Seminarski rad iz predmeta Obrazovanja na daljinu

Računari u obrazovanju

Profesor: dr Danimir Mandić Ass: mr Miroslava Ristić
Učiteljski fakultet,Univerzitet u Beogradu Februar,2009

Student: Jovana Mladenović 25/2006

plenarna zasedanja i radionice s težištem na integrisanjenje tehnologije u sve oblike obrazovanja. Zaključci ICICTE: · Permanentno obrazovanje kao imperativ modernog vremena · Sadašnji sistem školstva isključuje mogućnost da neko uči i radi u isto vreme · Obrazovanje za osobe koje nisu u mogućnosti da pohadjaju redovnu nastavu · Brisanje fizičkih granica – mogućnost privlačenja studenata iz drugih zemalja Sve veća dostupnost različitih medijskih izvora promenila je procese podučavanja i učenja. Iako su učiteljima i učenicima dostupne hiljade materijala. no istovremeno je otežano pronalaženje zadovoljavajućih i prikladnih materijala. bibliotekama i ostalim mestima na kojima svakodnevno boravimo. veku. ·omogućiti zajedništvo i saradnju. društvu znanja 21. kao i novih načina poslovanja i trgovine. teško je pronaći određenu informaciju te pritom zadovoljiti opšte smernice koje se postavljaju pred učitelje i učenike. Tehnologija se sve više koristi ne samo u kućama.UVOD Globalno informatičko društvo razvija se neverovatnom brzinom. između ostaloga. dolazi i do eksplozije komercijalnih. socijalnih i profesionalnih mogućnosti. Velik broj tema uključuje alternativne procese. mora: ·udovoljiti širokom spektru obrazovnih potreba i ciljeva. ·omogućiti ocenjivanje i evaluaciju. Uz razne učesnike. Cilj te konferencije bio je da ponudi odgovore na mnoge izazove nastale uvođenjem tehnoloških inovacija u obrazovno okruženje. godine. Stoga je zaključak da integracija tehnologije. koji zahtevaju da im se u učionicama omogući pristup tehnologiji. Učesnici konferencije stekli su odličan uvid u najnovije tokove u teoriji i praksi primene tehnologije u obrazovanju. postupke te tehnike i alate za kreativno učenje primereno 21. Kako se istovremeno nova tržišta otvaraju konkurenciji i stranim ulaganjima i učestvovanju. Sve brže stapanje telekomunikacijskih i radijskih multimedija s informacionim i komunikacijskim tehnologijama. nego i u učionicama. ·biti dostupna različitim skupinama učenika. Period zasterevanja informacija u IT je šest meseci . Peta Međunarodna konferencija o informacionokomunikacijskim tehnologijama u obrazovanju (ICICTE) održala se na grčkom ostrvu Samosu od 1.(ICT) potstče pojavu novih proizvoda i usluga. posebno računarima. INFORMACIONO DOBA . vek brzim tempom prepušta mesto informacionom društvu. Njenoj raširenoj uportrebi doprinose tehnološki potkovani učenici Generacije Y.veka.a količina informacija danas koja se pojavi u toku jednog dana je veća od ukupne količine informacija od postanka sveta zaključno sa srednjim vekom. konferencija je pružila forum za intenzivnu interdisciplinarnu interakciju i stručnu raspravu. dok industrijsko društvo koje je obeležilo 20. jula 2004. Moderni svet prolazi kroz temeljan preobražaj. do 3.

Celokupno ljudsko znanje se udvostručilo imeđu 1900-1950 od tada se udvostručava svakih 5-8 godina. u društvu u kome informacije dominiraju u novim oblicima društvene organizacije. Nepostojanje nacionalne strategije za informaciono društvo bi moglo da dovede Srbiju u nezavidnu poziciju. u razvijenom svetu. 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima. koje predstavljaju tehnološku osnovu informacionog društva. Kompetentno koriste računare od 5-te godine života. Začetak su bile dopisne škole u kojima je “student” bio fizički udaljen od mesta studiranja. e-mail. ICT je inkorporirana u sve nivoe ljudskih organizacionih aktivnosti i u mnogome je uticala na komunikaciju među ljudima. video i audio kasete. 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima. Nedeljno izdanje New York Times objavi više informacija nego što ih je čovek u XVI veku sakupio tokom čitavog života. znanje postaje vitalni resurs informacionog društva. a inovacije i generisanje novog znanja predstavlja osnovu za bogatstvo. „Milenijumci” generacije posle 1982. Učenje na daljinu je zamenilo dopisne škole i u suštini sve je ostalo isto samo se menjaju mediji na kojima se prenose informacije. Sve veća uloga i važnost informacionih i komunikacionih tehnologija u ljudskom društvu je nesumnjivo jedna od najbitnijih karakteristika današnjeg sveta. NACIONALNA STRATEGIJA E. pa su mu udžbenici isporučivani poštom. WWW) u poslednjoj deceniji. Značaj informacija u današnjem društvu je naveo mnoge učene ljude i vođe da tvrde da danas živimo u novom „informacionom društvu“. Sistem obrazovanja se nije adekvatno menjao. Zato se i ekonomija u ovom post industrijskom društvu naziva ekonomija zasnovana na znanju. Umesto prirodnih resursa ili industrijskih kapaciteta. a obrazovanje je prešlo u ruke uspešnih kompanija koje ulažu u HR. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno. videokonferencije i sl.Više je informacija sakupljeno u poslednjih 30 godina nego u prethodnih 5000. započeto je definisanjem nacionalne politike za informaciono društvo i nastavljeno kroz pripremu Strategije informacionog društva i odgovarajućeg Akcionog plana. CD-ovi.OBRAZOVANJA U SRBIJI CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA Ciljevi inicijative e-obrazovanja su sledeći: · Kompjutersko opismenjavanje građana da bi postali ravnopravni članovi . DVD-evi. preko poslovnog sektora i akademske zajednice. odnosno njihove sposobnosti za kreativno razmišljanje i veštine za delotvornu primenu novih informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT). Ukazivanje na hitnost pripremanja Republike Srbije da se transformiše u informaciono društvo. Web. Razvojem informacionih tehnologija to postaju: razne vrste štampanih materijala. 84% ima sopstveni računar. 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona. Generisanje novog znanja nesumnjivo zavisi od ljudi. 25% više od jednog. do nevladinih organizacija i dr. Najočigledniji nedavni primer inovativne moći IkT sektora da omogući ogromne promene jeste razvoj interneta i svetskog veba (World Wide Web. igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije. Nema sumnje da se radi o poduhvatu koji zahteva nacionalni angažman uz učešće svih ključnih entiteta u Republici Srbiji. od vlade.

mora da bude prilagođen da pruža efikasno obrazovanje na svim nivoima promovišući kreativno razmišljanje i uvođenje učenja tokom čitavog života Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Očuvanje i širenje kulturnog i istorijskog nasleđa je značajno za svako društvo da bi se omogućilo bolje razumevanje i tolerancija između različitih nacija. Postoji već nekoliko pripremljenih dokumenata koji se odgovarajuće bave ovim temama predloženih od Ministarstva za obrazovanje i sport. · Obrazovanje i kultura podržana kroz nove tehnologije Modernizacija obrazovnog sistema je vrlo složen proces koji mora biti pažljivo osmišljen. · Osposobljavanje nastavnih kadrova za moderne oblike nastave · Jačanje IcT kapaciteta za moderno obrazovanje i naučno istraživanje. kulturno i istorijsko nasleđe pomaže u uspostavljanju nacionalnih trgovačkih marki I promovisanju prednosti nacionalnih proizvoda i usluga koje se nude na globalnom tržištu. ali ključne IKT veštine. Takva radna snaga samo može biti stvorena odgovarajućim obrazovanjem. odnosno omogućavanje da građani poseduju osnovne. kao i od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Ispunjavanje ovog cilja je značajno za sprečavanje digitalne podele u društvu. U ekonomskom smislu. Aktivnosti u ovoj oblasti moraju biti sa ovim sinhronizovane. prema tome.informacionog društva · Izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama informacionog društva · Podsticanje istraživanja i razvoja · Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Kompjutersko opismenjavanje građana Cilj je obrazovanje široke populacije o ICT. kao i sa ostalim dokumentima koji se odnose na reformu obrazovnog sistema i kreativno IiR. Obrazovni sistem. obučenu i veštu radnu snagu koja je sposobna sa radi u uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. RAČUNARSKO OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA I OBRAZOVANJE Potrebno je jasno definisati razliku između računarskog obrazovanja. · Podržavanje kreativnog istraživanja i razvoja. takve veštine će postati neophodne za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Budući da široka upotreba ICT i nastajanje javnih elektronskih usluga menjaju mnogo oblasti života. Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva Informaciono društvo zahteva odgovarajuću. kao obrazovnih . Samo oni građani koji znaju da koriste kompjutere postaće jednaki članovi informacionog društva. KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA Kako bi se na odgovarajući način odgovorilo izazovima i iskoristile mogućnosti sledeće ključne oblasti delovanja moraju biti pokrivene: · Uključivanje široke populacije građana · Uvođenje koncepta naknadnog obrazovanja i učenja tokom čitavog života · Prilagođavanje obrazovnog programa i nastavnog procesa potrebama informacionog društva.

u zemljama razvijenog sveta odavno su na sceni krupne promene u procesu obrazovanja u cilju što efikasnijeg korišćenja informacionih tehnologija u tom procesu. pravne. pretraživanju i prikupljanju informacija. te vođenje odgovarajućih klasičnih baza podataka o upisanim studentima. kao i automatske pomoći učenicima/studentima u odsustvu nastavnika. Računarsko obrazovanje i obrazovanje pomoću računara nisu međusobno isključive oblasti. u svim oblastima. Naprotiv. personal productivity with computers) obuhvata ovladavanje informacionim tehnologijama na različitim nivoima: · osnovni nivo odnosi se na korišćenje računara kao pomoćnog sredstva u obavljanju poslovnih aktivnosti. kao i na svim nivoima (od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja). provere znanja i širenja vidika u nekoj (bilo kojoj) oblasti ljudskog delovanja čine efikasnijim. Obrazovanje pomoću računara odnosi se na primenu računara i informacionih tehnologija u obrazovanju.aktivnosti i procesa koji vode sticanju znanja iz oblasti računarskih i srodnih tehnologija. od obrazovanja u kome su računari mnogo intenzivnije integrisani u sve obrazovne procese i svakodnevne aktivnosti. Računarsko obrazovanje (computer literacy. izuzetno je veliki potencijal obrazovanja pomoću računara baš u oblasti informatičkog obrazovanja. postoji izuzetno veliki spektar naprednijeg korišćenja informacionih tehnologija kao neodvojive komponente savremenog obrazovanja – od prezentiranja sadržaja primenom specijalizovanog softvera tokom izvođenja nastave ili nakon toga. do učenja odgovarajućih sadržaja individualno ili u grupi posredstvom odgovarajućih hardverskih i softverskih platformi. To korišćenje se izvodi na mnogo načina. Treba razlikovati uprošćeno tumačenje primene računarskih tehnologija u obrazovanju kao dopunskog sredstva u inače klasičnom kontekstu obične učionice ili laboratorije. s obzirom na činjenicu da su informacione tehnologije u tom slučaju i cilj i sredstvo procesa obrazovanja. nastavnicima i predmetima koji se predaju. kao onih procesa i aktivnosti u kojima se informacione tehnologije koriste kao sredstvo koje procese učenja. mogućnosti individualne provere znanja. centralnog sredstva u poslovanju. ekonomske i psihološke procese koji čine kontekst tog razvoja. U drugom slučaju. i obrazovanja pomoću računara. kao i korišćenju raznih elektronskih usluga u svakodnevnom životu. uobičajeno povezivanje računara sa određenim aparatima u laboratorijskim uslovima radi kontrolisanja procesa na laboratorijskim vežbama. alata i aplikacija. Prva varijanta svodi se na puko prikazivanje odgovarajućih nastavnih sadržaja pomoću računara. već i uvid u procese razvoja informacionih tehnologija i u društvene. · napredni nivo predstavlja korišćenje računara i informacionih tehnologija kao osnovnog. · profesionalni nivo predstavlja i napredno korišćenje računara i razvoj novih informacionih tehnologija. video beam-a i Interneta umesto korišćenjem tradicionalnih nastavnih sredstava. U računarsko obrazovanje pojedinca spada ne samo poznavanje hardvera i softvera. PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU . S obzirom na ekstremno dinamičan i brz razvoj informacionih tehnologija i njihovu prisutnost u svim ljudskim delatnostima. izvođenja nastave. bolje strukturiranim i znatno prijemčivijim za korisnike. O važnosti informacionih tehnologija u procesu obrazovanja sa aspekta jedne države najbolje govori podatak da se mnoge vladine institucije u razvijenim zemljama neprekidno bave razvojem strategija permanentnog uvođenja novih i unapređivanja korišćenja postojećih informacionih tehnologija u rad svih obrazovnih institucija u tim zemljama.

koje se pojavljuju u dva vida – jednom. · elektronske učionice. Savremenu tehnologiju takođe možemo koristiti u svim nastavnim predmetima. aplikacije islično. evidenciju učenika/studenata i nastavnika. ali računala otvaraju i dodatne komponente . okruženja. izvođenje provere znanja.Neki od najinteresantnijih segmenata naprednih procesa obrazovanja: · organizovanje. · korišćenje digitalnih biblioteka u procesu obrazovanja i njihovo integrisanje u specijalizovani edukativni softver. tako i na globalnom nivou. održavanje predavanja i provere znanja za udaljene slušaoce. modernijom. u kome su učenici/studenti fizički locirani na istom mestu na kome postoje i odgovarajući računarski resursi (obično lokalna računarska mreža uz dobru vezu sa Internetom I dodatnim hardverom i softverom) i obrazovanje na daljinu (distance learning) koje posredstvom Interneta omogućuje pristup nastavnim materijalima. · elektronsko administriranje nastavnog procesa u celini. ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU U savremenom jeziku. kao i elektronsko kreiranje i vođenje rasporeda svih nastavnih aktivnosti na nivou jedne obrazovne institucije. Film je u tom smislu multimedijalan. kao i daljinsko pružanje pomoći u procesu učenja. kako u nekoj lokalnoj sredini. strukturiranje i čuvanje edukativnih materijala u vidu raznih elektronskih zapisa (oni obuhvataju i tekstualne i razne multimedijalne materijale čija je prevashodna namena da budu upotrebljeni u cilju učenja i podučavanja). izvođenje nastave. uključujući kreiranje I sprovođenje nastavnih planova i programa. Savremenom tehnologijom integriramo računar kao novo nastavno sredstvo i/ili pomoć u učenju novog sadržaja kako bi se nastava učinila motivirajućom. pojam multimedija veže se uz prožimanje vizuelne i zvučne informacije najčešće u okviru predefinisane računarske arhitekture. · automatska elektronska razmena nastavnih materijala između srodnih grupa I obrazovnih institucija. komunikaciju učenika/studenata i nastavnika. primerenijom.

U drugom slučaju od 54 člana koja su obradjivala zadatu materiju putem multimedijalnih kurseva samo 11 nije uspelo da reprodukuje 20% obradjene materije. takodje imala 54 člana i savladavala je zadatu materiju putem multimedijalnog kursa na svom računaru. 15 je uspelo da reprodukuje 35%. da pomognu korisnikuu donošenju valjanih odluka i/ili da omoguće ljudima da uče. Softversko rešenje za učenje na daljinu omogućava potpunu mobilnost profesora I učenika. multimedijalni pristup promoviše aktivno učešće u obrazovnom procesu I rezultira brzim porastom znanja i aktivnoj primeni istog u konkretnim poslovnim aktivnostima. Predavanja su održana u amfiteatru koje je pratilo 54 člana. donošenja odluka i rešavanja problema. Multimedijalni pristupi uspešno se koriste u procesu kreativnog stvaranja. Za razliku od tradicionalnog pristupa koji se koncentriše na memorisanje. a Internet-Intranet su neophodni uslovi korišćenja. tj. Cilj istraživanja bio je da se ista materija savlada na dva načina i da se po završenom testu uporede ostvareni rezultati kako bi se mogao izvući zaključak iz ovog testa. Dosadašnji trendovi pokazuju da učenje putem multimedije efikasnije od prosečnog predavanja i do 30% jer se održava koncentracija korisnika na visokom nivou. dok je neverovatnih 37 članova uspelo da reprodukuje više od 35% obradjene materije. osnovni pojmovi koje se ovde javljaju su: znanje. rešavanje problema i učenje.multimedije. a samo 8 je uspelo da reprodukuje više od 35%obradjene materije. i c/ kako da se ono poveća i poboljša. pre svega interaktivnost. Prema tome. Prema tome. Druga grupa je.a pošto je nastava multimedijalna i realizuje se pomoću Interneta. Da bi se realizovao ma kakav inteligentni sistem moraju se razrešiti sledeći problemi: a/ kako da se predstavi zanje u računaru b/ kako da se tako reprezentovano zanje koristi. Prva grupa imala je 54 člana i obradjivala je materiju na klasičan način putem predavanja. ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU E-learning je ekspertski sistem koji uči od svojih korisnika i vrši sistematizaciju znanja. Predavanje je u oba slučaja trajalo 180 minuta. Skoro sve što ljudi rade je na neki način zasnovano na tom znanju koje je memorisano u ljudskim mozgovima. ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU Inteligentni softverski sistemi u najširem smislu reči mogu se grubo definisati kao računarski programi koji koriste znanje da bi rešili problem. 6 je uspelo da reprodukuje 35%. ili pak da sami mogu prihvatati nova znanja. Od 54 člana koja su pratila klasična predavanja u amfiteatru čak 31 nije bilo u stanju da reprodukuje 20% obradjene materije. mogućnost korisnika da utiče na vremensku ovisnost vizualnosti i zvučnosti multimedijalne aplikacije. učenik bira . Znanje je ono što neka individua zna o nekoj specifičnoj oblasti u datom trenutku. proces rešavanja problema ili mišljenje je takođe nekakva procedura ili rutina primene memorisanog znanja u cilju rešavanja zadatog problema.

uočiće značajne razlike između interaktivnih predavanja današnjice i učionica iz prošlih vremena. zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja). hipertekst/hipermedija · on-line provera znanja Danas.sadržaj za učenje · student . znanja i informacija je velika.S jedne strane imaju jaku tržišnu orijentaciju.školovanje ne samo informatički. . mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija. Jedan je od važnih zadataka obrazovanja . a treba uvesti promjene i samog sadržaja i nastavnih metoda. prevazilaženje nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema.. Učesnici u e-learningu su organizatori kurseva:obrazovne i naučne institucije. Tipovi interakcije: · student . e-mail. osobe sa ograničenjima koja im ne dozvoljavaju pohađanje takvih centara.. audio i videokonferencije. Bez razlike da li su studenti bili odsutni iz učionica deceniju ili čak četri. kvizovi/testovi.za svoje zaposlene. on-line kvizovi · asinhrona :komunikacija seodvija u onom trenutku kada to učeniku ili nastavniku odgovara. omogućuje izlazak Univerziteta van nacionalnih granica tržište praktično postaje ceo svet i uštedu prostornih i kadrovskih kapaciteta. a uloga koju e-learning igra u povezivanju ljudi. Informacionu pismenost je potrebno razvijati na svim razinama obrazovanja.pojedinci: konsultanti.vreme i prostor za učenje. Dok su pozitivni elementi sa stanovišta polaznika kurseva sledeći: smanjenje troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija. E-learning je idealno rešenje. mogućnost izbora škole van fizičkih granica matične zemlje.IRC (Internet Relay Chat). koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore i za polaznike kurseva. kompanije .nastavnik · student . samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija. ZAKLJUČAK Savremeno obrazovanje potrebno je što više približiti današnjem informacijskom dobu.. listserveri. online forumi/boardovi. planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr. oštećenja ili bolesti. whiteboards). osobe udaljene od obrazovnih centara. stručna udruženja i polaznici kurseva: odrasli – “netradicionalni studenti”( koji su obično zaposleni i trebaju obuku vezanu uz posao. Najbitnija uloga e-learninga je interakcija . geografski izolovana od obrazovnih institucija. programi za kolaborativni rad (dejeljenje aplikacija. Studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja I da napreduju u karijeri.student Vrste interakcije: · sinhrona: student i nastavnik su on-line u isto vrijeme i komuniciraju. već i informacijski pismenih stručnjaka pripremljenih za permanentno učenje tokom čitavog života. učitelji.deca i omladina – npr. .te praćenje trendova razvijenih zemalja – uspostavljanje visokih standarda i kriterijuma u edukaciji koji ustanovu svrstavaju kao konkurentne partnere u Evropi i svetu. odnosno sposobnost stvaranja profita.učenici ne čitaju samo tekst već se aktivno uključuju u učenje sadržaja. mogućnost da se diferenciraju u odnosu na srodne obrazovne ustanove. profesionalne instrukcije – bilo da su u vidu tradiocionalnih predavanja ili online arijanta učenja – nude obuku za karijeru širokom dijapazonu studenata različite starosne strukture.

ac. Minimalni stepen kompjuterske pismenosti mora da bude obezbeđen na nivou osnovnih i srednjih škola.kg. 2003. Treba definisati standardnu metodologiju obrazovanja i standarde kompjuterske pismenosti koji su kompatibilni sa odgovarajućim standardima EU kao što je evropska računarska dozvola (European Computer Driving Licence. Starije generacije treba da budu uključene u ovaj obrazovni proces kroz niz posebno pripremljenih kurseva. Oni će biti organizovani na nivou lokalnih zajednica u saradnji sa privatnim sektorom. kao što je na primer Nacionalna agencija za zapošljavanje treba da finansijski podrže takve kurseve. http://www. LITERATURA   Vladan Devedžić: „Inovacioni projekti u oblasti informacionih tehnologija“.Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.tfc.yu/tos/PDF/3_4_Randjic. .g. Kursevi koji se bave osnovnim kompjuterskim opismenjavanjem treba da budu besplatni.Ova oblast se odnosi na aktivnosti koje imaju za cilj da pripreme celokupnu populaciju za informaciono društvo putem obrazovanja za osnovnu kompjutersku pismenost i podizanjem opšte svesti o značaju informacionog društva. Mlađe generacije treba da budu kroz redovni obrazovni proces uključene u ovu akciju. ECDL). Standardna metodologija treba da podrazumeva i eksternu nezavisnu kontrolu da bi se obezbedio neophodan kvalitet pruženog obrazovanja. Lokalni i centralni organi i odgovarajuće vladine agencije.

org.yu/nauka_strategija_id www.org.yu/cepit/materijali/institucijeID .dis.bos.  http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful