You are on page 1of 13

1. UVOD Na početku 20. Ford je proizveo model 3T ´, auto dizajniran za običnog vijeka, čovjeka.

Bio je jeftin, pouzdan i lak za vožnju baš kao i kočija sa konjima, koje je zamijenio Ford je prodao 10 000 modela 3T ´ u svojoj prvoj godini proizvodnje. . Nakon toga, prodaja je svake godine udvostru avana. Godine 1913. skoro 200 000 modela 3T´ je bilo prodato, a For je brzo menjao sve ameri ke obrasce potro nje, putovanja i standar da d ivota. Za vreme ovog ranog razvitka U.S. autoindustrije, Henri je dominirao u tom polju. Bilo je i drugih proizvo a a, ali For -ova Ford motorna kompanija je bila jedini proizvo a tedljivih 3automobila d sve´. za U ovakvoj Henri je mogao da diktira cenu i izgled svojih situaciji, auta. Kada je otvorio noveFord proizvodnje u Hajlend Parku, naglo je podigao linije cenu modela 3T´ za 100 dolara ± pove anje od 12% - da bi pomogao isplatu za novo postrojenje. Zatim je odlu io da ofarba sve modele 3T´ u crno. Kada su se kupci alili da nedostaje boja, For je savetovao jednog od svojih prodavaca d 1913. : 3Daj im boju koju ele, samo ukoliko je to crna boja ´. Henri je imao mo na tr i tu, a mogao je da odre uje cenu modela 3T ´ bez Ford da izgubi sve svoje kupce. straha

2. DEFINISANJE MONOPOLA I USLOVI PRIVRE IVANJA NA TR I IMA NESAVR ENE KONKURENCIJE 2.1. Tr i na mo i monopol Su tina tr i ne mo i je mogu nost da se menjaju cene proizvoda. kao Monopolista jedini proizvo a nekog proizvoda ima jedinstvenu poziciju. Ako monopolista odlu i da pove a cenu proizvoda, ne treba da brine o konkurentima, ivali ni u cenu i mogli da osvoje deo tr i ta na tetu koji bi napla monopoliste. jeste tr i te i on u potpunosti kontroli e koli inu proizvoda i tr i Monopolista te kome prodaje proizvode. Me utim, to ne zna i da monopolista mo na e apla ivati cenu koju eli-barem ne u slu aju kada je njegov maksimiziranj n cilj e profita. Da bi to u inio, monopolista mora najpre odrediti svoje tro kove i karakteristike tr i ne tra nje. Na osnovu ovoga odlu uje koliko da proizvede i roda. Dakle, nepotpuna konkurencija ne zna i da preduze e ima apsolutnu p kontrolu nad cenom svog prozvoda . Primer Koka Kola u uslovima nepotpune konkurencije mo e svoje : limenke da prodaje za 0.40 ili 0.50 evra. Kada bi preduze e poku alo da proda svoje limenke za 10 evra. ono bi pr opalo. Dakle, re je o nekom stepenu slobode odlu ivanja pri odre ivanju cena. T aj stepen slobode odlu ivanja o cenu zavisi od preduze a do preduze a-negde je manji, a negde ve i. Stavka koja razlikuje monopol od konkurentne firme elasti nost u ceni tra nje sa kojom se firma suo ava . U slu aju savr eno konkurentske fir je me, setite se da je elasti nost cene beskrajna. Ako konkurentska fir ma pove ava pomalo, izgubi e svu svoju prodaju. Monopol, kao kontrast ovome, ima cenu zna ajnu kontrolu nad cenom koju napla uje-ima tr i nu mo .

3

2.2. i uz to vr e segmentaciju tr i ta. di horizontalnumogu du nje pr odati koliko god ho e. : Pano (b): Preduze a na tr i tu nepotpune konkurencije se suo avaju s tra nje krivomkoja ima silazni nagib. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih fabrika tog proizvoda u Srbiji i Crnoj Gori mo e uskratiti pristup dr ugim firmama i postati jedini snabdeva tog pr oizvoda na ovom irem regionalnom podru tako ju. Takvu firmu monopol-re je o jedinoj firmi koja snabdeva itavo nazivamo tr i te dobrima . Novi vlasnik raspola e patentom koji je potreban za odr avanje fabrika. Zaklju Nepotpuna konkurencija prevladava u nekom sektoru kad god ak: pojedini prodavci ili prozvo a i imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda u tom sektoru. a da ne obore tr i nu cenu. Monopol kao Sada industija posmatramu sasvim druga iju strukturu tr i ta. do d¶. Grafik 1. budu i da pove anje prodaje potiskuje cenu nani e. a ono nije dobro zaklonjeni monopolist. ne mo emo o ekivati da se pona kao a konkurentna firma. S druge strane. Ukoliko suparnici tog pr eduze asnize svoje cene. Pr epostavimo da itavu proizvodnju odre enog proizvoda mo e proizvesti jedan veliki proizvo a . a konkurencija ima silazni nagib krive tra nje s kojom je preduze e suo nepotpuna eno. kriva tra nje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo d¶. monopolista poseduje igrali te i mo e da postavi pravila igre kako eli . u uargonu fudbalera. 4 . Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi industriji da smanje tro kove i pobolj aju kvalitet proizvoda. Pano (a): Preduze a na tr i tu potpune konkur encije nailaze na krivu d. Monopolista mo e upotrebiti svoju tr i nu mo da naplati dobra po vi im cenama. Po to monopol nema direktne konkur ente. smanji koli inu proizvodnje i ostvari ve i profit. koji je iskoristio privatizaciju u Srbiji i Crnoj Gori i tenderskim nadmetanjem kupio sva mesta proizvodnje tog pr ozvoda. ± Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu.

Ovi monopolisti moraju ra unati sa konkurencijiom ii z dr ugih ednih sektora. konkurenata. ili dve fir me koje dominiraju tr i tem.2. Oligopol i ravnote a na oligopolisti kom tr i tu Oligopo mo e imati jasno odre enu granicu u proizvodnji i cenama. Re je o konkurenciji me uekolicinom n . npr.3.3. Rade i tako. itd. Npr. kablovski telefoni. 3. nafta (benzin) kao pogon i sl. Drugi tip ini privredni sektor u kome je samo oligopola nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. strate ke prepreke. 1 Kartel-11 nacija OPEC-a su kolektivno utvrdili zajedni ku stopu proizvodnje. ve pomenute Koka Kola i Pepsi vi e vole da korste 3pametno´ reklamiranje nego da snize cenu. To je. sigurnost.. % 5 . 3. poro nja su: goriva. l 11 nacija ukljuNpr. OPEC1 ( Organization enih of Petroleum Exporting ) u Conntires sastaju se svakih 6 meseci da bi odredile granice autputa i odr ale visoku cenu nafte . Primer za ovo su: telefonske usluge. a niko dr ne proizvodi ni supstitut. Prepreke ulaska mogu biti:a) privredne prepreke kao to su patenti pristupi tehnologji. snaga. ugi voda. oni poku avaju i uspevaju da dupliraju monopolisti ke prihode. To je slu aj kada postoji l jedan jedini prodavac sa potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom . zahvaljuju i zakidanju autputa o d 5. da bi kupce odvratili jedna od druge. gasovod. str uja. STRUKTURA KONKURENCIJA TR I TA I NESAVR ENA 3.. nijedan monopolista nije siguran od napada . a nekim oligopolisti kim tr i tima neka ili sva preduze a zara uju dugoro N ne profite. Sa 75% industrijske prodaje izme u njih Koka Kola i Pepsi uvi aju da nadmetanje u cenama nije strategija koja im odgovara. u automobilskoj industriji gde se automobili prodaju po brojnim obele jima kao to veli ina. a ne samo jedna. Dogovaraju se oenama na visokom nivou i ostvaruju monopolske c profite. ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i b) sl. vrednog milione i milijarde evra.1. npr. a struju i gas mogu zameniti dr privr uga goriva Na dugi rok. Dominantne firme uvi aju svoj uzajamni interes u ve im cenama i profitima. U tom smislu mogi izgraditi vi ak proizvodnih kapaciteta. i mogu izbe i nadmetanje u cenama. Naziv poti e od gr ke re i 3 mon ´-jedan i 3polis ´-prodavac. Dupol U dupol postoje dve firme. jer prepr eke ulaska ote avaju ili onemogu avaju ulazak novih pr eduze a. One mogu biti u bukvalno jedine dve fir me na tr i tu. ak i ako su ostale firme pr isutne. tako da mogu kontrolisati cenu i autput. Monopol Monopo je osnovni oblik nepotpune konkurencije. kao to su: pretnje da e u slu aju ulaska drugih na tra i te preplaviti tr i te i sniziti cene. koje je uobi ajeno u potpuno konkurentskoj industriji. Zajedno mogu kontrolisati 80-90 % tr i ta. eleznice. Re je o o t preduze u koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru.

Sli na situacija je za bicikle i druga pomagala. izlazak na ulazak i tr i te je Novom slobodan.Budu i da konkuri e samo nekoliko preduze a. su profiti u nekom delu grada Beograda visoki.i postoje a preduze a mogu lako oti i sa tr i ta. Razlika izme u ovog sektora i sektora potpune firmu. kao i za ve inu proizvoda maloprodaje. svako od njih mora pa ljivo u obzir na koji e na in njegove odluke uticati na pr otivnika i kako e uzeti protivnik r eagovati. o Monopolisti ki konkurentno tr i te ima dve osnovne karakteristike: a konkuri u prodajom blago diferenciranih prozvoda. Ulazak je relativno lak i jednostavan. Zaklju Kod dono enja va nih odluka-odre ivanje cena. jer ima samo ako nekoliko trgovina. Monopolisti ka konkurencija U uslovima nepotpune konkurencije postoji i diferenciranih kategorija prodavac . monopolisti ko konkurentnom tr i tu prodajun se: amponi. 6 . kako e najverovatnije reagovati m njegovi konkurenti. 3. konkurencije je u tome to je u ovom slu aju re blago diferenciranoj robi . dezodoransi.4. To je slu aj kada ve i broj prodavaca proizvodi a blago diferencirane proizvode . Ako su u pitanju dve ili vi e fir mi koje prodaju benizin i neka neznatno smanji cenu. u je relativno lako u i na tr i te sa vlastitim markama pr pr eduze oizvoda. Na sapuni. definisanje obima ak: proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitete-preduze e ora poku ati da razlu i. potro a i se prebacuju na drugu Re je o konkurenciji me u mnogima . ako njihovi proizvodi kao to postanu nepr ofitabilni. sredstva protiv pr ehlade itd. paste za brijanje. pojaviti nove Tabela daje prikaz potpune i nepotpune trgovine. gde se proizvodi prodaju u mnogim razli itim trgovinama koje me usobno konkuri uiferenciraju i svoje usluge prema lokaciji raspolo ivosti i stru nosti prodajnog d osoblja. koji su a) preduze me usobno zamenjljivi ali nisu savr eni b) supstituti. pa e se. uslovima kreditiranja itd. 1 konkurencije .

segmentaciji tr i ta. kompjuteri Monopol Mesna tel efonska mre a. te kao takvi diktiraj uazvoj klju nih grana svetske privrede. hemikalije Izvesn i Reklamiranje i suparni tvo u kvalitetu. struja. izvesna di ferencijacija proizvoda Jedan jedini proizvo a . ali obi no regulisan (3prirodni monopol´) Reklamiranje i pobolj anje uslova Tabela 1. ± Struktura tr i ta U dana njim uslovima privre ivanja preoval uju oligopoli koji su vrsto povezani sporazumima o cenama. gas Znatan. koja je u su tini u zamenjena monopolisti kom konkurencijom. sredst va higijene« elik. 7 . p enica) Nikakav Tr i na Na in prodaje proizvoda Potpuna konkurencija Nepotpuna konkurencija Monopilsti ka konkurencija razmena ili aukcija Oligopol Mnogi proizvo a i. U tom kontekstu je te ko govor iti r uslovima privr e ivanja slobodne konkur encije. benzin. izvani tr ut no vr ene cene Automobili . proizvod bez dobri h supstitut a Maloprodaja hrana. mala ili ni kakva razlika u proizvodu Nekoliko proizvo a a. mnoge stvarne ili prividne razlike Nekoliko proizvo a a. istovetn i proizvodi Nekoli ko poljoprivrednih proizvoda pre prerade (kukurz.Struktura Tipovi tr i nih struktura Broj Deo privrede Stepen u proizvo a a u kojima kojem i stepen preovladav preduze e diferncijacije a kontroli e proizvoda celinu Mnogi proizvo a i.

a) ekskluzivna kontrola va nih . Monopson predstavlja tr i te na kojem postoji samo jedan a kupac oligopson predstavlja tr i te sa nekoliko . ili fran ize. kupaca Kada postoji samo jedan ili samo nekoliko kupaca. 8 . re je o jednom jednom sto bilateralni prodavcu i kupcu. Ovo asocira da i kupci mogu imati tr i nu mo kup i rofitabilnost kada koriste svoj uticaj na cenu proizvoda koje p kupuju. menad ment studentskih domova prodaje ekskluzivna prava sme taja i upotrebe raznih ure aja i ma ina (npr.3. uklju uju i pronalazak na koji se odnosi. bilo ko bavi poslom osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. koja Najbolji primer za monopsonsku mo su veliki proizvo a i automobila Evropi. Monopson Do sada je prednost analize tr i ne mo i bila samo pr odajna strana tr i a ne i ta. va vi nosti ekonomije razmere i u enje mogu samo dalje da c) rastu. patenti. kada govorimo o onopolu. neki od njih imati mogu monopsonsku mogu nost kupaca da uti e na cenu dobra. Na mnogim tr i zakon spre ava da se vladine licence tima. Na strani tra nje. ne bi dobiti. nazivamo monopol. Postoje tro kovi kao to postoje i koristi od patenata. pri kupovini guma i drugih automobilskih delova. 4. sistema se obi no odnosi na pravo ekskluzivne dobiti od svih Patent razmena. Ve ina zemalja sveta titi pronalaske kroz neku vrstu patenata. govorimo o pove anju tro kova za konzumente. eva strana. na mnogim tr i proizvod postaje vredniji tima. bila prona ena. Ekonomiju razmere. d) mre na ekonomija. bi se Da pove ali prihodi. Na m strani patent omogu ava mnoga otkri a koja. npr. samo Koka Kola ili samo Pepsi). pored u enja je oduvek bila najva nija osobina modernog industrijskog pejza a. Ekskluzivna kontrola sirovina sirovina za permanentnu monopolsku nije . IZVORI MONOPOLA Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilo kojeg od njih uje omogu firmi da postane monopolista. uAmerici i Japanu.. Na strani tro kova. a ekskluzivne sirovine koje generi za u onopol danas mogu postati neefikasne m b) sutra. ekonomije razmere (obima).. Ali po to je svee vrednosti utkano u pr oizvode koji se sastoje od infor macija.5. Stalno se iznalaze novi na garancija mo ini proizvidnju postoje ih proizvoda. Monopsonska omogu ava kupcu da kupuje dobra po ni oj ceni od one mo : mo je bila na konkurektskom tr i tu. U uslovima kada monopolista nai e na monopsonistu. kada ga koristi ve i broj e) konzumenata. u suprotnom.

000 12. odnosno 2. Prema tra nja je jednaka prose nom prihodu D=A ).000 1 = 4.000 1. Razlika izme u dve sume je jednaka marginalnom prihodu.000 1 = 10. Da bi se izra unao marginalni prihod.5.000 1 ukupan prihod za 3 tone ukupni prihod za 2 minus tonu 1 . opadaju a.000 1 i 4. monopolista suprotstavljen krivoj tr i ne tra nje.000 Prime ujemo kako se. koja se odnosi na firmu. Da bi se postigla dodatna prodaj a cena mora bit i sni ena. druge. Samo za potpuno konkurentne cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P=MR) firme .000 1 = 6. Situacija u monopolu je durga ija.000 1 a) b ) = 1 2.000 1 ukupan prihod za 2 tone ukupni prihod za 1 minus tonu 1 . kada se pove a prodaja autputa: ukupni prihod se ovde pove ava za 4.000 1 = = 2 tona x 5. Kriva tr i ne tra nje predstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. stvari ( R prodati dodatne proizvode samo ako Äsmanji cene3. sa smanjenjem cene autputa.10.000 1 4. Dodatno prodate koli ine su pozitivne za ukupnu prihod.000 1. S druge strane prime ujemo ta se de ava sa ukupnim prihodom. proizvode i obim proizvodnje gde je najve a razlika izme u ukupnog prihoda i kratkor o nog tro ka. A to je u prose ni prihod (AR) monopoliste. Ova razlika u ukupnom prihodu predstavlja marginalni prihod odnosno tre e tone. upore ukupne prihode dobijene pre i posle jednojedini nog pove anja. Zapa amo u prora unu da je marginalni prihod (4. Fir ma je toliko velika da njeni r ezultati proizvodnje umnogome uti u na cene na tr i Treba imati na umu da tu.000 1).000 1 3 tona x 4.000 1 2. Doprinos ukupnom prihodu dodatne jedinice proizvodnje grani ni je ili marginalni prohod (MR).6. ali sni ena cena po jedinici je negativna.000 1 12. 000 10.000 1) manji od cene (5.000 1 i 2. Neto rezultat ovih izjedna avaju ih efekata predstavlja 9 . Ovako e uvek biti kada je kriva tra nje. MARGINALNI PRIHOD a) b ) c) ukupni prihod (pre sni avanja cene) ukupni prihod (posl e prvog sni avanja cene) ukupni prihod (posl e drugog sni avanja cene) marginalni prihod (posl e prvog sni enja cene) = marginalni prihod (posl e drugog sni enja cene) = = 1 tona x 6. Kao posledicatome monopolista mo e toga. tra ena koli ina tr i tu na pove ava. je koja je uvek opadaju a. CENA NASPRAM MARGINALNOG I UKUPNOG PRIHODA MONOPOLSKIM TR I NA TIMA Konkurentne firme maksimiziraju ekonomski profit. srazmerno ujemo proizvodnji.

Na primer. U njihovom slu aju. monopolista. a. Da bi to uradio. marginalni prohod je manji od cene za monopolistu. kao konkurentna fir ma. Osnovna obele ja monopolisti ke konkurencije ilustruje tr i bezalkoholnih pi a i kafe. 7.2. Njihova kriva tra nje nije horizontalna (kao u savr enoj konkurenciji). Odlu ivanje o proizvodnji u funkciji maksimiziranja profita Konkurentne fir me donose odluke o pr oizvodnji tako to lociraju presecanje krivih marginalnog tro ka i cene. menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. P=MR=MC Me odnosno: . 6. mo e da uti e na svoj udeo na tr i tu do izvesne mere. Ve ina potro a a razvija i uva ava svoje miris sopstvene 10 .marginalni Po to je kriva tra nje koja se odnosi na monopolistu uvek opadaju prihod.3. na zemlji te ili robu koju prodaje. a potom odre uje koja je cena odgovaraju a toj koli ini Monopolista pove ava autput gde je (marginaln proizvodnje. 6. P>MR=MC odnosno. Samo one firme koje supotpunoj konkur enciji koriste specijalan slu aj kada MC=P=M u su: R 6. ali se me usobno supstituiraju. Tako konkurentna firma pove ava profite gde MC=MR= .1. Svaka marka kafe ima neznatno druga iji ukus. zato to su proizvodi razli itih preduze a samo ograni ene zamene. MONOPOLISTI KA KONKURENCIJA KONKURENATA NA MONOPOLISTI KO TR I TE I ULAZAK U monopolskoj konkurenciji svako preduze e. Kriva tra nje nam uvek koliko su potro a i spremni da plate za bilo koju datu koli govori inu. pr eduze e u monopolisti koj konkur enciji nema nikakav monopol Me utim. . Konkurentne firme rade istu stvar. i udeo kofeina. Monopolisti ka cena Normalno je da bi monopolista voleo da uzme to vi e ali mogu nost da on naplati po vi oj ceni je ograni ena krivom tra nje. ODLUKE O PROIZVODNJI I DRE IVANJE CENA NA MONOPOLSKIM TR I O TIMA 6. jednak marginalnog prihodu. nastoji U utvr pove a da ukupni pr ofit. monopolista najpre identifikuje veli inu autputa koja pove ava profit. To mogu raditi i dr ugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste tr o kove. Op te su P pravilo maksimiziranja profita se tako odnosi a sve firme. je: . Gotovo na svakom tr i tu postoje razli ite marke te kojeneznatno razlikuju. a time i istu krivu tra nje. svaka se Kola marka pi a ima druga iji ukus. MR i cena su identi ne. i prihod=marginalnom MR=MCodnosno gde P>MR=MC tro ku). monopolista tra i veli inu autputa u kojoj je marginalni tro ak utim. MAKSIMIZIRANJE PROFITA. Maksimiziranje profita i profit monopolista ivanju svojih cena.

daje zbirni prikaz elasti nosti tra nje za nekoliko proizvoda. ne zna monopolsku i i da je apsolutno pr ofitabilna na svakom nacionalnom tr i tu.6 Kafa Minas 7.4 Kokta 5.5 Alvarade 8. velikih firmi istra uje tr i te za svoje proizvode. Vi kao i ve ina drugih potro a a koji su je kupovali verovatno drugih bi promenili marku.2 Elasti nost tra nje za marke kola pi a i kafe Vrste proizvoda Marka Elasti nost tra nje Koka Kola 2. da izme u razli itih kola. Time re i da profit zavisi i o fiksnim tro kovima. Tabela br. 2 marki Vidljivo je. koli ini i ho emo ceni.4 Kola Pepsi 5. Procene firme su obi no za ti ene. Mo e Vam se svi ati kafa ÄMinas3 i onda je redovno kupujete.8 Jakobs 5. odanost Ipak. tako da su za potro a i lojalni Koka Koli. Kada bi cena kafe ÄMinas3 naglo porasla iznad cene marki. Tabela br.preferencije. marki je ograni ena. Kako proizvo a kafe ÄMinas3 ima monopolske mo i? Drugim kolika je elasti na tra nja za ÄMinas3 kafom? Zasigurno ve ina r e ima.9 1 1 . ali se ipak mo e izvesti simulrani efekat kupovine kao odgovor na specifi ne promene cene. Koka Kola ima znatno manju elasti nost tra nje od Pepsi i Kokte. Kako Koka Kola ima zna ajan udeo na tr i tu Kola pi a ona ima prepoznatljiv ukus u odnosu na Pepsi ili Koktu. Medjutim. pi a. injenica da Koka Kola ima mo .

8. pa otuda i monopolska mo . Ipak. nego konkurentno proizvodil e. Drugo.± OPEC kartel ± naftni 12 .e krive tra nje PC koja je znat no ni a od kartelske P* . lanovi kartela imaju razli ite kove. iji se lanovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i pridr zatimavaju dogovora. cena je odre ena bi se OPEC. ± Ilustruj e mo maftnog kartela. Osnovni preduslov za uspeh kartela su: prvo. D konkurent ne ponude.1. Kod odre ivanja cena. naftom je Grafik 2. Ukupna tra TDje kriva ukupne nja. kartel mo e odr e ivati cene po modelu dominantnog proizvo a a. Kao to se OPEC grani nog ima znatno ni e tro kove proizvodnje od ostali h proizvo vidi izvan aa MR i kartela.a. Kartel Proizvo a i u kartelu eksplicitno defini u cene i obim proizvodnje. mama tajno dogovaraju. ali se to spre ava pretnjama povratka na nivo cena konkurencije. Prema tome. PRIRODNI MONOPOL I ANTIMONOPOLSKI ZAKONI 8. Ipak. svetske tra nje za sirovom naftom. MR OP EC je kriva a prihoda. No. MC OP EC je kriva grani nog tro ka OPECA . SC je konkurentna ponude ± izvan OPEC ± a OP E C. ako je kriva veoma elasti na. kartel mo e povisiti cene znatno iznad konkurentnog Karteli su uobi ajeno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima fir nivoa. tako da dr avne firme mogu for mirati kartele. zemlje cena izjedna ila sa grani nom krivom. QC . Na osnovu ovoga. presekom i grani nog tro ka. ukolikocena . izvoznice nafte ne bi formirale kratel. a to je koli ina koju OPEC proizvesti. -a jednake su pri koli ina QOP E C . lanovi kartela se dogovaraju i sklapaju dogovor. Drugim re ima. kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena. KARTEL. razli ite ciljeve. Me utim. to ne zna i da je lako posti i sporazum. u nekim zemljama zakonske regulative se da se slabije primenjuju. tra nja OPEC ± om za neelasti na. Grafik 2. MC OP EC Iz OPEC ± e krive tra nje proisti e e P* pri kojoj je konkurentna ponuda. je razlika izme u ukupne tra nje u kriva a. Ta cena je. esto tro puta i kod kartela mo e do i do varanja oko cene. ne pridru uju se svi proizvo a i kartelu. kartel mora posedovati monopolsku mo . cene Kakos u ukupna tra nja i nekartelska ponuda neelasti ne. Uobi ajeno je da se priklju i podskup proizvo a a i ako se pridr avaju dogovora. pa otuda i nastojanja da odrede razli ite cene. mora biti fokusirana stabilna organizacija. a tr i na tra nja je dovoljno neelasti na. kartel mora imati u vidu da tra nje ne pokriva ukupnu proizvodnju sa novim proizvo a ima nego da jedan deo proizvo a a ostaje van kartela.

To znali da svako preduze male pove a proizvodnju mo e da snizi e koje tro kove i otisne svoje konkurente. koji se prirodni monopol. koji e prodavati po ceni P*. 9.8. 8. Praksa napla ivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savr ena diskriminacija prvog stepena.. Takvo pona anje je usporilo inovaciju. Diskr iminaciju prvog stepena pored preduze a obi no profesionalci poput lekara. Kako se veli ina neke firme pove ava. Kao to smo ranije videli. To da menja je ista koli ina koju mo emo da vidimo u savr enoj konkurentskoj industriji. CENOVNA DISKRIMINACIJA I PRISVAJANJE POTRO A EVOG KA VI OD STRANE MONOPOLISTA 9. ra unovo a i sl. model) stepena. gotov proizvod bi se pove ao na Qc. ograni ilo izbor potro a a i odr a avalo previsoke cene. Preduze e bi htelo napla mogu ivati itu cenu. Kr enje antimonopolskog zakona Majkrosoft je poku ao da dr i konkur enciju to dalje-i tr i ta aplikativnih softvera. Prirodni monopol Postoje specifi ni slu ajevi gde je argument u tede na veli ini veoma ubedljiv. U ovakvom slu aju. ako bi monopolista mogu mogao razli ite cene za svakog kupca. To je vi a cena nego dugoro ni tro ak proizvodnje dodatne jedinice. Dakle. Veli ina maksimiziranog profita za ovog monopolistu je Q*. Ovo zna i da monopolista sa jednom cenom ne iskori ava sve e dobiti od razmene. odnosno najvi u cenu svakom svom kupcu koji je spreman razli za Najvi u-maksimalnu cenu rezervacijskom platitikupljen proizvod. koja istu tra nju i tro ima kove. Savr eno diskriminiraju i monopolista ili cenovna diskriminacije prvog stepena Prvorazredna diskriminacija u ceni je termin koji se koristi da bi se najve i opisao i stepen tr i ne segmentacije. pravnika arhitekta. 1 3 . odnosno uz ni i tro ak.1.3. kod prirodnog dugoro ni prose ni ukupni tro kovi opadaju sa porastom proizvodnje. Prirodni monopol istiskuje sve monopola konkurente.2.2. jedna firma mo zove da proizvodi celokupnu proizvodnju za itavo tr i te efikasnijee od ve eg broja ( manjih) firmi. njen ukupni prose ni tro preduze ak nastavlja da pada. LMC. . koji prili no dobr koriste ooznaju p svoje klijente. zasnovano na monopolskoj tr i noj mo i. Cenovna diskriminacija javlja se u tri osnovna oblika. to je 9. nego kada bi poslovalo nekolikoa. nazivamo cenom kupca. koje nazivamo cenovna prvog(prvorazredna) drugog i tre eg (presko ni diskriminacija predmet analioze slede eg podnaslova. Prisvajanje potro a evog vi ka od strane monopolista Navedimo primer monopoliste sa konstantim dugoro nim prose nim i marginalnim tro kovima i strukturi tra nje. tako to je postavljao razne prepreke ulasku.

npr. ak i tada (Q diskriminacija drugog stepena(P poku ava da prilagodi veli inu autputa ne karakteristikama pojedinaca ili specifi nih grupa. Ovakva oblik Grafik 3. ± Diskrimanicaija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potro nje od (0 do Q 1 ) po vi oj ceni (P 1 ) drugi blok 1 do Q 2 ) po ni oj ceni (P 2 ) tre i blok po jo ni oj ceni 3 ) itd. a sve koli ine preko 1000 kilovata po 5 centi svaki.. o 14 . 9. po kojoj se. Zbog toga mnoge firme uspostavljaju ono to se zove opadaju a trgovinska blok struktura .3. struktura rate je diskriminacije cena drugog reda.9. Presko ni model diskriminacije cena Svaki pr odavac bi voleo da praktikuje savr enu diskriminaciju Pote ko cena.4. kao to smo ranije primetili da prodavcima nedostaju informacije a je. narednih 700 utro uje po se napla uje 8 centi. prvih 300 rate ene elektri ne energije mese no naplakilovata 10 centi svaki. To esto omogu ava monopolisti da zadr i znatan udeo potro a evog vi ka. Diskriminacija cena drugog stepena Jo jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa koli inom koju kupujete.

jer oni nisu spremni da plate nor malnu (regularnu) cenu H ). model diskriminacije cena. . 15 . Grafik 4.Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaksa savr ena. Savr ena prepreka bi bila ona koja name e samo zanemarljivi tro ak na korisnike koji ih presko e.pojedina nim krivim tra nje koje su neophodne da se to Ovo je sprovede. Logi no je da e oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremni da presko e prepreku. a u isto vreme savr eno razvrstava kupce prema njihovoj elasti nosti tra nje. Osnovna ideja je da prodavac napravi presko ni nekakav preskok i u ini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je presko e. Savr ena prepr (P ne pokazuje zna ajnije tro kove za one koji je preska eka u. preska u je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (P 1 ).