You are on page 1of 19

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

MiloTei,Vojvoanskaakademijanaukaiumetnosti,NoviSad

FerencKiss,Tehnolokifakultet,NoviSad

VeroslavJankovi,ProEnergodoo,Veternik

Januar2010.

Sadraj
1.Problemiciljelaborata..................................................................................................................................... . 3 2.ProizvodnjaikorienjebiodizelauSrbiji................................................................................................ 4 3.ProjekcijapotronjebiodizelauSrbiji........................................................................................................ 4 4.MogunostiproizvodnjesirovinazabiodizelupoljoprivrediSrbije............................................ . 5 5.PreraivakikapacitetiuindustrijiuljauVojvodini/Srbijiiproizvodnjauljaumini uljarama...................................................................................................................................................................... 7 6.PerspektiveidilemeobudunostiproizvodnjesirovinazabiodizeluSrbiji............................ 7 7.Konkurentnostbiodizelanadomaemtritutenihgoriva............................................................ 8 8.Pravniokvirproizvodnjebiodizelaiidentifikovanepreprekezaveuproizvodnjui upotrebubiodizelauSrbiji................................................................................................................................11 9.Preporukezauvoenjebiodizelauiruupotrebu.............................................................................12 10.Zakljuci..............................................................................................................................................................16 Literatura..................................................................................................................................................................18 .

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

1.Probl m i cilj el borata


Republika Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju evropske energetskezajedniceitime,izmeuostalog,prihvatilaobavezuda,urokuodgodinudana oddanastupanjanasnagutogugovora,podneseEvropskojkomisijiplanzaimplementaciju Direktive2003/30/ECEvropskogparlamentaiSavetaopromovisanjuupotrebebiogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja [1]. Ta direktiva definie biogoriva i namee obaveze dravama da na trite stave odreenu koliinu biogoriva (2% od ukupne koliine goriva koje se koristi u sektoru saobraaja do kraja2005.godine,odnosno5,75%dokraja2010.godine). Nezavisno od meunarodnih obaveza Republike Srbije, potreba za poveanim korienjemobnovljivihizvora,usaglasnostijesapraksomrazvijenihzemaljainjihovom tenjom ka smanjenju emisije tetnih materija i podsticanju odrivog razvoja. Osim direktnih efekata ( smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanje okoline ), poveanomproizvodnjomiupotrebombiodizela, utransportnomsektorubiseangaovao domai investicioni kapital, podstakla domaa proizvodnja i razvoj malih i srednjih preduzea.Istovremenobisepomoglodomaojprivredidaparticipirauponudama stranih firmizaulaganjauproizvodnjuenergenataizobnovljivihizvoraradisticanja tzv.Zelenog sertifikata. Prekretnicuuodnosudravepremaobnovljivimizvorimaenergije(OIE) predstavlja usvajanje Programa za ostvarivanje strategije razvoja energetike Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine (2007. g.). Prema tom dokumentu, aktivnosti koje je potrebnopreduzetiradistvaranjapovoljneklimezaproizvodnjuenergijeizOIEuSrbiji,su sledee: donoenjepotrebnelegislative; donoenje i sprovoenje finansijskih mera i aktivnosti, radi podsticanja korienja OIE; donoenjeisprovoenjenefinansijskihmeraiaktivnostiradipodsticanjakorienja OIE; stvaranje strunjaka za planiranje, projektovanje, izgradnju i eksploataciju postrojenjazakorienjeOIEbiomase; realizacijainvesticionihprojekatauoblastikorienjaOIE; praenjeikontrolarealizacijerazvojastrategijeuoblastiOIE. Konkretnih rezultata i napretka u toj oblasti, prema navedenim smernicama, do poetka 2010.nema.Januara2010.uSrbijisebiodizelneproizvodiinekoristi. Cilj ovoga elaborata je da se prikau postojei uslovi, mogunosti i prepreke za proizvodnjuiprimenubiodizelau Srbiji,tedasepredloikomplekspravnih,finansijskihi nefinansijskihmera,kojebitrebalodazaiveupravnomiprivrednomsistemu Srbijedabi dolodoproizvodnjeikorienjabiodizela, kaoobnovljivoggorivauSrbiji.Prikazaesetri znaajna aspekta proizvodnje i primene biodizela kojima je odreeno sadanje i budue stanje,tepredloitikompleksmeradadoedokorienja biodizelauSrbiji. Triniaspekt.-DalipostojipotrebazaproizvodnjombiodizelauSrbiji,odnosnodali postojimogunostplasmanaproizvedenihkoliinabiodizela; Sirovinski aspekt.- Koliki je sirovinski potencijal poljoprivrede Srbije za proizvodnju sirovina namenjenih preradi u biodizel. Sirovine kao to su otpadna jestiva ulja iz
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

domainstavairestorana,teotpadnauljaimastiizpreraivake industrije uovomradu neebitirazmatrana; Ekonomskopravniaspekt.-Daliproizvodnjabiodizelamoebitiekonomskiodrivau postojeemtrinofinansijskomipravnomokruenjuuSrbijii tatreba uraditi dase omoguiekonomskiopravdanaiodrivaproizvodnjaikorienjebiodizela.

2.ProizvodnjaikorienjebiodizelauSrbiji
Biodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003 [2]. U Srbiji je definisan 2006. standardom SRPS (JUS) EN 14214 Goriva za motorna vozila. Metilestri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, Zahtevi i metode ispitivanja, (koji je identian evropskomstandarduEN14214)[3].Osimtoga, umaju2006.godineusvojenjePravilnik o tehnikim i drugim zahtevimaza tena goriva bioporekla kojimsupropisanitehnikii drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune [4]. S obzirom na veoma loa iskustva sa biodizelom u Vojvodini, devedesetih godina XX veka naglaavamo potrebu striktnog potovanjasvihodredbiovadvapropisa. Od2005.smatrasedasuubiodizelu,proizvedenomprema EN14214tokomrazvoja devedesetih godina XX veka , prevaziene sve problematine pojave korienja biodizela prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivozadizelmotore,proizvedenoizobnovljivihsirovina,koje se bezogranienjamoe koristiti isto ili u meavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizelm otorimauskladusapreporukama proizvoaa,aijip rodukti sagorevanjaneutiu napoveanjeefektastaklenebateuatmosferi. U Srbiji je 2006. potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Do podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. ne moe se doi , a nema ni podataka o potronji biodizela. Procenjuje se da je potronja biodizela inila manje od 1% potronje dizela u Srbiji 2007. Benzinska pumpa Vjetica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodavala je biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 /l). U Nemakoj biodizelsenapumpamautovremeprodavaoza1,025/l,adizelza1,144/l.U2008.nije biloproizvodnje,panikorienjabiodizelauSrbiji[5]. Firma Victoriaoil je 2007. u idu izgradila fabriku kapaciteta 100.000 t biodizela godinje. Te godine proizvela je 27.000t biodizela.Poto je dolo do bitnog porasta cena ulaznihsirovinazabiodizelaneznatnogporastacenemineralnog dizelau2008.i2009.g. obustavljena je proizvodnja biodizela, a proizvodi se jestivo ulje. Osim toga, izostale su oekivanepodsticajnemeredrave.

3.ProjekcijapotronjebiodizelauSrbiji
U tab. 1 je prikazana potrebna proizvodnja biodizela u Srbiji, pod pretpostavkom usvajanja Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila ili Direktive 2003 /30/ EC Evropskogparlamenta i Saveta. Oekivanom Uredbom Vlade Srbije proizvoai i distributeri goriva bili bi u obavezi da u sva fosilna goriva umeavaju biogorivoitopoevsa2007.godinom,ausledeimzapreminskimprocentima: 2007:2%, 2008:3%,2009:4%,2010.ikasnije5%[6].Dojanuara2010.ovaUredbanijedoneta.

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

Tab.1ProjekcijapotronjebiodizelauSrbijiuskladusaUredbomosadrajubiogorivau gorivimazamotornavozilailiDirectivom2003/30/ECEvropskeu nije[5] Godina Pokazatelj 2007. 2008.** 2009. 2010. 2011. PotronjadizelauSrbiji(uhilj.t) 1.455* 1.542 1.634 1.732 1.835 Deodizelakojiebitizamenjenbiodizelom 30,4 48,3 68,2 90,4 95,9 (uhilj.t) (2%) (3%) (4%) (5%) (5%) 57,5 74,0 92,3 112,5 119,3 Directive2003/30/EC(uhilj.T) (3,5%) (4,25%) (5,0%) (5,75%) (5,75%)
*premapodacimaPokrajinskogsekretarijatazaenergetikuimineralnesirovine **priprojekcijipotronjedizelgorivazaperiodod20082011.korienajestopagodinjegrastapotronjedizelgoriva 6%uodnosunaprethodnugodinu

MoguipotroaibiodizelauSrbijisu[5]: Privredni subjekti mala, srednja i velika preduzea, pediterske firme, auto transportna preduzea, gradska saobraajna preduzea, taxi prevoznici. Oni su primarnozainteresovanizacenu, visinupotronjegorivaikvalitetbiodizela.Uprvoj fazi uvoenja biodizela, poljoprivredna vozila i maine se javljaju kao potencijalno najvei potroai biodizela. Drugo potencijalno trite biodizela je u sektoru javnog gradskog prevoza. Procenjuje se da se u gradskim saobraajnim preduzeima veih gradovauSrbijigodinjepotroioko60.000t dizelgoriva. Stanovnitvounjihovomfokususucena,kvalitetidostupnostbiodizela. Onibise javili kao veliki potroai tek nakon usvajanja Uredbe o obaveznom umeavanju biodizelaumineralnidizel. Korisnici direktno povezani sa zatitom ivotne sredine u njihovom fokusu su ekoloke prednosti biodizela i cena (nacionalni parkovi, banje, odmaralita). Ne postojeprecizneproceneonjihovimpotrebamazadizelodnosnobiodizel gorivom. Potrebe za gorivom voznog parka dravnih organa Ne postoje podaci o automobilima, autobusima i kamionima koji se nalaze u voznom parku republikih i optinskih organa (vojska, lokalna samouprava, republika ministarstva), pa ni o njihovojpotronji. KaoizdvojenipotroapojavljujeseNaftnaIndustrijaSrbije(NIS).PremaPredlogu Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila NIS, kao distributer i proizvoa goriva, ima obavezu umeavanja biogoriva u odreenom procentu u mineralni dizel.

4.Mogunostiproizvodnjesirovinazabiodizelupoljoprivredi Srbije
U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeuje dovoljnu koliinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva [7]. Meutim, u Vojvodini uljana repica, a i suncokret i soja, ostvaruju znatno nie prinose nego to je evropski prosek, sl.1. Pri prosenom prinosu semena od 1,69 t/ha, i sadraju ulja u semenu od 36%, 1 ha uljane repice u Srbiji obezbeuje 608 kg ulja ili oko 690 l biodizel goriva. Prosean prinos zrna suncokretauSrbijije1,79t/ha, pajeprisadrajuulja40%prinosbiodizelaizsuncokreta 716kg/haodnosno816l/ha.Prosean prinossojeuSrbijije2,25t/ha,paprisadrajuulja uzrnu18% proizilaziprinosbiodizelaod405kg/ha,odnosno460l/ha[5].
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

Mogu prinos biodizela, kg/ha

1200 1000 800 600 400 200 0

Srbija (1998-2007) Srbija (2004) EU25 (2005-2007)

Sl.1.Moguiprinosbiodizelapo1hauljaricauSrbijiiEUuzavisnostiodostvarenog prinosauljarice[5] U Vojvodini se proizvede oko 93% uljarica, a u centralnoj Srbiji preostalih 7%. Za proizvodnjusirovinazajestivaulja,margarineivrstebiljnemasnoeuSrbijipotrebnoje 272.000haoranica.Zaproizvodnjusemenaza sledeusetvuuljaricaizastoarstvo treba 54.000ha.ZnaidazaproizvodnjuuprehrambenesvrheuSrbijitrebaangaovati326.000 oranica.UVojvodinisezagajenjeuljaricamoeizdvojiti20%oranica,atoje316.000ha. Topokazujedaprisadanjojstrukturisetve,odnosnosadanjimodnosimapoljoprivrednih useva, u Vojvodini nema slobodnih oranica za proizvodnju uljarica namenjenih preradi u biodizel. Najznaajnija rezerva za obezbeenje veih koliina sirovina za biodizel je poveanjeprinosauljaricauVojvodini.Onisuznatnoispodevropskogprosekaibiolokog potencijalasemena.Trebaposebnopodsticatiproizvodnjuoleinskogtipasuncokreta. Potencijalna povrina u Srbiji za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel se procenjuje na priblino 350.000 ha, (668.8001(271.7222 + 54.0003). 1 Potencijalna povrinazagajenjeuljarica,20%odoraninepovrine, 2 zasirovouljezaishranu, 3za semeistoarstvo.Sanjebisemogloobezbediti212.800do250.600tbiodizela,tab.2. OvopredstavljasamoteorijskipotencijalproizvodnjebiodizelauSrbiji,dokjerealni potencijal znatno nii. Naime, posmatrajui regionalni razmetaj proizvodnje uljarica u Srbiji,moesezakljuitidasepreko90%uljaricaproizvodiuVojvodini.Ueeuljaricau setvenojstrukturiVojvodineuperiodu20012005.jeblizu20%,tojenagranicibiolokog maksimuma. Sa druge strane, uee uljarica u setvenoj strukturi Centralne Srbije je oko 1%. Znai da se u Vojvodini ne moe oekivati znaajnije poveanje povrina pod uljaricama, odnosno, da se najvei deo (oko 90%) potencijalnih povrina za gajenje sirovina za biodizel nalazi u Centralnoj Srbiji. Teko je proceniti koji deo potencijalne povrinezaproizvodnjusirovinazabiodizeleseubudueiskoristitiuCentralnojSrbiji,ali sigurno je da to nee biti veliki deo. Najvee prepreke znaajnije proizvodnje sirovina za biodizel u Centralnoj Srbiji predstavljaju usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava i velika udaljenost izmeu njih. Ovo ne predstavlja samo logistiki problem organizovanja proizvodnje i prikupljanja uljarica u Centralnoj Srbiji, nego bi izazvalo i velike trokove, naroito usled potrebe investiranja u nove sabirne centre (silose) i visoke trokove transporta. Osim toga, u Centralnoj Srbiji poljoprivredni proizvoai ne poznaju proizvodnjuuljaricainemajuspecifinemaine za uljarice.

Suncokret

Soja

Uljana repica

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

Tab.2.Potencijalnaproizvodnjabiodizelanapovrini350.000hauzavisnostiodsetvene struktureuljarica[5] Mogua proizvodnja biodizela (t/a) 212.800 224.140 231.700 239.260 250.600 Moguasupstitucijafosilnogdizela biodizelom Ukupno Upoljoprivredi privreda (%) (%) 13,49 14,21 14,69 15,16 15,88 46,67 49,16 50,81 52,47 54,96 Varijante I II III IV V

Strukturasetve

100%Uljanarepica 70%Uljanarepica 30%Suncokret 50%Uljanarepica 50%Suncokret 70%Suncokret 30%Uljanarepica 100%Suncokret

Teoretski , domaim biodizelom bi bilo mogue supstituisati 13 do 16% domae potronjedizelgoriva(raunatonaenergetskojosnovi). Realno tebrojkesuznatnomanje, zbog nemogunosti organizovanja ekonomine proizvodnje na usitnjenim i meusobno udaljenimpoljoprivrednimgazdinstvimauCentralnojSrbiji.

5.PreraivakikapacitetiuindustrijiuljauVojvodini/Srbijii proizvodnjauljauminiuljarama
Imajui u viduinstalisanekapaciteteuljara,godinjebiseuSrbijimogloproizvesti 390.000 tona sirovogsuncokretovog ulja i 51.000 tonasojinog ulja. U odnosu na domae potrebe u jestivom ulju (oko 160.000 tona), moe se konstatovati da su proizvodni kapaciteti uljara u Srbiji predimenzionisani i m ogu delom da se iskoriste za snabdevanje pogonazaproizvodnjubiodizelasirovinom[5]. Preko 90% preraivakog kapaciteta u industriji ulja , nalazi se u Vojvodini ili u njenojokolini. Najveideopovrinekojabisemoglaiskoristiti zaproizvodnjuuljaricaza biodizel,nalazi seuCentralnojSrbiji.Potrebno jerazmotritimogunostosnivanjatzv."mini uljara"kojibitrebalodadelujunaprostorukojivelikiindustrijskipogoninisu u stanjuda pokriju. U ovim pogonima se sa znatno jednostavnijom tehnologijom i relativno malim ulaganjima moeproizvoditikvalitetnasirovinazaproizvodnjubiodizela. Uspostavljanjem mree miniuljara u Centralnoj Srbiji i organizovanjem proizvodnje uljarica u njihovom okruenju, mini uljare bi doprinele boljem iskorienju zemljinog kapaciteta za proizvodnjusirovinazabiodizeluCentralnojSrbiji[5].

6.Perspektiveidilemeobudunostiproizvodnjesirovinaza biodizeluSrbiji
Relativni znaaj koji biodizel moe imati u supstituciji mineralnog dizela zavisi od mnogihfaktora[5]: Prinos uljarica. Moe se oekivati da e se trend poveanja prinosa uljarica po jedinicipovrinenastaviti,usledprimene kompletnijeagrotehnologijeiobnovljenog
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

mainskog parka. Vei prinosi uljarica ine osnovu za poveanu proizvodnju biodizela. Ako se u Srbiji ostvare prinosi uljarica na istom nivou kao u EU, na raspoloivim povrinama u Srbiji bi se mogla ostvariti do 35% vea proizvodnja biodizelaodonedefinisaneutab.1. Plodored. Ovde je pretpostavljeno da e se uljarice gajiti na 20% oraninih povrina. U praksi se poljoprivredni proizvoai, motivisani relativno visokim otkupnimcenamauljarica,estoodluujuzagajenjeuljaricanaistojpovrinisvake 4.godine,odnosnona25%svojihoraninihpovrina.Podpretpostavkomdaese uljarice gajiti na 25% oraninih povrina u Srbiji, svake godine bi bilo mogue proizvesti sirovinu za proizvodnju 350.000385.000 t biodizela. S ovom koliinom biodizelamoguejesupstituisati2123%domaihpotrebazadizelgorivom. Potronjajestivoguljaidrugihprehrambenihproizvodanabaziulja.Potronja jestivog ulja u Srbiji je znaajno manja u poreenju sa drugim zemljama u okruenju. Sa rastom standarda realno je oekivati da e rasti i tranja za ovim proizvodom. Pod pretpostavkom da e se sopstvene potrebe za jestivim uljem zadovoljavati iz domae proizvodnje, moe se oekivati da e se povrine koje se mogukoristitizaproizvodnjusirovinazabiodizelsmanjivati. Potronjadizelgoriva.Potrebazadizelgorivomerastiusledrazvojasaobraajai ukupne privredne aktivnosti. Samim tim relativni udeo biodizela u potronji motornih goriva e opadati, jer su povrine zemljita za proizvodnju biodizela ograniene. PridruivanjeEU.JouvekjenejasnokakoeprikljuenjeEUuticatinaveliinui strukturu povrina pod uljaricama u Srbiji. U EU se u proseku na 10% obradivih povrina ne mogu gajiti biljne vrste namenjene ishrani, ve iskljuivo u tehnike svrhe.NaprimeruSrbije,tobiznailopovrinuodpreko300.000hanakojojbise mogao gajiti suncokret i uljana repica za biodizel. Ali u tom sluaju, radi potovanja zahteva plodoreda, morale bi se smanjiti povrine pod uljaricama namenjenimpreradiujestivoulje.Postojijojednanedoumica.USrbijisesojagaji na povrinama od preko 120.000 ha. Pitanje je da li e Srbija nakon ulaska u EU moidazadriproizvodnjusojeikoliko. Neiskoriene oranine povrine. U Srbiji ima oko 250.000 ha ugara i neobraenihoranica.Uzodgovarajuiekonomskipodsticaj,deoovihpovrinabise mogao iskoristiti za gajenje uljarica. Meutim, imajui u vidu stanje u kome se domaa poljoprivreda nalazi, kao i skromna sredstva iz agrarnog budeta Srbije izdvojena za ovu namenu, trenutno nije realno oekivati pokretanje znaajnije proizvodnjenaovimpovrinama.

7.Konkurentnostbiodizelanadomaemtritutenihgoriva
Na raireniju upotrebu biodizela moe se raunati jedino ako je on po ceni konkurentanfosilnomdizelu,atoznaidajenjegovacenaniaodcenedizelabarza58%. Ova razlika u ceni se obrazlae manjom energetskom vrednou biodizela u odnosu na mineralnidizel(oko58%),usledegadolazidoproporcionalnograstapotronjegoriva. Slika2prikazujeformiranje ceneEvrodizelibiodizelgoriva nabazisuncekrotovog zrna2006.i2008.godine. Analiza maloprodajne cene Evrodizel goriva ukazuje na znaaj dravnih mera poreske i akcizne politike, na formiranje prodajne cene. U strukturi maloprodajne cene Evrodizel goriva 2008. godine fabrika cenauestvuje sa manje od 60%, dokostatak ini rabat (5d/l)koji seisplaujedistributerimagoriva,akciza(16,27d/l)iporeznadodatu vrednost od 18% (14,19 d/l). U Srbiji oblast proizvodnje i primene biodizela jo nije zakonskiregulisana,paproizvoaijoneznajudaliebiodizelbitioptereenakcizomi MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI 8

porezom na dodatu vrednost, a ako e biti onda u kojoj meri. Polazei od iskustva razvijenijih zemalja, kao i injenice da sadanjim Zakonom o posebnom porezu na naftne derivate,uSrbijinijeobuhvaenobiodizelgorivo,realnojepretpostavitidabiodizelnee biti optereen akcizom, ali da e se na vrednost biodizela plaati porez na dodatu vrednost(PDV)pouobiajenojstopizagorivaod18%.Usluajudasebiodizelprodajepo istojcenikaoifosilnogorivo,auzimajuiuobzirnavedenepretpostavkeiaktuelnucenu Evrodizelgorivaod92d/l(1,1/loktobar2009.)moesezakljuitidapriutvrenojceni kotanjabiodizelanabazisuncokretaod73d/l(0,86/l),proizvodnjabiodizelabibilana granici rentabilnosti uz dobit od 0,31 d/l biodizela. Dobit je utvrena kao razlika izmeu trinoprihvatljivecenebiodizela(kojajejednakamaloprodajnojceniEvrodizelgoriva),i zbiracenekotanjabiodizela,rabataiPDVa,sl.2. Pri prosenim cenama fosilnog dizela i sirovina za biodizel u 2008. godini, a pod pretpostavkom njenog optereivanja sa punom akcizom, proizvodnja biodizela ne moe biti ekonomski odriva. Naime, ukoliko bi se na cenu biodizela uraunala i puna akciza u visini od 16,27 d/l cena biodizela bi bila 1,32 /l, odnosno za 0,22 vea u odnosu na maloprodajnucenuEvrodizelgoriva.
1,4 2006. god. Formiranje cene goriva 2006. i 2008, /l 1,2 1,0 Dobit 0,8 Dobit 0,6 0,4 0,2 0,0 Evrodizel Biodizel Biodizel (sa (bez akcize) akcizom) Evrodizel Biodizel Biodizel (sa (bez akcize) akcizom) PDV Akciza Rabat Fabrika cena Dobit 2008. god. Gubitak

Sl.2.FormiranjeceneEvrodizelgorivaibiodizelauzavisnostiodprimeneakcize

(Napomena: Biodizel na bazi suncokretovog zrna, kapacitet pogona 100.000 tona biodizela godinje, raunato na bazi trinihcenaiz2006.i2008.godineimetodeopisaneu[8])

Konkurentnost biodizela je odreena, pre svega, sa dva faktora: maloprodajnom cenomEvrodizelgorivaicenomkotanjabiodizela,kojipakunajveojmerizavisiodcene ulaznesirovine,odnosnoceneuljarica.Sl.3pokazujeformiranjecenekotanjabiodizelau zavisnosti od visine nabavne cene uljarica. Analiza je uraena za varijabilne vrednosti nabavnih cena uljarica i pod pretpostavkom fiksnih veliina ostalih ulaznih parametara (prodajne cene uljane same, cene energenata, ostalog materijala i zarada kao u 2008. godini).Uoljivojedajecenakotanjabiodizelanabazisuncokretaiuljanerepiceveaod cenekotanjaEvrodizelgoriva,akipodpretpostavkomrelativnoskromnihotkupnihcena
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

zrnaovihuljarica.Pricenisojeniojod300/tbiodizelmoe biticenovno konkurentan fosilnom dizelu ak i pod pretpostavkom pune akcize i PDVa. 1 Meutim, u svim ostalim sluajevimabiodizelostvarujeveuprodajnucenu.Uovimokolnostimaevidentnojedau narednomperioduproizvodnjabiodizelamoebitikonkurentnajedinopodpretpostavkom punog ili deliminog oslobaanja od akciza. Dok je cena kotanja biodizela relativno rezistentna na promene u otkupnoj ceni suncokreta ona je veoma osetljiva na promene otkupnecenesoje. Investiciona ulaganja u pogone kapaciteta oko 100.000 tona godinje proizvodnje biodizelasekreuurasponu1520miliona[8].akiakobiseizgradnjatakvogpogona potpomogla sa 10 miliona nepovratnih sredstava, to bi imalo samo skroman uticaj na smanjenjecenekotanjabiodizela,odoko0,01/l[5].Dravnipodsticajizgradnjifabrike biodizela predstavalja podstrek za uvoenje biodizela na trite, ali ima relativno mali uticaj na cenu kotanja. Dravni podsticaj ima smisla samo kod podrke razvijanju novih tehnologijaiizgradnjipilotpostrojenja(aktuelnisluajbiodizeladrugegeneracije).
1,2 1,1 Cena kotanja biodizela (/l) 1,0
Fabrika cena evrodizela uveana za akcizu

0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 200 220 240 260 280 300 320 340 360 Otkupne cene uljarica (/t) Uljana repica Suncokret Soja
Fabrika cena evrodizela

Sl.3.Formiranjecenekotanjabiodizelauzavisnostiodceneuljarica

Potpuno oslobaanje biodizela od akcize bi osiguralo konkurentnost biodizela na domaem tritu. Ova mera je kljuna za podsticaj vee proizvodnje, a samim tim i ire upotrebebiodizela.Ujedno,usvajanjeovemereeznaitismanjenjeplaniranihnaplataod akciza na mineralno gorivo. Da bi se ostvarila planirana supstitucija 29.100 t mineralnog dizela biodizelom 2007. a biodizel bio osloboen akcize na gorivo, koja iznosi 16,27 d/l, republiki budet bi ostvario manjak prihoda od akciza od oko 6,7 miliona . Ovaj iznos ini oko 0,65% ostvarenih prihoda od akciza u 2007. godini, odnosno oko 0,1% ukupnih budetskih primanja Republike Srbije 2007. Pod pretpostavkom usvajanja i primene Uredbeoobaveznomumeavanjubiodizelaumineralnidizel,ipodpretpostavkompunog
Niska cena biodizela na bazi sojinog zrna je pre svega posledica visokih cena sojine same u Srbiji (3538 din/kg bez PDV), koje su neretko vee od cene zrna soje. Vano je napomenuti da se prema vaeem standardu kvaliteta biodizel goriva, sojino i suncokretovo ulje ne mogu koristiti kao jedina sirovina ve samo u odgovarajuoj meavini sa uljima nieg jonskog broja, kao to su palmino ulje i ulje uljane repice.
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI
1

10

oslobaanjabiodizelaodakcize,uperiodu20072010.visinanenaplaeneakcizenagorivo iznosilabioko52milionakumulativno[5].

8.Pravniokvirproizvodnjebiodizelaiidentifikovaneprepreke zaveuproizvodnjuiupotrebubi dizelauSrbiji


Pravni okvir za proizvodnju i korienje biodizela nije dovoljno razraen, ima mnogo nedoreenosti i neodreenosti, nedostaje nekoliko zakona, uredbi, pravilnika, standarda,kojibimoralibitimeusobnousklaeni.Krajem2006.bilojepripremljenovie znaajnih dokumenata, ali su januara 2007. svi oni razvodnjeni, praktino je korienje obnovljivihizvoraenergijeodloenozakasnije.Tokasnijedojanuara2010.jonijedolo nared. Do kraja 2007. trebalo je da bude usvojena Direktiva 2003/30/EC Evropskog parlamenta i Saveta o promovisanju upotrebe biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja [9], to je inae meunarodna obaveza Srbije. Time bi se obezbedilo sigurno trite proizvoaima biodizela u Srbiji. Iako je PredlogUredbeosadraju biogoriva ugorivimazamotornavozilapripremljenve2007. godine,dojanuara2010.tuuredbuVladaSrbijenijeusvojila. esto se istie da su Zakonom o energetici (usvojen 2004.) stvoreni pravni preduslovi za preduzimanje mera u cilju stvaranja uslova za stimulisanje korienja obnovljivihizvoraenergije.MeutimZakonoenergetici,kaonidrugizakoni,neprepoznaje kategorijebiogorivakojesekoristekaogorivousaobraaju,panestvaranipotrebneokvire zanjihovokorienje,odnosnozaprimenudirektive2003/30/EC. Vlada Srbije je januara 2007. usvojila Program ostvarivanja Strategije energetike SrbijeuoblastiOIEzaperiod20072012,uijempredlogujeizmeuostalogpredvieno: Od 2010. javni prevoz putnika i stvari mogu vriti prevoznici ija potronja tenih i gasovitih biogoriva u ukupnoj potronji naftnih derivata u prethodnoj godini iznosi najmanje 15%. Tom i slinim odredbama trebalo je da se obezbedi potronja i oformi trite biodizela. Navedena konkretna odredba nije usvojena, nego je razvodnjena preformulisana tako da usvojena varijanta glasi: Pored ostalog razmotriti mogunost stimulisanja korienja biogoriva u drumskom saobraaju tako to bi od 2010. javni prevoz putnika i stvari mogli da obavljaju prevoznici ija je potronja tenih i gasovitih biogorivauukupnoj potronjinaftnihderivatauprethodnojgodiniiznadnekogutvrenog procenta. Bilo je predvieno da do kraja 2007. Vlada Srbije usvoji i sledeu odredbu: Najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima (D2, Ekodizel, Evrodizel, ...) koja se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije je: u kalendarskoj 2007. god. min 2% v/v, u kalendarskoj2008.god.min3%v/v,ukalendarskoj2009.god.min4%v/v,ukalendarskoj 2010.god.ikasnijemin5%v/v.Zapropisaniminimalnisadrajbiogorivaugorivusene obraunavaineplaaakcizananaftnederivate.Obavezuumeavanjabiogorivasagorivom imajudistributeriiuvoznici....Zaponovljeniprekrajdistributeresekaznitioduzimanjem dozvolezaprometgoriva.Ninavedenaodredbanijeusvojena. ProgramomostvarivanjaStrategijeenergetikeSrbijeuoblastiOIEzaperiod2007 2012. je predviena i izmena Zakona o energetici i uvoenje pojma biogoriva koja se koriste kao energenti u saobraaju, uz definisanje neophodne pratee podzakonske regulative. Tim dalekosenim odlukama u duhu Ugovora o osnivanju evropske energetske zajednice koji je Srbija potpisala 2006, te Kjoto protokola koje je Srbija ratifikovala septembra 2007. trebalo je da se stvori trite biogoriva u Srbiji i otvori prema
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

11

investitorima u postrojenja za proizvodnju i plasman biodizela,trebalo je da se otvaraju nova radna mesta i preusmerava poljoprivredna proizvodnja. Naalost, dojanuara2010. samo mali broj mera iaktivnostipredvienih Programomu oblastibiogorivajerealizovan. Od pravnih akata koje je donela Vlada Republike Srbije, Program ostvarivanja StrategijeenergetikeSrbijeuoblastiOIEzaperiod20072012.prvispominje biodizelkao transportnogorivoizobnovljivihizvora,ikaociljpostavljapostepenouvoenjebiodizelau upotrebu u meavini sa dizelom fosilnog porekla. Programom je predloeno da se ispita mogunost uvoenja i sprovoenja niza mera i aktivnosti radi podsticaja korienja biodizela,alibezjasnodefinisanihrokovausvajanjaipoetkaprimeneibrojanihpodataka okoliinama.

9.Preporukezauvoenjebiodizelauiruupotrebu
Ucelinigledano,stanovnitvoiprivredaSrbijenepoznajubiodizel,zanemarljivasu iskustvaiznjegovogkorienja,neprepoznajuseprednostinjegoveupotrebe,anepostoje ni znaajnije inicijative, van akademskih krugova i potencijalnih investitora u postrojenja za proizvodnju biodizela, o irenju svesti o pozitivnim efektima njegove proizvodnje i primene.Ekonomskaisplativostsvakakoigrakljunuuloguucelokupnojproblematici. Dabiitavsistemulaganjau biogoriva(biodizel)biou privrediprihvaen,tetime doveodoveegkorienjabiodizelauVojvodini/Srbijipotrebnojei: Lobiranje radi koordinacije aktivnosti u Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu finansija i Ministarstvu nauke, u cilju donoenja potrebnih pravnih i tehnikihpropisakojisetiuproizvodnje,distribucije,prodajeiupotrebebiodizela u Srbiji. Krajnji cilj je uspostavljanje pravnog i finansijskog sistema u Srbiji koje biodizelinijeftinijimodfosilnogdizelaumaloprodaji,ineicelokupanpoduhvat isplativim.Nepostojikoordinacijaaktivnostiunavedenimministarstvimauoblasti korienjaobnovljivihizvoraenergije. Prednosti koje nudi biodizel posmatrati po nivoima, ne samo sa aspekta poljoprivrednog, transportnog i energetskog sektora, ve i kao pitanje od javnog znaaja,gdesemorajuprimenitikompleksniinstrumentizaregulacijuiupravljanje sistemom. Morajusesagledatiivrednovatiiefektiiskazanikrozsmanjenjezagaenjaivotne sredine, mogunost trgovine sa CO2 sertifikatima, zapoljavanje lokalnog stanovnitva i otvaranje novih radnih mesta, te time doprinos privrednom i finansijskomrazvojuzemlje. Prepoznati kljune subjekte koji su spremni da u najkraem moguem roku po pokretanjuproizvodnjeprihvateupotrebubiodizela. Izabrati distributivne kanale koji odgovaraju projektovanim kapacitetima fabrika biodizela. Promovisati sve prednosti biodizela,kako privredi tako i stanovnitvu (javni marketing, okrugli stolovi, putem privrednih komora i udruenja, sajmovi, kole) radi poveanja svesti o postojanju biodizela i njegovoj dostupnosti na tritu u Srbiji, te ekolokim prednostima i povoljnim ekonomskim efektima njegove primene. Zapoetakprodaje,preporuujeseplasmanmeavinebiodizelaimineralnogdizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaimagoriva.
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

12

Konkretnemerekojejepotrebnopreduzetiprikazanesuutab.3.

Obezbediti da proizvodnja sirovina za biodizel bude za poljoprivredu finansijski interesantna,azakorisnikeistbiodizeltrebadabude0,15do0,20c/ljeftinijiod evrodizela. U prvom talasu promocije i prodaje biodizela, pored direktne upotrebe u sopstvenom voznom parku dravnih organa, aktivnosti treba usmeriti na auto prevoznike,peditere,transportnapreduzeaigradskasaobraajnapreduzea. Do ovih subjekata najbolje je doi direktnim kontaktom i promovisanjem putem Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Regionalnih privrednih komora,Pokrajinskogsekretarijatazaenergetikuimineralnesirovine,Regionalnih centarazaenergetskuefikasnostuNovomSadu,Beogradu,NiuiKragujevcu. Kodpotroaakojimogubitiposebnozainteresovanizaekolokiaspektkorienja biodizela (nacionalni parkovi, poljoprivreda, banje, vlasti veih gradova u Srbiji Beograd, Novi Sad, Ni) usmeriti panju na promociju ekolokih koristi od upotrebebiodizela. Direktna prodaja istog biodizela stanovnitvu je malo verovatna. Pre svega zbog potrebe da postoji iroka mrea biodizel pumpi. Mogue je koristiti neke od ve postojeih mrea (LukoilBeopetrol, NISJugopetrol, OMW i pojedinane pumpe u privatnomvlasnitvu).Ipak,sugeriemoplasmankrozmeavinumineralnogdizela i5%biodizela. kolovanje obrazovanje strunjaka za proizvodnju biodizela (biogoriva) i promociju njegovog korienja, a naroito za sagledavanje ekonomskih efekata korienja biodizela i trgovine sa CO2 sertifikatima steenim proizvodnjom i plasmanombiodizela. Vojvodina treba da sagleda kakvi e biti efekti najavljenih mera Vlade Srbije u oblastikorienjaobnovljivihizvoraenergijenaproizvoaesirovinazabiodizeli ostaleuesnikeulancuproizvodnje,distribucijeikorienjabiodizela,aliiostalih obnovljivihizvoraenergijeuVojvodini.Proloje3godineodnajavetihmera,au Vojvodini nita nije uinjeno na sagledavanju njihovih efekata na privredu i finansijeVojvodine. Izvrno vee Vojvodine treba da osnuje strunu savetodavnu instituciju za oblast proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, pa meu njima i biodizela. Takva organizacija treba da postoji i za podruje Centralne Srbije. Program ostvarivanjaStrategijeenergetikekojijeusvojenjanuara2007,predviadaedo 2012.uSrbijibitiotvoreno24.000novihradnihmestauoblastiobnovljivihizvora energije. S obzirom na stepen razvoja i znaajnu poljoprivrednu proizvodnju procenjuje se da e se bar 60% od toga broja ostvariti u Vojvodini. Znai da e u Vojvodini biti 14.000 novih radnih mesta u oblasti korienja obnovljivih izvora energije. Zato Vojvodina mora imati bar 2% od toga broja, dakle 300 ljudi, osposobljenih za kompetentno rasuivanje i kvalitetnu diseminaciju informacija kojeedovestidozapoljavanjanovih13.700radnika.IzvrnoveeAPVojvodine morauinitinapordasestvoritih300strunjakazakorienjeobnovljivihizvora energijeuVojvodini.

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

13

Tab.3.Merekojetrebapreduzetiradiostvarenjasigurnogipodsticajnogokruenjaza investicijeikorienjebiodizelauSrbiji
1. 1.1. Izmeneidopunevaeih zakona Zakonoenergetici Novosti,izmene,ciljevi Ciljevi: 1) Uspostavljanje Dravnog fonda za finansijsko podsticanje nacionalnog programa energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz OIE. Sredstva za Dravni fond e se obezbeivati sa rauna za potroenu elektrinu energiju, od prodaje nafte i naftnih derivata, uglja, registracije motornih vozila, poreza, od dobrotvora, meunarodnih donacija, fondovaisl; 2)Definisanjeproceduraiuslovazadobijanjesaglasnostiza izgradnjuobjekatanamenjenihkorienjuOIE. Izmene: Uvoenje pojma biogoriva koja se koriste kao energenti u saobraaju uz definisanje neophodne pratee podzakonskeregulativeipravilnikauovojoblasti. Cilj: U l. 9, posle stava 1. dodaje se stav 2a. koji glasi: 2a. Fond je duan da za svaku budetsku godinu predvidi najmanje 10% svoga kapitala za izdavanje garancija i supergarancija za kredite koje banke i druge finansijske organizacije u Republici Srbiji odobravaju privrednim subjektimazarealizacijuprojekatazakorienjeOIE. Cilj: U l.9 dodaje se taka 4) koja glasi 4) na meavine biogoriva sa derivatima nafte iz take 1), 2) i 3) ovog lana primenjivae se akcizne stope odreene u tim takama umanjene srazmerno procentu sakojimuestvuje biogorivo utojmeavini. Cilj: U l. 10, posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: Od 2010. godine javni prevoz putnika i stvari mogu vriti prevoznici ija potronja tenih i gasovitih biogoriva u ukupnoj potronji naftnih derivata u prethodnoj godini iznosinajmanje15%. Novosti,izmene,ciljevi

1.2.

Zakonogarancijskomfondu

1.3.

Zakonoakcizama

1.4.

Zakonoprevozuidrumskom saobraaju

2.

Donoenjenedostajuih zakonaipodzakonske regulative Zakonoproizvodnji,preradi, prometuienergetskom korienjubiomase Uredbaosadrajubiogorivau gorivimazamotornavozila

2.1.

Cilj: Ovaj zakon je neophodno doneti da bi se na najracionalniji nain uredila oblast proizvodnje, prerade, prometaienergetskogkorienjabiomaseistvoriliusloviza proizvodnjuenergijeizbiomasekojapredstavljananajvei energetskipotencijalmeuOIE. Cilj: Ova Uredba propisuje minimalni sadraj biogoriva u gorivima za motorna vozila, obaveze distributera u vezi sa sadrajem biogoriva u gorivima, prijave i praenje sadraja biogoriva u gorivima za motorna vozila, kao i praenje implementacijeoveUredbe. Cilj: Treba doneti propis kojim e se zabraniti nenamensko odlaganjeikorienjeotpadnihbiogenihmasnoazastonu hranuiliisputanjeukanalizacijuilivodotokove.

2.2.

2.3.

Uredbaozabranikorienja otpadnihbiogenihmasnoaza stonuhranuiliisputanjeu kanalizacijuilivodotokove. Finansijskemereza podsticanje Uspostavljanjesubvencijaza istraivanjeirazvoj tehnologijaikonkretnih

3. 3.1.

Cilj:DravnifondzapodsticanjeproizvodnjeenergijeizOIE e svaki dinar koji neki privredni subjekat uloi u istraivanje i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda u

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

14

proizvodaiedukacijeuoblasti OIE 3.2. Uspostavljanjesubvencijaza biogorivakojakoristemotorna vozila

oblastiOIEsubvencionisatisa0,5dinara,anaporeznadobit preduzeazakonomeseobezbeditiporeskikreditod20% sume uloene u projekte (istraivanje, razvoj i edukaciju) u oblastiOIE. Cilj:1)DravnifondOIEsubvencionisaesesapo2,5cent cenu svakog litra tenog ili gasovitog biogoriva koje se posredstvom distributivne mree isporui za pogon motornihvozila. 2)Dravnifondinadleniorganlokalnesamouprave,grada, odnosno grada Beograda, po principu polapola, subvencionisae sa 6,0 cent cenu svakog litra 100%nog biodizela ili svaku procentualnu koliinu biodizela u okviru meavine dizel goriva fosilnog porekla koja se preko registrovane prodajne mree proda na teritoriji lokalne samouprave. Mere: Subvencioniranje proizvodnje uljarica za korienje kao energenta, garantovati siguran otkup roda tokom viegodinjeg perioda u budunosti, garantovane cene uljarica za vie godina unapred, uvesti dodatnu premiju za oleinskitipsuncokreta.

3.3.

Uspostavljanjesistema podsticajnihmehanizamaza namenskuproizvodnjuuljarica zakorienjekaoenergenta Donoenjeisprovoenje nefinansijskihmerai aktivnostiradipodsticanja korienjaOIE Formiranjemeuresornogtela zakoordinacijuaktivnostiu ciljuveegkorienjaOIEi sprovoenjaProgramaNOIE Definisanjeadministrativnih procedurazadobijanje potrebnihdozvolazaizgradnju ikorienjepostrojenjakoja koristeOIE Stvaranjestrunjakaza upravljanjeprojektimau oblastiOIE

4.

4.1.

S obzirom na neophodnost aktivnosti meu raznim sektorima u cilju vee efikasnosti sprovoenja Programa u delu NOIE i obezbeivanje aktivnog uea svih relevantnih MinistarstavaurealizacijiProgramauoblastiNOIE. U cilju kreiranja povoljne klime za investiranje ove procedure treba da budu transparentne i javno dostupne kako investitorima, tako i lokalnoj samoupravi i drugim institucijama. Cilj: 1) Negovati studijske grupe na univerzitetima i istraivakorazvojneprojekteuMinistarstvunaukeizatite ivotne sredine u oblasti energetske efikasnosti i OIE, kao delova nacionalnog programa, za stvaranje strunjaka u oblasti korienja OIE. 2) U Vojvodini treba osposobiti bar 140 strunjaka za OIE sa fakultetskom diplomom. Bie to samo 1% od 14.000 radnika na novim radnim mestima u oblasti korienja OIE u Vojvodini 2012. godine, a to predviaProgramostvarivanjastrategijerazvojaenergetike uSrbijiiz2007.g.

4.2.

4.3.

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

15

10.Zakljuci
USrbiji2010.nemaevidentiraneproizvodnje,panikorienjabiodizela.Nepostoje bilo kakvi podsticaji za korienje biodizela. Njegova proizvodnja i korienje nisu konkurentnicenimineralnogdizelanatritu. Ima vie razloga to se biogoriva, pa ni biodizel, 2009. u Srbiji nisu koristila kao energentiilijetoraenouzanemarljivimkoliinama: odsustvo odgovarajuih pravnih i tehnikih propisa koji bi ostvarili ambijent podsticajan za korienje biogoriva i investicije u postrojenja za proizvodnju biogoriva, neiskreninedovrenodnospremaevropskimintegracijama,odnosnoposlovima kojetrebauraditiprenotodonjiheventualnomoedadoe, veina stanovnitva, pa ni dobar deo strunih saradnika u optinama i ministarstvima,nemadovoljnoodgovoranodnospremazatitiivotnesredinei oseasebespomonim,bezinicijativejeipreduzimljivosti, uVojvodini/Srbijijezanemarljivbrojstrunjakasvihprofilaikvalifikacijakojisu osposobljeni za uvoenje u korienje razliitih vidova obnovljivih izvora energije. Srbija raspolae znaajnim zemljinim potencijalom za proizvodnju sirovina za preradu u biodizel, koji se procenjuje na oko 10% ukupnih oraninih povrina. Sa te povrine mogue je obezbediti dovoljno sirovine za proizvodnju 210 do 250 hiljada tona biodizela godinje, to je dovoljno za zamenu oko 1316 % fosilnog dizela u Srbiji. Trenutno,uljanarepicasejavljakaojedinasirovinazaproizvodnjubiodizela.Nerentabilna proizvodnja, neiskustvo i neodgovarajua agrotehnika predstavljaju glavne prepreke poveaneproizvodnjeuljanerepice.Najznaajnijerezervezaobezbeivanjeveihkoliina sirovina za biodizel je poveanje prinosa uljarica, pre svega uljane repice. One su znatno ispod evropskog proseka. Iz vie razloga, suncokret se namee kao povoljnija sirovina za proizvodnjubiodizelauSrbiji.Zbogvisokogjodnogbrojauljadobijenihizdomaihhibrida, suncokretsenemoekoristitikaojedinasirovina.Trebaposebnoistaivanostuvoenja uproizvodnjuoleinskogsuncokretasaniskimjodnimbrojem. Ekonomski poloaj proizvoaa biodizela je odreena pre svega sa dva faktora cenom fosilnog dizela, koja je u velikoj meri odreena poreskom i akciznom politikom drave,iotkupnomcenomuljarica.Posebanizazovpredstavljaneregulisanotriteuljarice kojekarakteriuvisokeoscilacijeuceniizasejanimpovrinamapoduljaricama. Aktivnosti kojetrebapreduzetiradistvaranjasigurnogipodsticajnogokruenjaza investicijeuproizvodnjubiodizelainjegovokorienjesemogusvrstatiusledeegrupe: 1. kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za proizvodnju i vee korienje i biodizela; 2. donoenje i sprovoenje finansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korienja biodizela; 3. donoenjeisprovoenjenefinansijskihmeraiaktivnostiradipodsticanjakorienja biodizela. KljuniuslovireupotrebebiodizelauSrbijibieuvoenjeekonomskihmerakoje eomoguitidabiodizelbudekonkurentanmineralnomdizelu,anajvanijameunjimaje potpuno ili delimino oslobaanje biodizela od akcize. Pored cene, potroaima je vana dostupnostbiodizelaigarancijakvaliteta.UsvajanjeUredbeosadrajubiogorivaugorivu za motorna vozila, kojom e se odrediti najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima kojasedistribuirajunateritorijiSrbije,toseoekivalodokraja2007,alinijerealizovano
MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

16

niujanuaru2010,bi svakakodoprineloveojproizvodnjibiodizela,asamimtimiuticalo na njegovu veu prisutnost na tritu. Osim toga nedostaje itav kompleks podsticajnih i prateih mera, legislativnih i finansijskih, kojima bi se oformilo privredno okruenje neophodno za savremeno gazdovanje biodizelom i svim drugim obnovljivim izvorima energije. Plasmanbiodizelakrozmeavinedizelaibiodizelajeprava prilikadasepromovie korienje biodizela , dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. Preporuujemo obavezno umeavanj 5 % biodizela u sve e koliinemineralnogdizelagoriva.Umeavanjetrebadaobavljajudistributeriiuvoznici. Proizvodnju i korienje biodizela u Srbiji treba podsticati na uobiajene naine provere e u razvijenijimzemljama: en a) Merepodrkeproizvodnjiuljaricatrebadaukljue: podsticajzanamenskuproizvodnjuuljarica, dodatnuposebnupremijuzaoleinskitipsuncokreta, siguranotkuptokomviegodinjegperiodaubudunosti, garantovanecenezaviegodinaunapred, zabranunenamenskepotronjeotpadnihbiogenihmasnoazastonuhranu, proizvodnjuikorienjeonihuljaricauproizvodnomprocesukojedaju najboljiodnos ceneisadrajaulja. b)Uciljulakegiefikasnijeginvestiranjauindustrijubiodizela, izmeuostalog potrebno je: promovisatiproizvodnjuiupotrebubiodizela(propisi,dozvole,stvaratitrite), uvestiizvoznepodsticajezabiodizelisubvencioniranjeproizvodnjebiodizela, podsticati investicije stvaranjem atraktivnog konkurentnog privrednog okruenja za biodizel, kontrolisatikvalitetproizvedenogbiodizela,dabudeu skladusavaeimstandardom, ne samo u fabrici neposredno nakon proizvodnje, nego i na pumpama prilikom prodajekorisnicima, podsticati investicije u male pogone za proizvodnju ulja koji e se koristiti kao sirovina za proizvodnju biodizela, ali samu proizvodnju biodizela zbog mogunosti lakegobezbeenjaikontrolekvalitetatrebaraditiprvenstvenouveimpogonima. trebadozvolitideliminoilipotpunooslobaanjebiodizelaodakcize. c)Podsticajzaproizvoae sobziromdaucenikotanjabiodizelatrokovisirovine(zrnauljarica)uestvujusa oko 55 %, subvencionisanje bi imalo najvei efekat ako bi bilo usmereno ka proizvoaimauljarica,kojeeseupotrebitikaosirovinazabiodizel. d)Obavezezadistributeregoriva predvideti i sprovesti obavezu disributera goriva da umeava biodizel u mineralni dizeluodreenomprocentu(5%), obavezati distributera da plasira odreenu koliinu biodizela na tritu goriva (odreujeseuodreenomprocentuodukupnekoliineprodatoggoriva), 17

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

obaveza distributera da u saradnji sa drugim distributerom plasira odreenu koliinubiodizelanatritugoriva(ovajscenarioukljuujeisistemtrgovinesatzv. prenosivimsertifikatimagorivaizobnovljivihizvora). e)Kontrolakvaliteta

U Srbiji postoje propisi kojima je odreen potrebni kvalitet biodizela (standard SRPS (JUS) EN 14214 koji propisuje karakteristike metilestara masnih kiselina koje se mogukoristitizadizelmotore,iPravilnikotehnikimidrugimzahtevimazatenagoriva bioporekla), ali ne postoje propisi o postupcima kontrole i obezbeenja kvaliteta, pa ih trebaosmislitiiuvestiupraksu.Posebnupanjutrebaposvetitikontrolikvalitetabiodizela na prodajnim mestima, i to putem Ministarstva i trinih inspekcija. Taj veoma vaan segmentproizvodnjeiupotrebebiodizelamorasadratirigoroznekaznenemere,aonese upraksimorajusprovoditi.

Literatura
1. Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice izmeu Evropske ZajedniceiRepublikeAlbanije,RepublikeBugarske,BosneiHercegovine,Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih Nacija Na Kosovu U SkladuSaRezolucijom1244SavetaBezbednostiUjedinjenihNacija("Sl.glasnikRS", br.62/2006) 2. European Committee for Standardization: Automotive fuels Fatty acid methyl esters(FAME)fordieselenginesRequirementsandtestmethods,EN14214:2003 3. Jugoslovenski zavod za standardizaciju: Goriva za motorna vozila Metilestri. masnih kiselina (MEMK) za dizel motore Zahtevi i metode ispitivanja, JUS EN 14214:2005. 4. Pravilnikotehnikimidrugimzahtevimazatenagorivabioporekla("Sl.listSCG", br.23/2006) 5. Tei M., Ki F., Jankovi V.: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini,Monografija,Vojvoanskaakademijanaukaiumetnosti,NoviSad,2008. 193strana,ISBN9788685889226 6. Uredbeosadrajubiogorivaugorivuzamotornavozila,NacrttekstadatuPrilogu 8.1 studije: Tei, M., Ki, F., Jankovi, V, Furman, T., Marinkovi R, Dimi E, Predojevi Z, Martinov M. Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini, dostupna na: http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/studije/Studija_Biodizel_FTN_dec.2007.pdf 7. EnguidanosMarinaetal.:TechnoeconomicanalysisofBiodieselproductioninthe EU: a short summary for decision makers, European Commission, Report EUR 20279EN,2002. 8. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji,Magistarskateza,Poljoprivrednifakultet,NoviSad,2006. 9. Directive2003/30/ECoftheEuropeanParliamentandoftheCouncilof8May2003. on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport. OfficialJournalL123of17.5.2003.

MOGUNOSTPROIZVODNJEIKORIENJABIODIZELAUSRBIJI

18