Matematički fakultet u Beogradu

Seminarski rad iz metodike nastave matematike 2

Brojni red

Profesor Zoran Lučić

Beograd 2008

Student Stamenković Tanja

Uvod
Brojnim redovima ljudi su se bavili od nastanka matematike. Zbir beskonačnog geometrijskog reda količnika manjeg od 1 izračunao je još Arhimed. Divergenciju ∞ 1 harmoniskog reda ∑ odredio je 1650 god. italijanski naučnik Mengoli. Njutn se k =1 k bavio stepenim redovima 1665 god. Smatrao je da se svaka funkcija može predstaviti stepenim redom. Međutim, teorija redova počinje da se razvija sa radovima Gausa 1812 god. i Bolcana 1817 god., a Koši je 1821 god. definisao definicuju konvergencije reda i dao osnovne teoreme.

2

a1 + a 2 .. или функције... Na ovom primeru to bi izgledalo ovako Pojam i svojstva brojnog reda Ред је збир математичких објеката ai тј... Operacija zbira se takodje moze izraziti koristeci oznaku ∑ gde se za donji broj uzima pocetna vrednost. a2 . (1) Izraz (1) naziva se beskonačnim brojnim redom.. функционални ред... + an + .. могу означавати бројеве.. ред вектора. Koje bi bilo resenje reda koji ima beskonačno članova npr.. an . 3 i 4 je 10. Уместо наведеног. a gornji krajna vrednost. 3 . i piše se 1+2+3+4=10. zbir brojeva 1. Већ према томе шта су му чланови. често се наводи скраћени запис ∑a k =1 ∞ k или. још краће ∑a k ∑a k =1 ∞ k = a1 + a2 + a3 + .. или векторе. итд. 2.Pojam reda Red je rezultat nekog zbira. развијеног записа реда. Na primer. који се називају чланови реда.. Објекти a1 . ред може бити нумерички ред. или матрице. понекад. Brojevi koji se sabiraju nazivaju se činioci. ред матрице... + a n + .

Loranov red) ali i oblik Primeri: Ispitati konvergenciju i odrediti sumu redova: 1. ∑ k ( k + 1) . + an . Red može imati i oblik (npr. Parcijalne sume reda označava sa malo slovo S n gde n označava zbir n članova reda. Ako postoji konačna granična vrednost lim S n = S gde je S n = a1 + a2 + . Zbir prva dva člana reda je Zbir prva tri člana reda je Zbir prva četiri člana reda je Zbir prva pet člana reda je Ove pojedinačne sume reda nazivaju se parcijalnim zbirovima ili parcijalnim sumama reda (1). onda kažemo da je n →∞ n →∞ k =1 n divergentan.. U tom slučaju se piše S = lim S n = lim ∑ ak . u ovom primeru to bi bila itd. u ovom primeru to bi Treća parcijalna suma je suma prvi tri člana reda. n→∞ Definicija 1 onda za red (1) kažemo da je konvergentan i da mu zbir iznosi S. a ako red nije konvergentan. k =1 ∞ 1 4 . Prva parcijalna suma je prvi član sume. u ovom primeru to bi bila bila Druga parcijalna suma je suma prvi dva člana reda..Ako izračunamo zbir prvih nekoliko članova reda posmatrajmo šta se desava.

n = 2k + 1 divergentan je.. ⎧ 0. 2.( geometrijski red ) Rešenje: n -ta parcijalna suma je Sn = a ⋅ 1 − q n +1 .. ∑ aq k =0 ∞ k = a + aq + aq 2 + + aq n + . 2. = ∑ am + k k =1 ∞ Ovaj red ćemo zvati ostatkom reda (1) posle m-tog člana i označavati sa rm . Stav 1 1. n →∞ n →∞ 1− q 1− q S = lim S n = ∞ i red je divergentan. n = 2k Sn = ⎨ red nema graničnu vrednost i ⎩ a. tada je lim rn = 0 . oba reda su ili konvergentni ili divergentni. n →∞ S n = a ( n + 1) . Ako je red konvergentan i ako je rn = k = n +1 ∑a ∞ k njegov ostatak. tj.. S = lim S n = ∞ i red je divergentan. + am + k + .Rešenje: ∞ 1 1 1 ∑ k ( k + 1) = 1⋅ 2 + 2 ⋅ 3 + k =1 + 1 + n ( n + 1) n -ta parcijalna suma je: 1 1 1 ⎛ 1⎞ ⎛1 1⎞ Sn = + + + = ⎜1 − ⎟ + ⎜ − ⎟ + 1⋅ 2 2 ⋅ 3 n ( n + 1) ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 3 ⎠ 1 ⎞ 1 ⎛1 +⎜ − . Uporedo sa redom (1) posmatrajmo red am +1 + am + 2 + . Red i njegov ostakak su ekvikonvergentni. 1− q Ako je q < 1 Ako je q > 1 Ako je q = 1 Ako je q = −1 S = lim S n = lim a ⋅ n →∞ 1 − q n +1 a = i red je konvergentan. n →∞ Dokaz: 5 . ⎟ = 1− n +1 ⎝ n n +1 ⎠ 1 ⎞ ⎛ S = lim S n = lim ⎜1 − ⎟ =1 n →∞ n →∞ ⎝ n +1⎠ Zaključujemo da je red konvergentan i da mu je sima S = 1 ..

Iz lim S k →∞ ' k = S ' sledi ' lim Sm+k = S + Sm 2. rn je apsolutna greška aproksimacije S ≈ Sn . p ∈ Ν sledi | an +1 + an + 2 + . Simbolički zapisano: ∑a k =1 ∞ k konvergira ⇔ (∀ε > 0)(∃n0 ∈ Ν )(∀n. Kako je S n + rn = S ⇔ rn = S − Sn onda je lim rn = S − lim Sn = S − S = 0 ... 6 . koje zasnivamo na oceni ostatka reda.. p ∈ Ν )(n > n0 ⇒| an +1 + an + 2 + .. + am reda (1) označićemo sa S m . lim a n = lim = 0 . Potreban uslov za konvergenciju reda je da lim a n = 0 . Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) Red ∑a k =1 ∞ k konvergira ako i samo ako za svako ε >0 postoji n0 ∈ Ν tako da za n > n0 .. tj. n→∞ Teorema Dokaz: Kako je Sn = a1 + a2 + n →∞ n →∞ n →∞ n ←∞ an i S n −1 = a1 + a2 + an −1 . Parcijalna suma a1 + a2 + . 1 a ne i dovoljan za konvergenciju reda. čineći pri tom grešku rn . + an + p |< ε ) .. a parcijalnu sumu am +1 + am + 2 + . + an + p |< ε . Ako red konvergira onda je: lim an = lim( S n − S n −1 ) = lim S n − lim S n −1 = S − S = 0 . Onda je lim S k →∞ ' k = S − Sm . + am + k reda (2) označićemo sa S k' . a dokazali smo da je n →∞ n →∞ n red divergentan. U tim problemima osnovnu ulogu igra tačnost ocenjivanja.1.. dobijamo a n = S n − S n −1 . n →∞ n →∞ Znači da sumu svakog konvergentnog reda možemo po volji aproksimirati pomoću parcijalnih suma prvih n članova. Očito je S k' = S m + k − S m Ako k →∞ je lim S k →∞ m+k =S.. Na primeru harmoniskog reda možemo da uočimo da je izloženi uslov potreban. Jedna od glavnih primena teorije redova je približno izračunavanje veličina.

tada će i red ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) konvergirati i suma mu je S ′ ± S ′′ . tada je ′ ′′ ′ ′′ lim S n = lim ( S n ± S n ) = lim S n ± lim S n = S ′ ± S ′′ . 1 3 1 3 3 1− 1− 4 2 7 . tj n →∞ ∑a k =1 ∞ k .Teorema Ako se svaki član reda ∞ ∑a k =1 ∞ k pomnoži sa konstantom C . Dokaz:Ako je dati red vrednost S . Njegova granična vrednost je ′ lim Sn = lim C S n = C lim Sn = CS . Znači novi red se isto ponaša kao polazni.Ako je Can = C ( a1 + a2 + n →∞ S n′ parcijalna suma reda ∑C a k =1 ∞ k . n →∞ ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k ′ i lim Sn = S ′ . Ovo su dva geometrijska reda čije su k =1 k =1 k =1 k =1 k =1 1 4 1 4 10 sume S1 = = i S2 = = 2 . a n →∞ Neka n →∞ je n →∞ ′ ′′ Sn = Sn ± Sn niz n →∞ delimičnih n →∞ suma reda ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) . Teorema Ako su redovi ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k konvergentni i ako su im sume S ′ i S ′′ . ( C ≠ 0 ) . koji je konvergentan ili divergentan zavisno od toga da li je red k =1 ∑a k =1 ∞ k konvergentan ili divergentan.Niz njegovih parcijalnih suma Sn ima graničnu lim S n = S . pa je suma reda S = + 2 = . k =1 ∞ Primer: Dokazati da je red Rezultat: ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ 1 + 2k 1 2k 1 1 ∑ 22k = ∑ 22k + ∑ 22k = ∑ 4k + ∑ 2k . ′ ′′ Dokaz:Ako su Sn i Sn parcijalne sume redova ′′ lim Sn = S ′′ . dobija se red ∑ C ak . tj S n′ = Ca1 + Ca2 + n →∞ n →∞ an ) = CS n . 1 + 2k ∑ 22k konvergentan.

onda je lim S n = S ′′. a red ∑b k =1 ∞ k ′′ konvergira. počev od nekog člana. ako su Sn i Sn parcijalne sume datih redova. tada i zadati red konvergira. Redovi sa pozitivnim članovima Red čiji su svi članovi pozitivni naziva se pozitivan red. 8 . Parcijalne sume pozitivnog reda su monotono rastuće i prema tome granična vrednost ovih suma uvek postoji ( konačna ili beskonačna ). Alternativni (naizmenični) redovi. a kako su svi članovi reda pozitivni n →∞ ′′ S n < S ′′ . počev od nekog člana. ′ ′′ Dokaz:U prvom slučaju. reda uvek manji od odgovarajućih članova konvergira. bez određivanja sume reda. Kriterijum upoređivanja članova redova Ako su članovi reda ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima. ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da divergira. uvek veći od odgovarajućih članova reda tada i zadati red divergira.Brojni redovi se dele na : • • Redovi sa pozitivnim članovima. Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova Kriterijumi o kojima će biti reči u narednom poglavlju samo odgovaraju na pitanje da li red konvergira ili ne. S ′′ > 0 . Ako su članovi reda ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima.

′ ′ ′′ Iz relacije a1 < b1 . an < bn dobijamo da je S n < S n . ∑ 2 . Dakle počev od nekog dovoljno velikog broja svi članovi niza ′ ′ Sn nagomilavaće se oko neke vrednosti S ′ . tj lim Sn = S ′ .Kako k =1 ∞ 1 je 1 1 > = bn i znajući da harmonijski red divergira. k =1 k ln n 1 > . dakle i zadati red konvergira. k =1 k Rešenje:Da bismo dokazali konvergenciju ovog reda uporedićemo ga sa ∞ 1 redom ∑ za koji znamo da konvergira. k k =1 k ⋅ 2 ∞ 1 1 1 Rešenje:Kako je an = < n . zaključujemo da i zadati n n red divergira. odnosno S n < S ′′ . ′ što znači da se vrednosti niza Sn moraju nagomilavati oko nekog broja S ′ koji je manji ili jednak S ′′ . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1. ∑ k =1 ∞ 1 k . Dokaz u drugom slučaju je istovetan. = 2 n ( n + 1) n + n Opšti član zadatog reda an = 1 ( n + 1) 2 < 1 = bn je dakle uvek manji od opšteg n +n 2 člana reda koji konvergira. ∑ ln k . ∑k k =1 ∞ 1 je divergentan. a red n n ∞ Rešenje:Kako je an = divergentan. odnosno red n→∞ ∑a k =1 ∞ k konvergira. an = 4. biće i zadati red 9 . a red ∑ k je konvergentan ( geometrijski n 2 n⋅2 k =1 2 red ). ∑ . Opšti član poznatog konvek =1 k ( k + 1) rgentnog reda je bn = 1 1 . ∞ 1 3. zadati red sa harmonijskim redom Rešenje:Uporedimo ∑ k . 2. te i zadati red konvergira. a2 < b2 .

Dokaz:Neka je lim n →∞ an +1 = l . tj sa izuzetkom konačno mnogo članova niza važi am +1 < qam . an +1 ≤ qan an Za ∀n > m . …………………….red konvergira. D’alambert (1717-1783). am +3 < am +3q < q 3am . am + 2 < am +1q < q 2 am . l > 1 . tj an svaki ε > 0 može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m . Tada za: an • • • l < 1 . k =1 ∞ Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira.Dalamberov kriterijum (D’Alamber) 1 Teorema ∞ ∑a k =1 k je red sa pozitivnim članovima i neka je lim n→∞ a n +1 = l . l −ε < an +1 < l + ε = q < 1 . l = 1 . 1 J. an +1 < l +ε .ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije). Posmatrajmo desnu stranu nejednakosti i uzmimo da je l + ε = q < 1 tj.red divergira.. Na osnovu definicije granične vrednosti niza za an an +1 − l < ε . Ovaj kriterijum samo odgovara na pitanje da li red konvergira ili ne. Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. Sabiranjem ovih nejednakosti dobijamo ∑a k =1 ∞ m+k < am ∑ q k . an Neka je l < 1 . ali ne izračunava sumu reda. francuski matematičar 10 .

Ako je l = 1 ovaj kriterijum je slab i nemamo odgovor na pitanje da li red konvergira ili ne. ∑ . k =1 2 Rešenje: n +1 n +1 1 n +1 1 = lim 2 = lim = n →∞ n 2 n →∞ n 2 n 2 lim a n +1 n→∞ a n 1 < 1 . zaključujemo da opšti član reda ne teži nuli. Znači počev od nekog člana m . ∑ . red konvergira. ∞ 1 4. red divergira. onda je Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 100k 1. k =1 k 11 . odnosno da red divergira. 2 ∞ k! 3. an am +1 > am .an +1 > l − ε = q > 1 .Kako je am je pozitivan broj. k =1 k ! Rešenje: 100n +1 ( n + 1)! = lim 100n ! = lim 100 = 0 a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ 100 n n →∞ ( n + 1) ! n →∞ n + 1 n n! Kako je l = 0 < 1 . ∞ k 2. k =1 10 Rešenje: l= (n + 1)! n +1 a n +1 n +1 = lim 10 = lim =∞ lim n →∞ a n →∞ n →∞ 10 n! n 10 n l = ∞ > 1 . Ako je l > 1 . ∑ k . U ovom slučaju moramo da koristimo neki drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije reda. ∑ k . red konvergira.

Ovo je harmonijski red za koji smo dokazali da divergira. ne znamo da li red divergira ili konvergira. red konvergira. k =1 k! Rešenje: nn n! l = e > 1 . red divergira. ∞ kk 5. 3 7. ∞ k ⋅ 2k + 2 6. 4k + 1 ⎝ 5 ⎠ n +1 k Rešenje: 1 ⎛ 2⎞ ⎜ ⎟ an +1 4n + 5 ⎝ 5 ⎠ = lim 4n + 1 ⋅ 2 = 2 = lim lim n n →∞ a n →∞ n →∞ 4n + 5 5 5 1 ⎛2⎞ n ⎜ ⎟ 4n + 1 ⎝ 5 ⎠ 2 l = < 1 . 5 ∞ (2k − 1)!! . ∑ k =1 ∞ 1 ⎛2⎞ ⎜ ⎟ . ∑ 3 k k! k =1 Rešenje: 12 . 3k k =1 Rešenje: n →∞ ( n + 1) ( n + 1)! a lim n +1 = lim an n →∞ n +1 ( n + 1) = lim n →∞ n nn ⎛ 1⎞ = lim ⎜1 + ⎟ = e n →∞ ⎝ n⎠ n (n + 1) ⋅ 2n +3 2 ( n + 1) 2 a 3n +1 = lim = lim n +1 = lim n +1 n →∞ a n →∞ n →∞ n⋅2 3n 3 n n 3 2 l = < 1 . 8. red konvergira.Rešenje: 1 a n +1 lim n +1 = lim n + 1 = lim =1 n→∞ a n→∞ n→∞ n 1 n n l = 1 . ∑ . ∑ .

tj l − ε ≤ n an ≤ l + ε . Tada je n n an − l ≤ ε .( 2n + 1)!! 3n +1 ( n + 1) ! a 2n + 1 2 lim n +1 = lim = lim = n →∞ a n →∞ ( 2n − 1) !! n →∞ 3 ( n + 1) 3 n 3n n ! 2 < 1 . Tada za: n →∞ • • • l < 1 . može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m Neka je l < 1 . ∑ k . l = 1 . an ≤ l + ε = q < 1 . e Košijev kriterijum (Cauchy) Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim članovima i lim n a n = l . red divergira.odakle je an ≤ q n . 3 ∞ 3 k k! 9. Dakle za svako ∀n > m dobijamo am ≤ q m am +1 ≤ q m +1 am + 2 ≤ q m + 2 …………… Sabiranjem ovih veza dobijamo 13 .red divergira.ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije) Dokaz:Na osnovu definicije granične vrednosti. k =1 k Rešenje: 3n +1 ( n + 1) ! l= a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ n l= ( n + 1) n n +1 3 n! nn = lim 3 ⎛ n +1⎞ ⎜ ⎟ ⎝ n ⎠ n n →∞ = lim 3 ⎛ 1⎞ ⎜1 + ⎟ ⎝ n⎠ n n →∞ = 3 e 3 > 0 . red konvergira. l > 1 .red konvergira. za svaki ε > 0 .

∑ k . 4. n→∞ n →∞ n →∞ n n l = 0 < 1 . Kako opšti član reda ne teži nuli red divergira. n →∞ n + 1 e ⎝ ⎠ n →∞ ⎜ 1 + ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ n⎠ n n 1 < 1 . dakle an > 1 . an ≥ l − ε > 1 . ∑ ⎜ 2 ⎟ ⎜ k =1 ⎝ k + k + 3 ⎠ Rešenje: 14 . Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. ∑ ⎜ ⎟ . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1. k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: ∞ k2 ⎛ n ⎞ lim n an = lim n ⎜ ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n +1 ⎠ l= n2 ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ 1 ⎛ n ⎞ = lim ⎜ ⎟ = lim ⎜ 1 ⎟ = .Prema tome za ∀n > m zadovoljeno je da n an > 1 .∑a k =0 ∞ m+ k ≤q m ∑q k =0 n ∞ k . e ∞ k2 ⎛ k2 + 2 ⎞ ⎟ . red konvergira. Ako je l > 1 . ⎛ 1⎞ lim a n = lim ⎜1 + ⎟ n→∞ n →∞ ⎝ n⎠ l= −n 2 ⎛ n + 1⎞ = lim⎜ ⎟ n →∞ ⎝ n ⎠ −n ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ ⎟ =1 = lim⎜ n →∞⎜ 1⎟ e ⎜1+ ⎟ n⎠ ⎝ n 1 < 1 . Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira. k =1 k Rešenje: 1 1 lim n a n = lim n n = lim = 0 . ⎛ k ⎞ 2. ∑ ⎜1 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n . red konvergira. e ∞ −k 2 ⎛ 1⎞ 3. red konvergira. Ako je l = 1 ne znamo da li red konvergira ili divergira.

ak > 0 I a1 ≥ a2 ≥ Ako je funkcija f ( x ) na intervalu [1.⎛ n +2 ⎞ lim n an = lim n ⎜ 2 ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ 1 l = < 1 . ∑ ⎜ ⎟ k =2 ⎝ k + 2 ⎠ Rešenje: ∞ ( k −1) k 3 ⎞ n+2 ⎛ n −1 ⎞ ⎛ lim n an = lim n ⎜ = lim ⎜1 − ⎟ ⎟ n →∞ n →∞ n →∞ ⎝ n+2⎠ ⎝ n+2⎠ 1 l = 3 < 1 . neprekidna i nerastuća takva da je a1 = f (1) . ( n −1) n 3 n+2 ⋅( n −1) 3 ⎛ k −1 ⎞ 6. red konvergira. ∑ k ⎜ 2 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n ∞ −k . tj. zato što je 2 lim n = e n n →∞ n→∞ lim ln n n = e0 = 1 . −n −1 1⎞ 1⎞ 1 ⎛ ⎛ lim an = lim n ⎜ 2 + ⎟ = lim n n ⎜ 2 + ⎟ = 1 ⋅ 2−1 = n →∞ n →∞ n →∞ n⎠ n⎠ 2 ⎝ ⎝ 1 l = < 1 . ∞) pozitivna. onda 15 . ∑ ⎜ . . a2 = f ( 2 ) . e 2 n2 n +1 ⎞ ⎛ = lim ⎜ 1 − 2 ⎟ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ n2 + n +3 ⋅n n + n + 3 n +1 n +1 2 ⋅ =e − lim n2 + n n→∞ n 2 + n + 3 = e −1 1⎞ ⎛ 5.… . ⎟ k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: l= 1 < 1 . … . red konvergira. an = f ( n ) . e2 ⋅ =e n→∞ lim 3n −3 n+2 = e −3 Košijev integralni kriterijum Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim i nerastućim članovima. red konvergira. e k ( k −1) ∞ ⎛ k −1 ⎞ 7. red konvergira.

∑ k =1 k 16 . Zbir površina svih opisanih pravougaonika iznosi PO = a1 + a2 + … an = Sn . ako nesvojstveni integral n +1 integral ∫ f ( x ) dx 1 1 n +1 ∫ f ( x ) dx konvergira tada pa dobijamo teži konačnoj vrednosti I . 1 S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . n + 1] . tj red konvergira. U a1 a2 a n an+1 Površinu krivoliniskog trapeza je broj koji zadovoljava vezu S n +1 − a1 < I n < S n . Interval [1. x = n + 1 . n→∞ Ako integral divergira. ∞ Kada pustimo da n → ∞ . tj S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . onda i red f ( x ) dx divergira. n + 1] podelimo na n jednakih delova i formiramo stepenaste figure sastavljene od upisnih i opisanih pravougaonika osnovica 1 i visina f ( n ) = an . a zbir površina svih upisnih pravougaonika iznosi P = a2 + … + an + an +1 = Sn +1 − a1 . I n = ∫ f ( x ) dx < I .∞ • • ako ako 1 ∞ ∫ ∫ 1 f ( x ) dx konvergira. Znači postoji lim Sn +1 = S . pa iz veze I n < Sn sledi da lim Sn +1 = ∞ . 1. tada lim I n +1 = ∞ . zaklapa funkcija f ( x ) . tj. Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ ln k . Dokaz: Posmatrajmo funkciju f ( x ) na intervalu [1. onda i red ∑a k =1 ∞ k konvergira. ∑a k =1 ∞ k divergira. n +1 Izraz I n = ∫ f ( x ) dx predstavlja površinu krivoliniskog trapeza koga 1 sa osom x i pravama x = 1 . tj rastući niz parcijalnih suma S n +1 je ograničen odozgo. tj n →∞ n →∞ red divergira.

∑k k =1 ∞ a . x ≥ 2 . 718… funkciju ćemo posmatrati u intervalu x ∈ [3. ∞ e− k 3. f ′ ( x ) = 0 . ln x + 2 = 0 . e −2 ) ⇒ f ( x ) . x = e . 2 k = 2 k ln k Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x ≥ 2. k k =1 e− x . Rešenje: 17 . ∞ ) .Funkcija f ( x ) ≥ 0 i neprekidna za x ln 2 x ln x + 2 . x 2 ln 3 x Za x ∈ ( 0. ∞ 1 2. ∞ ) . x . 1 − ln x . a za 1 . 1 I = lim ∫ a →∞ a e− x dx = { x = t = 2 lim } ∫e a −t dt = −2 lim e − t a →∞ a 1 ⎛ 1 1⎞ 2 = −2 lim ⎜ a − ⎟ = . ∞ a ln a ln a ln xdx ln xdx = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ tdt = lim t 2 = lim ( ln 2 a − ln 2 3) = ∞ .Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = Kako je f ′ ( x ) = Kako je e = 2. ∞ ) . ∞ ) ⇒ f ( x ) . ∞ a dx dx dt 1 ⎞ 1 ⎛ 1⎞ ⎛ 1 = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ 2 = lim ⎜ − ⎟ = − lim ⎜ − I =∫ ⎟= 2 2 a →∞ a →∞ a ←∞ ln a x ln x a →∞ 2 x ln x t ln 2 ⎠ ln 2 ⎝ t ⎠ ln 2 ⎝ 2 ln 2 i nesvosstveni integral konvergira. ∞ ) funkcija je pozitivna i nerastuća. e ) ⇒ f ( x ) x2 x ∈ ( e. 1 − ln x = 0 . a za x ∈ ( e −2 .za x ∈ ( 0. što povlači da i red konvergira. ∞ ) ⇒ f ( x ) . ∑ . f ′( x) = − Dakle za x ∈ [ 2. ln x . I =∫ a →∞ a →∞ a →∞ a →∞ ln 3 x x 3 3 ln 3 Kako integral divergira po Košijevoj teotemi divergiraju i red. ∞ ) znači funkcija opada 2 x xe x xe ln a ln a ( ) a →∞ x 1 integral konvergira . Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x Funkcija je očigledno pozitivna i neprekidna za x ≥ 1 . ∑ . x ∈ [1. na kome je ona pozitivna i nerastuća. 1 1 − x− x +1 f ′( x) = 2 x x 2 x = − < 0 . x ∈ [1. pa konvergira i red. f ′ ( x ) = 0 . x ∈ [1. x = e −2 . a →∞ e⎠ e ⎝e 4.

Ako postoji n0 ∈ Ν tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n0 . b) Ako je a < 0 . an +1 gde su an . n→∞ oda on divergira.a) Ako je a > 0 red divergira jer opšti član reda ne teži nuli. tj. Odnosno cn an − cn +1an +1 > 0 . Neka je K n ≥ δ > 0 za n ≥ n0 . Označimo a K n = cn n − cn +1 . takav da red ∑c n =1 ∞ 1 n divergira. cn an > cn +1an +1 . onda red (1) ' ' konvergira. red (1) konvergira. a red n ∑ (c a n =1 ∞ n n − cn +1an +1 ) konvergira. ako je b > 1 integral konvergira. Kumerov kriterijum 2 Teorema: Neka je (cn ) n∈Ν niz pozitivnih brojeva. pa i red konvergira ∞ ∞ 1 1 Na primer redovi ∑ . b > 0 pa imamo ⎧ 1−b ∞ dx ⎪ x . n ∈ Ν .E. tako da je K n ≥ δ za n ≥ n0 . nemački matematičar 18 . 2. pa i red divergira. Na osnovu stava 1 mozemo predpostaviti da je n0 = 1 . a = −b . a ako je K < 0. b = 1 ⎩ Ako je b ≤ 1 integral divergira. članovi reda (1). ∑ n =1 2 n =1 ∞ 1 ∞ 1 n 3 2 konvergiraju. Odavde Dokaz: cn an − cn +1an +1 ≥ δan +1 .Kummer (1810-1893). 1. n ∈ Ν . Ako je K > 0. Ako postoje δ > 0 i n0 ∈ Ν . b ≠ 1 ∫ x b = ⎨1 − b 1 ⎪ ln x. dok redovi n n =1 3 n =1 n ∑n . onda red (1) divergira. Odavde sledi da je niz (an cc ) ∞=1 strogo opadajući. jer njegov niz parcijalnih suma (a1c1 − an +1cn +1 ) ∞=1 je ograničen i n 2 E. 1. ∑ 2 divergiraju. Neka postoji lim K n = K .

Ako je ' 0 n→∞ lim K n →∞ n ' < 0 . Postoje δ . Kako red ∑ divergira. 1 an cn 1 a n divergira. počevši od nekog n. dobijamo da red (1) divergira. red (1) konvergira. odnosno r < 1 ( Rubeov 3 kriterijum )3.monoton. Neka je dati red ∑a n =1 ∞ n sa pozitivnim članovima. onda postoji n0 ∈ Ν . n∈Ν . Raabe (1801-1859) švajcarski matematičar 19 . to i red n =1 n =1 cn 2. a n +1 an − 1) ≥ r > 1 . onda je cn an − c n +1 ≤ 0 . Ponovo primenjujući 1. J. Prema ovome I red ∑ δa n =1 ∞ n +1 konvergira. pa konvergira i red ∑a n =1 ∞ n . 2. odnosno divergira. 1 an +1 cn +1 ≥ . Na osnovu 1. 0 < δ < K . tako da ∞ ∑ ∞ n > n0 ⇒ K n > δ . onda red (1) konvergira. i n0 ∈ Ν . a n +1 tj. tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n . a n +1 a (b) Ako je lim n( n − 1) = r . Tada an − (n + 1) . odnosno a n +1 Kn = n Dakle: (a) Ako. Za dati red se dobija ∑a n =1 ∞ n ako u Kumerovom kriterijumu stavimo 4c n = n . odnosno divergira. Neka je lim K n = K > 0. za a n +1 n →∞ r > 1.L. vazi nejednakost n( n( an − 1) ≤ 1 . Ako u Kumerovom kriterijumu stavimo cn = 1 dobija se Dalamberov kriterijum. Primeri: 1. Ako je K n ≤ 0 za n ∈ Ν . onda red (1) konvergira.

3. obliku Predpostavimo da se odnos an članova reda (1) moze napisati u an +1 an μ θn =λ+ + α . s obzirom da je tada lim n = . Tada: (a) Za λ > 1 (odnosno λ < 1) red (1) konvergira (odnosno divergira). Ovo a 1 sledi iz Dalamberovog kriterijuma. = n α −1 + ln(1 − n n +1 = ln 1 = −1 . e n →∞ Kriterijum opisan u ovom primeru zove se Gausov odakle je lim K n kriterijum 4 . λ n →∞ a n +1 (b) Za λ =1.F. s obzirom da je u ovom slučaju a lim n( a nn+1 − 1) = μ . Gauss (1777-1855) nemački matematičar 20 . an +1 n n gde su λ . μ >1 (odnosno λ =1. Tada red ∑ divergira i pritom je n =1 cn K n = n ln n(1 + 1 θn + ) − (n + 1) ln(n + 1) n nα θ ln n = (n + 1) ln n + n α −1 ) − (n + 1) ln(n + 1) n θ ln n 1 n+1 ) . a (θ n ) je ograničen niz. 4 C. μ =1 red (1) divergira. μ . Ovo tvrdjenje sledi iz Rabeovog kriterijuma. Naime. n →∞ (c) Za λ =1. μ <1) red (1) konvergira (odnosno divergira). u Kumerovom kriterijumu stavimo ∞ 1 c n = n ln n . i α konstante. α >1.

k k =1 21 .Redovi sa proizvoljnim članovim Red a1 − a2 + a3 − naizmenični red. tj lim S2 n = S . Suma reda S. ∑ ( −1) . ak > 0 . n →∞ S > 0 i S ≤ a1 . ako postoji. i lim an = 0 . zadovoljava nejednakost 0 ≤ S ≤ a1 . S 4 . n→0 S 2 n = ( a1 − a2 ) + ( a3 − a4 ) Dokaz:Uočimo zbir konačno mnogo parnih članova reda + ( a2 n −1 − a2 n ) . pa je S 2 n ≤ a1 . Sa druge strane ovaj zbir se može napisati i u sledećem obliku: S 2 n = a1 − ( a2 − a3 ) − ( a4 − a5 ) + ( a2 n − 2 − a2 n −1 ) − an . pa je konvergentan. Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ k −1 1 1. Očigledno niz S 2 . lim S 2 n +1 = lim S2 n + lim a2 n +1 = S + 0 = S . + ( −1) n −1 an + = ∑ ( −1) k =1 ∞ k −1 ak .… S 2 n raste ( ne opada). Sa druge strane zbir neparnih članova je S 2 n +1 = S 2 n + a2 n +1 . naziva se alternativni ili Lajbnicova teorema Teorima: Alternativni red konvergira ako : apsolutne vrednosti članova alternativnog reda opadaju ( ne rastu) tj a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an . n →∞ n →∞ n →∞ Kako je lim S2 n = S i lim S 2 n +1 = S zaključujemo da je lim S n = S odnosno polazni n →∞ n →∞ n →∞ red konvergira. Kako je a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an dobijamo da je S 2 n ≥ 0 . Dakle niz S 2 n je rastući i ograničen je odozgo.

∞ ) - y Iz tablice vidimo da funkcija opada za x ≥ 1 .x ≥1 x +1 1 − x2 . Dokažimo još da niz an opada. x ( x + 1) f ′( x) = −2 x 2 + 2 x − 1 (x 2 + x) 2 .Rešenje:Ovo je alternativni red. x ≥ 1. red n konvergira. f ′ ( x ) = 0 ⇔ x = ±1 f ′( x) = 2 x 2 + 1) ( x y′ ( −∞. lim an = lim 2 = 0. odnosno niz an opada za n ≥ 2 .∞⎟ ⎟ ⎝ ⎠ - Iz tablice vidimo da za x ≥ 2 funkcija opada. gde je opšti član ima oblik ( −1) n −1 an . x Uočimo funkciju f ( x ) = 2 . 2n − 1 =0 1. −1) ( −1. n i. 2 ⎟ ⎟ ⎝ ⎠ + ⎛ 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 . pa red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. 2. 2x −1 Uočimo funkciju f ( x ) = . f ′( x) = 0 . x = 1± 3 2 x y′ y ⎛ 1− 3 ⎞ ⎜ −∞. ∑ ( −1) 2 k +1 k =1 an = Rešenje:Ovo je alternativni red. lim an = lim n →∞ n →∞ n( n + 1) 2. ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ - ⎛ 1− 3 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 . što znači da i niz sa opštim članom an opada za n ≥ 1 . n →∞ n →∞ n + 1 ii. 22 . Po Lajbnicovom kriterijumu. Rešenje: Ovo je alternativni red. ∞ k k . gde je 1 pozitivan i monotono opadajući nula niz. Dokažimo još da niz an opada.1) + (1.

Ocena ostatka naizmeničnog reda Ostatak neizmeničnog reda je rn = ( −1) an +1 + ( −1) n n +1 an + 2 + . pa je 0 ≤ −rn ≤ an +1 . S1000 = 1 − + − 2 1000 1 . Neka je n neparan broj rn = −an +1 + an + 2 − . −rn = + an +1 − an + 2 + . znači ni treća parcijalnom sumom S1000 sadrži grešku koja je manja od 1001 decimala nije sigurna.1. rn = prvog izostavljenog člana. činimo grešku R = S − S1000 . Teorema: Ostatak reda po apsolutnoj vrednosti je manji od apsolutne vrednosti prvog izostavljenog člana. koja je po apsolutnoj vrednosti manja od prvog zanemarenog člana a n +1 = 1001 1 dakle R = S − S1000 < . tj rn ≤ an +1 Primeri: 1 k k =1 a) kolika je greška ako sumu reda S aproksimiramo sa S1000 ? Rešenje:Ovaj red po Lajbnicovom kriterijumu konvergira. 23 . 1. Ako S aproksimiramo sa S1000 . 1 1 .Red sporo konvergira. k = n +1 ∑ ( −1) ∞ k ak +1 < an +1 . Dat je red ∑ ( −1) ∞ k +1 b) Izračunati zbir reda sa tačnošću do 0.Dakle red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. Ovaj red zadovoljava Lajbnicov kriterijum pa je 0 ≤ rn ≤ an +1 . odnosno aproksimacija S 1001 1 . a znak ostatka jednak je znaku Dokaz: Neka je n paran broj rn = an +1 − an + 2 + .

Tada je S9 = 1 − + − 2 3 2. Zato ćemo posmatrati samo one redove koji imaju beskonačno mnogo kako pozitivnih tako i negativnih članova kao što su alternativni redovi. k! Rešenje:Nađimo n za koje je Rn ≤ 0. 2! 3! 4! Rn ≤ a n +1 = Apsolutna i uslovna konvergencija reda Ako red ima konačno mnogo pozitivnih ili negativnih članova. n = 9 . 24 . Definicija • Neka je red ∑ ak konvergentan.01. 746 . konvergencija ili divergencija se ne menja. Ako je red k =1 ∞ ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan. Uvodimo pojam apsolutne i uslovne konvergencije redova. kažemo da je polazni red uslovno konvergentan. kažemo da je polazni red apsolutno konvergentan.01 .Rešenje: Nađimo n za koje je Rn ≤ 0.625 .1 Rn ≤ a n +1 = 1 pa je dovoljno staviti n +1 1 1 n + 1 = 10 . Izračunati sumu reda + 1 = 0.01 ⇒ (n + 1)!> 100 ⇒ n = 4 (n + 1)! 1 1 1 Tada je S 3 = 1 − + − = 0. Ako je red k =1 ∑a k =1 ∞ k divergentan. Dobijamo red čiji su članovi istog znaka. 1 < 0. odbacujući ih. 9 ∑ ( −1) k =1 ∞ k +1 1 sa tačnošću do 0. • Neka je red ∑ ak konvergentan.

k k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. k =1 ∞ Kako je 0 ≤ an + an ≤ 2 an . Red njegovih apsolutnih ∞ 1 vrednosti ∑ je harmonijski red. onda je i red ∑a k =1 ∞ k konvergentan (obratno ne Dokaz:Posmatrajmo pomoćni red (a + a ) + (a 1 1 2 + a2 ) + (a n + an ) + = ∑ ( ak + ak ) . k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira. 1 n Kako je lim n a n = lim = < 1 . ∑ a =∑ ( a k =1 k k =1 ∞ ∞ k Polazni red se može napisati u obliku red + ak ) − ∑ ak i proizilazi da je k =1 ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan kao razlika dva konvergentna reda. Red ∞ 1 njegovih apsolutnih vrednosti ∑ 3 takođe konvergira. Primeri: 1 . što znači zadati red apsolutno konvergira. red njegovih apsolutnih vrednosti po n →∞ n←∞ n + 1 2 Košijevom korenom kriterijumu konvergira. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k ⎛ k ⎞ 3.Košijeva teorema Teorema: Ako je red važi). a red upoređivanja i red ∑2 a k =1 ∞ k je konvergentan. ∞ 1 k +1 2. k +1 ∞ k 25 . ∑a k =1 ∞ k konvergentan. Znači zadati red k =1 2 k apsolutno konvergira. 1. koji divergira. Znači zadati red uslovno k =1 k konvergira. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) . pa je po kriterijumu ∑(a k =1 ∞ k + ak ) konvergentan. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ⎜ ⎟ . ⎝ 2k + 1 ⎠ k =1 Rešenje:Red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu.

1 . ∑ ( −1) ∞ k +1 Red apsolutnih vrednosti divergira po integralnom Košijevom kriterijumu. tj 2n + 1 2n + 3 an ≥ an +1 ⇔ ≥ ⇔ ( 2n + 1)( n + 2 ) ≥ n ( 2n + 3) ⇔ 2n + 2 ≥ 0 n ( n + 1) ( n + 1)( n + 2 ) 5. 2x +1 dx = lim ∫ ( )1 ⎜ ⎟ ∫ x ( x + 1) a→∞ 1 x ( x + 1) a →∞ ∫ x a →∞ x +1⎠ 1 1⎝ Znači zadati red uslovno konvergira. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k +1 2k + 1 . lim an = lim =0 n →∞ n →∞ n ( n + 1) 2. a ( x + 1) + x dx = lim a ⎛ 1 + 1 ⎞dx = lim ln x x + 1 a = ∞ . ln n < n ⇒ > ⇒ > ln n n ln(n + 1) n + 1 ∞ ∞ 1 1 a kako red ∑ divergira i red ∑ divergira. tj 1 1 1 1 . a red apsolutnih vrednosti konvergira po kriterijumu upoređivanja. ∞ 26 . 4. Znači zadati red uslovno k =1 k + 1 k =1 ln ( k + 1) konvergira. ali možemo i po definiciji monotonosti niza da dokažemo da opada. Monotonost ovog niza smo već dokazivali korišćenjem funkcija. k ( k + 1) k =1 Rešenje:Zadati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu: 2n + 1 1. ln ( k + 1) k =1 Rešenje:Dati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu.

........................... 21 Lajbnicova teorema ........................................................................... 25 27 .......... 21 Ocena ostatka naizmeničnog reda ....... 24 Košijeva teorema ............................................................. 6 Redovi sa pozitivnim članovima .. 23 Apsolutna i uslovna konvergencija reda ........................................ 10 Košijev kriterijum (Cauchy)..................................................................................................................................... 13 Košijev integralni kriterijum ........................................................... 15 Kumerov kriterijum ..................................................... 3 Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) .................. 18 Redovi sa proizvoljnim članovim ............................. 8 Dalamberov kriterijum (D’Alamber) .............................................................................................................................Sadržaj Uvod .................................................................. 8 Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova .......... 8 Kriterijum upoređivanja članova redova ..... 3 Pojam i svojstva brojnog reda .......................................................................................... 2 Pojam reda.....................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful