You are on page 1of 26

MIRKO A]IMOVI]

Filozofski fakultet Novi Sad

UDK 130.2

Helensko mmi{qewe kkosmosa

Kqu~ne re~i:

svet, kosmos, Pla- ton, Aristotel, Epi- kur, Aristarh, Pto- lemej.

Apstrakt: U ovom radu s podru~ja helenskog mi{qe- wa kosmosa ispituje se najpre pojam sveta u teogoni- jama, a onda se predstavqaju bitna odre|ewa kosmosa u pretplatonskoj filozofiji prirode, zatim kod Platona i Aristotela, helinizmu i matemati~koj slici fizike kosmosa. Op{te je stanovi{te tih od- re|ewa da svet jeste jedno jer jednim jeste sve, te da svet i jeste jedno sve.

I

1. Teorijsko postignu}e helenskog duha logike stoji u podig- nu}u mi{qewa prema pojmovnom mi{qewu bitka i bi}a, i time je pripravqen put ka mi{qewu celine bi}a bitka, ili onog jednoga sve koji jeste svet, kome je kosmos wegov ure|eni poredak bi}a. Ka- ko, me|utim, vaqa misliti to svetovawe sveta, wegov poredak i wegov apsolutni totalitet fizi~ke stvarnosti? Op{toj svesti u filozofiji svet je sve, i time jedno. Jeste dakle jedno sve, i ta jednota jednog sve jeste svet. Ali op{toj sve- sti u filozofiji svet je i jedno i sve, jedno koje je sve i sve koje je jedno jer sebi nema drugog, onda neko sve svedeno na jedno, ili ne-

243

MIRKO AA]IMOVI]

ko sve izvedeno iz jednog koje jednom jeste. To jedno jeste apsolut- ni je totalitet, svo postojawe, sveukupnost postoje}eg. Prema ovo- me, svet je jedno jer jednim jeste sve, ali i ovo jeste jedno sve jeste dakle svet. Nadaqe, unutra{wa sadr`ina pojma sveta, svet postavqa i kao apstraktnu celovitost sjediwene mno{tvenosti bi}a, koja sa- moj sebi sa~iwava od sebe nezavisni totalitet prethodno rasta- vqenih odredaba rastavqenih stvari, pa je tako zadatak kosmolo- gike i da misli pretpostavqeni svet kao pretpostavqeni apsolut svih stvari, sjediwenih u unapred postavqeno jedinstvo, kao ko- na~no izna|enog razloga za posebno postojawe pojedina~nog. Pre- ma ovome, svet je sve i zato {to posebna postojawa pojedina~nih nu`no pretpostavqaju op{tost, prema sveop{toj op{tosti svih stvari rastavqeno pojedina~nih. Refleksija razuma tako razume svet, kao dakle unapred postavqeni totalitet prethodno rasta- vqenih stvari svega postojawa. [ta onda od svega ovoga helenski duh mi{qewa u nauci fi- lozofije prirode misli mi{qewem sveta? Ili, {ta starim Grci- ma kazuje kosmoj?

2. Ovome se pretpostavqa mi{qewe sveta jezi~kim ustroj- stvom pojmova svet, kosmos i svemir. Prema srpskoj etimologiji, svet je od praslovenskoga svât, zatim svit, sv et, otuda osvit, svitawe, svetlo, svetina, sveto. Svet, izvorno sv e, isprva je zemqa ispuwena sun~evom svetlo{}u, osvetqena zemqa, svet je dakle prostor svetlosti, osvetqenost svega postojawa. Pogled na svet jeste gledawe punine svetlosti svega onoga {to jeste, vi|ewe celine datosti. Svet ide i od sve, svega i celine, te odgovara gr~kim re~ima to pan, to pan, i to Îolon (ta Îola, celina, svemir, twn Îolwn taxij svemir). Poglavito, me|u- tim, re~ svet odgovara gr~kome kosmoj, onda latinskome mundus, a zatim re~ima glavnijih jezika filozofije Welt, monde, world, mir. Ali u ovom smislu, dakle kao svet, ouranoj je starija re~, i to ne samo kod prvih jonskih filozofa, ve} prevashodno u helenskoj mi- tologiji, i zna~i nebo, Uran je helenski bog neba i planina. U okru`ju re~i kosmos stoje kosmew urediti, prirediti, narediti,

244

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

ukrasiti, zatim kosmema i kosmhsij ki}ewe, nakit, kosmhtikh je ve- {tina ki}ewa, kosmhthj ure|iva~, kosmhtoj lepo ure|en, kosmioj uredan, ure|en, pristojan, ~estit, ~edan, smeran. Prema ovome, kosmoj je raspored, red, dobar red, pristalost, ure|ewe, poredak, zatim nakit, ki}ewe, slavqewe, hvaqewe, ~ast, onda ustanovqeni red u dr`avi, vrhovni ~inovnik uprave, napokon svet, svemir, red svemira, vasiona, zvezdano nebo. Zapravo, vasiona, vaseqena (na ruskom vselennaà , svemir) vi{e odgovara gr~kome oikoumenh, ze- mqa, svet, naseqena zemqa, zatim sva naseqena zemqa (vaseqena), sva zemqa, svezemaqskost, svet, mir, svemir. Praslovenska i sve- slovenska re~ mir ã (ruski mir) isprva je isto {to i kosmoj, svet, otuda sve–mir, a onda prevashodno spokoj, ti{ina, sklad zajedni~- kog `ivota. Dakle, sve jeste mir, svemir.

II

Istorijsko kretawe pojma svet otpo~iwe mitskim mi{qe- wem postanka, dakle izvornim svetskim teogonijama i kosmogoni- jama, prema kojima je svet samorazumqivo datstvo svega postoje}eg kome se iskazuje poreklo. Svet mitskim mi{qewem jeste neko ko, on nije {ta, to je ko zapravo neka celovitost najneposrednijeg ~ulnog iskustva o postojawu, nastajawu i nestajawu. Zato je op{ti lik sveta priveden toj ~ulnoj slici postojawa, svedenog na boga, ~oveka i smrt, prema ~emu je onda i raspodeqen svet na svetove ne- ba, zemaqskoga i podzemqa. Da svet jeste iskazuje se onim ko svet jeste, a wegov je postanak zapravo kako jeste onaj ko jeste svet. Te- ogonije i kosmogonije starih naroda arhajskog mi{qewa nose istu napetost mitske svesti, da se dakle sa~ini ~ulni prikaz sveta, ko- me je po~etak upisan u wegov vlastiti postanak. Prema iskustvu ~ulnog gledawa fizi~kog stawa vlastite ze- mqe, sme{tene u dolini velikih reka Eufrat i Tigar i onda mo- ra, stari Mesopotamqani stvorili su mit o stvarawu sveta Enuma eli{ (Kada gore), prema kome je svet isprva bio vodeni haos, sa~i- wen od slatke i slane vode (Apsu i Tiamat), iznad kojih se dizao oblak: upravo tada, kada nije bilo imena ni neba ni zemqe, u svo-

245

MIRKO AA]IMOVI]

jim su utrobama iskonski Apsu i Tiamat rodili bogove Lahmu i Lahamu, tamu i no}, a zapravo vodeni nanos, kojim onda postado{e An{ar i Ki{ara, gorwi i dowi horizonti kruga, posle kojih idu Anu i Nudimut, nebo i zemqa, zatim i drugi bogovi, ~ijom borbom vlastitih na~ela suprotnosti i postoji nastajawe svih stvari sve- ta. Sumersko-vavilonski ep Gilgame{ ne prikazuje stvarawe, nego dramatiku stvorenih, osobito Gilgame{a, koji je dve tre}ine bog a jednom tre}inom ~ovek. A prema magima starih Sumeraca, sve- mir je oblika zemqane vaze, sastavqen od neba, zemqe i vode, gde su nebo bogovi isklesali u obliku poklopca od plavog kamena: uju- tro sunce napu{ta xinovsku pe}inu, iskopanu na severu svemira, prelazi u nebo i vra}a se onda u pe}inu, kako bi se opet nastavio proces svetqewa sveta. Stara egipatska paganska slika sveta za- mi{qa zemqu oblika prevrnutog ~amca koji pliva po moru, iznad ~ijih rubova stoji kru`ni venac planina, na kojima stoji nebeski svod; po drugoj slici sveta staroga Egipta, svemir je pravougaonog oblika, na ~ijem dnu le`i zemqa, kao visokim planinama okru`e- na ravnica, u ~ijem je sredi{tu Egipat, a nad zemqom stoji nebo kao metalni poklopac, sa koga vise svetiqke, ili zvezde. Stari Egip}ani su govorili kako je svet pre wih protekao kroz tri raz- dobqa, dakle bogova, heroja i qudi. 1 I paganska predawa starih Kineza svoju zemqu smatraju sredi{tem Zemqe, koja je osnova sve- mira i kvadratnog je oblika, a svemir je oblika velikih kola: iz- nad Zemqe nalaze se devet spratova okruglog neba, poduprtog stu- bovima, a ispod nepokretnog neba kre}u se zvezde, sunce, mesec.

1 Ovo je \ambatista Viko primetio u egipatskim mitologijama, pa je ta- ko nadaqe ustvrdio, sa`imaju}i pojam svog dela o na~elima nove nauke prikazom slike sa po~etka kwige, kako postoje tri sveta i to onim redom kojim su se qud- ski umovi neznabo{tva podigli sa zemqe na nebo: svet nacija, svet prirode i svet umova i bogova. Ovim prvim svetom qudi su se najpre posvetili, prirodom su se potom zanimali fizi~ari a umom i bogom metafizi~ari (Vico: Na~ela nove znanos- ti, Naprijed, Zagreb, 1982, str. 33). Ovde je ponu|en doista zanimqiv prikaz nastajawa mitolo{kih, kosmo- lo{kih i teolo{kih ideja u pesni~koj metafizici, pesni~koj logici, posebno u pesni~koj fizici i pesni~koj kosmografiji i astronomiji, jer predo~ava sus- retawa mi{qewa raznovrsnih naroda predbo`anskog doba o prirodi i stvarawu svetova.

246

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

Rig-vedska himna Bo`anstvo Ko prikazuje postanak toga bo- `anstva zlatnom klicom, on je jedini gospodar stvorewa, u~vrstio

je nebo i zemqu, a vazduhom pro`ima prostor vasione. U himni Pu- ru{a, Puru{a je isprva sam ovaj sav svet, {to je postao i {to je u nastanku, on vlada besmrtno{}u, ~etvrtina wega su sva stvorewa, a tri su ~etvrtine besmrtne u nebu: a kada su ga razglobili, kako

bi

ga prineli bogovi Sadhija i Ri{i sebi za `rtvu, iz wegovog du-

ha

nastao je mesec, iz oka sunce, iz usta muwa i ogaw, iz daha vetar,

iz

pupka prostor, iz glave nebo, iz nogu zemqa. Prema ovome, Pu-

ru{a je najpre neoblikovano sveobuhvatno, koje tek ima da posta-

je iz sebe ro|ewem Viragj, iz koje je onda ro|en, te tako postao

`rtvovan, dakle, `rtvom su bogovi `rtvovali `rtvi. Svu nape- tost postanka prikazuje i rig-vedska himna Pesma o iskonu, prema kojoj “u po~etku be{e tama zavita u tamu”, ni bitka ni nebitka ni-

je bilo tada, ni prostora, niti neba, dana i no}i, ni~ega, ali “po svom je zakonu disalo Jedno”, `ivotom mo}no, uvijeno u prazninu, koje se onda porodilo snagom te`we, zametkom prve misli: ali, ko mo`e znati od kuda je do{lo stvorewe, iz ~ega se razvilo, iz ~ega je poteklo, je li to Wegovo delo, onoga {to nad svemirom u najvi- {em nebu bdi, jer, bogovi su kasnije do{li, po stvarawu sveta. Mundaka upani{ad po~iwe prizorom nastajawa, prema kome iz beskrajnog okeana postojawa izroni Brahman, prvoro|eni i glav-

ni me|u bogovima, iz wega onda potekne svemir, kome postade za-

{titnik: Brahman je iz sebe izveo materijalni uzrok svemira, iz koga je nastala prvobitna energija, iz energije um, iz uma elemen- ti, iz elemenata mnogi svetovi. Prema Svetasvatara upani{ad svet je kao veliki to~ak, na wemu su sva stvorewa, to je to~ak Brahmana, kona~ni uzrok svemira nije ni materija, niti vreme, prostor, zakoni, energija, um, nego je to vrhunska stvarnost koja je samoobasjano bi}e ili jedini bog, svevi{wi Brahman koji kao sa- mosvesna sila prisustvuje u svim stvorewima: Brahman je bez ob- lika a stvara oblike, on je vatra, sunce, vazduh, mesec, nebeski

svod, tvorac svega, on je `ena, ~ovek, tamni leptir, bez po~etka je, iznad prostora i vremena, iz wega su izronila sva tri sveta, wego-

va

je `ena Maja, on je jedan i samo jedan, bog svih bogova, svi sveto-

vi

le`e u wemu, nema ni dana niti no}i, ni bi}a ni nebi}a jer “ti

247

MIRKO AA]IMOVI]

jedini jesi”, “ti svemir pro`ima{”, “tvoja mo} nebeska prikazuje ovaj vidqivi svemir”. Dakle, jedino {to se mo`e izre}i jeste Tat tvam asi”, ili to ti jesi. Po prehelenskom pela{kom mitu o postanku sveta, u po~et- ku se bogiwa svih stvari Eurinoma podi`e naga iz haosa, odvoji vodu od neba, pa u nadahnu}u za stvarawe stvori veliku zmiju Ofi- on trqawem severnog vetra, s kojom se onda u pohoti spoji, te je snela sveop{te jaje, koje je Ofion grejao, dok se potom iz wega ne pojavi{e sve stvari, sunce, mesec, zvezde, zemqa, reke, drve}e, `i- votiwe. Kako je Ofion dr`ao da je on stvorio svet, to ga onda uvre|ena Eurinoma progna sa Olimpa pod zemqu, a zatim stvori sedam planetarnih sila, iznad kojih staja{e po jedan titan i ti- tanka (Tetida i Okean za Veneru, Rea i Hronos za Saturn, Tea i Hiperion za Sunce), te onda nastade i prvi ~ovek, Pelazg, praotac svih pelazga, iznikav{i iz zemqe Arkadije (Homer, Ilijada, Pli- nije, Istorija prirode). Prema olimpijskom mitu o stvarawu sve- ta, u po~etku svih stvari iz Haosa izdigla se Majka Zemqa, rodiv- {i u snu Urana, koji je po wenim skrovitim pukotinama, gledaju- }i je s qubavqu, prosuo plodnu ki{u, posle koje je rodila travu, cve}e, drve}e, `ivotiwe, a weni prvi potomci bili su Brijarej, Gig i Kot. Hesiod u Teogoniji svoj pesni~ki prikaz o postanku bogova otpo~iwe pevawem helikonskih Muza o ra|awu bogova i zemqe, zvezda i neba, o onome {to je sve od po~etka, a Haos b i na samom po~etku, a zatim Gea {irokih prsa, mra~ni Tartar i prelepi Eros, potom Ereb i No}, od No}i Dan i Eter. Gea, ili zemqa, naj- pre je rodila jednako sebi Uran, ili “nebo puno zvezda da celu je zastre”, zatim planine i more, a s Uranom rodi Okeana, Hiperio- na, sve do Hronosa, koji, kastriraju}i oca, s Rejom, k}eri Urana i Geje, rodi Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posejdona i Zevsa. Stva- rawe bogova bogovima ide daqe, i to je zapravo stvarawe sveta wim samim, kome je po~etak Haos, iskonsko stawe u kojem ni{ta nije. Haos je onaj koji zjapi, prema nekim mitovima i on je nastao, i to isko~iv{i iz Mraka, s ~ijim su jedinstvom nastali No}, Dan, Ereb i Vazduh, a od Vazduha i Dana postali su Zemqa, Nebo i Mo- re (Ovidije, Metamorfoze). Orfi~ke misterije pevaju kako Eros

248

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

mra~nu provaliju Haosa preoblikuje u pozadinu prema kojoj se stvara svet, sjediwewem prethodno odvojenih Neba i Zemqe. Pobli`e gledano, Hesiod ka`e “prwtista Caoj genet”, u po- ~etku nastade Haos, najpre postade Haos, dakle b i Haos, ukoliko se ovim b i nazna~uje – nastade, postade, dogodi se, prema tome, pr- vo je delo postawa nastanak haosa, ili onoga zjape}eg procepa, po- sle kojeg su Gea, Tartar i Eros a iz kojeg su Erebos i Nyx, ili cr- na no}. Isto tako, haos je kod Hesioda i prostorni procep izme|u zemqe i neba, te i ponor mra~nog podzemqa tmurnog Tartara: pre- ko od takvoga Haosa borave Titani, daleko od svih bogova. Tako su haos i zemqa izvorni stupwevi za nastanak postojawa sveta. Izvorno, caoj je od glagola cainw, zevati, zjati, zinuti, ras- tvoriti se, provaliti se, onda je dakle caoj prazan prostor, prvo {to je bilo, procep, praznina, bezdan. U jeziku uobi~ajenog mi- {qewa, ili mnewa, haos je nered, mete`, teogonijski, to je stawe sveta pre prvih bogova, a u stavu kosmogonije haos je stawe pre stvarawa sveta. Haos dakle jeste, on b i na samom po~etku, pre ko- ga nema ni~ega iz koga bi postao, a sâm nastade. Kod Platona, iskonski haos jeste stawe pre nastanka ure|enog svemira, to je da- kle ono stawe u kakvom se verovatno nalazi sve iz ~ega je odsutan bog (Platon je i prostor smatrao onim {to je postalo pre kosmo- sa i vremena). Aristotel za prazninu ka`e to kenon, a navode}i Hesiodov stav kako od svega najpre postade Haos, ka`e, kao da bi bi}ima prvo morao biti prisutan prostor, jer se sve nalazi negde. Biblijska Prva kwiga Mojsijeva, ili Kwiga postawa, ne pretpostavqa stvarawe sveta iz haosa, nego iz ni~ega. Tamo se, na- ime, ka`e kako u po~etku stvori Bog nebo i zemqu, zemqa be{e bez obli~ja i pusta, tama se prostirala nad bezdanom i duh Bo`ji di- zao se nad vodama. Onda re~e Bog, neka bude svetlost, i bi sve- tlost, rastavi on svetlost od tame, svetlost nazva dan a tamu no}, i to je delo Bo`je prvoga dana stvarawa. Drugoga dana stvorio je nebo, tre}ega zemqu i na woj semeno biqe, zatim ~etvrtoga dana stvorio je Bog videla, ili svetiqke na nebeskom svodu, zapravo sunce, zvezde i mesec da rastavqaju dan od no}i i da budu znaci vre- menima, petoga dana stvorio je ribe i ptice, {estoga sve druge `i- votiwe i ~oveka, prema svom obli~ju, a onda sedmoga dana odmorio

249

MIRKO AA]IMOVI]

se od stvarawa, i to je, dakle, “postanak neba i zemqe, tako su stva- rani” (Biblija, Kwiga postanka, 1–2.4). A prema biblijskom Je- van|equ po Jovanu, u po~etku be{e logos (’En arch hn o logoj, Iskoni b e Slovo), i logos be{e u Boga, i Bog be{e logos; on be{e

u po~etku u Bogu, sve je kroz wega postalo i bez wega ni{ta nije postalo {to je postalo. Ovim teogonijskim i kosmogonijskim slikama sveta posvedo- ~uje se unutra{wi logos arhai~ke strukture mitskog mi{qewa, mitsko mi{qewe doista je neka vrsta filozofirawa, u kome je

znawe o ne~emu sâmo to ne{to koje je time znawe. Mit, kao i lo- gos, misaono po~iwe ~u|ewem pred poreklom bi}a, mit po~etak postojawa, ili postajawe, misli kao jedno onoga {to s onim kako

i za{to, pa se mit doga|a s doga|awem bi}a kome je mit. Stoga u

mitskim kosmogonijama i teogonijama sve po~iwe jednim kojim na- staje ono {to jeste prvo, kojim onda otpo~iwe postajawe poretka sveta: postavqen je dakle po~etak da wim otpo~ne po~etak sveta. Mit ispostavqa nastajawe bi}a tako {to su{tinu bi}a upisuje u wegovo poreklo, jer to je iskustvom svesti razumom pitano. Ali, ~ulni oblik predstavne svesti nemo} je mi{qewa da pojmovno misli. Napredovawem misli u pojam, mi{qewe sebe zna kao logos, kome onda nije potrebna predstava za supstrat pojma, mit je to ~ulno predstavqawe kao izraz misli, stoga mitsko mi- {qewe filozofirawem i nije ni{ta drugo do postavqewe pred- stave za ~ulni supstrat pojma, mitologem supstancijalne sadr`i- ne filozofema. A filozofski interes mi{qewa jeste pojam, lo- gos, dakle saznawe istine, koja se me|utim ne mo`e izvesti iz ne- posrednog znawa o neposrednom, koje se daqe ne ispituje jer je sa- mo sobom izvesno, gde se onda ta samoizvesnost uzima kao zakon mi{qewa. Ali znati ono {ta jeste, jestetstvo, zna~i znati isti- nito, istinito je celina a celina sistem, svet, apsolut, pa onda va- qa prevladati neposrednu patetiku prirodnog nagnu}a srca i unu- tra{wu ganutost du{e, koja time ne zahvata su{tinu, nego samo ose}a, padaju}i natrag u sebe, gde se onda misli da se misli, prem- da je to mi{qewe, kako je primetio Hegel misle}i neposredno znawe, samo neko toplo ispuwewe maglom, neko muzikalno mi- {qewe kojim se ne dopire do biti pojma.

250

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

Potrebna je onda vi{a obrazovanost svesti kako bi se misao uzdigla od ~ulne slike za predstavu sveta do pojma sveta; dakle, s logosom otpo~iwe nauka filozofije, jer logos je to podignu}e svesti, nazna~eno misaonim prevladavawem mitskog supstrata mi- sli u znawu principa stvari, u kome namesto slike sveta kao pred- stave apsoluta stoji pojam apsoluta koji i jeste pojam sveta, jer po- jam je to {ta stvar mi{qewa jeste.

III

1. S helenskim filozofima prirode pretplatonske ontolo- gije, kosmoj je ono prvo {to se misli filozofskim mi{qewem, mi{qen je dakle svet kao ure|eni poredak bi}a, kao kosmos, ~ime je i postavqen otklon od mitskog mi{qewa i mnewa o tome {ta jeste celina sveta. 2 U osvitu filozofije miletskom filozofijom prirode, sve jeste svet, svet jeste kosmos. Tako se spomiwu Talesove izreke ka- ko je najstarije od svega bog, jer nije ro|en, a najlep{i je svet (ko- smos, kalliston kosmoj) jer je Bo`je delo, te zatim kako je najve}i prostor, jer sve obuhvata, a najbr`i um, dok je vreme najmudrije, jer sve pronalazi (D. Laertije, prema Diels-u, A 35). 3 Zanimaju}i se za prakti~nu astronomiju, pod uticajima egipatske astronomije i matematike, Tales je mislio kako je Zemqa ravna plo~a koja pli- va na vodi, iz koje sve i nastaje, jer ona je prapo~elo svih stvari, te da je sva nebeska sfera podeqena na pet krugova, zona ili poja- seva – arkti~ki, letwi povratni~ki, ravnodnevni~ki, zimski po- vratni~ki i antarkti~ki (prema Aetiju, Diels), pri ~emu je sam ko- smos jedan, `iv i pun bo`anstava. Anaksimandar, filozof priro-

2 Istorijski pregled pojma kosmos, posebno, u prilogu Valtera Kranca, Archiv für Begriffsgeschichte, 2. Hrgs. E. Rothacker, Bonn, 1958. Isto tako, J. Kerschen- steiner: Kosmos. Quellenkritische Untersuchungen zu den Vorsokratikern, München, 1962, W.

Kranz: Kosmos als philosophischer Begriff in frühgriechischer Zeit, Filologus, 93/1939; Ro- `anskiy, I. D.: “Razvitie estestvoznani à v åpohu anti~nosti”, ~ast â 2, Åvol äci à idei kosmosa, Moskva, 1979.

3 Fragmenti su prema Diels, H.: Die fragmente der Vorsokratiker. Griechisch und Deutsch, Hrsg. W. Kranz, 1974.

251

MIRKO AA]IMOVI]

de i izumiteq, Zemqu je smatrao sredi{tem svemira, oblika vaq-

ka, ~ija je visina jednaka tre}ini vlastite osnove, svemir je po- stao iz apeirona, jer apeiron je beskona~na priroda iz koje nastaju sva nebesa i svetovi u wima, to je po~elo bi}a i wihov zalazak, arcn, jer ono iz ~ega bi}a nastaju u to isto i nestaju po nu`nosti i redu vremena (Diels, Simpl. Phys.). Tako je onda i svemir, kao i we- gov po~etak, beskona~an, bo`anski, besmrtan, a to zna~i kako jed- novremeno postoji mno{tvo neograni~enih svetova, koji nastaju i nestaju, jer apeiron je beskona~ni uzrok sveop{teg nastajawa i ne- stajawa. Prema Anaksimenu, vazduh, ahr, ispuwava ceo kosmos, ko- ji je svetski poredak koji di{e, zgu{wavawem i razre|ivawem va-

zduha nastaju i nestaju sve stvari sveta, tako su nastali sunce, ze- mqa, mesec, zvezde, oni su ravni kao list i takvi lebde u vazduhu,

a sam je vazduh po~elo, arch, koje jeste element, stoiceion. A ~ovek je svojim dahom, koji je du{a (pneuma, yuch), jedan mali ure|eni svet, sli~an velikom svetu, koji je bezgrani~ni vazduh (ahra ape- iron).

U pitagorejskoj matemati~koj kosmologiji, kosmos je jedan, jedinstven i ograni~en, on udi{e neograni~eni vazduh, zemqa je

sferi~nog oblika i nije u sredi{tu kosmosa, ve} se zajedno sa sun- cem i planetama okre}e oko kosmi~kog ogwa kao sredi{we vatre. Pitagora je prvi celinu svemira nazvao kosmosom, zbog reda u we-

mu (Aet., II 1, Diels). To posvedo~uje i D. Laertije, jer ka`e da ka`u

kako je Pitagora prvi nebo nazvao kosmosom, rekav{i i da je Ze-

mqa okrugla, premda je Teofrast tvrdio kako je to bio Parmenid,

a Zenon da je to bio Hesiod (VIII, 49). Pitagorejci su pretpostavi-

li da su brojevi prva na~ela svih bi}a, da je celo nebo harmonija

i broj, pa su brojeve uskla|ivali prema stawima i delovima neba

i celokupnog poretka sveta (Aristotel, Met., 986a). Po pitago-

rejcu Hipasu, svemir, to pan, ograni~en je i kre}e se, odre|eno je

vreme promena kosmosa, broj je prva paradigma sastavqawa kosmo-

sa (paradeigma proton kosmopoias), u kome vlada harmonija, a prema

Filolaju, isto tako pitagorejcu, priroda je u svetskom poretku (ili kosmosu, kosmoi) sastavqena od bezgrani~nih i ograni~avaju- }ih, kao i ~itav svemir, to pan, i sve stvari u wemu, ta panta (D. La- ertije, VIII, 85). Dakle, svet je harmonija brojeva.

252

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

Da je kosmos op{ta harmonija svih stvari, poredak bi}a, po- svedo~uje i Heraklit, po kome kosmos ovaj, isti za sve (kosmon

tonde, ton auton apantwn) nije na~inio niko od bogova niti od qu-

di,

nego je bio, jeste i bi}e ve~no `iva vatra koja se po merama pa-

li

i po merama gasi (Peri fusewj, B 30, Diels/Kranz). Vatra je dakle

prapo~elo, prvi element (prwton stoiceion) kojim su onda i kosmo- tvorni elementi voda, vazduh i zemqa, pa sve te~e (panta ‘rei) i na- staje kroz suprotnosti, svemir je ograni~en i jedan je kosmos (sis- tem sveta), koji se ra|a iz vatre i u woj sagoreva, po nu`nosti (D.

Laertije, po Diels-u). A sve jeste jedno, iz svega jedno, iz jednoga sve. Kao Heraklit, i elejski filozof Ksenofan tvrdio je kako sve jeste jedno, kako su zatim svetovi beskrajni i nepromenqivi,

te kako je bog oblika kugle, jedan i samome sebi jednak, a sam svet je nenastao, ve~an i neprolazan. Misle}i bitak, Parmenid je mi-

slio to jedno jeste sve, u sredi{tu je svemira zemqa loptastog ob- lika, svemir je ograni~en i od tog sredi{ta jednako dalek; poemom O prirodi kazuje govor o onome {to je dostupno ~ulima, dakle “ka-

ko su zemqa, sunce i mesec, i sveobuhvatni eter i mle~na nebeska

staza, najudaqeniji Olimp, te topla zvezdana snaga stali da posta- ju”: ja ti kazujem kako izgleda poredak sveta, o onome napokon ka-

ko nastade nebo i kako ga vodi i okova nu`nost da bi zvezdama dr-

`alo granice (Diels/Kranz). Wegov u~enik Zenon tvrdio je svojim

u~ewem da postoje svetovi (kosmoi), da praznine nema, da je priro-

da

stvari nastala iz toplog i hladnog, suvog i vla`nog (po Laerti-

ju,

Diels), a Melis je govorio da je kosmos beskona~an, kao i ono sve,

to pan: ali, ako je to pan mi{qeno kao sav svet, dakle, s beskona~-

nim prostorom praznine, onda je kosmos kao ure|eni svet po Meli-

su ograni~en, jer u sebi nema prazan prostor.

Filozof prirode Empedokle govorio je kako u svemiru ni- {ta nije prazno niti prepuno, svemir je sfairoj okrugla lika ko-

ji se raduje kru`noj samo}i, utvr|en u ~vrstom skrovi{tu Harmo- nije, on je sebi jednak odasvud i beskrajan svuda (Peri fusewj, Di- els/Kranz). Qubav (Filothj) sjediwewem korena svih stvari (a oni

su vatra, voda, zemqa i vazduh) ~ini iz mnogostrukosti jednotu

sfairosa, taj prekrasni lik kosmosa, a Mr`wa (Neikoj) ih razdequ-

je, mada ni{ta u apsolutnom smislu niti nastaje niti nestaje. Ko-

253

MIRKO AA]IMOVI]

smogonijski proces nastajawa i nestajawa sastoji se iz ~etiri svetska perioda: isprva je sfairos jedinstvo svih elemenata vlada- vinom qubavi, zatim dolaskom mr`we qubav i mr`wa su jednako raspore|eni u sfairos-u, kada i nastaju pojedina~ne stvari, posle ovoga zavlada mr`wa, kad qubavi vi{e nema, nestajawe stvari, i napokon opet zavlada qubav, otpo~iwe dakle novi ciklus kru`nog kretawa kosmosa. Svet je celina, praznine nema, Zemqa miruje u sredi{tu sveta, na ~ijim su periferijama sunce, zvezde i planete. Ali, ovaj sfairos zapravo je misao koja je voqa sveta, ono {to brzim mislima projuri ~itav kosmos, {to upu}uje na primisao da um vla- da svetom. Ovaj stav, da um vlada svetom, temeqna je Anaksagorina postavka, um je dakle neograni~en, s wim otpo~iwe kretawe, s ko- jim onda nastaju stvari, sjediwewem semena svih stvari (spermata pantwn crhmatwn), ili homeomerija, pri ~emu je u svemu deo svega, osim uma, jer on je uredio sav svetski poredak. Niko nije uredio svetski poredak, prema Demokritu, posto- ji samo beskona~no mnogo svetova, raspore|enih u me|usobno raz- li~itoj udaqenosti, koji nastaju i nestaju, a prvi principi sveta jesu atomi i prazan prostor, tako da ni{ta ne mo`e postati ni iz ~ega: najpre je nastalo nebo, onda zvezde, vazduh, zemqa, i svet se razvija sve dotle dok ne mo`e vi{e ni{ta primiti spoqa (Diels, prema D. Laertiju, Aetiju, Simpliciju, Hipolitu). Dakle, svemir je beskona~an jer je u wemu beskona~an broj svetova, i jer ga nipo- {to niko nije stvorio (Diels, prema Plutarhu), svetovi su nastali vihornim kretawem raznolikih atoma u praznom prostoru, sve se u svemiru kre}e, nastaje i nestaje, kao i Zemqa koja je ravna i ko- ja se okre}e oko svoje ose. U nekim svetovima nema sunca, nema ni meseca, a na{ svet samo je jedan od bezbrojnih svetova, jedan veli- ki svetski raspored, u kome je ~ovek mali kosmos (anqrwpoj mikroj kosmoj, Diels/Kranz, B 34). S ovom idejom o ~oveku kao malom ure|enom svetu, s Demo- kritom dakle, dovr{ava se pretplatonsko mi{qewe kosmosa, koje onda, sa sofistima, nije vi{e bilo bitno mi{qewe filozofije, jer po~elo je biti da je ~ovek mera svih stvari sveta. A zatim su Platon i Aristotel mislili svet i wegov postanak, to je mi{qe-

254

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

we mi{qeno bitnijim mi{qewem, naime dijalektikom i metafi- zikom, kojima je fizika druga filozofija.

IV

U pozno doba svog `ivota filozofije, Platon je sa~inio di- jalog Timaj, i tamo izlo`io, prvi u dotada{woj povesti filozo- fije, celovito gledawe na postanak sveta, jednu koncepciju mate- mati~ke kosmologije. U Proemium-u spisa nazna~ena je svrha ras- prave, dakle postanak svemira, s prethodnim razgrani~ewem ve~- nog bi}a, koje nema postanka, i onoga {to postaje a nikad nije bi- }e (to on): prvo se saznaje logosom a drugo ~ulnim opa`awem, mne- wem, jer nastaje i nestaje. Dakle, nebo ima svoj po~etak postajawa, postoji tvoriteq svemira i uzor prema kome je sa~iwen, jer ko- smos je najlep{i od svega {to je postalo, a wegov tvorac najboqi od svih uzroka. Sjediniteq je sjedinio postajawe i svemir, prema dobru, ka- ko bi bio sli~an wemu samome, i to tako {to je sve vidqivo pre- veo iz nereda u red, stavqaju}i um u du{u i du{u u telo; tako je ko- smos Bo`jom promisli postao `ivo bi}e s du{om i umom koje u se- bi sadr`i sva `iva bi}a wemu po prirodi srodna, stoga je ovaj ko- smos, po svome postanku, jedan i jednorodan, postoji i jo{ }e po- stojati (Timaj, 31a). Kosmos je delo uma, i prema umu, prema umu de- mijurg je stvorio svemir, koji je zato najlep{i, savr{en, jer mu je uzor najlep{i i savr{en. Telo svemira sastavqeno je od ~etiri roda, vatre, vode, zemqe i vazduha, i to je sva materija svih stvari sveta, ima, stoga {to je savr{en, sferi~ni oblik i kre}e se u krug jer je krug najsavr{eniji lik. Okre}e se dakle jedan jedini usa- mqeni svemir oko svoje ose, dovoqan samome sebi, s du{om u svom sredi{tu, ra{irenom onda po ~itavom telu; ili, odre|enije, sa~i- niv{i sklop du{e sjediniteq je u wenu unutra{wost ugradio sve telesno, koje je onda s wenim sredi{tem stavio u harmoniju sredi- {te du{e. Tako je du{a utkana u nebo svuda, nevidqiva je, a telo je neba vidqivo, i to je ovaj svet stvari koje nastaju i nestaju, s pret- hodnim postankom vremena, postankom neba, kao pokretne slike ve~nosti, gde su postali sunce, zvezde, planete, mesec i zemqa, na-

