Универзитет Синергија

Факултет за безбједност и заштиту
Бања Лука
_____________________________________________

Семинарски рaд
из предмета: Превенција криминалитета

Тема: Утицај средстава масовног информисања на
криминалитет

Ментор:
Доц. др Драган Гаћеша
Душка Зорић

Студент:
Дарко Петрушић

___________________________________________________

Бања Лука, април 2012. Године

...............................................................................2............................................4 2.8 3..14 Литература............................ Појам медија.......................................................................................САДРЖАЈ: Увод....................11 Закључак..............9 3............................................1.. Утицај средстава масовног информисања на криминалитет......... Примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника............................................................ Појам и подјела превенције криминалитета......................3 1.......................................7 3.............15 2 ............................. Утицај средстава масовног информисања на малољетнике....

Позитивни или правни аспект (кривично законодавство).  и др. Такођер криминалитет није нека фиксна категорија. већ је промјењива категорија која прије свега овиси о томе што ће се у поједином друштву или култури сматрати забрањеним понашањем и законом запријеченим понашањем. те угрожавају или су усмјерени против неког правног добра које се штити друштвеним правилима. Економски. Повратништво и специјалност у извршењу КД ( као основно занимање појединаца). бруталност. штетном утицају медија на малољетнике. Основне карактеристике криминалитета:        Динамичност.  Насиље. Организованост и повезаност извршиоца КД. Мултидисциплинарни. којима се угрожавају основне вриједности заштићене кривичним законодавством. Отвореност граница.Увод Етимолошки појам криминалитет долази од латинске ријечи "crimen" што значи злочин или казнено дјело. утицају средстава масовног информисања на криминалитет. нарушавају правни поредак. Криминалитет је друштвена појава и као такву је треба проматрати. „Тамна бројка“. односно она антисоцијална понашања која угрожавају опстојност друштвено правних односа. што карактерише савремене мафијашке организације. Психолошки (понашање појединаца). Увод овог семинарског рада се састоји уопштено до појма криминалитета као друштвене негативне појаве. свирепост. Културолошки аспект (културне норме и оно што из њих проистиче). Масовност. У појам криминалитета као масовне појаве улазе деликти. Аспекти криминалитета:        Социолошки (друштвено негативна појава). односно правним нормама. употреба оружја. Политички. појму медија. Појам криминалитета: облици понашања појединаца (или група).. Велики број КД по непознатом извршиоцу. често условљени одређеним узроцима и друштвеним условима. нехуманост и др. У даљем тескту говорићемо о појму превенције. и примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника (малољетници који су инспирацију добили гледајући филм) 3 .

2012. насилнички деликти. овај циљ се састоји и у томе да се благовремено отклоне фактори ризика који генеришу криминалитет као друштвено штетну и негативну појаву. субјектима који је проводе. а најчешће према: • • • • • • • • • циљу којем је усмјерена. Дакле. Појам и подјела превенције криминалитета Под превенцијом криминалитета подразумијевамо систем мјера и активности које се проводе од стране надлежних субјеката ради отклањања непосредних узрока. тежини. разне врсте криминалистичких клопки – техничке. а у сврху његовог спречавања.). Превентивна средства – средства која спречавају неку појаву: превентивна криминалистичка средства (нпр.. разни облици техничког обезбјеђења – видео надзор. има истовремено самостални и помоћни карактер. 1 Гаћеша. Превентивна криминалистика: усавршава постојеће и проналази нове методе и средства криминалистичке превенције. Д.: Превенција криминалитета (Презентација). привредни деликти. еколошки деликти и сл. мјерама које се предузимају. природи криминалних радњи. аларми и сл. времену у којем настаје. услова и повода који доводе до криминалног понашања. радари. Превенцију можемо подијелити по разним основама.1 Циљ превенције криминалитета је предупређење читавог низа различитих криминалних радњи као што су: имовински деликти.. 4 . У вези са криминалистиком.1. слајд 15. механичке. Факултет за безбједност и заштиту. подручју дјеловања и др. Бања Лука. Изучава методе и средства помоћу којих се могу спречавати кривична дјела (криминалистичке клопке. која има задатак да благовремено предузима мјере како би се спријечило извршење кривичних дјела и других незаконитих радњи из њене надлежности. како до њега не би дошло. деликти у вези са дрогом.којој је повјерено чување јавне безбједности. Превентивна полиција . времену трајања.).

на ситуацију (отклањање узрока. провале и сл. послије извршења кривичног дјела. тј. гдје посебан превентивни значај имају: • • “СВЈЕЖИ ЧИН” – in flagranti (хватање извршиоца на мјесту извршења). без обзира о коме се ради). на жртву – мету – лице.које је у позицији да уочи понашање преступника. одоролошка и фоноскопска идентификација. објекат (отклањање повода који подстичу извршење криминалне радње) на посматрача (лице које посматра преступника . Превенција према природи криминалних радњи усмјерена против:  Политичка КД (тероризам. инспекцијски органи. на учиниоца (одвраћање од вршења криминалне радње). грађани). УИО-е. Према субјектима који је спроводе:  Конвенционални (професионални) субјекти превенције криминалитета (МУП-а РС и остале полицијске структуре на нивоу БиХ. шпијунажа. нарочито када су у питању кривична дјела по НН извршиоцу јер када би извршилац знао да ће бити откривен никада се не би ни одлучио да изврши кривично дјело (добра ефикасност полиције је најбоља превентива).).  Суплементарни субјекти превенције криминалитета (локална заједница и органи локалне самоуправе. Данашњи развој науке и технике позитивно утиче на ефикасност полиције због метода идентивикације које нам стоје на располагању (ДНК. Цивилна заштита. б) Реактивна – post delictum. тј. те добра откривачка дјелатност.). услова и повода који погодују вршење КД). прије него што се изврши кривично дјело. што може утицати на то да га одврати од извршења планиране криминалне радње. 5 . васпитно образовни систем.Према циљу којем је усмјерена: • • • • • на измјену кривичног законодавства (доношење одредби које могу допринијети превенцији криминалитета). Обавјештајно-безбједносно агенција.. Скупштина). јавне службе. ирис ока и др).  Имовинска КД (крађе. породица. тј. веће могућности приликом вјештачења трагова. Према времену у којем настаје: а) Проактивна – ante delictum.). правосудни органи.. црква. невладине организације. Влада. саботажа и др. предузећа и друге организације.  Неконвенционални субјекти превенције криминалитета (Предсједник. диверзија.

 Компјутерски криминалитет . Мјере које се предузимају у превенцији криминалитета:  Мјере усмјерене на отклањање узрока у друштву који генеришу криминалитет (социјално економски.  Производње. ватродојава.).  Мјере превенције надгледањем ризичног подручја – криминалних и криминогених жаришта (осматрање и др. Насиља (крвни деликти. затвор. запречне ограде). заправо. отмице. одузимање слободе – притвор. • социјалну (контрола понашања које може узроковати криминалитет).). средњорочне (до пет година). С обзиром на временски домет. с обзиром на стандардну класификацију критерија.  Нелегалне трговине (шверца).  Мјере увођења додатних техничких средстава (аларма. Превенција се.  Саобраћајни криминалитет . мјере превенције могу бити: • • репресивне (примјена силе. задржавање и сл. набавке. дугорочне (преко пет година). може подијелити и на: • ситуациону (контрола ситуације која може узроковати криминалитет).). видео надзор.). .  Мјере усмјерене на спречавање карактерних особина код будућих учинилаца кривичних дјела). укор.  Сиве економије. издавање наређења. учествују сви субјекти друштва. блаже (давање упозорења.  Организованог криминалитета (разни облици). С обзиром на тежину. мјере могу бити: • • • краткорочне (до годину дана). продаје и употребе опојних дрога. идејно политички.  Криминалитет против животне средине (еколошки криминалитет). социопатолошке појаве). грађански нереди и др. разбојништа и разбојничке крађе..  Мјере усмјерене на измјену ситуационих фактора који олакшавају преступнику извршење криминалне радње (контрола ситуације ). и  других криминалних радњи. ограничење слободе кретања – привођење..  и др. деградирана породица. гдје. опомена.  Полног интегритета. 6 .

уз помоћ масовних медија све више обликовала у свијету (индустријско обликовање духа). Данас су медији једна функционална машинерија. Прва појмовна категорија. у виду који му друштво додјељује и преко порука које оно тим путем шири. Свијест се. радио. да у индивидуалну свијест уносе елементе који у њу не би доспјели спонтаним путем. У средишту 2 Коковић. Медији се у савременом друштву могу претворити у јединствену снагу и употријебити за развој свијести која ће бити супротна доминантним идејама. Они подразумијевају подлогу знака и подлогу преносиоца супстанце знака. итд. Другим ријечима. Четврта категорија такође обухвата материјалне елементе. У том је садржан однос према друштвеним институцијама које производе и дистрибуирају информације у друштву. али их свијест не одбацује јер су они добро „упаковани“ те самим тим и лаки за прихватање. хегемонија. медији су данас голема алатка за обављање одређеног посла. интеренет. Кључно мјесто у анализи медија заузима друштвени положај који указује на мјесто које појединац заузима у друштвеној хијерархији. Појам медија Основно значење ријечи медијум своди се на посредовање. Медији су различита средства општења: књига. Трећа појмовна категорија која се најјасније изражава у проучавању потреба за информацијама односи се на материјално стање појединца и квалитет живота.: Пукотине културе.2 Постоје четири појмовне категорије које су круцијалне за објашњење масовних медија. Друга појмовна категорија има друштвену димензију. Често се сматра да масовни медији као интегрисани елемент друштва и културних институција имају хегемонистички карактер. Медиј је свако средство комуникације који обезбјеђује ширење порука или информација од извора (комуникатора) до примаоца (реципијената). појмове који се односе на појединца шире друштвено-економске структуре као оне који репродукују и стварају материјални корелат друштвене свијести и друштвености комуникације. тј. Одатле је изведен и појам „поглед на свијет“ који постаје један од темеља у проучавањима масовних медија. стр.2. карактеристична за савремено мишљење. односи се на појам свијести. Све то указује да постоји објективна стварност која се протеже преко индивидуалне свијести. као и према врсти колективне свијести. Подижу перспективу изнад индивидуалне свијести (микрониво) према општијим културним појмовима које су надиндивидуалног карактера (макрониво). Нови Сад. 422 7 . Појмови идеологија. То је још видљивије откако су медијске организације постале велике комплексне бирократске структуре које зависе од организације и сарадње хиљаде појединаца на различитим позицијама у том веома сложеном систему. 2005. телевизија. Д. манипулациоја. Појам медија одговара друштвеној употреби једног физичког канала комуникације.

2007. Д.“4 Медијски криминалитет је врста делинквенције и типологија криминалних појава условљена подстицајима масовних медија на криминалитет. ипак. Правни факултет. Социолози наводе да медији нису индикатори и инспиратори криминалне орјентације. Веома је заступљено становиште да насиље у медијским сценама утиче на редукцију агресивних нагона код гледалаца (хипотезе о катарзи). стр. мада многи оспоравају овакве тезе. и самим тим на ефекте друштвене реакције у области сузбијања криминалитета. нити се могу сматрати узрочницима насиља и криминалног понашања. 3 4 Коковић. стр. Масовни медији – општи назив за преноснике информација.: Основи криминологије.: Друштво и медијски изазови. филмови. новине.анализе налазе се друштвене и економске институције које одређују односе између појединаца. већ више агенсом додатног утицаја на криминалну мотивацију. као средством идеолошке и политичке манипулације. формирање ставова јавног мњења. државних и партијских центара моћи. Савремени медији имају многобројне могућности да рафинирано и отворено утичу на функционисање модерног друштвеног живота. „Улога медија у превенцији криминалитета је изузетно велика. 13-16 Марковић. на бројне негативне утицаје ефеката ефеката медијских садржаја на криминалну форму испољавања.3 3. 2007. Објективно информисање јавности о појавама делинквенције у средствима јавног информисања битно утиче на позитивне представе. 58 8 . И. Претежна схватања и истраживања указују. У савременом друштву они су постали један од најзначајнијих чинилаца утицаја на социјализацију младих. односно средства комуникација различите техничке и функционалне садржине (радио и телевизија. Утицај средстава масовног информисања на криминалитет Медији и медијски криминалитет су незаобилазна тема савремене криминолошке литературе. Бања Лука. штампа). Нови Сад. Најизразитији начин злоупотребе медија је у спрези приватних медија и економских. Веома су подељена схватања о утицају средстава информисања на делинквентност. часописи. и др. М. штампе и филма не може имати непосредног криминогеног фактора. масовни медији су у могућности да трајно уобличавају свест – испирањем мозга. У криминолошком смислу. битан фактор на формирање њихових вредносних ставова и модела понашања. Милутиновић сматра да утицај литературе.

Када су у питању штампа и разни жанрови литературе. Тели Савалас (Tells Savalas). 3. рекламе. сензационалних репортажа о кривичним дјелима и деликтима. Један од њих је земоре (Zamorra). На крају бранилац Рубен. 145 9 . утд. лише литературе. убија власницу стана пиштољем који је пронашао управо у њеном стану.. стр. лоших радио и телевизијских програма. па је жртва „несвјесног субилмног тровања телевизијом“. у Резолуцији изнијет и сљедећи закључак: Неке категорије кинематографских филмова. Заправо он тврди како је мал. каже „Ово је лијепо документован случај незрелог дјечака који у тренутку извршења тлочина није могао знати игра ли у ТВ серији или врши хладнокрвно убиство умишљајем. као високо котиране робе на тржишту. Од свих средстава масовних комуникација.1. Замора пуцао у своју комшиницу „импулсивно понављајући сцену ТВ насиља коју је прије тога гледао“. Сам глумац „славног“ Коџака. превладавају ставови да не постоје поуздани показатељи њиховог криминалног утицаја. Факултет за безбједност и заштиту. поводом овог случаја је изјавио: 5 Крстић. који долазе посредством медија.. комикса (мјешавина). На суђењу бранилац малољетног убице заступа тезу како је урачунљивост младог убице у тренутку извршења кривичног дјела била битно смјањена због гледања ТВ серије „Коџак“. Малољетничка делинквенција. Наши аутори сматрају да се најважнији фактори криминалних подстицаја. 2009. Бања Лука.“5 Данашња омладина расте уз много узбудљивије приказано насиље него раније. сматрају у неким земљама као један од фактора који омогућују криминалитет малољеника. Утицај средстава масовног информисања на малољетнике Још је на другом свјетском конгресу криминолога 1961. ц) учесталост и број конфликата који лако проналазе пут до гледалаца. б) комерцијализација насиља и других видова криминалитета. у завршној ријечи. У литератури превладавају мишљења да штампа са шунд и порнографским садржајем може имати негативан утицај и представљати делинквентни фактор. огледају у: а) беспоштедној борби медија за освајање што већег простора и придобијање што већег броја гледалаца. године о превенцији криминалитета и режима за преступнике. О.:. највећи утицај у савременим друштвима има телевизија са многобројним станицама и мноштвом канала.. Криминалитет и други видови преступничког понашања у штампи заузимају видно место. „Старица Хегарт (Haggart) затиче двојицу малољетника (15) како краду у њеном стану.

Арманд Мерген (Armand Mergen) заступа тезу о „имитирајућем криминалитету“. Извршилац у таквим ситуацијама себе пројектује у преузетом узору индентификујући се са њим. расипање. те да ли су она један од криминогених фактора. крајње луксузан живот. посебно када су у питању малољетна лица. перверзије.. Ова средства (ТВ. Посебан проблем представљају:  Филмови са актима насиља (свирепа убиства. разбојништва и сл. вожење скупоцјених возила. незапосленост и непосједовање основних услова за живот и др). d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. b) mladi se identifikuju. имају велики утицај на социјализацију личности. Проблем представља огроман број канала који може да се прати (кабловска ТВ. c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike).  Ово посебно долази до изражаја када малољетници виде представнике власти као дио криминалних структура (неоправдано богаћење. Тотал.  Малољетници насилнике у филмовима доживљавају као идоле.) која су данас доступна готово свима. Интеграција зна да буде толико јака да се извршилац при извршењу криминалне радње стапа са својим идолом.„Клинци заиста проводе дјетињство у стилу банг-банг. Тотално опонашање кривичног дјела путем интеграције одвија се на сасвим другој основи. филм. затим проблем “слободног времена” малољетника што надокнађују буљењем у ТВ или интернет. мртав си“. форсирање чланова фамилије . Са његовом методом он преузима и читаво његово биће.. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. Као методе имитације извршилац је по свом бићу и ставу већ формиран као антисоцијалан и трага за најпогоднијом „радном методом“. 10 . oponašaju devijantne grupe ili pojedince.). и постају противници полицији која им се супротставља (* да ли и ми то тако доживљавамо?). криминолози различито одговарају. Тако се суђење малољетном замори претворило у суђење америчкој телевизији. На питање: да ли су средства масовних комуникација фактор који утиче непосредно на генезу и пораст малољетничке делинквенције. интернет и др. тако да и сами почињу чинити таква дјела. Ово посебно када постоје проблеми и у породици (лош брак и асоцијално понашање родитеља. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. Negativan uticaj masovnih medija na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koje im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj.) имају знатног утицаја на малољетника у погледу сагледавања МОС-а.

С. што може бити посебан генератор за кретање у криминалну активност:  Држава у чијој штампи највише мјеста заузима “црна хроника”. ухапсили и спровели истражном судији Вишег суда у Крушевцу малолетну Г. а мање информације о добром пословању фирми. 3. Службеници Полицијске управе у Крушевцу су због постојања основа сумње да је извршила то кривично дело. подсећа се у саопштењу.Малолетни Д. идејама о новим облицима бизниса и сл. (16) из Крушевца. може представљати потицај за одлазак на погрешан пут (криминала и асоцијалног понашања). С. (датум посјете 20. из Ниша. (73) БЕОГРАД – Малолетна Г. 11 .М.6  ФИЛМСКО УБИСТВО Малолетни А. сазнаје Курир. који су децембра прошле године брутално убили Милоша Кринића (15). С. Примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника  Решено убиство Малолетница ухапшена због убиства старца Малолетна Г.2. у истрази признали да су вршњака Милоша Кринића убили инспирисани филмом "Ране" НИШ .  Средства масовних комуникација постају криминогени фактор уз остале криминогене факторе и само се прожимају (социјална дезорганизација. неимаштина и др).2012). То убиство се догодило у суботу у раним јутарњим часовима у Улици цара Лазара у Крушевцу. (16) и његов вршњак А. Према сопственом признању. и Д. двојица малолетних убица поистоветили су се с главним јунацима "Рана" Пинкијем и Швабом. (16) из Крушевца ухапшена је због убиства Милана П.). дезорганизована породица. наводи се у саопштењу. (73) из Крушевца.неправедност и сл. анархија у друштву. 6 http://www.kurir-info. С.М.М. инспирацију за злочин нашли су у филму Срђана Драгојевића "Ране".rs/maloletnica-uhapsena-zbog-ubistva-starca-clanak-155172.04. (16) ухапшена је због сумње да је у суботу ујутро убила суграђанина Милана П. саопштила је ова Полицијска управа.

Убице су породици Кринић тражили паре. С.Тренутно је на потезу Центар за социјални рад. Кривичне пријаве због прикривања убиства поднете су и против седамнаестогодишњих Н. С. Милош је. санкција и потпуно померених вредности у друштву. који није желео да саопшти резултате вештачења због тајности истраге. међутим.рекао је наш извор из нишке полиције. у време ратова. којем су се двојица малолетних убица поверили да су брутално убили вршњака. године. наставио да се батрга и опире. Убице на вештачењу Истражни судија Окружног суда у Нишу Никола Динић каже да се ухапшени малолетници налазе у притвору и да су подвргнути психијатријском вештачењу. Један од младића тада га је снажно ударио у главу очекујући да ће се онесвестити. Драгојевићеви јунаци Пинки и Шваба већ са четрнаест година улазе у свет криминала.. Милош се опирао. а несрећни Милош већ је био мртав. који као санкцију предвиђа и малолетнички затвор.000 за откуп. С. Новац је покушао да изнуди Мирослав Момировић (20). Несрећног дечака на превару су извукли из куће и одвели у подрум старе барутане. Инспекторима су испричали да су "Ране" одгледали бар 150 пута и да су напамет знали сваку реч коју су у филму изговорили Пинки и Шваба . С. С. после чега су га Д. С. . и А. Њихови идоли су познати београдски криминалци које гледају у популарној ТВ емисији "Пулс асфалта". Родитељи убијеног дечака су нестанак сина пријавили 11. и А.Залуђени главним ликовима у филму. С. Д. до 1996. покушавајући да се ослободи. . у истрази су испричали да су на идеју да отму Милоша Кринића дошли после гледања Драгојевићевог филмског остварења. Малолетни преступници Д. већ као тринаестогодишњаци почињу са ситним преступима и убрзо постају добро познати нишкој полицији због бројних крађа и разбојништава.Шеснаестогодишњаци Д. децембра. и А. базиран на истинитом догађају. Подсетимо. тукли до смрти ударајући га по глави и телу каменом и трофејним пиштољем. и А. Пинки и Шваба маштају да једног дана и сами гостују у својој омиљеној емисији и труде се да почињеним злочинима то и заслуже.каже наш саговорник. неколико месеци раније планирали су Кринићеву отмицу јер су знали да су његови родитељи имућни. тужилац ће Окружном суду поднети предлог за кажњавање. Отмичари су од Милошевих родитеља тражили 15. Ж. С обзиром на то да је у питању изузетно тежак злочин. С покојним Милошем ишли су заједно у школу. из које су избачени због агресивног понашања . С. који треба да оцени породичне и социјалне прилике ухапшених младића које су утицале на њихове поступке . прати судбину двојице дечака који одрастају на Новом Београду у периоду од 1991. Окружни јавни тужилац Светлана Савовић каже да у случају преступа малолетника закон уместо оптужнице предвиђа предлог за изрицање васпитне мере и предлог за кажњавање. после неколико анонимних телефонских позива. Ту су га везали лисицама и ставили му фластер на уста.додао је Динић. филм "Ране". сцена из филма "ране" 12 .

7 http://arhiva. 13 .и О. Тело на смрт претученог дечака пронађено је 16. (датум посјете 20.kurir-info.rs/Arhiva/2006/mart/12/H-01-12032006.shtml. и годину дана старијег Томислава Станојевића. шест дана после убиства. Милошеве убице тврдили су у истрази да нису имали намеру да свог вршњака усмрте7. Ч.2012).04. децембра.

Данас је то честа појава и у цртаним филмовима.. Примјери које сам навео (убиства). Ова реченица нам говори да су медији та средства преко којих комуницирамо. њхивог утицаја на малољетнике. Нема дилеме да медији лоше утичу на малољетнике. гдје се само насиље дешава. Превенција је сложена радња полиције што смо и видјели када је у питању њена подјла према разним основана. односно предделиктно поступање надлежних субјеката.Закључак Први и други дио семинарског рада се састоје од појма превенције криминалитета и појма медија. Трећи дио семинарског радасастоји се из утицаја средстава масовног информисања тј. и примјера извршених кривичних дјела убиства од стране малољетника који су инспирацију добили гледајући филм. и све оно што је непримјереног садржаја. укључујући и подјелу превенције криминалитета. убистава.. су чист доказ да малољетницима не треба допустити да гледају филм за сценама насиља. Јасно се види да се под превенцијом криминалитета предделиктно поступање полиције. услова и повода који доводе до криминалног понашања. Наравно. а највише емитујући филмове са сценама насиља. а на нама је да ли ћемо те поруке прихватити. 14 .. односно пали под утицај медија. медија. средства која шире поруке. а у сврху његовог спречавања. то укључује скуп мјера и активност које се проводе ради отклањања непосредних узрока. Медиј је свако средство комуникације који обезбјеђује ширење порука или информација од извора (комуникатора) до примаоца (реципијената).

Д. 4.shtml. 2012.kurir-info.2012). Марковић. Гаћеша.rs/Arhiva/2006/mart/12/H-01-12032006. Правни факултет.: Друштво и медијски изазови. О.: Превенција криминалитета безбједност и заштиту. Факултет за безбједност и заштиту.2012).: Пукотине културе. Коковић. 2007. Нови Сад. 15 . Бања Лука. (датум посјете 20. 2009.04. Интернет странице: 1.Литература 1. Факултет за 2. Бања Лука. 3. Нови Сад. http://arhiva. 2007. 2005.: Основи криминологије. И. Д. Бања Лука. (датум посјете 20. (Презентација).rs/maloletnica-uhapsena-zbog-ubistva-starca-clanak-155172. Коковић. 5. Малољетничка делинквенција. http://www.04. Крстић. 2.:.kurir-info. Д.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful