You are on page 1of 32

METODIKA NASTAVE ENGLESKOG JEZIKA

PREDAVANJA

doc. dr Dragana Lukić

1

Jezičke veštine
Nastava stranog jezika obuhvata četiri jezičke veštine: slušanje i razumevanje govora, govor, čitanje i pisanje. Veoma često možemo čuti da se jezičke veštine dele na „aktivne“ i „pasivne“.1 U „aktivne“ veštine ubrajaju se govor i pisanje, a u „pasivne“ slušanje i čitanje. Ova dihotomija se pokazala kao neadekvatna jer u procesu slušanja i čitanja osoba je samo prividno pasivna. Ove veštine i te kako iziskuju određene mentalne napore i aktivnosti kako bi se razumelo ono što se govori ili čita. Termini aktivne/pasivne veštine napušteni su i uvedena je nova podela jezičkih veština na „produktivne“ i „receptivne“. Produktivne su one koje osoba proizvodi a to su govor i pisanje, a receptivne su one koje neko prima, tu se ubrajaju slušanje i čitanje Koriste se i termini, ali u manjoj meri, šifrovanje (encoding) i dešifrovanje (decoding). Veoma je bitno da u nastavi stranog jezika odnos između jezičkih veština i jezika, odnosno jezičke građe (vokabulra, gramatike, fonetike i drugih elemenata) budu izbalansiran. Uopšte je prihvaćeno da je taj odnos 1:3, odnosno ⅓ vremena se posvećuje samom jeziku, a ⅔ jezičkim veštinama (slušanju, govoru, čitanju i pisanju). Isto tako i međusobni odnos jezičkih veština treba da bude izblansiran zavisno od ciljeva nastave: na primer, ako se radi o konverzacijskom kursu onda će akcenat svakako biti na razvijanju veštine govora, neki drugi specijalizovani kursevi mogu razvijati veštine slušanja i pisanja kao što je TOFEL ili IELTS. Opšte je prihvaćeno da su jezičke veštine složene i da postoji međusobna povezanost veština i u pisanoj i verbalnoj komunikaciji, tako da učinici treba da uvežbavaju i usvajaju sve četiri veštine kako bi uspeli da prenesu značenje koje žele. Na osnovu rečenog smatramo da sve četiri jezičke veštine treba na sistematičan i planski način razvijati kod učenika uz odgovarajući jezički intput, koji je isto tako neophodan, kako bi učenici (a i nastavnici) bili u mogućnosti da dostignu glavni cilj nastave stranog jezika u osnovnim i srednjim škola.

1

Savignon, J. S., (1991), Communicative Language Teaching: State of Art. In TESOL Quaterly. Vol. 25, No. 2. p. 261

2

Slušanje i razumevanja govora

2

Slušanje i razumevanje govora ključna je veština u procesu učenja stranog jezika. Ona se i navodi kao prva jer predstavlja osnovu za razvijanje ostalih jezičkih veština: govora, čitanja i pisanja. Kao i kod usvajanja maternjeg jezika, prvo se osoba izlaže jeziku putem slušanja. Ova veština je posebno važna za razvijanje veštine govora jer da bi se uspostavila uspešna komunikacija potrebno je razumeti ono što sagovornik govori. Kultura slušanja nije prisutna i na maternjem jeziku i često se događa da učesnici u razgovoru govore istovremeno i pri tome nemaju strpljenja da saslušaju sagovornika/e. Ovo je još izražajnije kada je u pitanju strani jezik. Pre svega, ova veština je najzapostavljenija u nastavi stranih jezika jer se ne uvežbava sistematski, a kao prilog ovoj tvrdnji stoji činjenica da nastavnici uzurpiraju najveći deo vremena tokom časa koje, zapravo, treba da stoji na raspolaganju učenicima. Iz toga sledi da su učenici uglavnom pasivni na času, lutaju u svojim mislima, a samo malobrojni slušaju ono što nastavnik izlaže. Razvijanje ove veštine podrazumeva i različite uslove slušanja (buka, prekidi u govoru, smetnje na linijama) kao i različite varijante engleskog jezika (američki/britanski/australijski) i dijalekte. Veština slušanja i razumevanja govora se ne sme prepustiti slučaju, ona se mora i nakon oralnog perioda u nastavi stranog jezika uvežbavati svakog časa. Slušanje i razumevanje je aktivan proces u kojem učenici treba da ulože određen napor kako bi razumeli onog koji govori. Ova veština u sebi integriše brojne elemente kao što su diskriminacija fonema i glasova, poznavanje vokabulara, gramatike kao i integrisanje jezičkih elemenata sa jezičkim, ali i nejezičkim kontekstom. Ukoliko je cilj nastave razvijanje govornih sposobnosti kod učenika i usvajanje komunikativnih sposobnosti (a jeste u našim školama), onda je ovu jezičku veštinu neophodno kontinuirano uvežbavati i testirati, a koje će se aktivnosti i tehnike koristiti, zavisi od uzrasta učenika i specifičnih ciljeva nastave. Godinama su veštine slušanja i razumevanja govora bile (neopravdano) zapostavljene u nastavi stranog jezika. Nastavne metode su isticale produktivne veštine, a pri tome se odnos između receptivnih i produktivnih veština slabo
2

O nastavi razumevenja govora, rad na srpskom jeziku, v: Lukić D., (2000), “Razumevanje govora u interaktivnoj nastavi engleskog jezika”, U knjizi: Interaktivno učenje II, str. 249–277

3

Tako da je govor povezan ili isprepletan sa slušanjem. upotreba podštapalica. Druga vrsta slušanja karakteristična je po tome što se od slušaoca zahteva da učestvuje u interakciji. Priroda slušanja i razumevanja na stranom jeziku bila je zanemarena i od strane onih koji su se bavili primenjenom lingvistikom i često se smatralo da se veština razumevanja govora mogla usvojiti izlaganjem i da se ona nije trebala podučavati. integriše je sa onim što sledi i neprestano prilagođava razumevanje onoga što čuje u skladu sa svojim prethodnim znanjem i informacijama koje dolaze. Ovo je poznato kao recipročno slušanje. svaki govornik ima dvostruku ulogu: i kao govornik i kao slušalac. kao što je rezultat nekog sportskog događaja. pogrešni počeci. učenik mora da razume poruku. Ukoliko ne može da razume ono što je rečeno. Ovo stanovište promenilo se i zamenjeno je aktivnim interesovanjem za ulogu razumevanja govora u učenje stranog jezika. Namena slušanja i razumevanje je veoma važna varijabla. 4 . Tokom slušanja. gde je jedan od ciljeva nastave govor. U stvari. Centralna uloga razumevanja govora u procesu učenja stranog jezika je danas u velikoj meri prihvaćena. Slušanje uputstva za upotrebu novog kompjuterskog softwarea zahteva drugačije veštine strategije slušanja od onih potrebnih za slušanje poezije ili kratke priče. nije u mogućnosti ni da odgovori. te uvele pažljivo pripremljeni kursevi za razvijanje ove veštine. kao njegovog integralnog dela. Govor se nadograđuje na slušanje koje sledi nakon toga. što predstavlja osnovni mehanizam putem kojeg jezička pravila postaju internalizovana. Na osnovu rečenog. zajedno sa karakteristikama govornog jezika – slobodnija organizacija sintakse. Brzina govora. Istovremeno su se razvile i snažne teorije o prirodi razumevanja govora. a druga osoba odgovara nakon procesa slušanja.razumevao. zadrži je u memoriji. neophodno kontinuirano i sistematski razvijati veštinu razumevanja govora. tokom interakcije. bez sumnje utiču na razumevanje i razvijanje veštine govora. možemo zaključiti da je. u vreme komunikativnog pristupa nastavi stranih jezika. nekompletni oblici. Slušanje vesti radi dobijanja opštih informacija o događajima toga dana zahteva drugačiju strategiju od one kada slušamo iste vesti radi određene informacije. Obično jedna osoba govori.

Pravi izazov za nastavnika u učionici je da učenicima pruži određeni stepen kontrole nad sadržajem časa i da presonalizuje sadržaj tako da učenici mogu da daju svoj lični doprinos postavljenom zadatku. Na primer. Postoje mnogo načina na kojima razumevanje govora može da se personalizuje. kao i bilo kojim drugim didaktičkim sredstvima. . uz adekvatnu primenu metoda i tehnika rada.davanjem prilike učenicima da pokažu svoje prethodno zananje i iskustvo u učionici. jezičke laboratorije. može se dodati ova dimenzija tako što će se učenici uključiti u proces i dati svoj aktivan doprinos učenju. . nastavnom materijalu. Materijal koji se koristi u nastavi mora se brižljivo odabrati i selektirati. kao što je to slučaj i u nastavi govora. Ovo možemo postići na nekoliko načina: . a ne na nastavnika. zadaci mogu biti tako osmišljeni u odeljenju da je aktivnost usmerena ka učeniku. Određeni materijal koji nije isključivo namenjen nastavi može se modifikovati i prilagoditi učenicima.davanjem jasnih uputstva učenicima o cilju slušanja. materijal bi trebao biti uglavnom autentičan.ostavljanjem učenicima određenog stepena slobode izbora. Prvo. tako da je učenicima tematski zanimljiv i da ih motiviše da odista žele da slušaju. kao i veštine govora. Isto tako. 5 . internet (ukoliko ih ustanova poseduje). učenici mogu da slušaju kako neko opisuje svoj radi. omogućavaju uspešnu realizaciju nastave razumevanja govora. mora razvijati od samog početka učenja. Drugo.Iz ovog sledi da se razumevanje govora. Radom na ovakvim zadacima učenici su aktivno uključeni u struktuiranju i restruktuiranje razumevanja jezika i izgradnji svojih veština njegovom upotrebom. pa sve do poslednjeg časa. Nastava fokusirana na učenika tokom razvijanja veštine razumevanja govora može se realizovati na dva načina. Savremena audio-visuelna nastavna sredstva. a zatim mogu da sastave set pitanja kojima će intervjuisati tu osobu.

. Methodology in Language Teaching: An Anthology of Current Practice. Zadaci treba da pruže učenicima i mogućnost da aktivno učestvuju u sopstvenom učenju. Methodology in Language Teaching: An Anthology of Current Practice. (2002). p.). obezbediti kontekst koji je dostupan u stvarnom životu i 2.podsticanjem učenika da razvijaju svoj odnos prema učenju i da razvijaju veštine za samo-posmatranje i samo-ocenjivanje. 3 Nastava razumevanja govora treba da se sprovodi pre svih ostalih aktivnosti u odeljenju. Učenici treba da znaju šta slušaju i koji je cilj slušanja. sam proces slušanja i proveru preslušanog materijala. In: J. 240 4 Field. Richards and W. treba obratiti pažnju na nekoliko činilaca: uzrast učenika.Renandya (Eds. Nastavnik treba da postavi dva jednostavna cilja za uvodni deo: 1. a može biti i kontraproduktivno. Uobičajne aktivnosti za uvođenje učenika u samu aktivnost slušanja sadrže kreativno nabacivanje (brainstorming) vokabulara.). – slušanje (listening) i – aktivnosti nakon slušanja (post-listening). „The Changing Face of Listening“. Ponavljanjem određenih jezičkih jedinica (ajtema) podstiče učenike da se tokom slušanja fokusiraju na primere iz tih područja.Renandya (Eds. 242–245 6 .4 Priprema za slušanje (Pre-listening) Ovaj deo časa treba da traje kratko. Prilikom odabiranja vežbi i materijala.. Richards and W. D. nekih pet minuta iz nekoliko razloga: predugačak uvodni deo oduzima vreme za samu aktivnost slušanja i razumevanja govora. “Listening in Language Learning”. a ona obuhvata: pripremu učenika za određene vežbe.. Model za dobar čas nastave slušanja i razumevanja govora bi izgledao ovako: – priprema za slušanje (pre-listening).5 3 Nunan. pp. nivo jezičkog znanja. jer duža diskusija na temu može da rezultura time da se veći deo materijala predivđenih za slušanje unapred shvati. In: J. Strategije za učinkovito slušanje moraju biti ugrađene u materijal. a na račun globalnog razumevanja. ponavljanje gramatike ili razgovor na temu teksta koji će se slušati. (2002). J. cilj učenja stranog jezika i broj učenika u odeljenju. motivisati učenike.

ne mogu da prosude koliko detalja će se tražiti od njih u aktivnostima koje slede nakon slušanja. Način provere razumevanja promenio se. In: J. Ali celokupna situacija slušanja i razvijanja veštine govora u učionici je veštačka. pojednostavi zadatak za učenike. „The Changing Face of Listening“. Autenitčni delovi govora koji nisu uvek rangirani prema nivou znanja učenika. Ponekad može biti i motivirajući faktor da otkriju da mogu da izdvoje informacije i iz delova govora koji nisu isključivo za njihov nivo jezičkog znanja.Renandya (Eds. Po sličnom modelu. 151 7 . 243 6 Scrivener. Richards and W. te su na taj način bliži iskustvu iz stvarnog života. Početni period opsežnog ili ekstenzivnog slušanja dopušta ovakav način rada. slušanje nepoznatog glasa.). Zbog ova dva razloga (prirodnost jezika i slušanje koje odgovara stvarnoj životnoj situaciji) poželjno je da se autentičan materijal uvodi od samog početka učenja stranog jezika. u praksi nastavnici dva puta puštaju kasetu sa materijalom za razumevanja govora. Learning Teaching.Slušanje (Listening) Većina praktičara je zadržala razliku između opsežnog ili ekstenzivnog i dubinskog ili intezivnog6 slušanja. Važno je da učenici ne budu obeshrabreni time i iz tog razloga nastavnik mora da im kaže da ne očekuju da će sve razumeti. Još jedan bitan elemenat za razvoj veštine govora i njegovog razumevanje jeste upotreba autentičnog materijalа. J.. izvornog govornika zahteva i prilagođavanje na ton. Osim toga. Ukoliko se korisiti ovakav model. J. onda je važno imati na umu da umesto da se pojednostavi jezik teksta. S obzirom na to da učenici ne znaju šta će ih se pitati. brzinu. Neki smatraju da je to neprirodno jer u stvarnom životu dobijemo priliku da samo jednom slušamo ono što je rečeno. (1994). intonaciju. p. Sa tekstom 5 Field. p.. Methodology in Language Teaching: An Anthology of Current Practice. Smatra se da učenik sluša i da pri tome nije fokusiran ukoliko su pitanja data tek nakon što se tekst presluša. Ako im damo set kratih pitanja ili vodilja za slušanje. Snimljeni govor daje mogućnost učenicima da slušaju ritam svakodnevnog engleskog jezika. obezbedili smo da učenici slušaju sa određenom namerom i da njihovo razumevanja ne zavisi od memorije. (2002). Ponekad je dobro učenicima stranog jezika dati da slušaju tekst koji će razumeti jednim delom.

Da rezimiramo. Još jedan razlog zbog kojeg učenike treba izlagati autentičnom govoru jeste pojave suvišnosti ili redundance koje nema u idealnim uslovima. kao što je to učionica. pusti sa trake rečenica u kojoj se ona nalazi. prekid veze i slično. Osim toga. odbijanje. prihvatanje. Kao deo završne aktivnosti. Nastavnici bi možda mogli da beže od ovakvog načina uvođenja vokabulara jer im treba vremena da rečenicu pronađu na kaseti. Može se pustiti učenicima razgovor između prodavca i kupca u supermarketu. a zatim tražiti od učenika da pokušaju da utvrde njeno značenje. Iz tih razloga u narednom delu dajemo pregled aktivnosti i tehnika za razvijanje veštine slušanja i razumevanja govora. efikasnije od tradicionalnog postavljanja pitanja radi provere razumevanja govora jest davanje zadatka kojim se od učenika traži da nešto uradi na osnovu informacija dobijenih iz preslušanog (autentičnog) materijala. zamuckivanje. zahteva se samo površno razumevanje. krčanje telefona. predlaganje. Aktivnosti i tehnike za razvijanje veštine slušanja i razumevanja govora 8 . pogrešni počeci. učenik treba da sluša i različite dijalekte govornog engleskog jezika sa elementima koje se javljaju u verbalnoj komunikacija u svakodnevnom životu kao što su oklevanje. slobodnija struktura rečenice. Suvišnost ili redudancu predstavaljaju elemente koji mogu da ometaju proces razumevanja govora kao što su buka na ulici.iznad nivoa jezičkog znanja odeljenja. Nakon slušanja (Post-listening) Nakon preslušanog teksta. pozivanje i slično. važno je da se nauči nešto od funkcionalnog jezika i na to treba privući pažnju učenika. Jedan od načina da se to uradi jeste da se napiše reč na tabli. može se tražiti od učenika da izvedu značenje novih reči koje se javljaju u kontekstu preslušanog materijala. a od učenika tražiti da samo zabeleže povrće koje se spominje u razgovoru. Ovaj problem se jednostavno može rešiti tako što će se rečenica/e presnimiti na drugu traku. Slušanje teksta obezbeđuje sjajne primere finkcionalnog jezika kao što je: izvinjavanje.

tako što će izvršiti određenu aktivnost. U tome i leži nedostatak ovakvih vežbanja. grafikoni. Učenici treba da identifikuju sliku o kojoj se govori. 4. Vežbanja ovog tipa su za početni i srednji nivo. slušanje iz zadovoljstva. slušanje radi prenošenja informacija.7 Slušanje i izvođenje radnje Ove vežbe se primenjuju kada želimo da proverimo koliko su učenici razumeli informaciju. slušanje i rešavanje problema. Vežbe ovog tipa ne možemo koristiti za više nivoe učenja stranog jezika. p. a vežba istovremeno doprinosi relaksaciji učenika. slušanje radi produbljivanja i proširivanja informacija. Mi smo se odlučili sa sledeću jer je najprikladnija za odeljenjske aktivnosti u našim uslovima: 1.Aktivnosti koja koristimo za nastavu razumevanja govora možemo koristiti i za testiranje. (Ed. Celce-Murcia daje nekoliko podela aktivnosti i vežbanja. jer treba vremena da ispitamo svakog učenika pojedinačno. slušanje i izvođenje radnje. Umesto karata mogu se crtati slike na osnovu opisa koji daje nastavnik. M. 2) Davanjem uputstava učenici obeležavaju maršutu kretanja na karti. Na ovaj način možemo da proverimo svakog učenika pojedinačno. Teaching English as a Second of Foreign Language. Slike treba da su dovoljno velike. 5. estetski 7 Celce-Murcia. imperativi su složeniji. 2. Na srednjoškolskom nivou. 91 9 . 3. Dalje u tekstu daćemo nekoliko primera ovakvih vežbi. dijagrami. kretanje po gradu na osnovu plana grada i slično. Na usmeno uputstvo nastavnika učenik reaguje određenom radnjom i pokazuje da je razumeo nastavnika. zabave i uživanja.). Stoga su one pogodne za odeljenja sa manjim brojem učenika. 1) Prva vežba jeste izdavanje naredbi koje bi trebalo učenici da izvrše. 3) Niz različitih slika može se koristiti za slična vežbanja.

Poznata je igra TAČNO/NETAČNO. predmet ili životinju od više datih na osnovu teksta ili snimljene trake koju reprodukuje nastavnik. 10 . a slike takve da učenici ne mogu da predvide unapred njihov redosled. postavljane tako da ih mogu videti svi učenici. Sledeća igra je OTKRIVANJE GREŠAKA. Da bi se smanjila mogućnost delovanja faktora memorisanja u vežbi ili tekstu. Učenik može da razume tekst dok ga sluša. U okviru ovih vežbanja mogu se organizovati i igre. na izbor glavnih informacija i njihovo memorisanje. Učenici slušaju duže narativno štivo i reaguju samo kada čuju nešto pogrešno: redosled izlaganja. a ćutanjem ako je netačno. uzvikom ili beleženjem grešaka koje treba proveriti nakon svakih četiri-pet grešaka. 5) Serija slika u vidu stripa može poslužiti kao priča. Na ovu slabost može se odgovoriti tako što učenik mora da se navikava na praćenje teksta koji sluša. Odgovore mogu davati na razne načine: podizanje DA/NE kartice (napisane na stranom jeziku). greška u opšte poznatoj priči. desne ruke (tačno) ili leve (netačno). ali i u srednjoj. kada dođe do kraja i kada bi trebalo da izabere tačan odgovor. 4) Učenici odabiraju osobu. u realnoj stvarnosti. grafikoni. Jedini problem u ovoj vežbi je faktor memorisanja. Dok nastavnik izlaže njen sadržaj. Vežba je za početni i srednji nivo. neslaganje ili nelogičnost u odnosi na ono što je prethodno rečeno. Učenici reaguju podizanjem ruke. a zatim da ustanove da li je iskaz tačan ili netačan na osnovu odslušanog teksta. Uz ove vežbe može se koristiti i propratni materijal: crteži. učenici određuju raspored slika na osnovu priče koja treba da je zanimljiva. Učenici treba da slušaju tekst. ne seća se prave informacije.dobro urađenje. a vežbanja se primenjuju takođe na početnom i srednjem nivou. Igre su veoma pogodne za rad sa decom naročito u osnovnoj školi. ponavljanjem tačne rečenice. slike. međutim. Ne treba čekati završetak priče. nastavnik mora da bude oprezan u sastavljanju pitanja pomoću kojih proverava stepen razumevanja govora.

upravo navedene. Na ovaj način ostvaruju se oba vida jezičke nastave: obrazovni i vaspitni. takođe. Učenik nakon slušanja poruke treba da je prenese usmenim putem. tada ćemo se naći u pet sati umesto u tri). Mogu poslužiti dijalog. tako da obrate pažnju samo na te činjenice. što daje posebnu draž ovoj igri. izveštaj. vesti. Pre samog slušanja. predstavlja. Vežbe se mogu primenjivati i kod mlađih učenika. tada se vežbe koriste za viši nivo učenja. društvenu (u rezredu se stvara prirodna i opuštena atmosfera) i psihološku jer se od njih zahteva da ocenjuju logičnost. Vežbe su pogodne za srednji nivo Ukoliko dodamo i zvučne efekte. neke su vrlo smešne i zanimljive. vremenska prognoza. Slušanje radi prenošenja informacija Vežbe radi prenošenja informacija razvijaju učenikovu sposobnost za distinkciju informacija koje su bitne za razumevanje poruke i istovremeno zanemarivanje onih koje ne utiču na smisao poruke. imaju višestruku vrednosti: jezičku (učenik mora da prati tekst). variramo brzinu govora i dodamo uslove koje zavise od vremena (ako pada kiša. veznika i ličnih zamenica. GLUVI TELEFON je veoma zanimljiva igra.Lako se može zaključiti da vežbe. 1) Slušanje i prenošenje telefonskih ili ličnih poruka u celini ili samo najvažnije činjenice. Nastavnik može da podeli 11 . pomoćnih glagola. neformalni govor nastavnika. Nastavnik kaže rečenicu prvom učeniku. važan tip ove vrste vežbi. 2) Slušanje i razumevanje priče ili razgovora da bi se referisalo nekoj osobi. što povećava mogućnost za zanimljiv kraj igre. navesti koje podatke treba zabeležiti i ukazati na karakteristike ovakvog načina pisanja: izostavljanje predloga. a on je prenosi šapatom učeniku koji sedi do njega. povezanost informacija. Ponekad izgovorena rečenica ima vrlo malo sličnosti sa onom koju je dao nastavnik. ali tada voditi računa o njihovom jezičkom znanju. Rečenice koje nastavnik daje mogu biti neobične. ovaj sledećem i tako redom do poslednjeg učenika koji izgovara rečenicu glasno. Prilikom izvođenja vežbi sa učenicima valja unapred reći koje se informacije traže.

obeležavaju delovi za rukovanje. a zatim tokom rešavanja problema. vežbe primenjivati na srednjem i višem nivou učenja. Učenici. predstavlja značajnu vežbu u nastavi razumevanja govora. 1) Igra detektiva predstavlja pravi izazov za učenike. prvo da bi izdvojili činjenice. Vežbe su pogodne za srednji i viši nivo učenja. Materijal za vežbanje mora se pažljivo odabrati. Slušanje i rešavanje problema Zadaci ove vrste zahtevaju od učenika da na osnovu preslušanog materijala reše odgovarajući problem. kuvanje i slično. Može im se dati spisak životinja koje se nalaze u vrtu. Učenicima će verovatno biti potrebno da čuju tekst dva ili tri puta.odeljenje u dve grupe. a druga sluša čita ili reprodukuje sa trake tekst čiji su pojedini delovi izostavljeni. Vežba je za srednji nivo. i to korak po korak. 4) Davanje uputstva za rukovanje aparatom. u ulozi detektiva. treba da otkriju ubicu. Zavisno od težine zadatka. na osnovu teksta. Nastavnik čita ili reprodukuje sa trake zanimljivu detektivsku priču u kojoj se desilo misteriozno ubistvo. Nakon slušanja. Vežbe su za srednji i viši nivo. Učenici pre slušanja dobijaju sliku nekog aparata na kojoj se. Učenicima se da plan zoološkog vrta sa brojevima kaveza. njihov zadatak je da na osnovu razgovora koji slušaju sa trake (može i nastavnik da čita) odrede koje životinje se nalaze u određenom kavezu. 12 . a učenici ga popunjavaju dok ga slušaju. a ne mora. po grupama. Jedna izađe iz učionice. dati im tabelu u koju se unose bitni podaci o ličnostima. 3) Popunjavanje tabela. Pre početka slušanja. da sadrži imena ljudi iz priče. Tabela može. Vežbe se mogu raditi individualno ili po grupama. problem mora da je opisan na jednostavan način kako bi se lako razumeo. planova raznih objekata i formulara određenim informacijama radi donošenja odluke ili rešavanja nekog problema sledeća je vežba u nizu vežbi ove vrste. pravila igre. obaveštavaju prvu grupu o preslušanom materijalu.

a zatim treba da odgovore na pitanja koristeći se tehnikom višečlanog izbora. Pitanja se daju usmeno. Razredne aktivnost se mogu organizovati u obliku individualnog. Prilikom odabiranja teme za predavanje voditi računa da se razumevanje teksta ne svede na poznavanje tematike. Vežba se može izvoditi na više načina: dati im nacrtano stablo u koje se unose samo imena ili da sami crtaju kompletno stablo i unose imena. što je teža varijanta. i to samo ako se sistematski uvežbavalo. jer kasnije sami pokušavaju da naprave porodično stablo i saznaju više o svojim precima. Ovu vrstu vežbanja primenjivati samo na visokom stadijumu učenja. lekare i druge stručnjake. 2) Parafraziranje je vežba koja nije nimalo jednostavna. jer u tom slučaju ne dolazi do izražaja sposobnost razumevanja teksta. da studenti na osnovu oblasti mogu unapred da predvide sadržaj predavanja. a nakon njih uspešno se može realizovati ostali deo časa. tandem ili grupnog rada. povezivanja. Ukoliko se učenicima čita duži tekst. Studenti čuju predavanja. odnosno. Učenici vole ovakve vežbe koje im održavaju pažnju i koncentraciju. Slušanje radi produbljivanja i proširivanja informacija Karakteristika vežbanja ove vrste je da se prikupljene informacije koriste za evaluaciju potrebnih podataka. treba ga razbiti na paragrafe ili kraće delove i nakon svakog pročitanog dela parafrazirati ono što je rečeno. što predstavlja realizaciju vaspitnih elemenata u nastavi. Nastavnik mora biti svestan činjenice da je 13 . priču treba čitati polako i ponoviti dva-tri puta.2) Crtanje porodičnog stabla na osnovu priče predstavlja zanimljivu vežbu koju učenici veoma vole. a studenti na svom listiću zaokružuju tačan odgovor. razmišljanja. 3) Rešavanje logičkih zagonetki i problema razvija kod učenika sposobnost zaključivanja. 1) Jedno od najvažnijih vežbanja ove vrste jeste predavanja za inženjere. Prilikom izvođenja druge varijante. Učenici treba da drugim rečima izraze iste misli.

14 . zabave i uživanja Slušanje iz zadovoljstva. ukoliko se lepo i živo pričaju. ali ne može tačno da se izrazi je ne vlada veštinom govora. Odgovori su takvi da se ne prepliće sposobnost čitanja. Kao propratni materijal mogu se koristit slike ili fotografije. I tada moramo voditi računa o učenikovoj sposobnosti izražavanja na stranom jeziku. ali ne ume da se najbolje izrazi na stranom jeziku. najbrži način da proverimo razumevanje iste je tehnikom pitanja (koja se daju usmeno) i višečlani izbor odgovora koji se daju učenicima na listu za odgovore. Na svom listiću za odgovore. 1) Priče. došlo je do govorenja. razumeo je tekst. relaksaciji. stvaranju prirodne i vesele atmosfere na času. zabave i uživanja doprinosi opuštanju. Slušanje iz zadovoljstva. kada su umorni ili kada oni to sami žele. bajke. Tekst može biti dijaloški ili narativni koji se reprodukuje sa trake. Slušanje radi zabave primeniti pre vežbi koje iziskuju veću pažnju učenika. Najpogodnija su pitanja sa višečlanim izborom odgovora. Priče čita nastavnik ili se reprodukuju sa trake ili CD-a. učenik zaokružuje tačan odgovor. 3) Pitanja i odgovori su vežbanja koja se često primenjuju u nastavi stranog jezika. kao i pitanja. 4) Sumiranje sadržaja teksta u nekoliko rečenica je vežba koja se može primeniti samo na visokom nivou učenja ukoliko je sistematski i kontinuirano uvežbavana. rado se slušaju na časovima stranih jezika. basne. Ovo potonje je znatno teže za razumevanje zbog razlike između govora nastavnika i onog snimljenog. Emotivni doživljaj se povećava ako je priča propraćena slajdovima ili slikama.učenik možda i razumeo tekst. Nakon saslušane priče. a istovremeno se sluša strani jezik.

Voditi računa o vrednosti filma. Glavna poteškoća sa nastavom razumevanja govora jeste da je teško utvrditi koliko je učenik razumeo a da nije upotrebio druge veštine. provera vokabulara. Aktivnosti ove vrste daju takvu vrstu odgovora koji bi se mogli javiti u stvarnoj životnoj situaciji. sistematski. Dužina filma ili emisije može predstavljati problem jer se ne može realizovati u toku nastavnog časa. svakog časa i samo tako možemo doći do željenog cilja – razvijene sposobnosti govora i njegovog razumevanja. gledanjem filma. 3) Filmovi ili televizijske emisije moge se koristiti poput pesama. upoznavanje sa elementima kulture ili. uvežbavati obe veštine redovno. Smatramo da joj treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Rešenje je da se tada organizuju blok-sati ili da se pažljivo odabere deo filma koji će učenici pogledati. Odabiranje filma ili emisije treba da je selektivno. nivou znanja učenika. učenici mogu da prate izraz lica. pokrete ruku. radi zabave. dužini. onda se to možda dogodilo zato što nije razumeo pitanje (sposobnost čitanja) ili zato što ne može da formulište odgovor (pisanje) a ne zato što njegova veština razumevanja govora nije adekvatna. zbog čega ih mi navodimo. koji su karakteristični za određenu govornu situaciju. Mada. Na primer. Prednost zadataka usmernih ka razumevanju govora (listening tasks) je ta da smanjuju uticaj veštine pisanja ili čitanja na minimalnu meru. 15 . ako učenik da pogrešan odgovor na pitanje za proveru razumevanja govora u pisanoj formi.2) Slušanje pesama ne predstavlja prevashodno razumevanja govora jer se slušanjem mogu realizovati različiti zadaci: analiza strukture. Treba biti svestan potrebnih tehničkih priprema pre samog časa. Ovakav način rada obezbeđuje i pouzdaniji način provere razumevanja govora. kao i nastavi govora. gestikulaciju. jer ni u njima nije dominantna crta razumevanje govora. mimiku.

dominantna uloga nastavnika. evaluacije. Veština pisanja je neophodna radi adekvatne reakcije na govorni stimulans: vođenja zabeleški tokom razgovora ili radi kasnijeg sumiranja. nedostatak vremena su faktori u kojima se realizuje nastava engleskog jezika i u kojoj ova jezička veština treba da se usvoji. kreativnog nastavnika i u našim uslovima može ova veštačka situacija približiti učenicima i pretvori u što je moguće prirodniju atmosferu u kojoj bi učenici bili motivisani i spremni da aktivno učestvuju u razgovoru i na taj način razvijaju veštinu govora na časovima engleskog jezika.Govor Cilj razvijanja veštine govora jeste uspešna komunikacija na stranom jeziku i najznačajnija je za svakodnevnu interakciju. učenjem dijaloga napamet nego pažljivu struktuiranim i gradiranim vežbama. veliki broj učenika u odelenju. Naravno. Govor predstavlja jezičku veštinu koja se ne može ni zamisliti bez slušanja i razumevenja govora. sistematski uvežbava i redovno testira. Govor se upotrebljava u različite svrhe i stoga učenicima treba obezbediti korisne aktivnosti za razvijanje veštine govora. Pa ipak. ovo pod pretpostavkom da se radi o bar dva učesnika u komunikaciji. Mišljenja smo da se ne poklanja dovoljno pažnje ovim aktivnostima jer ne može se komunikativna sposobnost koja je kompleksna i sastoji se od nekoliko različitih veština. traženja podataka i tome slično. Veštačka situacija. dodatnog pažljivo odabranog materijala. Ovo je najsloženija jezička veština i traži ogroman napor i od učenika i nastavnika kako bi se uspešno njome ovladalo. mišljenja smo da se. Govor može da bude i u formi monologa ukoliko osoba drži predavanje. Stoga je potrebno da se ona dobro planira. ocenjivanja ili neke druge aktivnosti nakon govora. Razumevanje govora i govor su kao dve strane istog novčića. a u vezi sa predmetom razgovora 16 . Čitanje je sposobnost neophodna za dobijanje informacija radi produbljivanja ideje. Nije dovoljno da učenici samo govore na engleskom jeziku jer se nastava govora sastoji od velikog broja raznovrsnih jezičkih aktivnosti u učionici i laboratoriji. Nesmetana komunikacija može da se odvija samo ukoliko se sagovornici razumeju. prezentaciju ili tome slično. steći samim govorenjem. uz odgovarajuću upotrebu nastavne metodologije. Govor je najkompleksnija jezička veština jer u sebi integriše i ostale veštine.

opisivanja stvari. Osim toga. Lingvistička sposobnost se odnosi na poznavanje glasovnog sistema jezika i gramatičkih struktura. davanje instrukcija i uputstava da se nešto uradi). roditelji. morfologije. osobe koja motiviše učenike i koja diskretno. koji mogu pratiti govor ili preneti poruku direktno bez upotrebe reči. posebnu pažnju treba da obraća na one sa nižim nivoom inteligencije i za njih razvija poseban tempo rada. Govor ne uključuje samo upotrebu jezika nego i paraverbalne elemente kao što su ton. držanje tela. i neverbalne elemente poput gestikulacije. Kada je u pitanju nastava stranih jezika. tačnost i tečnost. Socio-kulturološka prikladnost jezičke upotrebe podrazumeva da se mora voditi računa o tome ko nam je sagovornik (starija osoba. čemu se takođe mora posvetiti određena pažnja. dok je komunikativna sposobnost sposobnost upotrebe jezika u spontanoj komunikaciji sa strancem ili drugom osobom u konkretnim situacijama.ili za dobijanje pisanog uputstva radi rešavanja određenog problema tokom konverzacije. gramatike i diskursa. nadređena osoba. a pri tome se zapostavlja izgovor. učtivosti. Različita kulturološka shvatanja o svrsi određene interakcije i očekivanim rezultatima susreta mogu uticati na komunikaciju. 17 . a nastavnik je u ulozi pomagača. Pored jezičkih veština. postoje ogromne varijacije među kulturama i jezicima u interpretaciji gestakulacija i govora tela. upravo zbog nepoznavanja istih. akcenat i intonacija. uz komunikativan pristup. izraza lica i slično. vršnjak) i situacija u kojoj se odvija komunikacija (formalna. potčinjeni. humaniji odnos prema učenicima. Nastavnici često misle da je dovoljno da učenici govore. Tako u nastavi stranih jezika treba posvetiti pažnju razvijanju i obe kompetencije. traženje informacija. govor uključuje i poznavanja pravila jezičkih nivoa: fonologije. Učenik postaje centar učenja. Isto tako. Kulturološke razlike mogu ponekad dovesti do nesporazuma u razgovoru. izvinjavanje. potrebe. Nastavnik treba da poštuje njihova osećanja. povremeno ispravlja i upućuje. neformalna) i koji govorni čin odgovara datoj situaciji (izražavanje poštovanja. prisutan je i humanistički koji stupa na scenu a podrazumeva drugačiji. Pošto je glavni cilj nastave stranih u našim školama razvijanje govornih sposobnosti učenike. za uspešnu veštinu govora neophodno je i poznavanje kulture zemlje čiji se jezik uči. kompletnu nastavu treba usmeriti ka stvaranju komunikacije koja obuhvata i tačne lingivističke forme u adekvatnim situacijama.

čitanje se često povezuje sa analizom vokabulara. kao što su časopisi. Komunikativni pristup nastavi stranog jezika omogućio je drugačije shvatanje uloge čitanja u učionici kao i tekstova koji treba da se koriste u učionici. str. proza i poezija. globalno razumevanje teksta.. gramatike i rečničke strukture na književnim testovima. iako bi to možda i želeli. 45–47 Scrivener.9 Temeljno (intezivno) čitanje uglavnom se koristi u učionici i sprovodi se s određenim ciljem (traženja neke informacije. a opsežno (ekstezivno) čitanje je ono kada učenik sam odabere šta želi da čita radi usavršavanja jezika. a kasnije i da se koriste stranom literaturom u oblasti za koju se specijalizuju. kao uvod u govornu aktivnost). Značaj i vrednost čitanja ne sme se potcenjivati i treba mu dati pravo mesto u nastavi stranih jezika. kao posledica uticaja tradicionalnog gramatičkog-prevodnog metoda. čitanje na preskok i letimično čitanje 8 zavisno od toga koji je cilj čitanja i koje informacije želimo da dobijemo. repertoar 8 9 Dimitrijević. da upotrebljavaju i drugi materijal osim udžbenika. mnogi učenici nemaju prilike da razgovaraju sa strancima. Zablude u nastavi stranih jezika. Osim toga postoji podela i na temeljno ili intezivno i opsežno ili ekstenzivno čitanje. Isto tako.. adaptirane i pojednostavljene pripovetke. 152–153 18 . Isto tako ne čita se na isti način npr. Stoga pisani materijal omogućava stalan kontakt sa jezikom koji je autentičan. slikovnice. Iz toga sledi da nastavnici treba sistematski da planiraju i razvijaju veštinu čitanja od samog početka. Čitanje čini i učenika nezavisnom od nastavnika. J. (1984). Izvesno je i da neki učenici uče strani jezik kako bi mogli da čitaju knjige. Čitanju se u nastavi stranog jezika malo posvećuje pažnje i uglavnom se svodi na čitanje lekcija iz udžbenika naglas. I ova veština je bila zapostavljena tokom perioda u kojem su bili dominantni metodi koji su insistirali na razvijanju govora kao najznačajnijoj jezičkoj veštini. brošure. Efikasno čitanje obuhvata razne veštine koje treba razvijati u učionici. Postoje razne vrste čitanja (tiho čitanje ili čitanje u sebi. pp. stripovi. Osim toga. (1994).Čitanje Čitanje je treća u nizu veština u nastavi stranog jezika i ona počinje da se uvežbava i usvaja nakon oralnog perioda. Learning Teaching. a koristi se radi opšteg razumevanja i obično se upotrebljavaju duži tekstovi. N.

ali se istovrmeno upotreba kompjuterske tehnologije i različitih internet stranica može iskoristiti i za razvijanje veštine čitanja. Osim toga. mobilnim telefonima. I ova veština je zapostavljena u nastavi stranih jezika jer se uglavnom veruje da je dovoljno učenicima zadati domaći zadatak da pišu na određenu temu.nclrc. gubi svoj ulogu u životu mladih. Nastavnik treba da organizuje diskusije sa učenicima u vezi sa pročitanim o glavnoj ideji. Da bi ga učenik dekodirao. očitano: 12. što je povezano i sa razvijanjem veštine govora. S obzirom na to da se mnogi učenici koriste savremenom tehnologijom: internetom. a da bi učenik razumeo tekst (zavisno od cilja čitanja i vrste teksta) mora da poseduje sledeće sposobnosti: lingvističku. govor. kao i sve ostale. socio-lingvističku i strategijsku kometenciju. Tekst sadrži slova. Upotrebom raznih vrsta pisanih tekstova treba da se razvijaju i druge veštine kod učenika. čitanje i pisanje ima svoju metodološku i psihološku osnovu. treba sistematski i planski razvijati putem gradiranih pismenih vežbi. reči.htm. izvođenje zaključaka. Samim tim značaj razvijanja ove veštine postaje još važniji. Isto tako. knjiga možda sve više. I ovu veštinu. od najednostavnijih do najsloženijih 10 http://www.bioskopa/pozorišta. i kod usvajanja veštine pisanja smatra se da se ona može razviti sama od sebe pisanjem.10 Pisanje Pisanje je četvrta veština po redosledu usvajanja. donošenje sudova. rečenice i paragrafe koji u sebi nose značenje. učenike treba obučavati da koriste i razne tehnike čitanja kako bi se osposobili da upotrebljavaju onu koja će im najviše pomoći da na najlakši i najbrži način ostvare željeni cilj čitanja.05. diskursnu. on mora da upotrebi svoje znanje. likovima. veštine i strategije čitanja.org/essentials/reading/reindex. kao što su sposobnost kritičkog razmišljanja. neopravdano. njeno mesto i uloga u nastavi stranih jezika ogleda se i u tome što učenik radi tempom koji odgovara njegovim jezičkim sposobnostima. Slično kao i kod razvijanja veštine govora gde se veruje da će se ona razviti sama od sebe govorenjem. Čitanje predstavlja i interaktivni proces između čitaoca i teksta. a to je sticanje navike čitanja kod učenika.2008. izdvajanje bitnog od nebitnog i slično. Sve ovo ukazuje da je i čitanje jedna složena jezička veština. Nadalje. na ovaj način ostvaruje se i vaspitni aspekat nastave. 19 . poruci. Usvajanje jezičkih veština redosledom: slušanje i razumevanje govora.

Najbolji način za ovo drugo je uvodno grupno kretivno nabacivanje ideja (brainstorming) ili povratne informacije od razreda (class feedback). logičkog redosleda izražavanja. Nakon što je nastavnik jasno sebi definisao sve gore navedene ciljeve. i ovde je ključno pitanje kako motivisati učenike da u pisanom obliku pokažu sve svoje jezičke. Naravno. ali istovremeno i da definiše koje vrste veštine pisanja želi da razvije kod učenika. a oni se odnose na definisanje šta je učenik nakon završene vežbe u stanju da proizvede (dobro napisano formalno/neformalno pismo. upotrebu glagolskog vremena. zavisno od vrste vežbe. veština pisanja podrazumeva i razvijanja sposobnosti povezivanja. Osim toga. Sve ovo zavisi od nivoa znanja učenika. jer ona sjedinjuje morfo-sintaksičke elemente. vokabular. kreativno pisanje).oblika kreativnog pisanja. da kratak komentar) i na šta će se konkretna vežba fokusirati (određenu strukturi. 20 . Esej ili sastav kao vežba dolazi tek na kraju pismenog izražavanja na stranom jeziku. nastavnik treba da podstiče svoje učenike da učestvuju u vežbama. ali i kulturu zemlje čiji se jezik uči. Razvijanjem ove veštine postiže se trajnije usvajanje ostale jezičke građe koja je izložena prilikom usvajanja prethodne tri veštine. da iznese osnovne ideje. Nakon vežbanja. Veština pisanje je veoma složena. može da razmišlja o načinu na koji može da ostvari ovakvu vrstu učenja i aktivira svoje učenike. kao i veština govora. S tim u vezi. izvođenje zaključaka i tome slučno. pravopis. njihovog uzrasta i cilja učenja stranog jezika. ali i druge potencijale. Postoje i drugi specifični ciljevi konkretne vežbe. veoma je važno da nastavnik definiše koje su to ispravke neophodne kako bi se ostavrili definisani ciljevi vežbe.

grupni i individualni rad Oblici rada koji se koristi u nastavi stranih jezika su: frontalni.Prezentacija (nove gramatičke gradje.) . aktivnosti sa celim razredom. vokabulara i sl. kooperacije medju partnerima/učenicima.upotreba igara. aktivnosti za celim razredom... Frontalni rad – nastavnik se obraća razredu. Ove aktivnosti obično zahtevaju veću slobodu kretanja učenika po učionici.Objašnje i pitanja učenika Povratne informacije prema učenicima Aktivnosti sa celim razredom Obično se organizuje na početku. grupni. ali mora da se svede na minimalnu meru. Nastavnik postavlja pitanje: Where are you standing? Učenik odgovara: I am in front of/behing/near/next to . poverenja. nekoliko minuta kako bi se učenici uveli i pripremili za glavne aktivnosti. kvizova. Frontalni radi se najčešće koristi prilikom: .Davanje instrukcija za aktivnosti učenika . i on je neophodan. Nastavnik ne sme da dominira u razredu. Na primer. može se reći učenicima ustanu i stanu u kolonu jedan iza drugog. ili na kraju časa radi rezimiranja ili provere usvojenog gradiva. One podrazumevaju učešće svih učenika . rad u paru i indivudalni rad.Frontalni. 21 . aktivnosti moraju biti usmerene ka učenicima. različitih fizičkih aktivnosti za razvijanje koncentracije.

Treba menjati članove para/grupe kako učenicima ne bi postalo dosadno da uvek radi sa istim osobama. Rad u parovima Rad u parovima. jačanje poverenja. Učenike. jedan što je dobio priliku da vodi glavnu reč. otvoreni duh. ali uvažavati i činjenicu da neki učenenici ne mogu da rade zajedno. uslovno rečeno. pomoć slabijim učenicma. Postoje učenici koji vole da dominiraju i pričaju i oni koji su povučeni i stidljivi. Različita vrsta zadataka za rad u parovima podstiče saradnju. uvažavanje tudjeg mišljenja. grupni rad podsticče i indivudualnost svakog člana. kritičko razmišljanje. a ovaj drugi neće imati šansu da progovori ali će i jednom i drugom biti dobro. Ovde nema pogrešnih odgovora. Grupni rad Pored navednih veština koje se razvijaju u radu sa parovima. koje nastavnik može beležiti na tabli. itd. Ukoliko ima neparan broj učenika. kreativnost. Grupni rad se organizuje na različite načine zavsino od vrste aktivnosti. zavisno od cilja slobodno daju svoje ideje. što doprinosi i razvoju drugih sposobnosti učenika i njihovoj ličnosti. pregovaranje. a kasnije ih grupisati ili sortirati zavisno od planiranih aktivnosti i cilja časa.Brainstorming – nabacivanje ideja. istraživanje. možemo podeliti prema mestu sedenja. usaglašavanje stavova. one uvek rade u istom sastavi i svaki učenik zna kojoj grupi pripada 22 . sve dozvoljeno. itd.Stalne – nastavnika kada jednom formira grupe. učenici. maštu. Pogrešno je staviti u par učenika koji je pričljiv i onog koji je povučen jer će tokom rada u paru prvi iskoristiti svo vreme na raspolaganju. kao i kod grupnog rada. a drugi što ništa nije morao da kaže. formiraće se jedna grupa od tri člana. Grupe obično broje od 3-5 učenika. kao i grupni rad stimiuliše učenike da žele samostalno da uče. inicijativu. sami napraviti listu parova (vodeći računa o cilju aktivnosti. slično. odgovornosti. i o ovome treba voditi računa i pažljivo formirati grupe/parove. Grupe mogu biti: . Tada je. samih učenika i cilja aktivnosti.

grupa u kojoj su najbolji učenici će dobiti najteži zadatak. a da se slabiji ostavljaju zapostavljenim. Uglavnom se i radi sa heterogenim grupama. . Ove grupe su dobre. za peer learning. kada dobri učenici mogu da pomognu slabijim da savladaju odredjeno gradivo.Homogene – kada učenike svrstavamo prema postignutim rezultatima u učenju..Ad hoc – nastavnik fomira grupe za odredjenu aktivnost na jednom času: prema mestu sedenja ili po nekom drugom kriterijumu . vežbaju neki od veština i slično.Discipline u razredu 23 .Ponekad je bolje da učenici radi u timu/paru nego samostalno Nema straha od pravljenje grešaka Upotreba raznovrsnog materijala Pozitivna atmosfera u razredu Povećava motivaciju za učenje kod učenika Zabavnije je Nastavnice se plaše (neopravdano) da će učenici: . svaki učenik dobija priliku da nešto kaže Stvaranje stvarne/autentične govorne situacije .Upotrebljavati maternji jezik . a najslabiji učenici će dobiti najlakše zadatke. izmedju ostalog.Heterogene – nastavnik sastavlja grupe u kojoj su i dobri i slabiji učenici. odnosno kada učenicima dajemo različite zadatke po težini: npr. Prednosti rada u grupama/parovima: . tj.Aktivnost je fukisirana na učenike (student centered learning). One su dobre kada primenjujemo stratifikovanu nastavu. grupa u kojoj su prosečnio učenici dobiće zadatak srednje težine. ali pri tome treba voditi računa da bolji učenici ne dominiraju u radu grupe. Upotreba stranog jezika.

24 . tako da i o ovome treba voditi računa. CD. On. Isto tako. Nastavnik je ovde u ulozi posmatrača i pažljivo prati rad učenika po grupama. grafikone. domaćeg zadatka). On mora da je tu. prisutan. slike.. treba da bude sastavni deo nastavnog procesa onda kada nastavnik oceni da će biti najefikasniji oblik rada. Nakon završetak rada i prezentacije rezultata. Organizacija grupnog rada i rada u parovima podrazumeva nekoliko faza: . takodje. davanje uputstva za rad u grupama . Nastavnik ne sme da stoji postrani i samo da čeka istek vremena.Aktivnost – realizacija samom zadatka. Treba imati u vidu da pojedini učenici više vole da rade individualno nego u grupi ili u paru.Demonstracija – uvodi u grupni rad i demonstrira aktivnost. zajedno sa učenicima će izvesti zaključke i dogovoriti se oko daljih aktivnosti (npr. insistirati na upotrebi stranog jezika i pružiti eventualno potrebnu pomoć. ali da ne interveniše preterano u realizaciju aktivnosti. kod nastave čitanja.Tokom rada po grupama nastavnik će obilaziti grupe. obavezno poštovati dogovoreni vremenski okvir (eventualno produžiti koji minut ukoliko neko grupa nije završila zadatak do kraja) . Npr. vokabular i sl. handouts i sl. najbolje je da učenici čitaju u sebi jer tada će svaki učenik čitati tekst sopstvenom brzinom kako bi uspešno rešio zadatak u vezi sa razumevanjem pročitanog teksta. podsticati učešće svih članova. postere.Feedback (povratna informacija) – prezentacija rezultata rada po grupama (vodja grupe ili svi članovi grupe) Individualni rad Individualni rad je oblik rada koji se fokusira na potrebe svakog učenika pojedinačno. definiše vokabular i gramatičku građu koju želi da uvežbava (definiše cilj rada u grupama/časa) . individualni rad se može koristiti i odredjene korektivne vežbe i zadake za pojedine učenike kojima je to potrebno jer nisu usvojili odredjenu gramatičku gradju.Priprema – pre časa nastavnik treba da pripremi materijal (flash kartice.

Grupni rad i rad u paru je lako organizovati sa manjim grupama i odeljenjima koje broje od 20-30 učenika. jer u osnovi.Individualni rad se upotrebljava i za samostalno rešavanje/izradu domaćih zadataka. što znači da treba kombinovati različite vidove interakcije: rad u paru. Potreban je balanas aktivnosti u toku jednog časa. on ne podrazumeva interakciju (osim na relaciji učenik-gradivo) sa vršnjacima koja je neophodna za postizanje cilja učenja stranog jezika. Grupna dinamika razreda je takodje važan faktor o kojem treba voditi računa prilikom formiranje grupe. 25 . grupni rad. Individualni rad primenjivati onda kada je to neophodno. i nastavnikovo vodjenje časa. indivdualni rad. Za odeljenja/grupe koje imaju veći broj polaznika potrebno je pažljivije planirati i organizovati aktivnosti. Ona se odnosi na medjusobni odnos učenika u razredu i kako postupaju jedni prema drugima. ovo potanje svesti na minimalnu meru.

26 .

27 .

28 .

29 .

30 .

31 .

32 .