Karl R.

Popper

KAKO GLEDAM NA FILOZOFlJU

r( ~~;:,

c. i.~~':;-::~~}s/:.·
- .'! ,'" , .

·~-J.?IC)
. 'l

tJUJt\

/ft-/61

) Contemporary British Philosophy.edrnetimfi. _telom i dusom.. ali daleko sam od toga da delim Waisrnannov entuzijazam Karl R. McGraw-Hill.verzija clanka prvobitno objavljenog u The Owl of Minerva. Copyright © 1976 by Karl R.-'llk_a.-:. 41-55._lfao sto s~ . Bontempo and S. jasno. pp.. Ji~_!Jf? Stoga on nar~ __ aslQjLda__PMLQpis __ac I n z nimanja i deIatnosti savremenih akadems}-jhfilozof~_Ld9. by C.. 1961. 1975.na te donekle . matematikq_jU .da. Popper.iako je moj prirtJrp __atpuno razliCit od njegovog.s:nost hlozofije u poredenju sa drugim akademskiIlL. Jasrio. 3rd Series.obtiLdelatnos-L U svom clanku on pokusava da" pokaz~omocu prirnera.pr. zeli da nam prenese . Fritz Waismanni mnoge njegovekolegesmatraju izvesnim da su mozofi narocita vrsta I judi i da na filozofiju moze. ed.-t~k iUzbudenosti.ekskluzivne zajednice..! Mnogo cemu se divirn u torn clanku: mogu da se sIoiim i sa brojnim mestima u njemu. ---Ne same da je sve ovo vrlo zanimIjivo. mada su neki J()__ise nego d~~ y Slaie~-~--. akadernskih _Bl?z()fa. pp.-O.: ------~--------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------ 7 . _§!Ue osobenostfiIozofq L9~Qll. New York.eaEldemske d~latnO-sti. samon--je~iloz<?f.narav:i1O:aapOsfo]fosobeii~i ekskluzivna grupa ljudi. George Allen & Unwin. Mislim da su svi Ijudi i sve zene filozofi. _.I Cuveni i nadahnuti clanak mog pokojnog prijatelja Friedricha Waismanna nosinasIov »Kako gledam na filozofiju«. J. p . kaO' na njihovu nar.: u a. f 1 F.. nesto od uzbudenja koje vlada rnedu clanovir.gleda. u smisIu te posebne grupe fiIozofa i.nego Waismarinov clanak pokazuje i znacajan stepen Iiene ukljucenosti . Waismann.se. Popper. J. 447-490_ -. »How I See Philosophy« revidirzma. Znd: ed.~~_Jl' kom srnisb~Q_njim_g_mQze_da~e __ gQ_:YQrj~~as1mili£Cirn_§__~ri_<?ga _ S!O _su filozofifiinili u proslosti. oa-u. Lewis (ed. D. II J a na fiIozofiju gledam sasvirn drukcije. London. DHow I See Philosophy«.

. _I. . dove1a je nesrecna i pogresna psih.-. zamalo msu uspeli da budu veliki.. i da je kritican.r~cionalal1 i razumno smiren covek. ali veru. POPPER !<AKa GLEDAM NA FILOZOFIJU ~ . Pt.. ~ Nalazirrrcak da cinjenica da sam i sam filozof po zanimanju Davida Hurnea.9. r kom visokoparnom govorenju. nije bio filozof po zanim. Spinozom i Kantom. koji nije bio filozof po zanimanju i koji je.-med'iI ostalirn lepim delirna.najcestitiji i najuravnotezeniji od svih velikih filozofa \ znarn krivicu i.) Stavise. ~elileo~. Sect. A Treatise of Human Nature. ' kom pogledu. prema mom rnislje. koji. filozofija ne zavisi od njih u smislu u kom slilear-::> lj._E_pj~J__P9_1. na nacin za koji ja. Nagadam da je ona zastrahlJ_ll_~~ ucenj~azum__jJ!. -. -:-.io30Cll tA? l(6ifIV W -1 '_ fo Ono od cega je patio.ozbiljno govori protiv mene: osecarn to kao optuzbu. i ne moze nikad da polaze pravo na bilo koju drugu vorio pred atinskim sudom. i savrseno sk. prema mom misljenju. p. drzim da je ne samo nego i eticki nepr ihvat ljiv.'· dernskog filozofa. gleisto je tako mali bio broj filozofa koji.t. bilo je._ k'dy jQ pci3AW-{ vece profesionalne skole. ucern .. ost~o sam prot~~ ideje (filozofskel ideje) ciji uticaj. drzirn da bi mnogo toga imalo da se kaze u prilog onima (koji su._ijL ad svih filozofa.d:. I 1 I KARL R. Volim je..-. jedina na9az_a covecanstvo..9!:'\TL(los od Platona.o~a-n. nisu narocito uspeli. bar..s.. mada to sto zastrasujucim.. nego je.~i~~. '-". koja gaf Mislim na Platonovu Odbranu Sokrat ovu.«! Spreman sam da se . . A odbrana mu je vrlo jednostavna: tvrdi da je I slozirn da se nista veliko nikad nije postiglo bez strasti. osim rnozda svojom svescu 0 cinjenici da nije mudar. Hurneom. .VA.na p:imer.' . skroulogu. Platon je izmislio Prema mom misljenju. man i neustrasiv..:. No.~~~_sl~ca~u. ima skrivenih pukotina u gradevini I nasih pojrnova. naravno. --'... H Q uiro--__ --III f1oT(lu~ib ogmlQ1-10 DC. gacije.~~\~~~~!2~_!~~J#?z.g. da ponudim odbranu.7 A dao je na Ijudski zivot na nacin koji smatram odbojnim i zaista • Clko..Qptuzhu protivjfilozofije.2! IV " No.Plato_nom. i jedino to-treba da bude. . --"._~_sva. kao i mnogi filozofi po zanimanju posle (' rijega. jer tu progovara covek.olo ska teorija (i teorija saznanja.e. Ipak.t'l1l/1lc:u (J.'CJRk CICu wLi. kao Sokrat i Nije to sarno Sokratova odbrana.fllozoh. II.J:lo nju.r"T(A_ Platon. p._lf~vaoj5<gQtQyo_t~¢. neispitan 1 nikad pomenut._.:J9C-. => I~~ j6ktf~~ dA/. 8 9 . ..So. Bio je determinjst (kao i Hu~ p~~:~~. Selby-Bigge. ed. _1 p.'. nego i veliki i nadahnutfp'esni. ~jj_i_lliUobdarep. 1888. najveCi..~~ (Q stvo zavisi od velikih slikara ili muzika od velikih kompozitora. I Slazern se.y. . a rneaunjima neki od najvecih.kl:at--gG--------------:-:: nasih strasti.iilozofije. 448). budu apsolutm_.--.ofIJ1. _'\'JL~k~. Pozabavicu se cetvoricom rnedu najvecirna . I u elitu: u KraljevstvoFilozofije.znacaj~ za bilo kog aka. narocito prema sva-' jem u tacno suprotno od Bumeovog tvrdenja. Osim to~a.\ svestan svojih ogranicenosti..c Spinoza.I bar graaamn: '. prema mom rnisljenju.poruei koncentracione logore za Iecenje dusa onih koji rnisle dru.·". a~_? '-j '2 [-{vJJ{(. rob I istorijski istinita . Ukrocavanje nasih strasti onom ogranicenorn razumnoscu za koju smo sposobni je. ~n~ pre.] /!AO 00 j' Q T. Njoj je. profesionalna filozofija nije narocito ustanovu koja je nadahnula inkviziciju. III. on nije bio sarno veliki filozof i osnivac najsu oni pro!zveli tre. to.suprotno Hurneu. i upecatljiva odbrana filozofije.l(c/<'euCjuAo3dJJLjQ au filozofima. Moram da pri-uz Sokrata. Cj\.> David Hume.. takoreci. i Ova ideja se javlja u Waismannovirn opaskarna kao sto je: »Doista~1 filozof je covck koji oseca da. da je bilo malo stvarno velikih filczofa.' ---. oS-im'da im sluzi i da im se pokorava. a bio je blizu tome da pre-! uspeIa. kao Sokrat.preko p6trebna' jCdn~_Epologia pro vita sua . u desetoj knjizi Zakona.ba d~.~J_. sto je verovao r. Naprotiv. A. tarno gde drugi pred soborn vide sarno glatku stazu banalno.' sti« (ibid.. ! t / I za njihovu delatnost i njihov pristup. . Oxford. u snaznorn kontrastu prerna Sokratu. :Iaton je zahtevaoj ~ ·da mudri. Bk. lao Burne.\ "bnina-nmmg::p-Dstolill!~~ . by L. "ali . vrlo velikoj snazi razuma) do te od svih ikad .~. a ne mudar.7=:~~~eIT!~. svetac ~a~'-~~likim filozofima. mada zadivljuju u mnogo (. uO:g_S_te uzev kaZlije sta.J. iJ£l~~j_a. Odbranu Sokratovu. fil~~. Mnogi filozofi. a ipak prijatelj svojih bliznjih i do. Dokje -Sokr~t trazio da drzavnik I 'bt1_demu._Q.. takode neka vrsta filozofa) koji nemaju poverenja u akadern~ku..da nam. jer mi je to najdraje naucila da ne veruje sopstvenoj.~kratovaca t =. s~estan koliko m~o zna. ra:?:!potrirn.napisanih filozofskih de1a. Clarendon Press. III. ]~st.~~1.bude od.~fi.L~:. prozirna Waismannov briljantni ogled: mislim na ideju 0 intelektualnoj i filozofskoj eZiti.la.k.{tA_CA ~ ? 'a-napisao-]e.O . megalomanija je najraspros'tranjenije profesionalno oboljenje me'l Q/:.dar.. 415.

sUP~~llQQ:-pr. ideju. Ovo je vodilo modernorn filozofskom postupku oznacavanja svakovrsnih nezgodnih stavova Ili' problema kao »Iisenih znacenja«.s. tacno da je mnogo od onog sto cinimo (ali ne sve) determinisano i cak predvidivo._. ne verujem u detenninizam i ne smatram da je Spinoza iii'biiokCi-arugi izveo jake argumente u prilog determinizma iIi u prilog izmirenja..Qnoga sto moze cia se nazove profesional. jer ne sarno da su neki clanoviT""ruga bili moji Iicni prijatelji. zapravo. koji nastaju usled toga sto govorirno. 1970. Ni sarn.smatram.. Beograd.ic._'pre svega. to nikad ne mozerno da-I ucinirno: i. svlti-problerp. To su neki medu najvecim filozofima. Jer.lem~ i n1kakve nade CIa ih resim. p.ista. (Ushiceno bih prihvatio po'.ecirna~ ipak. ona nas jos~vek-~d~ed~Je: ali smo je pretvorili u deo svog razuma. nikad bio pozivan ni na jedan sastanak kruga. V. Prema zavrsetku Traktat a.necillQ.]edan od najvaznijih ciljeva (tako \1 je.Waismann se slagao sa Wittgensteinom i Schlickom tokom u ~"mnogo godina. nih filozofskih 'prol.) Paduticajem Logicko-jilozojskog traktata Ludwiga Wittgensteina krug je posta ne sarno antirnetafizicki. 10f. Mislim da u njegovom odusevljenju za filozofiju 1.ill~_lL. --'P'-K'~~t. Ida . • Baruh de Spinoza. umorna od praznih tirada. Schlick. kao moji prijatelji Fritz Wai~mann. ubrzo da J' iSeezne. zanasepostupke kad god nismo u stanju da uoblicimo jasnu._qj_n~.' ZlV. nom ili akademskorn filozofijom.a~e smatra aa je nadahnuta RusselIo~i~ resenjern logickih paradoksa kao pseudo-stavova.KARL R.Qplemi. "- f d v Nisarn nikad bio clan beckog kruga logickih pozitivista. mogu da otkrijern odusevljenje preobracenika..postojanje ozbiljnih fiIozofskih problema. Becki krug je. 251.----------rrP.f'_~hlern-cleter~TJ. Otto Neurath me je nazivao »zva nicriorn opoz icijorn«. . razgovetnu i adekvatnu racionalnu. (Navedene reci su iz zakl~ucnih pasusa. »Die Wende der Philosophie«. postojanje neodloznih i ozbiljnih filozofskih problema I i potreba da se 0 njima kiltickiraspravlja jeste. bio Schlickov privatni seminar.De09gov9rpi:m. pp. verovao sam da mnogi .::i:I1i~ac:c. post. tvrdirn. prestaje biti stanje trpljenja tim obrazujemo njegovu jasnu i razgovetnu . jer ce filozofi otkriti da je »njihova publika«. No.dne govori smisleno. izvesno.3 u(i" a determinizma s ljudskorn slobodom (i stoga sa zdravim razumorn). Kultura.. 10 .vaTriom-iazu:rrievanju istinski prinudnih uzroka'l ij nasil1postlipaka: »Mekt.u M Schlick.. u njenim srno kandiama i neslobodni \ smo: kad jedn-~~-s£ehI~iPo_ja~nu i razgoyetnu ideju 0 njoj. »koja ni. -Herbert Feigl iVictor kr~ft. kada ne bih imao nikakvih ozbilf' . mislio i Spinoza)." formulisao je to prorieuCi da ce filozofija. nego sam se u najvecoj meri divio nekim drugim clanovirna. voda kruga.. u stvari. njegov obrazac koji sam naveo ciIl:~9. mada je biti razurnan u svojim postupcima i u opstenju 1 sa svojim bliinjima. naravno. POPPER KAKO GLEDAM NA FILOZOFIJU me). nego Iiseni znacenja.::"'-----·Z. III. prema mom misljertju.. nega-sarno reCibez znacenja«.] A sarno je to _sloboda. Uvek sam branio filozofiju. od beckog kruga. ne smatram to ciljem za koji Head.L. Drugo. cak iako sam morae da se saglasirn da filozofi nisu imali mnogo uspeha. Etika. I' razgovetnornladel. ne bilo odbrane za filozofiju. prevela dr Ksenija Atanasijevic.jei:linaOdbr"I1<l.6~0 ucenje smatram neodriivim i opasnim oblikom racionaIizrna. iako je.. »iseezla«.ljudi.r. imaju prave fiJ.. a da nis~'~ pridali znacenje svim svojim -Za~1Uleorljllmoze Cl. mada moze da bude tacno u izvesnom smislu da nas suvisak onog sto Spinoza podrazurneva pod »strascu« cini neslobodnim. Erkenntnis 1~pp. filozofi kojima se rnnogo divim.. 4-11). knj.. ne bih Irnao nikakvogopravdanja sto sam filozof: prema mom shvatanju.edan od malobrojnih zadivljujucih i veorna originalnih j mislilaca medu filozofima po zaniman~ pokusao je cia resi Humeov ---pr0blem--()dQ_~. kojije stanje trpljenja [strasti]. a ljudska sloboda sastoja1a se za njega iskljucivo u jasnom. . Shvaticete zasto osecarn daje filozofijipqtrebnaapologija. a' clanove j~e Schlick pozivao licno. ~ a --- s! ) I .anic~~!J:~i-::--~pinezi-fl-P. doziveo je neuspeh u oba pokusaja. . rnedu njima i ja. mozerno da kazerno da smo ga dostigli.Q ClnFillTse da je Spinozin determinizam tipicno filozofska pogreska. nego i antifilozofski.4-Sv·edokje to strast. . uci Spinoza. ocigledni filozofski problemi (ukIjucujuci one iz samog Trakt ata). cak i rnetafiziku. iako sam na svoj nacin i sam racionalist.fske prableme raznog srepemrOz5TIjnasti i teiine. .. PozniWittgenstein imao je obicaj da govori 0 »zagonetkarna« koje izaziva filozofska zloupotreba je-_ zika~ Mogu sarno da kazern da.. mozda zbog mog ~~mu.ideju 0 motivima svojih postupaka. koji nisu ni istiniti ci lazni. Wittgenstein i becki krug poricali su .

.istinom.~f~k(':.) \ (7) ~gledam na .' ih jezici. Odeljak bi mpgao da nosi naslov »Kako-lie -gl~d. Pojmovi ili reci su sarno alatke za forrnulisanje jstavova. ".kako da se stvari izraze p~~ciznij~--ilriitcciJ-. bice nepoverljiv prerna modi i cak ce se boriti protiv nje. aodbacujem .-~'Pr:e'c~.911Cayanj. Ne mozemo ~~ budemo'lnt-e1~ki:~aln~ kukavice i tragaoei za istinom u isti mah Tragalae za istinom mora da se usuduje da bude mudar . ili reci. fiI9. . . Mislim da cinimo istinsku nepravdu velikirn filozofima. smatram nezadovoljavajucirn.re 1\.usudujedabude revolucionar u oblasti illiS'ljenja.ma-aa-je'odstra~jiva~je nesporazuma ponekad nuzan pret'haCini p<?sao.j .0=d_: da hi -----i------rekao svog sistema (kao sto bi i treb~ia da ucini). • iz filozofskih teskoca.] 'oni sarno sluze ljiJdskom opisnorn i dokaznom govoru.T'ojmoviIli reci ne mogu da budu istiniti po sebt. (2) Ne gledam na filozofiju kao na niz umetnickih dela. iako je lepota znacajna u filozofiji kao i u nauei. bar. Ne. marla rnozda briljantan. ._~IQja_nj~ velikih filozofa nisu bila esteticka.=hc--. ili da se analiziraju iIi »ekspliciraju« pojmovi. zeleo je da napise ogled 0 etici i smatrao je neophodnim da prvo obezbedi prethodne pojrnove: Njegov Ogled sastoji se od tih prethodnih pojmova i britanska filozofija je od tada (uzvrlornalo izuzetaka. Verujern da ciniID~ nepravdu istinski -velikiII). kao sto su neki Hurneovi politicki ogledi) ostala zaglibljena u te' prethodne pojrriove. \ zofskih problema.. na-t gadaiija Tteorija. -------------¥I±--------------~ !/J. i ne treba nikad da pckusavarno da budemo precizniji ili tacniji nego' sto to zahteva problem koji je u : pitanju.. . ili kao na ~4q~i_tljive i neobicne nacine opisivanja sveta. madarnoguda budu od velikog znacaja za prakticne postuplce Ijudi i za njihov ii vot u celosti. Stavise.bili. .-. na istoriju filozofije gledarn u sustini kao nadeojstorrje traganja za . pravi .~atr~m pravim filozofima: nemam poverenja u njihovu odanost istini.. portret Wittgensteina. pomaganja ljudima da se izvuku r.m'na..p.[s_:cit~~ud~. (3) Ne gledam na dugu istorijufilozofskih sistema kao na jednu od intelektualnih gradevina u kojoj su iskusane sve rnoguce icleje. to jest. uzgred. No. razlog sto Fi~hi~.) (4) Ne gledam na filozofiju kao na pckusaj bilo da se rai-~ jasne.fif~. Wittgenstein (u svom poznom radu) nije pokazao muvi izlaz iz boce. U potpunosti sam za intelektualnu smelost. nego da tragarno za zanirnlji.ofij~~.ii(H~geilne. . -------------.. za istinitim ieorijama.~-isti~om . nego su.(II--Ne gledam na Jilozofijg __ao na resavanje jezickih zagQk netki. . (6) Ne gledam nCi filozofiju kao na neku vrstu intelektualne' terapije (Wittgenstein). (To je. . u filozofijikao i-uriauti. Prerria mom misljenju. delatnosti. To sto je potrebno da ljudi kriticki ispituju te rasprostranjenei i uticajne teorije predstavlja opravdanje postojanja profesionalnel filozofije. (8) Shadno tome. (Wittgenstein je bio vitgenstajnovski slucaj i .--. I vim i znacajnirn lstinama. kao i veliki~aucnici. pre svega trag~oci-. --. To "je hegelovsKa:j'Ciefa.KAKa GlEDAM NA FILOZOFIJU VI U ovom odeljku nabrojacu neka shvatanja filozofije i izvesne delatnost{"koj~ ~'~i~~t~ uzimaju kao karakteristicne zafilozofiju" koje ja.upravo kao sto je Freud bio frojdovski slucaj.filozofiju kao na PI.( cra12 J -. Mnoge od njih su teorije koje se uzirnaju za gotovo: usvojili su ih iz svoje intelektualne okoline ili iz tradicije.mora dase. ' Posto se malo tih teorija prihvata svesno.njeno cisto esteticko shva tanje.. Oni nisu pokusavali da budu gra-' ditelji 'dosetijivih sistema.e ~cioleva kritici._---- Svi ljudi i sve zene su filozofi. ako bi bio uveren-Cia.koJ~:. cuj netreba! ~a~b~de da anaIiziramo rnacenja. . one su predrasude II smislu da se prihvataju bez kri tickog ispitivanja. ___ - WZ .-~st i tacnost nisu intelekt'Ualne-v~ed~o~ti po sebi..na filozofiju kao na nacin da se bude dosetljiv.za istinitim resenjirna stvamihjiroblerna. d~ 13 .r ukojoj istina mazda rnoze da izade na videlo kao uzgredan proizvod.~ (9) Ne gledam nafilozofiju nikaona izrazavanje duha vre~: rnena. i f I '_ (5) Ne gl~d~rn . u svakorn slucaju. ne gledam na filozofiju kao riapokusaj da se obezbede osnovi ili pojmovni okvir zan.istrafivac istine nece slediti modu.-. kao na upecatljive i originalne slike sveta.. Ako nisu svesni da imaju filoirnaju. ako ovako gledamo na filozofij~o___N<l. u toj rnu-' vi koja nije u stanju da pobegne iz boce vidim upecatljiv auto-. Mod~ postoje . ." ... ne predstavlja korak naputu ka is tini.'filo~o£irria --~pms-leS-t-i---a-k0---flesH-m-H:i-amQ_:___j_-za----trenutak se svaki od njJ--"i. John Locke je postupao taka.savcmjeproblema koji rnogurla nastanU'u blizoj ili daljoj buducnosti.e.

cije se rnisljenje ._j~. Jedan primer '~-aj'.) IIi. bio je zaverenik. • If!J~ {K.IA delanja i s~~~stija da eiljem drustvenih nauka smatramo otkrivanje 'ILCUTL<YI140nili-cfrlistvenih cdnosa koji proizvode te nehotiene posledice naIOCl?<JJ.neou Ijudima koji se -. Umesto vainog pitanja: »Sta je istina u ovom slucaju?« ._J Bio bi to rnozda skrornan. mozda do preventivnog rata.) Siroko je prihvacena i.. ~~it!_c_~i~~. bedi i nezaposlenosti vidi rezultat nekje zle namere.icrmokmo Jedan vid ieorije zavere je sto ohrabruje stvarne zavere. koji je verovao u teoriju zavere. (Mogla bi cak da se nazove i zavereDi~kcirn teorijom sveta: pomislimo SqIUO na Zevsove munje. nasoj zajednickoj racionalnosti. ali do Postoji yrlo uticajan filozofski pogled na zivot. No. Teorija koja u ratu. prema kojem._it~ _problem rata. No. Lenjinovi ciljevi nisu se ostvarili u Rusiji. u vidu potrage za zrtvenim jarcima. koji su tvoji skriveni motivi?« To nas sprecava cia ucirno od ljudi eija se misljenja razlikuju od naseg i vodi rastvaranju jedinstva ljudskog roda. ali je nekriticna.I I' KAKO GlEDAM NA FI LOZOFIJU / - "" - " Takve teorije su nepouzdano polaziste za sve nauke i svu fi. Lenjin. (Niko nije ieleo bombu.i1i ratovi koje niko nije zeleo. bojeci se (s pravom) da ce Rusija uskoro imati hidrogensku bornbu. jedno vreme preporucivao. nekog zlokobnog plana.---~----------~~~opstv~i~hshvatimoMbilfuo. .Koj'ije tvoj licni interes.!~3~y?g razuma. sada izuzetno utiCajna~] cia je racionalno raspravljanje rnoguce sarno ±. a Posejdon je bio odgovoran za mukotrpne pustclovine Omseja.u_osnovnim stavovirna. strah da ce Hitler steci monopol nad njom doyen je do njenog kcnstruisanja. SV'_l filozofijamora da pede od sumnjivih i cesto stetnih[' shvatanja nekritickog Z9. PostojiJ p~edrasuda -da covekovIicni interes uvek cdreduje njegova mis1je) . uzmite drugaciji primer filozofs1ce predrasude.=_l"~z:-:. Ked Hornera zavist-Cgrievbogova bili su odgovorni za vecinu strasnih stvari koje su se dogodile na bojistu pred Trojom i sarnoj Troji. de<2. a to su bili i Mussolini i Hitler.ereni~~9m _teclrijQrn drustva. Ne poricem postojanje ljudske agresivil'osfCali iznenaduje me sto Russell nije uvideo da su mnogi ratovi modernog doba podstaknuti "strahorn od agresije pre nego -lienom-agtesivnoscll. . i vo di unazadivanju nase prirodne radoznalosti.( lozofiju. mora da postoji neko ko je kriv za to: mora da postoji neko ko je to uradio.To -~~c'ineke strahon. kad god se u svetu dogodi nesto zaista rdavo (ili nesto sto nam se nikako ne dopada). ali ne sasvim beznacajan doprinos Iilozofiji.. Ta stetna do1ctrina uslovljava daf aci- J-~ 15 .zuj~da zaverejedva da ibid postizu svoje ciljeve. po pravilu. ukljucujuci i njegov vlastiti). U poznoj hriscanskoj misli Davo je odgovoran za zlo. naseg interesovanja za to da Iznalazirno istinu 0 stvarima. kriti&olS-pitiv2In}ep~IZ. kao sto su otkrivanje znacaja koji za drustvo imaju nehoticne posledice ljudskog 14 '_ kojih je doslo usled straha izazva~lOi--~~k~~-obJektiYDom situacijom.YQg . kakav je cak i Russell. Cak ikriticki filozof ugleda Bertranda 30 VIn Da predocim predrasuda._?(. koji je bio neprijatelj rata i agresije.-razur:r:llo raspravljanje. Ovaj nazor je vrlo star. Svi ti zavereniei postali su zaverenici jer su nekriticki verol vali u zaverenicku teoriju drustva. koji je poucavao skromnosti i skepsi s ' obzirom 'na snage naseg razurna. Nazvao sam ovu nekriticnu teoriju zdravog razurna za-:. nekoliko primera rasprostranjenih filozofskih _~. namemo. nja. prirnenjuje s sarno na drugog .zavera pohlepnih kapitalista je ta koja sprecava nastupanje socijalizma i uspostavljanje neba na zemlji. nego __e to.razuma. nadahnula je mno~po~kesu~on~on~~p~-~.t:tssella verovao je da ratove moramo objasnjavati psiholoskim motivima ~ Ijudskom agresivnoscu.razlikujeod naseg sopstvenog. Slicna filozofska predrasuda je teza. ne-p'~irn~njuje sam na sebe (to je uradio Hurne. u vulgarnorn marksizmu. Stavise.postavlja se drugo pitanje. No. tctbini nerno-gu6in. taj doprinosvodi daljim doprinosima. da se privuce paznja na pogreske zaverenicke teorije drustva. _jedj~~y? Jegje se zasniva TIP. Tu doktrinu (koja bi mogla da se opise kao izopaceni vidHumeovog ucenja da razurn jeste i treba da bude rob strasti) niko. dalekornanje vaino: -. po pravilu. Njen eilj je da postigne pro.". i-fYJ e_ (1XJ_j1_(jJOatyA _TIZ!TI.. nisu se ni Mussolinijevi i Hitlerovi eiljevi ostvar ili u Italiji ili u Nernackoj.ci su bili ili ideoloski ratovi podstaknuti zaver-e.{(Al/.rav~a~um: da dosegne shvatanje blize istini i sa manje sretnirn uticajem na ljudski iivot.~ci 'str~h od agresije koji dovodi do trke u naoruzavanju i preko toga do rata.') svetljen.<J OJ} _ seg delanja. 1-Ic.h:J:). To nas sprecava da strpljivo saslusarno misljenja koja su suprotna dailio~ j~snimo »interesirnae onog drugog.

Te~ u realnost materijeIzakoju verujem da je upravo :paradigina onog sto recju »realno« hoce da se oznaci): zbogtoga bih se nazivao llmaterlja:llsnnn<r. 'Divim se zdravom razumu. b d m. 7 Jacques Monod.) . Prvo od njih porice realnost rnaterije.Lprogram. Odbacujem taj argument kao cisto verbalan.I rna. ali neispravnoj kritici zdravorazumske teoiije stvarnosti. . ojern t. 2).'-. a ona zauvek ostaju nematerijalna. nije valjan. ' glavni problem je sukob izrnedu »epistemcloskog optimizrna« i ?.ILIl.. kako nekriticke ili popularne filozofije zdravog razu.ji ad. An Evolutionary 16 2 Filozoiske studJje 17 . kao i u drugim oblastima filozofije. Taj program.nanja. Alfred Knopf. B Vidi. i vodi posledicama jednako nepozeljnim kao kod doktrina koje sam prethodno razrnatrao. Obe ove teorije nisu eticki neutralne nego su stetne: ako zelim da utesirn neko dete koje place.. Al~.-ci-a-n:ije--GH:i-jenice da taj-:l~·z~r~a~z oznacava i verovanje koje '(aTshvata materiju kao sustinski nesvodivu. 197L . sto vodi tradicionalnoj.lJm~k. Sledim zdravi razurn drzeci da postoje i materija (ssvet 1«) i duh -0. :!vlach) /1" 2. ~oje je .onog sto izgleda.ju-se-ri-a-Rel£pl=a.."!'y.protiv pluralistickog zasnivaju se. moji motivi su drugi _ nijeih rrio.:2:. ne treba da pokusavamo cia ria njemu podignemo gradevinu pouzdanog znanja.a. ovde opisani pluralizam srriatrarn potrebnim za etiku. Chance and Necessity.. Stoga sam ja zdravorazumski realist.J'c' . Sasvim sam sprernan za to da se ova stanoviste kritikuje i zameni boljirn. u koje spadaju nasa naucna nagadanja. La Salle. i zemo da znamo? Dok episternoloski optimist veruje u mogucriost -. ovde. To su.:'~. naravno.. leva kritid. da bi se na tim terneljirna podI ig a gra. Drugim recima. is to taka i duha. vodi do dva ne-zdravorazurnska shvatanja stvarnos ti.sVet2~(): i ukazujern 'na to da postoje i druge stvari. pre-" k. New York. Approach. jer sve sto stvarno rnozemo da posmatramo jeste Ijudsko ponasanje. "/' . R. naravno. Svi argumenti koji su iznoseni . 1972 (narociro gl. "" istinsko saznanje prevazi 1azil' Ijudskog saznanja~-pesimistveruje' da covekove moci. guce pokazati iIi izvesti.). Freeman. Skinner) . sternoloskog pesimizrna«. A zc!!:. Ne. znanje« . ljudske slobode).KARL R. prema ovoj teoriji nije stvarno »saznanje«. ' ' .om shvatan [u.sas~. Objective Know/edge. najizvesnije i. Mozemo Ii posedovati znanje? Ko 1 k 0 mo-) .o . ja sam zdravorazurnski pluralist. iii svesti. ali one pripadaju podrucju filozofije koje je bilo glavni predmet zanimanja mnogih profesionalnih filozofa: teoriji saznan]a. Ill. taka i akademske filozofije.oti~jskom (osim sto ukljucuje 1 _:]:. Drugo porice postojanje duha (i. '. Spremno prihvatam da izraz »sa. ali su ljudski. niti zelim da izrnenirn poriasanje deteta. K. mada ne u svemu. ' realizma zdravostranorn IX Prema m.9'£<l.dev"ina pouzdanog z. na primer..o~zd. teorije i problemi (vsvet 3.epi. hipoteza. argumenata pro- Zdravorazumska teorija saznanja je veoma optimisticka utoliko sto izjednacava saznan]e sa izvesnim saznanjem." Te doktrine prihvataju mnogi ljudi._e_d_n_o siroko 1 znacajno podrucje. L I~aterijalizam (Berkeley. tiv njega koji su mi poznati. niti da sprecirn da mu se kapi tecriosti slivaju niz obraze.oJ_zdravorazumskoj teoriji saznanja. POPPER KAKO GlEDAM NA FllOZOFIJU I onalno ilikriticko raspravljanje 0 osnovnim stavovima nije rnoguce. . Irnater-ijalizam tesa koji. usto.~j\ Obe uve-teorije-zas-ru-v-a. (koji svoje poreklo duguje nastojanju Descarnije bio nikakav imaterijalist da morarno. Popper. Jacques Monod nedavno pcdsetio"). t koju smatram najslabijom z dravog razuma. i (b) porice reatnost nernaterijalnih polja sila i.eorije saznanja CIne samu sri filozofije. ali nijedan od kritickih. Bihejvioristieki?1a~erijiilizam (Watson.Ii'najosnov_n~Le_~iiznanJe sazrianje opazanjern). posto 'se jedina izvesfiai ~p. Open Court. by E. u krajnjoj Iiniji. ed. prcblemi :J t.u sva~om ?o~leduslic~~ ziv. Clarendon Press.ana osnova naseg saznanja sastoj(od nasih sopstvenih opaza]mh iskustava. (kao sro nas. ne ze1i~ time da prekinem neka razdrazujuea opaianja (moja ili vasa). drzim da je zdravi razum nase jedino moguce polaziste.. usia. u svirn rneni poznatimjeiicima~-iill-akonotac'iju Izvesnosti. narocito proizvodi ljudskog duha.. Cak su cdlucujuci za teoriju etike. I 7-- I • Vidi takcde moj clanak "The Myth of the Framework". nego pre cia ga kritikujerno j poboljsavarno. i svega drugog osim materije. .o. koja su neposredno suprotstavljena jedno drugom. Jednostavno receno.re ( a poCi. Oxford. prerna mom misl jenju. na nekritickom prihvatanju razumske __~o~ije saznanja. Burne. :t!-a~~'~ s~.:o.~~.. No. »jezicko ponasanje«). sve 0 eemu se nagada. u Schilpnovoj spomenici The Abdication of Philosophy.8 (Uzgred. ne od.

104). San uslovljivaca 0 svemociimoze se naci u delu Behaviourism J. 1969. ukljucujuci i problem naseg saznanja univerzuma (problem koji. The Open Society and Its Enemies. Alfred Knopf. riijedna eticka teorija ne rnoze da se izvede iz ljudske prirode.poricanje postojanja duha . London. oznacavaju sazrevanje nauke i njeno odvajanje od filozofije. Taka ce sve zavisiti ad moral nih nacela svernocnog uslovljivaca. Macmillan.. Ona oznacavaju ispunjenje sna starog vise od dye hiljade godina. p. zasnovana na nekritickom prihvatanju zdra~or~umske teorije saznanja. 5th ed.v} Valja se n~dati da ce fa moda. ciju sam neodrzivost pokusao da pokazem. najvecu intelektualnu revoluciju u citavoj istoriji eovecanstva. cia verujem da nijedan covek. '" Vidi Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. istrazivac i skeptik prema sopstvenim teorijarna.slicne motive. iIi Beyond Freedom and Dignity. i ostao je krit icki rnislilac.drustvr. Z~amo da je Einstein imao . etike i politicke filozofije. 2' 18 I 19 I: I . umetnik . a krajnje znacaj.) re Vidi napornenu 7. ne sarno da se sukobljava sa citavim IjudsIcim iskustvorn.Mada uzdize posmatranje. Vf I I i. 11 K. ali je sada izgubio najveci deo svog uticaja. a i u delima B. sam Newton. prema pristalicama uslovljavanja. Watson. 2 vols. i zapravo nikad ne moze. sva zapadna nauka je izdanak grcke filozofske spekulacije 0 kosrnosu.t? vidi i moje delo Otvoreno ..-ostaj. No. F. nego pokusava i da iz svojih teorija izvede jednu eticki uzasnu teoriju .\ . Nije vise u modi. i bez ozbiljnog i predanog pokusavanja da se oni rese... Sitnicava kritika sitnih pojediriosti.lekar. 2. Hesiod i presokratovci. On je zakljucio da. dase razdvoji od nauka.· I' f I . New York. kojima je prirodno i doista jedino mesto u akademskoj filozofiji. Za njih je u sredistu istrazivanje st~lt~r~ '~l~er. Tako je pokusaj da resi ovaj problem delovanja sa odstojanja doyen Newtona do nje&ove rnisticke teorije. Na mene ostavlja snazan utisak zapanjujuci napredak postignut u tim podrucjima u nasern veku. nju. filozofije matematike.sveprisutnosti Boga.. kako ja to shvatarn. Newtonova Matematicka nacela filozofije prirode oznacavaju. svakako. opstije. treba da izbegavamo cepidlacenje.e... Mogu da citiram Watsona: »Daj te mi tuce zdrave dece . Bihejviorizam . .) . I KARL R. problemi rnatematicke logike i. to mora da je usled sveprisutnosti jednog te istog bica u svim oblastirna u isti mah . B.. Kritika je. i jamcirn da cu bilo koje. uvezbati cia bude specijalista bilo koje vrste koju bih odabrao . Routledge. P. Behaviourism. ta rnoralna nacela nisu nista drugb do proizvod uslovljavanja.teoriju uslovljavanja:" mada. u stvari. Istorijski.« Njegova sopstvena teorija delovanja sa odstojanja dovela ga je i do skepse i do mistike.. Watsona. ostaje odlucujuci za svu filozofiju).' Skinnera (npr. inherentna i sustinska za rnateriju.. na primer. (Jacques Monod je ovo. Ch._karakteristika filozofskog istrazivanja.&kipostO suseriauke odvojile od njega. teorije kojom je prevazisao nauku i koja jekombinovala kriticku i 'spekuIativnu filozofiju i spekulativnu religiju. brine me uticaj onih koje je Berkeley obicno nazivao »sitnicavim filozofirna«." jednog danaizgubiti svoj uticaj. 1971).zurna i riaseg rnesta u tom univerzurnu. London. B.. x Kako gledam na filozofiju. i njegovi neprijatelji. ! t ! I ) I No. R.•. Popper.sada je vrlo u modi . ona nikad ne treba. Routledge & Kegan Paul. prema kojoj je prostor senzorijum Boga. POPPER' KAKO GlEDAM NA FILOZOFlJU da polazimo od nesumnjive osnove kao sto je saznanje 0 nasern sopstvenom postojanju) dosegao je vrhunac pocetkorn veka sa Ernstom Machorn. Ipak. 1931. New York. koji u stvarima filozofije ima kompetentnu sposobnost da misli. uzeto nasumce. ne moze nikad da u nju zapadne. ispravno naglasio. svetskom poretku. advokat. ljudskog saznanja. R.nih problema u filozofiji. Walden Two. IJrema mom rnislje. ako sve ogromno udaljene oblasti prostora mogu trenutnoda deluju jedna na drugu. njihovih ------(')"t-kr-iea-i-n-jihevih-metoda. kao svi veliki naucnici. zivotni sok filozofije. za mene je tako velika besrnislica. Tako je U svom pismu Bentleyu (25 februara 1693) 0 sopstvenoj teoriji 'koja sadrii ideju delovanja sa odstojanja pisao: »Da je gravitacija urodena.. Zajednicki preci svih naucnika i svih filozofa su Homer. 1948. 2nd ed. tako da jedno tela maze da deluje nQ drugo sa odstojanja (podvukao K. sto se tice iakademske filozofije ucpste.1 J XI Slazem se da ima nekih vrlo istancanih. [iIi] lopov« (1. ostao je filozof. A kritickoispitivanje nauka. bez razumevanja velikih problema kosmologije. (Ipak.

nesto kao sto je zivot. i da nikad ne zaboravi ni velike probleme koji opsedaju covecanstvo i koji zahtevaju novo i odvazno. U isti mah.nekad retka u filozofskoj literaturi . Uprkos svemu sto nauka moze da nam kaze. To je skoro cudesno. ukljucujuci nase rnoci saznavanja i nase moci da cinirno dobro i zIo. Mozda ima J?Dogo dmgih planeta na kojima irna zivota. Ipak. jasnije i civilizovanije. izgleda. ako ne bi bilo kraja iivotu. uvek prisutna opasnost da se izgubi one sto nam pornaze da shvatimo vrednost zivota. No. sve velike ideje utapaju se 'u poplavi reci. da je.« Smatram da to ni ie samo rnudrost. Duznost mu je da pise sto Tl_1oze jednostavnije. u najgorem smislu te reci. - dragoeen je. sto nasu planetu cini tako leporn. Ima ih koji smatraju da je zivot bezvreposta je konacan. mozda usled nepromiSljenosti. ili mozda zato sto je ova nasa lepa zernlja nesumnjivo malo prenatrpana. Skolasticnosti. Izgleda gotovo kao da je svaki odstampani pakoji uz malo nap ora moze pogresno da se shvati ili pogresno da se protumaci. ali strpljivo prornisljanje. SUS. Oni propustaju da vide da bi mogao da se predlozi i suprotan argument: da. zivot ne bi imao vrednosti. 20 21 . Jednorn od astronauta koji su ucestvovali u prvoj poseti meseeu pripisuje se jednostavna i mudra opaska. medu urednicima mnogih casopisa kao dokaz odvainosti misljenja i originalnosti. ali zemlja je uvek bolja. dan. a gdc materi ie ima. iIi gotovo ravna nuli. koju je izrekao pri povratku (navodim prema secanju): »Vidao sam nesto pIaneta tokom svog zivota. ovde smo i imamo sve razloge da se cudirno tome i daosecarno zahvalnost zbog toga. uzburkanomstanju . dovoljno dobar da opravda pisanje drugog kritickog filozofskog clanka. niti sokratovsku skromnost coveka koji zna koliko malo zna. nego filozofska mudrost. smatrarn osnovnirrrciljerq fjlozofije da kriticki spekulise 0 univerzurnu-i 0 nasern mestu u univerzurnu.prihvata se. Svi ljudi su filozofi. delimicno.KARL R.i nenastanjiva.o mesto u univerzurnu. zbog cega postoji tako . Tako zivot u svakorn slucaju ima vrednost neceg retkog. gotovo svuda je u haoticnorn.ili. POPPER KAKO GLEDAM NA FILOZOFIJ'-I izgleda mi fatalna. Preveo Lazar Stojanovic XII Mogao bih rnozda da zavrsirn sa nesto odlucno nea1cademske filozofije. Nasuprot sitnicavirn filozofima sa njihovim sitnim problernirna. ako nasumee odabere:rb. Verujern da je duznost svakog intelektualca da bude svestan povlascenog poloZaja u kojem se nalazi. Ne znamo otkuda to da zil vimo na ovoj cudesnoj mal oj planeti . ima u izobilju. jer na ovaj iii onaj nacin svi zauzimaju stay prema zivotu i smrti. univerzurn je gotovo prazan sto se tice materije. Skloni srno da to zaboravimo i da se prema zivotu odnosimokao da je jeftin. verovatnoca (izr acunata na osnovu nase sumnjive tekuce kosmologije) da naderno zivotonosno tela na tom mestu bice ravna. izvesna nadmenost i grubost .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful