You are on page 1of 20

Jelena Filipovi* Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

811.163.41'272 305-055.1/.2

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI


U ovom radu predstavlja se kritiki sociolingvistiki pristup jezikoj politi ci i planiranju u kontesktu analize rodne perspektive u jeziku sa pretpostavkom da korpusnom planiranju treba da prethodi ozbiljna promena kulturnih modela i ide ologija, koja se moe proizvesti pre svega kroz upotrebu rodno osetljivog jezika u svakodnevnoj upotrebi zainteresovanih delatnih zajednica. Predstavlja se pregled istorije rodno osetljive jezike politike u svetu i kod nas, uvode se metodoloki postupci za analizu potreba za standardizacijom rodno osetljivog jezika i nudi se novi model formiranja rodno osteljive jezike politike i planiranja odozdo-na-gore (engl. bottom-up), u kome kljunu ulogu igraju zainteresovane delatne zajednice koje svojim diskurzivnijm praksama mogu dovesti do novog, rodno osetljivog spontano iznedrenog jezikog ponaanja u naem drutvu. Kljune rei: jezik i rod, jezika politika i planiranje, rodno osetljiva jezika politika, delatne zajednice, spontano iznedreno jeziko ponaanje.

1. Teorijski postulati

Rodni aspekt naih identiteta jedan je od kljunih elemenata nae percepcije sopstvenog mesta u svetu, naeg odnosa sa lanovima nae drutvene zajednice i stavova prema razliitosti, odnosno prema osobama i grupama razliitima od naih. Rod je drutvena kategorija koja se razvija i menja tokom ivota i koja korelira sa velikim brojem drugih drutvenih varijabli, koje takoe variraju od jednog ivotnog doba do drugog. Upra vo zbog toga, rod se ne moe sagledati u izolaciji od ostalih drutvenih aspekata identiteta: etniciteta, drutvene klase, obrazovanja, vrednosnih
* atedra za iberijske studije, Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu, tudent ski trg 3, 11000 Beograd jelenafbgd@gmail.com

109

Jelena Filipovi

sistema, kulturnih modela i optih ideologija kroz koje sagledavamo svet u kome ivimo. Jezik, ve je davno utvreno i prihvaeno, predstavlja jedan od kljunih elemenata za uspostavljanje i odranje meuljudskih odnosa, te za transgeneracijski i intrageneracijski prenos stavova, vrednosti, ide ologija i kulturnih modela jedne govorne zajednice. Dakle, jezik se nikako ne moe sagledati nezavisno od govornika koji se njime slue; on je u isto vreme odraz njihovog poimanja sveta i sredstvo za formiranje vrednosnih sistema koji nam pomau da razumemo svet i ljude oko nas. Drugim reima, jezik je jedno od kljunih sredstava u procesu formi ranja kulturnih obrazaca koji utiu na ustrojstvo drutvenih i govornih za jednica, na formiranje meuljuskih odnosa na privatnom i javnom planu, na koncept drutvene moi, drutvene raslojenosti i hegemonije. U tom smislu, upotreba jezika u direktnoj je korelaciji sa prirodom drutvenih odnosa u jednoj zajednici, a analiza upotrebe jezika (kroz teorijskometodoloke postulate kritike sociolingvistike i kritike analize diskursa) nudi nam znaajne informacije o sutini tih odnosa moi i nemoi, ravno pravnosti ili hegemonije na kojima poivaju naa drutva. Kada je u pitanju odnos jezika i roda, kljuna pitanja kojima se studi je tog usmerenja bave tiu se pitanja postojanja rodnih razlika u upotrebi jezika, naina njihovog ispoljavanja u jeziku i kroz jezik, jezikih formi i struktura, kao i diskurzivnih praksi, koje ta diferencijacija poprima, i njenih drutvenih korelata/efekata. Kritka sociolingvisitka i kritika analiza diskursa u svojim anali zama jezika i roda (kao i drugih jeziko-drutvenih korelacija) polaze od pretpostavke da je to je poeljno, pozitivno vrednovano u jeziku uvek u manje ili vie direktnoj vezi sa prirodom drutvenih odnosa, pozicioni ranjem osoba u drutvenoj hijerarhiji i poimanjem moralno prihvatljivog ili preporuenog drutvenog ponaanja. Iz toga zakljuujemo da rodne kara kteristike jezika najee puno govore o tome na koji nain funkcioniu i kakve su prirode zajednica ena i mukaraca u datom drutvu. Dakle, rodna perspektiva u jeziku moe se analizirati kao direktan korelat vrednovanja i pozicioniranja ena i mukaraca na hijerarhiji drutvene moi, mogunosti pristupa poziciji moi i njihove vidljivosti, odnosno sfere uticaja kada jednom na tu poziciju dou. U tom kontekstu, koncept jezike ideologije igra znaajnu ulogu u razumevanju ensko-mukih drutvenih odnosa i hijerarhije, 110

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

jer upravo naini na koje govorimo o enama i mukarcima u profesional noj, politikoj i administrativnoj sferi, kao i naa interpretacija i odbijanje ili prihvatanje upotrebe rodno osetljivog jezika u tim domenima nudi niz implikacija i informacija o sutinskoj vezi izmeu jezike prakse, opte ideologije jedne govorne zajednice i implicitnih ili eksplicitnih stavova prema znaaju i ulozi ena i mukaraca u toj zajednici. Jezike ideologije su, kako navodi Cameron (2003), kompleksni drutveni konstrukti koji ne sadre samo tradicionalno analizirane stavove i verovanja o jeziku, nje govoj strukturi, funkcijama i vrednosti, ve zapravo ine konvencionalne kognitivne reprezentacije jezikih fenomena u jednoj kulturi / drutvenoj (govornoj) zajednici. Na osnovu datih jezikih ideologija lanovi jedne zajednice ue i procenjuju koji su drutveno prihvatljivi naini za upotrebu jezikih sredstava u komunikaciji sa drugim lanovima zajednice. Kao i sve ostale ideologije, jezike ideologije esto nisu zasnovane na objektivnim injenicama i vrednostima, te je njihovo ouvanje i/ili promena takoe u direktnoj vezi sa drutvenim kontekstom i optim socio-politikim i ekonomskim prilikama u kojima se jedan jezik koristi. Kako Woolard & Schieffelin (1994: 72) navode: Tema jezike ideologije je veoma potreban most izmeu lingvistike i socijalne teorije, jer povezuje mikrokulturu ko munikativne akcije sa politiko-ekonomskim pretpostavkama moi i drutvene nejednakosti, suprotstavljajui makroso cijalna ogranienja upotrebe jezika (...). Isto tako, ona pred stavlja mono sredstvo za produbljivanje ponekad povrnog razumevanja jezike forme i njene kulturne varijabilnosti u politiko-ekonomskim istraivanjima diskursa. U sluaju (ne)upotrebe rodno osetljivog jezika veina lingvistikih istraivanja feministike orijentacije navodi da postoji potreba za po dizanjem nivoa kritike svesti meu enama, razvoja nove jezike ide ologije koja bi denaturalizovala (Jacobs, 2004) simboliku vezu izmeu binarne distinkcije MUKI/ENSKI rod i njenih binarnih korelata tipa subjekat/objekat, agens/pacijens, koji se metaforiki povezuju sa rodnim predrasudama koje predstavljaju deo jezikih ideologija na osnovu kojih svoje mesto nalaze u standardizovanim varijetetima jezika, standardnim 111

Jelena Filipovi

renicima i preskriptivnim gramatikama (za detalniju analizu naina na koje jezika praksa izraelskih feministkinja pokuava da prevazie ovaj problem u savremenom hebrejskom jeziku v. Jacobs, 2004). Iz svega gore navedenog, moe se izvesti zakljuak da pitanja jezikih ideologija i rodno osetljivog jezika stoje u direktnoj sprezi sa jezikom politikom i planiranjem. Cilj kritikog sociolingvistikog pristupa jezikom planiranju i politici u kontesktu analize rodne perspektive u jeziku jesu drutveni pomaci i promene koji bi vodili ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti i jednakosti u pristupu ena i mukaraca drutvenoj moi. U tom smislu, rodno osetljiva jezika politika mora biti jasno definisana, metodoloki precizno utemeljena, a njena potencijalna implementacija na nivou govorne zajednice podlona evaluaciji i kvalitativno i/ili kvantitativno merljiva. Da bi implementacija ove politike bila uspena i efikasna, ona mora zado voljiti epistemoloke stavove teoretiarki i teoretiara svih orijentacija, sa jedne strane, i komunikacijske potrebe drutvene zajednice sa druge strane. Isto tako, veoma je vano istai da pojedinani ciljevi rodno osetljive jezike politike i planiranja znaajno zavise od irih drutveno-politikokulturolokih faktora, tj. razlikuju se od jedne drutvene zajednice do dru ge, te se u razliitim momentima u vremenu ne mogu meriti apsolutnim, ve relativnim kriterijumima, definisanim na osnovu ostvarljivih i realnih ciljeva.
2. Rodno osetljive jezike politike

U osnovnom znaenju, koje se navodi u veini osnovnih udbenika iz sociolingvistike, jezika politika i planiranje definiu se kao organizova na, ciljana i dugorona aktivnost institucija drave na razliitim aspektima sta tusa, forme i domena upotrebe odreenog jezikog varijeteta, kao i odabi rom jezik koji e se koristiti kao jezici obrazovanja, odnosno kao dodatni/ strani/drugi jezici u datom obrazovnom sistemu. Meutim, jezika poli tika i planiranje se mogu obavljati i izvan institucija drave, uz primenu razliitih teorijskih postulata i metodolokih postupaka. Mnoga istraivanja u oblasti rodnih studija i (kritike) soci olingvistike (Pauwels, 2003; Cameron, 1995; 2003, i druga) ukazuju na injenicu da su tokom vekova razliiti aspekti jezike politike i njihovi proizvodi, kao to su preskriptivne gramatike, renici, kodifikacija jezikih 112

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

formi i smernice za pravilnu upotrebu jezika esto formulisane na nain koji kontrolie i ograniava upotrebu jezika u enskim delatnim zajednicama1. Sutinski, mukarci su tokom prolih vekova u evropocentrinom nauno-kulturnom miljeu zauzmali kljune pozicije i odreivali naune orijentacije, te rukovodili i formulacijama naunih teorija i definicija, odnosno delali kao nauna drutvena elita koja je eksplicitno ili implicitno odreivala epistemoloke i strateke ciljeve naunih istraivanja. Tako su oni i bili prepoznati kao neprikosnoveni jeziki planeri, kodifikatori jezika (dakle, nosioci korpusnog planiranja na osnovu koga se formiraju standardni jeziki varijeteti) i regulatori jezikog ponaanja uopte. Zanimljivo je takoe da se vekovima enama pripisuje uloga uvarki jezikih nor mi, jer su upravo majke i (docnije) uiteljice te koje se najee identi fikuju kao kljune akterke u implementaciji i transgerenacijskom prenosu preskriptivnih jezikih normi. U kontekstu takvih drutvenih odnosa, sa stanovita kritike soci olingvistike i kritike analize diskursa, naune i strateke aktivnosti koje su u sri veine jezikih politika i planiranja uopte mogu se razumeti kao specifina jezika ideologija. Ta jezika ideologija moe se shvatiti kao epistemoloko polazite koje predstavlja jedan od rezultata patrijarhalnog kulturnog modela (baziranog na rodnoj ideologiji neravnopravnosti pristupa pozicijama drutvene moi), a koja se na nivou ire drutvene zajednice (i meu enama i meu mukarcima) doivljava kao zdravorazumska uni verzalna istina.
2

Termin delatna zajednica (engl. community of practice) koristi se u velikom broju drutvenih i humanistikih nauka, i definie se kao grupa osoba koje zajedno de laju da bi postigle zajedniki drutveni cilj: Grupa ljudi koja se okuplja oko zajednikog angaovanja na odreenom poduhvatu. Naini na koje rade stvari, naini govorenja, verovanja, vrednosti, odnosi moi ukratko delovanje (shvaeno kao realizacija odreenog uspostavljenog sistema kroz drutvene i jezike prakse) javlja se kao rezultat rada na zajednikom poduhvatu. Kao drutveni konstrukt, delatna zajednica se razlikuje od tradicionalne zajednice jer je istovremeno definiu njeni lanovi, kao i delatnost kojom se ti lanovi bave (Eckert & McConnell-Ginet, 1992: 464). Dakle, delatne zajednice karakterie rodno-jezika varijacija koja u razliitim drutvenim kontekstima korelira na interi intragrupnom planu (u grubim crtama, izmeu ena i mukaraca, ali i izmeu razliitih podgrupa ena ili razliitih podgrupa mukaraca, ili razliitih rodno meovitih podgrupa) sa drugim parametrima socijalnog identiteta: klasom, etnicite tom, starosnom dobi, seksualnim opredeljenjem, itd. (v. Cameron, 2003: 289).

113

Jelena Filipovi

Kao ilustraciju ove tvrdnje, naveu stavove uglednih srpskih lingvista (jednog mukarca i jedne ene) o upotrebi rodno (ne)markiranih imenica za muki i enski rod, odnosno o upotrebi mukog gramatikog roda imenica za oznaavanje imena profesija i titula iji su nosioci ene: () jednakim ljude iskazujemo onda kada se sluimo nazivom koji ne istie niiji pol, nego ravnopravno sobom pokriva kako muko, tako i ensko bie. Takvom sposobnou neutralnog semantikog pokrivanja raspolae upravo muka imenica (Ivi, 1995: 155). Iz ovoga se moe izvui krunski zakljuak da je oblik gramatikog mukog roda imenice zapravo samo (semantiki) neutralno obeleje imena kakvog osnovnog leksikog znaenja zanimanja, profesije, titule, i sl., to znai da leksiko-morfolokim sredstvom (mukom imenicom) ipak nije obavezno ekspliciran (markiran) i prirodni rod nosi oca zanimanja (...) (Fekete, 2002: 84). Ovakve tvrdnje veoma esto se predstavljaju kao univerzalni, ap solutni parametri za procenu, vrednovanje i upotrebu srpskog jezikog standarda, kako u akademskoj javnosti, tako i meu, nazovimo ih tako, lingvistikim laicima, tj. osobama razliitih nivoa kolovanja koje nema ju formalno lingvistiko obrazovanje. Na taj nain stavovi jezikih planera, koji se doivljavaju kao jedina kompetentna tumaenja jezika i nauke o jeziku, poprimaju znaaj formalnog i neformalnog vrednovanja jedine pravilne upotrebe jezika u svim domenima (privatnom, javnom, obra zovnom i profesionalnom).
3. Rodno osetljive jezike politike: pristup od vrha i pristup odozdo-na-gore

Kao to sam u prethodnom odeljku navela, jezika politika i plani ranje moe se sprovoditi kroz institucije drave i i sistema (takozvani pristup od vrha; engl. top-down approach), ali i kroz individualne i grupne incijative koje kreu od konkretne jezike prakse, odnosno od upotrebe odreenih jezikih formi i struktura u javnom i privatnom diskursu, ka 114

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

normatizovanom jezikom korpusu institucija zaduenih za jeziko plani ranje (takozvani pristup odozdo-na-gore; engl. bottom-up approach). Kada je rodna perspektiva u jezikom planiranju u pitanju, ona se decenijama dovodila u iskljuivu i direktnu vezu sa feministikim pokretom (takvu vrstu planiranja neki autori nazivaju feministiko jeziko planiranje, Pau wels, 2003: 552), koje donedavno nije ni na koji nain svoje mesto na lazilo u okviru institucionalizovanog jezikog planiranja kojim rukovodi nauna elita u okviru institucija sistema (dakle, radi se o prisupu jezikom planiranju odozdo-na-gore). Istiem da je ovaj fenomen karakteristian kako za veinu takozvanih razvijenih zemalja Evrope i amerikog kon tinenta2, tako i za zemlje kakva je Srbija. Dakle, radi se o jednom potpuno drutvenom fenomenu, koji ne korelira sa specifinom jezikom strukturom datih varijeteta, odnosno ne zavisi od tipoloke klasifikacije jezika i morfosintaksikih karakteristika tih jezika (Lakoff, 2003). Pauwels (2003: 552) navodi da rodno osetljiva jezika politika i planiranje treba da sadre etiri kljuna aspekta: (1) analizu normiranih jezikih formi i postojee komunikativne prakse; (2) planiranje koje se us merava na obrazloenje potrebe za promenom i predloge za samu jeziku i drutvenu promenu; (3) implementaciju promena kroz jasno definisane metode i tehnike delovanja na razliitim drutvenim i jezikim nivoima uz usklaivanje u skladu sa evaluiranom jezikom praksom (kroz proces koji bismo mogli nazvati jezikom harmonizacijom, u kome se alterna tivne jezike forme i strukture diferenciraju i njihova upotrebna vrednost evaluira u samoj jezikoj praksi unutar govorne zajednice); i, konano, (4) proces evaluacije koji je neophodan da bi se utvrdilo da li su i u kojoj meri jezike i komunikativne promene prihvaene i da li se na eljeni, planirani nain upotrebljavaju u komunikaciji meu lanovima date govorne zajednice.
3

(1) Analiza postojeih jezikih normi i komunikativne prakse Razotkrivanje i dokumentovanje seksistike upotrebe jezika u ja vnom i privatnom domenu bio je i jo uvek jeste jedna od kljunih aktivnosti jezikog planiranja odozdo-na-gore koje sprovode feministkinje i lingvistkinje i lingvisti zainteresovani za lingvistiku interpretaciju rodne
2 I naravno, mnogih drugih zemalja; v. na primer, analizu rodno osetljive upotrebe hebrejskog jezika u Izraelu (Jacobs, 2004).

115

Jelena Filipovi

perspektive u jeziku. Sva istraivanja ovog tipa, zapoeta u SAD obja vljivanjem knjige Jezik i mesto ene (Language and Womans Place) Robin Lakoff 1975. godine (v. Lakoff, 2004; Bucholz, 2004), na razliitim kontinentima i u razliitim drutveno-politikim i ekonomskim kontek stima identifikovala su slinosti u jezikom ponaanju govornika razliitih jezika (dakle, bez obzira na gramatiku strukturu i tipoloke karakteristike datih jezikih varijeteta). Jedna od kljunih zajednikih karakteristika svih analiziranih jezika je asimetrino predstavljanje i tumaenje znaenja imenica koje oznaavaju ene i mukarce u diskursu: muki oblici imenica treiraju se kao rodno neutralni nosioci odreene semantike informacije, i primenjuju za oznaavanje osoba oba pola, kao to je to sluaj u stan dardnom srpskom jeziku i kao to smo videli u navedenim citatima (Ivi, 1995; Fekete, 2002). Ovakva asimetrina upotreba gramatikog roda nosi jasnu ideoloku asocijaciju: muki rod nemarkian, neutralan, generiki / enski rod markiran, ogranien; mukarac = subjekat, aktivan / ena = objekat, pasivna, i direktno utie na potenciranje skrivenosti ena u javnom i profesionalnom diskursu, odnosno na njihovu nevidljivnost u javnoj sferi drutvene moi i prestia. Kako u srpskom, tako i u dru gim jezicima, morfoloka sredstva gramatikog roda najee se koriste za ovakvu vrstu asimetrije, koja svoje mesto nalazi u zvaninim jezikim politikama, standardnim renicima i preskriptivnim gramatikama i pravo pisima datih jezika (Jacobs, 2004; Pauwels, 2003: 553; Savi et al. 2009). Ova asimetrija esto se ogleda i u takozvanim leksikim praznina ma (engl. lexical gaps) u velikom broju jezika. Naime, kako se oblici imenica u mukom rodu smatraju i razumeju kao sveobuhvatni i rodno neutralni nosioci semantikog znaenja, za odreene drutvene uloge, za nimanja, funkcije, i sl., jednostavno ne postoje rei u enskom rodu (na primer, pilot, vatrogasac, policajac itd. u srpskom jeziku). Posebno je in teresantno da se u sluajevima obrnutog tipa (za uloge i zanimanja koja se tradicionalno povezuju sa enama, npr. medicinska sestra), prilikom drutvenih promena koje u datu sferu aktivnosti uvode mukarce, veoma brzo i bezbolno (bez drutvenih otpora) uvode i normiraju rei u mukom rodu (na primer, medicinski tehniar u srpskom jeziku). Mnogi zastupnici patrijarhalne jezike ideologije decenijama unazad tvrde da nije neophodno uvoditi enske morfoloke oblike (ili nove rei) za zanimanja u koja su tek nedavno poele da prodiru ene, uz objanjenja slina onima koja sam ve 116

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

navela. Gorljivo se negira postojanje seksizma u jeziku, uz argumentaciju da je svaka vrsta direktnog povezivanja morfolokog i semantikog roda neopravdana i neprihvatljiva u strukturi veine jezika, a zagovornice i za govornici ovakve vrste jezikog planiranja najee se odreuju kao lai ci, neupueni u tajne prave, sutinske lingvistike analize (Pauwels, 2003; Kalverkamper, 1979; Troemel-Ploetz 1978). Feministiki lingvistiki ko mentari argumentovano opovrgavaju ovakve tvrdnje i empirijski dokazu ju istorijsku vezu izmeu gramatikog roda i drutvenih funkcija ena i mukaraca (na primer, Cameron, 1985; Baron, 1986). U optim crtama, analiza rodno osetljivog jezika moe se analizi rati na mikrosociolingvistikom (jezikom) nivou, koji se pre svega bavi morfolokim i leksikim oblicima za oznaavanje koncepata, zanimanja, uloga, funkcija i dr. koje koristimo kada govorimo o enama i mukarcima. Ovakva vrsta analize je donedavno predstavljala dominantno polje istraivanja u oblasti studija jezika i roda (na primer, analiza rodno marki ranih morfolokih oblika za imenice koje oznaavaju zanimanja, titule i druge drutvene uloge koje ene u savremenom svetu poinju da obavljaju rame uz rame sa mukarcima). Drugi aspekt analize rodno osetljivog jezika zalazi u domen kritike analize diskursa i bavi se makrosociolingvistikim pitanjima znaenja, tumaenja, konotacija, reprezentacija itd., jezikih praksi u kontekstu komunikacije i uspostavljanja, odranja i/ili promene drutvenih odnosa (ne)jednakosti i hegemonije elita nad ostatkom drutva, ili ravnopravne zastupljenosti svih druptvenih grupacija u raspodeli drutvene moi i pristupa pozicijama odluivanja i donoenja odluka. Ova druga vrsta makroanalize jezika iz rodne perspektive jo uvek je znaajno manje zastupljena. Ipak, naveu jedan veoma interesantan primer takve analize, koji, po mom miljenju, jasno ukazuje na znaajnu razliku izmeu jezikih formi i implicitnih znaenja koje te forme mogu nositi. Analiza koju nudi Hall (1995) bavi se istraivanjem jezika pet ena koje u jednom gradu u SAD nude telefonske seksualne usluge: Ovaj haj-tek medijum lingvistike interakcije kom plikuje tradicionalno shvatanje moi u jeziku, jer ene koje rade u ovoj industriji svesno proizvode jezik koji se stereotipino povezuje sa odsustvom moi ena, ali ovde sa ciljem da dobiju ekonomsku mo i drutvenu fleksibilnost. (...) Drugim reima, uprkos injenici da se u analiziranom diskursu tele fonskih razgovora koji pretpostavljaju sumbisivno pozicioniranje ena u 117

Jelena Filipovi

odnosu na mukarce u ovakvoj vrsti kontakata, istie se da svesna upotre ba datih struktura i sadraja (kao i parajezikih sredstava) u ovom sluaju zapravo obezbeuju finansijsku sigurnost (platu) enama koje se ovim poslom bave i predstavljaju govorno ponaanje koje je rezultat njihovog svesnog izbora i odluke, a ne drutvene inferiornosti i neravnopravnosti. Ili, da upotrebim novije interpretacije analize konverzacije Debore Tanen (Tannen, 1993; 1995; 2005), nijedna konverzacijska strategija ne mora biti u direktnoj korelaciji sa rodom govornika, to jest, nijednu strategiju svi govornici unutar jedne zajednice ne koriste uvek prema univerzalnoj emi na skali dominacijasubmisivnost. Odabir individualnih stilova govornika rezultira uspostavljanjem odreenih odnosa drutvene moi u komunikaciji. Po mom miljenju, makrosociolingvistika analiza ovog tipa podjednako je indikativna, ako ne i indikativnija za prepoznavanje drutvenih odnosa rodne i svake druge vrste nejednakosti ili jednakosti od mikrosociolingvistike analize gramatikih struktura. (2) Planiranje koje se usmerava na obrazloenje potrebe za promenom i predloge za samu jeziku i drutvenu promenu Smatram da se jeziko planiranje rodno osetljivog jezika mora obavljati uspostavljanjem konsenzusa izmeu svih zainteresovanih strana i uz ponuenu jasnu argumentaciju o potrebi za takvom vrstom jezike promene. Dakle, strategije rodno osetljivog jezikog planiranja moraju u obzir uzeti razliite drutvene faktore, nauno-metodoloke tradicije i kul turno-istorijski trenutak u kome se data govorna zajednica nalazi. Drugim reima, potrebno je argumentovano izloiti stavove o seksizmu u upotrebi jezika, potrebu za uvoenjem enskog vienja sveta i realnosti u jezik i iznai sredstva za promenu jezikih formi i jezikog ponaanja3, kako bi se postigla simetrina i ravnopravna zastupljenost ena i mukaraca u
4

Pod jezikim ponaanjem u najoptijim crtama mislim na takozvano semantiko stereotipiziranje i asimetriju pri kojoj se upotreba odreenih inicijalno neutralnih termina koristi kako bi se naglasila rodna neravnopravnost i neusaglaenost u vrednovanju ena i mukaraca. Na primer, jedna potpuno nemarkirana re kao to je devojica, upotrebljena u dijalogu sa odraslom enom, naroito u profesional nom kontekstu, poprima znaajnu seksistiku konotaciju. Naravno, isto vai i u obrnutom smeru, ali je frekvencija takve derogativne upotrebe, npr. izraza deko, dramatino rea.

118

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

jeziku. Svaka vrsta direktnog i nedovoljno argumentovanog pritiska, kao to su pokuaji jezike disrupcije (engl. linguistic disruption), odnosno strategije direktnog krenja preskriptivnih pravila standardnog jezika4 bez prethodne rasprave ili homogenizacije (upotrebe termina u razliitim kontekstima kroz koje oni postaju prihvaeni na nivou ire zajednice), po mom miljenju, barem u kontekstu savremenog srpskog drutva, ovoj vrsti jezikog planiranja moe doneti vie tete nego koristi. Tri najee koriena oblika rodno osetljivog jezikog planiranja u pristupu odozdonagore usmeravaju se na morfoloku neutralizaciju rodnih oblika (iznalaenje srednjih reenja, odnosno morfolokih oblika koji ukljuuju oba roda, na primer, u engleskom jeziku, od rodno marki ranog chairman, preko relativno neutralnog chairperson, do potpuno rodno neutralizovanog termina chair predsedavajui/predsedavajua), na rodnu specifikaciju morfolokih oblika (npr. uitelj/uiteljica, ili, u sluajevima nekih zanimanja tradicionalno rezervisanih za mukarce, kao u nemakom jeziku polizist/polizistin, policajac/policajka; ena policajac), odnosno na feminizaciju, odnosno na uvoenje novih rei koje oznaavaju ene u odreenim profesijama, drutvenim ulogama i sl. (na primer, nova re koja bi u srpskom jeziku oznaila enu pilota ili enu vatrogasca, s obzirom na injenicu da se vei deo srpske javnosti slae da rei kao to su pilotkinja ili vatrogaskinja ne zvue dobro5). Nara vno, odabir jedne od strategija, ili njihovo kombinovanje, zavisie u ve likoj meri i od same strukture datog jezika: jezici koji imaju kompleksne morfoloke sisteme, kao to je sluaj sa srpskim ili nemakim, moraju se tretirati na znaajno razliite naine od jezika kakvi su, recimo, engleski ili danski (koji uprkos sloenosti morfolokog sistema dozvoljava drugaije oblike korpusnog planiranja), koji dozvoljavaju relativno jednostavnu neutralizaciju semantikih oblika enskog i i mukog roda oblika imenica .
5 6

4 5

Na primer, u engleskom jeziku radikalne feministkinje koriste termin herstory umesto history kako bi naglasile rodnu perspektivu u sagledavanju, razumevanju i interpretaciji istorijskih injenica. Istiem, naravno, da je pitanje toga ta zvui dobro u jednom jeziku podlono promenama, opet u skladu sa drutveno-kulturno-politikim-istorijskim i drugim uslovima trenutnog razvoja jedne zajednice. Oslovljavanje sa drug/drugarica umesto gospodin/gospoa/gospoica bilo je sasvim ustaljeno i prihvaeno u de cenijama posle Drugog svetskog rata, da bi nakon promena socijalistikog reima potpuno nestalo iz upotrebe.

119

Jelena Filipovi

(3) Implementacija rodno osetljive jezike politke i planiranja Rodno osetljivo jeziko planiranje do sada gotovo nikada nije bilo u fokusu zvanine jezike politike i jezikih planera u okviru zvaninih dravnih institucija. Dakle, kao to sam ve navela, ono se i dan-danas spro vodi kroz aktivnosti odozdo-na-gore, sa ciljem da se kroz jasno definisane metode i tehnike delovanja na razliitim drutvenim i jezikim nivoima dovede u iu interesovanja jezike politike s vrha. To podrazumeva pre svega delatnost na planu line jezike prakse i/ili jezike prakse zain teresovanih delatnih zajednica, uz usklaivanje sa evaluiranom jezikom praksom (kroz proces koji bismo mogli nazvati jezikom harmonizacijom, u kome se alternativne jezike forme i strukture diferenciraju i njihova upotrebna vrednost evaluira u jezikoj praksi unutar govorne zajednice). Na primer, na Katedri za iberijske studije Filolokog fakulteta u Beogradu odluili smo da na sajt nae katedre ukljuimo rodno diferencirane na zive za titule nastavnika i saradnika, te tako imamo sekretarku (umesto sekretara, termina koji se pojavljuje na svim drugim katedrama, bez obzi ra na pol osobe koja vri ovu veoma vanu i odgovornu administrativnu drunost, koja se nikako ne moe zameniti niti poistovetiti sa dunostima sekretarice), asistentkinje, docentkinje, vanredne profesorke, kao i asistente, vanredne profesore itd. Ova vrsta inicijative na nivou nae akadem ske delatne zajednice jedan je od naina da se pokae alternativni put za upotrebu rodno osetljivog jezika, bez nametanja reenja onima koji za njih iz bilo kojih razloga nisu spremni. Sa druge strane, kako je sve u jeziku pitanje konvencija, dogovora, ali i navike, smatram da bi ovakva vrsta jezike delatnosti mogla da podstakne druge da razmiljaju na slian nain i da time zaponemo (dug) proces harmonizacije rodno osetljivih jezikih oblika, barem u akademskoj sferi. Drugi nain vrenja uticaja na akademske i drutvene aktere koji imaju uticaja na zvaninu jeziku politiku jeste kroz kodekse neseksistike upotrebe jezika koje esto izdaju feministike asocijacije i feministike lingvistike grupe (pr. Savi et al, 2009). Ciljna populacija za ovakve kodekse, pored zvaninih jezikih planera, jesu i izdavake i medijske kue, koje mogu na nivou sopstvenih organizacija odluiti da na taj nain uvedu rodno osetljivu perspektivu u svoju jeziku delatnost i svakodnevnu izdavaku odnosno medijsku praksu. 120

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

Trei, i moda trenutno javno najee vidljiv i prepoznat pris tup rodno osetljivom jezikom planiranju, jesu aktivnosti dravnih i naddravnih (internacionalnih) institucija koje se bave unapreenjem rodne ravnopravnosti i poloaja ena u velikom broju zemalja. Na primer, Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je jo 1979. usvojila Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women CEDAW), koja je 1981. ratifikovana i u SFRJ; UNESCO je 1999. objavio Vodi za upotrebu rodno neutralnog jezika. Ista organizacija (UNESCO) na svom sajtu (www.unescodoc.unesco.org) nudi niz dokumenta o unapreenju ravnopravnosti poloaja ena. Uprava za rodnu ravnopravnost pri Mini starstvu za rad i socijalnu politiku Republike Srbije takoe se u okviru svojih redovnih aktivnosti bavi i pitanjima rodno osetljive upotrebe jezika u svim domenima komunikativnih delatnosti. Aktivnosti zvaninih institucija koje nisu direktno zaduene za formiranje i sprovoenje jezike politike od kljunog su znaaja za po dizanje svesti naune, zakonodavne i ire javnosti o relevantnosti pi tanja u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika u razliitim aspektima drutvenog ivota i obrazovnog, administrativnog i profesionalnog domena upotrebe jezika, jer one imaju mogunost pristupa organima dravne uprave i omoguavaju tako neophodno potrebnu vidljivost ena u javnoj sferi i prepoznavanje potrebe za korienjem rodno osetljivog jezika, koji nji hovo prisustvo prati, ili bi trebalo da prati. (4) Evaluacija efekata rodno osetljive jezike politike i planiranja Sve gore navedeno potencijalno se moe svesti na mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne vri sistematina i kontinuirana procena efeka ta sprovedenih mera rodno osetljive jezike politike, kako bi se utvrdilo da li su i u kojoj meri nove, predloene jezike i komunikativne prakse prihvaene i da li se na pravi nain upotrebljavaju u komunikaciji meu lanovima date govorne zajednice. Pri tome uvek treba imati na umu da su sve mere, kao i njihova evaluacija, relativne, odnosno da ne postoje apsolutni ciljevi bilo koje intervencije na jeziku (nezavisni od drutvene sredine u kojoj se sprovode), te da se i sprovedeni rezultati moraju meriti iskljuivo relativnim kriterijumima, u skladu sa prethodno definisanim 121

Jelena Filipovi

ciljevima. Svakako, svaka vrsta rodno osetljive jezike politike i planiranja ima za cilj unapreenje rodne ravnopravnosti i jednakosti. U zavisnosti od irih drutveno-politiko-kulturolokih faktora, pojedinani ciljevi ovakve vrste politike e znaajno varirati. U naoj sredini, na primer, prvi cilj jo uvek jeste da se meu lanovima akademske i ire javnosti razvije svest o postojanju seksizma u jeziku i strukturnoj i semantikoj asimetriji koja ne korespondira sa jezikom strukturom ve sa patrijarhalnim kulturnim modelom i tradicionalnom jezikom ideologijom prisutnom u naoj drutvenoj sredini. U nekoj drugoj kulturi, anglosaksonskoj, germans koj ili skandinavskoj, na primer, ovaj cilj je ve postignut, te je u datim sredinama fokus odavno premeten na korpusno planiranje, u kome se iznalaze optimalna morfoloka i leksika reenja za postojee morfoloke i leksike praznine u jezikom sistemu, koja bi pratile proces emancipaci je ena i njihovo ravnopravno ukljuivanje u javnu sferu odluivanja i drutvene moi. Istraivanja drutvenih postignua rodno osetljive jezike politike i planiranja u svetu i kod nas jo uvek su veoma retka i esto sprovedena na osnovu anegdotalnog metodolokog postupka. Na primer, u engleskom jeziku postoji anegdotalno tumaenje (bazirano na linom iskustvu istraivaica i istraivaa i njihovih prijatelja i poznanika) o tren du upotrebe morfeme person svuda gde se ranije upotrebljavala morfema man; istraivanja o upotrebi titule Ms., koja ne identifikuje brani status ene koja je koristi, umesto Miss. ili Mrs., sa tvrdnjom da ova upotreba u najveem broju sluajeva korelira sa potrebom govornika da koriste rodno osetljiv, odnosno neseksistiki jezik (Ehrich & King, 1994; Pauwels, 2001), ali ne postoje jasno metodoloki i empirijski zasnovane studije koje bi na pravi nain utvrdile da li ove promene prate promene u kognitivnim kulturnim modelima i mentalnim reprezentacijama drutvenih uloga i vrednovanja ena i mukaraca u jednom drutvu. Istraivanja sprovedena na korpusu srpskog jezika (Savi, 1998; Savi et al. 2009; Filipovi, 2009; Filipovi, u tampi, itd.) ukazuju na injenicu da ne postoji jasno razvijena svest o potrebi korienja rodno osetljivog jezika, te da se ona esto poistoveuje sa agresivnim femi nizmom, koji enama vie teti no to im koristi. Uz to, potrebno je istai da Srbija, kao biva komunistika zemlja, poseduje i jedan specifian kulturni model (nepoznat u kapitalistikim zemljama zapadne Evrope i SAD, na primer) po kome je pobeda komunizma u Drugom svetskom ratu donela i rodnu ravnopravnost koja se ogledala u upotrebi mukog gramatikog roda 122

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

za markiranje oba pola (u cilju izjednaavanja prava ena i mukaraca). Svaka vrsta rodno osteljive jezike harmonizacije morala bi u obzir uzeti i stavove nemalog broja ena i mukaraca koji zastupaju ovu vrstu jezike ideologije. Drugim reima, razotkrivanje ideologizacije jezikih znaenja i jezike upotrebe, efekti tog procesa, kao i efekti predloenih promena, bilo da one dolaze sa vrha ili iz perspektive pojedinane upotrebe ili upotrebe jezika u delatnoj zajednici, tek treba da nam daju jasnije zakljuke o nainima na koje sve tri prethodne faze rodno osetljive jezike politike i planiranja treba sprovoditi u budunosti.

4. Umesto zakljuka: Preporuke za mogue sprovoenje rodno osetljive jezike politike u Srbiji: spontano iznedreno jeziko ponaanje

Smatram da se rodno osetljive jezike politike i planiranja, kao i sva ka druga JPP u 21. veku mogu sagledati i razumeti kao specifina politika harmonizacije, koja se sprovodi odozdo na gore, odnosno od zainteresovanih delatnih zajednica ka jezikom korpusnom planiranju koje sprovode rele vantne akademske institucije. Tako, pre svega smatram da je u Srbiji mnogo verovatniji uspeh rodno osetljive JPP baziran na pristupu odozdo-na-gore, u okviru koga bi zainteresovane delatne zajednice uvele i proizvodile jeziko/govorno ponaanje koje i u formi i u sadraju ilustruje rodno osteljivu upotrebu jezika u razliitim domenima (privatni, javni, profesionalni i obrazov ni), ne vrei pri tome bilo kakav pritisak na ostale lanove sopstvene delatne zajednice ili na predstavnike drugih delatnih zajednica da se na isti nain ponaaju. Ponudila bih u tom smislu i jedan specifian model rodno osetljive JPP, iji su teorijski postulati preuzeti iz teorije kom pleksnih sistema i studija liderstva. Naime, polazei od pretpostavke da se u kompleksnim organizacijama (a govornu zajednicu svakako moemo smatrati kompleksnom organizacijom) kroz kontakte niskog intenziteta na razliitim nivoima (kroz zainteresovane delatne zajednice) realizuje promena ponaanja (u ovom sluaju govornog) u smislu sponatno izne drenog (jezikog) ponaanja (engl. spontaneously emergent behavior) koje vodi ka promeni ideologije i kulturnih modela koji rukovode naim 123

Jelena Filipovi

govornim ponaanjem, uvodim pretpostavku da emo spontano iznedriti novo jeziko ponaanje koje e ira javnost u Srbiji prihvatiti sa manje otpora i trenja: Umesto to bismo brinuli o postizanju kritine mase, na cilj je da uspostavimo kritine veze. Ne treba da ubedimo veliki broj ljudi da je potrebno da se menjaju; umesto toga, treba da se poveemo sa osobama koje misle kao i mi. U kon taktima sa njima, razvijamo nova znanja, prakse, hrabrost i posveenost koji vode ka irim drutvenim promenama. (...) (delatne zajednice) iznenada i neoekivano iznedre nove sis teme. (...= A iznedreni sistemi uvek imaju veu snagu i uti caj nego planirana, inkrementalna promena. Kroz iznedrivanje (engl. emergence) ivot kreira radikalne promene... (...) (kurziv autorki teksta). (Wheatley & Frieze, 2006) Tek nakon to srpska javnost odreeno jeziko ponaanje odredi i prepozna kao normalno, prihvatljivo, prirodno (to se u istoriji jezika deava redovno, u zavistnosti od socio-politikih, istorijskih, kul turnih, estetskih i drugih kriterijuma koji obeleavaju razliite epohe) itd., moemo pristupiti ozbiljnom korpusnom planiranju koje e ukljuiti neka od moguih reenja umanjenja ili eliminacije morfolokih i leksikih jazo va i asimetrija u korist mukog gramatikog roda (npr. rodna neutralizacija vs. rodna specifikacija ili feminizacija, ili moda neko etvrto reenje?).

124

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

Literatura
Baron, D. (1986). Grammar and gender. New Haven, CT and London: Yale University Press. Cameron, D. (1985). Feminism and Linguistic Theory. London: Macmillan. Cameron, D. (1995). Verbal hygiene. London: Routledge. Cameron, D. (2003). Gender and language ideologies. In: J. Holmes & M. Meyerhoff (eds). The Handbook of Language and Gender. Oxford: Blackwell, pp. 447467. Eckert, P. & McConnell-Ginet, S. (1992). Think practically and look locally: Language and gender as community-based practices. Annual Review of Anthropology, 21, 46190. Erlich, S. & King, R. (1994). Feminist meanings and the (de)politization of the lexicon. Language in Society, 23: 5976. Fekete, E. (2002). Jezike doumice. Beograd: Apostrof, pp. 8190. Filipovi, J. (2009). Mo rei: Ogledi iz kritike sociolingvistike. Beograd: Zadubina Andrejevi. Filipovi, J. (u tampi). Gender and power in language standardization of Ser bian. Gender and Language. 4(1). [izlazi iz tampe u julu 2010]. Hall, K. (1995). Lip service on the fantasy lines. In: Hall, K. & Bucholz M. (eds.) Gender Articulated: Language and the socially constucted self. New York: Routledge, pp. 183216. Ivi, M. (1995), O zelenom konju: Novi lingvistiki ogledi (About a green horse: new essays on linguistics), Beograd: XX vek, pp.128156. Jacobs, A. M. (2004). Language reform as language ideology: An examination of Israeli feminist language practice (Ph.D. dissertation). Univer sity of Texas at Austin, USA. Kalverkamper, H. (1979). Die Frauen und die Sprache (Women and language). Linguistische Berichte 62: 3571. Lakoff, R. (2003). Language, gender and politics. Putting Women and Power in the same sentence. In: J. Holmes & M. Meyerhoff (eds.), The handbook of language and gender. Blackwell Publishing, pp. 159 160. Lakoff, R. (2004). Authors introduction. Language and womans place revisited. In: Bucholz, M. (ed.), Language and womans place. Text and commentaries. Revised and expanded edition. Oxford: Oxford Univer sity Press, pp. 1528.

125

Jelena Filipovi

Lakoff, R. (2004). Language and womans place revisited. In: Bucholz, M. (ed.), Language and womans place. Text and commentaries. Revised and expanded edition. Oxford: Oxford University Press, pp. 35118. Pauwels, A. (2001). Spreading the feminist word? A sociolinguistic study of feminist language change in Australian English: The case of the new courtesy title Ms. In: Hellinger, M. & Bussmann, H. (eds.), Gender Across Languages: The Linguistic Representation of Women and Men. Amsterdam: John Benjamins, pp. 13752. Pauwels, A. (2003). Linguistic sexism and feminist linguistic activism. In: Holmes, J. & Meyerhoff, M. (eds.), The handbook of language and gender. Blackwell Publishing, pp. 550570. Savi, S. et al. (2009). Rod i jezik. Novi Sad: enske studije i istraivanja i Futura publikacije. Savi, S. (1998). ena sakrivena jezikom medija: kodeks nesesksistike upotrebe jezika. [on-line]. Dostupno preko: http://www.e-jednakost.org.yu/download/Kodeks_Svenka.pdf [17. 4. 2007.). Tannen, D. (1993). Gender and Conversational Interaction Oxford: Oxford University Press. Tannen, D. (1995). Gender and DiscoursNY & Oxford: Oxford University Press. Tannen, D. (2005). Conversational Style: Analyzing Talk Among Friends. Re vised Edition. NY & Oxford: Oxford University Press. UNESCO. (1999). Guidelines on Gender-Neutral Language. [on-line]. Dostupno preko: http://unesdoc.unesco.org images/0011/001149/114950mo.pdf [13.2. 2010.] United Nations. Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against women. [on-line]. Dostupno preko: http://www.un.org/ womenwatch/daw/cedaw/cedaw.htm[13.2. 2010.] Wheatley, M. & Frieze, D. (2006). Lifecycle of Emergence Using Emergence to Take Social Innovation to scale. [on-line]. Dostupnopreko: http:// www.margaretwheatley.com/articles/emergence.html [11. 2. 2010.] Woolard, K. & Schiefflin, B. (1994). Langauge ideology. Annual Review of Anthropology, 23: 5582.

126

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

Jelena Filipovi Summary GENDER SENSITIVE LANGUAGE POLICIES: THEORETICAL PERSPECTIVES AND METHODOLOGICAL PROCEDURES In this paper a critical sociolinguistic approach to gender sensitive lan guage policy and planning is outlined with an assumption that serious gender sen sitive corpus planning needs to be preceeded by a significant change towards the adoption of gender sensitive language practices based on the development of new cultural models and ideologies within a particular society. Key words: language and gender, language policy and planning, gender sensitive language policy and planning, communities of practice, spontaneously emergent behavior

127

Jelena Filipovi

128