You are on page 1of 71

Ivo Andric (1892 - 1975) Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom, ali pritom život je uvek njihov

dužnik. Što ne boli - to nije život; što ne prolazi - to nije sreća. Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje. Čudno je, kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije kako šesto nam baš to nedostaje. Brak je u izvesnim slučajevima strahovita zabluda sa jedne strane, a strahovita prevara sa druge strane. Ako hoćeš da znaš kakva je država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati. Ko dobro čini, od njega svako još više dobra očekuje. Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna. Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom. Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njgov odlivak. Dok god ima mraka, biće i svanuća. Najteže je čoveku kad sam nad sobom oseti samilost. Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri. Žena stoji kao kapija na izlazu kao i na ulazu ovog sveta. Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.

Pietro Aretino (1492 - 1556) Jedino bih želeo da imam onoliko da mi ne zavide, ali ne tako malo da bih u bližnjem budio milosrñe.

Drago mi je, vrlo učeni moj sine, kad me bednici grde, jer kad bi me hvalili, činilo bi se da sam im sličan. Zavidnici pak, kad napadaju moje poštenje, misle da me žaloste, no oni me razveseljavaju, jer ja tako postajem slavan kad mi svi zavide. Rasipnost je nalik na smokvu koja raste na hridi, pa njene plodove lakše pojedu lopovi nego čestiti ljudi. ...kažem vam da mi se čini da je slava maćeha smrti, a ambicija izmet slave. Svodnica mora da bude pametna, i to vrlo pametna, pa nije obično pripovedanje da su na školama svodništva položile doktorate sibile, vile i veštice... Svodnica i bludnica, draga babice, nisu dve suprotne stvari, nego su roñene od iste loze, jer im je gospoña raskoš majka a gospodin bordel otac, kako to vele hronike. Onaj koji ne zna da se pretvar, taj ne zna ni da živi. Pretvaranje je štit koji lomi svako orušje, štaviše, ono je oružje koje probija svaki štit. Ko ne pokazuje da je sklon manama, taj postaje neprijatelj ljudi. Vino muti razum, kvari osećaje, smanjuje apetit, rasklimava udove, razara jetru, razgrañuje organizam, razdražuje gubu i sramoti svaku stvar.

Hugh Auden (1907 - 1973) Ružno je promatrati pijanca... a ipak... njegovo odbijanje da prihvati stvarnost ovog sveta, koliko god to može biti detinjasto, prisiljava nas da bolje pogledamo taj svet i da razmišljamo o motivima zbog kojih smo ga prihvatili. Kad mi neki očigledni glupan kaže da mu se svidela moja pesma, osećam se kao da sam ga pokrao. Biti srećan znači biti slobodan, ne od bola ili straha, već od brige ili teskobe. U panici čovek trči sam u krugovima; u radosti združuje ruke sa ostalima i zajedno plešu u krugu. Neke knjige su nezasluženo zaboravljene; ni jedna nije nezasluženo zapamćena. Možda postoji jedan osnovni greh: nestrpljivost. Osećaji radosti, nežnosti i plemenitosti nisu ograničeni na "otmene" ličnosti. Njih svako doživljava, i oni najkonvencionalniji, najgluplji, najizopačeniji.

Iskrenost je kao san. U ličnosti svakog "originalnog" genija - bio on umetnik, ili naučnik - postoji nešto sumnjivo kao kod kockara...

Aurelije Ljudska duša samu sebe vreña ako dopusti da je savlada naslada ili bol. Aleksandar Veliki i njegov mazgar postali su posle smrti jednaki. Izvršavaj svako svoje delo na taj način kao da ti je poslednje u životu. Smrt je nalik roñenju, ona je misterija u prirodi: sastav ili rasulo odreñenih elemenata, Nije vredno da samoga sebe ražalostim upravo ja koji nikada nisam želio ražalostiti svoga bližnjega. Nemoj se bojati budućnosti! Doživećeš je ako ti je suñeno, pa ćeš sve razborito urediti kao što si znao razumno postupiti u sadašnjosti. Sve ono što je lepo, a bilo što mu drago, lepo je samo po sebi i svojom lepotom završava u sebi a i tim se ne hvali. Ko greši, taj greši na svoju štetu, a onaj koji je nepravedan taj je prema samome sebi nepravedan jer pokazuje da je zao. Buncaju ljudi i postaju umorni od života kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao. Porazno je kad u životu pojedinca pre klone duh nego telo. Budi nalik na morski rt u koji neprestano udaraju talasi a on i dalje ostaje čvrst, dok se oko njega stišava razjarena voda.

Bacon Francis (1561 - 1626) Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci. Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuñom greškom.

Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikad nismo ni tako srećni ni tako nesrećni kako se to govori. ili: tražiti vlast nad drugima a izgubiti je nad samim sobom. . Ni jedan osećaj čovek ne podnosi tako teško kao sažaljenje. Valja imati na umu da je hrabrost uvek slepa jer ona ne vidi opasnost i neprilike. pogotovo ako ga zaslužuje. i imaju tako mnogo da vide. Honore de Balzac (1799 . samilost ubija i još više slabi njegovu nemoć. Čudna je stvar da ljudi. Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike. najčešće propuštaju da to učine. Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov.1850) Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muve a u koju se hvataju male. tražiti vlast i izgubiti slobodu. daje mu život. Mržnja ga krepi. samo ako možeš malo pričekati. Čestite žene često su ohole i prkosne držeći se previše visoko zbog svoje čestitosti. Bolje je poslovati sa ljudima koji nešto žele nego sa onima koji su postigli što su hteli. a kad putuju kopnom. Prirodno je umreti. pišu dnevnike iako nemaju šta da vide osim mora i neba. Penjanje na položaj je tegobno i ljudi s mukom dolaze do većih muka. i često. Strogost raña strah. podmićivanje. zato valja na vreme zalivati jedno a čupati drugo. Ko zida lepu kuću na lošem mestu. grubost i povodljivost. ali grubost raña mržnju Sreća je kao tržište. budi u njemu osvetu.Čudna je to želja. cena će pasti. Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama. Četiri su glavna zla vlasti: odgañanje. Ima mnogo puteva da se čovek obogati. kao što je i prirodno biti roñen. sam sebe stavlja u zatvor. kad putuju morem. i većinom su ružni.

Nije li ona egoizam velikih ljudi.1799) Piti bez žeñi i voditi ljubav u svako doba. već gledaj kuda ideš. Čak ni naše vrline. Koji bi joj ñavo mogao odoleti. Kletva. Video sam najpoštenije ljude koje je kletva gotovo skroz uništila. kao što je sreća egoizam budala? Starac je čovek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu. a ne možeš je zadržati. gospodine? Vi i ne znate sto prezirete.Čovek nipošto neće da bude prijatelj neke žene ako već može da joj bude ljubavnik. žene nam opraštaju sve. Od svih ozbiljnih stvari brak je najsmešniji. Ako čovek zaroni do dna uživanja. Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais (1732 . Nastojim da se svemu smejem.. A kad nas ne ljube. Ko može upravljati jednom ženom. Ne obaziri se na to odakle dolaziš. da im sve dugujemo. o tome nema spora. izneće odande više šljunka nego bisera. Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo. nebrige i ništavnosti njihovih muževa. a gde je bol još slast. Ključ svakog znanja je upitnik.. i to od straha da ne bih morao zbog svega plakati. može upravljati i jednim narodom. većinu velikih otkrića dugujemo pitanju KAKO? a životna mudrost se možda sastoji u tome da se svakom prilikom zapitamo: ZAŠTO? Kad nas ljube. čak i naše zločine. ne opraštaju nam ništa. I to mi je nešto – slava! Skupo je plaćaš. to je sve. . život žene ljubav. čime se razlikujemo od životinja. Život muškarca je slava. Žene misle kao kraljevi. Jedan moćnik čini nam dovoljno dobra već time što nam ne nanosi zlo. gospoño. Greške žena su ujedno optužnica protiv egoizma. Ko bi mogao odrediti granice gde slast prelazi u bol.

Neka budala pobožno čuva negativ. Opšti potop nije uspeo.1848) Slabost ljudi je da svoju ličnost mešaju sa istinom. a umire kod svoje žene. jeste nevera koju mu je počinila. Ono što nije vredno da se govori. Živele poštenjašine! Oni su još uvek manje lopuže od drugih. Ko hoće da sudi drugima. a druga polovina beskorisna. Osveta je ipak najsigurniji način da se postigne pravda. .Dokazivati da imamo pravo značilo bi priznati da mogu imati i krivo. velikim zadacima i velikim iskušenjima. dobroti. danas se peva. ali ne cene ništa osim novca. Zar ne znate da je prisluškivati veoma ružno? . Henri Becque (1837 . taj podvrgava i samog sebe još strožijem sudu.Ali to je ipak najbolji način da se dobro čuje.1899) Najlepša uspomena koju žena sačuva o jednom ljubavniku. Ljudi se dive hrabrosti. od kojega pametni uzimaju kopije! Polovina onoga što pišemo je štetna. posumnjavši u sopstvene istine. Čovek je postojan samo u jednom: u svojim navikama. oni često prestaju verovati u postojanje istine. talentu. Nevolja s jednakošću je što se želimo izjednačiti samo sa onima koji su iznad nas. ostao je čovek! Belinskij Visarion Grigorijevic (1811 . Zaista dobro vaspitan muškarac živi kod svoje ljubavnice. Ima istina u koje nije dobro verovati. Izmeñu slobode i zdravlja sličnost je u tome što njihovu pravu vrednost spoznajemo tek onda kad ostanemo bez njih. Sa ženama je kao i s fotografijama.

. Najveća slabost razuma sastoji se u nepoverljivosti prema snazi razuma. ili da se bolje izrazimo. I samo požrtvovanje. svetla i plodonosna. Oh! Neograničena moć nezauzdana ljudskim simpatijama koban je dar. Smeh je često veliki posrednik u razlikovanju istine od laži. kao ljudski život.dve su različite stvari.Ljubav ima svoje zakone razvoja. Najgorča istina bolja je od najslañe zablude. koje se obično navodi kao protivteža egoizma. a za druge . Na ženi je da se uda što pre. Ti se bojiš. nju će ljudi sačuvati dokle god bude slabih i nesrećnih. a na muškarcu da nastoji da se ne oženi što duže može.religiju nade i budučnosti. najgenijalniji i najnepogrešiviji . . Od svih kritičara najveći je.. Suditi logično i suditi istinito . Egoizam je čovek. Svaka krajnost je roñena sestra ograničenosti. jer je ona bol umornosti.1842) Dosada je najnepodnošljiviji bol od svih naših bolova.hladna. pokretač čoveka. Sreća i nesreća stvorili su prirodnu religiju . jesen. Čovek je uvek bio i biće najzanimljivija pojava čoveku. mrak. lance i bič.život umire kad borba završava. napokon. Ko je sklon da lako gubi poštovanje prema drugima. ta pre svega ne poštuje sebe. kao cveće. a strah je svojstvo onoga koji misli samo na sebe. Ona ima svoje raskošno proleće. koja je za jedne topla. svoja životna razdoblja. svoje vrelo leto i. Carlo Bini (1806 . U rečima bog i religija vidim tamu. samo je čist egoizam. gnjila i jalova. Uvek dobro ispitajte svoju narav i onda je sledite pa nikad nećete pogrešiti.vreme.. pa u nama ne izaziva snagu koja bi je mogla savladati.

Svi smo mi seme i potomstvo večnosti. Boileau Nicolas (1636 . često. kratka reč. Rat neće nestati pre nego što nestanu misli o ratu. Često zbog straha pred nekim zlom upadamo u još veće zlo.1910) Hteti . Björnson Björnstjerne (1832 . Dosada je jedna jedina reč.1711) Od Pariza do Perua. Najmudriji je onaj koji uopšte ne misli da bi to mogao biti. od Japana pa do Rima. a ne da vas hvale. Tako na dan pobede broji poraze. bili biste tlačitelji. ali njen doživljaj je cela knjiga koju čovek za života ne bi mogao prelistati. Uz velikog čoveka. Budala uvek nalazi još veću budalu koja mu se divi. ne može biti niti pobede. . . U neiskrenim odnosima najteže je izreći istinu. Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi. koja ima samo šest slova. pa ni na brzinu. Nezahvalnost je nedostatak kulture. . Neka vam bude drago da vas savetuju.Istorija je proročica koja je na iskrena pitanja uvek davala isti odgovor: da niste potlačeni. Istina u politici mora čekati dok nekome ne postane potrebna. u tome je čitava umetnost. idu i velike greške. od čoveka luñeg stvora ne verujem da ima. Istina može ponekad i da ne bude verovatna. Onde gde nema nikakve borbe.

srećno. a ako on to sve oseća. ali se ne može meriti sa pobednikom koji je sama sebe pobedio. nestalo bi iskušenja svakog bola. proizvod smo vlastitog razmišljanja. šta onda vredi živeti život vrline? Jer zlo i dobro delo bilo bi tada jednako. Nema lepše nade od one što je nikla iz tuge i nema lepših snova od onih što ih raña bol.480 pr. verujte u tu stvar. Ono što jesmo. Sve što postoji nestvarno je. Živimo.n. Neko može pobediti hiljadu ratnika na bojnom polju. Nikad se mržnja ne uklanja mržnjom. vera kojoj su vas učili od detinjstva. U tome se sastoji put do čistote. ima sve što mu treba. naime sva dela bi poticala od boga i sva bi bila ista kao i njihov stvaralac. To je zakon večan i nepromjenjiv. ne verujte ni zato što je takva vera vašeg naroda. i ne mrzimo one koji nas mrze. .Ko je zadovoljan s ničim. Ivan Cankar (1876 . braćo. Jedino kad bi nam mudrost omogućila da to shvatimo. Ako su žalost i radost.e) Ne verujte zato što tako kaže neki stari spis. Budha (560 . već o svakoj stvari dobro razmislite. Čast je kao ostrvo strmenito. ne može viče da se vrati. ko sa njega jednom siñe.1916) Čovek stavlja svoj potpis na svaki predmet koji dodirne. naučite misliti. onda i sam bog mora osećati žalost i radost. Slušaj onoga koji te je upozorio na tvoje mane kao da ti je otkrio najveće blago. Pre nego što naučite pisati. Samo blagost briše svaku mržnju. ljubav i mržnju. kao litica bez žala. živite je i pomozite drugima da je žive. ljubav i mržnja koji se javljaju u svakom svesnom biću delo božije. kako bi onda mogao biti savršen? Ako je bog stvoritelj svega i ako se sva bića moraju tiho potčiniti njegovoj moći. I vidite li da je na dobro drugima.

Čovek mora biti sam da bi upoznao druge. ne biti svestan nijedne. pustite je da trabunja i mrmlja. Sad vidim da je sarkazam obično jezik ñavola. . Najveća od svi grešaka je. koliko mračnija je noć oko njega i u njegovom srcu. Ništa što je bilo vredno u prošlosti ne odlazi. nijedna istina ili dobro koje je čovek stvorio nikad ne umire niti može umreti. rekao bih. Iskusna žena vidi i ono što je muškarcu zauvek skriveno. Carlyle Thomas (1795 . čovek se razboli od njih jednom u životu i nikad više. Nema železnog lanca niti bilo kakve spoljne sile koji bi prisilili čovekovu dušu da veruje ili da ne veruje. Što brbljate! Narod će sam sebi pisati presudu. pa se i ne primećuje kako deluje. Oduvek je bivalo da čovek sanja toliko sjajnu svetlost. Krepost je nalik na ospice. Ko se samo jednom od srca nasmeje nije nepopravljivo loš.ljutnja. naša osnovna načela.1881) Sve činimo po običajima pa čak i verujemo. Na posao me u prvom redu tera . polako i oprezno.Jer je navikao na njegove batine. zbog toga sam ga se već odavno odrekao. Tragedija života nije toliko u tome što ljudi propate koliko u tome što promaše.Laž ne ubija tojagom. Lepa je noć čoveku koji zna da će svanuti dan. najčešće su takva u koja još niko nije posumnjao. neće mu je pisati ni frak ni mantija. Više gorčine i patnje krije se u jednom jedinom radnom satu nego u jednom celom celcatom životinjskom životu. ali se provlači krvnim žilama poput otrova. pa ma koliko mi hvalili slobodu mišljenja. Znate li zašto je pas veran svome gospodaru? . Javnost je stara žena.

Kad ima hleba tad je i tuga lakša. Prva dužnost čoveka je da pokori strah. Mrtav odlazi u grob a živ za pogačom. Na ludom temelju još nikad nije podignuta pametna zgrada. i društvo se raziñe.43 pr. Miguel de Cervantes (1547 .1616) Samo lekari nas mogu ubiti i ubijaju nas bez straha i mirne savesti ne potežući drugog mača osim recepta. Ljubav je uvek početak znanja. a krmelj kao biseri. Nijedan put nije loš na svom završetku osim onoga koji vodi na vešala. Marko Tulije Ciceron (106 . Istorija sveta je samo biografija velikih ljudi. Ljubav gleda kroz naočare kroz koje joj se bakar pričinjava kao zlato. Dobro propoveda ko dobro živi. ) . Kad se hleb pojede. Nema tako utrtog puta na kojem ne bi bila barem koja prepreka ili rupčaga. Više zna glupan u svojoj kući nego mudrac u tuñoj. beda kao bogastvo.e. Ženski savet nije bog zna šta.n. Jedan čovek nije ništa više od drugog ako ne napravi više od njega.Upravo onako kako znanje raste. kao što je vatra početak svetla. Službe i visoki položaji nisu ništa drugo nego duboko more smutnji. ali glup je onaj ko ga ne primi. tako se vera smanjuje. Usta bez zuba su isto što i mlin bez kamena i mnogo više treba ceniti zub nego dijamant.

Priroda je dala iluzije pametnima kao i ludima. a isto tako ne želim pisati ono što ne mislim. Društvo bi bilo nešto predivno kad bi se ljudi iskreno zanimali jedni za druge. Jer njima ne ide u glavu da bi ih neko mogao i voleti i poznavati u isto vreme. . Raznolikost raduje čoveka. Navika kao da je druga priroda. moramo ih uveriti da ih ne poznajemo. Chamfort Nicolas Sébastien Roch (1741 . U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hteli da budu. zato da pametne ne bi njihova sopstvena pamet učinila previše nesrećnima. Pisaljka je najbolji i najizvrsniji tvorac i učitelj izražavanja Pismo ne rumeni. Kao da žele da vide pričinjava li to zaista toliko zadovoljstva kako tvrde čestiti.1794) Kleveta je kao osa koja vam dosañuje i protiv koje ne smete učiniti nijedan pokret ako niste sigurni da ćete je ubiti. i to je jedina stvar na svetu o kojoj se ne može reći ništa što bi bilo besmisleno. Davati je trajnije zadovoljstvo nego primati. Hoćemo li da nas žene vole. Jednak se sa jednakim najlakše udružuje. Kada čovek želi da se dopadne u društvu. Svi se pokoravamo zakonima da bi smo bili slobodni. a u malima onakvima kakvi jesu. mora se pretvarati da je naučio mnogo toga što zna od onih koji o tome ništa ne znaju I zli ponekad čine dobra dela. U ljubavi je sve istinito i sve lažno. Jedino je mudrac slobodan. Glavna stvar je da pišeš što više.Nemam smelosti da o onome što mislim pišem. jer se onaj koji daje mnogo duže seca nego onaj koji prima.

Ma kako loše muškarac mislio o ženama. uvidećemo da smo izgubili budućnost.1966) Ako započnemo svañu izmeñu prošlosti i sadašnjosti .Javnost? Koliko je budala potrebno da bi se stvorila javnost? Na onoga koji je tančo na sredini izmeñu našeg neprijatelja i nas uvek mislimo da je mnogo bliži njemu nego nama. Ništa u životu tako ne razveseljava kao kad nas gañaju pa promaše. Dajte nam alat. Istorija se ponavlja. U miru: dobra volja. Velikodušnost je samo samilost plemenitih duša. eto zašto su gotovo svi zaljubljeni smešni. U ratu: odlučnost. Ni za jednu zajednicu ne postoji bolje ulaganje od davanja mleka deci. U porazu: prkos. . Ne mogu vam ponuditi ništa osim krvi. prijatelje koji se ne brinu za vas i prijatelje koji vas mrze. ali svaki put sve više košta. znoja i suza. Diktatori jašu tamo-ovamo na leñima tigra i ne usuñuju se da sjašu. U pobedi: velikodušnost. a mi ćemo dovršiti posao. nema te žene koja ne bi o njima mislila još gore nego on. Zaljubljen čovek želi da bude ljubazniji nego što to može biti. A tigrovi postaju gladni. Evo odgovora koji ću dati predsedniku Rooseveltu. Ko god nema karaktera nije čovek. Ko u četrdesetoj godini nije postao čovekomrzac nikada nije volio ljude. Bio jednom neki čovek koji je prodao kožu hijene dok je zver još bila živa i koji je poginuo loveći je... nego stvar. napora. Spretnost je za prevaru ono što je za lopovluk veština. Možete imati tri vrste prijatelja: prijatelje koji vas vole. Winston Churchill (1874 .

Jean Cocteau (1889 . ljudi se moraju uzdignuti do nje. S vremena na vreme treba se odmoriti od nerada. Ovo još nije kraj. Charles Caleb Colton (1780 . Poezija je religija bez nade. Sloboda se ne može spustiti do ljudi. Neznanje je neispisan papir na kojem možemo pisati.1832) Najveći prijatelj istine je Vreme.1963) Ponosan sam na greške koji mi drugi pripisuju. Sa olakšicom prelazim sa uzburkanog mora Činjenica i Teorija na čvrstvo tlo Rezolucija i Činjenica. . Moj pesimizam samo je jedan oblik optimizma. Ne očekuj pohvalu bez zavisti sve dok ne budeš mrtav. već joj se žrtvujemo.Ne zameram kritici čak ni kada se zbog oštrine za neko vreme razilazi sa stvarnošću. a pogrešno znanje je ispisan papir koji se prvo mora brisati. njen najveći neprijatelj je Predrasuda. ali sam manje ponosan na one koje zaista imam. to je blagoslov koji najpre treba zaslužiti a onda u njemu uživati. Pesnik je lažov koji uvek govori istinu. Nije čak ni početak kraja. Tirani još nisu otkrili lance koji bi sputali duh. Što više starim. Pesniku je isto tako teško da govori o poeziji kao i biljci da govori o vrtlarstvu. a hoćemo odobravanje. a njen stalni pratilac je Poniznost. Tražimo savet. to više primećujem da jedino snovi ne prolaze. Ali je možda kraj početka. Poeziji se ne posvećujemo.

ali oklevetanog nikada. Onaj koji umire kao mučenik. Ko ne kažnjava zlo. sebe ne zaštićuje. a pametni pak da su previše lakoverni. Slikar koji ne sumnja u svoje sposobnosti malo postiže.Oponašanje je najiskrenije laskanje. Svaka naša spoznaja počinje sa osećanjima. Kao što gvožñe zarña ako se ne upotrebljava. a voda se pokvari i kad je zima sledi.1519) Praksa uvek mora biti grañena na dobroj osnovi. Ambicija je zapravo pohlepa za moći. . Denis Diderot (1713 . Mudrost je kćerka iskustva. tako i dobro proživljen život daruje smirenu smrt. Ko druge vreña. a daje je onima koji je nemaju. Čestitog čoveka poštuju čak i oni koji to nisu. Leonardo Da Vinci (1425 . ali ni u kom slučaju da nije bio budala. taj zapoveda da se ono čini. Neznanje je bliže istini nego predrasuda. Budale ponekad imaju tu manu da ni u šta ne veruju. Utrti putevi su najbezopasniji i najpouzdaniji putevi. Kletva uvek čini klevetnika gorim. dokazuje da nije bio podlac. Kao što dobro iskorišten dan daruje ugodan san.1784) Ljubav lišava pameti one koji je imaju. Ljubav je kao prepeličar kojem je draža kazna od jedne ruke nego milostinja od druge. tako se i ljudska sposobnost uništi bez vežbe.

Dugo je postojala titula dvorske lude. Bolje je biti mrtav nego lopov. vreña samo s vremena na vreme. retko se dogaña. Sve dolazi samo ako čovek želi čekati. Tajna uspeha jeste u postojanosti namere. a onaj koji je bezobrazan po izgledu. uglavnom se zbije ono što smo najmanje očekivali. ali teško onome koji živi a ne robuje nijednoj dužnosti. Raznolikost je majka Uživanja. Pisac koji govori o svojim knjigama gotovo je isto tako loš kao majka koja govori o svojoj deci. Isto je tako opasno verovati previše kao i premalo. pripisujemo im sve ljudske nevolje. . Mladost je zabluda. Benjamin Disraeli (1804 . Čar prve ljubavi jeste u našem neznanju da se ona može uvek završiti. onaj koji je po karakteru bezobrazan. starost kajanje. a nikada nije bilo titule dvorskog mudraca. vreña uvek. Ono što predviñamo.1881) Razočarenje muževnog doba nadovezuje se na zabludu mladosti: nadajmo se da nasleñe starosti nije očajanje. Strah se uklanja strahom.Neprestano propovedamo protiv strasti. Okolnosti stvaraju ljudi. Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. Čovek nije proizvod okolnosti. Biti svestan svog neznanja veliki je korak ka znanju. muževno doba borba. Možda je bolje biti bezobrazan nego imati izgled bezobraznika. a strah od smrti strahom pred sramotom. Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi. a zaboravljamo da su one takoñe izvor svih naših uzivanja.

Dumas Alexander (otac i sin) Čim neobuzdana ljubav uñe u čovekovo srce. U srcu koje iskreno ljubi ili ljubomora ubija ljubav. Nekoga je bolje imati meñu neprijateljima nego meñu prijateljima. već prodao. ona u njemu nagriza sve ostale osećaje.1881) Ako si se uputio prema cilju i putem počeo da zastajkuješ i da kamenjem gañaš svakog psa koji laje na tebe. Zaljubiti se ne znači voleti. Svaka ljubav prolazi a neslaganje zauvek ostaje. jer je jedini koji se ne može okajati. Postoji srdačnost koja se poverava svima i svakome. govore kratko.Fjodor Mihajlovic Dostojevski (1821 . ne računajući na zlobne podsmehe. Ništa na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja. Č ovek se može zaljubiti i mrzeći. Glupan koji je postao svestan da je glupan nije više glupan. jer kad je prekoračiš. onda nisi darovao. Fantazija je prirodna snaga u čoveku i ako joj se ne udovolji. Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost. (otac) Dužnost. nikad nećeš stići na cilj. vere. zadate repi. (sin) Samoubistvo je najveći zlocin. već u tome zašto živi. (otac) . ne možeš više nazad. ona tu živi na račun časti. Tajna čovešjeg života nije u tome da samo živi. Sasvim suprotno biva sa strašću. Oni koji znaju da govore. ali ni ništa teže. ona će ili nestati ili obratno – razbuktaće se prekomerno a to je i štetno. ili ljubav ubija ljubomoru. Svemu ima granica. Za čoveka nema ništa primamljivije od slobode njegove savesti. Takvi ljudi su uvek ograničeni jer su spremni da sve najvrednije izvade iz srca i polože pred prvog na koga naiñu. koju je opasno prekoračiti. znate li šta je to? To je ono što tražimo od drugih.

to vam se čini kao jedan minut. kad previše govori. To je relativnost. ali loš gospodar. Savršenstvo sredstava i zbrka ciljeva čini se. Ali neka sedi jedan minut na vrućoj peći . Mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima. i verujem da . (sin) Čovek je uvek ponosan ako je negde upisao svoje ime. Sila je oduvek privlačila ljude niskog morala. (sin) Žena nas često podstiče na velike stvari koje nam kasnije sprečava da ih izvršimo. Ne činite nikad ništa što se protivi vašoj savesti. (otac) Ne ceni novac ni više ni manje nego što vredi: on je dobar sluga. niko vam neće ništa dati. Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom.Niko nije tačniji od žene koju ne volimo.nikada. uvek na kraju kaže neku glupost. Poštujmo svakog čoveka kao biće i ne pravimo ni od koga idola. Mašta je važnija od znanja. (sin) Budete li pokazivali da vam je nešto potrebno. želite li se obogatiti treba da izigravate bogataša. ali da ga uveri . (sin) Život je poslednja navika koju bismo hteli izgubiti. (otac) Nije zanimljivo ono šta vam žene kažu.bez izuzetka . (sin) Ma kako dobro čovek govorio.genijalne tirane nasleñuju nitkovi.1955) Ne verujem u teološkog boga koji nagrañuje dobro a kažnjava zlo.to je duže od jednog sata. (sin) Oni koji čitaju znaju mnogo. ponekad čovek uspe da pobedi nekoga u diskusiji. i uvek se čudi kada ga onde više ne nalazi. (sin) Beskorisno je pobijati tuñe mišljenje. Veče u kojoj se svi prisutni sasvim slažu izgubljena je. jer je prva koju smo stekli. zanimljivije je ono sto vam prećute. oni koji posmatraju znaju ponekad još i više. Moj politički ideal je demokratija. po mom mišljenju. . (sin) Albert Einstein (1879 . obeležavaju naše doba. pa bilo to i na kori drveta. to dublje prodiru. pa čak ako to od vas i država traži.

za mene je to tako smešan prizor da bih mogao pući od smeha. Svaki junak na kraju dosadi. Njihovi roñaci ne mogu ništa reći o njima. isto tako kao što postaje žbir kad ne može postati vojnik. nego se poklanja. Rafael slika mudrost. Flaubert Gustave (1821 . Ništa tako ne ponižavaa čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kojima je on doživeo neuspeh. Glupost je nesalomiva: sve što naleti na nju mora se razbiti. Lepota bez sarma je kao udica bez mamca. to je neko ko bi nas prisilio da radimo ono što možemo. Händel je peva. Sa svojim prijateljima radim isto što i sa svojim knjigama. treba da sumnja. Watt mahanizuje. kad ne bih osecao sažaljenje. uvek treba da se nada. Genijalni ljudi imaju najkraće biografije. Fidija je kleše. postaje kritičar. Kolumbo njome plovi. Ono što nam najviše nedostaje u životu. sa svakom stvari koju dobiješ nešto gubiš. Hteo bih da su onde gde ih mogu naći. Kad čovek ne može biti umetnik. a kad se nada. .Emerson Ralph Waldo (1803 . Luther je propoveda. Videti kako jedan čovek sudi drugome . Washington je naoružava. Zanimajte se za mrtve generacije: to je jedini način da budete milostivi prema živima i da manje trpite.1882) Sa svakom stvari koju si propustio nešto si dobio. Ništa nam ne može pružiti takav mir kao mi sami. ali se retko njima koristim. Wren je gradi. Shakespeare je piše. Srce je bogastvo koje se ne prodaje i ne kupuje.1880) Mi smo stvoreni za bol. Kad čovek očajava. Suze su za srce ono što je voda za ribe.

I vladari za koje vi prolivate svoju krv.. Čovek ne zna živeti. usred vaše najogorčenije borbe jedan drugome stiskaju ruku. ne misli. a da pri tom ne nasrću jedan na drugoga. ja ne prezirem slavu.Postići da se govori mnogo gluposti na vaš račun. sebičan i da je dobrog zdravlja.iako ima snage da se spasi . . to me se malo tiče kako živim i još manje koliko ću živeti. dok je onaj koji trpi heroj? Meñutim ljubav prema životu je tako jaka da se prvi više borio da ne bi klonuo nego drugi da bi trpeo. Zašto bi se onaj koji koji se ne opija zato što nagonski mrzi vino opravdano nazivao treznim? . Nije kukavica čovek koga nosi nesavladiv vir velike reke..to ne iskoristi. Šta znači biti slavan? . Foscolo Ugo (1778 . jer čovek ne prezire ono što ne može dočekati. sve je propalo.Ne.1924) Samo žene i lekari znaju koliko je ljudima laž potrebna i korisna. iluzija i zabluda. Pesnici tek onda počinju živeti kad umru. obavljanje verskih dužnosti samo je trgovina. ne može neprekidno osećati ako ne zamišlja. ne računa ako ne oseća. France Anatole (1844 . Budući da nisam uopšte mogao saznati posle čitanja mnogih knjiga i dubokih razmišljanja zašto živim. ne razmišlja.1827) Zar je ovaj kukavica jer je klonuo. jer je ozbiljnost uvek bila prijateljica licemera. Smejemo se i smejaćemo se.tamo gde vera nije duboko ukorenjena u zakone i običaje naroda. Dopuštam da kleveću žene samo oni koji su mogli zaboraviti da su imali majku. Samo je nesretnicima zaista dopušteno da mogu jedan drugome pomoći i meñusobno se utešiti. ali ako prvi uslov nije ispunjen. nego onaj koji . Tri uslova su da čovek bude srećan: treba da bude glup. pa hladnokrvno dele vaše haljine i vašu zemlju. a ne može ni osećati ni zamišljati bez strasti.

jer ono što ostavljamo. Milostinja jednako ponižava onoga koji je prima i onoga koji je daje. Bez obmane bi čovečanstvo umrlo od očaja i dosade. nova nauka i nove ekonomska potrebe prisiliti da žive u miru. a naročito uživanje. Žene u svakom romanu traže samo sopstvenu tajnu i tajne svojih suparnica. Na ovom svetu sve se plaća. treba umreti za jedan život da bi se ušlo u drugi. Kako možemo braniti jednu civilizaciju koja samo nosi to ime. Bolje je malo razumeti nego razumeti krivo. Sadašnje vreme zvaće varvarskim kad bude prošlo. već zato što će ih jedan novi red stvari. Šta može hladna i gola istina protiv blistavih čari laži.Ono što ljudi nazivaju civilizacijom to je sadašnje vreme. Ljudska dela prosuñujemo prema tome toliko nam daju zadovoljstva ili zadaju bola. Hrišćanstvo je mnogo učinilo za ljubav napravivši od nje greh. čak i one koje najviše želimo. a obožava u nama životinje i ceni samo materijalno? Ja bih bez sumnje postao hrišćanin kad bi hrišćani bili hrišćani svih dvadeset i četiri sata. to je deo nas samih. Ljudima se zamera što govore sami o sebi. to je ipak predmet o kome mogu najbolje govoriti. . i napokon slobodu celog čovečanstva. Meñutim. Društvo sastavljeno samo od velikih ljudi bilo bi vrlo malobrojno i dosadno.1948) Istinska demokratija je ona koja dopustivim sredstvima. brani slobodu svoju. to su prošla vremena. odnosno slobodu svoje zemlje. Veliki ljudi ne podnose jedan drugoga i uopšte nisu duhoviti. Vladati znači izazvati nezadovoljstvo. Gandhi Mahatma (1869 . Svetski mir ostvariće se jednog dana ne zato što će ljudi postati bolji (u to se ne smemo nadati). a ono što nazivaju varvarizmom. isključivo nenasilnim. Sve promene su tužne.

Johan Wolfgang Goethe (1749 . Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. vrši nasilje svesno. Čovek je stvorio mašinu. Ma koliko bila okorela nečija ćud. Najveća snaga kojom raspolaže čovečanstvo jeste nenasilje. neka se radije vežba da ubija i da bude ubijen nego da sramno izbegava opasnosti. Moramo pružati otpor ugnjetavanju. Ono je jače i od najmoćnijeg razornog oružja što ga je stvorio ljudski um. ja sam za nasilje. Nikad nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna. to i ne pitamo. a ne živi više. Ali ko nema te hrabrosti. Verujem da bog ima isto toliko imena koliko ima živih ljudi. Zabluda se odnosi prema istini kao kao san prema budnosti. Nijedna zemlja se nije nikad uzdigla a da nije bila pročišćena u ognju patnji. na to se i ne obaziremo: samo se čuvamo da on ne padne u iskušenje da to i učini.1832) Mržnja je aktivno nezadovoljstvo.otkazati mu poslušnost. Pametni roditelji dopuštaju svojoj deci da ponekad i pogreše. ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi. Njega moramo pobediti ljubavlju . ali nipošto ne smemo nanositi zlo ugnjetaču. Kakvo imamo pravo na vladavinu. Tamo gde se mora birati izmeñu kukavičluka i nasilja. rastopiće se na vatri ljubavi. Jer ko beži. Ako se pak ne promeni. Čoveku praznog želuca hrana je bog. beži zato što nema hrabrosti da ubijajući i sam bude ubijen. to znaći da vatra nije bila dovoljna jaka. Ima li narod pravo da nas skine sa vlasti. Pravilno vispitanje se sastoji u tome da izvuče iz svakoga ono što je najbolje. a zavist pasivno.Više volim mirno i hrabro umreti nego ubijati. Život bez principa je brod bez kormilara. Primetio sam da se čovek kao osvežen vraća iz zablude u istinu. makar po cenu života. ne smemo se zato čuditi što zavist tako brzo prelazi u mržnju. Sloboda nije vredna ako ne uključuje slobodu da se greši. .

Mi zapravo znamo ako malo znamo. Istina počiva u dubini. Bila su to divana vremena. Kada bismo morali sve zakone proučavati. Svi darovi. možemo najčešće biti uvereni da su u zabludi. zapravo je prema njima galantniji od onoga koji ih voli. Srećan je i velik zaista samo onaj koji ne mora ni pokoravati ni pokoravati se da bi mogao nešto biti. . Znam li čime se baviš. Slobodni ste ako vam je savest čista. ne bismo imali vremena da ih kršimo. Beskoristan život je isto što i rana smrt. onaj ih. Ko ćuti nema razloga da brine. Kada je nekoliko ljudi meñusobno sasvim zadovoljno. čovek ostaje skriven pod jezikom. Mnogo je lakše razlikovati zabludu nego otkriti istinu. Najsrećniji je onaj čovek koji može kraj svog života povezati sa početkom. sve ljubaznosti sveta ne mogu zameniti jedan trenutak zadovoljstva. Samo nevolje u životu nas uče da cenimo dobar život. Za stado naravno nije dobro ako mu je pastir ovca. Sa znanjem raste i sumnja. Koja je vlada najbolja? Ona koja nas uči da sami vladamo sobom. A zapravo se u poodmaklim godinama moraju truditi da se održe pametnima kao što su bili.Jedno o drugome bili smo u zabludi. Ljudi uvek misle da moraju ostariti ako žele da budu pametni. Ko mrzi žene. smatra nesavladivima. ali ti neće pribaviti ni jedno jedino srce. Isplesti venac mnogo je lakše nego za njega naći glavu. Ne menja li se sve na svetu? Zašto da se ne menjaju i naše strasti. znaću šta možeš postati. Tragati za njom nije svačija stvar. Reci mi s kim se družis pa cu ti reći ko si. Zlato kupuje glas gomile. a ovaj se još nada da će sa njima izaći na kraj. naime. Želja i ljubav su krila za velika dela. Zabluda leži na površini i s njom ćemo lako izaći na kraj.

Svi ljudi bivaju u svojim nadama razočarani. Nesreća je najbolja za spajanje naravi koje su inače sasvim suprotne. Ljubav je slatko ropstvo. posle pobede podlost. Ne budite ravnodušni. I najmudrije ribe glad tera na udicu. u svojim iščekivanjima prevareni. moramo otići njima da bismo saznali kakvi su. Ko želi da se prepire. ali nije ni dobro kada razum živi bez snage. Oprezno biraj drugove zato što ima ljudi koji su zarazni kao bolest. Treba tako živeti kako bih mogao samog sebe poštovati. Život teče .Potcenjivati neprijatelja pre smrti je glupost. Vladare treba uvek kritikovati! Političke greške se. Zlo je kada snaga živi bez razuma. Nesreća oblikuje čoveka i prisiljava ga da upozna samog sebe. neka u toj prilici nikad ne kaže nešto što mu niko ne osporava. Bolje da se ti prevariš u svoje prijatelje nego oni u tebe. valja se setiti da ona uvek greje. ostaje sam. Ljude ne upoznajemo kada oni dolaze nama. kažnjavaju same. a često ne sme ništa reći.ko ga ne stigne. ali ćete ih vi platiti. Novinara treba zaista sažaljevati. . Ne može se biti neprijatelj vatre samo zato što ona ponekad opeče. Je li kokoška nastala pre jajeta ili obrnuto? Ko to reši. to žešće čezne za slatkim. doduše. Zemlja se oslobaña ljubavlju. a velika postaje delima.1936) Što je čovek okusio više gorčine. Najčešće ne zna da išta kaže. ravnodušnost smrtonosna za ljudsku dušu. rešio je spor o bogu. brak je ropstvo bez slasti. Maksim Gorki (1868 .

Pravilo mudrih je da ostave stvari pre nego one njih ostave. Ne može se živeti bez razuma. Uñemo li u kuću sreće na vrata radosti.bog slobodnog čoveka. Dobro. Pametnome više koriste neprijatelji nego ludome prijatelji. nije tako zlo. Teško je uliti pamet onome koji nema volje.religija robova i gospodara. i obratno. Gracian Y Morales Baltazar (1601 . Ko drugom poveri svoju tajnu. pa i samo zlo. dvostruko je dobro. neku zbog drugih. Ne možeš pripovedati ljudima ono što sam poričeš. Ne treba sa sobom biti nezadovoljan jer je to malodušnost. Zato mislimo na završetak i više se brinimo da srećno izañemo nego da nam aplaudiraju pri ulasku. Istina je .Uloga iskrenog čoveka . Više pazi da ni jednom ne pogrešiš. a još teže uliti volju onome koji nema pameti. tada je život robija. postaje njegov rob. U neodlučnosti najbolje se držati uz razumne i oprezne jer oni će pre ili kasnije nabasati na sreću. tako je porok sam sebi kazna.1658) Nema veće vlasti od one nad samim sobom i nad svojim slabostima. sopstvenog ili pozajmljenog.teška je uloga. ni zadovoljan jer to je glupost. Ko sporo veruje. Laž je . nego da sto puta pogodiš. Svaku istinu ne možemo reći. pokazuje zreo um. Kad je rad prisila. neku zbog samih sebe. Pristojnost zahteva da ljudi lažu. Voljena žena ne stari. ako je kratko. izaći ćemo na vrata plača. Kao što je vrlina sama sebi nagrada. ako ga je malo. .

ona. ali je najneobičnija skromnost. Ništa misli da postaje nešto ako prizna: ja sam ništa! Ponekad je potrebno više smelosti da se izmeni sopstveno mišljenje nego da mu čovek ostane veran. laž ili istinu? Prva te košta tvoga ja. Ma šta čovek stekao. Hebbel Friedrich (1813 .Razuman neka živi kako može a ne kako bi želeo. pa makar samo strahom da to ne izgubi. Starac postaje ponovo dete. Ako sitnim duhovima padne na pamet koja dobra misao. druga možda tek sreće. Staro zapažanje je da pristojnost raste toliko koliko moralnost opada. Ljudi su izmislili mnogo neobičnih vrlina. . skupo je platio. Uživanje u humoru predstavlja najveću duhovnu slobodu. oni je se više ne mogu osloboditi. Ko počne time da veruje svakome. Ko želi da upozna ljude. Šta plaćaš skuplje. Da bismo nekome mogli lakše oprostiti moramo uraditi kakav manji greh da bi i on nama mogao oprostiti. Ta misao ih drži čvrsto poput magneta. Pa ipak ih učinimo. neka proučava razloge njihovih opravdanja. Kad nešto mrzimo stvarno temeljno a da i ne znamo zašto. i neka više ceni ono što mu je sudbina dala nego ono što mu je uskratila. završiće tako da će svakoga smatrati nitkovom. Sreća se umori ako nekoga dugo nosi na leñima. veća od njih. Mnogo je bolje nikad ništa ne posedovati nego nešto izgubiti. ali dete za onaj svet. nikad se više ne diže od mrtvih.1863) Ima stvari za koje se kajemo pre nego što ih učinimo. možemo biti uvereni da malo toga imamo i u sopstvenoj naravi. Kada se čast jednom razboli i ako brzo ne ozdravi. je naime.

Samo nam srodna bol izmami suzu. U mladosti je ljubav burnija. Nije sve zlato što sija. Francuska je samo periferija Pariza. Ništa nije gluplje nego pobediti. Hugo Viktor (1802 ." To je nemoguće i to iz dva razloga: zato što bog nema ruke i zato što kraljevi nemaju srce. Bog je stvorio samo vodu. ali i snaga dobra. . gospoño.1885) Bossuet je napisao ne trepnuvši okom:"Bog drži u svojoj ruci srce kraljeva. Ko nezgrapnom rukom posegne za ružom. ali ne tako jaka. a ja zato što sam star. besprekorni grañani vrline. Kod čoveka se najdublja drskost duše ogleda mnogo drskije smeškom nego rečima. Lepota sveta uvek je adekvatna duhu koji ga posmatra. ili plačljiv kukavac koji neprestano roni suze nad dobrim starim vremenima. ali ne pre nego što budu obešeni. i svako zapravo i plače zbog sebe. tako svemoćna kao kasnije. narodi se moraju česati. Ne dopustite mi da postanem staro gunñalo koje iz zavisti sikće na mlañe duhove. zao uživa već ovde svoj pakao. Vi zato što ste tako lepi. Pariz je zapravo Francuska. u čijim se bednim srcima ugasila snaga zla. tu upravo počinje njegovo plemenitije ja. neka se ne žali što ga bode trnje.Stid obeležava u čoveku unutrašnju granicu greha. Ali i ne sija sve što je zlato. Dobar čovek nalazi tu svoj raj. prvi znak istinske ljubavi kod mladića je stid. Čudna stvar.1856) Moramo oprostiti svojim neprijateljima. Mi smo oboje tako blizu nebu. Gde se zacrveni. Kad cara svrbi. a kod devojke smelost. Zločinci nose često u srcu više čovečnosti nego oni hladni. Heine Heinrich (1797 . prava je slava uveriti. ali čovek je napravio vino.

. kukavica dok opasnost traje. jakih. a u vama je lakejska duša! Jean Paul (1763 .pa čak ni žene ni vladare . kao i najnevaljaliji pas . bogatih i učenih. to je pehar žuči premazan medom. teško je biti pravedan.1825) Starost nije tužna zato što u njoj prestaju naše radosti. treba da vidi bedu deteta. Drugu polovinu neće dugo sačuvati. Ona je njega ljubila jer se njome oženio. greške su muževa. Ko otkrije da čuva neku tajnu. Kad usta kažu: "da".nego savest. taj je već pola tajne izlanuo.Greške žena. nego zato što u njoj prestaju naše nade. Treba ih ponekad pustiti da idu sami. On se njome oženio jer ju je ljubio. pogled veli "možda". Samo se u životinja mogu pouzdati da će prema meni biti bolje nego što ću ja biti prema njima.tiha. pruži mu priliku da ti učini kakvu veliku uslugu. nevoljnih i neukih. Starcima je potrebna ljubav kao i sunce. Nije teško biti dobar. slabih. Deca i časovnici se ne smeju stalno navijati. Usta naučnika koji drugom naučniku čestita na uspehu. Ko je video samo bedu muškarca nije video ništa. gospodara. Usuditi se: to je cena napretka. Sećanje je jedini raj iz kojeg ne možemo biti proterani. kao i najveća vrlina. Njegovo srce će se od toga rastopiti i on će te opet voleti. dece. roditelja. treba da vidi bedu žene. slugu. Naveća mržnja je. hrabar posle nje. Nikoga na svetu nije lakše prevariti . Ako se prijatelj ljuti na tebe. Ja nosim odelo lakeja. Plašljiv čovek se prepadne pre opasnosti. ko je samo video bedu žene nije vidio ništa.

. Sva je nevolja u tome što čovek nesvesno prima kao istinu ono u što ne želi da veruje. to se više boje da je ne izgube. Ako čovek na svom životnom putu ne sklapa nova prijateljstva.. ako ste sami nemojte ostati besposleni. Zaista nema ništa na svetu što toliko zavede razum da se uspava i da ne bude budan kao pomisao da će čovek provoditi život uz ljubaznu ženu. nego kako živi. . Johnson Samuel (1709 . nego tek onda kad se uporedi s drugima koji nisu tako dobri i veliki. Opšte predrasude ne bi se smele nalaziti u onih ljudi kojima je posao da ispravljaju tuñe zablude. Ako ste besposleni. Nije važno kako čovek umre.1784) Ljudi koji trpe bol misle da nikada dovoljno ne učestvujemo u njihivom bolu. uskoro će se naći sam i ostavljen. ili vino i glupost. nemojte ostati sami. Čovek nije nikad tako lep kao kad moli za opraštanje ili kad sam oprašta. Novac sam po sebi ništa ne vredi. Čovek mora izabrati: ili uzdržljivost i pamet. Jedina njegova je vrednost u trenutku kad se od njega odvajamo.. Ljudi nikad ne odaju svoje namere lakše i jasnije nego onda kad im se one izjalove. a ono barem od lošeg lekara. Nijedan čovek nije sam po sebi ni velik ni dobar. Dobar lekar spasava ako ne od bolesti. I to je jedan od nepovoljnih uticaja vina. Ljudi su zabrinuti za svoju slavu.Čovek radije čini više od svoje dužnosti negoli svoju dužnost. I što im je veća. Čovek pijući počne menjati misli rečima.genijalnog čoveka je retko uništio ko drugi ako se nije uništio sam. Svaki bol kojoj ne možemo naći prirodnog leka brzo proñe. Posed nas ne čini ni upola tako srećnima kako nas gubitak čini nesrećnima.

s kako malo prave intelektualne superiornosti ljudi mogu postati slavne ličnosti u javnom životu. Besavesnost nije nedostatak savesti. nisu ništa prema ovom. nego sklonost da se čovek ne obazire na njin sud. Upitamo li se da li valja gledati na ljudski rod kao na dobar ili loš soj: moram priznati da se bas nemamo čime pohvaliti.1804) Ko svoju požudu zna zadovoljiti.Čudno je. . Smrti se najmanje boje oni čiji život ima naveću vrednost. gospodine. koja trpimo. Istina. Hteti postati delimično bolji čovek uzaludan je pokušaj. Kad bi žena mogla birati da li da o njenom prestupu sudi muški ili ženski sud. Muškarac je ljubomoran ako ljubi. ko je zna obuzdati. nego mnogo i površno. stoga je obavezna ljubav glupost. navika i sklonost. Bez poštovanja nema istinske ljubavi. Glavni uzroci su predrasuda: oponašanje. a žena ako i ne ljubi. Kant Imanuel (1724 . mislim mnogo toga s najdubljim uverenjem i na svoje veliko zadovoljstvo. Nikad ništa ne izaziva pobunu više od nepravde. za svog bi sudiju sigurno izabrala prvi. Bolje je znati malo ali temeljno. Dužnost prema samom sebi se sastoji u tome da čovek očuva ljudsko dostojanstvo u sopstvenoj ličnosti. Mnogo znati mora onaj koji druge treba da poučava da sa malo znanja budu mudriji. mudar je. ali nikada neću kazati nešto što i ne mislim. što nikad neću imati hrabrosti da kažem. sva druga zla. Sumnja je veoma često beskorisna patnja. Ljubav je stvar osećaja a ne volje. te ne mogu ljubiti zato što hoću. pametan je. a još manje zato što moram.

Ko svoje tajne čuva za sebe. izgleda plašljiv. Čovek koji napravi grešku i ne ispravi je. negoli nastaviti ako si kriv. jer ako bi ostao bez zarade. n. Konfucius (551 . Kina) Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje . ne bih nikada ostao bez mirisa. je iskren preko mere. Nikad ne veruj potpuno u čoveka dok ne vidiš kakav je kad se naljuti. deluje okrutno.ono je najlakše. ženu koja ti se divi kad si prisutan.najveće bogastvo. Čuvaj se lenčarenja jer ono donosi veću štetu nego pijanstvo. je odvažan preko mere. Kada bih bio trgovac. i iskustvo . Izbegavaj druženje sa ludim jer ti on može naneti nevolje u želji da ti učini dobro. e. pravi drugu grešku.Omar Ibn Al Khatab (581 . Najmudriji čovek je onaj koji uvek pokušava opravdati nedostatke drugih ljudi. . ali te ogovara čim se udaljiš. uzrokuje nered. Čovek velikih prohteva nije nikad dovoljno razuman jer ga njegove želje čine slepim.479 pr. trgovao bih samo mirisima. postaje dosadan. nego onaj koji zna izabrati od dva zla manje. je oprezan preko mere. Ne brini za ono što je prošlo. i vladara koji ti ne uzvraća nagradom za dobro koje uciniš. Ko Ko Ko Ko je uljudan preko mere. ostaje uvek svoj gospodar. jer ima toliko stvari oko tebe koje se upravo dogañaju. ali je brz da te kazni čim nešto pogrešiš. kao što je zadovoljstvo s onim što imaš .ono je najneugodnije. vec samo širi glasine o tvojim slabostima. vaspitanje . Mudar čovek nije onaj koji može razlikovati dobro od zla. Nepravedno nije ono što možemo zaboraviti.644) Pohlepa je najveće siromaštvo.ono je najplemenitije. Izbegavaj uvek tri osobe: prijatelja koji ne govori o tvojim dobrim osobinama. Bolje je povući se iako si u pravu.

Ako ljudi na nižim položajima nemaju poverenje u one iznad sebe. ali ne možete ubiti ambiciju u običnom čoveku. vladati narodom nije moguće. Ljubaznost uzvrati ljubaznošću. Još ni život ne poznajemo. uveriće se da je veoma teško živeti prema svojim hvalisanjem.1981) . Čitanje bez razmišljanja stvara nesreñen duh. Možete ubiti generala jednoj vojsci. Nas koji smo jednom poljem slave prošli. Kada u zemlji vlada nered. daj ga lopovima i oni ti ga neće uzeti. bilo je mnogo.i sagradićeš planinu. a prostak prebacuje drugima. Kad u zemlji postoji red. istina ne može veličati ljude. ali zlo uzvrati pravdom. pa šta je ostalo? Tek humka zemlje. Plemenit čovek prebacuje sebi. na kojem se žari crveni korov svako proleće. Čovek koji se hvali bez ikakvog stida. ali možeš biti zabrinut ako ih nemaš. Prostak je uvek uzbuñen. Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred. Ako ti sam ne voliš novac. a kako možemo poznavati smrt. Plemenit čovek je miran i velikodušan. Krleža Miroslav (1893 . Neka te ne zabrinjava ako drugi ne znaju za tvoje sposobnosti. Hulja se ponižava ali nije spreman na pomirenje. a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim. naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata.Plemenit je čovek spreman na pomirenje ali se ne ponižava. Ljudi mogu veličati istinu. onda su bogastvo i ugled sramota. Svakog dana ponesi kantu zemlje na jedno mesto . beda i poniženje su sramota.

nastala od straha pred smrću.Čovek je tako izmislio boga. to je pitanje isto tako ljudsko kao i to. Bog je čudestvena i strašna reč. kako bismo izgradili svoje uverenje da smo u sadašnjosti ono što jesmo. a to im često pošteno ljudski izgleda nesrazmerno hrabrije... Znajte da svi laskavci žive o trošku onoga koji ih sluša. veština i prevara. nego da jedni drugima kažu golu istinu.. Čovjek je iščeprkao iz blata zlato. ne bi bilo ni umetnosti. Ništa nije tako opasno kao prijatelj neznalica. Borba za slobodu čoveka i nije drugo nego borba za osloboñenje od predrasuda. I mesečina može biti pogled na svet. više bi vredeo pametan neprijatelj. Čovek je izmislio mašine. da nas ponovo pokvari. Često nam je potreban neko ko je manji od nas. Da nema u nama ljudske svesti o smrti. stvarajući u isto vreme izmeñu čoveka i čoveka nepremostivosti vrlo često dublje od najmračnijeg ponora. a zašto se čovek boji smrti. Ljudi se meñusobno varaju. dok ne damo prošlosti. Boriti se perom spada meñu najveća junaštva. samo tako dugo. Sreća nam prodaje ono što mislimo da nam daje. Pišimo i proučavajmo našu narodnu prošlost. zašto čovek zapravo živi. umesto da je obratno. a sad ta bespredmetna kovina vlada njegovim nazorima i uverenjima. U ljubavi je sve dopušteno: lukavstvo. spajaju ljude kao mostovi. Jean de La Fontaine (1621 . koja se može dokazati kao juridička istina.1695) Pustite budale neka govore: znanje ima svoju cenu. Govoriti o starim sramotama uvek je poučno. a sad kleči pred njim stolećima. . obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem. a danas mašine vladaju čovekom. lažu jedni drugima u lice. Sumrak i najružniju ženu pretvara u zagonetnu lutku. pretvara se u juridičku istinu.. Reči. Svaka laž.

a nametati sebe samog vrhunac je nasilja. u nama je samima. Ako si pažljiv na kraju kao na početku. n. . Svaka stvar zastari pošto je dostigla vrhunac. Najlepša je pobeda pobediti svoje srce. Ko zna da ne zna najviše zna.Smrt nikada ne iznenañuje mudraca. Na žalost. pr. Svet možemo upoznati a da i ne otvorimo vrata. Razlozi najjačeg uvek su najbolji. poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost. Ne treba slaviti pobede nad drugima. Onaj koji odmah svakom odobrava retko će doći u mogućnost kazati sopstvenu reč. Nijedan put posut cvećem ne vodi prema slavi. nesreća je sakrivena u grudima sreće.) Poznavati druge je mudrost. Ono što poštujemo i ono čega se bojimo u našem je telu. odvajkada je bilo tako da su zbog gluposti velikih stradali mali. on je uvek spreman za odlazak. Kad su palate vrlo raskošne. Što cenimo i ćega se bojimo. Sreća se raña iz nesreće.krvoločni su. Lao Ce (600 g. Nametati svoju volju drugima je nasilje. i oni koji ih slave . žitnice su sasvim prazne. Milost i nemilost uzrok su straha. Dvostruko uživanje je prevariti varalicu. samo postojanje roñeno je iz nepostojanja. sprečićeš neuspeh. e . Smisao neba možemo dokučiti a da i ne pogledamo kroz prozor. Ne širimo misli ubica svetom. I nebo i zemlja i hiljadu drugih stvari roñene su iz postojanja. Najveći osvajač je onaj koji zna da pobedi bez borbe.

Tada ne doživljava dosadu u obliku čame. Ljubav. i ujedno mu s dobrima odnosi i želje. Koliko više vodimo računa o vremenu. a umesto njega zavladao egoizam. vrlo je teško ostvarivo sa osobama koje imaju nekih želja i interesa. Zapravo nije tačno kada se kaže da je dosada opšte zlo. ili kad joj ljudi malo veruju zbog njene retkosti. ne misli na onu uroñenu čežnju koja je nikad ne bi ostavila na miru. jer su redovno iskreni nazivajući stvari njihovim pravim imenom.1837) Iskrenost samo onda može da koristi ake se vešto primenjuje. Pa ipak se ljudi boje smrti. Kada su nekoga upitali šta je najreñe na svetu. Ljudi su samo onda smešni kad žele da se čine ili da budu ono što nisu. Velika je zabluda. jer oslobaña čoveka od svih zala. Zanimljivo je da se jednostavno ponašaju gotovo svi ljudi koji mnogo vrede. Leopardi Giacomo (1798 . u koju svaki dan upadaju ljudi. a čeznu za starošću. odgovorio je: "Ono što pripada svima. koje je kadro da se jedan prijatelj žrtvuje za drugog. a to je zdrav razum!" Odkada je nestalo heroizma na svetu. Život koji je u neprestanom radu zaista je najsrećniji. toliko viče očajavamo što ga nemamo dovoljno. Dobre i plemenite obično veoma mrze. Starost je najveće zlo jer lišava čoveka svih naslada ostavljajući mu prohteve. pravo prijateljstvo. ljubav te je napustila. . da se bolje izrazimo. i da ne znaš ono što ne znaš . toliko se čini da ga imamo na pretek. ali koliko ga više nerazumno trošimo. a takva je vrsta dosade svojstvena onima u kojih duh nešto znači. Opšte zlo je kada je čovek besposlen ili. ta poslednja obmana našeg života. Ona mu donosi sve boli.više nikad ne dobija preñašnju svežinu. Duša koja je tako obuzeta.eto ti najvišeg znanja. kada dangubi.kad ga jednom pogazo ili kad uvene . Smrt nije zlo.Znati da znaš ono što znaš. kad veruju da drugi neće odati njihovu tajnu. Poštovanje je nalik na cvet koji . Uz to je zanimljivo da se jednostavno ponašanje smatra znakom male vrednosti.

nista pod suncem nije slucaj. niski porok. ako ono postane svakodnevno. neka ga u delo sprovede pametan čovek. Ako je savet neke budale slučajno dobar.1865) . Lincoln Abraham (1809 . Zasto ne slikamo neposredno ocima? Koliko se toga gubi na dugom putu od oka preko ruke do kista. Sopstveno iskustvo je mudrost. I najmanji kapital ovog drugog više je vredan nego milioni onih prvih. Ko zbog nekih stvari ne izgubi pamet. Čovek se brzo zasiti i dobra i najboljeg. iako je to meni potrebno i premda on to ima. Hvališ li me u lice? To ti neću zaboraviti. a zavist je mali. Malo bi se toga na svetu započelo da se uvek gledalo samo na kraj. ljubi devojku a ne anñela. prava čuda mogu postati tako svakodnevna. Kakva korist što prijatelj plače zajedno sa mnom? Nikakva.Lessing Gotthold Ephraim (1729 . Ko ne zeli da ista od mene primi. Rijec slucaj je psovka. Izgubljeno je samo ono čega se odrekneš. taj ne zeli ni meni da ista dadne. do one da se u njemu vidim dvostruko bednim. taj je i nema. Iz knjiga stečeno bogastvo tuñih iskustava zove se učenost. iako mu je to potrebno i premda to imam. koji ne poznaje drugo zadovoljenje nego potpuno uništenje svog predmeta.1781) Znam da vatreni konj može zajedno sa svojim jahačem slomiti vrat upravo na onoj strmini kojom oprezan magarac prolazi bez ikakvih problema. Ljubomora je vrsta zavisti. Ogovaraš li me iza leña? Tome se baš neću žalostiti. Najveće čudo je š to nam istinska. Ne veruj prijatelju bez mana.

ne pomaže mu što je pobožan. ni duha. ljudi bi se pretvorili u zveri i divlje životinje. izvrnuće se na drugoj. ni prava. Prava poniznost nikad ne zna da je ponizna. Kada bi se bog razljutio i sa sveta uklonio sve naučnike.1546) Ko ne voli vino. Ne znam ko je bio moj deda. Svet je nalik na pijanog saljaka: dignemo li ga u sedlo na jednoj strani. Ujed se ne leči ubijanjem psa. Ko nema novaca. Dužnost i obeležje dobrog govornika jeste to da prestane govoriti kad bismo ga najradije slušali. Mladost je kao most. Ništa se ne zaboravlja sporije od uvrede. ubistava i štetočinstva. Više sam zabrinut šta ce biti njegov unuk. krañe. . bila bi ohola. kad bi to znala. Svet uvek kritikuje ono sto bi valjalo hvaliti. žene i pesmu. već mora provreti i prekipeti. a hvali ono što bi trebalo kritikovati. Dogme mirne prošlosti nedovoljne su za burnu sadašnjost. ostaje budala čitavog života. Šta je to konzervativizam? Nije li to odanost starom i isprobanom protiv novog i neisprobanog. Potomstvo nije ništa učinilo za nas. Svet nikada nije imao dobro definisanu reč sloboda. Neka niko ne smatra svojim vernim prijateljem čoveka s kojim nije pojeo mrvicu soli. Luther Martin (1483 . Draga kćeri. Malo ljudi se može podstaći da rade jedino za potomstvo. a ne vladati. On se ne da zadržati. već samo otimačine. Sveštenici bi se morali moliti. vladaj se prema svom mužu tako da se obraduje kad na povratku kući ugleda krov kuće.Bolje je ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju. a ništa brže od dobročinstva. Tada ne bi bilo ni razumnosti.

tako se ne može očekivati da narod koji je pun zabluda i neznanja bude. on brzo nestaje ako ga ne prati sopstvena vrlina. osim u retkim slučajevima. taj pruža drugima priliku da ga opravdano vreñaju. ali ne posmatrajući stvari s vašeg gledišta u kome ima razboritosti. Zato ja držim.to je ljubav. Nikad nije bilo razumno dovesti neprijatelja na rub očaja. da po postupcima moramo prosuñivati cilj zbog kojeg su učinjeni. Značajna stvar je na ovom svetu upoznati samog sebe. Od stotinu bolesti pedeset ih je nastalo našom greškom. Loši ljudi se uvek boje da ne bi drugi s njima postupali onako kako oni misle da zaslužuju. beskrajnost nad svim beskrajnostima . U vreme nesreća obično stavljamo na iskušenje vernost prijatelja. biser nad svim biserima. zanos nad svi zanosima. te znati odmeriti snagu svoga duha i svoga položaja. blago nad svim blagom. nego biti srećan. ali ih malo zna ono što jesi.Machiavelli Niccolň (1469 . Mantegazza Paolo (1831 . razuman ili pametan kada bira ili nešto odlučuje.1527) Kao što od nesposobnog i neiskusnog sudije ne možemo očekivati pravedne presude. To je najsigurnija sreća. . nego oko sebe širi atmosferu sreće koju udišu svi oni koji ga okružuju. četrdeset iz neznanja. nego biti bogat. Dobar ministar mora umreti tako da bude bogatiji dobrim glasom nego blagom.1910) Radost nad svim radostima. a ne sredstva kojima se postižu. nego iz drugih razloga. Varljiv je ugled koji nasleñujemo od roditelja i dedova. Bolje je biti dobar nego biti mudar. Onaj koji nepravedno vreña. pijanstvo nad svim pijanstvima. Svako vidi kako izgledaš. Čestit čovek ne uživa sam u svojim delima.

Ivan Mazuranic (1814 . Religija je samo iluzorno sunce koje se kreće oko čoveka dotle dok se on ne kreće oko sebe samog. Ako prilike čine čoveka. Religija je uzdah ucveljenog bića. imade života i smrti. a u najtežim slučajevima nauči da ćutiš. Ona je opijum naroda. tako i ustav ne stvara narod. Demokratija je rešena zagonetka svih ustava. Ljubav je najbolja zaštitnica u braku. svi će te zaboraviti. . Marks Karl (1818 . Despotizam vidi čoveka uvek lišenog dostojanstva. nego čovćek veroispovest.Ljubav bez poštovanja je greh. Nikad nemoj lagati. Kao što veroispovest ne stvara čoveka.1890) U svakoj kapljici koju popiješ. smrt neće. oduzimanje čoveku čovečnost. i ta misao ima pred mnogim drugim mislima tu prednost što je ujedno i činjenica. Ljudi se utapaju u glibu prostog života pred njegovim očima i za njega samog. nego narod ustav. to je greh koji raña druge grehe. u svakom zalogaju koji pojedeš. ali još mnogo radije klevete i poruge. Mi rado slušamo kojekakve dobre poruke. Bez suprotnosti nema napretka: to je zakon koji je civilizacija dosada sledila. Tajna je opšti duh birokratije. Samo što je smrt vjernija od života: svi će te ostaviti. duša sveta bez srca. kao i duh prilika bez duha. onda valja prilike učiniti ljudskima. Uživanje je akord harmonije ili melodije koji nastaje iz udruživanja duše i tela. Znanje je vrlina koja ujedinjuje dve najlepše ljudske osobine: pravednost i moć.1883) Jedina misao despotizma jeste preziranje čoveka. a uzajamno poštovanje je najpouzdaniji prijatelj.

ne ima bratimstva. golem grob mu treba Krv vojakov učinila je voñe glasovite. Jer slobode u ravnici nije. prirodno je. Ako gospoduje jedan. Već je visok. Jer je pravično da se poglavar ravna po narodu. U ovoj zemlji.Nije visok.1673) Ljudi su mi tako mrski da bi me baš ljutilo da me poštuju i cene. Nit' je velik. tko na visu stoji. A velik je. Ljudska slabost je u tome da uvek hoće saznati ono što uopšte ne želi da zna. Ne ima blagoslova. da mu se izvan kuće ne vjeruje ništa. ne ima slobode. Što više nekoga volimo. Ja. ako je prodamo. tko se malen rodi. a sloboda i narav i pravda istina su. Oro gnijezdo vrh timora vije. . Tko je nepravedan u kući svojoj. roba i gospodina ne ima jednakosti. kada su u modi. smatraju se vrlinama. Nasilje i nenarav i nepravda laž su. Sve mane. tko u nizu stoji I visinom nadmaša visine. Ko hoće da utopi svoga psa optuži ga da je besan. Moličre Jan-Baptiste Poquelin (1622 . istinu za rijet pravu. naravno da robuju svi ini. a ne narod po poglavaru. nego proklestvo. neće kosti naše mirno počivati. to manje treba da mu laskamo. Izmeñu sluge i gospodara. tko se velik rodi. Ništa ne vredi poreklo kad covek nema vrline. mnijem: slobode vrijedan nije tko svôm sabljom spasit glavu od sužanjstva ne umije. Al' kad pane.

Viñam ljude koji se prepiru oko vere. Ako postoji bog. onda je preko potrebno da je pravedan. a ne kad umru. to bismo lako postigli. već nesnošljivost one vere koja je sebe smatrala vladajućom. jer ako to ne bi bio. a to je veoma teško. Ko hoće upravljati ljudima. .Luis de Secondat (1689 . Ali mi želimo biti srećniji od drugih. katoličkoj crkvi) Treba oplakivati ljude kada se rode . Čak i psu domaćem želi da ugodi. Ipak je bolje biti oženjen . bio bi gori i nesavršeniji od svih bića. Samo da teskoće lakše prebrodi. Čovek koji ima duha nikad ne nastoji da to pokaže. Većina ljudi je sposobnija za velika dela nego za dobročinstva. oponašajte ono što je najbolje u njemu. Montesquieu Charles . Gleda da ponečim svakog obaveže. (tj. Ali pri tom treba imati jedino na umu: te ratove nije izazvalo mnoštvo vera. ne sme ih terati pred sobom. Ono što je istina u jednom vremenu.nego mrtav. Mogu te uveriti da nikada nije bilo nijedne kraljevine u kojoj je bilo toliko grañanskih ratova kao u Hristovoj kraljevini. jer smatramo druge srećnijima nego što jesu. Bolje je biti rogonja nego pokojnik. Oni koji žele nešto da nauce nikada nisu besposleni. Učeni glupan gluplji je od glupana neznalice.Kada hoćete nekoga oponašati u svemu. Kad bismo hteli biti samo sretni. a čovek bi rekao da se u isto vreme takmiče ko će je se manje pridržavati. Jer ko se gizda ukrasima koje uvek ima na sebi. već treba da ide za njima. u drugom vremenu je zabluda. Ljubavnik u kući gde ga srce veže.1755) Priznajem da su istorije pune priča o verskim ratovima.

skinuti lavlju kožu da bih navukao kožu lisice.1900) Predugo je u ženi bio skriven rob i tiranin. ima ih koje svi preziru: to su takoñe ljubomorni muževi. Umetnost biti veoma sme. Ne nedostatak ljubavi. zna i klevetati. nego nedostatak prijateljstva stvara nesrećne brakove.1821) Budala ima veliku prednost pred pametnim čovekom: uvek je zadovoljan samim sobom. jedna je dragulj. Najbolji način da se svaki dan započne dobro jeste da pri buñenju mislite ne biste li tog dana barem jednog čoveka mogli obradovati. čovek se uzdiže iznad onih koji ga vreñaju. a vi se žalite da ne želim sa vama da plačem. Srce jednog državnika treba da bude u glavi. kad je to potrebno.Ima veoma nesrećnih ljudi koje niko ne teši: to su ljubomorni muževi. Od uzvišenog do smešnog samo je jedan korak. dobra žena sviña se srcu. Praštajući. Zato žena još nije sposobna za prijateljstvo. Da bismo održali svoju reč. a u isto vreme veoma oprezan. ona poznaje samo ljubav. umetnost je uspeha. Došao sam da vam pomognem. Lepa žena se svia očima. . najbolje je da je nikada ne dajemo. Metak koji treba da me ubije još nije izliven. Nietzsche Friedrich (1844 . ima ih koje svi mrze: i to su ljubomorni muževi. druga riznica. Smrt je san bez snova. Fanatizam možemo iskoreniti samo ako ga uspavamo. Ko zna laskati. Ja znam. Napoleon Bonaparte (1769 . U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih dižu i oni koji se njima koriste.

Lakše se neke strasti sasvim odreći. na muci se poznaju junaci. pa ni samo neprijateljstvo.Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani. ni prijateljstvo. nego da loše ne bi postupio. Zbog prestupa se ne trebaš kajati. to znači misliti. . oni žive na različitim zvezdama. inače mu sjet postaje nesnosan. izmeñu vere i prave nauke ne postoji srodstvo. smiješane najlakše se piju. čaša žuči ište čašu meda. onda neka i plodom počine. Srcu punom hrabrosti i dobrote treba s vremena na vreme nešto opasnosti. nego učiniti jedno dobro delo više. Naše mane su naš najbolji učitelj. Mudar ne kažnjava zato što je neko loše postupao. nego u njoj biti umeren. što je časom žuči ne zagrči. ðe je zrno klicu zametnulo. U dobru je lako dobar biti. Najtiše reči donose buru. U ljubaznosti je mnogo prezira prema ljudima. Ćud je ženska smiješna rabota! Ne zna žena ko je kakve vjere. Zapoveda se onome koji sam sebe ne zna slušati.1851) Čašu meda jošt' niko ne popi. Čekati. stotinu će promijeniti vjerah da učini što joj srce žudi. Zaista. Petar Petrovic Njegoš (1813 . Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti. Misli koje dolaze nečujnog koraka upravljaju svetom. biti strpljiv.

Mudrost je ljudska često zbir ljudskih ludosti. ali se to. Na pozornici se najpre digne zavesa pa se tada odigrava drama. otvori mu se apetit i javi žeñ. Prva ljubav je opasna samo kad je ujedno i posledna. Kad imaš srce. ne možeš da imaš gaće. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu. Brak je preporučeno pismo. ak' i malo. Ćud lisičija ne treba kurjaku! Laktom vjere glupost čojka mjeri. Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije: u velikim narodima geniju se gnj'ezdo vije. Znanje ima granica. reñe u drugom.. to je ljudska dužnost najsvetija! Ko na brdo. i onda sručuje čašu za čašom. dok ih neznanje nema.Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čovjeka. . Budale su s očima slijepe koje vide. stoji više vidi no onaj pod brdom. al' tirjanstvu stati nogom za vrat. koje je interesantno samo dok je zatvoreno. onda gubi svaku vrednost.. Strah životu kalja obraz često. a ozbiljnost djelom i vrlinom. ne može činiti u suknji. a zalud vide. kad zastari postane klasična. Branislav Nušić (1864 . obično pogrešno adresovano. Brak je knjiga koja se rado čita u prvom izdanju.1938) Može se radi suknje preskakati plot. ni u kom slučaju. dovesti ga k poznanju prava. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama pa se onda podigne zavesa.

na svietu ne bi bilo ni četvorice prijatelja.1662) Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore. Radoznalost je samo taština. u životu je uvek upropašćuju. . to je reñe u pravu. ponajčešće želimo saznati nešto samo zato da bismo o tome govorili. tj. a tiranija uvek istina. moć bez pravde je tiranska. Pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Sloboda je često fraza. Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima. Čovek koji voli jedino samoga sebe ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.Brak je jedna od retkih istorijskih pojava kod koje se osvajač potčinjava pobeñenom. Pascal Blaise (1623 . Istina je često puta nepostojanija od zablude. sasvim bi drugačije bilo lice sveta. a s druge gresnici koji se smatraju pravednicima. Johann Heinrich Pestalozzi (1746 . Sufleri na pozornici često spasavaju situaciju. Da je Kleopatrin nos bio kraći. Kudikamo je bolje znati o svakoj stvari ponešto nego o jednoj sve. Čovek je roñen za zadovoljstvo: on ga oseća i za njega mu nisu potrebni drugi dokazi. to se reñe njegove izjave i tvrdnje poklapaju sa istinom. Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje. Pravda bez moći je bespomoćna. Ima ljudi koji lažu samo zato da bi lagali.1827) Što u čoveku pravdanje više raste. a nevolja ne. Sreća je gotovo uvek varljiva.

Meni sudbina uvek daje kašiku onda kada nemam supe. već da ga strovale. ali oskudeva takvima koji bi upotrebljiva čoveka stavili na pravo mesto. . čini pravo i želi malo. Srećan je čovek onaj koji nije kriv zbog siromaštva svojih bližnjih. Svako delo koje nije osnovano na ljubavi nosi u sebi zametak smrti i ide u susret svojoj propasti. Kraljevi nam i tako nikada ne daju ništa. nego sa hladnim čovekom koji bi mi učinio hiljadu dobara. tamo je razum sluga čija je dužnost da ćuti. Dužnos im je da obasjavaju i greju. Sándor Petöfi (1823 . Možete li očekivati pravednost prema sebi. Dela uče čoveka. kada niste pravedni prema drugima. Od hiljadu prolećnih cvetova sazreva jedva jedan do ploda u jeseni. Zemlja je raj ako se traži mir. Gde je vera gospodar. Pre bih se mogao sprijateljiti sa onim koji mi je u nastupu strasti učinio hiljadu zala. ali često veoma dragi gost. Zabluda i nepravda kraljeva sahranjuju se zajedno sa njima. Popularnost je vrletna stena na vrh koje ne uzdižu čoveka da bi gore u visinama vladao. Mnogi zaboravljaju ovo drugo i zadovoljavaju se prvim. dela ga i teše. Izdati izdajicu nije izdaja. a ne ustima. ali nepravda zakonodavaca traje iz naraštaja u naraštaj. od njih ono što hoćemo .Svet je pun upotrebljivih ljudi.moramo uzeti. Oni su sunca zemlje. a od hiljadu ljubavnih zagrljaja jedva i jedan do srdačnog prijateljstva koje umiruje.1849) Čovek je često samo zato dobar što nema prilike da bude zao. Lep je i veliki poziv kraljeva. Nesreću valja napasti rukama i nogama. i obratno. Narodu treba zabava. Slučajnost je nezvani.

ali ga ne možemo voleti. Kada je čovek zaljubljen u neku ideju." Najgluplji čovek ipak je pametniji i privlačniji od najpametnijeg majmuna. Slabići. Kad su prijatelji nekog Rimljanina prekoravali što je svoju lepu. Priznajem. lako postaju zlotvori. a ne dužina njegovog trajanja. Veoma je malo ljudi. bogatu i čestitu suprugu zanemario. više poverenja imam u obraćenog grešnika nego u onoga koji nikada nije pogrešio. ako su postavljeni visoko. pokazao im je svoje nove sandale i rekao: . to je njegov položaj neugodniji i to sigurnije može računati s potpunim neuspehom.1868) Ljudi pametni i energični bore se do kraja. i to su zaista samo najbolji. Ljubav je večna kao bog. Gde nema sarkazma. vrlo ga je teško uveriti u njenu neosnovanost.125) Lepota proživljenog života je prava mera. to znači da on ne poriče ništa i čak da niti išta zna niti išta razume. Kada čovek sve odlučno poriče. samo znanje čini čoveka slobodnim i velikim. Kome je žao da se rastane sa prošlošću. Znanje. tome ne vredi ni da pokuša da gleda u bolju i svetliju budućnost.Teško onom velikom čoveku kojem se možemo samo diviti. Na temelju potpuno istih istorijskih spomenika dva različita čoveka napisaće dve istorije sasvim različite vrednosti. tamo nema ni prave ljubavi prema čovečanstvu. divljenje prolazno kao svet. koji su sposobni da jednostavno i otvoreno kažu: "Ne znam. a ljudi glupi i beskorisni pokoravaju se bez ikakve borbe svim sitnim slučajnostima svog besmislenog postojanja. Što čovek jače ljubi.Zar i to nije novo i lepo. Plutarh (46 . ali niko ne zna kako me obe sandale tište! . Pisarev Dmitrij Ivanovič (1840 .

Čitanje je najbolje učenje. ne vodi umna sposobnost nego puka slučajnost. Puškin Aleksandar (1799 . Blažen ko u mladosti beše mlad. ali rukopis se može prodati. Neko je kazao da sreća upravlja našim životom. Prezirati ljudski sud nije teško. a to znači da ljudsku sudbinu. Šta je slava? . Nije uvek dostojan da nam bude prijatelj onaj koji se nameće da bude vrlo prisan. S druge strane. lakše popušta. Običaj je . Ne prodaje se nadahnuće. blažen ko je na vreme sazreo. a ne mudrost. ipak se ne može izmeniti. Uopšte je potrebno da decu čuvamo od društva loših ljudi jer uvek nešto od njihove zloće ostane u dečijem srcu.Sjajna zakrpa na trošnoj odeci pesnika. Rivarol Antoine Rivaroli (1753 . pa zašto onda ne bismo podnosili i greške sopstvene dece. Zločinac i genije Isključuje se.despot meñu ljudima. pa se onda žalosno pretvara u radosno. Podnosimo greške svojih prijatelja.Ono što je istinito u stvari i prema delu. prezirati sopstveni sud nemoguće je. Ima glupana pa čak i ludaka koji su izvanredno lukavi. Lukavost još nije dokaz pameti. to joj se više sviñamo. Dogaña se da oni koji čeznu za beskorisnim i traže samo ono što je suvišno obično ne postignu ni ono što im je potrebno. laž koja obmanjuje.1837) Što manje ženu volimo. Navika je s neba nam data: zamena je sreće ona. mada žalosno završava. kao što mudrac reče.1801) ...

Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube. Postoji samo jedan moral, kao što postoji samo jedna geometrija: te dve reči nemaju množinu. Istoričar i romanopisac meñusobno razmenjuju istine, izmišljotine i laži. Jedan da bi oživeo ono što više ne postoji, a drugi da bi učinio uverljivim ono što nikada nije ni postojalo. Biti pametan znači razlikovati istine koje treba reći od onih koje treba prećutati. Ako je čovek dvadeset i četiri sata pre u pravu nego svi drugi, onda ga dvadeset i četiri sata smatraju čovekom koji nema zdrav razum. Politika je kao sfinga iz basne: proždire sve one koji ne reše njene zagonetke. Treba imati apetit siromaha da bi se uživalo u bogatstvu bogataša. Vojvoda može jednu ženu učiniti vojvotkinjom, ali pametan čovek ne može je učiniti pametnom. Narod daje svoju naklonost, ali nikada svoje poverenje. Od deset osoba koje govore o nama devet nas ogovara, a često ona jedina koja nas hvali čini to loše. Skroman čovek može sve dobiti, a ohol sve izgubiti; jer skromnost uvek nailazi na velikodušnost, a oholost na zavist. Na žalost, postoje vrline koje mogu pokazivati samo bogataši. Nada je preduslov koji uzimamo na svoju sreću.

Rousseau Jean - Jacques (1712 - 1778) Živeti - to ne znači disati, nego raditi. Učena žena je pravi bič za svoga muža, za svoju decu, svoje prijatelje, svoju poslugu i za čitav svet. Sve učene devojke ostale bi devojke čitavog života kad bi na zemlji živeli samo pametni muškarci. Jedna od najpotrebnijih sposobnosti predviñanja jeste osećaj da se ne može sve predvideti.

Ko najsporije obećava, uvek navjernije ispunjava svoje obećanje. Unositi tajnost u neki čin, prvi je korak prema poroku. Zakoni su uvek korisni onima što imaju, a štetni onima koji nemaju ništa. Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu. Ako razum čini čoveka, osećaj ga vodi. Plodovi pripadaju svima, a zemlja nije ničija. Manje uživamo u onome što smo postigli nego u onome čemu se nadamo. Kad bi nam neko ponudio besmrtnost na zemlji, ko bi hteo primiti taj žalosni poklon. Čovek je roñen slobodan , a svuda je u okovima.

Saadi Musrif - ed - Din (1200 - 1291) Žalio sam se da nemam cipele. Prolazeći ispred vrata džamije u Damasku, videh čoveka bez nogu. Prestao sam se žaliti i mrmljati na sudbinu. Polovina života dana nam je za uživanje, a druga polovina - da svoje grehe okajemo. Onaj koji ne zna svoju ljutnju obuzdati često oprašta krivcima. Onaj koji poseduje znanje i mudrost govori samo onda kada svi oko njega ćute. Ako neistina ima dobru svrhu, često je vrednija od same istine. I drugi će se otvoriti tebi ako se ti njima otvoriš, i drugi će se zatvoriti tebi ako se ti njima zatvoriš. Niko tako ne pokazuje svoje neznanje kao onaj ko počinje da govori pre nego što drugi završi. Ko daje vlast srcu, zaboravlja glas razuma. Onome koji je jednom vladao nad drugima nesnosna je vlast svakog drugoga nad njim. Ko smrt čeka, taj će otkriti sve što mu je na srcu. Licemer će držeći pred sobom zavesu umišljenosti meñu svima primetiti samo sebe.

Žeñ srca ne može se ugasiti gutljajem vode.

Jean - Paul Sartre (1905 - 1980) Postoje dve vrste siromaha: jedni sirotuju zajedno, a drugi se zlopate sami. Jedino su oni pravi istinski siromasi, a ovi drugi su samo zlosrećni bogataši. Mržnja i slabost, nasilje, smrt, nezadovoljstvo - sve to potiče jedino od čoveka. U zlo se veruje tek naknadno. Nema tog dostojanstva koje se ne bi otopilo u boli. Za Dobro se treba boriti kao vojnik, a koji vojnik može sam dobiti rat? Razaranja koja se vrše nasumice samo oslabljuju slabe, obogaćuju bogataše, a moćne čine još moćnijima. Dovoljno je da samo jedan čovek zamrzi drugog, pa da mržnja malo pomalo osvoji čitav svet. Skromnost je vrlina mlakonja. Ništa nas ne može uveriti da je književnost besmrtna. Svet može sasvim dobro postojati i bez književnosti. A još lakše može biti i bez čoveka. Nasilje je od koristi samo onima koji nemaju šta da izgube. Kad bogataši ratuju, siromasni umiru. Pakao - to su drugi! Kad se neka pobeda detaljno opiše, prestaje da se razlikuje od poraza. Siromasi ne moraju da budu poroci: mogu da umru na samo dva načina. Oni koji se pomire sa sudbinom - umiru od gladi, a oni koji se ne pomire - bivaju obešeni. Već kad ti je dvanaest godina, znaš hoćeš li se pomiriti sa sudbinom ili nećeš.

Schiller Friedrich (1759 - 1805) Iz reči nekog čoveka može se, istina, saznati kakvim on želi da ga smatraju, ali to što on zaista jeste, moramo nastojati pogoditi iz mimike što prati njegove reči i crta lica, dakle pokreta koje on ne želi.

ako neki nedostojni karakteri iznevere njihova mišljenja. Svet je tesan. taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori. Blago tebi ako ti razum uvek u srcu prebiva. U čoveku nije ništa krhkije od njegove skromnosti i dobronamernosti. kada volim. Misli žive lako jedna pokraj druge. Ljude pecaš zlatom. ali se stvari u prostoru bolno sudaraju. Bedan je i skučen ideal pisati samo za jednu naciju.Duh je taj koji sebi gradi telo. može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.. egoizam najveća beda jednog stvorenja. nego delovanje prema odreñenom cilju jeste ono što čini život podnošljivim.. a um prostran. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti. Kada mrzim. Srećnim nazivam onoga koji. Najlepši snovi o slobodi sanjaju se u tamnici. Ako tako bude činio. tada bi svaki pojedinačno posedovao svet.1860) Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. ne mora činiti nepravdu.mizantropija produženo samoubistvo. postajem bogatiji za ono što volim. Ko je pametan. a da postupa pravedno. Sitne su i uske duše oni koji tako rado svaki zasluženi jad obeležavaju imenom neumoljive sudbine. Ništa drugo. Schopenhauer Artur (1788 . da bi uživao. oduzimam sebi nešto. ne mora se odricati. Praštanje je ponovno nalaženje otuñene svojine . Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti. . ženama i krunama. Kada bi svaki čovek voleo sve ljude. Nesreća je što ljudi dobrog srca tako rado odlaze u drugu krajnost. a više na onoga s kim razgovara. advokat u svoj njegovoj zloći a sveštenik u svoj njegovoj gluposti.

da bi svetlele. Od ovoga je živio telesno. a mi igramo. Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira. to smo žedniji. što je više pijemo. Vere su kao kresnice: njima je. Zahtevati da neko pamti sve što je ikad pročitao. Meša Selimović (1910 . zbog nauke. "On je vrlo nedruštven". ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sami sebe. a obaveze duplirati. ljubavlju ili brakom. ona posrće i gubi se sama. Najveća od svih ludosti je žrtvovati svoje zdravlje. Kako onda misliš da živiš. to gotovo već znači: "On je čovek velikih sposobnosti" Sudbina meša karte. potreban mrak. Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesrećan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo srećan.Divljaci se uzajamno proždiru. neka se barem glupi okaju na ovome. Ako se teški gresi okajavaju tek na onome svetu. bilo bi isto što i zahtevati da sve ono što je ikad pojeo još uvek nosi u sebi. a da o slasti i kratkotrajnim užicima i ne govorimo. a pitomi se uzajamno varaju. Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom. ne voliš da te ko krivo pogleda. Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor. zdravlju valja sve podrediti.1982) Ne voliš da budeš na smetnji. zbog napredovanja na poslu. . Bogastvo je nalik na morsku vodu. Oženiti se znači svoja prava prepoloviti. sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete. ali telo dušu nikad. Duša može često da održi telo. Sve naše nevolje dolaze odatle što ne možemo biti sami. štaviše. zbog slave. a od onoga duševno i tako je postao ono što jeste. ma zašta to bilo: zbog sticanja imovine.

. svoju sreću vidimo u tuñoj nesreći. otvore se pred tobom neslućeni putevi. ne bi se merio onim što više ne postoji. Nemamo ponosa. kad pobediš svoju malodušnost. Izbrisati je. Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovek sam sebi. Nije važno što ne činimo dobro. Ili što nas nesreće neprestano prate. Teško je dok se ne odlučiš. tada sve prepreke izgledaju neprelazne. Nikad čovek ne sme misliti da je siguran. Smešno je možda . Biju nas.Drugi moj savet čoveku kome želim dobro bio bi: ne govori uvek ono što misliš. sve je na dohvat ruke. i hoću da budem čovek sa ovim od danas. a mi smo i na tome zahvalni. pa nema ni čistog sećanja ni čistog života.Ako bismo otpatili svačiju nesreću. Nekad i sad to su dva čoveka. i svet više nije skučen ni pun pretnji.. ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. mislimo samo na današnji dan i samo na sebe. sve teskoće nesavladive. Zato što će se onemogućiti pre nego što išta učini. jer čovek je promena. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog. šta bi bilo od nas? Najmanja mogućnost da pogrešim je ako budem ćutao. on je najveći. drukčijim. Sve čemer. nesreće. Možda zato što smo po prirodi zli. pa se bojimo glasnog smeha. Zar je onda čudo što se uvijamo. Ko oprosti. sirotinja. A zašto je tako? Ne znam. Lakše bi se podnosio dan što traje.Da se svojim mišljenjem ne izdvaja meñu ljudima s kojima živi. . Lepo je osećanje ponosa. sve je moguće. lažemo. .Šta bi ti savetovao čoveku kome želiš dobro? .. važno je da ne činimo zlo. ali me to ne buni. Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. a zlo je ako ne poslušamo savest kad se javi. bio sam čovek sa onim od juče. . krijemo.. možda i suprotnim. ružno doba: čovek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Ovako se mešaju utvare i život. samo se čovek ne sme predati. glad. da ne boli. bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna. nemamo hrabrosti. što nas je bog obeležio. ni da je umrlo što je prošlo. Četrdeset mi je godina. . brani nas od kajanja.

sinovi postanu razumni čim postanu očevi. poslušaće ono što mu žena kaže.. mirovati.. ponudiće ti bezbroj dokaza da je najbolje ćutati. Boli i posle. ali srećom. Svakome ću priznati pravo da me prevari. . uvek se može desiti da ga neko pretekne! Sve će proći. Zar je nada u tome da sve proñe? Pretvorio sam se u čoveka koji moli. Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo. Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. Kud vojska proñe. gledati iz prikrajka. u teškom vremenu živimo. bilo pa umrlo. Ispod toga nema ništa. e. preturiti preko glave još teža vremena. nego razmišljanja o smrti. a to je poslednje biće na zemlji. Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od očeva. ali niču deca. . Seneka (4 pr. kakva je to uteha? Proći će i radost. kad mi se zgadi laž. Nemojte nikad reći da ste sreli najglupljeg čoveka. . Ali. Koliko god sam puta zašao meñu ljude uvek sam osetio da sam ponešto izgubio od svoje ličnosti. i razuma bi tako sasvim nestalo. Lako će se sporazumeti dva čoveka koji misle.65) Ne bojimo se smrti. Uteha je samo što će oni koji budu posle nas živeli. n. Čovek je nepopravljiv. a živimo jadno i sramotno. i pominjati naše dane kao srećne. ali je to lakše. i ne postoji. osim prijatelju. i najčešće laže sam sebe. ogadice ti svaki pokušaj. Ono što nije zapisano. Zaustaviće te na svakom koraku. teško je kad čekaš. onda govorim istinu. Zloba sama ispije najveći deo svog otrova. pa boli unapred. proci će i ljubav. Crno je. Muž koji želi sebi dobro. trava ne niče. proći će i ivot.Ali ponekad. nije teško kad biju. Gledaš i čekaš. ne tako često.

Bio čist kao led i beo kao sneg.1616) I ñavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe. Pošten biti. Ko sme više od toga. ljuta ljubomora stražom ljubavi sebe naziva. Porok ne stvara vreme. a vuče one koji neće. silan starah ga mori. William Shakespeare (1564 . Novac te neće učiniti božanstvom jer ono nema novaca. Šta je lepše nego ako si svojoj ženi toliko drag da si zbog toga i samom sebi miliji. budeš li znao u samom sebi otkriti radost. U nevolji ne gledaš s kim ćeš u postelju leći. . Ko silno ljubi. Niko nije slučajno dobar. ali lepota duše krasi telo. Znamo šta jesmo ali ne znamo šta možemo biti. jače ljubav gori.Opraštaj uvek drugome. Jednako su bolesni oni koji u sebe previše trpaju kao i oni koji u oskudici gladuju. Smem sve ono što dolikuje čoveku. Uvek imam slobodnog vremena kao što ga imaju svi ljudi kad to hoće. Niko ti neće zavideti. kakav je sada svet. Gde ljubav vlada. Nigde nije ko je svugde. nije čovek. vrlinu treba naučiti. Nemoj dozvoliti jeziku da grmi ako ti snaga šapuće. Mnogo je bolje plakati od radosti nego se radovati tuñem plaču. ali sebi nikad. nego čovek. ipak nećeš izbeći kleveti. znači biti izabran meñu deset hiljada ljudi. Nakazno telo ne unakazuje duh. A strah kad raste. Sudbina vodi one koji hoće.

Od novog jada stari bol će proći.. Čovek koji sluša razum jeste izgubljen: razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno snažan da mu se odupre. Muškarac treba da zna svoju ženu da voli a da zbog nje ne bude drugima na ruglo i smeh. on to naziva okrutnošću. . Imate vremena da razmišljate o tome da li ste srećni ili niste. Bolje tri sata prerano nego minut prekasno..1950) Kad čovek želi da ubije tigra. Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. a ne izgovor za tvoje. lagati kao obično. Životni led je klizak. Lepoj ženi su potrebni i takvi prijatelji koji nisu sa njom u prijateljstvu. Savetovati ljudi umeju I utešno govoriti o jadima Dok ih sami ne osete. on to naziva sportom. kad tigar želi njega da ubije.. Tajna nezadovoljstva je u dosadi. ako ne i nemoguće. Ne možete naučiti klizati a da ne budete smiješni. a čvrsto zadrži ono što je dobro. Zli su ljudi oni koji ne znaju za ljubav i zato ne znaju ni za stid.. Šta će reći istorija? Istorija će. . Teško je. Opasno je da budete iskreni ako niste i glupi. Dom je zatvor za devojku a radionica za ženu. imaju hrabrosti da je nude jer nemaju šta da daju. gospodine. Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve. Lek je da se bavite nečim. Ti imaju snage da traže ljubav jer je ne trebaju. za većinu ljudi da misle drugačije nego u stilu svog vremena. Shaw George Bernard (1856 .neka ti očeve ludorije budu opomena.Ime nije ništa! Ruža bi lepo mirisala i drugim imenom.

Robert Louis Stevenson (1850-1894) Brak je kao i ovaj život . Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagaña. Pokažite mi mladog čoveka koji ima dovoljno pameti da od sebe napravi budalu. Mrzim cinizam mnogo više nego ñavola.to je bojno polje. Pustite bilo kog čoveka da puno govori i on će steći vernike. jer će vas inače prisiliti da volite ono što dobijete. osim ako oni možda nisu jedno te isto. Kada bi se ljudi ženili samo onda kada su zaljubljeni. Najgroznije laži često su izrečene ćutanjem. S vremenom počinjemo voleti stvari koje smo nekada mrzeli i mrzeti one koje smo nekada voleli. Nema dužnosti koju toliko podcenjujemo koliko dužnost da budemo srećni. Nijedan mudar čovek nije nikad poželeo da bude mlañi. a ne krevet od ruža. Svi žive od nekvake prodaje. ali se često čudim što ih ne vidim da se stide. .1745) Razlog što je tako malo srećnih brakova jeste u tome što mlade dame troše vreme u pravljenju mreže a ne kaveza. jer su nam slabosti iste. Bolje je biti budala nego mrtav. Volimo se.Potrudite se da dobijete ono što volite. većina bi umirala neoženjena. svi smo mi na našem poslednjem krstarenju. Bolje je putovati pun nade nego doputovati. Stari ili mladi. Swift Jonathan (1667 . Nikad se ne čudim što vidim ljude zle.

Svako želi da dugo živi. doktor Mir i doktor Veseljak Malo ih je sposobno da blistaju u društvu. Obećanja i kora od pite napravljeni su da se prelome. Izaći iz granica naše senzibilnosti i naše mentalne predstave te postići beskrajnu slobodu. Satira je vrsta stakla u kojem posmatrači ponajčešće opaze svačije lice samo ne svoje. Ili se spasavajmo zajedno. nemoj uvenuti!" Reka može postati more. to se beskraj otkriva u granicama. Cvet sa tugom gubi latice. Ako zatvorite vrata svim manama. i istina će ostati napolju.. Do istine možemo doći samo onda ako nam je data sloboda da grešimo. ali ona neće moći nikada postići da more bude do nje same. konačnost ne poriče beskonačnost. Tagore Rabindranath (1861 . Samo ono što činimo iz ljubavi činimo slobodno.1941) Nijedan narod ne može se spasiti sam odvajajući se od drugih. Civilizaciju ne smemo suditi i ceniti na temelju toga koliku je moć ostvarila. ali ne dovoljno da bismo voleli jedan drugoga. ali niko ne želi da bude star. pa ma koliko patnje iz toga proizašlo. ali u svačijoj moći je da bude prijatan Ništa na ovom svetu nije stalno osim nestalnosti.. ili zajedno propadnimo. Mali pupoljak rastvara latice govoreći: "O dragi svete. Ništa lakše nego u ime spoljne slobode uništiti unutrašnju slobodu čoveka. To se samo celina iskazuje u delovima. Najbolji lekari na svetu su doktor Dijeta. takvo je značenje besmrtnosti.Mi upravo imamo dovoljno religija da bismo se mrzeli. već po tome koliko je u svojim zakonima i delima izrazila ljubav prema čoveku. Nesavrsžšenstvo nije negacija savršenstva. . ali umesto njih s radošću očekuje plod. Niko nije tako slep kao oni koji neće da vide.

može samo izraziti opšta i obične strasti. a ova je druženje s nama samima. Vrlina ne cveta. pa ni velike radosti.pomalo doteruje narav ljudi sve dok se potpuno ne preobraze njihovi karakteri. znajući da bi. Društveni život je borba koja malo . Ali ja ne želim da radim sa tuñim novcem i budem zavisan. Mislim da ne možete nabrojati mnogo izuma oženjenih ljudi. I kad oružje pobedi. nego ograničenih i oholih umova. a kad izbije. Samo je majka ona koja daje božanski značaj ženi.1943) Kad bi Edison morao naći iglu u plastu sena. . Veliki industrijalci hoće da radim za njih. Gledao sam ga vrlo često na sličnim poslovima. sve dok ne bi naišao na iglu. bude li se posvetio ženi koju voli. očekivanje nekakve nesreće. onda je slatka slabost. čovek ce ostati poražen. ona nam daje profile. znam da bi kao pčela skidao slamku po slamku. Velike stvari su uvek krajnosti. ta slika misli. ali ni svetlo ni senke. onda će njoj dati sve što ima. Tarchetti Iginio (1841 . obim posla koji obavlja bio manji za 90 posto. slatka i divna slabost koja ne ponižava jakog čoveka. zato što je takve prirode da se mora posvetiti poslu u potpunosti. Postoji vrlo lepo dobročinstvo koje svaki čovek može učiniti svome bližnjem. ali će zato napustiti svoj posao. Ne mislim da bi pronalazač trebao da se zeni. jake duše ili obožavaju ili mrze. Sumnjičenje nije odlika uzvišenih duša. Reč. veće je zlo od onoga čega se bojimo i što očekujemo. ali plodove raña. kao ni veliki bol. Nikola Tesla ( 1856 .Čovek je od oružja učinio svog boga. Strah tj. a ipak se retko čini: da se uzdrži da o drugima govori zlo. Ljubav nas uči da naročito zavolimo samoću. koristeći se teorijskim znanjem i sa malo računanja. ona ne ume prikazati ni dubine ni ono što stči.1869) Plač nije znak slabosti.

Bio je veoma ljut kada je saznao da ćemo mu dati petnaest poena prednosti.. kao uzrok i posledica. Svet je iskusio mnoge tragedije.. Ali. Recitovao sam jedan naročito inspirativan odlomak. pr. prelazeći okean parobrodom. i dok se sunce spuštalo. op. Nebo je bilo jako oblačno. najveća tragedija je sadašnja ekonomska situacija koja je ženu okrenula protiv muškarca i one u mnogo slučajeva uspevaju da zauzmu njegovo mesto u poslu i industriji... Nije nikad igrao. Mogli bi navodnjavati pustinje. razgovarati sa prijateljima u drugom kraju sveta. čak i nakon što bih ja. Jednu noć smo ga naterali da s nama igra bilijar. Shvatio sam da su te dve pojave meñusobno povezane. Sullivanom (bokserski prvak sveta u teškoj kategoriji. Nekad bi ostajale u prostoru. glasu i delu. Slike koje su mi se prikazale bile su neobično oštre. Proučio je bilijar i pobedio nas za nekoliko minuta. Definitivno se nije radilo o halucinacijama..) snizava glas kada razgovara sa Teslom. svakodnevno možete čitati novine sa informacijama iz celog sveta. pred očima mi se ukazao odgovor.. U to vreme znao sam cele knjige napamet.. ali. Evo kako je to bilo: pretpostavimo da sam bio na sahrani ili nekom sličnom dogañaju. uprkos svim naporima koje sam činio da prestanu. Delmonico (vlasnik restorana. Malo razmišljanja o tome navelo me na zaključak da količina kiše koja pada uveliko zavisi i od električne energije. koji ću šest godina kasnije pokazati pred Američkim udruženjem elektroinžinjera. Sve nas je porazio. žive slike tih prizora bi se pojavljivale pred mojim očima i ostajale. a onda se sručio strašan pljusak. sa istim takvim instrumentom. jasne i imale su čvrstinu metala. mašući. ali nas je promatrao sa strane. kao što su bostonski taksisti imali običaj sniziti glas kad razgovaraju sa Johnom L. Razgovarao sam sa prijateljem i recitovao poeziju. Rastuća tendencija žene da zaseni muškarca znak je propadanja civilizacije. Doći će vreme da. op. rukama prolazio kroz njih. moći ćete.). senzibilna žena koju obožavam je sada nestala i ustupila mesto ženi koja misli da je njen najveći cilj da što više liči na muškarca . Kad bi mogli proizvesti električne efekte potrebnog kvaliteta. pod nekim izuzetnim uticajem. . pr. ali nije počela kiša sve dok. Noćima posle toga. nije sevnulo i zagrmelo. u jednom trenutku. Hodao sam brdom. cela planeta i uslovi na njoj bi mogli biti izmenjeni.Uvek sam mislio da žena ima one suptilne umne i duševne osobine koje su je činile nadmoćnijom u odnosu na muškarca. pokušavajući da se sklonim od nadolazeće kiše. Delmonico je novinaru kazao:" Taj Tesla može sve. kada se sve smiri. Jedna od njih bila je Goetheov Faust. uz pomoć malog instrumenta i komadića žice zabodenog u zemlju. bez obzira što mi igramo godinama..u odevanju. Po meni. priviñenja su bila deo refleksnog delovanja mozga. zauzdati prirodu u ljudske svrhe. po meni. Klekao sam i na zemlji štapom nacrtao dijagram.

1904) Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom: prvo poznanica. oni su glavni put naše vrline. ma kakav bio njen takt i ma kako daleka bila. Što se mene tiče vrlo lako bih mogao bez pošte. U ljubavi nema leka. Znati da znamo što znamo i da ne znamo što ne znamo pravo je znanje. Ako beda voli društvo.1862) Zašto da se tako očajno žurimo da uspemo. Tjechov Anton Pavlovic (1860 . i u tako očajnim poduhvatima? Ako čovek ne ide u korak sa svojim drugovima. . Duboko se kajati znači ponovo živeti. Jezik prijateljstva nisu reči nego značenja. Čast se ne može oduzeti.. Ništa zemlju ne čini tako prostranom kao prijatelji u daljini. Nikad nije kasno napustiti predrasude. Ne možemo bez svojih grehova. Nikad ne nañoh druga koji bi bio tako društven kao samoća. U svom životu nisam pimio više od jednog ili dva pisma vredna poštarine. Samo nam onaj dan svane u kojem smo mi budni! Ima više dana nego svitanja. možda je to zato što čuje drugačijeg bubnjara? Neka stupa po muzici koju čuje. već valja još više ljubiti. ima ga dovoljno. Mi smo dvosekli mačevi: svaki put kad oštrimo svoju vrlinu. prevremena smrt. zatim ljubavnica pa tek onda prijatelj. oni stvaraju geografske širine i geografske dužine. mi se menjamo. Stvari se ne menjaju. Ravnodušnost je .Thoreau Henry David (1817 . ona se može samo izgubiti. Sve dobre stvari su jeftine: sve loše su jako skupe. brusi se i naš porok.paraliza duše..

"Upoznaj samoga sebe" . Isto je tako i u knjigama. Ljudi se dele u dve vrste: jedni prvo misle a zatim govore i rade.. Dobar čovek može se postideti čak i pred psom. čovek živi od fatamorgane. Uzrok mnogim nesrećama leži na dnu vinske čaše. jedno telo. oženiti se devojkom samo zato što je ona simpatična isto je što i kupiti nepotrebnu stvar samo zato što je lepa. drugi prvo govore i rade a tek zatim misle. i samo su dva dobročinitelja: rad i um.divan je i koristan savet. Nikad ne slušajte one koje koji loše govore o drugima a dobro o vama. Samo dva izvora ljudskih poroka su: lenost i praznoverje. U svakoj stvari je bolje malo ali dobro nego mnogo i loše. polna privlačnost. Dakle.privlačna je samo ženidba iz ljubavi.1910) Prestani da govoriš onog časa kada primetiš da se sam uznemiruješ ili pak onaj sa kojim govoriš. a imaju pretenzije. Nema i ne može biti pravednog bogastva. nije reč o privlačnoj devojci. a sve drugo nesigurno je i dosadno ma kako smo pametno proračunali. laž je uvek zamršena. Ljudima koji nisu daroviti. Neizrečena reč je zlato.. U bračnom životu najvažniji šraf je ljubav. Treba svima verovati.Kad nema pravog života. ništa drugo ne preostaje nego da poriču prave talente. Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoća. . inače se ne može živeti. Govori samo o onome što ti je jasno. inače ćuti. Sve misli koje imaju velike posledice uvek su jednostavne. nego o voljenoj. . Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 . Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju. nakinñurena i rečita. šteta je samo što se stari nisu setili da nam pokažu kako da se okoristimo tim savetom.

Njihovo srce je često u trbuhu. podlac se nikad ne zna razgneviti. Tommaseo Niccolň (1802 . Ne greši uvek onaj ko je gnevan. a pamet u kesi. tamo je i nepravda. Ljudi su često ponosni na čistoću svoje savesti samo zato što imaju kratku pamet. Umetnost njihova čini se kao trgovina. verujte samo delima i svojim i tuñim. bez da ih slepo sledite. niko ne vidi šta ga čeka. jer malo njih u njega stiže spremni. ne zna ni opraštati. Ni mali ni veliki. Učeni ljudi češće nego siromasi gledaju na korist više nego na dužnost. Vreme je da prestanemo čekati iznenadne darove života. Očekivanje uživanja katkada više uznemiruje nego strah. Gnev zatamnjuje pamet. Ne verujte rečima. ali osvetljuje srce. Lepota uvek muškarcu i ženi donosi više bola nego radosti. jer neprijatelja se bojiš. ni čovjek ni narod. sami treba da stvaramo život. Plašljiv prijatelj je strašniji od neprijatelja. sve misli njihove bojadišu se bojom novaca. ne možemo ga niti isterati Čovek koji nije patio. Ne znajući gde zlo leži. Loše metode čine da i dobre knjige i dobri učitelji postaju beskorisni. Gdje je sud. . a ne robovi. Braća njihova budite. taj vas ili prezire ili je spreman da vas prezire. Ko vam na nezgrapan način iskazuje poštovanje. a ne pamćenjem.Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom sopstvene misli.1874) Običaje drugih naroda gledajte i poštujte. ni svojim ni tuñim. Najbolji talenti se gube u neradu. a u prijatelja se uzdaš. Brak je sličan smrti. ili slepo grdite.

i na kraju. Jeste li primetili da čovek koji je neobično rastresen u krugu svojih podreñenih nikada nije rastresen pred svojim pretpostavljenima. kao i prva ljubav. Ko se sme. Postoje prilike u kojima je taktičnost neumesna. a braću više nego život. ako ne još više. Turgenjev Ivan Sergejivic (1818 . Dobro po naredbi .1883) Reš sutra izmišljena je za neodlučne ljude i za decu. Laž je isto tako živa kao i istina. ili nisu vredni da budu shvaćeni. posle njih čovek je uvek mirniji. bolji je od mašte. egoisti koji sami žive ali ne daju drugima da žive..nije dobro. Istina koja nije izrečena u pravo vreme gora je od laži. Suze su poput oluje. . Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive. kao što je zdravlje bolje od bolesti. Ljubav ima svoje patnje za svako životno doba. onda se uništi porodica. ne može da viče. Kad žena prečesto izlazi iz kuće. Život kakav bio da bio..Ljubite istinu više nego zlato. se ne ponavljaju. Ljubav je jača od smrti i od straha pred smrću. Nevolja brzo stari. Prve patnje. Već trećoj osobi ona su nesnosna i smešna. Neshvaćeni ostaju samo oni ljudi koji ili sami ne znaju šta hoće. egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive. Ljubavna pisma čitaju obično samo dve osobe. Beskorisno je čoveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda. gora od grubosti. Ima osmeha gorih od suza.

Mi se svi ponavljamo. postojane. divne su. To je glavna razlika izmeñu psa i čoveka. a zatim ih iskrivljujte kako vam drago. Mi se svi prepisujemo. Služimo se njome štedljivo. ali najsigurniji je kukavičluk. on te neće ujesti. . Što je najgore. Lakše je ostati izvan (opasnosti) nego se (iz nje) izvući. Budimo zahvalni budalama. Kad si ljut . Da ih nije bilo. Tin Ujević (1891 . kad si jako ljut . Sve što me zanima jeste da je čovek ljudsko biće. mi prepisujemo one koji su davno živeli pre nas.. Potrebni su ti i neprijatelj i prijatelj da te rane u srce. Istina je najdragocenija stvar koju imamo. Želja za prijateljstvom je tako slatke. prokleta laž i statistika. a drugi da ti to javi. Postoji nekoliko dobrih načina kako ćemo se odbraniti od iskušenja. jedan da te kleveće. mi ostali ne bismo uspeli. Postoje tri vrste laži: laž.Twain Mark (1835 . pouzdane i izdržive prirode da će trajati čitavog života ako se ne traži na pozajmicu novac.1955) Kako da razumem ovo: ubiti se zbog jedne žene? A gde su sve ostale? Nikog pre roñenja nisu pitali za koju zemlju će optirati. Činjenice ili ono što ljudi veruju da su činjenice. To mi je dovoljno. Niko nije nesrećan bez svoje krivice..psuj. Dobro vaspitanje sastoji se u sakrivanju kako mnogo mislimo o sebi a kako malo o drugima.1910) Ako prihvatiš izgladnelog psa i nahraniš ga.broj do četiri. Naoružajte se prvo činjenicama. on ne može biti ništa gore.

Kniga nije hrana. Wilde Oscar (1854 .Trbuh je neumoljivi despot i zapovednik. a pametni su je već odavno imali u rezervi. Prosak sa ulice nema obaveze da nas drugi put prepozna i pozdravi. A slobodna ljubav? Ljubav nije slobodna. Pesnikov zadatak je traženje.to znam. a njena budućnost njin muž. Umetnost nikada ne prima svet kako ga je našla.. Malo iskrenosti opasna je stvar. To je činjenica da je njena prošlost njin ljubavnik.ne biti ogovaran. Srcu ne treba verovati. niti ga takvim ostavlja. Neprijateljima treba neprekidno opraštati. ali ne sa problemima.1900) Postoji samo jedna zaista velika tragedija u životu žene. verovao sam da je novac najvažnija svar u životu. slabići kukaju. U carstvo duha neće nikad dospeti oni koji tvrde da su im već sve istine poznate. Sad kad sam ostario . Samo jedna stvar je gora od ogovaranja . Kad sam bio mlad. Srcu baš najmanje. Iskustvo je samo ime kojim su ljudi nazvali svoje greške. Čovek se može obmanjivati prošlošću kao i budućnošću. Svako "ja" je jednako jednom "on" ili "ti". jer je upravo to ono što ih najviše ljuti. a mnogo sasvim kobno. Kad jednoj ljubavi doñe kraj. Ljudi su dorasli da se obračunaju sa drugim ljudima. ona je ropstvo po definiciji. Biblioteke donose svetlost našem duhu i oduzimaju snagu našim očima. Sudbina genija je daleko teža nego sudbina mediokriteta. a svako "mi" ima isto toliko težine kao "vi" ili "oni". . A sposobnost velikih pesnika nalaženje. energični smesta pronañu novu ljubav.. ali je poslastica.

Pravi život nekog čoveka je često život kojim on ne živi. Neugledne žene uvek su ljubomorne na svoje muževe. U ovoj zemlji je dobro ubiti s vremena na vreme ponekog generala da bi se ohrabrili drugi. a završava varajući druge. Žene su u tome prefinjenije: žele biti njihova poslednja ljubav. život postaje sramota. mi smo mu to dobro vratili. Intelekt ruši harmoniju lica. Jedini oblik laganja koji nije sasvim sraman jeste laganje zbog laganja. Vreme izriče pravdu i stavlja sve stvari na svoje mesto. a ničemu vrednost. Umreti za svoju zemlju. Nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku nekog čoveka ili naroda. Sa svakom ženom razgovaraj kao da je voliš. Pitanja nisu nikada indiskretna. sav se pretvara u nos.Marie Arouet de Voltaire (1694 . Nema na svetu ničeg poput vernosti udate žene. To je razlog zbog kojeg se ne sme ženiti. Cinik je čovek koji svemu zna cenu. Takvi su ponekad odgovori. nalik na pse koji počinju da laju čim izdaleka začuju lajanje drugih pasa. Francois . . To je stvar o kojoj ni jedan oženjeni muškarac ništa ne zna. Onog časa kad neko počne da misli. to je dužnost vladara. Čovek uvek treba biti zaljubljen.Postoje mnoge stvari koje bismo odbacili kada se ne bismo bojali da će ih drugi pokupiti. Prava zagonetka sveta jeste ono što je vidljivo. lepe to nisu nikada.1778) Ako nas je bog stvorio na svoju sliku i priliku. Kad je sve propalo. Kada se neko zaljubi. a sa svakim muškarcem kao da ti je dosadan. Lepoti je kraj kada se pojavi intelektualni izraz. počne varati samomoga sebe. Ljudi su. i smrt je dužnost tada. Muškarci uvek žele da budu ženina prva ljubav. i izgubljena svaka nada. uglavnom. a ne nevidljivo.

Sve nevolje dolaze na krilima a odlaze šepajući. Bog je stvorio žene samo zato da bi ukrotio muškarce. Bol je isto tako neizbeñna kao i smrt. Vera je pobeda teologije nad ljudskom slabošću. Kad bog ne bi postojao. Velike boli su plod naše neobuzdane požude. trebalo bi ga izmisliti. Istorija je samo spisak zločina i nesreća. Ko oprašta zločin. . Rad nas oslobaña tri velika zla: dosade. Ne znam ni kako mislim. poroka i oskudice. To je zista neugodno jer čemu ćemo se onda rugati. Žene su kao vetrokazi. Velikodušan čovek vidi čitav svet kao svoju porodicu. Sve veličine ovog sveta ne vrede koliko jedan dobar prijatelj. postaje u njemu saučesnik. Kažete da narod postaje sve manje i manje pobožan. Oholost malih sastoji se u tome da neprestano govore o sebi. oholost velikih pak u tome da o sebi ne govore nikada. ni kako osećam. Dosada je naš najveći neprijatelj. ni kako živim. prestanu se vrteti tek kad zarñaju. Primer popravlja mnogo bolje od prekora. Anonimni Samo mali duhovi razlikuju tuñe i svoje. Nije li politika zapravo samo veština da se laže u pravi čas.Uvek sam iz dna duše mrzeo porok nezahvalnosti: i kad bih morao biti zahvalan samom ñavolu. ni kako postojim. govorio bih sve najbolje o njegovim rogovima. Najbolja vladavina je ona u kojoj se čovek mora pokoravati samo zakonima.

patnje i rastanka. ali nikad niko nije oprostio prezir. Mnoštvo želja ometa cvrstvo oblikovanje naše sreće. a ostatak tavorimo u društvu bolesti. Greh je kao i krepost: ne treba ga zlouptrebljavati. Umetnik ne gleda na stvari kakve one jesu. ipak svi seku drvo od oborenog debla. Kako da smrtnici nañu radost u takvom životu što je nalik na penu morskih talasa. Kazniti u ljutnji ne znači kazniti nego osvetiti se. polovina tog vremena prolazi u snu. . I pomesti sve nitkove Sa severa i juga. polovina druge polovine otpada na detinjstvo i starost. (Nepoznati korejski pjesnik) Nikad se ne zna ko će da pobedi u ratu i ko će dobiti na lutriji. Sve mačeve na svetu Trebalo bi u metle preraditi. Mnogi opraštaju uvrede. Ono što ljudi obično u molitvi traže od boga jeste: da dva i dva ne budu četiri. Moji prijatelji me preziru jer me vide oborenog na zemlji. A zatim od metala napraviti plugove i preorati svu zemlju. već kakav je on sam. Diplomata je čovek koji je plaćen da pokuša da reši nevolje do kojih nikad ne bi došlo da nije bilo diplomata.Čoveku je dosuñeno trajanje od stotinu godina.