255

MIRKO AA]IMOVI]

{a hraniteqka koja se vrti oko ose protegnute kroz svemir. Sve- mir je primio u sebe sva smrtna i besmrtna bi}a, ispuniv{i se po- stao je `ivo bi}e koje obuhvata sve vidqivo, opa`qiv bog, slika umnog, najve}i i najboqi, najlep{i i najsavr{eniji, nebo jedno- rodno i jedno (Timaj, 92c). Dakle, svemir nije postao iz ni~ega, wegov tvorac, demijurg,

ne stvara ex nihilo nego prema ve~nim bi}ima, ili matemati~kim likovima, stoga su isto tvoriteq i wegovo delo, ono {to je najbo- qe i najsasvr{enije od svega {to postoji: zato kosmos i ima mate- mati~ku strukturu unutra{we sadr`ine, skrivenu za spoqa{wu vidqivost prolaznih stvari.

V

Aristotel, me|utim, nije na stanovi{tu geometrijske ko- smologije. Razabiru se kod Aristotela pojmovi to pan, kosmos, ouranos i theos, dakle sve, ili svemir, svet, ili poredak, nebo i bog, s pret- hodno ve} razlu~enim kategorijma metafizike to on, einai, ousia i hen. Kod Aristotela je to pan (to pan) u zna~ewu sve, celina i sve-

mir, kosmos (kosmoj) je svet, ali i poredak, sklad, i nebo, ouranos (ouranoj) je pre svega nebo a onda i svemir, a theos (qeoj) je uvek bog, ili Bog. Istra`uju}i na~ela i uzroke supstancije, ousia, Aristo- tel ka`e, ako je sve, to pan, neka celina, onda je supstancija wen pr-

vi deo (Met. XII 1069a 15), dakle, ovde je sve isto {to i svemir, a oni su celina, Sve jeste svemir, gde se jednostavno preme{tawe onoga sve, ili celine, shvata kao vidqivo kru`no kretawe svemi-

ra (isto, 1073a 30, 1076a), {to, ovo potowe, upu}uje na kretawe ne-

ba. U drugim prilikama, kosmos je sklad kao sveukupna lepota i ce- lokupni poredak, sveop{ti red i ure|ewe, kada se misli na Anak- sagorino odre|ewe uma (Met. 984b 15), zatim je kosmos pitagorej- skim brojevima sastavqeni svet (isto, 990a 20), nebeska tela (1063a 15). Isto tako, govore}i o harmoniji kod pitagorejaca, ka- `e kako je celo nebo sklad, kako postoje delovi neba i celokupni poredak sveta (ouranoj, diakosmoj, 986a), zatim se ouranos uzima i kao celokupno nebo, svet u celini, univerzum (1010a 25), kao nebo

256

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

i wegovi delovi, sunce, zvezde, mesec, potom je nebo prvo nebo (prwtos ouranoj, 1072a 20), gde se prevashodno misli na spoqa{wu sferu svemira zvezda. A nebo je jedno, ka`e Aristotel, prema principu nepokretnog pokreta~a, jer ono {to se ve~ito kre}e i {to je neprekidno mo`e biti samo jedno. Ova metafizi~ka odre|ewa kosmolo{kih pojmova u bitnom su sadr`ana i unutar fizi~ke nauke kao druge filozofije, te on- da i u raspravama o nebu i o nastajawu i nestajawu. I tamo je to pan mi{qeno kao sve, kao svemir i sveukupnost: sve nije nigde, jer ono {to je negde jeste ne{to, a ono {to je ne{to jeste u ne~emu, pa osim toga sve i celine ne postoji ni{ta drugo, ni{ta nije izvan svega, i otuda su sve stvari u nebu, jer nebo je mo`da sve. 4 Govore- }i o pre|a{wim kosmolozima, osobito o Demokritu i pitagorej- cima, Aristotel spomiwe nastanak sveta, ovo nebo i sve svetove (ouranos, kosmoi, Fizika, 196a 25), zatim je kosmos neograni~eni svetovi (Fiz., 203b 25), a razlu~uju se sve, mali svet, veliki svet i beskona~no kao celina (Fiz., 252b 25). Isto tako ka`e se i za ne- bo, naime da nije kao celina nigde, niti u kojem mestu, jer ga ne sa- dr`i nikakvo telo (Fiz., 212b 10). Nadaqe, odredbe sve, celina i biti zavr{en iste su po zna- ~ewu, a razli~ite tek po predmetu. 5 Svemir je sva priroda, pantoj fusewj (Peri ouranou, Lib. I, Cap. II 1, str. 127), dovr{ena celina, ali nije beskrajan po veli~ini, celina svemira nije beskona~na jer ni jedno telo nije beskona~no, zbog prirode kretawa i wegovog prvog pokreta~a: jer, {ta je pokreta~ beskona~nog, ako bi i posto- jao, to bi bilo drugo beskona~no u odnosu prema pokrenutom bes- kona~nom. Isto tako, ne mo`e se biti u beskona~nom, ne mo`e se imati mesta, a bez mesta nema ni kretawa, jer beskona~no nema ni sredi{ta, ni kraja, niti gore, dole u odnosu prema ~emu bi se i{ta kretalo. Svemir je jedan, nebo je dakle jedno, jedinstveno, nenasta-

4 Aristotel: Fizika, SNL, Zagreb, 1987, IV, 212b 15; Aristotelous fusikhj akroasewj (Fusikh akroasij, Physica) Aristotelous ta swsomena (Aristotelis opera omnia), ed. C. H. Weise, Lipsiae, MDCCCXLIII, Cap. V, 2, 3, str. 20.

5 Peri ouranou (De Coelo), Aristotelous ta swsomena (Aristotelis opera omnia), Weise, Lipsiae, MDCCCXLIII, Cap. I, 2, str. 127.

257

MIRKO AA]IMOVI]

lo i neuni{tivo, ako je ono svemir kao celina. Ali, za Aristote- la nebo je, osim {to je svemir, i nadlunarni i sublunarni svetovi i sfera nepokretnih zvezda. Nebo je jedno jer vi{e neba ne mo`e ni biti, ono je ve~ito jer je nenastalo i neuni{tivo, a sastoji se iz svega onoga {to je po prirodi telesno i ~ulno. Aristotel da- kle odre|uje nebo kao celinu obuhva}enu najudaqenijom sferom, koja se sastoji iz svega prirodnog i ~ulnog, izvan ~ega ne mo`e bi- ti vi{e ni~ega: svemiru kao celini pripada wemu svojstvena ma- terija koja je jedno prirodno i ~ulno telo, zato mno{tvo nebesa i ne postoje, niti ih je bilo, niti }e ih biti, otuda je nebo jedno je- dinstveno i savr{eno u svojoj puno}i. S one strane neba nema ni mesta, ni praznine, niti vremena, ni~ega nema jer ono jeste sve. Ali pod nebom se podrazumeva i supstancija krajwe oblasti sve- mira, prirodno telo koje je vrh prostora gde obitavaju bo`anska bi}a, zatim ono {to pripada kraju svemira i gde se nalaze mesec, sunce i neke zvezde. Ovim je Aristotel zapravo prigovorio atomistima, Hera- klitu, Empedokleu i osobito Platonu i wegovom Timaju, koji i ka`e kako je nebo nastalo premda }e postojati ve~ito. Nije dakle mogu}e da je nebo nastalo a da je ve~ito, niti je mogu}e da ve~ito nastaje i nestaje, niti opet da se sastoji iz elemenata koji su pre toga bili u nekom drugom stawu, jer nebo, svemir, ne mo`e u isti mah biti i ve~it i da je postao, i da je jedan i da je beskona~no mno- {tven. U kona~nom, nebo je celina, nenastala, neuni{tiva, nebo je jedno i samo jedno, bez po~etka i kraja, obuhvata sobom svako vre- me, kru`no i ravnomerno se kre}e, loptastog je oblika, jer je taj lik najbli`i wegovoj supstanciji i prvi je po prirodi. I zvezde su loptastog oblika, ali se ne kre}u samostalno, nego se kru`no kre}u sfere zvezda nekretnica, kao ni mesec, niti sunce. Zemqa se, me|utim, uop{te ne kre}e, u sredi{tu je svemira i loptastog je oblika. A iz ve~nosti kru`ewa nebeskog svoda sledi nu`nost na- stajawa i nestajawa. Prema op{toj Aristotelovoj slici svemira, dakle, svemir je loptastog oblika koji u sebi sadr`i nadmese~ni i podmese~ni svet, u nadmese~nom su ve~ne zvezde kru`nog kretawa kretawem sfera, u sredi{tu je svemira nepokretna zemqa isto tako lopta-

258

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

stog oblika, oko koje su sferi~ni slojevi vode, vazduha i vatre, a iznad koje postoje daqne nebeske sfere, kojih ukupno ima pedeset

i pet, jer ima isto toliko nepokretnih pokreta~a, osim onog pr-

vog nepokretnog pokreta~a koji pokre}e krajwu nebesku sferu ne-

pokretnih zvezda. Ovakva op{ta slika svemira nije u potowem dobnom mi{qe- wu helinizma bitni pogled na lik sveta.

VI

Kosmologija, kao fizika neba, jedno je od stvari filozofi-

je u platoni~kim, peripateti~kim, stoi~kim i epikurejskim {ko-

lama filozofskog mi{qewa, ali ona nije od presudne va`nosti za su{tinu filozofije, stoga su helinisti~ka kosmolo{ka gleda- wa u bitnosti ve} gledana helenskom filozofijom sveta. To su ve} posvedo~ili platonici i, onda, neoplatonici. Prema Heraklidu, nebo sa nepokretnim zvezdama miruje, zvezde su, kao i Zemqa, loptastog oblika, Zemqa se pri tom okre}e oko svo- je ose, sli~nog je mi{qewa i Eudoks, a Karnead prigovara stoi~- koj ideji o svemiru kao prethodno zami{qenoj tvorevini, pitaju- }i se o mogu}nosti da je svemir slu~ajno delo prirodnih sila. Po- zniji neoplatonik Plotin razlikuje, u Eneadama 6 , umstveno i opa-

`ajno sve, to pan, umstveno sve je istinsko sve, nesastavqeno od de- lova, nego je stvorilo svoje delove, to je celokupna beskrajna mo}, ono nije ni u ~emu jer ni{ta nije pre wega, ispuweno je samo sobom

i jednako samome sebi, a opa`ajno sve zapravo podra`ava umstveno

sve, ono je slika uma koji mu je prauzor. Tako onda postoje i um- stveni i opa`ajni svet, kosmos, prvi obuhvata sebe u sebi, svuda je savr{en i jedinstven (Eneade, III, 2.1.35), u wemu je sve pojam i iz- nad pojma, jer sve je um i ~ista du{a (Eneade, III, 3.5.16–18), a drugi svet, opa`ajni svet, oduvek je postojao i uvek }e postojati (En. II, 1.1.1–2), ali ima svoj uzok u voqi boga, slika je umstvenoga sveta,

koji je wegov uzrok i uzor, to je tre}i bog (En. III, 5.6.17), prelepa celina, samodovoqna, naklowena sebi i svojim delovima, a kako

6 Plotin: Eneade, I–VI, Kwi`evne novine, Beograd, 1984.

259

MIRKO AA]IMOVI]

ni jedan svet nije pre wega, to on nije sadr`an u nekom drugom sve- tu. A nebo, ouranos, telesno je i ima du{u, celina i sve (En. II, 2.2.2), ono besmrtno ako je netelesno, dok su zvezde, ta astra, bo`an- ske u bo`anskom okru`ju, one su bogovi koji se uredno kre}u i u poretku kru`e (II, 9.8.30), svaka zvezda jeste sunce. Svemu ovome pretpostavke su Prvo, to proton, i Jedno, to hen, prvo je iznad svega {to je drugo (VI, 7.17.8), bez oblika je, mo} je kretawa i mirovawa, ono je na~elo jer nema ni~ega pre wega, svetlost, a Jedno ni{ta ne- ma izvan sebe, na~elo i mo} svega, sve je i nije ni{ta od svega (V,

2.1.1).

I prema novoplatoni~aru Proklu svet je `ivo stvorewe

emanacije boga, svet je nat~ulni i ~ulni svet, izveden iz henada kao jednih jedinica Jednog, iz kojeg najpre ide um, kosmi~ki um, za- tim du{a, koja i posreduje izme|u nat~ulnog i ~ulnog sveta, a sve su to zapravo sfere sveop{teg postojawa. Plotinu i Proklu u ovakvoj stvari mi{qewa sveta prethodi Filon Aleksandrijski, po kome je svet ispuwen bo`anstvom, koje pomo}u logosa kao bes- telesnih sila stvara ~ulni svet. Neoplatonizam i neopitagorej- stvo, s elementima aristotelizma i Ptolomejevih istra`ivawa, i

s biblijskom Kwigom postawa, posta}e obrazac za sredwevekovni

i svaki drugi hri{}anski lik univerzuma. Prema op{toj slici ta-

kvoga univerzuma (prema Danteu, npr.), Zemqa je sfernog oblika, centar je svemira, nebo se sastoji od deset koncentri~nih sfera, mese~eva sfera je najni`a, iznad koje su sfere koje se prote`u do nepokretnih zvezda, posle kojih stoji nepokretni pokreta~ s ~i- stom vatrom iznad sebe. A ispod mese~eve sfere stoji zemaqska sfera, ono dakle {to nastaje i nestaje. Peripateti~ari, Teofrast, Aristoksen, Straton i osobito Stratonov u~enik Aristarh, bitnije su pridoneli filozofskoj a onda i nau~noj slici sveta, i time na~inili izvestan iskorak od Aristotelove zamisli kosmosa. Prema Teofrastu, nebeske sfere kre}u se pokrenute nepokretnim pokreta~em, premda to otvara za- pitanost o poreklu nu`nosti takvoga kretawa nebeskih sfera, a prema Stratonu bog nije nu`an za stvarawe sveta, sve {to postoji stvorila je priroda a priroda je sila koja deluje po unutra{woj nu`nosti, kojom je i nastao kosmos koji nije `ivo bi}e, unutar ko-

260

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

jeg postoji prazan prostor, izvan kojeg praznog prostora nema (Simplicije, Ciceron, Plutarh). S wegovim u~enikom Aristar- hom otpo~iwe nauka astronomije kao empirijsko znawe o razmera- ma svemira. Na temequ wegovih prakti~kih merewa, proizlazi i wegov otklon od Aristotelovog, i ne samo Aristotelovog, uvere- wa da je zemqa u sredi{tu svemira, i to je prvi nacrt za jedan he- liocentri~ki sistem sveta, kojim se prevladava prevlast geocen- trizma u istoriji dotada{weg znawa o poreklu i prirodi kosmo- sa. Dakle, treba dopustiti da se Zemqa i druge planete okre}u oko Sunca kao svog sredi{ta. A onda je Aristarh, time, zapao u zabo- rav istorijskog znawa o biti univerzuma, sve do Kopernika. To je, me|utim, sudbina svakog istinitijeg znawa o su{tini stvari mi- {qewa. Pre toga su stoi~ki filozofi unutar fizike razmatrali i pitawe kosmosa. Za wih je kosmos, ili svet, jedinstvena materijal- na celovitost oblika kugle, okolo koje postoji beskona~na pra- znina, u sredi{tu je svemira nepokretna zemqa koja pliva na vodi, iznad koje je vazdu{ni svod, ili nebo. Po svedo~anstvu Diogena Laer}anina (VII 138–160), stoici, osobito Zenon, Hrisip i Posej- donije, shvatali su kosmos na tri na~ina, kao boga sveukupne sup- stancije, zatim kao ure|ewe nebeskih tela i, napokon, i kao boga i kao ure|ewe nebeskih tela. Svet je jedan i ograni~en, oblika sfere, bez praznog prostora u sebi, a nebo je krajwi obim kruga u kome je sme{teno sve {to je bo`ansko. Za Hrisipa je svet umno `ivo bi}e, ~ija je supstancija nastala iz vatre pomo}u vazduha pretvorenih u vlagu, ~ijim je zgu{wavawem nastala zemqa, sup- stancija boga jeste dakle ceo svet i nebo. Tako tvrde i Zenon i Po- sejdonije. U ure|ewu vasione, zemqa je u sredi{tu, onda voda obli- ka kugle opkoqava zemqu, zatim ide sloj vazduha oblika kugle, pa nadaqe postoje nebeski i zemaqski krugovi. U svemu ovome deluje pneuma, to je logos i aktivni princip sveta, a svetom upavqa nu- `nost, zakon, zapravo stvarala~ka vatra, bog imanentan svemiru. Stoici razlikuju svemir, to pan, od sveta, kosmos, gde je kosmos, po Hrisipu npr., sistem sastavqen od neba, zemqe i bi}a koja se u wi- ma nalaze (Aetije, II 1,7) a kosmos i praznina, koja je izvan kosmosa, sa~iwavaju svemir, vasionu. Kosmos nastaje i nestaje u odre|enim

261

MIRKO AA]IMOVI]

periodima vremena kao rastojawima kosmi~kog kretawa (Simpl. 882), pa posle “velike godine” (broj godi{wih dana pomno`en sa osamnaest hiqada sun~evih godina) zbiva se “svetski po`ar” koji paqewem vra}a elemente kosmosa u prvobitno stawe kakvo je bi- lo na po~etku svemira. Posle toga }e otpo~eti novo stvarawe ko- smosa, s ponovnim ra|awem svih stvari (palingenesia), sve ta~no onako kako je ve} bilo, dakle, ve~no vra}awe svetova zapravo je ve~no vra}awe jednakog. U senci etike, rimski stoik Seneka us- tvrdio je kako sve nastaje iz svega, kako se sve nalazi u svemu, jer svet je sve {to se vidi, ceo je sliven sa svojim delovima, pa odr`a- va sebe silom vlastite mo}i. Ovde je primetan povratak misli o kosmosu na trag Herakli- tove kosmologije. A povratak na Demokritov sistem sveta sasvim je o~it kod Epikura i onda wegovog sledbenika Tita Lukrecija Kara, te znatno potom Pjera Gasendija. Polazno Epikurovo stanovi{te jeste da iz ni~ega ne nastaje ni{ta, zatim ni{ta ne prelazi u ne{to {to ne postoji, i, potom, ukupna masa svemira uvek je jednaka (Epikur: Poslanica Herodo- tu, D. Laertije, X, 39–42). To onda zna~i da vasiona, svemir, sve, celokupnost (to pan), nema svog izvan sebe porekla, svemir je uvek ovakav kakav jeste, jer }e takav i biti, ne postoji ni{ta {to bi u svemir moglo prido}i, svemir je neograni~en, sastoji se od mate- rije i prostora, telesnog i praznog, a broj svetova je isto tako bes- krajan, kao {to je i beskona~no kretawe ve~nih atoma i elemena- ta koje su neuni{tive supstancije tela. U Poslanici Pitoklu Epikur ka`e kako je kosmos, svet, odre|eni deo svemira u kome su zvezde, zemqa i sve vidqive stvari, tako je on, kosmos, odse~en od beskona~nog, zavr{en nekom granicom, a postoji bezbroj takvih svetova koji nastaju u svemiru ili me|usvetovima, intermundija- ma. Neki novi svet, ka`e se daqe u poslanici, nastaje od pogodnih semena sa drugih svetova ili me|usvetova (D. Laertije, X, 88–90). Prema svemu ovome, svemir, ili vasiona, to pan, beskona~an je po broju atoma i veli~ini praznog prostora, a svet, ili kosmos, u svo- joj je celovitosti sveukupna raznolikost svih pojava, postalih vi- hornim kretawem atomskih ~estica u praznom prostoru, {to je po-

262

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

reklo svih kosmogonijskih procesa. Dakle, svemir je beskona~an, s kona~nim bezbrojnim svetovima. Ovu atomisti~ku kosmologiju, s upori{tem na Demokrita i Epikura, pojasnio je pevawem rimski filozof Tit Lukrecije Kar. On je tako|e postavio polazno stanovi{te da stvari ne na- staju iz ni~eg i da se stvorene ne mogu vratiti u ni{ta (O priro- di stvari, I 226), a onda je izlo`io svoj stav da je svemir (omne, om- ni, omnis, u zna~ewima sve, sav, celovitost, celokupnost, celo, ceo, potpun) bez granice i mere, te da se kao takav bezgrani~no raspro- stire u svim pravcima, u wemu nema sredi{ta jer ga u dubini sve- ta ne mo`e ni biti. Nikakva sila ne mo`e promeniti ukupnost stvari (rerum summam), izvan svemira ni~ega nema da bi u svemir prido{lo, ili ka ~emu bi ne{to napustilo svemir (O prirodi stvari, II 304).

VII

Helinisti~ko i onda rimsko filozofirawe o kosmosu teo- rijska je pretpostavka hri{}anskoj i sholasti~koj teokosmogoni- ji, protegnutoj do prvih renesansnih postavki nau~nog principa filozofskog mi{qewa sveta. Hri{}anskim pretuma~ewem Pla- tona, ili platonizovanim pretuma~ewem biblijske kwige posta- wa, koje se ve} videlo kod Filona, Plotina i Prokla, Aurelije Avgustin je tako|e postavio stanovi{te prema kome je Bog stvo- rio svet iz ni~ega, ni{ta je ono {to nema oblik, tako da je bog stvorio iz ni~ega najpre jednovremeno oblik i materiju sadr`ine sveta, a svet je jedan, prostorno ograni~en, s vremenskim po~et- kom, kao merom kretawa i promene. Stvaraju}i svet stvari, Bog iz sebe Jednog postaje mnogostruk, ostaju}i pritom Jedno, rekao je Pseudo-Dionisije, obrazla`u}i emanaciju boga u svet stvari. Na tom stajali{tu bio je i Xon Skot Eriugena, za koga postavka da je Bog stvorio svet zna~i da je Bog su{tina svih stvari, jer jedino on jeste, sve je iz wega, preko wega, u wemu i za wega; svo postojawe je- ste priroda, koja nije ni{ta drugo do stupwevi prirode koji pro- izlaze prirodama, a ove su nestvorena priroda koja stvara, stvore- na priroda koja stvara, stvorena priroda koja ne stvara i nestvo-

263

MIRKO AA]IMOVI]

rena priroda koja ne stvara, kojom se i zavr{ava kosmi~ki proces stvarawa bogom kome je ciq on sam sebi, gde je pak ~ovek mikroko- smos bo`anskog stvarawa. I Bonaventura je smatrao da svet ima svoj vremenski po~etak: ali stvarawe u ve~nosti nije mogu}e, svet nije mogao da postoji oduvek, jer ako je svet postao iz ni~ega on on- da postoji pre nego {to je postao; ovaj svet odra`ava Boga tvorca, koji je mogao stvoriti boqi svet nego {to ovaj stvarawem boqe su{tine kojom svet jeste, premda kada bi boqom su{tinom stvorio svet onda taj svet ne bi bio vi{e ovaj svet. Naposletku ovog perioda Toma Akvinski je verovao da je bog stvorio svet iz ni~ega, jer samo bog i mo`e da slobodno stvara, ali tako da ovo ni{ta nije gra|a iz koje je stvoren svet, nego je ni- {ta, zapravo, iz ni~ega, ex nihilo. A da li je ovaj svet najboqi od svih svetova, o tome se ne mo`e pouzdano znati, jer se ne mo`e sa- svim ta~no znati za{to je bog stvorio ovakav svet kakav jeste, s obzirom na beskona~ne mogu}nosti wegovog stvarawa. Daqwa poja{wewa tada{we slike sveta i wegovog stvarawa, kod Roxera Bekona, Dunsta Skota, Alberta Velikog na primer, bitno ne mewaju ustaqeno mi{qewe prema kome je zemqa sredi{te sveta, koji je nastao od boga iz ni~ega, sveta kome je granica osma sfera nepokretnih zvezda, iza koje se nalazi bog, iza kojeg se nala- ze, u devetoj sferi, an|eli s pravednim du{ama. Ali, ve} se sa ovim sholasticima nagove{tava nadolazak novog, nau~nog, principa mi- {qewa sveta, renesansna kosmologija prirodne filozofije.

VIII

Teorijske pretpostavke renesansne kosmologije prirodne filozofije, dakle helenska filozofija prirode i helenska nauka o prirodi, istodobni su proces gr~kog mi{qewa sveta. S fizikom kosmosa helenske, helinisti~ke i rimske filozofije nazna~eni su i bitniji momenti iskustvenog duha anti~kog mi{qewa kosmo- sa. Na tim su stajali{tima Aristarh, Eudoks, Eratosten, Hiparh, Strabon i Klaudije Ptolemej, s kojim se i dovr{ava anti~ko doba nau~nog mi{qewa sveta. S ovima su, i u ovoj stvari mi{qewa,

264

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

Euklid, tvorac prvog sistema geometrije, i Arhimed, s kojim i ot- po~iwe matematika mehani~ke fizike. Re~eno je ve} kako je Eudoks platonik a Aristarh peripate- tik, aristotelovac. Prema Aristotelovom svedo~anstvu (Met. 1073b 18–35), mo`e se rekonstruisati Eudoksova slika sveta, pre-

ma kojoj je svet sistem sfera, a najpre ide nevidqiva sfera, zatim

sfera zvezda, sfere Saturna, Jupitera, Marsa, Sunca, Venere, Merkura, Meseca i Zemqe, koja je u sredi{tu kosmosa, s tim da je svaka od ovih sfera zapravo sistem triju sfera razli~itih, me|u- sobno skladnih, orbitalnih i osnih kretawa. Tako je Eudoks do- bio jednu matemati~ku teoriju kretawa nebeskih tela u sfernom sistemu sveta, a onda je ovaj model Kalip priveo ve}oj ta~nosti prema merenim vrednostima. I Eudoksu i Kalipu Aristotel je prigovorio na toj ta~nosti razbrajawa sfera sveta prema nebe- skim telima. Merewem dimenzija Sun~evog sistema, Aristarh je

do{ao do podatka da je dijametar sunca oko sedam puta ve}i od Ze- mqinog, {to zna~i da se ovim nagovara ideja o Suncu kao nebeskom telu oko koga se okre}e Zemqa, koja, ovim, i nije sredi{te sveta.

To je nagovor na heliocentrizam. U to vreme Arhimedovo izra~u-

navawe dimenzije svemira ne ide tragom heliocentrizma, kao ni Eratostenovo geometrijsko merewe svemira i Zemqe, a ovakvu ge-

ografiju astronomije provodio je i Hiparh, koji je sa~inio i pr-

vi katalog zvezda. A za Strabona svet je oblika kugle, takvo je i

nebo, s kojim nepomi~na Zemqa ima zajedni~ko sredi{te, koje je i

sredi{te sveta.

S Ptolemejem dovr{ava se gr~ko nau~no mi{qewe kosmosa,

stoga je wegova kwiga Veliki matemati~ki sistem (Megale mate- matike syntaxis, ili Almagest) doista nau~ni sistem helenske mate- mati~ke kosmologije. U eksperimentalnoj astronomiji Ptolemej se pozivao na Hiparha, a prema teorijskoj slici, svemir, ili nebo, sferi~nog je oblika i kre}e se sferi~no, Zemqa je tako|e ovakvog oblika, u sredi{tu je svemira i ne kre}e se: dakle, sfera i krug likovi su svemirske geometrije. Ovakvom slikom svemira teorij- ski je dovr{en kosmolo{ki geocentrizam.

A onda je, mnogo vekova potom, Leonardo da Vin~i u osvitu

renesanse ustanovio “Il Sole non si muove”, Sunce se ne kre}e, dakle,

265

MIRKO AA]IMOVI]

mora biti da se Zemqa kru`no kre}e. Iza toga, Kopernik je jo{ jednom postavio heliocentrizam, modelom sistema vasione koji je ekvivalentan Ptolemejevom: svet je sferi~an, kao i Zemqa, kre- tawe nebeskih sistema je ravnomerno, ve~no i kru`no, Zemqa ni- ti je nepokretna, niti je u sredi{tu sveta, nego je ona centar te- `e, a Sunce je sredi{te sveta, oko wega se okre}u sve sfere neba. Kopernik je govorio o formama sveta i ta~nim simetrijama wego- vih delova. Tiho Brahe nije tada bio sklon Kopernikovoj slici sveta, jer, prema wegovom mi{qewu, pet planeta kre}u se oko sun- ca a svi zajedno oko Zemqe, {to podse}a na Heraklitov sistem ne- ba, pa je i primetio kako lik neba nije nepromenqiv. Kepler je isto tako provodio ideju o kosmi~koj misteriji prekrasnih pro- porcija nebeskih orbita, dakle ideju matemati~ke harmonije sve- ta, u kojoj je izme|u {est koncentri~nih sfera za planete posta- vio {est pravilnih geometrijskih tela, gde je Sunce sredi{te svih sfera i samoga sveta. A taj svet je oblika kugle, sve su puta- we nebeskih tela kru`ne, jer tako je stvarao premudri stvoriteq, kako bi na~inio najboqi i najlep{i svet, dakle pomo}u veli~ina, ~ija je sva su{tina sadr`ana u razlici pojmova pravca i krivuqe. To je Kepler rekao u spisu Misterium Cosmographicum, i zatim pot- crtao kako je ~ovek svrha sveta i svakoga stvorewa (Finis enim et mindi et omnis creationis homo est), on ja dakle svrha one lepe harmo- nije svih stvari koje je uredio bog prema redu i pravilu, i tako on- da podario ~oveku razum i duh, kako bi ovaj mogao znati uzroke po- stajawa i nestajawa stvari u toj sveop{toj harmoniji sveta. Galilejevo je uverewe da je svemir napisan matemati~kim je- zikom, i wegovi su znaci matemati~ke figure, trouglovi, krugovi, dakle u su{tini svemira, i sveukupne prirode, nisu nikakva skri- vena svojstva, ili unutra{wi oblici, svemir je promenqiv. Italijanski filozof prirode, Nikola Kuzanski, zastupao je ideju kako je sve u svemu, jer bog je u svemu kao {to je i sve u bo- gu, tako je onda svemir ~ulni bog koji ujediwuje sve stvari sveta. Zapravo, svet je, kao svemir, zbijeni maksimum, contractum maxi- mum, postao je emanacijom iz apsolutnog maksimuma, absolutum ma- ximum, dakle, svet je teofanija bo`jeg bi}a, koje se pojavquje kao sve ono {to se skriva i sve ono {to se ospoqava (omnia complicans,

266

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

omnia explicans). Bog je apsolutna bit sveta, a ta zbijena bit boga je- ste svet. Takav svet je jedan, drugih svetova nema, ni{ta nije u we- govom sredi{tu jer svaka ta~ka sveta mo`e biti sredi{te sveta, u kome se sve kre}e. Time je svet harmoni~an, druga~iji i ne mo`e biti ako je on zbijenost bo`jeg bi}a. Na tragu Platonovog Tima- ja, \eronimo Kardano shvatao je svet kao jedan veliki `ivi orga- nizam, sjediweni sistem materije, o`ivotvoren od du{e, koja je time du{a sveta. Sli~no ovome mislio je i Bernardino Telesio, te je, s Kardanom, renesansni zastupnik teorije kosmi~kog hilozo- izma. Ovu teoriju provodio je i \ordano Bruno, svakako mera stvari renesansnog filozofskog mi{qewa kosmosa. Svet, ili ko- smos, jedinstven je i beskona~an, nepokretan, nestvoren i neuni- {tiv. 7 Du{a sveta je formalni princip svemira i onoga {to je u wemu sadr`ano, `ivot je u svim stvarima jer du{a je forma svih stvari (O uzroku, principu i jednom, str. 65). Svet je sve, istinit i beskona~an, u svakom svom delu sve, sve u svemiru ima ono {to je svuda sve, obuhvata u sebi du{u sveta, dakle, priroda je bog u stva- rima, natura est deus in rebus. Prema tome, svemir je beskrajan fi- zi~ki skup bezbrojnih kona~nih svetova, postoji bezbroj svetova u svemiru, koji je jedan sa svim zvezdama. 8 Ovim je, dakle renesansom, teorijski dovr{en istorijski dah helenskog duha mi{qewa onoga {to pojmovno jeste kosmos. Novi duh filozofije stavio je onda sebi u zadatak da eksperimen- talnom filozofijom matemati~ke nauke istra`i granice isku- stvene datosti ure|enog poretka sveta, ili onoga {to su stari gr~ki filozofi nazivali kosmosom.

***

Umnom mi{qewu isto je svet ili sve, ili apsolutni totali- tet, svo postojawe sveukupnog postoje}eg, jestatstvo jednoga sve, sveobuhvatno, ili celina bi}a bitka. Stoga ovi pojmovi jedno dru-

7 Bruno: O uzroku, principu i jednom, Kultura, Beograd, 1959, str. 111.

8 Bruno: “Ve~era na Pepelnicu; O beskrajnosti, svemiru i svetovima”, u Dve filozofske rasprave, V. Masle{a, Sarajevo, 1979.

267

MIRKO AA]IMOVI]

gome nisu odredba, oni su samo razli~ita odredba onoga istog. A to isto, re~eno razli~ito, i sâmo je sobom razli~ito, svet je dakle sasvim isto {to i bitkom celina bi}a, apsolutni totalitet svega postojawa, ili jeste jedno sve. S logi~kog stanovi{ta, pojmovna odredba sveta nekim od ovih odredaba nije ni{ta drugo nego sud kojim se bitak subjekta odre|uje bitkom predikata koji je bitak subjekta, tako se onda i predikat odre|uje subjektom koji je, wemu, predikat, to je dakle jedan te isti logi~ki proces bitka. Prema tome, u odredbi svet je jedno sve, jedno sve je isto tako svet, jedno drugome istovremeno je i subjekt i predikat logi~kog sudstvovawa. Na tom je dakle tragu helensko mi{qewe kosmosa u nauci filozofije prirode.

MIRKO ACIMOVIC

THE HELENIC THINKING OF COSMOS

SUMMARY

This article is written in the realm of cosmology within the science of philosophy of nature. It firstly examines the Helenic thinking of cosmos through the concept of the world in theogonies. It then discusses the essential definitions of the cosmos, given by pre-Platonic physics, then by Plato and Aristoteles in helenism, and by matematical idea of physics of cosmos. These definitions have a common point of view which states that the world is one, everything is made of one, and the world is one everything.

Key words: World, Cosmos, Plato, Aristoteles, Epikur, Aristarhos, Ptolomeus.

268