Aktivnosti Evropske centralne banke u 2008.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------8. februar 2008 Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše upozorio na pojačane rizike po ekonomski rast u 15 zemalja članica zone evra. 12. februar 2008. Evropska ekonomija dobila je "američki nazeb" i možda će duže ostati bolesna nego privreda SAD, ocenili su finansijski analitičari. ECB: Neuobičajeno velika neizvesnost 22. februar 2008. Evropska komisija umanjila procene ekonomoskog rasta u zoni evra na 1,8 odsto u 2008, sa obrazloženjem da su ovogodišnji izgledi svetske privrede "neobično nesigurni". Evropska ekonomija se "razbolela" 6. mart 2008. Evropska centralna banka i Banka Engleske odlučile su, kako je u stručnim krugovima i očekivano, da ne menjaju baznu kamatu, objavljeno je u Frankfurtu i Londonu. EU umanjila prognozu rasta za ovu godinu 11. mart 2008. | Najnovije izjave predsednika Evropske centralne banke, Žana Kloda Trišea o kolebljivostima na valutnom tržištu i optužbama da slab dolar neprijatno osnažuje evro juče su malo „omekšale“ vrednost evropske valute. ECB i BOE odlučile da ne menjaju baznu kamatu 12. mart 2008. | Cena sirove nafte je danas na berzi u Njujorku pala, pošto je sinoć skočila na novi istorijski rekord od gotovo 110 dolara za barel, koji je bio posledica daljeg pada vrednosti dolara. Trišeova izjava „omekšala“ evro 21. mart 2008. | Evropska centralna banka je juče "otpustila" još 15 milijardi evra kako bi komercijalne banke unekoliko "prevladale" uskršnji vikend, iako su se, istovremeno, kandidovale za četiri puta veći iznos sredstava. Dolar ojačao pred Uskrs 21. mart 2008. Rekordan pad cena zlata i nafte. Američka privreda na ivici recesije, procenila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Nafta sinoć skoro dostigla 110 dolara za barel, jutros pala

24. mart 2008. | Evropska centralna banka i Banka Rusije su prošle nedelje lansirale trogodišnji program kooperacije u sferi supervizije i revizije. Nova intervencija Evropske centralne banke 27. mart 2008. | Evropska centralna banka juče saopštila da je januarski račun tekućih plaćanja u petnaestočlanoj zoni evra dospeo u deficit od 10,6 milijardi evra. 28. mart 2008. Ove sedmice saopšteni ekonomski pokazatelji u vodećim evropskim ekonomijama su, uglavnom, bili bolji od očekivanih, uprkos rekordno visokim cenama nafte, veoma jakom evru i produženoj krizi na kreditnom tržištu. Rast januarskog manjka tekućih plaćanja u zoni evra Saradnja Evropske centralne banke i Banke Rusije 17. april 2008. | Predstavnici Evropske centralne banke nagovestili su da će uvećanje inflacije u zoni evra sprečiti banku da ove godine smanjuje kamatne stope, uprkos padu investicionog poverenja u Nemačkoj, najvažnijoj članici Evropske monetarne unije. Zona evra otporna na skupu naftu, jak evro i kreditnu krizu 23. april 2008. | Evro je sinoć u zaključnoj trgovini na evropskom deviznom tržištu "preskočio" rekordnu i psihološki važnu granicu od 1,60 dolara, ali je danas, tokom početnih transkacija, minimalno oslabio. "Finansijska kriza usporena" 23. april 2008. | Svetska finansijska kriza je već usporena, ali još nije prevaziđena, ocenio je predsednik Bundesbanke Aksel Veber. G7 saglasna s postepenim padom dolara 23. april 2008. | Trgovci valutama koji su igrali na kartu intervencije centralnih banaka G7 radi zaustavljanja pada dolara prema evru, koji je dosad ove godine oslabio devet odsto u odnosu na evropskog takmaca, možda će biti razočarani jer se ispostavilo da G7 manje brine relativna vrednost Ne očekuje se smanjenje kamata ECB-a 2008.

5. maj 2008. | Evro je danas napredovao prema dolaru i drugim jakim valutama zbog uverenja investitora da Evropska centralna banka (ECB) neće na predstojećem sastanku menjati baznu kamatu. Evro iznad 1,6 dolara 9. maj 2008. | Inflacija za petnaestočlanu zajednicu zone evra je ozbiljan problem i svi bi u njoj trebalo da se naviknu na više cene energenata, upozorio je predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše. Evro u usponu 9. jun 2008. | Premijer Španije Hose Luiz Rodrigez Sapatero prozvao je juče Evropsku centralnu banku zbog skoka cene nafte i nekih tržišnih kamatnih stopa te poručio da bi njen predsednik Žan Klod Triše mogao biti mnogo oprezniji pri komentarima koji se odnose na kamatne stope. Žan Klod Triše: Inflacija na duži period 9. jun 2008. | Međunarodno bankarsko tržište je u četvrtom kvartalu prošle godine pokazalo dobar dinamizam pošto su krediti dati tržištima Azije, Afrike i Srednjeg istoka unekoliko otklonili loš efekat finansijskih lomova koji su prethodno pogodili najrazvijenija tržišta, saopšteno Španci kritikuju Evropsku centralnu banku 11. jun 2008. | Evropska centralna banka je saopštila da će u vanredno odobrenoj operaciji refinansiranja snabdeti svoj bankarski sektor sa svežih 50 milijardi evra. Rast pozajmica na reformisanim tržištima 19. jun 2008. | Američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka i Bank of England juče su znatno ublažile očekivanja da bi uskoro mogle podići osnovne zajmovne stope kako bi predupredile veći inflacioni talas, što je na svetskim berzama povoljno primljeno, pa su zabeleženi i dinamičniji Pedeset milijardi svežih evra za evropske novčane berze 19. jun 2008. | Inflacija iznenada ponovo postaje najveća briga najrazvijenijih. Ne samo u već tradicionalno zabrinutoj Evropi, već i u SAD, gde oni koji o tome vode brigu uvek imaju i prečih stvari. Konfuzija oko očekivanog rasta kamatnih stopa

26. jun 2008. | Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše juče je unekoliko povukao izjave da bi u narednom periodu njegova institucija mogli prići serijskom podizanju ključne kamatne stope. Borba monetarnih titana

Evropske kamate povećale rate stambenih kredita
3. jul 2008. | 0 Evropska centralna banka (ECB) je očekivano uvećala baznu kamatu za četvrt procenta, na 4,25 odsto, u nameri da tako spreči dalji rast inflatornih pritisaka u zoni evra na koju se proteže bančina nadležnost. Triše ublažava stav o kretanju kamata

ECB očekivano uvećala baznu kamatu
8. jul 2008. | 0 Sa nagoveštajem povećanja bazne kamate Evropske centralne banke na 4,25 odsto porastao i šestomesečni EURIBOR. – Za stambeni zajam od 50.000 evra sa rokom otplate od 25 godina, mesečna rata od oko 370 evra ,„narasla” za 14 evra.

Rast inflacije u Bugarskoj
14. jul 2008. | 0 Inflacija u Bugarskoj na godišnjem nivou porasla je u junu na 15,3 odsto sa majskih 15 procenata, saopštio je danas bugarski Nacionalni statistički institut.

Nismo najgori u Evropi
18. jul 2008. | 0 Inflacija u Letoniji i Bugarskoj 17,5, odnosno 14,7 odsto, dok je u Srbiji rast cena na malo 14,9 odsto.

Negativan bilans tekućih plaćanja u maju
25. jul 2008. | 0 Bilans tekućih plaćanja u zemljama koje pripadaju zoni evra u maju je doživeo deficit od 7,3 milijarde evra.

MMF: Zona evra bez recesije
5. avgust 2008. | 0 Zemlje zone evra bi trebalo da izbegnu recesiju, ali se, ipak, očekuje da značajnije uspore privredni rast, saopštio Međunarodni monetarni fond.

Rđavi nagoveštaji
7. avgust 2008. | 0 Iako su ovo dani kada se obeležava početak velikog praska na svetskim berzama, kada je naglo poljuljano poverenje u globalni kreditni sistem, potrebno je, ipak, naglasiti da su postojali mnogi analitičari koji su i mnogo ranije predviđali takav scenario.

Štark: Nema spasa posrnulim bankama
28. avgust 2008. | 0 Iako bi slabija privredna aktivnost u evro zoni trebalo da ima privremen karakter slabije stojeće banke ne bi trebalo spašavati i one bi trebalo da nestanu sa tržišta, mišljenje je vodećeg ekonomiste Evropske centralne banke, Jirgena Štarka.

Saradnja NBS-a i Evropske centralne banke
1. septembar 2008. | 0 Narodna banka Srbije (NBS) potpisala je sa Evropskom centralnom bankom Memorandum o razumevanju i Protokol o saradnji. Time NBS usklađuje svoj rad sa pravilima rada Evropskog sistema centralnih banaka.

U Nici o evropskim finansijama
12. septembar 2008. | 0 Bojazni od recesije sve više obuzimaju Evropu, a to bi trebalo da bude i glavna tema razgovora ministara finansija i guvernera centralnih banaka članica Evropske unije, koji se danas sastaju u Nici.

Triše: Prioritet ECB-a borba protiv inflacije
16. septembar 2008. | 0 Evropska centralna banka će se i dalje u svom mandatu putem stalnog i verodostojnog sistema kontrole zalagati za cenovnu stabilnost koja je preduslov finansijske stabilnosti, izjavio je juče guverner te institucije Žan Klod Triše.

Centralne banke popravljaju likvidnost na tržištu
18. septembar 2008. | 0 Svetske centralne banke okupile su se danas kako bi upumpale novac na globalna novčana tržišta u sklopu nastojanja da obezbede likvidnost.

Gubici bez presedana
22. septembar 2008. | 0 Nezvanična procena je da je u roku od samo nedelju dana sa svetskih finansijskih berzi nestalo 3.600 milijardi dolara. Pod pretnjom se našla i sama američka centralna banka, legendarni Fed. Njeni resursi se naglo tope.

Raste stopa na pozajmice ECB
25. septembar 2008. | 0 Evropska centralna banka je saopštila da je na novčano tržište u okviru redovnih operacija plasirala 266 milijardi evra.

“Evropa nema razloga da oponaša SAD”
1. oktobar 2008. | 0 Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše ocenio da Evropska unija, suočena s finansijskom krizom, nema razloga da oponaša SAD, čija je vlada predstavila plan za spasavanje bankarskih institucija.

ECB, uprkos krizi, nije promenila kamatu
2. oktobar 2008. | 0 Evropska centralna banka (ECB) ostavila je, kao što se i očekivalo, ključnu kamatu na 4,25 odsto pošto je strah od inflacije nađačao bojazni od finansijske krize koja se širi Evropom.

Rast akcija posle intervencije banaka
9. oktobar 2008. | 0 Akcije na evropskim i azijskim berzama ojačale su danas pošto su centralne banke od Kine do Evrope i SAD smanjile kamatne stope da bi podržale ekonomiju, mada ulagači još oklevaju jer su kreditna tržišta i dalje gotovo zamrznuta.

Neprijatan presedan
10. oktobar 2008. | Najveća evropska ekonomija odavno stenje pod teretom socijalnih reformi a sada je izložena više nego neprijatnim efektima finansijskih lomova. Još u prošli ponedeljak kancelarka, Angela Merkel, u makoliko efektnom državničkom nastupu, morala je demantovati izjavu datu samo dan ranije na pariskom samitu. Ona je tamo bespogovorno osudila potez Irske, koja je dala državnu garantiju za šest najvećih banaka u zemlji, praktično, dan pre nego što je bila primorana nešto slično da uradi i u sopstvenoj zemlji. U prošli ponedeljak, naime, savezna nemačka vlada zalegla je sa 50 milijardi evra i za drugog najvećeg hipotekarnog pozajmioca u zemlji: Hypo Real Estate, sa imovinom kompanije vrednom 400 milijardi. Ona je, naterala nemačku vladu da sprečava paniku u poslednjem trenutku, objavljujući još prošle nedelje da država uvodi federalnu garantiju za sve individualne privatne depozite. Do sada je, inače, u Nemačkoj važila zvanična garantija na depozite do 20 000 evra i to je bio jedan od najnižih nivoa u Evropskoj uniji. Davanje garantija države je pogađalo dva cilja. Jedan je bio prihvatanje vladine odluke o dodeli ogromnog novca za pokriće spekulativnih plasmana banaka koji su doveli do opasnih gubitaka, drugi, sprečavanje panike slične onoj koja je Nemačku zahvatila tako davnih ali i tako nezaboravnih tridesetih godina prošlog veka. Ova zemlja je i iz tog razloga, dugo decenija, vodila vrlo restriktivnu i uopšte opreznu monetarnu politiku a takvi principi su ugrađeni i u koncept politike koju i sada vodi Evropska centralna banka sa sedištem u Frankfurtu. Ekspresna spremnost vlade u garantovanju depozita, ne pominjući pri tome nikakve limite, unela je, međutim, kod nekih zebnju oko stvarnih razmera moguće krize. Kritika je došla i sa druge strane, od evropskih partnera Nemačke. Potez je povučen sasvim neočekivano, odmah posle samita u Parizu na kome je, inače, dogovaran zajednički nastup ususret finansijskoj krizi. Kancelarka Angela Merkel na samitu nije dala ni jedan nagoveštaj u tom smislu. Štaviše, složila se oko zajedničkog i jedinstvenog angažmana. Zanimljivo je da su državne garantije do prošlog utorka, za razliku od ostalih, već dale tri članice Evropske unije, Irska, Grčka i Nemačka, sada već i većina ostalih. Preti li ovakav presedan dubljim rascepom. Ako ne, onda on sigurno baca neprijatnu sumnju i na samu povelju iz Mastrihta. Nemačka vlada je opravdala odluku tako što je saopštila da bi u njenom odsustvu sledio lom na domaćem tržištu obveznica. Angela Merkel je dala pomalo zagonetnu izjavu pri tome ali i vrlo sličnu onome kako je celu stvar oko spašavanja domaćeg finansijskog sistema predstavio američki ministar finansija, Henrik Polson, kada je zatražio promptno usvajanje u Kongresu paketa od 700 milijardi dolara. Jer, Merkelova je objasnila da bi eventualni sled događaja doveo u nepriliku ne samo Nemačku već i celu Evropu. Ona je spekulisala, dakle, i sa „evropskom legitimacijom“ celog poteza što može ali i ne mora biti vrlo sumnjiva namera.

Dogovor u zoni evra o planu za krizu
13. oktobar 2008. | Petnaest zemalja zone evra dogovorilo akcioni plan za suočavanje s finansijskom krizom, koji obuhvata garantovanje međubankarskih pozajmica i moguću rekapitalizaciju banaka. Centralne banke obećavaju neograničeni priliv gotovine

Nastavljen rast vrednosti akcija
3. novembar 2008. | 0 Svetske berze danas ušle u nov mesec sa solidnim rastom vrednosti akcija, zahvaljujući potezima država i centralnih banaka u izvlačenju privreda iz recesije.

Evro kamate smanjanje za pola proceneta
6. novembar 2008. | 0 Evropska centralna banka (ECB) smanjila je danas svoju osnovnu kamatnu stopu za pola procenta zbog ekonomskog usporavanja u zoni evra.

Jelašić: Bolje i skup novac, nego da ga nema
7. novembar 2008. | 0 Privredi će biti teže da vraća kredite po uvećanim kamatnim stopama, jer su pasivne kamate koje banke sada nude velike. Ali bolje je da novca ima, pa iako je skup. Ipak, čak i po visokim kamatnim stopama, građani smanjuju štednju

Rekordno sniženje bazne kamate ECB-a
4. decembar 2008. | 0 Evropska centralna banka (ECB) je odlučila da snizi baznu kamatu za rekordnih 75 procentnih poena, na 2,5 odsto, u nastojanju da oživi privredu zone evra koja je od polovine ove godine u recesiji.

Stabilniji kurs, skuplji krediti
9. decembar 2008. Dinar jača. Današnji srednji kurs evra iznosiće 84,7585 dinara. Monetarni odbor, kako je i najavio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, juče je usvojio set mera koji je doprineo stabilizaciji kursa. Ovi potezi centralne banke, međutim, imaju svoje lice i naličje. S jedne strane kurs se smirio, ali, s druge, kako kažu bankari, neminovno je poskupljenje kredita kako za građane, tako i za privredu. Usvojenim merama predviđeno je povećanje procenta obračunate obavezne rezerve u evrima, koji se drži u dinarima, sa dosadašnjih 20 na 40 odsto. Takođe, između ostalog, menja se i način obračuna dinarske i devizne obavezne rezerve, čime će se doprineti da višak oslobođene devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru umesto da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu ili za smanjenje depozita iz inostranstva - ističu u NBS. Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke”, kaže da je svaka mera NBS kao medalja sa dva lica.

- S jedne strane smirio se kurs, a s druge, povećale su se cene izvora dinarskih sredstava, odnosno smanjila se dinarska likvidnost. Može se očekivati da će dinarski krediti biti još skuplji, a to će pogoditi kako građane, tako još više privredu - naglašava Carić, dodajući da bankarski sektor očekuje da to bude privremena mera centralne banke, jer će, u protivnom, uticati loše na ukupnu dinarsku likvidnost u Srbiji, imajući u vidu da je preporuka Evropske centralne banke da se kamatne stopa lokalnih valuta i evra što više približavaju. Osim dinarskih kredita, može se očekivati da će poskupeti i krediti u evrima i oni sa valutnom klauzulom. To je, kako kaže Zoran Petrović, potpredsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”, posledica mere da se 40 odsto devizne rezerve banaka izdvaja u dinarima. - Dinarska kamatna stopa je viša u odnosu na evro stopu, pa su i troškovi refinansiranja takve obavezne rezerve znatno veći. Naravno, konkurencija može donekle delovati stabilizirajuće na rast kamatnih stopa. Pretpostavljam da će se NBS odlučiti na korigovanje referentne kamatne stope kada se uveri da pritisci na devizni kurs i inflaciona očekivanja neće ugroziti projektovanu inflaciju za 2009. To bi moglo da se dogodi u prvom kvartalu iduće godine naglašava Zoran Petrović. Mere NBS, prema rečima Vladimira Vučkovića, profesora na „Megatrend univerzitetu”, imaju za cilj da prilično grubo primoraju banke da prodaju devize i da ta povećana ponuda deviza doprinese padu kursa. - Kurs je imao tendenciju rasta, i došao je na tržišnu rastuću putanju. I privrednici i ekonomisti su pričali da kurs evra treba da bude na višem nivou, međutim - sada se koristi čitav arsenal mera koji ne bi trebalo da ima veze sa kretanjem kursa - ukazuje Vladimir Vučković.

Trišeovo upozorenje da najgore tek predstoji
12. decembar 2008. Ni 4.500 milijardi dolara datih bankama širom sveta do sada nije uspelo da spreči pogoršanje finansijske krize koja je zahvatila ceo globus, priznao je juče predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše. Uz upozorenje da najteža iskušenja tek predstoje, on je pozvao globalne lidere da deluju brzo i opustelim tržištima otvore kreditne ventile koliko god je to moguće. Na konferenciji koja se održava u Frankfurtu on je poručio da finansijska oluja još nije prošla i da još deluje kriza likvidnosti uprkos ogromnim do sada obećanim paketima pomoći.Njegov komentar sledi tek objavljen mesečni izveštaj Evropske centralne banke, koji pokazuje da vlade nisu uspele u pokušajima da smire finansijsku krizu pre nailaska recesije. Samo nedelju dana pošto je Evropska centralna banka 0,75 odsto smanjila baznu kamatnu stopu, neizvesnost na evropskom tržištu je i dalje veoma visoka. Preporuka je da vlade koliko je pre moguće spasavaju banke kako bi obnovile narušeno poverenje u finansijski sistem te sprečile ograničenja u ponudi kapitala kompanijama i domaćinstvima.

...UMESTO ZAVRSETKA:
“Vlasnici kapitala i biznisa će kod radnika podsticati i stimulirati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pritom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdržljivosti. I na kraju, ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka, koje će morati biti nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam…… (Karl Marks, Das Kapital 1876.g.).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful