Нвколина предавања о Словвнима до пзкрштоња

од

Ж. М. РОМАНОВИЋА
С7ПЛЕНТА И-А.Љ. ГИМЕ.

Б Е О Г Р А Д
ИЗДАЊЕ СДВИЋА И КОМПАНШЕ

СХА. Д РЖИН1 А.
0 СЛОВЕНИНА У ОПШТЕ
ИСТОРИЈА И ЖИВОТ
Однс домовнне сдовонсве. —• Херодот. — Скити. — Неури, Бу
днин. — Сариати. — Плинијв. — Тацит, Птоломијв, — Име словенско. Рс.здике у двјадеату. — Готи, Хуни. — Кнез Бож. — Пропаст
хуасве дрнаве. — Подеда Словена. — Живот и «ера. - Управа. Поглед на даљу судбину Јужних Словааа. — Дачки Словвна. — Напади иа Внзаитију. - Авари.
Слов@ги у Морвји. — Сдовенија.

Страна I

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ
БУГАРИ
Ко оу Бугарн? — Држава њвива у Добруци. — Овичаји ц живот. — Аетарух напада на Словене и цокорада их. — Претапаље бугарсво. — Тревол. — Рвводуцвја. — 200.000 сели св у Азију. —
Цернг. — Крум. — ПоЈтз Никифоров. — Крум првд Дараградом. —
Омвртаг гонв ХришКане. — Његови наследаици. — Борас. — Површтење. -- Завера. — Архвјепискои ЈОСИФ. Ноедедњи данн Ворасови.

Страна 43.

СРВИ И ХРВАТИ
Бвјка и Беда Хрватсва. — Жнвот у аима. — Мала разджка у дијалекту. — Уародн сеобе. — Сеоба. — Цар Ираадије. — Ганнји стаиовннци српско-хрватскнх земаља. — Србо-Хрватн и овде живе глемцлским шнвотом. — Брејаци н Неретљани. — Гусарство. — Жупани.
Веливи жупаи Баа, — Жуданија д-ЈДматицска и посавсва. — Борко. —
Анархија. ~- Фраиачка др&вда&т.

— Устаиав,

Бан Људевнт. —

Порни. — Људевнт II и војна с А.рдпима. — Трднми^ и његовн насдедниди. — Покрштеав Хрзата. — Спљетска сабор. Пдемеиа ернШТАМПА САВИВА И КОМП ВКоГРАД.

VI

VII

ска. — Први кнвзови. — Властнмир и синови му. — Гусарство Иеретљана и рат с Мдецнма. — Цар Васидијв Македонац. — Поћрготење. — Неретљанн св одупиру. - Смрг Мутимирова.

Страна 61.

ПАНОНСКИ ОЛОВЕНИ СА
СЛОВАЦИМА
Паионија некад н сад, — Доселење н веза им са Сдевацима. — Иеторнја нм је вр го кратка. — Почеци историјв, — Фракачви марвгроФОБИ. — Ратбод, —• Кнез Првина. — Хришћанетво. — Свечаност у
Блатдеоме. — Напади на Моравију и смрт Првннина, — Кнвз Коцељ стара се о Хришћанству, — Ћирило и Методнје. — Пронаст Коцељеве државе. — КњижвЈгни споиеиици. Оловаци. -- Кнвз Борут. —
Гораздо. — Хотимир. — Владух. -- Површтење.

Страна 87.

ИСТОЧНИ СЛОВЕНИ
РУ ОИ
Русва племена. — Кавари и Варјази. -- НовгорвдСЕИ старешнж*
Гостоииол. — Рурик, Синеуе, Трувор. — Ваднм, во^ устаника. — Аск о л д и Дир. — РурНЕОва СМРТ. — Намеснив ОЛРГ оеваја Кијево и
земљу древљансву. — Игор се жени Одгом. — Олвг под Цариградов.
Легендараа му смрт. — Игор трпи вораз пред Цариградок- — Одга
хришћанка. — Сив јој Свјатоолав ве. — Свјатослав у Бугарезој. -Он делн државу. — Неуспесн и смрт му. — Изгдед његов. — Наследницн му. -- Владимир — Мученнчка смрт св* Теодо^ра и Јована. —
ВерСЕН изаслакици. — Владнмвр св жвн* Аиом и покрмћава се. —
Нокрштење Руса. —" Смрт Вдадимлрова.

Страна 99.

ЗАПАДНИ СЛОВЕНИ
П0ЉАЦИ
Подеда Пољсве. — Досељељв Цољака. — Пољска длемена. — Лех
ооннва Гнезно. — Влада војвода. — Крак - Празнак Рукавкв. —
Ваида н њен трагилни свршетак. — Бајке језера Гопла. -- Пјаст. -Зимовит и наследници му. — Мјечислав сиран Немаца. — Покрштеље. ~ Смрт његова.

Страна 127.

ЧВСИ И МОРАВЦИ ОА СЛОВАЦИМА
Први становннди Чешке. — Чешка племена — Кнез Сам и п»чеца
чешке нсторије. — Кузман Пражанин. ~ Чезс, Кров н кћери му Каза,
Тетва и Љубуша. — Љубупшн суд. —Преиисло. — Његовн наоледници. — Чешки веливаши у Регеисбургу. ~ Моравски внез Мојмер. —
Растнсдат. — Градовн Дјевин н Ввлвград. -- Влрило и Методнјв —
1
Површтење. — Светопув, -? Његова одаооа епрам Немаца . — Навала
Мађара. — Светопувов саввт снновима и смрт му. — Катастрофа код
Пожуна. -- Чешви ЕНвз Боривојв л жена ау Лудмнла. — Покрштење
Чеха. — Даља судбина ученива Методијевих.

Страна 139

ПОВАЛТИЈОКО-ПОЛАПСКИ СЛОВЕНИ
Главна племена. — Мирољубиви и ратоборни. — Ккезови Вучаи,
Драшко и Сдавомнр. — Несдога. --• Кнез Гостамисаљ. — ГроФ Геро
и внез Тузомир. — Двбуџа. — Енез Местнвоје. -- Кнез Готшодк и
њвгова трлгична судбииа. -- Киез Ратибор. -- Синови ГотшадЕОВи Будивојв и Хенрик. — Кнез Крут и жева му Славина. -- ХенриЕ врпш
уједнњеље, — ХвнрнЕови сннови Кнут и Светопук. -- Кненеви Прибнслав и НИЕЛОТ. — Крсташка војна. - Нропаст и понемчавање. ~
Дужички Срби.

Страна 155

II 0 Г 0 В 0 Р
Страна 168.

Сл. 1. Становници Скитије у време Херодотово (IV. век пре Христа.) Стр. 3.

0 СЛОВВНИМА У ОПШТЕ

Сл. 2. Становници Окитије у време Херодотово (IV. век пре Христа.) Стр. 3.

Ол. 3 Летње одело етарих Словена стр. 13

Ол. 4 Једна врста сахрањивања код старих Словена стр. 31.

Сл. 5 Спаљивање тзобиње ети. 32

Сл. 6 Жртвоваље старих Словена стр. 28

Сл. 7 Руски велики кнез Олег стр. ИО

Сл. 8. Олегов пут на Цариград. Стр. 108

Историја и живот
Опис домовине сдовенске. — Херодот. — Скити- Веури, Будини, — Са-рмати — 1ииније. — Тацшг,
Цтоломије. — Име словенско. — Разпике у дијалекту. — Гош Хуни. — Кнез Бож — Иропаст хунске драсаве. — Подеда Словена.
Живот и вера. — Управа. — Поглед на даљу судбину ЈужЈих
Словепа. — Дачки Сдовени.
— Напади на Визавтију.
— Ават>и. — Словени у
Мореји. — Словенија.

I. Северна обала Црног Мора била је
претрпана грчким насеобинама. Те се насеобине подизаху или близу ушћа великих
река Ђористена (Дњепра), Танаиса (Дона)
Тираса (Дњестра), Хиианиса (Вуга) и
Истера (Дунава), или пак на самим тим
рекама. Својим колонијалним духом у!ицали еу Грци, из тих насеобина, на при
мореко становништво, али се тај њихов

ЦОЧЕТЦИ СЛ. ИОТОРИЈБ

утицај односио само на врло мали део
становништва оне простране равни, што
се протеже између Црног и Валтичког
Мора. Ова та грдна земаљска површина,
данашња царевина руска, била је испресецана великим рекама , . с^том богатим мочварима, а покривена. великим
шумама, ливадама и њивама, на којима
су живели и аословали народи, непознати
Грцима и тадашњем културном евету. Од
тих многих народа, које су уништили и
прогутали ПОЗНИЈИ догађаји, издиже се као
какав колос велипо словенско племе, за
онда још нечувено и непсзнато. Док се
по грчким градовима вођаше огромиа политичка борба; док се на обалама Тибровим подизаше Рим у слави, која је претила; док најпосле многе источне државе,
Мисир, Персија и др., савијаху леђа,
уморена од ратова и потреса, — дотле се
велики словенски живаљ занимаше лов ловећи, стада гајећи, бродом бродујући или
земљу копајући ! И ако су какви догађаји
— а тих је било — понекад пореметили
ову идиличну тишину, они прођоше незаиамћени и неопажени од оних, који дога-

ИСТОРША и живот
ђаје у књиге бележише. Једном речју за
Словене се не знађаше онда зато, што бејаху далеко од Грка, да би их забележили,
а не имађаху једне велике државе, да бд
се за њу могло чути 1.
2. Једна од најглавнијих грчких насеобина у овоме крају беше приморски
град Олбија. Налазећи се на ушћу Бугову.
а у близини Дњепровој, он је био ередиште трговини тога краја, и стајао је у саобраћају са целим приморјем Црнога Мора.
Око 450. год. пре рођења Христова дошао
је у тај град човек, коме имамо захвалити
за први помен словенскога племена. Тај
човек беше ирославл>ени „отац историје",
.Хер0д0го,'који дсфе, да види и опише народе
севера, као што је то био учинио са народима Истока (Азије) и Југа (Африке).
11о тим његовим забелешкама живели су
дуж целе северне обале Црнога Мора Скити
или Сколоши, хајдучки и наиадачки народ,
који је живео од плена, отетог од покорених народа. Херодот их дели на ираве и
неправе Скичле. Прави су се Скити дедили
на два дела, на номаде, главно језгро народно, које се скиташе по равницама из-

ПОЧБЦИ СЛ.

ИСТОРИЈЕ

међу река Бсфистена и Танаиса, и на
краљевске Спите, изабрани део народни,
који је владао над свима. Неправи Скиши
били су земљоделци, покорно слушаху краљевске Оките и даваху хране номадима,
када долазише у њихове крајеве. На краљевске је Скиге донекле утицала грчка образованост, јер у гробовима њихових кнежева нађоше се многе уметничке ствари,
рукотвори атинских вештака.
3 Под иеправим Скишима ваља разумети покорена племена, врло вероватно
еловенска, која од вајкада живљаху по
обалама Дњепровим.
Али сем Скита, Херодот помиње имнога
друга нлемена. То су већином делови једног великог народносног стабла, које је
пуштало своје гране ио свој оној грдној просторији између река Вуга, Дњепра, Дњестра
и Дона. За многа та племена Херодот нам
прича многе чудноватости. Види се, да
Херодот није ишао у средину њихову већ
Је те чудноватости слушао од својих празноверних земљака из Олбије.
Од тих многих племена за нас су знатна само два, за које са вероватношћу

ИСТОРИЈА и живот
можемо тврдити, да су била словенска илемена. То су Неури 'и Будини. Прво племе
Неури беше добило своје име од старе
словенске речи „нури' (земља, долина,
пољана) па би према томе 'Неури били
иото, што и земљаци, дољаии иш иољаци^
За њих Херодот, поред многог осгалог и
чудноватог, вели и то: да се сваке године
претварају у вукове! Сигурно је Херодот
чуо за веровање словенско у вукодлаке,
па је ваљда отуда и та његова чудновата
опаска. — Друго шгеме Будини добило је
своје име ваљда од речи „буд>г" (колеба),
па би према томе и Вудини значило колебари. {
4- Од тог доба, у коме је Херодот
живео, па све до половине I века по Христу, покривала је тама заборава сва словенска племена. Живећи у миру а не селећи
се са Свога родног земљишта, они не обратише ничије пажн>е на себе. Скита је
истина било нестало одмах, после великих
освојења Александра Великог, јер притешњени или управо потиснути оном бујицом народном, која је узмицала пред Александровом војеком, оставише и Сармаши

6

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

своја степска станишта међу Танаисом и
КаспИеким Морем, и покорише Ските.
Многи се Скити разбегоше по околним земљама, а многи се претопише у освајаче.
Сарматске гомше, под разним именима
(Алани, Роксољани, Јазиги), онустошише
земљу чак до Тисе и Дунава, где беху
освојшш и тврди град Сингидунум (Веоград). По имену ових нових завојевача
назва се Сарлатијом и цела домовина
словенска, па чак ее то име хоћаше -да
натури и свима еловенским илеменима.
3 дугом низу година, од V века пре
Хр., ца до конца I века по Хр., дакле
кроз читавих шеет векова не нађе се нико
да нам својим забелешкама осветли ондашњу историју словенску. Али и ако нам
не достају белешке летопиеаца и историка
ипак се са сигурношћу може тврдити, да
су словенска племена у то доба живела
мирно под својим кнезовима. а да су тај
мир прекидали само онда, када су се мораш да бране од грабљивих суседа. То су
морала чинити нарочито она пдемена, која
су живела на северозападу и југоистоку
словенеке домовине. Захваљујући тој својој

ИСТОРША и живот
одбрани и звеци оружја, која ју чишаше,
чуло је се за Словене. Њих забележише
писци старога доба, Плиније, Тацит и
Пшоломије.-Сва их тројица називају Ђендима или Венешима Плиније и Џтоломије
именују још и словенско племе Србе, и то
е први пут (Плиније живљаше од 23 — 79.
по Хр), да се Срби у историји помињу.
Птоломије наводи још и многа друга словенска племена, којих се дотачиње и Несшор, руеки летописац из XI века.
5. Не зна се за заједничко име свих
словенских племена. Да ли су се звали
Словенима, као људима што могу једно
другог да оолове, за разлику од осталих
племена, са којима се не могу споразумети?!
(Отуда нпр. име Немац). ...Да ли се сви
зваху Србима (Сораби=еуораћа), јер бејаху браћа једне крви и једног језика?!
, ..Или то име напослетку беше Словени,
људи што славу љубе? !.,.. То су велика
пртања једне велике историјске загонетке
на које још никакав одговор није стигао.
И проћи ће многе године иа и многи ,векови, а одгонетке неће бити, јер су их
са собом однели у гроб они многи сло-

8

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

венски нараштаји, неопажени, незаиамћени
и — заборављени!
6. Док су били заједно и док су пасли отада своја по ливадама, наволње•ним водом Дњепровом, и орали земљу
црницу -' Словени се разговараше Једним заједничким језиком. Тога језика
данас нема, он је изумр'о, али су остали
потомци његови, језици данашњих словенских племена, и ми га бар донекле,
можемо познати по коренима, скривеним
у данашњим еловенским језицима, Тога
заједничког језика, или боље рећи те језиковне заједнице, нестало је на жалост
баш онда, када Оловени масом почеше улазити у историју, Словенска се племена
баш тада поделише, и од својих дијатеката
створише себи засебне језике, пошто су
прво утврдили и засебна имена. Овај процес одвајања није се на пречац извршио
Он је трајао вековима и нико га није
могао опазити, баш као што се не може
опазити ни како капља камен дуби.
7. Велики покрет германских племена,
изазват непознатим узроцима, био је претеча доднијој великој Сеоби Народа. Он

ИСТОРША и живот

9

је, у вихору своме, обухватио и словенска илемена, и носио их онамо, где је судбина догађаја налагала. Словени оставише
усиомену још за навале Квада и Маркомана на римеку империју, коју онако храбро брањаше цар Марко Аурелије (161;—
180 год. по Хр.) Кад су том пршиком
Готи оставили своја ст?ништа на обалама
рече Висле, они су, као какав олуј, прејурили преко сдовенски поља и дубрава и
једним ударом сломили моћ Оармата. Настанивши се у тим земљама они су образовали две државе: исшочну то беше др
жава Источних Гота и другу западну
Западних Гота.
8. Самим су својим положајем Источни
Готи врло брзо дошли у додир са Словенима. Они их чак и покорише 350. год.
по Хр. Готскикраљ Херманарик, енергични етарац од преко стотину година, крепко
је управљао државои. Онда се мислило,
да нема јаче државе од његове. У том
своме заносу Готи су веома угњетавали
Словене. Није дакле ни чудо, што су ови
као избавигеља поздравили долазак једног
азијског племена, које ће за кратко време

10

ПОЧЕЦИ

СЛ

ИСТОРИЈЕ

постати страх и трепет целој Јевропи. То
су дивљачке монголске хорде Хуна, који
су на својим маленим коњима прелетали
као етреле преко питомих поља, ноеећи
са собом пожар и ипгибао. Нема иеторијског доказа, али изгледа, да су Словени
примили хунски савез прсниву Гота. У
овоме нас утврђује и благо поступање Хуна
спрам Словена, када Готе покорише.
Херманарику је било сто десет година,
када га Хуни нападоше под вођом Баламбером. Срећа је била на Баламберовој
страни. И ако је се Херманарик јуначки
борио, ипак остаде побеђеним, и у очајању
се уби. Хуни тада наметнуше данак не
само Готима, већ и Оловенима, али допустише Оловенима, даидаље живе под својим
кнезовима.
Херманарикоњ наследник, Винишар не
могаше никако сносити овај јарам хунски.
Гледао је, да освети поразе евога оца и
зато купљаше велику војску. Гледајући или
боље рећи сматрајући Оловене као узрочнике готског пораза, он удари на њих,
али га Словени јуначки дочекаше. Скупивши цоново војску он и ао други пут

ИСТОРША И ЖИВОТ

11

отвори борбу са Словенима. Бој је био
жесток, с обе се етране јуначки борило.
Поносно је севао мач у славенским рукама,
у оним истим рукама, које су до мало час
управљале плугом и коаале мотиком. Али
јаче оружје и извежбанија рука однесоше
победу. Винитар не само што разби Словене, већ им зароби и самдга кнеза Божа
са синовима и са још седамдесет одабраних
мужева. Варварин их све до једног погуби.
Кнез Бож пао је дакле као прва запамћена жртва оне велике и херојеке борбе,
која вековима траје између еловенског и
германског племена. Из његове крви изникла је освета, која ће доцније многе и
многе жртве прогутати
Али је и Винитар ускоро искусио казну за ово своје
окрутно дело. Хуни су добро знали, да
су ови Винитареки нааади на Словене
само проба за једну велику борбу са њима,
па су одмах похитали, да ма и жељу у
клици угуше. Баламбер се као јастреб спусти на Готе, победи их а заробљеног Винитара својом руком погуби (384. год).
9. Ове победе хунске постадоше узроци великих догађаја. Оне изазваше в.-

13

ПОЧБЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

ИСТОЈ'ША И ЖИВОТ

лику Сеобу Народа, која испремета скоро
све јевроиске народе. Јер разбијени Готи
навааишеша Валканско Полуоетрво и Ита
лију, потискујући иред собом и поред себе
и остала германска илемена. Хуни су се
пак спустшш у дунавску низију и образоваш малу али јаку државу. Под својим
великим краљем Атилом (444. год.) они
еу у друштву и многих словенских ратника, за часак прејурили целу Германију,
дошли већ близу Атланеког Океана, да
своје уморне парипе напоје, али изгубивши
битку на Кашалднспим Пољила у Галији,
они се повратише у своју државу. Одмах
по смрти Атилиној раепаде сеи та држава ;
а многи народи, који еу дотле стрепили од
силе хунске, дохнуше сада слободно и потражише себи меета, где би се стално настанили.
10, За време ових нереда раоиала се
и вешка словенека народноена заједница.
Према еамом иравцу, куда је бдла струја
овога иокрета, поделшле се и Словени на
три групе. Једни остадоше на простору
између Валтијског Мора и пруге, која би
по средњему току пресецала реке Дњепар

Дњестар и Дон. То су Исшочни Словени
Руси : Ведикоруси, Малоруои и Велоруси).
Други отидоше на заиад и допреше и
преко реке Одре. То су Заиадни Словени
(Пољаци, Чеси с Моравцима и Словацима,
и Побалтијско-аодапски Словени) Трећи
део или Јужни Словени (Срби с Хрватима,
Панонеки Славени, Словенци, Бугари^
заузеше лепе земље по Балканском Полу острву, источно оодгорје алаијско и рав
нице око река Саве, Драве, Дунава и Тисе.

12

| . Оетављајућн, да доцније посебице
разгледамо иеторију еваког словенског племена до његова покрштења, — дај да сада
бацимо, ма и површан поглед на укупни
живот Словена, док још беху у заједници.
12. Стари Словенин бејаше висока и те
мељна раста, коее илаве, и очију плавих али
их велика већииа беше риђих. У ирвобитно
доба носили су одело од коже оних животиња,
које у лову бејаху побили. Са доста вештине нравига су од тих кожа дуге кожухе,
који су их заклањали од велике етудени.
Доцније су кожухе заменули гуњ и чакшире, ирављене од сукна На глави су
носили шубаре, код разних шгемеги разне.

14

15

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

ИСТОРША. И ЖИВОТ

Косу и браду шишаху а само су у жалости пуштали да расте.
13. Јаке промене топлоте у њиховој
домовини још у почетку су им налагале
. ирављење станова и стаја и старање
за зимницу. Дакле да су они ово морали
да пазе у толико ире, у колико још и онда
беше велика разлика између зимске и летње
топзоте. Топлота се често лети дизаше до
30° Цел., да се на зиму спусти на невероватну низину. Презирући пак непогодност климата они су научили сносити глад
и сваку нужду. Грке су удивљавали својом
лакошћу, којом су се пели на висине и
слазили у проваде, прелазили блатишта и

саца, да су се њихове барке појављивале
чак крај данских обала.

дубоке реке!
14. У севернијим крајевима, незгоднијим за земљорадњу, бављаше се Оловен
риболовом и сточарством. Њему еу биле
познате све потребне справе за ова два
посла, као што онима беху познати скоро
сви земљоделоки алати, који се због иогодности земљишта бављаху земљорадњом.
Звмљорадња им је у главноме била оаште
занимање, ади је Словена било и добрих
бродара. Забележено је код латиноких пи-

15. Словени су живели у задрузи, где
је отац био старешина породице. Оинови
су га слушали, а остали чланови задруге
следовали су у томе. Поеже смрти очеве
сви су се задругари екуиљали и бирали
себи старешину. То не мораше бити најстарији годинама, већ онај, за кога еу
сви држали, да ће бити најспособнији. Сви
су задругари радили одређене послове,
Жене оу ткале, преле, хлеб месиле, ручак
готовиле и деду гајиле, а људи су орали,
копали, стоку надгледали и нужне алатке
правили. Послушност је у кући била велика.
16- Код Словена је владало једноженство, али су кнезови могли имати — бар
у прво доба — и повише жена. Жене су
добијали иди отмицом или једном вротом
куповине, дароаањ м. Жене су бшн поштене. Свети Бонифације укораваше Внглескога краља Ктегреда баш овим поштењем оупружника словенских.
Словенка у раније

доба није хтела да

16

ПОЧЕДИ

01.

ИОТОРШЕ

преживи свога мужа, јер је удова жена,
по тадааем поимању, бешчастила породицу, Због тога су се многе и спаљивале
заједно еа дешином свога суируга.
Докле још проевета није продрла, Оловени еу имали и неке скроз и скроз варварске обичаје. Тако је мати имала ирава
удавитл новорођену кћер, ако је породица
сирота и многобројна али је сина, за рад
племена, морала одгајити. Оинови су иав
имали цраво, да уморе своје остареле и
онемоћеле родитеље. Дакако да се ово
доцније изменило!
17. Дође ли какав странац или гост у
словенс >у кућу то се све, од старешине до
најмањег чобанчета, ужурба, да госта што
боље угости Готовљена су најлепша јела,
простирала се мека постеља, а госту је V лужена и медовина, то ољшљено пиће словенско.
Домаћин је племену одговарао за сигурност госта. Полазећи из куће, он је
остављаше отворену цутнику ши намернику. Трговци су их због тога често посећивали, зиајући да међу њима нема лопова и разбојника. Али је ипак, како кажу
сиромаху било слободно украети од богатога, да би ненаднога госта могао угостити.

ИСТОРША

17

И ЖИВ01'

18. Куће су ее код етарих Словена налазиле у скривеним местима илн у сред
каквих блатишта, одвојене једна од друге.
Баш онако скоро исто, као код нас у запа^ној Србији, куће су им толико биле
удаљене, да се из једне у другу тек довикати могло. Оне су биле дрвене, са неколичо вратз, и неколико стаја. Око куће
су биле нужне ограде за сгоку, пећ и
стаје за смештај хране. Сем ових кућевних амбарова, или боље рећи трапова,
правиди су они и нарочита склоништа за
жито у дубини шума, где еу склањали сву
храну за случај каквог непријатељског
напада.
Даље од кућнег ^воришта простирала
су се поља уливадичена и њиве пооране.
По ливадама су пасла стада оваца, краве
и говеда, коњи и друга домаћа стока; а
1ЈО њивама је расла пшаница, проса, јечам
и раж.
Словени су знали и угарити њиве.
С пролећа су сејали јарицу, а е јесени
озимицу. Пшеницу и друга жита жели су
српом, а ливаде косшш косом. Тада се
Зочвди сл. ИСТОРИЈЕ

2

18

ПОЧЕЦИ ОЛ. ИСТОРИЈЕ

обично скупљаше моба, где се уз песму
радило до неко доба ноћи.
У недрима великих и густих шума
налазила су се разни зверови. Њих је
Сжовен радо ловио, месо јео, а кожу узимао за одело или за друге потребе своје.
У дубинама речним или мореким хватао
је он рибу, која му је такође за храну
служила. А у дупљама липовим налажаше
он мед дивљих пчела, од којих је медовину правио. Доцније је и сам почео радити с челама, скупљајући их у кошнице.
19. У евакој кући живела је по једна
иородица. Но, ако се та породична вадруга веома умножила, онда је се основао
један нови дом. Више таквих домова сачињаваху село шга браство, коме је
старешина био челнип. Више сродних брастава образовало је илеме или жуиу, којом оиет управљаше жуиан. У осталом
имена ових поглавица бејаху различита
код разних словенеких племена, као нпр.
бојарин, војвода, кнез, бан, пан, жупан
и т. даље.
Овака жуиа имала је по један град,
у комв је седео жупан. Тај град, баш као

ИСТОРИЈА

И ЖИВОТ

19

и већина кућа сдовенских, био је тако постројен, да га је тешко бидо освојити.
Обично је са три стране био онемогућен
приступ к граду, јер је нрављен у сред
каквих баруштина, и само је једном страном стајао у вези еа сухотом. То је као
неко полуострво, оакопано са евих отрана
високим рововима. У таквим градовима
није било сталног насељења. Словени се
у њега склањаху за време рата,аумиру
обично у граду вршаху верске обреде, и
држаху трг у њему.
20. Кнежевске власти у почетку не
беше код Оловена; ту су установу они
примили од Германаца, као што и оружје
бејаху од њих примили. Као уздарје за
тај њихов дар, дадоше им Словени земљорадничке алатке, и научише их: како
треба земљу обделавати.
Живећи овако идилским животом, Словени су се само онда машали оружја, кад
на то беху принуђени. У том су се случају скупљали у ве%е, где еу бирали себи
војводу. Војвода је био предводник у рату
али чим се рат сврши, он је обично полагао своју власт.

20

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРИЈЕ

Но ова испочетка изборна управа словенска доцније се ирометнула у аристократеку владавину, Прва дакле власт, која
се код њих појавша, бејаше војничка.
Сдовени су били противни наследној власти, аш су се доцније научили на њу, и
владалац је, баш као и отац породице, делио државу на синове. Скоро већина првих
словенских владалаца били су с плуга на
престо даведени. Због тога се код њих и
држао један колико леп толико и дирљив
обичај. На име у елавенској Крајњској
изабрани се владалац, у бедну оделу, појављиваше сред екупа народног, где је на
каквом узвишењу, као на неком престолу
седео неки земљоделац. Изабрани се владалац тада клео, да ће бити заштитник
вере, правде и сиротих. Овршивши ту
заклетву он је седао на престо земљоделчев. Тек му се тада оетали народ^зашшњаше.
21. Као што у миру беху добри ратари
тако а у рату Словени бејаху добри ратници. У почетку се нису умели тући у
великој маси, али временом и то научише.
Обично оу били пешаци и заклањаху се

ИСТОРИЈА

И ЖИВОТ

21

јаким штитом. Међутим већина се тукла
и без штитова. Носали су по два кратка
коаља — сулице — а стреле су умакали
у неки отров, те су биле отровне. Сваки
је имао или сикиру или тешку топузину,
којом је изблиза млавио противника. У
борби су били лукави и тим својим лукавством често су варали противника. Нападајући га једнако у малим оделењима,
не даваху му никако мира и тако су често пута тиме побеђивали, јер је до изнурења, уморени непријатељ морао да
оступи. Користили су се и великим и
мрачним шумама, одакле су, као иза какве бусије, тукди нападача. Бшш су врдо
вешти пливачи, и када су хтели заварати
противника, они су по неколико часова
проводили у води. Оваки је имао у^а се
дугачку трску, и заронивши у воду кроз
н>у је ваздух добијао. Умели су се вештачки и тихо примаћи непријател>у, па
га изненада напаети, често пута и жива
ухвати. Вели се, да је знаменити Велизар
при опсади Ауксима, посдао неког Словена, те му живог Гота у табор донео!

22

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

Заробљени понашаху се достојанетвено
и знадоше у тешким мукама умрети, али
своје не издати. Са заробљеницима постуиаш су благо. Даваху им права, да се
откупе, а ако је прошло више времена,
а откуп не долазаше, онда су им они
остављали пуну слободу: ши да иду својим кућама, или да код њих као слободни
живе!
22. Победе и јунаштва појединих својих јунака опевали су уз гуеле. Оне су
им опевале и тихи, мирни, породичнц
живот. Византинци су се једном чудили
томе северном народу, што кроз гусле ведича своје благе обичаје. 0 томе су на
име забележили овај догађај: „Оутра дан
ухвате царски стражари три човека, родом Словена, који на себи нису имали ништа од жељеза и никаквог оружја. У рукама су имали гусле и ништа друго. Цар
их поче питати: ког су рода, где бораве
и шта их је довело на грчко земљиште?!
Они одговоре, да су родом Оловени
Они ходе с гуслама, јер ее нису навикли
да пашу оружје
Они гуде уз гусле,
јер не знају трубити уз трубе!"

ИОТОРИЈА И ЖИВОТ

23

23. Осетљиви спрам музике, они су
волели и игре. Игре су се обично састајале из подскакивања, окрета и махања
рукама. Тим се играма телесна снага понајвише показиваше. Но сем тога бацали
су се и камена и надметали у брзини и
скоку. Знамените су код Оловена и тризме или јуначке игре на гробу ког знаменитог покојника.
24. Код куће добродушни, спрам непријатеља благи, иначе питоми и мирни!
Ади не остадоше увек такви. И Олавени
се морадоше научити суровости. Али томе
обрту ие би требало нико да се чуди. Било
је наетуиило доба нереда и грабљива четовања, па се благост у то доба сматраше
више но слабост. Због тога су и Сдовени
на суровост одговарали суровошћу. Грчки
писац Прокопије забележио је једну такву
суровост словенску. Пошто су на једном
своме излету потукли грчку војску, они
јој заробише и самога војводу Авбада.
Остале заробљенике које поубијаше, које
на колац набише, а . Азбада су најпре
одрали, иа су га после онако живог на
ватри спалили. У борбама, што ће их за-

24

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

падни Словени имати са Германима, иаљаху им Словени куће и рутаху манастире. Германи им на име раније беху
порушили кипове и узнемирили богове у
њиховим освећеним гајевима.
25. Код Оловена се судило по обичајном праву. Кривица није било много, јер
задружни живот не даваше ником леновати. Лене су задругаре протеривали из
домова и називали их худницима, што
ће рећи пре неваљалцима, но сиромасима.
Све ее размирице расправљаху пред старешинама, обично у дубини шумЕ, јер ее
веровало, да бог правде Пров станује у
средини шумског мрака. Судије су били
поротници. Установа те старе словенске
иороте још се и данас одржала. Суђења о
својини могло је бити само између породица, јер приватне својине није било.
Крвна освета беше утврђена самим обичајима.
26. Као и сви други азијски народи
и Словени су веровали у орироду и њене
појаве. Те су појаве доцније добиле оличења, и Словени почеше своје богове да
аамишљају у људскоме облику. Не знајући

ИСТОРИ.ТА и живот

25

у поч&тку ништа о загробном животу,
они су мислили, да се све свршава са животом до гроба, па за то су обећањима
или жртвама молили божанства за добро
земаљскога живота. Врховном божанству
Белом Богу, Сварогу, нису приноевли никакве жртве, миелећи: да малени смртни
не може општити са тако свемогућом сижом. Као супротност овоме великом божанству сматрали су страшног и тамног Чернобога, бога зала и неереће. Побалтијски
су га Словени замишљали у облику лава
и приносаху му велике жртве, еамо да
га умилостиве. Чернобог је мучио људе
страшним привиђењима а свештеници су
га музиком ублажаваш.
Од осташх добрих богова нарочито се
славио Свешовид, чији храм^беше на острву
Рилену (Рујану), у граду Аркони. Он је
био бог војне и прорицања будућности.
Престављан је са четири лица, у једној
је руци држао рог с вином, а у другој
лук. Доцније се, по покрштењу едовенском, поштовање Световидово пренело на
Ов. Вита. Још се и сада код Срба одржао о Видову-дне прастари обичај брања

26

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИОТОРШЕ

ИСТОРИЈА И ЖИВОТ

27

цвећа "видовчице. — На Ршгену су се славиди још и богови Ригевит, Поревит и
Поренит, идол са четири лица и петим
лицем на грудима.

У Русијн се за првог бога сматраше
громовник Лерун. Њиме се заклињаху, а
веговом кипу приносише чак и човечије
жртве. Кип му је имаа сребрну паву са

Главни бог у граду Ретри беше Радогосш, заштитник гостопримства. То је било
по облику страшно божанство, и не долазаше никако у склад са легшм обичајем
гостопримства.

златним власима.
Вшш је, код осталих словенских шемена, још много богова и богиња али ћемо
ми споменути еамо Дажбога, бога сунца
и оца природе, Весну и Морану, божанства пролећа и зиме, живота и смрти.
27. Но сем ових главних богова, Словени су веровали у још многа нижа, добра
и зла божанства. Видећи доста неразум •
љивих иојава у природи, онн су их припиеивали божанствима, које треба умилостивити модитвама и жртвама. Духне ли
по мору силни олуј, то ражљућени Стробог
бесни и њега је одмах требало жртвом
блажити! Грмне ли својим громом сидни
Перун, кога се највише бојаху, одмах су
се палше свете ватре под освећеним ли-

У Рацебургу беше богиња Жива, богиња живота и доброг савета. Н>у су престављали обучену, на глави је држала голо
дете, а у руди винов лист, (
У Винети се пошговаше Трозлав, божанство са три главе и Прииешло, бог
страсти љубавне.
Вагри су нарочито славили Прова,
бога правосуђа, и Подагу, бога лова.
Првоме су приноеши жртве у освећеним
гајевима, или у дубини шум&; другога су
поштовали као бога јасаих дана. Његово
се име још и данае одржало у нашој речи
иогода. Још је био бог ветра Сшробог.
Словени су падали на колена и молили се
када би се чуо јаук ветра.

пама!
По веровању словенском, шуме еу пуне
вила и змајева. реке и мора бродарица
или русалки, из гробља ноћу у поноћи
излазе страховити вукодлаци. Поједини су

28

ПОЧЕЦИ

01.

ИСТОРИЈЕ

извори бшги нуни неке „невидовне силе"
беху места, где се болни могоше исцелити.
28. У част својих богова и божанстава
Оловени су празновали више празника, од
којих су најзнатнија три Упролеће се славио
празник богиња Ладе, где се мислилона свечаност повратка сунчева. Уз веселе песме
посвећене томе дану, изводила се отока у
поље; и сејање се отпочињало. 5 лето ее
на данашњи Ивањ-дан славио празник
Куиало, венчање Ладе и Леља, младог
бога љубави, и у песмама иосвећеним
њима, опеваше се врхунац бујности природине О нашем Божићу био је празник
Коледо, од кога су нам и данас оетали
многи пригодни обичаји.
29. Словенин је веровао до саме своје
смрти. Да би умилоетивио богове, он им
је жртвовао: волове, овце, гфугу етоку и
земаљске производе.
Жртву је у дому приносио старешина
задруге, у братетву челник, а у илемену
жупан.
Бшо је и нарочитих људи, који еу на
молитвеним меетима приносили жртве глав-

ИСТОРША и живот

29

ним божанствима. Ти су ое свештеници
звали жрецима и Словени су их се толико
исто бојали, колико су их аоштовали,
Главни жрец разликовао се од осталих
дугом косом и брадом.
Жреци су прорицали Словенима. У Аркони се налазаше у храму Оветовидову и
његов парип, белац достојан силнога бога
Да ли је тај коњ, кад су га повели, пошао левом или десном ногом, судило се о
срећи или несрећи предузећа. У Штешиму
вранац је прорицао судбину. У Ретри су
жреци седали на земљу, шаптали неке неразумљиве речи, коаали нешто земље, и
судили о будућем но стварима, које при
том нађоше. Предсказивало се даље и са
три малене дашчице, којима је једна страна
била бела а друга црна. Када су се на
име бациле на земљу, беле су дашчице по
казивале срећу, а црне несрећу.
30. Молитвена су меета била у освећеним гајевима. Неко дрво, нарочито липа
(од чега су нам остали садашњи нагаи записи по селима\ посвећено божанство,
примало је у својем хладу дим од принесене жртве, Вило је жртвеника и по ви-

ПОЧЕЦИ С1.

ИСТОРИЈЕ

совпма и омањим брежуљцима, а бшш је
и нарочито, подигнутих храмова. Ти ое
храмови не одшковаху величијем грчких
храмова, али су ипак били п^ни узвигцене простоте. Дрвени нпр. храм у Аркони беше веома укусно направљен и
украшен резбом и живопиеом. У светилишту храма стајао је идод. Храм у Ретри такође је био украшен. Густа шум'а
окружавала га је и кроз н>у се где где видело море, умилно у миру свом, а грозно,
када га ражљућени Стробог усколеба!
31. При поласку у рат, при каквој ведикој болести, опасности или при каквом
великом подузећу, Словени су се увек заветовали боговима. Те еу завете тачно
испуњавали.
Добивши доцније нешто појма о загробном животу, они су веровади, да ее
душа грешнога човека поново враћа на
земљу, вукоддачи тело и трпи грозне
муке.
32. Мртваце су иш сахрањивали или
спаљивали Ако се сахрана вршила, онда
ее над гробом од камена и земље подизала логцла (гомила). Са мртвацем су у

ИОТОРША и живот

31

гроб метали и ствари, које су овом за живота биле миле. На гробу су после извођене погребне игре, па се поеле приотупило јелу, данашњој нашој даћи. Да не
би душа покојникова поеле смрти патила,
породица је приносила жртве боговима.
Те су се жртве ариносиле о Празнику
Мртвих, данашњим Задутницама Често
су се за покојником убијале жена н>егова
и слушкиње.
У велико је било распрострто и спал>ивање мртваца И овде се с њим жене и
олушкиње спаљиваху. Један очевидац, арапски писацИбн-Токлак, описаонам је церемонију спаљивања. И ако је Ибн-Токлак живео
у IX веку ипак се може узети, да је велика већина ових церемонија била и код
ранијих Оловена. По њему су пријатељи
ПОКОЈН0КОВИ десет дана алакали око мртваца. За то време питали су слуге и слушшкиње: хоће ли која. да иде за господарем?! II кад се пријави једна, онца весело
почеше спремати ломачу. На једној купи
дрва наместише барку са једршом, у виду
шатора. Коњ љубимац покојников беше
заклан, и уз остале домаће животиње епу-

33

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

ИСТОРИЈА И ЖИВОТ

штен у барку. Слушкињу еу обукли у најлепше рухо и умишо се с њом опходише
Леш господарев дежао је у таатору, окићен и епремљен, као да ће на какву еве-

ских Оловена. Ту су се они показали о чему
су забележили многи германско - латински писци. Ти су незнабожачки Оловени
са великом огорченошћу водили борбу у одбрану своје вере и својих обредних обичаја,
и због тога су били најљуЈш непријатељи
Немцима, који их хтедоше не само покрстити, већ и подвластити. Та се мржња
понајбоље види из овог примера. Неким
заробљенимсловенским кнезовима бешеост?вљено, да бирају: или покрштење, или
смрт! Тада они упиташе: да ли ће и оног
света морати да буду у друштву Немаца?!
Добивши одговора, да ће сви праведници
бити у рају, па следетвено и Немци, љутито узвикну кнезови: „Волимо да изгинемо него ли да вечно с Немцима живимо!"
34. Многћ обичаји, што се и сада
врше по нашим селима и градовима, јесу
остаци стари верских обреда словенских.
Коледске наше песме крију у себи старо
веровање словенско. Кићење у умивање о
Ђурђеву-дану остатак је светковине Ладине. 0 Ивању дне беремо и плетемо свадбене венце, и палимо лиле од оевећене

чаност. Девојка ое тада попне на ломачу,
и екидајући са себе наките певаше неку
песму. „На једанпут јој нека стара жена,
која се звала анђео смрши, заповеди, да
уђе под шатор код мртвог господара. На
то девојк! побледи и никако јој се не
иђаше. Тада је баба ухвати за косе и
увуче унутра. Људи, који су око ломаче
стајали, стадоше тада тојагама по штитс^вима ударати, да друге девојке не бичуле
желек своје другарице, па можда доцније
не би хте;л> да умиру за своје господаре!"
Ломача је за часак букнула у пжамен,
* који је ирогутао и гоеподара и оне, што
за њим хтедоше отпутовати на онај свет.
У томе тренутку неко рече Ибн-Токлаку:
„Ви сте Арапи луди; ви закопавате у земљу човека кога сте највише љубили, да
га онде црви једу, а ми га спалимо у трен
ока, да брже у рај оде 1
"33 Многобожачка вера и обичаји најдуже су ее задржали код Побалтијско-полсш-

НОЧЕТЦИ од. ИСТОРИЈВ

3

34

ПОЧКЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

липове коре баш као и стари Словени.
Свети Илкја заменуо нам је Перуна, а
други светитељи остала изумрла божанства. Тих заостатака етарих обичаја има
толико много, да би се о њима могла читава књига написати.
35. Азш ми о томе нећемо више говорити. Прешавши овако летимично карактер и обичаје старих Словена, за нас
је сада више но интересно, да видимо:
шта је било еа оним масама оловенским
што се кретоше на југ и населише Балканоко аолуострво?! Сеобу њихову пратио
је ратни ускдик и бојни окршај. Тај нам
Је усклик Јужних Славена и најближи,
јер се хорио по пољима и дубравама оних
земаља, где и сада наш народ живи.
36. После пропасти Атилине државе
многа су племена — као што је то напред казато — напустили своја станишта
и тражаху себи нову постојбину. Дакако,
да су се и многа словенска племена тада
кренула. Нарочито су то извршила она
племена, која су, живећи у садашњем Ердељу, »Влашкој и Молдавији, позната под
именом Дачких Словена. Они су се де-

лили н
и западни, кади д
И јелне и друге
назив Србима. Но и
Словени прелазили на Балканско
оетрво, и као најамници служили у врјг
скама византпјских владалаца, тукући се
на свима бојним пољима за одржање те
старе империје, Сиомињу се и неке војводе словенскога порекла; као што беху
у 469. год. по Хр. војводе Оногост и
Осшруј.... Доброгост Ђсвгрд и Сварун
одликовашв ее 555. год. у персијскоме
рату. Чак и славни Велизарије изгледа
да је Словен, јер је рођен у земљи, која
је за шегова рођења већ била настањена
Словенима, Цар Јустин I беше словенског порекла, тако исто и сестра му Виљеница и зет му Исток. Син њихов, знаменити цар Јустинијан такође спада
међу н>их.
Баш до овога цара и мироваше Анти
и Дачки Одовени и неузнемираваху много
гравице царства византијског. Већ од 527.
год. почињу те велике навале словенеке, и
узалуд се Јустинајан труђаше, да им одоле.

ИСТОРША и живот

36

Овака навала словенска упропастила је, по
речима грчких историка, по две стотине
хиљада царских поданика. Око године 550.
по Хр. освојили су Словени трачки град
Топер, не далеко од Цариграда, а у њему
побшш око 15.000 мушкараца. Децу и
жене водши су у ропство. Ова Мезија
(данашша Бугарека и један део Орбије)
била је пуна Слбвена, тако исто Македонија и Тракија. Оно становништво, што
је дотле живело по тим покрајинама, склањало ее у градове или топило у овој бујици, која је из дана у дан јачала.
Цариградеки имиератор Маврикије који
је владао од 282—602 год., видећи, да
ће му ова еила словенска претрпати скоро
целу државу у Јевропи, науми да ту бурну
реку у њену извору ааустави. Његове су
војске предазиде Дунав и потукле словен' ске кнезове Радогосша и Првогосша, али
не могоше ни спречити, а камо ли победити силу догаћаја!
37. Долазак варварског племзна Авара
иди Обара, од којих се Византинци надаху
бар посредној услузи,, не само што им не
донесе

37

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

никакве

користи,

већ ш се шта

више обрте у још већу опасност. Авари
су истина за неко време покорили Анте,
али се ови врло брзо ослободише. Тако
се исто изметнуо аварски покушај, да сасвим покоре Дачке Словене. Прича се да
је Војан, аварски вођа, послао поеланике
словенском кнззу Добреши, тражећи да му
се овај покори. „Зар има тога под сунцем," — одговорио је кнез — ко би нас
могао покорити?! Ми смо научшш, да побеђујемо и да владамо, а не другом да се
предајемо. Тога ћемо се и од еада држати
док је борбе и мача!" И ако су му после
оваког одговора и поеланике поубијали,
ипак им Војан, бар за тада, није могао
ништа учинити. Аварске су хорде правиле
излете ао Бвлканском полуоетрву, а нарочито по његовом југоисточном делу.
Али и ова сила аварска није ни у колико
зауставила кретања словенска.
38. Година 589. бида је тешка по Византију. Док је њена војска морала да
брани источне делове царства, дотле је
Балкан био пун аварских и еловенских
чета. Једној доста великој словенској маси
пође за руком, да преко Тесалије и Бео-

ИСТОРША

И

ЖИВОТ

39

40. Са свршетком прве аоловине VII
века свршено је и словенско надирање на
царотво грчко. Словена је већ толико било
на Балканском полуоотрву, да се читава једна област (Мезија, вероватно и Македонија) назва Словенијом.
Даља судбина ових Словена тесно је
окопчана са историјом Срба и Бугара.

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ

44

ПОЧЕЦИ СЛ

ИСТОРШЕ

роц турског племена, веома близак Хунима
по крви и по особинама. То беху Бугари.
2 Још у старој постојбшш налазаћи
се под влашћу Авара, они се год. 635.
побуне и под својим ханом Кувратом
ослободе се од госиодарства аварског, Иавршивши неколике најезде на околне зе
мље, они се напослетку наетанише на земљишту око Азовекога мора. После емрти
Кувратове синови му се поделе. Најстарији Вашвај оста на обалама Дона; други
Котраг пређе преко Дона; четврти отиде
у Панонију к Аварима, а трећи Асшрух
сиђе на Дунае и у Добруџи се утврди.
3. Оедећи у Добруџи Бугари су имали
прилике, да се у боју огледају не оамо са
околним народима, већ и еа еамом Византијом. Отуда су они и бши познати целом тамошњем свету, и по забелешкама
тадашњих и познијих писаца, ми можемо
имати приближну слику тадашњих Вугара.
Они су живели у рату и за рат. Границе су своје утврдили блиским стражама
Стражар је губио главу, ако је ко, к>еговом непажњом, из земље побегао или у

в У г л р и

45

њу упао. Саму гтак границу бшш су огридили трновитом оградом. Више пута преко
године прегледано им је оружје: и тешко
ономе, коме је оно било неиеправно! Застава бојних нису имали, али су ное*зли
коњске репове, налик на туреке бунчу1,е.
Витке нису хтеш заметнути у несретним
данима, а пред оваку битку врачали су
врачари и бајари. Смрћу су казнили бегство из борбе, а тако исто и непослушност. По свршетку ратова, вођених са
Оловенима, обично су у Цариграду ародавали заробљенб дечаке и девојчице.
Стега је у држави била врло велика.
На супрот словенскоме демократском уређењу, где је племе од племена живело у
потпупој независности, те тако није могло
створити велике а јаке државе, Вугари еу
имали чисту мо .архију, којој је на челу
стајао готово неограничени хан. Око хана
је био као неки оавет од шесторице великагаа, који му помагаху у управљању
државом Хан је живео попут азијских
владалаца, узвишен над масом народа, која
га се са неким узвишеним поштовањем бојала. Никоме не беше слободно ни ручатц

47

ПОЧЕЦ0 СЛ. ИСТОРИЈЕ

в У г А р и

с ханом за једном трпезом, па чак то
није било слободно ни женама његовим!
Обичаји су им били скроз варварски.
Имали су со више жена које су као и
мужеви им, биле оденуте у шалваре. Људи
су се бријали и носили турбан око главе.
Оујеверни до крајности они еу болеенике
лечили разним гагањем и врачањеЈИ. Ако
ли лолов није признавао крађу, судија га
је тукао по глави или га убадао у врат
све дотле, док у мукама није иризнао. Казие беху веома строге и за најмзњу кривицу казнило се смрћу. Ако је који племић био помешан у какву заверу, не само
да му је имање одузимато, већ је губио
главу и он и цела породица. Кнезови оу им
ииии вино из л>удских лубања. Када су
хтели кога да одликују стављали су га себи
на леву страну. При склапању уговора заклињали су се на мачеве. По свршеној
заклетви обично су распорили по једно
псето.
4. Ето томе народу са побројаним
особинама беше Усуд одредио, да покори
један део балкансках Словена!

Под својим ханом Аспа/рухом, или
како они га зваху Исперихом, нагрну они
679. год. по Хр. на Валканоко полуострво
и, после омањих бојева оа Оловенима и
Грцима, заузму скоро цело оно земљиште
што се простире од Валкана па до Дунава.

46

Да би се оеигурали од даљих бугарских напада, уреде Грци суседну Тракију
по војнички, а покореним Олавенима оставе,
да се сами разрачунавају са Бугарима.
Оловени ее истина нису бунили, већ свој
опктанак поверили времену, да оно неумитни суд донесе. И време је фактичк0
ту иресуду и донело. Од тога дана наступио
је између Оловена и Бугара један процес
врења и претапања, који се у толико пре
довршио, у колико је била већа разлика
између ова два народа. Словени су се
уједанпут видели уједињени, бар на том
парчету земље, — истина под страном
впашћу, али ипак уједињени! Бугарски
су ханови били сада њихови врховни владатељи, али им они ипак оставише пдеменске кнезове, па понеке узимаху у свој
већ поменути, савег шесторице.

48

ПОЧЕПИ ОЛ.

ИСТОРИЈЕ

Као земљорадници Словени су Бугагарима биш добро дошли, јер се ови не
одвајаху од својих коња на којима су ратове водили. Као каква изненадна бујица
Бугари су се сручили у еловенско море.
Истина узмутили су га мало, али се ипак
у њему изгубили. Неколико стотина хиљада дошљака подлегли су далеко културнијим, па према томе и морално јачим
Словенима.
5. Као први знак тога претааања биле
су женидбе бугарске са Оловенкама. Већ
унуци првих Бугара не знађаху бугарског
језика. За релативно кратак низ година
нестало је завојевача. Победитељи се претопише у побеђене; правих је бугара нестало; они су Словенима позајмиди само
своје име и по где коју особитост народну.
То мешање бугареко са Словенима у
главном се свршило у ономе крају, где
беше главна маса њихова, а то је у границама кнежевине бугарске, сем њеног
југозападног дела. Оав оотали словенски
живаљ у Македонији, и у осталим покрајинама, остао је нетакнут од ове бугарске
најезде,

49

Б У г А Р и

6 Аспаруха је у ханотву наследио
Тревел, који је био пријател> Византинцима, и ако је с њима морао ратовати.
Захваљујући његовој помоћи, могао је се
поново докопати орестола збачени имаератор цариградски, Јустинијан II. Али је
још једну услугу учинио Тревел Грцима.
Када су наиме 717. год. Арапи напали на
Цариград, иохитао је Тревел Грцима у
помоћ, и Арапи су се морали повући испод
бедема Константинова г};ада. За знак знхвалз Византинци су Тревелу далп титулу
цезара.
7. По смрти Тревеловој букнула је у
Вугарској револуција. Династије су пададе
једна за другом, а владаоци или су бегали из земље, или су крвљу својом прскали
вдададачке престоле!
Разуме се, да су се цариградски императори умели користити овом ватром,
што им се у суседству распламтша. Њихова је војска освојила скоро пола Бугарске. Услед ових немира иемшло ое из
Бугарске преко 200.000 Словена, и ирешло је у Азију. Исељеници се настанише
НОЧЕТДИ ел. ПСТОМЈК

4

50

ПОЧЕЦИ

01.

в у г А Р и

ИСТОРИЈЕ

на обалама реке Артане, у отарој

Бити-

нији.
8 Овим је нередима учињен крај,
када се престола аокопао храбри Цериг.
Видећи у подбадањима из Цариграда
главни узрок немирима државеим, он намисли, да из државе почупа клице преврата. Ту му помогне лукавскво. Правио
се, да му је престо досадио, и да хоће
да бога. То је јавио у Цариград молећи,
да му се стави до знања: коме се оа том
ввојом намером сме поверитп у Бугарској?!
У Цариграду се није могло, да ирозре ово
лукавство његово, и збиља му се учини
по вољи. Имијући тако у рукамз листу
свих присталица грчких, он их једног
дана све похвата и поубија!
9- У почетку IX. века седе на преото
неуморни и јуначки Крум. Оног дана,
када је пзчео влацати протезала се бугарска држава од Валкана до Карпата, а
Крум јој временом придода источни део
садашње Мађарске и византијске покрајине до самога Цариграда. То је био један од најзнатнијих етаробугароких вла-

51

далаца, имадћи у себи све оообине једног
енергичног управљача државног.
У својој добро организованој војсци
имао је многе словенске четнике, од којих као до на^знатнији беше војвода Драгомир.
На престолу цариградском седео је
тада цар Никифор. Овоме несретноме цару
ваљало се тући са Крумом, који беше
освојио Оредац (дан. Оофију) и почео пустошити струмску област. Искупивши велику војску Никифор се крене на Бугарску, али га Крум вештим маневрима, тако
затвори у Балканске кланце, да је и
сам Никифор морао болно узвикнути:
„Та ми биемо били тице, када би се из
ове оласности могли избавити 1 ' У зору
26. Јула 811. год. отпоче се бигка, У
потоцима крви већ утоиу војска вишантијска, а када ее сунце енремаше, да ое са
својим, на заходу зрацима удади са овога
разбојишта, плати главом и сам цар Никифор ! Његову су главу одмах донели Круму; који од ње наирави пехар и окити
га златом м сребром. Из овога је он пе-

52

ПОЧ1ЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

хара наздрављао својим многобројним гостима !
Године 813. Крум се појави пред самим зидинама цариградским, Као неки нови Сенахероб он размеети своју војску
од Влахерне на Златноме Рогу, па до
Зла не Капијо на мору. Пред самом Златном Каиијом жртвовао је боговима победитељима, и оквасио своје ноге у валима
морским. Посада градска. која је оа бедема посматрала овај иризор, толико је
била збуњена, да ее нико не сети, Да бар
једном стрелом поздрави свога продрзљивога нападача !
.. .Али се тврде зидине цариградске не
могаху освојити... Крум се задовољи данком п великим аоклонима, којим га обдари опкољени град. Али као језгро
тпх поклона бејаху евечане в лељепне хаљине, и извесан број лепотица цариград
ских.
Крум ее овом приликом састао и еа
самии царе« Лавом Јерменином, којом је
пршгаком умео да ионизи достојанство
следбеника Константиновог Тада су Грци
покушади, да убију Крума, али им се он

в у г А р и

53

зато грдно оевети. Његова је војска оиустошила Тракију , заузела Адријанопољ
(дан. Једрене,, и оцвела у ропство много
становништво. Међу овим заробљеницима
био је и један дечак словееске крви...
То јо нотовви цар византијеки, чувени
Василијс.
Немогавши овом приликои освојити
Цариград, Крум се епремаше на поновни
наоад Скуиио је био врл:о велику војску,
и направио мноштво опсадних махина.
Усред те спреме ненадно га нађе смрт
18. Априла 815. године. Смрћу његовом
лепа је за извеено време мисао о осзојењу Цариграда. Иеторија Балканског по
луострва насигурно би кмала са свим другојачије листове, да се могла остварити
ова жел^а бугарских владалаца
10. За време насдедника Крумових,
пажња јв се бугарска обратила више на
западну страну. Пошто ;,е утврђен триде"теетогодишњи мир са Византијом, бугарски
владаоци ратоваше или са Византијом или
са Орбима. Оморшаг је на Драви имао
посла са Францима, а у земљи је морао
прогонити Хришћане, који се прилично

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

бејаху намножиди. Зна се нпр., да је дао
погубити једренскога јепиекопа Михаила
са још друга три јепископа и 347 заробљеника.
П. Не зна се, ко је Омортага наследио!
Константин Порфирогенит вели, да то беше Пресјам, који је несретно ратовао са
српским кнезом Властимиром ; а по Теофилакту, архијепископу охридском, Омортаг је иза себе оставио три сина : Нравоту или Војина, Звиницу и Малимшра.
На престо је ступио Маломир (као што
ее види чисто словенско име), и погубио
је свога брата Нравоту, што овај беше
цримио Христову веру.
12, Међутим и ако су бугареки вдадаоци тако гонили Хришћанство, ипак не
могоше стати на пут његовом напредовању.
Воће је било зрело и требаше га брати. У
маси ое, нарочито пограничној, ооећао
покрет, који је крчио пут хришћанству.
А и чиета иолитика налагала је Бугарима,
да прекину са старом религијом. Опко •
љени са три отране хришћанским државама, Византијом, Франачком и Моравијом,

в у г А Р и

55

морали су и Вугари приступити к наЈци
Богочовековој.
Владалац, којп прекину са етаром вером беше Борис (852—888) Он је по
Константину Порфирогениту син Пресјамов, а по Теофилакту син Звиничин.
Да би осветио раније бугарске поразе
он удари на Србе. Над Србима еу тада
кнезовали Властимирови синови: Мутимир
Стројимир и Гојник. Мутимир га не само
до ноге потуче, него му чак и сина Владимира зароби! Приморан на мирење, он
са Мутимиром закључи мир. Мутимир га
пријатељски испрати до града Расе, где
тада беше бугарска граница. У доцнијим
немирима, који се изродише између српске браће, Борис је стајао на страни Мутимировој.
На екоро у Вугарској наступи велика
глад, а Борис ее био заплео у рат са византијским царем Михаилом II. При склапању мира Борис врло радо прими понуђену прилику, да из Византије добије
Хришћанство и хришћанске евешгенике.
Баш хада су делали својим апоетолским
радом чувена браћа Словени, Ћирило и

66

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИСТОРИЈЕ

Методије. Цар Михаило оберучке прими
предлог Вориеов. Он му сам би кум и
даде му име Михаило (864). Једна стара
дегенда, која као и еве легенде хоће да
сваки догађај обавије неким тајанственим
велом, прииоведа, да се Борие тек онда
крстио, када је видео наеликане муке, којима се грепгаици у паклу муче. Међу
тим,прича се и то, да је најпре Борисова
сестра постала Хришћанком, па иоеле и
свога брата на то приволеда.
Вративши се као Хришћанин с рата,
Ворие предузме тежак иоеао, да и своје
поданике оокрсти. То му није баш тако
лако пошдо за руком. Некодико поглавица
склопе заверу, да збаце Бориеа и да стару
веру поврате. Борис је истина уепео, да
угуши тај покрет али пошто је најпро
упрљао своје руке крвљу 58 лица, вођа
завереничких, њихове деце и жена!
У ово се доба биле одвојиле источна
и западна црква. Свештеници обеју цркава
с грозничавом ужурбаношћу гледали су,
да еваки има што више присталица. Нв
могавши из Цариграда добити народну јерархију, он ее обрати к папи, аославши

в у г А р и

57

му и нарочито иоеланство. Овај скроз и
екроз политички акт Борисов није прошао
а да не уроди добрим плодом. Бугарска
доби првог свога архијепискоаа, у лицу
нреиодобног Јошфа, кога је за тај чин
посветио цариградскн патријарх Игњатије.
Том је пршиком у Бугарској установ&ено
и десет јепискоаских јепархија
Пос1е 36 година оретна владања уступи
Борис престо своме сину Владимиру 888).
и оде у манастир.
Али не би суђено, да своје старе дане
нроведе у миру и моллтви.
Посде четири године морао је ослабели старац изаћи из обитељске тишине
и збацити сина са преетола, а власт иредати своме млађем сину, чувеном додније
цару Симеуну.
Борис је умр'о 2. Маја 907. године.
Бугарска га је црква проглаеила за
светитеаћа.

Срби и Хрватн

СРБИ И ХРВАТИ

Војка и Вела Хрватока. — Живот у њима. — Мада
равлика у дијадвкту. — Узроци сеобв. — Сеоба- — Цар
Иракаије. — Ранији становници сриско-хрватеких зема^а. — Србо-Хрват* и овде живе племенским живогом. — Брејаци и Неремани. Гусарство. — Жувани. Велвки жупан Ван. — Жупаније даллатинсва и посавска. -- Борко. - Анархија. -- Франачка превласт. — Устанак. Ван Људевит. Порин — Људевит II и војна с Арапим-.
— Трпимир и његови наследници —
— Покрштење Хрвата — Спљетски
сабор. — Племена срлска. — Првп
кнезовн — Властимир и синови иу
— Гусаретво Неретљана и рат
*
с Млециид — Цар Василије
Маведонац — Покрштење
Нвретљани се од;пиру
Смрг Мутимирова.

I. Отара српско-хрватска домовина нала--!аше се у данашњој источној Галицији.
Неки пиеци називају Бојком домовину

62

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРИЈЕ

српску, а хрватска је већином позната под
именом Беле Хрватске,
У тој евојој домовини живели су Срби
и Хрвати прастарим словенским животом.
Идиличност тога живота теи је тада арекинута, када су оно по смрти Атилиној,
а нешто мало и пре, дивље хорде разних
народа, почеле да газе и земљама сдовенским.
2. Стара предања пуна су прича о
узроцима сеобе ова два јужнословенска
племена. Константин Порфирогенит приповеда, да су Хрвате довели петоро браће
и две сестре. За Србе пак каже, да еу
њима, у доба када ће се селити, владала
два брата. Један се брат с дедом народа
преселио у ове земље, а други је остао
у старој поетојбшш.... Међутим ове ириче
не само што није могуће потврдити, већ
им се шта више не може поклонитц ни
обично веровање. Ово ако ни због чега
другог, оно бар с тога, што у оним нередима, који настуиише крајем V. века по
Хр., не могоше бити ни говора о каквом
мирном преселењу у маси. Влиже је истини
изведен историјски ток тога иреселења,

СРБИ и ХРВАТИ

63

јер жалибоже нема нигде забележено, како
се и због чега се деси ова сеоба. Иоти,
дакле, они узроци, који су могли дејствовати на сеобу осталих словенских племена
деловали су и на сеобу Срба и Хрвата.
Тако је за онда захтевала неумитна логика догађаја, којој је сада, после, четрнајест векова, тешко наћи правог подстицаја.
3. Живећи у непосредном суседству
' Срби су са Хрва*има имали иете народне
обичаје па чак и језик исти. Оне мале
дијалектичне оеобине, које су владале у то
доба, временом су се толико развиле, да
су језиковно могле да подвоје та два словенска племена. Можда је на то подвајање
највише утицадо и земљиште, где су се
доселили, и две разне културе, којима су
били на ударцу. О томе ће се доцније
мало детаљније говорити.
4- Повучени масом Дачких Словена, а
измешани са њима, Србо-Хрвати су оставили своју стару домовину. Можда је то
у отвари био један исти народ само пределно под другим именом. Ово нам изгледа тим вероватније, што те Дачке Сдо-

64

65

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

СРБИ и ХРВАТИ

всне један грчки писац назива : Србима
И док су овп Словенп прелазиш Дунав или се груписавали у старој Дакији
за одсудни нааад на грчку империју, —
дотле је један њихов део поступно испуњавао обале средњег Дунава, прелазио
преко њега и настањивао се у старој римској провинцнји Панонији.
Познато нам је и раније четовање словенско на Валканском полуострву. То је
је четоваље у ве.шко продужено и онда,
када Авари, покоривши Панонске Словене,
основагае своју државу. У друштву с Аварима, шш под његовом егидом у скоро су
Словени прекршили цело Балканско полуострво од Црног до Јадранског Мора. И
ако не правно, оно у ствари бејаше цела
та просторија у њиховим рукама.
5, Бат је тада на престолу у Цариграду царовао увиђавни и разборити Ираклије (610- 641 г.). Када су га изабрали
за цара свело се било Византијеко Царство готово само на преетоницу Цариград.
Балкан су пленида словенска племена, а
Дсток је ј о р е о у позвару арааских осво-

јења! У тако критичким тренутцима цар
се Ираклије показа као вешт политичар.
Разумев тешку ситуацију, а жеиећи да северну границу осигура од даљег аварског
пустошења, те да би све силе могао окренути противу Арапа — он прибеже ономв
једноЈ,1 старом среству, давно већ окушаноие. Он вешто разапе мреже међу савезницима. Србима и Хрватима уступи правно
земље, које они већ беху заузели, а они
му се обвезаше, да ће империју бранити
од 1вареког напада.
Нас се не тичу даљи Ирашшјеви ратни
подвизи и његове борбе са Арапима. Они
ће се доцније поново дотаћи нашег племена, када ће оно морати да на Јадранском мору одбије нападе арапске. Аварска
се пак сила већ иначе клонила паду, и
неће проћи ни два пуна века, па ће и
Авара нестати са историјске позорнице.
То је у осталом судбина свих варварских
народа.
6. Тешко је повући границу између
населења српског и хрватског. Изгледа,
да је на југу била река Цетина, а на
Иочкци од. ИОТОРИЈЕ

5

66

ПОЧЕЦИ СД. ИСТОРШЕ

иетоку линија, која би од ње пресецала
оредњи ток реке Саве. Међутим се и преко ових граница додириваше живаљ српско-хрватски. Источна племена, као што
смо видели, покорише доцније Вугари!
7. Када су словенска племена дошла
на Балканско иолуострво не беху пусте
оне земље, које они освојише. Становништво се за време њихова доласка нешто
исели, нешто се повуче у брда и планине, а нешто се опет временом претопи у
Словене. Остаци старих Илира (дан. Арбанаси) повукоше се у шганински систем
Шаре, а од оно мало Трачана остадоше
данас Куцо-Власи у данашњој Македонији.
Византијско-римско становништо беше се
већином иселило. Од целокупног северозападног дела Балканског полуострва у византијеким је рукама било остало само
далматинско приморје, где полатињени и
јелинизирани становници живл>аху само
по градовима. Па и те градове морали су
напуштати. Тако измећу осталих напустише и Епидаур, кога доцније Словени
назваше Дубровник, због многих дубова
у њему.

СРБИ И ХРВАТИ

67

8. Поделу на жупе задржаше Срби и
Хрвати и у новој својој постојбини, Одани сепаратизму (деоби) они ни овде не
могаше оеновати једну и снажну државу,
него живише поцепани по илеменима. По
пределима, у којима су живели, добише
они и иределна имена, која су често пута
била више истицана, но оптате српеко ши
хрватско име.
9. Између осталих таквих племена ми
ћемо сада споменути само два, јер су нам
она због својих спољних манифестација
и најзанимљивија. То су Брсјаци у Македонији, и Жеретљани око реке Неретве.
Врсјаци су више пута нападали на грчко
земљиште, па и на сам град Солун, али
га не могагае освојити. У ово се доба
гусарство толико беше умножило, да му
грчки цареви не могаше стати на пут.
Мора оу бида иуна ови дрских разбојни
ка, од којих су већину сачињавали српеко-словенска племена. О гуеарству Неретл>ана доцније ће се рећи која више, а
за јегејске гусаре довољно ће биш да се
само ово наведе. Зна се ннр., да је грчки
цар (768. год.) морао са 2500 свшгених

68

ПОЧЕЦИ

01.

ИСТОРШЕ

хаљина, да откупи заробљене своје поданике са острва Илибра, Самотракије и
Тенеда.
10. Жупани су уирављали жупанијама
код Срба И'Хрвата. По неколико таквих
жупа чинило је једну већу жупу као целину, а на челу тога савеза етајао је ве
лики жуиан или бан. Док је ово прво
име чисто еловенског порекла, дотде је
ово друго постало скраћењем од аварске
именице Бајан или Војан. Види се, да су
на установу једног државног поглавице
имали утицаја странци, у овом случају
Авари, али не онако исто као што то беше код Бугара и других еловенских народа. Даље везе нпје било између ових
великих жупанија, нити су оне хтеле и
мислити о каквом већем државном јединству.
11. Онај део нашег народа, који је под
именом Хрвата населио крајње делове северозападног краја Балканског полуоетрва,
још у почетку беше раздељен на две такве велике жупаније. Јужна ее звала далмашинском. За њу се зна, да је била
састављена из једанајеот обичних жупа-

СРБИ и ХРВАТИ

69

нија. За северну се пак то незна. Она
се називала иосавском, јер се простираше
гораич током реке Саве.
Хришћанство се рано почело ширити
у обе ове жупаније, али није могло ухватити већег корена, јер су га шириж свештеници, у свему етрани језику и појмовима народним.
Око половине VII века бановао је у
далматинској великој жупанији бан Борко,
или по грчким белешкама Порга. За време овога бана дођоше свештеници, послани од цара Ираклија, да шжршгење
врше. Речено је мало час да успеха није
било, а није га ни могло бити, кад се зна,
кодико ја био удаљен центар — Цариград — одакле се покрштењем руковало.
12. Наследнике Боркове не знамо, нити
знамо и једнога бана из посавске жупаније. Једино, пгго знамо то .е, да су обе
жупаније биле раздиране врло честим немирима и нередима. Поједшш жупани нису
хтели признавати власт једнога великог
жупана. Непреетано се свађаху и тукоше.
Ослабивши тако сами себе непрестаним
унутрашввим раздорима, они се како ваља

70

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОИЈЕ

не могаху одупрети епољном непријатељу,
који их у екоро нападе.
Тај непријатељ бејаху Франци, који
под заставом Карлг Великог освојише цео
Заиад јевропски, па ее спустише чак до
тиха Дунава. По његовом се имену и назвао Фрушком Гором (од Фруги-Франци)
онај планински ланац, што се нецалеко од
Карловаца свршује на Дунаву/
И иосавска и далматинска жупанија
потпадоше под франачку власт. Немогући
се сами ујединити, они ето дочекагае, да
их странци уједине. То се све дееило у
самом рсфају IX века.
Франачки су намеенаци веома сурово
поступали са покореним народсш. Године
803. био је намесник фријулски маркграф
коме су они морали данак плаћати. Хрвати су глобљени и на сваки начин мучени, да већ номишљаху на устанак. Али
се није могло ни понадати на успех, док
год је државом управљала чврста рука
Карла Великог 1 Тек поеле његове смрти
покренуше се Посавци на устанак, и под
својим баном Људевитом скочише на
оружје (813. год.)

СРБИ И ХРВАТИ

71

13. Чудновата је судбина овог енергичног бана. Велики притиеак, кога је над
њим и над оеталима вршио нерасудни
маркгроф Кадолах, нагнаше га, да своју
судбину повери оружју. И ако у опште
у устанцима има онога, што се зове трагичном кривицом. Лудевит је један скроз
трагичан јунак! У првим бојевима он је
успео, да победи ону всуеку, што је противу њега посла Еадолах. И српско племе
Тимочани, прикљештени Вугарима с једне
а Францима с друге стране, намисли да
у савезу с Људевитом дође до своје слободе. Но не само то, већ је Људевиту,
после победе на реци Кулпи (816. год.)
пошло за руком, да за своју идеју задобије и Словенце, настањене на источним огранцима Алпа. Изгледало је, да ће се овај
оавез словенски моћи успешно да бори
аротиву Франака. Али када Франци кренуше врло велику војеку, и када им се
са својим четама придружи и Борна, велики жупан далматински, тада се Људевит виде у једном очајном стању. Пошто
га савезници оставише, он потражи епаса
у бегству. После тешког жутгња он по-

72

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОрИЈЕ

бежв у Далмацију своме таету Љутомислу, али га овај, сувише сервшган спрам
Франака, погуби! И тако Људевит главом
илати покушај ослобсфења своје земље I
(4. Посте смрти Људевитове поново
се ујединише далматинока и посавека жупанија, али и сад под врховаом влашћу
Франачком. Но и овако уједињени не могаше издржавати зверства, што их Франци по
чинише у поеледњем устанку. Прича се, да
су победиоци секли одојчад и псима их
бацали. Под пухором мира, тињао је још
жар прошлог устанка. Требало је само да
ее нађе ма и проста елучајноет, аа да се
тај потуљени жар ГЈОНОВО разбукта. То се
у истини скоро и деси јер се доби врло
згодна прилика за нов уетанак. Због неких пограничких размирица дсфе до рата
између Франака и Вугара. Годане 827.
бугарски владалац Омортаг пошаље уз реку
Драву ведику флотилу. Бугарима у истини
пође за руком, да Франке истиену екоро
из целе Паноније. Користећи се дакле
овим недаћама франачким, Хрвати, под
управом жупана Порина, скоче на оруж-

СРБИ и ХРВА.ТИ

73

је и, после вишегодишњег љутог ратовања,
извојују себи слободу.
15. Поеле Порина владао је Мојслав,
а аосле овога Људевит П. У друштву
сриских и грчкнх чета имали су Хрвати
прилике, да под овим својим владаоцем
ратују с Арапима. Године 840. дошшвила
је у далматинско приморје арапека флота
од 36 лађа, мислећи да на овој сграни
нашкоди византијском царетву. Сам су
Дубровник опседали 15 месеци, али га не
могаше оевојити. Порушене градове Будву и Рисан заузеше Орби, којима тада
владаше кнез Властимпр. Арапи пређу у
Италију, а Хрвати остадоше задовољни,
што се опростише овако опасног непријатеља.
16. Трпимир је ступио на владу по
смрти Људевита II. Он је развио хрватску војну снагу до граница могућности
Хрватски писци кажу, да је Трпимир имао
100.000 пешака и 60.000 коњаника. По
Јадрану је пловила флота његова, саетављена из 80 великих и 100 малих бродова са 5000 бродара. И ако су ови бројеви иретерани, ипак се из њих види, да

74

ПОЧЕЦИ СЛ

ИСТОРШЕ

је у ово доба Хр ватека била веома снажн
у војном погледу.
17. За владања непосредних наследника
Трпимирових Хрвати су долазили у еве
већу близину како Византинцима, тако и
Мађарима, који ће нешто доцније доћи у
суседство Хрвата
Са Трпимиром и његовим наследницима ми завршујемо преглед хрватске исто
рије, јер до тог доба бејаше свршено покрштење хрватско.
Вило би веома занимљиво изнети цео
тај процес покрштења, који беше почео
за време владе жупана Бојка, — или нешто раније, — па ее постепено вршио
до овога времена. И што је у целгој овој
ствари најинтереоније, то је факат, да се
Хрвати непокрштаваху у осетним масама
већ полако, постепено, једва тако рећи
опажено. Тиме ее у главном и разликује
историја покрштења хрватског од достч
сличних покрштења већине словенских народа. Ово ее покрштење вршило чае од
римских, час -од цариградоких свештеника
према томе, када је чији утицај б и о п р е тежнији.

СРВИ и ХРВАТИ

75

Неразумљиву латинску литургију врло
радо заменуше Хрвати словенском, коју
им поола Методије са двора панонског
кнеза Коцеља.
Вдада
је све до
појутарју
клонити
штини.

словенског богоелужења трајала
почетка X века, али се већ на
тога знаменитог столећа поче
паду и уступатп меото латин-

Томе се у осталом не треба чудити,
јер је утицај Рима био више но непосредан. Већ 926. год на знаменитом сиљешском сабору би решено, да се у црквама
само латинеки служи. То је решење у
главном било и извршено, и ако се по
гдегде и до данао одржала словенска литургиЈа. Овоме се последњем у главном
има и захвалити, што нам остадоше сиоменици, писани старом глаголском азбуком,
Приклањање Хрвата к Риму ускоро
доби и једну осетну, историјску последицу.
Хрвати се бедемом латинштине већ у велико одвојише од своје браће Срба, а римски се попови постараше, да између њих
што већи јарак иекопају. На жалост, као
да су им и сами догађаји ишли на руку.

76

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

СРБИ и ХРВЛТИ

18. Поцепани на многа ситна племена,
Орби се не могоше како ваља одупрети
трима зајездама: аварокој, бугарској и
франачкој. Тек-тек по неко племе искаче
временом на видик и привлачи на еебе
пажњу околине. Од тих племена ми ћемо
спомзнути само неке. Тако:
Тимочани су живели око данашњег
Тимока. Са Браничевцима беху у савезу
са хрватским баном Људевитом 1. Када
Људевитов покушај пропаде, оба ова илемена потпадоше под власг бугарских владалаца:
Моравци су етановали на обалама Западне и Јужне Мораве. Већ у IX веку имали
су око 30 градова. На црквеном сабору
од 879 год. седео је и Агашон, архијепископ Мораваца.
Брсјаци су саузимали земљиште око
Прилепа, Ведеса и Битоља, и у области
Тиквешу. 0 њиховом нападу на Оолун раније је говорено.
Иеточно од Брсјака_ били су Сшрумљани око рекЕ Струме и Струмице. У
друштву Ринхима и Сагудата, њихових
суседа, нападали су и они на Солун и
Ј8

77

пустошшц Тракију ове до самог Хелеспонта. Једном су се — 689. год. — примакли и до бедема цариградских!
Драгови%и су бшш непоередни суседи
Солуну, кога еу чешће иута нападали.
Становали су у западном делу вардарске
долине.
У северној Тесалији живели су Велего. И они су најпре нападали на Солун. па су га после 685 год., бранили од
нападача. Њихов кнез Акамир мешао се
799. год. у династичке размирице византијске, хотећи да на престо поврати синове Константинове. Код овога ее племена
бавио и словенски апостол Методије, док
је живео у једном манастиру на Олимпу.
У Епиру су били ВојниПи, који су
такође нападали на Солун. Чак доцније
(1082 /од.) имали еу посла са норманским
херцегом Вохемундом.
• У пределима данашње Црне Горе, Далмације и Херцеговине становали су Дупљани, Нерешљани, Требињани, Кона
вљани, и Захуллани. Око града Расе били
су Рашапи,

78

СРБИ И Х Р В ^ Т И

Већина од ових племена живела је
самосгално ? признавајући над собом власт
византијеких царзва, али је ова прештет
с временом све више и вигае слабила.
19. Од свих ерпских кнежевина изашла је највише на глас она, што се простираше око река Пиве, Таре и Лима.
Тој кнежевини знамо и њене ирве кнезове: они беху потомци оних кнезова,
гато са царем Ираклијем направише позиату нам погодбу о настанењу српеког
народа. И као ирвог кнеза те сриске кнежевине споменућемо Вишеслава, за њим
сина му Радослава и унука Просигоја.
20. Просигојев син Властимир сиада
међу најзнатније владаоце старе ерпске
државе. Он је, иоред осталог, имао да издржи велики рат са бугарским владаоцем
Пресјамом. Узалудни су били трогодишњи
(836 — 839, г.) напори Преојамова; једну
за другом тукао је Властимир војске б^гареке. У томе је Влаетимиру, као добар
савезник, послужило и еамо српеко земљшпте, на коме се борбе дешаваху. По
брдовитоме тлу не могаше се како треба
кретати коњица, језгро бугарске војске.

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИОТОРИЈЕ

79

Бугари бише одоијени и побеђени, а Влаетимирова се држава рашири на исток до
водомеђе Ибру и Јужној Морави, а на
оевер до реке Саве.
Властимир не беше само добар војник,
већ и вешт политичар. Он је умео да
увелича своју државицу, и ако се она
граничила са две велике силе, са Византијом и Франачком, од које га одвајаше
река Врбас. Нагло развијаље бугарско дакако да је сметало развијању Властимирове државе. Но и Властимир се стараше
да паралише дејство те три супротне силе.
Удавши своју кћер за Крајину, сина требињског жуиана Беле, он је тиме хтео ударити основ савезу српских жупа и њихових жупанија. И1то Властимир није
могао до краја да у томе успе, није кривица толико до њега, колико до самог времена, у к<же је живео 1
21, Властимир је имао три сина: Мутилира, Стојилира и Гојника
Као год што су Словени ељшрали задругу као зајодничко добро задругара,
тако оу и државу сматрали као заједничко добро владалачког дома.

80

СРБИ И ХРВАТИ

Знајући ово нама није чудо, што јв
Влаетимир пред смрт своју поделио др
жаву на три дела. Сваким делом уирављао је по један од браће, али су признавали врховну влает најстаријем брату
Мутимару.
Нису браћа дуго могла у миру владати. Њима је у скоро ваљало ратовати
са Борисом, знаменитим бугарским владаоцем. Изгледа да је ово непријатељство
— као што је то већ једном речено —
хтело да будз једна врета одмазере, којом је Борис светио поразе Преејамове.
Међутим, ако би се хтело дубље завирити у догађаје, одмах би се видело, да
је у-фок овом поновном ратовању била
вешта политика византијека, која је тиме
хтела да ослаби како Србе, тако н Бугаре. Исход овог рата видели смо говорећи о Ворису. Поеле ових ратова засновани су врло срдачни оенови између
Вориса и Мутимира. Та се срдачност најбоље види из овога. Кад је у екоро наступио раздор међу Мутимиром и браћом
му, Борис је отворено био на Мутимировој страни, Мутимир је победио браћу и

81

иочвтци сл. ИОТОРИЈЕ

поолао их у Бугарску, да их Борие на
своме двору чува. И тако опет беше постигнуто јединство ове кнежевине српске,
раскинуто по смрти Властимировој.
22. Док се ово дешаваше код Мутимира, и раније код Властимира, дотле је
једно племе српско на западу развило са
свим друкчију акцију. То беху раније
поменути Неретљани, који заузимаху простор између река Цетине и Неретве.
На многим својим лађицама они за
кратко време постадоше бич бродарству
на Јадранском Мору. Они су шеншш и
робили еваки брод, који би им само до
руку дошао. Како је Висантија тада била
слаба на мору — то и не могаше етати
на пут овоме силном гусарењу. Баш се
тада на северу почеше снажити Млеци,
чијој је трговини највише и сметало ово
разбојништво неретљанско. Због тога се
изродише ратовп између Мдетака е једне
и Неретљана с друге стране. И ако и
самога дужда изгубише (Традоних -ј- 840.
год.) ииак Млеци не успеше, да Неретљане умире. То је тек испало за руком
ПОЧЕТЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

6

82

СРБИ И ХРВАТИ

— после арапскога напгда на далматинско приморје — новоме грчком цару.
23. Када у Цариграду на дан 23.
Септембра 867. год. би убијен цар Михаило Ш попе се на престо Василије
Македонац. То је био човек дубоког државничког поглеца и јаке руке! Уредив
у еамоме Цариграду оно, што му је ваљало уредити, он намисли, да под своју
власт узме све оне земље на северозападу
Валканског Полуострва, које су се временом биле отргле од Вазантијеке власти
Он је чекао само згодну прилику, па да
ову своју замнеао и у дело приведе. Ту
прилику дадоше Неретљани. Он их нападе и покори, а Мутимира натера, да
призна превласт византијску. Мутимир је
морао јачој сили подлећи и приетати на
ово тим пре, што му Византија ништа
друго и не тражаше до празно иризнање
њене превласти.
24. Као природна последица овога
чина било је елужбено увођење хришћанства у Мутимировој кнежевини. Истина
хришћанства је било и раније, али се то
покрштење сада у маси извршило. Ова

ПОЧКЦИ СЛ. ИсТОРИЈЕ

83

српока племена примише Христову веру,
неки од МетодиЈевих учзника из Паноније, али велику већину покрстише грчки
овештеници, И сам цар Василије ишао је
на руку овоме послу, јер је у покрштеним Србима гледао већу гаранцију, но у
непокрштеним.
Сада је било само то питање: хоће
ли нови чланови хриотове цркве, у погледу јерархијоком, припадати Риму ши
Цариграду ?! И ако се због тога много
труђаше папа Јован ^Ш (872—882.)
ииак со Му:шмир приклони Цариграду.
Цариградски јерарси већ оу увидели погрешку, што Ворису одмах не дадоше
владике, те га тиме мал' што не отераше
у наручја Риму — па све могуће чинише, да у ту погрешку сада не упадну.
А пооледице тога схватања оило је установљење владичанетва у Раси, престоници
Мутимировој.
Црквене књиге, преведене на српеки
језик унесоше се у српске цркве. Српски
се народ на своме језику мољаше распетоме Спаеитељу, — само још једно пле
ме његово оетаде и на даље верно ово-

84

СрбИ И ХрВАТИ

јим старим боговима. То беху Неретљани,
који се оружјем одупреше овој верској
новини. Отпор је био пун вереког фанатизма, али и тај фанатизам доцније попусти. И Неретљани, носени духом времена, пређоше такође у Хришћанетво.
25. Мутимир је умро 891, године,
оставив за собом три сина: Прибислава,
Брана и Отевана.

ПАНОНСКИ СЛОВЕНИ
СА СЛОВАЦИМА

Панонски Словени са
Словацима
Паионија — некад и сад. — Доселеве и веза вк са
Словацима. — Историја им је врло кратва, — Почеци всторије. — Фрааачки маркгрофови, Ратбод. —
Кнев Првина. — Хришћаиство. — Свечаност у
Влатлеоме. — Напади на Моравију и смрт
Првинина. — Кнез Коцељ стара св о Хришћанству — Ћирило и Методије. — Пропаст Коцељеве држанв. — Кавжевии
споменици. — Словади. — Кнез Борут. — Гора»до. — Хотпмир. —
Владух. — Површтење.

1. Под Панонијом се подразумевао
сав јутозападни крај данашње Мађарске,
земље на југу и занаду средњег Дунава
То земљиште на коие су живели Панонски Словени само је ужи део простране
римске ировинције Паноније.
У Панонији нема више Словена. Њих
је нестало у мору немачко-мађарском, али

88

ПАНОНСКИ

СЛОВЕНИ СА СЛОВАЦИМА

њихно име живи у остацима књижевним
и по оним многим местима ове покрајине,
која су у основу, уз пркос најезда туђинаца, ипак задржала своје словеноко име.
Онде, где сада копа и оре мађарски
сељак, некада је весело попевао Словенин,
хвалећи Бога на своме рођенсш језику.
По пространоме Влатном Језеру кретали
су се словенски чунови. 0 томе и сада
живи неразговетни помен у многобројним
скаскама, што се проповедају. по обалама
његовим 1
2. Не зна се тачно у које су доба Сло_
вени дошли у ове земље. Мн их зовемо
Панонским Словснима с тога, што се
населише у Панонимији, међутим они се
еами називаху Словенима и бејаху грана
оног словенекога племена. што се настани
у Дакији и чији велики део аређе на Балканско полуострво. Ова је прилика, да су
се Словени населши у Панонији пред саму
провалу Авара, или боље рећи Авари су
их испред себе погнали, и Словени су ее
помицали на запад све дотле, док ее и
аварска бујица није зау )тавила. То љихово помицање на запад, и настањење

ПОЧЕПИ СЛ.

ИСТОРШЕ

89

око Блатнога Језера стоји у непоередној
вези са вастањењем араотаца данашњих
Словенаца, у њиховим садашњим земљама.
Управо и изгаеда, да су праоци Словенаца браћа Панонских Словена.
3. Панрнски Словени нити су бини
многобројни, нити толико јаки, да би основали какву велику државу. Не може се
говорити о броју њиховом, али се си
гурно може тврдити, да их много не бејаше, кад их тако брзо нестаде. Њихова
је историја врло кратка и креће ее између две најезде, најезде аварске, која их
је довела у ове земље, и најезде мађарске,
која их је поништила.
И сам почетак њихове историје веома
је таман. Сигурно су морали плаћати данак Аварима и издржавати поЈедине њихне
екопедиције, док се ове не разбише о
тврде бедеме франачкога госпоетва. Нама
је позната историја Панонеких Словена
тек од године 835., када је на престолу
источно-франачког царсгва седео Лудвик
Немац, чији су маркгрофови били чувари
источне грапице велике франачке државе.
Од тих пограничких грофова знаменит је

90

ПАНОНСКИ СЛОВЕНИ СА СЛОВАЦИМА

Рашбод са његових одношаја насирам
Моравске државе, која се протезаше на
северо-истоку од Панонских Оловена.
4. Тежећи за јединством државним, моравски је кнез Могмар врло брзо дошао
у сукоб са Првином, који кнезоваше у
словачкот граду Нитри. Првина је морао
бегати. Он ее склони код маркгрофа Ратбода. Захваљујићи овоме, а још више својој вештини он добије од франачкога
краља у феуд земљиште око Блатног Језера, Ту ]е Првина скупио око себе растурене Панонске Словене и показивао се
и веран и услужан франачкоме крал>у.
Потпомаган од еалцбуршког архијепискоиа, Првина је ширио и Хришћанство,
Због чега га Лудвик Немац још више
заволе и већ га 846. год. постави за правог господара до тада феудалног земљишта. И даље веран Францима, Првина се
из свих сила упе, да својој државици осигура опстанак.
Као први део тога његова старања било
је зидање престонога града. Врзо се подиже град Блатно на месту, где се сада
налази мађарско племе 8га1ауаг, и у

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРИЈЕ

91

граду велика црква, коју посвети салцбуршки архијепискоа Лујпрам. Том ее
приликом одржа и велика свечаност, !којој присуствоваше Првина, окружен <Најном свитом од оловенске и немачке гоеподе.
Првина се држава није ограничила
еамо на неаосредну околину Блатног Језера. На иотоку се додирарала с Моравијом,. са којом Првина врло брзо дсфе у
сукоб, захваљујући освајачким цпљевима
Лудвика Немца. На моравском ареотолу
седео је тада храбри и оштроумни Растислав, коме пође за руком да једно за
другим одбије све нападе Лудвикове. О
ОБОМ ће се рату, у коме је погинуо и
Првина, говорити доцније.
5. Првину је наследио син му, знаменити кнез Коцел.
Он је по држави поградио многе богомоље и старао се из свих сила, да код
његова народа Хришћанотво ухвати што
дубљег корена Али то није ишло тако, лако,
јер народ не могаше да разуме свештенике
римоке. Један не баш тако неочекивани
дсгађај веома поможе томе Коцељеву за-

92

плнонеки СЛОВЕНИ СА СЛОВАЦИМА

узимашу. У суседној Моравији већ су
бши довршили покрштење словенеки апостоли, Ћирило и Методије. Услед сшетака
римског евештенства они бејаху позвати
у Рим к папи Николи I На своме путу
к Вечноме Граду они се 867. год. задржаше некодико месеци у Коцељевој држави
проповедајући Слово Божије на словенеком
језиком. Разуме се, да их је, не само Коцељ, већ и цео народ с неисказаном радошћу дочекао. Бша је права еласт служити службу Вожију на лепом језику словенском,... И баш у овом дочеку еловенских
апостола и лежи главна заслуга Коцељева.
Када се после Методије сам вратио из
Рима — јер Ђирило беше умр'о — Коцељ га опет лепо прими. Том пршшком
Методије оста код љега, јер не могаше у
Моравију, где су тада били велики немири.
Папа је Методија поставио за архијепископа панонско-моравеког. Из своје резиденције Влатнога, деловаше Методије снажно
на словенски живаљ у Панонији, Моравској и земљама где живпше Орби и Хрвати.
6. После Коцељеве смрти брзо је свр-

ПОЧЕЦИ СЛ

ИСТОрИЈЕ

93

шено са државом Панонских Оловена. Тек
што је ступша на видело живота морала
је пропасти. Најпре је била у немачким
рукама, али је ове, тада слабе руке не
могаху одбранити од најезде мађарске.
У таласима ове монголске бујице утону
и народност Панонских Словена.
7. Али и ако је нестало тих Словена,
ипак им још живи језик којим су они
говорили. Истина нема уста, датим језиком данас зборе, али нам од њега остадоше многи пиоани споменици. То је она
језик, кога називамо старословенским. Од
не баш тако много споменика, писаних
старословеноким језикоме ми ћемо еноменути само јеванђеља Асеманово, Зографско а нарочито Маријанско.
Читајући те споменике ми се и нехотице пренашамо у оно отаро доба, када
је словенски шуг орао по обадама Блатног Језера, и као да разумемо пеему, што
се хорила са усана вреднога ратара.
8. Врло блиски рођаци изумрлих Панонских Словена јееу данашњи Словенци.
Они су у данашње своје земље —
Крајњска са околином — дошли баш пред

94

ПАНОНСКИ

ОЛОВЕНИ

СА

СЛОВАЦИМа

навалу аварску, и за цело време аварске
оше признаваху њихову власт.
Са Ваварцима својим аападним суседима били оу у непријатељству а често
су пута дападали на Истрију.
У аочетку VII века Словенци су потпали под власт чешког кнеза Сама.
После смрти Самове, Оловенци су остали
самсгтадни. Тада су врло чвсто ударали
на лонгобардске земље у Италији, али у
исто време морадоше одбијати и честе нападе авареке.
9- Када је око год. 740. сео на кнежевсш престо код Словенаца кнез Борут,
навала је аварска била толико јака, да ју
је Борут, тек помоћу Бавараца могао одбити.
Али баш ова баварска .помоћ кошташе
Словенце незавиености. Баварци их примораше, да признају превласт њихову и
ради сигурноети узеше им многе таоце.
Међу таоцима налазио се и Борутов син
Гораздо.
10. За време владавине Гораздове, а
још више за владања наеледника му Хотимира, извршено је покрштење Сковенаца.

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРШЕ

95

' После смрти Хотимирове не нађе се
у држави словеначкој скоро ниједан свештеник. Све то беше растерано. Словенци
су нерадо примали Хришћанство и трпили
су римске свештенике само дотле док је
Хотимир био жив, јер их је овај, као
штићеник баварски и заштићавао.
II. И Хотимиров ое наследник, Владух
труђаше да хришћанство ухвати код Словенаца што дубљег корена. Али и њему тај
посао не иђаше од руке.
Тек, када је Карло Велики, оевојивши
Лонгобардију, и околне земље, покорио и
Словенце, одомаћила се и код њих вера у
Христа.
Од тога доба незнабоштва је сасвим
нестало, али је нестало и засебне словеначке иеторије.
Словенци не имадоше своје државе и
њихсву историју можемо донекле само
тако звати, ако је посматрамо као један
део историје Крајњгке, Корушке, и Штајерск^; као земаља у којима Оловенци и
данас живе.

ИСТОЧНИ СЛОВЕНИ

Р у с и
Руска племена. — Кагари и Варјави^ — Новгородски
старешина Гостомисд. — Рурик, Сиаеус, Трувор, —
Вадим, вођ устаника. — Асколд и Дир. — Рурикова
смрт. — Намесник Олег освајаКијево и лемљу древљанску. -- Игор се жени Олгом. — Олег лод Цариградом. — Дегендарна му смрт. — Игор
трпи пораз пред Цариградом. — Олга свети
смрт мужевљеву. — Олга хришћанка. —
Снн јој Свјатослав не. — Скјатослав у
Бугарској. — Он дели државу. — Кеусаеси и смрт му. — Изглед његов. — Наслвдници .му. — Владимир. — Мучевичк I смрт св. Теодораи Јована. — Верски изасланици. — Владимир се
жени Аво« и иокршћава
се. — Покрштење Руса. — СмртВл*дичирова.

I. Руски хроничар Несшор на једном
листу евоје хронике приповеда, да је апостол Андреја, проповедајући по Скитији

100

Р

У

С

И

име Спаситељево, иоставио крст на горама Кијева, а прорекао будућу славу
Словена, који су у том крају живели!
И ако свети аиостол није ни могао
доћи у ове крајбве ипак се то пророштво
испунило. Руси су постали славан народ,
а њихова држава једна од највећих на
свету.
2. Међутим у доба расељавања словенских народа живела су у ужим границама садашње руске царевине многа словенска племена, која много доцније узеше
на себе назив Руеа. Тако по пољима
дњепарским живели су Пољани, од којих
произађоше РадимиЛи на обалама Ооже,
и Вјаши^и на обалама Оке. Бужани су
становали око реке Буга; ЉутиНи доњим Дњеетром до мора; Древљани у шумама Средње Русије; Северјани суседи
Пољана; Драгови&и око Западне Двине,
Дњепра и Волге ; до њих Полочани, око
језера Иљмена, који се још тада зваху
Словенима.
Три брата из племена Пољана основали су на Дњепру град Кијев.

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

101

Од ових племена, која су у себе примила јогп и стране елементе, постали су
данашњи Руеи, са три своја дијалектична
типа: Велипоруси, Малоруси и Белоруси.
3. Попут оеталих словенских народа
и Руси су иепочетка живели племенским
животом, поцепани у жупаније, које се
међу собом гложише. Нестор приповеда
о нападу Древљана на кијевске Пол>ане,
који су били мирнији и образованији.
Ова је племенска неслога и учинила,
да су словенска племена бивала плен честих нападаја од сиољних непријатеља.
Тако их је — већином јужна племена — у
VI и ТП веку покорио један део Авара.
Срећом Авара је у брзо нестало. Иско
ренили су их једно њихни непријатељи,
а нешто болештине. Међутим су друге две
најезде оставиле више трага на овим руским племенима : једна с југа, најезда казарска, а друга са севера варјашка. Овој
другој Руси ичају да захвале за прве основе свога државног живота.
4. Казари су туреког племена и испочетка су становали на западним странама
Каепијскога Мора. Јевропа их је познала

102

и

кад и Хуне у IV веку по Хр. под чијом
су влашћу и били. Доцније их »ггокоре
Вугари, али се мало затим Казари опет
оеилише толико, да је Хозроје, цар Персијанаца, морао зидом оградити северну
своју граниду У УП веку Казари су с
војском помагали Византији, и Ј два маха
упадали у Персију. Из захвалности Византинци им послаше златну дијадему за хана,
кога је цариградски император чак својим сином називао! Управљачима у Цариграду била је добродошла свежа иомоћ казарока, и ради тога они не само евоју
личну стражу саотавише од Казара, већ
се шта више са њима и орођаваху.
5. Кориетећи се размирицама између
Кијевљана, Северјана, Радимића и Вјатића,
Казари нападну на њих и покоре их.
Строги и тирани епрам азијских народа,
они се сирам Руса показаше благима и
задовољише се само с данком у кожама,
које су за одело узимали. Дакако да ово
није било тешко за Словене, научене на
свирепоети дотадашњих завојевача. Из
свога града Балангијара, доцније Саркела,
они су међу Русе ширили прве основе

ПОЧЕЦИ СД. ИСТОРШЕ

103

грађанско-државног живота. Изнајпре незнабошци, па Мојсијевци, а од 858. год.
Хришћани, Казари-победиоци Переијанаца
и мазе Грк§, — нису могли ни сањати,
да ће им ови, сада тако мирни Оловени
једанпут порушити тако силну и јаку
државу!...
6. И северна племена нису била боље
среће. Њих су подвлаетили Варјази, свеже
и живо норманско племе, научено да под
владом својих кнезова живи у крепкој државној целини На својим лаким шајкама,
пркосећи ветру и олуји, они се отискиваху са каменитих обала скан данавеких дуж
копна и широм великих морЗ.. Вејаху се
дохватили и најсевернијег краја Јевропе
Северног Гребена — а на 500 година
пре Колумба открише Америку, и трговаше са њеним становницима. У IX веку
пленили су по Шкотској, Инглиској, Француској, Шианији и Италији, утврдили се
у Ирској и основали градове, који и данас постоје. У X веку заузеше једно полуострво француско, које се по имену њихову назва Нормандијом. У Италији основаше краљевство, где се са свога јунаштва

104

и

слављаше чувени вођ им Роберто Гискар.
Под вођством Виљема Освајача покорише
напослетку и Инглиоку!
7. Тој бујици норманској, која се у
главном истакала на Запад, требаше одушке и к Истоку. И за то добише у скоро
прилику. Покоривши нека финска алемена,
они се задовољише данком, што им га
плаћаше, поред Финаца, и Новгородци и
Кривићи.
Оба ова словенска ппемена бејаху изнутрице једена неслогом. Предање веди,
да су они, сити кавги и ината, на предлог новгородског старешине Госшомисла
решилиг, да позову Варјаге — Нормане —
да им уреде државу. „Земл>а је наша ве
лика и обилна, али реда у њој нема; дођите да кнезујете и да нам владате!" Одзивајући се томе иозиву крену се три
брата Варјага, праћени четом својих суплеменика, да понуђено гостопримство приме.
Рурип дође у Новгород, Синеус међу
Финце, а Трувор у Изборск, главни граа;
Кривића.
8. Но мира у Русији већ у самом почетку не могаше бити. Не научени на

ПОЧЕЦИ

СЛ

ИСТОРИЈЕ

105

етегу државног живота некоји се побунигае и под вођством храброг Вадима, нападоше на Варјаге, али та побуна би у
клици угушена. Вадим паде у руке силнога
Рурика, а остали завереници скоро еви
бише побијени.
На скоро су помрла браћа Рурикова
и он остаде јединим господарем. Многој
својој господи подари земље, да њима
управљају, признајући врховну власт његову. Феудални систем, који је тако цветао на Западу, ето га где се и код Руса
одомаћује!
9. Два саплеменика Рурикова, Асколд
и Дир, можда незадовољни самим Руриком, а још више можда вучени норманском страшћу за путовањем и чудесним
деаима, аођу у Цариград, да тамо среће
траже. Уступ, на обалама Дњепра, угледају
малени градић и упитају чији је?!,.. То
је био Кијев, кога они врло брзо освоје,
и у њему заснују своје госиодство.
Позвавпш многе Варјаге из Новгорода,на после из саме им отаџбине, Асколд и Дир реше се, да у дело приведу
једну своју дрску замисао: да нападну и

106

и

сами Цариград! Тада је у њему владао
опаки тиранин Михаило Ш. На две стотине лађа Варјази се појаве пред Цариградом. Не могав их силом одбити Михаило Ш очекиваше сиас од каквог чуда.
И чудо се деси!... Патријарх Фотије са
сјајним обредима изнеое из цркве „Ризу
богородичину" и потопи је у море, дотле
мирно и спокојно. Али се одједном дигну
страховита олуја, која расеја и потоии
руске бродове у толикој мери, да се само
слаби оетаци вратише у Кијев. Уплашени
овим чудом, а више вођени мсжда политиком,
Варјази се реше, да у својој држави уведу
Хришћанство. Тако би били бар духовно
браћа са Словенима, њиховим поданицима!
Али као да још не беше настусгало време
Хришћанству код руских Словена.
10. Варјази, странци дакле образоваше
Русима две државе. Ову на југу Асколд
и Дир морадоше освојити од Казара.
И Рурик на северу није мировао. Он
је покорио нека чудска племена и 879.
године умр'о у Новгороду. Пред смрт одредио је за намесника своме малолетно,.,,
М V?

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИСТОРИЈЕ

107

сину Игору јуначкога и славољубива свога. рођака Олега.
11. Олег је био колико јуначан и славољубив, толико и добар аолитичар. Прва
мисао његова беше, да завојевањем Кијева оснује једну велику руску државу.
Између кнежевина новгородске и кијевске налазиху се еловенска племена,
која не припадаше ни једној од ових
двеју кнежевина.
Покоривши најпре та племена, он се
тек онда са великом војском појави на
границама кијевским. Но еумњајући у свој
успех, он преваром измами из града Аеколда и Дира. „Ви ниете кнезови ни од
кнежевске крви", викне им Олег, и показујући на Игора додаде : „Ево сина
Рурикова!*
Асколд и Дир бише побијени, а државно јединство провламовано. Кијев се
прогласи престоницом уједињене државе.
12. У току две године Олегу пође за
руком, да покори Древљане, Северјане и
Радимиће. Ослободизши их од власти казарске,'0н им је довикивао : ;,Ја сам непријатељ њима, а не вама!" Покорени

108

с

и

Словени е радошћу присташе, да Олегу
дају онај исти данак, кога дотле даваху
Казарима. Размажени савезом са Цариградом, пријатном климом и источњачком
раскоши Казари су већ одавно почели губити војнички дух и клонити се к паду.
Сада пак и не покушаше да се озбиљно
одуцру Олегу. Олег је био сретне руке и
с Мађарима, чији се један део појави у
близини његовој. Он их мирним путем
удали и упути на аапад !
13. У ово доба Игор је већ био пу
нолетан, али он нити хтеде нити смеде
од Олега тражити власт. Забављао се ловом и ловећи једнога дана у околини
Пскова он угледа неку просту сељачку
девојку, која му се тако допаде, да је
903. год. узме за жену.
То је била бесмртна кнегиња Олга,,
К
°ЈУ Је руски народ, због њених велшшх
заслуга за Хришћанство, ставио у ред
светитеља.
14 Пошто се одморио од досадашњих
својих напора реши се Олег, да и сами
Царвград нападне (906. год.) На Дњепру
је имао готових 2000 лађа, у које он

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

109

укрца 80.000 војника и крене се низ
Дњепар. Обалом му је следила многобројна коњица.
У Цариграду је тада Лав VI Мудри
више водио рачуна о астрологији, но што
је царовао. Не могући се о Русима с
војском мерити он нареди, да им се
ланчевима спречи улазак у пристаниште.
Дди се Олег досети, да ипак уђе у пристаниште. Он изнесе на еуво све своје
бродове, начини им лако покретне точкове, разапне сва једра, и уз пријатан
ветар пође тако по суху да у пристатг
ште уђе. Уплашени Лав одмах замоли за
мир, обећа данак и потписа трговачки
уговор с Русима.
Пун злата, обогативши и своје војнике, Олег се победоносно врати у Кијев,
обесивши при поласку на цариградска
Златна Врата штит, као знак своје победе.
15. Обаеут сјајем оволиких прбеда Ру
сима се Олег не чињаше већ више само
јунаком, већ неким већим створењем, које
је кадро чуда да ствара. Због тога је и
његова смрт легендарна. Прича ое наиме,

110

и

да му је неки врачар прорекао, да ће
умрети од најмилијег свога коња. „Од
тога доба он није хтео јахати на њему.
Прође четири годпне и у јесен пете падне на памет Олегу ово предсказање. Чувши, да је коњ давно угинуо, он се наруга врачима; хтео је да види његове
кости; стао је ногом на лобању и казао:
„Зар овога да се бојим?!" Но у лобааи
беше сакривена змија; она уједе кнеза и
јуИак сврши!..."
Олег је кнезовао 37 год., и у дубокој
староети умро. Народ је за њим, по речима летоппшчевим, дуго и дуго плакао...
96. Игор одмах ступи на владу и владаше пуне 33 године
У почетку свога управљања државом
морао је угушити буну Древљана и одбити наиад Печељега. То је бшо скитничко ратничко племе, које ее кренуло
на запад од јужних огранака Урала. Одбијени Игоуом Печењези сиђу у Весарабију; одакле потискоше Мађаре у Па
нонију.
И Игор се носио мишљу, да освоји
Цариград. Дошав под Цариград он пре-

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРИЈЕ

111

трпи грдан пораз од јуначкога Романа
Лакапена, али Византинци ипак приеташе
на данак, када Игор — године 944. —
поново предузме војну.
Наскоро Игор погину. Убили су га
грозним начином побуњени Древљани. Прича се, да су два млада и блиска дрвета
силом савши до земље, привезали Игора
за врхове и тако пуотили.
17. Удовица Игорова Олга предузме
одмах владу у име малолетног свог сина
Свјашослава.
Није био завидан положај првог руског кнеза са словенским именом. Буна
Древл>ака, незадовољство војске научене
на неирестано ратовање, и понајвише частољубље варјашких команданата — прећаху и Свјатославу и Русији Али ваља
захвашти Олги и њеним мудрим саветницима Асмуду а Свенелду, што је Русија из ове опасности сретно испливала,
{8. Први посао Олгин беше да оевети
смрт свога мужа! Летопиеац Нестор приповеда, да је то она овако учинила:
„Охоли због убиства и победе и презирући малолетство Свјатослављево, Древ-

112

и

љани наумише присвојити власт над Кијевом и хтедоше, да им се кнез Мал
ожени удовицом Игоревом, јер су они, и
ако су плаћали данак кијевеким господарима ипак имади и еопствене кш зове,
Двадееет знаменитмх посланика древљанских лађом дођоше у Кијево и рекоше
Олш: „Ми смо убили твога мужа због
његове грабљивости, но кнезови су древљански лобри и великодушни. Буди супругом нашега кнеза!" — Олга ласкаво
одговори: .Мени је пријатна ваша реч,
кад и онако не могу супруга ускрснути!
Сутра ћу вам указати сву дужну част.
Сад се вратите на своју лађу, и када
моји људи пођу по вас заповедите им да
вас на рукама носе". Међутим Олга раније беше наредила, да се у дворишту
замковом искоиа велика јама и да се другог дана позову посланици. Испуњавајући
њену вољу одговорише посланици: „Нећемо ни да идемо ни да јашемо: носите
нас на леђима!" — Кијевљани им одговоре: „Шта да радимо ми робови?! Игора
нема, а кнегиња хоће да буде супругом
вашега мужа!'',.. И аонесу их. Олга је

113

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

седела у свом замку и гледала: како ое
Древљааи охоле и величају, не предвиђајући своје иогибели, |ер их нооиоци бацише у јаму. Осветољубива кнегиња питаше их: је еу ли задовољни овом чашћу?!
Несретници шачем изјавише кајање због
убиства Игорова, али доцкан! Олга заповеди, да се жцви заспу земљом и посредством својих гласника објави Древљанима,
да они треба по њу да пошљу још знаменитије мужеве, јер је народ кијевски не
пушта без ведичанственог и многобројног
поеланства. Лаковерни одмах отправише у
Кијево боље грађане и заповеднике земље
своје. Тамо су их, по старом словенском
обичају, одвели у нарочито за њих направљено купатило, и све их еажегли.
Тада је Олга јавила Древљанима, да варе
мед у Короетену, јер она већ иде к њима,
желећи, да пре другога брака даде тризну
на гробу првог супруга. Олга у ствари и
дође у Короетен, ороси сузама прах Игоров, наспе високи брежуљак над његовим
гробом — који се и сада, како уверавају, води близу тога места — и успомен
његову приреди тризну. Почело беше веИОЧЈВЦИ сл. ИСТОРИЈК

8

114

и

село пировање. Отроци кнегињини послуживали еу најзнатније Древљане, који
напослетку појмише да упитају за посао,
ради ког су дошли, но бише задовољени
одговором, да ће они бити заједно са Игоровом дружином! ...Ускоро је и дејство
јаке медовине омрачило главе неострожних:
Олга се удага, давши знак својим војницима, и већ је 5000 убијених Древљана
лежало око Игорова гроба !..
Доцније је Олга скупила војоку, и
иала под еам Коростен, желећи га освојити. Али то већ не иђаше тако лако, и
ко зна да ли би се Олга икад и докопала
града, да се не беше једном лукаветву
досетила 1 Она понуди граду мир, ако јој
у име данка од сваке кућв донееу по три
голуба и три врапца. Добивши тражени
дар Олга нареди, да се за те птице привеже
упаљена кучина, и да се пусте. Овака
птица полетела је својој кући, па пошто
су у Коростену све куће биле дрвењаре
и кровињаре, то цео град букне у пламен. Већину житељства исекли су тада
војници Олгини.

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОрИЈЕ

115

19. И ако се цела ова прича Несторова
не може узети за истину, ипак је основа
у њој верна. Овирепост Олгина потпуно
одговара духу онога времена.
Али она, поред освете за мужем, не
заборави ни унутарње уређење државно.
Због тога је путовала у Новгород, па
вративши се после у Кијев проживи још
неколико година уз свога сина.
По речима Несторовим повратком у
Кијев свршава се њено политичко деловање; од тада отпочиње епоха њене елаве у историји руске цркве.
Олга је већ била у годинама и очекиваше скору смрт. Вера је то, што чини,
да страховање од емрти буде мање. Као
незнабожица Олга је била чула за узвишену и утешну науку Христову, јер је —
као што је познато — у Кијеву већ било
Хришћана. Желећи и сама да се покрети,
крене се Олга у Цариград, где се при
великим свечаностима и изврши тај свети
чин. Патријарх јој је био наетавник у
вери, кум главом Константин Порфирогенит 1

116

Р

У

С

И

Вративши се из Цариграда Олга се
стараше. да и сину своме Свјатославу
омили начела Христова. Али је овај одби
речима: „Могу ли ја једини примити нови
закон, па да ме дружина моја исмејава'!"
И збиља народ још не беше спреман
за хришћанство. Није се никоме бранило
бити Хришћанин, али су им се подругивали. И кнегиња Олга „која је прва из
Русије подигнута у небесно краљевство
оста изузетксм, и, како каже један писац,
„усред незнабожачке властеле мало опажена, али мало уважена!"
20. Сам карактер Свјатославов као да
се противио замислима Олгиним Једино
мислећи и сневајући о великодушној храбрости, он је хтео повратити стару сдаву
руског оружја.
Ради тога, покоривши Казаре, Овјатоежав дигне велику војску, да оовоји Цариград. Мислио је, да ће то постићи, ако
најпре покори Бугарску. То му брзо пође
за руком. Седећи у престоници бугарској,
Перејасловцу он се спремаше за одсудни напад на Цариград. Али му у сред тих спремања допадоше глаеови, да су Печењези

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИСТОРИЈЕ

117

напали на Кијев, и да Олга с унучадима
у мало што није заробљена. Свјатослав се
брже боље крене Кијеву, али су Печењези већ били оступшш, поалашени самим
именом Свјатослављевим.
Ганут лепим положајем и бољим климатом Перејасловца Свјатослав је салетио
Олгу, да се тамо преселе. „Јер се, како
каже летописац, тамо стичу све драгоце1
ности вештине и природе!" Но, сем тога
и велики политички погледи гонши су га
на остварење те своје замисли јер би
тада био Оловен до Словена од Новгорода
па до Велог и Јадранског Мора — изузев
само непосредну везу између Вугарске и
Русије — па би се тада и Цариград лакше могао оевојити, и бити престоница великој сдовенској држави.... ,Сахрани мене
овде", одговори му Олга, „па после иди
где хоћеш!"... И збиља Олга убрзо затим
умре, а Свјатослав се спремаше за Цариград.
21. Пре но што ће поћи, даде Кијев
на управу старијему своме сину Јаротлолку, а млађем Олегу даде древљанску
облает. Пошто су и Новгородци тражили

118

и

кнеза за себе, цретећи да ће га у противном сами себи изабрати, то им Свјатослав пошље свога ванбрачнога сина Владимира.
Овом иодедом државе на три дела,
дао јв Свјатослав један рђав пример непоштовања јединства државног, али му не
треба замерити јер је то лежало у самом
обичајном праву словенском, као што смо
то раније код Срба видели.
22. Отшпавши у Вугареку Свјатослав
је био худе среће. Намерио се на јунака,
грчког цара Јована Цимисхију.
Мало је примера у историји, да су
два достојнија противника стајала једно
спрам другог. Ипак ратна срећа била је
на страни Цимисхијевој. Освојивши Перејаславац Цимисхија не могаше освојити и
царске дворе у њему. Бранили еу их 8000
Руса к ји су сви у двору изгорели, али
ее аредати не хтедоше. Свјатослав се тада
нахођаше код Доростола, данашње Силистрије, у који се после некошко битака
и затвори. Узалуд га је Цимисхија нападао, тврђава се са руским лавом у њој
не даде освојити. Напокон, да би уште-

ПОЧЕЦИ

01.

ИСТОРШЕ

119

дио погибао својих војника, Цимисхија
преко гласника поручи Овјатоелаву, да они
двобојом реше борбу, ади му овај охоло
одговори: „Ја боље од свога непријатеља
знам шта ми ваља радити, и ако је њему
живот досадио има много начина, како ће
се од њега избавити!...
У једној од поновних битака умало
што не аогибе Свјатоелав, Морао је напослетку одстусшти.
Направивши уговор мира с Грцсша
он се врати натраг у Кијев, и успут заметне бој са Печењезима, Печењези оу
имали несразмерно већи број војника. Руеи
иодлегну и Свјатоелав паде у боју (972
год.). Печењешки кнез Курја осече му
главу и од н>е даде себи начинити иехар
за вино.
23. Свјатослав је био средњег раота,
мрачна и дивл>а иогледа, широких груди
и дебела врата, очију голубијих, обрва
густих, носа пљоснатог; бркове је имао
дуге, а браду ретку; на глави је носио
курјук косе у знак свога благородства.
24- После његове емртп нестаде државног јединства, јер три брата упра-

120

У

С

И

вљаше трима кнежевинама Али Јарополк
наскоро убије Олега и заузме Новгород,
одакле Владимир мораде побећи. Но поеле
неког времена Владимир ее врати, заузме
Новгород, оевоји древљанску земљу и Кијев, а Јарополка убије, узевши раније за
жену н>е,гову вереницу Рогњеду.
Чим се Владимир утврди у Кијеву, одмах се покаже као заштитник старих еловеноких богова. Приносио им је и крвне
жртве, хотећи их због братоубиства умилостивити. Али га један случај иоколеба
у том његовом пословању. После неких
својих победа хтео је захвалити боговима и
принети им човечанску жртву. Коцка паде
на једног лепог и паметног младића Варјага, чији је отац већ био ЈХришћанин.
Када су од Владимира послати људи дошли к етарцу захтевајући му сина, он га
није дао говорећи противу те идолопо •
клоничке заблуде и узносећи једног Бога,
Творца овог света, који такве жртве не
тражи. Али, када се Кијевљани, услед таког одговора, узбунише, и потражише
жртву, јадни отац у очајању узвикну: „ Ако
су ваши идоли у истини богови, то нека

ПОЧЕЦИ СЛ

ИСТОРИЈЕ

121

га они сами отргну из мојих наручја!"...
И отац и син погибоше од побеснеле светине. Руска их црква слави као своје мученике за веру. То су светитељи Теодор
и Јован. Они су својим трагичним свршетком донекле поколебали Владимира у
његовој ревности к старим боговима...
Наскоро бунт Радимића одврати Владимира од те ствари Угушивши буну и
начинивши мир с камским Бугарима, Владимир умало не погибе од своје жене Рогњеде. Дарнут нешто чудесним спаеељем
а имајући пред очима ранији догађај, Владимир напоелетку увиди, да је идолопоклонство једна велика заблуда, и да истину
треба у некој другој вери тражити.
Да до тога решења дође доота је припомогла и активност тадашњах првосвештеника цариградских и римоких, као и
празнина старе вере, која је врло мало
обећавала у загробном животу.
25. Руски летописац приповеда, да су
се у Кијеву сабрали не само верски изасланици Цариграда и Рима, већ и мухамедански и јеврејски.
Владимиру се није допала Мухамедова

122

у

с

и

наука због забране вина Папским изасланицима одговорио је: „Идите натраг,
ни оци наши ниоу од папе иримали веру!..." Саслушавши хвале Јудеја о вери
Мојсијевој, он их ненадно упита, где им
је отаџбина? ! „У Јерусалиму!" — одговорише проповедници —, али нао је
Вог, у гневу своме расејао оо туђим земљама!... „И ви, наказани Вогом, лрзнусте
се учити друге!" одговорм пм Владимир.
,.Ми нећеуо слично вама да се лишимо
своје отаџбине !.. и Напослетку цариградеки изасланик приволе донекле к себи Владимира својом сјајном беседом о рају,
греху, првим људима, а нарочито предочивши ужасну слику Страшнога Суда. Владимир је тада узвикнуо: »Благо дсбродетелним, тешко злим !.." „Кроти се и бићеш
а

с

У Р ЈУ
првима !' одговори му беседник.
26. Отпустивши изасланике Владимир
сазва бојаре и старце градске, да реше:
којој ће се вери приклошгш I Ви одлучено, да се пошаљу посланици — дееет
благоразумних људи -- да виде : чија је
вера и богоелужење најлепше ! Дошавши
у Цариград изасланици бише одведени у

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИСТОРШЕ

123

цркву Св. Софију, где се разви сав блесак
источнога богослужења. Руспма се учини,
да сам Бог у овоме храму станује и да
општи с људима!. . Кад су се вратили у
Кијев, они су рекш ; „Оваки човек, који
окуси оно што је слатко, има одвратност
од горког ; тако и ми, познав веру грчку,
нећемо другу !" Војари и старци сагласе
се с овим говорећи: „да није боља сд
свих других, не би је иримила твоја баба
Олга, најмудрија од свих људи!".. Владимир се сагласи с њима, али вођен својим
славољубљем, њему се чињаше испод достојанства молити за крштење, он веру
хтеде освојити !
27. Зато год. 988. диже веетку војску,
и после дуге онсаде освоји грчки град
Херсон. Охол због ове победе он посла
посланство у Цариград тражећи себи за
жену царску принцесу Ану. Грци се бојаху даљих напада и ириетадогае на то,
али му најире ставигае услов : да се нокрсти! Легоииси веле, да је Ана, дошавши у Херсон, затекла Владимира веома
оболелог од очију, али да је сместа прогледао, чим је духовник метнуо руке на н>,

124

с

и

Дарнути овим чудом и Владимир и сви
бојари нређу у Хришћанство. Венчање се
сврши у Херсону и Владамир похита у
Кијев, да и Кијевљане покрсти. Дошав у
Кијев он нареди, да се сви идоли или
иоруше ши сажегу. Велики Перуков кип
вежу коњма за репове, па га поеле баце
у Дњепар. Изненађени народ није смео
бранити своје идоле, плакао је само за
њима, па Ј« после, по наредби Владимировој, изашао у маси на Дњепар, где су
га грчки свештеници покрстши... На оном
истом месту, где су 983. год, пострадали
светитељи, Тодор и Јован, Владимир направи храм Вогоматерг.
Владимир је умр'о 1015. године, учинивши погрешку Свјатослављеву тј. иоделивши државу на многе своје синове !

ЗАПАДНИ СЛОВЕНИ

П о ЈБ а ц и
Подела Пољске. — Досељење Пољака. — Пољска племена. — Лех оонива Гнезно — Влада војвода. —
Крав.
Празник Рукавки. — Ванда в њеа трагични свршетак. — Вајке језера Гопла. —
Пјаст. — Зимовит и насаедници му, — Мјечислав спрам Немаца. — Покрштење. —
Смрт његова.

|. Пољска се дели на Велику иди Северну Пољспу, и на Малу иди Јужну
Пољску. Прва је велика баровита равница и њено се становништво бављаше риболовом и бродарсгвом. У њојзи беху
главни градови Тнезно и Познањ... Мала
је Пољска брдовит и шумовит крај у
горњем току реке Висле, пун пашњака и
дивљачи. Због тога се њено становнигатво и одаваше сточарству и лову. Ту.
су гдавни градови Крапов, Сендомир и
Ченсшохов.

128

П 0 Љ А Ц И

2. Пољаци су се доселши у ове земље у време општег словенског размештаја.
Сачувана је прича о три брата, који у
Посављу и Подунављу ратоваше с Римљанима. То беху Чех, Лех, МехишРус.
Пошто их беше издала сеотра Велина, они
се кретоше на Север: Чех овлада Чешком,
Мех Русијом, а Лех Пољоком. Но можда
је овај Лех, о коме ће се говорити оп ширније, збиља историјска личноет, поглавар можда неког пољског племена.
3. И Пољаци не дођоше у своју нову
поетојбину, сви одједанцут, већ нлеме по
племе.
Најзнатнија су ова пољска племена:
Леси или Лехови око реке Висле; Пољани
— можда исто племе с Лесима — на заггадној обали Висле; Мазовљани око данашње Варшаве; Вислани око Кракова; Кашуби (није баш сасвим чието пољско племе)
на доњој Виели; Ђедошани, Бобрсми,
Требовљани и др.
Мисли се, да еу и међу њих прве
зачетке државног ждвота донели Нормани,
ти освајачн са Оевера. Но међутим на-

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОР0ЈЕ

129

родне приче овако сликају постанак пољске државе :
.4. Од како се памти и зна поглавар
целог наро Ја беше Лех, који је око себе
почео скупљати сва племена крај садашњих градова Познања и Гнезна. Он је
наредио, да се шуме крче и оодижу оела
и вароши. Тако је подигнуто и Гнезно,
које је своје име добило због тога, што
је на томе месту Лех нашао гнездо белих орлова, и с тога је Лех за народни
грб узео једноглавог белог орла.
Лех је био храбар војвода и много је
ратовао с Немцима, које је побеђивао.
Пред смрт своју, немајући наследника, сазове скушптину у Гњезно — то беше
прва пољска скупштина — на којој је
изабрано дванајест војвода, да народом
управљају.
Али су се ове војводе једнако свађале,
и незадовољан народ скупи се доцније
опет у Гњезно, да се посаветује о избору једног владаоца.
5 Тада је у околини Кракова живео
један мудар јунак по имену Крак. Скупштина га изабра за владаоца, и он оснује
Иочктци сл. ИСТОРИЈЕ

9

130

П 0 Љ А Ц И

град, који се по његову имену назове
Краков. У граду је, на једном узвишењу
подигао и тврђавицу Вавељ (Та тврђава
и еада поетоји. У њој су се сахрањивали
пољски краљеви). На аом је утврђењу била
пећина (ту је и сада), у којој је живела
аждаја. Од аждаје је пропиштало велико
и мало Крак је убије и тако спасе народ од ужаса.
Крак је владао иравично и био је љубљен од народа.
Када је умро народ се скупи и реши,
да овековечи место где ће му љубљени
владалац вечним сном пошвати. Оваки је
с тога ноеио у рукама земљу и бацао на
гроб његов. Тако се направи велика хумка,
која и данас постоји и зове се Краковом
могилом. И дан данашњи сваке се године
празнује празник Рукавки, као усиомееа
на подизање Кракове могиле, „која високо
стрчи у небо, као да моли Свевишњег за
благослов иољеком народу 1"
6. После смрти Кракове би му кКи
Ванда иаабрана за владаоца.
Ванда је била иетих племенитих особина, као и отац јој. ^

ПОЧЕЦИ

сл. ИСТОРШК

131

Но зг дуго не трајагае срећа Вандина
и срећа народна! Немачки кнез Рудигер,
очаран лепотом Ванднном, запроси њену
руку. Ванда се не хтеде удати за Немца.
Ту своју одлуку саопшти скупштини и
скупштина јој даде за право. Тада Рудигер скупи војску хотећи на силу отети
Ванду. Сматрајући да се због ње лије крв,
она са краковског моста скочи у Вислу,
те на тај начин од свога народа отклони
опасности рата. Народ јој нађе леш на
месту, где река Длубна пада у Вислу.
Ту је сахране и подигну јој огромну могилу, која се зоче Вандином могилом.
И данас сваки Пољак зна ову песму,
у којој се пева:
А Ванда лежи у нашој земљи,
Јер није хтела аоћи за Немца;
Она је волела свога земљака
Више но туђоземца!
7. После емрти Вандине Немци су
Пољску нападали све дотле, док на престо
не дође породица Поијел.
Мислећи, да ће угодити Немцима Попјел се, и против воље народне, ожени

ПОЧРЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

132

133

П 0 ЈБ А Ц И

Немицом,. али са њом не бејаше сретан.
Она је за кратко време тако овладала њиме
да је она унраво владала земљом. Због
тога се народ врло озловољи и једнога
дана реши, да се, под вођством два стрица
;
Попјелова, пошаље Поијелу велика деиутација, да се жали на Немицу: Немица то
сазна раније, нареди мужу да се направи
болесним, а она прими депутацију. Ласкаво
их понуди, да се поткрепе и одморе с пута.
Угости их богато, али јело и пиће беше
отровано — и сви се потроваше! Лешине
њихове по Немичином налогу бише побацане у ведико и дубоко језеро Гоило. У
народу се и данас прича, да се од трулежа тих лешина искоте многи мишеви,
који навале на Попјелов замак у Крушвици
и ту му целу породицу поједу, Народ овај
догађај сматраше као казну, што се Попјел Немицом беше оженио.
7. И овом се приликом скупштина од-1
мах састаде, да бира новог владаоца Али|
ова скупштина беше тако многобројна, дзИ
неетаде хране и гдад завлада. Тада један
од оближњих богаташа познањских по имену
Пјаст отвори своје амбаре и подруме,

дотера волове и овце, народ нахрани а
старешине великом гозбом почасти. За време
те гозбе уђоше два странца, и стадоше
проповедати веру у Христа. И пошто се
у томе тренутку Пјасту роди првенац син,
то га странци крсте и даду му име Зимовит. Окупштина тада прогласи Пјаста
за владаоца, а оне странце за анђеле...
Пјаст је сретно владао народом и доживео старост од 120 година.
8. Пјаста наеледи син му Зимовит,
веома храбар и јуначан владалец, који рашири Пољску на истоку до Руеа, а на
западу до Чеха и Мораваца.
После Зимовита владас је Лешек, по
сле њега син му Зимомисл, а после овога
син му Мјечислав или Мјешко.
9. Права иољска историја почиње тек
са овим владаоцем. До н>ега је све мање
више бајка — у КОЈОЈ се ипак може разабрати историјски материјал, — а иза
њега аа на даље имамо сигурне историјеке податке.
Влада Мјечислављева долази за време
великих немачких царева Отона I и Отона II,

134

135

П 0 Љ А Ц И

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

од којих се Мјегако хтеде отргнути, али
не могаше. Источно -немачки маркграф
1п еро *присили га на признање немачке
власти. Мјечислав се поново зарати, и
његову брату Чедобору пође за руком,
да разбије Немпе, али се аосле поновљених бораба Мјечпслав мораде покдонити.
Плаћао је данак Немцима и био им тако
понизан, да пред њиховим пограничким
грофовима ни сести није хтео. Од овог
понижења спасао је Пољску јуначки му
син Болеслав Храбри.

ово доба признавали папу за црквеног
поглавицу. Мјечиелав са целим својим народом прими Хришћанство и латинску литургију, а окоро по том и умре 992. год.
Наследило га је више синова, али се
од њих највише истаче већ поменути Волеслав Храбри! Али он не спада у опсег
ове књижице.

Али је Мјечислав у другом погледу
заслужио признање свога народа. Он је
извршио покрштење пољско. У ово доба
Моравцл са Оловацима и Чесима већ су
били покрштени. Нека побалтијско-полапска племена крстише се од Чеха, само
да би избегли ратове с Немцима. Мјечислав се ожени чешком приндесом Добравом, која, уз Борисову сеетру код Бугара, уз Олгу и Ану код Руеа, и уз Лудмилу код Чеха, чини венац заслужних за
веру Исусову жена словенских. Она са
собом беше довела многе свештенике
Чешке, који су као и у целој Чешкој у

ЧЕСИ И МОРАВЦИ
СА СЛОВАЦИМА.

Чеси и Моравци са
Словацима
Први становпици Чешке. — Четка племена. — Енез
Сам и ночеци чешке истерије. — Еузман Пражавин. —
Чех, Крок н жћери му Каза, Тетка и Љубуша; — Љубушин суд. — Прекисло. — Његови наследници. —
Чешки ведикаши у Регенсбургу. — Моравски кнез
Мојмер. — Разтислав. — Градови Дјевин и Велеград. — Ћирило и Методвје. — Покрштеае. — Светопук. — Његови одиоси спран
Немаца. — Навааа Мађара. — Светопуков савет синовииа в смрт иу. —
Кптастрофа код Пожуна. — Чешкц
кнрв Воривоје в жена ну Лудиила. — Покрштеве Чеха. — Даља
судбина ученика Методијевих. —

I. Ни Чеси, ни Моравци са Оловацима нису старооедеоци у данашњим њихним земљама.
У Чешкој и једном делу Моравије зна
се за Боје — откуда и име Чешкој Бо-

140

ЧЕСИ И МОРАВЦИ СА СЛОВАЦИМА
ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

хемија — као прве становнике тих покрајина. То беше народ газске крви, који
се у Чешкој наоели у оно доба, када им
љихов саплеменик Врен потуче старце сенаторе на форуму римском. Боје покори
германско пземе Маркомани, а маркоманска браћа Квади беенише по Моравији.
Хунска најезда слистила је и једне и друге.
А тек у време великог словенског расељавања дошао је у ове земље и чешкоморавски народ.
Подељен на племена, као и сви Словени, он је под својим племенским старешинама постепено долазио и пунио својим
наеељима земљиште од Карпата до Чегаких Гора и од Средњег Дунава до иза
Крстатих шшшгаа.
2. Сада Чеси живе не само у Чешкој, већ и у Моравији, али у прво доба
не бејаше то један исти народ. Моравци
су са Оловацима били ближи Панонским
Словенима но Чесима, али еу ее временом
сви Моравци претопши у Чехе, а Словаци још и данас, као засебан народ живе
по околини Татре и јужним њеним огранцима.

141

3 Не знамо сигурно, да ли су Моравци оа Словацима бши поцепани на
ситнија племена, али по аналогији можемо
тврдити да јееу, само што нам нису по
зната имена тих племена. То се за Чехе
зна и чак се наводе ова племена: Чеси,
најзнатније племе, око кога ће се остала
груписати ; Лучани на северозаиаду, око
града Шатеца; Лемузи на северу око
Лабе ; Пшовани око данашњег града Медника, и др.
4. Први почеци чешке историје замотани су у тајанетвене бајке. Авари их
истина нису могли са свим покорити, али
су ипак и Чеси и Морављани морали
признати над собом авароко господство.
Тек 623. год. скоче Чеси ва устанак, а
под вођством храброг свог поглавице Сама
збаце оа себе јарам аварски и ударе темелз народној држави. ТаЈ им је рад
у почетку изгледао веома усоешан, јер
Самову власт признаде над собсш и један део Лужичкпх Срба, а Словенци уђоше у саотав његов? државе. Самова ее
држава проетираше од Чешких Гора и
Дунава, па до Јадранскога Мора. Сам је

142

ЧЕСИ

ћ

МОРАВЦИ

СА

СЛОВАЦИМА

сретно ратовао са Францима, нотукавши
им краља Дагоберта са чијим је сином
Сигизбертсш закључио за се повољан мир
Но после емрти Самове његова СЈ држава распала ваљда о тога, што Словени
још не беху научени, да живе уједињени!
5. Чешки летописац, Кузман Пражанин без права мисли, да су Чеси праседеоци у данашњим њиховим земљама. По
њему је после потопа дошао у Чешку са
својом породицом праотац народни Чех
од кога је земља добила име, и од кога
се сав оотали народ расплодио. Много је
година, каже се, прошло, док је над Чешком.. завладао кнез Крок, који је иза себе
оставио три кћери: Казу, Тетку и Љубуту.
У овој причи Кузмановој ииак има и
историј ;ког материјала. Крок је историјеко
лице, можда син иаи унук Самов.
6. Поеле смрти Крокове народ је изабрао себи за кнегињу најмлађу у.у кћер
Љубушу, веома паметну и мудру девојку.
Прича вели, да су се једном око очевин<: завадпла два брата племића, Хрудош
и Стаелав, и да су дошли к Љубуши, да

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

143

им она тај спор пресуди. Љубуша одлучи
да браћа ио старом обичајном праву, поделе очевину, али старији брат, не будући
задовољан том пресудом, нападне иред
народом да ружп Љубушу. Тада она изјави народу, да она неће више да је кнегиња, те да је као женску страну нико
више не ружи. Тада сви повичу, да ће
им онај бити кнез за кога се она уда. И
Љубушин избор падне на младог Премисла из племена Лемуза, који је баш тада
орао крај речице Бјелчне. Из свога села
Стадице дошао је он у ошГнцимана кнежевски престо. Ти су се опанци дуго и дуго чували; показиваху ее његовим наследнацима, да етупајући у каезовање не забо- ,
раве сталеж, из кога су изашли.... Историји
нису познати ратни подвизи Премислови;
зна се само да је мудро земљом управљао
и да је на ушћу Бруснице у Влгаву подигао град Праг. Прича се, да је при
оснивању Прага Љубуша прорекла, да ће
он постати славним градом
7. Премислови наследници до покрштења ишли су овим редом: Незамисал, Мнет,
Војен, Уњеслав, Кресомисал, Неклан, Го-

144

ЧЕСИ и МОРАВЦИ СА СЛОВАЦИМА

сшовиш и Боривој. За њихова дела, сем
Некланових, Гостовитових и Воривојевих,
не знамо. Неклан је имао љуте ратоее са
Властиславом, лучанским кнезом, а Воривоје обесмрти своје име нарочито тиме,
што су за време његова кнежевања Чеси
примили Хришћанетво.
8- За време ових кнежева Чеси су
морали много ратовати с Францима. Карло
Вежики ирисилио их је на шмћање данка.
После смрти Карлове на Чехе су учестали
немачки напади, али су се Чееи јуначки држали. НI и они разтрзани неслогом унутрашњом нс могоше етворити јаке државе.
Резултат те неелоге п беше одлазак четрнаесторице чешких великаша у немачки
двор у Регенсбург, где се и покрстише.
То је било 845 год. за време владе Гостовитове, који је јуначки умео да одбије
нападаје краља Лудвика Немца Ти су се
напади поновили, када је нч престо ступио Воривоје. Немци продреше у Чешку,
али је не подвластише, јер се Боривоје
стави тада под заштиту силнога моравског
кнеза Светоиука.

ПОЧЕЦИ

СЛ

145

ИСТОРИЈЕ

9. Први моравски кнез, за чије име
знамо, беше Мојмар.
Раније смо већ видели, како је од њега
морао, због смерова за оделитошћу, бегати
нитрански великаш Првина. Збиља, Мојмару је и пошло за руком да уједини
Моравце и Словаке.
И ако је испочетка морао аризнати
власт франачкога краља, штк се Мојмар
из потаје спремаше, аа у згодном тренутку
збаци са себе франачку иревлает. То дође
до ушију краљу Лудвику Немцу, који са
великом војском упадне у Моравију, збаци
Мојмара, и на цресто подигие Мојмарева
синовца Расшислава.
10. Говорећи о Растиславу ми говбримо
о врло умном моравском владаоцу. Отупајући на престо он јасно увиде, да ће се
а пре а поеле морати тући са Немцима,
па за то је одмах прегао, да утврди земаљску одбрану.
Ради тога нарочито је оправио градове Дјееин и Велеград, за које народна
прича вели, да су основани за време војне
људи и девојапа за владе Премислове.
од. ИСТОРШБ

10

146

ЧЕСИ и МОРАВЦИ СА словацима

У ово доба Лудвик Немац ратоваше
с Чесима, па видећиЈспремање Растиелављево, он изненада удари на Моравију,
али га моравски кнез тавдз дочека, да је
Лудвик брже боље морао одступити.
II. Тада Раотиславу паде на иамет сретна мисао. Он се реши, да раскине еваке
везе с Немцима и не хтеде чути за римску
цркву, којој су у овим крајевима Немци
били представници. Он, преко посланика,
замоли грчког цара Михаила, да му пошаље учене људе, који ће му народ покрстити
У ово време у Византији се слављаху
са своје учености и честитости, два брата,
Словени из Оолуна, Константин и Методије, од којих су првога, због ведике
му учености назвали философом.
Оба су брата пре тога ишли Казарима, те тамо доказавши орвенетво Христове Вере одржали победу у препирци
са јеврејским учатељима.
Ту браћу одреди цар Михаило III, да
иду у Моравију и покрштење изврше.
Пре но што ће ее кренути на пут,
браћа су се добро спремила, попут грчке

ПОЧЕТЦИ сл. ИОТОРИЈЕ

147

азбуке створише словенску, и иреведоше
на словенски језик многе црквене књиге.
У лето 863. год. ови први апостоли
и просветитељи еловенски почеше у Веаеграду ароповедати сиасоносну науку Опаситељеву, али су због тога свога рада у
брзо имали посла са главом римске цркве,
коме су чак и на одговор морали ићи.
Немачки су их свештеници непрестано
-*
тужакааи, јер су били изван себе од љутине, шта им учена браћа словенска одузимају богато и дарежљиво стадо.
Увидав неумееноет немачких тужаба,
а можда и због неких других разлога,
паиа Хадријан П закалуђери Константина,
који доби име Ћирило и умре у Риму 14.
Фебруара 869. год. Методија пак постави
за архијепискоиа. Шта је даље било с
Методијом, то смо видели говорећи о Панонским Оловенима.
12. Нг годину дана од овог значајног
догађаја на Моравију је ионова наиао Лудвик Немац. Растиелав је уепео, да противу Немаца подетакне не само Чехе, већ
и Лужичке Србе. Две је немачке војске,
једну под краљевићем Карлманом, а другу

•148

ЧЕОИ и МОРАВЦИ СА СЛОВАЦИМА

под краљевићем Карлом, до ноге потукао.
Ал' где је среће, ту и несреће има!
У негдашњој Првининој кнежини кнезовао је Растислављев синовац Свешопуп.
То беше славољубив човек, окрутне и же«токе нарави. Јунак у ранијим бојевима,
он се сада ношаше мишљу, да заузме
престо овога стрица. Тиме се пак Немци
знадоше користити. Помоћу његовом они
се дочепаше Растисл-ша, коме очи иокопаше, па га после затворише у неки манаетир, али Светоиука не поставате за
кнеза као што ое он надаше.
ЈЗ. Сад тек иуче Светопуку пред очима,
шта Немци намеравају !
Морављани се побуниши ' Светопук
послан, да угуши усганак, пређе на отрану
устаника, а народ га прими за свога
кнеза, видећи његову мржњу спрам Немаца.
14. Жалосно је, што је судба хтела, да
човек, који је злочином сео на престо,
буде највећи владалац Мораваца. Под њим
се Моравија дигла на невероватну висину,
а после оамо двадесет година по његовој
смрти-и ње је нестало.

ПОЧЕЦИ

СЛ.

ИСТОРИЈЕ

149

Чим је ступио на престо Светопук једо ноге потукао Немце, који га миром у
Форхајму морадоше признати за самоеталног владатеља. Али су та непријатељства ионово отпочела за време краљевања.
Арнулфовог у Немачкој.
Изнајнре -су Арнулф и Светопук жи.вели у пријатељетву и чак је овај, кумујући Арнулфу, дао једном краљевом еину
и своје име Свеншибалд (како су Немци
изговарали).
Непријатељства су отпочела 882. год.
због неких немачких међусобица, и из
н>их је Оветоиук изашао победитељем, добивши том приликом и Панонију. Тада
се Светопукова држава збиља могла да
зове великом: јер осем Моравије и Словачке, она је у себи ичала и Панонију,
а њену су власт, сем Полапских Словена,
признавали и Чеси са евојим кнезом Боривојем.
Немогући никако дохакати Светоиуку
Арнулф учини једно зло, које га је доцније много стало. Он наиме позове у помоћ Мађаре, који то једва дочекаше. Силне
мађареке орде у беснилу своме појаве се

150

чкси и МОРАВЦИ СА СЛОВАЦИМА

ч
на границама Оветопуковим, аш их је он
јуначки умео да одбије.
Видећи, да му се смрт приближује, а
осећајући, да ће Моравија пропасти, акб
код његових синова Мојлара и Светопука — трећему не знамо имена ~ не
буде слоге, — он их позва к себи и покаже им, како се више прутова од једном не могу сломити, а сваки на иоее
може. Тиме их је хтео опоменути, да је
у слози спае и да не треба да се цепају.
15- Године 894. Оветопук умре, а си •
нови његови не могоше еачувату Моравије. У битци код Пожуна (907. год.)
погибе кнез Мојмар и Мађари мађарски
опустошише Моравију. Од тога је несретног дана и преетала историја Морављана....
16- Налазећи се под сигурном заштитом Светопуковом и чески се кнез Воривије постарао, да од Методија прими Хришћанство. Томе је много допринела и жена
МЈ Лудмила, која је била из племена
Пшована.
Но и ако су Чеси с Морављанима и"
Словацима примили Хришћанотво од нра-

ПОЧЕЦИ СЛ.

ИСТОР0ЈЕ

151

воелавних свештеника ипак се за кратко
време римски пастори толико намножише, да су православне потпуно потисли.
У Чешкој бише установљене католичке
бискупије. Но говорити о томе није задатак ових редака, већ'детаљније историје..
После пропасти ОветопуковедржавеМетодијеви ученици побегоше на Балканско
Полуострво. Сам пак Методије умро је
био далеко раније.

ПОБАЛТИЈСКО-ПОЛАПСКИ
СЛОВЕНИ

ГГобалтијско-лолапски Словени
Гдавна шемсна. — Мирољубиви и ратоборни. — Кнвзови Вучан, Драшко и Славоиир. — Несдога. — Кнез
ГОСТЈМИСВЉ. — ГроФ Геро и кнез Тузомир. — ПоI! буна. — Кнев Местивоје. — Кнез ХЧтшаик и њетова трагичш судбина. — Кнев Ратибор. — Свнови Готшалкови Вудивоје и Хенрик. — Каез
Крут и жена му Славина. — Хенрик врши
уједињење. — Хенпикови синови Киут и
• 'ветопук. — Кнежевн Прибислав и Нвклот. — Крсташка војна — Проиаст
и понемчававе. — Лужички ''рби.

I. По пољима и обалама рек§, где су
некада живела племена Побал^ијско полапских Словенат оре и коиа сада немачки
еељак и не сањајући ваљда, да у њему има
и словенске крви. Цео онај иростор у Западној Пруској, Поморанији, Вранибору,
обема Саксонијама, Анхалту, источном Хановеру, у оба Мекленбурга, у југоисточ-

156

ПОБА1ТПЈСКО-ПОЛАИСКИ

СЛОВЕНИ
ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

ном Шлезвиг-Холштајн}', и на оетовима
Фемарну, Рујану (Ригену), Узедому и Во
лину — насељавали су некад словенска
племена.
Њихова је исгорија веома жалосна.
Беше то борба за опстанак, б о р б а с Н е м цима на живот и смрт! Словени су подлегли захваљујући својој поцепаности, а
још више неслози и међусобним свађама. Најпре мирном кслонизацијом чнаеељавањем^ а поеле пасилним путем, успеше Немци, да кроз неколико столећа,
збришу са лица земље ова иначе вредна
и добра словеиека племена.
2. Побалтијско-полапски Словени били
су претходници словенског селења на Запад. У историју истина улазе тек за време
Карла Великог, али је вероватно, да су
они у поменутим земљама били већ далеко пре од конца V века ао Христу.
3 Као год и остали Словени они еу
се делили на племена, која су живела својим племенским животом. Тих је племена
код Побалтијско-полаиских Словена — тако
се зваху због тога, што су живели чо

157

обалама реке Лабе и Балтијског Мора —
било у главном четри :
а) ЉушиНи иш Велеши живели су
уз обалу Балтијскога Мора до реке Одре.
У њих се рачунаше: Когиани око Ростока ; ИрЏкопјенци око реке Пјене; Доленци уз језеро Толензе; Ратари на југу
од реке Пјене; Ранци или Рујанци на
острову Рујану; Украни око реке Укре,
до њих Речани; Стодорани или Хавељани око реке Хавела; Брежани око
града Хавелберга ; Спревани уз реку Спреву, и Морачани, крај језера Морица и у
околиен Магдебурга —- Од свих ових
шемена оејаху најзнатнији'Рујанци, једно
због свога јунаштва, а друго и због тога,
Ш10 у њпховом граду Аркони бејаше
храм Световида. највећега бога Побалтијско-полааских Оловена.
б.) БодргЉи становаху на заиаду од
Љутића. Главно се племе зваше Бодри&и
између река Варнаве и Травне, а остала
беху ова: Вагри до реке Ајдера; Полабљани у данашљем Лауенбургу; Смољани
у Мекленбург Шверину; Глињани око града

168

НОБАЛТИЈСКО-ПОЛАПСКИ

СЛОВЕНИ

Линебурга; Варни суседи Смољана и Древљани Ј североисточном Хановеру.
в. Полппски Срби, у које спадаху:
Лужичани у данашњој Лужици; Милчани у Горњој Лужици,' и Срби у ужем
смислу, између Лабе и Сале, и око данашњега града Зербста (Србства).
с.) Поморци или Поморани заузимаху приморје међу Одром и В^слом. И
они су се цепали на ситнија племена, али
су нам њихна имена непознага.
4- Од свих ових племена Полапски
Срби бејаху најмирољубивији Они су се
лакше приволилн Хришћанству, но оетали,
који су се из свих сила борили против
ТР верске новине, у којој су гледали колико немачку најезду толико и њихову
грабљивост. Нарочито су се у томе одликовали Бодрићи, чија нам је иеторија нај
познатија, и Љутићи. Они еу били вође
противу Немаца, али живећи у неарестаној свађи, не могоше образовати државне
целине, да би се боље могли одупрети неиријатељу, него су шта више често пута
помагали Немцу или Данцу противу рођене евоје браће. У томе је и сва несрећа

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

ових илемена. Немци им копаше гроб, а
они се сами у њега стропоштаваху.
5. Упознатом нам, из светске историје,
походу Карла Великог противу Саксонаца
бши су и Водрићи помагачи франачке
војске. Први познати нам кнез БодрићИ
беше Вучан, који је уз Карлову војску
нападаО на Љутиће, јер им се Карло хтеде
светити, што и они не беху напал& на
Оаксонце. Вучана су убили Сакссшци, а
нови кнез Драшпо беше опет уз Карла.
Њега је наследио кнез Славомир, кога је
сам Карло иодигао на престо. Оволика
пажња, учињена Славомиру од франачке
стране, ииак му није ништа користила.
Франци му не дођоше у помоћ, љкада на
њега у друштву Љутића, удари дански
краљ Готфрид (808, год.).
6. Да је којом срећом било слоге, као
што није између Бодрпћа и Љутића, не
би ни Карло ни Готфрид имади повода
да се мешају у њихове послове. Но што
није било тада, то се мало доцније појави.
Пред смрт Лудвика Побожног, слаба наследника Карловог, сложише се истина Бодрићи и Љутићи, али и од те слоге, на

160

ПОБАЛТЈГЈСКО-ПОЛАПСКИ СЛОВЕНИ

крају крајева, не би ништа. Устанак,
иетина би подигнут, али не знамо, како
се свршио. Насчедник Лудвика Побожног,
Лудвик Немац удари, год. 844., иа Бодриће. У одсудноме боју, истина погибе и
кнез бодрићски, Гостомисаљ, али Бодрићи
не бише покорени. У нередима, који за
тим настадоше у Немачкој под владом слабих владалаца Лудвика Детета и Конрада I,
чудновато беше, што се Оловени не умешаше да оелабе Немачку. Може се мислити да и то због своје неслоге нису могли
учинити.
7. За време владе Хенрика Г.јјСловени
су несретно војевали с Немцима. Хенрик
их до ноге потуче код Ленцена, али се
не могаше корисгити том својом победом
због ратова с Данцима и Мађарима Али
се још већа несрећа сручи на Оловене за
време владе Хенрикова спна, Отона I
Отонов управитељ Саксоније, крвожедни
и лукави граф Геро, преваром домами ,к
себи и поубија двадесет и девет најглавнијих Словена. Када се због овога крвопролића побунише Словени, Геро задобије
за себе бившег стодоранеког кнеза Туго-

161

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРШЕ

мира, који се код Немаца налажаше у
ропству. Захваљујући његовој издаји Геро
се дочепа главног града Бранибора (Бранденбурга). Године 940. већ беше довршено покорење еловенско.
8. Незадовољни својим новим положајем, Словени нису дуго мировали, Када
су наиме мађарске чете у масама упале у Немачку, окоче и Слове;ни на
оружје, да слободу извојују, Али Мађари пропадоте на Лешкоме Пољу код
Аузбурга (956 год.) и Отону доста лако
пође за руком, да и Оловене покори Том
су му придиком помаглли и кратковиди у
политици Рујанци. Покоривши тако Словене Отон је мислио, да ће кх чвршће
за себе нривезати, ако их покрсти. Немачки свештеници отпочеше покрштавање,
а Отои установи у словенским земљама
неких шест епископија.
9. Када Отонов наследник, Отон II,
пострада у Италији, у боју противу Арапа,
побунише се најпре Стодорани, а мало
после и Бодрићи, под војводом, својим
Месшивојем, Отон II, као и син му Отон Ш,
ПОЧЕЦИ сд. ИСТОРИЈЕ

11

162

ПОБАЛТИЈСКО-ПОЛАПСКИ С10ВЕНИ

не могоше угушити рашнрени устанак словенски и Словени се, око год. 1000. видеше готово иотпуно слободнии и самосталним. Али им ипак та елобода и самосталност не донеее паиети. Они и надаље
ратоваху један против другог, па чак и
самим Немцима помагаху иротиву пољског
краља, Болеслава Храброг.
10. Знаменит је са своје трагичне
судбине бодрићеки кнез Готшалп. Отац
му, кнежић Орибигњев, одгаји га у
вери Хриетовој и посла у Линебуршки
манастир на науку. Док се он учаше у
Линебургу погибе му огац од руке неког
саксонеког ускока. Сматрајући смрт очеву
као политичко убиство, Готшалк успламти
осветом противу Немаца, па и противу
хришћанства, кога су Немци проповедаш.
Он се одрече вере Христове, скуии војску и побије неколико хиљада Сакеонаца.
Но Готшалки у брзо заробе, а код Бодрића
се закнежр кнез Ратибор, коме пође за
руком, да уједиии сва бодрићска племена.
У рату с Даидима погибе кнез Ратибор
и сви његови еинови. Тада се^међу Водриће поново јави Готшалк (1044. год.)

ПОЧЕЦН СЛ.

ИСТОРИЈЕ

163

али сада као хришћашш. Дарнут великодушношћу саксонеког управитеља, који га
је из ропства пуетио. и видевши, да се
ни један народ не може противити духу
времена, он се ожени хришћанком и сам
пређе у хришћанство. И чим ступи на
преето он поче и оетале Бодриће да обучава вери у Оиаситеља. Пуне двадесет
и две године радио је Готшалк на томе
послу, и пуне двадесет и две године трпеди
су Бодрићи хришћанство у својој земљи.
Али се након тога времена (год. 1066.)
дистом побуне. Попут каквог вулкана, чија
бујица све сажиже, окоми ее прво на Готшалка, па онда на хришћанске овештенпке.
Готшалк поглбе, а евегатеницп у грдним
мукама испуштаху своје душе. Мекленбуршког јепископа најаре избичеваше после му одсекоше руке и ноге, најпосле му
одрубише главу и цринеше кисту свога
страшног бога Радигоста! Ето, колика је
мржња спрам Хришћана и њихових проповедника Немаца.
ј ј . Иза Готшалка оетадоше два сина:
Будивоје и Хенргт.

164

ПОБАЛТШСКО-ПОЛАПСКИ словвни

За кнеза боцрићског био се прогдасио
Круш, противу кога се подиже Вудивоје
али узалуд, јер главу изгуби.
Крут је до дубоке староети своје владао, веома оаак спрам Хришћана и Готшалкове породице.
Али млађем сину Готшалкову Хенрику
пође за руком, да задобије љубав Славине
жене Крутове. По наговору Хенрикову
Олавина убије Крута, а Хенрик докопавши
се престола помоћу Саксонаца, узме за
жену неверницу Крутову.
Хенрик је био добар владалац, и из
своје иреотонице Либека храбро управљаше
државом. Одбивши напад Рујанаца, њему
испаде за руком, да уједини Бодриће,
Љутиће и Поморце. То је ирво и иоследње уједињење иобалтијспо полажких
Словена.
Хенрик је пред емрт своју (1120.
године) претрпио велику жалост, јер му
Рујанци убише омиљеног сина, Владимира !
12.

У скоро је неотадо Готшалкова

ПОЧЕЦИ СЛ. ИСТОРИЈЕ

166

рода. Хенрикови синови Кнуш и Светоиук свађаху се између себе. и те се свађе
продужише и трајаху све дотле, док Светопук не надвлада. Али и он ускоро погину, као и син му Свеник. Од политике
пак Готшалкове : да се с Немцима живи
у миру, такође не оста ништа. Ратовц с
њима поново отпочеше... То беше последњи чин велике трагедије овог јадног
словенског народа.
13 Међу Вагрима и Полабљанима бејаа:е ее истакао кнез Прибислав, а међу
Бодрићима кнез Ншлош. И један и други,
верни традицијама народним, остадоше
многобошци. Првога ускоро аобедише Немци, и отму му државу, коју претрпагае
својим колонијама. Но и Никлот се још
дуго не одржа!
Тада су се баш на Исток кретале многе
чете крсташке, да освајају Свети Гроб
од некрста. Саксонцима се учини далек
тај пут, када за веру, веле, могу у својој близини ратовати. Папа Евгеније III
одобри им ту замисао, и на Никлота и
остале побалтијско полапске Словене кре-

166

повалтшско-полапски СЛОВЕНИ

те се читаза крсташка војна. Та војна а још више напади двојице немачких
силника, бранибореког маркграфа Албрехта Медведа, и саксонског војводе Хенрика Лава, учинише крај Никлотову вгадању.
Никлот јуначки паде у боју, а Хенрик Лав обеси му сина Врашислава.
Други му син Прибислав побеже из домовине.
Сви скоро Словени потпадоше под
Не^мце, еем Рујанаца, чији кнез Јаромир
мораде при.шати данско гоепоство.
14. И од овога дана отпоче насллно
понемчавање. Богаташи и пдемићи словенски први пређоше у Немце, желећи
сачувати своје имање и гоеиоство, баш
као што ће доцније учинити и многе племићеке породице у Босни и Херцеговини,
прелазећи у Мухамеданетно.
Оетављен еамоме себи, народ се постепено немчио. Древљани ее држаше до
почетка XVIII века, када и они потонуше
у велико немачко море.

ПОЧЕЦИ СЛ

ИСТОРШЕ

167

Само се сачуваше Лужички Срби, који
и данас живе у обема Лужицама, мали
али јаки својом народном евешћу, својим
родољубљем и књижевношћу, која попут
какве слабе светиљке светли међу еветилима јевропских литератур& !

ПОГОВОЈР
Основалац Књижевнога Фонда, од кога
је ово дело добило 300 дин награде, покојни Радован ЛазиП, рођен је у Ваљеву
22. фебруара 1834. год. од сиромашних,
ади честитих родатеља. Свршивши два
разреда основне школе, а изучив занат,
онје, захваљујући својој бистрини и неуморном устаоштву, за доста. кратко време
ступио у ред првих трговаца свога родног места. Изабран 1868. год. за председника општинскога, Радован је участвовао
и на знаменитој топчидерској екупштини.
За време његова предеедниковања подигнута је у Виљеву •а/рва тколска зграда,
иосађен парк на Пе&ини, иошумљена, околина градска, а по самом граду посађен
онај рад разног хладовитог дрве&а, што
даје тако леп изглед Ваљеву. ГодинеЈ875.
Радован је, у друштву неколицине гра-

' 170
ђана, установио Ваљевскг/ Штедионицу,
и био јој доживотни председник. Пун
предузимљивости он је, по установљењу
Штедионице, изнео пред грађане чредлог
„ 0 иодизању фабрипа и возоеа у Ваљеву
и околини," а гоњен гаеменитом жељом,
да помогне деци, која оотадоше сирота,
он предложи установу „ Сирошињског фонда вароши Ваљева." Оба ова његова предлога бише одушевљено примљена, али се
не остварише, једно због самих догађаја
а друго због блиске смрти предлагачеве.
И на самом самртноме часу — 22,
Јануара 1884. год. — Радован показа,
да његово пдеменито срце још искрено
куца за бољигком свога народа. Тестаментом остави десет хиљада динара, да се
образује ..Књижевни фонд Радована Лаги&а, шрговца из Ваљева," и д а с е њ и м а
награђују корисне за народ књиге.*) И
*| Бво главних фондовских тача»а.
Т р е ћ е: О Фонду води стараке проферсси савет
ваљевсве шмназије.
П е т о= Гаавница тога ф.шда не сие се нвгда крњити.
Ш е с т«; Сав интерес од речевог фовда употребиће се само на награде кшижевних сачвње&а.

171
прво награђено дело из тог фонда јесте:
„Жмеота и рад иок. Радована Лази&а,
трг. из Ваљева" од професора Милана
и
П. Зарића, а „Почеци Оловенске Историје
друго је по реду.
Покојни Радован био је нарави благе
и мирне, , предуеретљив према добрима,
а љут и строг према онима, који су радили, што није право и иоштено. Увек
је био ћутљив, врло озбиљан и замишљен. Веома је био штедљив, скроман и
пажљив на свашта. Свакога бн радо о
свему саслушао, млађе је често саветовао
и поучавао, а старије од себе и паметС е д м о: Свака грана популарне каижевноста
која ииа шири круг чптадаца, приступна је награди ив
овог фонда.
0 о и о: Професорски савет ваљевске гимпавије орегледа подввселе рукописе, оцвњујв их, одређује и ивдаје награде до 300 динара.
Д е в е 10: Дела сано на српсвон језвку и српскиж
иисменима писана иогу се вагра^ввата.
Д е с е т о: Свако награђено дедо треба да је цвховупво. Поједвне свеске не могу се награђвватн.
Ј е д а н а ј е с т о : Преводв и прештампавањо не
могу бита награђени из овог фовда.
Т р и н а ј е с т о ; На касловнон аисту еваке кљиге
нека стоји наштаипаво! »Ова је кв>нга ваграђева нз
хвлжевног фовда Радована Лазнћа, трголц»из Ваљева."

172

није овакад је иослушао. Мрзео је ленштине, нерадине и беепосличаре, и ови
су га се веома бојали, Сам се скромно
носио. СВОЈОУ псследњом вољом био је
породици наредио, да га, кад умре, најскромније спреме и сахране у простом
сандуку, и да му на гроб не дижу скупоцени саоменик' —"јер је он већ био
себи подигао споменик, већи и лепши од
ма каквог опоменпка, спомеиик свој „Књижевни Фонц!"
Слава скромном, мирном, штедљивом и
вредном родољубу, слава иок. Радовану
Лазићу 1 На Нову годину 1900.
Писац.