Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) - dio prvi

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

Klasifikacija ratarskih useva
Njivska proizvodnja čini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku proizvodnju. Proizvodi ratarskih useva služe kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u veće i bogatije organske materije koje koristi čovek. Kao osnova prehrambene i preraĎivačke industrije služe sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje. Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teško bi se mogao zamisliti život na zemlji. Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili veći broj grupa, zavisno od toga koje se obeležje uzima kao osnova ili načelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir tri pokazatelja: način upotrebe, botanička pripadnost i način gajenja. Đorđević (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema načinu upotrebe.

Shema podele ratarskih useva prema Đorđeviću (1961)

U koncepciji ove knjige, kao osnovno načelo klasifikacije prihvaćen je kriterijum upotrebne vrednosti gajenih biljaka. Podela je izvršena na četiri grupe:

I - Ţita – zrnene skrobne biljke
1. Strna ili prava žita, tipična žita (žita I grupe), (pšenica, raž, ječam i ovas). 2. Prosolika žita i heljda (žita II grupe),(kukuruz, proso, pirinač, heljda).

II - Zrnene mahunjače:
1. Variva i lupine. 2. Zrnene mahunjače za kombinovano iskorištavanje (soja i arašid).

III - Biljke za tehničku preradu:
1. Uljane biljke. 2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive – tekstilne). 3.Biljke za proizvodnju skroba i šećera. 4.Biljke za proizvodnju kaučuka. 5.Lekovito-aromatične i začinske biljke. 6.Ostale tehničke vrste (hmelj i duvan).

IV - Biljke za proizvodnju stočne hrane (pićne biljke):
1.Korenasto-krtolaste 2.Mahunarke i klasaste trave 3.Ostale biljke za stočnu hranu U SAD, naučnici vrše klasifikaciju ratarskih useva prema botaničkoj pripadnosti, agronomskoj i prema specijalnoj nameni. Prema botaničkoj pripadnosti, ratarski usevi većinom pripadaju dvema familijama: Poaceae (familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjača). Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje predstavljaju objekt proučavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u

1

Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) - dio prvi
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović ratarstvu je najniža sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreĎen. Đorđević (1961) definiše sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama liče jedna na drugu. Sorte obično nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana – 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne načine, po postanku (primitivne, selekcionisane), po poreklu (domaće i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene, neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno visokoprinosne. U ovoj knjizi ćemo se držati klasifikacije ratarskih useva po ĐorĎeviću, s tim što biljke za proizvodnju kaučuka nećemo obraĎivati. TakoĎe nećemo obraĎivati ni grupu biljaka za proizvodnju stočne hrane, pošto se one obraĎuju u posebno predmetu “Krmno bilje” ili “Proizvodnja krmnog bilja”.

Ţita - zrneno skrobne biljke
U ovu grupu spadaju sledeće ratarske biljke: grupa strnih ţita - pšenica (Triticum sp), raţ (Secale cereale), ječam (Hordeum sativum), ovas –zob (Avena sativa); grupa prosolikih ţita -kukuruz (Zea mais), proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirinač (Oryza sativa) , heljda (Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum). Sva žita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae. Kao što je u tekstu vidljivo, žita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeĎu pravih i prosolikih po morfološkim i biološkim osobinama i načinu gajenje prikazane su u sledećoj tabeli. Tabelarni prikaza razlika između pravih i prosolikih žita Razlike u morfološkim, biološkim osobinama i načinu gajenja Prava ţita Prosolika ţita Klijaju s većim brojem korenčića: pšenica i ovas sa 3, Klijaju samo s jednim korenčićem raž sa 4 a ječam 5-8 korenčića Cvast je klas ili metlica (ovas) Cvast je metlica i klip (klip -ženska cvast kod kukuruza) Gornji cvetovi klasića neplodni ili redukovani Donji cvetovi u metlici neplodni. Stablo (slama) šuplja. Stablo ispunjena sa srži. Stablo ima manji broj internodija sa jako izraženim Veći broj internodija a nodusi nisu izraženi kolencima (nodusima) List je po pravilu manji. List je veći (krupniji). Zrno ima s trbušne strane izraženu brazdicu a kod nekih Nemaju brazdicu ni bradicu i bradicu na vrhu zrna. Postoje jare i ozime forme. Postoje samo jare forme. Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema Biljke su kratkog dana s većim zahtevima prema toploti toploti i svetlosti. i svetlosti. Zahtevaju više vlage (imaju veći transpiracioni Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni koeficijent) koeficijent) i otpornije su na sušu (osim riže). Otporne su na niske (negativne) temperature Neotporna su na niske (negativne)temperature Brže se razvijaju od klijanja do bokorenja. Sporije klijaju i niču. Zahtevaju manju količinu vlage za klijanje Zahtevaju više vlage za klijanje Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do Imaju već zahteve prema toploti od klijanja do kraja kraja vegetacije vegetacije Usevi su guste setve Većina pripadaju grupi okopavina

2

francuski -le froment. zrno.el trigo.dio prvi Prof. U našem narodu. pšeno. le blé.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Nazivi na ostalim važnijim svetskim jezicima su: engleski -wheat. Pšenica (Triticum spp) – (naslikao W. L. što je slučaj s ostalim žitima (raži i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna žita.il frumento. dr Jovan Todorović. španski . pored književnog i stručnog naziva – pšenica. Naziv “pšenica” je zajednički u svim slovenskim jezicima s malim razlikama. dr Ilija Komljenović Prava ili strna ţita Pšenica (Triticum sp. Müller) 3 . kaže se još šenica. žito.) Sinonimi: šenica. il grano. žito. prof. Naziv žito je udomaćen u onim krajevima gde se pšenica dugo koristila kao isključivo hlebno žito. italijanski . što ukazuje na gajenje pšenice u pradomovini Slovena. nemačkiweizen.

kao i kompleks B vitamina. 4 . U sastav lepka ulaze uglavnom belančevinaste materije – glijadin i glutenin. industriji hleba. Pšenica.1.85 2. Proizvodnja pšenice u svetu Glavni centri proizvodnje pšenice su Evropa. Pšenični hleb sadrži jedinjenja kalcijuma. Preko 70 % stanovništva na zemljinoj kugli hrani se pšeničnim hlebom.27 1. Po prosečnim prinosima na prvom mestu je Evropa. prof. Ima i strategijsku važnost. farmaceutskoj i u industriji dekstrina. Okeanija.33 3. dr Ilija Komljenović Opšti značaj pšenice Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka.09 3. ugljenih hidrata do 78 %. uslovila je razvoj saobraćaja i saobraćajnih objekata.17 %. masti 1 . jer je često u istoriji služila kao jedan od elemenata pritiska jedne države na drugu posebno pa je takvu ulogu zadržala i do danas. zemljišta) i Ďubrenja.69 6. fosfora i gvožĎa.35 2. s visokim sadržajem belančevina 16 .47 8. Južna Amerika.49 2. Zahvaljujući polimorfizmu. ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu. Pšenični hleb je visoko kaloričan (9.000 J). a u novije vreme da popravlja kvalitet hleba. MeĎutim. zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta.67 Proizvodnja (u t) 45 890 000 39 000 000 16 500 000 21 000 000 15 400 000 15 000 000 14 000 000 92 000 000 21 000 000 48 000 000 12 000 000 30 400 000 10 500 000 6 250 000 3 300 000 3 700 000 72 000 000 19 500 000 87 120 000 572 560 000 Geografska rasprostranjenost pšenice Pšenica je euritopna biljka. Južna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji posle Evrope slede Azija. što znači da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako izražena zahvaljujući njenoj prirodi.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) .76 3.15 1.09 1.20 1.19 7. keksa. Proizvodnja pšenice po pojedinim u svetu u 2002. zemlje bivšeg SSSR-a.39 2. godini ( izvor podataka -USDA) Zemlja SAD Francuska Velika Britanija Nemačka Kanada Australija Argentina Kina Ukrajina Rusija Kazakstana Istočna Evropa Iran Egipat Maroko Brazil Indija Pakistan Ostali Svet (ukupno) Površine (ha) 19 270 000 5 220 000 2 020 000 3 000 000 8 900 000 10 800 000 6 000 000 24 500 000 6 800 000 25 700 000 11 000 000 9 640 000 6 200 000 1 010 000 2 600 000 2 000 000 26 200 000 8 300 000 35 020 000 214 180 000 Prinos (t/ha) 2. varijeteta i sorti a sve se dele na ozime i jare.5 %. Severna Amerika. Najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice predstavlja količina i kvalitet belančevina u zrnu. dr Jovan Todorović. zatim Severna Amerika. a nus proizvod . Pšenica gajena na istoku i jugu ima veći sadržaj belančevina od one na zapadnim i severnim rejonima.dio prvi Prof. sadržaj belančevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata. pivarskoj.5%. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stočna hrana. Kvalitet belančevina pšeničnog hleba je veoma visok pri čemu značaj imaju količina i kvalitet lepka (belančevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). Kao meĎunarodni standard sadržaja belančevina u zrnu je 13.75 2. Pšenica je veoma značajna u mlinskoj industriji. ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi ne poklapaju.slama služi kao prostirka.38 7. kao najvažniji artikal u meĎunarodnoj trgovini.73 1.00 1.87 1. zatim za izradu predmeta različite upotrebne vrednosti u domaćinstvu.

Triticum monococcum L. dr Ilija Komljenović Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom pojasu. prvenstveno iz Azije i južnih delova Evrope odakle je proširena na druge kontinente. 3. Severno i južno od ove granice nalazi se njezin anektički rejon. Ozima pšenica jače bokori i ima duži vegetacioni period od jare. gaji se i do 4. dat ćemo kratki opis njihovih morfoloških. što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosi sušu i visoke temperature od ozime pšenice. ozima pšenica daje i stabilnije prinose. To znači da se ona može gajiti nešto severnije (do 60 0 severne geografske širine i južnije do 160 severne geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom. Ozima je znatno otpornija na niske temperature i ima duži stadijum jarovizacije. ali su Vavilov i Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Južne Amerike i Afrike. Postoje razne teorije o poreklu pšenice.dio prvi Prof.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . a kod nas i u Evropi uspeva na 1. Palestina i Jermenija) Mala Azija i južni Balkan Vrste pšenice nastale u ishodnom centru Forma pšenice Naziv pšenice Meka pšenica Triticum vulgare Host. a na južnoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije. 4. bioloških razlika i razlika u načinu gajenja.b 1 2. Ona se gaji uglavnom u surovim ekološkim uslovima. 5 . Ishodni centar Jugozapadna Azija Etiopija (Abisinija) Srednja Azija (Sirija. Mesta porekla pšenice nazvali su ishodnim centrima. Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja.000 m (Azija). umerene zime. Zbog toga se ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim oblastima. MeĎutim. Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L.100 m n. prof. jara pšenica je znatno otpornija na sušu kao i na visoke temperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno. Ona je jedna od najstarijih useva. Areal rasprostranjenosti pšenice U pogledu nadmorske visine. Poljska pšenica Triticum polonisum L. Divlji dvozrnac Divlji jednozrnac Gajeni jednozrnac Triticum dicoccoides Körn Triticum monococcoides L. dok se jara seje rano u proleće. Da bi smo bolje razumeli zašto pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeĎu ozime i jare forme pšenice. Razlog je u tome. Ishodni centri pšenice R. Pored toga. Ozima pšenica daje veće prosečne prinose od jare pšenice od čega proizlazi njezin opšti značaj. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke.v. dr Jovan Todorović. Krajnja granica gajenja jare pšenice je na 67 0 severne geografske širine (Norveška). Poreklo pšenice Pšenica vodi poreklo iz starog sveta. Patuljasta pšenica Triticum compactum Tvrda pšenica Triticum durum Def. i to izmeĎu 30-500 severne geografske širine.

Kod nas je prihvaćena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po Žukovskom. a može biti i više. aegilopoides Bal. Osje se razilazi i obično je kraće od klasa. dicocum Schübl. koren se jače razvija i prodire dublje..macha Dek. vavilovi Jakubz. Triticum sativum Lam. timopheevi Zhuk. spontanicum Link. 6 . Dakle. rodu Triticum. agropyrotriticum Cicin (višegodišnja pšenica) Divlje forme Dopuna po Žukovskom Dopuna po Jevtiću T. T. Kasnije su izraĎene i druge klasifikacije: Körnicke (1885). Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. T. Morfološke osobine pšenice Korenov sistem pšenice je žiličast a njegova glavna masa se nalazi u oraničnom sloju do 30cm dubine. spelta L. T. T. (divlji jednozrnac) T. kadkada i sveričnog oblika.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh korena. podfamiliji Pooideae (klasaste trave). dr Ilija Komljenović Sistematika pšenice Pšenica pripada redu Poales. (krupnik) T. pa i kod nas još gaje. abysinicum Jacub. amplissi folium Zhuk. Na krajevima mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlačice. turanicum Jakubz. Klas je osjat ili bez osja. T. fungicidum Zhuk T. koje se nalaze na dužini 0. Kod jarih sorti broj primarnih korenčića je oko tri. Manji dio žila prodire dublje 1. T. te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima sveta. durum Des f. Klasifikacija pšenice po Flaksbergeru sa dopunom Žukovskog Forma Diploidne n=7 / 2n=14 Grupa pšenice Tetraploidne n=14 / 2n=28 Triticum turgidum L. Pšenica klije njačešće sa 3-5 primarnih korenčića. familiji Poaceae (trave). Stablo je ispod klasa šuplje vrlo retko ispunjeno. za nas najveći značaj ima meka pšenica (Triticum vulgare Host. Ukoliko je oranični sloj dublji s povoljnim fizičkim osobinama zemljišta. Oktoploidna grupa n=28/ 2n=56 T. Flaksberger (1935) a Žukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey (1965). Zrno je izduženo.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . T. T. zatim tvrda pšenica (Triticum durum) koja je uglavnom za od manjeg značaja (služi kao poboljšivač hlebnog brašna). Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum.ozime i jare.5 -2 m pa čak i više. Lice klasa je šire od bočne strane ili je ravna njoj. T.dio prvi Prof. vulgare Host. earthlicum Nevski Nema T. polonicum L. paleocolchicum Men. sphaerococum Perc. T. Ova vrsta ima kožaste pleve dužine kao plevice ili nešto kraće. pa ćemo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste.). monococum T. sin.1. (divlji dvozrnac) T. dicoccoides Körn (divlji dvozrnac) Heksaploidne n=24 / 2n=42 T. T. Primarni (klicini korenčići) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja.1. vretenastog ili prizmatičnog. T.et Nema Gajene golozrne forme Nema Gajene plevičaste forme T. T. prof. Nema Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta pšenice a to su obična ili meka pšenica (Triticum vulgare) sa svoje dve forme . araraticum Jakubz. u poprečnom preseku okruglo i u različitim stepenu staklavo i brašnavo. compactum Host. persicum Vav. Klas je rastresti ili srednje zbijen. dr Jovan Todorović.

Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. A ako se temperatura poveća oko 400C. sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 članaka (indernodi). odnosno najbolji odnos izmeĎu vode i vazduha je 75 : 25. Pšenica ima osobinu da se bokori (busa). beli i zdravi. Sekundarna stabla imaju 7 . Stablo je uglavnom šupljo. Ravnoteža izmeĎu korena i nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. dr Ilija Komljenović Građa biljke pšenice Korenove dlačice Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od odreĎenih uslova (temperatura. rast korenja se zadržva ili se potpuno zaustavlja. Donji članak je kraći od susednog gornjeg. Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. negativno utiče na rast korena.25 g/cm3 (Bondarenko. vlažnost zemljišta. Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju. korenovi postaju tanki kao nit. Na vršnom članku izbija cvast – klas. a srednji po dužini približno predstavlja aritmetičku sredinu susedna dva.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . dr Jovan Todorović. Povećanje na 80-90% vlažnosti. koji je znatno duži od ostalih i čini čak 30-40% od dužine stabla. Smatra se da je optimalna vlažnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta. Stablo je zeleno. Najpovoljnije zemljišta za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1. povećava se rast korenovog sistema a suprotnom slučaju. člankovita. te se razlikuje primarno i sekundarno ili bočno stablo.dio prvi Prof. jer tada količina korenja opada. izuzev kod nekih vrsta čiji je vršni članak ispod klasa ispunjen parenhimskim tkivom. aeracije. Oni izbijaju iz čvora bokorenja (busanja). To je slučaj kada je nepravilan odnos izmeĎu azota i ostalih hranjivih elemenata. Ako je temperatura oko 100C. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2. velika količina azota uvećava rast nadzemnog dela više nego rast korena. odnosno da stvara nove izdanke (stabla). Najpovoljnija temperatura za uvećanje korenove mase pšenice je oko 200C. izuzev vršnog. Stablo pšenice je kao kod ostalih trava cilindrična. zbijenosti zemljišta. Ďubrenja i svetlosti). 1597). prof.1 do 1. tada ima manji broj korenova ali su krupniji. 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1. Naime.6 g/cm 3 (Maljanov. Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo pšenice Zbijenost oraničnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naročito na njegovo prodiranje dublje.

naziva se još krupa. prašnici. Zrno pšenice koje je ujedno i plod.dio prvi Prof. Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. koja se naginje prema plevi i u vidu je čunića. Plevice štite prašnike i tučak. a pri cvetanju se razdvajaju. U formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. On se sastoji iz dva sloja. List pšenice sačinjavaju list rukavac (usmina. Prema anatomskoj (unutrašnjoj) graĎi zrno pšenice se sastoji od tri glavna dela: omotača. 8 . vagina) i liska (lamina). Kasnije njihovo bubrenje slabi. Hektolitarska masa se nalazi u širokom rasponu od 60 do 84 kg. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea). i dve plevičice (lodiculae). Liska je duga. dr Ilija Komljenović svoje korenove. a u našim uslovima najčešće oko 40 g. Po obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste pšenice pa čak i sote. Građa lista pšenice Lisni rukavac pšenice Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roščića (auriculae) i u vidu jazička (ligulae). dr Jovan Todorović. Klas se sastoji iz vretena koje je člankovito (u cik-cak) i vešecvetnih klasića. Kod pšenice su roščići (auriculae) srednje razvijeni sa dlačicama i srednje razvijenim jezičkom. koji su smešteni na vrhu članka po jedan klasić. Klasić se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). Pera žiga su do cvetanja priljubljena. Stablo pšenice je relativno čvrsto zahvaljujući specifičnoj anatomskoj graĎi. žig. zavisno od vrste i sorte. Lisni rukavac obuhvata stabljiku i pričvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu. B)-Tučak (žig) sa plodnicim. Klas po graĎi može biti rastresit ili zbijen. IzmeĎu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tučak. U pšenice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi. Ispod njega se nalaze dva sloja omotača semena (perisperm) ili semenjača.gornja plevica (palea superior) ima dva nerva sa bočnim posvrnućem unutar i donja plevica (palea inferior) . Okruženi su sa 3 prašnika. Delovi klasića pšenice -1. 2-spoljna plevica. Na preseku zrno može imti staklavu ili brašnavu graĎu. tanke. C) – Cvet pšenice. pšeno (caryopsis). a po obliku se razlikuju jedna od druge . pleva. endosperma i klice. prof. Ono može biti različite krupnoće. te se bokor može izdeliti na samostalne vlati (stabla). Na omotaču zrna razlikuje se spoljašnji deo koji predstavlja omotač ploda (perikarp). Po spoljašnjem izgledu zrno može biti golo i plevičasto.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . bezbojne opne sa dugim rescima po ivicama. D) –Shema klasnog vretena i shema cveta pšenice (desno) Plevice su nežnije graĎe od pleve. Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim i tankim vretencima. a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine. To su plevičice (lodiculae). sa izraženim srednjim nervom. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri čemu su najduže kod srednjih klasića. što zavisi od vrste. Broj listova na stablu odgovara broju članaka. tri prašnika i jednog tučka sa dva perasta žiga. Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g. 4. odnosno sorte. razdvojene plevice se skupljaju a unutrašnji delovi cveta se ponovo zatvaraju. nalaze se dve male. 3-unutrašnja plevica. neposredno uz plevicu. linearne graĎe. IzmeĎu spoljašne plevice i plodnika. U vreme cvetanja lodikule bubre pri čemu razdvajaju u stranu plevice i otkrivaju prašnike i tučak cveta. 5. oblika i boje. On se sastoji od plodnika i dvoperog žiga.

i to najvećim delom u klici.5-2%. Hemijski sastav zrna pšenice odlikuje se sledećim prosečnim pokazateljima. On je bogat belančevinama (bez glutenina). U središnjem delu endosperma se nalaze skrobna zrnca različitog oblika i veličine. Sloj endosperma. klicinog listića (coleoptila) i klicinog korenčića (radicula). Njena težina iznosi 1. dr Jovan Todorović.dio prvi Prof. Klicin štitić se nalazi neposredno uz endosperm. Sadržaj masti u zrnu je 1. Proces klijanja pšenice Hemijski sastav i kvalitet zrna pšenice Voda se nalazi u granicama 10-14%. jer se zrno teško čuva (kvari se). dr Ilija Komljenović Presek zrna pšenice Građa klasića pšenice Klica (embrio) je najmanji i biološki najvažniji deo zrna. Ona se sastoji od klicinog štitića (scutelum).5-3% ukupne težine zrna. Endosperm je najveći deo zrna pšenice (oko 86%) od ukupne težine zrna. Pri složenoj meljavi klica se odvaja pa se brašno može duže čuvati da se ne užegne. kojeg sačinjavaju ćelije sa zadebljalim zidovima ispunjenih sadržajem tamnožute boje naziva se aleuronski sloj. a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . prof. Klicin listić štiti klicino stabaoce prilikom nicanja. sadržaj vode iznad 15% je nepovoljan. 9 . klicine stabljike (plumula). U njemu su smeštene zalihe hranljivih materija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. Ulje u aleuronskom sloju ima zaštitnu ulogu od vlage. Klica u sebi sadrži začete sve buduće organe biljke.

7 1. ona se ne može razvijati niti doneti stablo. poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni. K. klimatskih uslova. Da bi počeo intenzivan život biljke. Albumini i globulini su bogatiji sa sadržajem lizina četiri puta. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage. Pšenice gajene u vlažnom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu. 1992). silicijum. dr Jovan Todorović. pšenično zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama. Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%).dio prvi Prof.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . posejane rano u proleće razviće se normalno i doneće plod. naročito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih žita osim raži koji ima istu količinu lizina).8 Celuloza 1. Jare pšenice meĎutim. vrste i sorte pšenice. dr Ilija Komljenović Hemijski sastav zrna pšenice (podaci više autora) Autor Jonard P. a zastupljene su uglavnom u omotaču zrna. glijadin i glutenin.8 17.8 2. globulin. Od količinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih kvaliteta. Optimalna temperatura klijanja je 15 – 200 C a maksimalna 350C. Ako ti uslovi nisu ispunjeni. a zatim klicino stabaoce. proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta. U zrnu pšenice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju.7-2. prof.0 2. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1. globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. kalcijum. klas i plod.8 65.2 Proteini 12. odnosno da bi seme klijalo.0 13. 10 . Proteini su u zrnu pšenice zastupljeni u znatno širim granicama nego što je rezultatatima navedenih autora prikazano. jer ima manje zahteve za sniženim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana).0 63. klicin listić se otvori i iz njega izbije prvi pravi list. U pogledu aminokiselinskog sastava. Ako je lepak kvalitetan. donosno rastegljiv i elastičan.4 69.0 13. Ono je zaštićeno klicinim listićem koji ima oblik klice.4 13. E. pšenica neće dati plod. magnezijum.8 1. maltoza a ima ih oko 10%.al Volf Hlynka J.4 10.0 Ugljenihidrati 69. Pri porastu ka površini zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca. toplota i pristup vazduha. potrebni su odgovarajući uslovi: odgovarajuća vlažnost. – Pšenica može klijati i na temperaturi od 10C ali proces teče sporo. triptofana tri puta i metionina dva puta od frakcije belančevina koji obrazuju lepak. Sadržaj proteina zavisi od mnogo faktora.9 2. B2. Sadržaj proteina pšenica gajenih u našim krajevima kreće se u rasponu od 13 do 15% što zavisi od područja gajenja. Naime. Ove materije čine fosfor (50%). Pepeo (mineralne materije) se nalaze u količini od 1. što znači da su u normalnim uslovima čuvanja zrna životne funkcije svedene na minimum..et. Vitamini se najviše nalaze u klici.0%. tipa zemljišta i njegovih fizičko-hemijskih osobina.50 % vode od svoje težine. Biološke osobine pšenice Ozima i jara pšenica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove biološke osobine zahtevaju. lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina.5 Masti 1. Ostale materije su tršćani šećer. U svom životnom ciklusu biljke prolaze kroz sledeće razvojne faze. Mnogo je sorata počevši od ozimih.5 1. Tada nastupa nicanje. brašnjave manje od staklave.9 2.0 14. U zrnu pšenice nalaze se uglavnom sledeće četiri vrste proteina: albumin. gvožĎe. ozime sorte pšenice u stadijumu jarovizacije traže snižene temperature (od 0 do 100C) u toku 10-35 dana. Kada se stabaoce pojavi na površini zemlje. a prilikom sušenja postaje tvrd i prozračan.5 Pepeo 1.7 1.2 16.9 3. Ozime pšenice imaju manje proteina od jare. a to su B 1. Albumin se rastvara u vodi.0 Celuloza se nalazi u omotaču ploda i semena sa udelom od 2-3%. Sadržaj celuloze je veći kod pšenice gajene u vlažnim krajevima i kod sitnozrnih sorti.1 66. zavisi i kvalitet lepka. zrno za 2-3 dana nabubri kada je spremno za klijanje. proizvodni optimum za klijanje je 6-120C uz uslov da seme upije 45 .6 10. Prvo se pojavljuje klicin korenčić. PP. iz kojih će se kasnije razviti sekunarni korenovi. Najviše ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u središnjem delu odnosno endospermu. Kod pšenice izbije 3-5 primarnih klicinih korenčića a nekad i više. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi čine tzv. Glutenin ima osobine elastičnosti i rastvorljivosti dok se glijadin slabo rasteže. Klicino stabaoce počinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenčića. agrotehnike i godine gajenja.2 2. sadržaj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%.9 1. U nabubrelom zrnu počinju složeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji izazivaju razlaganje skroba. omogućava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba. meka manje od tvrde. a manje u drugim delovim zrna. MeĎutim. Skrob je glavni sastojak ovih materija. Gerard Nostovskij Voda 13.0 2. kao što su: Klijanje i nicanje. (Jevtić. kalijum (20-30%).

može se odrediti broj dana od setve do nicanja. tada će broj dana od setve i nicanja iznositi: 50  10  4  20 X   12.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . 20= suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. Količina korenja u dubljim slojevima zavisi od načina obrade i Ďubrenja. Produktivnost biljke je veća što je jače razvije korenov sistem. Na osnovu toga. Isto tako. a srednja dnevna temperatura (t) iznosila je 90C. koji se može postići navodnjavanjem. ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih temperatura skoro ostaje ista. 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljišta kroz koji prolazi klijanac. Primarni koreni rastu više u dubinu i ostaju do kraja života biljke. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u proseku oko 1200C. značajan uticaj imaju aeracija i temperatura zemljišta.dio prvi Prof. Da bi klijanca probio debljinu zemljišta od 1 cm. Sekundarni korenovi se nazivaju još stabljikini korenovi a razvijaju se iz čvora bokorenja. 50= suma srednje dnevnih temperatura do početka klijanja. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n). U daljem razvoju biljke počinje razvoj sekundarnog korena iz čvora bokorenja. vlažnosti zemljišta i dubini setve. prof. koji formira u fazi tri stalna lista. potrebna mu je suma temperatura od 10 do 12 0C. 11 . n= dubina setve. snabdeva mladu biljku vodom i hranom. Ukorenjavanje nije drugo do porast i razviće žila i žilica korenovog sistema.a za svaki centimetar sloja zemljišta (koji klijanac treba da proĎe do površine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da iznosi 10-220C. ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C. isključivo u početku. dr Ilija Komljenović Primarni korenčići Nicanje pšenice Dužina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature. Dužina perioda od setve do nicanja izražava se sumom srednjih dnevnih temperatura a može se izračunati po sledećoj formuli: t 0  50 10n 20 gde je Σt =suma srednjih dnevnih temperatura. Najveći deo korenovog sistema pšenice formira se u oraničnom sloju.2 dana 9 Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produžava. za to izračunavanje. Korenovi pšenice u prvo vreme rastu brže od nadzemnog dela. naročito pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. dr Jovan Todorović. a ostale veličine objašnjene su u prethodnoj formuli. koristi se sledeća formula: 0 X 50  10 n  20 t -gde je t = srednje dnevna temperatura. U fazi nicanja formira se primarni koren koji. te stanja vlage u zemljištu. Navest ćemo jedan primer.

vlatanje. članci počinju da se izdužuju. te stoga razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka po jednoj biljci. dr Jovan Todorović.dio prvi Prof. Početak vlatanja treba smatrati onda. U čvoru bokorenja smešteni su svi delovi buduće biljke. a ako temperatura padne ispod 6 0C.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Stablo se sa kratkim člancima (internodijima) formira još u periodu bokorenja. bokorenje i ukorenjevanje prestaje. pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. što zavisi od sorte i uslova bokorenja. i to na jednom kolenu koji je najbliži do površine zemlje. i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. Pri optimalnoj vlažnosti i temperaturi od 15 do17 0 C bokorenje nastupa 14 . ono se prekida kada temperatura preĎe 20 0C. Pri završetku bokorenja. Bokor pšenice Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenčenje). Isto tako. a u fazi 3 lista je već potpuno formiran. a naročito od dubine setve i gustine biljaka. prof.15 dana nakon nicanja. mada se može stvoriti i više čvorova. On se razvija ispod površine zemlje. ali broj produktivnih stabala iznosi 2-3. Broj izdanaka po jednoj biljci može biti veoma velik. Stablo pšenice obično ima pet članaka. dr Ilija Komljenović Shema ukorenjivanja pšenice Bokorenje (busanje) predstavlja poseban način podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji obrazuju biljke pšenice iz čvora bokorenja ili čvora busanja. Od tada biljka prelazi u novu fazu razvoja . Čvor bokorenja se formira posle pojave prvog lista. bokorenje se usporava. Pri nižim temperaturama. kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moţe napipati stabljikino kolence (nodi). Dužina prvog članka je neznatna a iznosi 3-4 12 . Često svi izdanci koje se obrazuju u procesu bokorenja ne daju stabla s klasovima. Članci su tada vrlo mali a njihova dužina ne prelazi prečnik stabljike.

masti i ostalog. Jako izduživanje prvog i drugog članka je nepovoljno jer upozorava na mogućnost poleganja pšenice. VI i VII etapa organogeneze. a kadkad i manje. jer od ovih zavisi veličina klasa. VII. Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 . Dužina tog članka je najveća i iznosi oko 30% a kadkad i više od celokupne dužine stabljike. Na kraju etape. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana. Na taj se način omogućava pšenici da preĎe iz vegetativne u generativnu fazu razvoja. Ovakav način cvetanja obezbeĎuje samooplodnju. Pšenici u doba cvetanja najviše odgovara umereno toplo vreme i umerena vlažnost. Dovoljna količina fosfora ubrzava navedeni proces. koje su presudne za broja klasaka. u vlatanju iznosi 1 : 35 . ali je još neispunjeno. optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. a naročito se povećava lisna za pet i više puta u odnosu na površinu u punom bokorenju. proteina.dio prvi Prof. formiranje klasa počinje vrlo rano. a u celom polju 6-7 dana. sa manjim brojem njegovih elemenata. Na nedovoljno plodnim zemljištima. nedostatak fosfora u to vreme ( naročito u VI. a odmah zatim počinje razvoj klice. 1992). Ovoj fenološkoj fazi prethode unutrašnje promene vezane za formiranje generativnih organa. u početku bokorenja. stoga je pšenica samooplodna biljka. dr Jovan Todorović. Višak azota uvećava veličinu klasa i broj cvetova. Stadijumi jarovizacije ozime pšenice prolaze na temperaturama od 0 do 10 0C. u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i više časova osvetljenosti u toku dana. dr Ilija Komljenović cm. formiranje. 13 . Nasuprot tome. nalivanje i sazrevanje zrna. U povoljnim uslovima oprašivanja (6-12 časova) dolazi do oplodnje. V. pa se faza vlatanja smatra kritičnom fazom na nedostatak vlage (Jevtić. a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. jer u ovoj fazi protiču IV. U periodu vlatanja nadzemni deo jako uvećava svoju masu. ali će ostati razvijena samo 1-3. Cvetanje počinje od sredine klasa. povećanoj temperaturi dužina prvog članka može iznositi i 10 cm. Formiranje zrna protiče od oplodnje do mlečnog stanja. Dužina ovog perioda znatno utiče i na stvaranje elemenata prinosa. cvetova i njihovu fertilnost. zrno dostiže konačnu dužinu. a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih prašnih kesica i oprašivanjem posle čega prašnici izlaze izvan cveta. klas ne dostiže normalnu veličinu. Kod ozimih sorti pšenice. prof. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlažnost. Dužina ove faze traje 20 dana. pri povoljnoj vlažnosti. obezbeĎuje bolje formiranje prašnika i plodnika što znači da smanjuje sterilnost na najmanju moguću meru. Istodobno se narušava odnos izmeĎu površine korenja u korist površine lista. što se uglavnom odnosi na izduživanje poslednjeg članka. broj klasića u broj cvetova u klasićima.45 dana. TakoĎe se u klasićima može formirati 4-5. Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. Stablo pšenice se izdužuje i posle klasanja. mada se produžava formiranje klasa. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba. Cvetanje nastupa odmah posle klasanja. Zrno je još zeleno i sadrži od 65 do 80% vode. Po dužini je približno ravan aritmetičkoj sredini susednih članaka. a najviše 300C. a dnevne do 250C. endosperma i omotača ide i nakupljanje suvih materija kao što su jedinjenja pepela. kada su noćne temperature od 110C. Tada su veoma važni uslovi spoljašnje sredine. formiranje elemenata klasa (vreteno klasa. U klasu se mogu formirati 22-44 klasića (VI etapa organogeneze). Dok u periodu bokorenja odnos površine lista prema aktivno upijajućoj površini korena iznosi 1 :75 . klasići a na klasićima cvetovi) počenje rano u proleće kada se završi stadijum jarovizacije. a kod kasnih 20-45 dana. od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno povoljni. endosperma i omotača i kao rezultat toga obrazuje se zrno. Svaki sledeći članak je duži od donjeg a kraći od gornjeg. Pšenica njintenzivnije cveta od 9-14 časova.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . ugljenih hidrata. S procesom formiranja klice. MeĎutim. MeĎutim. VIII i IX etapi organogeneze) dovodi do sterilnosti. Cvetanje pšenice Oplodnja. pa čak i 7 cvetova (V etapa organogeneze).

koja može da se smanji na 15-14%. s leĎne strane žućkasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Dužina voštane zrelosti je vrlo podložna kolebanjima. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (začeci članaka klasa). Dužina nalivanja zrna traje 16-22dana. To je stanje zrelosti pšenice. Vlažnost zrna je 35-25%. a to su početak pune zrelosti i puna zrelost. postoji i fiziološka zrelost.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . te začetaka lisnih rukavaca Izduživanje konusa rasta. dok se u vlažnim uslovima i vlažnim rejonima može produžiti na 20 i više dana. Prirast suve materije se u ovoj fazi prekida i to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%. pa čak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova. ukorenjavanja i bokorenja. mada zelenu boju sačuvaju još vršni listovi kao i članci stablo i pleve. sjajno. brašnast ili staklast ali se još može rezati noktom. Vlažnost zrna je 21-24%. pšenica formira samo vegetatvinu masu. Početka formiranja elemenata klasića i cvetova Formiranje prašnika i tučka Izduživanje članaka vretena klasa i porast osja. Početak voštane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna. Zrno se razvija u širinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Zelena boja je sačuvana po brazdici i u zoni klice. zrno se lako reže noktom a pri pritisku se ne istiskuje sadržaj iz omotača. nastupa od mlečnog stanja do pune zrelosti. Karakteristike pojedinih faza. 1982). Biljke na kraju voštane zrelosti postaju žute. listovi odumiru. U stanju testa. zrno je puno. Veličina i boja zrna su slični zrnu u punoj zrelosti.dio prvi Prof. Početne etape organogeneze su (I. dr Ilija Komljenović Etape zrenja zrna pšenice Nalivanje zrna počinje početkom mlečnost stanja do početka voštane zrelosti. odnosno za stadijume jarovizacije i svetlosni stadijum. Ova etapa se završava kada sadržaj vode u zrnu padne na 40%. po boji je zeleno. Pri pritisku. ali počinju da žute i odumiru donji listovi. Etape organogeneze kod pšenice Etape organogeneze I etapa II etapa III etapa IV etapa Vetapa VI etapa VII etapa VIII etapa Opis etapa organogeneze Nediferencirani konus rasta Ubrzano diferenciranje začetaka kolenaca stabljike i članaka. prikazani su u sledećoj tabeli. sadržaj semena izlazi iz omotača. Puna zrelost se deli na dva perioda. U vreme nalivanja intenzivno se povećava težina suve materije zrna. Biljke u to vreme imaju svoju zelenu boju. prof. Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman. dr Jovan Todorović. zrno se ne reže noktom ali ostaje trag nokta. Formiranja zečetaka klasića u klasu. Etape organogeneze generativnih organa pšenice Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreĎenom morfologijom generativnih organa. zrno prolazi kroz dva stanja– mlečno i testasto stanje. Pored navedenih faza zrenja zrna pšenice. Dalji razvoj i formiranje klasića nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma. konzistencija sadržaja zrna je žitko mlečna. Biljke u to vreme postaju sve žuće. Do završetka stadiuma jarovizacije. Kraj voštane zrelosti je stanje blisko punoj zrelosti. ali se i razlikuje od nje. Klasanje 14 . Faza voštane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i više. U procesu nalivanja.II i III) vezane za prve stadijume razvića. kao kompleksom koji uslovljavaju rast i razviće organa u toj etapi. kada zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. a klica postaje primetna. pa se u sušnim i toplim uslovima ona može skratiti na 3-4 dana. Sredina voštane zrelosti ima sledeća obeležja: endosperm je beo. Fiziološka zrelost zavisno od tipa i sorte pšenice. tvrdo je. To je već generativna faza. Zrno u početku pune zrelosti sadrži 20-13% vode. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%. U mlečnom stanju zrno postiže svoju potpunu dužinu. nicanja. sredinu i kraj. Ova faza se deli na tri perioda: početak. Na kraju faze zrno dostiže svoju maksimalnu masu. U tom stadijum prolaze fenofaze klijanja.

odnos površine lista i prema aktivnoj površini korena se smanjuje. posebno IV i V etapa. istočno-centralni deo Kine. Najvažniji klimatski rejoni pšenice su Evropa (područje Mediterana. to će se odraziti na smanjenje dužine klasa i broja klasića u klasu. dr Ilija Komljenović IX etapa X etapa XI etapa XII etapa Cvetanje Oplodnja i formiranje zigota Formiranje klice i endosperma Sazrevanje Еetape organogeneze kod pšenice Konus rasta klasa pšemice u IV etapi organogeneze Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreĎene fenofaze. dr Jovan Todorović. 1992). U toku svog razvoja. 1992). Ako je nedostatak vlage u zemljištu na kraju bokorenja. MeĎutim. Na našem području količina godišnjih padavina se nalazi u okviru ovih granica. već zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos izmeĎu lisne površine i aktivno upijajuće površine korena (Jevtić.5-2. ali je njihov raspored nepovoljniji. prof. severozapadna Indija. usled brzog razvoja lisne površine u fazi vlatanja. 15 . pojedinačni delovi Severne Amerike (prerijski rejon). te predsetvenim navodnjavanjem ili nakon setve. predsetvenom pripremom) moguće je obezbediti bolju snabdevenost biljaka pšenice vlagom.5 m dubine). (Jevtić. Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritična ne samo usled znatnije potrošnje vode od strane biljaka pšenice. pa je to jedan od razloga što je faza vlatanja. Panonska nizija i dunavski bazen). Argentina (pampasi) i jugoistočna Australija. kritična u pogledu potreba pšenice za vodom. kao i racionalnije korišćenje vode u toku vegetacije. nizom agrotehničkih mera (pravilnom dubinom oranja. pšenica zahteva odreĎenu količinu vode u zemljištu. kada se završava formiranje klasaka. južni delovi bivšeg SSSR-a.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeĎene. Može se smatrati da je obezbeĎenost biljaka vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvašen (1. koje se poklapaju sa fenološkom fazom vlatanja. Naime. Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima. Potrebe pšenice prema vodi Najveći prinos i kvalitet pšenice postiže se u rejonima sa ukupnim godišnjim količinama padavina od 650 do 750 mm. zahvaljujući biološkim osobinama i sposobnostima prilagoĎavanja. Klijanje se prekida kada sadržaj vode u zemljištu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. Uslovi uspevanja Pšenica se gaji u vrlo različitim klimatskim uslovima.dio prvi Prof. što se može smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom.

To se tada naziva prisilna zrioba. a za normalan rast i razviće potrebni su još gvožĎe i sumpor. blage reakcije (černozem. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su štetne za pšenicu. Ako su visoke temperature u fazi formiranja i nalivanja zrna.crvenice.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Odnos pšenice prema temperaturi Visokim temperaturama u vegetaciji pšenice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do 30 0C. Veliki je broj hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljišta. prof. a može izazvati uginuće biljaka. unošenja odgovarajućih vrsta i količina Ďubriva. prekida kontakt korenčića zemljišta. Sve današnje sorte pšenice imaju izvesnu zadovoljavajući otpornost na niske temperature. U globalu rečeno. što omogućava povećanje osmotskog pritiska ćelije a u vezi s tim i otpornost prema mrazevima. krečne smonice i aluvijumi bez domašaja vode). koje će im omogućiti nesmetano kalenje i takav razvoj da u stadijumu jarovizacije proĎu zimu. Ako je u svim ovim fazama obezbeĎena dovoljna količina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima. Pored toga. Kod ozime pšenice nakupljaju se pre svega disaharidi (saharoza) i monosaharidi (glukoza). Ni. tj. Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka počinje još u jesen. dolazi do obezvodnjavanja ćelija u listovima i čvoru bokorenja uz povećanje suve materije. livadske crnice. Co i dr). onda su obezbeĎene osnovne 16 . što dovodi do nakupljanja šećera. ponekad neplodnost može iznositi i 100%. 65-70% u fazi bokorenja. Mehanizam ove pojave sastoji se u tome. za uspešno prezimljavanje pšenice. Druga faza kalenja počinje pri temperaturama od -2 do -70C. a u noćnim uslovima kada je temperatura znatno niža. Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog života biljke. duboka i umereno vlažna zemljišta. a neophodni su i mikroelementi (Zn. odnosno kada zemljište ili usev nije pokriven snežnim pokrivačem. Ako je usev pokriven snežnim pokrivačem ta opasnost ne postoji jer temperature ispod snežnog pokrivača mogu da budu 10-150C veće nego temperature iznad njega. treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajuća mineralnu ishranu. U ovoj fazi kalenja. Mn. ako je relativna vlaga vazduha povoljna. IV i V etapi organogeneze. c) period klasanja i nalivanja zrna. da se u toku dana kada su temperature vazduha pozitivne vrši fotosinteza. postoji veća opasnost ugibanja biljaka pšenice usled golomrazice. usporava im rast. Nakupljeni šećer znatno snižava tačku mržnjenja. fosfor. protiče hidroliza disaharida. plodnije gajnjače. Cu. u fazi bokorenja i vlatanju. kada se u noćnim časovima postepeno snižava temperatura vazduha. Temperature iznad 300C se smatraju visokim. kalijum. Ona je naročito značajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasića u klasu odnosno. Odnos pšenice prema zemljištu Pšenici najviše odgovaraju plodna.moguće je dobiti visoke prinose. usporava se disanje i rast. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim povećanjem sadržaja šećera u listovima a naročito u čvoru bokorenja ozime pšenice. Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku pšenice. optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog vodnog kapacitet u fazi klasanja. Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova narušava kod biljaka fotosintezu. Stoga. izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljišta. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C. koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. Postoje slučajevi ugibanja ozime pšenice.dio prvi Prof. kritični period pšenice za vlagom su: a) period setve i nicanja. dr Jovan Todorović. pšenica lako izdržava temperaturu od -10 do -120C. biljka izmrzne i ugiba. kalcijum i magnezijum. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C. a to su najvećim delom silicijum.. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlažnost vazduha. Na ostalim (anormalnim) zemljištima se uz mere popravke. uvek se misli na temperaturu vazduha iznad površine zemljišta. njegove šturosti i prevremenog sazrevanja. MeĎutim. dr Ilija Komljenović Nedostatak vlage u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih klasića. Golomrazica izvlači iz zemljište mlade biljčice pšenice. koja odreĎuje stepen prve faze kalenja. Ustanovljeno je da ih ima oko 15. Odnos pšenice prema mineralnoj ishrani Već u prvim danima života biljke pšenice počinju da usvajaju hranljive materije iz zemljišta. Prema tome. Tada se i otpornost prema mrazu povećava. dovodi do slabe ispunjenosti zrna. ishrana azotom je važna u fazi klasanja i nalivanja zrna. u procesu kalenja. u III. azot. 65-70% u fazi nalivanja zrna. Osim toga. čak veoma otpornih sorti pa čak pri manjim mrazevima. b) period vlatanja. B.

Nedostatak kalijuma zadržava porast biljaka. na aktivnije usvajanje azota. Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domaće sorte. treba voditi računa o pravilnom odnosu izmeĎu grupa useva. sitne klasove i karakteristično sitno. kako bi u svim rejonima u nas mogla poslužiti studentima i stručnjacima kao priručnik. ali zato treba istaći neke principe važne za izbor sorte. koje pored ostalog. Plodored Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji pšenice. “Evropa”. “Lasta”. date su biološke osobine biljke pšenice. Najraširenije sorte kod nas u proizvodnji su: “Partizanka”. Nedostatak kalcijuma utiče na nedovoljnu razvijenost korenovog sistema. On utiče na razvoj korenovog sistema i bokorenje. partizanka). nepravilne procentualne zastupljenosti sorti.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici). U intenzivnoj proizvodnji pšenice. “Italija”. stabljike su tanke. prof. 2. a osim toga produžava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja pšenice. Premda pšenica prinosom iznosi dosta kalijuma. kako bi se pšenici a i drugim usevima omogućio odgovarajući sled odnosno povoljan predusev. jer utiče na produženje vegetacije. savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. Dinamičnost u promeni sortimenta je znatna i utoliko veća ukoliko je intenzitet proizvodnje viši. “Jelica”. ”Jugoslavija”. najveći prinos pšenice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljišta (pH=7.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa različitim biološkim i kvalitetnim osobinama.0). Naše sorte imaju uglavnom zadovoljavajuću otpornost na zimu i mrazeve u našim agroekološkim uslovima. “Jednota”. “Rodna”. zatim u vreme formiranja prašnika i tučka (do VI etape organogeneze). potreban je sledeći odnos grupa useva: 1/3 ţita. potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupačnost gvoţđa. Fosfor ima takoĎe veliki značaj na prinos pšenice. i tehničkih i drugih mogućnosti. intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti. Ako nema dovoljno azota. stoga se ne teži za stvaranjem krute sheme plodoreda. skraćivanje vegetacije. bokorenje slabo. dr Jovan Todorović. koji se u zemljištu nalaze u nedovoljnim količinama. list pšenice žuti. “Francuska”.Sorta mora odgovarati agroekološkim uslovima u kojima će dati najbolje rezultate. MeĎutim. imajući u vidu principe koje su navedeni. čine osnovu za pravilnu. Za normalan rast i razvoj pšenice. a uloga mu je posredna jer utiče na reakciju zemljišnog rastvora. biljke pšenice imaju slabe stabljike. One se u pogledu ozimosti mogu svrstati u tri grupe: slabe. 17 . “Danica” itd. “Partizanka niska”. Nju treba obavezno gajiti u višepoljnom plodoredu u kojem. Ni prevelika količina azota nije dobra. jer neuspesi u proizvodnji često nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta. “Balkan”. iako je nedostatak ostalih mikroelemenat reĎa pojava. povećanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. srednje i dobre ozimosti. na plodored se gleda nešto slobodnije. Tempo usvajanja kalijuma je sličan kao kod azota. nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava. mada je ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti. “NS rana-5”. učestvuju i višegodišnje trave. 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. plavkasto-zeleno lišće sa crvenkastim tačkama koje se javljaju i na stabljici. dr Ilija Komljenović komponente prinosa (broj klasova. list je uzak. zakasnelo bokorenje. Izbor sorte Pravilan izbor sorte za odreĎeni rejon daje odgovarajuću sigurnost u proizvodnji. dakle do kraja razvića ali uglavnom do faze cvatnje. U pogledu pH sredine.dio prvi Prof. “Žitnica”. broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Najveće potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja. Kalcijum je neophodan element u toku celog života biljke. Kasnije. “Tanjugovka”.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . ipak se mora voditi računa o plodosmeni. kao i zbog nepoznavanja specifičnosti u gajenju pojedinih sorti. pored pšenice. “Zvezda”. “Duga”. a to su: 1. “Pobeda”. Tehnologija proizvodnje pšenice U prethodnim izlaganjima. nešto manji. smanjuje kvalitet zrna. mangana i sumpora. “Somborka”. “Proteinka”. njegov značaj u ishrani je u poreĎenju sa azotom i fosforom. Usled nedostatka fosfora. zatim propada. “NS rana-2”. odnosno predusevu. Prilikom sastavljanja plodoreda. dati principe agrotehnike ovog useva. jednogodišnje i višegodišnje leguminoze i okopavine. osetljivije su na klimatske ekstreme. a preko ovog na mikrobiološku aktivnost zemljišta. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje ćemo na osnovu dosadašnjih naučnih saznanja o biologiji pšenice. 3. Da bi se to ostvarilo. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr.

Pored toga pšenica i kukuruz imaju zajedničke bolesti kao što je fuzarium. tako da se sva količina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih Ďubriva primenjuju u osnovnoj odnosno dopunskoj obradi. samo se ne sme kasniti sa osnovnom obradom. na koji način i u koje vreme se rasporeĎuje hranjiva. Intenzivne sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku. Za unošenje pod osnovnu i predsetvenu 18 . soja itd). Posle ranih preduseva potrebno je izvršiti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 . To zahteva znatnija ulaganja naročito u pogledu zaštite. tanjirače i setvospremači. već prema tome da li se radi o ranom. Ostali predusevi u proseku čine oko 22% od svih površina zasejanih pšenicom. zemljište se sabija. a površina je ostaje relativno čista od korova.0. Nakon višegodišnjih leguminoza za pšenicu su neophodna dva oranja: prvo se izvodi plitko. odnosno količina hraniva potrebnih za ostvarenje željenog prinosa.dio prvi Prof. Kukuruz kao predusev za pšenicu može biti dobar.30 cm. Posebnu pažnju treba posvetiti Ďubrenju u toku vegetacije. i primeniti predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to moguće. ali je preciznije ako se količine mineralnih Ďubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta. Jednogodišnje leguminoze (pasulj. suncokret. premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (šećerna repa. dakle prihranjivanju. Predsetvena priprema zemljišta ima za cilj da se stvori rastresit površinski sloj za nesmetano klijanje semena i nicanje. dr Ilija Komljenović Povoljni predusevi trebaju da su različite biljne vrste i da omogućavaju pravovremenu obradu zemljišta za pšenicu. Ta količina hranjiva se koriguje mogućnošću zemljišta da bez Ďubrenja daje odeĎeni prinos. 60 .100 kg/ha K2O. što daje odnos 1 : 0. Konoplja je dobar predusev. Pri tome treba odrediti količinu hranjiva. prof. srednje ili kasnom hibridu. te se može dovesti u pitanje nicanje pšenice. U optimalnim uslovima. Kod nas se pšenica gaji najčešće u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom. ako je zemljište rastresito i dovoljno slegnuto. 13 kg P 2O5 i 22 kg K2O. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i slične kulture. zavisno od tipa zemljišta. te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. MeĎutim ako je oranje izvedeno znatno ranije. prethodno je nužno usitniti žetvene ostatke (kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu. kao i na produžno delovanje duboke obrade. pa ne postoji mogućnost većeg izbora plodoreda za pšenicu. manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade. odnos izmeĎu najvažnijih hranjiva. iako su i tada prinosi nestabilni s odreĎenim padom prinosa pšenice gajenoj u plodoredu. soja i grašak) su odlični predusevi jer se rano uklanjaju. pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljišta za setvu pšenice. zemljište obogaćuju azotom. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajuće količine slame je potrebno u proseku 25 kg azota. U poslednje vreme se pšenica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez većih posledica. Obrada ne može biti po odreĎenom šablonu. U našim ekološkim uslovima proizvodnje količina pojedinih makroelemenata kreće se u ovom rasponu: 60 . Obrada zemljišta za pšenicu se obavlja u jesen posle skidanja preuseva. prosečan i ili loš. agroekoloških uslova i sorte. može se početi sa setvom pšenice. Količina hranjiva za ishranu pšenice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda. dr Jovan Todorović. ali se ona takoĎer mora blagovremeno izvaditi. ona se treba obaviti u jednom potezu. žetveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju). ali ne duže. u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isušivanje zemljišta. i odmah se ore na predviĎenu dubinu. a drugo oranje uz primenu mineralnih Ďubriva izvodi se dublje na 20 . da bi se izvršila pravovremena obrada zemljišta i setva pšenice. grašak. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljišta.6 . nego zavisi od tipa zemljišta. a drugo do 25 cm dubine. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i setvospremači. Višegodišnje leguminoze kao predusev.120 kg/ha P2O5 i 60 . Obrada zemljišta za pšenicu Osnovnoj obradi zemljišta za pšenicu mora se posvetiti dužna pažnja. Šećerna repa se smatra jednim od boljih preduseva.3 . a Ďubrenje je jače. najčešće dve godine.15 cm. pa se ukupna količina NPK Ďubriva (hraniva) potrebnih za odreĎeni prinos dobija množenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. najzad koeficijentom iskorištavanja hranjiva. već to učiniti odmah posle žetve konoplje. Đubrenje za pšenicu Primena mineralnih Ďubriva za pšenicu je dosta složena. Osim toga. pa se može izvesti samo drljanje.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) .140 kg/ha N. U godinama sa više padavina na černozemu se ore pliće. onda se u predsetvenoj obradi zemljišta moraju koristiti plošni kultivatori. zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim pod predusev i. s ciljem čuvanja vlage i zaoravanja biljnih ostataka. tako da se dobiju orentacione količine mineralnih hraniva. Pšenica dobro reaguje na duboku obradu. Zato se preporučuje da se gaji rani-šećernati i srednje rani tip a nikako kasni tip šećerne repe. Ako je u vreme predsetvene pripreme zemljišta suša. Ako je to kukuruz. Odnos izmeĎu NPK hranjiva je veoma važan.6 : 0. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta). U svakom slučaju zemljište za setvu treba dobro pripremiti kombinujući priključna oruĎa uz što manje gaženje pogonskom mehanizacijom. a ostatak azota u prihranjivanju. pojavljuju se korovi.

vremenu setve.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . a najmanja klijavost za prvu klasu 95% a za drugu klasu 90%. treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanja i to zbog organizacijsko-tehničkih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos. prof. 19 . Po ruskoj metodi. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja. ujednačene krupnoće i mase. meĎu kojima ima i takvih čiji genetski potencijal prelazi 11 t/ha. prihranjivanje se obavlja avionom i reĎe helikopterom. treba prihranjivati sa sva tri hranjiva elementa (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreĎenu fazu razvoja. a ponekad je potrebno vršiti i korekciono prihranjivanje. sušu i bolesti. U našim agroekološkim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska metoda). izboru i primeni semena. Izbor i priprema semena za setvu. načinu i dubini setve. a kalijum u klasanju. što je biološki opravdano. – Važno je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos. količine potrebnih hranjiva itd).5%. bez bioloških i mehaničkih primesa. Po francuskoj metodi. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti prašivima na bazi žive. izazivajući neravnomeran razvoj pojedinih organa pšenice u smislu jačeg razvoja nadzemnog dela pšenice u odnosu na koren. pruža mogućnost pravilnog izbora sorata prilagoĎenih uslovima gajenja u pojedinim užim agrekološkim područjima. Zakonom su propisani standardi kvaliteta semena koji se moraju ispoštovati. naročito ako se zaoravaju žetveni ostaci. s obzirom da stalno dolaze nove. Sadržaj vlage treba da iznosi najviše 15%. a po austrijskoj varijanti francuske metode pored azota treba dodavat fosfor u vlatanju. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi urea. Na gazdinstvima osim toga. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji. vlatanju i klasanju. U Italiji smatraju da treba prihranjivati isključivo azotom i to u toku zime do pčetka proleća (italijanska metoda). Izbor sorte. zatim u početku vlatanja.dio prvi Prof. Po tim standardima. a za prihrnjivanje se koriste urea. Veliki broj visoko prinosnih sorata pšenice. Prihranjivanje se zasniva na sledećem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima. pored toga. c) u sprečavanju ispiranja azota. – Seme mora biti sortno čisto i poznate reprodukcije. najčešće se koriste kompleksna Ďubriva (formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom). Suvišak azota u zemljišnom rastvor može delovati štetno u ranim fazama rasta i razvića. poleganje i bolesti. Na većim površinama. kvalitet brašna i hleba. izmrzavanje. dr Ilija Komljenović obradu zemljišta. Pri prihranjivanju primenom traktora. Gledišta se razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. zahtevi sorte u pogledu gustine setve. KAN i kalcijum nitrat. dr Jovan Todorović. a neke koje su priznate nikad se nisu ni širile u proizvodnji. Da bi se od odreĎene sorte dobili maksimalni efekti proizvoĎači moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti. najmanja čistoća kod prve klase treba da iznosi 98%. Ono treba da potiče od reprodukcije što bliže eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge reprodukcije. da je otporna na poleganje. količini semana za setvu. bolje. treba prihranjivati samo azotom u odreĎenim fenološkim fazama – bokorenju. jer su različite prilike i sortni sastavi. Prihranjivanje pšenice Setva pšenice U vezi sa setvom potrebno je voditi računa o izboru sorte. otpornost na niske temperature. O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledišta. b) izbegavanju štetnog dejstva azota u velikim koncetracijama. Živih primesa ne sme biti više od 0. a 95% kod druge klase. odnosno rasipača treba nastojati da se odabere vreme kada su štete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova.

10. S obzirom da se sve više u tehnologiju pšenice uvodi sistem stalnih tragova (tehnološke trake). oktobra 21. odnosno u I i II etapi organogeneze. kućice itd. II rok setve……………. ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red od reda. odreĎenoj etapi organogeneze. a zavisi od otpornosti sorte prema poleganju.10. otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore. upotrebljava se veća količina semena.. Ako se meĎuredni razmak pšenice smanjuje. načina setve. tada one u zimu uĎu svetlosnom stadijumu zbog čega gubi otpornost na mraz.5% za svaki dan zakašnjenja. pri čemu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. Biljke tada pravilno iskorištavaju svetlost. Na lakšim i siromašnijim zemljištima setvu treba vršiti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlažnim zemljištima. zemljište treba idealno pripremiti. prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm.31. u obzir se uzimaju vremenske prilike. Kod nas se primenjuje uskoredna setva .Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . razmaka izmeĎu redova. Razmak izmeĎu tehnoloških traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipača.. tako i kasna setva nije dobra. dr Ilija Komljenović Vreme setve treba podesiti tako da biljke uĎu u zimu u odreĎenoj kondiciji. . kvalitet osnovne i predsetvene obrade. usled čega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije. intenziteta bokorenja. dr Jovan Todorović. Kako nije dobro da se pšenica poseje rano zbog navedenih razloga. na bankovima. odnosno oblik vegetacionog prostora. Ako se pšenica suviše rano poseje. količina semena se povećava za 0. Skopljanka i Bosanka (Todorović. Isto to važi za sorte koje su manje otporne na poleganje semena. . IV rok setve …………. vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme u vreme setve. predusev i drugi parametri. U velikom broju slučajeva. V rok setve …………… 01. III rok setve …………. oktobra 11. vodu i mineralne hranive materije. Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2. Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledeći rokovi setve pšenice za umereno-kontinentalno područje naše zemlje: I rok setve ……………. Biljke treba da uĎu u zimu dovoljno prekaljene i u stadijumu jarovizacije. 20 . S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm. hesenska mušica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predviĎenog optimalnog roka.20. odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke. što se postiže setvom sa 600-700 klijavih zrna/m2. Sorte koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 . na “nedozrelom” oranju obavlja se setva po sistemu “ori-pripremaj-sej” kako bi zadovoljili optimalne rokove. postoji više načina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda).. novembra U vremenu setve od 20. a u proleće preživele biljke brže prolaze stadijume razvića i etape organogeneze. Za setvu visokorodnih sorti. količina semena se povećava za 10%. osim toga potrebno je i više semena. Načinom setve i razmakom redova težimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi prostor.IX do 01.dio prvi Prof. koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. na razmak 6-8 cm. To se postiže zatvaranjem po dva ulagača semena sa meĎusobnim razmakom od 150 cm. Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova. U današnjoj proizvodnji pšenice u svetu i u nas. . novembra 11. prof. Fenološka faza tako razvijenih biljaka je bokorenje. Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnološku traku. TakoĎer. u pantljike.X u agroekološkim uslovima Lijevče polja postignuti su izvanredni rezultati sa sortama Jugoslavija. Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova. 1980 i 1985). oktobra 01. . jer nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime. tip zemljišta i njegova vlažnost. količina semena se povećava i obratno. Ako se predviĎa napad nekog štetnika (bauljar. kada je predusev kasno skinut sa table (kasni hibrid kukuruza). tako treba podesiti setvu.20. Prilikom utvrĎivanja optimalnog roka setve. . (obično je to 1618m). ako je predsetvena priprema zemljišta bila loša. odnosno prskalice. trake.

jer se tada ogoljava čvor busanja što može dovesti do uginuća biljke usled niskih temperatura. Crvenkapa 19. Sortna agrotehnika pšenice R. Rumenka 25. X 500-550 400-450 1-20. treba sejati nešto dublje zbog čuvanja čvora bokorenja ali se opet mora voditi računa o fizičkom stanju zemljišta i njegovoj vlažnosti. X 550-600 500-550 1-20. klicino stabaoce neće imati dovoljno snage da izbije na površinu. pripreme zemljišta za setvu. nicanje. Rana niska 23. 1. Studena 22. Tanjugovka 14. peskušama) pšenica se seje nešto dublje. X 500-550 400-450 10-25. vreme setve. Na suvim zemljištima seje se dublje a pliće na vlažnim. toplotne osobine zemljišta itd. Vukovarka 24. U sledećoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata pšenice. Mora se voditi računa. Sremska 21. X 450-550 400-500 1-20. Francuska 16. pšenica se seje na dubinu 4-5 cm. normlaln razvoj korenovog sistema (naročito sekundarnog). Partizanka 2. Proteinka Rok setve Broj klijavih Broj niklih semena/m2 biljaka/m2 1-15. Jednota 12. X 550-600 450-550 5-25. Na lakim zemljištima (npr. X 500-550 450-500 1-20. Duga 10. Na dubinu setve utiče niz faktora kao što su tip i vlažnost zemljišta. dr Ilija Komljenović Setva pšenice Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednačeno klijanje. Nova rana 20. X 450-550 400-500 1-20. X 550-600 500-550 1-20.br Sorta . X 500-600 450-550 1-20. X 550-600 500-550 1-25. X 550-600 500-550 10-20. Jugoslavija 5. Balkan 4. X 550-600 500-550 10-25. X 450-500 400-450 1-20. X 500-550 450-500 5-25. X 450-550 400-500 5-25. X 450-550 400-500 10-25. Evropa 15. X 550-600 500-550 1-20. X 500-550 400-450 1-20. jer takvo zemljište ne predstavlja prepreku za nicanje biljaka. X 500-550 450-500 Orjentaciona količina N kg/ha 90 120 100-120 90-120 140-160 120-140 120-140 140-160 140-160 90-120 130-150 100-140 130-150 90 90 90-120 130-150 130-150 130-150 120-140 120-140 140-160 130-150 130-150 120-140 Broj prihranjivanja I (II) I+II I+II I (II) I+II I+II I+II I+II I+II I I+II I+II I+II I I I (II) I+II I+II I+II I (II) I+II I+II II II I (II) 21 . Lasta 11. X 500-550 450-500 10-25. NS rana-2 3. U našim agroekološkim uslovima.dio prvi Prof. Italija 17. Zvezda 6.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Jelica 18. prof. formiranje čvora bokorenja na odreĎenoj dubini i njegovo čuvanje. normalan tok bokorenja i uopšte razvoj biljke. Somborka 9. X 450-550 400-500 5-25. Žitnica 7. Vreme setve takoĎe utiče na dubinu setve. naročito na teškim i zbijenim zemljištima. Partizanka niska 8. što može dovesti do iscrpljivanja biljke i konačno do uginuća. Rodna 13. dr Jovan Todorović. dok se u nešto vlažnijim područjima i na zbijenim zemljištima seje na dubinu 3-4 cm. pa ako se kasni sa setvom. X 550-600 450-550 1-20. Ako je preduboka. dok na težim zemljišta se treba sejati pliće. X 550-600 450-550 1-10. X 550-600 450-550 10-30. X 600-650 550-600 5-25. da setva ne bude preplitka.

pretežno u bokorenju sa preparatima na bazi sledećih aktivnih supstanci -2. Agrostis alba) i niza širokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria spp. tada troše šećer i iscrpljuju se. prvi put pred osnovnu ili predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode. 28. Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata . b) pre setve sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova. Posle valjanja. Ako se pojave korovi.dio prvi Prof.nebiron. površina se poprska odgovarajućim herbicidima. čime se omogućuje brzo zamrzavanje zemljišta. Ova mera potiče na jače bokorenje neizbokorenih biljaka ili useva u celini. biljke započinju rast. a ako se ona formira ostaje duže vreme pa se biljke mogu ugušiti zbog nedostatka kiseonika.bolesti. protiv Gallium 22 . Zimska nega se sastoji od sprečavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C. dr Jovan Todorović. štetnih insekata . Sprečavanje uginuća biljaka usled suvišne vode obavlja se odvoĎenjem suvišne vode u kanale recepijente i sistematizacijom zemljišta. od Ďubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu. a izmeĎu zemljišta i viseće kora se nalazi debeo sloj snega. Phleum pratense. dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama. Ukoliko se temperatura ispod leda poveća. i to u periodu od nicanja do vlatanja. ugljena prašina i količini od 1t/ha ili kalcijumcijanamid u količini 100-200 kg/ha. 27.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) .. navodnjavanja i prihranjivanja. Protiv ležeća kore se upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset. Poseban problem je ugušivanje biljaka usled ledene kore koja može biti leţeća i viseća. metoxuron. Prolećna nega se sastoji od valjanja. Valjanjem se rano u proleće sprečava čupanje biljaka iz zemljišta koja nastaje usled podlubljivanja (sriježi) površinskog sloja zemljišta pod uticajem zimskih mrazeva. trifluraline. dr Ilija Komljenović 26. suzbijanja korova.4 D. Posle toga se može preći lakom branom. Mere nege u tom slučaju se sastoje od setve otpornih sorti. X 10-30. pa se na površinskom sloju zemljišta stvori ledene kora koja sprečava pristup kiseonika biljkama. Ona nastaje ako se vlažno zemljišta naglo zamrzne. Leţeća kora se formira na površinskom delu snežnog pokrivača. mustang. drljanja. a drugo ukoliko je potrebno. usev treba prodrljati lakom drljačom. prof. zgoreli stajnjak. Danica Pobeda Nova jadranka NS rana-5 5-25. X 500-550 500-550 550-600 500-550 450-500 450-500 500-550 450-500 120-140 120-140 130-150 130-140 II I (II) II I (II) Nega useva pšenice Nega useva pšenice se deli na jesensku. linuron. zimsku i prolećnu. Jesenka nega pšenice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u suvo zemljište. U tom slučaju se koriste teški zvezdasti valjci da se razbije ledena kora. 29. MCPP. Navodnjavanje pšenice se vrši u dva navrta. X 1-20. zatim se proreĎuje suviše bujan usev čime se sprečava poleganje. da se spreči sušenje i izumiranje žila i žilica kao i čvora busanja. a biljke usporavaju životne aktivnosti. MCPA. garloprop. cambio. Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja Suzbijanje korova se vrši u različito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova (Alopecurus pratensis. X 5-25. meša izumrlo lišće i mineralna Ďubriva sa zemljom posle prihrnjivanja.. nitrofen. Ležeća kora se u nas javlja vrlo retko.. Drljanjem se razbija pokorica. u početku vlatanja sa 30-60 mm vode. optica combi. Mere zaštite se sastoje od valjanja glatkim valjcima.

Apera spica venti. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora. cink-sulfida.. saporol. Sa početkom vlatanja. Gallium verum. Protiv bolesti koje napadaju zrno. alto combi 20. tretiranje se vrši preparatima na bazi organski vezane žive. Ophiobolus graminis Fusarium sp. Polygonum convolvulus i dr. Fusarium nivale. sportak. prekida se primena herbicida. fosfora. prof. bavistin Fl. tilt 250 EC itd.dio prvi Prof. Erysiphae graminis. dr Ilija Komljenović apparine. mirage 45-Ec.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . derosal -50. .postavljanjem zatrovanih mamaka ili direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata. Papaver rhoeas. punch. Piccina graminis i dr. bayleton WP-25. Protiv pepelnice koriste se preparat archer. – Najčešće bolesti kod pšenice su Ophiobolus graminis. 23 . Tilletia tritici. bumper-25. Helmithosporium sativum. folicur impact C. jer oni mogu izazvati znatna oštećenja klasa. flamenco. duett. folicur. Septoria nodorum. duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha. Najvažnij štetni glodari su poljski miš (Apodemus agrarius) i hrčak (Cricetus cricetus). Suzbijanje glodara vrši se mehaničkim i hemisjkim putem . listove i klasove koriste se preparati pod trgovačkim nazivom artea. dr Jovan Todorović. Pythium spp. Suzbijanje bolesti. Erysiphe graminis Septoria tritici Puccinia graminis To rade ustanove koje se bave i doradom semena.

žitni buvač). Ovo se manifestuje tako što biljke manje ili više padnu – polegnu po zemlji. žitni balac ili žitna pijavica (Lema melanopa). preventivno ili u vreme napada. lindan. Primena u vreme napada se vrši prskanjem napadnutog useva. dopterex protiv žitne stenice. hesenska mušica. futocit. geolin. bancol protiv leme itd. karate.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . žitni trips. dr Jovan Todorović. monitor. Postoji dva tipa poleganja. Lema menelopa Eurigaster sp. maura. Korensko poleganje se susreće u 24 . Najpoznatija nematoda pšenice je Anguina tritici. Preparati su decis EC. koja nanosi štetu semenu. dr Ilija Komljenović Apodemus agrarius (poljski miš) Cricetus cricetus (hrčak) Suzbijanje štetnih insekta kao što su žitni bauljar (Zabrus tenebrodides).dio prvi Prof. hlopirofos protiv žitnog bauljara. reĎe ranije. galation. (original) Zabrus tenebroides Suzbijanje nematoda se vrši izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. E. – Usev pšenice poleže usled različitih uzroka. E. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj površini pojedinačno. žitna stenica (Eurigaster austriaca. pirimor. Suzbijaju se insekticidima. integriceps) i ostali kao što su žitna osa. stablovo i reĎe korensko. Obično pšenica poleže izmeĎu klasanja i zrenja. Anguina tritici (oštećenje zrna i ciste nematode) Poleganje pšenice i mere borbe protiv poleganja. mineralnim Ďubrivima ili sa semenom unošenjem u površinski sloj zemljišta. švedska mušica. prof.

pravovremena setva. Da bi se količina vlažnog zrna pšenice prevela na količinu suvog. kvalitet zrna iz dvofazne žetve je izuzetan . Pokošena pšenica ostaje u otkosima 4 . smanjenja prinosa i povećanja rastura.22 % a završiti pre nego što vlaga padne na 13 %. utovar i prevoz u ekonomsko dvorište i najzad vršidba. pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (poleže). tj.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) .imaju tamniju boju. koristi se sledeća formula: 25 .15 %. gubici su svedeni na manju meru. nastaju veći gubici zrna (15-20 %). ako se sa žetvom zakasni ili se ne obavi pravilno podešavanje mehanizacije. formiranje snopova. drljanje i valjanje. Prednosti dvofaznog načina žetve su: Sve su ovo dobri razlozi da i naši proizvoĎači pšenice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog načina žetve pšenice. Žetva pšenice vučenim kombajnom Žetvom kao agrotehničkom operacijom ne može se povećati biološki prinos.kombajnom. Ovde su najmanji gubici zrna. slaganje u krstine. ako rezultat preopterećenosti od obilnog vlaženja ili od jakih vetrova. pošto u punoj zrelosti dolazi do ispiranja (izluživanja). Kosidba se obavlja i noću i danju. Ona može biti jednofazna. a postoje odreĎene prednosti: 1. dolazi do rastezanja. kosidbe (srpom. najčešće drugog.5 dana. Ukoliko nema sušare. pšenica se kosi sa visokom vlažnošću zrna. dobra.25 %. pristupa se žetvi pšenice u punoj zriobi. dr Jovan Todorović. naknadno se suši i vlaga pada 13 .vršalica ili kombajn). prof. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase. gljivičnih oboljenja itd. Od direktnih mera su tretiranje inhibitorima rasta. visoku hektolitarsku masu. Ţetva pšenice Pod pojmom žetva pšenice ne podrazumeva se samo kosidba već i vršidba. dvofazna i višefazna. ali se zato može puno izgubiti. izbor dobrog semena. Pri jednofaznoj žetvi su gubici zrna najmanji. pogotovo ako se bilansu doda energija utrošena za sušenje zrna do vlažnosti od 15 %. Ukoliko na gazdinstvu postoji sušara. sa 13 % vlage. da bi se potom kombajnima sa pick-up ureĎajima obavila druga faza žetve. MeĎutim. dobru staklavost. Kao rezultat toga. dobru meljivost i dobre pekarske osobine. dr Ilija Komljenović rejonima sa velikom količinom padavina u fazama vlatanja i klasanja. kad vlaga zrna padne ispod 20 . Stablovo poleganje se karakteriše krivljenjem donjih članaka. i takoĎe ako se navodnjava sa velikim količinama vode. žetva počinje kada je vlažnost zrna 33-30% (voštana zrelost). Jednofazna žetva se obavlja kombajnima. zatim se vrše kombajnom. Mere protiv poleganja su preventivne i direktne. 2. 4. pri čemu se zrno suši u sušarama. odnos NPK Ďubriva. Kada vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na žetvu kombajnima. Pšenica se prvo pokosi kosačicama velikog učinka pri sadržaju vlage u zrnu 35 . U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje. čime se sačuva ukupni biološki prinos useva. Zbog velikog broja operacija. kada vlažnost zrna padne ispod 22-22%. Dvofazna ţetva se sastoji od kosidbe pšenice na 20-30 cm visine. a u brdsko-planinskim područjima dvofazno (samovezač .dio prvi Prof. kosom ili kosačicom). Višefazna ţetva sastoji se od niza radova. U SAD i zemljama bivšeg SSSR na preko 80 % površina žetva se obavlja dvofazno. 3. Naši najveći proizvoĎači žetvu obavljaju jednofazno . Takva pšenica se ostavlja da se prosuši u otkosima. dvofaznom žetvom se utroši mnogo manje energije po jedinici površine.pod teretom nadzemnog dela biljke. pravovremena i kvalitetna obrada i priprema zemljišta. kombajniranje treba početi kako smo već rekli. Poleganja može nastupiti i zbog drugih faktora kao što je preterano Ďubrenje naročito azota. Jednofazna ţetva bi se u pravilu trebala završiti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike.

Svrha ovakve analize je otkrivane propusta u tehnološkom postupku. merama zaštite useva.V = vlaga zrna pšenice izmerena u uzorku i . vrstama i količinama mineralnog Ďubriva.dio prvi Prof. predusevima. dr Ilija Komljenović KS  . .Kv = količina vlažnog zrna pšenice 100  V  Kv 100 13 Žetva pšenice samohodnim kombajnom Po završetku žetve poželjno je sumirati rezultate po parcelama. prof.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . što ima veliki značaj za proizvodnju u narednim godinama. 26 . vremenu setve. sortama. načinu osnovne obrade.Ks = količina suvog zrna sa 13 % vlage. dr Jovan Todorović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful