. Kad je otrou donesen. mada sam se orimao. tako da je sve prisutne dirnuo u srce. ali kad ga videsmo kako pije i kako je ispio. Sui stanu plakati.2 Zato cutite i budite hrabri! Posle tih reci. Sokrat: Razumern. i uopste najurnniji i najpravedniji. A kad Sohrat ugleda coveka. mi se postidesmo i prestadosmo plakati. jer nije rnogao da zaustavlja suze.Nista drugo. nego svoju sudbinu sto moram da gubim takva prijatelja! A Kriron je vee pre mene bio ustao. i neka mi se to ispunil I cim to rece. Kad Kriton to zarvori mu usta i zaklopi oci. suze porokom potekose. iskolaci oci na coveka i zapita ga: Sra kazes za ovaj napitak? Sme li se sro izliti kome za zrtvu iii ne?l . a onaj ga covek orkrije: oci su rnu bile ukocene. priredujerno. mu je trbuh gotovo ohladneo. rece: Dobro dragi moj. nego kad popijes da hodis okolo dok ti noge ne otezaju. to je bio svrsetak coveka koji je. nemojte zaboraviti!" da narn Ii "nego " Kad je to CUO. onda preminuti. jer sam CUO da treba umirati u poboznoj tisini. i on se otkrije. ne njega.Tako narn se. odgovori on.3 I on ga je i dalje pipao i najzad rece: kad mu otrov do srca. pa kad primeti da mu noge otezavaju Ide na leda. kao sro mi smerno tvrditi. ne mogasmo se vise savladivati. kao sto je bio njegOYobicaj. nego i meni samorne. je bio zastro glavu. da seoba odavde k njirna bude srecna. odgovori on. I vecina od nas mogla je prilicno da se uzdrzava od plata. i pritiskujuci tako po telu pokazivase nam kako se ohladuje i Na to pitanje Sokrat vise ne odgovori. ti se razumes u tim stvarirna. namignu Kriton svome sluzi. dode sa onirn covekom koji je imao naredenje da mu pruzi otrov. LXVII Fedon zaursaua suoie pripouedanje. i potrebno. Ehekrate. Sokrate. cudnovati ljudi? Ja sam zene bas zato i uklonio odavde da ne grese tako. osim samoga Sokrata. A on proseta malo. sta treba da radim? . nego se za trenutak stane trzati. ali valjda ie slobodno bar pornoliti se bogovima.Samo toliko. To [a i molim ovim. . zatim mu stopalo cvrstc stisne i zapita ga da li oseca. posto se dugo vrernena zadrzao. a sada bas udari u ridanje i stade plakati i zalostiti se.4 i reee poslednje reci: "Kritone. I pritom pruzi pehar Sokratu. i vee ga je nosio u peharu istucana. prirnace pehar ustima pa sasvim lako i prijatno ispi otrov. a narocito It ih zatim leze na 1 posto je izreleao poslednie koCi. dugujerno pelS Prinesire tu zrtvu. tako da sam lice pokrio i stao sebe oplakivati. stavise. a onda lezi! Otrov ce vee sam uciniti svoje. bio najbolji. kao sto rnu je covek I u isti mah onaj sto mu je pruzio otrov stane ga pitati i na mahove ogledati mu stopala i udove. ada nije nimalo zadrhtao ili promenio boju iii lice.

redon: Dok saln ta. pa nam sve to sto podrobnije is- .. 0 nikakvo osecanJe saza jenja ao 1 :: •. Fedone. bili na ~ Nisu. 0 njemu govo- bilo da drugo~a slusam~ Ehekrat: All za~e~o.! '' tilOSO fIrallJU. S _. 'j C" rat reto [e.' Pedon: e :0. Oni su tnt .alV . mohm te. Ehekrat: A da 11' . e nij'e me osv3Jalo mkakvo osecanjC sazaljenja kao sto bi se t :. va in. po svom 0 as u biti srecan. k d 'VI' . . nego Je morao da umre sam. 1 ..lm casovtma covveka-prijatelja.: / i Meneksen8. . A bio je i Ktesip Peanj~: fl> . <>. a iz Mega1 EuklidlJ i TerpSlOn . rpnt'VW. Zato nije nikak ~ ta ko 'd' Hd id l:: \0 sto n)e osvajalo ~ve. cas opet pla. yetis. uoci same srnrti. Ehek : Budl IJubazan. nego .Ie JOS 0 bio tu? rm se.:a: ISto :ako StO)l. Jer tai krate bnio mi se blazen 1 po svorne ponasanju i po svojim g' ~ Eh e J'e~eustrasivo i blagorodno odlazio u smrt. se rada rel I ' i koji su od njegovih prijatelja bili kod .> K a k vi su se.. ako uopste ikada I 0.2 i otac njegc i Epige~" i i Antisten 6 • A koji su Pedone.• uv. bez prijatelja pored Fe. pnsus 'ca. .. Fedon:.ren1e 'ka on ru u ad nle lk e )~~ bozje volje..n: Nipos~o! bilo ih je po:ed njega. i njegovU priro Ehekrat:On i bio sasvun izvan sebe. W vlast nije nik~~~ 'emU. i to prilicn? mnogo. i Kebet .a sam bio duboko uzbuden.lma tvuJ'e zaloStl. sve sam Ehekrat: Pa sta ond a.1 ~a osn 'a sam P?!1_'llS lao da on za koji cas I svi mi prisutnl bili sI?.'en . d"n medu nama naroClto. :. 1 dnii 0 "".•. . S druge strane. Kako ne? " ' . Tl mozda poznajes toea C a je .» ~ Ehekrat: A Zar nisu jos bili AristipLS i Kleombrotlv? . jer se na tome zem l" jrsru kretao nas razgna om uo brko osvojilo me je U 1St! rna ne k kvo cu dno osecanje i nekak 0 1 ' '-h ca u k ra· . dosti .Eio[)lClll> mesavina ra O~t1.t.l pa Kritobul. i drug! A da li [e bilo ll 12 Ped~n: Bilo i. vodili ' pomenuo. I1lsam nnao oseeanJe radosti kao ico ' ".e! T:banci Simija10.tIan . "tt: od svega najprijarnije.r" kad prisustvtlJ~m pos ~ nJ.mo bi la sam ~ dil~ta ll~ao cudne dozivljaje.. to> 0 du. v v ' v v v v v V - i ostali.' vgkovO~l 0 se. bilo da sam 'r' . I' ia k b'1 to bil 0 prirodno kad oga . Bas st 1 / '. a 1 .0 gotovO takvi: ~as s: srnejali. Fedan:Od domaCih bio je raj Apoiodor.!". bar za "don: Dokolan sam i pokusacu da yam ispripovedarn..~. hili prisutni? r Hennogenl.Platon FEDON je Sokrat J<ako A sta je hilo. Jer secati ako si nesto dokolan.l sa d:-ugima koji • 'Nego pokusa) da nam lspncas sve sto potanje mozes! s1usaf!. i Fedonid . Apolodor.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful